gligor stanojević - senjski uskoci

8/10/2019 Gligor Stanojević - Senjski Uskoci

http://slidepdf.com/reader/full/gligor-stanojevic-senjski-uskoci 1/335

O d g o v o r n i u r e d n i k

JOVAN VUJOŠEVIĆ

V OJNOI ZD A V A CKI ZA V OD



GLIGOR STANOJEVIĆ

SENJSKI USKOCI

U rago S iprak

Pariser StraSe 18

MONCHEN .

Telefon 0

89 48 76 58

Beograd, 1973.



PREDGOVOR

Ima gradova čije samo

im e

podsjeća čovjeka

na isto-

riju

svojstvenu

samo njima.

Senj

j e za

generacije

sve do

naših dana postao sinonim uskoka. Nijedna skupina ljudi

u

istoriji naših naroda

nije

ostavila

za sobom

takav

spo-

men

kao senjski uskoci.

O

njima

je

objavljeno

mnogo iz-

vora i još više rasprava, ali uvi jek parcijalno i prigodno.

Ogromna građa o senjskim uskocima sačuvana u stranim

arhivama kao da

je

više obeshrabrila nego podstakla istra-

živače da priđu objašnjenju jedne izuzetne pojave

u isto-

riji Hrvata i ostalih naroda Jugoslavije. Sama činjenica

da su se još u jeku

uskočke borbe pisale knjige

o usko-

cima, svjedoči koliko

je

veliko interesovanje vladalo

o nji-

ma u

Evropi krajem XVI

i

početkom XVII vijeka.

Prvi

pisac istorije senjskih uskoka je Minučo Minuči (Minucio

Minucci), koji je u R imu 1602. ili kasnije objavio svoje

djelo. Njegov nastavljač

Paolo

Sarpi (Paolo Sarpi)

pro-

dužio

je

istoriju uskoka

do

1616. godine.

Obje

istorije

su

objavljene

u

Veneciji 1683. godine

kao

zajedničko djelo.

1

*

Oba

djela

su

pisana

sa ciljem da se

uskoci prikažu

kao

obični pljačkaši i razbojnici. Ona će b itno uticati na for-

miranje mišljenja

o

uskocima

ne sam o u

Veneciji,

nego

i u

čitavoj Italiji.

U

odbranu uskoka ustao

je nek i ano-

nimni Fjorentinac, rođen u Fermiju 1558. godine. Njegov

rukopis, pisan poslije 1621. godine, nije nikada objavljen

') Municio Municci, Historia degli Uscocchi co' i progressi di

quella gente ali' anno 1602. Paolo Sarpi, Aggiunta ali

1

Historia

degli Uscocchi di Minucio Minucci, Veneaia, 1683.

5



u

Italiji.

Anonimni

Fjorentinac,

kojemu su bez sumnje

bila

poznata djela Minučija

i

Sarpija, prikazao

je

uskoke

kao patrijarhalne ljude i hrabre borce protiv Turaka,

2)

Malo će se k o interesovati za uskoke sve do X IX

vijeka, kada

će, pod

uticajern romantizma,

ož iv je ti pro -

učavanje prošlosti,

pa i

senjskih uskoka.

Svi t i radovi

odlikuju se proizvoljnošću i nekritičnošću. Većinom su to

prigodni članci,

više

političkog

nego

naučnog karaktera.

U ovom vijeku nije objavljena nijedna zbirka dokumenata

o senjskim uskocima. Tek sa XX vijekom počinje kritičko

proučavanje uskočke prošlosti.

Luka

Jelić,

objavljujući

neznatan

broj

dokumenata

iz

Vatikanskog arhiva,

skre-

nuo je

pažnju

na

značaj ovog arhivskog centra za uskočku

problematiku.

3)

Na osnovu tih dokumenata Jelić

je

objavio

jedan članak bez veće naučne vrednosti.

i}

Iste dokumente

objaviće

ponovo

Karlo Horvat

u svojoj

monumentalnoj

zbirci dokumenata o uskocima, u dva toma, koji obuhvata-

ju period od 1550. do 1620. godine. Ovom zbirkom udareni

su

temelji kritičkom proučavanju uskoka. Kako sam Hor-

vat kaže, za osnovu svoga istraživanja uzeo je »mletačku

nuncijaturu

u

tajnom vatikanskom arhivu«.

5

Nesumnjivo

je da su

nunciji

u

Veneciji

bili

dobro obaviješteni

o bor-

bama Mlečana protiv uskoka. Ipak, sva t a građa, bez

obzira

na

vjerodostojnost,

potiče iz

druge ruke.

Ono š to

je u zbirci najdragocjenije jeste dokumentacija o stavu

Vatikana prema uskočkom pitanju.

Drugi i važniji arhivski centar za proučavanje uskoč-

ke problematike jeste Venecija. Gradu o uskocima koja

se

nalazi

u

Državnom arhivu

u

Veneciji, nije niko posebno

2

) Franjo Rački, Prilog za povijest hrvatskih uskoka, Starine IX,

Zagreb, 1877, 175—256.

3

) Luka Jelić, Isprave o prvoj uroti za oslobođenje Klisa i kop-

nene Dalmacije od Turaka g. 1580—1586, Vjestnik kr. Hrvatsko-

-slavonsko-dalmatinskog zemaljskog arhiva, knj. VI. Zagreb,

1904, 97—113.

4

) Luka Jelić, Uskoci i urote o preotmi Klisa za druge polovine

XVI vijeka, Zadar, 1905, 329—349 (posebni otisak).

5

) Karlo Horvat, Monumenta historiam uscocchorum illustratia,knj. I, Zagrabiae, 1910, i knj. II, Zagrabiae, 1913. Citat je iz

predgovora I knj., str. X.

6



objavljivao,

ni u

našoj,

ni u

stranoj istoriografiji.

Prvi

hrvatski i jugoslovenski istoričar koji se koristio tom

arhivskom građom

o

uskocima

bio je Sime Ljubić. On je

citirao nekoliko

puta

arhivske podatke,

ali

nepotpuno

i

neprecizno, tako da nijedan istoričar ne m ože se pozivati

na te izvore.

6>

Najznačajniju građu

iz

Državnog arhiva

u Veneciji, u okviru šire problematike objavio je , u tri

toma, Grga

Novak, nastavljajući započeto

d je lo Š . L ju -

bica. Zbirka obuhvata period

od

1572.

do

1620. godine.

7

)

Iz istog je arhiva važne podatke o uskocima, naročito

o

zavjerama

i

preotimanju

Klisa

1596.

godine,

saopštio

Jovan Tomić.V Ostale zbirke građe i članke u kojima su

objavljeni dokumenti ili korišćeni arhivski izvori o usko-

cima

suvišno

je

navoditi.

To

će

čitalac

uočiti iz

teksta.

Sa

objavljivanjem

i

korišćenjem arhivskih izvora

po-

činje i kritičko izučavanje uskočke prošlosti, kako kod

Hrvata,

tako i kod

Srba. Srpski istoričar Jovan

Tomić

napisao

je dva

priloga

o

Senjanima.

9)

Tomić

je u

srpsku

istoriograjiju unio zabludu o etničkoj pripadnosti uskoka

tvrdeći

da

Senjani

»behu svi

srpski begunci,

što

zadiviše

svet junaštvom svojim.«

10

'

1

Ova koncepcija o senjskim us-

kocima vuče korijen iz srpskog romantizma

u

XIX vijeku,

iz

vjerovanja da

su

se samo Srbi borili protiv tuđih osva-

jača. I danas neki srpski istoričari, bez naučnog osnova,

zastupaju Tomićevu

tezu o

etničkoj pripadnosti senjskih

uskoka. U hrvatskoj istoriografiji najpotpunije d jelo o

uskocima napisao je Bare Poparić.

11

) Koristeći se uglavnom

zbirkom dokumenata Karla Horvata, Poparić

je težište

proučavanja stavio u period od 1596. do 1620. godine.

Razmatrajući

problem

jednostrano,

on je

idealizovao ulogu

') Šime Ljubić, Ogledalo književne povijesti iugoslavianske, kni.

II, Rijeka, 140-^187.

7

) Grga Novak, Commissiones et relationes Venetae, tom IV,

Zagreb, 1964, tom V, Zagreb, 1966, i tom VI, Zagreb, 1970.

») J. Tomić, Građa za storiju pokreta na Balkanu protiv Turaka

krajem XVI i početkom XVII veka, Beograd, 1933.

') J. Tomić, Crtice iz istorije senjskih uskoka, Novi Sad, 1901,

i Iz istorije senjskih uskoka, Novi Sad, 1907.

10

) J. Tomić, Crtice iz istorije senjskih uskoka, 49.

11

) Bare Poparić, Povijest senjskih uskoka, Zagreb, 1936.

7



senjskih uskoka. Istaknuti hrvatski

i

jugoslovenski

isto-

ričar Grga Novak je , u dva navrata, dao sažet pregled

uskočke

istorije,

12 )

O

uskocima

je

uzgredno pisao i Josip

M al. Na osnovu objavljenih izvora i djelimično novih

dokumenata

iz

Državnog arhiva

u

Beču,

on je

dao kratak

i nesistematičan pregled austrijsko-mletačkog zapleta zbog

uskoka.

13

) Am os-Rube Filipi je o senjskim uskocima na-

p isao jedan rad

regionalnog karaktera.

14

)

V. Vinaver

u

jednom radu ukazuje na period uskočke borbe

do

kipar-

skog rata.

15

)

Od stranih istoričara spomenućemo samo Roberta

Če-

si a (Roberto Cessi) i S ilvija Đ iganta S ilvio G igante ).

Č esi piše o

uskocima

i

problemu slobodne

plovidbe Ja -

dranskim

m orem sa

stanovišta najisključivijeg naciona-

lizmaJ

6

) Đigante, i pored ukorijenjenih predrasuda o usko-

cima, izn io je n iz

korisnih podataka

o

uskočkoj

proble-

matici.

17

)

Za Jugoslovene uskočka problematika ima poseban

značaj. Prošlost

nam veoma

često izgleda daleka

i beži-

votna.

Povremeno

ona i jeste

daleka

i

tuđa,

sve dok ne

odgonetnemo intelektualne i društvene preokupacije u

kojima

se

izražavaju težnje

i

problemi

ljudi onoga vre-

mena. Tada dolazimo

do

ubjeđenja da prošlost

nije

mrtva,

pošto ona u nama odista živi i traje. Uskočka problema-

tika je , u mnogim

domenima,

i naša

današnja

proble-

matika. Središni problem uskočke problematike — borba

protiv nasilja, za slobodu

i

ljudsko dostojanstvo

—

ostaje

i naš

problem.

Grga Novak, Naše more, Zagreb, 1932, 181—212. Grga Novak,

Jadransko more u sukobima i borbama kroz stoljeća, Beograd,

1962, 276—305.

") Josip Mal, Uskočke seobe i slovenske pokrajine, Naselja, knj.

1«, Ljubljana, 1924, 93—106.

") Senjski uskoci i zadarsiko otočje. Pomorski zbornik, knj. II,

Zadar, 1964, 579-629.

") Vuk Vinaver, Senjski uskoci i Venecija do kiparskog rata,

I. glasnik 3—4, 1953,43—66.

") Roberto Cessi, La Repubblica di Venezia e il problema adria-

tico, Napoli, 1953.

") Silvio Gigante, Venezia e gli Uscocchi, Fiume, 1904.

8



Pisanju ovoga rada pristupio sam na osnovu bogate

grade iz Državnog arhiva u Veneciji. Daleko sam od po-

m isli da se

samo

na

osnovu

te

grade

mogu

sagledati

sve

pojedinosti uskočke problematike. Svakako, još b i se našlo

građe

o

uskocima

u

arhivima Beča, Graca, Vatikana

i

dru-

gim

arhivskim centrima.

Ako sam ovim d jelom unapri-

jedio naša znanja o uskocima i postavio nove probleme,

onda

kao

autor

mogu biti

zadovoljan.

Na

kraju smatram

se obaveznim da zahvalim recenzentu dr Stjepanu Anto-

Ijaku, redovnom profesoru Sveučilišta

u

Zadru,

koji je

nizom

korisnih primjedaba doprinio

da rad bude bolji.

G. S.

9



I

SENJ POČETKOM XVI VIJEKA

Senj je jedini hrvatski-i-jugoslavenski grad koji ispu-

njava herojsku istoriju za skoro jedan vijek. Za razliku

od ostalih primorsk ih gradova poznatih po svo jim kultur-

nim spomenicima, Senj je ostao poznat potomstvu naj-

više po uskocima. Smješten u podnožju kamenitog Vele-

bita, gd je je priroda igrom slučaja ostavila m alo prostora,

prevojem Vratnikom Senj je bio povezan sa zaleđem.

Po svom geografskom položa ju Senj je bio predodređen

da postane izvozna luka svoga zaleđa, ali istorija mu je

namijenila drugu ulogu.

Početkom XVI vijeka Senj je bio poznat kao živa

tranzitna luka, odakle se redovno izvozila velika količina

drveta, vune i kože u Italiju. Kakav je privredni značaj

imao Senj vidi se i iz činjenice da je u njemu održavan

sajam na k oj i su čak i Turci dolazili.

1

) Kada je u proljeće

1516. oko 3000 Turaka upa lo u Hrvatsku, svi su vjerova li

»da su došli da opljačkaju sajam u Sen ju«.

2

) Svake godine

velike količine vesala izvožene su u Veneciju za potrebe

mletačke mornarice. Provale Turaka izazvale su velike

privredne poremećaje na Hrvatskom primojru i u njego-

vom zaleđu. Dolazi do osjetnog pada proizvodnih snaga.

Senj sve više gubi značaj izvozne luke. Providur Krka

pisao je krajem 1527. da se iz Senja izvozi malo vesala

u Veneciju »kako zbog toga što je zem lja opljačkana tako

') M. Sanuto, I. Diarii, tom II, Venezia, 1879, 659.

2

) š. Ljubić, Commissiones et relationes Venetae, tom I, Zagreb,

1876, 142.

11



i zbog toga što nadvojvođini kapetani zabranjuju izvoz« .

3|

Takođe u Bakru, pod vlašću Bernardina Frankopana, odr-

žavani su sajmovi. Provalom Turaka presječena je pri-

vredna povezanost Hrvatskog primorja sa zaleđem. Turci

nastoje da osvoje i Hrvatsko primorje, u prvom redu

Senj. Ta činjenica opredijelila je istorijsku ulogu Senja.

Uskoro poslije pada Bosne, kada je ugarskim posje-

dima na Jadranskom moru zaprijetila opasnost od Tura-

ka, kralj Matija Korvin je 1469. oduzeo Senj Frankopa

:

^ra ljevskim _gradom. tJ 'njcrnu je

osnovao kapetaniju ko ja če postatT osnova za kasniju

organizaciju Vojne krajine. Kapetanija u Senju je obu-

hvatala u zaleđu i cijelu Gacku sa utvrđenim Otočcem,

i, nešto kasnije, susjedno Brinje sa okolinom, a u pri-

morju Starigrad i Novigrad na ušću Zrmanje.

Ekspanzija Turaka u hrvatskim zemljama izazvala

je teške posljedice ekonomskog, društvenog i političkog

karaktera. Stalno pustošena od Turaka i sve više dezorga-

nizovana. Hrvatska se sve više koleba između Turaka,

Venecije i Austrije, što ugrožava državnu zajednicu sa

Ugarskom. Oni hrvatski velikaši čiji su posjedi bili na

jugu Hrvatske računali su na pomoć Venecije ili su pre-

govarali sa Turcima. Ne mireći se sa gubitkom Senja,

Frankopani će od kraja XV vijeka odlučno raditi da ga

povrate, ulazeći u razne političke kombinacije sa Veneci-

jom, pa čak i s Turcima. Bernardin Frankopan je nosio

titulu kneza Senja, Krka i Modruša. Početkom 1499.

Bernardin je postavio pitanje Senja, ali protiv njega su

bili ostali Frankopani. Toj političkoj kombinaciji odlučno

se suprotstaviše i Senjani otvoreno izjavljujući da više

neće vlast Frankopana i da bi radije »zapalili d napustili

Senj i predali se Turcima«. Senjani uputiše jednog kape-

tana ugarskom kralju da ispita njegovo raspoloženje i

političke namjere u vezi sa Senjom.

4

' Istovremeno knez

Anž Frankopan je tražio pomoć od Venecije protiv Tura-

ka i nudio joj Senj, pa je u Veneciju uputio jednog izas-

lanika da pregovara o tome, ali Sinjorija odbi ovu ponu-

') Š. Ljubić, Commissiones II, 39.

*) Santuo, I Diarii, tom II, 395, 791, tom III, 792.

2



du.

5j

Krbavski knez Ivan Karlović i neki drugi velikaši

bili su spremni da se nagode sa Turcima. Skender-paša

je pozivao Frankopane da se sa njim sporazumiju. Bosan-

ski sandžakat se graničio sa Hrvatskom i njegova terito-

rija se prostirala iznad samog Senja. Po vojnoj snazi

nijedan hrvatski velikaš, a možda ni svi zajedno ni esu

se mogli mjeriti sa bosanskim sandžakatom. Skender-

-paša je mogao mobilisati 6000 konjanika, sve Turaka

timarnika. Osim toga, u njegovoj vojsci je bilo 3000

konjanika »hrišćana obaveznih da idu u rat«.

6

)

Borba za Senj postaje sve otvorenija i komplikova-

nija . Ta j grad, kao da je imao neku magičnu moć, neodo-

ljivo privlači hrvatske velikaše, Turke i Mlečane. Na gra-

nici tri države Senj po svom geopolitičkom po ložaju

stiče izvanredan značaj za sve tri granične države: Ugar-

sku, Tursku i Veneciju. Početkom 1503. Ivan Korvin

je nastojao da dobije Senj u zamjenu za neke kaštele,

što ugarsko-hrvatski kralj nije prihvatio. Tom planu se

suprotstaviše i Frankopani, a naročito Korvinov tast.

Bernardin.

7

) Za izvjesno vrijeme pretenzije Frankopana

na Senj su opale da bi se kasnije obnovile sa više strasti.

Sredinom 1520. Senjani ubiše namjesnika ugarsko-hrvat-

skog kralja, dok su Frankopani sa svojim ljudima bili

u okolini grada spremni da ga zauzmu. Senjani uputiše

providuru Krka delegaciju da traži pomoć.

8

) Istovremeno

pronosile su se vijesti da Venecija nastoji da se dokopa

Senja. Intrige oko grada i navale Turaka podstakle su

ugarskog kralja da 1521. u vrijeme turskog napada na

Beograd, traži od Venecije zajam od 800 dukata za utvr-

đivanje Senja.

9

) Uprkos raznim sukobima u gradu. Senja-

ni ostadoše vjerni ugarskom kraljTT U proljeće 1523.

knež~7Bernarđin Frankopan je kupio vojsku , kako se

pričalo, da zauzme Senj. Senjani se obratiše providuru

Krka za pomoć. Venecija je odobrila upućivanje pomoći,

5

) Isto, tom II,

422

672—73, 707.

6

) Sanuto, I Diarii, tom III, 1061.

7

) Sanuto, I Diarii, tom V II , 821.

) Sanuto, I Diarii, tom XXVII I, 546.

9

) G. Valentinelli, Rapporti della Republica Veneta coi slavi

meridionali di Marino Sanudo, 159.

13



ali da se to izvede tajno, da se ne bi zamjerila ugarskom

kralju.

10

) Tih dana je Krsto Frankopan, Bernardinov sin,

napao okolinu Senja, ali se namah povukao.

11

) Pošto su

propali svi planovi Frankopana da se na silu ili prevaru

dokopaju Senja, Krsto sredinom 1525. godine pokreće

kod ugarskog kralja plan o razmjeni za Senj. Dvor je

ovaj predlog odbio sa motivacijom da kraljevstvo nema

drugog izlaza na more, ali mu može dati Lovran.

12

) Sve

do sloma Ugarske Frankopani će ostati u op oz iciji prema

ugarsko-hrvatskom kralju, i to najviše zbog Senja. Ćak

i kraljev poraz na Mohaču 29. avgusta 1526. pozdravljen

je sa neskrivenim zadovoljs tvom. JPovodom vijesti o kra-

ljevoj pogibiji »u kaštelama kneza Bernardina Franko-pana održano je veselje sa pucanjem artiljerije i palje-

njem vatre« .

1 3 )

Smrt posljednjeg ugarskog kralja Ludvi-

ga II Jagelovića još više je pocijepala hrvatsko plemstvo.

Plemstvo južno od Kupe, izloženo turskim udarima, na

saboru u gradu na Cetini_1. januara 1527. priznalo je za

»kralja Hrvatske« nadvojvodu Ferdinanda, koji je pre-

duzeo na sebe konkretne obaveze za odbranu zemlje. Od

tada će senjska kapetanija biti pod vlašću austrijskih

nadvojvoda.

Potpadanjem Senja pod austrijsku vlast aspiracije

Frankopana i drugih hrvatskih velikaša na grad postale

su realnije. Austrijski nadvojvoda, poučen iskustvom

ugarsko-hrvatskih kraljeva, u uslovima teške borbe pro-

tiv Turaka, shvatio je da se sa više poštovanja i povjere-

nja mora odnositi prema hrvatskom plemstvu. Baš tih

dana, dok se rješavala sudbina Ugarske, Senj je zbog

neke epidemije preživljavao tragične dane. Jedan očevi-

dac kaže: »U Senju nema ljudi, niti ima snabdijevanja,

nema žita niti se za novac može naći. Ne drži se misa,

niti se mrtvi sahranjuju sa crkvenim obredom«.

14

)

Odmah poslije ugarske katastrofe knez Krsto Fran-

kopan pokreće kod nadvojvode Ferdinanda (Ferdinand)

I0

) Sanuto, I Diarii, tom XXXIV , 91, 95, 96.

") Isto, 100.

]2

) Sanuto, I Diarii, tom XXXIX, 320.

") Sanuto, I Diarii, tom, VIIIL , 667.

") Isto, 406, 407.

14



pitanje Senja. Da bi pridobio Krsta, kao najistaknutijeg

hrvatskog plemića, Ferdinand ga je krajem 1526. posta-

vio za generala Hrvatske i Slavonije. Još mu je dao na

upravu neke kaštele i Senj privatno, odnosno nezvanično.

Tako je Krsto, kako kaže jedan savremenik, postao mo-

ćan i »nikada nijedan od njegovih nije bio takav«.

15

)

Sredinom februara 1527. Krstn je ušao u Senj.

16

) Uskoro

je, ipak~u sukobu između Ferdinanda i Ivana Zapoljg,

Krsto frankopan prešao na stranu Zapo lje. Poginuo je

1527. prilikom opsade Varaždina.

Poslije smrti Krsta Frankopana, Ivan Karlović se

javlja kao pretendent na Senj, ali Senjani odbiše da ga

prime.

17

' U građanskom ratu između nadvojvode i Zapo-

lje, Senj je ostao vjeran Ferdinandu. Sredinom juna 1527.

Senjani položiše zakletvu »nadvojvodi kao ugarskom kra-

lju«. Posmatrajući događaje sa stanovišta ekonomskih

interesa Venecije, providur Krka je kazao: »Vijest je od

velikog značaja najviše što više neće biti vesala za arse-

nal kao što su ranije odbijan a iz Senja« .

18)

Poslije prodora Turaka na jadransku obalu izbija u

prvi plan pitan je mletačke pom orske prevlasti u Jadranu

i njene odbrane od svih onih koji pokušavaju da je ugro-

ze. Pojavu ma čije flote u Jadransko more Mlečani su

shvatili kao povredu svoga suvereniteta. Sukob Venecije

sa Turskom i Austrijom zbog Jadrana, bio je neminovan.

Borba između Austrije i Turaka još je više komplikovala

interese tri jadranske države: Venecije, Osmanskog car-

stva i Austrije. Na Jadranskom moru Senjani će preduzeti

ulogu prvoborca protiv Turaka. Osmansko carstvo nije

nikada pretendovalo da igra značajniju ulogu na Jadran-

skom moru, koja mu je pripadala po njegovom geopoli-

tičkom položaju. Samo gusari sa teritorije pod turskom

vlašću ugrožavaće povremeno Jadransko more.

Zbog svoga razgranatog poslovanja Senjani izgrađuju

trgovačku flotu, ko ja m ože vrlo lako da se upotrijebi u

ratne svrhe. Bez pomorskog iskustva Senj nikada ne bi

") M. Sanuto, I Diarii, tom V IIL, 705.

") M. Sanuto, I Diarii, tom VIL, 418.

") Isto, 451.

") M. Sanuto, I Diarii, tom VL, 392.

15



postao ratno uporište na Jadranskom moru. Bilo je to

vrijeme kada je teško povući granicu između trgovca i

gusara. To su vjekovne tradicije jadranskih pomoraca

koje će se sretno sliti u Senju i udariti pečat njegovoj

istoriji. U ratu između cara Maksimilijana i Venecije

(1508—1516) Senjani će dokazati svoju hrabrost. U maju

1509, na 30 barki, oni napadoše Krk i zaplijeniše mnogo

stoke. Još su prijetili da će osvojiti samo ostrvo.

19

' Što

se Senjani nijesu aktivnije angažovali u ratu protiv Mle-

čana može se jedino objasniti činjenicom da su morali

da se brane od Turaka. Veću aktivnost pokazivali su

Tršćani i drugi. Česti prepadi nadvojvodinih podanika na

mletačku teritoriju izazvali su Veneciju na protivmjere.

Po naređenju svoje vlade, providur Krka je početkom

juna 1514. napao zemlje Bernardina Frankopana. Sa tri

fuste, 40 barki i 800 vojn ika on je napao i op ljačkao

Omišalj i Bakarac. Mletački najamnici opljačkaše i uni-

štiše sve.

20

' Ovaj napad je primorao Frankopana da sklopi

mir sa predstavnicima Krka. Frankopan se obavezao da

više neće dozvoliti napad na mletačku teritoriju, da će

sve roblje osloboditi i za plijenju robu vra titi.

21

' Rat se za-

vršio, ali sigurnosti na Jadranskom m oru n ije b ilo.

Iz svo jih baza u A lbaniji, turske fuste se sve češće

pojav lju ju u Jadransko more. U proljeće 1513. one zapli-

jeniše jedan trgovački brod.

22

' Krajem jula 1516. pet tur-

skih fusta se nalazilo u vodama Klisa sa namjerom da

napadnu Skradin.

23

' Turski prepadi na hrvatsku i mle-

tačku teritoriju u Dalmaciji podstakli su Veneciju da

preduzme odbrambene mjere. Sredinom januara 1523.

Senat je odlučio da u vode Dalmacije uputi četiri lake

galije radi zaštite stanovništva. Dvije galije su otplovile

za Dalmaciju 2. februara a ostale kasn ije.

24

' Početkom

") M. Sanuto, I Diarii, tom V II I, 338.

0

) Valentinelli—Sanuto, 4,16—417.

21

) Isto, 432-433.

22

) M. Sanuto, I Diarii, tom XVI, 262.

23

) Alberto Tenenti, I corsari in Mediteraneo dali' inizio del

Cinquecento, Rivista storica italiana, anno LX XII, fasc. II,

Napoli, 1960, 258,

277

u nap. 201.

M

) Archivio di Stato di Venezia {—A.

S.

V.) Senato Mar (—S. Mar)

in Registri (—R.) 23,19. januara 1523.

16



1528. za čuvanje Jadrana naoružane su i dvije fuste.

25

)

Turske fuste nijesu predstavljale stalnu pr ijetn ju na Ja-

dranu sve dok Turci nijesu u samoj Dalmaciji počeli da

izgrađuju brodove. Glavne turske pomorske baze postaju

Obrovac i Herceg-Novi. Naročito veliku aktivnost poka-

zivale su fuste iz Obrovca. Baš kada Turci, tridesetih

godina X V I vijeka, izgrađuju flotu u Da lmaciji, Senjani

na svo jim barkama započinju prepade pro tiv n jih, Glavna

meta Senjana postaju turske fuste. Sen jani su u zametku^

uništili tursku tlotu u J adranskom moru. Tako su Turci

od same pojave na Jadranu bili lišeni flote. Bez_flotg.

Turska u Jadranskom moru nikada nije mogla postati

značajnija sila u njemu. Zato je Porta olako prepustili.

Veneciji prevlaci u Jadranskom moru, bez želje da izmi-

jeni tradicionalno stanje. ~~

Turska osvajan ja početkom X V I vijeka usmjerena sii

prema Ugarskoj, Slavoniji, južnoj Hrvatskoj i Dalmaoiji.

U tim turskim osvajanjima i zalijetanjima Senj postaje

vrlo privlačna meta za Turke. Sredinom marta 1515. oko

1500 Turaka je napalo Senj sa kopna. Tom prilikom je u

ropstvo odvedeno 1500 ljudi. Turci ugrabiše bogat plijen

i napraviše veliku štetu

26

). Iduće godine 700 turskih konja-nika napade jedan kaštel petnaest milja daleko od Senja

i zarobi sto ugarskih konjanika.

27

' Osim Turaka, i marto-

lozi napadaju Senj, naročito o Đurđevdanu kada se odr-

žavao sajam u Senju. Oko 200 martoloza je prilikom odr-

žavanja sajma 1520. opljačkalo 70 konja i ubilo neke

ugarske najamnike.

28

) Malo kasnije jedna grupa Turaka

je bila u okolini Sen ja, ali okolno stanovništvo na vr ijem e

se sklonilo u grad. U oktobru 1520. jedan turski odred

od 2000 konjanika harao je po posjedima Bernardina

Frankopana.

29)

Martolozi su ponovo o Đurđevdanu 1522.

pljačkali u okolini Sen ja. U pro ljeće 1525. strah je zahva-

tio Sen j kada se pron ijela vijest da Turci nam jeravaju da

Alberto Tenenti, Cristoforo da Canal, La marin Venetienne

avant Lepant, Pariš, 1962, 125.

*) Valentinelli—Sanuto, 446.

27

) Isto, 463.

u

) M. Sanuto, I Diarii, tom XXVII I, 485, 487.

» ) M. Sanuto, I Diarii, tom XXIX , 392.

2 Senjski uskoci



ga osvoje. Prijetnja se završila uobičajenim turskim pre-

padom u okolini Senja.

30

' I kasn ije uporno će se pronositi

vijesti o namjerama Turaka da osvoje Senj. Sve te gla-

sine su bile smišljene turske prijetnje. Turci i dalje pro-

dužuju napade na Senj i njegovu okolinu. Početkom

marta 1526. oni napadaju Senj kada u gradu nije bilo

nijednog vojnika; svi su bili pošli u Ugarsku. Ovaj put

stradao je Vinodol.

31

' Iduće godine Turci su harali po

Grobn ičkom po lju i osvo jili jedan kaštel Bernardina

Frankopana. Tom prilikom odvedoše u ropstvo 1000 lica i

zaplijeniše mnogo stoke.

32

' Nesigurnost od Turaka bila je

tolika da je saobraćaj Senja sa Otočcem postao opasan.

33

'

Turska pustošenja su dovela do teškog stanja u Se-

nju. Senjska opština se za pomoć obrati caru i papi.

Senjani početkom 1530. poručiše caru: ako ne dobiju

pom oć, ne mogu se više braniti od Turaka.

34

' U ljeto 1531.

jedna delegacija Senjana od dva člana boravila j e u Rimu

da upozna papu sa mučeništvom svoga grada i dobije

pomoć u ljudstvu, novcu i oružju. Papa i kardinali odo-

brili su pomoć od 3000 dukata za izdržavanje posade od

500 ljudi za dva mjeseca.

35

' U toku ove godine senjska

opština se dva puta žalila Ivanu Kacijanaru, vrhovnom

zapovjedniku krajiških četa, na mučno stanje u gradu.

Jfosada (stlpedlanii 61 servllOres), neredovno isplaćivana,

pr ijetila je da će napustiti grad. N i građanstvo n ije bilo u

bol jem položaju.

36

' Uprkos svim teškoćama, Senjani sve

uspješnije odolijevaju turskim napadima i počinju da

bilježe uspjehe u borbi protiv Turaka. Kada je, u junu

1532, oko 300 turskih konjanika i 800 pješaka napalo

okolinu Rijeke i Senja, Senjani, pod vodstvom kapetana

Gašpara Perušića, organizovaše potjeru i preoteše plijen.

Usukobu je palo mnogo Turaka.

37

' Mjesec dana kasnije

M

) M. Sanuto, I Diarii, tom X XXVIII, 182.

") Valentinelli—Sanuto, 231—232.

32

) M. Sanuto, I Diarii, tom IVL, 39.

33

) Isto, 97.

M. Sanuto, I Diarii, tom L III, 15.

3S

) M. Sanuto, I Diarii, tom LIV, 538.

") Emilij Laszovski, Monumenta habsburgica regni Croatiae, Dal-

matiae et Slavoniae, knj. II, Zagreb, 1916, 64, 89.

37

) M. Sanuto, I Diarii, tom LVI, 467.

18



Turci, 2000 boraca, ponovo provaljuju prema Rijeci i

Senju. Knez Vuk Frankopan, zajedno sa kapetanom Pul-

gom, organizovao je uspješnu odbranu. Okupljeno je 1500

konjanika i 500 pješaka. Ujutru 30. jula 1532. Frankopa-

nova vojska je napala Turke blizu Senja i teško ih pora-

zila. Spasio se oko 200 konjanika a ostali su izginuli ili

dopali ropstva.

38)

Sen jani uputiše caru 812 odsječenih no-

seva mrtvih Turaka i morlaka i 500 zarob ljenika, većinom

morlaka, kao znamenje svoje pobjede.

39

) Radi zaštite od

turskih napada sa kopna, f^ n j^ ' kapptafTTvan T pnVnvi^

ie 1 Sbg^na uzvišici iznad Senia. sagradio tvrd i Nehaj-grad.

koji dominira nad čitavom okolinom i morem.

Senjani se nijesu samo branili od Turaka, nego im

i zadavali udarce u njihovoj kući, u samoj Dalmaciji.

Premoć na moru otkrila je Senjanima neslućene moguć-

nosti borbe protiv Turaka. Geopolitički p olo ža j Da lmac ije

bio je preduslov za uspješnu borbu Senjana. Bez premoći

na moru i bez D almacije, podijeljene između Ven ecije i

Turske nemoguće je zamisliti uskočku borbu. Tu j e poče-

tak senjske epopeje. Već tridesetih godina Senjani se

ja vl ja ju kao dobro organizovana družina, kadra da nanosi

ozbiljne udarce Turcima. Senjani su bili jedini koji su

priticali u pomoć ugroženim hrvatskim gradovima u

Dalmao iji ko je Turci još nijesu osvo jili. Kada, 1524, Turci

napadoše Klis, Senjani na barkama priskočiše mu u

pomoć.'

10

) Uspjesi Senjana u borbi protiv Turaka u Dal-

maciji bez sumnje su bili veliki, pošto je sredinom 1525.

dolazio u Veneciju sultanov izaslanik da se žali na štete

nanijete turskim podanicima.

41

) Kada, marta 1527, Turci

opsjedoše Obrovac, očekivala se jedino pomoć iz Senja.

Kaštelan Obrovca uputio se u Sen j »da sve objasni knezu

Ivanu Karloviću da treba da dođe i podrži njegove stvari,

to jest rečeni kaštel Obrovac«.

42

) Pošto su Senjani bili

pošli u Ugarsku, nijesu mogli pom oći Obrovcu, koj i Turci

3

) Isto, 698.

3

') Isto, 807.

«) M. Sanuto, I Diarii, tom XXXVI, 206.

41

) M. Sanuto, I Diarii, tom X XXIX, 87.

4Z

) M. Sanuto, I Diarii, tom IVL, 415.

19



osvo jiše, bez mnogo žrtava, 30. aprila.

43

' Turci pretvaraju

Obrovac u gusarsko gn ijezdo i maštaju o osvajan ju Sen ja.

U pro ljeć e 1530. priča lo se da Turci užurbano grade fuste

za napad na Senj. Senjani odlučiše da preduhitre Turke

i unište njihove fuste. K ra jem juna 1530. senjski kapetan

je okupio 300 ljudi iz Senja, Rijeke i drugih mjesta i sa

njima napao Obrovac. Zapaljene su sve turske fuste i

predgrađe i ubijeno je 130 Turaka. Od Senjana poginulo

je 80 valjanih vojnika.

44

' Turci su tvrdili da je u ovom

napadu na. Obrovac učestvovalo mnogo mletačkih poda-

nika, što nije bilo tačno. Istina, Senjani su prije napada

okupili svoje barke u mletačkim vodama, što svakako ne

bi mogli izvesti bez saglasnosti priobalnog stanovništva.

45

'

Dvije godine kasnije, odnosno početkom septembra^l532.

Petar Kružić, zapovjednik Klisa, zajedno sa Riječanima

i Senjanima, napao je kaštel Solin. Turska posada je

sasječena i zap lijen jeno je 21) topova raznog kalibra, ko ji

su pren ijeti u tvrđavu KHšT

-

' senjani su nanosili ozbiljne

štete Turcima. Kada je, krajem 1532. godine, turski iza-

slanik Jonus-bej putovao u diplomatsku misiju u Vene-

ciju, jedva je umakao Senjanima. Prilikom prolaska kroz

Dalmaciju Jonus-bej je »našao turske podanike opljačka-

ne i upropašćene, Solin zapaljen a Turci pobijeni«. On je

optuživao Venec iju da je sve to urađeno uz pom oć mleta-

čkih podanika.

47

' Prepadi Senjana pogađali su i Mlečane.

U dekretima Senata iz 1533. i 1534. go vo ri se o napadima

Senjana i Riječana koji ometaju trgovinu između Dalma-

cije i Venec ije.

48

'

Uspjeli prepadi na tursku teritoriju preko mora pod-

sticali su Senjane i Riječane da izgrade nove barke. Počet-

kom 1533. u Senju i Rijeci spremale su se 24 naoružane

barke protiv Turaka. Prepadi Senjana ozbiljno su za-

brin javali Turke i njihove podanike. Početkom 1533. Mu-

rat-ćehaja je dobio obavještenje da se Senjani spremaju

43

) M. Sanuto, I Diarii, tom LIII, 6«, 164.

") Isto, 332.

45

) Isto, 396.

46

) M. Sanuto, I Diarii, tom LVI,

964

985, 1025.

47

) M. Sanuto, I Diarii. tom LVIII, 95.

48

) A. Tenenti, n. d., 125.

2



na izlazak. Na tu vijest sve se ustrašilo. Oružje je podi-

jeljeno čak i hriščanima u Obrovcu i Karinu. Svi katu-

nari su pisali Murat-begu »da ih stalno plijene senjske

barke, moleći ga da ih zaštiti, u protivnom biće prinuđeni

da napuste svoje kuće i dođu da stanuju na teritoriju

Republike«. Murat-beg je obećao da će naoružati dvije

fuste u Obrovcu.

49

) U proljeće iste godine Senjani napa-

doše jedno tursko selo kod Klisovca. Na čelu ove grupe

bio je Matija Busanić, rodom iz Ostrovice, stalno nasta-

njen u Senju. Sa plijenom Senjani se vratiše kućama.

Mlečani uputiše jednog izaslanika u Senj sa zahtjevom

da se vrati plijen i da Senjani više ne haraju Turke.

505

Turski i mletački podanici u Dalmaciji prihvatili su Se-

njane kao prijatelje i saveznike, kojima se pridružuju ili

ih pomažu. Već od početka 1524. turski podanici počinju

da se sele u Senj, gd je postaju gusari.

51)

Mletački podanici

pomažu Senjane i rado im se pridružuju. Prva vijest o

toj saradnji potiče iz početka 1533. godine. Prvi koji su.

pomogli Senjane bili su zadarski plemići iz Posadarja.

1

*)

Domaće plemstvo u Dalmaciji koje je turskim osvaja-

njem izgubilo posjede ili osiromašilo pomagalo je sve

akcije uperene protiv Turaka, što zvanična Venecija nije

gledala dobrim okom. Prepadi uskoka u Dalmaciju pri-

morali su Turke na odbranu. Od tada jenjavaju turski

napadi prema Senju, pa se može smatrati da su prestali.

Istina, početkom maja 1537. oko 3000 Turaka napalo je

okolinu Senja i odvelo u ropstvo mnogo svijeta.

53

)

Ova skica opšteg po litičkog zbivanja oko Senja počet-

kom XVI vi jeka samo je opšti okvir u kome se javljaju

senjski uskoci. Dugogodišnji naleti Turaka na Hrvatsku,

koji nijesu prestali ni poslije 1526, imali su za hrvatski

narod najteže posljedice. Pod turskim udarom narod se

sklanjao u zaštićenije predjele, naročito u Primorje i na

ostrva. Te migracione struje, koje počinju od sredine XV

" ) M. Sanuto, I Diarii, tom LVII, 507—508.

") M. Sanuto, I Diarii, tom LVIII, 73.

51

) M. Sanuto, I Diarii, tom XXXVI, 539.

52

) Fr. Račfei, Izvodi iz zapisa M. Sanuda, Starine XXV, 107,

Zagreb, 1892.

") Franco Gaeta, Nunziature di Venezia, vol. II, Roma, 1960, 113.

21



vijeka, naročito su intenzivne od pada Bosne do pada

jcfisa^Svg^te skupine jzb jeg lica nazvaće se u X V l_ v ij e k u l

o p š t i m j m e n o m j ^ g ^ i

Kasnije će se pojam uskoka ograničiti na krajišnike^,

u Senju. Pod uticajem pisanja savremenika i nekih sta-

rijih istoričara, u našoj istor iografiji ustalilo se shvatanje

da se senjski uskoci ja v lja ju tek pos lije pada^Klisa. Sindi-

ci inkvizitori Johanes Batista i Antonio Djedo (Antonio

Diedo ) pišu 1533. god ine: dok je K lis b io pod vlašću ugar-

skih kraljeva, u njemu su živjeli turski podanici zvani

uskoci, koji su utekli ispod turske vlasti; poslije pada

Klisa sklonili su se u Senj.

54

' Minučo Minuči, pisac isto-

rije o senjskim uskocima, zastupa slično mišljenje o

porijeklu uskoka. Pred navalom Turaka, izbjeglice ili

uskoci sklanjaju se na teritorije susjednih hriščanskih

država i odatle vode borbu protiv porobljivača. Prvi zna-

čajn i grad koj i su uskoci odabrali bio je Klis. Po slije pada

Klisa, uskoci pređoše u Senj. Po mišljenju Minuča, car

Ferdinand je primio uskoke sa ciljem da raseli Liku i

Krbavu, odakle je prijetila neposredna opasnost Senju.

55

'

Minučijev nastavljač Paolo Sarpi uzima bitku na Moha-

ču kao prekretnicu za pojavu senjskih uskoka. Po njego-

vom m išljen ju, dok su ugarski kraljev i vladali Hrvatskim

primorjem nije se znalo za uskoke. Poslije bitke na Mo-

haču mnogi ugarski podanici skloniše se u zapadnu

Hrvatsku, najviše na posjede kneza Pe tra Kružića, KOJ je

priznavao Ferdinanda, a K lfe-postaje njih ovo glavno upo- ~

.nste. Jedan dio izbjeglica prešao ie u Sen fgod ak lć su

počeli da~ gusare «.

56

' Kao što vidimo, Sarpi ne vezuje

pojavu uskoka za Klis, nego sasvim tačno ističe da su

migraciona kretanja zapljusnula podjednako Klis i Senj.

Seobe iz Turske na teritoriju susjednih hriščanskih

država poznate su i prije Mohača. Pad Ugarske mogao

je samo podstaći te seobe. Prema tome, seobe u Senj i

njegovu okolinu ne mogu se vezati za mohačku bitku.

Prema istraživanjima S. Pavičića, od 1524. u Senju se

" ) š. Ljubić, Commussiones II , 211.

H

) Minucio Minuci, Historia degli uscocchi, Venezia, 1683, 9—15/

u

) Paolo Sarpi, La Republika di Venezia, la časa d' Austria e gli

uscocchi Bari, 1965, 405.

22



zapaža veliki priliv stanovništva iz Krbave i Like, a oso-

bito iz Podgorja, zatim iz No vog , Bakra, Rijeke i Primor-

ja sve do Neretve. U jednom savremenom izvještaju se

kaže da su devet desetina tih izbjeglica sa turske terito-

ri je.

57

' Prema tome, pojava senjskih uskoka ne može se

vezati za pad Klisa. Dubrovčanima su poznati uskoci p ri je

pada Klisa. Sredinom oktobra 1535. nekoliko uskočkih

barki pristalo je u nekoj uvali blizu Cavtata, odakle se

uputiše prema Trebinju da opljačkaju kuću jednog tur-

skog blagajnika, ali nijesu usp jeli.

58

* U samom Klisu pomi-

nju se uskoci. Rektor Splita piše 11. juna 1536. da su

Klišani i uskoci napali okolinu Splita. U »šest časova

rečeni uskoci do 150 na broju i više napali su ovo polje

i došli do kapija ovog grada«.

59 )

Iz pisanja splitskog rek-

tora jasno proističe da je Klis bio jako uporište. Kada

je pao Klis, znatan bro j ovih uskoka j e uspio da se spase

i utekne u Senj. Njihovim dolaskom ojačani su Senjani,

koji su već sa uspjehom izlazili na svojim barkama i

napadali Turke. Što se Klis tako dugo držao zasluga je

i Senjana, koji su svojim prepadima zbunjivali Turke ili

pružali direktnu pomoć Klisu.

Po dosada poznatim izvorima, ime uskok prije se

pojavljuje u Klisu nego u Senju. Vjerovatno je da su i

izbjeglice u Senju nazivane opštim imenom uskok, ali

svjedočanstva o tome nijesu poznata. Prije dolaska Kli-

šana u Senj bili su se form irali svi elementi kasnije usko-

čke borbe. Kliški uskoci ne bi uspjeli da Senj pretvore

u jako gusarsko uporište da Senjani prije toga nijesu

udarili osnove pomorskoj moći grada i potpunoj vojnoj

organizaciji. Prema tome, ne može se održati tradicio-

nalno shvatanje da prelaskom kliških uskoka u Senj

započinje istorija senjskih uskoka. Možda su kliški usko-

ci dali ime jednoj pojavi dobro poznatoj prije njihovog

dolaska. Od njihovog dolaska senjski krajišnici zvaće se

uskoci i pod tim imenom ostaće poznati istoriji.

") Stjepan Pavičić, Seobe i naselja u Lici, Zbornik za narodni

život i običaje južnih Slovena, knj. 41, Zagreb, 1962, 125.

5

') Toma Popović, Turska i Dubrovnik u XVI veku (rukopis).

59

) Emilij Laszowski, Monumenta Habsburgica, vol. II, Zagreb,

1916, str. 278.

23



I I

PORIJEKLO I LJUDI

Svi oni sa jadranskih obala koji su imali lude hra-

brosti, sam ouvjerenja, sklonosti za borbu i pljačku stekli

su se u Senj. Iako raznog porijekla, većinu senjskih

uskoka su činili Hrvati, negdašnji turski podanici, svi

»hrišćani iako među njima ima po koji Turčin (musli-

manki)«

1

*. Kapetan protiv uskoka Pizani (Pisani) kaže o

porijeklu uskoka^Uskoci su sastavljeni od raznih vrsta

(ljudi, ali su većinom morlaci, turski podanici, dijelom

\ podanici Vaše uzvišenosti iz Dalmacije ko ji su zbog svojih

prekršaja protjerani ili ih privlači opaki život, idu u Senj

/i pos taju uskoci, dije lom prognanici sa galija, dijelom iz

(carevih i nadvojvodinih mjesta«. Po ocjeni Pizanija, ima

oko 2000 boraca. Dalje, Pizani tvrdi da je nedavno prešlo

u Senj 300 morlaka, »turskih podanika koji, iz straha da

ne budu zarobljeni, radije su se pridružili uskocima da

žive kao oni, nego da ih uskoci pljačkaju i haraju kao

ranije«.

2

) Za čuvenog uskočkog vojvnHn Bura r>anirjrf^_

anonimni Fjorentinac, ko ji je napisao jedan spis o usko-

cima, kaže da je plemićkog_jQda_iz_Rosne ili Murlakije.

Imao je tri sina: iJura, AladjuT Tvana i jednu ćerku.

3>

Po svom položaju u Senju uskoci su se dijelili na

dvije grupe. Prvi pisac istorije senjskih uskoka Minučo

Minuči, od 1595. zadarski nadbiskup, objavio je u Rimu

') Franjo Rački, Prilog za povijest Senjana, Starine IX, 180.

2

) Grga Novak, Commissiones et relationes Venetae, tom VI,

Zagreb, 19. Iz relacije kapetana protiv uskoka Pizanija od

1588.

3

) Starine IX, 185.

24



1602. go d inel li kasn ije svo je čuveno d jelo »Historia degli

Uscocchi«.

Minuči je bio prvi istoričar koji je uskoke

podijelio u dvije grupe: plaćene i venturine, ali nije bliže

ulazio u objašn jen je ov e podjele. Po Minučiju, uskoci su

Dalmatinci koji su zbog kriminala ili tirjanstva prebjegli

u drugu državu. Prvo su naselili Senj, a zatim Otočac,

Mošćenice, Brinje i druga mjesta.

4

' Minučijev nastavljač

Paolo Sarpi zna za više vrsta uskoka i piše: »Ima tri vrste

uskoka u Sen ju, tako zavedeni i zvani na nadvojvodinom

dvoru: plaćeni, domaći i venturini. DomaciLsiL oni koji

s i L j ođen i -ili priviknuti u gradu kroz više generacija,

imajti-tt-njeffitrstalno boravište, koje takođe zovu građa-

nima i ima ih oko stotinu. Ostalih 200 su više po tituli i

imenu p laćenici nego u stvarnosti, pod ije ljen i u čete, sva-

ka po 50 ljudi sa četiri kapetana koje oni zovu vojvode.

Osim ove četvorice ima i drugih uskočkih starješina,

kojim imenom zovu sve one koji imaju mogućnosti da

naoružaju barku za gusarenje. Uz ove pristaju i mogu

se svrstati kao pratioci skitnice i oni koji stalno dolaze

iz Turske, protjerani iz Dalmacije i Pulje, nemaju stalno

boravište u Senju i sve ove zove venturini. Pod koman-

dom su uskočkih starješina i postavljeni su na barkama

sa kojima idu, čas u manjem, čas u većem broju, pljač-

kajući i otimajući u blizini«.

5

' Ovu pod jelu uskoka M inuči

i Sarpi su preuzeli iz savremenih izvještaja mletačkih

funkcionera u Dalm aciji ili se pove li za ukorijen jenim

shvatanjima toga doba u Veneciji. Finalne relacije mle-

tačkih predstavnika u Dalmaciji najbolji su izvori o pod-

jeli uskoka na dvije il i tri vrste. Alm oro Tje po lo (Almoro

Th iepolo ), kapetan pro tiv uskoka, zna za tri v rste uskoka,

prema narodnosti i jeziku. U prvu vrstu Tjepolo ubraja

uskoke sa Hrvatskog pr imor ja. Drugujurstu čine. turski

podanici djelimično nastanjeni u Senju a djelimično na

tusrkoj. teritoriji. U posljednju grupu spadaju uskoci sa

barki i protjerani Dalmatinci koji su se sklonili u Senj.

6

'

Slično m išljen je zastupa i Benedeto M oro (Benedetto Mo-

') Minucio Minucci, Historia degli Uscocchi, Venezia, 1683, 8, 11.

s

) Paolo Sarpi, La Repubblica di Venezia, la časa d' Austria e gli

Uscocchi, a cura di Gaetano Cozzi e Luisa Cozzi, Bari, 1965, 52.

4

) Grga Novak, Commissiones et relationes Venetae, tom V, Za-

greb, 1966, 50. Relacija je od 31. januara 1593.

25



ro), generalni providur Dalmacije. Pored Senjana koji su

»osobito turski nep rijatelji postoje jo š dv ije vrste uskoka.

Druga vrsta uskoka su sultanovi podanjci^ zvani marto-

lozi i morlaci, koji, kada ne bi bili pomagani i zaštićeni

nrT čitavp zem lje I_gođa~nicima Vaše uzvišeno^ti, ne b i

Smogli tako lako prelaziti da plijene i uznemiravaju...

Treća vrsta uskoka su p.odanici Vaše uzvišf.nnsti ko jj iz

potrebe i l i primamljeni nadama u korist odaju seljački

M krađi. Pošto imaju rođake i bližnje u Dalmaciji koji ih

pomažu i štite, to na kopnu i moru sigurno prolaze«.

71

Suprotno Tjepolu i Moru, kapetan Jadrana Antonio

Čivran (Antonio Civran) zna samo za dvije vrste uskoka.

»U vijek je b ilo d vije vrste uskoka: domorodci i venturini.

Domorodci, kao što zna Vaša uzvišenost su oni koji su

porijeklom iz Senja. Ovi u raznim prošlim vremenima

navikoše se da idu u turska mjesta i haraju ih. To im je

bilo jedino zanimanje. Iako im u početku nije bio glavni

cilj da pljačkaju naša mjesta i brodove, ipak pošto su

svi rođeni lopovi i od toga žive, kada nijesu nalazili plijen

u turskoj zemlji pravili su štetu i plijenili na mletačkoj

teritoriji. Venturini su utekli iz raznih mjesta, najviše

morlaci, turski podan ici ko ji su pošli u Sen j, postali usko-

ci i tu se okućili«

.

8

Takođe Kristifor Valije r (Christoforo

Valier), generalni providur Dalmacije, zna za dvije vrste

uskoka: »Istina ima dvije vrste uskoka, neki rođeni u

Senju, Hrvati i martolozi iz turske zemlje, pro tjeran i Dal-

matinci, propali galioti i podanici nezadovoljni Vašom

uzvišenošću, koji su po prirodi naklonjeni pljački i ubi-

stvu. Ovi su iz svih kra jeva Vaše države i čine jednu mje-

šavinu nevaljalaca«. U drugu vrstu uskoka Valijer ubraja

ubojice ko ji bezobzirno p ljačkaju svakoga. »Sladak život

privlači mnoge«, uzvikuje Valijer.

9 )

Ti gusari, pljačkaši

i razbojnici bili su svi mletački podanici koji su se iz

svojih domova odavali uskočkom zanatu, ali ne mogu se

ubrojiti u uskoke. Alvize Barbaro (Alvise Barbaro) kaže

da takvih ima najviše na kvarnerskoj rivijeri, Murteru

7

) Isto, 133. Relacija je iz 1597. godine.

') Grga Novak, Commissiones, tom VI, 219. Relacija je iz 1615.

godine.

') Grga Novak, Commissiones, tom V, 211—212. Relacija je iz 1597.

godine.

26



i Primoštenu i Rogoznici. Po njegovom mišljenju, počinili

su velike zločine »tako, da od Istre do Neretve nijedan

brod nije bio siguran, nego je sve bilo izloženo njihovim

napadima i pljački«.

1 0

' Mnogo- preciznije i sa više pozna-

vanja govori o uskocima Almoro Tjepolo. On tačno kaže

da u Senju ima mali broj plaćenih uskoka, a neplaćeni

se zovu venturini, većinom mletački podanici. »Ovi ventu-

rini su gotovo svi protjerani iz vaših mjesta ili grešnici

sa vaših galija k oj i su pobjegli u Sen j zbog raznih zločina

počinjenih u svojim mjestima. I ovi čine više štete na

moru nego pravi uskoci iz Senja«.

11

' Takođe Zvane Bembo

(Zvanne Bembo), generalni providur Dalmacije, dijeli

uskoke na plaćene i venturine. »Ovi su dvije vrste ljudi,

tj.: ili turski podanici, ili podanici Vaše uzvišenosti. Prvi

bježe iz svoje zemlje zbog otimačine ili tiranije koju nad

njima primjenjuju Turci. Ovi drugi dolaze sa ostrva i

mjesta, a takođe sa galija Vaše uzvišenosti i većina su

ljudi koji su počinili kakav ispad ili prekršaj, i radije

bježe nego da dospiju u ruke pravde i okupljaju se u

Senju, starom uskočkom zavičaju i staništu«. Sirotinja,

nezadovoljna teškim ličnim životom , pošla j e u neku vrstu

pečalbe u Senj, gdje se sa krvlju zarađivalo i uspravno

umiralo. Mnogi, pošto su se pljačkom obogatili, vratili

su se kući.

