glasilo matice srpske za kulturu usmene i · pdf filegledaocima poruåuje da pre upotrebe...

S A D R Ÿ A J

Tvrtko PrãiãDa li je sve ovo samo borba s vetrewaåama? 1

Pavle ÃosiãUticaj novih sredstava komunikacija nasrpski jezik . . . . . . . . . . . . . 5

Milan ŠipkaBrend i brendomanija . . . . . . . . . 8

Danko ŠipkaOcewivawe vladawa jezikom — skale iprocedure . . . . . . . . . . . . . . 12

Boris HlebecVarijante vokativa imenica muškog rodana suglasnik . . . . . . . . . . . . . 15

Jovan VuksanoviãMesto enklitike u reåenici . . . . . . 19

Jovica MikiãPodela reåi na kraju reda . . . . . . . 22

Milan BakovqevProizvoqno transkribovawe maðarskihimena . . . . . . . . . . . . . . . 27

Jeziåke nedoumice . . . . . . . . . . . 29Odluke Odbora za standardizaciju srpskog

jezika br. 45—51 . . . . . . . . . . . 32Dokumenti Udruÿewa za zaštitu ãirilice

srpskog jezika „Ãirilica" . . . . . . . 46Pisci o jeziku . . . . . . . . . . . . . 50

NOVI SAD 2005. Godina ¡H Broj 21—22

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REÅI

U R E D N I Š T V O

Dr IVAN KLAJN (glavni i odgovorni urednik)Dr RADOJICA JOVIÃEVIÃ

Dr MATO PIŸURICADr MILORAD RADOVANOVIÃ (sekretar)

Mr MILOSAV TEŠIÃDr MILAN ŠIPKA

Adresa Uredništva: 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1Telefon: 021/420-199, lok. 123

Izdavaå: Matica srpska

Cena: 150,00 dinara

Tehniåki sekretarKatarina Sunajko

KorektorVera Vasiliã

Tehniåki urednikVukica Tucakov

Korice

Oskar Štefan

Kompjuterski slogMladen Mozetiã, GRAFIÅAR, Novi Sad

Štampa„Ideal", Novi Sad

Jezik danas na Internetu:www.maticasrpska.org.yu/jezikdanase-mail: [email protected]

Rukopisi se ne vraãaju

YU ISSN 0354-9720

Ministarstvo kulture i medija Republike Srbijefinansijski je pomoglo štampawe ovog glasila Matice srpske

Tvrtko Prãiã

DA LI JE SVE OVO SAMO BORBA S VETREWAÅAMA?

Ovaj prilog predstavqa neizmewen tekst završnog poglavqa autorovenedavno objavqene kwige Engleski u srpskom (Zmaj, Novi Sad, 2005).

Svi tekstovi u ovoj kwizi bavili suse, na ovaj ili onaj naåin, uticajem engle-skog jezika na srpski jezik i wegovu kultu-ru. Osnovni ciq kwige bio je, prvo, da sekonkretnim primerima pokaÿe i dokaÿeporaÿavajuãe i zabriwavajuãe stawe našesvakodnevne jeziåke prakse, koje se, narav-no, ne odnosi samo na haotiåno korišãe-we reåi i imena iz engleskog jezika, negoznatno šire — na upotrebu srpskog jezikau celini, na svim nivoima; i drugo, da sepredloÿe sistematska teorijska, metodolo-ška i praktiåna rešewa za prevazilaÿe-we, ublaÿavawe ili otklawawe tog nevese-log stawa. Meðutim, åovek koji paÿqivoposmatra i kritiåki sagledava ono što seu našoj svakodnevnoj praksi redovno de-šava ne moÿe a da ne zapita — sebe i dru-ge: da li sve ovo uopšte ima smisla, da lisve ovo uopšte ima svrhe i da li je sveovo samo borba s vetrewaåama? A 'sve ovo'obuhvata zalagawe za pravilan odnos premajeziku i za wegovo vaqano znawe i osmi-šqeno korišãewe. Kako sada stvari stoje,åini se da sve ovo, naÿalost, jeste samoborba s vetrewaåama.

Šta reãi kada mladiã u domaãoj (!) „pre-vedenoj" televizijskoj seriji, ne trepnuv-

ši, kaÿe svojoj devojci Ma, pusti me, ta-ko sam konfuzan* (od eng. I AM SO CONFUSED)umesto …tako sam zbuwen; kada jedan drugimladiã u istoj seriji kaÿe da je ovde sreosvoju devojku (od eng. I MET HER HERE), ume-sto da ju je ovde upoznao; kada voditeq svojuemisiju poåiwe reåima Dobrodošli opet!(od eng. WELCOME AGAIN!); kada se veãi deopitawa u „najpopularnijem kvizu na svetu"ne završava bilo kakvim znakom inter-punkcije, dok se u osvojenim iznosima hi-qade razdvajaju engleskim zarezom: 3,000 itd.dinara; kada decimalni zarez sve više uz-miåe pred naletom engleske decimalne taå-ke, koja se bez izuzetka izgovara kao /zape-ta/, /zarez/ i /koma/ (prosto da se åovekukomi od toga); kada se u medijima Rezolu-cija 1244 Ujediwenih nacija gotovo iskqu-åivo izgovara po engleskom /dvanaest åe-trdeset åetiri/ ili /jedan dva åetiri åe-tiri/, a ne /hiqadu dvesta åetrdeset åeti-ri/; kada na poåetnoj strani vebsajta Fi-lozofskog fakulteta u Novom Sadu poseti-

1

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REÅI

NOVI SAD 2005. Godina ¡H Broj 21—22

* Oblici u srpskom jeziku štampani su kurzivno, iz-vorni engleski i drugi oblici MALIM VERZALOM, dok seizvorno pisani engleski i drugi oblici preuzeti u srp-ski prikazuju KURZIVNIM MALIM VERZALOM.

oce saåekuje natpis Filozofski Fakultetu Novom Sadu; kada se broj onih koji u pi-sawu i latiniåkih i ãiriliåkih tekstovane koriste oblike E-MAIL i WEB sajt iliWEB sajt, nego oåekivane imejl i vebsajt,moÿe izraziti u milipromilima; kada sena televiziji cele nedeqe zvuåno najavqu-je Klinton intervju (od eng. THE CLINTONINTERVIEW), koji tek na dan emitovawa po-staje Intervju s Klintonom; kada se wegovabivša prijateqica MONICA LEWINSKY ne-gde spomiwe kao Luinski, a negde kao Le-vinski; kada se film THE DAY AFTER TO-MORROW prvo pojavi u „prevodu" kao (THE)DAY AFTER TOMORROW, a potom u drugom „pre-vodu" kao Dan posle sutra (da je bar Danposle sutrašweg), a nikako kao Prekosu-tra, što je potrebno; kada se na plakati-ma najavquje 4ti film (od eng. 4TH FILM)Kventina Tarantina; kada se na film KILLBILL: VOL. 2, „preveden", ništa neoåeki-vano, kao KILL BILL, upuãuje kao volumen 2(od eng. VOL. odnosno VOLUME), a ne kaodrugi deo ili drugi nastavak; kada se u te-levizijskim reklamama istiåe da taj i tajšampon popravqa volumen ÿenske kose (opetod eng. VOLUME), a nikako wenu bujnost;kada se u reklamama tvrdi da je ovo najbo-qi blagi balzam ikada (od eng. EVER), anikako svih vremena; kada se u reklamamagledaocima poruåuje da pre upotrebe pred-metnog sredstva za åišãewe proåitaju uput-stva (od eng. INSTRUCTIONS), a nikako uput-stvo; kada se osiguravajuãe društvo WIE-NER STÄDTISCHE izgovara /viner štediše/,kao da se radi o nekim štedišama, a ne/viner štetiše/, kako bi trebalo; kada sekozmetiåka kompanija GARNIER izgovara /gar-nijer/, umesto /garnije/; kada se na uni-verzitetu odskora osnivaju departmani (odeng. DEPARTMENT, ali po francuskom izgo-voru), kao da su katedre i odseci odradilisvoje; kada se na televiziji emituje serijaPut za Ejvonli, iako se u dijalozima jasnoåuje da toga /ej/ nigde nema, nego da je upitawu Avonli; kada se na televiziji i ra-diju govori o novoj GPRS tehnologiji umobilnoj telefoniji, gde se taj akronimizgovara kao /xi-pi-er-es/, a ne /xi-pi--ar-es/, po engleskom, ili, još boqe, /ge--pe-er-es/, po srpskom, nego se malo rimu-je odnatrag, a malo odnapred; kada muškar-ci u „prevedenim" filmovima pitaju ÿe-ne da se udaju za wih (od eng. ASK HER TO

MARRY HIM) umesto da ih zaprose; kada sesve åešãe prireðuje neki film festival,što se izgovara kao da piše filmski fe-stival; kada se u prodavnicama mogu kupi-ti višwa pita i nana åaj, a samo je pitawedana pojava jabuka, meso, sir bureka (ako seto veã i nije dogodilo); kada televizijebez prestanka prikazuju hispanofone te-lenovele (od španskog TELENOVELA), a neteleromane, kako bi vaqalo, pošto špan-ska NOVELA u srpskom nije novela nego ro-man; kada na jednom aerodromskom šalterustoji natpis poslovna clasa; kada se naiðena natpis poluauto put, pa nije jasno dali je posredi pola auta ili pola puta; ka-da se na benzinskim pumpama nudi auto--karta Srbije i Crne gore; kada moÿemo ku-povati u buticima mesa, sladoleda i auto-mobila, a kompjutere, belu tehniku i au-dio-video opremu u šopovima i SHOPovima;kada nas mediji obaveštavaju da Sjediwe-ne Ameriåke Drÿave ohrabruju demokratskeizbore, te da je drÿavni sekretar ohrabrioizraelsko-palestinski dijalog; kada je pri-likom hapšewa Sadama Huseina izjava ta-dašweg ameriåkog administratora na kon-ferenciji za štampu “LADIES AND GENTLE-MEN, WE'VE GOT HIM!" „prevedena" kao Damei gospodo, imamo ga!, a ne kao …uhvatilismo ga!; kada mediji izveštavaju o ukinu-tim prelevmanima, o takmiåewu u sprintorijentiringu, o Papinoj traheotomiji, orevolving-kreditima, o acidofilnim i pro-biotskim napicima, bez ikakvog objašwe-wa tih, velikoj veãini publike sasvim ne-poznatih, reåi (kome li se ti qudi obra-ãaju?!); kada se u jednoj prodavnici kom-pjuterske opreme nude HP REFILL kitovi /REPLACEMENT kertridÿi / Mastila za sve štampa-åe u BULK pakovanjima / Veliki izbor origi-nalnih kertridÿa i tonera; kada se naziv noveevropske valute i daqe izgovara i piše ikao evro i kao euro, dok se cene, naravno,izraÿavaju u EUR-ima; kada jedan lik u „pre-vedenom" filmu kaÿe da je boravio na Aqa-skoj; kada štampa piše o španskom more-plovcu italijanskog porekla Kristoferu Ko-lumbu; kada se izveštava o tome da se ceneprikazuju s ukquåenim PDV, da se na CDnašla nova verzija neåije pesme, da je za-pleweno 20.000 piratskih DVD i da je mostbio pod zaštitom UNESKO, a ne s ukqu-åenim PDV-om, ne na CD-u, ne 20.000 pi-ratskih DVD-a i ne pod zaštitom Uneska

2

ili UNESKa; kada se na vinskim kartamaveãine kafiãa, kafana i restorana nalazivodka, a ne votka, koja je, uz to, moÿdaproizvedena baš u Sent Petersburgu, SentPeterburgu, Sankt Petersburgu i, jedinopravilnom, Sankt Peterburgu; kada se is-pred jednog frizerskog salona ugleda tablas natpisom muško ÿensko šišawe i brija-we, dok se u jednoj prodavnici, prema re-klami, moÿe nabaviti muško-ÿenska ode-ãa; kada se na televiziji i radiju saop-štavaju rezultati koje su postigli engle-ski fudbalski timovi Åelzi, Blekburn iWukastl, a ne Åelsi, Blekbern i Wukasl,kako bi trebalo; kada se u novinama moÿeåitati o zvezdama poput Marlon Branda iXejmsa Dina (prvo ime bez padeÿnog su-fiksa, a drugo sa wim), potom da ãe nekiizveštaj biti stavqen na uvid lord Hato-nu, onda se donose rezultati ankete Dejlitelegraf, preuzima tekst iz TIME i navodereåi nadleÿnih u Parking servis; kada nadostavnom vozilu jedne firme stoji da jojse prostorije nalaze u Ulici Arsenije Åar-nojeviãa (šta li se to dogaða s naši pade-ÿi?!); kada se na modnim revijama prika-zuju novi modeli ne Versaåea nego Versaãi-ja (italijansko ime VERSACE proåitano poengleskom i onda, kao da je italijansko,adaptirano pogrešno); kada se predstavqa-ju novi modeli automobila iz DACIA-e inovi modeli NVIDIA-inih video-kartica; ka-da jedan lik u „prevedenoj" seriji kaÿe Ijesam, nisam li? (od eng. AND I AM, AREN'TI?), a ne I jesam, zar ne?; kada se holandskaimena SCHEVENINGEN, SCHIPHOL i SCHEFFERuporno izgovaraju i pišu Ševeningen, Ši-pol i Šefer, kao da su nemaåka, a ne She-veningen, Shipol i Shefer, kako bi treba-lo; kada se u adresi jedne fabrike navo-di wen poštanski fax (fah ili faks?); kadase u jednoj istoj televizijskoj reklami ka-ÿe da se najnoviji film moÿe dobiti ina /ve-ha-esu/, prema srpskom izgovoru, ina /di-vi-diju/, prema engleskom izgovoru,iako su i VHS i DVD anglicizmi, kojetreba izgovarati po srpskim vrednostimaslova; kada saznajemo da ãe neka odluka bi-ti doneta uz ili bez podrške Odeqewa nau-ka i umetnosti, da ãe se novim ureðajemmoãi snimati sa i na kameru, te da tre-ba poboqšati bezbednost uåenika u i okoosnovnih i sredwih škola; kada se u mediji-ma spomiwu „rimovani" Miki Rurki, Sao

Paolo i Los Anðelos, a ne Miki Rork, SaoPaulo, Los Anðeles, kako bi trebalo; kadase uåenicima u kwiÿarama i papirnica-ma nude Matematiåka PUZZLa, zidna TablicaMnoÿewa, priruånici Uåimo Slova, Da liznate Engleski? i Enciklopedija Pitawa iOdgovora, te kwiga Alisa u Zemqi Åuda; ka-da se u novinama prenosi izjava osobe kojaje ACTING DEPUTY ASSISTANT SECRETARY OFSTATE, a da ta funkcija uopšte nije pre-vedena; kada se u novinama donosi tekstautora koji je vanredni profesor LONDONSCHOOL OF ECONOMICS, takoðe bez ponuðe-nog prevoda, a ukoliko se naziv ove insti-tucije i prevede, onda je to po praviluLondonska ekonomska škola ili Londonskaškola ekonomije, a nikako Londonski eko-nomski fakultet (uzgred, jedan od najpre-stiÿnijih u svetu); kada je u autobusimaistaknut natpis EMERGENCY EXIT, ali ne iizlaz za sluåaj opasnosti ili izlaz u sluåa-ju opasnosti ili izlaz u sluåaju nuÿde (ma-da se vrlo instruktivnim moÿe smatratinatpis izlaz za nuÿdu, uoåen u jednom me-ðugradskom autobusu); kada se objavquje dase priprema domaãi poslovni telefonskiimenik pod naslovom YELLOW PAGES; ka-da nas obaveštavaju da se virus u sklopuelektronske poruke nalazi u ATTACHMENTu;kada se na jednoj školskoj kajdanci ugle-da natpis MUSIC NOTE BOOK (inaåe, u ovomsmislu nepostojeãa reå u engleskom), aline i kajdanka; kada je na televiziji naja-vqena Patrijarhova boÿiãna proslavnica,a ne poslanica; kada se o Boÿiãu u izlo-zima domaãih prodavnica najavquje CHRIST-MAS SALE ili CHRISTMAS SALE i ÿeli HAPPYNEW YEAR ili HAPPY NEW YEAR, ali se nespomiwu boÿiãna rasprodaja i Sreãna No-va godina; kada se u jednom titlovanom „pre-vodu" filma za patent-olovku kaÿe, vansvake pameti, da je — paÿwa! — olovkas propelerima (od eng. PROPELLING PENCIL)?!Ovo posledwe nije ništa drugo do bezo-åan napad na zdrav razum publike. NO COM-MENT!, rekli bi oni koji ovu uzreåicu vo-le. Pa ipak, komentar jeste i te kako po-treban!

Ovakvih primera ima bezbroj i svakipaÿqiv i jeziåki osetqiv posmatraå (u li-ku åitaoca, slušaoca ili gledaoca) moÿeih bez problema pronaãi „svuda i na sva-kom mestu". Gorwe ilustracije, kao i svewima sliåne u ovoj kwizi, svedoåe o na-

3

šoj sumornoj jeziåkoj svakodnevici, o ne-zainteresovanosti, nemaru i nebrizi pre-ma jeziku i jezicima, posebno srpskom kaomaterwem i engleskom kao odomaãenom stra-nom, te o nastavi jezika i jezikâ u na-šem celokupnom obrazovnom sistemu, kojaje glavni krivac za zapuštenost naše jeziå-ke kulture. A ta zapuštenost, treba to otvo-reno reãi, predstavqa prvorazrednu kul-turnu sramotu. Pismewaci, iz naslova kwi-ge I. Klajna Pisci i pismewaci (1994), usve su veãoj prednosti, åvrsto rukovoðenigeslom 'Piši kako hoãeš, åitaj kako tiodgovara, s gramatikom kako ti voqa, a saznaåewem šta bude!', koje ima sve izglededa uskoro postane (preãutno) pravilo. Su-deãi prema dosad uoåenim tendencijama,sva je prilika da ãe se sadašwe stawe na-staviti i daqe — štaviše, da ãe se svebrÿe i sve nesputanije pogoršavati, po-tvrðujuãi kako sve ovo jeste samo borba svetrewaåama, sve dok…

— Sve dok ne sazri svest o tome da ne-hajan, nipodaštavajuãi i potcewujuãi od-nos koji u našem društvu vlada prema je-ziku, dobrom jeziku i lingvistici uopštepredstavqa uvredu za našu kulturu i nauku.

— Sve dok ne sazri svest o tome da jenedopustivo da se posebni korisnici je-zika, naroåito u obrazovnoj, medijskoj iizdavaåkoj delatnosti, srpskim jezikom slu-ÿe po sopstvenom nahoðewu, bez obavezepoštovawa vaÿeãih jeziåkih normi i bezposezawa za jeziåkim priruånicima, priåemu se wihovi tekstovi pre štampawa iliobjavqivawa vrlo retko podvrgavaju lektor-skom pregledu.

— Sve dok ne sazri svest o tome da jeneophodno da naša škola, naroåito sred-wa, kod uåenika razvije osetqivost premajeziåkoj normi, ukquåujuãi i nuÿnost we-nog poznavawa i redovnog primewivawa upraksi.

— Sve dok ne sazri svest o tome da jesrpskim kao materwim jezikom nemoguãevaqano ovladati ukoliko se on uåi samo uosnovnoj školi, pošto je u sredwoj školizastupqen minimalno, dok ga na fakulte-tima, naroåito onim nejeziåkim, uopšte inema.

— Sve dok ne sazri svest o tome da je unastavi srpskog jezika nedovoqno obraði-vati samo jeziåki sistem, ne uzimajuãi uobzir i upotrebu tog sistema, pošto sesada teÿište nalazi na formalnim aspek-

tima (pravopis, fonetika i gramatika), dokonih sadrÿinskih (semantika, stilistika,pragmatika, diskurs) gotovo da i nema.

— Sve dok ne sazri svest o tome daje neprihvatqivo da se u okviru predmetaSrpski jezik u sredwoj školi predaje go-tovo iskquåivo domaãa i strana kwiÿev-nost, te da je zbog toga neophodno što hit-nije uvesti dva odvojena predmeta — Srp-ski jezik i kultura izraÿavawa, i Kwi-ÿevnost, koja bi predavala dva profesora.

— Sve dok ne sazri svest o tome da jeengleskim jezikom nemoguãe vaqano ovla-dati ukoliko se on samo spontano usvajamaloekranski i velikoekranski — prekotelevizije, filmova, muzike, kompjutera iinterneta.

— Sve dok ne sazri svest o tome da jenedopustivo da engleski jezik predaju onikoji nemaju odgovarajuãe diplome filolo-škog, filozofskog ili pedagoškog fakul-teta.

— Sve dok ne sazri svest o tome da jeneophodno proširiti fakultetski, sred-woškolski i delimiåno osnovnoškolskinastavni plan i program za predmete En-gleski jezik i Srpski jezik kontaktnim ikontrastivnim sadrÿajima, s posebnim na-glaskom na izgraðivawu stavova prema an-glicizmima i na osmišqenom i dosled-nom korišãewu reåi i imena iz engleskogjezika.

— Sve dok ne sazri svest o tome da jenedopustivo da s engleskog jezika prevodeoni koji nemaju odgovarajuãe diplome fi-lološkog ili filozofskog fakulteta, teadekvatno usvojeno, pokazano i oceweno zna-we srpskog jezika.

— Sve dok ne sazri svest o tome da jeneophodno uvesti drÿavni prevodilaåki is-pit, s opštim, nauåno-struånim i kwi-ÿevno-umetniåkim usmerewima, nakon ko-ga bi se sticalo svedoåanstvo primenqivopri zapošqavawu ili honorarnom anga-ÿovawu svih prevodilaca, koji prethodnomoraju imati diplomu filološkog ili fi-lozofskog fakulteta.

— Sve dok ne sazri svest o tome da jeneophodno uvesti drÿavni ispit poznava-wa engleskog (ili bilo kog drugog stranog)jezika, na osnovnom, višem i visokom ni-vou, nakon koga bi se sticalo svedoåanstvoprimenqivo pri zapošqavawu ili hono-rarnom angaÿovawu svih onih za koje je

4

konkursom predviðeno znawe datog stranogjezika, a koji nemaju diplomu filološkogili filozofskog fakulteta.

— Sve dok ne sazri svest o tome da jeneophodno izraditi iscrpan i sveobuhva-tan jeziåki savetnik, iskquåivo u formireånika, åija bi upotreba, uz Pravopis srp-skoga jezika, postala obavezujuãa za sve po-sebne korisnike jezika.

— Sve dok ne sazri svest o tome da jeneprihvatqivo da sastavqawe reånika, jed-nojeziånih i dvojeziånih, te opštih, spe-cijalizovanih i terminoloških, bude pre-pušteno ÿeqi i voqi zainteresovanih en-tuzijasta, mahom vukova-samotwaka.

— Sve dok ne sazri svest o tome da je uštampanim i elektronskim medijima, a na-roåito na nacionalnoj televiziji, neop-hodno hitno pokrenuti opseÿnu i osmi-šqenu akciju popularizacije jeziåkih pi-tawa, razrešavawa jeziåkih nedoumica, te

ukazivawa na mnogobrojne pogrešne upo-trebe jezika i wihovo ispravqawe, a sve uciqu preko potrebnog podizawa naše sve-opšte jeziåke kulture.

Pored gore navedenih petnaest mini-malnih uslova, u zakquåku ovog poglavqa iåitave ove kwige treba dodati i jednu za-vršnu opasku: sve dok ne sazri svest o to-me da je svako laÿno znawe, pa tako i la-ÿno jeziåko znawe, opasnije od neznawa,kako mudro upozorava Xorx Bernard Šo,sve ovo uistinu ãe biti samo borba s ve-trewaåama. U toj borbi, svi oni koji sezalaÿu za pravilan odnos prema jeziku ijezicima, te za vaqano znawe i osmišqe-no korišãewe i srpskog i engleskog i svihdrugih jezika — svi oni, ukquåujuãi i au-tora ove kwige, oseãaãe se ne kao bespo-moãni idealista Don Kihot, nego sve vi-še kao wegov isluÿeni kow Rosinante.

Pavle Ãosiã

UTICAJ NOVIH SREDSTAVA KOMUNIKACIJA NA SRPSKI JEZIK

Kraj dvadesetog veka je obeleÿila ko-munikacijska revolucija. Komunikacijska utehnološkom smislu. Pravi bum desio sepraktiåno istovremenom pojavom mobilnihtelefona i interneta. Mnogi se slaÿu dasu te dve stvari najznaåajniji dogaðaj dva-desetog veka. Priseãajuãi se nekih dogaða-ja iz prošlosti, onaj koji ih prepriåavagotovo uvek mora da napomene „… a tad ni-je bilo mobilnih telefona", ili „… tadjoš nije bilo interneta", jer su ta dvaizuma, a oba su nekako prirodno proiza-šla tehnološkim napretkom na drugim po-qima, kao da su iznuðeni, umnogome pro-menila naše ponašawe. Više nije moguãeizgubiti se na vašaru ili u luna-parku,ne znati gde vam je dete, ne moãi doãi donekih trivijalnih informacija tipa: „Ni-kako ne mogu da se setim kako se zove onaglumica koja je igrala u tom i tom filmu".

„Ko beše pisao 'Vadisrce'?" Ili: „To ãeznati Miãa, ali on je u Bostonu." To višenije nikakva prepreka.

No, nas ovde zanima koliko je ova ko-munikacijska eksplozija uticala na našedrago sredstvo za komunicirawe — jezik.

* * *

Ono što prvo primeãujemo jeste da jepisani jezik preuzeo mnoge funkcije go-vornog jezika, a opšte je poznato, bar sunas tako uåili u školi, da pisani i go-vorni jezik nisu isto. Kad govorimo, mise drugaåije izraÿavamo nego kad pišemo.Isti dogaðaj drukåije ãemo ispriåati pi-šuãi nego govoreãi. Iste misli drukåijeãemo izloÿiti u društvu nego obraãajuãise zamišqenom åitaocu. U pismu ãemo seprijatequ sasvim drukåije obraãati negou kafani. Ali u sredstvima komunikacije

5

kao što su elektronska pošta, internet--forumi, direktno ãaskawe poznatije kaoået (tj. chat) ili SMS poruke preko mo-bilnih telefona, u stvari samo simulira-ju govorni jezik. Nešto sliåno tome rani-je smo imali jedino putem ostavqawa po-ruka ukuãanima na stolu ili, eventualno,u dopisivawu na papiriãima na åasu ilisastanku. Elektronska pošta je u nekim seg-mentima zamenila regularnu, onu sporu po-štu na papiru u koverti, ali je mnogo vi-še zamenila telefon. Obiåan telefon, ko-ji se danas paradoksalno zove fiksni ilistacionarni (da li je neko mogao da pret-postavi da ãemo jednog dana revolucionar-ni beÿiåni telefon koji nam omoguãuje dase šetamo kuãom i po dvorištu dok razgo-varamo jednog dana prozvati stacionarnimtelefonom?) sluÿio je, a sluÿi još uvek,za razmenu nekih konkretnih informacija,dogovarawe, pozivawe na otvarawe izlo-ÿbi, predavawa i sliåno, ali i-mejl jemnogo praktiåniji za tu namenu. Isto va-ÿi i za SMS poruke (to je skraãenica zashort message system, sistem kratkih poru-ka, tako da nije dobro zvati ih SMS poru-ke, ali na to smo se veã navikli). Telefonsluÿi i da ukratko ispriåamo šta se de-silo.

Ta pisana reå mnogo ãe više liåitina govorni jezik nego na pisani. On ãe ustvari simulirati govor. Treba da stvoriutisak obiånog razgovora. Kliktawem nadugme, odmah ãemo dobiti odgovor ili re-akciju na napisano, ali to svakako neãebiti odgovor koji bi glasio nekako ovako:

„Dragi moj,primio sam danas od tebe elektronsko

pismo u kojem mi javqaš da si sreo Mari-ju i da ste se tom prilikom dogovorili da(…), pa u bih u to ime izrazio svoje odu-ševqewe tom idejom, i u skladu s tim tijavqam da pristajem na dogovor koji… itd.itd."

Ne, prirodniji i primereniji odgovorglasiãe: „Ok, vidimo se!". Ako i tako, jerosim ove, ta vrsta komunikacije donela namje još neke promene od kojih se nama lin-gvistima diÿe kosa na glavi, ali moramoih razumeti. Na primer, u takvim poruka-ma uobiåajeno je potpuno odsustvo velikihslova. Na poåetku teksta, iza taåke, kodimena qudi, gradova, svuda, veãina neãestaviti veliko slovo. A i zašto bi? Veli-

ka slova koriste se u pisanom jeziku i wi-hova upotreba je sasvim jasna i taåno de-finisana u svakom pravopisu, dok u go-vornom jeziku nijednu od tih funkcija ve-liko slovo nema. Åemu onda velika slovau pisanom jeziku koji simulira govorni?Istina, koriste se, ali im je upotreba sa-svim drukåija. Kad nam neko na åetu ili uporuci preko i-mejla ili es-em-esa neštonapiše velikim slovima znaåiãe da se de-re, da viåe na nas. Da se mnogo iznervi-rao. Åesto obraãawe velikim slovima u ta-kvim sluåajevima znaåi i da je neko neote-san, nevaspitan. Internet i mobilna te-lefonija doneli su nam nova pravila le-pog ponašawa, digitalni bonton da ga ta-ko nazovemo (gde je pridev digitalan do-bio svoje nikad taånije znaåewe, od latin-ske reåi digitus — prst, jer ova se komuni-kacija ne odvija govornim aparatom, negoiskquåivo prstima, onoliko brzo kolikobrzo tipkamo). Koliko je neko lepo vaspi-tan, moÿemo primetiti veã na prvi po-gled. Na primer, izuzetno åesta pojava me-ðu digitalno nevaspitanim qudima jesteda ne prave razmak posle zareza i taåke.Ovaj teÿak prekršaj, koji tekst ume da uåi-ni gotovo neåitqivim, razotkriva nam današ sagovornik ne samo da se ranije nijemnogo susretao s pisaãom mašinom negoda nije ni sa štampanim tekstom, jer ta-kvi tekstovi, koliko god nepismeni bi-li, nikad neãe sadrÿati tu grešku. Ta gre-ška je bolest moderne ere komunikacija. Odijakritiåkim znakovima da i ne govori-mo. Iako novi UNICODE kodni rasporediu potpunosti omoguãuju korišãewe našihslova, mnogi su se veã navikli da ih nekoriste. Tek tu i tamo umesto š ubace sh,umesto å — ch, åisto da ne bi izazivalozabunu, na primer da se ne bi brkale reåistrasno i strašno.

