GISTAV FLOBER-GOSPOĐA BOVARI

PRVI DEO (ima IX glava)

Sedeli smo u sobi za učenje............Novi đak Šarl Bovari došao je u 3. razred iako je po godinama bio za starije razrede.Dočekan je sa negodovanjem ostale dece.(dalje pripovedanje teče u 3.licu)Otac mu je bio vojno lice,zbog vršljanja oko regrutacije bi primoran da napurti sluzbu, postao je pijanica i švaleraš a malog Šarla je zeleo da vaspitava spartanski,slao ga da spava u hladnoj sobi,da ide zimi skoro go kako bi očvrsnuo.Ali miran po prirodi, mali je loše odgovarao na njegove napore.Kad završi 6.razred mati ga dade na medicinu,majka je oduvek zelela da ima školovano dete.Ubrzo se ozenio na majkino insistiranje,bila je ruzna,puna bubuljica i mršava,naređivala mu je,pratila svaki njegov korak,prisluškivala razgovor u ordinaciji kada su mu pocijenti bile zene,i stalno se zalila na zivce.Jednom prilikom kada je već počeo da radi dobi poziv da ode u kućnu vizitu jer je neko slomio nogu u Bertou.Tu upozna Emu,ćerku bolesnika.Dolazio je skoro svaki dan tobože da obiđe bolesnika.Njegova zena saznade da gospodin Ruo ima ćerku ,da je mlada,lepa i obrazovana,Elojza ga natera da se zakune da tamo više neće ići i Šarl pristade. Šarlovi roditelji saznaše da Elojza nije uopšte bogata da je lagala i da su sina unesrećili dzabe.Došli su kod njih,napravili scenu,Šarl je branio ženu ali se ona razbole i za par dana umre.Šarl je bio tužan.Jedno jutro čiča Ruo dođe da plati Šarlu što mu je izlečio nogu.Čuo je za njegovu nesreću pa ga je pozvao kod sebe kako bi promenio sredinu i malo se razonodio.Šarl je sve manje mislio na svoju bivšu zenu.Sad je mogao da jede kad hoce,da se ne pravda gde je bio i da ode a da nikome ne polaze račune.Rešio je da zaprosi Emu,zaljubio se u nju.Čiča Ruo je primetio to i pošto je iako naizgled bogat upao u neke dugove,i iako je mislio da je Šarl šonja i nije neka prilika za Emu,ali je znao da ga miraz ne interesuje pa je rešio da pristane. I Ema pristade te se oni venčaše. Do venčanja je mislila da je zaljubljena u njega ali pošto sreća koja je trebalo da izbije iz te ljubavi nije došla shvatila je da se prevarila.Šarl ju je mnogo voleo i pazio ali njoj mir koji joj je on pruzao nije bio dovoljan,ona je trazila zabavu,a to je shvatila kada ju je on odveo na neki bal gde je igrala sa nekim koga su svi oslovljavali sa ''vikont''(titula valjda neka),a koji je izgledao fenomenalno.Te strasti koju je tada osetila dugo se sećala.Bovarijeva majka nije mnogo volela novu snajku.Šarlova ljubav prema Emi izgledala joj je kao neko gubljenje njegove paznje,kao neko nasilno zauzimanje nečega što njoj pripada; i ona je posmatrala sreću svog sina ćuteći tuzno kao neko čija je kuća otišla na doboš, pa on sad kroz prozore gleda kako tuđii ljudi sede za stolom u njegovoj nekadašnjoj kući.Šarl nije znao šta da odgovori na majčine zamerke prvenstveno na Emino rasipništvo.Poštovao je majku a beskrajno voleo svoju ženu.

Šarla su svi u mestu voleli bio je dobar lekar,pazljiv,nije bio gord,nije pio a sem toga ulivao je poverenje svojom moralnošću.Ema mu je zamerala što je s godinama gubio manire,i sto joj je zivot dosadan.Ona je prizeljkivala buran zivot,balove,gospodstvo...Od kuće je digla ruke,odpustila pomoćnicu,dovela neko dete od 14 god.i od nje htela da napravi sobaricu punu manira.Bilo ju je sve teze zadovoljiti,postala je ćutljiva.Kako se stalno zalila na Tost(mesto u kom su stanovali)Šarl reši da traži premeštaj , iako mu je to teško palo jer se za te 4 god.vezao za pacijente.Ali ako se mora,za Emu je bio spreman sve da učini...Kad otputovaše iz Tosta, u martu,gospođa Bovari je bila u drugom stanju.