12

' Anonimni Fjorentinac izdvaja uskoke od

venturina. Po njegovom rezonovanju, oni su Dalmatinci,

m ještani sa kopna i ostrva. Operišu po ostrvima u m alim

grupama. Na Murteru ima 1000 ljudi, od kojih su 800

venturini. Kada je, 1604, obilazio ostrva ispred Zadra,

mještani su mu rekli za mnoge seljake da su uskoci, a to

su mu potvrdili i u Viru, gdje je prenoćio.

13

'

Mlečani su nerado priznavali i pred samima sobom

da su uskoci njihovi podanici. Turke su uvijek uvjera-

vali da je to n jihova ra ja. Zato i u finalnim relacijama

mletačkih providura iz Dalmacije ima više tvrdnji da

su uskoci sa turske teritor ije. Đovani Foskarini (Giovanni

1C

) Grga Novak, Mletačka uputstva i izvještaji, knj. IV, Zagreb,

1964, 271—272. Relacija je iz 1581. godine.

") Isto, 205, Relacija je iz 1577. godine.

12

) G. Novak, Commissiones V, 243. Relacija je iz 1598. godine.

Starine IX, 189-490.

27



Foscarini) kaže da »najveći dio uskoka su morlaci, tur-

ski podanici pob jegli iz njihove zem lje zbog turskog nasi-

lja; štite ih i pomažu njihovi rođaci i drugi. Da bi bili

bezbjedni postaju njihovi obveznici, zbog čega se doga-

đaju mnoga pljačkanja turskih podanika«.

14

' Takođe Ni-

kolo Donado (Nicolo Donado) nastoji da uskoke prikaže

kao turske podanike i kaže: »Uskoci su gotovo svi turski

podanici, vlaške narodnosti, nezadovoljni svijet koji nije

mogao podnositi tursku vlast, kojemu se nije sviđalo da

radi i rado se povodi za pljačkom . . . M eđu njima je mali

b ro j iz ove države, dvojica ili trojica starješina četa, kako

ih oni zovu, i deset do petnaest nižih iz dalmatinskih sela;

veći broj ne bi se našao među njima«.

1 5

' Slično m išljenje

mnogo kasnije iznio je Frančesko Molin (Francesco Mo-

lin), kapetan protiv uskoka, tvrdeći da je od stranaca u

Senju »najviše vlaške narodnosti, odbjegli podanici sul-

tana koji neće da rade i zarađuju za život vlastitim ra-

dom, nego su se dali na p ljačk u«.

16

'

Različita svjedočanstva o porijeklu i podjeli uskoka,

njihovom položaju i ulozi, koja potiču sva iz pera Itali-

jana, pokazuju koliko je savremenicima bilo teško da

prodru u suštinu stvari, ili su iz političkih razloga prikri-

vali pravo stanje stvari. Ipak, navedena svjedočanstva

otkrivaju da su se mletački providuri više povodili za for-

malnim pojavama nego što su nastojali da se udube u

jednu složenu društvenu pojavu. Miješaju se uskoci sa

jatacima, porijeklo sa značajem, etnička pripadnost sa

socijalnim položajem, kradljivci sa borcima. Međutim,

iz svih navedenih izvora jasno proističe da se pod usko-

kom podrazumijeva svako ko živi u Senju i susjednim

mjestima na Hrvatskom primorju i bavi se gusarstvom,

bez obzira na etničko por ijek lo, državu i socijalni po ložaj.

»Uskoci nijesu ljudi iste nacije, nego jedan skup opakih

ljudi sa raznih strana, bjegunci sa mletačkih galija i nji-

hovih posjeda: Frijuli, Istra, Dalmacija i »Skjavonija«.

") G. Novak, Commissiones IV, 317—31«. Relacija je iz 1583.

godine.

") G. Novak, Commissiones V, 279. Relacija je iz 1599. godine.

") Archivio di Stato di Venezia (—A. S. V.), Proveditori da terra

e da mar (—Prov. da ter. e da m.) Filza (—f.) 1267, Rab, 20.

novembra 1612.

28



Neki su podanici Svete stolice iz Marka i Romanje koji

nijesu trpljeni u svojoj zemlji zbog nevaljalstva; drugi

su iz onih krajeva (Hrvatsko primorje) i drugih mjesta,

ali svi umazani istom smolom«.

17

' Među uskocima bilo je

dosta i Albanaca, pa čak i jedan brica iz Venecije. Ano-

nimni Fjorentinac tačno je zapazio da Albanci mletački

najamnici protiv uskoka, kada se jednom naviknu na

ratnički ž ivot, ne vraća ju se kući, nego obično završavaju

u Senju.

18

' U maju 1604. dvanaest Albanaca sa mletačkih

galija uteklo je u Senj. Mletačka vlada naredila je kape-

tanu protiv uskoka da pregovorima nastoji da ih vrati.

Ako za dva mjeseca ne uspije da ih povrati, neka izda

proglas o njihovom gon jenju i sve koji mu padnu u ruke

pogubi.

19

' Pošto je među Albancima bilo dosta Grbljana

i Crnogoraca, nije isključeno da je među uskocima bilo

ljudi iz ovih krajeva.

N v̂ • Po ovom položaju prema austrijskim vlastima usko-

(^ci su se dijelili na plaćene i neplaćene. Plaćeni su bili

| svi oni k oj i su uvršteni u redovne čete sa platom, kao

] gradska posada, či ji j e osnovni zadatak bio da čuvaju

i ta m jesta od neprija telja. Svi ostali uskoci pripadali su

| venturinima. Prema tome, uskoke formalno možemo podi-

j je liti na plaćene i neplaćene ili venturine. Druge suštinske

razlike među njima nema. O uskocima na mletačkoj i

^turskoj teritoriji ne može biti govora. To su bili sve

uskočki jataci, saradnici, izvještači i ljudi koji su na bilo

koji način bili angažovani na uskočkoj strani. Takve po-

krete ko ji zahvataju široke narodne mase, i gd je se borba

vodi svim sredstvima, uvijek prati i jedno svojevrsno

podzemlje. Pod imenom uskoka krili su se mnogi pljač-

kaši, pa čak i Turci. Anonimni Fjorentinac piše: »Pod

imenom uskoka ima mnogo ostrvljana sa: Krka, Paga,

Raba koji su se sklonili u Senj ili stanovnici drugih dal-

matinskih ostrva potčinjeni: Zadru, Šibeniku, Trogiru,

Splitu i Hvaru«. Pljačkaju robu sa brodova koji dolaze

iz Pulje i Marka u Dalmaciju a zatim ok rivlju ju Senjane.

20

'

") C. Horvat, Monumenta uscocchorum, knj. II, Zagabriae, 1913,

225,

") Starine IX, 18a

") A. S. V., Senato secreta, Registri (—Sen. secr. R.) 96, 30. juna1604.

29



Senjski uskoci nijesu voljeli ove uljeze i najčešće su ih

kažnjavali.

Uskoci su bili ljudi posebnog soja. Još na savreme-

nike uskoci su ostavljali vanredan utisak svojim fizičkim

izgledom i ratnim vrlinama. Mlečani su im i priznavali

i negirali hrabrost, ali čovječnost im nijesu nikada pripi-

sivali. Uskoci su bili »lijepi ljudi i po prirodi snažni« .

21 )

Stasiti i vitki, sa gustom bradom i perčinom navrh glave,

obučeni po uskočki i lako naoružani, svojom pojavom

skretali su pažnju i ulivali strah i poštovanje. 0 n jihov oj

hitrini, umješnosti i snazi postojale su mnoge anegdote.

Ljudi su vjerovali, a i sam onaj što je pričao da je to

svojim očima vidio, kako je jedan uskok uhvatio zeca u

trku.

22

' Njihova odjeća i njihovo naoružanje bili su u

skladu sa njihovim operativnim zadacima i vremenskim

uslovima. Anonimni Fjorentinac, koji je živio u Senju,

dao je najbolji i najadekvatniji opis uskočke odjeće i

oružja. N jihov o odije lo je jedan par gaća, »iako od kolje-

na nadolje ne toliko uzane, rascepljene od lista do pete,

bez nazuvka, napravljene od sukna i zakopčane gvozde-

nim ili srebrnim kopčama, i jedan par suknenih čarapa,

sa opancima na nogama; jedna ječerma do ispod pojasa

sa polurukavima na košulji širokih i kratkih rukava. Ta-

ko pola mišice je golo i preko nje nose jednu dugačku

haljinu po ugarski. Njihovo oružje je puška na kojoj je

napravljena jedna rupa na kundaku i vrhu kroz koju

provuku kožni remen, toliko dug da pušku mogu nositi

o ramenu preko leđa. Drugo oružje je sablja ili sjekira,

ili koplje, ili buzdovan«. Ljeti su nosili i struku, koja im

je služila kao šatorsko krilo u slučaju kiše i širili je o

granama drveća. »Zimi svako nosi jedan pust dug do

zemlje koji se na njihovom jeziku zove »kopnić«, koji

ima jedan okovratnik do pojasa koji u slučaju kiše navu-

ku na glavu da je pokriju i jednim užetom čvrsto privežu

da ga vjetar ne može dići«. Kada plove barkama nose

bijelj koji im služi kao pokrivač.

23

' I u savremenim mle-

Starine IX, 180.

21

) Fontes rerum austricarum, vol. 26, Wien, 1866, 36.

n

) Starine IX, 191.

23

) Isto, 191—192.

3



Uskočki vojvoda

3



tačkim izvorima ima pomena o pušci i buzdovanu kao

uskočkom oruž ju .

2 4

Narodna pjesma zna za uskočko kop-

l je . Kada su uskoci s ta l i di je l i t i zapli jenjenu čohu,

»ne

dje le je rafom, ni arš inom,

veće kopljem Juriše vojvode«

25

)

Paolo Sarpi , međut im, tvrdi da uskoci »po oružju

koje nose ni jesu vojnici , ni t i sposobni da se tuku. Nijedan

od nj ih ne nos i n ikakvo odbrambeno oružje , n i t i š l jem i l i

kacigu, ni t i zaš i l jeno oružje . Uostalom nose jednu pušku

na točkice, dosta malu i laku, kakva je potrebna onima

koji se više uzdaju u noge nego ruke, i jednu s jekiru.

Neki od nj ih imaju još po jedan bodež i sve n j ihovo

oružje je podešeno za p l jačku«.

2 6 )

Negirajući svaku čovje-

čnos t i hrabros t uskocima, Sarpi nas to j i da ih pr ikaže

kao obične s t rvodere . »Vri jednos t uskoka je da namjes te

zamku s labima, da ubi ju i opl jačkaju onoga ko se ne

brani . Ne može se navest i ni jedna akcija koju su oni

izvel i na otvorenom polju, ni t i su ikada branil i jedno

napadnuto mjes to . Svako zna sa kakvim su s t rahom ute-

kl i pri l ikom napada na Petr inju i kakvu š tetu je izazvalo

u hr i šćansko j vo j sc i n j ihovo s ramno b jeks tvo« .

2 7 )

Da su

uskoci dois ta bi l i takve kukavice kako ih prikazuje Sarpi ,

za Veneciju bi bila šala da se sa njima obračuna. Mleta-

čki komandanti u Dalmacij i koj i su se nosi l i sa uskocima

znali su dobro kakvi junaci su bi l i Senjani . Jedan Mleča-

nin je napisao da uskoci »preziru svaku opasnost i svoj

vlas t i t i ž ivot iz lažu opasnost i i na moru i na kopnu su

neobično hrabri«.

2 8

) Taj super ioran s tav prema smrt i svoj-

s tven je samo jednoj heroičnoj za jednic i . Sami Senjani u

jednoj predstavci papi iz 1593. godine ističu kako je bio

težak i krvav uskočki zalogaj . Senjani , otvoreno aludira-

jući na Veneciju, kažu: kada ne bi bi lo hrabrih uskoka,

»ne bi bili bezbjedni neki hrišćani iza ovih obala«. O svom

M

) A. S. V., Capi delo Consiglio dei Dieci, Lettere di rettori b. 306,

25. septembra 1577.

K

) Gerhard Gezeman, Erlangenski rukopis, Sr. Karlovci, 1925, 94.

*) Paolo Sarpi, n. d., 56.

n

) Isto, 54.

a

) G. Stanojević , Pri lozi za istoriju senjskih uskoka, I . glasnik

1—2,1960,113.

32



mučnom zanatu kazali su i ovo: »Osim toga što se traže

velike snage, naviknuti da podnose krajnje vrućine i

hladnoće, da se bore u košulji , nalazeći se češće puta

skr iveni u šumama i pećinama danju i noću samo sa par-

četom hljeba i l i jedući malo svježeg mesa, loše kuvanog,

a ponekad i bez hrane za po čitava tri dana«. Ogorčeni

na optužbe Mlečana i Dubrovčana, Senjani se brane i

kažu: »Ako smo mi ponekad zadržal i robu jeret ika i

eskomuniciranih, ne možemo se zbog toga nazvati ni pira-

t i, ni lopovi , nego bran ioci svet ih zakon a i zato o čeku jem o

nagradu od pape i os tal ih hrišćanskih vladara, a ne kaz-

nu« ,

29

> Dok su uskoci sebe smatral i predstražom hriš-

ćanske Evrop e, p a i V enecije , Mlečani ni jesu pr est aja l i

da ih optužuju kao obične lopove, kukavice, pa i bez-

božnike. Mletački delegat za sprovođenje odredaba mirov-

nog ugovora u Madridu kazao je 1618. godine da uskoci

ne br inu o drugom os im o pl jački » i ne smatra ju većom

slavom od one s tečene pl jačkom, a do najvećeg s tepena

i časti uzdižu se oni koji bolje vrše svoju dužnost. Oni

koji znaju da počine najveće zločine i svireposti , da jedu

l judsko meso, da p i ju l judsku krv , da peku i jedu l judsko

srce zarobl jenika , takve bi ra ju za vojvode i harambaše ,

koji su nj ihove s tarješ ine«.

3 0

) Pr ikazujući uskoke kao l ju-

doždere Mlečani su nastojal i da opravdaju vlas t i tu svire-

pos t p rema n j ima .

Bio je to pa t r i ja rha lan i pobožan svi je t koj i je poš to-

vao starijeg i bojao se boga. Svi uskoci su bili katolici .

U Senju ni je bi lo druge crkve osim katol ičke. Došljaci ,

pravoslavni i muslimani , odmah su prelazi l i u katol i-

čanstvo. Anonimni Fjorentinac, koji je dugo živeo u

Senju , b io je kao I ta l i jan zapanjen mnogim vr l inama

uskoka, koje ni je mogao sres t i u svojoj zemlj i . Po njego-

vom svjedočenju, uskoci su veoma pobožni i redovno

posjećuju crkvu. Za svaki praznik trgovci bi ispred svo-

j ih radnja izni je l i k lupe prekr ivene raznom tkaninom i

na pokrivač stavili mnoge svijeće raznih boja i veličina.

") R. deputazione veneta di storia di patria, serie IV, Miscellanea

vol. 7, 141—142.

3 0

) Fontes rerum austriacarum vol. 26, 36—37.

3 Senjski uskoci

33



Građani su, u odsustvu trgovca, uzimali svijeće i ostavljali

novac. Cak ni prosjak neće uzet i svi jeće da ne plat i .

3 1 }

Takvo povjerenje u kupca ni jedan t rgovac u I ta l i j i

toga doba ni je imao. Kada su se uskoci vraćali iz pohoda,

prvo bi svrat i l i u crkvu da se zahvale bogu za uspjeh.

Redovno su od pl i jena odvajal i dio za sveštenika.

3 2

' 0 Bo-

žiću i Uskrsu uskoci su učestvovali u procesijama. Ano-

nimni Fjorentinac koji se o Božiću 1580. zatekao u Senju,

opisuje š to je toga dana vidio u gradu: »Ujutru na Božić

svi se l jube u usta, l judi i žene, i cio taj dan nijesu radili

drugo nego, kada bi se sreli na ulici , l jubili se, govoreći

svakom »bože vam daj dobar Božić«, na il irskom jezi-

ku« Ovakav m eđu l judsk i odnos , s rdačnos t , pr i ja te l j s tv o

i in t imnos t mogući su samo u jednoj pa t r i ja rha lnoj i

čvrs to objedinjenoj za jednic i . Senj je u ovo vr i jeme

imao oko 3500 s tanovnika.

U jednoj takvoj s redini mnogi poroci n i jesu b i l i mo-

gući . Is t i Fjorentinac kaže: »U gradu nećete naći ni jednu

pros t i tu tku i kada bi je z la tom pla t i l i , kažem u s ta rom

gradu; sve prost i tutke su sa s trane«. Kao svi patr i jar-

halci , uskoci su »l jubomorni na čast nj ihovih žena«. Čak

ri i posl i je jednog vi jeka ženski gri jeh ni je se zaboravljao.

Ženu či ja je baba počini la gri jeh jednostavno bi ubil i .

3 4

'

Sami uskoci hvalil i su se papi 1593. da u Senju nema

»suložnica, podvodača, psovača i kockara koje bilo

igre«.

3 5 )

Ubistvo Rabate 1602. uskoci su pravdali i njego-

vim po ku šaje m da obeščast i n j ihove žene . Č ašt ženska ,

ističu uskoci, više vrijedi »nego sva roba koja bi se mo-

gla naći na svi je tu«.

3 6

'

Uskočke žene dijelile su sve tegobe svojih supružnika.

Kada bi nj ihovi muževi pošl i u akci ju, one su čuvale

grad i zarobljenike, kojih je u Senju uvijek bi lo dosta .

Kad a u februaru 1597. gotovo svi uskoci nap ust iš e S enj ,

u gradu ostaše samo žene, starci i djeca. Žene su oko 80

3 1

) Starine, IX, 235.

3 2

) Isto, 240—241.

3 3

) Isto, 190—191.

*) Isto, 235—255.

35

> R. deputaz ione veneta . . . 141 .

3 6

) C. Horvat, Mon. uscocch. II, 1—2.

34



zarobljenih Turaka pust i le iz zatvora na rekreaci ju, »kao

što je uobičajeno«. Turci iskoris t iše pri l iku, žađoše po

kućama, dokopaše se oružja i ubiše mnogo žena . Zat im

se uput iše prema utvrđenju da ga zauzmu. Jedna žena ,

koja je bi la na s traži , zatvori la je kapiju i spri ječi la

Turke da p rodru u tv rđavu .

3 7 )

Uskočke žene nikada ni jesu

znale da li će svoje muževe i s inove dočekati iz pohoda

sa osmjehom i l i kuknjavom. Uskoci su se na j radi je ženi l i

iz svoje sredine, mnogo rede iz mletačke i turske Dalma-

cije. Č im bi neki usko k pog inuo , »udovica, il i po zak onu ,

i l i po običaju, odmah bi se preudavala za drugog uskoka

is toga reda«. Sva imovina iz pre thodnog braka pr ipadala

je udovici .

3 8 )

Bilo je žena koje su se udavale i po deset

puta .

Minučo i Sarpi n i jesu propus t i l i da napadnu i usko-

čke žene. Po pisanju Minučija, uskoci su u početku živ-

je l i skromno, a l i sa p l i jenom ras tu i n j ihovi proht jevi .

Žene počinju da se oblače u skupocjene tkanine i s ta lno

podst iču muževe na podvige.

39

) Minučo ni je shvatio usko-

čko hero jsko druš tvo u ko jem m aj ke i žene pod s t iču s ino-

ve i muževe na junaštvo. Majci i l i supruzi bilo je lakše

podni je t i smrt s ina i l i muža na bojnom pol ju nego njegov

kukavičluk. Paolo Sarpi još žešće napada uskočke žene

i kaže: »Ne može se bez nepravde reći da su žene il i bilo

ko od njih bez krivice, jer one ne znaju što je igla i l i

đerđef i sam o su pob ud e muževa da sna bd i jeva ju kuću

s krvl ju drugih«.

40

) Žena borac nema predaha za iglu i l i

đerđef. To je zan im an je o tmen ih gospa , a uskočke žene

ni jesu imale vremena za takvu dokol icu .

U zajednici čija je egzistencija zavisila od nesalomlji-

vost i njenih borbenih nagona i či ja se borbenost iskris ta-

l isala u životni pogled, sve je bi lo podvrgnuto tome ci l ju.

Djeca su se od s i tnih nogu vaspitavala , navikavala i pri-

premala da nasl i jede svoje očeve. Igračke su im bile

očevo oružje i dječje igre hvatanje Turaka, gađanje iz

puške, t rčanje i os tale sportske discipl ine koje osposoblja-

3 7

) C. Horvat, Monumenta uscoccorum, knj. I , Zagabriae, 1910, 156.

3

) Munucio, n. d., 21.

3

') Isto, 22.

4 0

) P. Sarpi, n. d. 135.

35



v a ju rat ni čku srčano st. I po red i ' i>je dj ec e

obrazo vanje . »Najveći b ro j uskoka up uću ju d jecu u školu

da nauče da či ta ju, i l i svako jutro vježbaju se oružjem,

udara jući ih kamenicama gotovo čim prohodaju , do pro-

l ivan ja k rv i« /

1

' Ako su uskoci bili rođeni ratnici i do

izvjesnog s tepena vojnički obučeni , za ovo vaspitanje

imaju da zahvale okolnost i š to su prošl i kroz privatnu

porodičnu vojnu školu . Dje t in js tvo je rano prekidano

i sa 12—13 godina djeca su se sa svojim očevima i bra-

ćom otiskivala u uzbudlj ive avanture pune zamki i opa-

snos t i .

4 2

' To prvo vatreno krš tenje značilo je ulaz u rat-

nički red.

Kada su uskoci iz lazi l i iz Senja u akci ju, nikada ni je-

su znali kada i kako će se vratit i kući. Ponekad se osta-

ja lo danima, a ponekad i mjesec ima. U svoj im mal im i

b rz im bark am a obojen im c rno ili c rveno ,

4 3

' s imbolom

smrti i krvi , ni jesu obećavali niš ta dobro gdje dođu.

Neki mletački poli t ički l judi upoređival i su uskočke

barke sa kozačkim i nalazi l i da su potpuno s l ične.

4 4

' Kada

su se otiskivali na more, uskoci su nosili za jelo obično

po vreću brašna u svakoj barci . Od brašna su mijes i l i

pogače i pekli na nekom kamenu ispod vrelog pepela i

ža ra . Kada nemaju p i jaće vode , upo t reb l java ju i mor-

s ku .

4 5

' Narodna pjesma tačno je upamti la da uskoci s i je -

da ju

") G. Novak, Commissiones V. Iz relacije Nikole Donada od 2. de-

cembra 1549.

") A. S. V., Prov. gen. de ter. e da m. f. 1321, Ugljan, 23. januara

1603.

") A. S. V., Prov. de ter. e da m. f. 339, Raspor, 28. juna 1617,

Pri log od istog dana.

") Fontes rerum austriacarum, vol. 26, 93. Iz relacije Pola Minija

od 1620.

") Š. Ljubić, C om m issi on es II, 164—165. Iz rela cije od 8. ju na

1542.

") G. Gezeman, n. d., 233.

za uskočki poziv, uskoci nijesu

n j ihovo

»juiinati trudni i umorni

suha hljeba i vode studene«.*

6

)

36



Ako su uskoci u pohodima znali danima da trpe glad,

u Senju su skoro uvi jek s i jedal i za bogatom t rpezom.

Vino su prosto lokali . I kada bi im nestalo vina, to bi

teže podnosi l i nego oskudicu u namirnicama, »pošto su

se navikl i da pi ju preko svake mjere«, kaže jedan savre-

m e n i k .

47)

Uskoci su izlazili u svako godišnje doba, čas u ma-

njem čas u većem broju. Može izgledati nevjerovatno, a l i

su uskoci radi je iz lazi l i z imi po uzburkanom i vjetrovi-

tom m oru , kada se m le tačke ga l ije sk lan ja j u u pr is taniš te .

U dugim zimskim noćima moglo se duže plovit i pod okri-

l j e m mra ka .

4 8 )

Osim toga, postojao je jedan ozbil jan raz-

log za pojačane zimske akcije . To je bi lo vri jeme »kada

morlaci , turski podanici , dolaze dolje (na obalu) da napa-

sa ju s toku«.

4 9

) Plijen u stoci nalazio se pored same obale.

Takve pogodnos t i uskoci n i jesu propuš ta l i . Redovno su

uskoci izlazili o Božiću i Uskrsu.

50

) Valjalo je proslavit i

praznik i pomol i t i se bogu za uspjeh. U narodnoj p jesmi

se pominje kako

»Senjani se u lov podigoše,

na božicu da sreću kušaju«.

5

)

Uskoci su sv uda im ali svoje lju de , »ne sam o u su-

s jednim mjes t ima, nego u svim kra jevima Dalmaci je ,

gotovo do Kotora«. Sa svih s trana primali su obavješte-

n j e o k re t a n ju b rodova .

5 2

) Pravi ratnici , kao uskoci , uvi jek

su nepovjerl j ivi . Posl i je poraza kod Klisa 1596. godine

uskoci su malo kome vjerovali . Kada su mletački plaće-

nici 1597. zarob ili usk ok a Đ orđ a Valčića i na sa slu ša nj uga pi ta l i da l i se pri l ikom prepada s luže špi junima, odgo-

vorio je : »Nama ne treba tol iko špi juna, ni t i se s lužimo

nj ima, je r to sami radimo, n i t i imamo povjerenja u dru-

") A. S. V., Prov. de ter. e da m. f. 1268, Senjski zaliv, 15. juna

1613.

, 8

) G. Novak, Commissiones IV, 219. Relacija je iz 1577. godine.

4

') Isto, 274. Relacija Alviza Balbija iz 1581. godine.

*) P. Sarpi, n. d., 52—53.

5 1

) G. Gezeman, n. d., 175.

") Š. Ljubić, Commissiones II, 166.

37



goga, poš to znamo dobro da se čuvamo i pos tavl jamo

stražu gdje os ta jemo danju i noću. Uvi jek je poneki od

nas hrabar da po noći dođe do grada i l ično špi junira

pokre te ga l i ja i naoružanih barki« .

5 3

' Opreznost i provje-

rav an je po data ka dob i jenih od svoj ih agenata i sk l jučiva lo

je svako iznenađenje od s t rane nepr i ja te l ja .

Međut im, sami uskoci pr imjenj iva l i su takt iku izne-

rnađen ja nepr i j a te l j a . Po jav l j iva l i su se kad ih n iko n i je

] očekivao i nap ada li ka d se niko n i je nada o. Um akli b i

iz klopke kada je nepri ja tel j bio s iguran da su uhvaćeni

J iao u mišolovoi . Vješ to su manevr isa l i svoj im barkama

po uzburkanom moru i b i l i kadr i da za jednu noć na

ves l ima prevale put koj i n i je mogao ni jedan mle tačkibrod.fUskočke bar ke, sa 12 i 16 vesala i posad om do 50

ljudi, imale su na dnu čep, koji su pri obali vadili , pota-

p a l i b a r k u a o p r e m u v j e š t o k r i l i n a k o p n u P l o v i l i s u

samo noću, a danju se kr i l i po nenase l jenim mjes t ima

uvi jek sa i s tu renom s t ražom.

5 5 )

U mrkloj noći češće puta

privukli bi se nečujno brodu i za ti l i čas se našli na

njemu. Imal i su smje los t i i drskos t i da noću napadnu

m letački ra tn i bro d u sam om p r is taniš tu . Č uvena je i

poučna ra tna varka koju su uskoci pr imi jeni l i kra jem1604. godine na ostrvu Ižu. Sa plijenom u stoci, pokla-

noj i smješ tenoj u barkama, neočekivano su se naš l i

b lokirani od mle tačkih naoružanih barki u jednoj uval i

na os t rvu Ižu . Poš to se sa svoj im barkama ni jesu mogl i

probi t i kroz mle tačku blokadu, odlučiše da svoje barke

preko brda prenesu na suprotnu s t ranu os t rva . Mal i d io

uskoka s jedio je oko vatre , pjevao i vesel io se . Ostal i

nj ihovi drugovi nasjekoše oblice od maslinovog drveća,

s taviše meso po kameni tom putu i na takvu, donekle po-

ravnatu, podlogu postaviše oblice i vesla preko kojih

prevukoše svoje prazne barke i spus t iše u more na supro-

tnu s t ranu os t rva , a za t im otploviše za Senj .

5 6

' Da bi pot-

B

) A. S. V., Prov. de ter. e da m. f. 1263, Hvar, 19. juna 1597.

M

) Starine IX, 238; Mon. uscocch. I, 56.

") S. Antoljak, Miscellanea II—IV, 69—71. Dokumemat je iz marta

1551. G. Novak, Commissiones V, i l7.

M

) Jova n To m ić, Iz istorije sen jskih usk oka , N ovi Sad , 1907,

10—11.

38



puno zavaral i Mlečane, na svoje položaje ostaviše kape

po kamenju i pored kapa namjes t iše š tapove malo uzdig-

nute da izgledaju kao puške . Sjut radan mle tačka vojska

od 600 l judi iskrca se na ostrvo i uz pucnjavu i oprezno

privlačenje dođe do uskočkih položaja . Kada se vojnici

uvjer iše da od uskoka nema t raga , da su se sa n j ima

našalili, »počeše da se ludo smiju« .

5 7 )

Uskoci su uvijek primali borbu kad su to ht je l i i

gdje su h t je l i . Genera lni providur Dalmaci je Fer igo Nani

(Ferigo Nani) kazao je: »Po mom shvatanju mnogo ih je

teško pobi jedi t i , poš to su oni gospodar i mjes ta i u n j iho-

voj je moći da pr ime borbu kad hoće«.

5 8

' Is ti Nani u

svojo j f ina lnoj re lac i j i napisao je : »Ja sm atr am da je

nemoguće da se oni lupeži spri ječe da kradu, utol iko

pri je š to su odlučil i da napadaju sve vrs te brodova, ni t i

im Vaša uzvišenost može to spri ječi t i ni onda kada bi

upotri jebi la či tavu f lotu«.

59 )

Ove iskrene riječi o nemoći

Veneci je prot iv uskoka s igurno ni jesu rado sas lušane u

Senatu. Te »lopove«, kako su ih u Veneciji rado nazivali ,

ni j e m ogla či tava m letačka f lota spri je či t i da izvršav aju

svoje zadatke . Onaj koj i udar i na naoružani brod ni je

lopov nego borac. Mletačke psovke i pogrdni izrazi za

uskoke otkr iva ju nemoć i b i jes gospodar ice Jadrana ,

2a osamdeset godina borbe prot iv uskoka Veneci ja

I ni je nikada uspjela da zabil ježi neki znatni j i uspjeh pro-

V_tiv n jih . M letačka flota i nj en i plaćenici ni jes u bili do rasli

uskočkoj takt ici i junaštvu. Ucjene uskoka i os tal i vidovi

podzemne borbe ni jesu donijel i žel jene rezultate . Gene-

ra ln i pro vidu r D almaci je Krist iforo Va l i je r sum irao je

šezdese togodišnju borbu Veneci je prot iv uskoka mračnim

bojama i bolnim r i ječima: »Tačno je da radi je pods je-

ćam Vašu uzvišenost na neke mjere, jer izgleda da dotaći

ranu bez primjene l i jeka, znači učini t i je težom i bolni-

jom. Sve ono š to se moglo uradit i pokušano je i sve

preduzete mjere za 60 godina n i jesu uspje le« ,

ć0 )

Od kipar-

skog rata Venecija je t roši la preko 25.000 dukata godišnje

5 7

) Starine IX, 207.

5S

) I. glasnik 1—2, 1960, 114.

5 9

) G. Novak, Commissiones V, 28.

") C. Horvat, Mon. uscocch, I, 154.

39



u borbi prot iv uskoka . Gomile z la ta pros to su bacane

u more zbog tog is tog mora. Republika je držala vel iki

broj p laćenika: Albanaca , I ta l i jana i Hrvata . I ta l i jani su

služi l i samo na gal i jama koje su se kretale sporo i bi le

nepr ik ladne za pr is ta janje u p l i tk im vodama. U t im gal i -

jama za vesl ima je bi la kažnjenička posada, loše odjevena

i još gore hranjena. Za je lo ni jesu imali »drugo osim

hleba, čorbe imalo vina«. Sami Mlečani zgražavali su se

nad bi jedom ovih nesrećnika č i je se s tanje n i je moglo

op isat i »bez uzb uđ en ja i s rdžbe« ,

6 I )

Sa ovakvom posadom

i veslačima vri jednost mletačkih gal i ja bi la je bezna-

ča jna .

Kasnije će Mlečani pokušat i da sa manjim i pokret-

l j iv i j im plovnim jedinicama, naoružanim barkama, do-

skoče usko cim a. Na t im ba rk am a s lužil i su plaćenici ,

Hrvati i Albanci. Bila su to dva svijeta, ponikla iz dvije

razl iči te društvene sredine, koji se ni jesu podnosi l i .

Albanci su bili više iz plemenske sredine a Hrvati besku-

ćnici i s i rot inja . Zajedničko im je bi lo: š to duže održat i

g lavu na ramenu i š to manje se angažovat i u borbi prot iv

uskoka . O borbenoj vr i jednos t i Albanaca i Hrvata mle ta-

čki komandanti u Dalmacij i imali su razl iči ta , često

oprečna , miš l jenja . Genera lni providur Fer igo Nani n i je

im ao visoko m išl jen je o Albancim a. »Albanci ne zna ju d a

upotrebl javaju puške . Mješ tani ih ne mogu očima vidje t i

i uvi jek su zadav ol jn i j i n j iho vim porazo m nego u skočkim.

Supro tno n j ima , Sk javoni i zvrsno ruku ju puškama i na -

rod ih ne gleda baš zl im okom i nedostaje im drugo

osim odlučne volje da se založe«.

62

' Međutim, Almoro

Tjepolo imao je bo l je m iš l je nje o a lbanskim nego o hrvat -

skim najamnic ima. »Hrvat i su l judi koj i bez dos ta mesa

i vina teško se mogu prehranit i . Dosta su naklonjeni drs-

kost ima i krađi , naročito s toke, a ono š to je najvažnije ,

is te su narodnost i kao uskoci . Malo ih je koji u Senju

nemaju rođake i l i b l ižnje . Iako su n j ihove s ta r ješ ine po-

uzdane i hrabre , ipak ne mis l im da se može bi t i potpuno

miran sa s tražom od ovih l judi . Albanci su u je lu umje-

") G. Novak, Commissiones V, 285. Iz relacije Nikole Donada od

2. XII 1599.

6 2

) Isto, 21.

40



reni j i , ž ive u miru sa narodom i provinci jom, ci jene više

čast i vel iki su nepri ja tel j i uskoka. Tačno je da se lako

bune, a najviše zbog plata . Po prirodi su skoro neukro-

t ivi . Svi upotrebljavaju pušku, a l i s luže se lukom i s tr i -

j e lom«.

6 3

' S l ično miš l jenje o borbenoj vr i jednos t i Hrvata

i Albanaca imao je i Zvane Bembo. On, ne bez razloga,

smatra da se od Hrvata ne može očekivat i da se bore

prot iv uskoka poš to pr ipadaju i s tom narodu »i za to se

nikada ne odlučuju da napadaju uskoke , da ne b i napal i

svoju vlas t i tu krv«. Po Bembovoj ocjeni jedino su Albanci

dobr i vojnic i i »skoro ravni uskocima u hodanju po brdi -

ma i neprohodnim mjes t ima , skoro sv i dobro ruku ju

puškom i smr tno mrze uskoke« .

6 4

' Sigurno je da su se

Albanci , kao planinci , vješ to i spretno kretal i po krševitoj

Dalmacij i , a l i po borbenim kvali te t ima ni jesu se mogli

mjer i t i sa uskocima. Albanac je b io na jamnik, a uskok

borac. Zato Hrvati i Albanci u mletačkoj vojnoj s lužbi

pos ta ju uskočke rezerve . Za mnoge je na jamnička s lužba

bila most preko koga se prelazi lo u Senj .

Senjski uskok je t ip vi teškog graničara i kraj išnika

koji se iž ivl javao u četovanjima i prepadima. U toj voj-

noj kra j in i uskoci su s tvor i l i odgovara juću organizac i ju

vojnofeudalnog t ipa . Nj iho va vojn a organ izac i ja tokom

vremena se granala i usavršavala . Iz prvog, zasad jedinog

poznatog, popisa senjskih uskoka, onog iz 1551. godine,

naveden je samo jedan vojvoda . Po tom popisu b i lo je

uk up no 315 uskok a sa p la tom od 8 do 24 for in te m jese-

čno. Svi su bi l i pod komandom kapetana Ivana Lenko-

vića.

6 5

' I kasnije su uskoci zvanično bi l i pod komandom

senjskog kapetana . Zat im se broj uskočkih vojvoda pove-

ćao na čet ir i . U početku nj ih je sam car postavljao izredova uskoka. I kasnije car je imao to pravo, a l i s tvar-

no on ih je samo potvrđivao. Vojvodsko s tar ješ ins tvo

prenosilo se sa oca na sina. Vojvode su se isticale po

junaštvu, ugledu i bogats tvu. Imali su svoje kule , kuće

i mlinove. Braća Daničići podigli su kulu u Žrnovnici,

6 3

) Isto, 58.

") Isto, 255.

6 S

) A. Ivić, Prilozi za povijest Hrvatske i Slavonije u XVI i XVIII

vijeku, Starine XXXV, Zagreb, 1916, 296—301.

41



kod Novog Vinodolskog.

6 6

' U zvaničnim ak tim a uz senj-

sku opš t inu skoro redovn o f igur i ra ju i vojvode (comu-

nitži et waivode di Segna).

67)

Suprotno tom uskom glavar-

skom sloju, ostali uskoci su živjeli s irotinjski. Najveći

broj Senjana »žive po dvije-tr i porodice u kući«.

6 8

' Vrlo

mali broj uskoka koji se obogatio imao je svoje kuće;

ostali su bili beskućnici.

U početku uskoci su redovno isplaćivani. Sa teško-

ćama u koje zapada Austr i ja uskočke plate su sve nere-

dovni je . Ponekad su aus t r i j sk i komesar i odjednom ispla-

ćivali i po 40 zaostalih plata. Obično jednu trećinu dobi-

jali su u gotovom a ostale dvije trećine u srebru i svile-

nim tkaninama. Ovdje n i je teško zapazi t i da se radi

o ko-

rupcij i i da su ovo komesari radi l i na svoju ruku da bi se

dokopali gotovog novca.

6 9

' Događalo se da uskoci godina-

ma ne pr ime pla tu . To je dopr in i je lo poras tu ugleda voj-

voda i os ta l ih s ta r ješ ina , koj i pos ta ju organiza tor i i kre-

di tori uskočkih prepada. Kako kaže Paolo Sarpi , t roškove

pod uhv ata f inans i ra ju vojvode , bogat i vo jnic i , žene, udo-

vice, paro s i i f ra t ri . Učesnik u f inans i ranju pod uhv ata

pos ta je i učesnik u p l i jenu.

7 0

' Rizik nije bio veliki pošto

su se uskoci r i je tko vraćali u Senj bez pl i jena. Ujedno

ovo pokazuje da su uskoci bi l i potpuno sras l i sa senj-

skim građans tvom i da n i je b i lo suprotnos t i među nj i -

m a, n i na s ta leškoj n i na dru š tven oj baz i . Se nj je s inonim

riječi uskok.

Sam grad Senj n i je b io dobro utvrđen. Kris toforo

da Kanal (Cris ti foro da Canal) pis ao je o Sen ju 1551. godi-

ne: »Grad se nalazi na obali i sa dvije strane uzdižu se

vrlo visoka brda da bi se mogao tući bilo sa jedne il i sa

druge s trane. Može se iskrcat i svaki broj l judi bez ikakve

opasnost i . Sa s trane mora gal i je mogu prići gotovo da

kljunom udare u zidine koje ne bi mogle da odole topov-

") G. Novak, Commissiones V, 57.

") R. Lopašić, Spomenici hrvatske krajine, knj. I , Zagreb, 1884,

135, Dokumenat je od 9. maja 1586. Tada su u Senju bile dvije

vojvode. Isto, 136.

6 8

) A. S. V., Sen. secr., R. 70, 29. januara 1558.

") Starine IX, 192.

, 0

) P. Sarpi, n. d., 53.

42



I I I

VENECIJA I USKOCI OD PADA KLISA

DO KIPARSKOG RATA

1.

Pos l i je pada Beograda 1521. godine turska osvajanja

u s rednjoj Evropi iz godine u godinu ras tu . Padaju drža-

ve, osvajaju se zemlje i gradovi . Turci su zaustavljeni

tek pod Bečom 1529. godine. Ni ponovni nalet sultana

Sulejmana na Beč, t r i godine kasnije , ni je uspio. Sve do

1536. godine nema većih navala Turaka na austrijske ze-

m lje . Tad a počinje tur sk a ofanziva zauzim anjem Požege

i Klisa , posl jednje hrvatske tvrđave južno od Velebita .

Veneci ja je nas to ja la da os tane neutra lna i tursko-

-aus t r i j sk i ra t i skor is t i t i za proš i renje t rgovine u Turskoj .

Rat između Turske i Austr i je vodio se dosta mli tavo i sa

promenl j ivom srećom. Turc i su uspje l i da zauzmu sva

austr i jska uporiš ta u Lici , izuzev Klis koji je prkosno

odol i jevao mnogim turskim napadima. Kada je Husrev-

-beg po treći put postao bosanski sandžak-beg, r i ješ io je

da zauzme Klis .

1

' Petar Kružić, kome je bi la povjerena

odbrana Kl isa , t raž io je h i tnu pomoć od pape i kra l ja .

Početkom marta 1537, kada su Turci već držal i opsjed-

nut Kl is , kra l j Ferdinand uput io je u pomoć gradu 3000

nemačkih na jamnika a papa 700 i ta l i janskih p laćenika .

Turci presretoše i razbiše savezničku vojsku za nekoliko

sati borbe. Posada iz Klisa izišla je u pomoć, ali veći dio

) C.

Truhelka, Gazi H uzrevbeg, njego v život i njego vo doba,

Glasnik IZM, 24, 1912, 40.

44



je s t radao za jedno sa n j ima. U borbi je poginuo i Pe tar

Kružić, kojem Turci odsjekoše glavu, nabivši le na

pi je i i s takože ispred z id ina Kl isa . Os ta takposade . obes^~

hra b re n pog ib i jom s vogomi l j e nog koma nda n ta , odma h

se predade. Dvanaestog marta 1537. na bedemima JS-TTsaT

zavijori la je turska zastava.

2

' ~

Padom Klisa l ikvidi rano je aus t r i j sko upor iš te u ne-

po sre dn oj bl iz ini Sp li ta i za Mlečane op asn o žariš te

mogućeg sukoba sa Turcima. Splićani , suprotno težnji

Venecije da se ne miješa u austr i jsko-turski sukob, sa

s im pat i ja m a su pra t i l i hero jsku botfbu kl iške posade i

pomagali je kad god su mogli . Kada su austr i jska i pap-

ska vojska iskrcala kod Klisa, Splićani, »ljudi, žene id ječaci« , napadoše i sas jekoše jedan manj i turski odred.

Zbog toga turska vojska napade Solin, zauze jedan reve-

l in i sas ječe sve š to se u njemu zateklo.

3

' Poslije ovog

incidenta nizal i su se novi i teži , dok napokon krajem

avgu sta 1537. tur sk a f lota ni je počela invaziju K rfa, os tr-

va pod mletačkom vlašću.

Veneci ja je odmah naš la saveznike u onim državama

koje su se nalazi le u ratu sa Turskom. Posl i je dužih pre-

govora između cara Karla V, pape i Venecije , u Rimu

je 8. febr uar a 1538. sk lop ljen savez, Sve ta liga, protiv

Turske. Saveznici su se dogovorili da okupe moćnu flotu

i vojsku. Ugovorom je bi la predviđena i podjela određe-

nih te r i tor i ja Turske u s lučaju pobjede .

4

' Oživjele su nade

u prot je r ivanje Turaka sa jednog di je la Balkana . Pos l i je

godinu dana ratovanja Venecija je napust i la savez i 20.

marta 1539. godine sklopila sa Turcima tromjesečno pri-

mir je , koje će se s ta lno produžavat i do konačnog mira .

Kao š to je t raži la saveznike među evropskim drža-

vama, Veneci ja je i s to tako radi la da dobi je pomoć naš ih

naroda pod Turc ima. I pored svih napora u tom pravcu,

mal i broj turskih podanika našao se u mle tačkoj vojsc i .

Međut im, znatan broj uskoka u ovome ra tu bor io se

na s tra ni Repub like. Č im je počeo rat , Venecija je nasto-

2

) M. Perojević, Petar Kružić, Zagreb, 1931, 198.

3

) G. Stanojević , Dalmacija i Crnogorsko primorje u vrijeme inle-

tačko-turskog rata 1537—1539. godine, I. glasnik, 3—4, 1960, 88.

4

) I libri Commemoriali, tom V, Venezia, 1903, 231—232.

45



ja la da privuče uskoke na svoju s tranu i naredila je svim

rektorima u Dalmacij i »da izdaju javne proglase da usko-

c i mogu s lobodno gusar i t i« , odnosno napadat i tursku

ter i tor i ju .

( U po četku ra ta Ve necija je zazirala da prim i usk oke

ju vo jn u službu . Ka sn ije M lečani će pr im iti veći b ro j

/uskoka u vojnu s lužbu u Dalmacij i . Koliko je uskoka

bilo u mletačkoj s lužbi ne može se utvrdi t i na osnovu

(raspoložive dokumentaci je . Dok je rat t ra jao uskoci su

pil i požel jni borci , a l i sa svršetkom rata oni su postal i

suvišni , čak i opasni za interese Sinjori je . Suprotno pri-

mir ju , uskoci su i da l je povremeno upadal i na tursku

ter i tor i ju . S mukom sklopl jeno pr imir i je , u očekivanjumira , Veneci ja je poš tovala . St rahujući da uskoci svoj im

prepadima ne izazovu Turke da odbace pr imir je i nas ta-

ve nepr i ja te l j s tva , Senat je početkom maja 1539. uput io

naređen je genera lnom prov iduru Da lmac i je i r ek tor ima

Zadra, Spli ta , Trogira , Šibenika i Omiša da preduzmu

sve mjere prot iv uskoka da ne napadaju tursku te r i to-

r i ju. U naređenju s toj i »da se vrate svi pl jenovi koji bi

se naš l i tamo. Objavi te oglase o prekidu nepr i ja te l j s tva

i ponovite proglase da uskoci ne čine š tete , ni nikakavpl i jen , pod pr i je tn jom ž ivotu , i ako neki od nj ih prekrš i

takvo naređenje i dođe tamo sa kakvim bi lo p l i jenom,

nemojte dozvoli t i da im se dade utočiš te . Naprotiv, ako

vam padnu u ruke s trogo ih kaznite i vrat i te c io pl i jen«.

Uskoro posl i je ovog naređenja, Venecija je 1541. prot je-

rala sve uskoke iz Dalmacije a iduće godine objavila im

prav i rat . Početkom februara 1542. Sen at je saop št io svo-

ju odluku svim rektorima od Zadra do Budve i ovlas t io

svakoga »da može ubit i bez kazne svakoga uskoka koji

b i se našao u kojem bi lo našem mjes tu i ubi j te sve one

usko ke k oj i b i vam pal i u ruke «.

5 )

Tako se k r a j n j im nepr i-

ja te l j s tvom završ i la mle tačko-uskočka ra tna saradnja u

ra tu prot iv Turske . Ovo naređenje je nagovi jes t i lo ono

nepoš tedno uskočko-mletačko gušanje koje će potra ja t i

punih osamdeset godina i završ i t i se neri ješenim rezul-

ta tom. Sukob Mlečana sa uskocima namah se pre tvor io

u sukob Venecije sa carem i komplikovao mletačko-au-

5

) I. glasnik, 3—4, 1960, 109—110.

46



s t r i j ske odnose . Akci je senjskih uskoka , usmjerene u

prvom redu prot iv Turaka, dovele su do teške diplomat-

ske zategnutost i između Republike i Turske. Tokom vre-

m e n a U spor oko uskoka umiješaće se i papa. Tako uskoč-

ko p i ta n je po s ta je j edno od na jk rup ni j ih p rob lema evrop-

ske poli t ike XVI vi jeka. Stvorio se jedan začarani diplo-

matski krug između Venecije , cara i sul tana či j i rasplet

niko ni je mogao sagledati .

2.

Č injenica da je Veneci ja na jm ila uskok e u ra t u pro-t iv Turske pokazuje da Mlečani na nj ih ni jesu gledali kao

na glavnog ne pr i ja te l ja . Tu rska je još b i la u napo nu mo ći

i pogranične hrišćanske države Austr i ja i Venecija još

uvijek su bi le u opasnost i od sul tana. Pred tom zajedni-

čkom opasnošću t renutno su padale u zaborav međuso-

bne razmirice, a l i ni jesu nikada bi le prevaziđene. Dalma-

ci ja je skoro za pola vi jeka bi la iz ložena turskim upadi-

ma. Tu is tu sudbinu dočekala je i Ugarska posl i je pada

Beograda. Stalni prepadi Turaka doveli su do vel ikihmater i ja ln ih razaranja i l judskih gubi taka . Od 70 okruga ,

kol iko je rani je b i lo , n i je os ta lo pod aus t r i j skom vlašću

više od 34. Po mišl jenju jednog savremenika, uz najveće

f inans ijske žr tve Ugarska ni je mogla opre m it i v iše od

7000 boraca. Stanovniš tvo se razbježalo, s toka uniš tena,

porez i udvos t ručeni . Zemlja je os ta la neobrađena tako

da ni je n i dese t i d io davala od rani j ih pr ihoda .

6 )

Carstvo

je bi lo u takvom stanju da su mnogi poli t ički l judi Vene-

c i je v jeroval i da bro j i pos l je dn je dane . M arino Đ us tin i-j ano (Mar ino Gjus t in iano) ambasador kod ca ra Fe rd i -

nanda, pisao je 1591. godine: »Car je izgubio svu Slavo-

niju. On plaća tr ibut Turcima. Ta činjenica je od najve-

ćeg značaja za hrišćanstvo, jer ako ono kral jevstvo padne

u ruk e T urak a, pašće Č eška i Poljsk a bi lo pu tem sile i li

ugovora i sul tan će imati otvoren put za Njemačku i I ta-

6

) Eu gen io Alberi, Relazicmi degli amb ascia tori ve neti , serie I,

vol. VIII, Firenze, 1853. Iz relacije Marka Kavalia od 1543,

130, 131.

47



l i ju« . Po m iš l jen ju Đ us t in i jana , da b i se izbjegla takva

tragedi ja , pot rebno je da se č i tavo hr išćans tvo ujedini .

7

'

Ide ja hr išćanske sol idarnos t i obuzimala je l jude u t re -

nucima pot iš tenos t i , da se očaj rasprš i nadama. In teres i

Austr i je i Venecije u odnosu na Osmansko cars tvo bi l i

su potpuno razl iči t i . Venecija , glavom u Evropi a s toma-

kom u Tursko j , uv i jek j e nas to ja la da održ i normalne

odnose sa sul tanom. Aus t r i ja , sva raskomadana od Tur-

ske, misl i samo na odbranu i revanš. Ona postaje pred-

s traža hrišćanske Evrope i njoj je ideja hrišćanske sol i-

darnost i bl iska. Suprotna glediš ta Venecije i Austr i je

na Osmansko cars tvo vidno su se ispolj i la u s tavu prema

uskocima. U t i jesnoj vezi sa uskocima je i pi tanje s lobod-

ne plovidbe Jadranskim morem. Za ovo pi tanje b i le su

zainteresovane sve jadranske države.

Č injenica da je Veneci ja b i la jedina s tvarna pom or-

ska s i la na Jadranskom moru pods takla je Mlečane da

dokazuju svoje apsolutno pravo na n j . Veneci ja je pola-

ga la pravo na Jadransko more kao na d io svoje te r i tor i je .

Mlečani su netačno tvrdi l i da su ga osvoji l i pri je hi l jadu

i više godina. Svaki novoizabrani dužd izvozio se pose-

bn im brodom na morsku puč inu i u more bacao prs ten

izgovarajući frazu:

»Disposamus te mare in signum veri

et perpetui domini«. Našli su se i mnogobrojni teoret i-

čar i, među ko j im a je b io n a js lav ni j i f ra Paolo Sarpi , teo-

log i pisac is tori je o senjskim uskocima. On kaže: »Prvi

razlog po kojemu uzvišena Republika ima vlas t nad

morem, gotovo je i s t i po kojem ona ima s lobodu, tako

da je na početku njenog rođenja iz is tog razloga rodila

se s lobodna i dobila vlas t nad morem.« I , dal je , zaklju-

čuje da »traži t i vlas t Venecije nad morem je is to kao

traž i t i por i jeklo n jene s lobode , i l i n jenog osnivanja«.

8

'

U savrem eno j i ta l i jan sko j i s tor iograf i ji im a is tor ičara

ko ji za stu p aju s ličnu tezu. Ro berto Č esi poziva se na p ro-

viđenje da bi objasnio is tori jsku ulogu Venecije i kaže:

»Veneciju, vječni grad, ni je mogao osnovati niko osim

boga, da i spuni jednu vječnu is tor i j sku mis i ju«.

9

' Kada

7

) Isto, vol. III, Firenze, 1840, 153.

8

) Roberto Cessi , La Repubblica di Venezia e i l problema adria-

tico, Napoli , 1953,19.

') Isto, 19.

48



čovjek ne bi znao da je Česi ovo napisao pri je dvadeset

godina, zaključio bi da je on daleki prethodnik Paola

Sarp i ja .

Mletačke pre tenzi je na Jadran osporavale su neke

prio baln e države a naro čito A ustr i ja i Pa psk a Država.

P ap a Đ ulio (Giulio) II 1509. god ine »zvan ično je pok re-

nuo pi tanje s lobodne plovidbe Jadranskim morem« i za-

ht i jevao od Veneci je s lobodnu plovidbu.

10

) Papa je bio

odlučno prot iv mle tačkih pre tenzi ja nad Jadranom. U raz-

govoru sa kardinalom Grimanijem (Grimani) 1509. godi-

ne , papa je pobi jao n jegove argumente da Veneci ja čuva

Jadransko more od MaUra i gusara i »da je to radi la sa

velikim svojim troškovima i da sada bude toga l išena

bez ikakvog razloga ne bi bi lo dobro«. Papa je odgovorio:

»Za čuvanje, svako će čuvati svoju kuću i mi ćemo početi

da čuvamo našu i držaćemo nekoliko gal i ja«. Na to je

kardina l pr imi je t io : »Što da se uradi za one koj i ne mo-

gu čuvati , kao Dubrovčani , Senjani i drugi?«

11

) Venecija

je prigrabila pravo da šti t i sve i da govori u ime svih.

I kasni je pape će pokre ta t i p i tanje s lobodne plovidbe

Jadr ansk im m orem . Kr a jem m arta 1596. s t igao je u Vene-

c i ju novi apos tolski nunci je Antonio Mari ja Grac i jani

(Antonio Maria Graziani). Jedan od glavnih ciljeva nje-

gove m is i je je b io da od V eneci je izde js tvuje ublaža vanje

propisa o p lovidbi Jadranskim morem u kor is t papskih

pr is taniš ta na Jadranu. Dužd Marino Grimani odgovorio

je nunciju da ima 1200 godina kako je Republika s tekla

vlas t nad morem i »da su nj ihovi preci prol i l i tol iko krvi

braneći ovaj Zaliv (Golfo) da bi se napravio jedan drugi

golfo«

12)

. Kad a je , okto bra i s te godine, papsk i nu nci je

ponovo pokren uo p i tan je Golfa, p rok ura to r Foskar in i j e

kazao: »Republika ga je osvojila sa toliko znoja i sa

tol iko krvi svojih građana, tol iko puta je ratovala da bi

ga sačuvala i tol iko je s taro njeno gospodstvo i posje-

dovanje da se može reći da je rođeno zajedno sa Repu-

blikom, da ga je nemoguće zaboravit i i napust i t i , kao š to

10

) Is to , 175.