Pošto se takva komunikacija ili zai-sta odvija u realnom vremenu ili bar imi-tira realno vreme, u woj nema vremena zaopisivawe raspoloÿewa govornika, ni zagestove i grimase karakteristiåne za raz-govor uÿivo. Nema ni onog suptilnog me-wawa tona, ni govora tela. Ali to ne zna-åi da nema naåina da se i to izrazi. Od-mah s pojavom elektronske pošte su se po-javili takozvani emotikoni (neki ih zovui smajliji, što nije dovoqno taåan naziv,buduãi da ne simbolišu samo lepa raspo-

6

loÿewa koja ukquåuju smeškawe i smeja-we). Neko se dosetio da kombinacijom zna-kova za interpunkciju imitira izraze li-ca. Åoveka koji se smeje, koji je tuÿan, kojinamiguje… Npr. � je :-) ili prosto :). Upoåetku su nam svi ovi znakovi delovalinebulozno i krajwe nerazumqivo, a danassu nam jasni na prvi pogled. Poboqšawemgrafiåkih svojstava kompjutera, omoguãe-no je i mnogo suptilnije gestikulirawe iizraÿavawe emocija uz pomoã emotikona.Najåešãe pored sebe imamo åitavu paletumoguãih izraza lica, gestova, pokreta, paåak i nekih sloÿenijih radwi koje obavqaåoveåuqak Smajli (interesantno je da jeovaj lik nastao mnogo pre pojave personal-nih kompjutera, a kamoli interneta; bio jeu modi sedamdesetih godina prošlog ve-ka kao simbol mladosti, veseqa i optimi-zma). Svaki iole iskusan korisnik inter-neta primetiãe koliko je neko šarmantaniako ga u ÿivotu nikad nije video. Onimawe iskusni i neiskusni probaãe pone-kad da urade tipiånu poåetniåku grešku —da se laÿno predstave. Biãe proåitani ono-liko brzo koliko bi bili i u stvarnomÿivotu. Ova sintagma stvarni ÿivot (reallife) poåela je spontano da se koristi daoznaåi komunikaciju na koju smo ranije na-vikli. Tako su i poznanstva poåela da sedele na stvarna i virtuelna. I prijateq-stva, pa åak i qubavne veze. Da li je touopšte potrebno komentarisati?

* * *

No, ova komunikacijska revolucija nijeuzrokovala samo promene u pisanom nego iu govornom jeziku. Neke situacije koje suranije bile nemoguãe, sada su sasvim real-ne i moramo zbog toga preciznije da se iz-raÿavamo da ne bi dolazilo do nesporazu-ma. Jedna od tih stvari je šarolika upo-treba prezenta, koja je ranije bila prak-tiåno neograniåena. Åini se da sad višenije tako.

Desilo mi se nedavno da od jedne pri-jateqice na i-mejl dobijem poruku koja sezavršava pitawem: „Šta ti inaåe radiš?",na šta joj ja odgovorim: „Evo, baš se vra-ãam iz Zagreba". U sledeãoj poruci ona mikaÿe: „Dobro, javi se kad se vratiš".

A ja sam se u stvari veã bio vratio. Za-to je odmah pozovem telefonom da joj obja-

snim kako je došlo do zbrke. To je bio na-rativni prezent: oblik koji se ranije åe-sto koristio, a danas je u fazi odumirawa.Ona me je zamislila kako sedim u kupeu salaptopom u krilu i pišem poruke i ša-qem preko GPRS-a. Takva zabuna preko mo-bilnog telefona bila bi još verovatnija.U stvari, to više ne bi ni bila zabuna.Niko tako ne bi rekao jer bi to znaåilobaš to što znaåi. Da je na putu, na po-vratku iz Zagreba.

Upotreba prezenta u sluÿbi futura sadje još skuåenija od ovog narativnog. Akodanas na mobilni kaÿete „Dolazim", to neznaåi „Doãi ãu" kao što je ranije znaåi-lo, nego je verovatnije da ÿelite da kaÿeteda upravo dolazite, vozite se kolima iliu autobusu, baš ste na putu. Ranije prekotelefona to nikako nije moglo to da zna-åi, jer je telefon bio vezan za kuãu. Da-nas kao da nam nedostaje još jedan prezent,onaj kojeg u ostalim indoevropskim jezi-cima uglavnom ima.

Ni neformalno pitawe „Gde si?" kojeje znaåilo nešto kao „Nisam te dugo vi-deo", ili je prosto predstavqalo poštapa-licu pri susretu bliskih poznanika, da-nas više ne moÿe da se koristi na taj na-åin. Ako vas neko zove na mobilni i po-stavi vam to pitawe, on zaista ÿeli dazna gde ste. Odgovor: „Pa eto, nije loše…gura se", nema više nikakvog smisla. Aako vas neko zove na stacionarni telefoni postavi vam to pitawe, samo ãe vas zbu-niti: „Pa kod kuãe sam! Zvao si me na ku-ãu. Kakvo je to pitawe?". Moÿda je takoi boqe. Srpski jezik ionako pati od tihnezgodnih, ponekad i neprijatnih pitawatipa „Šta radiš?", „Šta ima?" i sliåno.

* * *

Kakve ãe daqe posledice na jezik biti,moÿemo samo da nagaðamo. Pisani jezikpoåiwe sve više da podseãa na stenogra-fiju. Naroåito kad se radi o es-em-esu, jerje u tim porukama i broj slovnih znakovaograniåen. Kod nas qudi vole i da razgo-varaju slawem takvih poruka, i na daqinui na blizinu, a to je jeftinije od tele-fonskog razgovora. Nekoliko puta sam do-bio i ekstremno štedqive poruke. Jednareå malim slovima, druga velikim, bez raz-maka. TOizgledaOVAKOiSTVARNOmozeDA-

7

izludiONOGkoNAtoILInijeNAVIKAOili-NEzeliDAnavikne. Skraãenice i sigle supriåa za sebe. Svaka duÿa reå ostaãe nedo-vršena. Biãe ispisana onoliko koliko jeto neophodno, do nivoa razumqivosti ili

barem do pretpostavqenog nivoa razumqi-vosti. Nije tešk pogod da ãe neke reå qudtako poået i da izgovar, kao što veã i åi-ne, zasad u ÿarg i neform govoru, ali neverujem da ãe se na tome završ.

8

Milan Šipka

BREND I BRENDOMANIJA

U opštoj najezdi tuðica, u novije vremeuglavnom anglicizama, dešava se da nekaod takvih reåi prosto uðe u modu, poåne dase upotrebqava u svakoj prilici, i gde tre-ba i gde ne treba, pa tako potiskuje izupotrebe druge naše, ili strane, sinonim-ne reåi, odavno veã odomaãene s jasnim ikorisnim nijansama u znaåewu. Na taj na-åin nova strana reå postaje svojevrsni xo-ker — univerzalna zamena za više razli-åitih reåi sliånoga, ili pak potpuno is-toga znaåewa. Ne tako davno u modi je bio,i još jeste, anglicizam trend. Leksikogra-fi su jedva stigli da ga registruju i obra-de, prvo u Reåniku srpskohrvatskoga kwi-ÿevnog jezika Matice srpske (1976), a po-tom i u novijim izdawima reånika stra-nih reåi: Aleksiãevom (1978); Vujakliji-nom, Klaiãevom i Aniã-Goldštajnovom (iz2002), a veã se pojavio brend, koji još nijeni zabeleÿen, pa ga nema ni u recentnomi temeqito uraðenom Reåniku novijih an-glicizama Vere Vasiã, Tvrtka Prãiãa i Gor-dane Nejgebauer (izd. „Zmaj", Novi Sad, 2001).

Preuzet iz engleskog znatno pre reåibrend, negde polovinom prošloga stoleãa,trend se brzo udomaãio u našem jeziku za-mewujuãi reåi tendencija, sklonost, teÿ-wa, smer, pravac, orijentacija i druge. Prese, na primer, govorilo: tendencija rastacena (ili porasta vodostaja), kao i noveteÿwe (ili pravci, smerovi) u savremenojumetnosti, sklonost ka modernizmu, orijen-tacija ka promenama i sl., a onda su svipoåeli da govore i pišu: trend rasta ce-na (ili porasta vodostaja), novi trendoviu savremenoj umetnosti, trend ka moderni-

zmu, trend ka promenama. Uvek, dakle, trend.Postoji i izraz biti u trendu, sa znaåe-wem: „biti moderan, pratiti zbivawa, teh-niåka dostignuãa itd.", kako to objašwa-vaju Aniã i Goldštajn u svome Rjeånikustranih rijeåi (2002, na str. 1338). U skla-du s tim izrazom moÿe se reãi da je danasu trendu, tj. u modi — brend.

Iako i u engleskom jeziku ima razli-åita znaåewa: najåešãe trade mark („trgo-vinska marka", „fabriåki zaštitni znak")ili samo mark („obeleÿje", „marka") odre-ðenog proizvoda i sl., što se sve moÿenaãi u velikim reånicima, kakav je, naprimer, Vebsterov (v. Webster's Third NewInternational Dictionary of the English Lan-guage, 1976) ili reånik engleskog jezika„ameriåke baštine" (The American Herita-ge Dictionary of the English Language. FourthEdition, 2000), reå brend (izvorno engleski:brand) ušla je u naš jezik kao marketin-ški termin, sa znaåewem: „meðunarodnarobna marka" ili „proizvod overen (i pri-znat) na svetskom trÿištu". U tom znaåe-wu on se moÿe prihvatiti, jer nemamo svo-je odgovarajuãe reåi koja bi pokrila mar-ketinški pojam definisan ovde u navod-nicima. Osim toga, taj je termin ušao i udruge (åak i velike) evropske jezike, po-stao je tako internacionalni izraz, pa gaveã i stoga ne treba progoniti i traÿitimu domaãe zamene. Nevoqa je, meðutim, utome što je brend poåeo da se upotrebqavai u drugim znaåewima, umesto više našihustaqenih, i sasvim dobrih, reåi i izra-za, kao što su: proizvod, vrsta, tip, mar-ka, zaštitni znak, pa åak i proizvoðaå (fir-

ma, preduzeãe) i sl. Tih reåi i izraza ne-ma više ni u ukrštenicama: sve je samobrend. Traÿi se, na primer, odgovor kakoglasi „brend automobila iz Juÿne Koreje"(rešewe je KIA), ili „brend nemaåkih au-tomobila" (to je AUDI), ili „brend sato-va" (DOKSA), „brend revolvera (TT)" (TE-TEJAC), „brend terenskih vozila" (XIP),„brend votke" (SMIRNOV), „prehrambenibrend iz Vrbasa" (KARNEKS) itd. Ovde suuzeti samo primeri iz Politike (novem-bar 2004. i mart-april 2005), ali je tako iu drugim listovima. Svugde je samo brend.Ranije su KIA i AUDI bili marke auto-mobila, DOKSA takoðe poznata marka (švaj-carskog) sata; za XIP smo govorili da jeto vrsta (ili tip) terenskog vozila, kaošto je i SMIRNOV vrsta votke, dok jeKARNEKS bio (a, vaqda, i danas jeste) pre-hrambeno-industrijski kombinat ili predu-zeãe i sl. Sintagma „brend revolvera (TT)"pokazuje da se ta najnovija pozajmqenicaupotrebqava i bez ikakvog smisla i potre-be, jer TETEJAC je, jednostavno — „revol-ver TT", a brend bi, u krajwoj liniji, mo-gao biti sam taj proizvod vojne industri-je, traÿen, potvrðen i priznat na svet-skom trÿištu oruÿja. Inaåe je TETEJAC— vrsta (ili marka) revolvera, revolver mar-ke TT i sl.

Evo još primera koji pokazuju da je unas zavladala prava brendomanija. U na-slovima (najviše u Politici, i to samoprvih meseci 2005) åitamo: Brend Srbija(15. januara), ili Francuska kao brend (14.mart), Beogradski univerzitet je srpski brend(12. marta), pa onda: Ãirilica treba da bu-de srpski brend (sarajevsko Osloboðewe, 24.mart, preneseno iz beogradskih Veåerwihnovosti), što naš glavni grad veã jeste,barem sudeãi po naslovu u Politici (26.maja), koji glasi: Beograd je moãan brend.Povodom 45. godišwice kompanije „Meta-lac" iz Gorweg Milanovca Politika (5.aprila) krupnim slovima u naslovu istiåeda je to Treãi srpski brend. U tome ugled-nom listu veã duÿe vreme izlazi i stalnarubrika pod naslovom Brend u srpskoj kul-turi. A „brend" su ne samo Ivo Andriã iMiloš Crwanski, Emir Kusturica i Da-nilo Kiš, Milorad Paviã, ili vizantij-ska umetnost, nego i Duo Jelena, pa åak iKruna (to ãe reãi: Monarhija ili Kraq)itd. Ako je brend, kako je veã reåeno, mar-

ketinški termin sa znaåewem: „meðuna-rodna robna marka" ili „proizvod overeni priznat na svetskom trÿištu", još ne-kako moÿemo shvatiti da su Andriã, Cr-wanski, Kusturica, Kiš, ili Paviã i dru-gi naši pisci koji su svojim delima pre-šli granice zemqe i stekli svetsku slavunekakav „brend" (u prenesenom smislu), tj.proverena i potvrðena vrednost na „svet-skom trÿištu duha". To, u neku ruku, mogubiti åak i bosanski vicevi o Suqi i Ha-si, kad postanu zaštiãena robna marka nasvetskom trÿištu (ovaj put duhovitosti),makar samo i u okolnim zemqama. Tako sejedan novinar sarajevskog Osloboðewa vajkakako su „te naše junake uzeli Slovenci,snimili DVD sa 63 skeåa". „I za kratko"— kaÿe taj novinar (Ibrahim Prohiã) —„DVD postao natraÿeniji u regionu (Slo-venija, Hrvatska), ali zovu iz Australije,Kanade, Wemaåke. Prodaja raste svaki dan.Ludnica. Vlasnik marketinške agencije(producent) kliåe: ne radi se samo o do-broj prodaji, veã o stvarawu brenda." Takosu „poslovni Slovenci junake bosanskihviceva zaštitili kao meðunarodnu robnumarku". Sve to još moÿe stati pod mar-ketinški termin brend, pa ima nekakvogsmisla. Ali pitawe je kako to ãirilicamoÿe biti naš brend, jer pismo se ne mo-ÿe marketinški valorizovati; ono pripa-da samo nama i ne izvozi se na svetsko tr-ÿište. Nije takoðe jasno šta bi brend tre-balo da znaåi u naslovima Brend Srbija,Francuska kao brend, ili Beogradski uni-verzitet je srpski brend, Beograd je moãanbrend i sl.

Tvrdwa u veã navedenom naslovu iz Po-litike kako je „Metalac" iz Gorweg Mi-lanovca „treãi srpski brend" pokazuje daje i brend, baš kao ranije trend, postao„xoker", koji se upotrebqava umesto dru-gih naših reåi i izraza. U ålanku podtim naslovom piše, pored ostalog, da je takompanija dobitnik „treãe nagrade Mini-starstva trgovine, turizma i usluga za naj-boqi korporativni brend u Srbiji za pro-šlu godinu". Sad, evo, imamo i korpora-tivni brend!? Moglo se reãi da je treãanagrada „Metalcu" dodeqena kao jednom odnajboqih preduzeãa u Srbiji, ili, ako jetako, kao treãem (po obimu i kvalitetu ro-be) izvozniku na svetsko trÿište i sl. Utom smislu trebalo je sroåiti i odgovara-juãi naslov. Ali, åemu razmišqawe i trud

9

oko toga kad imamo na raspolagawu brend,kojim se moÿe sve (is)kazati, pa bilo toåitaocima jasno ili ne?!

Naši qudi s istanåanijim oseãawemza jezik poåeli su reagovati na (zlo)upo-trebu marketinškog termina brend u štam-pi i drugde. Govoreãi o brendu u srpskojkulturi (u Politici, 8. marta 2005), kwi-ÿevnik i slikar Momo Kapor zgraÿa se(istina, uzgred) na tu reå. On kaÿe: „Znamda neãu biti mnogo originalan, ali ipakreskiraãu i reãi da je trenutno naš naj-traÿeniji i najboqi brend (kakva uÿasnareå!) u svetu svakako Emir Kusturica."

Mnogo više o toj „uÿasnoj reåi" napi-sano je u istom listu (Politici), i toupravo istoga dana, samo u stalnoj rubri-ci „Meðu nama". Tu, pod naslovom Crti-ca u vezi sa brendom, åitalac Milenko Ma-nigodiã iz Beograda piše:

„Volimo strane reåi, jer visokonauånozvuåe, mada ne znamo wihovo znaåewe nitamo odakle potiåu, niti vodimo raåunašta kod nas znaåe.

Govori se o brendu tako da on ima ra-zne konotacije, ali koje se tek naziru, te jesve još više sloÿeno i bez jasne predsta-ve, kao onozemaqski svet."

Ove tvrdwe najboqe ilustruju naši pri-meri. Dodajmo im još jedan, ovaj put izNIN-a. U tome nedeqniku (12. maja 2005)objavqen je opširan osvrt Zore Latino-viã povodom „sociopatologije jubileja" podnaslovom Brendovawe Tita. Pošto je kon-statovano da je Tito „brend, pop-ikona,kemp i simbol beskrajnog blagostawa", po-stavqena je dilema je li on „srpski brend"ili „brend bivše SFRJ", ili je pak „SFRJbila Titov brend, koji je kao svaki proiz-vod sumwivog porekla trajao po sistemu:'drÿi bure vodu dok majstori odu' ". Su-protstavqena su mišqewa uglednog isto-riåara Milana St. Protiãa, „poreklom an-tikomuniste", i generala u penziji Steva-na Mirkoviãa, predsednika Jugoslovenskogcentra za nacionalnu ravnopravnost, sa-moupravqawe i nesvrstanost. Nije teškozakquåiti koje je teze zastupao jedan, a kojedrugi oponent. Protiã smatra da „Tito nemoÿe da bude srpski brend, jer Tito nijeSrbin i nema nikakve veze sa Srbijom".Nasuprot tome, Mirkoviã istiåe da je „Sr-bija i te kako tu, i da je Broz najviše Sr-bima dao", pa stoga i oni, kao i svi drugi

narodi i narodnosti bivše Jugoslavije ima-ju pravo na wega, što bi znaåilo da Titomoÿe biti i „srpski brend". U anketi kojuje proveo NIN meðu starijim Beograðani-ma znatan broj, åak jedna treãina ispita-nika smatra da nisu dovoqno „sigurni dali åovek, i to pokojnik, moÿe uopšte dabude brend". Ovome se moÿe dodati da nijesigurno je li tu reå o brendu kao marke-tinškom pojmu, ili tek o vrednovawu Ti-tovih zasluga za Srbe i druge narode i na-rodnosti socijalistiåke Jugoslavije. U ce-lom tekstu govori se, u stvari, o ovom dru-gom. To pokazuje da se u nas brend upotre-bqava i umesto reåi vrednost, pa bi, onda,umesto Brendovawe Tita u naslovu moglostajati i Vrednovawe Tita, jer je u osvrtuupravo o tome reå. Istina, tu se, veã napoåetku, citira i mišqewe slovenaåkogistraÿivaåa javnog mwewa Zenela Batege-qa, koji razmišqa marketinški, pa, sme-štajuãi „najveãeg sina naših naroda i na-rodnosti" u taj kontekst, kaÿe da bi Titoodliåno prošao „kao luksuzni brend s vi-sokim identitetom pri prodaji automobi-la, kozmetike, parfema i cigareta". U tomsmislu moglo bi se govoriti o Titu i kao„brendu", tj. zaštitnom znaku pomenutih(naših) proizvoda na svetskom trÿištu.

Nedovoqno odreðen åak i kao marke-tinški termin, posebno prema drugim ter-minima srodnoga znaåewa (robna marka, za-štitni znak i sl.), brend je u opšteupo-trebnom leksiku ÿilava korovska biqka,koja se širi i proÿdire sve oko sebe. Ta-ko je ne samo u srpskoj standardnojeziåkojpraksi, koja, kao što je poznato, nema (na-ÿalost!) ama baš nikakvih rezervi premapreuzimawu reåi iz drugih jezika, pa u tomsmislu ne poznaje i ne priznaje nikakvaograniåewa, nego i u hrvatskoj, gde se za-zire åak i od reåi kao što su ekonomija,buxet, komisija, štampa, moral, patrola,telefon, telegram, tastatura, discipli-na, disciplinski i sl., uobiåajenih inaåei u nekim drugim (velikim i malim) evrop-skim jezicima, dakle internacionalizama,a umesto wih se forsiraju domaãe kovani-ce i prevedenice (kalkovi) gospodarstvo,proraåun, povjerenstvo, tisak, ãudoreðe, op-hodwa, brzoglas, brzojav, tipkovnica, stegai stegovni. I tu se, eto, brend (samo u iz-vornom engleskom obliku brand), provukaoi ukorenio, pa se moÿe åesto sresti na

10

stranicama „dnevnog tiska", kao npr. u Slo-bodnoj Dalmaciji (19. srpwa/jula 2005, nastr. 8) u naslovu Splitski sport je neiskorište-ni brand, u kome Mihovil Rismondo, struå-wak za marketing i promociju, kaÿe kako„splitski sport kao brand treba materijaliziratipojedinim natjecanjima, poput Mrdujske rega-te, treba ga definirati, zaštititi kao trgovaåkumarku, a tada se moÿe i oploditi". Prema mi-šqewu toga struåwaka za marketing i pro-mociju, „i Maruliã je jaki brand, Dioklecija-nova palaåa je jaki brand. Samo je pitanje jesuli oploðeni." Nešto ranije (24. lipwa/juna2005, na str. 5) u istom listu åitamo na-slov Rijeka kao brand. Ispod tako sroåe-nog naslova stoji i objašwewe: „Struånjaciza city branding s oduševljenjem istiåu kako jeu Rijeci, koja ima najjeftiniju potrošaåku koša-ricu od svih veãih gradova u Hrvatskoj, kvali-teta ÿivota osjetno bolja nego u drugim grado-vima." Oåigledno je da se i u ovom sluåajuradi o vrednovawu (kvaliteta ÿivota u po-jedinm gradovima, meðu kojima je, bar uHrvatskoj, Rijeka na prvom mestu). Nije,meðutim, jasno kakve to veze ima sa mar-ketingom i „brendovawem" i zašto se ti-me bave „struånjaci za city branding" umestoanalitiåara kvaliteta ÿivota u gradovi-ma. Prema odreðenim kriterijumima (presvega troškovima ÿivota, ali i uslovimastanovawa, moguãnostima školovawa, ste-penu zdravstvene zaštite i dr.), ti struå-waci porede i vrednuju pogodnosti ÿivotau ovom ili onom (veãem) mestu i u tomsmislu prave rang-liste (u okviru jednezemqe ili u globalnim razmerima, kada seuzimaju u obzir samo megapolisi). Stoga semoglo napisati: Rijeka — najpogodniji gradza ÿivot, ili: Rijeka — grad s najvišom kvali-tetom ÿivota u Hrvatskoj i sl. I bilo bi sa-vršeno jasno o åemu je reå. Ovako je, s na-slovom Rijeka kao brand, sve ispalo „zaku-kuqeno i zamumuqeno", jer brend (ili iz-

vorno brand), kako pokazuju naši primeri,ima mnogo razliåitih znaåewa, koja je pre-uzeo (boqe reãi — preoteo) od drugih na-ših reåi, istiskujuãi ih potpuno iz upo-trebe. Po tome ispada da je svako vrednova-we i ocewivawe — brendovawe. Ako se takonastavi, moÿemo oåekivati da i nastavni-ci u našim školama, umesto da ocewuju(kao dosad), poånu brendovati svoje uåeni-ke, pa bi tako najboqi uåenik škole bioproglašen „školskim brendom", a najbo-qa škola „korporativnim brendom u pro-sveti"!?

O brendomaniji u nas govori još jedan(relativno sveÿ) podatak. U Beogradu je, ustrogom centru, u Ulici Ðure Jakšiãa 7,otvorena Menjaånica / Exchange Office „Brend".Kako je krenulo, nije iskquåeno da uskorodobijemo i neku påelarsku zadrugu „Brend",ili kafanu „Brend", i sl. A, moÿda, ta-kvi nazivi firmi veã negde i postoje. Jer,brend je u našem narodu — kako bi se todanas reklo — „in" (da ne kaÿemo starin-ski „u modi").

Šta na kraju reãi o znaåewu i upotre-bi nove, pomodne reåi brend u našem je-ziku?

Mislim da je zakquåak jasan i da se sampo sebi nameãe. Anglicizam brend (izvor-no brand) treba precizno definisati kaomarketinški termin i s tom definicijomga uneti u marketinški terminološki reå-nik, pa i u reånike stranih reåi i reåni-ke savremenog kwiÿevnog (i standardnog)jezika. U isto vreme — intervecijama lin-gvista u åasopisima i novinskim kolum-nama, ali i lektora, urednika listova isvih drugih koji mogu da utiåu na kulturujavnoga govora — treba stati na put šire-wu „xokerske" upotrebe te reåi i tako zau-staviti nepoÿeqnu i po jeziåku kulturuštetnu brendomaniju u našoj savremenojgovornoj praksi.

11

Danko Šipka

OCEWIVAWE VLADAWA JEZIKOM — SKALE I PROCEDURE

Svi smo se, makar jednom u ÿivotu, na-šli u situaciji da slušamo stranca kojigovori naš materwi jezik. U takvim si-tuacijama skloni smo ocewivawu stepenavladawa jezikom te osobe — da govori jakodobro, proseåno, da natuca, itd. Åesto smobili i u prilici da nekoliko stranacarangiramo po tome kako vladaju našim je-zikom, pa recimo verujemo da Hans govoriboqe od Xona. Takve ocene donesene su ne-svesno, na ograniåenom uzorku govora, bezpostojanih kriterijuma primewenih na svestrance koje ocewujemo, itd. Ovakvo je po-našawe sasvim prirodno. Svakodnevno smosuoåeni sa koliåinom informacija neu-poredivo veãom od one koju moÿemo da upotpunosti obradimo, pa smo primoranida se sluÿimo misaonim preåicama, ste-reotipima, itd. Ova je åiwenica dobro po-znata u socijalnoj psihologiji i objašwe-na takozvanom teorijom kognitivnog škr-tiåluka (Fiske i Taylor, 1991).

Dok je pomenuti naåin ocewivawa ra-zumqiv u funkcionisawu kognitivne sfe-re liånosti, on je svakako neprimewiv usluåajevima gde neåiji profesionalni i/ili egzistencijalni status zavisi od re-zultata ocene vladawa jezikom. Tu su po-trebni ozbiqniji merni instrumenti. Po-treba ocewivawa vladawa jezikom u vreme-nu globalizacije raste iz dana u dan. Vla-dawe stranim jezikom neophodna je vešti-na u širokom rasponu aktivnosti, od tr-govinske i kulturne razmene do špijuni-rawa.

Postoje takvi jezici gde su dostupnistandardizovani testovi koji se primewu-ju godinama i na velikom broju ispitani-ka. Tako je u sluåaju britanskog engleskog,gde postoji test ESOL Kembriåkog univer-ziteta (http://www.cambridgeesol.org/index.htm)ili ameriåkog engleskog, gde je dostupanTOEFL organizacije ETS(http://www.ets.org/toefl/index.html). Naš je-zik, meðutim, u takve ne spada, pa trebaraditi na razvijawu standardizovanih te-stova.

Sa velikim zadovoqstvom moÿemo pri-metiti nicawe novih škola gde se preda-je srpski kao strani jezik. Uz dugogodi-šwi rad Meðunarodnog slavistiåkog cen-tra (http://www.fil.bg.ac.yu/msc.html), tu sui novosadski Azbukum(http://www.azbukum.org.yu), koji navršavadeset godina, pa vaqevska Letwa škola srp-skog jezika i kulture (http://srpskijezik.edu.yu).Tu je i novosadska Meðunarodna letwa ško-la Srpski jezik, kultura i istorija(http://www.letnjaskolasrpskogjezika.com) a od-nedavno i bawaluåka Serbika(http://www.serbica.org). Svi ovi centri a ibrojni naši lektori širom sveta svakakobi najviše profitirali od uvoðewa stan-dardizovanih testova. Prirodno telo podåijim bi se okriqem takvi testovi i pro-cedure razvijali bio bi Odbor za stan-dardizaciju unutar jedne od postojeãih iliunutar nove komisije koja bi se bavila srp-skim kao stranim jezikom (predavawem kodnas i u inostranstvu, uxbenicima i na-stavnim sredstvima, testirawem, itd.) a iMinistarstvo prosvete.

Ovde ãemo, kao poticaj standardizaci-ji, predstaviti postojeãe skale vladawa je-zikom, procedure ocewivawa na tim ska-lama i odreðene parametre koje testovi tre-ba da zadovoqe.

Postoje dva osnovna tipa jeziåkih te-stova. S jedne strane imamo testove kojimere postignuãe u uåewu jezika a s drugeone koji mere vladawe jezikom. Prvi tiptestova obiåno se primewuje tokom i nakraju jeziåkog kursa. Tu ÿelimo da vidimoda li je student savladao gradivo preðenotokom kursa, pa se testira samo to gradi-vo. Drugi tip teksta, a to je onaj kojim seovde bavimo, nije zainteresovan time gde,kada, kako i šta je ispitanik uåio, negoiskquåivo time kako vlada jezikom u raz-liåitim segmentima.

