Ginter Hanih

EVROKATASTROFA NA VIDIKU

Jedan finansijski sistem pred bankrotom?

Izdavako preduzee

A l b a t r o s ^ ^ P l u s

Beograd, 2011

C A P A J

PREDGOVOR....................................................................................5

EVRO-KRAH - MOGUI SCENARIO...................................... 7

KATASTROFALAN BILANS EV RA ........................................10

Guenje nemake privrede.............................................................. 11

PREDISTORIJA:EVRO - ANTIDEMOKRATSKA NAKAZA.....................14

Nemakoj nametnut evro................................................................17

Mastrihtski sporazum - Versaj bez rata?......................................19

Evro-propaganda - manevar zavaravanja i podvale...................21

Evro-kampanja - bacanje praine narodu u oi.......................... 25

Izrabljivanje Nem ake....................................................................29

Navodne prednosti evra - realnost kanjava la i ....................... 31

Umesto evra - teuro .................................................................... 34

Rana upozorenja na opasnost od evro-katastrofe.......................35

Ukidanje nemake marke kao cena za ponovno ujedinjenje N em ake............................ 36

Kursevi razmene, transferunija i nezaposlenost.........................37

Izrabljivanje Nemake.................................................................... 42

Kursevi razmene, transferunija i nezaposlenost.........................44

223

Nemaku eksploatiu..................................................................... 48

Diletantizam i dezinformisanje.....................................................50

EVRO-EKONOMSKA NEMOGUNOST...............................54

RAZLIITO RAZVIJENE ZEMLJE IMAJU POTREBU ZA RAZLIITIM VALUTAMA....................................................56

SAMOREGULIUI SISTEM SA PROMENLJIVIM,FLEKSIBILNIM KURSOM RAZMENE............................ 58

vrsti (fiksni) kursevi razmene vode u krize.............................. 65

Sve vee napetosti.......................................................................... 67

Azijska, ruska, brazilska i argentinska kriza: primeri kako e proi e v ro ........................................................ 70

Brazilska kriza - pogrena monetama politika trai rtve.......74

Rusija - svetska sila na nizbrdici..................................................77

Nekompetentni saveti strunjaka.................................................. 80

Sa vrstim kursevima razmene do svetske krize?....................... 81

Argentina - pogrena monetama politika vodi u katastrofu.... 83

Ratovi i pogrena monetarna politika...........................................87

Evro - propast Evrope.................................................................... 90

Nestabilni evro vodi ka opasnim napetostima u Evropi..........93

Mehur od nekretnina i ev ro ........................................................... 96

SAD - tekoe i napetosti zbog zajednike valute.....................99

Transfer uspeha preko evra iz ekonomski razvijenih u ekonomski nerazvijene oblasti........................ 101

Slom: jedinstvene valute ne funkcioniu................................. 105

224

Veni rat na Balkanu.................................................................... 106

Ekvador - sa dolarom u sirom atvo...........................................107

Argument protiv svake jedinstvene valute: uvoenje DM u DR Nemakoj..............109

Nasilni slom zbog nekompetentnih odluka.............................. 112

EVRO I EKONOMSKA KRIZA ............................................... 117

Sistem sa datumom propasti........................................................ 118

Okamaenje kapitala....................................................................119

Od buma na berzama do berzanskog kraha.............................. 124

KRIZA I RAT - ISTORIJA SE PONAVLJA..........................126

Pogonska razorna snaga.............................................................. 127

Ekonomska kriza 1873. - od pohlepe do kraha........................129

Prvi svetski rat - kamatni kapitalizam iziskuje rtve.............. 131

Hiperinflacija 1923........................................................................132

Monetarna reforma 1923. - Nita nije naueno iz istorije.... 133

Deflacija 1930................................................................................ 133

Berzanski krah 1929......................................................................135

DRUGI SVETSKI RAT - POSLEDICA SVETSKEEKONOMSKE KRIZE......................................................... 137

Monetama reforma 1948. - ponovljene iste greke..................141

Zavrni stadijum - istorija se ponavlja...................................... 142

Evro - kraj Evrope.........................................................................143

EVRO - PITANJE RATA I M IRA............................................144

225

MANEVAR ZAVARAVANJAI PREVARA SA RAZVOJEM KURSA EVRA...............150

Evropska centralna banka pod pritiskom...................................152

Dolar - istinski i pravi problem.................................................. 153

Deficit u amerikom trgovinskom bilansu - uzrok predstojeem krahu dolara...............................................................................155

Kriza dolara je neizbena............................................................159

TRI SCENARIJA ZA PUT EVRA U PROPAST................... 162

Proirenje EU na istok - Evropa pred bankrotom................... 162

Evro u ekonomskoj k r iz i............................................................. 165

Dravni bankrot - Evropska unija pred raspadom...................178

DOLAZI EU DIKTATURA?..................................................... 180

Sporazum o Ustavu E U ................................................................183

Birokratski EU monstrum sputava graane...............................187

Kreditne kartice i iralni novac - put u dravu sveopteg nadzora i savrene diktature.....................................................190

EVRO - OPASNOST ZA IVOTNI STANDARD............... 196

VALUTA SA ZLATNOM OSNOVOM -KATASTROFALNI NASLEDNIK EVRA?.....................198

MERE PROTIVOBEZVREIVANJA VLASTITE IMOVINE................. 208

Sastavni delovi uknjienog (iralnog) novca............................ 209

Privatno osiguranje....................................................................... 214

ZAKLJUAK I PERSPEKTIVA...............................................220

P R E D G O V O R

Samounitavanje kapitalizma poee razara- njem njegovih valuta "

Lenjin

Pre vie od deset godina uveden je evro kao jedinstvena valuta. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, u to vreme 90% stanovnitva je bilo protiv. Meutim, narod se (po ko zna koji put), uprkos tome to je re o jednoj sudbinski vanoj odluci, nije pitao. Sada, deset godina kasnije, znamo da su predosea- nja naroda bila ispravna. Evro nije ispunio obeanja - Evropa, zahvaljujui njemu, nije jedinstvenija ve, moe se rei, razjedi- njenija.

Kada je poetkom 2002. uveden kao osnovno i jedino sredstvo plaanja, ubrzo je stekao ime tevro poto su cene ubrzo posle uvoenja evra masovno poele da skau.

Koliko je malo i slabo sam evro danas etabliran, pokazuju istraivanja javnog mnjenja prema kojima jo i danas ak 75% ljudi jo obraunava male iznose u nemakoj DM. Samo 36% ispitanika nalazi da je evro dobar, ali i taj procenat je svakim danom sve manji1.

Graani ponovo ele da imaju vlastitu nacionalnu valutu: ak vie od polovine nekadanjih pobornika evra kao to su Francuzi, Italijani i panci ponovo bi radije imali staru vlastitu valutu, a u samoj Nemakoj ak dve treine eli da se vrati ne- maka marka 2

' AFP, 18. 12.2007.

2 Die Presse. Com, 31.1. 2007.

5

Ipak, to su pre bezopasne posledice prinudnog uvoenja evra. Mnogo je gore ono to e tek uslediti. Ve u fmansijskoj krizi koja je nastupila od 2008. pokazalo se da su napetosti u evrozoni sve vee i da pojedine zemlje vie ne mogu kao ranije reagovati na krizu adekvatnom monetarnom politikom.

To e nuno dovesti do eksplozije evrosaveza jer nee vie moi da se otklanjaju posledice ovih napetosti.

tete koje usled toga nastaju ve danas se jedva mogu izmoriti. One e tek biti ogromne, a njihovo otklanjanje trajae generacijama.

Da bi se shvatilo kako je uopte moglo doi do ovog spornog projekta i kakve e konkretne posledice nastati, mora se pogledati istorija, jer ko ne poznaje prolost, ne moe nita rei o budunosti.

Neophodno je pre svega razjasniti zato jedinstvena valuta ne moe uopte ekonomski da funkcionie u jednom tako velikom, potpuno nejedinstvenom, privredno razliito razvijenom ekonomskom prostoru.

Ova knjiga je na izvestan nain dalja razrada moje u meuvremenu rasprodate knjige Evro iz 2001. u kojoj sam ve tada preskazao sadanje posledice.

6

EVRO-KRAH - MOGUI SCENARIO

Zemlja ija e privreda narednih godina patiti od teke depresije i koja strahuje da bi ta bolest mogla postati kronina, mogla bi pasti u iskuenje da napusti evrozonu kako bi se pobrinula za rastereenje svoje privrede i monetarne situacije i zakljuiti da smanji vrednost svoje valute.

Ekonomista SAD Martin Veldstejn3

Danas politika, privreda i mediji predstavljaju evro kao najistaknutiju tekovinu naeg vremena. Jedva da iko jo postavlja pitanje o smislu i pre svega o opasnostima koje proizila- ze iz ove jedinstvene valute. Zbog toga je utoliko interesantnije osvetliti u jednom fiktivnom scenariju kuda bi mogla da dovede evrokriza.

Zamislite da se ekonomska kriza dalje pogorava i zaotrava. Sve vie nekadanjih zemalja sa slabom valutom zapada u daleko vee tekoe od zemalja sa vrstom valutom pored Nemake. Nevolje i tekoe u ovim slabim zemljama postaju tako velike da se u njima probijaju radikalne partije i raskidaju evrosavez.

Ono to je dosad zvualo kao bezopasno, jer je u poetku samo Italija najavljivala da eli da napusti evrozonu, za samo pola godine razvija se u pravu katastrofu.

Posle Italije, svoj izlazak, samo nekoliko meseci kasnije najavljuju najpre panija, zatim Grka i Portugalija.

3 Projet Syndicate, 3. 12. 2008.

7

Ovaj talas nai politiari najpre zanemaruju, tvrdei d a je Italija suvie mala da bi uticala na stanje u evrozoni. Meutim, to vie drugih zemalja bude sledilo primer Italije i na kraju zaista doe do pravog talasa istupanja, postae jasno da se evro vie ne moe odrati.

Upravo onako kako je na nedemokratski nain evro uveden, sada e se i raspasti. Nemaka vlada saoptava da e Bundes banka povui banknote koje je izdala sa poetnim slovom X i izvriti razmenu za novu DM. Poto niko nije spreman na takvo naputanje evra, doi e do grozniavih dogaaja. Stanovnitvo e juriati na banke u elji da odmah doe do nove valute. Meutim, poslovne banke nepripremljene za takav dogaaj, niti raspolau novim DM, te do zamene nee uopte ni doi.

Tada e vlada intervenisati uvoenjem vanrednih mera i utvrditi kurs za zamenu od 10 evra za jednu novu DM. Poto e za to nedostajati potrebne novanice, veliki deo novca e se izdavati u formi ip karte kao virtuelna valuta.

Poto niko nema predstavu o kupovnoj moi novog novca, dogodie se neto slino onome to se dogodilo pri uvoenju evra 2002. godine: kompanije e samovoljno mnoge cene odrediti previsoko - a gubitak kupovne moi stanovnitva dovee do jasnog obezvreivanja imovine tedia.

Ova ip-valuta e se neto kasnije dokazati kao fatalna. Poto e uslediti odvijanje skoro celokupnog platnog prometa bezgotovinski, anonimnost gotovog novca e skoro sasvim biti izgubljena. Svaka transakcija e se sada nadzirati i beleiti. Ubrzo e kriminalni krugovi moi da dou do podataka i na taj nain ve utvrene profile ponaanja milione graana imati na raspolaganju - pre svega podatke o tome ko je, kada, gde i po koju cenu ta kupio - tako da zahvaljujui tome mogu ovim osetljivim podacima izvriti pritisak kako im je volja.

Poto e raspad evra znatno poveati ve postojeu ekonomsku krizu, napetosti unutar Evrope e narasti toliko da e nuno doi do vojnih sukoba.

8

Evropska unija reaguje na ove napetosti daljim ukidanjem sloboda graana. Uvode se zakoni o vanrednom stanju i anga- uju evropske jedinice za intervencije u zemljama koje ih pozovu tako da se svaka tekoa koja ugroava opstanak Evropske zajednice uguuje oruanom silom. Evropa postaje diktatura u kojoj re demokratija jo samo znai ljuturu.

Tako bi mogao izgledati kraj evro-projekta .

