GLASOVNE PROMENE Jednaenje suglasnika po zvunostiKada se u okviru jedne rei nau dva suglasnika nejednake zvunosti, oni tee da se izjednae tako to se prvi jednai prema drugome.Jednaenje suglasnika B prema suglasniku Pnominativ: vrabacgenitiv: vrapca< vrabac < vrabca > vrapcaJednaenje suglasnika P prema suglasniku Bevap+dinica> evapdinica> evabdinicaJednaenje suglasnika D prema suglasniku Tod+kriti> odkriti> otkriti Jednaenje suglasnika Z prema suglasniku Sraz+pasti> razpasti> raspasti Odstupanja od jednaenja suglasnika po zvunostiGlas D ispred glasova S i nikada se ne zamenjuje sa svojim bezvunim parom T.predstavapredsedniksredstvogradskiodsustvoodetatipodiatiodtampatipredkolskiodtetaU nekim stranim reima takoe nee doi do jednaenja suglasnika po zvunosti.VaingtondragstorpingpongpostdiplomskijurisdikcijaMekdonaldsbrejkdens

Jednaenje suglasnika po mestu tvorbePrvi sluaj jednaenja suglasnika po mestu tvorbe je kada se dentalni suglasnici (z, s) nau ispred prednjonepanih (j, lj, nj, , , d, , , ) prelaze u prednjonepane glasove , .nonja od nosnjapronja od prosnjapanja od paznjamrnja od mrznjamau od mastju, masuenja od eznjagvoe od gvozdje, gvozeOdstupanja od jednaenja suglasnika po mestu tvorbesjediniti a ne jedinitisnjegovi a ne njegovirazljutiti a ne raljutitiizljubiti a ne iljubiti Drugi sluaj jednaenja suglasnika po mestu tvorbe je kada se glas N nae ispred glasovaB, Ponda se zamenjuje sa glasom M. stambeniprehrambeniodbrambenizelembaU izvedenim reima N uvek prelazi u M, dok u sloenicama N ostaje nepromenjeno, i onda je re o odstupanju.Odstupanja od jednaenja suglasnika po mestu tvorbe jedanputvanbranistranputica

PalatalizacijaPalatalizacija je fonetska alternacija u kojoj se zadnjonepani suglasnici k, g, h zamenjuju sa prednjonepanim (palatalnim) suglasnicima , , .K:1) Palatalizacija u deklinacijinominativ: vojnik, seljak, momak, vukvokativ: vojnie, seljae, mome, vue2) Palatalizacija u tvorbi reijunak- junaina (augmentativ)seljak- seljaina (pejorativ)vuk- vuica (mocioni sufiks)ruka- ruica (deminutiv)3) Palatalizacija kod glagolarekoh-reetekoh-teeispekoh-ispeeC:Promena glasa C u glas takoe spada u palatalizaciju. Najee se javlja u prisvojnim pridevima od vlastitih imena.Milica-MiliinStevica-SteviinMarica-Mariincarica-cariinkraljica-kraljiinzec-zeijideca-deijiptica-ptiijiOdstupanja od palatalizacijedevojica-devojicin, a ne devojiinspremaica-spremaicin, a ne spremaiinG:1) Palatalizacija u deklinacijinominativ: bog, vrag, begvokativ: boe, vrae, bee2) Palatalizacija u tvorbi reinoga-noicaknjiga-knjiica, knjiurinabeg-beati, beanijatuga-tuan, tuitiZ:nominativ: knez, markizvokativ: knee, markieH:1) Palatalizacija u deklinacijinominativ: duhvokativ: due2) Palatalizacija u tvorbi reiprah-praina, praaksmeh-smeak, smean3) Palatalizacija kod glagolarekoh-rekoe