DRUGI DEO(imaXV glava)

Detaljan opis velikog sela u koji su se preselili-Jonvil-Opatija.Lepa priroda , brda, livade, mala reka...Prvi komšija apotekar Ome pozva ih na večaru.Tu Ema upozna mladog i lepog pisara Leona koji zivi kao podstanar kod Omea i koji će sledeće godine ici za Pariz da studira prava.Odmah su se njih dvoje zbližili,imali su ista interesovanja,čitanje, šetnje, pozorišta, visoko društvo... I dok je Emi bilo bolje u novoj kući Šarla su mučile finansije jer bolesnika nije bilo.Iako je zelela sina Ema je rodila ćerku Bertu.(tako se zvala neka gospođica na onom balu). Šarl je bio presrećan,stalno je grlio , ljubio Emu,pola kroz suze a pola kroz smeh šalio se sa njom. Bio je sav srećan što je stvorio jedno živo biće.Dete je dato stolarevoj ženi na dojenje a Ema jednog dana pozele da vidi dete,i pošto Šarl nije bio kod kuću zamoli Leona da je isprati.Od tada počeše ogovaranja,još posle nekog vremene Ema Leonu pokloni ćilim koji je izvezla i svi se sem Šarla zapitaše šta doktorova žena ima da poklanja pisaru ćilim.I tako se oni zdruziše i zaljubiše jedno u drugo ali to ne rekoše jedno drugom.Leon jer ga je bilo stah a Ema zato što to nije bilo moralno i zato što je želela da bude dobra supruga.Leon nije znao da kada je izlazio od nje očajan,da je ona ustajala za njim da bi ga videla na ulici. Ogorčavalo ju je sto Šarl nije primećivao to njeno mučenje.Njegovo uverenje da ju je usrećio za nju je bila blesava uvreda a njegova sigurnost u to-nezahvalnost. Pa za koga onda ona čuva poštenje? pitala se.Ubrzo Leon je otišao za Pariz.Oprostili su se hladno kao prijatelji.Sutrašnji dan je za Emu bio pogrebni.To je ono sanjarenje o nečemu što se neće vratiti.Počela je da rasipa novac ,često je menjala frizuru,kupovala rečnike jer je htela da uči Italijanski....Ljubav se malo-pomalo ugasi u odsustvu.Gospodin Rudolf imao je 34 godine i živeo je u okolini.Doveo je svog slugu kod lekara i tako upoznao Emu.Svidela mu se i rešio je da je ima,druziće se sa njima slaće im voće i divljač koju ulovi.Na poljoprivrednoj izložbi oni ostase neko vreme sami i tu joj on izjavi ljubav.Ona prihvati,mislila je na Leona.Posle šest nedelja Rudolf dodje kod Bovarijevih.Pošto Ema kao po običaju nije bila dobro Rudolf ponudi jahanje i Šarl pristade govoreći kako bi to sigurno prijalo njegovoj ženi.

Jašući po obližnjoj šumi Ema i Rudolf sami,prvi put vodiše ljubav.Od tada su se stalno viđali. U tome je Ema uživala bez griže savesti. Ponavljala je u sebi -Ja imam ljubavnika! Redovno su pisali jedno drugome svake večeri,viđali su se noću u njenom vrtu a kasnije je ona odlazila kod njega.Postajala je sve sentimentalnija,morali su da daju jedno drugom sliku,pramen kose,a ona je sad posle 6 meseci tražila i prsten, pravi verenički u znak njihove večne veze. Šarl je na nagovor žene izvršio neku operaciju noge nekom čoveku koji je ćopao po uputstvima nekog francuskog lekara pa posto to nije znao da uradi kako treba ,noga se inficirala i morali su da je iseku.Ema je sve više volela Rudolfa a sve više mrzela Šarla.Nikad joj on nije izgledao toliko neprijatan sa tako četvrtastim prstima,tako tupav kao tada.Za Rudolfa Ema je bila samo još jedna od ljubavnica. Posle svađe sa Šarlovom majkom Ema predloži da pobegnu i povedu dete. Ona se pripremila za to i dan pre ugovorenog polaska Rudolf joj je poslao pismo u kojem joj kaže da on putuje sam da ipak to što je bilo nije u redu ,njen muž je dobar i da ga ne ostavlja pa je čak poprskao pismo sa malo vode kako bi ispalo da je plakao. Kada je pročitala pismo pala je u nesvest,nastupila je groznica. Četrdeset i tri dana Šarl se nije makao od nje,napustio je sve bolesnike,menjao joj obloge a kada je video da posle toliko vremena jede,zaplakao se. Pored svega toga Šarl je imao i novčane probleme. Troškovi oko kuće su rasli,lekove je trebalo da plati a i menice koje je potpisivao uzinmajući novac pod kamatu od trgovca Lerea,Emino ozdravljenje se oteglo,sve je to koštalo puno. Kada se malo oporavila Šarl odlući da Emu izvede u pozorište.Morali su da idu u obližnji grad Ruan. Gledali su komad u kojem žena treba da pobegne sa ljubavnikom,Emi nije bilo dobro i dok je Šarl isao da joj donese vode sreo je Leona. Prekidoše predstavu i odoše svo troje na sladoled . Leon reče da će uskoro da dođe u Jonvil poslom pa će da svrati.