Ipak, zato je evro od samog poetka bio mrtvoroene, pokazuje istorija njegovog nastanka. Nije uzalud nekadanji ameriki predsednik Zavoda za izdavanje novanica, Grinspen (Greenspan), jednom rekao: Evri e doi, ali nee opstati.4

4 International Herald Tribune, 2. 5. 1997.

9

KATASTROFALAN BILANS EVRA

Sve sam blii miljenju da ekonomske isprepletenosti zemalja naroda tee da budu sve manje umesto da postaju sve vee. Ideje, znanje, vetina, gostoljubivost, putovanja - sve su to stvari koje po svojoj prirodi treba da budu internacionalne. Meutim, roba bi trebalo da bude domaa kad god je to razumno i moguno. I pre svega nacionalne treba, u prvom redu, da budu fi- nansije

John Maynard Keynes

U svetlosti ovakvog mogunog scenarija zanimljivo izneti kratak bilans evra za poslednjih deset godina. Pritom postaje ja sno da je celokupan put ove jedinstvene evropske valute sve drugo nego pozitivan i da e na kraju zavriti krahom.

Godine 1999. nepobitno je utvren kurs razmene evropskih valuta. Tri godine kasnije konano su ukinute nacionalne valute zamenom za evro u gotovom novcu.

Evro postaje tevro

Ve tada prvi put se osetio bes normalnih graana: prilikom razmene nacionalnih valuta za evro u mnogim preduzei- ma cene nisu postavljene 1:1 u odnosu na evro ve su delom ja sno zaokruene prema gore. U mnogim sluajevima je ak umesto 1,96 DM za jedan evro razmena bila 1.96 DM=1,99 evra. Ono to je ranije kotalo jednu marku, iznenada je realno bilo skoro dvostruko skuplje nego ranije. Tako je evro stekao nadimak tevro.

10

GUENJE NEMAKE PRIVREDE

Jo su mnogo ozbiljniji bili drugi ekonomski efekti: poto je u Evropi sada postojala jo samo jedinstvena kamata, Nema- ka je morala sada da finansira nie kamate nekadanjih zemalja sa slabim valutama. Jer, slabe nacije su uvek imale zbog inflatorne politike i slabije ekonomske moi znatno vie kamatne stope, dok je Nemaka imala veoma niske, tako da je sada sve moralo da se svede na srednju vrednost: ova srednja kamatna stopa bila je za Nemaku previsoka a za slabe zemlje preniska. To je imalo za posledicu da je nemaka privreda pod ekstremnim, suvie visokim kamatnim optereenjem postepeno zapadala u sve dublju krizu dok su slabe zemlje, zahvaljujui veta- kim kamatnim olakicama, doivljavale procvat.

Tako se nekadanja lokomotiva evropskog rasta Nemaka nala u tunelu u Evropi i u godinama posle konanog uvoenja evra praktino nije vie beleila nikakav rast. U stvari, Nemaka je preko ogromno naraslih kamatnih optereenja fi- nansirala prividan bum u slabim zemljama u kojima je na taj nain izmeu ostalog rastao mehur nekretnina za koji se unapred znalo da e pre ili kasnije puknuti.

Zemlje sa slabim valutama od poetka su mirisale na krizu

Takav razvoj dogaaja promenio se tek nekoliko godina kasnije kada je nemaka privreda ponovo ojaala i svojim mnogo niim radnim trokovima gurala slabe zemlje u sve dublju krizu, tako da su sve tee mogle da izdre konkurenciju monijih zemalja. Pored toga od 2007/2008. dolo je do pucanja me- hura nekretnina u Evropi i kriza banaka dovela je do toga da su slabe nacije bile znatno jae pogoene optesvetskom privrednom krizom nego to su to bile jake. Posledica je bila da su se kamatne stope za dravne zajmove dalje i dublje razlikovale ta

l i

ko da je na primer Grka morala da ponudi skoro 2% veu kamatu nego Nemaka. Nasuprot ranijoj situaciji kada su jo postojale nacionalne valute, zemlje sa slabim valutama vie nisu mogle da devalviraju svoje valute poto su bile vezane za vrsto utvren kurs evra. Iz toga su sada nastale napetosti koje bez tampon zone za kurs za zamenu vie nisu mogle da budu ree- ne, i pre ili kasnije mora doi do izlaska iz evrosaveza.

(Karikatura 1. Samo bih voleo da znam ta e ostati od moje uteevine?)

Ukupni bilans evra je na taj nain veoma negativan za sve zemlje - niko vie ne moe slediti adekvatnu monetarnu politiku i svi e biti zahvaeni optom zajednikom krizom iz koje vie nema izlaza.

12

U svetlosti takvog razvoja dogaaja koji, ukratko reeno, vodi u katastrofu, postavlja se pitanje: kako je uopte moglo do toga doi i zato je uopte uvedena jedinstvena valuta.

13

PREDISTORIJA: EVRO - ANTIDEMOKRATSKA NAKAZA

Dablin, april 1990: dva meseca ranije Gorbaov je otvorio slobodan put za ujedinjenje Nemake, na zaprepatenje gospoe Taer, izazivajui veliku brigu Fransoa Miterana. Razmiljalo se o tome kako se moe ova nova mona Nemaka koja je izazivala strah dodatno vezati i obuzdati. Na horizontu se po javio Maastriht, sporazum o Evropskoj uniji koji je za to pruao mogunost .

Die Welt, 27. 4. 2000.

Od samog poetka odluivale su tadanje vlade, iskljuujui svaku demokratiju i angaujui sve raspoloive medije kako bi uvoenje evra bilo propraeno sa najveim moguim publicitetom. Propagandne kampanje za evropsko jedinstvo zapoete su jo pedesetih godina kada je, na primer, jedan francuski nedeljnik kao primer navodio uzoran razvitak Sovjetskog Saveza pre svega zato da bi istakao d a je Evropi potreban veliki ekonomski prostor. Time bi porasla ponuda i potranja a od toga bi koristi imali kako kompanije, tako i poljoprivreda. 5

Posle neuspeha EU u poljoprivrednoj politici, s jedne strane, i raspada Sovjetskog Saveza, s druge, teko da takvi argumenti jo mogu nekoga ubediti zbog ega je evro-propaganda krenula u drugom pravcu - i rasplamsala se jo masovnije nego do tada. Ve ove okolnosti pokazuju da veliki kapital mora imati snaan interes za uvoenje jedinstvene valute i da uprkos svim otporima mora da nametne svoju volju. Kada su politiari, inae nejedinstveni u skoro svim pitanjima, kad je bilo rei o

5 Prevedeni originalni tekst francuskog nedeljnika iz 1957

14

predavanju monetarnog suvereniteta bili su na jedinstven nain, uprkos svemu, istog miljenja. Uvoenje jedinstvene valute dobilo je u Budenstagu blagoslov veinom od preko 90%, iako je veliki deo stanovnitva bio protiv ovog projekta. U stvari, parlament je trebalo da predstavlja izraz volje i elje naroda, da re- prezentuje njegove tenje, ali od toga se malo ta moglo prime- titi. Istraivanja javnog mnjenja kasnije su pokazivala da politiari nisu bili obaveteni o raspoloenju i atmosferi niti su znali kljune podatke kakav je na primer kriterij o stabilnosti, a mogli su o tome samo priblino da se obaveste. Sasvim suprotno tome, ve u jesen 2000. godine irom Nemake bilo je ak 63% ljudi jasno protiv bilo kakvog ukidanja nemake marke. Ovaj procenat je u Istonoj Nemakoj ak iznosio 77.6

Neposredno pre uvoenja evra u opticaj kao gotovog novca bilo je 90% stanovnitva koje se protivilo uvoenju jedinstvene evropske valute. U svetlosti takve upornosti sa kojom je vlastiti narod protiv volje suoen sa jednom neomiljenom me- rom, moe se samo pretpostaviti pod kakvim ogromnim pritiskom su stajali nosioci procesa odluivanja. Da ni kasnije nije postojala nikakva namera da se ljudima prui mogunost da uestvuju u donoenju takve jedne odluke, pokazalo je reagova- nje tampe kada je u jednom osvrtu tadanji komesar EU Ver- hojgen (Verheugen) ispravno zahtevao da se nemakom stanovnitvu omogui izjanjavanje na referendumu o proirenju EU na istok. To je objanjeno time da su navodno Verhojgenove izjave neodgovorne poto u ustavu nije bilo predvieno nikakvo optenarodno izjanjavanje na saveznom nivou. Stoga je ovaj predlog nerazumljiv jer upravo Verhojgen kao komesar za proirenje EU treba da brine o uspehu pristupanja istonih zemalja, a svojim predlogom ipak samo budi utisak d a je on sam protiv proirenja.7

6 Sueddeutsche Zeitung, 4. 9. 2000.7 Financial Times Deutschland, 4. 9. 2000.

15

U svakom sluaju nigde u tampi nije bilo ni rei o tome da je ustavno-pravno vie nego sumnjivo to to jedna manjina politiara suprotno miljenju naroda naputa monetarni suverenitet zemlje, to sama odluuje ne samo o proirenju EU na istok ve i o celokupnom evro-projektu.

16

NEMAKOJ NAMETNUT EVRO

Nemaka ne moe da se oslobodi svojih obaveza u procesu preoblikovanja Evrope, ak ni ako to, u krajnjoj liniji, od nje iziskuje rtve.

Norbert Bluem

Namee se pitanje: ako Nemaka finansijski i ekonomski uopte nije imala nikakvog interesa za uvoenje jedinstvene valute - zato su se upravo nemaki politiari tako estoko zalagali za ovaj neomiljeni projekat?

Odgovor bi mogao pruiti pogled na istorijsko kretanje: kada je 1990. godine dolo do ujedinjenja Nemake, ovaj razvoj dogaaja na veinu evropskih suseda Nemake delovao je kao ugroavanje i doivljen je kao nova opasnost. Susedi Nemake su oigledno imali strah od snanog ekonomskog uspona ujedinjene Nemake. Zbog toga su ove zemlje veoma nastojale da novoujedinjenu Nemaku to vre veu za Evropu, da je dovedu do toga da izgubi samostalnu ekonomsku politiku. I kao pogodnu stvar za to videli su u oduzimanju monetarnog suvereniteta ujedinjenoj Nemakoj. Odluka o ukidanju nemake marke usledila je stoga tek posle nemakog ujedinjenja godine 1992. sporazumom u Maastrihtu. Ovakvo miljenje poiva na izjavi nekadanjeg efa centralne banke u Hamburgu profesora Vilhema Nelinga (Wilhelm Noelling):

Koliko nam je poznato, ove zemlje su traile kao ustupak za pristanak na ujedinjenje... koje moda nisu mogle ni da spre- e, da Nemaku stave u reetke, da se Nemaka mora okovati lancima, i da u tu svrhu nita bolje ne moe posluiti do, uz

17

lanstvo u NATO i uz integraciju u Evropu, mora da prihvati i jedinstvenu valutu.8

Kako e se kasnije jo videti, ovu tezu zastupa i niz drugih profesora koji su se alili Saveznom ustavnom sudu protiv uvoenja evra.

Da bi se objasnila pozadina i da bi se mogli oceniti dananji dogaaji, potrebno je jo jednom blie pogledati na razvoj dogaaja koji su doveli do uvoenja evra. Namee se naime pitanje kako se odvijala faza uvoenja evra i da li je evro ekonomski smislen odnosno koliko opasnosti donosi po zemlje koje su ga prihvatile.

Bez zajednike valute svi smo mi - vi i mi - izloeni volji Nemaca. Ako oni podignu svoje kamate, moraemo da ih sledimo, a vi koji ne pripadate istom monetarnom sistemu, ui- niete isto. Naa re moe se samo uti ako postoji jedinstvena evropska centralna banka u kojoj se zajedniki odluuje.

Francuski predsednik Miteran je to rekao britanskom premijeru Margaret Taer posle ponovnog nemakog ujedinjenja.

8 ta uiniti ako nemaka marka odumre? Was tun, wenn die D-Markstirbt?, Polar Film - Medien, 1996. Videokassette

MAASTRIHTSKI SPORAZUM - VERSAJ BEZ RATA?

Dugogodinji visoki inovnik u ministarstvu inostranih poslova Vilhelm Senfeider (Wilhem Schoenfelder) izjavio je britanskom novinaru Dejvidu Mau (Marsch) da je jo krajem osamdesetih godina kada je bilo rei o francuskim nuklearnim raketama kratkog dometa koje su mogle da eksplodiraju samo na nemakom tlu i stoga su ugroavale Nemaku - Francuzi su uveli u igru nemaku atomsku bombu. Poto Nemaka nije raspolagala vlastitim atomskim orujem, Miteranov najblii sa- vetnik Zak Atali izjavio je da se na nianu ima upravo nemaka marka.