") Roberto Cessi , Dispacoi degl i ambasciatori Veneziani al la corte

di Roma presso Giulio II, Venezia, 1932, 89.

l 2

) Federico Chabod, La polit ica di Paolo Sarpi, Venezia, 1962, 39.

4 Sen jsk i uskoci 4 9



je nemoguće zaboravit i sebe i svoj ž ivot . To je najdraža,

na j s ta r i j a i na j skupocen i ja s tva r ko ju Republ ika pos je -

duje . Zbog toga , ako je pravi lno pr iznavanje pos jedova-

nja mora i vlas t i nad nj im, za to se plaća nešto. To je

tol iko pravično da se ne može dovodit i u pi tanje , ni t i

njegova svetost (papa) zbog pravde ne treba da to primi

za zlo, š to su svi njegovi prethodnici pravilno shvati l i«.

1 3

'

Kada je , dvije godine kasnije , papa Kliment (Climen-

te) VIII pokrenuo pi tanje s lobodne plovidbe Jadranskim

morem, mletački ambasador pri Sv. s tol ic i je kazao »da

je v las t nad Golfom na j l je pš a od jeća ko ju Republ ika

ima i da je ona neće nikada di je l i t i« .

1 4

' Pretenzije Vene-

c i je na Jadransko more zasniva le su se na n jenoj s tvarnoj

snazi a ne na teori jskim obrazloženjima koja su Mlečani

is tical i kao ob ičan pa rav an . Mletačka f lota bi la je dovolj-

no moćna da spri ječi ulaz svakome u Jadran »ko bi ht io

da omete pre tenzi je Republ ike«.

1 5

' Neke pape dovodile

su u vezu pojavu uskoka sa mle tačkim pre tenzi jama na

Jadransko more . Sredinom avgus ta 1600. papa je kazao

mletačkom ambasadoru da su uskoci sa svih s trana s teg-

nut i . »Vjerujemo da držanje tako ograničene plovidbe ta -

kođe je razlog da u sv oj o j beznad ežnost i čine ono š to čine

ne zna juć i gd je da se okrenu . . . j e r h t j e t i da ima te apso-

lu tnu nadležnos t nad onim morem, kada to l iko vladara

imaju mjes ta i pr is taniš ta na n jemu, vr lo je ve l ika s tvar ,

ali sada nećemo ulaziti u ovu stvar«.

1 6

' Sličnu tezu zastu-

pao je i španski ambasador u Veneci j i markiz Manrikvez

(Manriquez) 1616. godine. U audijenciji kod dužda on je

kazao: »Reći ću, dakle , da prvo pori jeklo uskoka i prvi

nj ihov početak nezgodno se rodio i ima svoj kor i jen u

zabranama i nepr i l ikama ko je podan ic ima i zeml jama

njegove visost i (cara) zadaju gal i je i predstavnici Vene-

c i je u p lovidbi i t rgovanju suprotno ugovoru o sporazu-

") A rch ivio d i St a to di V en ezia (—A.S.V.), E&posiizioni R om a

(E.R.) R. 7.1 3 ott ob re 1596.

") R. Cessi , La Repubblica.. . , 197—198.

") Federico Seneca, La pol i t ica veneziana dopo

1

Interdetto, Pado-

va, 1957, 68. Iz izvještaja carskog poslanika u Veneciji od

30. septermbra 1611.

") A.S.V., Dis pa cci R om a (—D.R.) ©Iza (—f.) 45, R om a, 19. ago-

sto 1600.

50



mu koj i su napisani i jasni u vremenu kada ni je b i lo

uskoka. Pošto je caru svaki dan sve više nanošena š teta

zbog zabrane plovidbe, koja se penje na dvije s tot ine hi-

l jada dukata godišnje , n jegovi podanic i , na t je rani u oča-

janje da ne mogu s lobodno trgovati za nj ihove životne

potrebe, bi l i su prinuđeni i pris i l jeni da to nadoknade

kako su bolje mogli , kao š to rade i drugi vladari«.

17

* Naj-

in teresantni j i razgovor o s lobodnoj p lovidbi Jadranskim

morem vodio se krajem apri la 1612. između mletačkog

ambasadora i pape . Na pap inu pr imjedbu da n i je p ravo

da Republika zadire u njegov ugled, ambasador je odgo-

vorio: »Republika bez su m n je po sje du je Golf već s tot i-

nama godina i to pri je nego je Crkva s tekla prava na

zemlje koje sada drž i pored obale . Ovaj pos jed ni je jo j

n iko dovodio u sumnju. Steknut je krvl ju n jenih građana

koju su prolil i u službi hrišćanstva i časti Svete stolice«.

Papa je odgovorio da Venecija nema »privi legi ju nad

Golfom od p ap e Aleksand ra (Alessandro) II i ne m ože

liš i t i crkvu s lobode. Naprotiv, ima jedan breve pape

Đ ova nija (Giovanni) X X II, izdat u Avinjonu, ko ji potvr-

đuje Republici rečenu privi legi ju, š to ne može bi t i na

š te tu Sv. s to l ice«. Na ovu argumentac i ju ambasador je

rezolutno kazao: »Vlast koju ima Republika nad Golfom

je apsolutna poš to je rođena i branjena vlas t i tom krvl ju

i vršila je sve do ovih dana kao i u vremenu vojvode

Ferare i pape Kl imenta«.

1 8 )

Is t i can je p rava na Jadransko

more na osnovu gole s i le bi lo je uvjerl j ivi ja argumenta-

c i ja nego papina pr iča da Republ ika nema prava da

Papsku Državu l iš i s lobodne plovidbe.

Španci su živo osporavali pravo Venecij i na Jadran.

Jedina jadranska država koja Republ ic i n i je osporavala

to pravo bi la je Turska . Sporazumom između Turske i

Venecije 1540. godine Mlečani su se obavezali da će čuva-

t i J adransko more od p i ra ta i d rug ih pomorsk ih razbo j -

nika, a Turci su pris tal i da na jadranskoj obali ne drže

ra tne brodove. Mletačke pre tenzi je na Jadran na j teže su

pogađale Austr i ju. Car je pokušao da Veneciju privoli na

popuš tanje i na odr icanje od pre tencioznog suvereni te ta

") A.S.V., Esposizioni principi (—E.P.) R. 24, 11. juna 1616.

") F. Seneca, n.d., 69—70.

51



nad Jadranskim morem. Na sas tanku u Veneci j i 1545.

aus t r i j ske i mle tačke de legaci je , pored drugih p i tanja iz

aus t r i j sko-m le tačkih odnosa , rasp rav l jano je i p i tan je

s lobodne plovidbe Jadranskim morem. Udal jenos t g le-

diš ta dvije delegacije bi la je tol ika da je diskusi ja o tom

pi t a n ju odma h p re k inu t a .

1 9

'

Venecija , dosl jedna svome s tavu o pravu na Golf ,

zaus tavl ja la je brodove pod aus t r i j skom zas tavom u Jad-

ransk om m oru . U pro l jeće 1546. kap etan fus ta zaus tavio

je dvi je barke na tovarene ul jem koje su iz I ta l i je p lovi le

prema Senju i Bakru i naredio da se roba proda mle ta-

čkoj državi . Na pi tanje vlasnika robe da l i će i ubuduće

ovako postupati , kapetan je odgovorio: »Mi uis t inu misl i-

mo da se s l ična roba može ponekad nosi t i u one s trane

prema Sen ju i sus jedn im mjes t ima« . Na pro tes t nadvoj -

vode zibog ovog piratsk og po stu pk a ka pe tan a fusta, Vene-

ci ja je požuri la da ga umiri . Poslaniku kod cara je upu-

ćeno uputs tvo da se ovome izvini i saopšt i mu da je

kap e tanu fus ta na ređeno »da ubud uće ne za br an ju j e da

u rečena mjesta njegovog vel ičanstva ne mogu se uvest i

namirnice i s l ična roba«. Uzgred, poslaniku je saopšteno

da pods je t i nadvojvodu na da to obećanje »da uskocima

ne da je u točiš te u Senju i drugim njegovim mjes t ima«

2 0

' .

Jednos t rani zaht jev Veneci je b io je nepr ihvat l j iv za nad-

vojvodu. Kada je 1550. mletačka vlada ponovo pokre-

nula uskočko pi tanje , car je odlučno s tavio da znanja

Republici da prvo val ja razgovarat i o s lobodnoj plovidbi

J a d r a n o m .

2 1

' Na mle tačku uzurpac i ju u Jadranskom mo-

ru , car je odgovorio uskocima i r ješenje uskočkog pi tanja

us lov io s lobodnom p lov idbom na Jadranskom moru .

Mlečani su , međut im nas tavi l i zaus tavl janje aus t r i j -

skih brodova i nasi lno naplaćival i taksu na ime plovidbe

Jadranskim morem. Jednos tavno bi iz broda ote l i jedan

dio robe, kao š to su uradil i početkom 1582. godine.

2 2

'

Ponekad bi uzapćeni aus t r i j sk i brod odvukl i u neko mle-

") R. Cessi , La Repubblica. . . , 184.

2 0

) A.S.V., Senato secreta (—S. secr.) R. 65, 6. aprile 1546.

2 1

) R. Cess i , La Repubbl ica . . . , 185 .

2 2

) A.S.V., Consiglio dei Dieci , Parti secrete f . 22, Santa Croce,

8. maržo 1582.

52



tačko pris taniš te , a najčešće u Veneciju. Austr i janci se

nijesu žal i l i na visoke takse u mletačkim pris taniš t ima,

koliko na zahtjev Venecije da svi brodovi koji plove

Jadranskim morem moraju prvo pr is ta t i u Veneci j i . Mle-

tačke pomorske vlas t i nasi lno su odvlačile brodove u Ve-

neciju i vlasnicima nametal i teške globe.

23

* U lovu na bro-

dove na Jadranskom moru ni jesu b i l i poš teđeni n i papski

brodovi . Kada su, u prol jeće 1589, zadržana dva papska

broda na tovarena sol ju , papa je , preko svoga sekre tara ,

poručio mle tačkom ambasadoru da se neće to ler isa t i

»da se pod izgovorom borbe prot iv uskoka spri ječi plo-

vidba njegovih brodova u nadvojvodine zemlje« .

24

* Da bi

ublažio loš ut isak, ambasador Alberto Badoer (Alberto

Badoer) izjavio je u ime svoje vlade da će papa dobiti

svako zadovo l jenje . Am basador je predočio pa pi d a će

uskoci navući Turke u Jadra nsk o m ore , š to b i b ilo opasno

za či tav hrišćansk i sv i je t . Po što je u m eđu vrem enu zausta-

vl jen još jedan papski brod na tovaren sol ju , papa je

kazao ambasadoru da ovo neće više podnosi t i »jer hoće

s lobodnu t rgov inu u aus t r i j sk im zeml jama . . . i hoće da

njegove barke idu i vraćaju se s lobodno« i da ubuduće

Venecija ne smije da ih napada. Dalje , papa je kazao:

»Imate pravo da se ža l i te zbog uskoka . . . a l i ne možete

sprečavati naše barke da idu gdje hoće«.

1B

* Kada je , kra-

jem is te godine , uhvaćen jedan papski brod na tovaren

ul jem, papa je zapr i je t io da će uput i t i ga l i je u Jadransko

more za zaštitu svojih interesa.

26

* Izgleda da se Mlečani

ni jesu više usuđival i da pl i jene papske brodove, a l i , zato,

aus t r i j sk i podanic i n i jesu smje l i da se sa t rgovačkim

brodovima pojave u Jadranskom moru. Uoči uskočkog

rata , kada se knez Zrinski obrat io mletačkoj vladi sa

molbom da dozvol i s lobodan prolaz n jegovim podani-

cima iz Bakra do Venecije i obratno, t rgovačkim poslom.

Senat je odgovorio da bi to rado odobrio, a l i uskoci ugro-

žavaju s lobodnu t rgovinu Jadranom i »da se ova zabrana

ne pravi radi rđavih namjera , nego da se naškodi usko-

C. Horvat, Monumenta uscocchorum II, Zagreb, 1910, 131.

2 4

) A.S.V., D.R. f. 23, Roma, 13. maggio 1589.

a

) Isto , R om a, 20. m ag gio 1589.

*) Isto, f. 24, Roma, 27. januar 1589.

53



cima«.

27

* Ovakvi odgovori i nadmeno držanje Senata iza-

zival i su neraspoloženje i odbojnost prema Venecij i . Osi-

oni du ka d ' Osuna n aj bo lje je izrazio ono antim letačko

raspoloženje kada se hvalisao da će zagospodari t i Jadran-

skim mo rem , »jer u tes tam en tu A dama ne nalazi se da je

more ikom ostavio, nego je zajedničko svima, i ako oni

(Mlečani) uz im aj u da ći ju od svih o nih ko ji ulaz e u Golf,

kralj će uzeti od njih«.

28

* Svako ko je pri je t io da Vene-

c i ju l i š i gospods tva nad Jadranskim morem i l i pokušao

da os tvar i svoja prava u n jemu bio je smrtni nepr i ja te l j

Venecije.

3.

Uskoci su bili prvi koji su praktično osporili mleta-

čku tezu o suvereni te tu nad Jadranskim morem. To će

bit i jedan od bi tnih razloga austr i jsko-mletačkog sukoba.

U početku svoje akt ivnos t i uskoci se na jčešće pojavl ju ju

po Kvarnerskom otočju i na da lmat inskoj obal i do Nere-

tve, a l i uskoro dopiru do Boke kotorske i dal je . Od 1541.

do 1554. godine uskoci su izveli preko sto akcija, robeći

l jude , p l i jeneći s toku i brodove . U t im prepadima obično

je učestvovalo dosta uskoka.

2 9 )

Nema potrebe da se hro-

nološki prikažu uskočki prepadi , nego da se utvrdi kakav

odjek su imale te akci je za naš narod sa obadvi je s t rane

mletačko-turske granice u Dalmacij i i ukaže na poli t ičke

zaplete Venecije sa Austr i jom i Portom.

Od kraja mletačko-turskog rata (1537—1539) zapaža

se akt ivna saradnja mle tačkih i turskih podanika sa usko-

j cima. Ta sa ra d nj a n i je se m ogla ostvar i t i za nekoliko go-

dina. Potrebno je bi lo duže vreme da mletački i turski

podanic i shvate uskoke kao vjesnike bure prot iv dva

§trana zavojevača. Već početkom 1542. Venecija je izdala

prog las ko j im se pod pr i j e tn jom pro j te ravan ja sa mle ta -

čke te r i tor i je i konf iskaci je imovine za b ra nj uj e pomaga-

2 7

) A.S.V., S. Secr. R. 104, 27. avgust 1614.

M

) Paolo Negri, La polit ica veneta contro gli uscocchi in relazione

al la congiura, N uo vo archivio veneto, vol . XV II, Venezia,

1900, 359.

") Vesnik Vojnog muzeja, 6—7, 49—106.

54



n je u s koka .

3 0

' Pošto se ovo naređenje ni je pokazalo efika-

sno, iduće godine Senat je naredio svim svojim pred-

s tavnicima da izdaju proglase o ucjeni uskoka. Svaki

podanik koj i na mle tačkoj te r i tor i j i uhvat i uskoka i pre-

da ga v las t ima dobiće nagradu od 10 dukata . Pod pr i je -

tn jom smr tne kazne zabran ju je se svakom da da je u to -

čišće uskocima, prima nj ihovu robu i l i t rguje sa nj ima.

Svi uhvaćeni uskoci imaju se pogubit i . Senat je najavio

i druge mjere »da iskori jeni onu kugu iz one provin-

ci je«.

3 1

' Maja 1545. Senat je dopunio ovu ucjenu i odre-

dio nagradu od dvadeset dukata za živog uskoka, deset

za mrtvog i pravo da oslobodi jednog prognanog. Da bi

se uspešnije bori la prot iv uskoka, Venecija je naredila

komunama Krka , Raba , Cresa i Paga da naoružaju po

jedan br igan t in .

3 2

' Neće dugo vreme proteći pa će Senat

ponovo naredi t i rektor ima Dalmaci je i providuru konj ice

da objave proglase prot iv uskoka i mle tačkih podanika

»koji t rguju sa uskocima i učestvuju sa nj ima u pl i je-

nu« .

3 3

' Uprkos sv im naređen j ima , p r i j e tn jama i uc jenama

narod je sarađivao sa uskocima. Mlečanima je bi lo pozna-

to da su čitava sela angažovana na strani uskoka, naro-

či to u š ibenskom okrugu. Mnogi Šibenčani bi l i su prisni

uskočki saradnici , pa čak učestvovali zajedno sa nj ima

u napadu na Turke. Krajem 1546. uskoci zajedno sa

nekim Šibenčanima razbiše jedan turski karavan, robu

opljačkaše i nekoliko Turaka ubiše. Mletačka vlada bi la

je ozbil jno zabrinuta zbog učešća svojih podanika u ovoj

akcij i . »Smatrajući kakvo zlo mogu imati ovi sukobi za

našu državu zbog s talnih tužbi sul tanu« — kaže se u

uputs tvu komandantu Jadrana — »kako zbog p l jačke

koje čine uskoci , tako i za nj ihov dosluh i druženje sa

naš im podanic ima« , komandantu Jadrana je na ređeno da

se odmah uputi u Šibenik i »da povede vrlo marl j ivo

is tragu prot iv onih naših podanika koji su učestvovali

u pljački rečenog karavana il i na bilo koji način sauče-

stvovali i pomagali uskocima«; da saučesnike osudi na

3 0

) I. glasnik, 3—4, 1960, 110.

3 1

) A.S.V., Senato Mar (—S. Mar) R. 27, 13. aprile 1543.

3 2

) A. Tenenti, n.d., ,126, 127.

") A .S.V., S. M ar R. 28, 20. febr aro 1546.

55



smr t kao zas t rašu juć i p r imje r d rug ima i dokaz Turc ima

»koliko nam je žao da naši podanici učestvuju sa uskoci-

ma i l i se miješaju u nj ihove pl jačke i z ločine«. Kazna se

morala izvrš i t i javno u pr isus tvu Turaka . Takođe koman-

dant Jadrana je dobio na log da sprovede is t ragu u Spl i tu

povodom napada uskoka na ml inove Rus tem-paše , koj i

su se nalazi l i na Solinskoj r i jeci . Senat je ovakve dra-

s t ične mjere prot iv svoj ih podanika obraz lož io že l jom

»da svim mogućim mjerama spr i ječimo da se naš i poda-

nici ne miješaju sa uskocima u kojoj bi lo s tvari i da se

iskor i jeni ta j kužni svi je t« .

3 4

'

Ni zas t raš ivanja , n i smrtne kazne ni jesu mogle od-

vra t i t i mle tačke podanike od saradnje sa uskocima. To

nije bi lo t renutno raspoloženje i l i s lučajno učešće u pl ja-

čk i, nego t ra jno op red je l j e n je j ednog n a rod a p rkosnog

i s lobodoljubivog. U s tvari , to je neka vrs ta poli t ičke opo-

zici je prema Mlečanima.

Por ta je b i la obavi ješ tena o uskočkim prepadima.

Mnogobrojne ža lbe Turaka , u koj ima se obavezno pre-

uveličavao stvarni obim šteta, izazvale su mučan utisak

u Car igradu. Uskočko pi tanje nametnulo se Por t i sa svim

svojim posl jedicama. Tada se na položaju vel ikog veziranalazio Rustem-paša, l ičnost vrlo prot ivrječna. Bit i u

dobr im odnos ima sa n j im znači lo je os igura t i pr i ja te l j -

s tvo sul tana. Mlečani su Rustema neštedimice obasipal i

poklonima. On se pravio mle tačkim pr i ja te l jem i govo-

r io : »Ja sam pr i ja te l j Sin jor i je , a l i me ona ne poznaje ,

tek će me upoznati kad me izgubi«.

35

' Iako je izigravao

mletačkog pri ja tel ja , pred očima su mu uvijek bi l i inte-

res Turskog carsva i svoji l ični. Na Porti su odmah uočili

značaj uskoka i zanosi l i se mišl ju da preduzmu efikasne

mjere prot iv nj ih. Veliki vezir Rustem-paša, u razgovoru

sa bai lo m Stefanom Tje po lom početko m 1546, kazao je

da uskoci zajedno sa mletačkim podanicima nanose vel i-

ke š tete Turcima. Pošto Venecija »neće da se pobrine i

s tane na put ovim neredima, s igurno sul tan će bi t i pri-

M

) A.S.V., S. secr. R. 65,11. genaro 1547.

3 S

) T om m aso B ertele , I palazzo degl i amb asciatorl di Venezia

a Costantinopoli, Bologna, 1932, 133—134, u map. 69. Dokume-

nat je iz 1553. godine.

56



nuđ en da up u t i vo j sku kop nom i f lo tu u Golf da zauzmu

Senj , jer drukčije ni je moguće iskori jeni t i ove lopove.

To sul tan ni je ht io dosada da uradi da ne bi uznemirivao

i nanos io nepr i l ike Sinjor i j i« . Ambasador se branio da

Venecija već godinama ulaže ogromne napore i podnosi

vel ike troškove da zašt i t i turske i mletačke podanike.

3 6

'

L ično pogođen, Rustem-paša se l jut io zbog napada usko-

ka i Splićana na njegove mlinove u Solinu.

37

) On je preba-

c ivao ambasadoru da se ovakve s tvar i ne dozvol javaju

prot iv pr i ja te l ja i zapr i je t io represa l i jama. Paša je kazao:

»Vaš i podanic i idu za jedno sa uskocima da hara ju sul ta -

novu zemlju, koja je sva razorena i pusta a vaša je puna

stanovnika«. Iz svih tih razloga, po izjavi paše, sultan će

bit i prinuđen da uputi 30.000 Tatara da uniš te svu Dalma-

ciju »kad vi tako hoćete«.

38

) Sam sul tan je početkom mar-

ta 1552. kazao bailu: »Ako vi nećete da kaznite one usko-

ke ko ji p l ja čka ju po Golfu, n eće bi t i velika s tva r da ih

p ro t j e r a m i r a z o r im Se n j« .

3 9 )

Što se pr i je tn ja n i je os tva-

rila može se zahvalit i mletačkom zlatu.

Turci iznervirani uskočkim prepadima svete se mle-

tačkim poda nic ima i up ad aj u na te r i to r i ju Republ ike

prerušeni kao uskoci . Mle tačka vlada skrenula je pažnju

hercegovačkom sandžak-begu na činjenicu »da neki Turci

pod vidom i uskočkim ruhom čine mnoge š te te naš im

podanic ima i n j ihovoj imovini« .

40

) Venecija je uložila

zvajničan protes t Port i optužujući obrovačke Turke da su

preob učeni u uskočko ru ho pl jačka li s tok u na Pagu,

Rabu i Krku.

41

) Turc i su upadal i na mle tačku te r i tor i ju

više iz osvete nego zbog plijena, dok su se njihovi poda-

nici, iz istih razloga kao i mletački, priklonili uskocima.

Početkom juna 1556. mletačka vlada obrat i la se kl iškom

sandžak-begu sa tvrdnjom da turski podanic i učes tvuju

3 t

) A.S.V., ArchiVio prop ri C on stan tino po li b. 1—4, Pera, 9. zu-

gno 1546.

") Isto, 31. genaio 1547.

3 8

) Isto, Adrianopoli, 7. genaio 1547. b. 1—4, Pera, 18. maržo 1546.

''') Fra nco Gaeta, Nu nz iatu re di V enez ia, vol. V I, Ro m a, 1967,

87—88.

«) A .S.V., S. M ar R. 28, 20. febrar o 1546.

4 1

) A.S.V., Archivi propri Constantinopoli b. 1—4, Pera, 18. maržo

1546.

57



u pl i jenu zajedno sa uskocima. »Saznali smo da ima ne-

kih turskih podanika na onim granicama koj i učes tvuju

u uskočkom pl i jenu, kako na sul tanovoj te r i tor i j i , tako

i u našoj državi . Zato smo htjel i da vas izvi jes t imo i

zamol imo da v i kazni te one vaše podanike koj i da ju

pomoć i utočiš te takvim zl ikovcima«.

42

' Ovakva tvrdnja

mletačke vlade je u s tvari prebacivanje odgovornost i za

uskoke na Turke i nj ihove podanike, š to ni je sasvim

tačno. Kada su te is te godine uskoci opljačkali Makar-

sku, Mlečani su odlu čno odbacil i o ptu žb u m aka rsko g

emina da su uskoci u dosluhu sa Bračanima. Ipak, pokre-

nut je krivični postupak protiv Vice Stipetića, »za koje-

ga se priča da je uskočki špi jun i da ima dva brata u

Senju i da ide sa uskocima«.

4 3

' Ono š to se pred Turcima

ni je smje lo pr iznat i pr iznalo se među sobom.

U borbi prot iv uskoka Venecija se s luži svim sred-

s tv ima. Svaka mjera koja donos i uskočku glavu mora lna

je i požel jna. Mlečani organizuju obavještajnu s lužbu,

u uskočke redove ubacuju svoje agente »da bi saznali

ne samo o nj ima, nego da l i među naš im podanic ima ima

neko ko je sa nj ima u dosluhu i t rguje«. Zatim je Vene-

c i ja pos tavi la s t raže na određenim mjes t ima za o tkr iva-

nje uskoka. Ova pandurska s lužba brzo se izvi toperi la , i

umjes to da se bore prot iv uskoka , s t ražar i sarađuju sa

nj ima. Kada je s ta r ješ ina kule Vrčevo za jedno sa usko-

c ima učes tvovao u p l jačkanju mle tačkih podanika , Senat

je naredio da se s tarješ ina uhvati i osudi na smrt »za pri-

mjer drugima da se ubuduće uzdrže od takvih nepožel j -

n ih pos tupaka« .

4 4

'

Iako su Mlečani odgovornost za uskočke prepade naj-

češće svaljivali na turske podanike, intimno su znali da

su nj ih ov i podložnici odg ovo rnij i . Ma koliko iskreno želje-

la da presi ječe dosluh svojih podanika sa uskocima, Vene-

c i ja n i je n ikad a u tom e usp je la . Razne nared be os ta ju kao

svjedočanstvo o vlas t i toj nemoći i pol i t ičkom moralu

Veneci je koja se n i je us t ručavala da pr ib jegne svim

sreds tvima iu bo rbi prot iv uskoka . Ishod bo rbe prot iv

4 2

) A.S.V., S. secr. R. 70, giugno 1556.

4 3

) Isto, 6. agosto 1556.

") A.S.V., S. secr. R. 71, Zara, 2. decembre 1558.

58



uskoka više je zavis io od držanja mletačkih podanika

nego od pomorske moći Venecije . Zato Mlečani nastoje

da među svoje podanike unesu s jeme razdora i pojedince

potkupe uc jenama uskočkih ja taka . Val ja lo je prvo oči-

s t i t i svoju kuću. Uniš t i t i uskočke jatake na svojoj ter i to-

r i j i b io je prvi predus lov za uspješno vođenje borbe pro-

t iv u skok a. Bio je to do bro sm išl jen potez Venecije .

Početkom maja 1566. Senat je naredio rektoru Zadra

i genera lnom providuru Dalmaci je da objave proglase

sljedeće sadržine: »Ako neko optuži rečene nevaljalce i

dokaže se da je istinito optužen i optuženi se uhvati ,

dobiće čet ir i s tot ine l i ra od njegovih dobara, koja će se

oduzeti , a ako se ne oduzmu, od naše Sinjori je , i biće mu

zagarantovana ta jnos t . Ako neko od rečenih neval ja laca

nije s tarješ ina i l i povjerenik, a otkri je saučesnike, dobiće

is tu ucjenu i biće oslobođen svih kazna u koje je zapao

zbog prekrša ja« . Uhvaćenim uskočkim ja tac ima da spa l i

kuće, s trogo ih kazni , čak i smrtnom kaznom. Svaki mle-

tački podanik koji ne izvi jes t i vlas t i kada otkri je uskoke

odgovaraće za saučesništvo. Da bi se spriječio svaki do-

dir mletačkih podanika sa uskocima i u život sprovelo

naređenje , mle tačka vlada doni je la je još jednu odluku

kao dopunu prvoj . »Naređujemo svima i svakome, s ta r -

ješ ini l ige, sudij i i posobe, l judima i seoskim opšt inama

i mjest ima na ovoj ter i tori j i i bi lo kome da se ne usudi ,

niti pomisli da primi u kuću, niti izvan kuće uskoke il i

druge zlikovce, niti da im daje utočište, namirnice, niti

kakvu bi lo pomoć i potporu , n i t i da imate sa n j ima, n i t i

sa kim bilo od njih kakvu bilo trgovinu, vezu il i dosluh.

Naprotiv, čim vidite ili čujete u selu, izvan sela ili u ko-

jem bilo mjestu nekog uskoka i l i z l ikovca, da hi tno oba-

vijestite seoskog sudiju, starješinu lige il i posobe, i l i

bar jednog od onih, i da odmah zazvone zvona. Naređuje

se svima da čim čuju zvona da idu u potjeru za uskocima

i drugim zl ikovcima i upotri jebe svu marl j ivost da ih

uhvate i odmah upute čovjeka na jbl ižoj konj ičkoj s t raž i

il i drugoj i l igi, da ih obavijeste da i oni gone uskoke.

Tako ima da se postupi od lige do lige«. Zapovijest je

či tana svake prve nedje l je u mjesecu pred crkvama i

na naro dn im skupovim a. Svi ko j i ne po s tup e u duhu nare-

đenja biće kažnjeni sa deset godina veslanja na gal i jama.

59



Za svakog uhvaćenog uskoka isplat iće se nagrada od

20 duka ta .

4 5

' Venecija se u raspis ivanju ucjena na glave

uskoka ni je ograniči la samo na svoju zemlju , nego je to

rad i la i u n j ihovoj pos to jb in i . U Hrva t skom pr imor ju

objavl jen je proglas o uc jeni sedam uskočkih s ta r ješ ina .

Ko vlas t ima preda živog i l i mrtvog s tarješ inu dobiće na-

gradu od 200 dukata i pravo os lobođenja jednog progna-

nika sa mle tačke te r i tor i je . Ako prognanik sa mle tačke

teri tori je izvrš i to djelo, može se s lobodno vrat i t i kući

i p r imi t i nagradu .

4 6

'

U a tmosfer i pravog po dzem lja i kon spirac i je m leta-

čke vlas t i ni jesu nikada uspjele da iskori jene uskočke

saradnike na svojoj te r i tor i j i . Vješa la i robi jaška ves la

ni jesu mogla zas t raš i t i jedan narod koj i se t ra jno opre-

di jel io za uskoke. Svaka žrtva podst icala je druge na ot-

por i nova žrtvovanja. Uskoci i mletački podanici s tvo-

r il i su jeda n jedins tven f ront u bo rbi prot iv Turak a i

Mlečana u Dalmaciji .

4.

Venecija se našla pred pojavom bez presedana u svo-

joj is tori j i . Uskoci ni jesu bi l i obični pirat i koj i su se

povremeno pojavl j iva l i u Jadranskom moru i nes ta ja l i .

Sa svoj im bazama u Senju i drugim mjes t ima na Hrvat-

skom p r im or ju pod ok r i l jem A us t r ij e uskoc i po s ta ju s ta l-

no p r i su tan fak tor u Jadran sko m m oru . Svak i p re lazak

uskoka preko mle tačke te r i tor i je i l i napad na t rgovački

brod u Jad ran u b i li su povreda državnog in tegr i te ta Vene-

ci je . U početku pojave senjskih uskoka Mlečani su se

zavaravali da će lako izići na kraj sa njima, bilo raspi-

s ivanjem ucjena na uskočke glave, bi lo svojom flotom

protiv uskočkih barki .

Mlečani će se uskoro uvjeri t i da je borba prot iv

uskoka mnogo teža nego š to su pretpostavljal i . Glomazni

mletački brodovi ni jesu bi l i dovoljno brzi i pokretni pro-

t iv malih i spretnih uskočkih barki . Zato već u prol jeće

1543. Senat odlučuje da se naoružaju dva bregantina i

4 5

) A.S.V., S. Mar R. 37,4. e 6. maggio 1566.

4 6

) A.S.V., S. secr. R. 71, Zara, 2. decembre 155«.

60



Razočaranje u Venecij i bi lo je još veće kada je vlada

shvat i la da , uprkos svim preduzet im mjerama, uskoci i

da l je uspješno oper išu po kopnu i moru. Ne shvata jući

sušt inu uskočkog uspjeha, mletačka vlada je tvrdoglavo

traži la razlog svog neuspjeha i nalazi la ga tamo gdje on

uopš te n i je b io . Senat je ukor io genera lnog providura

Dalmacije i rektora Zadra da naređenje ni jesu izvrš i l i

i opomenuo ih da se to ubuduće ne događa. Od nj ih se

zaht i jevalo da organizuju obavješ ta jnu s lužbu, pronađu

vjerne l jude za s t raže , konj icu i p ješadi ju raspodi je le po

mjes t ima kuda prolaze uskoci i preduzmu odlučne mjere

prot iv mle tačkih podanika .

5 1

' Komandantu Jadrana je

oš t ro zamjereno da uskoci nanose š te te mle tačkim i tur-

skim po danic im a. Po rezon ovan ju Venecije , to m ože im at iteške posl jedice, jer se turski podanici žale Port i zbog

uskoka koj i »prolaze preko naše te r i tor i je da hara ju tur-

ske podanike, š to može bi t i ra tni uzrok sa sul tanom.

Osim toga š to je š te ta našim podanicima vel ika, udara

na čast Republike«. Senat je izrazio čuđenje da pored

velike m letačke flote u skoci im aj u tol iko s m jelo st i i

mogućnos t i da i da l je oper išu . Komandantu Jadrana je

naređe no da je f lo ta s ta lno u pok re tu , po š to je pr imi je-

ćeno da uskoci više napadaju kada je brodovlje u pri-

s taniš t ima. Sve uhvaćene uskoke prvo saslušat i , pa onda

pogubit i . Senat je posebno insis t i rao da se od uhvaćenih

uskoka doznaju n j ihove veze i ja tac i .

5 2

' Kasnije će Mle-

čani pr ib jeći i s t rahovi t im mučenj ima uskoka , a l i n ikada

od nj i h n i jes u mogl i iznudi ti neko p r izna nje .

Iz godine u godinu mletačka vlada ponavlja s tare

i donosi nove odluke prot iv uskoka. Sada su u Venecij i

svjesni činjenice da su se sve mjere prot iv uskoka poka-

za le bezuspješne i to se ne kr i je . Dotadašnje vojne mjere

i pokušaj i pr inude svoj ih podanika da se bore prot iv

uskoka potpuno su zataj i l i . Mletačka vlada, priznajući

neuspjeh, pr ib jegava mjerama za koje se ne može kazat i

da su u skladu sa osnovnim pr inc ipima ra tovanja i nepr i -

ja te l j s tva . Č ak i kr iminalc i se os lo bađ aju kazne ako u bi ju

usok a. K ra je m jan ua ra 1547. m letačka vlada izdala je

5 1

) A.S.V., S. Mar R. 27, 22. agosto 1544.

") Isto, 22. agosto 1544.

62



proglas koj im se svima koj i ubi ju uskoka da je mogućnos t

da »mogu oslobodit i svakoga prognanika iz kojeg bi lo

našeg mjesta koji je počinio ubis tvo. Ako neki od prot je-

ranih u skoka ub i je drugog uskoka , i to dokaže , s lobodan je

i razri ješen od kazne prognanstva«

.

53

Nije proš lo mnogo

vremena i mletačka vlada je zaključila da ova odluka ni je

imala nikakvog uspjeha »pošto je mnogo veći broj nepro-

t je ranih nego prot je ranih uskoka«. Zato je Senat januar-

skoj odluci dodao još jedan raspis o ucjeni uskočkih

glava. Za svakog uhvaćenog uskoka na mletačkoj ter i-

tori j i isplat iće se nagrada od dvadeset dukata , a za mrt-

vog uskoka deset. Uhvaćeni uskoci neće se pogubiti , nego

osuditi na galije »za čitav život«.

5 4

' To je bila kazna gora

od smrti . Nagrade za uhvaćene uskoke ni jesu važi le za

mletačke oružane snage u Dalmacij i . Cil j ucjene je bio

da mle tačke podanike pods takne na z ločin i borbu prot iv

uskoka .

I na jmanj i uspjeh prot iv uskoka u Veneci j i se s la -

vio kao vanredan događaj . Kada su početkom 1549. uhva-

ćena dva uskoka, od kojih je jedan, Miloš Parašević »gla-

var svih uskoka«, pori jeklom Dalmatinac, mletačka vlada

je bi la oduševljena. Pošto je Miloš učestvovao u mnogim

uskočkim akci jama »a os im toga je pr i je t io i upotrebl ja -

vao r i ječi sa malo poštovanja prema našoj državi«, to je

Senat naredio da se prvo sas luša , a po tom pog ubi .

5 5

' Vene-

c i ja i da l je razrađuje p lan odbrane od uskoka . St radiot i

su izvučeni iz gradskih kasarna i upućeni kao s traže po

se l ima kuda na jviše prolaze uskoci .

5 6

' Pažljivo se pribi-

ra ju podaci o uskocima: o n j ihovom por i jeklu , vezama

i l ičnim osobinama. Upućuju se agenti u Senj i Bakar da

izvješ tavaju o iz lasku uskoka . Kada je ogranulo prol jeće

1550. godine, Senat je skrenuo pažnju rektoru Zadra i

genera lnom prov iduru da p reduzmu posebne mje re »da

putovan je kopnom i p lov idba morem budu s lobodni i

s igurni . Sada više nego u drugo vri jeme mora se bi t i pa-

žl j iv, pošto se pribl ižavaju panađuri i drugi vašari , u koje

5 3

) A.S.V., S. Mar R. 29, 26. genaro 1547.

5<

) Isto, 9. giugno 1547.

5 5

) A.S.V., S. secr. R. 66, 19. genaro 1549.

5 6

) A.S.V., S. Mar R. 30, 6. aprile 1549.

63



vri jeme su naši podanici iz loženi najviš im š tetama i na-

padima ploveći brodovima«. Iz t ih razloga, providuru se

preporučuje da naoruža neku barku, braceru i l i drugi

brod prema potrebi . Senat je upoznao providura da je

preko svoga ambasadora kod kra l ja u lož io protes t i za-

ht jev da kazni uskoke »i ubuduće da ne dozvoli da se

daje u točiš te s l ičnim bi jednic ima i za to vam naređujemo

da i vi s l ično is tupite kod senjskog kapetana.«

5 7

' Kasnije

ćemo vidjet i da kral j ni je ozbil jno uzimao u obzir mle-

tačke protes te zbog uskoka.

U borbi prot iv uskoka Venecija iz godine u godinu

povećava svo je pom orske snage u Jadran skom m oru .

K raje m se ptem bra 1551. odlučeno je da se na oru žaj u dva

nova bregantina sa po 14 klupa i šes t barki . Dvije gal i je

izuzete su iz sas tava f lote generalnog pro vid ura m ora

i s tavl jene pod komandu kapetana Jadrana . U Veneci j i

su polagali vel ike nade u ovako moćnu flotu.

58

' Poveća-

van jem f lo te pod s taknu ta j e su revn j ivost međ u mle ta -

čkim pomorskim komandant ima. Događalo se čak i to

da je odreknuta vojnička potčinjenos t nekim zapovjedni-

c ima. I pored brojne i tehničke nadmoćnos t i , mle tačka

f lo ta vr lo oprezno se kre ta la Ja dra nsk im m orem . U voda-

ma Kvarnera na jbol j i naoružani mle tački brodovi p lo-

vi l i su danju sa razvijenim jedrima. »Ako ih uskoci otkri-

ju , imaju vremena da se spasu i zauzmu položaje koj i

im izgledaju povol jn i« .

5 9

' Očigledno je postojao ozbil jan

razlog za ovakv u pre do strož no st . M letačka f lota je ima la

zadatak, ne samo da otkriva uskoke i goni ih, nego da

kontrol iše svu obalsku plovidbu. Poš to je mjesno s tanov-

niš tvo pomagalo uskoke , kapetanu Jadrana je naređeno

da zaustavi svaki brod i barku koja »plovi i l i se vraća

iz zemlje i mjesta gdje se okupljaju rečeni lopovi«, da je

pre t rese , robu sumnj ivog por i jekla zapl i jeni i brodicu

os lobodi .

6 0

'

Tri godine kasnije Senat je odlučio da naoruža dvije

fuste i dva br igan t ina i š to h i tn i je ih up ut i u D almaci ju .

") A.S.V., S. secr. R. 67, 8. aprile 1550.

5 8

) A.S.V., S. Mar, R. 90, 26. settembre 1551, i S. secr. R. 67, 31.

decembra 1551.

B

) Isto, 8. febraro 1552.

») Isto.

64



Upućivanje novih snaga i uputs tava o gonjenju uskoka

bi lo je napre tek .

6 1

' To samo potvrđuje da Veneci ja n i je

uspje la da zada ozbi l jan udarac uskocima. Ta činjenica

teško je pa dala M lečanima. Sred inom 1557. Sen at je

iskreno pr iznao da uskočki prepadi zadaju mu pravi bol ,

»pogotovu kada vidimo da rečeni (uskoci) plove po moru

i kopnom idu s lobodno gdje im se sviđa i po volj i čine

štete i vraćaju se sa pl i jenom. Ima već dosta vremena

da ni je sm o čuli ni od vas , ni t i od zap ovje dn ika fusta i

drugih naoružanih brodova, koje drž imo sa naš im vel i -

kim troškom samo zbog uskoka, da je izvedeno neko

os tvarenje prot iv n j ih , koj i zbog toga još smje l i je nego

ikada pl i jene po k opn u i moru.« K apetanu fus ta je nare-

đeno da či tavom sv ojom f lo tom ide pre m a vodam a Raba

i Krka i kontrol iše mjesta odakle iz laze uskoci »i ne doz-

voli ni jednoj uskočkoj barki da može izaći bez njegovog

znanja«. Kada sazna da su uskoci na moru, neka ih

pohva ta i po k ra tkom pos tupku ub i je .

6 2

) Ni ove mjere

kontrole iz laska uskoka ni jesu donijele očekivane uspje-

he , a l i to je b io korak ka b lokadi aus t r i j sk ih luka na

Hrvatskom pr imorju , š to će doni je t i nove teškoće u mle-

tačko-aus t r i j sk im odnos ima.

K ra jem i s te god ine za kape tana fusta u Jadran skom

moru postavljen je Fabio da Kanal (Fabio da Canal) , u

kojega su polagane vel ike nade. Senat je ovaj izbor obra-

zložio potrebom, »kako zbog ugleda naše države tako i

za bezbedn os t i dob ro naš ih pod anika , da pos tavim o

jednog zapovjednika koj i b i po hrabros t i i i skus tvu mo-

gao zadovolj i t i ovu našu žel ju«. Kanalu je kratko nare-

đeno: »Nastoj da držiš ovaj naš Jadran, a takođe i obale

Dalmaci je odbranjene od svih lopova , da su naša mjes ta

i naši podanici potpuno s lobodni , i s igurni od nj ihovih

pl jački« . Za usp ješn o os tvar en je ovog zadatka , p od Kana-

lovu kom and u s tavl jeno je još pe t fus ta . Još mu je savje-

tovano da u svoje ime uput i jednog povjerenika guver-

naduru Sen ja , Bakra i Bakarca , da mu usmeno saopš t i

o š i rokim ovlašćenj ima prot iv uskoka . Stara pr iča da se

nepr i ja te l ju kroz uš i provuče opomena kakva ga odmaz-

6 1

) A.S.V., S. sec r. R. 69, 5. feb rar o 1555.

") Isto, S. secr. R. 70, 23. giugno 1557.

5 Sen jsk i uskoci 6 5



da čeka ako ne ustukne čini se više smiješna nego mudra.

Uskoci nijesu bili l judi koji su se mogli zastrašiti . U do-

datnom uputs tvu Kanalu s to j i da , ako uskooi naprave

pli jen na mletačkoj ter i tori j i i l i na brodu, zadrži sve bro-

dove koj i p love prema mjes tu gdje je p l i jen odvučen; da

brodo ve zadrži dok »naš i podan ic i ne bu du po tpu no

obeštećeni za pričinjenu š tetu«.

6 3

' Iz ovog naređenja ni je

jasno na či je se brodove ovo odnosi , a l i s igurno je da

to mogu bi t i samo brodovi pod aus t r i j skom zas tavom.

Kada uskoci , početkom 1558. godine, napadoše kaštel

Omiša l j , Mlečani zapl i jeniše pr ihode sa imanja Senjana

na Krku .

6 4

' Zbog tol ikih š teta Venecija je kod nadvojvode

pokrenula p i tanje obeš tećenja mle tačkih podanika na

Krku. Providur os t rva sas tavio je poduži spisak š te te ne

samo za vri jeme njegove s lužbe nego i rani je . Senat je

smatrao da je senjski kapetan »glavni uzrok i u svemu

saučesnik« ,

6 5

' Kada uskoci napadoše turska se la Kar in ,

Zloselo i Vranu , Senat j e odgovorio b lok adom Se nja .

K apeta nu fus ta je naređen o da uhv at i i zadrži »svaki

brod koje bi lo vrs te koji plovi prema Senju i l i se vraća

iz njega« i da ga zadrži do novog naređenja. Venecija

se zavaravala da će ovom m jer om ućutka t i uskoke . Pored

blokade Senja , mle tačka vlada je obavjes t i la kapetana

fus ta da »ako rečeni uskoci ub ud uće nap rave neki p l i jen

u našim i l i turskim mjest ima, prolazeći preko naše teri-

tor i je , takođe vam naređujemo da zadrž i te sve brodove

koji idu i l i se vraćaju iz onoga mjesta za koje se saznalo

da je u n jemu pl i jen«. U vode Kar ina i Novigrada upu-

ćene su dvi je fuste na s ta lnu s t ražu.

6 6

' Prvi put mletačka

vlada uz ima u zaš t i tu tursku te r i tor i ju kao svoju . Ova

mjera mle tačke v lade b i la j e k ra jn je nepopula rna međunjenim podanic ima, a uskoci su sa pravom optuživa l i

Republ iku da pomaže nevjernike prot iv koj ih se oni bore .

U skladu sa naređenjem iz Venecije , kapetan fusta

počeo je da presreće i zaustavlja brodove koji su plovil i

") Isto, 1. decembre ,1557.

M

) Isto, 29. genaro 1558.

") A.S.V., S. secr. R. 71, 18. aprile 1558.

") Isto, 23. novembre 1558.

66



ponovnog izlaska uskoka primijeni is te mjere. Po rezo-

no va nju kap etan a , dovo l jne su t r i fuste na s t raž i kod

Sv. Marka , Barbata i Sv. Grgura .

6 9

'

Za nekolike godine u mletačkim izvorima ni jesmo

naš l i podatke o d je lovanju senjskih uskoka , š to ne znači

da ih n i je bi lo. U pro l jeće 1561. godine za ka pe tan a Jadra-

na po s tavl jen je Antonio Kanal . Opš i rne ins t ru kci je kape-

tanu ukazuju na t renutnu pol i t ičku i vojnu s i tuac i ju u

Jadranskom moru. Kao obično, i s taknuta je že l ja da se

održ i mir i pr i ja te l j s tvo sa sul tanom i produži odlučna

borba prot iv uskoka. Mletačka vlada is t iče značaj pri ja-

te l j s tva p rema Dubrovčanima i opomin je kape tana da

se sa obzi rom i poš tovanjem ophodi »prema nj ihovim

podanic ima i t rgovačkim brodovima«.

7 0

' Sl ičnog sadržaja

je i ovlašćenje Nikoli S ur i ja nu iz februara 1565. godine.

Nalaže mu se da obezbijedi s lobodnu plovidbu Jadra-

no m : »da su ne sam o naš i podanic i i naša m jes ta

potpun

s lobodni i s igurni od uskočke pl jačke, nego koja bi lo

l ičnost koja plovi i ide svojim putem«; da zarobljene

uskočke s ta r ješ in e pogu bi i obične usko ke osudi na g a l i je

do dvanaes t godina .

7 1

' Kada uskoci zapli jeniše robu sa

nekog trgovačkog bro da , kap etanu fus ta je h i tno jav l jeno

da se uput i prema Ri jec i i Bakru i u l t imat ivno zaht jeva

povraćaj robe; ukol iko ne dobi je robu, da preduzme one

mjere koje su u s l ičnim pr i l ikama preduzimane; da se

zadrži u vodama Kvarnera i ne dozvoli »uskocima iz

rečenih mjesta na bi lo koji način da iz iđu«; da zadrži

sve brodove koji iz laze iz Senja i odvede ih na Krk, robu

is tovari , popiše i smjest i u skladiš ta .

7 2

' Deset dana kasnije

Senat je t r i puta ponovio naređenje o bezbjednos t i p lo-

vidbe i gonjenju uskoka .

Pri je tnje uskocima bi le su dokaz vlas t i te nemoći Ve-

neci je . Svoju s labos t pr ip isa la je svoj im podanic ima koj i

sarađuju sa uskocima. Genera lni providur Dalmaci je je

ovlašten da na Cresu, Rabu, Krku, Pagu, u Ninu, Šibe-

") Š. Ljubić, Commissiones III, 144—145. Iz relacije Fabija Kanala

od 12. decembra 1559.

™) A.S.V., S. secr. R. 72, 29. aprile 1561.

") Ist o, R. 73, 24. febrar o 1565.

") Isto, 26. febraro 1565.

68



niku, na Braču i Hvaru objavi proglas kojim se mletač-

k im podanic ima zabran ju je da da ju u toč iš te uskoc ima

i l i t rguju sa n j ima; takođe biće kažnjeni i oni koj ima su

poznati uskočki ja taci a to ne pri jave vlas t ima.

73

) Ovakve

il i s l ične pri je tnje Venecije svojim podanicima poznate

su i odranije , a l i nikada ni jesu donijele očekivani uspjeh.

Svijet je bio oguglao na mletačke pri je tnje i proglase.

Nikakva mle tačka zas t raš ivanja n i jesu mogla odvoj i t i

narod od uskoka .

Stalne uskočke akcije izazvale su Veneciju na odluč-

i le , a l i uvi jek podjednako neuspje le prot ivmjere . Sada

M|ečan i na j rad i je p regovara ju sa sen j sk im kape tanom

a povraćaju p l i jena i os lobođenju robi ja . Kada t i pre-

govori obično ne usp i ju , Veneci ja pr ib jeg ava bloka di

Senja. Tada se uhvaćeni uskoci svi odreda ubijaju i pre-

duz imaju s t roge mje re p ro t iv podan ika osumnj ičen ih za

saradnju sa uskocima. Republ ika proš i ru je svoju obavje-

š tajnu s lužbu. Svuda mile njeni agenti , a l i svuda nai laze

na zavje ru ću ta n ja . U spjesi usko ka zab rinjav ali su Vene-

ci ju ne samo zbog bezbjednost i plovidbe i zbog š teta koje

su uskoci nanosi l i njenim podanicima, nego još više zbog

mogućih zapleta sa Turcima, još većom žrtvom uskočkih

prepada .

5.

Uskočka borba je u prvom redu bi la uperena prot iv

Turaka . Ni jesu b i l i poš teđeni n i turski podanic i ukol iko

nijesu bi l i uskočki saradnici . Na granici dvije države

u Dalmacij i s tvori lo se jedno geri lsko područje. Ta poja-

va je dovela do niza posl jedica vojnog, diplomatskog,

međudržavnog i p r iv rednog ka rak te ra u odno s ima između

Turske i Venecije . Turska se graniči la sa Republikom

počevši od Novigrada do Neretve. Turci su držali Obro-

vac i deo jadranske obale od Makarske do dubrovačke

ter i tor i je . Svi prepadi uskoka na tursku te r i tor i ju od

Novigrada do makarske kra j ine izvođeni su preko mle-

tačke teri tori je . Pošto je Venecija dala turskoj vladi

garancije da će čuvati Jadransko more od svih gusara,

") A.S.V., S. Mar R. 37, 20. genaro 1567.

69



Turci su sa pravom uzimali na odgovornost Republiku

zbog napada uskoka . U odbranu od opravdan ih tu rsk ih

prigovora Venecija ni je mogla is taći ni jedan val jan argu-

menat . Mle tačka vlada umir iva la je Por tu pr ikazujući

se još većom žr tvom uskoka i mjerama koje je preduzela

prot iv n j ih . Od same svoje pojave senjski uskoci pos ta ju

glavni kamen spot icanja između Republ ike i Turske u

Dalmacij i . Između Venecije i Porte nastaju živa diplo-

m atska p rep i ska , ob ja šn j en ja , uv je rava n ja , op tužbe i

p r i j e tn je .

Već u prvoj instrukciji bailu, početkom 1543. godine,

mle tačka vlada uvjerava Por tu da je preduzela sve mjere

prot iv uskoka , »koj i na jveće š te te nanose mjes t ima i

podan ic ima naš im«.

7 4

' Tri mjeseca kasnije uskoci presre-

toše i zapli jeniše jednu marci l i janu koja je , krcata raz-

nom robom, plovila sa Neretve prema Venecij i . Herce-

govački sandžak-beg odmah se potuži Port i . Na brodu je

bi lo mletačkih i još više turskih trgovaca. Šteta je bi la

ogromna. Veneci ja se pred Por tom pravdala da drž i

vel iku f lotu pro t iv uskok a »ne ozbirući se na troško ve

da bi se zaštit i l i od ovih neprilika«, ali i da pored toga

uskoci uspi ju da nanose š te te .

7 5

' Uskoro mletačka vlada

hval i la se Por t i da je komandant mora uhvat io 33 uskoka ,

»koje je sve objesio«.

7 6

' U savremenim mletačkim izvo-

r ima ovoga vremena nema t raga o ovakvom uspjehu pro-

tiv uskoka. Podatak je očigledno uveličan il i izmišljen

da bi se umiri la Porta .

Mletačkom ambasadoru u Car igradu ni je b i lo lako.

M orao je sa ve l ikom vješ t ino m i upo rnošću da bra ni inte-

rese svoje zemlje ne mnogo ubjedl j iv im argument ima.

U l je to 1544. uskoci napadoše i opli jeniše tursko selo

Vranu. Očekujući da će turski pogranični komandant i

izvi jes t i t i Portu o ovom napadu, mletačka vlada, čim je

bi la upoznata sa događajem, obavi jes t i la je ba i la . Ovaj

put Venecija je odstupila od svoje rani je teze da odlu-

čno progoni uskoke i priznala da ponekad ni je u moguć-

nost i da ih spri ječi . »Nastoj imo da spri ječimo koliko

, 4

) A.S.V., S. secr. R. 63, 15. maržo 1543.

") Isto, 23. giugno 1543.

") Isto, 20. ottobre 1543.

70



možemo da rečeni uskoci nemaju pr i l ike da hara ju i

p l jačkaju naše i turske podanike kao š to s ta lno čine«.

Otvoreno se priznaje da je »nemoguće učini t i tol iko da

uskoci po noći ponekad ne naprave š tete , kao š to se sad

dogodi lo , i to na jviše naš im podanic ima, poš to na svoj im

ba rk am a sa lakoćom svud a prolaze« .