Jeziåki testovi moraju da zadovoqe od-reðene parametre vaqanosti. Po Weir-u (2005),postoje dokazi o vaqanosti pre i posle te-stirawa. Predtestna vaqanost obuhvata te-

12

orijsku validaciju (da je test u skladu saopštim teorijskim postavkama) i kontekst-nu vaqanost. Kontekstnu vaqanost autor vi-di kao „…meru u kojoj je izbor zadataka utekstu reprezentativan za širi krug zada-taka kojima je test uzorak" (Weir, 2005:19).Posttestna vaqanost obuhvata vaqanost oce-wivawa (ova kategorija obuhvata razliåiteaspekte pouzdanosti, npr. da test proizvo-di iste rezultate za istu osobu, itd.), kri-terijsku vaqanost (korelacija izmeðu re-zultata testa i relevantnog spoqweg kri-terijuma vladawa) te konsekvencijalnu va-qanost (koja obuhvata društvene posledi-ce testirawa).

Na globalnom nivou postoje åetiri usto-liåene skale merewa vladawa jezikom, dveameriåke i dve evropske.

U Americi postoji skala ILR (skraãe-nica za Interagency Language Roundtable 'me-ðuagencijski jeziåki okrugli sto'), ranijepoznata kao FSI (skraãenica za Foreign Ser-vice Institute 'Institut sluÿbe spoqnih po-slova'). Ova skala nastala je za potrebe na-stave jezika u ameriåkim drÿavnim slu-ÿbama i tamo se i koristi. Više infor-macija o organizaciji koja koristi ovu ska-lu i opis same skale moÿe se naãi na adre-si http://www.govtilr.org. Druga skala, ACTFL(skraãenica od American Council on the Te-aching of Foreign Languages 'Ameriåki sa-vet predavawa stranih jezika'), namewenaje prvenstveno akademskom okruÿewu. Stra-na organizacije je na adresihttp://www.actfl.org, a skala je opisana nastrani http://www.gwu.edu/~slavic/actfl.htm.

U Evropi postoji skala ALTE (skra-ãenica od Association of Language Testersin Europe 'Asocijacija ispitivaåa jezika uEvropi'), opisana na strani http://www.al-te.org/can_do/framework/index.cfm, te CEF(skraãenica od Common European Frame-work 'Zajedniåki evropski okvir'), opisa-na na strani http://www.coe.int/T/E/Cultu-ral_Cooperation/education/Languages/Langua-ge_Policy/Common_Framework_of_Reference/default.asp.

Uz neke varijacije, sve ove navedene ska-le odreðuju vladawe jezikom u åetiri obla-sti: razumevawu govorenog teksta, razume-vawu pisanog teksta, govorewu i pisawu.

Ameriåka drÿavna skala ILR postoji odpedesetih godina prošlog veka. Osnovna

ideja te skale jeste postojawe tzv. dobroobrazovanog izvornog govornika. Tom do-bro obrazovanom izvornom govorniku pri-pisuje se nivo 5, najviša vrednost na ska-li, dok se osobi bez ikakvog znawa jezikapripisuje 0, najniÿa vrednost. Svi ostalinivoi vladawa jezikom smeštaju se izme-ðu te dve krajwe taåke na skali. Smatra seda je za uspešno profesionalno funkcio-nisawe u odreðenom jeziku potreban nivotri ili viši. Od tog nivoa osoba moÿe,recimo u razumevawu pisanog teksta, da senosi s tekstovima koji izraÿavaju stav imišqewe autora, ironiju, da åita izmeðuredova, itd. Na primer, ako osoba sa mo-guãnošãu razumevawa govora našeg jezikana nivou dva gleda „Ko to tamo peva" ili„Maratonce" sa osobom na nivou tri ilivišem, onda ãe se ova prva osoba dosaði-vati a druga uÿivati u filmovima. Osobana nivou dva moÿe da razume samo åiwe-nice i ništa više. Zanimqivo je napo-menuti da veãina izvornih govornika nijena nivou 5. Najviša vrednost na skali pod-razumeva odreðene receptivne i produktiv-ne jeziåke moguãnosti koje se veÿu s viso-kim obrazovnim stepenom i širokim kul-turno-civilizacijskim horizontom. Skalaima osnovne stepene i polustepene, npr.1, 1+, 2, 2+ itd.

Druga ameriåka skala, ACTFL, zapravoje modifikacija skale ILR prilagoðena uni-verzitetskoj i sredwoškolskoj nastavi.Osnovna razlika u odnosu na ILR je to štosu niÿe vrednosti na skali preciznije po-deqene (ne oåekuje se da ãe neko u škol-skoj nastavi nauåiti jezik tako da dostig-ne izvornog govornika, pa su vaÿniji tiniÿi nivoi skale). Nivoi jedan i dva izskale ILR podeqeni su u tri osnovna ni-voa od kojih svaki ima tri podnivoa, padobijamo vrednosti: poåetno vladawe jezi-kom na niskom, sredwem i visokom pod-nivou, sredwe vladawe, takoðe na niskom,sredwem i visokom podnivou, te napred-no vladawe na niskom, sredwem i visokompodnivou. Za razliku od toga nivoi tri,åetiri i pet iz skale ILR sabijeni su u je-dan jedini nivo koji se naziva vrhunskovladawe jezikom.

Korespondencija izmeðu navedene dveameriåke skale izgleda ovako:

13

Kako se vidi, skala ACTFL u odnosu na

ILR znatno je preciznija na niÿim nivoi-

ma a sasvim neprecizna na višem kraju

skale, koji je za nastavu u školama i na

univerzitetima nebitan.Evropska skala ALTE ima šest nivoa:

najniÿi, tzv. poåetni nivo, te pet višihnivoa od jedan do pet (najviša vrednostna skali). Za ovu skalu karakteristiåan jedetaqan opis sposobnosti u oblasti funk-cionisawa na poslu, u uåewu, u socijal-nim kontaktima i statusu turiste, itd. Ovesposobnosti opisane su na stranihttp://www.alte.org/can_do/alte_cando.pdf.

Zajedniåki evropski okvir, CEF, izdvajatri osnovna nivoa sa dva podnivoa, vi-šim i niÿim, za svaki od osnovnih ni-voa. Prvi nivo obeleÿen je slovom A inaziva se nivo osnovnog korisnika. Pod-nivoi su poåetni (A1, niÿi) i nivo pre-ÿivqavawa (A2, viši). Drugi nivo, obele-ÿen slovom B, jeste nivo nezavisnog kori-snika i ima podnivo praga (B1) i sredwi(B2). Treãi nivo, obeleÿen slovom C, je-ste nivo korisnika koji vlada jezikom, sanaprednim podnivoom (C1) i nivoom pu-nog vladawa jezikom (C2).

Postoji sledeãa jasna korespondencijaizmeðu dvije evropske skale:

CEF A1 A2 B1 B2 C1 C2

ALTE poåetni 1 2 3 4 5

Za svaku od ovih postojeãih skala po-stoje i procedure testirawa i uputstva zasamoocewivawe. Na primer, sposobnost go-vorewa, kako na skali ILR, tako i na skaliACTFL, meri se testom pod nazivom OPI(skraãenica engleskog Oral Proficiency Inter-view 'Razgovor za utvrðivawe vladawa go-vornim jezikom'). Radi se o obiåno dvade-setominutnom razgovoru gde licenciraniispitivaå nizom standardnih postupaka na-stoji da utvrdi najviši nivo na kome oso-ba funkcioniše bez problema i najniÿinivo na kome ne moÿe da funkcioniše u

celosti. Ispitivaåi prolaze rigoroznu pro-ceduru licencirawa. Moraju na istom tomrazgovoru dobiti najvišu ocenu, prolazepetodnevni seminar, predaju šesnaest in-tervjua koje su sami saåinili, a koji seocewuju, zatim kroz duÿi period potvrðujuocene drugog ispitivaåa i tek nakon štozadovoqe kriterijume na svakom od tih sta-dija procesa mogu voditi razgovor. Svakirezultat moraju istom ocenom da potvrdeispitivaå i dodatni ocewivaå koji ne znakakva je bila ocena ispitivaåa. Sliåno jei sa testirawem drugih oblasti. Recimo,testovi za razumevawe pisanog i govorenogteksta razvijaju se u dugom procesu kojiukquåuje niz specijalista koji u razliåi-tim stadijima rade nezavisno jedni od dru-gih i na neki naåin kontrolišuãi jednidruge. Jedan tim priprema tekstove, drugipitawa koja proveravaju razumevawe, treãitestira radnu verziju testa, åetvrti admi-nistrira test, peti ocewuje, itd.

Skale vladawa jezikom ne vezuju se samoza testove i procedure testirawa, nego iza utvrðivawe plana i programa nastave,pripremawe uxbenika i nastavnih sredsta-va itd.

Ako pogledamo primere slovenskih na-roda koji veã imaju implementirane skalevladawa jezikom, vidimo da se oni uglav-nom vezuju za evropske skale. Tako su, naprimer, Rusi usvojili skalu TRKI (skra-ãenica ruskog test po russkomu kak ino-strannomu 'test ruskog kao stranog jezi-ka'), sa osnovnim nivoom i åetiri sledeãa(TRKI-1, TRKI-2, TRKI-3, TRKI-4), kojije ukquåen u sistem ALTE. Primeri kon-kretnih zadataka iz ovih testova mogu senaãi na strani: http://www.joensuu.fi/fld/rus-sian/kirilka/testit/index. html. Poqaci su, opet,u popunosti implementirali zajedniåkievropski okvir. Ovo je regulisano odgova-rajuãim zakonima i uredbom ministra pro-svete, koji je 2003. formirao komisiju kojase bavi ovom problematikom (uredba je do-stupna na strani: http://www.abc.com.pl/ser-

14

ILR 0 0+ 1 1+ 2 2+3, 3+, 4,

4+, 5

ACTFL

0, poåetniniski,

poåetnisredwi

poåetni,visoki

sredwi,niski

sredwi,sredwi

sredwi,visoki

napredni,niski

napredni,sredwi

napredni,visoki

vrhunski

wis/du/2003/1870.htm). U oba sluåaja, ruskomi poqskom, radi se o drÿavnim standar-dima, kojima odgovarajuãe drÿavne insti-tucije prilaze sa duÿnom paÿwom.

Mada primeri drugih slovenskih naro-da, kao i trenutna geopolitiåka konjunktu-ra, gotovo da presuðuju o upuãenosti našeskale na evropski sistem, moÿda bi bilokorisno razmisliti o uvoðewu makar ne-

kih elemenata ameriåkih smernica evalua-cije vladawa jezikom.

LITERATURA

Fiske, S. i S. Taylor (1991), Social Cognition. McGraw--Hill.

Weir, C. (2005), Language Testing and Validation: AnEvidence-Based Approach. London: Palgrave Mac-millan.

Boris Hlebec

VARIJANTE VOKATIVA IMENICA MUŠKOG RODA NA SUGLASNIK

Kao najopštiju tendenciju u graðewu vo-kativa jednine imenica muškog roda kojese završavaju na suglasnik moramo, narav-no, pomenuti dodavawe samoglasnika -e. Uskladu sa dobro poznatim asimilacionimpravilima, imenice muškog roda koje nakraju nominativnog oblika imaju suglasnik-k ili -c dodavawem -e u vokativu jedninete suglasnike mewaju u å, završno -h me-waju u š, a -g i -z u ÿ. Otuda: bezdušnik :bezdušniåe, šaqivac : šaqivåe, duh : duše,vrag : vraÿe.

Meðutim, ako se imenica završava napredwonepåani suglasnik, u padeÿu za do-zivawe dobija nastavak -u (kowu, Milošu,Miliãu, maåu i sl.; up. Laleviã 1963: 18;Stanojåiã et al. 1989: 74). Ovo potowe pra-vilo vodi razjednaåavawu — samoglasnikpredweg reda e zamewuje se samoglasnikomzadweg reda u neposredno iza predwonep-åanog suglasnika, kako bi se ta dva susednaglasa više razlikovala. U isto vreme, naovaj naåin delimiåno se poništava nega-tivan uticaj palatalizacije na prepozna-vawe osnovnog oblika. Završetak -åe signa-liše da u nominativu ista imenica imazavršetak -k ili -c, a -åu da se završavana -å, -še ukazuje na -h, a -šu na -š, -ÿena -g ili -z, a -ÿu na -ÿ.

Pa ipak, kod nekih imenica govornicisavremenog srpskog jezika koriste oblikesa -u iako samoglasniku ne prethodi pala-

tal. Na primer, priruånici beleÿe voka-tivne oblike kowicu i Francuzu, a ne ??ko-wiåe i *Francuÿe od nominativa kowic iFrancuz (npr. Laleviã 1963: 18), dok ãe senajåešãe govornici nekome ubogom ili oja-ðenom åoveku obratiti sa E, moj siroma-šku!, a mnogo reðe sa ?E moj siromašåe!Ima i imenica åijim se oblikom nomina-tiva govornici sluÿe u funkciji padeÿaza dozivawe. Bilo bi zanimqivo i kori-sno sa stanovišta lingvistiåke nauke, ko-ja treba da popiše, opiše i objasni, a iiz praktiånih razloga nastave strancima,utvrditi principe na kojima poåiva po-menuti izbor oblika za vokativ.

U jednu grupu imenica koje u vokativuåuvaju nominativni završni suglasnik spa-daju etnici, imena i prezimena i geograf-ski nazivi, što je srbistima odranije po-znato. U sluåaju liånih imena osnovni ob-lik je åesto nepredvidqiv i ne zavisi odkonteksta, a kada se radi o nazivima pri-padnika naroda, to su osim retkih izuzeta-ka kada je reå o vlastitom narodu, sve samistranci. Ni geografska imena åesto nisuopštepoznata. Koliko je samo sela i reåi-ca u Srbiji za koje veãina govornika ni-kada nije åula! Dakle, takve imenice nijeuvek lako s potpunom sigurnošãu identi-fikovati, pa je zbog toga potreba za oåuva-wem u vokativu glasova koji ulaze u wihovsastav još veãa. Stoga se redovno åuje gore

15

pomenuto Francuzu, a isto tako Kinezu, Kir-gizu i Grku (od Kinez, Kirgiz i Grk) i Ra-mirezu (od Ramirez). Dodavawem samogla-snika -u, koji ne utiåe na promenu pret-hodnog suglasnika, umesto -e, koje bi iza-zvalo palatalizaciju, obezbeðeno je prepo-znavawe citatnog (nominativnog) oblikadatog liånog imena ili etnika. U govoruse tako dobijeni oblici na -u åesto razli-kuju od odgovarajuãih oblika dativa buduãida im nije uvek isti akcenat kao u dativu.Pa ipak, mada oblici *Francuÿe i *Gråenisu prihvatqivi, osoba koja doziva Nem-ca, Poqaka ili Irca kazaãe Nemåe, Poqa-åe i Iråe i neãe joj smetati što je izme-nila dva glasa (-ac i -aå). A ako se obra-ãamo Kamboxancu ili Manxurcu, imamoizbor: Kamboxanåe, Kamboxancu (kolokvijal-no i Kamboxanac), Manxuråe, Manxurcu, od-nosno Manxurac.

U istom smislu, govornici ãe prezimeÅanak u petom padeÿu svakako nastojati dašto mawe izmene, pa ãe se najradije odlu-åiti za Åanak! ili Åanku! Pisac ovih re-dova sa svojim kajkavskim prezimenom nijedoÿiveo da mu se neko (osim u šali) obra-ãa sa ??Hlebeåe! ili *Hlepåe!, veã samo Hle-bec! ili Hlebecu!, mada se rimovana imeni-ca mesec ponaša sasvim drukåije: Meseåesrebrni! Pretpostavqamo da se isto doga-ða s prezimenom Dodig (Dodig! ili Dodigu!pre nego ?Dodiÿe!). Isti je sluåaj s mu-slimanskim imenima (Salih!, Salihu!, a ne*Sališe!; Refik!, Refiku!, a ne *Refiåe!).Zbog reðe upotrebe i wihovog ogromnog bro-ja, strana imena ne smeju biti promewena(Dag!, Dagu!; Bah, Bahu!; Kac!, Kacu!; Xek!,Xeku!; Ÿak!, Ÿaku!; Franc!, Francu!; Abdu-lah!, Abdulahu!; Stanojåiã et al. 1989: 74;Klajn 1992: s. v. vokativ). Inaåe bi, na pri-mer, oblik Franåe! mogao biti shvaãen kaovokativ åitavog niza nominativa: Franc,Franac, Franec, Frank, Franek ili Fra-nak. Duÿa prezimena, koja je zbog duÿinelakše identifikovati, dopuštaju i pala-talizovane oblike (Kolarac: Kolaråe!, Ibro-vac: Ibrovåe!; Klajn 1992: s. v. vokativ), kaoi Vrhovec: Vrhovåe!, Cesarec: Cesaråe!, pa iGupåe! (od Gubec, bar kad se misli na voðuSeqaåke bune, o kome se uåi u školi). Ovostawe veoma podseãa na situaciju koju jeopisao Ivan Klajn govoreãi o imenima na-ec i -ek (Klajn 1992: s. v. -ec i -ek (IME-

NA)). Vokativ od imena grada Grac neãeglasiti *Graåe nego Gracu, od Prag — Pra-gu pre nego ??Praÿe, a od Pariz — Parizu.

Kako kaÿe Fekete, kada govori o utica-ju osobnosti vlastitih imenica na izosta-nak uobiåajenih glasovnih varijacija: „vla-stita imena … teÿe oåuvawu svog izvornogoblika; osobito ako je ime nedovoqno po-znato ili bi preozvuåavawe moglo 'zama-gliti' prepoznatqivost osnove imena" (Fe-kete 2005: 46—47). Prema tome, za sada mo-ÿemo izdvojiti jedan åinilac (sa tri pot-åinioca) koji utiåe na izbor vokativnogoblika pomenutih imenica, a to je (1) mo-guãnost rekonstrukcije osnovnog oblika, ko-ji, opet, zavisi od

(a) duÿine imenice (što je reå duÿalakše je rekonstruisati wen citatni ob-lik);

(b) porekla imenice (domaãa imena jelakše rekonstruisati nego strana);

(v) uåestalosti upotrebe (što je ime uåe-stalije i poznatije, lakše je doãi do we-govog citatnog oblika). Faktori (b) i (v)delimiåno se poklapaju.

Osvrnimo se sada na jedan drugi sluåaj— vokativ imenica muškog roda na nekinepalatal, recimo -n, kao u mason ili mo-ron. Uobiåajeni dozivni oblik prve ime-nice je masone. Gotovo da je nezamislivoupotrebiti nominativni oblik ove ime-nice u sluÿbi vokativa, a da to bude pri-rodno i prihvatqivo, a i oblik masonubio bi nepravilan. Nije isto s drugom ime-nicom, ma koliko one bile sliåne graðe.Normalno je kazati Moronu!, a ne Morone!ili Moron! Pošto su obe imenice reåistranog porekla, razliku u wihovom pona-šawu kada se radi o vokativu, treba po-traÿiti u stilskoj upotrebi. Za razliku odimenice mason, imenica moron je opštepoznata kao moderni afektivni kolokvija-lizam na granici slenga i s uvredqivimpotencijalom. U starijem znaåewu 'odraslaosoba umno razvijena kao dete od 8—12 go-dina' ovu imenicu koriste skoro iskquåi-vo psiholozi. Dakle, oblik na -u vezuje seza kolokvijalni, govorni stil.

Prema tome, u vezi s imenicama mu-škog roda koje se završavaju na palatalmoÿemo zakquåiti da su oblici na -e stan-dardni, da se oblici na -u vezuju za kolo-

16

kvijalni stil, dok su oblici bez nastavkasupstandardni. Isti se ovaj zakquåak mo-ÿe preneti na mnoge palatalizovane obli-ke na -e (radniåe, zemqaåe), pa åak i naimenice na -r. Priruåici navode duble-te: gospodare i gospodaru, pisare i pisa-ru, pastire i pastiru, govedare i govedaru,poštare i poštaru, ribare i ribaru (La-leviã 1963: s. v. vokativ; Stanojåiã et al.1989: 74; Klajn 1992: s. v. vokativ). Vidimoda su to sve imenice koje oznaåavaju starazanimawa, odnosno jedan stari društvenistatus (gospodar). Ali zašto jeziåki pri-ruånici navode samo oblike care (Stanoj-åiã et al. 1989: 74; Klajn s. v. vokativ) i La-zare (Stanojåiã et al. 1989: 74) bez alterna-tivnog caru i Lazaru? Jedino objašwewemoÿemo naãi u tipiånom registru koji jerezervisan za ove imenice. Imenica car jesamim svojim znaåewem predodreðena da sejavi u visokom stilu, a Lazar je ime višeistorijskih liånosti (up. primedbu uz Gu-bec). Dodavawem -u umesto -e nanosi se na-truna kolokvijalnog, koja je u veãini kon-teksta ovde nepoÿeqna. Ali zato bi se Ca-ru! moglo lako upotrebiti u kolokvijal-no-slengovskoj upotrebi u znaåewu 'sjajnaosoba', iako bi i Care! u tom sluåaju biloprihvatqivo.

Dakle, drugi åinilac od koga zavisi iz-bor oblika za vokativ imenica muškog ro-da na suglasnik jeste:

(2) uklapawe u stil diskursa, a on zavi-si od toga ko se kome obraãa (u kojoj dru-štvenoj ulozi) kome i u kojoj situaciji.

Meðutim, kao što je dobro poznato, ka-da bi primenom palatalizacije došlo doizopaåewa citatnog oblika, govornici pri-begavaju nastavku -u uvek, i u zvaniånom iu neobeleÿenom stilu. Otuda: maåku, pat-ku, pretku, gusku, muãku, a ne *maåe, *paåe,*preåe, *gušåe, muãåe . To je åinilac s ko-jim smo se veã sreli — potreba da se osnov-ni oblik ne iskvari i ne pobrka s nekimdrugim; maåe, paåe i gušåe se veã upotre-bqavaju u funkciji nominativa imenicasredweg roda, a preåe je komparativ pride-va ili priloga (mada se u izgovoru razli-kuju). Denotacija je preåa od stila.

Pri kraju ove rasprave pogledajmo jošjednu grupu imenica koje imaju uslova dase palatalizuju u vokativu: saobraãajac, de-

vojåurak, siromašak, mekušac, patuqak, ður-ðevac (koji slavi Ðurðevdan), kowic, pajac,sudac, veštac, veštak. Za wih je zajedniå-ko da su palatalizovani oblici saobraãaj-åe, devojåuråe itd., za razliku od prethod-nih sluåajeva, stilski obeleÿeni. To zna-åi da wihovi palatalizovani oblici zah-tevaju podršku veoma ozbiqnog, zvaniånogdiskursa da bi se opravdala wihova upo-treba. Naravno, najteÿe je takav povod na-ãi za imenice kowic i veštac. Kao neobe-leÿeni ovde se javqaju oblici na -u, a ukolokvijalnom i nestandardnom govoru ob-lici jednaki nominativu (npr. Hej, prcvo-qak!). Formalna, fonološka osobina svihovih imenica jeste da primenom palatal-nog vokativa palatal å dolazi uz druge pa-latale — ã, j, q, å ili š, ili je neki pala-tal na malom rastojawu (od jedne, dve ilitri foneme) ispred å. Tako dolazimo dotreãeg åinioca od koga zavisi upotrebnavrednost vokativne varijante:

(3) Ako bi se palatal å pojavio u vokati-vu, a tom prilikom došao u blizinu palata-la, takav se vokativ ne koristi u neutralnojstilskoj upotrebi.

Pravilo (3) spada u istu kategoriju fo-notaktiåkih pravila kao i opštepoznatopravilo pomenuto na poåetku ovoga ålan-ka, o disimilaciji predwonepåanog sugla-snika i samoglasnika predweg reda. Do raz-jednaåavawa na blizinu dolazi i u sluåaju-ãåe. Ova, za izgovor teška skupina tako-ðe se izbegava zahvaqujuãi upotrebi obli-ka na -u, kao u vraÿiãak: *vraÿiãåe, vra-ÿiãku; muãak: muãåe, muãku. Sliåni pa-rovi slivenih glasova — ãc i åc (kao unoãca, ÿeãca, steãci, gaåci) prihvatqivisu, pa stoga verujemo da se i ovde radi oizbegavawu nezgodnog spoja palatalizovane(„meke") i velarizovane („tvrde") afrika-te, a ne o apsolutno neprihvatqivoj fono-taktiåkoj kombinaciji.

Sa -e i -u u vokativu u zavisnosti odstila alterniraju i domaãa geografska ime-na sastavqena od više od jednog sloga, ko-ja se završavaju na -k: Majdanpek: Majdan-peku, Majdanpeåe, Leskovac: Leskovcu, Le-skovåe; Uvac: Uvcu, Uvåe.

Da bismo rezimirali o åiniocima odkojih zavisi izbor vokativnog oblika po-sluÿiãemo se sledeãom preglednom tabe-lom:

17

Iz gorwe tabele proizlazi da se oblicina -e koriste kada god je identifikacijaosnovnog imeniåkog oblika relativno la-ka. Dakle, kada -*tåe potiåe od -ak (pa-tak), -e ne dolazi u obzir, a kada potiåeod -ac (svetac, svitac) prihvata se uz uo-biåajenu primenu palatalizacije. To znaåida govornici oseãaju da je razlika izmeðuk i å veãa nego izmeðu c i å, što potvrðu-je i fonetska nauka.

U supstandardnoj varijanti srpskog je-zika u svim sluåajevima moguãe je u funk-ciji vokativa upotrebiti oblik koji je jed-nak nominativu, s tim što ãe se to najre-

ðe dogoditi kod kategorije Ÿ i kod ime-nica koje se završavaju na palatal.

Autoru je u zakquåivawu o varijantamadelimiåno pomogla anketa u kojoj su kaoispitanici uåestvovali dvanaest studena-ta Odseka za anglistiku Filološkog fa-kulteta u Beogradu, kojima se on ovom pri-likom zahvaquje. Proširewem ispitaniå-kog korpusa i daqim pomnim ispitivawemrazliåitih sluåajeva ovih varijacija mo-gli bi se postiãi još pouzdaniji podacii tumaåewa nego što se to moglo u ovomistraÿivawu.

18

hiperkorektnoveoma zvaniåno

sveåani stil

neobeleÿen stilstandardnavarijanta

kolokvijalnistil

primeri

A jednosloÿno strano ime na-k/c/g/h

-u -u/= nominativ = nominativXek, Franc,

Dag, Bah

B dvosloÿno kajkavsko/muslim.ime na -k/c/g/h; strano ime napalatal; jednosloÿni stranietnik na -k; izvedenica na -cod imena, s pal. u blizini

-u -u = nominativ

Zebec, Refik,Montew, Merå,

Jurij, Grk,pašiãevac

V imenica na -k > *-ååe, -*tåe;-ãåe; srpsko ime na palatal; imeili str. etnik na -z; stranigeogr. naziv na -k/c/g/h;imenica na -c s palat. ublizini; zajed. im. na pal.

-u -u -u

kow, goniå,maåak, patak,

muãak, Miliã,Janez, Francuz,

Vladivostok,kowic, veštac

G srpsko ime ilivišesloÿ./åuveno kajkavsko imeili izvedenica bez palat. ublizini, na -k/c/g/h; dvosl. str.etnik na -k; dvosl. str. etnik na-c s, pal. u blizini;dvo-/višesloÿno strano ime na-k/c/g/h

-e -u = nominativ

Novak, Vlasac,Kolarac, Dodig,Gubec, Vrhovec,

draÿinovac,Franak, Poqak,

Španac,Abdulah, Erik,

Gutenberg

D strano ime na -k duÿe odjednog sloga; str. etnik sa dva e;str. etnik duÿi od dva sloga na-c s pal. u blizini, imenica na-k/c s palatalom u blizini;srpski geog. naziv na -k/c/g/h;strana im. na -z; reða im. na -c> šå; reða jednosl. im. na -k;domaãi etnik na -h;kolokvijalizam

-e -u -u

Šafarik, Åeåen,Kromawonac,

prcvoqak,mekušac, prasac,Majdanpek, Uvac,virtuoz, kosac,

bak, Vlah, moron

Ð imenica na -r -e -e/-u -u car, Mortimer

E str. etnik na -k/c/g/h duÿi odjednog sloga bez pal. u blizini;åešãa dvosl. im. na -c > -*tå:str. zajedn. imenica na -g;višesloÿna im. na -c s pal. ublizini

-e -e -u

Finac, Nemac,Nizozemac,

svetac, hirurg,šaqivac

Ÿ veoma åesta domaãa im. na -c> -*tåe; zajedn. im. na -g/h;srpski etnik na -c; u svimostalim sluåajevima

-e -e -eotac, vrag, duh,Sremac, Dragan

LITERATURA:

Klajn 1992: Klajn, Ivan, Reånik jeziåkih nedoumica. Beo-grad, Nolit.

Laleviã 1963: Laleviã, Miodrag S., Srpskohrvatskiu mom xepu. Naš pravopis. Beograd, Branko Ðo-noviã.

Stanojåiã et al. 1989: Stanojåiã, Ÿivojin, QubomirPopoviã i Stevan Miciã, Savremeni srpskohr-vatski jezik i kultura izraÿavawa. Beograd, Za-vod za uxbenike i nastavna sredstva i Novi Sad:Zavod za izdavawe uxbenika.

Fekete 2005: Fekete, Egon, Jeziåke doumice novije istarije. Beograd, Beogradska kwiga.

Jovan Vuksanoviã

MESTO ENKLITIKE U REÅENICI

IZMEÐU NORME, KOLEBAWA I GREŠAKA

Enklitike su u gramatici oblici reåikoje ne mogu samostalno stajati jer struk-turno zavise od susednih reåi u konstruk-cijama. Enklitike imaju takav status zbogtoga što nisu akcentovane (naglašene) pase onda naslawaju na akcentovane reåi is-pred sebe.

Enklitike mogu biti a) zameniåke — me,te, mu, ti, ga, w, je, ju, joj, vas, vam, ih, se ib) glagolske — sam, si, je, smo, ste, su, ãu,ãeš, ãe, ãemo, ãete, ãe, bih, bi, bismo, bi-ste, bi. Svim enklitikama, osim bih, biitd., odgovaraju puni (naglašeni, akcento-vani) oblici reåi u srpskom jeziku (jesam,mene, tebe, sebe, wemu itd.).