Francuska je, dakle, smatrala nemaku marku isto toliko opasnom i nekontrolisanom kao da je Nemaka imala vlastito atomsko naoruanje.

U Ministarskom savetu francuski presednik Miteran izjavio je 17. avgusta 1988. godine: Nemci su veliki narod, koji nema izvesne atribute suvereniteta i uiva smanjeni diplomatski status. Nemaka, meutim, nadoknauje takve svoje slabosti ekonomskom snagom koju je razvila. Nemaka marka je svakako njeno atomsko oruje.

Monetarna unija je dakle unapred zamiljena kao sredstvo za suzbijanje nemake ekonomske moi. Predsednik Savezne banke (Bude bank) Pel (Poehl) ocenio je jo krajem osamdesetih godina da je monetarna unija zadatak od stotinu godina. Tek kada je Nemaka ponovo ujedinjena, inostrani protivnici nemake marke mogli su d a je iskoriste za politiki pritisak.

Posebno je Francuska imala strah od ekonomski jo jae Nemake i insistirala na stvaranju monetarne unije. Miteran je jo pojaao svoju nameru da se Nemaka mora vrsto vezati

19

lancima u Evropi. Ovom politikom pritisku nemaka vlada je popustila i prihvatila evro-projekt.9

Konana odluka o uvoenju evra doneta je 1992. godine u sporazumu zakljuenom u Maastrihtu. Put do evra odgovorni su pritom zamislili kao put u tri glavne faze, kao i jednu prethodnu pripremnu fazu.

Pripremna faza:

Krajem 1995. Evropski savet je usvojio scnario za uvoenje evra.

Prvog januara 1997. utvreni su okvirni pravni propisi za evro i Evropsku centralnu banku.

Poetkom 1998. usledila je odluka o zemljama uesnica- ma a tokom godine 1998. usvojeni su pravni propisi kao i odluka o monetarno politikom instrumentarijumu Evropske centralne banke.

Prvog januara 1999. utvrenje kurs za razmenu, Evropska centralna banka je preuzela kontrolu nad monetarnom politikom a novane doznake meu bankama su se od tada odvijale na osnovu evra kao obraunske jedinice.

Prvog januara 2002. godine ukinute su sve nacionalne valute postoje poelo izdavanje evra kao gotovog novca.

Ipak, sama diskusija o uvoenju evra bila je veoma karakteristina.

9 ef-Magazin, 6. 3. 2009.

20

EVRO-PROPAGANDA - MANEVAR ZAVARAVANJA I PODVALE

Francuska eli pre svega da uspostavi kontrolu nad nemakom Bundesbankom 10

Bernard Connolly, visoki funkcioner EU

Faza uvoenja evra bila je period ispunjen protivrenosti- ma i zavaravanjem javnog mnjenja u kojem su se jedva uli kritiki glasovi ili najee uopte nisu dolazili do rei. Mediji su bili jedinstveni - u veini izvetaja uvoenje evra se ocenjivalo kao bogom dana stvar za Evropu poto nije bilo opte saglasno- sti o ovom evru - projektu, kritiki nastrojenim posmatraima bilo je jasno da su obrazloenja manje poivala na vrstim injenicama a mnogo vie sadrala emocije. Tako je na primer megalomanski zamiljena reklamna kampanja zapoeta sa saveznim fudbalskim trenerom, a sama reklama je nosila natpis koji takorei nije govorio nita: Evro je fudbalski pas za sledee stolee i Evropa je budunost.

Da li uopte jedan fudbalski trener moe biti kompetentan da ocenjuje takvu jednu kljunu temu, o tome se niko nije pitao. Mnogo vie se ovakvom reklamom nastojalo da se izazovu emocije kod dela stanovnitva koje se oduevljavalo fudbalom i na taj nain se njime manipulisalo. U stvari, u medijima se skoro nikada nije tano izvetavalo o stvarnim problemima koje stvara uvoenje jedinstvene valute. Umesto toga za stvaranje javnog mnjenja bilo je vano informisati stanovnitvo o tako nevanim pitanjima kako i ta nastaje iz zbirke metalnih novi

10 ta initi kada nemaka marka umre? Polar Film - Medien, 1996. Videokassete

21

a ili koliko e kotati kilogram kafe kada bude uveden evro i tome si. tampa je veliku panju posvetila pitanju ta treba uiniti sa starim novanicama - da li ih je bolje spaliti ili kompo- stirati." Delimino je umesto tanih informacija bilo neobinih izvetaja o tome kako EU Komisija strahuje da bi uvoenje gotovog novca evra poetkom 2002. godine moglo da dovede do oteenja ili ak ruenja zgrada banaka pod teinom starih i novih metalnih novia. 12

0 i E G f M E I N S A M E E U R O P I S C H B H U a G :

m .. %

ZAJEDNIKA EVROPSKA VALUTA

Evro je fudbalski pas-udarac u sledeem stoleuEvropa je budunost

11 Bild-Zeitung, 26.2. 2001.

12 Jouiml fuer Deutschland, Presse - Und Informationsamt der Bundesregierung, 8/1997.

22

Tipina reklama za dezinformisanje u vreme rasprava oevru13

Kako emo jo videti, tete koje je evro naneo bie znatno vee nego to se strahovalo, nekoliko zgrada banaka moglo je verovatno dobiti pukotine.

Da bi graani progutali konano ukidanje nacionalnih valuta i da bi im se zasladilo uvoenje evra kao gotovog novca, najavljeno je da e za 20 DM takozvanu startnu novanicu biti izdat najznaajniji evro metalni novi. Vrednost ovog novia iznosila je jedan cent (oko 2 feninga) to je bilo vie od 20 DM, a to su odgovorni okarakterisali kao velikoduno trojstvo 14. Umesto stvarnog objanjenja inae razjedinjene partije su se sloile da treba po svaku cenu pojaanom reklamnom kampanjom uiniti javnom mnjenju evro omiljenim. Tadanji savezni kancelar Gerhard reder pozivao je na primer da se borba vodi pojaano ne samo da bi se zadobio um ve i srce graana. S tim su se sloile i opozicione partije kada je tadanji ef frakcije Fri- drih Merc pozvao da se svim sredstvima ljudima ublai i otkloni strahovanje od evra poto je za politiku neophodan pristanak stanovnitva koga u tom trenutku nije bilo. 15 U kampanju dez- informisanja uklopile su se izjave nekadanjeg ministra fmansi- ja Teo Vajgela koji je tvrdio da je evro jedini ispravan i uz to jo pravovremeni odgovor na globalizaciju trita. Danas on na evro gleda kao na sponu koja povezuje zemlje okupljene u evrozoni, istiui da je Evropi potrebno jedinstveno unutranje trite sa zajednikom valutom.16

13 Augsburger Allgemeine Zeitung, 31.1. 2001.

14 Augsburger Allgemeine Zeitung, 20. 1. 2001.

15 Sueddeutsche Zeitung, 29. 11. 2001.

16 Augsburger Allgemeine Zeitung, 20. 3. 2000,

23

Bilo je to u svakom sluaju samo tvrenje za koje nije dat nikakav dokaz ni pre ni kasnije.

Ipak, odgovorni su ili jo i dalje: izdano su se sluili trikovima psihologije masa koji su se sastojali u tome da se stanovnitvo upozna sa jednom neprijatnom odlukom ali istovremeno da se uutkaju bilo kakvi dvoboji izmeu pobornika i protivnika. Tako, graani uskoro nisu vie nita znali o celoj stvari i ubrzo su se navikli na neomiljenu odluku koja je u njihovo ime doneta.

24

EVRO-KAMPANJA - BACANJE PRAINE NARODU U OI

Da bi se ojaalo poverenje u evro, EU Komisija je zaduila i ugovorno angaovala 170 naunika i ekonomskih strunjaka u svim zemljama lanicama EU. Naunom objektivnou trebalo je da oni uklone sva strahovanja i sve rezerve zabrinutih graana. . . U ugovoru Komisije se doslovno kae:,, Treba da se odreknete posebno svake line ili subjektivne interpretacije bilo koje informacije Komisije. I pri linim izjanjenjima nisu smeli iznositi nikakve stavove koji bi protivreili Komisiji

Focus, 19/1997.

Kada su planovi za obrazloenje odluke o uvoenju jedinstvene valute objavljeni u tiranoj tampi, u slojevima stanovnitva su se probudila oseanja otrih protesta. Navodno su protivnici evra nastupali neobrazloenim argumentima kao to je onaj o tome da evro donosi inflaciju, i mase su stekle utisak da se njihovi interesi ne zastupaju na dostojan nain. Stvarni temeljni argumenti protiv uvoenja evra ipak se nisu iznosili ni u prividnim duelima izmeu pobornika i navodnih protivnika, pa ni mase nisu za njih pokazivale interesovanje. Posle jedne relativno mirne faze sve vie su protivnici evra prelazili na stranu pobornika a tvrenja o inflaciji se nisu obistinila, tako da su mase iznenada imale utisak da su argumenti protiv evra zaista neodrivi. Tako je moglo doi do uvoenja evra poetkom 1999. bez otpora upravo kako je isplanirano. irokom raspravom o prividnim argumentima mase su mogle da izraze svoje emocije ali tako da nije bilo straha od otpora ak ni onda kada je evro poeo da pokazuje svoja fatalna svojstva. Psiholoka strategija se odvijala i dalje se odvija u pravcu koncentracije stanovnitva

25

na nevane prividne argumente kako bi se sakrila stvarna opasnost koju sadri evro-projekt.

Uostalom, zvanine instance su preduzele sve kako bi se vrsti kritiki argumenti gurnuli pod tepih a protivnici uutkali. Meunarodni monetarni fond (MMF) je jo pre rasprave o uvoenju evra upozorio na opasnosti i saoptio da samo optimizam moe doneti stabilnost. 17 Krivica za neuspeh evropske jedinstvene valute svaljena je jo u ranoj fazi na kritiare koji provociraju i izazivaju svae i time dovode do monetarnih kolebanja i selidbe kapitala.

I crkva, naalost, nije zauzela nikakav kritian stav prema evro-projektu. Tako su biskupi, na biskupskoj konferenciji Evropske zajednice (ComECE), zauzeli stav koji je sasvim u skladu sa uobiajenom evro-propagandom da zamena valute donosi prednosti pri putovanjima i ini cene lako uporedljivim. Izglede da bi evro mogla zahvatiti kriza posle finansijskih poremeaja u Aziji i Rusiji ipak su odbacili argumentacijom da je Evropa daleko. Dalje se tvrdilo da pritisak unutar Unije radi poveanja konkurencije moe samo dovesti do obnove narodnih privreda. Osim toga, bila bi fundamentalna zabluda tvrditi da se sa monetarnom unijom podiu novi zidovi. Sa verom bi pre u Evropi bio stvoren nov pol stabilnosti. To bi postao faktor dalje stabilizacije u naporima za oblikovanje budunosti u nadi da e biti izgraena jedna solidarna Evropa. To je otvorilo put za veru u nove solidarnosti, kako prema unutra, tako prema spolja. 18 Postavlja se pitanje koliko su biskupi bili u stanju da slobodno ocenjuju i da li su uopte kompetentni da daju ocene o pitanjimao kojima je re.

U svakom sluaju u takvoj atmosferi jedva da se mogla i zamisliti bilo kakva kritika rasprava.

17 Die Welt, 23. 9. 1997.

18 Stav biskupa ComECE, Brisel, 6. 12. 2000.

26

Uostalom, sa kritiarima se nije ophodilo u rukavicama. Primer za to dao je nekadanji visoki U inovnik Bernard Konobi koji je u U Komisiji od 1990. uestvovao direktno u pripremi monetarne unije. Konoli je pokuao da upozori stanovnitvo istiui da je ubeen da uvoenje jedinstvene valute poveava neslogu u Evropi i nanosi sve vee ekonomske tete. Ipak, nikada nije dobio dozvolu svojih gospodara u Briselu da javno iznese ovo upozorenje, zbog ega je napisao i objavio otru knjigu u kojoj je evropsku monetarnu uniju okarakterisao kao truli, uopte uzevi, sumnjiv projekat. Neto kasnije preduzete su disciplinske mere i EU Komisija je otpustila ovog Britanca. Kako se moglo oekivati, njegovo udaljavanje je Evropski sud poetkom 2001. odobrio uz obrazloenje da je Konoli objavio kritian i prema EU komisiji uvredljiv tekst, to je nedopustivo, i da je time prekoraio pravo inovnika na slobodno izraavanje miljenja. 19 Ipak jedva daje iko cenio to to je upravo jedan in- sajder projekta skrenuo panju na loe strane projekta i to je u skladu sa svojom saveu ukazao kako treba preduhitriti tete koje projekat moe naneti Evropi.