7 7 )

Ni ovaj put Vene-

c i ja n i je propus t i la pr i l iku da i s takne da su n jeni poda-

nici teže stradali nego turski, š to nije bilo tačno. Slično

ob jaš nj en je da to je i k l i škom sandžak-begu povodom

upada uskoka i mle tačkih podanika . Senat dokazuje san-

džak-begu da su uskoci carevi podanici, ali kada ih

uhvate , v ješa ju ih . Uprkos svim mjerama i dras t ičnim

kaznama »ne mogu se potpuno spri ječi t i ovi pohlepnici

da ponekad ne naprave neku akci ju , poš to noću idu

kopnom, prelaze r i jeke, plove obalom od mjesta do mje-

s ta barkama koje noću i na s i lu o tmu od naš ih podanika;

nanose im one is te š te te u robi i s toci koje čine l judima

u zemlj i uzvišenog sul tana«. Senat je zamolio sandžak-

-bega da o ovome njegovom stavu izvi jes t i Portu.

7 8

' Isto-

ga dana vlada je savjetovala knezu i kapetanu Šibenika

aa ž iv i u dobrosus jedskim i pr i ja te l j sk im odnos ima sa

sandžak-begom i oš t ro kazni uskočke saradnike .

7 9 )

Počet-

kom 1546. uskoci ponovo napadoše tursku teri tori ju, pet-

naest mil ja daleko od Šibenika, i zapli jeniše mnogo s toke.

Senat je i ovaj put uvjeravao Turke da su mletački poda-

nici teže s tradal i od turskih.

8 0

'

Diplomatski sukob između Turaka i Mlečana zbog

uskoka uzeo je takve razmjere da je u Veneciju dolazio

sul tanov čauš Ferh at . Č auš je pr im l jen sa posebno m

paž njom , uručen m u je poklon o d 500 du kata a za dnevno

izdržavanje dodi je l jeno mu je dese t dukata . Turski iza-

s lanik došao je sa ci l jem da upozori mletačku vladu na

činjenicu da n jeni podanic i učes tvuju sa uskocima u

haranju sul tanove zemlje . I ovaj put Senat se pravdao

da preduzima sve moguće mjere »da rečeni lopovi uskoci

ne čine š tete , na či jem is trebl jenju radimo i ne propu-

š tamo ni jednu mjeru koja nam se č ini pot rebna i p lo-

") Isto, 2. agosto 1544.

") A.S.V., S. secr. R. 64, 21. maržo 1545.

") Isto.

m

) Ist o, R. 64, 20. febr aro 1546.

71



donosna.« Is tovremeno Senat je upoznao bai la da i tur-

ski podanici , pa i sami Turci upadaju na mletačku teri to-

r i ju . »Tačno je da pod plaš tom i imenom uskoka ima

mnogo nesrećnika koji idu t im putem i čine mnogo š teta ,

kao što se nedavno dogodilo sa 80 Turaka koji su izišli

iz Obrovca obučeni kao uskoci i sa tri barke uputili se

prema naš im os t rv ima Pagu, Rabu i Krku. Zarobi l i su

mnogo l judi , zapli jeni l i mnogo s toke i naših barki nato-

varenih r ibom«. Mletačka vlada žal i la se dizdaru Obrovca

i upoznala je Por tu sa ovim činjenicama.

8 1

' Ovim argu-

ment ima Veneci ja je nas to ja la da ublaž i svoju odgovor-

nos t za uskoke i o tupi oš t r icu turskih optužbi .

Pojav a svake tursk e fuste il i drugog bro da u Jadran-

skom moru izazivala je podozrivost Venecije , ne manju

nego prema aus t r i j sk im brodovima . Gospodar ica Jadrana

ni je mogla podni je t i da brodovi drugih država plove nje-

nim Golfom. Tu rci su im ali ozbil jne razloge da izgrade

f lo tu u Jad ran sko m m oru , š to su uvi jek mogl i m ot iv isa ti

po t reb om odb rane od usko ka . P očetkom m aj a 1547. Se idi-

-aga, s tarješ ina azapa u tvrđavi na Neretvi , porinuo je

u m or e dvije fuste , je dn u sa 16 a dru gu sa 18 klupa.

U Venecij i su ovo oci jeni l i kao izazov i namjeru Turaka

da »plove po našem Jadranu, da nanose š tete pod izgo-

vorom da gone uskoke«. Bai lu je naređeno da razgovara

sa Rustem-pašom i begler-begom mora i zahti jeva povla-

čenje fus ta , je r m le tačka f lo ta je dov ol jna da goni us -

koke .

8 2

'

U Veneciju je došao lično Seidi-aga i u ime herce-

govačkog sandžak-bega podnio predlog mletačkoj vladi

o saradnj i na moru prot iv uskoka . Senat je b io zapre-

pašten. Mletačka vlada je odgovori la sandžak-begu da

su tursk e fus te suvišne u Ja dr an u i sam o mogu izazvati

neki nepožel jn i inc ident . Kao argument naveden je s lučaj

da su neki Obrovčani barkama presre l i jedan mle tački

brod na kome su bi le neke ugledne l ičnos t i i kra jn je

nepr i j a te l j sk i pos tupak prema n j ima . Venec i ja j e p r i -

pri je t i la da će drugi put kaznit i ovakve zl ikovce.

83

'

") A.S.V.,S. secr. R. 65, 22. giugno 1547.

") A.S.V., S. secr. R. 66, 2. giugno 1547.

8 3

) A.S.V., S. Mar R. 28, 17. giugno 1547.

72



Deset godina kasnije ponovo je bi lo aktuelno pi tanje

turskih fus ta na N ere tvi . Ć ehaja je po r inuo u m ore dvi je

fuste »pod izgovorom d a ih up uti na š te tu prot iv usko-

ka«. Ovaj put mletačka vlada se zvanično pokazivala vrlo

to lerantno prema Turc ima u Dalmaci j i . Providuru f lo te

savje tovano je da se pr i ja te l j sk i ophodi u susre tu sa tur-

skim fus tam a i opom ene nj ihov e zapovjednike da ne na-

nose š te te mle tačkim brodovima i podanic ima.

8 4

' Mletačka

vlada je pak, ta jno, preko svoga pr i ja te l ja Rus tem-paše ,

radila da se fuste pov uku iz Neretve.

Ni m le tačke , n i tursk e fuste za jed no ne b i b i le kad re

da onemoguće uskoke u Jadranskom moru. Turska te r i -

tor i ja i mle tačko brodovl je s ta lno su na udaru uskoka .

Kad a, početkom 1566, uskoci na niješ e vel ike š tete turs kim

podanic ima, providur Krka odlučno se zauzimao kod

aus t r i j sk ih v las t i za povraćaj p l i jena . Veneci ja je i ovaj

pu t mora la da upozna je Turke sa p reduze t im mje rama

protiv uskoka i da im se izvinjava. Turcima je saopšteno

»da su nam kra jnje nepr i ja tne š te te koje su uskoci nani je -

l i sul tanovim podanicima. Da bismo ih spri ječi l i imamo

velike troškov e, pose bn o š to u Golfu držim o tr i fus te

sa kapetanom, a l i je more šuma.«

8 5

' Ovo izvinjenje ni je

bi lo argumentovano, n i pametno.

Turci su bi l i int imno uvjereni da ih Venecija iz igrava

i l i s e po ta jno radu je uskočkim prepad ima na n j ihovu

ter i tor i ju . Nere t l janski Turc i ponovo naoružavaju dvi je

fuste za odb ran u od uskoka . M letačka vlada po kušala je

da neposrednim pregovorima sa Turc ima s redi p i tanje .

Kapetan Jadrana uput io je jednu povjer l j ivu l ičnos t na

pregovore sa nere t l janskim Turc ima, sa c i l jem da ih

uv jeri da pov uku fuste , d a ne bi došlo do suko ba sa mle-tačk im naoružan im brodovim a . Kao n a juv je r l j iv i j i a rgu-

menat is taknuto je prisustvo dvije mletačke gal i je u bl i-

zini Neretve »za s igurn ost t rgov aca, sul tanovih pod anika« .

Ako Turci prihvate ovaj predlog, biće im poklonjeno

200 cekina. U vode Neretve Venecija je uputi la dvije

gal i je kao dokaz vanredne brige za turske interese. Ipak,

M

) A.S.V., S. secr. R. 71, 26. maržo 1558.

S5

) Isto, R. 74, 7. maržo 1567.

73



6.

Mnogo teži i r iskantni j i sukob zbog uskoka Venecija

je doživjela sa carem i nadvojvodom. Odnosi između Au-

str i je i Ven ecije , sa m eđ un aro dn og s tanoviš ta , bi l i su

dublj i i s loženij i . U očima Evrope Austr i ja je bi la brana

turskom nadiranju . Uskoci pos tepeno u očima hr iščanske

Evrope s t i ječu glas zatočnika hrišćanstva prot iv nevjer-

nika . U sukobu između krs ta i polumjeseca uskoci su

jedini hr išćani koj i nanose udarce Turc ima. U odnosu

sa sul tanom Venecija je bi la optužena s trana a u odnosu

sa carem postaje tuži lac. Gotovo one is te argumente koji-

ma se Porta s luži prot iv Venecije , mletačka diplomati ja

ponavl ja prot iv cara i nadvojvode . Caru i n jegovim mini-

s tr ima bi lo je lakše odbacit i mletačke optužbe nego Repu-

blici turske.

U početku svojih žalopojki Mlečani se obraćaju kape-

tanima Senja i Trs ta . U prol jeće 1542. uskoci zapli jeniše

jednu marci l i janu iz Ankone koja se krcata svi lom vra-

ćala iz Ankone. Na brodu je bilo 34 Jevrejina, žena i

djece. Vri jednost tovara ci jeni la se na 12000 škuda.

Brod je odvučen u Senj . Uskoro posl i je toga uskoci iz

Bakra , pod kom andom Ste fana Franko pana , zap l i jen i še

u pr is taniš tu Sv. Mari je na Mlje tu jedan brod na tovaren

sa 52 bale svile. Na brodu je bilo 8 Jevreja i tri hrišća-

nina. Zbog ovih ot im ačina sek retar vlade An tonio M ati ja

boravio je u Trs tu i Senju i radio na povraćaju robe .

Senjski kapetan otvoreno mu je kazao da Veneci ja ne t re -

ba u ovo da se miješa »jer sva je roba nevjernika a zaro-

bl jenici su nev jernici , sul tanovi podanici«. I ub ud uće

preduzimaće se prot iv n j ih s l ične mjere .

9 0

'

Za t im je us l i jedi la ža lba kod nadvojvode i napokon

kod samog cara. Početkom juna 1543. mletačka vlada je

uloži la protes t caru Karlu V zbog uskočkih četa . Caru

je saopšten odgovor nadvojvode mletačkoj vladi , koj i je

kazao »da senjski uskoci nijesu oni koji čine zlo, nego

iz drugih mjesta pod zašt i tom Petra Kružića, koji je za-

uzeo neke kaš te le kneza Stefana Fra nk opa na i po bu njen ik

je njegovog kral jevskog vel ičanstva«. Nadvojvoda, inače

®°) Š. Lju bić, C om m iss io n es II, 160—163.

75



carev bra t , nas to jao je da se dokopa odmetnika , a l i n i je

uspio. Još je car izjavio »da ne može da ih kazni po želji ,

jer su zemlje udaljene od njegovog dvora na granici lopo-

va i branjene od lopova, od kojih se ne može očekivat i

poslušnost kao od dobrih l judi«. Caru je najučtivi je skre-

nuta pažnja da Veneci ja ne može mirno gledat i kako

uskoc i nanose š te te n jen im podanic ima .

9 1

' Senjski kape-

tan je odlučno tvrdio da uskoci ne dobijaju utočiš te

i zaš t i tu u Senju i drugim mjes t ima. Mletačka vlada je

pobila ovu izjavu i ambasadoru kod cara saopšt i la da su

uskoci u avgustu ubil i mnoge mletačke podanike na Cre-

su i opljačkali im kuće. Po rezonovanju Venecije , usko-

ci ne bi mogli ovo radit i da ne uživaju zašt i tu.

9 2

'

Uskočki prepadi, sve češći i intenzivniji , primorali

su Veneciju da se češće obraća nadvojvodi i caru. Mleta-

čka bi rokra tska v lada čvrs to je b i la uvjerena da se usko-

čko pi tan je može r i ješ i t i adm inis t ra t ivnim pu tem . Po

mletačkom shvatanju b i lo je dovol jno da nadvojvoda

il i car zabrane iz laz uskocima i odmah će zavladati mir

u Jadranskom moru. Možda bi u početku pojave senjskih

uskoka tako neš to b i lo os tvar l j ivo . Ta skoro pobožna

vjera u zvanične akte svojs tvena je l judima bi rokra tskog

mental i te ta . Osim toga, u početku Venecija se zavaravala

nadom da će akci je senjskih uskoka same od sebe os la-

bi t i i pres tat i . Niko ni je mogao predvidjet i kol iko će tra-

jat i ta pojava. Iskustva sa takvim »gusarima« ni je bi lo.

Povodom jednog uskočkog napada Senat je s redinom

aprila 1545. uložio protest caru. »Pošto vidimo da iz dana

u dan uskoc i j ača ju i ne p res ta ju da p l j ačka ju kako bro-

dove tako i os trva naša, pored š tete koje čine sul tano-

vim podanic ima, pre lazeći preko naš ih mjes ta . Zat im

odnose pl i jen u Senj , Bakar i druga mjes ta n j . k . ve l i -

čanstva sasvim javno sa dozvolom vaših agenata«. Od

cara se zahti jeva da naredi svojim potčinjenim »u reče-

nim mjes t ima da ne samo ine dozvole prodaju p l i jena

u svoj im mjes t ima, nego da uhvate i s t rogo kazne pre-

krš ioce. To je jedini l i jek da se zadovolj i pravda i s tane

na put svim nered ima i š te tam a ko je vaši podanic i nano se

") A.S.V., S. secr. R. 63, 9. giugno 1543.

9 2

) Isto, 6. settembre 1543.

76



našim. Osim toga, Vaše vel ičanstvo može da proci jeni

kol iku š te tu uskoci mogu prouzrokovat i , ne samo nama,

nego či tavom hr išćans tvu, kada u sadašnj im pokre t ima

tursk e f lote Turci , da bi se osveti li usko cim a, m ogu upa-

s t i u S en jski zaliv sa di je lo m flote , i li sa fustam a ko je su

za ovaj cilj izgradili u Neretvi i naoružali u Valoni«.

93

'

Dok je mletačka vlada ulagala napore da ukloni turske

fuste sa Nere tve , sm atra jući ih opasn im za svoje brodove,

kra l ju j e po java t ih fusta p reds tav l ja la kao sm r tnu opas-

nost za Senj . Tvrdnje da će uskoci privući Turke na Senj

Venecija će i kasnije često servirat i nadvojvodi i caru.

Iduće godine Senat je plaš io cara da je sul tan, zbog

napada uskoka na neke mus l imane , na red io pogran ičn im

sandžak-begovima »da sa vel ikom vojskom krenu na Senj

i druga mjes ta gdje s tanuju uskoci« , sa c i l jem da ih oda-

t le prot je ra ju . Mle tačka vlada je nas to ja la da ovu nepro-

vjerenu vi jes t i skor is t i i pokrene uskočko pi tanje . Car je

obavi ješ ten o namjer i Turaka i i s tovremeno mu je skre-

nuta pažnja »da je drskos t uskoka to l iko naras la da v iše

nemaju nikakvog obzira . Okupi l i su se u to l ikom broju ,

da je to skoro pos ta la f lo ta naoru žanih ba rki u m jes t i m a

Njegovog vel ičanstva. Otvoreno dolaze u naša mjesta da

čine svaku š tetu koju mogu, kao š to to neprestano rade«.

D alje se tvrd i kak o su usko ci zapli jeni l i dip lom atsku

poš tu upućenu u Car igrad i redovno prolaze preko mle-

tačke te r i tor i je u tursku zemlju »gdje navel iko pl i jene

i čine sve moguće š tete«. Venecija zahti jeva od kral ja

da ne da je više utočiš te usko cim a.

Is toga dana S enat je izabrao Paula Đ us t in i jan a (Pao-

lo Gius t in iano) , vr lo i skusnog pomorca , za komandanta

naroužan ih ba rk i p ro t iv uskoka . Komandant j e dob ioins t rukc i je da b ran i J adransko more od uskoka i d je lu je

» tako i s t ra jno da p lov idba u n jemu i u naš im mjes t ima

bude s lobodna i s igurna od nj ihove pl jačke, goneći ih na

uspješan način . Znaj te , naša je namjera da kazni te one

koj i vam padnu u ruke , n j ihove vođe objes i te a druge

okujte za vesla , odakle ne mogu bi t i os lobođeni , os im po

odluci Senata«; da i spred Senja , Bakra i Bakarca s ta lno

drž i naoru žane brod ove i spr i ječi iz lazak uskok a . Đ us ti -

9 3

) A.S.V., S. secr. R. 64,11. aprile 1545.

77



ni janu je skrenuta pažnja na gusare , odnosno uskoke iz

Pulje. Oni su iz Apulije prelazili u Dalmaciju i na ostrva,

izgleda, trgovačkim poslom, ali t i trgovci nijesu bili rado

viđeni gos t i , poš to im se zabranjuje da se i skrcavaju u

»naša mjes ta os im po nekoj v idnoj nuždi i pot rebi .«

9 4

'

Vjerovatno je da su ovi »uskoci« u Pulji bili neka iselje-

nička uskočka grupa koja je još održavala veze sa mati-

com. Kasni je , nema više pomena o n j ima.

Veneci ja je opravdano smatra la da je ra t između

cara i sul tana podstakao uskočke akcije . Zato se mle-

tačka vlada zauzima za mir . Mle tačka diplomat i ja pos ta je

kanal između cara i sul tana. Ambasador kod cara Moče-

nigo (Mocenigo), je prenio poruku Rustem-paše minis tru

Grenvil i (Grenvil la) , ako car ne prihvati sul tanov predlog

za mir , uputiće bosanskog sandžak-bega da uniš t i Senj

i »druga mjes ta gdje se okupl ja ju uskoci« . Grenvi la je ,

iznenađen, p i tao ko su uskoci , na š to mu je ambasador

odgovorio da su oni obični lopovi .

9 5

' Car Karlo (Carlo) V

znao je vrlo dobro ko su uskoci i s redinom marta 1548.

on je mle tačkom ambasadoru kazao da su uskoci »naj -

bol j i l judi na svi je tu za ra tno vr i jeme«.

9 6

'

Mletačke nade da će sa mirom između cara i sul tanaprestat i i l i znatno opast i uskočke akcije pokazale su

se uza ludne . Po pr iznanju samih Mlečana , uskočko dje lo-

vanje posl i je mira još više se rasplamsalo. »Tako može

se reći da nema dana da ne primimo vijes t da su uskoci

napali neki naš brod, i l i se iskrcal i na kopno, na neko

ostrvo gdje su zarobil i l jude i zapli jeni l i s toku«. Mleta-

čka vlada oštro je protes tovala kod cara i naloži la svome

am bas ado ru »da ob oj ic i V el ičans tava s tavi te odlučno

do znanja da se učini kra j tome da nadvojvoda da je u to-čiš te uskocima u Senju , Ri jeoi , Bakru i drugim mjes t ima,

bi lo n jegovim, i l i pod njegovom upravom, n i t i da im

dozvoli da se sa pl i jenom vraćaju u nadvojvodinim ze-

mljama«. Mletačka vlada ukazuje da pr i ja te l j ske i dobro-

*) Isto, R. 65, 3. aprile 1546.

") Gustav Turba, Venetianische Depeschen von Kaiserhofe, Wien,

1889, 472. Dokumenat je od 8. aprila 1546.

*) A. Battistella, Venezia e 1 Austria durante la vi ta del la Repub-

blica, Nuovo archivio veneto, tom 31, Venezia, 1916, 297.

78



sus jedske odnose sa kra l jem ugrožava nadvojvoda svoj im

otvorenim nepr i ja te l j s tvom prema Veneci j i , š to je u su-

protnos t i sa že l jom i težnjom cara za mir .

9 7

' Venecija

je još jednom opomenula cara da je iz s igurnih izvora

obav i je š tena o tu rsk im pr ip remama na kopnu i moru

pro t iv Sen ja .

9 8

'

Gotovo svaki prepad uskoka pos ta je povod za mle-

tačke protes te i tužbe. Ovaj put optužen je senjski kape-

tan da podržava uskoke »prot iv namjera nadvojvode«.

Mletačka vlada je zahti jevala od nadvojvode »da ni senj-

ski kapetan, n i n i jedan nadvojvodin podanik ne da ju

utočiš te i pomoć uskocima, nego da se prot je ra ju iz

svakog nadvojvodinog mjes ta u one s t rane . Tako uskoci

više neće moći činiti š tete«. Mletački poslanici Domeniko

Morozini (Domenico Morosini) i Frederiko Badoer posje-

ti l i su cara i saopštil i mu da Venecija »ne može i neće

više to ler isa t i ove opake l jude zbog ometanja p lovidbe

i nasi l ja koje čine po pris taniš t ima«. Za sve je optužen

senjski kapetan. Car je izrazio žal jenje zbog svega š to se

zbilo, a l i je napomenuo da se sve to moglo dogodit i bez

znan ja sen j skog kape tana .

9 9

' Ovom izjavom car je uzeo

u zaš t i tu sen jskog kap etana . M letačka dip lom at i ja je

igra la na surevnj ivos t između kapetana , nadvojvode i

cara, ali kada su bili u pitanju uskoci, svi su bili jedin-

s tveni prema Republici . Venecija je prvi put pred nadvoj-

vodom pokrenu la p i t an je p ro t je r ivan ja uskoka iz Sen ja

i drugih mjes ta . Na ovome će mle tačka vlada ins is t i ra t i

punih sedamdeset godina , dok napokon u tome ni je

uspje la .

Na to l ike mle tačke tužbe , nadvojvoda se pokazao

voljan da izađe u susret Veneciji . Obećao je »da će on

ne samo izdat i naređenje svome komesaru , kojega će

uputi t i u rečena mjesta , da s trogo kazni njegove poda-

nike, koji se nađu kao saučesnici u tol ikim nedjel ima,

nego će još izdat i naređenje, ako je to žel ja vaše Sinjo-

r i je , da prot je ra iz svih nadvojvodinih mjes ta naše poda-

") A.S.V., S. secr. R. 66, 5. maržo 1548.

9 8

) Gustav Turba, n.d., 493.

") A.S.V., D ispa cci di G erm an ie (—D.G.) f. 1 Au gsb urg 21. dece m -

bra 1550.

79



nike koji su odgovorni za slične nepravde.« Ovim nadvoj-

vodinim obećanjem Venecija je bi la neobično zadovolj-

n a .

1 0 0

' Prvi put mletačka vlada je uspjela da izdejs tvuje

neko obećanje od nadvojvode. Po zamisl i Mlečana, pro-

t j e r iv an je Da lmat inaca iz S en ja b i la b i p rva faza r j e šen ja

uskočkog pi tanja . Zatim bi došao red na druge uskoke,

koji ni jesu sa mletačke teri tori je . Venecija , kao hrišćan-

ska država , n i je smje la da pred carem brani turske in te-

rese , n i t i osporavat i Aus t r i janc ima pravo da pr imaju iz -

bjeglice sa turske teri tori je . Mletački ambasador kod cara

Mikjel Suri jan pisao je krajem 1553. godine: »Tačno je

da onima koje su Turc i prot je ra l i iz n j ihovih kuća , n je-

govo vel ičanstvo ne vidi kako im može zabranit i dola-

zak, jer bi to bi la jedna vel ika nehumanost«. Na insis t i -

ranje Venecije da se uskoci uklone iz Senja i drugih

mjes ta i na n j ihovo mjes to smjes te ugarske t rupe , ca r

Ferdinand I je kazao »da su samo ovi l judi dorasl i da

ih čuvaju poš to su hrabr i i vol jn i da pa te , š to n i jesu

sposobni ni Nijemci, ni l judi druge nacionalnost i , nego

samo oni koj i samo sa jednim hl jebom po čovjeku mogu

se održa t i mnogo dana«.

1 0 1

' Austrijanci su se iz iskustva

uvjeri l i da su samo uskoci kadri da se suprots tave Tur-

c ima. Time su se uskoci nam etnul i caru kao nezam jenj iv i .

Os im toga , vr lo malo su s ta ja l i carsku blagajnu. Hrabr i je

i je f t in i je vojske n iko u Evropi n i j e im ao.

Car i nadvojvoda pokazival i su samo verbalno pošto-

vanje prema Veneci j i : r i ječi : ža l jenje , komesar i , kažnja-

vanje krivaca i s l ične provlače se u nj ihovim izjavama.

Nadvojvoda je s ta lno obećavao da će uput i t i komesare

u Senj da ispi ta ju s tanje i kazne krivce. Venecija se poka-

zivala zadovoljna ovim izjavama, iako je iz iskustva znala

da je to pos tao diplomatski manir nadvojvode . Mlečani

će uskoro uv id je t i da ca reva na ređen ja os ta ju mr tvo

slovo na pa pir u. Se nj po sta je svi je t za sebe. Inte res i

uskoka pos tepeno se pois tovećuju sa težnjama aus t r i j -

ske adminis t rac i je u Senju . Kapetan i druge odgovorne

™) A.S.V., S. secr. R. 68, 11. agusto 1552.

"") M auro Kr avjasn sky, II pr oc ess o degli Usc ho cchi, Arch ivio

veneto 9—10, Venezia 1929, 241—242. Dokumenat je od 8. de-

cembra 1553.

80



aus t r i j ske l ičnos t i brzo uviđa ju da im se preko uskoka

otvara put ka brzom i neslućenom bogats tvu. Niko više

ne ispi tuje da l i je zapli jenjena roba turskog i l i hrišćan-

skog po ri jek la . Glavno je da pl i je na im a š to više . Oni ko ji

su b i l i na jodgovorni j i da izvršavaju careva i nadvojvo-

dina naređenja imal i su na jmanje in teresa da ih spro-

vode u život . Senjski kapetani , pohlepni na bogats tvo,

otvoreno i l i prikriveno, na ovaj i l i onaj način, postaju

uskočki zašt i tnici . Rijetki su bi l i oni koji su odoljel i tome

iskušenju . U takvim us lovima vojvoda pos ta je nemoćan

da zadovolj i Mlečane. Odgovornost za uskoke prebacuje

se sa ove na onu ličnost. Javno se daje za pravo Mleča-

nima, a in t imno se raduje š to se naređenja ne sprovode

u život . U tom začaranom krugu niko se ne smatra odgo-

vornim, iako se zna ko je odgovoran.

Kada uskoci početkom 1555. zapli jeniše jedan mle-

tački bregantin, mletačka vlada mogla je samo da kon-

s ta tu je da se sve nadvo jvodine m jer e pro t iv usko ka

pokazuju ja love. »Uprkos činjenici da je nadvojvoda pre-

duzeo opsežne mjere prot iv uskoka , svaki dan su sve

opasnij i , ni zbog čega drugoga, samo zbog naklonost i

n jegovih potčinjenih prema nj ima i zbog boravka i vezakoje imaju u nadvojvodinim mjes t ima«. Mletačka vlada

je i ovaj put protes tovala kod nadvojvode i saopš t i la mu

sa teškim bolom »da ni jedna s tvar ne zadaje nam veću

nepr i l iku nego da g ledamo uskoke kako neprekidno čine

tolike drskosti«.

1

®' Na mle tački protes t , nadvojvoda je

in tervenisao da se povra t i roba dvoj ic i Kotorana koju su

im otel i uskoci . Venecija ni je bi la zadovoljna t ime i t ra-

ž i la je od nadvojvode »da uskoci pod pr i je tn jom vješa la

ne mogu izlazi t i na more«. Po mletačkom rezonovanju

to je bio jedini način da se spri ječi ot imačina, pošto

»smatramo da š te te koje uskoci nanesu naš im podani-

c ima čine sa znanjem i odobrenjem senjskog kapetana ,

koji učestvuje u nj ihovom pli jenu«. Mletačka vlada zauzi-

mala se i kod carskog ambasadora u Veneci j i da se senj -

sk i kape tan smi jen i .

1 0 3

'

1 0 2

) A.S.V., S. se cr . R. 69, 5. feb rar o 1555.

1 0 3

) A.S.V., S. secr. R. 70, 31. decembre 1557.

6 Sen jsk i uskoci g l



Na tolike uskočke štete Venecija je odgovorila sekve-

s t rom dobara Sen jana u Baško j na Krku . Carev ambasa -

dor u Veneci j i u lož io je protes t zaht i jevajući ukidanje

sekve stra i u ime cara ob ećao »da će se po brin uti da

uskoci ne budu više primljeni u Senj«. Mletačka vlada

odbila je ovaj zahtjev dok se oštećeni ne obeštete . Vlada

je preko svoga ambasadora zamol i la cara da se zauzme

kod nadvojvode i da nas to j i da od kra l ja izde js tvuje

naređenje »da Senjani ne da ju v iše u točiš te uskocima,

nego da se potpuno prot je ra ju iz mjes ta n jegovog vel i -

čans tva«.

1 0 4

' Tek kada je kral j izabran za cara i kada je

postavio novog kapetana u Senju, Venecija je debloki-

ra la imovinu Sen jana na Krku .

1 0 5

' Venecija ni je bi la zado-

vo l jna smjen j ivan jem kape tana . Mle tačk i ambasador b io

je u audijenci j i kod cara i u ime svoje vlade saopšt io mu

da, ako se ne preduzmu energične mjere prot iv uskoka ,

»sm jen j ivan je kap etana b iće uza ludno«. Car je odgovorio

da je smijenio i zamjenika senjskog kapetana , i »nare-

diće da uskoci ni na jedan način ne iz laze na more da

pl jačkaju izvan njegove te r i tor i je« . Car je prvi put nare-

dio da se spale uskočke barke. Venecija je bi la zado-

vol jna ovim mjerama čvrs to uvjerena da uskoci l i šeni

svojih barki neće više izlaziti , i l i ne u velikom broju.

Sa svoje s t rane mle tačka vlada je , prema rani jem ugo-

voru, dozvoli la s lobodnu plovidbu austr i jskim podani-

c ima .

1 0 6

'

N are đe nje je i ov aj pu t izigrano. Uskoci odm ah

demantovaše cara i u ve l ikom broju i skrcaše se u mle-

tačko nasel je Zloselo a zat im napadoše i opljačkaše tur-

sko selo Vranu. Ovaj put mletačka vlada reagovala je

o t š ro i p r ib jeg la k ra jn j im mje rama . Sena t j e na red io

komandantu Jadrana »da zadrž i brodove koj i u laze i

izlaze iz Senja, gdje se najčešće odvodi plijen«. Vodeći

računa o dostojanstvu cara, mletačka vlada mu se izvi-

njavala da je ovaj korak preduzet »iz čis te nužde«.

1 0 7

'

B lokada Sen ja p r imora la j e ca ra da upu t i komesare na

1 0 4

) Isto, 29. genaro 1558.

"*) Isto, R. 71, 8. ottobre 1558.

1 0 6

) A.S.V., D.G. f. 1, Beč, 26. septembra 1558.

"") A.S.V., S. secr. R. 71, 23. novembra 1558.

82



Rijeku i u Senj . Mlečani su nastojal i da dolazak kome-

sara iskoriste i sugerisali caru da se svi čuveni uskoci

poubi ja ju »za pr imjer drugima«. Još je mle tačka vlada

ins is t i ra la kod cara da komesar i izda ju proglase od Trs ta

do Senja »da uskoci pod pr i je tn jom vješa la ubuduće ne

izlaze da čine š tetu nikome na moru«. U Bakru nalazi la

su se dva čuvena uskoka: Mati ja Tvrdisal ić i Ivan Zura.

Komesari su izdal i nalog o nj ihovom hapšenju, a l i se

tome suprots tavio knez Nikola Zr inski , gospodar Bakra .

Mletačka vlada se zauzela kod cara da primora Zrinskog

da se dva uskoka uhvate .

1 0 8

'

Mletačke nade da će car uspjet i da obuzda uskoke

bile su daleko od s tvarnost i . Austr i jske odgovorne l ično-

s t i su jasno i nedvosmisleno kazale Mlečanima da uskoci

neće prestat i da napadaju Turke, a l i da neće nanosi t i

š te te m letačkim po dan icim a. Ovo j tezi V enecija ni je

mogla suprots tavi t i n i jedan ozbi l jn i j i a rgumenat bez opa-

snost i da se ne prikaže kao turs ki p ri ja tel j . M letačka vlada

uvjeravala je cara da uskoci »ne mogu učini t i nikakvu

zna tn i ju š te tu su l tanu ov im p l ja čkan j im a i k rađa m a.

Naprotiv, mogu bi t i razlog izazivanja sul tana da napravi

veće š tete zemlj i i podanicima nj . carskog vel ičanstva«.

1 0 9

'

Mlečani su nastupali sa s tarom tezom da će Turci uputi t i

naoružane brodove u Jadransko more koj i će s ta lno napa-

dat i aus t r i j sku te r i tor i ju . Ako to Turc i ne urade , onda

će Venecija naoružati brodove prot iv uskoka, š to može

dovest i do nesagledivih posl jedica. Ova pri je tnja ni je

izazvala nikakav utisak na cara. Mlečani su već bili

u s tvarnom ra tu sa uskocima. Nj ihova iz java da će naoru-

žat i brodove, kao da ih dotada ni jesu imali , zvuči neuvjer-

l j ivo . Kra jem novembra 1561. uskoci napadoše tursku

ter i to r i ju i turske fus te u N ere tvi . Turc i zapr i je t i še upu-

ćivanjem flote u Ja dr an . Ali-paša se žalio bai lu i kazao

»da ako se ne predu zm u m jer e za zaš t i tu sul tanovih poda-

nika sa morske s trane, da će oni to s igurno sami uradit i

i za n j iho vu odb ran u up ut iće flotu u one vode«. Ovo je

odmah pren i je to ca ru sa namje rom da mu se ukaže na

pos l jed ice do laska tu rske f lo te u Ja dransk o m ore .

1 1 0

'

1 0 8

) Isto, 13. maja 1559.

'") A.S.V., S. secr. R. 72, 25. oktobra 1561.

1 1 0

) Isto, 13. decembra 1561.

83



Mlečani su čak tvrdili caru da je kliški sandžak-beg, na

nj ihov zaht jev , spa l io barke koje su iz Obrovca napadale

austr i jsku teri tori ju. Ovo je bi lo neis t ina, a l i je mleta-

čkoj v ladi to b i lo potrebno kao argumenat da zaht i jeva

od cara zabranu iz laska uskoka .

1 1 1

'

Iz vlas t i t ih interesa, car je privremeno zabranio iz la-

zak usko ka iz Se nja . K ra j em j un a 1562. carski am basa do r

u ,Venecij i po sjet io j e d užda i iz javio da je nad vojv oda

ponovo uput io naređenje u Senj , Ri jeku, Bakar i druga

mjesta »da se uskocima ne dozvoli da ubuduće izlaze da

pl jačkaju , n i Turke , n i druge , n i po moru, n i po kopnu«.

Dužd je sa zadovoljs tvom saslušao ovu izjavu, a l i je sa

rezervom pr imi je t io da potčinjeni ne poš tuju careva na-

ređenja.

1 1 2

*

I pored careve zabrane, uskoci iz Rijeke i Bakra

naniješe vel ike š tete Jevrej ima i Turcima. Oštećeni upu-

t iše predstavnike u Veneciju da traže obeštećenje. Repu-

blika je uloži la protes t caru, zahti jevala povraćaj pl i jena

i naredi la b lokadu Ri jeke i Bakra . Po obavješ tenju mle-

tačke vlade, uskoci su to uradil i sa saglasnošću mjesnih

austr i jskih vlas t i , koje su zainteresovane za ovakve pot-

hvate . Veneci ja je odlučno zaht i jevala ka žn jav an je o t ima-

ča »za p r im je r d ru g im a« .

I 1 3 )

Malo kasni je uskoci napadoše

tursko se lo Kar in , ubiše mnogo morlaka i Turaka , među

ko j im a i haračl i ju M ustafu. Turc i , iz osvete , opl jačkaše

so sa mletačkih barki. I ovaj put Venecija se žalila ca-

ru .

1 1 4

' Povodom mletačkih protes ta car je iz raz io čuđenje

da uskoci iz laze suprotno njegovim naređenj ima. Obećao

je da će uput i t i komesare da izvide s tanje .

1 1 5

' Komesari

su došl i, nap isal i izvje š taj , vrat i l i se , dok uskoci prod užiše

s nesmanjenom žes t inom da p l i j ene na kopnu i moru . Sa

Nere tve dovukoše u Senj jedan brod na tovaren kožom

i zambelot ima. Najpoznat i je uskočke s ta r ješ ine tada su

bil i: Sm ol jan Lu krec i ja , Đ uro Daničić, Št ipa n Stanko vić

"') Isto, 18. decembra 1561.

m

) A.S.V., Esposizioni Principi (E.P.) R. 1, 22. juna 1562.

m

) A.S.V., S . secr . R. 73, 26. febru ara 1565.

, u

) Ist o, R. 74, 26. m aj a 1565.

m

) A.S.V., D. G. f. 1, B eč , 8. ju la 1565.

84



i drugi .

1 1 6

' Venecija je t raži la od cara da se roba vrat i

a zarobl jenic i os lobode .

1 1 7

'

Pola godine kasnije uskoci zapli jeniše dva bregantina

natovarena ži tom koji su plovil i iz Lješa za Veneciju.

Zat im oteše nekol iko manj ih brodova. Pl i jen odvukoše

u S en j i pod ijel iše ga sa pred stavn icim a vlas t i, u zn ak

pažnje »što im dozvoljavaju da iz laze u gusarenje«, pro-

t iv vol je i na ređ en ja samog cara . Ovaj pu t m le tačka vlada

je bila oštrija na riječima i dozvolila sebi da caru drži

lekci ju kako se vlada. Mletački ambasador je dobio nalog

da uloži »protes t prot iv nasi l ja ovih lopova i neposlušno-

s t i onih upravljača zapovijes t ima nj . c . vel ičanstva, pre-

dočavajući m u da n j ihov e bi jed ne akci je n i jes u i ne m ogu

bit i njemu ni od kakve koris t i , jer ne s luže drugom nego

da se obogate ovi upravl jači i pods takne pohlepa opakih

uskoka . . . S tva r j e od to l ikog znača ja da se n jegovo

carsko vel ičanstvo samo od sebe mora pokrenuti i predu-

zeti ef ikasan l i jek, u prv om red u iz svojih intere sa i iz

obzira prema os ta lom hr išćans tvu i napokon zbog nas

ko j i poka z u je mo p re ma n j e mu to l i ku oda nos t« .

1 1 8

' Pozi-

vanje na hrišćansku sol idarnost i obazrivost prema Vene-

ci j i bi la je gola fraza. N a carsk om dvo ru znalo se da je

Veneci ja baš ona hr išćanska država koja pokazuje v iše

obazr ivos t i prema sul tanu nego prema jednom hr išćan-

skom vladaru .

Uskoci produžiše da p l i jene po da lmat inskim os t r -

vima i u Is tr i . Za odmazdu Venecija je sekvestr irala senj-

ska dobra na Krku .

1 1 9

' Povodom mletačkih protes ta car

je kazao ambasadoru »da kada dobi je obavješ tenje koje

očekuje od uzvišenog nadvojvode Kar la , n jegovog bra ta ,

izdaće naređenje da se krivci kazne«. Venecija je ovu

izjavu oci jeni la kao akt »dostojan najviše pravde i raz-

boritosti carske«. Mlečani su bili zaprepašćeni da su

uskoci po noći napal i komandni brod kapetana fus ta

i rani l i nekoliko članova posade. O ovome je odmah oba-

"*) A.S.V., Pro v. da te rra e da m ar (—Prov. d a ter a e d a m ar),

f . 1318, Mljet, 4. marta 1566. Prilog saslušanja kneza Avgu-

stina Markovića iz Novigrada od 1. marta.

1 1 7

) A.S.V., S. secr. R. 74, 7. marta 1566.

'") Isto, 7. decembra 1567.

'") Isto, 5. januara 1567.

85



vi ješ ten car .

1 2 0 )

U skoro uskoci nap ado še fregatu ko ja je

prenos i la d ip lomatsku poš tu od Veneci je do Kotora .

Sa broda je sve odni je to . Republ ika je protes tovala kod

cara pozivajući se na suverenitet, »jer se radi o slobodi

jednog vladara da može sad ovom, sad onome uput i t i

svo ja p i sma« .

1 2 1 )

Dok je Veneci ja u lagala protes te aus t r i j sk im odgo-

vornim l ičnost ima, car Maksimil i jan (Maxmilian) I poveo

je pregovore sa Portom o uskocima. Godine 1568. post ig-

nut je sporazum između cara i sul tana. Car se obavezao

da ubuduće neće š t i t i t i uskoke, ni t i ih primati u Senj .

1 2 2 )

0 pregovorima koji su se vodil i u Carigradu turski iza-

s lanik u Beču obav i jes t io je m le tačkog am bas ado ra Đ ova-

nia Mikjela i saopšt io mu sve š to je znao o pregovorima.

Po tom obavješ tenju , aus t r i j sk i preds tavnik je tvrdio da

»uskoci ni jesu drugi l judi do prognanici iz Dalmacije ,

podanic i Vaše svje t los t i i da se ne prot je ruju ne b i b i lo

uskoka« . Povodom ove tv rd n je paša j e traž io ob ja šn jen je

od bai la , koji mu je kazao da je mletačkih prognanika

vrlo malo i da uskoci postoje blagodareći podršci Austr i-

je . Turski emisar u Beču savje tovao je ambasadoru Mik-

jelu da Venecija napravi sporazum sa carem na bazi aus-

t r i j sko- turskog pr imir ja a to je »da podanike jednog i

drugog vladara koji zbog počinjenog zločina i l i iz drugih

razloga bježe il i se povlače iz jedne države u drugu treba

ubit i , i l i ih uhvati t i i vrat i t i predstavnicima onoga vladara

od kojega su utekli«.

1 2 3

' Venecija se uporno zalagala za

ovo načelo. Ovakav sporazum između Republike i cara

značio bi kraj uskočke epopeje . Austr i jski dvor ni je ni

pomiš l jao na ovakav sporazum sa Republ ikom. Mlečani

su i da l je mora l i da u lažu protes tne note , pos tavl ja ju zah-

t jeve caru i pr i je te m u dolaskom tursk e f lo te u Jad ran.

Početkom 1570. uskoci naniješe teške š tete mletačkom

brodovl ju i podanic ima. Veneci ja je odlučno zaht i jevala

od ca ra povraća j p l i j ena i p ro t je r ivan je uskoka iz Sen ja

1 ostal ih mjesta »u koja su ih primil i upravljači i pred-

1 M

) A.S.V., S. secr. R. 75, 5. aprila 1567.

m

) Is to , 5. ju la 1567.

m

) Mauro Kravjansky, n.d., 240.

A.S.V., D. G. f. 2, Beč, 20. jula 1568.

86



stavnici njegovi i uzvišeni nadvojvoda Karlo. Štite ih i

učes tvuju u podje l i p l i jena koj i u onim mjes t ima javno

proda ju« . Caru j e sk renu ta pažn ja da ako da l je bude

držao uskoke , pos toj i s ta lna pr i je tn ja da Turc i sa f lo tom

napadnu Sen j i d ruga mjes ta .

1 2 4

' Mlečanima nikako ni je

polazi lo za rukom da ubijede cara da sve zlo potiče od

njegovog bra ta i n jegovih potčinjenih . Car je znao kakve

koris t i ima od uskoka i on je odlučno s tajao iza nj ih.

Rat koji je uskoro izbio između Turske i Venecije potis-

nuo je u zadnj i p lan aus t r i j sko-mle tački sukob oko usko-

ka.

') A.S.V., S. secr. R. 76, 21. januara 1570.

87



IV

POSLJEDNJA MLETACKO-USKOCKA SARADNJA

Kiparski rat (1570—1573) prot iv Turske Venecija je

dočekala nedovol jno spremna, a l i ipak spremni je nego

prošl i ra t . Č esti sukob i na m letačko-tursk oj g ranici u

Dalmacij i koje su izazival i Turci i nj ihovi podanici mar-

to loz i kompl ikoval i su se d je lovanjem senjskih uskoka .

Turci ni jesu pokazival i nimalo volje za popuštanje zateg-

nu tos t i , nego su svo j im pre t j e ran im zah t jev ima prema

Venecij i odlučno gural i ka ratu. Krajem marta 1570. go-

dine u Veneciju je s t igao Kubat-čauš i ul t imativno zahti-

jevao Kipar sa mot ivac i jom da je u vodama Kipra za

godinu uhvaćeno jedanaes t b rodova tu rsk ih podan ika .

1

'

Č auš je od m ah upu ćen u Is t r u i konf in i ran u D vigrad

dok mle tačka vlada ne donese odluku o u l t imatumu sul -

t a na .

2

' Vlada je na svojoj sednici odlučno odbila turski

ul t imatum. U deklarac i j i mle tačka vlada je optuž i la Tur-

sku za mnoga nas i l ja i v jerolomno kršenje mira . Po oc je-

ni Mlečana Turci su nanijel i mnogo š teta i nepri l ika mle-

tačkim p odan ic ima »pl jačkajući brodove, robu i podanike

naše čes t im zauzimanjem ter i tor i je i upadima u našu

zemlju, odvodeći l jude sa naših brodova u ropstvo, zadr-

žavajući i otvarajući naša pisma i praveći druge s tvari

preko kojih smo ćutke prelazi l i i žal i l i se na vašu Portu,

kao š to j e to b i lo u tv rđeno mi rovnim ugovorom. . . Bez

ikakvog uzroka pogažen je mir koj i je pr i je kra tkog

') A.S.V., Esposizioni principi R. 2, 28. mart 1570.

2

) A.S.V., D eliber azio ni C on stan tino po li (—D.C.) R. 4, 25. m art

1570.

88



vremena na jsvečani jom zakle tvom bio potvrđen i pokre-

nut je rat . Branićemo se pomoću gospoda boga, zašt i tni-

ka pravde , u č i ju je na jmoćni ju ruku s tavl jena odbrana

i napad svih država i carstva. Što se tiče ostrva Kipra,

koje mi to l iko godina pos jedujemo na na jpravični j i način ,

uzdamo se u milost Isusa Hris ta da ćemo ga sačuvati«.

U ovom t renutku sudbonosnih odluka mle tačka vlada

ni je zaboravi la da dragomana obdar i h l i jadom cekina .

3

'

U Car igradu se još početkom apr i la sa nes t rp l jenjem oče-

kivao povratak Kubat-čauša sa odgovorom mletačke vla-

de. Odgovor Venecije , miran i dostojanstven, ni je ostav-

l jao n ikakve su m nje da je Republ ika odlučna da se uhvat i

ukoš tac sa Turskom.

Pri je nego š to se čauš mogao vrat i t i u Carigrad Turci

su u Dalmacij i počeli sa nepri ja tel js tvima. Tako je Vene-

c i ja , suprotno nas to janju da izbjegne sukob, za n ju ne-

ravnopravan i vrlo opasan, uš la u rat . Sukob se prošir io

na druge države i Venecija je stekla moćne saveznike.

Papa, Austrija i Republika sklopiše 25. maja 1571. godine

ofanzivni savez pro t iv T urske, poz nat pod im eno m Le-

pantska liga. Dužd Alvize Močenigo vjerovao je da će

trojni savez pokrenuti sve hrišćanske vladare da se la te

oru žja prot iv Osm anskog cars tva , osobi to pos l i je Lepanta .

Kada se pre dv iđan ja n i jesu ispunila , dužd je samo kri t ički

kazao: »Moramo uvidjet i da smo više na osnovu naših

želja nego na osnovu istinitih činjenica izgradili ovu kon-

cepci ju«.

4

' Dois ta , turski poraz kod Lepanta mogao je

pods taći maš tu i na j rea lni jeg i na joprezni jeg državnika .

Rat je iziskivao velike napore i žrtve. Venecija je

bi la iz ložena snažnim turskim udarima u Dalmacij i . U tak-

vim teškim uslovima Republika je mobil isala sva sredstva

u Dalmaci j i i nas to ja la da naš narod pod turskom vlašću

okrene prot iv Turaka i l i da izbjeglice iz Turske primi u

svoje na jamničke če te . Put b jeks tva i seoba sa turske

na mletačku teri tori ju bio je utrven. Rat je samo pod-

s takao l jude da masovni je b ježe ka spasonosnoj obal i .

Te izbjeglice Mlečani su nazivali uskocima kao i Senjane.

3

) Isto, 27. mart 1570.

") Pa olo Paruta, Dell ' istoria ven etian a della guerra di Cipro,

Venezia, 1703, 193.

89



Izbjeglice sa turske teri tori je Mlečani su rado primali u

vojnu s lužbu, iako je bi lo pokušaja da se i senjski uskoci

pr idobi ju u borbu prot iv Turaka . Sama r i ječ uskoci u

Venecij i je izazivala odvratnost i gnušanje. Sada je sve

zaboravljeno i dojučerašnji lupeži i z l ikovci , kako su ih

u Venecij i rado nazival i , oglašeni su za pri ja tel je i borce

protiv Turaka. Ono š to se za t r ideset godina uporno negi-

ralo sada se , u s trahu od Turaka, posredno priznalo. To

samo pokazuje koliko su Mlečani imali poli t ičke gipkost i

u r j e šavan ju i na jde l ika tn i j ih p i t an ja .

Još p r i j e poče tka ra ta p rov idur Krka je una jmio pe -

dese t uskoka za odbranu os t rva od Senjana i gusara .

Uskoro nj ihov broj se povećao na 70 l judi . Pošto ovi

uskoci ni jesu pokazival i mnogo revnost i , providur Krka

ih otpust i u novembru 1570. godine, u vri jeme kada je

rat između Venecije i Turske već bio počeo. Providur je

pregovarao sa uskočkim s tar ješ inama iz Senja o s tupanju

usk ok a u m letačku vo jnu s lužbu. Č im se o ovom e u Vene-

ci j i doznalo, mletačka vlada je kategorički zabranila pro-

viduru da ubuduće ni javno ni ta jno ne pregovara sa

sen j sk im uskoc ima .

5

'

Srdžba Venecije na Senjane i uskoke sve je više je-

njavala . Ukol iko se ra t produžavao Veneci ja je sve manje

bi la kadra da brani svoje pos jede u Dalmaci j i . Pred

navalom Turaka uskoci su bi l i s i tni , skoro beznačajni

nepri ja tel j i . Zbog toga je mletačka vlada bi la prinuđena

da š to veći broj uskoka primi u vojnu s lužbu. U Venecij i

se dobro znalo da su uskoci odlični borci i zakleti nepri-

ja tel j i Turaka. Početkom decembra 1570. Venecija je i

zvanično izmijenila s tav prema uskocima i jednim pote-

zom š i roko otvor i la vra ta mle tačko-uskočkoj saradnj i .

Mletačka vlada je pruži la ruku uskocima. Senat je nare-

dio genera lnom providura Foskar in i ju da pr imi š to v iše

uskoka u s lužbu, da im odredi plate i da, prema l ičnom

nahođenju , može pomilovat i prot je rane i l i na ga l i jama

okovane uskoke .

6

' Prot jerani uskoci bi l i su mletački poda-

nic i u Senju , a okovani na ga l i jama uglavnom senjski

5

) A.S.V., S. secr. R. 76, 4. juna 1570.

' ) G. Stanojević , Naši primorski gradovi u doba kiparskog rata,

Vojnoistorijski glasnik 3, 1960, 74.

90



uskoci . Venecija će ih vel ikodušno pomilovati , ako pro-

l i ju krv prot iv Turaka .

Odluka Veneci je o saradnj i sa uskocima urodi la je

plodom. Uskoci su prihvati l i saradnju zato š to su sada

mogl i da na pa da ju i p l i jene Turke , na »kopnu i m oru ,

bez s tr ah a od m letačke flote . Mletačka v lada je n asto jala

da š to veći broj uskoka primi u svoju s lužbu. Početkom

1571. Senat je naredio š ibenskom knezu da otpust i s to

vojnika i na n j ihovo mjes to pr imi to l iko uskoka , od koj ih

će, prema ocjeni Mlečana, bi t i mnogo više koris t i . Sami

Šibenčani u jednoj predstavci , pored ostal ih zahtjeva,

traži l i su da se u Šibenik smjest i posada od 500 uskoka.

Knez i kap etan grada G abri je l Em o prepo ručio je n jegovu

molbu za pr imanje uskoka u s lužbu. Po njegovom shva-

tanju od uskoka bi se »osjet i la vrlo vel ika koris t , budući

da su ljudi vični kraju i izvan grada bili bi velika straža«.

Senat je odlučio da Šibenčani mogu najmit i 300 uskoka

pod komandom svoj ih s ta r ješ ina , a l i da se smjes te izvan

grada .

Mletački predstavnici u Dalmaciji mnogo više su ci-

jeni l i uskoke nego na jamnike , smatra jući da b i uspjeh

u borbi prot iv Turaka bio vel ik »kada bi se sa i ta l i jan-

skim vojnic ima mogao bor i t i izvjes tan broj uskoka i mar-

to loza«. Dotadašnja mle tačko-uskočka ra tna saradnja da-

la je pozitivne rezultate. Da bi privukli što veći broj

uskoka generalni providur Dalmacije Lece izdao je pro-

glas o pomilovanju svih uskoka . Amnes t i ja je obuhvat i la

i senjsk e uskoke . P rovidur je poku šao pre ko ninskog

biskupa da pr idobi je uskočke s ta r ješ ine iz Senja , Bakra

i drugih mjesta , a l i sve je bi lo uzaludno »jer je bi la

izdata zabrana od upravljača njegovog carskog vel ičan-

s tva«.

7

'

Zbog zabrane aus t r i j sk ih v las t i vr lo mal i broj senj -

skih uskoka u toku ovoga rata s tupio je u mletačku s lu-

žbu. Č in jenica da su au s t r i j sk e v last i mora le da zabra-

n ju ju sen j sk im uskoc ima da sa rađu ju sa Mlečan ima

pokazuje da b i ta saradnja uze la mnogo š i re razmjere .

Car se uplašio da im Venecija ne preotme uskoke. Dota-

dašnje nepri ja tel js tvo između Venecije i uskoka izgle-

7

) Isto, 74.

91



dalo je nepremostivo. Dovoljno je bi lo da Venecija pre-

s tane da sprečava uskoke da napadaju tursku te r i tor i ju ,

pa da nestane osnovni razlog mletačko-uskočkog nepri-

ja tel js tva. Uskoke i Veneciju ni jesu zbliži l i zajednički

interes i nego zajednički nepri ja tel j .

U toku rata uskoci su se pokazali val jani borci .

Za veći dio svojih vojnih uspjeha u Dalmacij i Venecija

duguje nj ima. Uskoci , hrabri , odvažni i dobri poznavaoci

terena, jedino su mogli da se uspješno nose sa Turcima.

Kad se rat završio, u mletačkoj službi u Dalmaciji nalazio

se znatan broj uskoka. To je s tavi lo Republiku pred novi

prob lem . Do jučerašnj i požel jn i borc i sada su pos ta l i te re t

za Veneciju sa svakog s tanoviš ta . Poznajući uskoke kao

samovoljne i neobuzdane, mletačka vlada, čim je sklopila

mir sa Turc ima, zabrani la je uskocima da upadaju na

tursku teri tori ju, a l i ih je još zadržala u svojoj s lužbi .

Uskoci su se nalazi l i po dalmatinskim gradovima kao

vojna posada , a l i su n j ihova nase l ja b i la izvan utvrđenja .

Njihove bi jedne kuće bi le su srušene i l i jako oštećene.

U Venecij i su dob ro pazi l i da posa da po dalm atins kim

gradovima i u tv rđen j ima bude proporc iona lna , da se ne

dogodi da uskoci os tanu u većini i l i sami kao posada.