Poloÿaj enklitika, kao i drugih reåi usrpskom jeziku, delimiåno je slobodan. Toznaåi da enklitike mogu stajati na raznimmestima u reåenici — na poåetku reåe-nice, bliÿe poåetku reåenice, u srediniili pri kraju reåenice, ali od toga ima iodstupawa.

Gramatiåko uåewe o poloÿaju enklitikeu reåenici podrazumeva poštovawe odre-ðenih pravila — od kojih se najåešãe na-vode sledeãa:

— enklitike ne mogu stajati na poået-ku reåenice;

— enklitike ne mogu stajati na poåetkusamostalnih reåeniånih delova — recimou zavisnim reåenicama, kao i onda kada seispred wih, umetawem i na drugi naåin,prekida reåeniåni tok; drugim reåima, en-klitike ne mogu stajati iza zapete ili re-

åeniåne taåke, pa stoga enklitikom ne za-poåiwe reåenica. Npr.: Marija, moja naj-boqa drugarica, je ÿivela u Baåkoj; U tomålanu (ål. 28) je napisano… ispravno je je-dino: Marija, moja najboqa drugarica, je-ste ÿivela/ÿivela je… U tom ålanu (ål.28) jeste napisano/napisano je…;

— enklitika se vezuje za prvi deo reåe-nice, za wen prvi jaåe naglašeni deo, pastoga stoji iza prve reåi ili prve akcen-tovane celine; npr. Sva su vrata zatvore-na i Sva vrata su zatvorena (razgovor);Toliko se trudio da ubije osu (štampa).

Postoje i izuzeci od prethodnih pra-vila. Izuzeci su, takoðe, neka vrsta pra-vila, pa stoga treba znati i sledeãe polo-ÿaje enklitika:

— Enklitika moÿe doãi i u poåetnipoloÿaj reåenice, koji jeste naglašen, alii tada se oslawa na reåcu li, funkcional-no i akcenatski, pa onda imamo: Je li ondošao? (razgovor); Je li otac tata? (stih),ali nemamo Su li oni došli i sl.; u stan-dardnom jeziku, naravno, enklitika ne mo-ÿe stajati na poåetku reåenice kada je onaupitna za buduãnost — ãe li on doãi?; mo-ÿe samo: Da li ãe on doãi?

— Enklitika moÿe „razbiti" imensko--prezimensku sintagmu, onako kako je to åi-nio i Vuk Stefanoviã Karaxiã: Jovo jeProtiã znao razgovarati turski i gråki;sliåno tome, odredba i imenica takoðe serazdvajaju enklitikom — Toga je dana VukIsakoviå prelazio sa pukom… preko jednog

19

uskog brvna (M. Crwanski: Seobe); Velikaje opasnos, åiåa Milutine (D. Popoviã: Kwi-ga o Milutinu); Ono je društvo bilo ideo-loški optereãeno (štampa); Ovaj je åovekpreterao sa šalom (razgovor); Moji su ÿed-ni starci mnogo voleli (O. Daviåo: Hana).

Neki gramatiåari (dr Ÿivojin Stanoj-åiã) smatraju da je poloÿaj enklitike izadve reåi završen proces u današwem srpskomjeziku. To znaåi da Vukov primer i druginavedeni primeri s enklitikama izmeðu dvereåi (razdvajawe imena i prezimena, od-redbe i wene imenice) postaju stileme ili,åak, arhaizmi srpskog jeziåkog standarda. Na-ša istraÿivawa kazuju nešto drugo — en-klitika se, kako u kwiÿevnoumetniåkom sti-lu tako i drugim stilovima, ÿurnalistiå-kom i razgovornom, pre svega, åesto nalazina mestima bliÿim Vukovom primeru. Topokazuju i primeri savremenog srpskog je-zika — izdvojeni opet iz razliåitih regi-stara (funkcionalnih stilova). Zbog togasmatramo da je tu pre reå o kolebawima ne-go o nepoštovawu norme ili završenomprocesu u modernom srpskom jeziku. Pravana individualni stil ne podleÿu grama-tiåkoj normi, iako je reå o dve norme u je-ziku — o opštoj, kolektivnoj i individu-alnoj, stilistiåkoj. Priroda i karakter tek-sta, mirno ili dinamiåko priåawe, odre-diãe i mesto enklitike u tim primerima.

Još je jedan poloÿaj enklitike u reåe-nici nesporan — a to je u sluåaju kada po-vratni glagol sa se ima skraãeni oblik je(od naglašenog oblika jeste): radovati se,naãi se, zaleteti se… onda se ta dva obli-ka SE + JE saÿimaju a pri tome ostaje sa-mo se, jer se prethodno gubi J u intervo-kalnom poloÿaju. Npr.: On se radovao po-bedi; Kada se zaleteo, pao je na klizavici;Našao mu se u pomoãi. Na to saÿimaweukazao je, još pre vek i više, Vuk Stefa-noviã Karaxiã, a posle wega na to ukazujumnogobrojni gramatiåari i jeziåki savet-nici. Meðutim, u praksi nije redak sluåajda se govori i piše: On se je radovao; Kadase je zaleteo… Setio se je itd. To je, ina-åe, protivno normi. To je supstandardnigovor.

Od prethodnih primera treba razliko-vati spoj zameniåkih enklitika ME, TE iglagolske enklitike JE. Npr.: Åesto te jeåekao; Marko me je zamolio i sl. Nije pra-

vilno kada se u takvim sluåajevima gubienklitika je: Åesto te åekao; Marko me za-molio, u åemu se takoðe mnogo greši u prak-si.

Poloÿaj enklitika gramatiåki je odre-ðen i u sledeãim sluåajevima:

— Enklitika dolazi odmah iza veznikau zavisnim reåenicama, i odmah iza upitnihodnosnih zamenica i upitnog veznika zar;npr. Reãi ãu vam kada me na to podsetite;Što nas tim problemima toliko muåite?;Zar nas zaista niste åuli? (razgovor).

— Pouzdan je i poloÿaj enklitike utvr-ðen ovim redosledom: LI + glagolska en-klitika JE/SU + zameniåka enklitika VAM:Krasne li su vam devojke! (razgovor).

— Pouzdan je i poloÿaj enklitike: gla-golska enklitika JE stoji iza zameniåkeenklitike GA: Pobedio ga je ubedqivo.

— Pouzdan je i sledeãi raspored: prvoje enklitika u dativu, pa tek u akuzativu— Drugovi su mu ga poklonili; prvo je en-klitika u dativu pa tek onda u genitivu:Ÿao mi ga je.

— Utvrðen je i poloÿaj enklitike u ras-poredu dativ + SE + akuzativ: On joj seradovao.

— Ako u reåenici ima još jedno JE (npr.glagol.), onda se umesto toga JE (jedn. ak..ÿ. r.) upotrebqava starija enklitika JU:On ju je video, a ne: On JE JE video.

— Enklitika se nastavqa i na predlog,ali tako što se, u obiånom govoru najåe-šãe, nalaze puni oblici zamenica: pò me-ne, nàd wega, podà sebe, zà tebe, u sebe, pòwega… U kwiÿevnom jeziku i dijalektima(kada je reå o akuzativu i o zamenicama zam. i s. rod i povratnom se) predlog je no-silac akcenta kome se doda pokretno â (du-go), a ostaju enklitike: predà me, uzâ me,nadâ w, po w, podâ se.

Ukazali bismo još na jedno obeleÿjemesta enklitike: semantiåka sfera je mawanego stilistiåka kada enklitika pokazujesklonost da se probije na drugo mesto ureåenici ili, åak, obavezno se probija nadrugo mesto.

Ta je sklonost nasleðena iz prajezika— utvrdio je nemaåki slavista Delbrik (Del-brück, Syntaktische Forschungen, AltindischeSyntax, Halle a. S., 1888, prema Ljudevit Jon-ke, Knjiÿevni jezik u teoriji i praksi, 274).

20

U upitnim reåenicama s povratnim gla-golom sa se, to se dolazi odmah iza upitnereåi: Kada se Ivanov brat vraãa iz vojske?(Gramatika srpskog jezika za sredwu školuŸ. Stanojåiãa i Q. Popoviãa). Sliåno jei u pasivnim reåenicama (pasivu prezen-ta): To se djelo mnogo åita (Kratka pre-gledna gramatika srpskog jezika B. Ostoji-ãa, Unireks, Podgorica, 1997, s. 87).

Probijawa tog se na drugo mesto u reåe-nici ima i u tekstovima srpskih pisaca:Ovo se drugo vrlo retko dešava (R. Doma-noviã); Celo se društvo povaqalo od gro-hota (V. Petroviã).

Stilistiåki je zanimqiva i sledeãa va-rijanta: enklitika je iza glavnog glagola ureåenici:

Za kratko vrijeme navela je ona wega dalaÿe, da vara, da mu sve polazi za rukom(Laliã, Hajka); Magloviti vrbaci ispara-vaju se još od prošlog dana, oblaci se kovi-tlaju sve naniÿe (M. Crwanski, Seobe).

Navedeno mesto enklitike, sa stilskimkarakteristikama, moÿe se napisati i spomerawem enklitike ka poåetku:

Za kratko je vrijeme navela ona wega…Magloviti se vrbaci isparavaju…U futuru se zbiva još nešto: glavni

glagol se krwi, tj. otpada sufiks -ti a en-klitike ãu, ãeš itd. stapaju se s krwimglagolom. Npr. Ministar ãe otputovati uVašington, ali Naš ministar spoqnih po-slova otputovaãe u Vašington. To, meðu-tim, samo poloviåno vaÿi za glagole na-ãi: i oni mogu doãi pre enklitike, aliostaju celi, neokrweni, i pišu se odvoje-no od enklitike. Na primer: Mi ãemo iãina pravni fakultet, ali Svi moji bliskiprijateqi iãi ãe na pravni fakultet.

Lektori, a to åine i nastavnici is-pravqajuãi školske pismene zadatke, åe-sto „prevode" jedan naåin pisawa na dru-gi naåin izraÿavawa, a da se pri tome nepitaju — šta je tu stilistiåka/individu-alna norma, a šta je gramatiåka/opšta nor-ma. Mirnom, neuzbudqivom priåawu, kaona poåetku poglavqa romana M. Crwan-skog, odgovara poloÿaj enklitike iza gla-gola. A kada je reå o priåawu koje je uzbu-dqivo, nemirno, kada se åitalac ubacuje usredište zbivawa (in medias res), onda sestilski obeleÿava i naglašava enklitikakoja se prebacuje ispred glagola:

Dogaðaji su mi obesmislili prva tri po-

glavqa romana Suvišan åovek koja sam obja-

vio u „Poletu" i primorali me da napustim

taj rukopis (D. Ãosiã, Vreme vlasti).

Pomenutim mestom enklitike zapoåiwedrugo poglavqe Ãosiãevog romana Suvišanåovek, a to je uslovqeno stilistiåkim raz-lozima, što ih nameãu situacija i kon-tekst.

Takvih je primera mnogo i u pismenomizraÿavawu uåenika, a nastavnici nasil-no utiåu na promenu gramatiåkog ili sti-listiåkog poloÿaja enklitike a da pri to-me ne poštuju pravo na individualni na-åin izraÿavawa. Mirnom, neuzbudqivompriåawu, odgovara mesto enklitike u re-åenici koje je odredio uåenik: Prokletaavlija nalazi se u centru Carigrada.

Nastavnik je smatrao da enklitiku tre-ba pomeriti ka poåetku, pa je uåeniku su-gerisao sledeãe: Prokleta avlija se nalaziu centru Carigrada, stavqajuãi enkliti-ku ispred glagola. Takvu intervenciju na-stavnik nije obrazloÿio.

ZAKQUÅAK

1. Mesto enklitike u reåenici u sa-vremenom srpskom jeziåkom standardu gra-matiåki i stilski je odreðeno.

2. U radu su razmotreni razliåiti aspek-ti mesta enklitike u reåenici i dati pri-meri za diskusiju.

3. U praksi se pokazuje da je mesto en-klitike još uvek aktuelno i za laike i zastruåwake.

4. U pristupu problemu koji smo poku-šali ukratko osvetliti izdvojili smo:

— primere pouzdano odreðenog mesta en-klitike u reåenici,

— primere u kojima postoji kolebawe inamerno i neopravdano „prevoðewe" jed-nog naåina izraÿavawa u drugi, iako semesto enklitike u takvim sluåajevima mo-ÿe nazvati netipiånim ili zbog sintak-siåke hijerarhije realizovawa neodreðenim,a to znaåi neodreðenim na stilistiåkomi funkcionalnom planu koji dopušta slo-bodu u izboru mesta enklitike u reåenici,

— primere u kojima je ukazano na gre-ške u odreðivawu mesta enklitike u reåe-nici.

21

5. Ovaj rad pokreãe i neka pitawa do-slednije i potpunije standardizacije me-sta enklitike u reåenici. Autor se nadada ãe Odbor za standardizaciju srpskog je-zika o tome doneti posebnu odluku.

LITERATURA

1. Aleksiã, R., On se je radovao, Naš jezik, god. ¡,sv. 2, 1932, s. 48—50.

2. Babiã, S., Enklitika izmeðu imena i prezimena, Jezik,god. XI, sv. 2, 1963, s. 63—64.

3. Vuksanoviã, J., Red reåi u srpskom kwiÿevnom je-ziku i pismeno izraÿavawe (u kwizi METODI-KA NASTAVE SRPSKOG JEZIKA, Uåiteqskifakultet, Beograd, 1995, s. 353—359).

4. Vuksanoviã, J., Gramatiåki red reåi u reåenici sposebnim osvrtom na poloÿaj enklitike (u kwi-zi: PRILOZI IZ LINGVISTIKE I NASTA-VE SRPSKOG JEZIKA, Klub NT, Beograd, 2000,s. 82—113).

5. Gortan, V., O mjestu enklitike u nezavisnoj reåenici,Jezik, god. V, 1956, s. 14—16.

6. Gorup R., The Motivation for the Fixed Order forClitics in Serbo-Croatian, Juÿnoslovenski filo-log, XLVIII, str. 25—34.

7. Jonke, Lj., Red rijeåi sa sintaktiåkog i stilistiåkoggledišta (u knjizi KNJIŸEVNI JEZIK U TEORIJI IPRAKSI, prvo izdanje, Zagreb, 1964, s. 273—282).

8. Maretiã, Tomo, Red reåi u reåenici (u kwiziSRPSKA ILI HRVATSKA GRAMATIKA ZASREDWE ŠKOLE, Izdavaåka kwiÿarnica GeceKona, Beograd, 1928, s. 140—148).

9. Mrazoviã, P., — Vukadinoviã, Z., Gramatikasrpskohrvatskog jezika za strance, Sremski Kar-lovci — Novi Sad, 1990, s. 561—564.

10. Ondrus, P., Zur Stellung der Enklitika im serbischenSatz, Zeitschrift für Slawistik, Bd. II, Heft 4, 1957, s.513—522.

11. Pešikan, M., O mestu enklitike u reåenici, Našjezik, n. s. kw. ¡H, sv. 7—16, 1959, s. 305—311.

12. Popoviã, Q., Red reåi u srpskohrvatskom jeziku,Društvo za srpski jezik i kwiÿevnost Srbije,Beograd, 1997.

13. Stanojåiã, Ÿ., Morfologija, sintaksa i frazeo-logija (u kwizi SRPSKI JEZIK NA KRAJU VE-KA, Institut za srpski jezik SANU i Sluÿbeniglasnik, Beograd, 1996, s. 132—133).

14. Hamm, J., Kratka gramatika hrvatskosrpskoga jezikaza strance, Školska knjiga, Zagreb, 1967, s. 109.

15. Corin, A. P., Srpskohrvatske enklitike u svetludanašwe lingvistiåke teorije, Nauåni sastanakslavista u Vukove dane, Referati i saopštewa,20/2, Beograd, 1991, s. 165—179.

22

Jovica Mikiã

PODELA REÅI NA KRAJU REDA

1. Uvod

Nisam siguran, moram još da raz-Pad Istoånog rimskog car-

Predstavu je reÿirao Qubomir Draš-Išao je na pijacu da kupi bres-

U odeqewu ima 15 deåaka i 12 devoj-Voda za kafu vri u xez-

To je najpoznatiji roman Franca Kaf-On je veoma pronic-

Ubo ga je strš-

Da li vas zanima kako glase cele reåiåiji nastavak mora da se prenese u drugired? Da li je to u ovim primerima lakopretpostaviti? Na osnovu åega? Da li sa-mo na osnovu preseåenog dela, ili pak za-hvaqujuãi i prethodnom delu reåenice? Ajesu li reåi pravilno preseåene?

Odgovor moÿemo potraÿiti na poåetkupodtaåke b taåke 235 Pravopisa: „Poÿeq-no je poåiwati red stvarnim slogom pre-lomqene reåi, a ne dometati na wegov po-åetak i suglasnik iz prethodnog sloga, ma-kar time dobijali i poåetnu grupu koja jeizgovoriva, ali malo svojstvena i slabozastupqena u našem sistemu. Isto tako,narušavamo glasovni sklad ako okrwuje-mo slog na poåetku reda, ostavqajuãi jedanwegov deo u gorwem redu. Preporuka je, da-kle, da reåi delimo na granici sloga, ono-liko koliko se ona jasno ispoqava u na-šem sistemu, jer ãe takva podela ostavqa-ti prirodan i skladan utisak".1 A po gra-

1 Mitar Pešikan — Jovan Jerkoviã — Mato Piÿuri-ca, Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad,1994, str. 307.

matici „ako grupu suglasnika åine praska-vi suglasnik na prvom mestu i neki drugisuglasnik osim sonanata j, v, l, q i r, gra-nica sloga dolazi izmeðu suglasnika".2

Odeqak navedenog pravopisa, pod na-slovom PODELA REÅI NA KRAJU SLO-GA, poåiwe ovako:

„230. Pristup. Kad u pismu nemamo me-sta za celu reå na kraju reda, treba teÿitida taj prinudni presek (prelom) reåi budešto prirodniji."3

Postavqamo još dva retoriåka pitawa:— Da li pravila postoje zbog teksta,

ili tekst zbog pravila?— Moÿe li ono što je prirodno da bu-

de i jednostavno — dostupno svima, a nesamo struåwacima?

Zakquåak je da komplikovana pravila,konvencije i standardi, ono što se mora,treba, sme, ne sme, što je dopušteno, pre-poruåeno ili prihvatqivo — sve to moÿeda zamagli ono što je prirodno. Od sil-nog drveãa ne vidimo šumu, a pogotovu za-boravqamo ono što se stvarno dešava. Za-to razdvajawe reåi na kraju sloga moramoda smestimo u širi kontekst, i razmotri-mo u sklopu aktivnosti åitawa i pisawa.

2. Praktiåni aspekt problema

Pri åitawu mi pratimo pisani oblikreåi da bismo shvatili wihovo znaåewe.Isto tako, kada pišemo, pisanim reåimaznaåewe izraÿavamo. (Ne treba smetnuti suma da nisu primarne pojedinaåne reåi,nego šire celine.) Ove dve aktivnosti,åitawe i pisawe, jedna produktivna a dru-ga receptivna, razlikuju se po mentalnimprocesima aktera. Sa našeg stanovištavaÿno je to što onaj ko piše ima na umureå kao celinu unapred, a onaj ko åita ne-ma. Åitalac, naime, dobija tekst koji jeuobliåio pisac, štampar, lektor, slovo-slagaå ili neko drugi — svakako ne onsam. Ali, ove dve osobe (a ponekad je to iista osoba) mogu pri razdvajawu reåi nakraju reda slediti ista naåela. Drugim re-åima, ista naåela pomaÿu i teånijem pi-sawu i teånijem åitawu.

Na pisanoj stranici margina je obiånoista i na poåetku i na kraju reda, osim nakraju pasusa. To je, barem u štampanim tek-stovima, standard — konvencija koja imapre svega vanjeziåko opravdawe. Tako orga-nizovani redovi deluju doterano i uredno,a štedi se i prostor. Pitawe koje imabliÿe veze sa jezikom jeste sledeãe: da liravnomerni, ujednaåeni pokreti oåiju, ko-ji prate redove iste duÿine, doprinose teå-nijem åitawu i boqem razumevawu?

Jer, mi moÿemo da pišemo ne preseca-juãi reåi — tako što ne prelazimo u novred na kraju zapoåetog, veã na kraju reåi.Druga moguãnost — i ona je pri pisawu nakompjuteru sasvim lako izvodqiva — jesteda uvek pišemo do kraja reda, ali da popotrebi ostavqamo veãe razmake izmeðu re-åi. No i tu su kriterijumi isti: izgled,ušteda prostora i najbrÿe shvatawe. Mo-ÿda i veliki razmaci izmeðu reåi oteÿa-vaju praãewe teksta.

Uski stupci u novinama i, recimo, en-ciklopedijama dodaju još neka pitawa, aliosnovni problem ostaje isti. A mogu sepisati i pisma, razglednice, dnevnici, mo-gu se hvatati beleške i tako daqe.

Pošto veã mnogo razliåitih qudi pi-še na mnogo razliåitih naåina, u tolikorazliåitih situacija i u tako razliåitesvrhe, pravila o razdvajawu reåi na krajureda treba da budu što jednostavnija, takoda moÿe lako da ih upamti svako. Treba ihpribliÿiti oseãawu za jezik koje imaju svi,a ne ravnati ih prema saznawima, za neu-puãene åesto komplikovanim, fonetiåarai lingvista. Pravopis ne treba da budestrogo dosledna teorijska nauka, veã da re-šava probleme.

Zato nudimo pravila koja, naravno, netreba shvatiti kao strogi zakon, veã kaosmernice, ili pak „uputstvo za upotrebu".

3. Praktiåno rešewe problema

Onaj ko piše treba da upamti sledeãe:NaåeloReå na kraju reda treba razdvajati tako

da åitalac što pre shvati weno znaåewe usklopu reåenice i teksta.

UputstvoKada niste sigurni gde je boqe da raz-

dvojite reå, izgovorite je naglas, sporo i

23

2 Ÿivojin Stanojåiã — Qubomir Popoviã, Gramati-ka srpskoga jezika. Uxbenik za ¡, ¡¡, ¡¡¡ i ¡¢ razred sredweškole, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd,1997, str. 36—37.

3 Str. 303.

razdeqeno. Crticu moÿete da stavite tamogde ste napravili pauzu.

Pravilo br. 1Ako prepoznate mesto gde se završava

ili poåiwe deo koji ima svoje znaåewe,podelite reå na tom mestu. Primeri: iz--beãi, iza-zvati.

Pravilo br. 2Ako to mesto ne prepoznate, reå raz-

dvojte tako da se pre i posle pauze ne poja-vi glas „šva" (poluglas, neutralni vokal,u Meðunarodnoj fonetskoj azbuci obeleÿensimbolom [Í]). Primeri: deå-ji, ban-kar.

Pravilo br. 3Ako je moguãe više kombinacija, izabe-

rite sami onu koja vam zvuåi najprirod-nije.

4. Obrazloÿewe

Pravila smo formulisali tako da po-maÿu u pojedinaånim sluåajevima. Jer, naj-bliÿe je stvarnosti da se jedna reå u jed-nom redu razdvaja jedanput. A ako nas zani-ma gde sve moÿe da se podeli reå, moÿemoih primeniti na više mesta. Taåno je daviše osoba moÿe na razliåitim mestimada oseti pauzu, ali mahom tamo gde i pra-vopis dozvoqava više moguãnosti. Najzad,uz malo voqe lako se stekne rutina u pre-poznavawu najveãe pauze. A sa lingvistiå-kog stanovišta to odgovara prelasku sa im-plozije na eksploziju.4

Pravilo br. 1 nazvaãemo semantiåko abr. 2 fonetsko-fonološko, jer, naravno, ima-ju veze sa podelom reåi na slogove. Evošta se o tome kaÿe u pomenutoj gramatici,u taåki 77:

„Data podela reåi na slogove zasnovanaje na prirodi sloga i suglasnika. Grani-ca meðu slogovima zavisi od te prirode iona je g l a s o v n a ( f o n e t s k a). Slogo-ve jedne reåi, meðutim, moÿe uslovqavatii z n a å e w e. Granica sloga koju je uslo-vilo znaåewe ne mora se poklapati sa onomglasovnom. Takva granica naziva se s e -m a n t i å k o m ili p s i h o l o š k o m, anajåešãe se vidi u sloÿenim reåima. Ta-ko ãe, na primer, u sloÿenim glagolima sprefiksom razqutiti, oduzeti, isteratigranica prvog sloga

(a) umesto fonetske: ra-zqu-ti-ti, o-du--ze-ti, i-ste-ra-ti

biti (b) psihološka: raz-qu-ti-ti, od-u--ze-ti, is-te-ra-ti.

Tome je razlog åiwenica da se prefik-si raz-, od-, iz- (is)- oseãaju kao posebnidelovi sloÿenih reåi, koji imaju svoje zna-åewe.

Pravila podela reåi na slogove datau fonetici samo su o p i s s l o g a k a og l a s o v n e j e d i n i c e u jeziku, daklewegove glasovne i komunikacijske (fono-loške) prirode i ne treba ih mešati sapravilima koja daje pravopis. Pravopis,prirodno, uzima u obzir prirodu glasovai sloga opisanu u fonetici. Ali kako pi-sawe (i naroåito štampawe teksta) zavi-si od tehniåkih moguãnosti, Pravopis iz1993. (sa školskim izdawem) za podelu re-åi na slogove i prenošewe delova reåi usledeãi red daje mnogo slobodnija reše-wa."5

Upravo zato što ne treba mešati fo-netiku i fonologiju sa pravopisom, daãe-mo objašwewa naša dva pravila. Po se-mantiåkom, za efikasnije åitawe nije va-ÿan samo prefiks koji ostaje ceo u prvomredu, nego i to da li prepoznatqivo zna-åewe ima deo reåi prenet u drugi red. Afonološko-fonetsko objasniãemo pomoãureåi srpski. Naime, u woj mi ne „doÿi-vqavamo" glas [Í], jer je za nas suviše slabi nevaÿan, nema komunikacijsku vrednost;zato ga i ne beleÿimo. To je fonološkinivo. Ali se to [Í], tako slabo i za naš je-zik nevaÿno, ipak izgovara (pa i åuje, po-gotovu u sporom izgovoru), jer fiziåki dru-gaåije i ne moÿe da bude. To je fonetskinivo. Na osnovu ova dva nivoa izvodimojedno naåelo, po kome se navedena reå raz-dvaja ovako: srp-ski.

5. Primeri sa komentarima

Sada ãemo rešewa, odnosno pravila ipreporuke iz Pravopisa, uporediti sa oni-ma koje smo ponudili (wih ãemo pisatikurzivom). Da bismo uštedeli prostor, ne-ãemo citirati pet taåaka u celini: pola-ziãemo od navedenih primera, a sama pra-vila i preporuke ãemo komentarisati.

24

4 Ferdinand de Saussure, Cours de linguistique générale,Payot, Paris, 1995, str. 86. 5 Str. 36—37.

231. a.— sku-pi-ti, zgo-mi-la-ti, splav, mla-

-dost, bi-cikl, Sartr, Wutn, Åarls; po--sao, Fran-soa

Pravopis: „Ne ostavqa se u gorwem re-du sam suglasniåki deo reåi. Takav deo neprenosi se ni u dowi red, pa ni onda kadse suglasnik (sonant) u izgovoru doneklevokalizuje. Ne prenosi se u dowi red nisam jedan samoglasnik (wegovo slovno me-sto trošilo bi se tada na crticu)."

KomentarDelom bi ovo moglo da se podvede pod

Naåelo, a delom i pod Pravilo br. 2. Noovo zasniva više na logici i „vizuelnojskladnosti" nego na semantici ili fone-tici. Naime, åitalac ãe zaista napravitinepotrebnu pauzu (glas [Í] teško se moÿeizbeãi) ako na poåetku novog reda zateknegrupu -kl ili -tn; a ako na kraju reda za-tekne jedan suglasnik, pre ãe ga u teånomåitawu vezati za prethodnu reå nego za na-stavak.

— Svja-to-plk, sa-trKomentarPomenimo genitiv prve reåi: Svjato-

pl-ka, gde se primewuje Pravilo br. 2.b.

— o-stati, u-vreti; o-gled, o-spaPravopis: „U paÿqivoj štamparskoj prak-

si, radi vizuelne skladnosti, nerado seostavqa u gorwem redu i sam jedan samo-glasnik […], ali nema potrebe da se ovomerilo širi izvan štamparstva, u opštipravopis. Pogotovu ga ne treba primewi-vati na štetu prirodne podele […]."

KomentarMoÿe se ponoviti ono što je reåeno u

komentaru za 231. a. Podela o-gled odgova-ra pravilu br. 1, jer se znaåewe drugog de-la lako prepoznaje. Posledwa reå moÿe serazdvajati i os-pa, jer je na tom mestu pre-laz sa implozije na eksploziju, te odgovarapravilu br. 2. No ne treba biti krut, te bionaj ko piše mogao da odluåi sam.

232. a.— od-biti, pot-pred-sednik, Zelen-gora,

pan-slovenski; iz-lomiti, Pod-veleÿje, is--tuãi, pred-uslov, pred-vidiv, inter-akci-ja, is-tkati, super-aktivan, iz-gnati, ra-zno-åtenije

KomentarPotpuno odgovara Pravilu br. 1.

— be-zakowe, be-stidan, beza-zlen, iza--zvati

KomentarOdgovara Pravilu br. 1. Mada je „na

šavu sloÿenice došlo do glasovnih pro-mena", znaåewe drugog dela je prepozna-tqivo, što åitaocu itekako pomaÿe da br-ÿe shvati znaåewe cele reåi.

— o-teti, o-tvoriti, u-zeti, ra-zuman,ra-zarati, ra-zoriti, i-zum, o-blak

Pravopis: „Merilo smisaone sloÿeniå-ke granice ne primewuje se, meðutim, kadase svest o dvodelnosti sloÿenice i grani-ci delova zamaglila ili zatrla. [U navede-nim reåima] neãe se postavqati granicaiza prefiksa ot- (sada od-), raz-, uz-, iz-,ob- (nego po glasovnim merilima) […]."