Veina se ograniavala na dozvoljenu kritiku evra u raspravama o uglavnom nevanim kriterijumima stabilnosti. Na taj nain su se razmiljanja koncentrisala na nebitnu oblast i kritikim argumentima je unapred uskraena osnova. Ipak, u diskusiji oko kriterijuma stabilnosti zaboravljalo se da se vrednosti utvruju samovoljno bez ekonomskog opravdanja. Zato je trebalo da zaduivanje drave ak do 60% bruto drutvenog proizvoda bude u redu, dok se zaduivanje do 70% smatralo nezdravim? I pobornici evra su priznavali da tu nije postojala nikakva osnovana pozadina za utvrivanje kriterijuma.

Meutim, upravo nekritiko uvoenje jedinstvene valute dovee do velikih problema. Nastae napetosti koje e samo prinuditi na prilagoavanje vetaki utvrenom kursu razmene. pekulanti tada mogu obezvreene dugove ponovo da otkuplju

19 Suddeutsche Zeitung, 7. 3. 2001.

27

ju. Upravo se takvo kretanje moglo pratiti 15. septembra 1992. kada je multimilijarder or Soro pekulacijama doveo evropski monetarni sistem do same eksplozije. Oigledno se od tada nita iz istorije nije nauilo. Tako je dr Valter Eltis, strunjak ekonomskih nauka i nekadanji savetnik engleskog ministra privrede izrazio oekivanje da e se evro zajednica posle kraeg vremena ponovo raspasti. I or Soro je najavio da se u stvari eli da evro un iti.20

20 Euro, Das europische Wirtschaftsmagazin, 4/1998.

28

IZRABLJIVANJE NEMAKE

Troi, gutaj nemaki sok, puni eludac, Dok jednom tvoja snaga ne okona,

Razboli srce, celo telo neka propadne, Beda Nemake propast sveta biePesma lipa, proroanstvo iz 1850.

Polako je do javnog mnjenja stigla i kritika jednostrane raspodele tereta u EU. Tako je Nemaka samo 1995. platila oko25 milijardi nemakih maraka vie u EU-kasu nego to je iz nje dobila natrag. Druge zemlje kao to su panija ili Francuska bile su neto-primaoci i insistirale razumljivo na brzom nastavljanju procesa ujedinjenja. Bila je daleko precenjena i zavisnost Nemake od trita EU. Tako je tek svako osmo radno mesto u Nemakoj zavisilo od izvoza u unutranje evropsko trite u proeku ostale zemlje lanice, nasuprot tome, bile su u zavisnosti za svako esto m esto .21

I u godinama posle uvoenja evra malo se ta na tome promenilo. Godine 2005. Nemaka je sa preko 6 milijarde evrai dalje bila najvei neto platia u EU!

Ako se samo u obzir uzmu brojke od 1995. do 2003, Nemaka je morala da uplati preko 76 milijardi evra vie u kasu EU nego to je iz nje dobila - i na taj nain je Savezna Republika Nemaka fmansirala vie od polovine svih budeta u zemljama koje su neto primaoci u iznosu od 143 milijarde evra.

Mora se zamisliti koliko ova suma iznosi do kraja devedesetih godina poto EU tvrdi da cilj ujedinjene Evrope ne sme biti potkopan objavljivnjem takvih podataka koji u krajnjoj liniji ukazuju na celokupnu nepravednost samog evropskog sistema.

21 Sueddeutsche Zeitung, 28. 6. 1997.

29

Kada je jedan inovnik u evropskom obraunskom savetu izneo ove podatke u javnost, protagonisti EU su tvrdili da oni nemaju nikakvu dokaznu snagu jer su prednosti daleko vee poto, na kraju krajeva, nismo ve 50 godina vie imali nikakav rat.

Jo gore stoji stvar sa finansijskim gubicima od kada je Evropska centralna banka (ECB) preuzela monetarni suverenitet zemalja lanica.

Danas se potpuno zaboravlja da je predavanje monetarnog suvereniteta Evropskoj centralnoj banci znailo pre svega za Nemaku veliki gubitak poto je otpao dobit koji je Bundes banka ostvarila.

IFO-institut je objasnio da je samo uvoenje gotovog evro novca poetkom 2002. godine za Nemaku znailo gubitak od ravno 30 milijardi evra. Ovaj rezultat je, prema miljenju predsednika IFO-instituta Hansa-Vemera Zina, nastao zbog prenoenja dobiti pri proizvodnji gotovog novca sa nacionalnih banaka na Evropsku centralnu banku. Nemaka je pritom bila najvei gubitnik Monetarne unije, a Francuska najvei dobitnik. Strunjaci istiu da takozvana dobit od proizvodnje novca nastaje tako to svaka banka stavlja proizvedeni gotov novac na raspolaganje privatnim bankama a ove ga moraju zatim kod iste banke poloiti u vidu vrednosnih papira. Na ovaj nain na koji se postie bezbednost vrednosnih papira banka ostvaruje kamatnu dobit koja doprinosi finansiranju dravnog budeta - to je otpalo sa uvoenjem evra. Evropska centralna banka koja od tada ubira ove dobitke deli ih po kljuu koji je utvren Maastrit- skim sporazumom zemljama koje su kao Nemaka veoma zapostavljene. Dok Nemaka doprinosi 39% ukupne sume za proizvodnju novca u iznosu od 352 milijarde evra, natrag prima samo 31%. Nasuprot tome, Francuska daje doprinos od samo 12%, ali prima 21%.22

22 Die Welt, 27. 11.2000.

30

NAVODNE PREDNOSTI EVRA - REALNOST KANJAVA LAI

Neshvatljivo je ta je saveznu vladu uoptepodstaklo da ue u ovakav jedan sporazum, isto kao to je neshvatljivo ta su takozvani strunjaci u njemu videli dobro i lepo da o njemu tako dobro i lepo govore

Profesor Vilhem Hankel, bivi ef Landes banke u Hesenu 23

Postavlja se najzad pitanje kakve prednosti je trebalo u stvari da evro donese. Veina u odgovoru navodi da su otpale takse za razmenu novca za turiste.

U raspravama o taksama za razmenu pada u oi da su ret- ko iznoeni konkretni podaci koji bi pokazivali razmere ovih trokova. Utoliko bi vie predstavljalo navodno veliku korist za turiste ako bi se rad na razmeni mogao utedeti. U krugovima strunjaka procenjuje se da menjaki trokovi irom Evrope je dva iznose 0,3-0,4% ukupne trgovine, to je zaista beznaajno u svetlosti poreskih optereenja.24 Menjaki trokovi turista su neto o emu se zaista ne vodi rauna poto je pitanje menjake takse potpuno druga stvar i teko da ima ikakve veze sa jedinstvenom valutom. Evro dakle nije ni na koji nain doveo do bilo kakvih olakica, pa su i argumenti i obeanja te vrste oigledno bili samo bacanje praine u oi.

23 ta initi kada DM umre? (Was tun wenn DM stirbt?) Polar Film - Medien 1996. Videokasssete

24 Potranja, (Nachfrage), profesor Martens iz nemake Bundesbanke na bankarskom zasedanju u Ulmu 4/97

31

Isto tako malo zasnovana bila je i tvrdnja daje evro potreban radi olakanja trgovine unutar Evrope. Pogled na realne podatke pokazuje da ovaj argument jedva moe drati vodu. Svakodnevno se na meuanrodnoj sceni obavi razmena u vrednosti od dve milijarde amerikih dolara, od ega se na trgovinu i uslunu delatnost utroi samo jedan do 2%. 25. Ve to jasno govori da se pri uvoenju evra jedva vodilo rauna o poboljanju trgovinskih uslova.26 Ono to je olakano jeste cirkulacija kapitala koja je koristila i koristi samo velikim bankama i velikim koncernima. Upravo ove institucije bile su te koje su gurale i uticale na odluku o uvoenju evra - kako se moe pretpostaviti- svakako ne iz nesebinih razloga ve svoje koristi radi. Opasnost lei u tome to je tenja za monopolizacijom postala jo vea i na kraju je nastala situacija u kojoj samo nekoliko banaka je u stanju da kontrolie celokupnu privredu. Pritom evropski prostor igra irom sveta glavnu ulogu:

Kako Meunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje, evropske banke dre 54% fmansijskih instrumenata (akcije, pozajmice, kredite, obveznice), dok SAD ima udeo od samo 22%. 27 Nasuprot nekadanjim brojnim pojedinanim bankama sa posebnim nacionalnim valutama, evro-monetami blok je jasno stekao ogromnu mo. Osim toga, kapital je od uvoenja evra stekao u odnosu na proizvodnju i rad sve veu i sve jau teinu. Stoga malo moe da zaudi to su upravo predstavnici krupnog kapitala - banaka i velikih koncerna - bili pravi i glavni inicijatori evro projekta. I stoga organizovani prekraji, organizovani krimnal prema jedinstvenoj valuti svakako nije nita neobino, tako da je u Italiji, na primer, novac steen na ilegalan nain bez

25 Godmode TrDER, 2009.

26 Prof. Dr. Hesse, Bremenska pokrajinska centralna banka, Donja Saksonija, lanak u tampi Deutsche Budesbank, 25. 1. 1997)

27 Deutsche Bundes bank/izvodi iz saoptenja za tampu, Handelsblatt od 22. 9. 1997)

32

ikakvih problema mogao da se opere u Nemakoj - dakle, da se investira u privredu. Uz to tu je ve danas veoma korumpirani birokratski aparat u Evropskoj uniji koji na ovaj ili onaj nain olakava ove kriminalne radnje, ali i oblikuje politiku Evropske zajednice u duhu i smislu glavnih kapital-aktera. Organizovani kriminal je uvoenjem evra znatno povean i ve dostigao raz- mere koje se vie ne mogu kontrolisati. Svejedno je ko je glavni korisnik, ko izvlai najvie koristi od uvoenja evra, ali je jedno sigurno: mali preduzetnici, radnici i asni i poteni graani su oigledno izgubili prava i slobode koje im uskrauju legalni i ilegalni monopolisti.

33

UMESTO EVRA - TEURO

Istraivanje koje je sprovela istraivaka grupa u vezi sa izborima za Drezdensku banku pokazalo je da 75% graana u Nemakoj razmenjuje samo delimino i samo u malim iznosima svoj novac. To su sume pribline onima iz 2004. Ukupno uzevi evro, prema ovom istraivanju, jasno gubi podrku: samo jo 36% ispitanika nalazi da je evro dobar, dok je ve 2006. taj procenat iznosio 42

Izvetaj AFP od 18. 12. 2007.

Kao najveu prednost evra pobornici jedinstvene valute su navodili toboe veu konkurenciju u Evropi i time nie cene. Meutim, upravo se na tom polju samo nekoliko dana posle uvoenja evra pokazalo d a je re o praznim obeanjima. Ubrzo posle uvoenja evra kao gotovog novca cene su skoile jer su mnogi prodavci i kompanije cene obraunali 1:1. Ono to je dakle ranije kotalo 1 marku, posle uvoenja evra kotalo je 1 evro, to je odgovaralo protivvrednosti od 2 nemake marke. Pritom su posebno neprijatno prolazile kompanije koje su se bavile uslunim delatnostima - pre svega u gastronomiji.

34

RANA UPOZORENJA NA OPASNOST OD EVRO-KATASTROFE

Ako bih bila Nemica, elela bih da po svaku cenu zadrim nemaku marku

Margaret Taer28

Ve poetkom 1998. ugledni profesori Vilhem Hankel, Vilhem Noelling, Karl Albrecht, ahtnajder, Chta Chtschnei- der i Joahim Starbbaty alili su se Saveznom ustavnom sudu zbog uvoenja evra. U obrazloenju optunice izneli su dobru sliku koja govori o tome sa kakvim nasiljem i kakvim diletantizmom su odgovorni u politici nametnuli evro-projekat.