SibilarizacijaSibilarizacija je fonetska alternacija u kojoj zadnjonepani (velarni) suglasnici k, g, h prelaze u sibilante c, z, s.Glasovi k, g, h nejee prelaze u c, z, s ispred nastavka -i.K:C1) Sibilarizacija u nominativu mnoine:ak-acijunak-junacivojnik-vojnicioblak-oblaci2) Sibilarizacija u dativu jednine:majka-majcidevojka-devojciruka-ruciAmerika-Americi3) Sibilarizacija kod glagola:rekoh-recipekoh-peciutekoh-uteciOdstupanja od sibilarizacijebaki, a ne bacideki, a ne deciseki, a ne seciestitki, a ne esticitaki, a ne tacimaki, a ne maciigraki, a ne igracipraki, a ne pracipatki, a ne patcimotki, a ne motciAnkiBrankiZorkiPrimeri dubleta u sibilarizacijiU nekim reima pravilna je upotreba rei u kojima je izvrena promena, kao i u onima u kojima nije dolo do promene.bitki/bicipripovetka/pripovecimaski/mascifreska/fresciguski/guscikerki/kerciGradiki/GradiciG:Zbubreg-bubrezikoveg-kovezinoga-nozipruga-pruzituga-tuziOdstupanja od sibilarizacijeaga-agivaga-vagiliga-ligiZaga-Zagidroga-drogitezga-tezgikuga-kugikolega-kolegisinagoga-sinagogiPrimeri dubleta u sibilarizacijislugi/sluziPoegi/PoeziH:Sorah-orasisiromah-siromasieh-esiVlah-VlasiOdstupanja od sibilarizacijepsiha-psihisimploha-simplohiPrimeri dubleta u sibilarizacijisnahi/snasiepohi/eposi

JotovanjeKada se nenepani suglasnik nae ispred glasa J onda on prelazi u prednjonepani suglasnik i takva promena se naziva jotovanje.zubni suglasnici d, t, z, s, c + j > , , , usneni suglasnici b, p, m, v + j > blj, plj, mlj, vljsonanti l, n + j > lj, njzadnjonepani k, g, h + j > , , Jotovanje se javlja u komparativu prideva, konjugaciji, deklinaciji i prilikom tvorbe rei.Jotovanje u komparativu prideva:brz-britvrd-tvribeo-beljijak-jaitih-tiiJotovanje u prezentu:vezati-veemglodati-gloemvikati-viemmahati-maempisati-piemJotovanje u trpnom glagolskom pridevu:voleti-voljenmaziti-maennositi-noenJotovanje u imperfektu:paziti-paahpaliti-paljahnositi-noahJotovanje u instrumentalu:smrt-smruso-soljuglad-glauJotovanje u tvorbi rei:koren-korenjegrm-grmljenoga-nourdapile-pileiponiziti-poniavatiOdstupanja od jotovanjarazjedinitnadjaatiinjekcijakatjon

Gubljenje suglasnikaKada se dva ista glasa u okviru jedne rei nau jedan do drugog, jedan se gubi, odnosno uproava se suglasniki skup radi lakeg izgovora te rei.Rus+ski> russki> ruskibez+zvuni> bezzvuni> bezvunibez+ini> bezini> beini> beini* pre gubljenja suglasnika, primeujemo i jednaenje suglasnika po mestu tvorbeOdstupanja od gubljenja suglasnikaU nekim reima nee doi do gubljenja suglasnika zato to bi se u tim sluajevima izgubili smisao i znaenje te rei.crnookavakuumneefikasannajjaivannastavniGubljenje suglasnika Tnominativ: otacgenitiv: oca< otac> otca> oca*glas c je afrikata, odnosno sliveni glas koji je nastao od glasova ti s, pa se iz tih razloga gubi glas tmastan> masnaastan> asnazadatak> zadatki> zadatci> zadaci*pre gubljenja suglasnika izvrila se sibilarizacija (k:c)svetac> svetci> sveciOdstupanja od gubljenja suglasnika TazbestniprotestnistudentkinjaaoristnipijanistkinjaGubljenje suglasnika Dod+drati> oddrati> odratipod+ drati> poddrati> podratiOdstupanja od gubljenja suglasnika DpoddijalkatpreddravniGubljenje suglasnika Svaro+ski> varoski> varoki> varokiPrag+ski> pragski> praski> praski> prakimomak+ski> momakski> momaski> momaki* u ovim sluajevima imamo i palatalizaciju ili jednaenje suglasnika po zvunosti pre nego to se izvri gubljenje suglasnikaOdstupanja od gubljenja suglasnika Spokustvopreimustvopo mogustvu