KomentarO o-teti, o-tvoriti, u-zeti, i-zum mo-

ÿe se reãi isto što i o primerima iz231. a. Primewivalo bi se ili naåelo ilipravilo br. 2. U reåi oblak granica izmeðuimplozije i eksplozije nalazi se izmeðu bi l, te bi se moralo dozvoliti i ob-lak.Znaåi, pravilo br. 2. Za ostale primere naj-boqe je primeniti pravilo br. 3.

— i-zostaviti, iz-ostaviti, ra-spon, ras--pon

KomentarOdgovara Pravilu br. 3.— raza-znati, ra-zaznati, razazna-tiPravopis: „Naravno, podela reåi moÿe

iãi i levo i desno od sloÿeniåke granicekad ima više slogova […]."

KomentarPotpuno razumqivo.b.

— dis-proporcija, dis-kontinuitetKomentarKada se u tuðicama prepozna smisaona

granica, primewuje se, naravno, Pravilobr. 1:

— Port-land, Šet-land, Ajs-leben, Ašers--leben, Åang-li, Heng-jang

KomentarU ovim reåima, i ako za nas su nemoti-

visane, moÿe se primeniti Pravilo br. 2.Na mestu gde je crtica prelazi se sa im-plozije na eksploziju.

233. a.— va-qa-ti, de-voj-åi-caKomentarPotpuno se poklapa sa Pravilom br. 2.

25

b.

— ÿi-vjeti, ÿiv-jeti, go-rjeh, ko-rije-ni, korije-ni

Pravopis: „Neobavezna je ali opravda-na preporuka da ijekavsku zamenu jata netreba niti odvajati od prethodnih sugla-snika niti je deliti kad je dvosloÿna".

KomentarNe mora svako da poznaje istoriju na-

šeg jezika, a onome ko je poznaje ne trebada smeta što neko ne zna. Sa stanovištabrÿeg shvatawa cele reåi moralo bi se do-zvoliti i ÿiv-jeti, gor-jeh, kori-jeni. Timpre što se tako izbegava glas [Í], to jestpoklapa se sa prelazom sa implozije naeksploziju. Pravilo br. 3.

234. a— ha-dÿija, po-lje, ko-nji, A-thanas, Poly-

-phÊmos; nad-ÿivjeti, Fen-jang, in-jekcijaKomentarOdgovara Pravilu br. 2.b.

— Pau-lus, Hua-nita, Lavoa-zje, Qao--ning, pneu-matik, åeo-ni

KomentarUmesto komentara nedoslednih komen-

tara iz Pravopisa, podsetiãemo na Naåe-lo i na Pravilo br. 3.

235. a.— umrt-vqen, ukot-vqen, brat-ski, bo-

gat-stvo, sud-ski, golf-ski, ban-kar, run--dov

KomentarOvde se svakako moÿe primeniti Pra-

vilo br. 2. Ali nije iskquåeno da se unekim reåima prepoznaju sastavni delovi,što odgovara Pravilu br. 1.

— se-stra, ses-tra, sest-ra, dru-štvo,druš-tvo, društ-vo, jed-na, je-dna, steg-no,ste-gno, ast-ma, as-tma, Harib-da, Hari--bda, la-sta, las-ta

KomentarOdgovara Pravilu br. 2. Doduše, u -tma,

-bda, -gno teško je izbeãi glas [Í], ali netreba cepidlaåiti.

b.

— gu-sto, gu-ska, åa-sno, La-stva, bi--stro, go-zba, Dra-ško, ba-šta, ku-pqen; mno--štvo

KomentarPo Pravilu br. 2, zbog granice izmeðu

implozije i eksplozije, moralo bi se pri-

hvatiti i gus-to, gus-ka, åas-no, Las-tva,bis-tro, goz-ba, Draš-ko, baš-ta, kup-qen;mnoš-tvo.

s. (1)— vaf-distiKomentarOdgovara Pravilu br. 2.— Ruš-di, Ru-ÿdiSama nelogiånost da se prihvata pisa-

we Rušdi åini komentar nepotrebnim.— gu-sto, gu-ska, wu-ška, la-sta, ga-zda,

Gora-ÿde, go-zba, slu-ÿba, pi-smo, åi-zma,ja-sno, pra-zna, stra-šno, viš-wa, pa-ÿwa,bije-sweti, pra-sci, opu-šci, li-šãe, gvo--ÿðe, ko-šåat

— bu-kva, åi-gra, me-tla, de-blo, ko-pqe,du-bqi, le-tjeh, ÿi-vjeti, gr-mjeti, li-hva,Zu-hra, Bija-fra, su-fler, Ma-åva, Bo-cva-na, usa-hlo, Dona-hju, go-rjeti, gor-je

— åe-svina, xe-zva, La-šva, gu-ÿva, Pri--zren, O-zren, gu-sle, smr-zlo, do-šlo, po--sqedica, o-zqeda, ka-šqe, pro-sjak

— A-vram, Pa-vle, da-vqen, ze-mqa, pa--mjat.

KomentarPravilo br. 2Preporuka da se u nov red moÿe preno-

siti suglasniåka grupa koja dolazi i napoåetku reåi zaista je praktiåna. Podse-ãamo, meðutim, da je u åitawu najvaÿnijeshvatiti reå kao celinu, i to u kontekstu.Zato bi svakako trebalo dozvoliti i gus--to, jas-no, buk-va, xez-va, kaš-qe, itd. Timpre što crtica dolazi na mesto gde je gra-nica izmeðu implozije i eksplozije.

— krako-vjakKomentarMoÿda i Pravilo br. 1.— bor-je, mramor-je, Mir-jana; ko-rjenit,

go-rjetiKomentarPogledati komentar za 233. b.(2)— oraš-je, vraÿ-ji, boÿ-jak, vuå-jak, maå-

-ji, gušå-ji, prašå-ji; pronic-qiv, boc-qiv,priå-qiv, ÿuå-qiv; cuc-la, šnic-la, špic--lov, faå-lovati, Fic-roj

KomentarOdgovara Pravilu br. 2.(3)— Eš-ref, hix-ra, Šuã-rija, mex-lis,

Pas-ha, As-hab, Aš-habad, as-falt, Is-fa-han, Aš-fork, Meh-med, Mah-fuz, of-sajd,naf-ta, jah-ta, Kaf-ka, Ah-bar

26

KomentarOdgovara Pravilu br. 2.(4)— Rast-ko, strikt-no, rot-kva, mno-

-štvo, car-stvoKomentarPo Pravilu br. 3 moÿe se prihvatiti i

mnoš-tvo.

6. Zakquåak

Rešewa koja smo ponudili nazvali smopraktiånim. Namera im nije da ospore ni-

ti da zamene pravopis, jer se iz komentaravidi da se pravila mahom podudaraju. Kon-sultovawe pravopisa, kao i nekih drugihpriruånika, predstavqa deo opšte jeziåkekulture. Meðutim, pravila u wemu nisu niidealna ni jednostavna. Uostalom, nepo-trebno je i nemoguãe drÿati otvoren pra-vopis kad god se piše.

Prednost ponuðenih pravila jeste u to-me što su laka za pamãewe i primenu, neoslawaju se na znawe o jeziku veã na znawejezika — na jeziåko oseãawe. A ono je naj-åešãe pouzdano.

Milan Bakovqev

PROIZVOQNO TRANSKRIBOVAWE MAÐARSKIH IMENA

U „Pravopisu srpskoga jezika" — kojije publikovan 1993. godine, a kasnije i ozva-niåen — precizirano je kako vaqa tran-skribovati imena iz stranih jezika. Naÿa-lost, to ili ne znaju ili ignorišu mnogiod onih koji pri pisawu na srpskom jezi-ku spomiwu maðarska imena, kao i mnogilektori koji doteruju rukopise na srpskomjeziku u kojima se navode i maðarska ime-na. Da nije tako, maðarska imena (posebnoprezimena i toponimi) korektnije bi setranskribovala nego što je uobiåajeno.

Maðarska imena se pogrešno transkri-buju uglavnom zato što se ne zna (iako seiz spomenutog pravopisa moÿe saznati) ka-ko treba transkribovati maðarska slova S,SZ, GY, LY, NY, TY i ZS, tj. zato što semisli da maðarskom S odgovara naše S,maðarskom SZ naše slovo Š ili grupaslova SZ, maðarskom GY naša grupa slovaGI, maðarskom LY naša grupa slova LIili QI, maðarskom NY naša grupa slovaNI, maðarskom TY naša grupa slova TI,a maðarskom ZS naše slovo Z ili slovoŠ. A u „Pravopisu srpskoga jezika" pre-cizirano je da navedenim maðarskim slo-vima odgovaraju naša slova Š, S, Ð, Q,W, Ã i Ÿ.

Reåeno objašwava zašto se dešava dase, recimo, prezime Anuš kod nas preo-blikuje u Anus, a toponimi Šopron, Šal-gotarjan ili Mošonmaðarovar u Sopron,Salgotarjan i Mosonmaðarovar; zašto ma-ðarsko prezime Sabo postaje Šabo, nazivpozorišta Kamerasinhaz — Kamerašinhaz,a toponim Tisasentmikloš — Tiszaszent-miklos, i zašto prezimena Nað i Lenðelkod nas postaju Nagi i Lengiel. To obja-šwava i zašto se Kodaq transkribuje uKodaqi ili Korbuq u Korbuli; zašto to-ponim Tatabawa postaje Tatabania, i za-što se Maãaš kod nas prekrštava u Ma-tias. Takoðe i zašto se prezimena Ÿol-nai ili Boÿik transformišu u Zolnai iBozik, a ime grada Poÿowa (danas je toBratislava) u Pošowi.

Ukoliko se nastavi s ovakvom nemarno-šãu, moglo bi se dešavati i da se, reci-mo, i List preimenuje u Lišt ili Liszt,Puškaš — u Puskas, Košut u Kosut, Se-kešfehervar u Šekesfehervar, Ðer u Gi-er, a Seged (Segedin) u Šeged. Uostalom,kompozitor Zoltan Kodaq veã je u jednomtekstu preimenovan u Zoltana Kodaqija, aåuveni fudbaler Boÿik u Bozika. Ako suto uåinili oni koji nikada nisu ni åuli

27

za Kodaqa i Boÿika — gde je garancija datako nešto neãe uåiniti neko ko nikadnije åuo ni za, recimo, Lista ili Košu-ta?

Postoje i ovi razlozi zašto je nedopu-stivo tako neznalaåki i nebriÿqivo tran-skribovati maðarska imena:

— Maðari su ne samo brojna veã i eko-nomski i civilizacijski veoma znaåajnanacionalna mawina u našoj zemqi.

— Maðarska je jedna od susednih drÿa-va Srbije.

— Maðari su narod s mnogo znameni-tih, u åitavom svetu poznatih i cewenih

liånosti. Spomenimo samo kwiÿevnike Pe-tefija, Arawa, Jokaija, Madaåa, Adija, Jo-ÿefa Atilu; kompozitore Lista, Lehara,Bartoka, Kalmana, Kodaqa; slikara Mun-kaåija; Sentðerðija i ostalih desetak na-uånika-nobelovaca; filozofa Ðerða Luka-åa; filmske poslenike Cukora, Kertesa, bra-ãu Vidor, braãu Korda, Janåoa, Pitera Lo-rea, Belu Lugošija; sportiste Puškaša,Koåiša, Papa, Nemeta, Moniku Seleš.

Da li bi nama bilo po voqi kad biMaðari preimenovali, recimo, Ãosiãa uCošica, Ÿagubicu u Zagubicu, Ðinðiãa uDindica ili Smederevo u Šmederevo?

28

JEZIÅKE NEDOUMICE

Svratih nedavno u jedan ŠOP s nameromda u štampaåu mog kompjutera zamenim je-dan potrošni deo za koji sam naivno mislioda se zove kartrix, kad ono nije tako, nego— kertrix! Pošto sam do tog trenutkamislio da znam engleski jezik i da je tošto ÿelim da kupim kartrix, probudio se umeni bes, pa samouverenom mladiãu rekoh danema razloga za smeh. Iz predavawa kojim meje potom nagr(a)dio saznao sam: prvo, da on„odliåno govori engleski"; drugo, da se „to"tako kaÿe na engleskom; treãe: i ako se nekaÿe — mi tako kaÿemo!

Pred onima koji „perfektno" govore en-gleski jezik odavno sam, na ÿalost, polo-ÿio oruÿje. Rekao sam mu samo da ONI ko-ji sebe zovu MI mogu i daqe da govore o„kertrixu". Mi, pak, koji predajemo engle-ski jezik, a usput vodimo raåuna i o svommaterwem jeziku, molimo ih da ne diraju na-še krugove.

Utehu sam našao u Reåniku novijih an-glicizama: Du yu speak anglosrpski?, „Zmaj",Novi Sad, 2001, u kom autori Vera Vasiã,Tvrtko Prãiã i Gordana Nejgebauer na stra-ni 131 pod odrednicom KARTRIX (štampa-no latinicom) navode: engl. cartridge, NE:KERTRIX, NE: KETRIX. Zbuwuje me, meðu-tim, to što profesor Prãiã u kwizi En-gleski u srpskom („Zmaj", Novi Sad, 2005)na strani 162, u poglavqu „Anglosrpsko-srp-ski sinonimi" uopšte ne navodi oblik KAR-TRIX, veã oblike KERTRIX, KETRIX iKERTIX kao „objektivno nepotrebne angli-cizme u srpskom jeziku" umesto leksema KA-SETA ili PATRONA. Da li to znaåi daPravopis, ipak, dopušta ove oblike?! U Pra-

vopisnom reåniku i Reåniku srpskohrvat-skog kwiÿevnog i narodnog jezika SANUne postoji ova reå, verovatno zato što jenovijeg porekla.

Ako Pravopis dopušta ove oblike, ondase pitam: Na osnovu kojih kriterijuma na-ši struåwaci kojima je dodeqena odgovornaduÿnost normirawa i standardizacije srp-skog leksikona ovako olako i aqkavo usvajajunakaradno izgovorene reåi, pogotovo dok jošima vremena da ne dozvolimo da se ukorene,ukrute, „prime"…?

Kako da svoje uåenike nauåim da pravilnogovore engleski jezik ako svaki put trebada im objašwavam da Englezi „to" TAKOizgovaraju, ali da MI pravimo dozvoqenu (?)grešku u transkripciji, jer poštujemo NE-KO NEDEFINISANO PRAVILO KOJE NA-STAJE TAKO ŠTO SE NEKO PRVI „SE-TI" KAKO TREBA REÃI?

Ako je pogrešna transkripcija strane re-åi utoliko mawe opravdana ukoliko je wenizgovor lak za govornika srpskog jezika, nevidim zašto ne bismo usvojili oblik kar-trix umesto potpuno neprihvatqivog ker-trix, buduãi da govornici srpskog jezika bezteškoãe mogu da izgovore kartrix. Upravozbog toga, åak ni obrazovani Englezi pone-kad nisu sigurni o åemu ili o kome govori„prevodilac" kada u usmenom prevodu izgo-vori Sidnej, Prisli, Vat, Halejeva (kome-ta)… Sluåaj moÿe biti i obrnut. U pozna-tom Sveznawu Microsoft Encarta Encyclope-dia Deluxe 2003, pod odrednicom Andriã, Ivosaznajemo da je naš nobelovac, citiram: „bornin Doc, near Travnik, Bosnia (then part ofAustria-Hungary)". Zbog ove oåigledne greške

29

prevodioca, koji, po svoj prilici, nije znaoda je oblik u Docu u srpskom originalu ustvari lokativ toponima Dolac, strani po-klonici dela našeg kwiÿevnika lišeni sutaånog podatka o pravom imenu Andriãevogrodnog mesta. Ovo, naravno, opet samo namaide na štetu, jer, åak i da je ovakav pro-pust u prevodu napravio ameriåki prevodi-lac, sama åiwenica da jedna od najpoznati-jih svetskih enciklopedija daje bilo kakavnetaåan podatak o našem velikanu, dovo-qan je razlog da se „moãni i nadleÿni" ma-kar potrude da naprave ispravku.

Zanimqivo je i izmišqawe „novih" kuli-narskih specijaliteta i napitaka poputhemendeksa, steka i ðusa, od kojih ovaj po-sledwi samo kod nas znaåi iskquåivo sok odpomoranxe. Uåenici mi kaÿu da su i Engle-zi „mutavi", pa ne znaju da je „Belgrejd" ustvari Beograd, „Šabaå" — Šabac, a „Sre-breniåa" ili „Šrebrenica" — Srebrenica.Po svoj prilici, Englezi ova dva potowatoponima zaista ne umeju da izgovore kakotreba, ali se pitam da li je wihova „muta-vost" opravdawe za našu prepotentnu aq-kavost.

Vladimir Vukoviã, profesorengleskog jezika i kwiÿevnosti

U pravu ste za kartrix, koji se od nasproširio u potpuno pogrešnom obliku sae. Engleska ortografija jeste haotiåna inepredvidqiva, ali je sigurno da se slovoa ispred r kome ne sledi vokal izgovarakao a, nikad kao e. Znamo to iz mnogih po-zajmqenih reåi kao što su karting, marke-ting, bar, barmen, farma, jarda, åarter itd.,znamo da Åarls Darvin nije „Åerls Der-vin", pravilno izgovaramo Karter, Par-ker, Armstrong, Margaret i niz drugih ime-na. Sliåna greška, istina, javila se veãjednom pre sedamdesetak godina, kad je ho-livudski glumac kod nas prozvan „KlerkGebl" umesto ispravnog Klark Gejbl (ClarkGable). U to vreme, meðutim, malo ko je uSrbiji znao engleski. Danas engleski uåesvi školovani qudi, a posebno bi treba-lo da ga znaju oni koji se bave kompjuter-skom tehnikom — ali eto, oni su se obru-kali, jer misle da se cartridge izgovara „ker-trix"!

Pravopis verovatno ni ubuduãe neãe be-leÿiti ovu reå, jer je problem u izgovoru a

ne u pisawu. Što se tiåe Prãiãeve kwige„Engleski u srpskom", na mestu koje vicitirate dat je spisak suvišnih „anglo-srpskih" izraza nastalih bukvalnim pre-voðewem, u onom obliku u kome se stvarnojavqaju. Autorov ciq nije da im ispraviizgovor, nego da se oni zamene postojeãimnašim terminom (u ovom sluåaju kasetaili patrona). Da pomenemo samo tehniåkeizraze, u istom spisku dati su i eksterni,interni (modem) umesto spoqni odnosno unu-trašwi, konekcija umesto veza, kuler ume-sto ventilator ili hladwak, pasvord ume-sto lozinka ili šifra, ribon umesto tra-ka… Inaåe, i u nedavno objavqenoj studijimr Sowe Filipoviã, „Izgovor i pisaweraåunarskih anglicizama u srpskom jezi-ku", Beograd 2005, beleÿe se za srpski sa-mo oblici kertrix i ketrix, uz napomenuda su pogrešni.

Ime grada Sidnej (umesto Sidni kakobi bilo po engleskom izgovoru) uklapa semeðu primere kao Melburn, Glazgov, Bal-timor, Los Anðeles, koje smo još u H¡Hveku usvojili u takvom obliku, mada bi pre-ma izvornom izgovoru bilo taånije „Mel-bern", „Glazgou", „Boltimor", „Los Enxe-les". Svima znanu Halejevu kometu teškobismo mogli sada da prekrstimo u „Hali-jevu" ili „Helijevu". Prezime Xejmsa Va-ta, pronalazaåa parne mašine, moÿda bi imoglo da se popravi u Vot — ali onda bise izgubila veza s mernom jedinicom vat,nazvanom po wemu. Takve odavno ustaqeneoblike više ne moÿemo mewati. Setimose, uostalom, da imamo i reåi klovn, to-mahavk, tunel, rum, tramvaj i druge, pri-mqene prema pisanom obliku, iako danasznamo da je engleski izgovor „klaun", „to-mehok" i tako daqe. S druge strane, kada jeSidney liåno ime ili prezime, ili kad seneki naš savremenik preziva Halley, sva-kako treba transkribovati Sidni, Hali,prema izgovoru. Iz istih razloga trebalobi i pogrešno (Elvis) Prisli, nastaloverovatno usled brkawa s drugim prezime-nom, Pristli (Priestley), ispraviti u Pre-sli, kako je i u Prãiãevom Transkripcio-nom reåniku engleskih liånih imena.

Granicu izmeðu „odavno usvojenog" i „no-vog", istina, nemoguãe je precizno odre-diti. Ipak, kada Pravopis, u taåki 103b,kaÿe da „ne treba… mewati likove imenakoja su veã ušla u postojani izraÿajni obi-

30

åaj, a onda i u struånu i drugu literatu-ru", moÿemo biti sigurni da pod tim nepodrazumeva prezimena rok pevaåa.

Hemendegz je naziv posebnog jela („šun-ka prÿena s jajima, šunka u kajgani" defi-niše ga Vujaklija) i zato ga moÿemo pri-hvatiti, ali ne u pogrešnom obliku he-mendeks. Stek smo primili preko francu-skog, kao i biftek (od beefsteak) ili kok-tel (od cocktail), i zato moÿda nije neop-hodno da ga izgovaramo stejk kao Englezi.Reå ðus je pogrešna i po izgovoru i poznaåewu, buduãi da englesko juice (izg. xus)znaåi naprosto 'sok'. Ako moramo da upo-trebimo tri reåi da bismo naruåili sokod grejpfruta, sok od jabuke, sok od bre-skve i sve ostale voãne sokove, nema raz-loga da samo za sok od naranxe pozajmquje-mo, ili boqe reåeno izmišqamo, posebnureå.

Kada neki Englez ili Amerikanac iz-govori „Srebreniåa" ili „Šabaå" (na ne-koj stranoj radio-stanici åuli smo i „Kra-gujevaå"), jasno je da greši. Ne treba, me-ðutim, pod istu vrstu greške podvoditi ienglesko standardno Belgrade, izgovoreno„Belgrejd". Naprotiv, greše oni naši tu-ristiåki poslenici koji u prospektima ilinatpisima na engleskom jeziku pišu „Beo-grad". Stari i poznati evropski gradovi,poåev od sredweg veka, dobili su posebneadaptirane oblike u jezicima drugih zema-qa. Kao što italijansko Napoli kod naspostaje Napuq a u engleskom Naples, kaošto se francusko Paris (izg. Parî) u en-gleskom izgovara „Peris" a kod nas Pa-riz, tako i Beograd ima svoje prevodne ob-like u drugim jezicima: Belgrado u itali-janskom i španskom, Belgrad u nemaåkom itako daqe.

31

ODLUKE ODBORA ZA STANDARDIZACIJU SRPSKOG JEZIKA

Odluka br. 45

VAŸNOST REŠAVAWA I SITNICAJEZIKOSLOVNIH

Uvodne napomene

Odboru za standardizaciju srpskog jezi-ka obratio se Jugoslav Peroviã, novinarTanjuga, koji redovno prisustvuje sednica-ma Odbora i prati wegov rad. GospodinPeroviã postavqa pet pitawa i moli damu se razjasni nekoliko dilema s kojimase sreãe u svakodnevnom radu.

Evo tih pitawa:1. Da li je neophodna upotreba predlo-

ga ZA u sluåajevima: … Ovogodišwi pri-nosi jagoda veãi su za pet odsto nego pro-šle godine… Industrijska proizvodwa uSrbiji poveãana je u januaru za dva odsto?

2. Da li je boqe reãi … „sednica ãe seodrÿati" nego „sednica ãe biti odrÿana",tj. da li je ovde opravdana upotreba po-vratne zamenice se? Takoðe, u primerima… „navodi se u saopštewu", „istiåe se usaopštewu" ili je boqe „navedeno je u sa-opštewu", s obzirom na to da je saopšte-we veã napisano, tj. radwa je završena.

3. U jednoj od odluka jedne Odborove ko-misije navedeno je „… slobodna je upotre-ba domaãih i stranih jezika, usmenih iPISMENIH". Molim vas ubedite me dato nije greška.

4. Kada treba pisati poåetnim velikimslovom reåi „vlada" (Srbije) i „skupšti-na" i „parlament" (Srbije)?

5. Kako treba pisati dokument Savetabezbednosti UN „rezolucija 1244"? Odgo-vor koji ja nudim glasi „Rezolucija 1244",ali åesto nalazim „rezolucija 1.244", pavas molim za razjašwewe oko upotrebe ve-likog slova i taåke posle brojke 1.

O d g o v o r i

U vezi s postavqenim pitawima i nave-denim konstatacijama dajemo sledeãe odgo-vore i komentare:

1. Nije neophodno upotrebiti predlogza u navedenim reåenicama, ali wegova upo-treba tu nije nepravilna. U administra-tivnom i publicistiåkom stilu takva upo-treba predloga ZA sasvim je uobiåajena ipredstavqa jedan od naåina funkcionalnestilizacije teksta.

U prvonavedenom primeru sintagmu pro-šle godine moguãe je zameniti vremenskimprilogom lane (ekavski), odnosno lani (ije-kavski izgovor).

2. Pravilna su sva tri navedena prime-ra (navodi se u saopštewu, istiåe se u sa-opštewu, navedeno je u saopštewu), ali me-ðu wima postoji izvesna znaåewska raz-lika.

32

U prvom sluåaju radwa se predstavqatako kao da traje kada se o woj govori iakoje završena pre toga. Takva upotreba pre-zentskih oblika sasvim je uobiåajena, biloda je konstrukcija aktivna (npr. On to na-vodi u svom saopštewu) bilo da je kon-strukcija pasivna (npr. To se navodi u we-govom saopštewu) iako i jedno i drugo zna-åi On je to naveo u saopštewu, ali sa efek-tom veãe ÿivosti i aktuelnosti.

Razlika izmeðu prvog i drugog primerasvodi se na znaåewsku razliku izmeðu gla-gola navoditi i isticati, a znaåewa tihglagola opisana su u boqim reånicima.

Izmeðu drugog i treãeg primera, poredpomenute razlike izmeðu znaåewa glagolanavoditi i isticati, postoji razlika iz-meðu nesvršenog i svršenog vida, kao irazlika izmeðu aktivnog i pasivnog obli-kovawa reåenice (up. Navodi se u saopšte-wu, navedeno je u saopštewu), kada se izbo-rom odgovarajuãeg sintaksiåkog oblika istasituacija osmišqava na jedan od dva naåi-na, aktivni ili pasivni.

3. U ovom sluåaju najverovatnije je reå oizvesnom previdu Jugoslava Peroviãa. Na-ime, u Odluci Odbora br. 34 (Ustavne od-redbe o jeziku), stavqenoj, kao preporukaOdbora, na raspolagawe ustavnim komisi-jama Srbije i Crne Gore i objavqenoj unovosadskom åasopisu Jezik danas, kaÿe se:„U Republici Srbiji / Republici CrnojGori, u skladu sa zakonom i s prihvaãenimmeðunarodnim konvencijama i standardi-ma, slobodna je upotreba domaãih i stranihjezika, usmena i pismena." Ne podleÿe ni-kakvoj sumwi da upotreba (svakog) jezikamoÿe biti usmena i pismena, bez obzira nato što pridev pismen ima šire znaåewskopoqe nego pridev usmen, tj. oba su pride-va u konkretnoj reåenici sasvim umesno ipravilno upotrebqeni.

Pridev pismen(i) moÿe, pored ostalog,znaåiti: 1. „koji se odnosi na pismo", npr.pismeni i usmeni oblik izraÿavawa, 2. „opi-smewen" (u nom. jedn. m. r. samo pismen),kao i 3. „(tekst) koji je napisan u skladu spravopisom, ili (åovek) koji piše u skla-du sa pravopisom".

U prvom znaåewu u nominativu jedninemuškog roda oblik moÿe biti samo pisme-ni, a u drugom samo pismen, dok u treãemznaåewu postoji moguãnost izbora jednog

od oblika pridevskog vida — pismen ilipismeni.

Pridev pisani (npr. pisane poruke, a neusmene poruke) ponekad se koristi da bi seizbegla dvosmislenost i moguãnost shvata-wa pismenih poruka samo kao poruka koje suispravno zapisane. Ipak, u mnogim kon-tekstima takvih dvosmislenosti nema patada nema ni potrebe da se umesto pismenikaÿe pisani. Pridev pisani novijeg je po-rekla i mogao je uãi u srpski pod uticajemstranih jezika (npr. nem. geschrieben).

4. Vlada jedne od dve ålanice naše dr-ÿavne zajednice zove se (u punom iskazu)Vlada, a wena skupština — Narodna skup-ština, s tim što se åesto uz obe dodajegenitivna sintagma Republike Srbije. Kadse te nazivne sintagme upotrebe u punom(zvaniånom) iskazu, i treba da stoje liko-vi Vlada i Narodna skupština, s velikimpoåetnim slovom. Upotrebe li se ti iska-zi apelativno ili skraãeno (npr. On radiu vladi Srbije; Nije se pojavio na sedniciskupštine), veliko poåetno slovo nije oba-vezno ni za Vladu ni za Skupštinu, a kadse npr. kaÿe srpska vlada ili srbijanskavlada, åak je i boqe ako veliko slovo izo-stane. Naravno, to vaÿi i za Vladu Repu-blike Crne Gore i za Skupštinu Crne Gore.I tu su moguãe transformacije uz upotre-bu malog poåetnog slova — crnogorska vla-da i crnogorska skupština. Razume se, mo-guãa je upotreba i imenica kneÿevina ikraqevina kada su posredi konteksti u ko-jima je reå o prošlim vremenima, s istomvarijacijom velikih i malih slova. Za Vla-du i Narodnu skupštinu (Republike) Srpskevaÿi isto, s tim što u prošlosti na te-ritoriji te naše današwe republike nijebilo ni kneÿevine ni kraqevine, a slobod-no odabrani kontekst omoguãuje da se i ov-de upotrebi sintagma srpska vlada sa zna-åewem koje se ne odnosi na Srbiju, negona Srpsku. Reå parlament, naravno, moÿese upotrebiti samo apelativno, te mu obiå-no ne prethode atributi srpski i crnogor-ski s velikim poåetnim slovom.