Ovi strunjaci ukazuju na razliite uslove u pojedinim zemljama unutar Evrope: Kljuna opasnost lei upravo u unutranjim razlikama koje su unete u evropsku monetarnu uniju. Dosad su razliite politike i razliiti privredni razvoji mogli da dovode do usklaivanja i prilagoavanja kada su se reavala pitanja koja se odnose na cene, kamate i kurs razmene. Ova mogunost u monetarnoj uniji vie ne postoji. Kad izbiju trvenja oko ispravnog kursa unutar monetarne unije, to nuno vodi do politike svae i sukoba dok je ranije trite regulisalo i kanalisalo te probleme skoro bez ikakvih veih trvenja.

Kako e se jo kasnije videti, upravo odbacivanje ove tampon zone u kursnoj razmeni bie glavni razlog zbog kojeg e projekat morati da doivi krah.

28 ta initi kada DM izumre? Polar film-Medien, 1996. Videokassete

35

UKIDANJE NEMAKE MARKE KAO CENA ZA PONOVNO UJEDINJENJE NEMAKE

Evro...je cena za ponovno ujedinjenje Nemake i u tome...ova savezna vlada ne moe nita promeniti...Re je pritom opolitikim odlukama".

Karl Hajnc Deke, Savez poreskih obveznika 29

Interesantno je obrazloenje o tome zato je uopte uspostavljena ekonomski neracionalna monetarna unija: Razlog za ovaj politiki projekt treba pre svega videti u daljem i jaem in- tegraciono-politikom vezivanju ponovo ujedinjene Nemake: evro kao cena za ujedinjenje . Kao dalji dokaz uz to bivi sa- vekzni predsednik Riard fon Vajczeker navodi: Tu je pre svega bila elja Francuza, ali i drugih da u budunosti ne bude vie zavisnosti od nemake Bundesbanke sa njenom dominantnom markom. Profesori su ukazivali na trite i pisali o preovlau- juem miljenju prema kojem se glavni aspekt svodi na to da je monetarna unija u stvari nemako-francuski pakt za ukidanje DM kao protivmeru tenjoj politikoj uniji. Ovakav argument se dokazuje i time to posle zakljuenja Maastritskog sporazuma kao najvaniji rezultat istie se pre svega ukidanje DM. Poto su se banke u Evropskom monetarnom sistemu uvek morale da se orijentiu prema najjaoj valuti, odnosno DM, koja je, - preotro formulisao - na primer predsednik jedne nemake pokrajinske centralne banke - imala vei uticaj na monetarnu politiku Banque de France nego sam francuski ministar finansi- ja...Kao glavna valuta DM je u stvari diktirala kurs koji su druge banke morale da slede ako su elele da stabilizuju svoje kur- seve razmena prema DM. Sa uvoenjem jedinstvene valute, ka-

29 Die Euro Kastrophe, Polar film-Medien 1998. Videokassete

36

ko tvrde profesori, promenila se do tada preovlaujua konkurentska pozicija i preobrazila u monopolistiko reenje. Nezavisno od toga to je evropski monetarni sistem sa svojim vrstim, utvrenim kursom razmene bio besmislen, elja slabijih zemalja je sasvim jasna - elja da se ukine DM kako bi Evropska centralna banka mogla da sprovodi vei uticaj na politiku nego to bi bilo moguno preko slabe valute.

Monetama unija nije dakle od samog poetka nikada bila ekonomski opravdana i zasnovana, ve je predstavljala politiku elju mnogih evropskih zemalja da se ukine nemaka marka (DM).

KURSEVI RAZMENE, TRANSFERUNIJA I NEZAPOSLENOST

Nema nikakve monetarne unije bez transfer unije

Profesor Vilhelm Neling (Noelling), bivi predsednik Pokrajinske centralne banke Hamburg 30

Posledice uvoenja jedinstvene valute, kakva je evro, na kurs razmene, transfer uniju i nezaposlenost su dalekosene i krajnje sloene - i stoga se esto ne shvataju na pravi nain. Naalost, strunjaci u knjizi Evro-optunica (Die Euro-Klage) premalo panje posveuju pravom argumentu protiv uvoenja je dinstvene value - nainu funkcionisanja kurseva razmene. Pritom se pravi razlika izmeu dve vrste kurseva razmene - izmeu elastinog (fleksibilnog) i vrstog (fiksiranog) kursa, pri emu fleksibilni slui kao tampon izmeu razliitih monetarnih oblasti. Profesori izmeu ostalog piu: Pokretni kursevi razmene su ventil za nejednake strukture i politike oblike. Ako se su

30 Die Euro Katastrphe, Polar Film - Medien 1998, Videokassette

37

protno tome utvrdi dogovorom stabilan kurs razmene, moraju se postii i dogovori o pojedinanoj fmansijskoj i novanoj politici. To znai, kako e se kasnije blie rasvetliti, da vrsti kurse- vi razmene - a tek posebno jedinstvena valuta - mogu funkcio- nisati samo ako su zemlje uesnice jednako struktuirane i vode veoma slinu politiku. Napetosti u takvom sistemu bi mogle da se ree samo ako izmeu lanica vlada solidarnost. Pomenuti profesori meutim s pravom ukazuju na to da ovakva solidarnost ne postoji ni unutar same Nemake, o emu svedoe stalne svae oko finansijskog usaglaavanja meu nemakim saveznim pokrajinama.

Veliki znak pitanja nad monetarnom unijom i dalje predstavlja injenica da novana politika mora da se prilagoava svim razliitim zemljama da bi sistem funkcionisao. Nekoliko izvoda iz knjige o kojoj je re to jasno pokazuju: Vrlo brzo bi se ispostavilo da uniformna primena novano-politikih instrumenata - dakle, kamata za oporezivanje svih novanih agregata- za sve zemlje, regione i sektore nove monetarne zajednice. . . ne moe ispraviti neravni ekonomski pejza i njegovu dinamiku razvoja. Dalje se u knjizi navodi: Ekonomska zajednica sa ovako razliitim delovima koji su podreeni jedinstvenoj fmansijskoj i novanoj politici stoji pred sledeom dilemom: dogovorena novana politika za izvesne zemlje lanice je suvie bolna, a za druge, opet, podnoljiva ili ak lako podnoljiva. Ako je novana politika usmerena na ekspanziju, labavljenje kamata za jedne je premalo a za druge moda previe daleko. Sve to neosporno dovodi do recesije, posebno za slabije drave.

O znaaju fleksibilnih kurseva razmene, koji su u EU ukinuti, kae se: Kursevi razmene i kamate deluju kao termometar za merenje temperature odnosno groznice koji pokazuje politiko i ekonomsko stanje u procesu ozdravljenja ili oboljenja. Ukidanje primene termometra nije nikakav doprinos procesu privrednog ozdravljenja .

Veliki problem pri ukidanju kursa razmene predstavlja, prema miljenju profesora, prinuda na transfer uniju, dakle,

38

praksa prema kojoj razvijenije, jae drave moraju da fmansij- ski podravaju slabije. Profesori o tome piu: Nacionalne parlamente mogu prisiliti da pristanu na takav jedan razvoj koji je protiv njihove vlastite volje - na neku vrstu evro-socijalizma koji se uvodi na zadnja vrata! - (To jest, nisu vie u stanju da parlamentarno kontroliu i usmeravaju razvoj) - poto pri odbijanju uplata za usaglaavanje i razblaavanjem novane politike mora se raunati sa padom spoljne vrednosti evra ili sa razjedi- njavanjem monetarne unije. Glavni razlog za transfer tereta sastoji se u utvrivanju kurseva razmene kao i u prvom redu u injenici da postoji jedinstvena valuta jer ukidanjem mogunosti devalvalcije vlastite valute razara se konkurentski poloaj siromanijih zemalja na svetskom tritu. Poto su u monetarnoj uniji cene i primanja meusobno uporedivi, u slabije razvijenim zemljama preovladalo je miljenje da i one treba da imaju vii ivotni standard, ali istovremeno to ele i same jae razvijene zemlje. Prema miljenju profesora, takve pretenzije stavljaju vlade pod pritisak, to se mora odraziti na odluke Evropske centralne banke. Bez tampona za regulisanje kursa razmene usaglaavanje razliitih nivoa ekonomske razvijenosti zemalja pokaza- e se izmeu ostalog u velikim migracijama stanovnitva kako se u knjizi Evro-optunica moe proitati: Nuno dolazi do poveanja preseljenja iz zemalja sa niskim primanjima na zajednikom unutranjem tritu i usled toga do poveanog pritiska na nacionalni tarifni i socijalni sistem. . . Oslabljene pregovarake pozicije sindikata prema poslodavcima dalje se pogoravaju, fmansijska situacija u socijalnim sistemima radi usaglaa- vanja nejednakosti nuno se dalje pogorava. . . Dakle, uvoenje jedinstvene valute dovodi do jasnog pritiska na nadnice i do poveanja nezaposlenosti. Pogonske snage koje su se zalagale za uvoenje evra stoga su, prema tvrenju profesora, u situaciji da lako sagledaju perspektive koje su sasvim razumljive s obzirom na to da su upravo velike kompanije i udruenja poslodavaca bili ti koji su se najenerginije zalagali za uvoenje evra i njegov to je moguno bri poetak primene. . . Nasuprot tome, znatno je tee razumeti oduevljenje evrom u redovima sindika

39

ta i leviarskih opozicionih stranaka. . . Jer, upravo deo sindikata koji zastupa interese radnika i uopte zaposlenih. . . dospeva pod sve vei pritisak.

Dalje se u knjizi navodi: U visoko proizvodnim zemljama sa visokim primanjima kakva je pre svega Nemaka dolazi zbog konkurencije radnika koji potiu iz zemalja sa niim, jeftinijim primanjima u Evropskoj uniji do poveanja pritiska i otputanja domae zaposlene radne snage. Efekat na utvreni socijalni sistem moe samo biti da sve vie postaje finansijski nefunkcionalan i na kraju da se uopte ne moe finansirati. . . Ipak, nezaposlenost ne pogaa samo jae razvijene zemlje ve isto tako i slabije jer su izgubile konkurentske prednosti koje im je pruala mogunost devalvacije vlastite valute, kako se u knjizi Euro-optunica navodi: I manje proizvodne zemlje sa jeftinom radnom snagom u monetarnoj uniji moraju raunati sa poveanjem nezaposlenosti - naime posebno ako u njima dolazi do masovnog izjednaavanja primanja prema gore. . . Ili zbog poveanja cene rada, radnih trokova - zbog ega dolazi do forsirane racionalizacije.

Argumenti pobornika evra o tome da nam je jedinstvena valuta u EU potrebna kako bi bila mogua vea evropska integracija nailaze kod profesora na argumentovano pobijanje, pre svega time to, kako oni tvrde, ovakav razvoj dogaaja ne zavisi od monetarnog saveza. O tome doslovno kau: U elom po- sleratnom periodu dolo je do napretka u integraciji bez monetarne unije. . . to govori da ona zapravo i nije potrebna. Zakljuci su jasni: i bez monetarne unije bi se napredovalo u integraciji kako bi se stekle mogune komparativne prednosti sve veom podelom rada. Dalje se ukazuje na primer azijskih zemalja koje upravo pokazuju da za integraciju nije neophodna nikakva zajednika valuta. Upravo se istie da se krizne situacije mnogo lake reavaju merama pojedinane drave nego zajedniki: I u sadanjoj krizi (azijskoj krizi 1998) koja je zahvatila ove drave - u sutini kao posledica njihovog jednostranog monetarnog vezivanja za ameriki dolar na visokom, pogrenom ili u meuvremenu nastalom pogrenom nivou - pokazuje se da

40

individualno, dakle, na nivou pojedinane drave, mogu bre i lake da krizu prevazilaze bez posledica nego to je to sluaj kada se deluje kolektivno. Jer, svaka zemalja mora da svoj kurs razmene da prilagoava situaciji u vlastitoj zemlji i ne mora da eka dok se s tim sloe svi radi zajednikog valutnog kursa . To znai da su pojedinane valute u uslovima krize stabilnije nego jedinstvena zajednika valuta - obrnuto to znai da e evro u svakom sluaju biti podloniji napadima krize i da e se problem evra u uslovima krize tee reavati.

41

IZRABLJIVANJE NEMAKE

Njuzvik (Newsweek) je fenomen okarakterisao na slede- i nain: Nemci ne ele evro, ali dozvoljavaju da im se evro uvede kao to jagnjad vode na klanje.