Krajem maja 1573. mletačka vlada je , posl i je demobil i-

zaci je jednog di jela I ta l i jana iz Novigrada, os tavila u

utvrđenju jedan dio uskoka . Tako je pos tupl jeno sa posa-

dama u Šibeniku, Trogiru, Spli tu i Omišu. Kao š to se

vidi , Venecija ni je imala vel iko povjerenje u uskoke, pa

ih je za svaku eventualnost držala pomiješane sa i ta l i jan-

sk im na jamnic ima .

Iako je sa nep ov jeren jem gledala na uskoke , Veneci ja

ih ni je mogla jednostavno otpust i t i . Iz vlas t i t ih poli t ičkih

interesa, ona je morala prividno zadovolj i t i uskoke. Počet-

kom avgusta 1573. mletačka vlada donijela je jednu načel-

nu odluku o uskocima. Do razgraničenja sa Turskim car-

s tvom u Dalmacij i , uskoci sa mletačke teri tori je , zbog

ratnih zasluga, os taće i dal je u vojnoj s lužbi . Posl i je

razgraničenja »da se uskoci , naši podanici vrate svojim

kućama, kao š to su ranije bi l i«. Generalnom providuru

je naređeno da pomogne ovoj grupi uskoka da š to pr i je

popravi svoje kuće. »Što se t iče drugih uskoka«, — stoj i

u odluci, — »koji nijesu naši podanici, ali su došli u naše

92



podans tvo«, mogu se nase l i t i u Pontaduru, gdje mogu

dobi t i zemlju pod us lovom da da ju če tvr t inu od pr ihoda .

Još pri je nego š to je izvršeno razgraničenje u Dalmacij i ,

Mlečani su pris tupil i demobil izaci j i uskoka kao š to je

bi lo predviđeno. Početkom maja 1574. generalni providur

Dalmacije otpust io je 60 uskoka iz posade u Ninu. Senat

je odobr io ovaj pos tupak genera lnog providura i naredio

mu da demobil iše uskoke i iz os tal ih mjesta u Dalmacij i

i da ih privoli da s tupe kao posada na naoružane mleta-

čke lađe.

8 )

I pos l i je ovog naređenja po nekim dalmat inskim

gradovima bi lo je još uskoka. U Spli tu je , pored jedne

čete Itali jana, bila jedna četa od 25 uskoka, »neobično

li jep svi je t i sposoban za svaki poduhvat , a l i su s igurno

lupeži i rođeni da kradu. Č im budu otpuš teni , ne znajući

kako da žive idu u Senj i postaju ubojice. To su oni koji

zadaju to l ike br ige Vašoj uzvišenos t i« .

9 )

Bilo kako bilo,

uskocima se n i je v jerovalo . Jedno ukor i jenjeno nepovje-

renje prema uskocima os ta lo je i da l je , iako su oni sa

puškom u ruci dokazali svoju privrženost Venecij i .

Uskok u mletačkoj s lužbi u ovome ratu u s tvari je

običan kraj išnik i teško da može nosi t i uskočko ime.

Taj svi je t ni je bio rođen za pandursku s lužbu. Zato su svi

bježal i za Senj . Samo Senjanin je pravi uskok i vi tez.

Iako je bi lo i senjskih uskoka u mletačkoj s lužbi , potre-

bno je is taći da je većina t ih najamnika bi la sa mletačke

i turske te r i tor i je . Kra j ra ta učinio je kra j i mle tačko-

-uskočkoj saradnj i . Ovo je b i la pos l jednja saradnja Vene-

ci je sa uskoc im a. To je više liči lo na p ri m ir je nego na pri-

ja te l j s tvo.

O akc i jama sen j sk ih uskoka pro t iv Turaka u ovome

ratu sačuvano je vrlo malo vi jes t i u mletačkim izvorima.

Senjani n i jesu napadal i mle tačku te r i tor i ju i brodove ,

a Venecija , zauzeta ratom u Dalmacij i , ni je se mnogo

interesovala za prepade senjskih uskoka prot iv Turaka .

Uspjes i uskoka prot iv Turaka ni jesu mnogo Mlečane ra-

dovali . U Veneciji se znalo: kada se rat završi, Turci će

zaboraviti bitke, ali ne i uskoke, i zbog toga će praviti

) Isto, 75—76.

') G. Novak, Commissiones et relationes venetae IV, 171.

93



teškoće Mlečanima. Nekolike uskočke akcije prot iv Tura-

ka imale su više moralni i ps ihološki nego vojni značaj .

Sredinom februara 1571. uskoci prek o dubrovačkog zem-

lj iš ta provališe u Popovo polje , opljačkaše neka sela ,

zat im se vrat iše u Slano, gdje ukrcaše pl i jen i otploviše

dalje . Početkom juna is te godine jedna veća uskočka

družina , pod kom and om čuvenog uskočkog vojvode Đ ura

Daničića, napade neka dubrovačka sela. U selu Šćedricu

uskoci zaplijeniše oko 1000 grla stoke. Odatle su se preko

Cavtata uputi l i u Boku kotorsku, odakle se posl i je dva

dana povra t iše u dubrovačke vode . Usput zapl i jeniše

jedan dubrovački karavan od 40 tovara kože i tkanina ,

vlasniš tvo dva dubrovačka plemića. Kada su uskoci ht je-

l i da ukrca ju p l i jen u Dubrovačkoj r i jeoi , preduhi t r i še

ih dubrovački najamnici . U borbi koja se razvila poginulo

je nekol iko uskok a . Pros lavl jeni uskočki vojvo da Đ uro

Daničić bio je teško ranjen. Dubrovčani su ga ranjenog

zatočili i u zatvoru mučki zadavili .

1 0

' To je bio najužasnij i

k ra j koj i je dočekao neki uskočki s ta r je š ina . Sen jski usko-

ci, a pogo tovu Đ urin s in, nika da D ubrov čanim a n eće zabo-

ravit i ovo umorstvo i svet iće im se svuda gdje mognu.

Po kazivanju anonimnog Fjorent inca , Dubrovčani su

nudili Daničićevim sinovima 20.000 cekina da prestanu sa

nepr i j a te l j s tv ima prema n j ima . Navodno , nepr i j a te l j s tvo

je tr aj al o sve do 1580. godine, ka da su Đ urovi sinovi bili

u Rimu kod pape na poklonjenje . Papa ih je l i jepo pr imio

i obdario. Oni obećaše u ime svih Senjana »da neće više

napadat i Dubrovčane u mle tačkim pr is taniš t ima«.

1 1

' Ako

su ovo riječi tačne, Dubrovčani su bili zaštićeni samo u

mletačkim pr is taniš t ima. To znači da je nepr i ja te l j s tvo

nastavljeno, i to na š tetu Dubrovčana.

1 0

) J. Tadić, Pogibija uskočkog vođe Đura Daničića 1571, Novosti ,

Zagreb, br. 23 i 24.

") Starine IX, 186—187.

94



V

VENECIJA PROTIV USKOKA

1.

Kraj ra ta između Turske i Veneci je učinio je kra j

mletačko-uskočkoj saradnji . Rat je pribl iž io Mlečane i

uskoke a mir konačno razdvoj io bez izmirenja . Obje s t ra -

ne produžiše svojim putem: uskoci da pl i jene a Mlečani

da ih gone . Kra tak predah u mle tačko- turskom ra tu b i la

je jedna čudna epizoda u mle tačko-uskočkom hrvanju

kao pomirenje između dvi je nepomir l j ive vrs te pred e le-

menta rnom opasnošću .

Č im je dužd sklopio mi r sa sul tano m , uskoc i počeše

da iz laze iz Senja. Krajem 1573. Senjani zapli jeniše kod

Mljeta mletački brod »Zvan Kontarini«, krcat raznom ro-

bom, i odvedoše ga u Senj . Ovakvi incidenti ni jesu bi l i

čest i . Uskoci su izbjegavali da udaraju na mletačke bro-

dove ako nijesu bili izazvani. Mletačka vlada uložila je

protes t caru i iskoris t i la »sadašnji s lučaj da se uopšte

žal i na uskočke operaci je i š te te koje uskoci čine turskim

brodo vim a i podanic ima« Kao pro t ivm jeru , Veneci ja

je h i tno blokira la imovinu Senjana na Krku. Brod je

uskoro oslobođen, a l i sa vraćanjem robe bi lo je vrlo

teško .

2 )

Car Maksimil i jan II je naredio da se učesnici u ot i-

manju b roda kazne . U Sen j j e upućen komesar Lamber -

ger da sprovede carevo naređenje . Umjes to da obavi

') Silvio Gigante, Venezia e gli Uscocchi, Fiume, 1904, 73

Isto, 74.

95



posao po instrukcijama cara, on je učestvovao u diobi

pl i jena sa zapli jenjenog broda i dobio četrnaest bala svi le .

Car je ponovo naredio da se roba vrat i .

3 )

Dok se vodila

is t raga oko vraćanja robe uskoci napadoše neka turska

sela kod Makarske i Obrovca. Mletački ambasador Tron

žalio se caru zbog ovih napada, na š to mu je car otvoreno

kazao da Venecija nema pravo da se miješa kada uskoci

napadaju tursku te r i tor i ju , je r i Turc i n jegovim podani-

cima nanose slične štete, pa čak i veće.

4)

Car je ispust io s i tuaci ju iz ruku. Kontrolu nad usko-

cima ni je više mogao sprovest i . Njegovi potoinjeni izvr-

šavali su njegova naređenja samo ako su bi la u skladu

sa n j ihovim in teres ima. U međuvremenu uskoci opl jačka-

še jedan trgovački brod koji je plovio iz Ankone za

Nere tvu. Na brodu je b i lo dos ta Turaka , od koj ih su

neki ubi jeni . Pl i jen je odni je t u Senj . Prema obavješ te-

nju Mlečana, senjski kapetan je dobio dio pl i jena u vred-

nost i od 10.000 škuda. Roba sa broda »Kontarini« još ni je

bi la vraćena i l i nadoknađena . Komandant Jadrana , raz-

nim kanal ima, vodio je pregovore sa preds tavnic ima Se-

nja i l ično bio kod nj ih, a l i od robe ni je bi lo t raga.

Mletačka vlada i dal je je ins is t i ra la na vraćanju robe,

kažnjavanju kr ivaca i uklanjanju l ica iz Senja koja su

bi la umiješana u d iobu pl i jena . Senat , u protes tnoj not i ,

izražava nadu da će car »naći sredstva da naređenja

koja je sam izdao budu i sprovedena i da bez odugovla-

čenja odmah vra t i robu koja je o te ta sa broda »Konta-

rini« i da se s trogo kazne del ikventi za primjer svim

ostal im ub oji ca m a i zl ikovcima« ,

5 )

Ambasador Tron zadr-

žao se u audijenci j i kod cara puna dva sata . On je prenio

caru žel ju svoje vlade i bez ikakvog obzira prema kruni-

sanoj glavi kazao mu u l ice teške s tvari za koje se može

reći da ne spadaju u uobičajene diplomatske manire .

Ambasador je tvrdio da dok car nas to j i da se naređenje

izvrši, njegovi potčinjeni, »koji , kako se sa svih strana

čuje, ne samo da odobravaju uskocima da idu i čine tol ike

zločine, nego, kao zainteresovani za dio plijena koji uskoci

') A.S.V., Dispacci di Germama (—D.G.), f. 4, Prag, 26. februara

1575.

4

) Isto, Prag, 24. februara 1575.

5

) A.S.V., S. secr. R. 80, 2. marta 1575.

96



čine, os jećaju zadovoljs tvo kada se s tvari tako zbivaju

i javno podržavaju uskoke , a još v iše ta jno«. Ambasador

je naveo još nekol iko pr imjera nepoš tovanja carevog na-

ređenja. Car je odgovorio da ni je zaslužio takvu optužbu,

nego pohvalu, bar š to se t iče sadašnjih pregovora. Jedno-

stavno, car je kazao: ako s tvar ni je svršena, ni je njegova

krivica. »Potrebno je da kruška sazri pa da se kasnije

ubere. To se ne može svrš i t i za kratko vri jeme.«

6

) Car je

nepokornos t svoj ih potčinjenih pravdao vremenom. Nje-

mu je b i lo t e ško da p red jedn im s t ran im ambasadorom

otkr i je svoju nemoć.

Inc ident sa brodom »Kontar in i« pr ivukao je i pažnju

pape, koji je pokazivao razumijevanje za uskoke, a l i ni je

odobravao nj ihove ispade prema Mlečanima. Dužd je

opš i rno iz lagao nunci ju o uskočkim pl jačkanj ima mle ta-

čkih brodova i podanika i uskočkim prepadima na tur-

sku teri tori ju, š to može izazvati Turke na odmazdu, jer

je Venecija obavezna da čuva Jadransko more od gusara.

Dužd je zaključio »da mala varnica češće puta prouzro-

kuje vel iki požar«, zato je na vri jeme potrebno spri ječi t i

uskočke prepade. Duždeva izjava bi la je sračunata na

dobi jan je d ip lomatske podrške pape . Nunc i je j e samo

kons ta tovao: »Siguran sam da njegova svetos t pr ima sa

nezadovol js tvom v i jes t i o ovim pl j ačka nj i m a i nas i l j im a«,

i obećao da će upoznat i papu sa pravim s tanjem s tvar i .

7

'

Malo kasni je dužd je pr imio carskog ambasadora koj i ga

je upoznao sa mjerama koje su komesar i preduzel i u

Se nju . Am basador je zaht i jevao deblokadu imovine Senja-

na na Krku, poš to oni nemaju nikakve veze sa uskocima,

ni t i učestvuju u diobi pl i jena. Dužd je kazao da uskočki

prepadi svaJci dan postaju sve nepodnošljiviji i izrazio

nadu »da bi ovi komesari t rebalo da doskoče zlu na način

da os tanemo zadovol jn i dobrom pravdom njegovog car-

skog veličanstva«.

8

' Venecija je preduzela diplomatske

korake kod Por te da je uvjer i da se n jeni podanic i n i jesu

miješa l i u napad na brod, kada je s t radalo dos ta Turaka .

9 )

') A.S.V., D. G. f. 5, Prag, 27. marta 1575.

') A.S.V., E sp os izio ni P rincip i (E.P.) R . 3, 14. februara 1575.

8

) Isto, 3. marta 1575.

') Isto, R. 4, 28. maj 1575.

7 Sen jsk i uskoci

9 7



Još se afera o ko br od a »Kontarini« ni je s t išala a

uskoci nap ado še jed nu m le tačku f regatu ko ja je p lovi la

za Veneciju. Ponovni uskočki napad na državni brod

izazvao je mletačku vladu na odlučne mjere. Venecija jeb lok i ra la Sen j .

1 0 )

Senat je oš t ro ukor io svoje preds tavnike

u Dalmacij i prebacujući im da »zbog s labe s traže koju

oni vrše za bez bjed no st našega Golfa , svakodnevn o ra s te

uskočka drskos t sa ne malom povredom državnog dos to-

jans tva«. Providu ru f lo te je naređe no da od senjsko g

kapetana t raž i h i tno vraćanje zapl i jenjene robe koju su

uskoci odn ijel i sa bro da »Kontarini« i fregate i zahti jeva

ka ž n ja va n je k r iva c a .

n )

Posl jednj i uskočki prepad pods takao je Veneci ju dapojača svoje pomorske snage u Jadranskom moru. Mleča-

ni su b i l i uvjereni da je broj ra tn ih brodova odlučujući

faktor u bo rbi prot iv usko ka . Ta računica pokazaće se

neta čna. Odlučeno je da se formira jed na f lot ila od sedam

bregan t ina sa posebnom komandom. Za komandante po-

jedinih bregant ina pos tavl jeni su Dalmat inc i iz redova

plemstva. Biralo ih je gradsko vi jeće. Za naoružanje bre-

gant ina odobreno je 4000 ta l i ra . Takođe je opremljeno i

neko l iko naoružan ih ba rk i .

1 2

' Komandantu p ro t iv uskokas tavl jeno je na raspo lagan je pe t ga l i ja i pe t fus ta sa po

dvadese t k lupa svaka .

1 3

'

U sukob između Veneci je i cara umiješao se i papa

Grigorio (Grigorio) XIII. On se lično obratio caru Maksi-

mi l i janu I I i savje tovao mu da se o te ta roba sa mle tačkih

brodova vra t i i zabran i uskoc ima da ubuduće o t ima ju .

1 4

'

Pod pr i t i skom pape car je naredio da se roba vra t i i da

se u Senj uput i komis i ja sa zagrebačkim biskupom Jur-

jem Draškovićem na čelu.

1 5

' Komesar i uput iše pe tnaes tuskočkih s ta r ješ ina u Ljubl janu. Međut im, kada pozvaše

na sas lušanje uskoke Bakra , Vinodola i drugih mjes ta

kneza Zrinskog, oni odbiše poziv. Jedan dio robe je pro-

nađen i upućen Almoru Tjepolu , komandantu prot iv usko-

1 0

) A.S.V., S. secr . R. 80, 4. febr uar a 1576.

") Isto, 7. februara 1576.

l 2

) Isto, 7. februara 1576.

") A.S.V., S. m ar R . 42, 18. febr uar a 1576.

") K. Horvat, Mon. uscocch. I, 16, Rim, 28. februara 1576.

") Isto.

98



ka. Što se t iče kažnjavanja krivaca, komesari su tu nepri-

ja tnu dužnos t izbjegl i pod mot ivac i jom da to prepuš ta ju

caru . O pr ot j e r iva nju neplaćenih usko ka kom esar i »ni jesu

donijel i nikakvu odluku, jer su oni svi pokrš teni Turci ,

koji ne bi iš l i u druga mjesta osim u Tursku«. Komesari

će predložiti caru da ih preseli u Topusko i Bović.

16

> Mle-

tački zaht jev o prot je r ivanju uskoka sa Hrvatskog pr i -

m or ja , ova j pu t , podržao je i pap a .

1 7 )

Venecija se ovim nije zadovolj i la , nego je i dal je

insis t i ra la na obeštećenju svih žrtava uskočke pl jačke.

Napravljen je i poduži spisak uskočkih š teta . Carski am-

basador pozvan je u Vijeće, gdje mu je pročitan spisak.

Ambasador je priznao: »Dois ta Vaša svjet los t ima vrlo

pravičan razlog da se žali na štete«. Izrazio je nadu da

će car predu zet i e f ikasni je m jer e nego ran i je . Dužd je

kazao »da tol ike š tete koje čine uskoci dovode ovu državu

u vrlo veliku nevolju, pošto su se ovi zlikovci uvećali ,

možda na četiri stotine, kužeći, kao što čine, ovaj Golf«.

Dužd je zakl jučio da pre s re t an je fregate sa d ip lom atskom

poštom iz Car igrada je povreda in tegr i te ta Veneci je .

18)

Kriza je prebrođena i Veneci ja se mora la zadovol j i t i

polovičnim rješenjem. Ako sva roba ni je vraćena, mleta-

čka vlada je prihvati la uvjeravanja cara da se »uskoci

neće više usuđivat i da uznemiruju naše podanike i druge

koji su nam preporučeni«. Osim toga, Republika je odo-

br i la pozamašnu svotu novca caru za r ješenje uskočkog

pitanja . Na š to i kako je t rebalo da se potroši ovaj novac,

iz pr is tup ačnih d ok um ena ta n i je jasno. Veneci ja je v ra t i la

zapl i jenjene aus t r i j ske brodove i deblokira la imovinu

Se n ja na na Krku .

1 9 )

Izgledalo je da će doći do snošljivih

odnosa. Mletačka vlada, nezadovoljna post ignutim rezul-

ta t ima, optuživala je cara »da je zatvorio oči o ostal im

štetama i interes ima, zbog čega su oštećeni naši podanici

i drugi koj i su nam preporučeni , bez nade na n j ihovo

obeš tećenje .

2 0

' Venecija je u interesu mira i dobrosusjed-

skih odnosa pr ihvat i la ovo r ješenje .

") A.S.V., D.G.f. 5, Beč, 4. jula 1576.

") K. Horvat, Mom. uscocch. I, 20.

") A.S.V., E .P. R. 3, 16. febru ara 1577.

") A.S.V., S. secr. R. 81, 25. juna 1557.*) Isto.

99



Mletačke varljive nade da ih uskoci neće više uzne-

miravat i brzo su se rasprš i le kao morska pjena . Senjani

opremiše nove barke i produžiše na s tari način. U Vene-

ciji su brzo shvatil i da se u carsku riječ ne mogu pouz-

dat i . Caru je pr igovoreno da n i je održao obećanje da

uskoci neće više plijeniti i da je »dao svoju riječ, ako

izađu, prot je raće ih iz Senja i drugih pr imorskih mjes ta« .

Pošto se pokaza lo da m je re ko je je ca r preduz eo ni jesu

efikasne, m letačka vlada je skoro na ul t imativ an način

zah t ij eva la p ro t je r iv an je uskoka sa Hrva t skog p r im or ja .

2 1

'

I ovaj put je car obećavao da će preduzeti odlučne

mjere prot iv uskoka . Carski ambasador iz javio je u Vi je-

ću da je uskočko pi tanje za cara bolno i preduzeće takve

mjere »da se više neće čuti buka i svi će moći slobodno

da se kreću bez opasnost i da će ih uskoci poharat i«.

2 2

'

Kada uskoci u Kar lobagu podigoše u tvrđenje sa s ta lnom

posadom, mle tačka vlada skrenula je pažnju caru da

podizanje kule može isprovocira t i Turke da nanesu

ogromnu š tetu njegovim podanicima. Mlečani su zahti je-

val i rušenje tvrđave »jer š to više ras tu uskočka skloniš ta

utol iko više ras te broj lopova«. Venecija je zapri je t i la

da će ponovo naoružati druge brodove za zašt i tu svojih

interesa i da bi Turcim a oduzela mo gućnost nao ružav an ja

brodova za zaš t i tu svoj ih podanika .

2 3

'

Dok su se Mlečani žalil i caru na uskoke a Turke

uvjeravali da ne snose nikakvu odgovornost za uskočke

prepade, uskoci su sve aktivnij i i opasnij i . Krajem 1578.

uskoci napraviše dva ve l ika prepada prema Makarskoj i

Neretvi . Preko 300 uskoka uplovilo je u Neretvu, gdje

zapl i jeniše svu robu sa us idrenih brodova. Ubi jeno je

mnogo Turaka i Dubrovčana . Zat im su uskoci ponovo

30. novembra napal i Makarsku, gdje zarobiše emina sa

drugovima i deset martoloza. Hercegovački sandžak-beg

Sinan o svemu ovome je obavijes t io Portu tvrdeći da su

i mletački podanici učestvovali u ovom napadu.

2 4

' Carski

21

) Isto, 28. juna 1577.

n

) A.S.V., E.P. R. 4, 27. novembra 1577.

2>

) A.S.V., S. secr. R. 81,14. decembra 1577.

24

) A.S.V., Archivio dei baili veneti a Constantinopoli (—A.B.C.)

f. 305, 22. januara 1579.

100



rezident u Carigradu kazao je vel ikom veziru da mletački

podanic i pomažu uskoke . Veneci ja je protes tovala kod

cara zbog ove denuncijaci je i izrazi la žal jenje i čuđenje

da je rezident mogao tako nešto reći .

2 5

'

Uskočki prepad na Makarsku izazvao je zabr inutos t

i revolt u Veneciji . Kada uskoci krajem 1578. zaplijeniše

krda s toke na Hvaru i Braču u saradnj i sa mle tačkim

podanicima, vlada je iz obazrivost i prema Turcima pre-

duzela odlučne mjere . Veneci ja je pr ib jegla kra jn j im

mjerama. Početkom 1579. Senat je naredio kapetanu pro-

tiv uskoka da zbog »ugleda naše države i drugih neobič-

no važnih razloga« blokira Senj , Vinodol i Bakar. U uput-

s tvu, između ostaloga, s toj i »da ni jedna uskočka barka

ne može izići iz susjednih mjesta, a ako iziđe, zaplijenite

je , zarobite š to više uskoka i kaznite ih kako zaslužuju.

Takođe zadrž i te sve barke i brodove Senjana i Bakarana

sa l judima koji su na nj ima, iako ni jesu uskoci«. Po ocje-

ni Mlečana, ove mjere će spriječiti Senjane da ne izlaze

više . Kapetan prot iv uskoka ul t imat ivno je zaht i jevao od

Riječana da prekinu t rgovinu sa Senjom, u prot ivnom

primijeniće prot iv n j ih i s te mjere kao prot iv uskoka .

2 6

'

Mletačka blokada ni ovaj put ni je post igla žel jeni c i l j .

Nadvojvoda se obra t i papi za pomoć i posredovanje .

Uskočke akcije prot iv Turaka bi le su snažan argume-

nat u rukama nadvojvode prot iv Veneci je pred papom

koj i je odobravao uskočku borbu prot iv nevjernika . Nad-

vojvoda Karlo (Carlo) molio je i dobio od pape Grigori ja

XIII pomoć za uskoke. Krajem 1579. jedna uskočka dele-

gaci ja krenula je u Rim. Nadvojvoda je preporučio dele-

gate papi i molio ga da uskocima uputi pomoć u ži tu.

2 7

'

U Rimu uskočka de legaci ja je pr iml jena sa pažnjom.Posl i je pregovora o zašt i t i papinih interesa na Jadran-

skom moru, pos t ignut je sporazum između pape i uskoka .

Papa je odobr io pomoć Senjanima od 2000 dukata godi-

šnje pod us lovom da uskoci ne nap ad aju te r i tor i ju i poda-

nike Svete stolice, ni trgovce koji dolaze u Papsku Drža-

25

) A.S.V., S. secr. R. 81, 14. februara 1579.

2 t

) A.S.V., Deliberazioni Costantinopoli (—D.C.), R. 5, 10. i 16.

januara 1579.

27

) K. Horvat, Mon. Uscocch, I, 25—26.

101



vu .

2 8

' Sporazum između pape i uskoka ostavio je otvoreno

pi tanje odnosa između Veneci je i uskoka . Papa ni je mo-

gao podrža t i uskoke u borbi prot iv hr išćana , a l i ohrabre-

n jem uskoka pro t iv Turaka pods takao je uskočku drs -

kost pro t iv Mlečana. Uskoci su se afirmisali kao faktor

na Jadranskom moru o kojem je Sveta s to l ica mora la

vodi t i računa . Sporazum pape i uskoka bio je uperen

prot iv mle tačkih pre tenzi ja na gospods tvo nad Jadranom.

Sada uskoci sve odlučni je odgovara ju na mle tačke

izazove i nanose znatne š tete mletačkim podanicima i plo-

vidbi . Venecija ulaže protes te caru, koji se pravi da mu

'e sve ovo nepoznato. Mletački ambasador, revolt i ran ova-

;v im držanjem dvora , kazao je caru da mu ni je jasno

»kako se na ovom dvoru može reći da uskoci od izvjesnog

vrem ena uzd ržavaju se od ha ran ja« . Ako ovakvi izvješ ta j i

»dolaze od Senjana, ni je čudo da se usuđuju da ovo tvr-

de«. Mletačka vlada je ovo odlučno demantovala i pod-

nijela caru spisak š teta koje su uskoci počini l i .

29

) Vene-

ci ja se naročito žal i la na uskočkog vojvodu Mati ju Dani-

čića . Dužd je pr i l ikom pr i j em a carskog am basa do ra

tvrdio da je 1400 uskoka prešlo preko mletačke na tursku

ter i tor i ju i zakl jučio da ovakav način bo rbe p rot iv Tura ka

ne ispla t i se n i samom caru . Na ovu tvrdnju ambasador

je odvra t io »da Turc i n ikada ne p res ta ju da ha ra ju na

granici i često pokušavaju da zauzmu neki kaštel«. Prema

tome, akci je uskoka su samo odgovor na nas i l ja Turaka

i n iko nema pravo da pr igovara caru za odbranu od

Turaka .

3 0

) Na mletačke tužbe, nadvojvoda Karlo je nare-

dio komandantu Hrvatske kra j ine Auerspergu (Auer-

sperg) da se hi tno uputi u Senj i uhapsi Mati ju Daničića

i njegove drugove, a pl i jen vrat i .

31

) Izgleda da ovo nare-

đe nje n i je izvršeno. Veneci ja je ponov o z am jera la caru na

njegovim obećanj ima da će uskoke prot je ra t i iz Senja i

drugih mjesta i krivce kaznit i »premda nikada ni je viđe-

no da je neko kažnjen. Naprotiv, za takve l jude nalazi lo

se izvin jenje , po m ag ani su i bran jeni .« M letačka vlad a i

ovaj put je zaht i jevala prot je r ivanje uskoka , poš to je to

a

) Isto, 29.

a

) A.S.V., S. secr. R. 82, 6. februara 1580.

A.S.V., E.P. R. 4, 13. septembra 1578.

") R. Lopašić, Spomenici Hrvatske krajine I, 94.

102



j ed ino m oguće r j e še n je uskočkog p i tan ja . N i je p rop uš tena

pri l ika da se caru skrene pažnja da će uskoci izazvati

Turke na odlučne prot ivmjere , š to može doves t i do nesa-

gledivih posl jedica za Austr i ju.

3 2

' Venecija je uvijek igrala

na is tu kartu dokazujući da su uskoci jedini razlog su-

protnos t i između Austr i je i Osmanskog cars tva . Bojazan

da će Austr i ja postat i žr tva Turaka u s tvari je vlas t i t i

pr ikr iveni s t rah za svoju sudbinu u s lučaju pada Aus t r i je .

Uskoci su krhal i tursku moć a Venecija je t rgovala sa

Osmanskim cars tvom. Republ ika n i je imala i l i se boja la

da ima izgrađenu koncepci ju borbe prot iv Turaka . Nasu-

prot Veneci j i , Aus t r i ja pos ta je prvoborac u borbi prot iv

osmanske moći u Evropi . Njena s traža su senjski uskoci .

Iskus tvo je pokazalo da protes t ima, tužbama i b loka-

dom Venecija ne može post ići niš ta u borbi prot iv uskoka.

Ipak, to su bi le jedine mjere koje je Venecija mogla pri-

m i jeni t i . Republ ika se n i je n j ih odrekla , iako je un apr i jed

znala da neće post ići krajnj i uspjeh. Bio je to na izgled,

uzaludni i besmisleni napor koji će se na kraju isplat i t i

i donijet i plodove. Valjalo je izdržat i jedan diplomatski

maraton i sačuvati ž ivce. Venecija je vodila borbu ne

onako kako je žel je la , nego kako su joj je nametnuliuskoci. Senjani su redovno izlazili na more i izgledalo je

da nema te s i le koja bi ih mogla spri ječi t i . Sredinom

avgusta 1580. oko 350 uskoka na tr inaest uskočkih barki

u Novigradskom kanalu u osvit zore zapli jeniše 250 grla

s i tne i krupne s toke. Zatim pređoše u Učitel j , tursko mje-

s to t r i mil je daleko od Posedarja . Kad su svrš i l i svoj

posao, prebaciše s i tnu s toku preko kanala i otploviše za

Senj . Na čelu ove grupe bio je senjski kapetan Gaspar

Rabek. Turci iz Učitel ja , za odmazdu, napadoše okolinu

Novigrada i pričiniše vel iku š tetu. Tri najuglednije age

upu t iše se sandžak-begu sa m olbom za od ob ren je da mog u

uvi jek napas t i mle tačku te r i tor i ju ako im uskoci nanesu

š te tu .

3 3

'

Malo kasni je uskoci napadoše Makarsku. Turc i se

požališe Porti »na velike štete koje su im prošlih dana

nanijel i uskoci«. U ovom napadu učestvovali su i Hva-

*

2

) A.S.V., S. secr. R. 82, 17. juna 1580.

") A.S.V., A.B.C. f. 305, Zadar, 31. avgusta 1580.

103



rani .

34

) Mletačka vlada naredila je is tragu i kažnjavanje

krivaca. I ovaj put Venecija se odlučila na blokadu Senja,

Bakra i Vinodola. Svoju odluku Mlečani su motivisal i

krupnim državnim raz loz ima. »Ni protes t i na carskom

dvoru, ni obećanja njegovog carskog vel ičanstva ni njego-

vih funkcion era ni j esu se ispunila , nego su sa te s tr an e

uskoci podsticani i š tićeni. Mi ne možemo to dozvoliti , ni

zbog državnog dostojanstva, ni zbog s igurnost i mora i

kako naših tako i sul tanovih podanika, koje rečeni lopovi

s ta lno napadaju , naroči to prema Nere tvi i Obrovcu«.

3 5

'

Venecija je is tupila kao autentični zašt i tnik Turaka, š to

je samo moglo izazvati negodovanje i otpor bečkog dvora.

Mletačke blokade Senja i drugih mjes ta na Hrvatskom

primorju pos ta ju same sebi c i l j , uza ludni a l i nužni na-

por , neka v rs ta manevra , demons t r i ran je svo je pomorske

moći, a l i sve to ostaje jedna neshvatl j iva svrha. St ječe

se ut isak da je to više preduzimano iz obzira prema Tur-

cima nego da se udari po uskocima. Senjani su za Mlečane

i u Senju i na moru bili neuhvatlj ivi. Uskoci su se već

bil i navikl i na ovu be zop asnu igru.

Blokada je došla i prošla i sve je ostalo po s tarome.

Kraj godine završ io se uobičajenim uskočkim izletom na

sam Božić i napadom na mletačku gal i ju »Marula« u bl i-

zini Šibenika. Mletački najamnici Albanci gonili su usko-

ke, ali bez uspjeha.

3 6

) Baš te godine Mlečani su unajmili

Zorzi Deda sa 150 Albanaca raspoređenih na pet dugih

barka .

3 7

)

Nova 1581. godina za uskoke je srećnije počela nego

što se stara završila. Sredinom marta 1581. deset uskočkih

bark i pod komandom sen jskog kape tana napade jedno

tursko selo kod Obrovca. Uskoci se dokopaše dobrog pl i-

jena u s toci . Morlaci , turski podanici koji su najviše

stradali , tukli su se na život i smrt sa uskocima. Bilo je

obos t ranih žr tava .

38

) Is tovremeno oko 400 uskoka upadoše

u Liku, gdje zapališe neko tursko selo.

3 9 )

Sredinom apr i la

34

) A.S.V., D. C. R. 6, 22. oktobra 1580.

35

) Isto, 22. oktobra 1580.

36


31

) G. Novak, Commissiones IV, 276.

M

) A.S.V., A.B.C.,

f.

305, Zadar, 16. marta 1581.

35

) Isto, Ilovik, 16. marta 1581.

104



uskoci su ponovo pl i jeni l i Turke u Novigradskom ka-

nalu.

40

) Zatim je na red došla Makarska, gdje je ugrabljen

bogat pl i jen.

4 1

) Jedanaest i jun bio je crni dan za uskoke.

Uskoci kod Obrovca napadoše Turke kad su tovari l i so

i oteše im 200 konja. U borbi koja se razvila poginulo je

i zarobljeno 80 uskoka. To je bio jedan od naj težih uskoč-

kih poraza u borbi prot iv Turaka . Sa p l i jenom su proš l i

preko Paga bez ikakve smetnje .

4 2

) Uskoci se brzo osvetiše

za poraz. Oko 300 usko ka n a šest ba rki na pad oše Pod goru,

gdje se dokopaše bogatog pl i jena i zarobiše 60 morlaka,

koje odvedoše u Se nj .

4 3

'

U to l ik im prepadima uskoci se n i jesu n igdje sukobi l i

sa Mlečanima, sve do početka juna. Tada uskoci u pratnj i

senjskog kapetana i n jemačke posade napadoše ga l i ju

»Mikjela«. Mletačka vlada odlučila se na r iskantne mjere

da izvrš i diverzi ju prot iv Senja, Bakra i Vinodola. Svjesna

činjenice da ovaj korak može izazvati krajnje nezadovolj-

s tvo cara, vlada je upozori la svoga ambasadora: ako bi

se neka odgovorna l ičnost žal i la na ovaj postupak, neka

joj objasni »sa kakvim pravičnim razlogom smo se odlu-

či l i na takve mjere«. Venecija je zahti jevala kažnjavanje

senjskog kapetana i uskočkog s tarješ ine Pavla Vlaško-

vića.

44

) Providur gal i ja , na kojima su bi l i kriminalci , sa

dva broda, dolazio je do Senja da zastraš i uskoke i blo-

ki ra grad.

4 5

' Ovaj put mletačka blokada teško je pogodila

gradove na Hrva t skom pr imor ju . U Sen ju se ozb i l jno

osjećala nestaš ica životnih namirnica. Uskoci ni jesu poku-

ša l i da probi ju b lokadu dok se prvo diplomatskim putem

ne potraže s reds tva za r ješenje sukoba . Carski ambasador

je posjet io dužda da uloži protes t zbog blokade. On je

izjavio: ovakav postupak Venecije da spriječi zlikovce

da nanose š tete mletačkim podanicima, Turcima i Jevre-

j im a car odob rav a, a li ako mletačka flota »nastavi da

čini ono što je činila dosada, ne može a da ne izazove

40

) Isto, Zadar, 2:1. aprila 1581.

41

) Isto, 28. maj 1581.

, 2

) Isto, Pag, 13. juna 1581.

43

) Isto, 17. jun 1581.

44

) A.S.V., S. secr. R. 83, 17. jun 1581.

45

) Isto.

105



mnogo nezadovoljs tva u dušama cara i visost i , jer se u

njihovim mjest ima čini ono, da se gore ne može čini t i

od onoga što se sada čini«. Zato zahtijeva da se blokada

obustavi . Dužd je osjet io da je car pogođen u živac i

nas to jao j e da svo j im odmjeren im odgovorom ne poz le -

đuje njegovu osjet l j ivost . On je kazao da je Venecija

uvijek izlazila u susret caru i nadvojvodi, »ali uistinu tako

su vel ika nasi l ja , pl jačke, ot imačine, drskost i ubis tva

koja čine ovi lopovi uskoci od naših podanika i mjesta

i onih gospodina sul tana , da sumnjamo da će se jednoga

dana dogo di t i u ovom našem Golfu kakva zn ačajna akci ja ,

mis l imo Turaka prot iv Senja , je r , na ža los t , tako smo

razumjel i ono š to nam je p isano u ovom pogledu. Iako

je car obećao — nastavlja dužd — »da će uklonit i usko-

ke iz Se nja , ovo ob ećan je n i je nikad a izvršeno. Im a tol iko

vremena kako čekamo da vidimo kakvu odlučnu mjeru ,

al i nikada se tome ni je doskočilo. Što se može učini t i «

uzviknuo je dužd na kra ju .

4 6

'

Nije bi lo te mletačke blokade koju uskoci ni jesu pre-

brodil i . I ovaj put blokada je došla i prošla kao neka

elem entarn a nepogoda bez l judsk ih žr tava . U nizu otvore-

nih aus t r i j sko-mle tačkih sukoba uskočko pi tanje kao mo-

ra je opterećivalo odnose Venecije sa Austr i jom. Sa mle-

tačkog s tanoviš ta to je b i lo b i tno pi tanje u odnos ima

sa Au s t r i jom. Kada bi a us t r i j ska d iplom at i ja po kren ula

druga sporna pi tanja , mle tačka vlada uvi jek b i i s takla u

prvi p lan uskoke . Tako je b i lo i s redinom septem bra , kada

je carski ambasador došao u Vi jeće sa predlogom da se

pregovara o graničnim sukobima. Na ambasadorovo iz la-

ganje , v i jećnik Đ ovani Soranco (Giovanni Soranzo) je

primijet io: »Gospodine ambasadore, ova gospoda biće

zajedno i savjetovaće se o Vašim predlozima, a l i potrebno

je pom is l it i na pro t je r iv an je uskok a , a to je ono š to je

važno«. Dužd je dodao da je potrebno »isel i t i uskoke i

ovo je od opšteg interesa i koris t i«.

4 7

'

Pored diplomatskih koraka , Veneci ja je preduzimala

i druge ef ikasnije m jere . Početkom avgus ta za kap etana

na s traži prot iv uskoka postavljen je Marko Molin (Marco

46

) A.S.V., E.P. R. 5, 5. agosto 1581.

") Isto, 14. septembra 1581.

106



Molino) , sa ovlašćenjem da uskočke s ta r ješ ine osuđuje

na smrt i l i ih okuje na ga l i jama. Još mu je naređeno da

za efikasnu bo rb u pro t iv uskoka , um jes to jedne f regate,

naoruža dvi je barke .

4 8

) U skladu sa ovom odlukom izvr-

šena su t ea t ra lna pogubl jen ja t ro j i ce uskoka u p r i sus tvu

namjesnika Deda-bega . Mnogi uskoci koj i su uc i jenjeni

i l i osuđeni na progonstvo pori jeklom su bi l i Dalmatinci .

Ovakve m je re n i jesu zas t raši le uskoke . Oni i da l je krs tar e

Jadranom i pl i jene gdje im se svidi . Mlečani su protes to-

vali , podnosili caru popis uskočkih šteta, tražili oslobo-

đenje robija i garanciju da se to neće više ponavljat i .

Na ove žalbe car je kazao »da je zbog uskoka uvijek imao

vel ike nepr i l ike i da mu je kra jn je nepr i ja tno da pos l i je

to l iko odlučnih n jegovih naređenja uskoci da ju povod

Vašoj svjet los t i da se žale«

4 9

' Priznanje cara da se njego-

va naređenja ne sprovode u život bi lo je teško saznanje

za njega i još teže za Veneciju. Krajem 1581. i početkom

iduće godine uskoci su pod komandom Vlasulovića napa-

dali mletačku i tursku teri tori ju i kod Šibenika ugrabil i

bogat pl i jen u s toci .

5 0

' Carski ambasador je pozvan u

Vijeće. Dužd mu je, već po toliki put, kazao »da senjski

uskoci ne samo da se ne uzdržavaju da iz laze napolje ,

nego dolaze u mjesta i na ostrva naša da čine razne

štete i nasi l ja«. Zatim je dužd ponovio omil jenu mletačku

tezu »da će jednoga dana sul tan bi t i primoran, kako se

sm atra u Car igradu, da up ut i svoju f lo tu prot iv Se nja ,

š to bi imalo teške posl jedice«.

5 1

' Bauk tu rske f lo te n i je

nikoga s traš io. Na dvoru se znalo da bi ulazak turske

flote u Jad ran sk o m ore više pogo dio Ve neciju nego Aus-

t r i ju .

Is tovremeno mletačka vlada je uloži la protes t caru

preko svoga ambasadora . I ovaj put Veneci ja je pokre-

nu la p i t an je uk lan jan ja uskoka iz Sen ja . Ambasador j e

dokazivao caru da bi to bilo u interesu čitavog hrišćan-

s tva. Na ovu tvrdnju car je odgovorio da su mu njegovi

savjetnici kazali »da ako bi se uskoci uklonili iz Senja

i na nj ihovo mjesto uputi l i Njemci, ne bi bi l i kadri da

4

) A.S.V., 5. secr. R. 85, 5. avgusta 1581.

4

') A.S.V., D.G., f. 8, Prag, 21. novem bra 1581.

so

) A.S.V., A.B.C., f. 305, Zadar, 10. januara 1582.

51

) A.S.V., E.P. R. 5, 14. januara 1582.

107



spr i ječe Turke koj i nanose š te te na kopnu u onim kra je-

v ima« .

5 2

' Mnogo odlučnij i bio je nadvojvoda Karlo, koji

j e u mle tačkom zah t jevu za uk lan jan je uskoka iz Sen ja

vidio smišl jeni potez Venecije da se austr i jske zemlje

izlože turskim upadima. U pismu bratu on kaže: »Uist ini ,

činjenica je u tome: da ako se vežu ruke Senjanima da

ne mogu da se svete nepri ja tel ju, država Vašega vel i-

čanstva i moje zemlje uvijek bi , sa vrlo vel ikim š tetama,

bi le iz ložene pl jačkanju od s ta ln ih upada nepr i ja te l ja« .

5 3

'

Dugogodišnje iskustvo je potvrdi lo da su uskoci jedina i

nezamjen l j iva b rana tu rskom nad i ran ju . L i š i t i s e uskoka

bilo bi is to š to i otvori t i vrata turskim akindžijama.

Mnogobrojni uskočki prepadi izazvali su Turke da

pokušaju neku akci ju prema Senju . Početkom jula 1582.

oko 2000 turskih konjanika i pješaka spuštalo se iz Like

pre m a Se nju . Uskoci i Se njan i u če tvoročasovnoj bo rb i

odbiše Turke. Bilo je dosta obostranih žrtava. Zatim

uskoci zapališe neka turska sela u Murlakij i , koja su

ran i je pr ipada la K ar lu Kar loviću i Stefanu Hercegu. Ci lj

ove akcije je bio da se onemogući kolonizaci ja turskih

podanika u tome kra ju .

5 4

) Mjesec dana kasni je uskoci

po noći prođoše kroz kar inski t i jesnac , opl jačkaše jedno

tursko selo i odvedoše u ropstvo 30 l ica . Sjutradan pro-

dužiše pre m a Obrovcu, gd je op ljačka še i zapališe selo

Žegar .

55

' Turc i , za odmazdu, napadoše mle tačko nase l je

Dračevicu i Gruse. Mnogo svi jeta je pobijeno i odvedeno

u ropstvo. Mletačka vlada je , po običaju, i ovaj put pro-

tes tovala kod cara. Po mletačkoj ocjeni , ako se uskoci ne

uklone sa turske granice i »ako se nastavi na ovaj način,

Turc ima će b i t i nemoguće da t rpe to l iku drskos t na moru

i kopnu da su svakodnevno napadani i da su p l jačkana

njihova sela , brodovi i podanici«. Ukazujući na š tete koje

su mle tački podanic i pre t rp je l i od uskoka Senat tvrdi da

se oni »nalaze u gorem stanju nego što bi se našli u

otvorenom ra tu«. V eneci ja je zaht i jevala os lobođ enje šes t

turskih podanika koje su uskoci zarobi l i .

5 6

'

5 i

) A.S.V., D.G. f. 9, Beč, 20. maja 1582.

") Isto, Beč, 13. maja 1582. Prilog od 24. februara 1528.

54

) A.S.V., A.B.C., f. 305, Rab, 11. jula 1582.

55

) Isto, Zadar, 27. avgusta 1582.

56

) A.S.V., S. secr. R. 83, 7. septembra 1582.

108



Veneci ja je ponovo s t raš i la cara dolaskom turske

flo te u Jadra nsko m ore . Mle tačk i amba sado r Hi je ron im o

Lipomano (Hieronimo Lippomano) imao je dug razgovor

sa oarem i odgovornim austr i jskim l ičnost ima. Iz toga

razgovora prvi put saznajemo s tav aus t r i j sk ih rukovo-

di laca prem a m le tačkoj tezi o d olasku tu rske f lo te u

Jadran. »Ovi minis t r i« — piše ambasador — »smatra ju

da dok su Turci u miru sa Republikom neće nikada doći

u Jadransko more da napada ju ona mjes ta , a u v r i j eme

ra ta hrišćanska f lota neće im dozvoli ti s l ičan po du hv at .

Osim toga, ovi uskoci s luže kao vojnici i s t raža njegovim

zem ljam a bez ikakve plate , š taviše sa vrlo velikom korišću

za kap etane i guvernere one prov inci je koj im a d aj u ve liki

d io p l i jena . Uskoci napadaju Turke , n jegove nepr i ja te l je ,

a krivica pada na Republiku koja t roši tol iko za naoru-

ža nje fusta i dru ge s traže i gubi tol iko od carina« . Po ut is-

ku ambasadora, car i nadvojvoda žele da žive u miru i

pr i ja te l j s tvu sa Veneci jom, dok nj ihovi minis t r i imaju

d ruge na mje re .

5 7

'

Dois ta , Venecija je gorjela između dvije vatre . Svaki

uskočki napad u Dalmacij i mogao je izazvati Turke na

odmazdu. Sredinom oktobra 1582. Turci zapališe Gruse,

napa doše L jub ač i Novigrad, gdje zapl ijeniše mno go s toke

i sas jekoše lozu. Mletačka vlada uloži la je protes t Port i i

zaht i jevala upućivanja čauša sa ins t rukci jama za s ređi -

van je pogran ičn ih odno sa .

5 8

'

Nasi l ja Turaka izazvala su Veneciju na odlučnije

m jer e prot iv usk oka . Senat je kra jem februara 1583. iza-

brao novog kapetana prot iv uskoka , Antoni ja Pizani ja

(Antonio Pisani), sa novim ovlašćenjima. Iz t ih instruk-

ci ja vidi se nastojanje Venecije da š to jače udari po usko-

cima. Ponovo su blokirani Senj i Bakar. Ostala je i dal je

na snazi odluka o umors tvu uskoka , sa dopunom o sas lu-

šanju da bi se otkri le uskočke veze i ja taci .

5 9

' Turci, uvje-

reni da Mlečani namjerno propuš ta ju uskoke i l i da ne

vrše dužnos t kak o t reba , s ta l i su da o pr em aju fus te i

kaike na Neretvu. Hercegovački sandžak-beg žalio se

") A.S.V.,

D. G„

f. 9, Augsburg, 22. septembra 1582.

s s

) A.S.V., D.C. R. 6, 30. oktobra 1582.

s

') A.S.V., S. mar R. 44, 25. februara 1583.

109



Port i na ogromne uskočke š te te . Mle tačka vlada odmah

preduze korake kod sandžak-bega i na Port i . Mlečanima

je posebno bi lo s talo da umire sandžak-bega i uvjere ga

da tursk e fuste »ne bi post ig le n ikakav usp jeh prot iv

uskoka i ne bi s luži le za drugo nego da haraju naša

os t rva . . . Nikada d rug i n i j e d ržao s t ražu sa naoružan im

brodo vim a u ovom našem Golfu«. P ojava turskih fus ta u

Jadranu »izazvala bi velike meteže i opasnosti«. Kotor-

skom providuru je naređeno da ugovori sas tanak sa san-

džak-begom i od njega izdejs tvuje naređenje svoj im pot-

č in jen im »da na kopnu pokazu ju k ra jn ju b r iž l j ivos t p ro-

t iv uskoka, da im ne daju utočiš te i pomoć, kao š to se

često čuje da rade; da ne dozvoli da uhvaćene uskoke

daju na o tkup, nego da ih osude na smrt , kao š to mi

radimo. Na ta j način naš i i turski podanic i mogu ž iv je t i

mirno i s igurno«. Za sandžak-bega odabran je poklon

od deset odijela . Providuru je poručeno: ako se l ično sa

njim sastane, neka mu uruči samo šest odijela a čet ir i

čuva za drugi put. Mlečani su pridavali veliki značaj činje-

nici da uspjeh pregovora može zavis i t i od sandžak-bego-

vog ćehaje , por i jeklom Dubrovčanina .

6 0

' Mlečani su i ovaj

put svu odgovornost za uskočke prepade sval j ival i na

Turke i uči l i ih kako da pos tupaju sa uskocima. Os im

toga, pokazival i su tol iko zabrinutost i zbog nekolike tur-

ske brodice u Jadranskom moru a cara su s t raš i l i baukom

turs ke f lote. Koliko je u ov oj dip lom atsk oj sm icalici bi lo

nužne ne iskrenos t i

Ponovni napad uskoka na Nere tvu razbuktao je n i -

kad neugašene s tras t i . Dvadeset i četvrtog jula uskoci

pod k om andom Đ ure Daničića i n jegovog bra ta upado še

u Nere tvu i u Staroj Gabel i opl jačkaše brod Frančeska

Proda sa Brača

6 1

' . Zbog ovog napada mletačka vlada od-

mah se žal i la caru i zahti jevala oslobođenje zarobljenika,

v raćan je robe i kažn javan je k r ivaca .

6 2

' Kapetanu prot iv

uskoka naređeno je da povede pregovore sa senjskim

kapetanom i Daničićem o vraćanju robe; ako pregovori

ne us pij u, da se f lotom blok ira S en j i zadrži »svaku bar-

") A.S.V., D.

C.

R. 6, 9. novembra 1583.

") A.S.V., S. secr. R. 84,14. avgust 1584.

a

) Isto.

110



ku, brod i svaku drugu brodicu koja p lovi prema Senju

ili izlazi iz njega, sa kojom bilo robom, a posebno sa

namirnicama i sa posadom koja je na brodu«; da n ipo-

š to ne napuš ta s t ražu »poš to je naša čvrs ta namjera da

na svaki mogući način bude spri ječen uvoz kojih bi lo

namirnica u Senj« . U Dalmaci j i je b io zabranjen otkup

rob i ja i t rgov ina uskočkom robom.

6 3

'

Kapetan prot iv uskoka poveo je pregovore sa Dani-

čićem. Mimo očekivanja, pregovori su vođeni u pri ja tel j -

sko j i s rda čnoj a tmosferi . Kad a je u Veneci ji pr im l jen

zvanični izvješ ta j o a tmosfer i na pregovorim a, senator i su

bil i zaprepašćeni . Kapetan je oštro ukoren zbog njego-

vog nedopus t ivog držanja prema uskocima, » jer s te h t je l i

da se povežete i sklopite pobrat imstvo sa onim protiv

koga s te upućeni da radi te , prot iv njega i njegovih Senja-

na kao nepr i ja te l ja i ruš i te l ja javnog reda .« Kapetan pro-

t iv uskoka je u pr isus tvu Turaka pr imio poklon od Dani-

čića. Mletačka vlada nije mogla shvatit i ovaj gest svoga

zvaničnog predstavnika. »Turci mogu vjerovati da ono

što s te uradil i ima drugi c i l j nego da povrat i te robu i

zarobl jene Turke na Nere tvi« . Na kra ju Senat je ponovio

naređen je o b lokad i Sen ja .

6 4

) Tr i dana kasni je kapetan je

razr i ješen dužnos t i .

6 5

' Pošto se mletačkoj vladi žuri lo

sa blokadom a ni je bi lo vremena da se uputi novi kape-

tan , zada tak je pov je ren do tadašn jem kape tanu pro t iv

uskoka . T ime mu je pružena mogućnos t da se i skupi i

povrat i »milost svoje otadžbine«.

6 6

' Za povraćaj robe za-

uzimao se i carski ambasador u Venecij i . On se zauzeo

kod senjskog kapetana i Daničića da vrate robu. Daničić

mu je odgovorio da je svim hrišćanima vrat io robu, dok

je tursku zadržao. Ambasador je smatrao da je t ime inc i -

dent okončan. On je o tvoreno kazao duždu da uskocima

niko ne m ože ospor i t i da n apa du ju Turke pod us lovom

da poš tuju mle tačku te r i tor i ju i podanike . Dužd je l ju t i to

odgovorio »da su to veliki ekscesi koje čine uskoci i da

ih je više nemoguće trpjet i«.

6 7

' Žalbama Mlečana na usko-

") Isto.

M

) A.S.V., S. secr. R. 84,21. avgust 1584.

6S

) Isto, 24. avgust 1584.

") Isto, 25. avgust 1584.

") A.S.V., E.P. R. 6, 29. avgust 1584.

111



ke pridružiše se i Dubrovčani koji su se tužili caru da

su usko ci nap ali čet ir i dubro vačke fregate ko je su se

vraćale iz Venecije natovarene robom i ubil i t r i Dubrov-

čanina. Dubrovačka vlada je moli la cara »da se ubuduće

ne pos tupa sa n j ima ovako«.

68

'

Car se pokazao vr lo predusre t l j iv prema Mlečanima

kada uskoci opet pod vo ds tvom Đ ure Daničića op l i jeniše

i pobiše turske i mletačke trgovce na Braču. Ovim aktom

povri jeđena je mle tačka te r i tor i ja a to dvor n i je to le-

r isao. Car je naredio nadvojvodi da se sva zapli jenjena

roba vrat i a krivci osude na smrt , tako da nj ihova »pra-

vična kazna s luž i kao pr imjer drugima«.

6 9

' On je izrazio

ža l jen je mle tačkom am basad oru povodom ovog napada

i kazao da je potrebno očuvati mir »više sada nego ikada,

pošto su Turci , kako kaže Vaše gospodstvo, uputi l i rnor-

lake da se nasele u Lici, koja je prošle godine bila rase-

l jena zbog uskočkih napada koji su odveli u ropstvo sve

hr i šćane ko j i t amo s tanu ju« .