5. I Odbor svoje odluke, kada ih donosiili spomiwe pojedinaåno, obiåno piše (s)velikim poåetnim slovom (i ovde, u pret-hodno kurziviranoj sintagmi, predlog s mo-ÿe se upotrebiti ili izostaviti, bez po-sledica po pravilnost konstrukcije, jer ni-je reå o åistom instrumentalu ni o åi-

33

stom socijativu, ni o oruðu kojim se rad-wa vrši ni o društvu subjekata koji je vr-še). Meðutim, veliko slovo nije obaveznokada se kaÿe Odluka Odbora br. 22 ili Od-luka Odbora br. 35, jer je uvek moguãa ape-lativna upotreba (ona s malim poåetnimslovom). Takva se upotreba i preporuåujekada se ne zna kako baš glasi sluÿbeninaziv konkretne stvari, ustanove, teme, do-gaðaja i sl. i kada je jasno na šta se mislibez obzira na utvrðeni sluÿbeni naziv, tj.kada je i govoriocu i slušaocu nebitnokako se štogod sluÿbeno naziva. Moguãeje, na primer, napisati On radi u školi„Karaðorðe", ali u ovom sluåaju reå školavaqa napisati malim poåetnim slovom ka-da nije bitno niti se mora znati da se taškola, recimo, sluÿbeno naziva — Osnov-na škola „Voÿd Karaðorðe" (kada se i reåvoÿd ima napisati velikim poåetnim slo-vom pošto stoji na poåetku uÿe sintagme,stavqene pod navodnike).

Što se pak tiåe rezolucije i rezolucijaSav(j)eta bezb(j)ednosti UN, wihov broj ne-zadrÿivo raste, te je stoga i moguãe i raz-borito pisati ih malim poåetnim slovom.Te rezolucije mogu se, dakle, pisati bi-lo malim bilo velikim poåetnim slovom,ali se internacionalizam rezolucija u ta-kvim sluåajevima ne prevodi u odluka.

Meðutim, brojku 1244 nije nuÿno pisa-ti s taåkom posle brojke 1 (osim kad je po-sredi bankarstvo ili raåunovodstvo, na-

roåito uz petocifrene i višecifrene bro-jeve), niti tu brojku treba åitati kao tele-fonski broj — dvanaest åetrdeset (i) åe-tiri, nego hiqadu dv(j)esta åetrdeset (i)åetiri. Istina, to je malo duÿe nego kadase isto kaÿe na ameriåki naåin, ali je uboqem skladu sa srpskim obiåajima i nor-mama, bez obzira na to što su naše normenajåešãe nekodifikovane.

* * *

Iz svega ovoga vaqa zakquåiti da nisuuvek moguãi jednoznaåni i odseåni odgo-vori, jer ni jeziåka stvarnost nije uvekjednostavna i jednoznaåna, pa se na wu sto-ga i ne moÿe odseåno reagovati.

Odbor zahvaquje Jugoslavu Peroviãu nainspirativnim pitawima koja su zasluÿi-la paÿwu dveju komisija Odbora. Wegovasu pitawa izneta na sednici Odborove Ko-misije za odnose s javnošãu i rešavaweneodloÿnih pitawa (Kom. br. 7) odrÿanoj31. marta 2004. godine, a obraðena je u Ko-misiji za sintaksu (Kom. br. 3).

P. S. Na sednici Komisije br. 7 od 30.marta 2004. godine odluåeno je da se nacrtodluke uputi i Komisiji za praãewe i is-traÿivawe pravopisne problematike, a swim ãe biti upoznati svi ålanovi Odbo-ra, predsednici komisija koji nisu ålano-vi Odbora i sekretari komisija.

Odluka br. 46

GOTOVO UVEK — PRVO IMEPA PREZIME

Sredinom aprila 2004. godine predsed-niku Odbora za standardizaciju srpskog je-zika obratio se dr Dragan Blagojeviã, sMatematiåkog instituta SANU, e-poštomsledeãeg sadrÿaja:

Poštovani profesore Klajn,Svojevremeno ste pisali o lošoj navi-

ci da se prvo piše prezime pa ime (Mar-koviã Marko, na primer). Ta navika ne-sumwivo potiåe još iz osnovne škole. Ta-

mo su ðaci u dnevniku poreðani po prezi-menima. Verovatno ih zato i veãina na-stavnika oslovqava prezimenom. Tako je,naÿalost, i u sredwim školama, u šta samimao prilike da se i sam uverim, jer, kaospoqni saradnik, drÿim neke åasove u Ma-tematiåkoj gimnaziji. Ako za pisawe ime-na takvim redosledom u dnevniku i imanekog opravdawa, onda za isti redosled usvedoåanstvima i diplomama takvog oprav-dawa baš i nema.

No, da ne lamentiramo nego da pokuša-mo da stvar popravimo. Predlaÿem Vam davaš Odbor za standardizaciju pošaqe je-

34

dan zvaniåni dopis Ministarstvu prosve-te i da predloÿi da se ðaci u dnevnicimai drugim dokumentima (matiånim kwigama,svedoåanstvima, diplomama) upisuju prvoimenom pa prezimenom. A redosled moÿeda bude na osnovu prezimena.

Za ovo je potrebno da se malo prome-ne odgovarajuãi obrasci. Za to je ipak po-trebna inicijativa autoritativnijeg tela,na primer vašeg Odbora. S obzirom na toda neko meni blizak radi na odgovarajuãemmestu u Ministarstvu i da moÿe da neštotakvo pogura, usuðujem se da prognoziramda bi to prošlo. A verujem da bi za neko-liko godina pomenuta loša navika posta-la retka … a i ministarka je lingvista, pabi imala razumevawa za inicijativu.

S poštovawem,

Dragan Blagojeviã

Slaÿuãi se sa dr Draganom Blagojevi-ãem, kome zahvaqujemo na dragocenoj ini-cijativi, utvrðujemo sledeãi stav, s kojimãemo upoznati ne samo ministra prosvetei sporta nego, preko dnevnih listova iradijsko-televizijskih kuãa, i najširu jav-nost.

Imena i prezimena ÿena i muškara-ca, domaãa i strana, vaqa u srpskom je-ziku govoriti i pisati tako da gotovouvek prvo doðe ime pa prezime: MarkoMarkoviã, Marija Stankoviã, Frawo Si-liã, Izet Sarajliã, Elizabet(a) Tejlor,Xon Lenon, Bela Hamvaš, Dagmara Ci-rankijeviå itd.

Izuzetak su telefonski imenici, az-buåni katalozi u bibliotekama, platnispiskovi, školski dnevnici i sl., madabi u školskim dnevnicima, da bi se od-negovala vaqana navika, trebalo pisatiprvo ime pa onda prezime, s tim što biredosled navoðewa mogao biti i daqe poprezimenu. Kada se navede prvo prezime,treba iza wega staviti zapetu.

U svim drugim situacijama i u svimstandardnojeziåkim stilovima trebalo bise drÿati normalnog redosleda — prvoime pa onda prezime. To je neophodno iu åituqama dnevnih listova bez obzirana to kakav je redosled u podnescima oÿa-lošãenih porodica, što za sobom povla-åi i obavezno deklinirawe muških prezi-

mena (npr. Našem dragom i nikad nepre-ÿaqenom ocu Marku Petroviãu dajemo še-stomeseåni pomen u subotu… itd.).

K o m e n t a r

Reå je o obiåaju koji sledi ogromna ve-ãina evropskih jezika zemaqa i naroda, sizuzetkom nama bliskih suseda — Maðara,koji u svome jeziku po vlastitoj tradicijiåine suprotno, ali se izvan maðarskog je-zika redosled saobraÿava u skladu s obi-åajima veãine naroda i jezika, bez obzirana to da li su posredi veliki ili malinarodi i jezici — u Evropi, Severnoj Ame-rici, Juÿnoj Americi i Australiji, doknemamo podataka kako se postupa u broj-nim azijskim i afriåkim jezicima.

Meðutim, kada je reå o kineskom jeziku,u wemu je obiåaj istovetan onome u maðar-skom, ali, kad se kineska imena prenesu udruge jezike, zadrÿava se kineski naåinpisawa, dakle Mao Cedung, Xou Enlaj (ra-nije Mao Ce Tung, Åu En Laj), Ðijang Ce-min itd., gde su Mao, Xou i Ðijang prezi-mena, a ne imena.

Kada je reå o domaãim imenima i pre-zimenima, nama je poznato da se u „Poli-tici", u wenim višestraniånim åituqa-ma, ispravqaju pravopisne i druge greške,leksiåko-stilske i sintaksiåke (ukquåuju-ãi i zamenu sati — åasovima, što inaåenije u skladu s Odlukom Odbora br. 1, gdeje preporuåena upotreba sati, na åemu jeinsistirao svojevremeno i sam Vuk Kara-xiã), ali se zadrÿava redosled imena iprezimena koji navode stranke, ukquåujuãii nedeklinirana muška prezimena (npr.u prazniånom broju „Politike", 1—3. maj2004. godine, str. DZ, dvaput stoji RajiåiãVladimira, a jednom, pravilno, Vladimi-ra Rajiåiãa; Radiã Anki, isto, str. DZ;Babiã Zagorka i Korica Vojna [tj. Vojni, udativu], isto, str. D4).

Premda ovo nije pravopisni, nego sin-taksiåko-stilski problem, neãe biti zgo-reg da se poduka za wegovo rešavawe nave-de i u buduãim izdawima Pravopisa srp-skoga jezika, makar u Reåniku uz Pravopis,tj. da se navede više domaãih i stranihprimera koji bi ukazivali na preskrip-tivnu normu, ukquåujuãi i izuzetak od wekad je posredi govorewe i pisawe kine-

35

skih imena i prezimena, za koje ne vaÿiprilagoðavawe.

Obaveznost ove norme, pored ostalog,obezbeðuje jasno razaznavawe šta je ime ašta prezime, jednako vaÿno i za domaãa iza strana imena. Ako to ne bismo pošto-vali, ne bismo npr. znali šta je ime ašta prezime u ovakvim sluåajevima: MiliãMišiã, Anka Dutina, Šandor Pal, XorxStjuart, Metju Arnold i sl.

Kad je posredi oslovqavawe, intimnijakomunikacija iskquåuje prezime, a javna gapodrazumeva, s odgovarajuãim atributima iapelativima (Poštovani gospodine Petro-

viãu, Uvaÿeni kolega Radovanoviãu, Cewenidoktore Bogdanoviãu i sl.), mada iza ape-lativa moÿe doãi i ime u poluzvaniånojupotrebi.

* * *

Predlog ove odluke saåinili su IvanKlajn, predsednik Odbora, i Branislav Br-boriã, sekretar Odbora. Ona se dostavqaostalim ålanovima Odbora s molbom da uroku od mesec dana saopšte imaju li pri-medaba pa ãe Odluka biti usvojena na pr-voj narednoj sednici Komisije br. 7.

36

Odluka br. 47

BOQE ÃIRILIÅKI I LATINIÅKINEGO ÃIRILIÅNI I LATINIÅNI

Sredinom septembra meseca 2004. godi-ne Odboru za standardizaciju srpskog jezi-ka obratio se dipl. inÿ. Tomislav Radoj-koviã, savetnik u Ministarstvu prosvetei sporta, dopisom sa sledeãim sadrÿajem:

„Iako sam po struci elektroinÿewer,nastojim da se pravilno izraÿavam i dapoštujem normu srpskog jezika. To od menezahteva i posao koji sada obavqam u Mi-nistarstvu prosvete i sporta. Åesto imamdileme u vezi s jeziåkim pitawima pa ihrešavam konsultujuãi jeziåke priruånikei jeziåke struåwake. U jednom primeru ostaosam zbuwen — jer sam dobio razliåite od-govore na pitawe: Šta je pravilnije — ãi-riliåki ili ãiriliåni?!

Molim vas da mi odgovorite kako darazrešim ubuduãe ta ili sliåna kolebawakada je u pitawu upotreba prideva i pri-loga na -åki/-åni ili da o tome doneseteposebnu odluku."

O d g o v o r

Likovi ãiriliåki i ãiriliåni (kao ilikovi latiniåki i latiniåni) u skladusu s pravilima tvorbe reåi u srpskomjeziåkom standardu. Meðutim, prednosttreba dati oblicima ãiriliåki i lati-niåki, buduãi da se odnosni pridevi u

našem jeziku prvenstveno grade pomoãusufiksa -ski, dok oblik na -ni ne dono-si nikakvu razliku u znaåewu.

O b r a z l o ÿ e w e

Reå je o dilemi izmeðu dva naša najra-sprostrawenija pridevska sufiksa: sufik-sa -an (s nepostojanim a, u odreðenom vidu-ni) i sufiksa -ski (koji ima samo odreðe-ni vid, s alomorfima -åki, -ški, -ki). Uprincipu, onaj prvi sluÿi za tvorbu opi-snih prideva (npr. mir-an, radost-an) adrugi za tvorbu odnosnih (relacionih) pri-deva, tj. onih koji izraÿavaju vezu s ime-nicom u osnovi: sportski — koji se odno-si na sport, vojniåki — koji se odnosi navojnike i sl.

Kao i mnoge podele u jeziku, i ova upraksi postaje mutna i neodreðena, iz vi-še razloga od kojih su najvaÿniji sledeãi:

(a) Odnosni pridevi mogu se graditi isa sufiksom -ni, i to u prvom redu onikoji nemaju neodreðenog vida na -an, npr.kuãni (koji se odnosi na kuãu), nedeqni,drÿavni, trbušni, istoåni i mnogi drugi.

(b) Prvobitno odnosni pridevi mogudobiti i opisno znaåewe, npr. junaåki 'ko-ji se odnosi na junaka" � 'junaåan, hra-bar', carski 'koji se odnosi na cara' �

'veliåanstven, raskošan', astronomski 'ko-ji se odnosi na astronome ili astronomi-ju' � 'ogroman, neizmeran'.

(v) Pridevi stranog porekla kod nas senajåešãe adaptiraju tako što se stranompridevskom sufiksu dodaje naš sufiks -an(-ni), a meðu tim pridevima veãina su od-nosni, npr. kolonij-al-an, monet-ar-ni, re-pres-iv-an, tendenci-oz-an, tip-iå-an itd.

Pošto bi rasprava o svim pridevimana -an/ni i -ski zahtevala previše pro-stora, u daqem izlagawu ograniåiãemo sena prideve sa završetkom -iåan/-iåni od-nosno -iåki. Pri tom pod „završetkom"podrazumevamo dve moguãnosti:

— Prave sufikse -iåan, -iåni, -iåki ima-mo u reåima kao što je upravo navedenotipiåan, ili u dinastiåki, turistiåki isl., gde je prvi deo (-iå-) nastao fonet-skom alternacijom od gråkog sufiksa -ikós,ili odgovarajuãih sufiksa u zapadnoevrop-skim jezicima, na šta je dodato naše -anodnosno -ski. (Samo izuzetno ovakvi su-fiksi se javqaju u reåima s domaãom osno-vom, npr. seb-iåan.)

— Naprotiv, u primerima kao što suãiriliåni i ãiriliåki, ili dvojeziåan, li-riåan, parniåni, uskliåni, mornariåki, fi-ziåki i sl., sufiks je samo -an/-ni, odno-sno samo -ski. Segment -iå- u tom sluåajune pripada sufiksu nego osnovi, pri åemuje glas å nastao od k ili c na kraju osnove(jezik, lirik-a, mornaric-a itd.). Treba na-pomenuti da je za mnoge prideve teško od-luåiti da li imaju neodreðeni vid (na -an)ili samo odreðeni (na -ni). U tome nileksikografi ne uspevaju uvek da budu do-sledni, o åemu nam svedoåe mnogi paroviodrednica u Reåniku Matice srpske (RMS).Tako je u odreðenom vidu dato crnogoriåni,ali u neodreðenom b(j)elogoriåan; sferiånije dato u odreðenom vidu a cilindriåan uneodreðenom, iako oba prideva izraÿavajuoblik geometrijskog tela.

Što se tiåe odnosa izmeðu -iåan/-iånis jedne strane i -iåki s druge, na šta sesvodi pitawe inÿ. Radojkoviãa, moÿemorazlikovati tri sluåaja.

(¡) Samo u obliku na -iåan (-iåni) ja-vqaju se opisni pridevi kao fantasti-åan, autentiåan, haotiåan, arhaiåan, ka-rakteristiåan, fotogeniåan, problemati-åan i sliåni. U jednom radu u åasopisu„Naš jezik" (kw. HH¢¡¡¡, 1990, sv. 4—5,str. 214—233) Irena Grickat posebno jeizdvojila podgrupu prideva „sa znaåewemiz oblasti fiziologije, psihologije, pato-loških stawa i sl.", kao rahitiåan, skle-

rotiåan, neuralgiåan, hroniåan, flegmati-åan, apatiåan, paranoiåan, nostalgiåan isl. Moÿemo tome dodati i veãinu pridevaizvedenih od imenica na -ija, kao melodi-åan, harmoniåan, ironiåan, histeriåan, ener-giåan, alergiåan, simetriåan, zatim ponekeizvedene od imenica muškog roda na su-glasnik, kao tipiåan, simboliåan, cilin-driåan, feleriåan, a naravno i one od do-maãih priloga sa završetkom na -ce: hoti-miåan, d(j)elimiåan, m(j)estimiåan, letimi-åan, naizmeniåan, nasumiåan, nehotiåan idr.

(¡¡) Samo na -iåki izvode se pridevi odimenica na -ika (tehniåki, fiziåki, gim-nastiåki, botaniåki, muziåki, fabriåki, kli-niåki, keramiåki, optiåki itd.). Izuzetnose javqa poneki opisni na -an, kao pani-åan, liriåan; naspram odnosnog politiåki(koji se odnosi na politiku) imamo opi-sno apolitiåan (koji se ne zanima za po-litiku), a pored tradicionalnog gramatiå-ki (koji se odnosi na gramatiku) u novijojlingvistici javili su se opisni terminigramatiåan i negramatiåan, za konstruk-cije koje jesu, odnosno koje nisu, moguãeprema pravilima gramatike datog jezika.

(¡¡¡) Za prideve izvedene od ostalih vr-sta osnova javqa se i -iåki i -iåan, prematome da li su preteÿno odnosni ili opi-sni. Od imenica na -ik, recimo, veãinomsu odnosni kao katoliåki, arktiåki, radniå-ki, svešteniåki, pesniåki, kowaniåki, prav-niåki itd., ali imamo i opisne ciniåan,skeptiåan, riziåan, bezobliåan, a od prazniå-ki (zabeleÿenog u RMS) obiånije je pra-zniåan, što pokazuje da se pored odnosnogznaåewa 'koji se odnosi na praznik' pro-bilo znaåewe 'sveåan, veseo'. Od imenicana -ist(a) po pravilu imamo prideve na-iåki, kao u turistiåki, budistiåki, fa-šistiåki, biciklistiåki, urbanistiåki, kri-minalistiåki, humanistiåki, feministiå-ki itd., ali tamo gde preovlaðuje opisnoznaåewe javqaju se i dublete na -iåan, zakoje ãemo primere videti niÿe.

Od imenica na -ica gotovo svi pridevisu odnosni i javqaju se samo u odreðenomvidu, ali je sufiks za neke -iåki a za neke-iåni. Tako imamo s jedne strane izb(j)e-gliåki, podmorniåki, mornariåki, kowiåki,bolniåki, zam(j)eniåki, subotiåki, åukariå-ki, domaãiåki, udoviåki, pa i kukaviåki iudvoriåki, mada su ova dva prideva po zna-åewu opisna pre nego odnosna. S druge stra-

37

ne imamo porodiåni, graniåni, staniåni, pše-niåni, m(j)eniåni, gqiviåni, poslediåni (po-sqe-), kugliåni, karliåni itd., uz ponekiopisni s neodreðenim vidom, kao bezgra-niåan ili praviåan. (RMS daje i odred-nicu kriviåan, ali samo u neuobiåajenomznaåewu 'nepravedan', dok za pravno znaåe-we [kao u kriviåni zakonik i sl.] napomi-we da ima samo odreðeni vid.)

Najzad, ima i sluåajeva gde se od jedneiste osnove pridev izvodi i pomoãu su-fiksa -iåki i pomoãu -iåni odnosno -iåan.Negde razlika u sufiksima podrazumeva raz-liku izmeðu odnosnog i opisnog prideva,npr. logiåki (koji se odnosi na logiku) —logiåan (koji nuÿno proizlazi iz neåega),etiåki (koji se odnosi na etiku) — etiåan(moralan, åestit), akustiåki (koji se od-nosi na akustiku) — akustiåan (koji dobroprima i prenosi zvuk), statiåki (koji seodnosi na statiku) — statiåan (nepokre-tan, koji se ne mewa), realistiåki (kojipripada realizmu) — realistiåan (koji re-alno gleda na stvari) itd. Pridev jeziåkiodnosi se na jezik (govor), a jeziåni (osimu hrvatskom) na jezik kao organ.

Takva opozicija, meðutim, nije nikadadosledno sprovedena. Irena Grickat u po-menutom radu (str. 220) istiåe da bi seprema znaåewu moglo oåekivati da uz laiå-ki i stoiåki postoje i opisni pridevi*laiåan i *stoiåan, ali takvih nema. Naistom mestu ona navodi niz primera „kodkojih se ne zapaÿa, ili se tek u neznatnojmeri zapaÿa, razlika u znaåewima izmeðuizvedenica na -iåki … i na -iå(a)n". Ta-kvi su parovi apodiktiåki — apodikti-åan, eklektiåki — eklektiåan, jeretiåki— jeretiåan, metaforiåki — metafori-åan, skeptiåki — skeptiåan, toksiåki —toksiåan, fanatiåki — fanatiåan, herme-tiåki — hermetiåan, hidrauliåki — hidra-uliåan, humoristiåki — humoristiåan, ego-istiåki — egoistiåan, optimistiåki — op-timistiåan, pesimistiåki — pesimisti-åan i mnogi drugi.

Wima moÿemo dodati istoznaåne paro-ve na -iåki i -iåni (bez neodreðenog vida).RMS daje pod zajedniåkom odrednicom, iliupuãujuãi znakom jednakosti s jedne odred-nice na drugu, vodeniåki i vodeniåni, vodo-niåki i vodoniåni, åiweniåki i åiweniåni,reåeniåki i reåeniåni, zam(j)eniåki i za-m(j)eniåni, parniåki i parniåni, heraldiåkii heraldiåni, termodinamiåki i termodi-

namiåni i drugo. Stvar se još komplikujekada se od iste osnove javi i varijanta na-ski odnosno -ijski, kao u estetiåki —estetiåan — estetski (sve pod istom od-rednicom u RMS) ili alegoriåki — alego-riåan — alegorijski. Kantov filozofski ter-min kategoriåki imperativ (tako u Enci-klopediji Prosvete i u reånicima stra-nih reåi) u RMS je zabeleÿen kao katego-riåni, kategoriåki ili kategorijski impe-rativ.

Ovakva dvojstva i trojstva neizbeÿna suu jeziku, s obzirom na razliåite putevedolaska reåi i wihove meðusobne uticaje,ali je oåigledno da ne obavqaju nikakvukorisnu funkciju kada nisu povezana s raz-likom u znaåewu niti u pridevskom vidu.Jezik nastoji, koliko je moguãe, da ih eli-miniše. Vidimo to kada u RMS naðemoodrednice kao kukaviåan, fiziåan, muzi-åan, mehaniåan, kosmiåan, nacionalistiåan,teroristiåan, obliåni, fabriåni, matema-tiåni, monarhiåni i sliåne, koje su delompotvrðene kod starijih pisaca, ali su da-nas napuštene za qubav oblika na -iåki.Sliåno tome ali obrnuto, I. Grickat jekonstatovala (nav. d., str. 221) da „neobiå-no deluju" pridevi ironiåki, klasiåki, ko-miåki, paniåki, plastiåki, romantiåki, tra-giåki, histeriåki i drugi koje je našla uMatešiãevom obratnom reåniku, a umestokojih su danas ostali u upotrebi samo ob-lici na -iåan.

Vraãajuãi se na pitawe od koga smozapoåeli ovo razmatrawe, moramo reãida RMS daje samo oblike ãiriliåki (sdva akcenta) i latiniåki, a jednako je iu Pravopisnom reåniku iz 1960. U prak-si, meðutim, bar su isto toliko uobiåa-jeni i oblici ãiriliåni (ãiriliåni tekst,ãiriliåno izdawe, ãiriliåna verzija i sl.)odnosno latiniåni. Buduãi da su oba pri-deva nesumwivo odnosna a ne opisna (nepostoji oblik na -iåan, ne moÿe se reãi*Ovo izdawe je vrlo ãiriliåno i sl.), ja-sno je da i ovi parovi spadaju u red is-toznaånih, nefunkcionalnih dubleta ti-pa vodeniåki = vodeniåni. Otuda zakqu-åak da su oba oblika prihvatqiva, alida prednost treba dati sufiksu -iåki, sobzirom na wegovu primarnu funkcijugraðewa odnosnih prideva.

38

* * *

Nacrt odluke br. 47 pripremio je IvanKlajn, predsednik Odbora, i on je, s ma-wim doterivawem, prihvaãen kao predlog

odluke br. 47, koji ãe biti uvršten u dnev-ni red osme godišwe sednice Odbora pla-nirane za sredinu februara meseca 2004.godine.

Odluka br. 48

NE VIDIMO RAZLOGA ZA LATINICU

Uvodne napomene

Zahvalni smo Narodnoj kwizi što jeprihvatila našu redakciju poznatog upo-zorewa koje se tiåe autorskog prava (Ovapublikacija […] ne sme se umnoÿavati ipreštampavati niti prenositi […] bez odo-brewa izdavaåa). Naše upozorewe i našaredakcija te znaåajne poruke sadrÿani su unašem dopisu br. 7 od 4. februara 2004.godine. Umesto dopisom, Narodnoj kwiziOdbor se ovog puta obraãa s Odlukom br.48, åiji je predmet komentar nekih aspeka-ta serijske publikacije tog izdavaåa podnaslovom Klub åitalaca, koja povremeno do-speva u ruke pojedinih ålanova Odbora.

Pre nego što prokomentarišemo nekeaspekte revije Klub åitalaca, izdvajamo deopripremqenog teksta kojem smo dali na-slov Oåekivawe i upozorewe.

Oåekivawe i upozorewe

Odbor oåekuje da ãe Narodna kwigaprihvatiti naše upozorewe da nema smi-sla istrajavati ne samo na tome da svipropratni tekstovi revije budu na lati-nici nego da se i veãina kwiga koje ob-javquje ovaj eminentni izdavaå štampana latinici. Imali smo prilike da seodlukama Odbora br. 18, br. 20 i br. 26odredimo prema prekomernoj latiniza-ciji govornog prostora srpskog jezika na-lazeãi da se wome poriåe hiqadugodi-šwa tradicija srpske jeziåke kulture, štose ne zbiva ni u jednoj zemqi evropskog(zapravo slovenskog) istoka. Uostalom,ni Gråka, koja je ako ne rodno mesto a

ono svakako posredniåko ÿarište svihtriju evropskih pisama, nije napustilasvoju helenicu, tromilenijumsko pismogråkog jezika (gråkih jezika, staroga i no-vog).

Komentar nekih aspekata revijeKlub åitalaca

Ålanovi Odbora, ukquåujuãi i one kojisu ålanovi Komisije br. 7 (za odnose s jav-nošãu i rešavawe neodloÿnih pitawa),imali su prilike da listaju reviju Klub åi-talaca, koja se besplatno dostavqa ålano-vima Kluba.

Pred oåima nam se našao posledwi tro-broj publikacije 4/2004 (oktobar-novembar--decembar). Revija je dragocena jer donosiniz informacija o kwigama koje objavqujeili ih je objavila Narodna kwiga — Alfa,najveãi izdavaå na govornom prostoru srp-skog jezika.

Strogo uzev, azbuåno ponašawe Narod-ne kwige nije protivustavno (u Ustavu Sr-bije iz 1990. godine i daqe stoji srpskohr-vatski jezik, mada je Zakonom o sluÿbenojupotrebi jezika i pisama iz 1991. godinedata izriåita prednost nazivu srpski jeziki wegovom ãiriliåkom pismu). Reå je oålanu 1. Osnovnih odredaba Zakona: „U Re-publici Srbiji u sluÿbenoj upotrebi jesrpskohrvatski jezik, koji se, kada pred-stavqa srpski jeziåki izraz, ekavski iliijekavski, naziva i srpskim jezikom (u da-qem tekstu: srpski jezik)." Reå je i o åla-nu 2: „U Republici Srbiji u sluÿbenoj jeupotrebi ãiriliåko pismo, a latiniåko pi-smo na naåin utvrðen ovim zakonom." Izålanova 8, 9. i 10. Zakona, koji je još nasnazi, vidqivo je, zapravo, da se sluÿbena

39

upotreba latiniåkog pisma, kako glasi inaslov poglavqa ¡¡ Zakona, odnosi na Hr-vate i Muslimane (tada, 1991, još neime-novane nekonfesionalnim nazivom — Bo-šwaci), åije primarno pismo jeste lati-nica, a iz ålana 1. Zakona vidi se da sewima ne nameãe srpski jeziåki izraz, a sled-stveno tome ni naziv srpski jezik.

Osim toga, svi ustavni projekti koji suizišli u javnost posledwih godina polazeod toga da je srpski jezik nacionalni slu-ÿbeni jezik, a ãirilica — wegovo matiå-no pismo. I nezavisno od ustava i zakona,koji se mogu mewati i naboqe i nagore,trebalo bi da ustanove kulture (a Narodnakwiga — Alfa, makar bila preduzeãe kojesledi trÿišne izazove, jeste i ustanovakulture) slede i kulturnu tradiciju naro-da kojem se prvenstveno obraãaju. Naravno,kwige i druge publikacije koje proizvodiNarodna kwiga razlivaju se i preko srp-skih kulturnih meða, ali, po našem sazna-wu, malo je onih što znaju i razumeju srp-ski jezik, i na prostoru bivše SFRJ i

izvan wega, koji ãe odbiti srpsku kwiguzato što je štampana ãirilicom. Ako imai takvih, i koliko ih ima, ne treba nego-vati wihovu odbojnost prema ãirilici ne-go kvalitetom kwige uticati na to da se taodbojnost ublaÿi i odstrani.