Profesor Joachim Starbatty, ekonomista31

Osim toga, sa uvoenjem evra bila je povezana i eksploatacija Nemake, o emu piu profesori u svojoj prvoj zajednikoj knjizi, a to su pobornici evra svesno preutali pre svega kad su govorili o predstojeoj raspodeli optereenja: Svakako da spada u jeftine trikove pobornika evra to to su ove teke fmansij- ske dvostruke probleme skrivali ukazujui samo na one odredbe u sporazumu koje se ne odnose na ta optereenja. Politiari su rano priznali da se monetama unija ne moe prodati. . . ako se narodima u ekonomski bolje stojeim zemljama uesnicama unapred kae i govori o prinudnoj potrebi finansijskih izdvajanja u znaajnim iznosima u slabije razvijene zemlje. Sve nade i oekivanja su se, kao i dosad, prirodno usmeravale prema Ne- makoj koja je zauzimala i zauzima u EU glavni poloaj najveeg neto platie. To za nas znai da emo u budunosti morati da u Evropi dajemo dobrim delom najveu pomo i pruamo najveu podrku, to e, samo po sebi se razume, biti povezano sa poveanjem poreza i izdataka. Nemaka e teko moi da se odbrani od ovakvih optereenja, predviali su profesori, istiui da e Nemaka i izvan toga morati da plaa znatno vie iz tri glavna razloga: prvo, zbog nesklonosti drugih zemalja uesnica da uplauju pravedan udeo, to ne treba prevideti; zatim drugo, najpovlaenije zemlje primaoci pomoi e se i rukama i nogama odupirati bilo kakvom skraenju fondova i tree, bie zaista teko suprotstaviti se argumentu da najvea zemlja u EU koja

31 Die Euro Catastrophe, Polar film - Medien 1998, Videokassette

42

uz to jo i najjae insistira na razvoju monetarne unije i uz to se jo hvali da uiva najvee prednosti i iz nje izvlai najvee koristi, razumljivo je stoga da, molim vas lepo, za to mora i da plati.Uz ova direktna optereenja dolazi jo, kako se u knjizi navodi, odustajanje od tadanje velike, ak ogromne dobiti Bundes banke. Strunjaci upozoravaju usled toga na deficite i dodatna optereenja: Mora se hitno upozoriti na posledice koje postojanje monetarne unije donosi usled pranjenja finansijskih sredstava. Potreba za fmansijskim sredstvima radi ispunjavanja javnih zadataka i poslova u Nemakoj, fmansiranja posledica ujedinjenja zemlje, kao i posledica fimkcionisanja monetarne unije i odluke o proirenju Unije na istok, to sve zajedno predstavlja optereenje koje prevazilazi ekonomske snage Nemake.

43

KURSEVI RAZMENE, TRANSFERUNIJA I NEZAPOSLENOST

Nema nikakve monetarne unije bez transfer unije.

Profesor Vilhelm Neling (Noelling), bivi predsednik Pokrajinske centralne banke Hamburg 32

Posledice uvoenja jedinstvene valute, kakva je evro, na kurs razmene, transfer uniju i nezaposlenost su dalekosene i krajnje sloene - i stoga se esto ne shvataju na pravi nain. Naalost, strunjaci u knjizi Evro-optunica (Die Euro-Klage) premalo panje posveuju pravom argumentu protiv uvoenja je dinstvene value - nainu fiinkcionisanja kurseva razmene. Pritom se pravi razlika izmeu dve vrste kurseva razmene - izmeu elastinog (fleksibilnog) i vrstog (fiksiranog) kursa, pri emu fleksibilni slui kao tampon izmeu razliitih monetarnih oblasti. Profesori izmeu ostalog piu: Pokretni kursevi razmene su ventil za nejednake strukture i politike oblike. Ako se suprotno tome utvrdi dogovorom stabilan kurs razmene, moraju se postii i dogovori o pojedinanoj finansijskoj i novanoj politici. To znai, kako e se kasnije blie rasvetliti, da vrsti kursevi razmene - a tek posebno jedinstvena valuta - mogu funkcio- nisati samo ako su zemlje uesnice jednako struktuirane i vode veoma slinu politiku. Napetosti u takvom sistemu bi mogle da se ree samo ako izmeu lanica vlada solidarnost. Pomenuti profesori meutim s pravom ukazuju na to da ovakva solidarnost ne postoji ni unutar same Nemake, o emu svedoe stalne svae oko fmansijskog usaglaavanja meu nemakim saveznim pokrajinama.

32 Die Euro Katastrphe, Polar Film - Medien 1998, Videokassette

44

Veliki znak pitanja nad monetarnom unijom i dalje predstavlja injenica da novana politika mora da se prilagoava svim razliitim zemljama da bi sistem funkcionisao. Nekoliko izvoda iz knjige o kojoj je re to jasno pokazuju: Vrlo brzo bi se ispostavilo da uniformna primena novano-politikih instrumenata - dakle, kamata za oporezivanje svih novanih agregata- za sve zemlje, regione i sektore nove monetarne zajednice. . . ne moe ispraviti neravni ekonomski pejza i njegovu dinamiku razvoja. Dalje se u knjizi navodi: Ekonomska zajednica sa ovako razliitim delovima koji su podreeni jedinstvenoj finan- sijskoj i novanoj politici stoji pred sledeom dilemom: dogovorena novana politika za izvesne zemlje lanice je suvie bolna, a za druge, opet, podnoljiva ili ak lako podnoljiva. Ako je novana politika usmerena na ekspanziju, labavljenje kamata za jedne je premalo a za druge moda previe daleko. Sve to neosporno dovodi do recesije, posebno za slabije drave.

O znaaju fleksibilnih kurseva razmene, koji su u EU ukinuti, kae se: Kursevi razmene i kamate deluju kao termometar za merenje temperature odnosno groznice koji pokazuje politiko i ekonomsko stanje u procesu ozdravljenja ili oboljenja. Ukidanje primene termometra nije nikakav doprinos procesu privrednog ozdravljenja.

Veliki problem pri ukidanju kursa razmene predstavlja, prema miljenju profesora, prinuda na transfer uniju, dakle, praksa prema kojoj razvijenije, jae drave moraju da fmansij- ski podravaju slabije. Profesori o tome piu: Nacionalne parlamente mogu prisiliti da pristanu na takav jedan razvoj koji je protiv njihove vlastite volje - na neku vrstu evro-socijalizma koji se uvodi na zadnja vrata! - (To jest, nisu vie u stanju da parlamentarno kontroliu i usmeravaju razvoj) - poto pri odbijanju uplata za usaglaavanje i razblaavanjem novane politike mora se raunati sa padom spoljne vrednosti evra ili sa razjedi- njavanjem monetarne unije. Glavni razlog za transfer tereta sastoji se u utvrivanju kurseva razmene kao i u prvom redu u injenici da postoji jedinstvena valuta jer ukidanjem mogunosti devalvalcije vlastite valute razara se konkurentski poloaj siro-

45

masnijih zemalja na svetskom tritu. Poto su u monetarnoj uniji cene i primanja meusobno uporedivi, u slabije razvijenim zemljama preovladalo je miljenje da i one treba da imaju vii ivotni standard, ali istovremeno to ele i same jae razvijene zemlje. Prema miljenju profesora, takve pretenzije stavljaju vlade pod pritisak, to se mora odraziti na odluke Evropske centralne banke. Bez tampona za regulisanje kursa razmene usagla- avanje razliitih nivoa ekonomske razvijenosti zemalja pokaza- e se izmeu ostalog u velikim migracijama stanovnitva kako se u knjizi Evro-optunica moe proitati: Nuno dolazi do poveanja preseljenja iz zemalja sa niskim primanjima na zajednikom unutranjem tritu i usled toga do poveanog pritiska na nacionalni tarifni i socijalni sistem... Oslabljene pregovarake pozicije sindikata prema poslodavcima dalje se pogoravaju, fmansijska situacija u socijalnim sistemima radi usaglaavanja nejednakosti nuno se dalje pogorava.... Dakle, uvoenje je dinstvene valute dovodi do jasnog pritiska na nadnice i do poveanja nezaposlenosti. Pogonske snage koje su se zalagale za uvoenje evra stoga su, prema tvrenju profesora, u situaciji da lako sagledaju perspektive koje su sasvim razumljive s obzirom na to da su upravo velike kompanije i udruenja poslodavaca bili ti koji su se najenerginije zalagali za uvoenje evra i njegov to je moguno bri poetak primene... Nasuprot tome, znatno je tee razumeti oduevljenje evrom u redovima sindikata i leviarskih opozicionih stranaka.... Jer, upravo deo sindikata koji zastupa interese radnika i uopte zaposlenih. . . dospeva pod sve vei pritisak.

Dalje se u knjizi navodi: U visoko proizvodnim zemljama sa visokim primanjima kakva je pre svega Nemaka dolazi zbog konkurencije radnika koji potiu iz zemalja sa niim, jeftinijim primanjima u Evropskoj uniji do poveanja pritiska i otputanja domae zaposlene radne snage. Efekat na utvreni socijalni sistem moe samo biti da sve vie postaje fmansijski nefunkcionalan i na kraju da se uopte ne moe finansirati. . . Ipak, nezaposlenost ne pogaa samo jae razvijene zemlje ve isto tako i slabije jer su izgubile konkurentske prednosti koje im

46

je pruala mogunost devalvacije vlastite valute, kako se u knjizi Euro-optunica navodi: I manje proizvodne zemlje sa jeftinom radnom snagom u monetarnoj uniji moraju raunati sa poveanjem nezaposlenosti - naime posebno ako u njima dolazi do masovnog izjednaavanja primanja prema gore. . . Ili zbog poveanja cene rada, radnih trokova - zbog ega dolazi do forsirane racionalizacije.

Argumenti pobornika evra o tome da nam je jedinstvena valuta u EU potrebna kako bi bila mogua vea evropska integracija nailaze kod profesora na argumentovano pobijanje, pre svega time to, kako oni tvrde, ovakav razvoj dogaaja ne zavisi od monetarnog saveza. O tome doslovno kau: U elom po- sleratnom periodu dolo je do napretka u integraciji bez monetarne unije... to govori da ona zapravo i nije potrebna. Zakljuci su jasni: i bez monetarne unije bi se napredovalo u integraciji kako bi se stekle mogune komparativne prednosti sve veom podelom rada. Dalje se ukazuje na primer azijskih zemalja koje upravo pokazuju da za integraciju nije neophodna nikakva zajednika valuta. Upravo se istie da se krizne situacije mnogo lake reavaju merama pojedinane drave nego zajedniki: I u sadanjoj krizi (azijskoj krizi 1998) koja je zahvatila ove drave- u sutini kao posledica njihovog jednostranog monetarnog vezivanja za ameriki dolar na visokom, pogrenom ili u meuvremenu nastalom pogrenom nivou - pokazuje se da individualno, dakle, na nivou pojedinane drave, mogu bre i lake da krizu prevazilaze bez posledica nego to je to sluaj kada se de- luje kolektivno. Jer, svaka zemalja mora da svoj kurs razmene da prilagoava situaciji u vlastitoj zemlji i ne mora da eka dok se s tim sloe svi radi zajednikog valutnog kursa. To znai da su pojedinane valute u uslovima krize stabilnije nego jedinstvena zajednika valuta - obrnuto to znai da e evro u svakom sluaju biti podloniji napadima krize i da e se problem evra u uslovima krize tee reavati.

47

NEMAKU EKSPLOATIU

Njuzvik (Newsweek) je fenomen okarakterisao na slede- i nain: Nemci ne ele evro, ali dozvoljavaju da im se evro uvede kao to jagnjad vode na klanje.