Prelazak L u OKada se glas L naao na kraju sloga ili na kraju rei zamenio se sa glasom O,takav sluaj fonetske alternacije naziva se prelazak L u O.sol< soo> (dolazi do saimanja) sostol< stoo> stosokol< sokoo> sokoprestol> prestobel> beotopal> topao1) Prelaz L u O kod imenicapetao> petlakotao> kotlaaneo> anela2) Prelaz L u O kod prideva:debeo> debelaveseo> vesela3) Prelaz L u O kod glagola:bio> bilapevao> pevalamislio> mislila4) Prelaz L u O u tvorbi rei:selo+ce> selce> seocedeliti> del+ba> deobaKod imenica tipa slualac, gledalac, mislilac i drugih prave se u svakodnevnom govoru greke u nominativu i genitivu. Kod ovih rei takoe zapaamo promenu L u O.primer: Ja sam gledaoc raznih emisija na televiziji.* upotrebljena imenica je pogreno napisana, treba rei i napisati gledalac.nominativ jednine: gledalac, slualac, mislilacgenitiv jednine: gledaoca, sluaoca, misliocanominativ mnoine: gledaoci, sluaoci, misliocigenitiv mnoine: gledalaca, slualaca, mislilacaOdstupanja od prelaska L u ObokaladmiralvokalfudbalbolurnalgeneralNeemo rei fudbao, bokao, admirao...

Nepostojano AFonetska alternacija Nepostojano A najee se uoava u nominativu jednine i genitivu mnoine.Prisutna je i kod imenica, i kod prideva, i kod glagola. A est je sluaj da se javlja i kod predloga.Nepostojano A kod imenica:nominativ jednine: devojka, pisac, rebrogenitiv jednine: devojke, pisca, rebranominativ mnoine: devojke, pisci, rebragenitiv mnoine: devojaka, pisaca, rebaraNepostojano A kod prideva:dobar-dobratopao-toplajasna-jasnaNepostojano A kod glagola:ja sam- mi smoja sam iao-ona je ilaja sam rekao-ona je reklaNepostojano A kod predloga:sa, s (sa mnom, s tobom)ka, k (k meni, ka kui)uz, uza (uz nju, uza me)nad, nada (nad kuom, nada mnom)pred, preda (pred tobom, preda mnom)U ovim sluajevima nikako nije dozvoljeno upotrebljavati predlog s, k, pred, uz, nad sa apostrofom.

Prevoj vokalaPod pojmom prevoj vokala podrazumeva se stara glasovna promena koja se odnosi na promenu vokala (samoglasnika) u korenu jedne rei, ime su se stvarale rei srodnog ali razliitog znaenja. Rezultat ovakvih alternacija su promene vokala izmeu rei sa istim korenom. Samu fonetsku alternaciju mogu initi dva vokala ili vie vokala.prati-perem (promena a:e)zvati-zovem (promena a:o)roditi-raati (promena o:a)U pojedinim reima prevoj vokala moe biti kada se promeni samo duina:lei-legatiizmisliti-izmiljati

Asimilacija i disimilacija samoglasnikaAsimilacija samoglasnikaU srpskom jeziku pravilno je rei i:koga-kojegamoga-mojegatvome-tvojemumome-mojemuU prvoj rei iz niza glasu o odgovara skup oje u drugoj rei iz niza.Druga rea u nizu (oblici koga, moga) nastala je tako to je iz rei kojega, mojega ispao sonant j, pa se dobija oblik koega, moega. Tada vokal o prelazi u vokal e, odnosno o se jednai sa e i dobijamo rei mooga, tvooga. U takvim reima dolazi do saimanja, odnosno pretvaranje dva ista vokala u jedan, a proces koji je prethodio saimanju vokala naziva se asimilacija, odnosno jednaenje. Nakon izvrenog saimanja dobijamo rei moga, tvoga.mojega> moega (asimilacija)> mooga (saimanje)>mogatvojega>tvoega>tvooga>tvogaDisimilacija samoglasnikaDisimilacija samoglasnika se javlja kako bi se izbeglo nagomilavanje vie istih samoglasnika, odnosno vokala u okviru jedne rei. Javlja se u obliku instrumentala jednine imenica mukog roda sa dva nastavka-emi-om.kej-kejomje-jeomBe-Beomsprej-sprejomDismilacija samoglasnika javlja se i u mnoini ovih istih imenica.kej-kejovi (a ne kejevi)sprej-sprejovi (a ne sprejevi)ali:je-jeevi (a ne jeovi)