7 0

' Ova j p r imje r pokazu je da

je c i l j uskočkih napada bio razbi janje turske granice u

dubini , primoravanje s tanovniš tva da bježi i l i se pridru-

žuje uskocima.

Uskočki napad na Brač ni je prošao bez prigovora

Veneci je aus t r i j skom dvoru. Mletački ambasador kazao

je vicekonzulu »da ako se ne nađe li jek da se uskoci isko-

ri jene i l i bar uklone iz Senja, ovaj rasadnik javnih lopova

može samo prouzrokovati vrlo teške š tete državi njego-

vog veličanstva i uzvišenog nadvojvode«.

71

) Mlečanima

je pa lo u ruke navodno nadvojvodino pismo či j i ih je

sadrža j jako zabr inuo. Carski ambasador je pozvan u

Vijeće i pokazano mu je pismo u kojem stoj i da uskoci

mogu napadat i Turke i na tuđoj te r i tor i j i . Ambasador je

kazao da je p ism o fa ls if ikovano i nap isano n a lošem

nemačkom jez iku .

7 2

' Zvanično dvor n ikada ni je odobravao

M

) Jovan Radonić, Dubrovačka akta i povelje, knj. II, sv. 2,

Beograd, 1938, 467.

") A.S.V., D.G. f. 11, Prag, 12. septem bra 1584. Prilog pism a bez

datuma.

Isto, Prag, 1.1. septembra 1584.

") Isto, Prag, 15. januara 1585.

") A.S.V., E. P. R. 6, 15. januara 1585.

112



uskočke napad e na mle tačku te r i tor i ju , a li car je za tvarao

oči u takvim slučajevima.

Kada uskoci napadoše brod »Kontar in i« , Mlečanima

je prekipje lo . Senat je naredio b lokadu Ri jeke , Senja ,

Bakra i Vinodola uvjeren da će spri ječi t i iz lazak usko-

ka .

7 3

' Ovaj akt agres i je mle tačka vlada je pravdala pred

dvorom kao legi t imnu odbranu, » jer smo dovedeni do

nužde da na jzad pr ib jegnemo ovoj odluc i poš to smo se

uvjer i l i da naš i na jodlučni j i protes t i n i jesu imal i n ikak-

vog efekta . Up rkos već ob javl jen om na ređ en ju , ipak

umnožavaju se ve l ik i neredi« .

7 4

' Venecija , zaš t i tnik reda

i mira u Jadranskom moru, smatra la je za svoju sve tu

dužnost da ta j red obezbijedi s i lom. Mletačke pomorske

snage s ta le su da p l i jene brodove aus t r i j sk ih podanika

u Jadranu i ubi ja ju sve zarobl jene uskoke . Is tovremeno

Venecija je odlučno zahti jevala oslobođenje svojih poda-

n ika .

7 5

'

Uprkos blokadi uskoci su izlazili , plijenili i robili

turske podanike . U jednom pohodu ubiše vojvodu Zagor-

ja iz kl iškog sandžakata koji se vraćao sa pregovora sa

šibenskim knezom. Ubistvo ugledne turske ličnosti izaz-

valo je mučan utisak u Veneciji . Mletačka vlada se izvi-

nila sandžak-begu i uvjeravala ga da čini sve »što je

u našoj moći, ali ne može se postići toliko da se ponekad

ne dogodi poneka nepri l ika«. Za svaki s lučaj jedna gal i ja

je upućena u vode Šibenika . Komandantu Jadrana je

naređeno da če t i r i broda us tupi kapetanu prot iv usko-

ka ,

7 6

' koj i je ukoren š to ni je uspio da onemogući uskoke;

naređ eno m u je da sprovede efikasnu blok adu uskočkih

m j e s t a .

7 7

' Is tovremeno mletačka vlada preduze odgova-

rajuće korake u Carigradu. Mlečani su ubjeđival i Turke

da se ubis tvo dogodilo na turskoj ter i tori j i i da u tom

zločinu nijesu učestvovali mletački podanici. Bailo je ob-

jašnjavao paši da se bolj i »l i jek ne može naći nego od-

lučno nastojat i kod cara da uskoci ne nalaze utočiš te

") A.S.V., S. secr. R. 85,16. mart 1585.

74

) Isto, 22. mart 1585.

75

) Isto, 6. maj 1585.

") A.S.V., D.C. R. 7, 6. april 1585.

") Isto.

8 Sen jski uskoci 1 1 3



u mjest ima njegovog vel ičanstva, ni uzvišenog nadvojvo-

de , gdje se sklanja ju i donose p l i jen . Ako se to uspješno

izvrš i , potpuno će se doskočit i š te tama i uklonit i svaki

uzrok ovih nepri l ika«.

7 8

' Ve necija je , u s tvari , na prefinjen

i lukav način svu krivicu prebacivala na cara i is tovre-

meno t raž i la podršku Turske u borbi prot iv uskoka .

Tih is t ih dana kada je ubi jen turski vojvoda Zagor ja

uskoci napadoše neki brod krca t robom, v lasniš tvo bosan-

skih trgovaca. Bosanci su se žalil i svuda, pa i na Porti ,

t ražeći od Venecije obeštećenje za izgubljenu robu. Povo-

dom ovoga zaht jeva mle tačka vlada se obra t i la samom

sultanu, pozivajući se na mirovni ugovor, da »oni ne mo-

gu pre tendovat i n i na kakvu s tvar od nas poš to su ih

oš te t i l i uskoci , opaki l judi , potoinjeni drugom vladaru . . .

Ono što Bosanci kažu da su naši učestvovali u plijenu,

pokazuje se ne tačno, na osnovu netačno pisanih potvrda

emina«. Mlečani su se hvalil i sultanu da su uspjeli da

os lobode iz Senja sedam Bosanaca i vra te d io p l i jena .

7 9

'

Veneci ja , ukl i ješ tena između uskoka i Turaka , t ra -

ž i la je d ip lomatsku podršku pape . Ambasador Lorenco

Priul i (Lorenzo Priul i) upoznao je papu sa uskočkim

napadima na turske i mle tačke podanike . »Papa me pi -

tao« — kaže ambasador — »da l i uskoci ž ive u Senju

i potvrdio mi da mu je carski ambasador kazao da su

lopovi oni koji ž ive u šumi i samo ponekad dolaze u

Senj«. Priul i je objasnio papi da uskoci s ta lno žive u Se-

n ju

8 0

' . Papa je intervenisao kod nadvojvode Karla u koris t

Veneci je .

8 1

' Po mišl jenju pape, s i tuaci ja je bi la vrlo ozbil j -

na i lako može doći do rata ako car ubuduće ne obuzda

uskoke .

8 2

'

Uskoci pos ta ju sve akt ivni j i i opasni j i . Kra jem juna

1585. oko 400 usk ok a na 12 ba rk i nap ad oše Obrovac.

Nasel je je zapal jeno »tako da u rečenom mjes tu n i je

osat la nikakva s tvar osim pepela i magacina za so«. Usko-

ci ugrabiše bogat pl i jen i mnogo svi jeta odvedoše u rop-

") Isto, 6. april 1585.

") Isto, 27. april 1585.

«°) A.S.V., Dispacci Rom a (—D.R.) f. 19, Rim, 1. juna 1585.

") Isto, Rim, 20. jula 1585.

B

) Isto, Rim, 22. jula 1585.

114



s tvo .

8 3 )

Pr i je ovoga napada car je izdao dekre t o zabrani

izlaženja uskoka. Mlečani su iz iskustva znali da takav

dokumenat neće imat i n ikakav prakt ičan značaj . »Uprkos

tol ik im proglas ima i naređenj ima rani je upućivanim senj-

skom kapetanu i drugim zapovjednic ima ona ni jesu b i la

nikada izvršena. Pored svih š teta o kojima smo vas izvi je-

s t i l i , nedavno su uskoci opljačkali jednu našu fregatu

koja je plovila iz Venecije za Kotor«. Mlečani su poja-

čal i svoje pomorske snage u Jadranu i postavil i mnoge

gali je na pri lazima kao s traže prot iv uskoka. Car je u ovo-

me vidio povredu svojih prava. Venecija se branila da je

to uradila u odbrambene svrhe da zašt i t i svoje ter i to-

r i je od uskoka. »Sve š tete koje uskoci nanose praćene

su smrću, ropstvom i pl jačkom čitavih sela na našoj

teri tori j i . Osim toga, zbog ovih s talnih pl jačkanja, vel ike

opasnost i nadvijaju se nad či tavim hrišćanstvom, a pose-

bno nad Vašom uzvišenom kućom, š to je to l iko puta

rečeno i ponovljeno«. Venecija je zahtijevala da car efi-

kasni j im s reds tvima obuzda uskoke da »ni na kopnu,

ni na moru preko obala naš ih ne nanose š te te Turc ima,

ni hr išćanim a«.

8 4

' Pois tovetujući svoje interese sa turskim

interesima, Venecija se javno prikazala kao zašt i tnik

Turaka , prot iv koj ih su uskoci vodi l i ra t do is t rebl jenja .

Ako je Venecija uzela na sebe ulogu zašt i tnika Turske,

uskoci ni jesu bez razloga napadali mletačke brodove i

podanike .

Dok je mle tačka f lo ta krs tar i la i spred H rvatskog pr i-

morja , uskoci su nalazi l i mogućnost i da izađu na svojim

bar kam a. Po četkom februara 1586. oko 500 usko ka up ad e

u Nere tvu, gdje zapl i jeniše jedan brod na tovaren svi lom,

voskom i kožom.

85

) Uskoci , suprotno sporazumu sa pa-

pom, počeše da napadaju i brodove Sv. s tol ice. Nuncije

u Veneci ji upozn ao je pa pu sa po s l jed nj im uskočkim

napadima i š te tama. On je iz javio u Vijeću da je dobio

obavješ tenja iz Rima da je papa »prvu vi jes t koju sam

uput io pr imio sa mnogo tuge«. Kada uskoci opl i jeniše

jedan brod koji je plovio za Ankonu, papa je uputio caru

") A.S.V., A.B.C. f. 305, Novigrad, 24. juna 1585.

") A.S.V., S. secr. R. 85, 27. jula 1585.

5

) A.S.V., A.B.C., f. 305, Zadar, 11. februara 1586.

115



breve sa zahtjevom da se roba vrat i a krivci kazne.

8 6

'

Mletačka blokada i papina intervencija teško su pogo-

di le cara . On je morao poduzet i neke mjere . Kancelar je

saopš t io mle tačkom ambasadoru da ca r »namjerava da

naređenj ima i ukazima uredi da se p l i jen vra t i , a broj

uskoka smanji na 200 i l i 300 najviše . Da ni jedan uskok

ne može izaći iz Senja bez dozvole kapetana, pod pri je-

tn jo m na js t rp ž ih kazna«. Car je zabran io knezovima

Zr inskom i Frankopanu da v i še ne p r ima ju uskoke na

svoje pos jed e . Veneci ja je b i la zado vol jna ovom iz javom,

iako je smatra la da se uskočko pi tanje može r i ješ i t i samo

n j ihov im p ro t j e r iva n j e m s a Hrva t s kog p r imor j a .

8 7

'

Senjski kapetan je dois ta smijenjen, a l i čim je došao

novi , uskoci u vel ikom broju opli jeniše neka turska sela

u okolini Šibenika.

88

) Sredinom maja 1586. vel iki broj

uskoka iskrcao se u Slano, na dubrovačku te r i tor i ju , sa

na mje rom da na pa dnu Popovo .

8 9

' Do kraja godine usko-

čki prepadi jenjavaju, da bi sa prol jećem 1587. oživjel i

u većim razmjerama. Uskoci upadoše u Nere tvu i napa-

doše mletačku gal i ju »Bona«, koja se tu nalazi la na s tra-

ž i. Za odm azdu, ko m and ant Jad ran a i ka pe tan prot iv

uskoka blokiraše Senj , Ri jeku i druga mjes ta na Hrvat-

skom pr im or ju . Svi zaus tav l jeni brodovi , za jed no sa posa-

dom, upućeni su u Zadar .

9 0

' Uložen je i protest sa zahtje-

vom da se pl i jen vrat i .

9 1

' Car je sa ža l je njem pr im io v i jes t

o napadu na mletačku gal i ju. Tražio je od svojih potči-

n jenih de ta l jan izvješ ta j , kako bi mogao preduzet i odgo-

vara juće mjere . Na dvoru su odlučno odbaci l i mle tačko

tumačenje da uskoc i ne b i smje l i da napada ju tu rsku

te r i to r i ju .

9 2

'

Carski ambasador odlučno je protes tovao kod dužda

zbog zadržavanja aus t r i j sk ih brodova, naroči to r i ječkih .

Riječani uputiše delegaciju u Veneciju sa zahtjevom da

") A.S.V., E. P. R. 3, 24. februara 1586.

") A.S.V., S. secr. R. 85, 23. maj 1586.

m

) Isto , 5. juna 1586,

•') A.S.V., Dalmazia, corsari II b. 303, 1. juna 1586.

") A.S.V., S. secr. R. 86, 22. maj 1587.

") Isto.

M

) A.S.V.,

D. G.

f. 14, Prag, 23. juna 1587.

116



se os lobode nj ihov i brodo vi i rob a . Am basador je podrža o

njihov zahtjev i prebacivao duždu da »zbog nereda koji

se pr ip isuju Senjanima kažnjavaju se nevini Ri ječani i

ovaj grad je kao opsjednut«. I dal je kaže: »Ako dobro

osmotr im napade koj i se pr ip isuju Senjanima, č in i mi

se neshvat l j ivo , je r pod upravom sadašnjeg kapetana ne-

ma nikoga koj i nanos i š te te n i t i samim Turc ima na moru,

ni t i u pris taniš t ima morskim i l i rečnim, nego samo u

turskoj zemlj i . Napadi se vrše da se ukroti drskost nepri-

ja te l ja i da ga odv ra t im o od s ta ln ih upa da i š te ta u Hrvat -

skoj« . Ambasador je uvjeravao dužda da uskoci kor is te

samoj Veneci j i , je r sprečavaju Turke da dopru do Is t re

i Fr i ju l i ja . Dužd je pobi jao tvrdnju ambasadora da uskoci

ne ha ra ju po os t rv im a i kopnu . Šef m le tačke države , ov aj

put , ni je otvoreno uzeo u zašt i tu Turke i smireno je

kazao »da niko ne kaže da uskoci ne mogu ići kopnom

da napadaju Turke , nego se samo protes tu je š to prolaze

morem i kopnom njegove uzvišenos t i« .

9 3

' Mletački argu-

m enti , formalno po m irl j ivi , u sušt ini su bi l i lukavi . Liš it i

uskoke mogućnos t i da morem napada ju tu rsku te r i to r i ju ,

značilo je isto što i onemogućiti ih.

Tek što se slegao sukob, uskoci ponovo provališe

u Neretvu a Mlečani ponovo blokiraše Senj .

9 4

' Uprkos

mletačkoj b lokadi i v i jes t ima o mogućem turskom napa-

du na Senj , oko 200 ventur ina , suprotno zabrani senj -

skog kapetana, uputi lo se u Dalmaciju, gdje su se zadržal i

puna dva mjeseca. Vrat iše se sa bogatim pli jenom, al i se

ne usudiše da uđu u Senj , nego se zadržaše na školju

sv. Jurja ispred grada. Uputiše dva izaslanika u Senj

da mole za oproštaj , a l i su ovi odmah uhapšeni . Ventu-

rini pris tadoše da vrate či tav pl i jen i predadu dva taoca.

Mlečani su nas to ja l i da ovaj iz lazak ventur ina pr ip išu

samovol j i senjskog kapetana . Veneci janski ambasador

kod cara Vičenco Gradenigo (Vicenzo Gradenigo), na

uvjeravanje dvorskog savje tn ika Kurc i ja (Curz io) da su

ovo uskoci uradil i suprotno žel j i cara i senjskog kape-

tana, kazao je »da ne vidi kako se senjski kapetan može

izviniti i ne mogu vjerovati da su se uskoci usudili da

") A.S.V., E.P. R. 7, 1. avgusta 1587.

94

) A.S.V., S. secr. R. 86, 28. oktobra 1587.

117



izađu prot iv n jegove vol je« ,

9 5

' Kada je ambasador pos ta-

vio p i tanje odgovornos t i uopš te , bez uvi janja mu je reče-

no »da ne bi bi lo ovih s tvari koje čini vojnik venturin

(jer tako zovu uskoke), neobično pohlepan na pl i jen, da

nema podanika Vaše uzvišenost i , koj i su zainteresovani

za ovu trgovinu, sigurno ne bi vam zadavali tolike nevo-

l je«. Odgovor je bio teška optužba Venecije da njeni

podanic i sarađuju sa uskocima. Ambasador Gradenigo

(Gradenigo) , zbunjen ovakvim odgovorom, pr imi je t io je

da se p i t an je može r i j e š i t i s amo pro t je r ivan jem uskoka

iz Senja i drugih mjes ta .

9 6

'

Kra jem godine uskoci odni ješe robu sa jednoga bro-

da u Nere tvi na kojem je b i lo dos ta musl imanskih t rgo-vaca . Oni se potuž iše bosanskom paš i Ferhatu , koj i h i tno

uput i ćehaju u Veneci ju sa p ismenom porukom. Paša

je posebno insis t i rao na obavezi Venecije da čuva more

od gusara . Senat je u odgovoru pokušao da to pr ikaže

kao svoju dobru volju a ne s talnu obavezu. »To je naša

dobra vol ja i izvanredna predusre t l j ivos t , koju smo poka-

zival i i dal je ćemo pokazivat i , da gonimo opake uskoke

bez obzira na vrlo teške i izuzetne troškove za galije,

fuste i drug o, da b i obez bijedi l i kol iko se mo že s iguran

prolaz, ne samo našim, nego takođe i podanicima vašeg

uzvišenog sul tana«. Veneci ja odlučno odbacuje paš ine

optužbe da su njeni podanici učestvovali u pl jački i navo-

di niz mjera koje je preduzela za zašt i tu od uskoka. Mle-

tačka vlada tvrdi da su se njeni pomorski zapovjednici

dosta zauzimali za muslimane i uradili bi još i više, »ali

poš to su uskoci podložni drugom vladaru , mi ne možemo

niš ta drugo uradi t i , os im da ih s ta lno gonimo svom našom

snagom i ubi jemo svakog od nj ih koj i nam padne u ruke .

Mi ne možemo uraditi više, što smo izričito stavili do

znanja vašem ćehaji«. Svako je mogao bi t i kriv osim Ve-

necije Kao š to je bi lo uo bičaje no u s l ičnim pri l ikam a,

Senat je uput io bogat i poklon paš i a n i je zaboravl jen

n i ćeha ja sa svo jom p ra tn jom .

9 7

'

*) A.S.V., D.G. f. 14, Prag, 31. oktobra i 10. novem bra 1587.

*) Isto, Prag, 24. novembra 1587.

") A.S.V., D.C. R. 7, 5. februara 1587.

118



Venecija je još uvijek držala uzapćene r i ječne bro-

dove sa robom kao neku vrs tu zaloga i pri t iska na usko-

ke. Sredinom apri la 1588. carski ambasador zahti jevao

je n j ihovo os lobođenje optužujući Mlečane da svoj im

stavom štite Turke. »Naše veličanstvo, vladar toliko hri-

šćanin i tol iko katol ik, ne može se suprots tavi t i da Turke,

za jedničke nepr i ja te l je , ne napadaju Senjani i os ta l i hr i -

šćani iz susjednih mjesta i nanose im š tete«. Ambasador

je uvjeravao dužda da neće napadat i mle tačke podanike ,

a l i n i mle tački brodovi nemaju pravo da sprečavaju au-

s t r i j ske podan ike da s lobodno p love Jadransk im mo-

r e m .

9 8

' R i ječi o s lobodnoj p lovidbi Jadranom ni jesu n ika-

da u Venecij i mogle bi t i sas lušane bez krajnje nelagod-

nosti .

Uvje ravan ja ca rskog ambasadora da Sen jan i neće

napadat i mle tačke podanike , uskoci namah demantovaše .

Nekol iko mle tačkih brodova je napadnuto i opl jačkano.

Uskoci svakodnevno napadaju os t rv l jane , »odnose im

stoku koja je g lavni izvor n j ihovog izdržavanja«.

9 9

' Na

mletačke protes te i tužbe, car je odlučio da u Senj uputi

pe t komesara sa dvorskim savje tn ikom Dorimbergom

(Dorimberg). Vijes t je u Venecij i primljena sa olakša-

njem i neodređenim nadama. Vlada je zahval i la caru i

zamoli la ga »da nastavi i djeluje na način da se preduzi-

maju one mje re ko je nam je to l iko pu ta s tav l jao do

znanja kao potrebe za javno dobro, uvjeravajući ga u

našu ve l iku obavezu, koju imamo prema njemu«. Mle-

čani su vjerovali da će se Dorimbergova misi ja uspješno

završ i t i , »jer znamo da uskoci koji su posada u Senju

jesu oni isti koji izlaze u plijen«. U Veneciji su se prerano

radovali da će uskoci bi t i rasel jeni .

1 0 0

' Komesar i n i jesu

imal i zadatak da prot je ra ju uskoke iz Senja , nego samo

da utvrde odgovornos t nekih uskoka . Umjes to da v ide

uskoke kako pokorno napuš ta ju Senj , Mlečani su ih i

da l je g ledal i kako krs tare Jadranskim morem.

Dok je Republika bi la iz ložena diplomatskim pri t is -

c ima, uskoci nas tavl ja ju da zadaju nepr i l ike Mlečanima

") A.S.V., E.P. R. 8,11. aprila 1588.

") A.S.V., S. secr. R. 86, 29. juna 1.588.

10

°) Isto, 30. juna 1588.

119



i Uofcrce Tu rci m a. Po četko m j u la 1588. je d an veći o dr ed

U$koka iskrcao se na Murter , ispred Šibenika. Tu osta-

vi te s tražu a ostal i se uputiše u Liku. Kod Rakitnice su

bi« o tkr iv eni , i mje sno s tanovniš tvo sa Turc im a suzbi

uskok*, koji se vrat iše na Murter . Turci , iz osvete , posje-

košćj t t i kopnu mas l ine , v lasniš tvo s tanovnika Murtera ,

zato » 0 SU prim il i uskok e. Nekoliko da na ka sni je četa

od dvadese t uskoka ponovo pokuša da upadne na tursku-

teri tori ju, a l i je kod Skradina dočekaše Turci . Dvanaest

uskoka je poginulo a četvorica su zarobljena. Glave pogi-

nulih uskoka i zarobljenici upućeni su u Carigrad.

Dvadese t t rećeg novembra 300 uskoka pod vods tvom

M ati je i Ivan a D aničića, n a devet velikih i nešto m an ji h

barki , iskrcaše se kod Trogira i po noći napadoše Vrat-

koviće i Popoviće, morlačka sela pod turskom vlašću.

Uskoci zaplijeniše 2000 grla sitne i 200 grla krupne stoke.

Mlečani organizovaše potjeru, a l i bez uspjeha. Kliški san-

džak-beg odmah je protes tovao kod š ibenskog kneza zbog

ovog uskočkog napada . Kra jem novembra uskoci opl i je -

niše neka turska sela u bl iz ini Šibenika. Zapli jenjeno je

mnogo s toke i dvadeset l judi je odvedeno u ropstvo.

Za odmazdu, turska s t raža prot iv uskoka upade na mle-

tačku teri tori ju i odvede sedam l ica iz sela Krapnja.

Šibenski knez je protes tovao i zaht i jevao os lobođenje

uhvaćenih i kažnjavanje kr ivaca .

1 0 1

'

I tokom 1589. uskoci su s talno upadali na tursku

teritoriju, a Venecija je još više bila izložena neprili-

kama. Republika je izazvala nepotreban incident sa pa-

pom. Jedna barka Sv. s to l ice na tovarena sol ju zapl i jenje-

na je i odvučena na Krk. Mletački ambasador u Rimu

Alberto Badoer izvinio se papi zbog zadržavanja broda

i pokrenuo pi tanje uskoka . On je uvjeravao papu da usko-

čki upadi u Tursku preko mle tačke te r i tor i je preds ta-

vl ja ju opasnost ne samo za Veneciju nego i za či tavo

hrišćanstvo. »U Carigradu se ne govori više o drugoj

s tvari nego d a se (zbog uskok a) u pu ti f lota u Golf sa

tolikom štetom i opasnošću, možemo reći za čitav svijet«.

Papa je kazao ambasadoru da je zadržan još jedan njegov

brod natovaren sol ju i da on neće više ovakve ispade

"') I. glasnik 1—2, 1960, 117.

120



t rp je t i , » jer hoće s lobodnu t rgovinu u aus t r i j sk im zemlja-

m a . . . i hoće da njego ve ba rk e idu i vr aćaj u se slobo-

dno«. Dalje , papa je još kazao: »Imate pravo da se žal i te

zbog uskoka i imate pravo da se žal i te da se ne predu-

zima niš ta , a l i ne možete sprečavati naše barke da plove

ku da hoće. Nek a S inj ori ja k aže š t o m ožem o ur ad it i za

nju . Mi nećemo da š t i t imo uskoke«.

1 0 2

' Ove riječi bile su

i ohrabrujuće i nepr i ja tne za Veneci ju : papa je odbio

zašt i tu uskocima, a l i je postavio pi tanje s lobodne plo-

vidbe Jadranskim morem. Kasni je , u razgovoru sa amba-

sadorom Badoerom, papa mu je kazao da ne b i vol io da

se u uskočko pi tanje mi ješa ju Turc i , nego da Veneci ja

s redi s tvar sa nadvojvodom.

1 0 3

' Ni ovaj s tav pape ni je

mogao zadovolj i t i Republiku, a l i mu se otvoreno ni je

mogla suprots tavi t i .

Svi su se miješal i u uskočko pi tanje a Venecija je

i dal je bi la iz ložena svim nepri ja tnim posl jedicama usko-

čkog dje lovanja . Bosanski mus l imani pos tavi l i su p i tanje

obeš tećenja zbog pre t rp l jene š te te od uskoka , pa je jedna

njihova delegacija duže vreme boravila u Venecij i . Mle-

tačka vlada je dokazivala da, prema ugovoru između

Republike i Porte , nema osnova za takav zahtjev, a l i ni jeotvoreno odbi ja la mogućnos t obeš tećenja .

1 0 4

'

Protes t pape i zaht jev Turaka omekšal i su Veneci ju

da bude obazr iv i ja na Jadranskom moru i pres tane sa

bezobzirnim lovom na sve brod ove. Kad a j e Sen at nare-

dio genera lnom providuru Dalmaci je da b lokira Senj i

druga mjes ta , on je odgovorio da je to nemoguće uspje-

šno izvesti , jer ima dosta stranih trgovaca, naročito iz

Papske Države i Urbina. I u s lučaju blokade uskoci će

se, pod izgovorom slobodne trgovine, stalno provlačiti

uz druge brodove.

1 0 5

' Napokon u Senj s t igoše davno oče-

kivani komesari . Posl i je nekoliko dana boravka oni se

vra t iše . Komesar i su samo razmatra l i p i tanje uskočko-

-mle tačkih odnosa . Prema ins t rukci jama cara , uskocima

102

) A.S.V., Dispacci Roma (—D.R.) f. 23, Rim, 20. maja 1589.

103

) Isto , f. 24, Rim, 28. oktobra 1589.

,M

) A.S.V., E.P. R. 9, 18. oktobra 1589.

,0 5

) A.S.V., Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 416, Cres, 13. jula 1589.

121



j e z abran jeno da u j adransk im pr i s tan i š t im a p l i j ene

robu turskih i mletačkih podanika, »al i da mogu s lobo-

dno plovit i po moru, harat i Turke i pl i jeni t i ih u nj iho-

voj zemlj i , kako na kopnu tako i na r i jeci Neretvi i

drugdje«. Dok su komesari boravil i u Senju, oko 200

uskoka proval i na tursku te r i tor i ju u okol in i Šibenika .

Odluka komesara izazvala je zaprepašćenje u Venecij i .

Po ocjeni Mlečana to je nečuvena drskost i izazov da se

uskocima zvanično odobri da mogu s lobodno plovit i nj i -

hovim Golfom. Ven ecija je uložila pro tes t caru tvrdeći

da je ova odluka suprotna n jegovim namjerama i že l ja -

ma. Sada »sa rečenom odlukom, više nego ranije , pod-

s taknuta je smje los t i drskos t uskoka«. Odluka kome-

sara da uskoci mogu napadat i i p l i jeni t i Turke jes te

»stvar koja nikada, ni u jedno vri jeme, ni je bi la obe-

ćana«. Takvim pos tupkom ne može se pos luž i t i n i jedan

vladar — »da se s luži kućom i državom susjednog vladara

da bi napao svoje nepr i ja te l je« . Pos tupak uskoka prema

mletačkim podanicima još je više zbunio Veneciju. Uskoci

su bi l i vrlo l jubazni prema nj ima, davali im dio pl i jena,

pa čak i onima koji su ih gonili . Venecija se i ovaj put

pokazala kao turski zašt i tnik a Austr i ja je jasno is takla

svo je p ravo u Jadran skom m oru .

P i tan je s lobodne p lov idbe Jadransk im m orem aus t r i j-

ski dvor sve odlučnije is t iče. Prvi put od austr i jsko-mle-

tačkog sukoba zbog uskoka , car nas tupa sa određenim

predlogom za r je še nje d ip lom atskog sukoba. Bečki dvor

je ponudio Venecij i »da ne samo Senjani i l i drugi poda-

nici njegovog carskog vel ičanstva neće nanosi t i š te tu

podanicima, ostrvima, bi lo kojim s tvarima, t rgovini uzvi-

šene mletačke države, nego još i samim Turcima koji

p love sa svojom robom po Jadranskom moru, b iće bez-

bje dn i i br an jen i od svake nepravd e , sve dot le dok

mirovni ugovor cara sa Turcima bude na snazi i vojnički

Senjani ne budu napadnut i , izazvani od upada i p l jačka-

nja i l i na drugi način od Turaka«. U s lučaju turskog

napada car že l i »da p lovidba morem bude s lobodna da

bi mogli iz osvete napadati Turke u nj ihovoj kući«, bez

pov rede m letačke teri tor i je i po da nik a. »Ako vo jnici

Senjani , da bi se osveti l i za nanijetu im nepravdu, mirno

i mirol jubivo ploveći , budu spri ječeni i l i napadnuti hlad-

122



nim i l i vatrenim oružjem i l i vri jeđani od mletačkih poda-

nika«, to će se smatrat i kao uvreda cara.

1 0 6

)

Predlog je za Veneciju, sa svakoga s tanoviš ta , bio

nepr ihvat l j iv . Lukavo smiš l jen kao odbrana hr išćanskih

država od T uraka , predlog je d i rektn o konfront i rao Ve-

neciju sa Turcima. Mlečani su odmah prozrel i smisao

i domet predloga . Kada je sekre tar ambasade došao u

Vijeće, dužd mu je kazao »da umjesto l i jeka data je još

veća s loboda uskocima nego ranije«. To je podstaklo

uskoke da izađu na tr inaest barki . Sekretar je odgovorio

da još ni je s t iglo carevo naređenje, na š to je jedan od

vijećnika primijet io: »Ako su uskoci iz iš l i pri je primanja

naređenja , to će č ini t i i pos l i je pr imanja još spremni je ,

je r im je naređenjem uvećana s loboda da to rade . Ovo

nije put da se sačuva Senj, nego da se uništi i razori,

privlačeći na t a j način Tu rke u Golf sa vel ikom štetom

za jednu i za drugu s tranu« .

107

' Gradenigo, mletački amba-

sador na carskom dvoru, takođe se suprots tavio carevom

predlogu i u razgovoru sa Kurciom iznio s tav svoje vlade.

Po njegovoj oc jeni , odobravanje da naoružani uskoci

s lobodno p love Jadransk im morem i nesmetano napa-

da ju Turke na n j ihovoj t e r i to r i j i n i j e p r ihva t l j ivo za

Veneciju, »jer Turci kada bi saznali za ovu s lobodu optu-

ži l i bi Vašu uzvišenost (dužda) da zajedno sa uskocima

želi da se utrkuje prot iv Turaka, š to bi bi la vel ika gre-

ška«. »On mi je, Vaša uzvišenost, odgovorio: kada bi

Turci vidjel i da ni jesu ugroženi n a m or u, d a nj iho vi bro-

dovi s lobodno plove bezbjedni i bez ikakvog s traha, ne bi

imal i raz loga da sumnja ju u dos luh i kada bi b i l i napad-

nut i na kopnu. Turc i nemaju š to da kažu, je r znaju dobro,

poš to ona zemlja (Dalmaci ja) pr ipada Ugarskoj , napadi

su dozvoljeni i mogu se izvodit i u doba mira«. Uostalom,

po rezonovanju Kurci ja (Curzio) , to je opšta pojava na

aus t r i j sko- turskoj granic i . Gradenigo se branio da se

u Car ig radu v je ru je da uskoc i p love Jadran sk im m orem

sa saglasn ošću Ven ecije, n a što je K určio kaza o: »More

je s lobodno i ne može se n a n je m u spr i ječi ti p lovidba «

1 0 8

'

106

) A.S.V., D.G. f. 16, Prag, 30. januara 1590.

"") A.S.V., E.P. R. 9, 9. marta 1590.

'") A.S.V., D. G. f. 16, Prag, 13. marta 1590.

123



Mletačkom ambasadoru ni je b i lo teško prozre t i aus t r i j -

ski d ip lomatski manevar . Tursko upozorenje da Veneci ja

gleda kroz prs te uskocima preraslo bi u neoboriv fakat

aa se Republika s l izala sa uskocima, š to bi dovelo do

otvorene turske agresi je u Dalmacij i . U s tvari , austr i jski

predlog se svodio na to da Venecija prestane sa gonje-

njem uskoka i svojom neutra lnošću dopr inese uskočkim

akci jama na turskoj te r i tor i j i . Ukra tko rečeno, ne mi je-

šati se u tursko -usk očki o br ačun u svom Golfu. M lečani

se n i jesu da l i tako lako uhvat i t i na takvu diplomatsku

udicu. Car je još jednom suger isao ambasadoru Grade-

nigu da se uskocima dozvoli s lobodna plovidba, na š to je

ambasador odgovorio da b i to samo povećalo drskos t

uskoka i umnogome po thran i lo podozren je Turaka o ne -

kom ta jnom sporazumu između Venec i je i uskoka .

1 0 9 )

Pokušaj Aus t r i je da jo j se pomoću uskoka pr izna pravo

s lobodne plovidbe na Jadranskom moru i da se Veneci ja

zakrvi sa Turcima ni je uspio.

Veneci ja se vra t i la svoj im borbenim planovima pro-

t iv uskoka. Senat je 18. maja 1590. naredio generalnom

providuru da b lokira uskočke baze na Hrvatskom pr i -

mor ju . Genera ln i p rov idur Da lmac i je , komandant Jadra -

na i kapetan prot iv uskoka sumnja l i su u c je l i shodnos t

te mjere . Po nj ihovom miš l jenju , u lazak i iz lazak uskoka

nije moguće osujet i t i . Konačno, Mlečani su moral i pri-

znat i da je n j ihov omil jeni recept borbe prot iv uskoka

pogrešan. Kra jem juna če t i r i uskočke barke , na koj ima

je bi lo 120 l judi , izaš le su iz Senja i na turskoj ter i tori j i

pl i jeni le dosta s toke, koju dotjeraše do Ljubača i tu je

na t je raše u more da p rep l iva do Paga .

1 I 0 )

Mlečani organi-

zovaše p ot je r u i na Pagu pre oteše uskocim a mn ogo

s t o k e .

m )

Kra jem l je ta uskoci organizovaše ve l ik i prepad

na Neretvu. Oko 400 uskoka uplovilo je u r i jeku, opljač-

kalo Gabelu, ubilo i rani lo mnogo Turaka i dokopalo se

bogatog pl i jena. Pri povratku uskoci se iskrcaše u oko-

l ini Zadra, napadoše Tinj i odvedoše u ropstvo 60 l ica .

1 , 2 )

1M

) I. glasnik 1—2,1960, 119.

A.S.V., A.B.C. f. 305, Pag, 1. jula 1590. i Zadar, 2. jula 1590.

"') Isto, Zadar, 16. jula ,1590.

"

2

) Isto, Zadar, 1. oktobra 1590; E.P. R. 9, 9. oktobra 1590.

124



Mletačka vlada uloži la je protes t caru dokazujući svoju

s taru tezu da će uskoci navući tursk u f lo tu u Jad ran sko

more, »što, ako bi se dogodilo, bilo bi sa opštom štetom,

a posebno za Vašu carsku uzvišenost«. Po mletačkoj

ocjeni , sukob između cara i Turske uzeo je takve razm jere

da može preras t i u ra t .

1 1 3 )

Sul tan , iznerviran uskočkim prepadim a, pokušaće

da diplomatskim s reds tvima r i ješ i sukob sa carem. Sul-

tan M urat I I I o bra t io se caru Rudolfu I I sa zaht jevom

da prot je ra uskoke , u prot ivnom sam će se pobr inut i za

zaš t i tu svoj ih podanika .

1 1 4

' U Carigradu su između Austri-

je i Turske povedeni pregovori o pronalaženju iz laza za

r ješenje uskočkog pi tanja . Veneci ja je nas to ja la da se

pr ik l juči ovim pregovorima i , u tom smis lu , kra jem

decembra uputi la ins trukcije bai lu: »Može bi t i« — kaže

se u uputs tvu Senata — »da u t renutku pr i jema ovoga

pisma još uvi jek ne bude zakl jučen sporazum sa carem.

U tom s lučaju ovo je t renutak da se podanic i os lobode

to l ik ih muka , kao š to smo Vam u pos l jedn jem p i smu

pisal i , da carevi predstavnici ne mogu davati utočiš te

uskocima. Ako su pregovori završeni neka ih podsjet i

da se p r im je n j u j e član o zabran i p r im an ja uskoka« ,

u prot ivnom produžiće se sa s ta rom praksom.

1 1 5

*

Za to vr i jeme genera lni providur Dalmaci je Fer igo

Nani vodio je pregov ore sa nov opo s tavl jenim kl iškim

sandžak-begom, koj i je por i jeklom Mađar , nedavno pre-

šao u is lam. Sastanak je održan 6. decembra 1590. kod

Turnja , na gal i j i generalnog providura. Sandžak-beg je

došao u pra tn j i 250 konjanika i 50 pješaka , a l i u ga l i ju

je ušlo samo šest l judi . Ibrahim-paša je u razgovoru sa

providurom izjavio da je došao da održi mir na granicii da će svakog prestupnika kaznit i . Još je rekao provi-

duru da je bai lo, u ime Republike, obećao sul tanu da

uskoci neće više napadat i tursku te r i tor i ju . Genera lni

providur je uvjeravao sanžak-bega da Veneci ja svake

godine t roš i b lago na održavanje ga l i ja prot iv uskoka ,

ali da, po red svega toga, M lečani ne m ogu spr iječiti

m

) Isto , Zadar, 1. oktobra 1590.

'") A.S.V., S. secr. R. 88, 17. oktobra 1590.

11S

) K. Horvat, Mon. uscocch. I, 62.

125



uskoke da ne nanose š te te turskim podanioima. Odbi ja-

jući sandžak-begove prigovore da su Mlečani najviše

odgov orni za uskok e, pro vid ur je kazao: »Uskoci su

gotovo svi podanici Vašeg sul tana, koji su pobjegli u

Senj , i svaki od nj ih ima u turskoj zemlj i pr i ja te l je i

rođake, ne samo morlake, nego i Turke, koji ih š t i te ,

idu im na ruku i sa n j ima učes tvuju u p l i jenu. Os im

toga, svi turski kaštel i bl izu mora plaćaju danak rečenim

uskocima i da ju im skloniš te . Kad znaju da su u zemlj i

ne ja vl ja j u n ikom e. Osim toga , kada Turc i uhvate uskoke ,

da ju ih na o tkup«. Tako se sas tanak između providura

Nanija i kl iškog sandžak-bega, na kojem je t rebalo post ići

saglasnos t u borbi prot iv uskoka , završ io uza jamnim pre-

bacivanjem odgovornos t i za uskočke prepade .

Č e ti ri dana pos l i je sas tanka , uskoci us red no ći napa-

doše Turke u se lu Miranju . Sandžak-beg je sa pra tn jom

zanoćio u pomenutom selu bez ikakve s traže. Kada ih

uskoci napadoše , sandžak-beg se spasao bjeks tvom samo

u košul j i . Uskoci ubiše mnogo Turaka , među nj ima i

bra ta Ibrahim-paše , koj i je b io hr išćanin , i dokopaše se

bogatog pl i jena . Sandžak-beg je odmah protes tovao kod

generalnog providura, pri je teći da će prvo da se tuži

bosanskom paši a zat im u Carigrad. Providur Nani , čim

je saznao za napad, odmah je organizovao pot je ru za

uskocima, a l i se oni na vri jeme skloniše sa Murtera , gdje

su os tavi l i samo 18 konja , koje providur predade Tur-

c ima. Genera lni providur , da b i izbjegao turske optužbe

zbog ovog napada, odlučno se zauzimao da se roba vrat i ,

a l i u tome ni je uspio .

1 1 6 )

Mletačka vlada iskoristi la je

ova j napad da odb i je zah t jev španskog ambasadora za

oslobođenje r i ječkih barki . Dužd je kazao da je napad

uskoka na sandžak-bega izazvao vel iko ogorčenje u Cari-

g ra du .

1 1 7

'

Uskoci produžuju sa sve žešćim prepadima i u prva

tri mjeseca 1591. godine izveli su niz napada na tursku

ter i tor i ju . Početkom januara oko 300 uskoka iskrca se

kod Novigrada i uput i u Liku. Pr i l ikom povra tka uskoka

mletački najamnioi napadoše ih kod Paga, a l i ih uskoci

'") I. glasnik 1—2, 1960, 120—121.

'") A.S.V., E. P. R. 9, 23. januara 1591.

126



teško poraziše. Poginulo je 50 Albanaca, a uskoci izgu-

biše 20 l judi . Početkom februara kod Osora uskoci

zapl i jeniše jedan dubrovački ski rac na tovaren kožom

i kordo vanom . K ra je m februara uskoci se i skrcaše kod

Trogira i ponovo upadoše u Liku. Tu su zapalil i tri sela,

zapli jeni l i mnogo s toke i odveli u ropstvo dvadeset žena.

Turci su tvrdili da su mletački podanici učestvovali u

ovom napadu za jedno sa uskocima, sa »znanjem i odo-

brenjem kneza Trogira« . Početkom marta Ivan Daničić

sa 300 uskoka napao je Neretvu. Tu uskoci zapli jeniše

jedan mle tački t rgovački brod pun robe . Kra jem marta

isti Daničić oplijenio je jednu mletačku galiju u blizini

Z a d ra .

1 1 8

'

Povodom sukoba uskoka sa mle tačkom ga l i jom kod

Paga, carski ambasador se izvinio duždu i uvjeravao ga

da je to urađeno suprotno carevoj vol j i i da se nadvoj-

voda Ernest pobrinuo da uskoci ne iz laze više iz Senja.

Dužd, kome je ova iz java zvučala kao podsmijeh, kao

igranje žmurke , kazao je ambasadoru: »Sigurni smo da

se Vi još čudite našem velikom strpl jenju u ovom pogle-

du, kao š to s te mogli vidjet i . Na kraju, ako se ne pobrine

sa jedne s t rane , b iće potrebno da se br inemo mi da

doskočimo takvim nepr i l ikama, u to l iko pr i je š to su

pos l i je inc identa sa naš im pl i jenom uskoci nani je l i na-

š im l judima po os t rv ima mnoge š te te« .

119

)

Čes t i napadi uskoka na dubrovačku te r i tor i ju , na

dubrovačke brodove i t rgovce pr imora l i su dubrovačku

vladu da se ob ra t i pap i s m olb om da interveniše kod

cara da se obuzdaju uskoci .

12 0

) Na učestale uskočke pre-

pade Veneci ja je odgovori la povećanjem naoružanih bar-

ki i b lokadom Senja i os ta l ih mjes ta na Hrvatskom pr i -

morju . Os im toga , mle tačka vlada je ož ivje la s ta re mjere

predos t rožnos t i p ro t iv svo j ih podan ika . Po na ređen ju

Senata , genera lni providur je u svim mjes t ima Dalma-

ci je izdao proglas u kojem, između ostalog, s toj i »da se

niko, bio ko bio, ne usuđuje da iz lazi , ni t i sa brodovima

na tovaren im namirn icama i l i ko jom drugom vrs tom ro-

m

) I. glasnik 1—2, 1960,122.

"') A.S.V., E.P. R. 9, 9. marta 1591.

J. Radonić, Dubrovačka akta i povelje, krnj. II, sv. 2, 58.

127



be, i ide u Senj , Ri jeku, Bakar i druga mjes ta gdje se

kupe i odakle iz laze uskoci , pod pri je tnjom da bez milost i

izgubi svu robu i t rgovinu i da mu brod bude spal jen,

kako onima koji bi iz iš l i iz rečenih mjesta«.

1 2 1 )

Iz ovoga

naređenja Senata jasno prois t iče da su mle tački podanic i

u vr i jeme blokade Senja i drugih mjes ta održaval i t rgo-

vačke veze sa Hrvatskim pr imorjem.

Mletačko-turski odnosi na granici u Dalmacij i zaoš-

travaju se , ne samo zbog uskoka, nego i zbog neri ješenih

graničnih sporova. Od dolaska Hasan-paše na položaj

bo sans ko g val i je m letačko-tursk i odno si se još više zatežu.

Paša je odmah potegao pi tanje odgovornos t i za uskočke

prepade na tursku te r i tor i ju . U pismu genera lnom pro-

vidura Naniju od početka maja 1591. Hasan-paša optu-

žuje Mlečane da su odgovorni š to se sva turska zemlja

prema moru raseli i kaže: »Obećali ste sultanu da zli-

kovci , nepri ja tel j i naši , ne idu u zemlju čest i tog sul tana.

Potrebno je da sa vaše s trane čuvate more i z l ikovci

morem ne bi prelazi l i u zemlju čest i toga sul tana. Mi sa

naše s trane na naše granice podići ćemo gradove (utvr-

đenja) u Makarskoj i kod Obrovca i kod Šibenika za s tra-

že prot iv uskoka, kao š to je naređenje čest i toga sul tana,

da se zemlja ne hara, da skele njene budu s lobodne«.

Dalje, paša piše: da su Mlečani čuvali granice, on sada

ne bi podizao tvrđave, i ul t imativno kaže: »Dajem vam

rok od 20 dana da mi kažete hoćete l i da s traži te da vaši

uskoci nikada ne prolaze po moru u zemlju čest i tog sul-

tana«. Paša obećava Mlečanima potpunu bezbjednos t

ako spr i ječe pr i laz uskocima preko mora .

Pr i je tn je Hasan-paše n i jesu b i le za potc jenj ivanje .

Providur Nani uput io je u Banju Luku svog povjerenika

da ispi ta paš ine namjere . U razgovoru sa pašom povjere-

nik je uočio n jegovo kra jn je neraspoloženje prema Mle-

čanima zbog uskoka . Kra jem juna 1591. Nani je u Banju

Luk u u pu tio i drug og izaslanika Vičenca A lesand ri ja

(Vicenzo Alessandro). Poslanik je krenuo na put sa veli-

kom opasnošću, »poš to je zemlja puna lupeža i uboj ica ,

kako martoloza tako i Turaka , koj i ne poš tuju n ikoga

u svojoj zemlj i , nego pl jačkaju , uniš tavaju i ubi ja ju , ne

m

) A.S.V., S. secr. R. 88, 9. marta 1591.

128



Iako je Au s t r i ja uš la u ra t pro t iv O smanskog cars tva ,

Venecija ni je izmijenila svoj s tav prema uskocima. Mle-

tačk i komandant na Jadranskom moru Almoro T jepo lo

poveo je nepoš tedan ra t prot iv Senjana . Otvoreni ra t

između Austr i je i Osmanskog cars tva pods takao je usko-

ke na š ire akci je prot iv Turaka. Uskoci sve odlučnije

is tupaju i prot iv Mlečana . Kada uskoci napadoše mle ta-

čku marci l i janu »Stela Viđala«, carski ambasador, u ime

nadvojvode Ernesta (Ernest) , izvinio se duždu i obećao

da će zapli jenjenu robu vrat i t i . Dužd, oguglao na s l ična

obećanja, samo je primijet io da je tol iko puta čuo te

ri ječi . Po ocjeni dužda, uskoci su postal i nepodnošl j ivi ,

drski , »pl jačkajući naš im podanic ima robu i brodove ,

može se reći , u našoj kući«. Jedan savjetnik je dodao da

uskočki p repad i n i jesu usm jeren i prot iv Tura ka , nego

protiv hrišćana.

1 2 9

)

Kada uskoci napadoše gal i ju »Landa«, Tjepolo je sa

t r i ga l i je i mnogo naoružanih barki napao Hrvatsko pr i -

morje . Zapli jenio je deset r ibarskih barki i sve ih spal io.

Uniš t io je kulu Žrno vnicu, ko ju je podiga o Đ uro D aničić,

i sve kuće i mlinove u blizini tvrđave. Tjepolo je blokirao

svu obalu od Kar lobaga do Ri jeke .

1 3 0 )

U međuvremenu

na Rijeku su s t igl i komesari sa generalom Hrvatske voj-

ne kraj ine na čelu. Tjepolo je uputio na Rijeku svoga

kancelara Vičenca Domicija sa dvije gal i je da ih doprat i

do Senja . Komesar i su protes toval i zbog napada na kulu

Žrnovnicu i druga mjes ta , š to je , po nj ihovom miš l jenju ,

u suprotnos t i sa pos tojećim mirom između cara i Vene-

cije.

13 1

) Dok su komesari boravil i u Senju, Tjepolo je

napao Karlobag, š to ni je bi lo u skladu sa osnovnim nače-

l ima međunarodnih odnosa . Pos l i je če t i r i sa ta a r t i l je r i j -

ske vat re po sa da od 13 članov a, sa 20 žena i djece, pre -

da la se. K om and ant tvrđav e Đ ovani Vi tor io (Giovanni

Vi t tor io) , iz Urbina , i n jeg ov zam jenik Đ ovani M ari ja

Trem (Giovanni Maria Trem), iz Trsta, obješeni su a ostali

su okovani na gal i je . Napad je preduzet sa motivaci jom

da je Karlobag uskočko gnijezdo i da njegovi s tanovnici

1W

) A.S.V., E-P. R. 10,1. aprila 1592.

13

°) A.S.V., Prov. da ter. e da mar, f. 1261, Rab, 14. juna 1592.

131

) Isto, Omišalj, 20. juna 1592. Prilog pisma sa Rijeke od 13. juna.

131



pli jene s toku na Pagu. Tjepolo je predlagao svoioj vladi

da zadrž i Kar lobag i u n jemu smjes t i posadu .

1 3

' ' Carski

ambasador u lož io je oš tar protes t zbog ovog varvarskog

a k ta .

1 3 3

' Mletačka vlada ni je prihvati la Tjepolov predlog,

i , poš to je dobi la garanci ju od komesara da uskoci neće

više iz lazi t i da pl i jene, naredila je svome komandantu da

napus t i Kar lobag i p res tane sa pus tošen jem Hrva t skog

primorja . »Ako uskoci« — kaže se u senatskoj odluci —

»ne nanose nove š tete , i l i ako izlaze napolje a ne sumnja-

te da će nanijet i š te tu, t reba da dozvoli te da gospoda ko-

mesar i mogu se snabdi jevat i pot rebnim namirnicama, a l i

na ta j način da ne izgleda da je to po vašem naređenju«.

Radi svake predostrožnost i t reba da se i dal je sa f lotom

zadrži u vodama Senja i motri na uskoke. Što se t iče

Kar lobaga , t reba da ob jasn i komesar ima da j e napao

nasel je sa ci l jem da kazni uskoke i da ga još drži iz

predos t rožnos t i da ga Turc i ne zauzmu.

1 3 4

' Vijest o napa-

du na Karlobag izazvala je mučan ut isak na dvoru.

Marša l Travčen (Trawtschen) je kazao mle tačkom amba-

sadoru da takav akt može izazvati ozbil jne posl jedice.

Ambasador , neupoznat sa događajem, iz javio je ža l jenje

i kazao da Mlečani »nijesu nikada ušl i u carevu zemlju

sa drugim c i l jem os im da kazne uskoke«.

1 3 5

'

Tjepolo je uputio u Senj Alesandra Buzenela (Ales-

sandro Busenel lo) sa ins t rukci jama da objasni opravda-

nos t mle tačkog napada na Kar lobag. Komesar i su teško

optužival i Tjepola za tol ike nepri ja tel jske akcije i provo-

kacije . Ako je posada Karlobaga nanosi la nepri l ike Mle-

čanima, to im ne da je za pravo da napadnu carsku tvr-

đavu. »Hoćemo da vam kažemo ono u š to mnogi sumnja-

ju , na ime, da Veneci ja namjerava prot iv nas sa sul ta -

nom, za jedn ičk im nepr i j a te l jom«.

1 3 6

' Mlečani su više

držal i do svojih interesa nego do hrišćanske sol idarnost i

prot iv sul tana. Za Veneciju uskoci su bi l i veći nepri ja-

te l j i od Turaka .

'") Isto, Zadar, 5. jula 1592.

"') A.S.V., E.P. R. 10, 13. jula 1592.

>») A.S.V., S. secr. R. 89, 16. jula 1592.

"

5

) A.S.V., D. G. f. 19, Prag, 22. jula 1592.

'*) A.S.V., Prov. gen. da ter. e da m ar, f. 1261, Rab, 28. jula 1592.

Prilog pisma, Rab, 27. jula 1592.

132



Austr i j sko podozrenje prema Mlečanima ni je b i lo

bez osnova. Hasan -paša je pos l i je zau zim anja Bihaća pred-

lagao Mlečanima da za jednički napadnu Senj . U Zadar

su došli Džafer-beg Ko pčić i Hasafer-čauš sa pis m om

Hasan-paše. Providur je izbjegao direktni odgovor na

turski predlog i kazao da on uskoke goni i ubi ja i razara

n j ihove baze. M eđut im, tu rske fuste up ad a j u u Jadransk o

more , i umjes to da gone uskoke , Mlečani su pr imorani

da svo je snage angažu ju p ro t iv tu rsk ih gusa ra . ' Paša se

zahval io providuru na pažnj i i požel io mu uspjeh u borbi

prot iv uskoka, »da nj ihov grad, kuće, dobra i s taniš ta

zl ikovaca razori te , tako da niko od nj ih ne ostane i da

više sul tanovu zemlju ne hara ju«. Hasan-paša garantuje

Mlečanima da ubuduće ni jedan turski podanik neće nano-

si ti š te te M lečanima »i da o dsad a neće vam fali ti ni j ed na

kokoška«. Na kra ju još jednom suger iše Mlečanima: ako

se odluče da napadnu Senj , on će im uputi t i vojsku u

pomoć .

1 3 8

'

Hasan-paša se morao odreći p lana napada na Senj ,

koji ni je mogao izvest i bez mletačke pomoći. Održavao

je pr i ja te l j ske veze sa Mlečanima i preko nj ih nabavl jao

luksuznu svi lu iz Firence i Napulja .

1 3 9

' Paša je obećavaoMlečanima da neće uradit i niš ta prot iv Senja bez »vaše

dobre vol je . Na svaki način nas to jaćemo da ispunimo

vašu volju, kao š to pri l iči dobrom miru koji vlada između

čestitoga sultana i vašeg čestitoga dužda«.