Profesor Joachim Starbatty, ekonomista33Osim toga, sa uvoenjem evra bila je povezana i eksploa

tacija Nemake, o emu piu profesori u svojoj prvoj zajednikoj knjizi, a to su pobornici evra svesno preutali pre svega kad su govorili o predstojeoj raspodeli optereenja: Svakako da spada u jeftine trikove pobornika evra to to su ove teke fi- nansijske dvostruke probleme skrivali ukazujui samo na one odredbe u sporazumu koje se ne odnose na ta optereenja. Politiari su rano priznali da se monetama unija ne moe prodati. . . ako se narodima u ekonomski bolje stojeim zemljama ue- snicama unapred kae i govori o prinudnoj potrebi fmansijskih izdvajanja u znaajnim iznosima u slabije razvijene zemlje. Sve nade i oekivanja su se, kao i dosad, prirodno usmeravale prema Nemakoj koja je zauzimala i zauzima u EU glavni poloaj najveeg neto platie. To za nas znai da emo u budunosti morati da u Evropi dajemo dobrim delom najveu pomo i pruamo najveu podrku, to e, samo po sebi se razume, biti povezano sa poveanjem poreza i izdataka. Nemaka e teko moi da se odbrani od ovakvih optereenja, predviali su profesori, istiui da e Nemaka i izvan toga morati da plaa znatno vie iz tri glavna razloga: prvo, zbog nesklonosti drugih zemalja uesnica da uplauju pravedan udeo, to ne treba prevideti; zatim drugo, najpovlaenije zemlje primaoci pomoi e se i rukama i nogama odupirati bilo kakvom skraenju fondova i tree, bie zaista teko suprotstaviti se argumentu da najvea zemlja u EU koja uz to jo i najjae insistira na razvoju monetarne unije i

33 Die Euro Catastrophe, Polar film - Medien 1998, Videokassette

48

uz to se jo hvali da uiva najvee prednosti i iz nje izvlai najvee koristi, razumljivo je stoga da, molim vas lepo, za to morai da plati .

Uz ova direktna optereenja dolazi jo, kako se u knjizi navodi, odustajanje od tadanje velike, ak ogromne dobiti Bundes banke. Strunjaci upozoravaju usled toga na deficite i dodatna optereenja: Mora se hitno upozoriti na posledice koje postojanje monetarne unije donosi usled pranjenja finansijskih sredstava. Potreba za finansijskim sredstvima radi ispunjavanja javnih zadataka i poslova u Nemakoj, fmansiranja posledica ujedinjenja zemlje, kao i posledica funkcionisanja monetarne unije i odluke o proirenju Unije na istok, to sve zajedno predstavlja optereenje koje prevazilazi ekonomske snage Nemake.

49

D il e t a n t i z a m i d e z in f o r m i s a n j e

Uvoenje jedinstvene valute u Evropi bilo da se zove eki ili talir zavrie u suzama. "

Neil McKinnon, Citibank, London34

Uprkos svim navedenim vie nego jasnim opasnostima, politiari su se i dalje drali i dre se vrsto odavno ekonomski osporenog projekta evro . Nasuprot njima, profesori su isticali: vodi takvku politiku i zatvara oi pred nemakim fmansij- skim tekoama, bie pre ili kasnije prisiljen da uvidi da mora da poputa pred sve veim finansijskim zahtevima u okviru monetarne unije kako bi se spreilo jo gore i loije stanje. Na taj nain zemlja e se finansijski dalje ruinirati. To to se odgovorni i dalje ponaaju u skladu sa vie nego jasnom nenadleno- u kad je u pitanju razumevanje stvarnog sklopa stvari i to odbijaju da iznesu na videlo bar ono do ega su dospeli, komenta- rie se na sledei nain: Ni savezna vlada, ni partije, niti uesnici u tarifnom sporazumu, nisu uli u trag ili stekli neophodna saznanja o stepenu tekoa koje stvara operacija koje su se poduhvatili. Stavie, neverovatna je njihova leernost i dalje zauuje nedostatak razraunavanja sa problemima, rizicima i zahtevima koje postavlja monetarna unija na zastrauju nain. Pre svega bivi savezni kancelar Helmut Kol kritiki je pokuao da osvetli situaciju recima: Na odgovaraju nain smo se i sadrajem i stilom u informativnoj politici u saveznoj vladi od poetka trudili posebno u dranju ureda saveznog kancelara. Kol je od 1991. neumorno radio a da pritom nijednog trenutka nije kritiki razmiljao o posledicama zastraujue opsednutosti i o spremnosti na rizik koji je predstavljalo ukidanje nemake mar

34 ta raditi kada DM umre? Polar Film-Medien, 1996. Videokassette

50

ke 1. januara 1999. Tako je u nemakom Budenstagu 15. decembra 1991. rekao: Mi emo u svakom sluaju bilo 1997, bilo 1999. uspostaviti monetarnu uniju. Upravo Nemaka, zemlja koja e usled uvoenja jedinstvene valute najvie morati da strada, najvie se zalagala za uvoenje evra. O tome profesori dalje kau: Nemaka kao nijedna druga zemlja Evropske unije zalagala se za ukidanje svoje vlastite valute ne traei nikakvu stvarnu debatu, bez ikakvog intenzivnog razraunavanja i razmatranja argumenata za i protiv, posmatrajui vie ili manje letargino i skrenih ruku ta se zapravo dogaa. Profesori dalje navode iz uglednih Fuchs-pisama o tome kako su evro-kriti- ari uutkivani, uklanjani sa scene i kako se manipulisalo tampom: iza kulisa javnosti delovalo se najotrijim merama terora ispiranja mozga (kako to ocenjuje jedan ugledni bankar). Evo nekoliko primera: objanjenje o potrebi evra skoro upotpunosti lei u rukama velikih banaka. One su pored krupnih industrijalaca u stvari glavni profiteri stvaranja zajednikog evropskog ekonomskog prostora. Na sponzorisanim panelima evroskepti- ari su unapred iskljuivani i uklanjani, pozivi su im uskraivani ve pri pogledu na njihova lica. Sa jedva skrivenim sarkazmom reagovali su ak i ugledni i visoko postavljeni bankarski menaderi ili funkcioneri. Oni su dodue veoma dobro znali kakve rizike uvoenje evra sa sobom donosi. . . ali nisu eleli da na bilo koji nain ugroze vlastite karijere. Rezultat svega: samo- skrivanje pred mikrofonom! Nemaka tampa je isto tako stajala pod knutom politike korektnosti . U uglednim asopisima i magazinima kao to je Kapital jednostavno su zabranjivani nastupi evro-skeptiara. Televizija ZDF je dovodila pred kamere uglavnom pobornike evra, Bild - Zeitung je bio pod kontrolom Bona koji mu je odreivao kurs ureivake politike. . . Uostalom, novinari su bili pod pritiskom ministara: bilo koji suvie skeptiki lanak vodio je odbijanju objavljivanja intervjua. Treba svakako ukazati na list Noje cirher cajtung (Neue Zuer-

51

cher Zeitung) koji je pobornike evra jasno oznaio kao pristalice monetamo-politikog istomiljenitva (glajhaltovanja). 35

Politika je jednostavno blokirala svaku istinsku raspravu o evru, kako kritiki iznose profesori: Zvanino je Bon sa svih nadlenih mesta guio i suzbijao svaku sumnju kao da nam demokratska samokritika kultura najmanje bila potrebna upravo na ovom mestu. Tako je savezni predsednik otvoreno govorio da je debata o evru veoma opasna i da se tema o evru mora iskljuiti iz predizbome kampanje. Ministar inostranih poslova je izjavio da je svaka kritika monetarne unije lakomislena, populistika ineodgovorna.

Suprotno volji irokih slojeva stanovnitva da se odri i sauva nemaka marka, politiki odgovorni su se zalagali i dalje se svim sredstvima zalau da se neomiljeni evro projekat dovede do kraja i profesori u svojoj knjizi ukazuju na duboku po- deljenost nae zemlje: Iz nae optunice jasno se vidi da postoji dovoljno ekonomskih polaznih taaka za ispravnu procenu koju ima izmanipulisana i potisnuta veina stanovnitva pre svega o tome da su velike banke i krupni industrijalci glavni dobitnici, a potroai i radnici najvei gubitnici. Ako se ima u vidu da su se u Nemakoj savezna vlada, demokratske partije, poslodavci, velike kompanije i sindikati, pre svega na funkcioner- skom nivou, tako dobro i nekritiki izjasnili za brzo uvoenje evra, jasno izbija na videlo duboka podela nae zemlje upravo na ovom egzistencijalnom pitanju. U vreme izrade Maa- strihtskog sporazuma - dakle, u vreme odluke o uvoenju evra- ak ni nemaka Bundes banka, prema pisanju profesora, nije bila oigledno informisana: Javnost u Nemakoj, nemaki Bundestag i pre svega nemaka Bundes banka nisu bili informi- sani o nameri savezne vlade da se za vreme pregovora u Maa- strihtu priprema taan datum naputanja nemake valute. Da

35 Die Euro-Klage, Rowohlt Verlag, 1998.

52

kle, donete su sasvim planski smiljene odluke koje nisu odgovarale demokratskim navikama i normama.36

Naalost, ni sami profesori u svojoj optunici nisu ulazili dovoljno duboko u razmatranje naeg obolelog finansijskog sistema. Usredsredili su se pre svega na neodriv argument o inflaciji ili na nevane kriterije stabilnosti. Nasuprot tome, samo usput su se osvrnuli na funkcije novca koje su od kljunog znaaja pre svega na kurseve razmene.

Optunica j e u formi u kojoj je izneta, kako se uostalom drukije nije ni moglo oekivati, odbijena u Saveznom ustavnom sudu 2. aprila 1998. kao oigledno neosnovana i neobra- zloena.

Argument o inflaciji protiv evra nije ipak bio unapred dovoljno temeljan i samo je skrenuo panju od stvarnih problema koje evro namee. Da bi se u punoj meri shvatile neizbene po- sledice uvoenja evra kao jedinstvene valute i razvile potrebne protivmere, neophodn

36 Die Euro-Klage, Rowohlt Verlag, 1998.

53

EVRO-EKONOMSKA NEMOGUNOST

Evropska unija znai zatvorenu zajednicu i onaj ko to skriva lae publiku.

Profesor Joachim Starbatty, ekonomista37

Kao to smo mogli vieti u prethodnom poglavlju, mnogi strunjaci su sve drugo samo ne nezavisni ili da ni u kom sluaju ne raspolau neophodnim nainom miljenja koji bi im omoguio da potpuno sagledaju razvoj dogaaja. Na iskaze takvih osoba ne treba svakako obraati veliku panju, niti im pridavati mnogo teine. Mnogo je vanije razjasniti ta je zapravo valuta, moneta, zato razliite zemlje imaju razliiti novac i zato im je on potreban. Dalje, treba takoe razjasniti zato uvoenje jedinstvene valute za razliite zemlje, posebno za razliito razvijene zemlje nikada ne moe funkcionisati i u kakvoj katastrofi evro mora konano da zavri.

Sta je valuta?

Novac je kao to emo u narednom poglavlju razjasniti, zakonsko sredstvo plaanja izraeno u banknotama ili kovanom metalnom novcu. Suprotno tome su bankarske vrednosti (novac izraen u papiru kao vrednosni papir odnosno iralni novac) koje su samo zahtev za isplatom u gotovom novcu, dakle, koje samo dovode do isplate u gotovom novcu. Ovi zahtevi za novcem

37 Die Euro Katastrophe, Polar Film-Medien, 1998. Videokassette

54

su, dakle, samo obeanja banaka, imovina koja se u svakom trenutku moe isplatiti u obliku gotovog novca - ali ipak vredno- sni papiri sami po sebi nisu novac. Iz ove razlike izmeu pravog, gotovog novca (gotovine) i zahteva za novcem (vrednost na papiru i u papiru) jasno je da bi, u sluaju talasa propasti banaka, odmah mogao da se dobije samo gotov novac. Isto tako malo kao to bi se potvrda robne kue mogla nazvati novcem, mogu se novana obeanja pojedinanih osoba ili banaka oznaiti kao stvarni novac. Dakle, re je o obeanju, a ne o novcu.

Isto tako kao to se esto pojam valuta upotrebljava, tako malo ljudi u stvari zna ta se pod tim misli i podrazumeva. Re potie od srednje visokonemakog werunge (na nema- kom valuta je Waehrung), to znai neto poput garantije za teinu i finou kovanog novca. Danas se tim terminom oznaava novana jedinica neke zemlje odnosno zakonom i monetarnim sistemom utvrena novana jedinica u okviru jedne drave. 38 Kljuni kriteriji dakle glasi da je svaki novac ogranien na odreenu dravu. Stvaranje drava opet se objanjava istorij- skim razvojem ili pojednostavljeno reeno udruivanjem ljudi istog jezika, naina miljenja i radnog morala koji ive u slinoj sredini, kako bi stvorili formu zajednike organizacije i u daljem razvoju stvorili vlastito sredstvo za razmenu. Razliite zemlje su dakle imale razliite valute. Danas se meutim ove razliite monetarne oblasti oznaavaju kao nasleeni luksuz koji se mora uvoenjem evra u Evropi to je moguno pre ukloniti. Ko ukazuje na to da su razliita sredstva plaanja neophodna za dobrobit naroda, jedva da nailazi na bilo kakav odjek.