Dostavqajuãi Narodnoj kwizi — Alfiranije donete odluke Odbora br. 18, 20 i26, koje upotpuwavaju našu argumentaciju,Odbor se nada da ãe za wih kao i za argu-mente iznete u ovoj kwizi, ovaj izdavaå,drugi izdavaåi i šira javnost imati razu-mevawa.

* * *

Nacrt ove odluke Odbora pripremio jewegov sekretar Branislav Brboriã. Nacrtje s mawim doterivawem prihvaãen na tre-ãoj ovogodišwoj sednici Komisije br. 7,odrÿanoj 14. decembra 2004. godine. Nacrtje tako postao predlog, koji ãe biti uvr-šten u dnevni red osme godišwe sedni-ce Odbora, planirane za sredinu februara2005. godine.

Odluka br. 49

SITNICE JEZIKOSLOVNE TAKOÐEJE POŸEQNO STANDARDIZOVATI

Odboru za standardizaciju srpskog jezi-ka obratio se, još krajem marta 2004. godi-ne, Dragoslav Graoåankiã, ålan Komisijebr. 8 (za standarni jezik u školstvu, admi-nistraciji, izdavaštvu i javnim glasili-ma) pismom sledeãeg sadrÿaja:

„Poštovani ålanovi Odbora,Dostavqam vam predlog za standardiza-

ciju åitawa, izgovarawa i zapisivawa (tele-fonskih) brojeva na srpskom jeziku.

Ispisujem ove redove u odsustvu znawada je nešto od onog što ãu ovde reãi veãregulisano — kakvim srpskim telefonskimpravilnikom, svetskim standardom ili ko-jim globalnim kodom.

Najåešãi brojevi koje åita, izgovara ilizapisuje proseåan graðanin ili govorilacsrpskog jezika jesu moÿda telefonski broje-vi. Liåno ne sumwam u potrebu da za overadwe postoje pravila, standardi, jer u pro-

tivnom lako moÿe doãi do zabune ili barusporenog razumevawa pri komunikaciji. Jošmawe sumwam da bi takva pravila trebalouvesti ako ih nema.

Kada åujete kako drugi izgovaraju brojvašeg vlastitog telefona ili kad taj brojugledate zapisan na naåin u kojem je grupi-sawe cifara drugaåije od onog koji vi pri-mewujete, moÿe se dogoditi da ni svoj tele-fonski broj (odmah) ne prepoznate. Moguãesu kombinacije:

1) 2-6-2-2-9-7-5,2) 26-22-975,3) 262-297-5 i4) ostale.Åini se da bi od sadašwe razdešeno-

sti, tj. proizvoqnog razdeqivawa pri za-pisivawu, izgovarawu i åitawu telefon-skih brojeva na srpskom jeziku, boqa bila— standardizacija ove materije radi kvali-tetnije (brÿe i pouzdanije) komunikacije.

Ovo pitawe (i wegovo regulisawe) mo-ÿe podstaãi i neka druga pitawa: ona, jošsitnija, „telefonska", npr. da li koristi-ti crticu ili crtu pri zapisivawu cifar-

40

skih segmenata, pa i ona koja se tiåu op-šteg zapisivawa brojeva pismom, gde pogo-tovu nije poÿeqno da standard bude dvozna-åan s obzirom na matematiåku osobinu bro-ja da mu i najmawa promena pri ispisu, ito ne samo cifarskom nego i „slovnom",moÿe nesluãeno izmeniti sadrÿinu. Uzmi-mo kao primer — grub nesklad izmeðu srp-skog pravopisnog standarda i (prinudnog,zapravo represivnog) „standarda" u opšte-novåanom saobraãaju (bankarstvo, poštan-ski saobraãaj i sl.) pri ispisivawu broje-va (tj. novåanih iznosa) pismom, reåima, tj.slovima, kako te institucije vele, odnosnokako pismeno upozoravaju, zapravo prisi-qavaju, na spojeno pisawe — protivno va-ÿeãem srpskom jeziåkom standardu!

Moramo li veã duÿe od veka ÿrtvovatisrpski jeziåki standard da bismo smawiliopasnost od kriminala!? — vaqa upitati izaåuditi se istovremeno.

Iako se ovo pitawe pokreãe moÿda uzadwi åas, pa sve liåi na šalu u kojoj aspi-rin treba što pre popiti jer glavoboqasamo što nije minula (moÿda uskoro ništaneãemo morati ni odvojeno ni zajedno pi-sati kad poÿelimo da uåestvujemo u nov-åanom saobraãaju), — trebalo bi da Odborinterveniše pre nego što nas prognozira-ni (elektronski, digitalni) napredak za-skoåi. To je utoliko potrebnije ukoliko imasasvim jednostavnih grafijskih rešewa ko-ja, bez narušavawa srpskog jeziåkog stan-darda i wegovog dostojanstva, mogu odrÿa-ti postojeãi preventivno-bezbednosni ni-vo zaštite neelektronskog ispisa u sada-šwem novåanom saobraãaju."

Uvodne napomene

Kolega Dragoslav Graoåankiã javqa seOdboru s uverewem da ima smisla standar-dizovati i sitnice jezikoslovne s kojimase susreãemo u svakodnevnom ÿivotu. Touverewe zasluÿuje podršku Odbora.

U ovom sluåaju posredi su dve stvari:1) Kako åitati i pisati telefonske bro-

jeve, kako ih „deliti" i „spajati" da bi selakše pamtili i prepoznavali? i

2) Kako zapisivati brojne vrednosti ipismom kad se to traÿi u bankama i po-štama?

Da bismo na ova pitawa odgovorili,izvršili smo malu anketu s prijateqima,na poslu i izvan wega a proverili smo ikako se pišu telefonski brojevi u „Poli-

tici" i poštanskim imenicima. Radilismo to nekoliko meseci pa smo izveli sle-deãe zakquåke.

Z a k q u å c i

1. Telefonski brojevi mawi od troci-frenih retki su bilo kao lokali u mawimfirmama ili dvocifreni brojevi u posto-jeãem poštanskom saobraãaju. Oni se pi-šu i izgovaraju jednako i jednodelno: 0 (nu-la), 7 (sedam), 9 (devet). Obiåno sluÿe zaizlaz iz lokalne mreÿe u gradsku. Dvoci-freni i trocifreni brojevi obiåno slu-ÿe kao lokali u mawim firmama i kao na-roåito vaÿni telefoni u Beogradu i dru-gim veãim gradovima. Na primer, u Beo-gradu imamo: 92 (devet-dva), deÿurna slu-ÿba SUP-a; 93 (devet-tri), vatrogasci Be-ograda; 94 (devet-åetiri), hitna pomoã; 95(devet-pet), taåno vreme; i 96 (devet-šest),telegrami.

2. Trocifreni i åetvorocifreni bro-jevi, opet u poštanskom saobraãaju i lo-kalnim vezama, pišu se zajedno u Politi-kinoj rubrici VAŸNI TELEFONI i upoštanskim imenicima: 977 (devet-sedam--sedam), prijava smetwi na telefonskim ve-zama; 901 (devet-nula-jedan), meðunarodni raz-govori; 988 (devet-osam-osam), brojevi pret-platnika; 9811 (devet-osam-jedan-jedan), bu-ðewe; 9860 (devet-osam-šest-nula), Vojna po-licija; 9823 (devet-osam-dva-tri), meteoro-loški podaci; 9822 (devet-osam-dva-dva), cr-kveni kalendar; 9844 (devet-osam-åetiri-åe-tiri), loto i sportska prognoza; 9862 (de-vet-osam-šest-dva), humanitarni telefon.

Nama se i osobama koje smo anketirali,ipak, åini da bi åetvorocifrene brojevetrebalo pisati s crticom izmeðu prvih ipotowih dveju brojki, jer na to upuãuje i„podeqeni" izgovor posle prvih dveju. Utome, åini se, malo se qudi koleba, bezobzira na to što su se i „Politika" iPošta opredelile za pisawe bez crtice.

3. Petocifrenih brojeva u Beogradu vi-še nema, ali ih ima u drugim gradovima:018/51-026 (nula-jedan-osam-pet-jedan-nula--dva-šest) ili 021/59-623 (nula-dva-jedan--pet-devet-šest-dva-tri). U pisawu gotovonema kolebawa, åak ni oko pisawa kosecrte posle pozivnog broja za grad, s timšto „Politika" stavqa crticu posle pr-vih dvaju brojeva, kao i osobe koje smo mi

41

anketirali, a Pošta ne stavqa crticu ne-go pravi pauzu posle prvih dvaju brojeva.

4. Šestocifrene brojeve svi pišu ipisali bi s crticom posle prve tri ci-fre, što åini i „Politika": 064-789 (nu-la-šest-åetiri-sedam-osam-devet), Mobil-na telefonija Srbije — korisniåki servis;649-467 (šest-åetiri-devet-åetiri-šest-se-dam), Centar za neuroze i graniåna stawaitd.

5. Pri åitawu i pisawu sedmocifre-nih brojeva ima najviše kolebawa, i u Po-litikinoj rubrici i inaåe, dok se u Po-šti ne piše crtica nego se, posle prveåetiri brojke, pravi mawi razmak, ali oso-be koje smo mi anketirali golemom veãi-nom pisali bi dve crte, prvu izmeðu pr-vih dveju i drugih dveju brojki, a drugu po-sle drugih dveju brojki, ispred potowihtriju. U „Politici" preovladava treãi obra-zac: 3618-444, 3617-777 i sl. kod taksi pre-duzeãa, dok u poštanskim imenicima re-dovno stoji jedna crtica ili mawi razmak,posle prvih åetiriju, odnosno pre posled-wih triju brojki.

Mi se opredequjemo za pisawe dveju cr-ta (36-18-444, 36-17-777, s izgovorom svakebrojke ponaosob, uz mawi zastanak onde gdese pišu crtice), uvereni da bi to prihva-tile i „Politika" i Pošta, kojima ãemose obratiti ako ovaj predlog bude prihva-ãen.

6. Po istom obrascu pisaãe se i pred-brojevi za ulazak u mreÿu drugog grada ilidruge drÿave. Tako, na primer, pisaãemona sledeãi naåin ove brojeve: 018/530-923(Niš), 021/583-681 (Novi Sad), 99-387/51/465-140 (BiH, Bawa Luka, pretplatnik), 99--38/61/43-80-109 (Slovenija, Qubqana, pret-

platnik), 991/708/48-44-757 (SAD, Åikago,pretplatnik) itd.

7. Nema kolebawa u pogledu pisawa cr-tice izmeðu grupisanih brojki, a ne crte.Mada to nije izriåito regulisano u Pra-vopisu srpskoga jezika (a moglo bi biti!),pisawe crtice sledi analogiju, jer se po-lusloÿenice pišu sa crticom (spomen-plo-åa, crno-ÿut za dve odvojene boje, crve-no-plavo-belo srpsko je zacelo i sl.), kaošto se i reåi razdvajaju na slogove pomoãucrtice (npr. la-sta-vi-ca, ÿe-nid-be-ni isl.) i kao što se razliåiti oblici istereåi kad se navode zajedno pišu s crticom(budem-budeš-bude-budemo-budete-budu). Jed-nostavno, razloga za crtu nema, a crticaje, i inaåe, dostupnija na kompjuterima.

8. Åini se da spojeno slovno pisawebrojeva u bankarstvu: 7.816 (sedamhiqada-osamstošesnaest), 29.455 (dvadesetdevethi-qadaåetiristotinepedesetipet) 5.782.655(petmilionasedamstoosamdesetdvehiqade-šeststopedesetpet) više nije obavezno. Ni-ti je bilo niti ima opravdanog razloga zakršewe pravopisne norme, koja propisujei odvojeno i spojeno pisawe, zavisno odveliåine broja (600 — šeststo ili šeststotina; 990 — devetsto devedeset ili de-vet stotina devedeset; 5.800 — pet hiqadaosamsto ili pet hiqada osam stotina) itd.

* * *

Nacrt odluke br. 49 pripremili su Bra-nislav Brboriã, sekretar Odbora, RadojkoGaåeviã, sekretar Komisije br. 8, i JovanVuksanoviã, sekretar Komisije br. 4. Tekstnacrta je doteran na treãoj sednici Komi-sije br. 7, odrÿanoj 14. decembra 2004. go-dine.

Odluka br. 50

BOQE JE REÃI DODATNA VREDNOST

Uvodne napomene

Odboru za standardizaciju srpskog jezi-ka, krajem septembra 2004. godine, obratiose Jugoslav Peroviã, novinar Tanjuga, do-pisom sledeãe sadrÿine:

„Molim vas da mi razjasnite jednu di-

lemu, u koju sam 'zapao' nakon donošewa

jednog od najvaÿnijih zakona u nas u po-

sledwe vreme.Reå je o uvoðewu 'Poreza na dodatnu

vrednost', koji pola naših medija naziva

'Porez na dodatu vrednost', kako je obja-

vqeno i u Sluÿbenom glasniku.

42

Meðutim, na sajtu Ministarstva finan-sija Srbije piše 'Porez na dodatnu vred-nost', što i ja smatram da je ispravno, alipolovina mojih kolega novinara misli ipiše drukåije.

Smatram da je pojavu ovakvih i sliånihdilema potrebno hitno rešiti, kako se nebi, eventualno, 'odomaãio' pogrešan ter-min, jer se on kasnije znatno teÿe ispra-vqa.

Unapred zahvaqujem i molim za brzo re-agovawe."

Reagovawe Odbora

U Komisiji br. 7 konsultovali smo setelefonom a konsultovali smo još nekekolege u Odboru. Svima je u uhu pridev do-datni (verovatno samo s odreðenim vidom,koji je u ÿenskom i sredwem rodu, ako sezanemari naglasak, istovetan s odreðenim),i svi smatraju da je za termin boqe iza-brati sintagmu porez na dodatnu vrednost.

I u drugim sintagmama åuje se samo do-datni (dodatne teškoãe, dodatni proble-mi, dodatna buka itd.), a u obrazloÿewupredloga mnogih zakona åesto se kaÿe da zawihovo sprovoðewe nisu potrebna dodat-na sredstva u buxetu Republike Srbije. Unaåelu je boqi „åist" pridev (izveden, uovom sluåaju, pomoãu sufiksa -an/-ni) ne-go trpni pridev upotrebqen atributivno,osim ako ne postoje razlozi za uspostavqa-we semantiåke razlike, kakva npr. postojiizmeðu prideva radan i radni ili pridevasmrtan i smrtni (Radni åovek nije moraobiti radan iako se tako zvao; Svaki je åo-vek smrtan i svaki moÿe napraviti smrt-ni greh). U naåelu, takoðe, trpni pridev —mada ni to nije obavezno — traÿi vezu skim ili s åim.

U konkretnom sluåaju, nije, razume se,nepravilno ni jedno ni drugo, ali nam sesintagma dodatna vrednost åini mawe upit-

nom, dok bi sintagma dodata vrednost, od-nosno porez na dodatu vrednost, vukla ktome da vaqa precizirati åemu je vrednostdodata.

Obavili smo razgovor i u Ministar-stvu finansija i u Republiåkom sekreta-rijatu za zakonodavstvo. I wima je u uhupridev dodatni, odnosno dodatna. Podse-tili smo i jedne i druge na to da je Odborsvojevremeno, još u avgustu 1998, odgovara-juãi na pitawe ZOIL „Dunava" u vezi snedoumicom oko akcionarskog/deoniåarskog/deoniåkog društva, doneo (u Odluci br. 3)preporuku da se da prednost deoniåarskomdruštvu. Naime, smatralo se da je sintag-ma deoniåarsko društvo najboqe rešewe sto-ga što je stilski opravdanije uzeti preve-denicu deoniåar/dioniåar nego pozajmqeni-cu akcionar, dok je izmeðu kraãeg deoniå-ko/dioniåko i duÿeg oblika deoniåarsko/dio-niåarsko boqi duÿi oblik, jer se, ipak,udruÿuju qudi, vlasnici deonica, a ne sa-me deonice/dionice.

U svakom sluåaju, sintagma koja oliåavatermin treba da bude ustaqena i, ako jemoguãe, jednoznaåna. Prema tome, bez ob-zira na to što je sintagma porez na dodatuvrednost moguãi prevod engleske sintagmevalue added tax (gde je added particip, sosnovnim znaåewem dodat[i/a/o]), u srp-skom je boqe reãi dodatni, dakle boqe jeustaliti sintagmu porez na dodatnu vred-nost nego sintagmu porez na dodatu vred-nost.

* * *

Na ovu molbu novinara Jugoslava Pero-viãa najpre je odgovoreno dopisom br. 17Komisije br. 7, a na treãoj sednici Komi-sije odluåeno je da se sadrÿaj tog odgovo-ra predloÿi Odboru, na wegovoj godišwojsednici koja se planira sredinom februa-ra 2005. godine, da taj odgovor usvoji kaoodluku Odbora br. 50.

43

Odluka br. 51

PRIDEV NEMATERIJALAN NIJEPODESAN ZA PREVOÐEWE TAKO

VAŸNIH SINTAGMI

Uvodne napomene

Odboru za standardizaciju srpskog jezi-ka obratio se, 1. septembra 2004. godine,Andrej Vujnoviã, predsednik Muzejskog dru-štva Srbije, dopisom sledeãe sadrÿine:

„Na struånom skupu odrÿanom u Etno-grafskom muzeju u Beogradu, povodom Meðu-narodnog dana Muzeja, 18. i 19. maja 2004.godine, pokrenuto je, izmeðu ostalog, i pi-tawe odgovarajuãeg termina za onaj deo kul-turnog nasleða koji se do sada nazivao du-hovna baština, nematerijalna baština, ne-materijalna kulturna dobra i sl. Na anglo-saksonskom govornom podruåju koristi sepridev intangible, npr. the intangible heritageof humanity, prevoðeno obiåno sintagmomnematerijalno nasleðe åoveåanstva.

Na navedenom skupu izraÿeno je mišqe-we da tako vaÿnu terminološku sintagmuu srpskom jeziku ne bi trebalo obeleÿitinegativnim, odriånim, pridevom, koji po-åiwe prefiksom ne.

Obraãamo se Odboru s molbom da da svo-je struåno mišqewe o tome kako bi najpri-kladnije bilo terminološki oznaåavati ovuvrstu kulturnog nasleða."

Reagovawe Odbora

Konsultujuãi se u Komisiji za odnose sjavnošãu i rešavawe neodloÿnih pitawa(Kom. br. 7) Odbora za standardizaciju srp-skog jezika pa i izvan we, zakquåili smoda pridev nematerijalni zaista nije sre-ãan prevod za engleski pridev intangible =neopipqiv (koji se razlikuje od prideva un-touchable = nedodirqiv, u nas prevoðen ikao nesalomqiv u svojevremeno emitovanojseriji The Untouchables). I u engleskom po-stoji reå non-material, ali nema sintagmethe non-material heritage of humanity nego sa-mo the intangible heritage of humanity.

Kako je reå o vaÿnom pojmu meðunarod-nog karaktera, mislimo da bi sreãnije re-šewe bilo ako bi se engleske sintagme ukojima se govori o kulturnim dobrima i

kulturnom nasleðu prevodile kod nas po-moãu ekvivalenta za engleski pridev intan-gible — neopipqiv (dakle neopipqivo nasle-ðe åoveåanstva i sl.) mada su i meðu kon-sultovanim lingvistima spomiwani mogu-ãi pridevi netvaran i onotvaran (potowiskrojen po modelu veã postojeãih pride-va onostran i ovostran, uz sugestiju da bionotvaran sadrÿao ne baš prozirno zna-åewe „koji stoji s one strane tvari" kaošto pridev onostran znaåi „koji stoji sone strane ovog sveta", „koji nije pristu-paåan åulima").

Pošto je u naåelu boqa domaãa (= slo-venska, srpska) reå kad se veã ima (a u srp-skome jeziku, zaista, i u filozofskoj i uhrišãanskoj terminologiji postoji pridevtvaran, izveden od imenice tvar, koja jekao osnovna morfema oploðena u mnogo-brojnim reåima, kao što su zatvarati, otva-rati, stvarati, pretvarati, ukquåujuãi isvakodnevni pridev stvaran i od wega iz-vedene druge reåi, ali i glagolske imeni-ce zatvarawe, otvarawe i sl., ali i mno-štvo potvrda prideva neopipqiv u razli-åitim sintagmama), — ne vidimo zašto biintangible bilo dobro u engleskom, a neopi-pqiv loše u srpskom, niti pak zašto bi-smo izbegavali tvar kao povremeni prevodza imenicu materija i izvedenice tvaran,tvarnost i druge. Kad je reå o pridevuneopipqiv, nije bitno što je on odriåanjer takvi pridevi ulaze u sastav termino-loških sintagmi (npr. nepostojano a).

Bitno je, meðutim, ovo: kada se tuði-ca moÿe prevesti, treba je prevesti, itreba, u naåelu, aktivirati potencijale(= oÿiviti, makar zapretane, moãi) vla-stitog jezika i ne podavati se tvorbenojlewosti (ijek. lijenosti), koja se oprav-dava starom floskulom o narodu (Åeganema u narodu, ne sme se naãi ni u kwi-ÿevnom jeziku). Naime, i kwiÿevni istandardni jezik (i kad znaåe isto i kadne znaåe sasvim isto) odavno su osamo-staqene tvorevine, koje se uvek mogu na-dahwivati izvornim narodnim govori-ma, ali je pravo i pisaca svih struka ijezikoslovaca da tvore (prave, stvaraju)nove reåi kad se ukaÿe potreba da se novpojam „pokrije" odgovarajuãom reåi.

44

U konkretnom sluåaju, biãe da je ipakponajboqe prihvatiti doslovni prevod en-gleskog prideva srpskim neopipqiv(a/o), ko-ji je sasvim razumqiv, bez obzira na to dali je uvek moguãe razluåiti je li štogodkonkretno ili apstraktno, opipqivo ilineopipqivo, stvarno i tvarno, odnosno ne-stvarno ili netvarno, duhovno i „neduhov-no". Pridev duhovni, koji se katkad javqa uprevoðewu ovih pojmova, ima znaåewe kojese obiåno vezuje za religijsku sferu, štovredi i za izvedenicu duhovnost, koja seuåestalo javqa posledwih godina uz odgo-varajuãu terminologizaciju i uÿih i ši-rih sintagmatskih sklopova.

Prema tome, sintagme neopipqiva ba-ština åoveåanstva i neopipqivo kultur-no dobro, makar bile previše prozraåne,same po sebi ukazuju na to da postoje i

baština i kulturna dobra koji su opi-pqivi, kao što postoje i pokretna i ne-pokretna kulturna dobra, koja su, baš za-to što su pokretna ili nepokretna, ividqiva i opipqiva, raznim åulima —dostupna.

* * *

Na ovu molbu predsednika Muzejskog dru-štva Srbije najpre je odgovoreno dopisombr. 15 Komisije br. 7, 12. oktobra 2004. go-dine, a na treãoj sednici Komisije, odr-ÿanoj 14. decembra 2004. godine, odluåenoje da se sadrÿaj tog odgovora pretoåi upredlog odluke, koji bi na godišwoj sed-nici Odbora, koja se planira sredinom fe-bruara meseca 2005. godine, postao odlukaOdbora br. 51.

45

DOKUMENTI UDRUŸEWA ZA ZAŠTITU ÃIRILICESRPSKOG JEZIKA „ÃIRILICA"

Zakquåak uåesnika meðunarodnogsimpozijuma „Današwi poloÿaj pisma

srpskoga jezika i kako (sa)åuvati ãirilicuu srpskom narodu i wegovom jeziku",odrÿanog 30. juna 2005. g. u Matici

srpskoj u Novom Sadu

Uåesnici Meðunarodnog simpozijuma„Današwi poloÿaj pisma srpskog jezika ikako (sa)åuvati ãirilicu u srpskom naro-du i wegovom jeziku", odrÿanog 30. juna2005. u Matici srpskoj u Novom Sadu podpokroviteqstvom Ministarstva kulture Sr-bije, Pokrajinskog sekretarijata za obra-zovawe i kulturu APV, Gradskog sekreta-rijata za obrazovawe u Novom Sadu, Grad-skog sekretarijata Beograda za kulturu iSkupštine opštine Vrbasa, a u organiza-ciji Udruÿewa za zaštitu ãirilice „Ãi-rilica", posle celodnevne rasprave i kom-promisa, jednoglasno su doneli Zakquåak:*

1. Srpska ãirilica svedena je danas nacelom podruåju srpskog jezika, naroåito ujavnoj upotrebi, na zanemarqiv procenat,uz oåigledne pokazateqe da ãe se weno smi-šqeno i organizovano zatirawe nastaviti.

2. Potpuno neodgovorna i nebriÿna vlastu sprovoðewu ustavnih i zakonskih reše-wa o upotrebi pisma u srpskom jeziku inejedinstvo lingvista u vezi sa struånimrešewem pitawa pisma — osnovni su uzro-ci današweg najubrzanijeg pogubnog izgo-na ãirilice iz srpskog jezika.

3. Uz dosadašwi odnos drÿavnih in-stitucija — pre svega ministarstava pro-svete — prema srpskom pismu na celompodruåju sluÿbenog srpskog jezika, više jenego oåigledno da se ãirilica meðu Srbi-ma, kao wihovo milenijumsko pismo u sva-kodnevnoj upotrebi, i pored vaÿeãih po-voqnih ustavnih i zakonskih rešewa, ne-ãe moãi (sa)åuvati.

46

* Sadrÿaj Zakquåka jednoglasno su podrÿali uåesni-ci simpozijuma: prof. dr Drago Ãupiã (Beograd), dr Sr-bislav Bukumiroviã (Beograd), prof. dr Miloš Kovaåe-viã (Filološki fakultet, Beograd), prof. dr Predrag Pi-per (Filološki fakultet, Beograd; na vreme je poslao iz-lagawe, a spreåen je bio da liåno izloÿi svoja gledišta,ali je uåestvovao sa svim ostalim uåesnicima u prethod-nom sastavqawu i usaglašavawu Predloga zakquåka), dipl.inÿ. Vladimir Lepojeviã (poverenik „Ãirilice" za Beo-grad), dr Bogdan L. Dabiã (Institut za srpski jezik SANU,Beograd), Dragoqub Zbiqiã (Novi Sad), dr Zoran Milo-ševiã (Filozofski fakultet, Istoåno Sarajevo), dr Svje-tlana Rzjanova (viši nauåni saradnik, Permska filijalaInstituta filozofije i prava Uralskog odeqewa Ruskeakademije nauka Perm, Ruska Federacija), dr Drago Teša-noviã (Filozofski fakultet, Bawaluka), akademik Nedeq-ko Šipovac (Bawaluka), dr Nada Todorov (Uåiteqski fa-kultet, Sombor), mr Mara Kneÿeviã (Uåiteqski fakultet,Sombor), Vera Stojšiã-Gašparovski (Novi Sad), mr Bog-

dan Todorov (Beograd), dr Ivan Åarota (Filološki fa-kultet, Minsk, Belorusija), dr Aleksandr Gronski (Insti-tut za parlamentarizam i preduzetništvo, Minsk, Beloru-sija), dipl. inÿ. Nemawa Vidiã (Kalenderovci, Republi-ka Srpska), Divna Bijeliã (Novi Sad), Radiša Daåiã (stu-dent, Kosovska Mitrovica), Stanko Maziã (Smederevo),Vladimir Cvijin Spremo (Kaã), Ðorðe Panzaloviã (Ptuj,Slovenija) — zamolili su organizatora ovog meðunarodnogskupa Udruÿewe za zaštitu ãirilice srpskog jezika „Ãi-rilica" da ovaj zakquåak dostavi odgovarajuãim drÿavnimorganima, poåev od skupština republika i vlada u kojimaje u sluÿbenoj upotrebi srpski jezik, ministarstvima pro-svete, kulture i pravde, kao i Odboru za standardizacijusrpskog jezika i drugim institucijama i školama kojimaje srpski jezik i pismo struka ili je u tešwoj vezi s wom.

Vaÿno i neophodno obraãawe udruÿewa„Ãirilica" kquånim i izvršnimdrÿavnim, nauånim i kulturniminstitucijama za srpski jezik

i srpsku ãirilicu

Poštovani i uvaÿeni,

Prošlo je više od åetiri godine otka-ko je osnovano i po propisima registro-vano Udruÿewe za zaštitu ãirilice srp-skog jezika „Ãirilica" u Novom Sadu zacelinu srpskog jezika i podruåja na komeveãinski srpski narod ima pravo (ustav-no, zakonsko i osnovno qudsko) na sluÿbe-nu upotrebu srpskog jezika i pisma srpskeãirilice.

Za sve åetiri godine našeg postojawa irada, i pored naših svakodnevnih aktiv-nosti, srpsko pismo (srpska ãirilica) svese više i brÿe svodi na izuzetke. Tako, naprimer, u javnim ispisima u gradu Beogra-du srpsko pismo svedeno je samo od 2000.godine do 2005. sa 38,1 odsto na desetakprocenata. A u Novom Sadu sa 18,5 na ne-puna 2 procenta. U drugim mestima Srbi-je, ali i izvan Srbije, stawe je tek neštoboqe, a åesto i mnogo gore. Ni u ostalimoblastima sluÿbene upotrebe srpskog jezi-ka i pisma stawe nije mnogo boqe. Posleraznih obmana jedan broj Srba misli da ãega ceo svet „razumeti" åak i ako svoje (srp-ske) reåi ispiše hrvatskim (gajevskim) pi-smom, kao da ta ili bilo koja druga la-tinica utiåe na razumevawe nekog jezika.Kad bi neko pismo imalo takvu moã, ondabi se sastavio jedan alfabet za ceo svet.Tog pisma, meðutim, nema. Zato svaki je-zik i svaki narod obiåno ima svoje pismokoje, bez veãe potrebe, ne napušta. (Zane-marujemo u ovom sluåaju one koji nemaju nisvoga jezika ni svoga pisma, pa pozajmqujui usvajaju tuðe. Srbi nemaju nikakve potre-be da napuštaju svoj jezik i svoje pismo isvakako ãe nas napuštawe ãirilice skupokoštati, a da nismo ni svesni te cene uovom åasu.)