140)

Da bi izbjegli podozrenje Turaka, Mlečani 6. sep-

tembra 1592. blokiraše Senj . Poli t ička s i tuaci ja nalagala

je Ven ecij i ov aj korak. Dva Turčina iz Bo sne ko ji su

robovali šes t godina u Senju, pošto su otkupljeni , optu-

živali su V ene ciju u Carig rad u »da o na igr a ist u igru

sporazuma sa uskocima«. Bailo je javl jao iz Carigrada

10. avgu sta 1592. da Po rta m ože lako rask inu ti m ir sa

"') Isto, Začlar, 12. jula 1592. Prilog pisma Hasan-paše bez datuma

i odgovor providura od 7. jula 1592.

m

) Isto, Rab, 29. jula. Prilog pisma Hasan-paše bez datuma.

"') Isto, Hvar, 22. septembra 1592. Prilog Hasan-pašinog pisma

iz Banje Luke od 10. septembra.

4

°) Isto, Prilog drugog tpašinog pisma bez datuma.

133



Republikom. To je bio glavni razlog blokade Senja, koja

je t ra ja la puna t r i mjeseca .

1 4 1

'

Na intervenciju cara, i uz garanciju da uskoci neće

više izlaziti , Venecija je digla blokadu. Tek što je to ura-

đeno, uskoci na t r inaes t barki napadoše Poči te l j , gdje

zapli jeniše mnogo krupne s toke. Ovo je moglo izazvati

ozbil jne teškoće za Veneciju. Dvanaestog novembra 1592.

Senat je naredio Tjepolu da ponovo blokira Senj i oš t ro

pos tup i sa uskoc ima .

1 4 2

' Is toga dana Senat je obavijes t io

svoga ambasadora u Pragu o p reduze t im mje rama pro t iv

uskoka , koje je pravdao nuždom »da činimo ono š to b i

svaki vladar bio prinuđen da učini za čuvanje svojih vla-

s t i t ih interesa kada bi vidio kao mi, koji tako dugo gle-

damo da ovi z l ikovci , do 800 i više na broju, na vel ikom

bro ju naoružan ih ba rk i , p re laze p reko mora i naš ih mje -

s ta sa razvi jenim zas tavama uznemiravajući za jedničkog

nepri ja tel ja na svoju š tetu, š to gore ne bi učini la ni

vojska o tvoreno nepr i ja te l j ska , i u svemu tome učes tvu-

je senjski kapetan«. Mletačka vlada je odlučno izjavi la

da će produžit i borbu prot iv uskoka sve dotle »dok se

ne is traži i ne iskori jeni ova otrovna nesrećna bi l jka«.

1 4 3

'

Ambasador Gradenigo pos je t io je cara , prenio mu poru-

ku svoje vlade i objasnio mu da je jedini c i l j blokade

da se kazne »ovi zli i opaki l judi, kojima je jedini cil j

da i sprovocira ju tursko oružje , na š te tu hr išćana , doda-

jući da je ova odluka donijeta ne voljno, nego iz nužde«.

Car je sa pa žn jo m saslušao mletačke optužbe, izrazio

negodovanje i žal jenje i obećao da će Venecija dobit i

po tpunu sa t i s fakc i ju .

1 4 4

' M lečani su iz isku stva zn ali da

se ne mogu pouzdati u carevu r i ječ.

Is tovrem eno m le tački am bas ad or u Rimu Paolo

Paruta (Paolo Paruta) iz lagao je papi omil jenu mle tačku

tezu da će uskoci svojim prepadima navući tursku f lotu

u Jadransko more . Papa je naredio svome nunci ju da

H 1

) M. Kravjanski, n . d„ 252—253.

142

) Isto, 254.

143

) A.S.V., S. secr. R. 89, 12. novembra 1592.

m

) A.S.V., D.G. f. 19, Prag, 1. decembra 1592.

134



ja n je Veneci je da uguš i uskočko po dzem lje u sv ojo j kući .

To samo pokazuje kol iko je ono uvi jek b i lo aktue lno.

»N aređ uje se svim a da ne d aj u utočiš te , nam irnice i

pomoć uskocima, nego ako pr imi je te jednoga od nj ih

treba da zazvone zvonom. Na zvon zvona svi da ih gone,

da se jedan čovjek uput i na jbl ižoj konj ičkoj s t raž i i tako

od l ige do l ige pod pr i je tn jom vješa l ima onima koj i sara-

đuju sa uskocima. Oni koj i neće da gone uskoke imaju

da pla te svu š te tu . Opš t inar i i drugi t rebaju pod pr i je t -

n jom is te kazne da pr i jave one koj i sarađuju sa usko-

cima i ne s lu šaj u rečena na ređ en ja« . Potkazivaču je

obećana nag rada od 20 duk ata . Sa uskočkih brodo va

konfiskovaće se sva rob a m letačkog i tursk og po ri jekla ,

bez obzira da l i je kupljena i l i opl jačkana.

1 4 9

' Mjesec dana

kasni je Senat je naredio kapetanu prot iv uskoka da

s t rogo kazni sve sopr ako m ite (zapovjednike brodova)

koj i napus te svoja s t ražarska mjes ta . »Ako ubuduće

uskoci počine š te tu na onim granicama, posebno nas

izvijes t i t i o soprakomitu koji je u to vri jeme vrš io duž-

nos t da čuva mjes ta i za tone gdje su proš l i« .

1 5 0

'

Kao š to se vidi , discipl ina i odgovornost kako s ta-

novniš tva tako i vojnih zapovjednika ni jesu bi le na vis ini .

Ljudi su više brinuli o svojim interes ima i ž ivotima nego

o mle tačkim naređenj ima. Kako god se događaj i razvi-

ja l i , val ja lo se pričuvati od uskočke ruke. Zamjeri t i se

uskocima značilo je s tavi t i glavu u torbu. Otuda su sva

naređenja Veneci je prot iv uskoka teško sprovođena u

život, izuzev blokada.

Po s l jed nj i uskočki prep adi na Nere tvu um alo ni jesu

doveli do rata između Turske i Venecije . Sinan-paša upu-

tio je u Veneciju Derviš-agu sa Neretve. Agina misija bila

je da upozna dužda sa s tanjem nere t l janske ske le i da

uloži protes t či j i ton i sadržaj ne obećavaju niš ta dobro.

Aga je u Vijeću kazao duždu da su uskoci uništil i neret-

l jansku skelu . »Bi lo je uobičajeno da se nere t l janska

gabela daje pod zakup za 70 kesa aspri . Sada je zbog

uskočkih š teta ovaj prihod izgubljen«. Dalje , Derviš-aga

se pozivao na obavezu Venecije da čuva more od gusara

14


Isto, 16. februara 1594.

136



i na činjenicu da tol ika m letačka f lota ne mo že da iz iđe

na kra j sa uskocima. Dužd je ponovio s ta re a rgumente

da Republika vodi odlučnu borbu prot iv uskoka, a l i ih

pom ažu tursk i podanic i . Č auš n i je b io zadovol jan obja-

šnjenjem dužda i dodao je da se može dogodit i da se

zbog uskoka naruš i mir .

1 5 1 )

Izjava Derviš-age zabrinula

je mletačku vladu. Zato ga ni je otpust i la sa konačnim

odgovorom, nego ga je ponovo pozvala u Vijeće deset

dana kasni je . Ni ovaj put aga n i je b io popus t l j iv i j i .

Kazao je da su uskoci zapali l i neret l jansku skelu zajedno

sa pet skela . »Sultan, kao š to bi uradio i dužd kada mu

se oduzme i na jmanj i d io n jegovih pr ihoda , pot roš iće

čitavu svoju državu da ga vrat i«. Svaki napad uskoka

dovodi sul tana do bi jesa. Osim toga, tuži l i su se Francuzi

i Englez i da uskoci napadaju n j ihove brodove.

1 5 2

' Mle-

tačka vlada bi la je u nedoumici š ta se kri je iza pri je tećih

izjava turskog izaslanika. Vlada je odlučila da agu pre-

pus t i dragomanu Noresu, da ovaj u pr iva tnom razgovoru

sa n j im dokuči na m jer e Turak a . U razgovoru aga je

otkrio da se njegov t imar nalazi bl izu Neretve i da mu

rat ne bi donio niš ta dobro. Prikazivao se kao vel iki mle-

tački pr i ja te l j i za to opominje Veneci ju da preduzme

odgovara juće mjere prot iv uskoka . Vraćajući se na usko-

ke aga je iznio neke pojedinost i . »Protiv uskoka svako-

dnevno stižu žalbe na Portu i češće puta oni koji dolaze

žale se da uskoci ruše džamije; donose sobom crteže,

pokazuju mle tačka os t rva , jedno bl izu drugoga, preko

ko jih prolaze uskoci«. Č ak su uskoci sruši l i čuvenu dža-

miju sul tana Mehmeda, zakl jučio je Derviš -aga .

153)

Kad

je dragomanov izvješ taj sas lušan, mletačkoj vladi je lak-

nulo.

Uprkos svim zabranama i pr i je tn jama, mle tački po-

danic i i da l je sarađuju sa uskocima. Ta saradnja u vr i je -

me ra ta između Austr i je i Turske dobi ja la je druge

dimenzi je . Po r ta je formalno imala pravo da op tužu je

Veneci ju za pom oć njeni m n epr i ja te l j im a. Su l tan se lično

obra t io duždu sa zaht jevom da preduzme energične mjere

,M

) A.S.V., E.P. R. 11, 4. februara 1594.

m


155

) Isto.

137



prot iv svoj ih podanika koj i pomažu uskoke . Mletačka

vlada je odgovori la da goni uskoke svim svojim raspolo-

ž iv im snagama, a l i odlučno odbi ja sul tanovu tvrdnju da

mletački podanici sarađuju sa uskocima. »Što se t iče

saopš tenja da su naš i podanic i u dos luhu sa vaš im nepr i -

ja te l j ima, ovo dosada ni jesmo čul i . Vjerujemo da je to

ut isak onih koj i rado ne g ledaju nas tavl janje pr i ja te l j -

stva između nas i uzvišene Porte. Vaše veličanstvo može

bi t i uvjereno da , ako saznamo za takvo dje lovanje b i lo

kojeg našeg podanika , kazničemo ga na js t rož i je . Iako

smo pri ja tel j i svih hrišćanskih vladara, ipak nećemo i

ne možemo dozvoli t i da se sa naše s trane i sa našim

znanjem događa ni jedna s tvar na š te tu v jernog pr i ja -

te l j s tva koje imamo sa Vaš im vel ičans tvom«.

1 54

) Učtivost,

fraze i na go vj eš taj d a »neko« š ir i vi jes t i ni j esu mo gli

razbi t i ukor i jenjeno podozr i jenje na Por t i prema Vene-

ciji.

Inače, uskočkih akcija ove godine bi lo je znatno

manje . Čak je i smanjen b ro j na jamnika , i to Hrva ta .

Albanci koji su proveli šes t godina kao najamnici otpu-

š teni su kućama a n j ihovo mjes to popuni l i su n j ihovi

sunarodnic i .

1 5 5

' Početkom 1595. uskoci kod Ilovika napa-

doše galiju »Molina« i u vodama Istre zaplijeniše dvije

f regate ko je su , krca te skup ocjeno m robo m , p lovile iz

Spl i ta za Veneci ju . Kapetan prot iv uskoka bombardovao

je Senj i iskrcao vojsku u bl iz ini grada, š to je bi la gruba

ter i tor i ja lna povreda . Nadvojvoda Maks imil i jan predu-

zeo je sve mjere da se zapl i jenjena roba vra t i .

1 5 6

' Carski

ambasador , ogorčen zbog pos tupaka Mlečana , optuž io je

dužda da n jegovi l judi pomažu Turke , š to je , naravno,

dužd odbacio . Na kra ju ambasador je kazao da on ne bra-

ni uskoke , da se ograđuje od nj ihovih prepada na mle-

tačke brodove, »al i su dobri vojnici koji brane Hrvatsku

i da ni je bi lo nj ih Petr inju ne bi povrat i l i«.

1 57

) Ambasador

je predao duždu dva memori ja la sa zaht jevom da se

m le tačka flo ta povuče ispred Se nja i pres tane sa gonje-

A.S.V., D.C. R. 8, 27. aprila 1594.

155

) A.S.V., S. secr. R. 90, 19. novembar 1594.

156

) Isto, 25. januar 1595.

157

) A.S.V., E.P. R. 11, 6. marta 1595.

138



njem uskoka kada idu prot iv za jedničkog nepr i ja te l ja .

Ponovol jena je optužba da mle tački brodovi svuda pro-

gone uskoke, pa čak i na austr i jskoj ter i tori j i , i da mle-

tački preds tavnic i pomažu Turke . Napokon optuženi su

m letački ko m and ant i za sk rn jav l je nje leševa , »da su

čak leševe uskoka, već sahranjene, iskopali , odsjekli im

glave i sa radošću is takl i na vrhove pramaca gal i ja na

koje su pr iml jeni ranjeni Turc i i l i ječeni« .

1 5 8

' Jezivost

poda tka nadmašu je užase mnogih s to r i j a o l judsko j sv i -

reposti .

Iako je Senj bio blokiran, uskoci su izlazili i svetil i

se Mlečanima. Sredinom marta uskoci ugrabiše vel iki pl i-

jen u pr is taniš tu Korčule . Ambasador Tomazo Kontar in itužio se caru zbog ovog prepada. Car je i ovaj put

iz javio da su mu t i događaj i kra jn je nepr i ja tn i i pr iznao

»da je kra jn je nezadovol jan br igom koju uskoci zadaju

Vašoj svjet los t i i može Vaša svjet los t bi t i s igurna da se

sve ovo događa prot iv volje njegovog vel ičanstva i da

neće za taj i t i da izda efikasna nare đen ja« da se rob a vrat i

a krivci kazne. Uprkos lošem iskustvu sa obećanjima

dvora, Kontarini optimist ički zaključuje: »Riječi su l ju-

bazne , ob ećanja š i roka , na ređ en ja izgledaju efikasna , iako

uspjes i dosada ne odgovara ju , možda se ubuduće može

nada t i bo l jemu«.

1 5 9

'

0 is tom događaju Kontarini (Contarini) je razgova-

rao sa prvim carevim savje tn ic im a: Rolfom (Rolff), Trav-

čenom i Dorenštajnom (Dorenstein) . Oni su mu kazal i »da

zlo koje čine uskoci i nepri l ike i š te te koje pogađaju

Vašu svje t los t kra jn je su im nepr i ja tne i da n i je pro-

puš teno da se upute dobra naređenja , a l i n i jesu izvršena .

Tolike nepri l ike dobrim dijelom potiču š to senjski kape-tani ne s tanuju u onom kra ju , nego dužnos t vrš i jedan

pomoćni komandant koji možda iz svog interesa dozvo-

l java p l jačke i nas i l ja . Sadašnj i kapetan je poš ten čovjek

i s tanovaće u Senju«, a l i je izabran na novu dužnost .

Njegovim nasl jednicima daće se jasne instrukcije da se

roba vrat i a krivci kazne. »Ja sam kazao« — nastavlja

ambasador — da je namjera dobra , da su r i ječi umjesne ,

m

) Isto.

159

) A.S.V., D.G. f. 23, Prag, 4. aprila 1595.

139



al i da su uspjes i suprotni onome š to se govori i da dobra

volja i obećanje neće popravit i s i tuaci ju, ni t i nadoknadit i

š te tu koju uskoci nanose mle tačkim podanic ima. Prot iv

uskoka su papa, španski kral j i tol iki hrišćanski vladari .Tolika naređenja za koja se tvrdi da su upućena prot iv

uskoka , n i jesu do nj ih dopr la i na jzad potrebno ih je

prot je ra t i iz onoga mjes ta« . Savje tn ic i su odgovori l i da

će uskoke upu t i t i na hrvatsk i f ront prot iv Turak a , a sve

ven tur ine p ro t je ra t i i z Sen ja .

1 6 0

' Nedje l ju dana kasni je

ambasador Kontar in i obavi jes t io je svoju v ladu da su

sen jskom kape tanu upućena vr lo s t roga na ređen ja p ro t iv

us koka .

1 6 1

' Venecija je, za svaki slučaj, i dalje držala blo-

ki ran Senj . Kra jem juna 1595. carski ambasador zaht i je -

vao je od dužda da digne opsadu Senja i dozvoli upući-

vanje namirnica u grad, u prot ivnom uskoci , pr i tegnut i

nuždom, počeće da pl i jene.

1 6 2

' Nekol ike nedje l je rani je u

Veneciji je bio sultanov izaslanik koji je u ime svoga

vladara iz javio da žel i mir sa Venecijom.

1 6 3

'

I pored iskrene žel je , car i njegovi savjetnici prak-

t ično ni jesu mogli obuzdati uskoke. Naređenja su izda-

vana, a l i su iz igravana i l i jednostavno prećutana. Sredi-

nom jul a 1595. uskoci se iskrcaše u N ovigradsko m kan alu,

produžiŠe prema Karinu i zapli jeniše 150 grla krupne i

s i tne s toke. Krivicu za ovaj uskočki prepad Senat je sa

raz logom pr ip isao komandant ima gal i ja i naoružanih

barki koji »ne samo da se ni jesu nalazi l i na svojim mje-

stima, nego za više dana nije se znalo gdje se nalaze«.

Prot iv n j ih je pokrenut kr iv ični pos tupak.

1 6 4

' Uskoci nije-

su š tedjel i ni papske, ni dubrovačke brodove. Papa Kli-

m ent VI II mol io je cara Rudolfa I I (Rudolf) da uskocim a

zabrani pre lazak preko dubrovačke te r i tor i je . '

6 5

' Takođe

,6

°) Isto, Prag, lll. aprila 1595.

"') Isto, Prag, 18. aprila ,1595.

'") A.S.V., EJP. R. 11, 27. juna 1595.

163

) Isto, 1. i 2. juna 1595.

,64

) A.S.V., S. secr. R. 90, 28. jula 1595.

,65

) K. Horvat, Mon. uscocch. I, 82—84.

140



papa je in tervenisao kod nadvojvoda Ferdinanda i Maks i -

mi l i jana da se zauzmu kako uskoci ubuduće ne b i p l i je -

ni l i brodove Ankone koja je pod papskom vlašću.

1 6 6

'

Uskoro papa je p romi jen io miš l j en je o uskoc ima .

U kabinetskim plano vim a o d iza nju us ta nk a na Balkanu

uskoci su imal i da odigra ju ve l iku ulogu. Nj ima je nami-

jenjeno zauzimanje Kl isa i unošenje i skre os lobodi lačke

borbe u narod pod turskom vlašću.

'«) Isto, 84—86.

141



VI

ZAUZEĆE KLISA

1.

Ogromno Osmansko cars tvo, koje se pros t i ra lo na t r i

kontinenta , u drugoj polovini XVI vi jeka dost iglo je

vrhunac svog te r i tor i ja lnog razvoja . Turska je kra jem

XVI vi jeka bi la gospodar gotovo ci je log Balkanskog polu-

ostrva i većeg dijela Panonske nizije. To je bila najveća

država svoga vremena u Evropi , od koje su s trepjel i svi

hr išćanski v ladar i . Vrhunac njenog te r i tor i ja lnog osva-

janja označio je početak njenog s labl jenja .

Različi t i su i mnogostrani uzroci s labl jenja Turskog

cars tva , koje je u sebi objedinjavalo razne rase , narode

i re l ig i je . Nas ovdje v iše in teresuju pos l jedice s labl jenja

Turske nego sami uzroci , koje je teško dokučit i . Vlast

u Cars tvu je počivala na na jg ru bl je m is točnjačkom despo-

t izmu. Od sul tana do pos l jednjeg državnog funkcionera ,

svako je pr im jen j iva o s ilu i nas i l je prem a nižemu od sebe .

»Svi l judi su od prvog do posl jednjeg robovi«, kazao je

mle tački ambasador u Car igradu Mark Antonio Barbaro

(Mare Antonio Barbaro) .

1

'

Meteži , neredi , nasi l ja i pobune krajem XVI i počet-

kom XVII v i jeka potresa l i su Cars tvo, kako u metropol i

t ako i u p rov inc i jama .

2

' Ze m lja se na laz ila u ekon om skom

') Eug'enio Alberi, Relazioni degli ambasciatori veneti, serie III,

vol. I, Firenze, 1885, 329. Iz relacije baila Barbara od 1573.

2

) V. Vinaver, Izvještaj mletačkih ambasadora o opštoj krizi na

Balkanskom poluostrvu krajem XVI i početkom XVII veka,

I. zapisi XX, 1%3,

655 669.

142



i f inans i jskom op ad an ju »zbog nereda i uop š te zbog loše

uprave u c i je lom Cars tvu«. Osnovna pr ivredna dje la tnos t ,

poljoprivreda, bi la je u krizi . Sel jaci su proizvodil i ono-

l iko koliko im je bi lo dovo ljno za ličnu u po treb u, «svjesni

da im višak nas i lno oduzimaju i za to neće da obrađuju

izobil jnu i bogatu zemlju koju imaju, zbog čega se javl ja

oskudica« u pol jopr ivrednim proizvodima.

3

' Beskra jne

plodne oranice pre tvorene su u pus tare i š ikare .

Većinu s tanovniš tva na Balkanu od kojega je najviše

zavisilo Carstvo činili su pravoslavni. »Najveći dio sta-

novniš tva, većinom u Evropi su jadni i nesrećni hrišćani ,

pravoslavni, koji su lišeni slobode, djece i imovine; žive

u jednom s ta lnom i nas l jednom rops tvu«. Za narod jeb i lo na j teže i na jne l jud sk i je odvo đenje m uške d jece u

seraje i l i danak u krvi . Iz redova te poturčene djece

po sta jal i su janičari , spah ije , paš e i dru ge ut ic ajn e l ičnost i

u državi. »Tako, može se reći« — kaže bailo Mateo Zane

(Matteo Zanne) — »da su hrišćani pravoslavni podanici

osnova i temelj ovoga Cars tva, jer od nj ih potiče izobil je

ž i ta , izvršenje v je re i po ras t b lagajn e .«

4

'

Od kiparskoga ra ta još v iše na upravu Cars tva pro-

diru l ju di po po ri jek lu hrišćani , većinom sa Ba lkana .

»Tako gotovo c i je la uprava i komanda vojske je u ruka-

m a i zavisi od robova , por i je klo m hr išćana , ka sni je potur-

čenih, dok su svi vjerski poslovi u rukama Turaka.«

5

'

To pr od iran je u tursku feudalnu klasu , pa čak i vrhove

turske adminis t rac i je , novih druš tvenih e lemenata raznog

soci ja lnog po r i jekla dovelo je do sup rotno s t i između pred-

s tavnika s tarog t imarskog s is tema i t ih novih l judi . Car-

stvo je u cjelini od toga imalo više koristi nego štete.

Ti l judi zaboravljenog pori jekla i bez rodbinskih veza,

koji su se uzdigl i samo zahvaljujući volj i sul tana, bi l i su

njegove na jodani je s luge .

Tako je opš t i druš tveno-ekonomski razvoj Turske

doveo do pogoršanja položaja pokorenog naroda . U ne-

dorečenim zapis ima neukih ka luđera sa kra ja XVI vi jeka

3

) Iz navedene relacije baila Barbara, 313.

4

) Eugenio Alberi, Relazioni... serie III, vol. III, 387—388. Iz rela-

cije baila od 1594.

5

) Isto, vol. II, 364. Iz relacije Lorenca Bernarda od 1592.

143



nailazimo na razne žalbe zbog nasi l ja . To je kao neki

vapaj koj i se povjeravao samo har t i j i . Dubrovčani , koj i

su često putovali po Balkanu, bilo kao trgovci, bilo u

diplomatskoj mis i j i , svuda su v idje l i nas i l ja i nerede .

Dubrovački poslanici pišu iz Carigrada 1596. da vojnici

po drumovima »napadaju svakoga koga s re tnu. Najsvi -

repi ja nas i l ja i zulume čine ne samo prema hr išćanima

nego prema svakome uopš te , i to to l iko da nasred druma

napastvuju tuđe žene a po kućama s i luju neveste i devoj-

ke ovi ljudi , razbe šnjeni prot iv hr išćana«.

6 )

Si lujući svako

l judsko dos tojans tvo, Turc i su v iše nego ikada rani je bru-

talnom si lom sat iral i narod, koji se povlačio u sebe bez

ikakve nade u promjenu na bol je . Pojedinc i su se odme-

tal i u hajduke i l i u obične družine razbojničke da bi svoj

osvetnički bijes iskalil i na Turke il i , još više, na mirne

t rgovce i l i s lučajne namjernike . Bi lo je spontanih o tpora

šir ih razmjera, a l i sve to ni je mijenjalo opštu s l iku bes-

k ra jnog t rp l j e n j a j e dnog na roda .

U takvim uslovim a očigledne bezizlaznost i na rod a

bačenog u b i jedu i s tegnutog nas i l jem, pods t ica j za orga-

nizovani j i o tpor mogao je doći samo spol ja . Na Zapadu,

pod ut ica jem mnogih spisa , v i jes t i i pr iča raznih sumnj i -

vih očevidaca, s t icana je pogrešna predstava o Turskoj .

Svaka s labos t Turaka svjesno je uvel ičavana . Kod najod-

govorni j ih državnika u nekim zapadnim hr išćanskim zem-

l jama polako je počelo da preovladava miš l jenje da je

Osmansko cars tvo rovi to i da je dovol jno nabaci t i ide ju

0 us tanku ba lkansk ih na roda , pa da Turaka nes tane i z

Evrope. Iz takvih zabluda ponikla je jedna poli t ička akci-

ja koja je imala vel iki značaj za naše narode.

Vojna p remoć Turske nad sus jedn im hr i šćansk im

državama bi la je neosporna . Turska do pred kra j XVI

vi jeka n i je doživje la poraz na bojnom pol ju u Evropi .

Osmansko cars tvo preds tavl ja lo je s ta lnu opasnos t za

sus jedne hr išćanske države . Suprotnos t i između Turske

1 Au s tr ije , ko ja se u X VI vi jeku formira kao višenarodn a

država i preuzima na sebe ulogu hrišćanskog prvoborca

protiv Turaka, kao da su nepremostive. Ako je Austr i ja

') V. Vinaver, Dominik Andrijašević, Godišnjak BiH, 1959, 366—

—367.

144



u XVI vi jeku preds tavl ja la hr išćanski bedem Zapada pro-

t iv Turaka, papa je , na čelu katol ičke crkve, bio idejni

vođa borbe prot iv Turaka . U nekim zemljama Balkana

bi lo je dos ta ka tol ičkih manas t i ra i parohi ja . Rim se

ni je n ikada pomir io sa pol i t ičkom i v jerskom prevlašću

Turaka na Balkanu. Pape su organizovale i l i pomagale

sve saveze uperene prot iv Turske. To je u osnovi krs taška

ide ja , s ta ra kol iko je s ta ra borba između hr išćans tva i

i s lama, a l i je po koncepci j i suzbi janja musl imanske pre-

vlas t i na Balkanu potpuno nova . Pokoreni narodi Balka-

na, uz novčanu i vojnu pomoć zapadnih hrišćanskih drža-

va, imali su sopstvenim snagama da se oslobode od

Turaka . Od kra ja XVI do početka XIX vi jeka evropske

hrišćanske države obilato će se koris t i t i tom idejom u

borbi prot iv Turske . Od tada počinje organizovani ja bor-

ba naših naroda prot iv osvajača, ne tol iko zbog intereso-

va nja hr išćanskih država za Balkan, koliko zbog s tva ran ja

povol jn i j ih objekt ivnih us lova vođenja borbe .

Rat između dva cars tva bi jesnio je svom žest inom

na hrvatsko-bosanskoj i s jevernoj ugarskoj granic i . Kada

je aus t r i j ska vojska 22. juna kod Siska potukla Turke ,

vi jes t o pobjedi primljena je u Prag tek 4. jula 1593.

Dvor je bio skeptičan prema takvoj srećnoj vi jes t i , a l i

kada je potvrđena novim izvješ ta j ima, nunci je je , u ime

svih hr išćanskih ambasadora , čes t i tao caru na pobjedi .

Prag je zahvati lo neopis ivo oduševljenje . Mletački amba-

sador Đ akomo Vendram in (Giaccomo Vendram ino) os ta -

vio je autentično svjedočanstvo o vesel ju Pražana. »Pro-

š log dana se pjevalo uz doboš i t rube u vel ikoj crkvi u

pr isus tvu cara i Travčena . Svuda se pr imjećuju opš t i

znaci neobičnog vesel ja i ako bog da da ovo potraje i da

ovaj s rećan ishod ne uspava ove ovdje i ne prouzrokuje

gore događaje«.

7

' Radovala se sva Evropa. Neki vladari

da l i su novčanu pomoć za borbu prot iv Turaka . Pobjeda

nad Turc ima kod Siska podgr i ja la je nade u s rećan ishod

ra t a i pod s takla p ap u Kl imen ta V III da pod gr i j e p lan o

s tvaranju jednog hr išćanskog saveza prot iv Osmanskog

cars tva . Taj p lan prvi je pokrenuo dese t godina rani je

papa Grigor i je XIII .

') A.S.V., D.G. f. 20, Prag, 6. jula 1593.

10 Sen jski uskoci J45



Pape, sa svoj im bogats tvom, adminis t rac i jom, autor i -

te tom i ut icajem, na čelu katol ičke crkve postal i su s tvar-

ni poli t ički vladari . Budno prateći zbivanja u Osmanskom

carstvu pape su došle do zaključka da je kucnuo čas za

ok up l ja nj e hr išćanskih država prot iv nevjernik a . Prvi je

tu zamisao formulisao pa pa Grigo ri je X II I u l je to 1583.

Nuncije Latino Ursino (Latt ino Ursino), u ime Sv. s to-

lice, izložio je duždu plan stvaranja jednog defanzivnog

i ofanzivnog saveza između pap e, Š pa nije i Venecije pro-

t iv sul tana . Po oc jeni pape Grigor i ja XIII , ra t između

Persije i Osmanskog carstva (1570—1590) pogodna je pri-

l ika da hrišćanski vladari sklope savez prot iv Turske i

»povrate tol ike države koje je ona naci ja u raznim vre-

menima osvoj i la od hr išćana«. Nikada se rani je n i je

ukazala takva pri l ika Pogled na Osm ansko cars tvo pap a

je sažeo u tri tačke: »Prvo, turske snage, pored tolikih

nesreća rani je , u ovom dugom ra tu sa Pers i jom znatno

su opale i oslabile. Drugo. Poslušnost i vojna disciplina,

ko j im a je ona nac i ja to liko proš i r ila svoje cars tvo, m nogo

su se izmijenile i uglavnom nedostaju«. Treće. Sultan je

bez ikakvog vojnog iskustva i autori te ta a turske paše

su bez hra bro s t i i vojnog znan ja . Pored navedenih država

u savez bi još ušle Poljska i Rusi ja .

8

' Od tada pa sve

do kra ja aus t r i j sko- turskog ra ta pape će nas to ja t i da

organizuju savez hrišćanskih država prot iv nevjernika i

uporno pozivati Veneciju u savez. Kada je u aprilu 1585.

umro papa Gr igor i j e XII I , n jegov nas l j edn ik papa S iks t

(Sis to) V nastavio je poli t iku svoga prethodnika i maštao

o ratu prot iv Turaka. Krajem avgusta 1586. papa je iz la-

gao mle tačkom ambasadoru Gr i t i ju p lan o napadu na

Aleksandriju. Po zamisli pape, 70—80 galija bilo bi do-

voljno da se zauzme Aleksandri ja i tu izgradi ratna baza.

Pa pa je obećao da će f inansirat i sve učesnike po ho da :

Šp an iju, Đ enovu, Savo ju, Firencu, Maltu, Sici l i ju i, na-

ravno, Veneci ju .

9

' Kada je papa ponovo predložio Venecij i

da uđe u savez, ambasador Gri t i mu je odgovorio da će

Republ ika rado pomoći svakoga u borbi prot iv Turaka

ili jeretika, ali ne može ući u rat zbog svog geopolitičkog

') A.S.V., E. P. R. 2, 18. avgusta 1583.

') A.S.V., Dispacci Roma f. 20, Rim, 30. avgusta 1586.

146



položa ja .

1 0

' Rim je optuživao Veneciju za konzervativnu

spol jnu pol i t iku i l icemjers tvo." '

Kada je izbio rat izemuđ Austr i je i Osmanskog car-

s tva i Balkan postao ratno popriš te , papa je sa više argu-

menata uvjeravao Veneci ju u opravdanos t s tvaranja save-

za hrišćanskih država. Tadašnji papa Kliment VIII ž ivo je

na tome radio. Na to su ga podst ical i i neki naši l judi

koji su dokazival i papi da je Osmansko cars tvo trulo.

K ra je m jan ua ra 1593. hvarski b isku p P etar Č edolini upu-

t io je papi p ismenu poruku kojom ga poziva u borbu

prot iv Turaka i uvjerava da je Turska s laba i da ne može

odol je t i jednom hr išćanskom savezu.

1 2

' Is te godine sličan

predlog je uputio papi i sveštenik Aleksandar Komulović,

rodom iz Spli ta , preporučujući mu da sklopi savez sa

R us i jom.

1 3

' Papa je povjerio Komuloviću važnu misi ju

da za savez pridobije vazalne i nezavisne istočnoevropske

vladare. Novembra 1593. Komulović putuje u Podunavlje

da se obavijes t i o s tanju u Transi lvanij i , Vlaškoj , Molda-

vij i , Poljskoj i uvuče ih u hrišćanski savez prot iv Osman-

skog cars tva .

1 4

' Smatralo se za potrebno da u savez treba

uvući i ruskog cara, jer bi to imalo vel iki ut icaj na pravo-

s lavne u Turskoj , na či j i se ustanak računalo kao na

osnovni uspjeh pothvata . Zato je početkom 1594, po

nalogu pape, Komulović boravio u Rusi j i .

1 5

' Papina nasto-

janja da is točnoevropske zemlje uvuče u savez ni jesu

donijela očekivane rezultate . Vladari ovih zemalja imali

su pametni ja pos la . Diplomatska akci ja n i je imala uspje-

ha ni na Is toku, ni na Zapadu.

Od samog početka rada pape na s tvaranju saveza hri-

šćanskih država prot iv Turaka, Venecija ne samo da je

odbijala poziv da uđe u savez, nego je odlučno bila protiv

10

) Isto, Rim, 15. oktobra 1588.

") A.S.V., D. R. f. 23, 22. m aj 1589.

12

) Jovan Tomić, Pećki patrijarh Jovan i pokret hrišćana na Bal-

kanskom poluostrvu, Zemun, 1903, 12,

") Franjo Rački, Izvještaj A. Komulovića, Starine XIV, 87.

") O. Pirling, Novi izvori o A. Komuloviću, Starine, XVI, 220—

—231. Euzebiie Famedžim, Prilog k poznavanju diplomatskog

poslanstva Aleksandra Komulovića među Slovene, Starine

XXXVI, 9—22.

,5

) Starine XXXVI, 22—28.

147



jedne takve koal ic ije . Niko na Za padu ni je bol je poznavao

Turke od Mlečana. Papa, i ta l i janski vladari , a djel imično

i car znal i su o Turskoj onoliko koliko su im po s lužbenoj

dužnost i saopšt i l i mletački diplomati . Razbori t im, mud-

rim i iskusnim Mlečanima papini planovi prot iv Turske

bil i su prava avantura. Godine 1594. papa je ponovo mle-

tačkom ambasadoru u Rimu Paolu Parut i iz lagao plan o

hr išćanskom savezu prot iv Turske . I ovaj put papa je

tvrdio da je nas tao povol jan t renutak za uspjeh jedne

koal ici je, po š to je Turska iscrpl jen a u ra tu prot iv Pers i je .

Paruta je kazao da ne vidi bl iske znake s loma Turske.

»Na dizanje na rod a i li po bu nu m inis tara ili drugih v ojnih

komandanata ovo Cars tvo je manje podložno nego druge

države«.

1 6

' Vri jeme će potvrdi t i ove Parutine r i ječi . Mleta-

čki ambasador kod cara Tomazo Kontar in i sa i roni jom

je govor io o dotadašnj im uspjes ima hr išćanskog oružja

prot iv Turske . »Slava hr išćanskog oružja prot iv Turaka

ograničava se samo na odbranu. I kada zadrže neko utvr-

đenje i spr i ječe napredovanje nepr i ja te l ja kao pod Be-

čom, smatra se da se napravila vel ika s tvar . Dois ta djelo

ni je malo , a l i n i je dovol jno da se uđe u nepr i ja te l j sku

državu«, oduzme jo j se te r i tor i ja i os labe n jene snage .

1 7

'

Papa je neumorno pozivao Veneciju da s tupi u savez i l ipom ogne caru . Početkom februara 1595. nu nc i je je ukazao

duždu na opasnos t od Turaka i mogućnos t da oni napad-

nu I ta l i ju i posebno mletačke posjede. Tako će se Vene-

ci ja naći prva na udaru »iako je sa vama povezana sud-

bina papske države, jer se ne može ranit i jedna s trana

a da se krv ne prol i je na drugu«. U ime pape, nuncije je

pozvao dužda u savez koji bi još činile: Transilvanija,

Vlaška, Moldavija, Poljska i Rusija. Ako već neće u savez,

neka pomogne ca ra da odbran i Hrva t sko pr imor je od

T ura ka .

1 8

' Poslije ovoga predloga Venecija je zvanično od-

govori la papi preko svoga ambasadora u Rimu i izni je la

svoj s tav o s tvaranju saveza . U tom značajnom doku-

mentu s toj i : »Kada bi bi lo nade da se može napravit i

16

) Giovanni Pellini, Un discorso inedito di Paolo Paruta, Archivio

veneto, quinta serie, vol. 74, 1964, 7, 22, 78.

") E. Alberi, Relazioni... serie I, vol. VI, Firenze, 1862, 229. Iz

relacije Tomaza Kontarinija od 1596.

") A.S.V., E.R. R. 5, 6. februara 1595.

148



kakvo dobro, n i jedan vladar ne b i se našao spremni j i od

nas , jer os im vjerskog obzira , tol iko smo zainteresovani ,

takođe iz državnog razloga, a l i pošto se ne nalaze s tvari

u onome s tanju koje zaht i jevaju tako važne akci je , miš -

l jenja smo da će s l ični pokušaj i os tat i uzaludni i sa naj-

većom opasnošću i nepri ja tnošću za našu državu zbog

krivice onih koji pokreću (akciju) bez ikakve osnove i sa

jedinim c i l jem in teresa i n j ihove pr iva tne kor is t i« .

1 9

'

Republika ni je ht je la niš ta da reskira . Da je Repub-

l ika ušla u savez, bi la bi iz ložena turskim napadima u

Dalmacij i i Levantu. Flotu koju bi dobil i kao pomoć od

pape i cara, Mlečani nijesu željeli da vide u svome Golfu.

Zato je Republika ostala neutralna, a l i iz ložena svima

nepri l ikama savezničkih planova u Dalmacij i i vrš l janja

raznih agenata . Mnogobrojni papini i carevi l judi ž ivo

rade na pr idobi janju mle tačkih podanika u Dalmaci j i i

uvlače ih u svoje mreže i planove.

Aus t r i j a j e , uz mora lnu podršku pape , nas to ja la da

podja rml jen i na rod pod igne na us tanak pro t iv Turaka .

Car Rudolf od abr ao je Bosnu k ao popr iš te jedne os lobo-

dilačke akcije . Caru je , u ime hrišćanskog s tanovniš tva

Bosne, došao Franjo Brtučević. Car je sredinom apri la1595. prog lasom ob javio hrišćanim a B osne i su sjed nih

zemal ja da ih pr ima pod svoju zaš t i tu .

2 0

' Uz to je car

odlučio da uskočke akcije poveže sa oslobodilačkim po-

kretom naroda u Bosni . U Beču se vjerovalo da će jedna

uspjela uskočka akcija podići hrišćane Bosne. Za početak

akcije izabran je Klis .

2

Na preot imanje Kl isa na carskom se dvoru pomiš l ja -

lo skoro od pada ovog grada pod tursku vlas t . Ni jedan

hrvatski grad ni je raspal j ivao maš tu cara , nadvojvode i

plemstva kao Klis . Gubitak grada najviše je ožalost io

") Jovan Tom ić, Građa za istoriju pokreta na Balkanu protiv

Turaka krajem XVI i početkom XVII veka, knj. I (—Građa),

Beograd, 1933, 25.

a

) R. Lopašić, Spomenici hrvatske krajine, knj. I, Zagreb, 1884,

195.

149



katol ičko sveštenstvo Dalmacije , koje počinje da plete

zavjeru o preo t im an ju tvrđave . Prvi zavjerenik fra Fi lipo,

rodom Splićanin, početkom 1554. iznio je caru plan o

osvajanju Klisa . Mletačka diplomati ja brzo je saznala za

ovaj plan. Fra Fi l ipo je osuđen na progonstvo. Glavni

mletački povjerenik bio je Mihailo Crnojević, tada u s luž-

bi nu nc ija Dolfina (Dolfino). B io je to kult ura n i obra-

zovan čovjek, obišao je »mnoge i na judal jeni je kra jeve

svijeta , razumije i govori mnoge jezike, zbog čega ga ovaj

dvo r do sta voli i c i jeni«. O svim plano vim a fra Fi l ipa

Crnojević je izvi jes t io Mlečane. Zavjera je na vri jeme

otkr ivena i osujećena .

2 1

'

Č etvrt vi jek a kas nije javio se nov zav jerenik fra

Anđelo Grgeto Trogiranin. On je nadvojvodi Karlu pred-

ložio zauzimanje Klisa, Solina i Sinja. Car se zanosio da

uz papinu pomoć »povrat i tol ika izgubljena mjesta«. Do-

lazak fra Anđela jo š više je učvrs t io cara da je na pra vo m

pu tu. U početku f ra t ru se n i je pr idavao značaj , a li pos l i je

razgovora sa nj im odgovorne poli t ičke l ičnost i su zaklju-

čile da »ne govori bez osnova«. Pregovori su vođeni u

na jve ćoj t a jno s t i .

2 2

' Krajem apri la 1580. nadvojvoda Karlo

izdao je povel ju ko jom je obje lodanio da je sa f ra Anđe-

lom sklopio ugovor za odbranu kl iške kra j ine od Tura-

ka .

2 3

' Ugovor je ozbil jno shvaćen i priš lo se njegovom

ost va ren ju. Početkom 1583. vel iki br o j uskoka , pod ko-

m an do m Đ ura Daničića , kop nom i m orem d ošao je u bli -

zinu Spli ta sa namjerom da osvoji Kamen, Solin i Klis .

Uskoci se sm jes t iše u f ranjevački m an as t i r i na dbisk upsk i

kaštel u neposrednoj bl iz ini grada. Daničić je poručio

spl i t skom knezu da je došao po naređenju nadvojvode

Karla i da ga ne uznemirava nikakvim zaht jevima. U sa-

mom Klisu bi lo je dosta zavjerenika, a l i su, zbog nepaž-

nj e , otkr iven i i obješeni . Uskoci na pa do še Tur ke i teško

ih poraziše . Poginulo je preko 100 Turaka i nekoliko

uskok a. Uz usko ke bi lo je dos ta mle tačkih pod anika . Plan

o osv aj an ju Kl isa 1583. b io je po s l je dn ja genera lna pro ba

21

) A.S.V., Consiglio dei Dieci; Lettere di ambasciatori, Germania

b. 13, Prag, 1555. Prilog pisma Mihaila Crnojevića od 15. jula

1555.

a

) K. Horvat, Mon. uscocch. I, 28. Dokum enat je od 16. maja 158&

B

) Isto, 29—30.

150



pred uspješno osvajanje tvrđave 1596. godine. Venecija

je uloži la protes t caru i zahti jevala da se uskoci smjesta

povuku. Venecija je s trahovala da susjedni Turci ne pomi-

s le da je i ona umiješana u aferu.

24)

Fra Anđelo je uspio da i papu zainteresuje za svoj

plan . U Gracu kr aj em m a ja 1586. fra Anđelo i paps ki

nunci je Pje t ro Kalvuči sklopi l i su ugovor o osvajanju

Sinja , Solina, Kamena, Zadvarja , Noćjaka, Rakitnice, Das-

line i Velima. Fratar se obavezao da će ova mjesta uzeti

do Miholjdana »o mom trošku i bez ikakve pomoći i

predat i ih s lobodne u n jegove ruke«.

25

) Kalvuči je bio

prosto opčinjen i čvrs to vjerovao da će to bi t i ne samo

početak oslobođenja Ugarskog kral jevstva, nego i početak

uniš tenja »velikog is točnog zmaja«. Papa je potvrdio plan

0 osvajanju Kl isa i os ta l ih mjes ta .

2 6

) Fra Anđelo je uvje-

ravao Kalvučija (Calvucci) da mu čak ni pomoć iz Španije

ni je potrebna, da će o svome trošku mobil isat i 200 uskoka

1 na nj ihovom čelu pobjedonosno ući u Klis .

27

) Fra ta r

je računao i na španskog kra l ja i u tom smis lu pravio

fantas tične planove da Veneci ja pos tane špa nski vazal .

28

)

Is tovremeno organizovao je mrežu zavjerenika u mnogim

mjest ima kl iškog sandžakata . Zamišl jao je da će u pogra-

ničnim zemljama Lici , Bosni i Hercegovini planuti pobu-

na čim padne Klis .

29

)

Vri jeme je odmicalo a u Klisu su i dal je s jedi l i

Turci . Plan fra Anđela pa o je u zaborav , a l i ide ja o

zauzimanju Kl isa n i je napuš tena . Svi p lanovi o osvajanju

") K. Horvat, Mon. uscocch . I, 30—31, A.S.V., S. secr. R. 83,

15. januara 1585.

a

) K. Horvat. Mon. uscocch. I, 40 -4 1 .

26

) Isto, 42—44

") Isto, 48—49.

28

) A.S.V., D.R. f. 26, Rim, 12. januara 1591.

M

) Isto, Rim, 18. januara 1592. Prilog pisma Balduina Masa bez

datuma. Iz toga pisma valja navesti neke pojedinosti. »Sara-

jevo grad u Bosni sa 30.000 ognjišta je trgovački grad. Većina

(stanovnika) u njem u su hrišćani i nem a tvrđave«. Zatim

kaže da je Hercegovina dio Srbije.

Naveden je spisak zavjerenika po gradovima i tvrđavama:

Klis i Sinj lil ljudi, Solin 11, Poljica 2, Kamen 3, Petrovo

Polje 7, Zagorje 7, Knin 6, Vrgorac, Zadvarje i Noćjak 6, Rakit-

nica i Dasima 5 i Lika 6 ljudi.

151



vio je pro glas k oj im se usk očke vojvode* Đ uro Dan ičić

i Milan Miličić ucjenjuju na po 1000 dukata , a desetorica

mletačkih podanika, učesnika u napadu, na po 200 du-

kata . Trojica uhvaćenih učesnika javno su obješena.

3 4

'

To je bio odgovor Republike uskocima i svojim podani-

c ima koje je progons tvom, uc jenama i v ješa l ima t rebalo

zastraš i t i . Ali ni jesu bi l i u pi tanju pojedinci , nego či tav

narod, koj i se n i je mogao zas t raš i t i n ikakvim kaznama.

Mletački podanici u Dalmaciji , a naročito sveštenstvo, sa

fanatičnim odu ševl jenjem su radil i za hr išćansku s tvar .

Mreža zavjere izvan Klisa i u samoj tvrđavi i dal je

se plela . Još je bi lo samo pitanje vremena kad će zavje-

renici ući u tvrđavu. Kao da se svakome žuri lo. Februara

i mar ta uskoci ponovo napadaju Kl is , a l i bez uspjeha .

3 5

'

Napokon Klis je osvojen. Desetog marta 1596. u Veneciji

je primljena vijest da ie 8(k) uskoka zauzelo Klis .

3

" ' lako

je bi la netačna, ova vi jes t izazvala je pravo zaprepašćenje

u Veneciji . Polit ička kriza između Venecije i pape otvo-

rena je . Papski nuncije Graci jani požurio se u Savjet da

duždu saopšti da je car bez saglasnosti pape zauzeo Klis,

ali is tovremeno izrazi negodovanje svetog oca što su se

mletački predstavnici u Dalmacij i svim sredstvima su-

prots tavi l i carskoj vojsci . Dužd je odvrat io da sve ove

stvari oko Klisa zadaju Republici vel ike brige »jer kome

je vatra bl izu treba da mnogo pazi da se ne opeče«.

37

'

Vatra je buknula i još se ni je znalo ko će se oprl j i t i .

Mletačka vlada je oci jeni la da papine i careve intr ige

oko Klisa su is to tol iko uperene prot iv nje koliko i prot iv

Turske. Malo kasnije Nikolo Kontarini (Nicolo Contarini) ,

oc jenjujući događaje oko Kl isa , p isao je da Aus t r i janc i

podržavaju uskoke »jer n i jedna s tvar n i je im se dopadala

kao da Republiku iz lažu trošku i kada bi došao pogodan

trenutak da je uvuku u rat prot iv Osmanske kuće«. Pre-

ma papi , Kontarini je bio još oštr i j i . »Bilo kako bi lo, ra t

se može vodit i na kojem bilo mjestu, a l i da je daleko od

crkvenih granica. Dok su drugi ratovali , pape su koris t i le

34

) J. Tomić, Građa, 16—18.

35

) K. Horvat. Mon. uscocch. I. 91—92.

"') Isto, 90.

37

) Isto, 108—110.

153



pri l iku da uzdignu svoj autor i te t« .

3 8

' Venecija ni je ht je la

da vadi kestenje iz vatre za drugoga; obično to su drugi

radili za nju.

Kada je zavjera potpuno dovršena ,u zoru 7 . apr i la1596. oko 600 uskoka sa zavjeremVir"« i? Splita i okoline

"ušlo ie U Klis , po što s u j h prep ust i l i neki Č lanovi tur ske

^ p s ^ e T ^ ^ m n d a n t t v r ^ v e ^ b e z ikakvog o tg ora . p red ao

je kl jučgye~grada uskocima, kojFsasjekoše~v^crdkj_4iu^v- '

de. Osvajanje^Clisa s lavl jeno je kao vel ika pobjeda hriš-

ć^ j^^S LT ^^ ' s l f l in ^ I^^ Pp š to j e rečena tv r đa v^ od velikog

_ zn ačaj a j e r _ j e kljuc~~čijele H rv ats ke i jedno g ~HijeIa

B o s n e « e s t je u P ra gu izazvala »neobično veliko

okrepl jenje , nadajući se na jbol jem uspjehu na one s t ra-ne« .

4 0

' U opš tem oduševl jenju v jerovalo se da je put do

Carigrada otvoren. Spl i t sk i kanonik Hi jeronim Pavon

(Hieronimo Pavon) je pisao: »I pošto do Carigrada nema

druge tvrđave, svi narodi i sva Murlakija ustaće prot iv

Turaka , ne čekajući drugo os im jednog kapetana od

pape il i njegovog svetog carskog veličanstva«. Na bedeme

Klisa i s taknuta je zas tava sa krs tom.

4 1

' Turskim glavama,

kao vijencem, okićeni su zidovi tvrđave. Ljepši i varvar-

ski j i pobjednički vi jenac osvajači ni jesu mogli zamisl i t i .

Zauzeće Klisa bi lo je probni kamen jedne dugo pri-

premane zavjere , koja će imat i na jviše značaja za samu

Dalmaciju. Venecija , kao neutralna država, našla se u

nepr i ja tnom položaju . Uskoci , krvni nepr i ja te l j i Republ i -

ke, nadomaku Spli ta s lavi l i su jednu od najvećih pobjeda

nad Turc ima. Tr i jum f je b io uvećan o s jećanjem samo-

zadovoljs tva, jer je izveden na oči Venecije i suprotno

njenim interes ima. Papa i car su se zloguko radovali da

Turc i mo gu nap as t i V eneci ju ili up ut i t i f lo tu u Jad ran sko

more, š to bi dovelo do rata između Republike i Osman-

skog carstva. Tako bi Mlečani »uradili ono što je trebalo

3

) Gaetano Gozzi, II doge Nicol6 Contarini, Venezia—Roma, 1961,

327.

3

') K. Horvat, Mon. uscocch. I, 95.

w

) K. Horvat, Prilozi za hrvatsku povijest iz rimskih arhiva, Sta-

rine XXXIV, Zagreb, 1913, 125.

41


154



da urade dobrovol jno« .

4 2

' Njihove s lutnje ni jesu se obis t i -

ni le . Venecija je bi la dovoljno iskusna i spretna da izbje-

gne postavljene zamke. Mlečani prvo preduzeše mjere

za zašt i tu svoje ter i tori je . U Venecij i je bi lo spremno 800

vojnika da pređe u Dalmaci ju »da zaš t i te onu te r i tor i ju

od napada koj i mogu izves t i uskoci« .

4 3

' Mletačka vlada

više je s trepjela zbog svojih podanika koji su se odmet-

nuli nego zbog u sko ka.

U napadu na Klis učestvovali su Splićani, Kaštelani,

Šibenčani, Poljičani i morlaci, skoro sve mletački poda-

nici .

4 4

' U Klisu, zajedno sa uskocima, bilo je dosta Spli-

ćana i Kaštelana. Događaj je potresao svu mletačku Dal-

maci ju . Ona pr ikr ivena mržnja prema Mlečanima preras la

je u pravu pobunu. »Svi su zainteresovani o s tvarima

Klisa i u duši su naklonjeni Carstvu«, kaže generalni

providur. Dalmatinci su vjerovali da bi bi l i u mnogo

bol jem položaju da je Kl is u rukama Austr i janaca , umje-

s to pod vlašću Turaka.

4 5

' Mnogi mletački podanici, učes-

nici u osvajanju Klisa , po povratku kući sklonil i su se

u planin e, kao š to je to bio s lučaj sa s tanovn iš tvom

Kaštel-Sućurca i t rogirske obale , bojeći se dolaska gene-

ra lnog prov idura .

4 6

' Napad na Klis bio je is tovremeno

napad na neutralnost i integri te t Republike.

U ovakvim okolnost ima čvrs ta odluka Venecije je

bi la da očuva dobre sus jedske odnose i pr i ja te l j s tvo sa

Turskom, pazeći da se mnogo ne zamjeri papi . Učešće

mletačkih podanika u osvajanju Kl isa o tkr i lo je nepopu-

larnost Venecije u Dalmacij i . Senat je krajem apri la 1596.

pisao genera lnom providuru »da je ovo događaj koj i

nam je donio vel iku nepri l iku gledajući kako se bl izu

naših granica potresa mir koji smo mnogo žel je l i da se

očuva na obostranu koris t«.

47

) Da bi Turcima pruži l i

dokaz dobronamjernost i , Mlečani su im dozvoli l i s lobo-

42

) Isto, 96.

43

) Isto, 103.

44

) Isto, 100—ilG2.

45

) J. Tomić, Građa, 59.

4

<) Isto, 57—58.

47

) Isto, 50—51.

155



dan prenos namirnica preko svoje te r i tor i je .

4 8

' Mletačka

vlada preduze korake i na Port i da za događaje oko Klisa

skine odgovornost sa sebe.

Na gubitak Klisa Turci reagovaše vrlo brzo. Već kra-jem aprila 1596. pet sandžak-begova sa 8000 vojnika bilo

je angažovano u opsadi Klisa .

4 9

' Položaj ops jednut ih usko-

ka postojao je sve teži . Papa i nadvojvoda trudil i su se

da pomognu Klisu. Pomoć tvrđavi mogla se samo doturi t i

preko mletačke teri tori je . Zato je u Pragu i Rimu izvršen

diplomatski pr i t i sak na Veneci ju . Nunci je u Pragu saop-

š t io j e mle tačkom ambasadoru da b i papa b io k ra jn je

nezadovol jan ako Veneci ja spr i ječi pomoć Kl isu .