38 Lexikon, Lingen Verlag, S. A. Brockhaus, Wiesbaden, 1974

55

RAZLIITO RAZVIJENE ZEMLJE IMAJU POTREBU ZA RAZLIITIM VALUTAMA

Maastriht Versaj bez rata

Le Figaro, vodei francuski dnevni l is t39

Ono to se u raspravi o evru sasvim previdelo bila je injenica da zemlje u Evropi imaju potpuno razliite ekonomske uslove, da imaju razliite strukture privreda (jedne su preteno poljoprivredne, druge industrijske), da imaju razliite klimatske uslove (u jednima je hladno, u drugima vrelo ili umereno), da imaju razliite orijentacije prema radu, razliite radne navike (na primer, jedne su vie, a druge manje sklone trajkovima). U jedinstvenom monetarnom prostoru sada je zadatak da se ekonomski stabilizuje i uskladi svaka od ovih razliitih oblasti. Faktor usaglaavanja odnosno ujednaavanja ili monetarni tampon je, meutim, slobodan kurs razmene. Kurs razmene je taj koji odreuje kako se moraju mnoge novane jedinice usaglaa- vati u zajednikom prostoru, kako se jedna valuta moe odrati u odnosu na drugu novana jedinicu u uslovima nejednake ekonomske razvijenosti. To se, dakle, izraava time koliko se ne- makih maraka, na primer, mora platiti za jedan dolar ako neko eli da nemaku marku razmeni za dolar. Kako je ve spomenuto, pritom je bitna razlika koja postoji izmeu elastinog i fiksnog kursa. Ako se ukine tampon valute (njena mogua pro- menljivost u odnosu na druge valute) - ili ak ona potpuno ukine kao samostalno sredstvo plaanja jedne drave - to ima, kako e se jo videti, fatalne posledice za budui ekonomsko-fi-

39 Die Euro Katastrophe, Polar Film-Medien, 1998. Videokassette)

56

nansijski razvoj zemlje. U osnovi postoje tri valutna modela u ekonomsko-fmansijskim odnosima meu dravama:

Elastini (fleksibilni) kurs razmene Fiksni (vrst) kurs razmene Jedinstvena valuta (evro)

Pritom je jedinstvena valuta otra forma sistema sa vrstim kursom razmene. Funkcionisanju jedinstvene valute kakva je evro zahteva funkcionisanje vrstog kursa razmene, kako e se jo videti. Najpre treba razjasniti funkciju kurseva razmene i uticaj na privredu drava sa razliitim privrednim strukturama.

57

SAMOREGULIUI SISTEM SA PROMENLJIVIM, FLEKSIBILNIM

KURSOM RAZMENE

Jer, slobodni kursevi razmene nisu dosad izazvali nijednu privrednu krizu. Naprotiv: oni su ventil zausaglaavanje razliitih nivoa privrednog razvitka u razliitim zemljama. Ako se ovaj ventil zatvori uvoenjem vrstog kursa razmene, pojavljuje se potreba za reformom i na kraju izbija, kao u Brazilu ili Tajlandu, kriza koja dovodi do kraha.

Die Welt, 19. 2. 1999.

Elastini kurs razmene znai da kurs razmene izmeu dve monetarne oblasti nije utvren i da se ne pokuava da se na njega na bilo koji nain vetaki utie. On, dakle, podlee snagama trita ponude i potranje. Ako postoji pojaana potranja za jednom valutom, raste cena ove valute, novca, dakle kursa razmene. Ako, na primer, vie graana zamenjuje svoje uteene DM i pretvara ih u amerike dolare, kurs amerikog dolara morao bi da raste; bilo bi potrebno sve vie DM da bi se dobio jedan dolar.

U zavisnosti od ekonomskog razvitka zemalja, kurs se poput klatna kree na razliitim nivoima i na taj nain usaglaava ekonomska kolebanja zemalja. Sta to znai? Uzmimo na primer dve zemlje sa veoma razliitim ekonomskim razvojem koje imaju elastini kurs razmene u meusobnom prometu. U razvijenoj industrijskoj zemlji raste privredna proizvodnja bre nego u slabije razvijenoj dravi (na primer u zemlji u razvoju). Zbog veeg ekonomskog rasta u industrijski razvijenoj zemlji ona je privlanija za investitore orijentisane na meunarodno trite jer

58

se u takvoj zemlji oekuju vea dobit. Poto u industrijski razvijenu zemlju stie vie kapitala, njena valuta na taj nain postaje privlanija, raste cena novca ove zemlje i u skladu s tim kurs razmene zemlje u razvoju u odnosu na industrijsku zemlju mora da pada.

Kurs razmene valute ima kljuan uticaj na spoljnu trgovinu jedne zemlje: kurs razmene koji raste znai daje izvoz te zemlje sve tei jer mora da troi vie vlastite valute da bi dola do novca industrijski razvijene zemlje ija je vrednost poveana kako bi kupila robu - proizvodi ove zemlje, dakle, za inostran- stvo postaju skuplji, iako se nivo cene u samoj zemlji uopte nije promenio. U isto vreme uvoz za ovu zemlju postaje privlani- ji jer valuta ija je vrednost porasla dozvoljava da u inostran- stvu kupuje jeftinije. Kao rezultat svega dolazi do poveanja vrednosti valute tako da izvoz opada a uvoz raste.

Upravo obrnuto stoji stvar za zemlju u razvoju ija valuta u kursu razmene opada: za ovu dravu izvoz postaje jednostavniji poto strane zemlje mogu da kupuju u njoj jeftinije robu usled povoljnijeg kursa razmene. Istovremeno uvoz u zemlju u razvoju postaje tei jer mora da potroi vie vlastite valute da bi kupila robu u inostranstvu, robu koja za zemlju u razvoju postaje u stvari skuplja. Devalvacija odnosno obaranje vrednosti valute dovodi, dakle, do toga da izvoz raste a uvoz opda i na taj nain ova zemlja dolazi do sve veeg izjednaavanja.

Mehaniizam za sreivanje kursa razmene

Kurs razmene ima u tom sluaju uticaj usaglaavanja i izjednaavanja u ekonomskim odnosima razliitih zemalja: to vie industrijska zemlja uvozi, to jae raste potranja za valutom zemlje u razvoju koja izvozi i zbog toga kurs razmene za industrijski razvijenu zemlju poinje ponovo da pada. Povean izvoz zemlje u razvoju dovodi dakle do priliva kapitala jer industrij

59

ske zemlje (inostranstvo) moraju radi svoje kupovine potroiti vie novca koji im je potreban za nabavku u zemlji u razvoju.

Fleksibilan kurs razmene se na taj nain neprekidno me- nja i dovodi na kraju do toga da se uvoz i izvoz odravaju na usaglaenom nivou, iako se ukupno uzevi ekonomski razvoj ovih razliitih zemalja odvija razliitom brzinom. SAD su, na primer, paradni model za ogroman deficit u trgovinskom bilan- su. Stvar je u tome to se dolar vetaki odrava na visokom nivou a uvoz na primer iz Kine i drugih relativno razvijenih zemalja na taj nain za SAD postaje jeftin. Meu uzrocima koji dovode do odravanja jakog dolara svakako su na primer nafta i druge sirovine kojima se na svetskom tritu trgovina odvija skoro iskljuivo u dolarima.

Pri postojanju fleksibilnog kursa razmene re je o sistemu koji se sam regulie slino termostatu koji regulie temperaturu u odreenom prostrou. Ako temperatura pada, termostat ukljuuje grejanje tako da toplota raste do odreene granice i na taj nain se odrava konstantna temperatura u odreenom prostoru.

Slino je i sa nainom na koji deluje fleksibilan kurs razmene na spoljnu trgovinu zemalja: ako kurs razmene jedne valute raste, dolazi do sve veeg uvoza odnosno do veeg izvoza stranih zemalja kao reguliua protivsnaga.

Dalji mehanizam za regulisanje predstavlja sam po sebi elastini kurs razmene: ako kurs slabe valute opada, na taj nain opadanje kursa na kraju spreava odliv kapitala iz zemlje. Za investitore koji u takvu slabu zemlju investiraju svoj kapital i koji bi eleli da profit to bre zamene u drugu valutu kako ne bi izgubio vrednost, to znai: oni moraju da utroe sve vie novca zemlje koja obara vrednost svoje valute da bi mogli daje razmene za drugu valutu - i na taj nain za njih izgleda sve manje unosno da uopte razmenjuju svoj novac. Na kraju kurs jo vie i bre pada to se vie novca razmenjuje u slabo razvijenoj zemlji. Re je o jednom mehanizmu koji sam po sebi regulie i dovodi do usaglaavanja. Pri fleksibilnim kursevima razmene stoga ne moe doi do odliva odnosno bekstva kapitala jer bi to za uloeni kapital znailo velike gubitke. Da su na primer Rusi

60

ja ili Argentina pre izbijanja monetarne krize imale slobodne, elastine kurseve razmene, bili bi nemoguni bekstvo kapitala i ogromne tete koje su za ove zemlje iz toga proizale. Devalvacija same valute oteala bi razmeni ruske rublje odnosno argen- trinskog pezosa za ameriki dolar i takvu transakcija uinila sve skupljom i samim tim sve manje privlanom tako da bi na kraju bekstvo kapitala bilo potpuno prekinuto. Umesto toga, tadanja Ruska centralna banka pokuala je da odrava vrst kurs rublje za ameriki dolar angaujui svoje devizne rezerve i pruajui podrku vlastitoj valuti. Tako su vlasnici krupnog kapitala mogli da u duem periodu bez gubitaka razmenjuju svoj novac za dolar a kapital iznose iz zemlje sve dok rezerve nisu potpuno isparile.

I kad je re o trokovima rada, funkcija fleksibilnog kursa razmene postaje jasna: proizvodni trokovi predstavljaju merilo za to koliko se mora investirati u nadnice u odreenoj privredi da bi se proizvela potrebna roba. Ako jedna zemlja u poreenju sa drugom ima stalno poveane trokove rada, dakle, proizvodne trokove, ona ekonomski nuno sve vie opada i zaostaje. Za investitore kapitala takva zemlja je sve manje privlana poto su oekivani profiti i opta dobit sve manji u poreenju sa zemljama u kojima su proizvodni trokovi manji.

Pritom se pravi razlika izmeu takozvanih nominalnih proizvodnih trokova, dakle, izmeu iznosa koji se isplauju u odreenoj domaoj valuti i takozvanih realnih proizvodnih trokova, prema tome, iznosa koji se isplauju u stranoj valuti prema odgovarajuem kursu razmene.

Da bi se razliit ekonomski razvoj razliitih zemalja predstavio, moraju se sagledati nominalni proizvodni trokovi, dakle, mora se ostaviti po strani uticaj kursa razmene. Zanimljivo je ovde pogledati razvoj u samoj Evropi.

Kako se vidi na slici 1, razvoj nominalnih proizvodnih trokova unutar Evrope mnogo se razlikuje i ak je meusobno suprotstavljen. Dok je na primer u Nemakoj relativno konstantan, u Francuskoj je izmeu sredine sedamdesetih i sredine osamdesetih godina dolo do snanog poveanja. Jo je eks

61

tremnija slika u ekonomski slabijim zemljama kakve su panija i Italija: u njima je poveanje normalnih proizvodnih trokova ostalo nesmanjeno sve do dananjeg dana. To je znak koliko se meusobno razlikuju zemlje unutar Evrope. Da bi ekonomski slabe zemlje u sistemu elastinih kurseva razmene ipak mogle nai izlaz, postaje jasno ako se u sliku o proizvodnim trokovima ukljui kurs razmene i doe do takozvanih realnih proizvodnih trokova i procenta produktivnosti (vidi sliku 2).

Ponavljanjem devalvacija ekonomski slabe zemlje kakve su na primer panija ili Italija mogle bi, uprkos sve veim nomilanim proizvodnim trokovima, ipak i dalje imati vrsto me- sto na svetskom tritu. Pomou devalvacije valuta proizvodi ovih ekonomski slabih zemalja bili bi u inostranstvu ponovo jeft