TREĆI DEO(ima XI glava)

Sad posle 3 godine kad vide Emu Leon se ponovo zaljubi i posto je u Parizu izgubio stidljivost reši da je ima.Govorio joj je kako je često cepao pisma koja joj je pisao,priznao joj je da ju je voleo,i ona njemu,mada ga je odbila jer je sada ona suviše stara a on još mlad.Emi je svekar umro,Šarl pošto nije imao vremena da ide po opštinama oko nasleđa

posla Emu u Ruan kod Leona da joj kao advokat da punomoćje kako bi ona to žavršavala umesto njega.Ona pristade i ta 3 dana joj behu novi medeni mesec sa Leonom.Posle je smislila kako joj trebaju časovi klavira te je jednom nedeljno išla u Ruan i to vreme provodila sa ljubavnikom,postala je kao brizna majka,ljubomorna,ljutila se što provodi vreme sa prijateljima,on joj nikad nije protivrečio,ugađao joj je sve,pisao čak i pesme kada je ona to od njega tražila-postao je on njena ljubavnica a ne ona njegova .Njemu su svi govorili da je ostavi da se ne izvrgava ruglu i ogovaranjima,čak je neko poslao pismo njegovoj majci da Leon gubi vreme sa starijom i udatom ženom,a ona je zamolila vlasnika kancelarije u kojoj je radio Leon da ga

odvrati od nje. On se pokazao vrlo dobro i više sati proveo ubeđujuci Leona da je ostavi što ovaj i obeća,ali naravno ne ispuni.Vremenom je Ema počela da laže,izmišlja izgovore da ide u grad a Lere(trgovac) je jednom vide sa Leonom.Da bi ćutao ona mu potpisa jos neku menicu,sa punomoćjem prodade nasledstvo i novac potroši na susrete sa Leonom.Sav novac joj kupac ne dade u dogovoru sa Lereom,koji je to sve smišljeno radio,te njoj dođe sudska presuda o popisu stvari.Tražila je novac na sve strane,prodavala svoje stvari,odricala se svega,Leon joj je pomogao koliko je mogao,neki joj bogataš ponudi novac u zamenu za seks ali ga ona odbi i kao poslednju nadu ode kod Rudolfa da traži pare.On nije imao da joj da,a dao bi joj da je imao . Ona izbezumljena a znajuci da su sudski izvršitelji već odneli stvari,uđje u apoteku gospodina Omea i popi otrov.Kada je ušla u kuću zatekla je izbezumljenog Šarla kojeg je zamolila da je ništa ne pita,napisala je pismo legla i umrla u najvećim bolovima-pre toga je molila popa za oprost,ali se nije ispovedila.Šarl je bio skrhan bolom.Detaljan opis sahrane,očeva neverica da mu je ćerka mrtva,pokop,čak je i Lere plakao.Majka Šarlu obeća da će doći da zivi sa njim.Novčani problemi opet počeše,svi su tražili dugove,Šarl nije dao da se ni jedna Emina stvar proda i majka ga je zato napustila.Leon se oženio. Šarl je tumarajući po kući pronašao pismo koje je Rudolf poslao Emi kada je otišao. ,,Oni su se voleli platonski'' reče sam sebi.Još ju je više voleo,počeo je da sređuje kuću kako je ona želele,da nosi lakovane cipele i odela sa kravatom-kvarila ga je i iz groba.Sav je nameštaj prodao osim onog iz njene sobe. Spomenik bi sa likom anđela a na latinskom bi ispisano ,,stani putniče po ljupkoj supruzi gaziš'' .Iako je živeo skromno dugove nije mogao da odplati.Apotekaru,preko puta sve je išlo od ruke.Šarl je pronašao sva Leonova pisma,ovog puta sumnje nije bilo.Našao je i Rudolfovu sliku. Tada mu se ceo svet srušio. Nije više izlazio nikud,niko mu nije dolazio,pustio je bradu išao pocepan po dvorištu i glasno plakao.Jednog dana kada je išao da proda svoga konja koji mu je bio poslednji izvor prihoda-srete Rudolfa.Prebledeše obojica,ali ipak sedoše u kafanu da popiju nešto.Šarl je gledao u Rudolfa,zadivljeno u lice koje je ona volela,kao da je tu video i deo nje.Želeo je da je on ovaj čovek.Rudolf je pričao o stoci,dok ga Šarl nije prekinuo rečenicom-ja se uopšte ne ljutim na vas.Za to je kriva zla kob. Sutradan je umro u bašti na onoj klupi gde se Ema sastajala sa Rudolfom sa pramenom kose u rukama.Sve bi prodato,osta taman novca da se Berti plati put do babe.Godinu dana posle baba umre,a pošto je čiča Ruo ležao oduzet,dete dadoše nekoj tetki gde Berta prede pamuk kako bi zaradila novac jer je tetka siromašna.

Omeu sve ide od ruke svi pacijenti sada dolaze kod njega,vlast mu gleda kroz prste a javno mnjenje ga brani