Iz toga se samo od sebe zakquåuje:

1. Udruÿewe „Ãirilica" (kao nevladi-na neprofitna organizacija, sa osirotelimålanstvom) ne moÿe samo i ne moÿe nika-ko biti dovoqno za neophodan preokret u

masovnom ustavnom, zakonskom i osnovno-qudskom kršewu prava Srba na svoj jeziksa svojim pismom u svojoj drÿavi.

2. Drÿavne sluÿbe, drÿavne nauåne ikulturne institucije i drÿavnici i po-litiåari, a pre svega školstvo i prosve-ta, nisu gotovo ništa uåinili za povratakprava Srba na svoj jezik sa svojim pismomu posledwih pet godina. Åak je uåiwenonaopako: iz tzv. srpskohrvatskog jezika pre-neto je jedinstveno i nepoznato drugima uEvropi dvoazbuåje, sada i kroz preimeno-vawe i skandalozno preuzimawe (nesumwi-vo u svetu poznate hrvatske) — gajevske la-tinice!

3. Od svih kojima smo se javqali (a ja-vqali smo se na hiqade adresa s molbomna razgovor o ovom pitawu) jedino smo na-išli na razumevawe, pa i na skromniju(ali nama dragocenu) novåanu pomoã iz Mi-nistarstva kulture Srbije, zatim u graduNovom Sadu, gradu Beogradu, opštini Vr-basu i u Matici srpskoj (za korišãewesale u vreme naših skupova) i na Filolo-škom fakultetu u Beogradu (za dopušteweu korišãewu sale u vreme dok je bio naåelu Fakulteta divan åovek i struåwak prof.dr Rade Boÿoviã). Današwi ministar kul-ture, gradonaåelnici Novog Sada i Beo-grada, kao i predsednik opštine Vrbas (po-sledwi åak i bez naše molbe, samoinici-jativno) iskazali su preko svojih sluÿbirazumevawe i za skromnu (ali, kako veã re-kosmo, vrlo znaåajnu) novåanu pomoã u pro-jektima „Ãirilice" (kasnije ãemo vam na-vesti i deo nauånostruåne dokumentacijekoja potvrðuje da nam pismo praktiåno ne-staje).

4. Ako ne ÿelimo da se naše pismo za-tre i istisne hrvatskim abecednim (gajev-skim sastavom) do posledweg slova i po-sledwih procenata, neophodan je istinskiopštenacionalan ispravan odnos prema na-šem pismu. Treba videti kako drugi negu-ju i åuvaju svoj jezik i pismo. (Videli stei, verovatno, åuli ili proåitali kako jeu Pokrajini Vojvodini ovih dana ÿestokoreagovao gospodin Horhec kada je sluåajno,zbog greške u kompjuteru, neki Maðar do-bio svoj tekst na maðarskom jeziku, a naãiriliåkom pismu. Kompjuteristi je naja-vqena suspenzija s posla zato što je slu-åajno pritisnuo pogrešnu tipku, a daj bo-ÿe da ne ostane i zauvek bez posla. Srp-

47

ski narod masovno trpi veã pedeset godi-na nasilno ubacivawe u srpski jezik hr-vatskog pisma i u Srbiji, pa nikom ni-šta. Ne postoji ni jedan jedini opravdanrazlog da Srbi jedini u Evropi danas utreãem milenijumu u svom jeziku napuštajusvoje pismo i da preuzimaju mawe savršenhrvatski abecedni sastav za svakodnevnosvoje pisano opštewe.)

5. Pravopisno preimenovawe posle odo-brewa za upotrebu u školama Pravopisa srp-skog jezika (2001), tj. preotimawe hrvatskelatinice kroz weno prekrštavawe prvi putu „srpsku latinicu" u tom pravopisu —naÿalost, još nedovoqno primeãeno od onihkoji je to trebalo da primete — jeste jedanod retkih naših zajedniåkih srpskih an-ticivilizovanih i antikulturnih skanda-la koji se dogodio u celoj dosadašwoj is-toriji naše kulture i trajawa.

6. Drugi su preuzimali tuðe pismo sa-mo onda kada nisu imali svoje ili nisuumeli da saåine svoje; Vuk je za Srbe sa-stavio najsavršenije srpsko ãiriliåko pi-smo na svetu ili, svakako, jedno od neko-liko najsavršenijih, pa nemaju nikakvograzloga da preotimaju od drugoga za svoj je-zik tuðe pismo najpre u alternativnoj, aonda u ulozi istiskivawa svog savršenogi sasvim dovoqnog i potpuno podesnog (iz-raz Pavla Iviãa) pisma za srpski jezik.

7. Srbima je ãirilica hiqadugodišwanacionalna kulturna tradicija i odredni-ca, nacionalna braniteqka i dika na kojusu neprijateqi nasrtali svih desetak ve-kova wenog trajawa — katkad ÿestoko i na-silno (kao u okviru NDH, Austrougarskeokupacije tokom Prvog svetskog rata i sl.),katkad NAOKO blaÿe a politikantski iantisrpski (kao u vreme politiåke brozo-vijade koja, sasvim oåigledno, kod nas umnogo åemu još traje).

8. Posledwe je vreme da sve srpske kquå-ne institucije o ovom pitawu ne samo su-vislo i eksplicitno progovore, nego i dapraktiåno uåine sve neophodno da (sa)åu-vamo svoje pismo, jer su åim ãemo u Evro-pu — s hrvatskim pismom zbog kojeg veãdeceniju i duÿe sve što je srpsko objavqe-no na tom pismu zvaniåno u meðunarodniminstitucijama postaje „hrvatska kulturnabaština"?!

9. Molimo vas sve, stoga, da više opitawu srpske ãirilice (koja nestaje pred

našim oåima) ne ãutite, nego da pozovetešto pre na neophodan i neizbeÿan razgo-vor našu Struånu grupu „Ã-pet više", ukojoj je preko 160 profesora srpskog jezikai još oko 750 struåwaka svih vrsta kojiizvrsno shvataju, i struåno i nacionalno,u åemu je srpski problem u vezi s jezikomi pismom i imaju standardni u Evropi, pai u svim prestiÿnijim jezicima u svetu,primewiv predlog rešewa tog pitawa. (Qu-to se varaju oni koji misle da Srbima nijevaÿno da li ãe pisati svojim, ãiriliå-kim, ili tuðim, hrvatskim, gajevskim, abe-cednim pismom, jer se, spomenusmo, veãdesetak godina ono što Srbi objave na svomjeziku s hrvatskim abecednim sastavom „kwi-ÿi" u svetu u „hrvatsku kulturnu bašti-nu". Tamo odliåno znaju koje je naše, a ko-je hrvatsko pismo, samo još ne diÿu „gala-mu". Ne nadajte se da ãemo to nekad, ka-snije, uspeti da ispravimo. Zapamtili smodobro kako smo uspevali da ispravimo usvetu bilo koju nepravdu koja nam je nane-ta. Zato bar ne dopuštajmo da te nepravdeizazivamo zbog svojih grešaka. A i toga je,naÿalost, dosad previše bilo.)

10. Molimo naroåito ministra prosve-te dr Slobodana Vuksanoviãa da ovim po-vodom prvi primi predstavnike naše spo-menute struåne grupe na razgovor, jer je je-dini koji nam nije hteo ništa odgovoritini na našu 12. molbu da nas primi na raz-govor o ovom pitawu, ali ni posle JAVNEOPOMENE koju smo mu izrekli u åetvr-tak, 25. avgusta 2005. godine u 13.45 satiispred Ministarstva prosvete u Beograduzbog takvog wegovog odnosa prema svojimsunarodnicima koji su se propisno udru-ÿili da, najveãim delom na svoj raåun ina raåun svog vremena, uåine ono što ni-su uåinili za naše pismo oni koji su zato dobro plaãeni. (Ne ÿelimo da verujemonekim priåama u kojima je Åisto Lice Sr-bije, u stvari, Arogantno Lice.)

11. Niko, pa ni Srbi, a pogotovo svivi kojima se ovoga puta obraãamo, nemaprava da ãuti dok iz svakodnevne upotrebetako sistematski, pod nasiqem i obmana-ma, nestaje srpsko milenijumsko pismo.

Uz srdaåne pozdrave, molimo vas sve naovaj sveti dan (Velika Gospojina) da nas —dok ste na vlasti i poåasti — pojedinaånoili zajedniåki, što bi bilo još boqe — po-zovete na razgovor o ovom vrlo ozbiqnom

48

problemu, uz nadu da ãemo sve što je nuÿnoi potrebno u vezi s ovim uraditi iako u to-me svi veã previše kasnimo.

Za moguãu teÿu reå, koja se i tako moÿeshvatiti, unapred upuãujemo izviwewe uz na-

še uveravawe da nam nije bila namera niko-ga da vreðamo, nego da, pre svega, izazovemoi podstaknemo na zajedniåki posao u vezi snašim pismom koje, bez ikakvog razloga, ne-staje pred našim oåima.

Novi Sad,Na Veliku Gospojinu,28. avgusta 2005.

Za Udruÿewe „Ãirilica"

Vera Davidoviã(predsednica Skupštine „Ãirilice")

Dragoqub Zbiqiã(predsednik Izvršnog odbora „Ãirilice")

49

PISCI O JEZIKU

(…) Meðutim, veliåina naše „koine"— našeg beogradskog narodnog govora, utome je što su se, sliåno onome što je bi-lo i u Atini, kod nas, u Beogradu, zadrÿa-li i mnogi stari oblici, a došli do va-ÿnosti i sasvim novi. Mi imamo i razgo-vetan „epski govor" sa akcentima na goto-vo svakoj reåi. Svaki od nas dolazi u pri-liku da tako i govori. Pa imamo i brÿe,„stegnute oblike" (kako ih naziva Andriãu Gospoðici). A, naravno, pravimo i veli-ke reåenice sa brzim tempom i mnogimpromenama u intonaciji, koja sluÿi spojui razdvoju. Pa je tu još i cezura, i govor udva i tri talasa, koji su kod nas åesti iizraziti. Pa ipak: ne samo da je ta mno-ÿina i obiqe reåi, gipkost gramatike isintakse — kao i u drugim znaåajnijim kwi-ÿevnim jezicima, nego tu je i obiqe i åu-desna raznolikost ritmova i melodije. Ras-polaÿemo i najarhaiånijim i najmoderni-jim melodijama i ritmovima. U tome namizgleda naša neizmerna i izraÿajna sna-ga, naše privremeno jeziåno preimuãstvo.Pa, dokle veliki moderni jezici izgubišemnogo od snage ili bar od smera u svojimakcentima, naši jedri, jezgroviti akcentijoš uvek imaju ÿivotnoga soka, imaju ga isuviše. U engleskom, gde su akcenti krep-ki po snazi, smer im je sav iskruwen, onisu gipki i podloÿni vlasti onoga ko sewima sluÿi: moÿemo ih izvrtati po voqigovornika, u ovom ili onom pravcu, nago-re nadole, talasavo i sloÿeno, isti vokalu istoj reåi. Kod nas pak to ne ide bez ot-pora. Vokali imaju svoj ÿivot i svoju in-tonaciju, koja se mora i lomiti i krotiti,

ali koja nije više neukrotiva stihija na-šeg jezika. U današwe dane, kada naši ak-centi gube svoju preteranu krutu otpornost— kwiÿevnost zahteva velike jeziåne maj-store, koji ãe se umeti ophoditi sa svojimveliåanstvenim i tako dragocenim mate-rijalom. Još nešto. Ona nekadašwa jed-noobrazna glasnost, ono rasipniåko har-åewe vazduha, davno su se prestavili saovoga sveta. Sporedne reåenice ispadaju mno-go mawe glasne, a umetnute grupe reåi go-vore se niÿim glasovnim registrom; va-ÿne pak reåi vezuju se, kao da se dovikuju,i kao umetnute u svoju gorwu melodiju. Ne-što je sliåno moglo biti i u latinskom,ali u mawoj meri, i samo kao åisto umet-niåko sredstvo.

Dakle, nije sve podjednako vaÿno kao uepskoj govornoj stilizaciji. Nije sve jed-noobrazno, jednako, jednoglasno, jednosmi-sleno. I, sada, glasne ÿice ne „zateÿu se"svaki put na isti blagonakloni naåin. Pai naši mnogobrojni rezonatori poåeli suda se „orijentišu" prema smislu, slutwii åuvstvu. Govor je veãma naš no nekada.

Kad prelistavamo istoriju francuskogjezika od Brinoa (naroåito posledwi H¡¡tom, izdat 1948) ostajemo zapaweni: kakotamo pisci izmewuju jeziånu izraÿajnost,prosto time što (kako misli Brino i we-gova škola) ovako ili onako rasejavaju irazmeštaju po reåenici delove jedne raz-vejane slike, metafore ili uporeðewa; ilipak åestice jedne misli, ili åuvstva kojedaje boju, zamah, val. Pa ipak — rekli bi-smo — to je sve u tolikoj meri samo zatomoguãe što je snaga jeziåka oslabila, što

50

je otpor reåi smawen, pa je spisatequ lak-še da sa reåima barata. Kod nas je to teÿe,zadatak je odgovorniji, pobede su mawe slu-åajne. Jezik je ÿivqi, koåoperniji i osor-niji. Seãi wegove ÿive ÿilice i nerve —to nisu mrtve rašqike — izvitoperavatiakcente, podrhtavati usponima i padovima— sve je to kod nas problem za umetnika,problem koji traÿi da prodremo u zdra-vac, u samu dušu govora, i da vidimo štasmemo, koliko smemo i dokle smemo.

(…)Prosto me je zapawilo kad sam åuo abe-

-Rusloa u wegovom Fonetiånom Institu-tu u Parizu gde izjavquje: da moÿda åak ifrancuski ima sve one akcentske odseve iprelive koje i naš srpski. Samo — mi-slio sam ja — sve je to slabije, sve je tosavladano, pa se gotovo i ne primeti. Ali,da je tu, — tu je! (…) Ako je ova pretpostav-ka taåna, ona podvlaåi åiwenicu: da svakijezik raspolaÿe, pored poznatih i od sva-kog primeãenih tvoraåkih snaga, još i dru-gim ÿivim silama, koje uopšte ne padaju uoåi, i koje su u stawu da doðu do delawa,do izraÿaja, kad im prispe vreme i kad ihza govorno dejstvo probudi kakav jeziåkiumetnik. Tako, Grci i Latini zvaniånonisu u metrici obraãali paÿwu na akce-nat, kao da ga i nema. A on je bio, svakakou jezgru, u srÿi govora. Docnije, u istimtim jezicima, paÿwa je, i te kako, obraãe-na na akcenat: on se nešto dopunio i iz-menio, ali pre svega, postao je elemenat okome se više vodi raåuna prilikom sve-snog isticawa onoga što hoãe da se kaÿe.Efekti koji su postizavani naoko neznat-nom promenom u duÿini (recimo jednimAuflösung-om u kakvom horu Sofoklovom,tj. mesto jednog oåekivanog dugog vokala do-ðu dva kratka, i uznemire åitavu dušu isve wene odjeke u narodu) — ti efekti sadse traÿe u dejstvu ovog ili onog naglaska.

Pa tako isto i mnogi efekti koje smomi pobrojali: cezura, veza ili nevezivaweslogova, tamniji ili jasniji slogovi, za-stanci, agogika, niz stalnih melodiåkihkorekcija, usponi, padovi, razvejavawa, po-merawa i preinaåewa oåekivanih akcenata— i druge pojave, postojali su odvajkada unašem jeziku. Ali u naše doba sve je todošlo do svesnije upotrebe. Na wih je obra-ãena danas veãa paÿwa, i oni su ušli u

sastavni deo našeg govornog poslovawa,naše jeziåne svesti.

Ko zna koliko još ima takvih ÿivihmoguãnosti! Pa koliko tek samo ima, u to-me pravcu, slutwi i anticipacije! One sa-åiwavaju neiscrpni majdan svakog jezika.Pisci o wima moraju povesti raåuna, pregramatiåara, koji vazda dolaze post festum.

Ali pre svega naš jezik, stasao za mo-derne zadatke i pre pisaca, morao je da sepozabavi ekonomijom: duÿine glasa, daha,vazduha, vremena. Nemilosrdno se brišesve što je izlišno. Ogroman je to prelom.Akcenti veoma uzrujavaju i govornika i slu-šaoca. I suviše su krepak zaåin. Oni tra-ÿe znaåajan i stalni napor, uzrujano iÿi-vqavawe. Epska dikcija borila se protivuwih: sporošãu tempa. Borila se sa uspe-hom. Koliki je napor u akcentima, naroåi-to kad su prisno skopåani sa visinom —vidimo veã i u tome što postoji gorwiregistar za visinu: non plus ultra. Ako pre-ðemo preko te granice — to nam se sve-ti, zaleteli smo se u patetiku krajwu kojojpreti laÿ i falseto, u onaj åuveni nemu-ÿanski ton kojim se, za svrhe krajwe komi-ke, sluÿio još Aristofan, još Šekspir,u svojim „budalama", a u naše dane najveãicirkuski komiåar Grok, i ona dva nenad-mašna Åeha-klauna, Verih i Voskovec.

Meðutim, duÿina uopšte nije vezana saizriåitim naporom. Åak daje na mahove iutisak spokojstva i nepomuãene bezbriÿno-sti. Pa kad smo veã morali da skratimoduÿine (one su podlegle prve), kako bismoizgledali da je još ostao i napor svih ak-cenata! To bi bilo strahovito uzbuðeno pti-åije kliktawe! Eto još jednog razloga no-voj i krajwe paÿqivoj štedwi, i u obla-sti samih akcenata.

Promewena melodija

Promewena melodija (i promewen psi-hološki govorni postupak prilikom radasa govornom melodijom), u beogradskom usme-nom opštewu, ne donosi samo sliku pro-mewenoga mentaliteta. Ona omoguãava tajmentalitet tj. moderniji mentalitet izdoba tehnike, mašina, planirawa. Ona omo-guãava: više nijansi (na koje se ranije ni-je toliko obraãala paÿwa), više humora,više igre odnosa, više rekvizita iz naj-

51

novijih psiholoških tekovina åoveåanstva,koje mora da se snalazi u slutwama i intu-icijama, brÿe i spretnije. Ona omoguãavapodrobnije analize, oštrije sinteze, ne-minovnija saznawa (mesto sporih doÿivqaj-no-starinskih), ona omoguãava periode, vi-sprenija grupisawa, iznenadne prelaze, na-glo kretawe svesnijih kategorija, orijen-tisawe (lišeno preteranog taloga doÿi-vqajnosti, svuda i na svakome koraku), grup-ne deobe, sudbonosne uzlete i domete, upo-reðewe grupa izmeðu sebe (mesto doÿivqa-ja svake reåi napose, kao kakve velike re-åeniåne magline u kojoj ima svega i svaåe-ga); analize su tananije, sinteze åak i mu-wevite (pomerawem akcenata i akcenatskogpretega), svakako su neodoqive itd. itd.Bez nove melodije (i rukovawa sa wome,igre u wu, svesti o woj), bez wena zraåe-wa, nema ni razumevawa za novoveko raz-dobqe tehnike i izukrštanih oseãajnih ilogiåkih odnosa. Nema, u dovoqnoj meri,åak ni ispoqavawa svih tih naših novihi najÿivqih sadrÿaja.

(…)A pošto nismo izgubili (s druge stra-

ne) onu iskonsku vezu (prekinutu kod ve-ãine drugih, koji su se oteli iz drevne si-rovosti) sa epskim, sa nabrajawem, sa la-ganim doÿivqajem, sa merakom i pijanstvomzamršenih reåi, sa svima tromim i moã-nim izraÿajnim moguãnostima pamtiveka,to naš jezik raspolaÿe, u svome poslova-wu: i romonima nemuštim, i šapatimasudbinskim, i gromovima i milozvucima,kao retko koji jezik u istoriji svetske kwi-ÿevnosti.

Mislim da se mi nismo pokazali do-voqno svesni svih tih novih, izvanrednihmoguãnosti koje dolaze od te mešavine, odtoga plodnoga izraÿajnoga spoja. One su stvo-rene istorijom, ali je tu uåinio preteÿninapor sam narod i naš Beograd, a mawe„kwiÿevnici i fariseji", dosledni i kle-tveniåki verni iskquåivo starijem i kru-ãem jeziåkom šablonu, koji je zastareo, ne-moderan, pa moÿda åak i suprotan savre-menim naporima i podvizima.

Naša tipiåna stara reåenica

Muški deseterac, onako pevan uz gusle(dakle sa karakteristiånim napevom, åije

izvijawe ne odgovara uvek vijugama samogateksta, kad se ovaj govori), pretpostavqajednu tipiånu našu reåenicu. Uveren samda je sliåan zadatak imala i svaka narodnapopevka: da nas nauåi da se izraÿavamoreåenicama. Prva reåenica, nalik na sa-dašwe, bila je formulisana melodijom, ane govorom. Treba samo pomisliti na obra-sce iz crkvene liturgije svih moguãih kul-tova: sanskritskih, starohebrejskih, sirskih,vizantijskih, katoliåkih pa i na naše pje-nije. Pjenije se izvodilo i uz izvesne te-lesne pokrete i ritmiåka wihawa koji pred-stavqaju prvobitnu interpunkciju (gestovisu i danas veãma interpunkcija, no samizraz åuvstava — mislim da se to nije do-voqno shvatilo u pozorištu). Dakle, našadeseteraåka završena reåenica koristilase onim što joj je ijekavsko nareåje dalo imoglo dati.

1) Reåenica se tu završava nenaglaše-nim slogom, prigušenim vokalom. (U tom,„mlaðem" nareåju i nema akcenta na krajureåi od više slogova; ako li se pak po-sledwi slog pewe posle uzlaznih akcena-ta, on se pewe blago, a izgovara se tamno iprigušeno; åesto se posledwi deseteraåkislog prebacuje i u naredni stih, jer je isuviše slab u svome stihu, na kraju: pro-sto nije tu bilo mesta za w.)

2) Takozvani enjambement (prekoraåewe),tj. da reåenica ne bude završena posled-wim desetim slogom nego da uzima u obzirjoš i sledeãe slogove iz narednog stiha —novija je pojava. Prekoraåewa nema u na-šem desetercu, štaviše on je apsolutnoprotivan wegovome duhu: duhu završene re-åenice. Prekoraåewe se javqa kao bitnokod Homera — iz åega se vidi da je Home-rova poezija, kako i misli Berar, evolu-isana poezija. Prekoraåewem se, kod Ho-mera, postiÿu veliåanstveni efekti: pli-me od strasti koja preplavquje uske okvireprvobitne reåenice. Sliåno je u docnijemfrancuskom aleksandrincu (posle chansonsde geste), a naroåito kod Viktora Igoa (…)Naša pak deseteraåka reåenica, mudro, pri-brano, ograniåava se na dopuštenu i izbo-renu meru. Uostalom, najviši talas i nijekod we na sasvim posledwim slogovima,nego negde potkraj. Na samom kraju on je,åesto, veoma vrletan tj. posledwi slog ve-

52

oma pada. Iz ovih teÿwi (koje su u srÿi ijezika) i namere da se napravi reåenica,potiåu i mnoge didaktiåke osobine naše-ga junaåkoga stiha. Didaktika je uvek u pra-poåetku. Te pak ukorewene osobine, u svi-ma kwiÿevnostima, krune se polako. Kodnas su moãne, pa su dejstvovale ogromnomsnagom i na Dubrovåane, i na VojislavaIliãa, kad je pokušao reformu stihovanereåenice. Stih se, nekako, kod nas skame-wuje u poslovicu, u nešto gotovo i nemi-novno. Samo to nije okamenelost potowa,veã okamenelost prvobitna, poåetna. Jerkamen nije samo na kraju, wega ima i u po-åetku: borba je s wime stalna. On je veåitapretwa ÿivoga izraza. (…)

3) U sarajevskim Pitawima savremenogakw. jezika (kw. ¡ sv. 2) Milija Staniã dajepraktiåna uputstva kako da „ovlada" kwi-ÿevnim akcentom onaj koji pripada komstarijem govoru (gde su akcenti bliÿi kra-ju). Wegov je zakquåak: da se silazni ak-centi (…) „prenose" (struåan termin) zajedan slog ka poåetku reåi, i to bilo kaokratkouzlazni, bilo kao dugouzlazni. Iz ovo-ga zakquåka vidi se i teÿwa ijekavskogadeseterca: da ne dozvoli velika i nepre-gledna vijugawa i vrludawa, te nagore tenadole, kao u starim govorima, gde na pri-mer u reåi: djevôjka — prvi slog ima nizakton, pa se veoma visoko pewe ka drugomslogu da naglo padne na treãem slogu. Unovijem govoru akcenat je došao na prvislog (blagi uzlazni akcenat) pa se vrlomalo pewemo ka drugom slogu i tek ondapadamo. Dakle, u starom govoru: dva velikaintervala i pri usponu i pri padu; u no-vom govoru samo jedan interval, i to pad,koji je lakši, beznaporniji. A ista ta psi-hiåka neodoqiva teÿwa (da se arhaiåna za-vijawa što više izbegnu, mada se ne mogusasvim uništiti — to dolazi tek docnije,ukoliko se uopšte dade izvesti) — vladane samo u pojedinaånoj reåi, ona vlada i uåitavoj reåenici. Naroåito se izbegavajuskokovi: svode se na najmawu meru (Beo-grad je tu stao na pola puta: on, u grupi odpredloga i imenice gde bi nagon zahtevaoakcenat na predlogu, vrlo åesto ostavqaakcenat na imenici, i tako se ÿrtvuje pra-vilo, za qubav boqe preglednosti. Na pri-mer u Šapcu vele: u Šapcu, dok se u Beo-

gradu ostalo pri: u Š pcu, sa velikim ra-sponom. Uostalom, veliki je raspon vazdakod mawe uobiåajenih veza, a åim je veza isuviše familijarna, stvara se jedinstvenareå, uz izbegavawe raspona.)

(…) U našim starijim govorima (sa ve-ãim vrludawem i izvijawem, zbog akcenatapred kraj reåi) ne oseãa se tragedija u ovojborbi, a i suviše je mnogo tu vijuga ikrivudawa. Wima je prikladniji osmerac,sa lepršom i lelujawem ritma. U wimaje uostalom mawe tragedije: tragedija je upravome desetercu što se stalno mora dahvata u koštac sa nekadašwim izvijenimteÿwama, sa neåim arabesknim i nedovoq-no odreðenim, neåim neodredqivim. To le-lujawe pobeðeno je u desetercu. Reåenica jekamenitija, åvršãa, preglednija (…) reåe-nica krepka, saÿeta, mudra, izrazita i na-pregnuta. Osmerac (åak i u mlaðim govo-rima) dopušta mnogo veãa lelujawa, neod-redqiva, i sa mawe prkosa i inata, a višesrameÿqive krotkosti. Uostalom, tu je iÿenski deseterac da se ublaÿi što je isuviše osiono, da se izbegne na mahoveneizdrÿqiva napetost govornoga tkiva.

Ali, i pored svih ovih ogromnih teko-vina epskoga, mudroga i opreznoga govora,sadašwe vreme nametnulo nam je nove za-datke, i samu promenu melodije, kao neštoneophodno da bismo izrazili i sebe, i svetoko nas. Ako tome ne budemo naredni —izgubiãemo našu vezu sa buduãnošãu, s timda ipak ne vaskrsnusmo staro, epsko, dog-matiåko, patrijarhalno i duÿinsko.

U gråkoj literaturi, najdivnijoj lite-raturi sveta, došao je bio momenat kada jeniz pisaca imitovao klasiåare iako je ÿi-vi ÿivot bio sasvim drugaåiji. Javili suse i puristi koji su smatrali da je svakwiÿevnost posle Demostena — åista izo-paåenost, izroðivawe. I tada je na cenibilo — veli Willamowitz u svojoj Griechi-sche Literatur des Altertums (uvod, na str. 4)samo ono što je puka imitacija. Daqe do-kazuje i Vilamovic i åitav niz nauånikakoji se wega drÿe: da je kwiÿevnost izgu-bila vezu sa ÿivotom, bar ta i takva kwi-ÿevnost. Ako ova saznawa proširimo nagovornu melodiju, javqa se pitawe: moÿe-mo li imitovati, i u kojoj meri, danas,epski slog i epsku govornu melodiju a da

53

ostanemo u vezi sa ÿivim ÿivotom i we-govim neodoqivim potrebama? Beogradskagovorna melodija rešava to pitawe na svojnaåin: ne napušta staro do kraja, ostaje uvezi i sa wim, ali ostvaruje gipkost, hi-

trinu, nagle sinteze, apstrakcije, doÿi-vqajnu ekonomiju itd. — koji su joj se uåi-nili neophodni u doba industrije, maši-na, i smisaone brzine u svemu i svaåemu.

Stanislav Vinaver, Jezik naš nasušni

54

55

S neizmernim ÿaqewem beleÿimo da smo izmeðuprošlog i ovog broja ostali bez jednog od najdragoce-nijih saradnika. U maju prošle godine preminuo je mrBranislav Brboriã, istaknuti sociolingvista, sekre-tar Odbora za standardizaciju srpskog jezika i autornekoliko zapaÿenih radova u našem åasopisu. I sveOdluke (ranije Zakquåci) Odbora za standardizaciju,koje je naš åasopis redovno objavqivao poåev od 1999.godine, nastajale su pod budnim okom i u konaånoj re-dakciji Branka Brboriãa. Wegov odlazak predstavqanenadoknadiv gubitak kako za „Jezik danas" tako i zacelokupnu srpsku lingvistiku.

Uredništvo vas poziva na saradwu —sa zadovoqstvom ãe objaviti vaše priloge,odgovoriti na vaša pitawa, nastojati darazjasni jeziåke nedoumice. Priloge i pi-tawa šaqite na adresu Uredništva: Ma-tica srpska, 21000 Novi Sad, ul. Maticesrpske br. 1.

Pretplatu za 2006. godinu u iznosu od200,00 dinara moÿete uplatiti u svakoj po-šti na ÿiro raåun broj 295-1234397-90,sa naznakom da je svrha doznake „pretplatana Jezik danas" a primalac: Matica srp-ska, Novi Sad.

glasilo matice srpske za kulturu usmene i · pdf filegledaocima poruåuje da pre upotrebe...

Documents