5 0

' U Se-

nju se spremala ve l ika pomoć u l juds tvu i mater i ja lu .Pronosile su se vijesti da oko 1500 uskoka hita u pomoć

Klisu. Ta vijest bila je dovoljna da se preko 300 Kašte-

lana pr idruže uskocima upućenim u pomoć pos jednut ima.

»Svi spo sobn i sa ost rva Ć iova i m no gi drugi prešl i su

na kopno«, da sačekaju uskoke .

5 1

' Iako se ova vijest o

pomoći Klisu pokazala netačna, oko 200 mletačkih poda-

nika iz Trogira, Splita i Šibenika u noći 12. maja ušlo je

u Klis bez ikakvog otpora Turaka. Kao da su ih pust i l i

u mišolovku. Generalni providur Moro je tvrdio da sumletački podanic i uš l i u u tvrđenje na pr imamlj ivu ponu-

du kapetana Alesandr i ja .

5 2

' Dolazak ovog pojačanja ul io

je ve l ike nade ops jednut ima.

Mletačka vlada, pod pri t iskom pape, ni je se usudila

da o tvoreno sprečava doturanje pomoći Kl isu . Odgovorne

ličnost i u Venecij i uvjeravale su nuncija da su izdata

naređenja mle tačkim preds tavnic ima u Dalmaci j i »da

pomoć koja se šal je Klisu da prolazi ta jno i izvan dogle-

da nj ihovih gal i ja , da će se pretvarat i i pust i t i da prođe.«

Ali što se t iče uskoka potrebno je paziti da se ne gnijezde

na os t rv ima i da ne skupl ja ju l jude na kopnu, n i t i da

prelaze ispred gal i ja , jer u tom slučaju Venecija bi r iz i-

kovala mir sa Turskom. Mlečani su obećali da će diplo-

4

) Isto, 50—51.

49

) Isto, 69.

Isto, 95.

s

') Isto, 86-87.

Isto, 89—90.

156



matski podrža t i saveznike » tako da mogu kor isni je upo-

t r i jebi t i svoje snage prot iv za jedničkog nepr i ja te l ja« .

5 3

'

Ovu izjavu mletačka vlada je dala kad joj je bi lo jasno

da je sudbina Klisa zapečaćena.

Klis je bi lo lakše osvoji t i nego branit i . Na granici

dvije države, daleko od austr i jskih baza, tvrđavu je bi lo

teško snabdjet i . Uprkos svim teškoćama uradilo se sve

š to se moglo . Sredinom maja oko 16 uskočkih barki upu-

ćeno je u pomoć Klisu, dok je komandant Lenković na

čelu nekoliko četa hitao u pomoć tvrđavi. Vijest o pristi-

zanju pomoći mletački podanici primil i su sa oduševlje-

njem. »Na vi jes t o dolasku ovih l judi« — piše generalni

providur — »stanovnici sa ter i tori je Vaše uzvišenost i i

Kaštelani , svi su se pokrenuli i pošl i da se ujedine s nj i-

ma tako da niko ni je ostao osim nemoćnih s taraca i žena.

Samo iz Trogira je pošlo preko 200 ljudi«. Popovi i fratri

najviše su se angažovali da pokrenu narod »govoreći da

je to namjera i iz r ič i to naređenje pape«.

5 4

'

Ovaj ta las oduševl jenja uzdigao je borbeno raspolo-

ženje uskoka. U noći 21. maja oko 600 uskoka i mle-

tačkih podanika , sa 20 konja na tovarenih hranom, pod

komandom Brtučevića ušlo je u Klis . Vojsku su proveli

do utvrđenja neki morlac i koj i su u tekl i iz turskog lo-

gora .

5 5

' Č et ir i dana k asn ije u Rogoznici se iskrcao gene-

ral Lenković sa 70—80 brodova i četiri marcili jane. Gene-

ral je došao sa ci l jem da razbije tursku blokadu Klisa ,

računajući mnogo na morlake »koj i se dušom i u s tvar-

nos t i pokazuju n jegove pr is ta l ice«.

5 6

'

U noći 27. m a ja ca rska vo jska, či ju su polov inu činil i

mletački podanici, približila se Klisu. U sukobu sa Turci-

ma, carska vojska b i la je potučena . I pored pre t rp l jenog

poraza, Lenković se sa 600 ljudi probi u Klis , gdje se

zadržao samo dva dana i zat im se povukao. Lenković je

sa mal im snagama napao tursku vojsku, v jerujući »da će

M

) K. Horvat, Mon. uscocch. I, lil4—115.

M


55


56

) Isto, 121—122.

157



m orlaci bi t i u pom oći«, a l i oni os tado še nea ktivn i .

5 7

'

S ju tra d an , odnosno_ 30. m a j a 1596, Tu rci zauzeše K lis .

58

'

Kl is je pao pos l i je herojske , na tčovječanske borbe

uskoka i os ta le posade . Od samog osvajanja u tvrđenja

posada ni je imala dovol jno namirnica i munic i je . Uskoro

su Turci uništil i cisterne i posadu lišil i vode. Glad i bolest

proređivale su posadu koja se zais ta junački držala . Brtu-

čević je tvrdio papi »da smo i pse jeli i zbog čednosti

ne pr iča se , a l i je tačno. . . da smo je l i l judsko meso«.

5 9

'

Kad se posada uvjer i la da jo j nema spasa , predala se

pod uslovom da s lobodno napust i utvrđenje, a l i da ostavi

svu robu. Turc i su o tp ra t i l i usk oke do mle tačke granice .

6 0

'

Vijes t o padu Klisa primljena je sa is to tol iko tuge

koliko je vi jes t o osvojenju s lavl jena kao vel ika pobjeda.

Gubi tak utvrđenja na jviše je pogodio cara . Pad grada

»je toliko ožalostilo ovoga vladara i ovaj dvor, da se to

ne može se mnogo ri ječi izrazi t i«.

6 1

' Za poraz kod Klisa

krivica je sval j ivana na Dalmatince i uskoke, koji na

vr i jeme ni jesu uni je l i munic i ju u tvrđavu.

6 2

' U borbama

oko Klisa poginulo je oko 300 Dalmatinaca i još više

uskoka. Senj je os tao gotovo bez s traže i nadvojvoda je

m ora o upu t i t i lj uds tvo ta m o .

6 3

'

U Venecij i je vi jes t o padu Klisa primljena sa olak-

šanjem. Mlečani su se držali kao da ih se cijela stvar

ne t iče i pretvaral i se da oni i nj ihovi podanici ni jesu

imali nikakvog učešća u događaju.

6 4

' Papski nuncije u

Venecij i Graci jani tačno je primijet io da se Republika

»oslobodila jedne vel ike brige u koju je doveo rat na

njenim granicama, a n jeni podanic i prot iv vol je dužda

su se naoružali«.

6 5

' To je bilo sasvim tačno. Padom Klisa

u turske ruke uniš teno je jedno opasno žar iš te mogućih

zapleta i sukoba Republike i sa Turskom i sa saveznicima.

n

) Isto, 127,129—130, 131.

H

) Isto, 133.

s


M


") K. Horvat, Mon. uscocch. I, 126.

62

) Horvat, Starine XXXIV, 130.

63


M


M

) Isto, 125.

158



Borbe oko Kl isa i rad saveznika na d izanju us tanka

u Albanij i i os tal im dijelovima Balkana oci jenjeni su

u Venecij i kao avantura. Događaj oko Klisa donio je

samo »znatne gubitke i uniš tenja š to se uostalom odgo-

dilo ovom pri l ikom«, jer ovi pokret i u Dalmacij i i Alba-

ni j i , »bez uspjeha i u nevri jeme, zajedno i sa drugim

stvarima ubrzal i su sul tanovu odluku da l ično pođe u

pohod prot iv hr išćana«.

6 6

' Povratak Klisa s i lno je podigao

samopouzdanje Turaka i pol ju l jao pres t iž saveznika u

ovome kra ju .

Napad na Klis pokazao se kao poli t ička avantura.

Za osvajanje ove tvrđave najzaslužnij i su bi l i mletački

podanici koji su bili inicijatori i glavni zavjerenici oveakcije. Zauzeće Klisa je pozdravljeno kao početak oslo-

bođenja Bosne i dal je c i je log Balkana. Te vel ike nade

bile su neosno vane. Niko se u Bosni ni je po kre nu o. Savez-

nici su nosili ugarak u Tursku a zapalil i su Dalmaciju.

Od turskih podanika jedino su Polj ičani uzel i učešće u

akcij i . Oni su odavno bi l i uskočki ja taci i nj ih ni je bi lo

teško pridobit i . To je bi la jedna loše proračunata akci ja

sa više oduševljenja nego vojničkog smisla .

Klis je i dal je , dugo godina, os tao meta raznih

planova o osvajanju , koje n ikada ni je n i pokušano. U to-

ku 1597. godine pronosile su se vijesti i kovale nekakve

zav je re o ponovnom napadu na Kl i s .

6 7 )

Za osvajanje ove

tvrđave najviše su se zalagali mletački podanici . Događaji

oko Klisa znatno su poremeti l i privredu Dalmacije . Trgo-

vina sa Bosnom bila je prekinuta . Mnogo mletačkih

podanika ostavilo je motiku i la t i lo se puške i l i , iz s traha

od svojih gospodara, sklonilo se u šumu. Svuda se zapa-

ža lo revolucionarno vrenje izazvano događaj ima i teškim

stanjem svih društvenih s lojeva u Dalmacij i . Plemstvo,

nepo slušno i nep ouz dano , »pok azuje se žel jno novina

i revolucionarnih prevra ta , je r je uvjereno da t ime može

mnogo pobol jša t i svoje s tanje i sudbinu« — kaže provi-

dur Bembo. Građans tvo i puk bi l i su mnogo bol je raspo-

") J. Tomić, Građa, 153—155.

") Isto , 254—255; 259; 262—263; 272—273; 274—276; 281—282;

283—284.

159



loženi prema Venecij i .

6 8

' Padom Klisa revolucionarni

zanos mle tačkih podanika znatno je splasnuo. Još samo

pojedine usi jane glave vjerovale su u čuda. Događaji oko

Klisa ostavil i su Mlečanima u nasl jedstvo: normalizo-

vanje odnosa sa Turc ima, smirenje svoj ih podanika i

sukob sa papom.

3.

Sa Turcima Venecija je brzo normalizovala svoje

odnose. U toku opsade Klisa Mlečani su sarađival i sa

Turcima, is t ina, ne otvoreno, a l i svojim s tavom nijesu

ih izazival i. Ć esarovci su za gubitak Klisa po ta jn o optu -

živali Mlečane »koji ne samo da nijesu doprinijeli očuva-

nju onoga mjes ta nego su ta jno da l i pomoć Turc ima da

ga povra te« .

6 9

' Koliko su uradili za Turke, toliko su Mle-

čani pom ogli i Ć esarovcima. Oni ni je su imali snaga da se

suprots tave i jednoj i drugoj s trani , zato su svima gledali

kroz prs te , os im svoj im podanic ima koj i su se o tvoreno

pobunil i .

Dok su Klis držali uskoci, mletački podanici iz Splita

i okoline aktivno su uzimali učešća u svim događajima

oko ove tvrrTflvfv TI tr>

vri

jemp Mlečani nijesu mogli pre-

duzet i n i jednu prakt ičnu mjeru da smire svoje podanike

i ograniči l i su se samo na to da obuzdaju pokret u samim

gradovima. Pad Kl isa d je lovao je kao grom iz neba na

mletačke podanike . Narod je odmah os je t io da su n je-

gove nade iznevjerene i da će za učešće u napadu na Klis

odgovarat i- p ie d svo jim vlas t im a. M jia tu p riča o uako-

cima i caru čuli su se plač, vapaj, poka j a n j e i ž a lbe .

7 0

'

Mlečani su prvo dopust i l i da se s t išaju događaji a zat im

počel i sa kaž njav an jem svoj ih nepo s lušnih pod anika .

Dobar dio-ki ivaca sklonio se iz Dalmacije . Vrlo mali broj

l judi je osuđen na smrt , dok je na jveći broj osuđen na

zatvor i l i na gal i je . Mlečani se ni jesu pokazali mnogo

osvetol jubivi , je r su se boja l i da dras t ični j im mjerama

ne ot je ra ju narod u šumu i l i preko granice , š to b i moglo

M

) Isto, 68.


70

) J. Tomić, Građa, 133.

160



imati težih poli t ičkih posl jedica za Dalmaciju. Ljudi su

ubzro uvidjel i svoju zabludu i iskreno se kajal i .

Mlečanimaje b i lo jasno odakle v je tar duva . Zatucano

i vjer ski iski tucivo sel jaš tvo Da lmac ije . počTu ticaiemklera, u ze lcf je učešće u a kc iji više iz religioZrilh nego

poli t ičkih motiva. Sveštenici su javno iš l i po nasel j ima

i priređival i svečane procesi je . Sa nredikaonice u crkvi

i na svakom drugom mjes tu paros i su ve l ića l iUskočki

po th va t »p rik az uju ći "koliko bi bo gu bilo di'ago ifer se

iskorijene npvjprniri -^-rrlrr. Ki pfimr.11 li njThnvp^hl Sf

duše_spas lea .

7 1 )

Narod je prihvatio krs taški poziv svojih

paroha prot iv nevjernika i l i s tom se umiješao u događaj

oko Klisa . Sveštenstvo, s biskupom na čelu, pod papinomzašt i tom, bi lo je ideološki vođa pokreta u Dalmacij i .

Kfjppov rarl hin n su pr otn os ti sa inte resim a Ven ecije.

M lečani su u p očet ku dosta" upi'ćZllu i stid ljiv u s k it ta li

pažnju Vatikana na rad sveštenstva u Dalmacij i . Ukoliko

je djelatnost klera postajala sve drski ja i prelazi la gra-

nice lojalnosti prema Veneciji , utoliko su Mlečani sve

energičnije se zauzimali u Rimu.

Prvoga juna, kada se u Rimu još ni je znalo za sudbi-

nu Klisa , m letački am ba sa do r Dolfin (Dolfino) pr im ljen

je u audijenci ju kod pape. On je izrazio nezadovoljs tvo

svoje vlade zbog drskih postupaka sveštenika u Dalma-

ci j i , upisujući im u gri jeh sve nedaće ove pokraj ine.

Papa, revolt i ran, odgovorio je sa izvjesnim čuđenjem:

»To su krupne s tvar i koje nam se n imalo ne dopadaju ,

a l i š ta mi možemo da učinimo ako je mržnja koju ga j i

ov aj na rod , ne sam o sveštenstvo, nego i la ici , prot iv

Turaka tol iko vel ika i tako razložna? Šta bis te ht je l i ,

gospodine, da mi uradimo?« Ambasador je odgovorio da

pozivanjem naroda na us tanak u ime vjere dovodi u p i ta -

nje ugled i vlast jedne države. Ove riječi još više su iza-

zvale pa pu , ko ji je I ju t i to dobacio Dolfinu: »Pa val jda se

neće hapsiti crkveni l judi? Mi to izvjesno ne bismo uči-

ni l i ; a l i neka nam se pokaže š ta imamo da uradimo, pa

ćemo to ispuniti drage volje«.

72

*

") Isto, 173—174.

, 2

) J. Tomić, Grad Klis, 252; isti, Građa, 144—145.

11 Senjski uskoci 1 6 1



Veneci ja n i je dobi la zadovol javajući odgovor od pa-

pe. Mlečani su stali na stanovište da se radi o odnosu

države pr em a svoj im poda nic ima, a ne o ideološkom

sukobu, na čemu je ins is t i rao Rim. Republika je branila

osnovni pr inc ip svoje unutrašnje pol i t ike : nadmoćnos t

državne vlas t i nad vjerskom. Mlečani su odlučno odbi-

ja l i m je ša nj e pap e u svoje un ut ra šn je poslove . Ofll l l ljesu

dozvoljavali da sveštena lica, u imo viših ciljeva hrlšćan-

s tva , i s tupaju prot iv državnih in teresa .

Mlečani se ni jesu ustručavali da uhapse odgovorne

sve šten ike u Dafairaciji, sTo je d ovelo do s uk ob a sa bisku-

pima. Troj jca da lmat inskih b iskupa su prot je ram zbog

odupiranja naređenj ima iz Veneci je . Mle tački ambasadoru Rimu Dolfin uvjera vao je pa pu da je Republ ika poka-

zivala vel iko razumijevanje prema sveštenstvu, a l i ono

je svoj im radom dovelo u opasnos t n jene in terese u Dal-

m aci j i . Dolfin n i j e po m in jao hap šen ja i progon s tva , a l i

u Rimu se to znalo iz drugih izvora. Pagaje izrazio žal je-

nje i zabr inutos t zbog ovakvog pos tupkaSinior l le . »Neka

bog da« —jizviknuo ie oz lojeđeno papa — »da ni je i s t ina

ono što nam je refer isano da su ona gospoda naku pi la

to l iko mržnje prot iv k l f~

a

n ^ajmnri j i f in

fift

finda m nln-pomalo^svetcsulmaZH?

U Veneci j i n iko ni je b io oduševl jen zbog hapšenja

sveštenstva u Dalmaciji , ali Mlečani su bili prinuđeni na

takav korak. Da su kaznili sve krivce, nijedan sveštenik

ne bi os tao n a s lobodi . I u vri jem e kl iške afere i kasn ije ,

gotovo svi fratr i su sarađival i sa usko cim a, »da kada bih

kaznio sve, Dalmacija bi bi la razorena« — kaže generalni

providur. Zato su samo nekolicini krivaca izrečene pri-

mje rne ka z ne .

7 4 )

Papa je zbog hapšenja sveštenstva i dru-gih ličnosti optuživao Mlečane da više vode računa o že-

l jama Turaka nego o in teres ima hr išćans tva .

7 5 )

Za Vene-

ci ju, njeni interes i su uvijek bi l i iznad nekih maglovit ih

viš ih interesa hrišćanstva.

Sva nas to janja^-Vencci j t da uvjer i papu da je rad

sveštenstva u Dalmacij i za nju opasan kao državu ostala

") J. Tomić, Grad Klis, 219—220.

,4

) Isto, 224—226.

") Isto, 221—222.

162



su uzaludna. Mlečani su vodil i računa o raspoloženju

Vatikana, a l i ni jesu odustajal i od svoga s tava. Papa se

up or no zalagao da Ven ' ' :i. Po četkom nov em bra

ne pokazuje »tol iko mržnje prot iv sveštenstva, jer zais ta

ova s tvar neće se isplat i t i ni onoj zemlj i ni drugdje«.

Dolfin je odg ovo rio da se V ene cija toliko b rin e za sve-

š tenstvo, na š to je papa, l jut i uzbuđen, odvrat io: »Ne za

boga, ne za boga, pust i nas da mi uradimo više od Sinjo-

r i j e« .

7 6 )

To je ono š to Mlečani ni jesu dozvoljaval i . Odnos

prema sveš tens tvu Veneci ja je smatra la kao svoju unu-

trašnju s tvar i ni je dozvoljavala papi da se u to miješa.

Suprotnost i između Rima i Venecije i dal je će se zaoštra-

va ti. Afera ok o Kli*.u bila jc i»aiilO j ed na ep izo da u~ tom

sukobu.

N ap ad na Klis u V eneciji je shv aćen i kao _pokušaj

Austrije da s&Httcvi'i>ti na Jadranu, na što suMlečani

bili bolesno.osjetlnvi. Venecija je srećno prebrodila kiizju.

Aus tf lj sk i p lan j e p r o p a o na ve liko zadovol js tvo Repu-

blike. Događaji oko Klisa još više su zaoštril i uskočko-

-mletačko nepri ja tel js tvo. Teški gubici uskoka pod Kli-

som kao da su ih podstakli na nova piegnuća. UaltociSada još od lučnije na pa da ju Ipt

a * I re Kr r >

(

f ^ y [ J p T i Tarl r a n -

skom moru .

1596. pa pa je kazao Dolfinu da S in jo ri ja

>) Isto, 238—239.

163



VII

JAČANJE USKOČKE BORBE

1.

Halabuka oko Klisa brzo se stišala, ali je sve uče-

snike u zbivanju učvrs t i la u uvjerenju da je n j ihovo

glediš te o uskocima ispravno. Car se još jednom uvjerio

u borbenu vr i jednos t uskoka . Veneci ja je tek tada o tkr i la

do kojeg s tepena je uskočki pokre t zahvat io n jene poda-

nike i kakvu to opasnost predstavlja za njenu vlas t u Dal-

macij i . Turci su bi l i zaprepašćeni koliko uskočkom drsko-šću tol iko i nepouzdanošću svojih podanika. Papa je

jedino mogao bi t i zadovoljan i pripis ivat i sebi inici ja t ivu

za osvajanje Klisa . Formalno sve je izgledalo kao uoči

osvajanja tvrđave . Ipak, zauzimanje i preot imanje Kl isa

zaoš t r i lo je suprotnos t i i pojačalo nepovjerenje između

tri susjedne države.

Rat između Austr i je i Osmanskog cars tva produžen

je sa očiglednom nadmoćnošću Turaka. Papa je i dal je

insis t i rao na s tvaranju saveza i uvlačenju Venecije u rat .

Prosto je neshvatl j ivo sa koliko žara je papa na tome

radio, kao da je sudbina či tave Evrope zavis i la od ulaska

Republike u rat . Mlečani su odlučno odbijal i sve papine

pozive, argumente i obećanja. Posl i je pobjede kod Petr i-

n je 1595. pa pa je kazao am ba sad or u Dolfinu da će hriš-

ćanski vladari uvidjet i s labost Turaka, zaboravit i na svoje

međusobne sukobe i za jedno udar i t i na nepr i ja te l ja hr iš -

ćanstva.

1

' Dvije godine kasnije nuncije je ponovo pokre-

') A. S. V., D. R. f. 38, Rim, 5. oktobra 1596.

164



nuo pitanje ulaska Venecije u savez čiji je cil j »oslobo-

đenje hr išćanskih država od s ta lnog s t raha i opasnos t i

turske s i le«. I ovaj put dužd je odbio poziv izvinjavajući

se da iz geopolitičkih razloga Venecija ne može reskirati

ra t s a Turskom.

2

' Mjesec dana kasni je Rimom se pre-

ni je la nevjerovatna v i jes t da je Murat ra js sa osam gal i ja

uplovio u Tibar i dopro do Fijumičina i odveo u ropstvo

40 lica.

3

' Sredinom septembra ga l i je papine i toskanskog

nadvojvode pres re le su jedan br igant in na ušću Tibra ,

uhv ati le sve gusa re i t r iumfalno ih sprovele kroz Rim .

4

'

Papa je maš tao o uniš tenju Osmanskog cars tva a turski

gusari zalazili su u Tibar

Upad gusara u Tibar papa je zaboravio kao ružansan i l i puku s lučajnost . Papa je prosto opsjedao Mlečane,

iako je int imno uvjeren da su njegovi napori skoro bes-

misleni , a l i kao poglavar hrišćanstva ni je odustajao od

svojih planova. Kada je sredinom avgusta 1600. nuncije ,

u im e pap e, pozvao dužd a u rat p rot iv T ura ka, šef m le-

tačke države obrazložio je svoj s tav: »Ovo su najmučnij i

i na j tež i pregovori koje možemo imat i u ovo vr i jeme,

jer naše raspoloženje prema carevim in teres ima bi lo je

i biće uvijek najbolje, ali naši obziri su toliko veliki dane mogu bi t i veći . Mi smo sami, jer ni jedan vladar

ne graniči sa sul tanom na tol ikom prostoru koliko naša

Republika. Možemo reći da sultan drži jednu nogu u svo-

joj državi a drugu u našoj«. Zbog toga Venecija ne može

preduzeti niš ta prot iv sul tana bez vel ike opasnost i za

svoju egzis tenci ju.

5

' Razočaran držanjem Venecije , papa

je krajem apri la 1601. kazao ambasadoru Močenigu

(Mocenigo) da će i bez Venecije ratovati prot iv Turaka.

6

'

Mjesec dana kasni je papa je pr ičao is tom ambasadoruo ve l ik im neredima u Osmanskom cars tvu i tvrdio da za

devet godina rata Turci ni jesu post igl i nikakav uspjeh

prot iv cara .

7

'

z

) A. S. V., E. R. R. 8, 5. i tl9. jun 1598.

J

) A. S. V., D. R.

f.

41, Rim, 18. jul 1599.

4

) Isto, Rim, 19. septembra 1548.

5

) A. S. V., E. P. R. 9, 11. avgust 1600.

6

) A. S. V., D. R. f. 47, Rim, 28. april 1601.

') Isto, Rim, 26. maja 1601.

165



Kada se dugi rat bližio kraju i ukazivali prvi znaci

mirenja , papa je b io odlučno prot iv mira između cara

i su l tana .

8 )

Uporedo sa težnjom da odvrat i cara od skla-

panja mira , papa je još uvi jek pr ičao o s tvaranju saveza

pro t iv Turaka .

9 )

Mir je plaš io papu, zato sada još energi-

čni je radi na s tvaranju saveza . Papa je uput io pos l jednj i

poziv Venecij i da uđe u rat prot iv Turske. Dužd je pono-

vio s ta re a rgum ente : »Mi m ora m o da ima m o mnogo

obzira da bi se pokrenuli prot iv sul tana, da našu državu

ne bismo izloži l i tako vel ikim opasnost ima, jer zbog bl i-

zine države, kako dobro i mudro zna njegova svetost ,

možemo b i t i p rv i na udaru , poš to su naša mjes ta mnogo

blizu Turcima i daleko od nas . Moramo pazit i mnogo da,

hoteći da nanesemo udar Turc ima, ne nanesemo ga sami

sebi«. Dužd je obećao da će Venecija ispuniti svoje oba-

veze prema hrišćanstvu kada prethodno to izvrše ostal i

vladari . Po duždevoj ocjeni najveću koris t koju Venecija

može učini t i hrišćanstvu jes te da čuva svoju državu od

tako moćnog nepr i j a te l j a .

1 0

' Vijes t i o miru između cara

i sul tana uplaši le su r imsku kuri ju da Turci , os lobo-

đeni ra ta sa Aus t r i jom, ne upadnu u I ta l i ju .

1 1

' Svi papini

napor i za s tvaranje hr išćanskog saveza prot iv Osmanskog

cars tva i l i uvlačenje Venecije u rat prot iv Turaka bi l i su

inspi r isani jednom jedinom žel jom: sačuvat i I ta l i ju od

turske invazije. Po zamisli Rima, savez je trebalo da obez-

bi jedi I ta l i ju od Turaka a ne da uniš t i Osmansko car-

s tvo. Osnovna poli t ička koncepcija Rima u ovo vri jeme

je bi la ne dozvoli ti Tu rcim a da jed nu p o jed nu hrišćans 'ku

državu savlađuju, nego da se zajedničkim snagama su-

prots tave Osmanskom cars tvu i obezbi jede I ta l i ju od

turske agres i je . Papa je sumnjao da je Aus t r i ja kadra

da se suprots tavi Turc ima. St rah za I ta l i ju b i la je papina

velika br iga k oja ga je pod s takla d a se fanat ičnom pasi -

jom zauzima za s tvaranje hr išćanske l ige prot iv nevjer-

nika.

Dok je papa pregovarao sa Venecijom o savezu, is to-

vremeno se sa n jom prepirao zbog uskoka .

') Isto , f. 51, Rim, 4. februara 1604.

') Isto , f. 52, Rim, 3. aprila 1604.

1 0

) A. S. V., E. P. R. 12,15. oktobra 1605.

") Isto, 11. novembra 1605.

166



2.

Pogibi ja pod Kl isom ni je obeshrabr i la uskoke . Novi

borci s l i l i su se u redove Senjana, tako da broj uskoka,

uprkos ve l ik im gubic ima ni je se smanj io . Držanje Mle-

čana u vrijeme kliske nesreće toliko je ozlijedilo uskoke

da sada sve više otvoreno is tupaju prot iv Venecije . Sre-

dinom jula 1596. uskoci pod vodstvom harambaše Perice

napadoše kod I lovika kamerlenga Mikjela (Michiele) i

zapli jeniše mu mnogo novaca i s tvari od vri jednost i .

Zatim, 9. avgusta , 400 uskoka u pris taniš tu Korčule napa-

doše pet mletačkih brodova koji su plovili iz Valone za

Veneci ju na tovareni svi lom i drugom robom, v lasniš tvo

grčkih trgovaca. Pri l ikom napada uskoci ubiše dvadeset

i pet l judi . Č et ir i br od a su odvu čena na Pelješac, gd je

je roba pre tovarena na uskočke barke , a mle tački bro-

dovi su demolirani . Prema mletačkoj verzi j i ovog doga-

đaja , uskoci su zarobljenike vezal i za jarbole i usmrti l i

s t r i je lama — »pr izor , ako je tačan, dos tojan je ža l jenja

i nezaboravan je primjer nečuvene svirepost i«. Takođe

je napadnut i jedan dubrovački brod. Vijes t je u Vene-

c i j i pr iml jena sa zaprepašćenjem. Događaj je b io bez

presedana . Dužd, pot resen, obra t io se carskom ambasa-

doru pr i l ikom audi jenci je bez d iplomatske suzdrž l j ivos t i .

»Mi ne znamo da l i se gori postupak može doživjet i od

otvorenih nepr i ja te l ja , je r se d iže ruka na preds tavnike

vlast i , koj i su u svim krajevima svi jeta poštovani . Napa-

daju se pris taniš ta , prekida se plovidba i t rgovina. Niko

nije s iguran u našim gradovima i mjest ima. Svi bez raz-

loga se pl jačkaju, robe i ubijaju. Uvjereni smo da se sve

to radi prot iv namjera n jegovog carskog ve l ičans tva«.

Dužd je još napomenuo da su uskocima kroz prs te gle-

dal i doturanje pomoći u Klis , iako su ih Turci zbog toga

optužival i .

1 2

' S ju t radan je ambasadorov sekre ta r pokušao

da dokaže da su mletački podanici napali t rgovačke bro-

dove. Ovakvo opravdanje moglo je samo izazvati gnu-

šanje mle tačke vlade .

1 3

' Kad a je m jesec dan a kasn i je

ponovo bio u audijenci j i , saopšt io je da je car izdao naj-

1

) A. S. V., S. secr. R. 91, 21. avgusta 1596.

u

) A. S. V., E. P. R. 12,22. avgusta 1596.

167



s t roža naređenja prot iv uskoka i naredio da se roba

vrat i . Dužd je ozlojeđeno odgovorio da Venecija »ne mo-

že više t rpjet i takve nel judske i š te tne akcije . Da se usko-

ci kažnjavaju i gube kao š to čini Venecija sa svojim

podanic ima, s igurno bi obadvi je s t rane ž iv je le u miru«.

14)

Tih is t ih dana pr iml jena je uznemirujuća vi jes t

0 napadu uskoka na neka os t rva .

1 5

' Nova vijest bila je

još porazni ja . Sredinom avgus ta uskoci napadoše mle-

tački brod natovaren robom u vri jednost i od 200.000

škuda, vlasniš tvo turskih, jevrejskih, mletačkih i dubro-

vačkih trgovaca. Sva roba je zapli jenjena, zbog čega su

mnogi jevre jski t rgovci bankrot i ra l i .

1 6

' Malo kasnije usko-

c i opl i jeniše t r i turska broda koja su na tovarena raznom

robom plovi la za Veneci ju .

1 7

' S t radao je i jedan brod

natovaren vunom, š to n i je b io pr imamlj iv p l i jen za

us koke .

1 8

'

Povodom uskočkih prepada i napada na mle tačke

brodove, ^enććijtl IB Ulo/jm

T C Q

p

1

" ' - ^ ' * ^

mle t a c Kom de ma rs u . Amha

s a

^ P

r

Frančesko Vendramin

(Francesco Vendramino) razgovarao je sa minis trom Rol-

fom. Iz razgovora am ba sad or je zakl jučio da je »njem u

sasvim jasno da dok uskoci budu imali utočiš te u onim

stranama, uvijek će se događati s l ični incidenti«. Amba-

sado r se saglas io sa ovom ko ns ta tac i jo m , a l i je p r im i je t io

da dosadašnje i skus tvo potvrđuje sumnju da se ne že l i

uklanjanje uskoka iz onih mjes ta » i tako spasu roba i

ž ivoti mnogih l judi , a vladari os lobode tol ikih nepri l ika

1 nj ihov i upr avl jači s ta ln ih br iga«.

1 9

'

Dok su Mlftšanl-pptužlvali A ustrija nce , do tle su Tu rci

prigovarali "Veneciji da ne preduzima enerplCllt: mjeie

pro t iv .

UŽKoTEaT*

Početko m 11 Vene ciju je drvšan

Mehmet čauš bosanskog paše , sa p ismom i porukom za

Sinjori ju. U odgovoru, kao i obično, Senat je optuživao

pašu da ne kažnjava zločince, dok je za svoje postupke


15

) A. S. V., S. secr. R. 91, 21. septembra 1596.


") Isto, 139.

") Isto, 143.

") A. S. V., D. G. f. 26, Prag, 13. septem bra 1596.

168



našao do vol jno op rav da nja . Senat iz ražava nad u da će

paša ubuduće kažnjavati z l ikovce, »a naročito one koji

daju utočiš te i u dosluhu su sa uskocima koji su se

osmjel i l i da pl i jene i pl jačkaju bez razl ike, kada mogu,

ne samo vaše nego i naše podanike. Iako ih s talno gone

naše gal i je i drugi naoružani brodovi sa našim velikim

troškom, ipak, pošto su podanici drugog vladara i navi-

knuti kao lopovi da idu, kri jući se noću, sa obmanom

i prevarom, ni je ih moguće uvijek spri ječi t i da ne čine

štete i na zadovoljavajući način osigurat i tako vel iki dio

mora«. Dužd se hvalio čaušu kako ubija uskoke a Turke

i hrišćane oslobađa uskočkog ropstva.

2 0

' Baš tih dana,

dok je čauš boravio u Veneciji , uskoci su nanijeli velike

štete Turcima u okolini Obrovca.

2 1

'

Odgovorni aus t r i j sk i rukovodioci pokušal i su da

izbjegnu sve zaplete i nepri ja tnost i sa Venecijom zbog

uskoka i na ture Mlečanima druge probleme od za jedni-

čkog interesa. Krajem januara 1597. carski sekretar ,

u ime carđ,Tražio Je p6rtioc od Venecije protiv »zajedni-

čkog ne pr i ja te l ja^ , sa m otivaci jo m da u tpk u gpdi-

ne car "hije doBio nikakvu pomoć

iz

italije.*"Sekretar je

dokazivao da »iako se sul tan smatrao nepobjedivim imoćnim, pokazalo se da se može pobijedi t i i to su sami

Turci priznal i«.

2 2

' Ovakva arg um en taci ja ni je bi la ni

pametna , n i umjesna .

Na mletačke proteste, car je želio da se lično upozna

sa pravim stanjem stvari . Sredinom marta 1597, na poziv

cara , u Prag je došao senjsk i kap etan da referiše o pa du

Klisa i o uskocima. On je objašnjavao caru da Venecija

svojom f lo tom u Jadra nsk om m oru izaz iva uskoke na

represa l i je prot iv mle tačkih podanika . Kada je ambasa-

do r Ven dram in saznao za ovu izjavu, kazao je Rolfu i

Travčenu da senjski kapetan t ime vri jeđa ne samo Vene-

ci ju nego i cara .

2 3

' Vjeroja tno da je senjski kapetan smi-

š l jeno pronio v i jes t o namjerama Veneci je da zauzme

20

) A. S. V., D. C. f. 9, 21. januara 1597. Cauš je dob io na poklon

sto cekina i po pedeset glava šećera i voštanica.

21

) A. S. V., S. secr. R. 91, 6. februara 1597.

22

) A. S. V., E. P. R. 12, 31. januara 1597.

") A. S. V., D. G. f. 27, Prag, 29. marta 1597.

169



Se n j .

2 4

' Senjski kapetan smatrao je za potrebno da pod-

s je t i ambasadora Vendramina i op tuž i uskoke na na j -

pod l i j i n ačin . On je kazao am bas ado ru da je uvi jek

nas tojao da uskoci napadaju Turke samo na kopnu, »a l i

da njegov napor i njegove snage ni jesu bi l i dovoljni da

to sprovedu, jer oni divl j i l judi , pohlepni na pl i jen, iz laze

iz tvrđave pod izgovorom na Turke a nanose š tete bro-

dovima Vaše svjet los t i«. Kapetan je priznao da je od t ih

»divljih l judi« dobio 1500 talira iz plijena u pristaništu

Korčule. Sa sebe je skinuo odgovornost za uskočki napad

na Rovinj . Na kraju kapetan je priznao »da sve š tete čine

senjski uskoci , a svi drugi su u dosluhu sa nj ima i dodao

da od onih usko ka ko j i su napravi l i š te tu R ovinju , t ro j ica

koji su glavni uhvaćeni su, i objesiće ih po povratku

u Sen j« .

2 5

' Ovo je r i jedak pr imjer c in izma čovjeka koj i

je učestvovao u diobi uskočkog pl i jena a posl i je pri je t io

smrću onima iz či j ih je ruku uzimao zlato.

Uskočke akcije u proljeće 1597.

bile

su

česte i

vrlo

uspješnćT 'Šte te nani je te Mlečanima i n j ihovim podani-

cima nadmašuju one iz prošle godine. Uskoci su haral i

po D alm ac iji i Is tr i gra be ći sve, p a čak r ui'ilš tava i uči

usjeve seljacima. »Mnogi seljaci iz gole nužde udružili

su se sa nj ima i od opljačkanih postal i pl jačkaši«. U Is tr i

uskoci su bez ikakvog otpora doprli do Pule. Pričalo se:

»da bi pokazali veći prezir nijesu ušli u Pulu, nego su

igral i kolo na pi jaci i ni jesu nanijel i nikakvu š tetu pode-

s t i«. Vjerovalo se da su se uskoci u Puli dokopali pl i jena

u vri jednost i od 400.000 škuda.

2 6

' Na Cvijeti uskoci napa-

doše i opli jeniše brodove u rovinjskoj luci . Pl i jen je bio

ri je tko b og at . Tu je bi lo ži ta , voska, kože, finog rem-

skog platna, svile i tkanina zlatom vezenih i velika koli-

čina karanfilića, sre br a i zlata.

Vi jes t o uskočkom napadu na Pulu i Rovinj teško

je pogodi la Sinjor i ju . Takvoj uskočkoj drskos t i n i jesu

se nadali . Senat je 2. apri la 1597. hi tno donio mjere

protiv uskoka i nj ihovih s taniš ta . Za generalnog provi-

dura mora izabran je Almoro Tjepolo , dotadašnj i kape-

24

) Isto, Prag, 14. aprila 1597.

25

) Isto, Prag, 7. maja 1597.

26


170



tan Raspora , koj i je rani je b io genera lni providur Jadran-

skog mora. Iz Venecije je upućeno u Dalmaciju 180 naja-

mnika i 4 .000 dukata za izdržavanje plaćenika i naoru-

žanje . Tjepolo je dobio zadatak da blokira Senj i os tala

uskočka mjes ta .

2 7

' Bio je to stari i iskusni pomorac, »vrlo

svirep i odlučan«.

2 8

' Teško bolestan, Tjepolo je umro

u Zadru 26. apri la 1597. Na njegovo mjesto postavljen

je Đ ovan i Bembo.

Dvor, svjes tan teškoća zbog uskočkih napada, i ovaj

put je pokušao da s tvar zataška i umiri Mlečane. Nad-

vojvoda Ferdinand je izdao proglas koj im se naređuje da

se roba vrat i i ubuduće »kada se uskoci nađu sa pl i je-

nom ne mogu ući u Senj i ostaće izvan tvrđave i ni na

jed an način ne može im se dozv oliti ulazak«. Carski

sekretar je tvrdio da su to uradil i »novi uskoci koji ni je-

su u službi, niti plaćeni od njegovog veličanstva. Njegova

visos t nadvojvoda ne pr iznaje ih za svoje podanike«.

2 9

'

T r i dana kasni je carski sekre tar je tvrdio duždu da to

uopšte nijesu bili uskoci. »Većinom ovo su mletački poda-

nici i sa nj ima se često udružuju drugi iz raznih zemalja ,

prot je rani sa juga I ta l i je i iz Lombardi je« .

3 0

' Kada je

napokon sekre tar , po ins t rukci jama svoje v lade , iz raz io

ža l jenje zbog pl jačke u Rovinju i upoznao mle tačku

vladu sa preduzet im mjerama prot iv uskoka , dužd je

pr imi je t io da je to l iko puta u proš los t i ponavl jano is to

i »uvijek se išlo iz zla u gore, a štete su bivale veće i

nepodnoš l j iv i j e . Č ud imo se našem s t rp l j en ju i v je ru je m o

da čitav svijet čini isto videći da se pored tolikih neprav-

di i uvreda ne pokrenemo«.

3 1

' Opomena je bi la jasna i

jezgrovita.

Na mletačke protes te i žalbe, s redinom maja 1597.

u Senj s t igoše carski komesari . Is tog dana kada su kome-

sari uš l i u grad jedna grupa uskoka isplovila je na svojim

b a r k a m a .

3 2

' Posl i je pohare Rovinja Venecija je zahti je-

") A. S. V., S. secr. R. 91, 2. aprila 1597.

2

) K. Horvat, Mon. uscocch, I, 156.

9

) A. S. V., E. P. R. 12, 21. aprila 1597. Proglas nadvojvode od

9. aprila.

30

) Isto, 12. aprila 1597.

31


") A. S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1261, Zadar, 14. maja 1597.

171



vala od cara promjenu posade u Senju , vraćanje robe i

kaž njav anje kr ivaca . Car je neformalno obećao da će

pruž it i svaku sat isfakciju Republici . Ko m esari su obja-

vi l i proglas da svi uskoci kod kojih se nalazi opljačkana

roba p reda ju ovu u roku od mjesec dana , pod pr i j e tn jom

pro t je r ivan ja . Ni jedan uskok n i je kažn jen iz s t raha od

pobune. Mlečani n i jesu mnogo vjeroval i obećanj ima i

proglasima. Misi ja komesara već je odavno bi la kompro-

mitovana . Još je Tjepolo b io dobio naređenje da b lokira

Hrvatsko primorje , a l i ga je smrt presjekla . To je izveo

njegov nasl jednik Bembo, al i , zbog bolest i , sa zakašnje-

njem. Ovaj put je b lokiran i Trs t . Nadvojvoda je zaht i je -

vao da se p rem a Trs tu ne p r im je n j u j e ova mje ra .

Uskoci su, i pored mletačke blokade, uspijeval i da

se na svoj im mal im barkama provuku između mle tačkih

gali ja . Početkom maja uskoci zapli jeniše na Rabu vel iki

broj ovaca i jagnjadi . Zat im upadoše u Novigrad i malo

kasni je u samom pr is taniš tu Raba pokušaše da zapl i jene

j e da n b rod .

3 3 )

U vodama Primoštena i Sv. Arhangela ope-

risale su nekolike uskočke barke.

34

* U blizini Trogira

s tradala je jedna kotorska fregata .

35

* M lečani su vjero-

vali da su ovo uskoci koji su iz straha utekli iz Senja i

s ta lno pl i jene po moru. U svakom slučaju to je bio s igu-

ran znak neuspjeha mle tačke blokade . To je morao pr i -

znat i i genera lni providu r Jad ran a Đ ovani Bem bo. Po

njegovom miš l jenju , sva dosadašnja s reds tva u borbi

prot iv uskoka pokazala su se neuspješnim. On je pred-

lagao Senatu da se objavi proglas o ucjeni uskoka. Svako

ko dovede živog i l i mrtvog uskoka, pored vlas t i tog oslo-

bođenja , može os lobodi t i jednog prognanika sa mle tačke

teritorije, izuzev onih koje je osudilo Vijeće desetorice.

Senat je , posl i je izvjesnog odugovlačenja, odobrio da se

ucijene uskočke s tarješ ine uz nagradu od 2000 l i ra za

mrtvog uskoka . Objavl jen je proglas sa imenima s l je -

dećih uskoka: Ivan VJatković, Marko Margitić, Mitar

") Isto, Zadar, 7. maja 1597.

M

) Isto, Zadair, 14. maja 1597.

") Isto, Zadair, 12. maja 1597.

172



Rubčić, Jurje Maslarada, Miloš Slavičić, Dragoslav Topla-

ković, Đ ur iša H aj du k i Miloš B ukovac .

3 6

'

Dolazak komesara ni je ni za dlaku izmijenio s i tu-

aciju. Oni su praktično bili nemoćni i nijesu postigli

niš ta . Mlečani su i dal je držal i blokirano Hrvatsko pri-

mor je sa c i l j em da p r imora ju dvor na popuš tan je . To je

pr imora lo ca ra i nadvojvodu da ponovo upute komesare

u Senj sa š i r im ovlašćenj ima.

3 7

' Uskoci su se bojali kome-

sara, naročito Lenkovića. Dolazak komesara Bembo

(Bembo) je pozdravio sa nadom da će »potpuno dosko-

čit i š te tama koje su učini l i uskoci i pobrinuti se da se

ubuduće ne ponavl ja ju«. Po miš l jenju Bemba, uskoci se

mora ju p ro t je ra t i a n j ihove ba rke spa l i t i .

3 8

' Mletačka blo-

kada teško je pogodila one uskoke koji su ostal i u Senju.

Uskoci su se žalili da ne mogu više izdržati »i da

umiru od žeđi , poš to nemaju nimalo vina , a dos ta su

oskudni u mesu, poš to je usol jeno meso koje dobi ja ju

za obrok pr i kra ju«. Jedan mle tački povjerenik je pro-

vocirao plaćene uskoke i kazao da bi dobro bi lo da se

prot je ra ju ventur in i . Oni su odgovori l i da su ventur in i

nj ihova braća i »ono š to bude sa nj ima biće i sa nama«.

3 9

'

Na putu za Senj general Lenković se razbolio i za-

držao se u Bakru, odakle je s redinom septembra s t igao

*) A. S. V., Prov. da ter. e da m ar f. 1263, Rab, 16. septembra

1597; Cres, 27. juna 1597.

Interesantno je navesti podatke iz saslušanja Vice Prodija

sa Brača, uhvaćenog uskoka. Na vijest o Tjepolovoj smrti, u

Senju je održano veliko veselje. Glavne uskočke starješine su

četiri vojvode: Gašpar Stipanović, Mihailo Radić, Ivan Vlatković i

Pavle Milovie, svi iz turske zemlje, odakle su prebjegli prije

mnogo vremena, izuzev Gašpara, koji je rodom iz Senja, čiji je

otac takođe bio vojvoda. Ostale starješine su sledeći: Dimitrije

Rupčić, Nikola Rupčić, Toma Malagrudić, Marko Margitić, Juraj

Maslarada, Ivanko Vojnić, Miloš Slavčić, Đorđe Vranjanin, Đorđe

Bađen, Dragoslav Topalović, Đorđe Milošević, Marko Domazetović,

Rade Ignjatović i još poneki. Svi navedeni su porijeklom iz

turske zemlje. To su »oni koji se zovu harambaše i komanduju

barkama kada idu na put«.

37

) A. S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1263, Rab, 29. jula 1597.

Prilog saslušanja Frančeska de Dominisa od 29. jula.

3

) Isto, Rab, 2. avgusta 1597. Prilog pisma od 18. jula.

3

') Isto, Rab, 2. avgusta 1597. Prilog saslušanja Marina Oblande

od 2. avgusta.

173



u Senj.

40

* O svom dolasku komesari su izvijestil i provi-

du ra B e mba .

4 1

' Lenković je ušao u Senj u pratnj i pede-

set njemačkih vojnika. U znak dobrodošl ice dočekan je

pucan jem iz pušaka .

4 2

' K om esari su pri sno sarađival i

sa Bembom, a l i n i jesu mogl i i spuni t i pre t je rane mle ta-

čke zahtjev e. Sen at je zahti jev ao neodložno vr aćan je

p l i jena , sm jen j iva n je sen j skog kape tana i kaž n jav an je

krivaca. »Ono š to je najvažnije u ovoj materi j i jes te da

se ukloni uskočka posada iz Senja. Nema sumnje, ako se

uskoci zadrže u onom mjestu, i dal je će bi t i s l ičnih nepri-

l ika , je r n j ihova okor je la naklonos t da p l jačkaju b iće im

s ta ln i pods t rek da p ronađu nač in i pu t da p l j ačka ju . . .

Mi se ne prot ivimo da njegovo vel ičanstvo drži uskoke

koji su mu tol iko dragi i koj i ga dobro s luže u odbrani

njegove države . . . a l i ne v id imo koja ga s tvar smeta da

ih ukloni iz Senja i skloni na kopno, gdje , bez napada

na p ri ja te l je i u s lužbi njegov og carskog vel ičanstva,

mogu se upotr i jebi t i u dos tojne i pravične borbe , š to se

u Senju ne može od nj ih očekivat i«.

4 3

' Ins is t i ranje Vene-

ci je da se uskoci u klone iz Se nja kada se A ustr i ja nalazi la

u ra tu sa Turskom znači lo je s tvarnu podršku Turc ima.

Mletački zahtjev, sa svakog s tanoviš ta , ni je bio prihva-tlj iv za cara.

Ipak, car je iz vlas t i t ih interesa morao preduzeti

neke odlučni je mjere prot iv pojedinih uskoka . Po nare-

đenju Lenkovića , u Senju su obješeni osam uskoka a

na Ri jec i podignuta v ješa la kao opomena onima koj i

dođu u sukob sa vol jom cara .

4 4

' Zatim je Lenković izdao

proglas o prot je r ivanju uskoka iz svih aus t r i j sk ih zemal ja

izuzev Brinja . Prot jerani su: Božo Grdović, Marko Doma-

zetović, Miloš Bukovac i Ivan Pakjurić iz Bakra. Istim

proglasom, iz Senja, Rijeke i Vinodola prot jerani su svi

mletački gal iot i i osuđeni na progon. Ubuduće zabra-

40

) Isto, Rab, 18. septembra 1597. Prilog. Bakar 16. septembra.

") Isto, Krk 23. septembra 1597. Prilog. Senj 21. septembra.

4

) Isto, Krk, 22. septembra 1547.

43

) A. S. V., S. secr. R. 91, 28. oktobra 1597.

") B. Poparić, Povijest senjskih uskoka, Zagreb, 1936, 75.

174



njuje se pr imanje ga l io ta i prot je ranih sa mle tačke te r i -

tor i je , pod pr i je tn jom globe od s to z la tn ih dukata .

4 5

'

0 svom radu Lenković je izvi jes t io Bemba, koji je

b io zadovol jan n jegovim mje rama pro t iv uskoka . Bemboga je sa raz logom pohval io da je izdao »dobra naređenja

u pogledu venturina, naših podanika, da ubuduće neće

bit i primani u ove krajeve«, a l i mu zamjera u pogledu

sadrža ja ins t rukc i ja p r iml jen ih od svo je v lade .

4 6

' I amba-

sador Vendramin iz raz io je sumnju u preduzete mjere

prot iv uskoka; jedino ispravno r ješenje je prot je r ivanje

uskoka iz Senja. Zatim je Vendramin caru, u svoje l ično

ime, kazao da Venecija neće dići blokadu »dok se prvo

ne izvrš i ono š to je obećano«.

4 7

' K asnije blok ada jedignuta.

Kada je izgledalo da će se uskoci primirit i , oni izve-

doše nekoliko velikih akcija. Poćelkoin 1590. oko 400

uskr»k?T"nfr b ar k am a un lov ilo |g U O bi uv ačku li je k u i

na tursKoj ter i tori j i , u selu Brgudu, zapli jeni lo 5.000 grla

sifng i 500 gi ' la krupno otoke. Seln Brgnd je spaljeno

i dosta nedužnog svi jeta je s tradalo. Turci su napali

uskoke, a l i su odbijeni uz vel ike gubitke.

4 8

' Sredinom

februara uskoci zadob iše veliki pl i jen u bl iz ini Šibenika,

na turskoj te r i tor i j i . Sa p l i jenom se prebaciše u za ton

Peleš , bl izu Pr im oš ten a. Mletačka f lota otk ri la j e usk ok e

i blokirala ih u zatonu. Kako je bjesnjela bura, uskoci

se povukoše u Rogoznički zaliv Onda kada je izgledalo

da ŠU lisknci-gatjpnmi

1 1 r m

'

l č

j "

r

" p "

n r > ( <

" 17 februara,

po na jvećoj bur i , oni izmakoše na svoj im barkama. Mle-

čani su bili zaprepascem, iaKo su pOiUUVdli uskuku kko

lukav e, đrsfee~TTićU5tra5iVć U u n c . Tr TT.mn"n-™^

se uput iše prema Krku i u samoj luc i o tkr iše jednu ga l i jui naoružane barke sa a lbanskom posadom. U mrkloj noći

27. februara , dok je b ur a b jes nje la , k iša padala i gus ta

magla obavi ja la č i tav kra j , uskoci napadoše a lbansku

45

) A. S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1263. Zadar 13. decembra

1597. Prilog proglasa bez datuma.

46

) Isto, Pag, 25. novembra 1597. Prilog pisma od istog dana.

") A. S. V., D. G. f. 27. Prag, 14. novembra 1597.

4

') A. S. V., Prov. da ter. e da mar. f. 1263, Cres, 3. februara 1598.Prilog saslušanja Đorđa Đurkovića od 13. januara u Zadru.

175



posadu koja je mirno spavala ne s luteći da u takvoj noći ,

kada svaki živi stvor traži sklonište, mogu uskoci doći.

Izn en ađ en je je bilo po tpu no . Bila je to crn a noć za

Albance. Poginulo je 150 l judi , najhrabri j ih plaćenika

koje je Veneci ja imala .

4 9

' Providur Bembo se za ovaj

poraz pravdao pred svojom vladom da nema dovol jno

snaga da se uspješno nosi sa uskocima. Albanci su mu

već bili s tavili do zn an ja da će na pu stit i s lužbu »jer

ne mogu živjet i u takvoj opasnost i , pošto uskoci sav svoj

bi jes i ska l ju ju na n j ih«.

4 9

" '

Obrovac iz sedamnaestog vijeka

Pokol j Albanaca na Krku izazvao je providura Bem-

ba na odlučne prot ivmjere , v iše da b i odobrovol j io

Albance, nego da post igne neki zapaženi uspjeh. Sa pet

barki Albanaca napao je Kaštel-Novi, udaljen tr inaest

4

') J. Tomić, Crtice iz istorije senjskih uskoka. Novi Sad, 1901,

34—43.

, , B

) A. S. ,V„ Prov. da ter. e da mar f. 1263, Krk, 4. marta 1598.

176



mil ja od Senja . Tvrđava je samo bombardovana i teško

oštećena.

5 0

' U Venecij i je pokolj Albanaca oci jenjen kao

vel iko poniženje Republ ike . Senat je naredio providuru

Bembu da može napast i uskoke »u kojem bilo od onih

mjes ta gdje smatra te da im možete š to v iše naškodi t i« .

Vlada je mobil isala još 1500 najamnika i opremila šes t

bark i . Po m išl ja lo se na os va jan je Se nja il i Trs ta , a li

takav plan je brzo odbačen.

5 1

'

U Senju su bili na velikom oprezu od mletačke flote.

Noću su s talno patrol irale s traže gradom a žene i l judi

radil i na utvrđivanju zidina. Živjelo se u očekivanju vel i-

k ih događaja . Senjski kapetan je smatrao: ako se ne nađe

neko r ješenje , s i tuaci ja će bi t i mnogo gora nego ranije .

U gradu se očekivao dolazak 1500 njemačkih vojnika kao

po ja ča n je .

5 2

'

Venecija je ovaj put bi la odlučnija nego ikada ranije .

Početkom ok tob ra 1598. m letačka vlada dala je op širne

ins t rukc i je novopos tav l jenom genera lnom prov iduru Ja -

drana i Dalmaci je Nikol i Donadu. Providuru je naređeno

da s talno uznemirava Senj , Rijeku, Bakar i vinodolski

kra j , kao »i sam Trs t , gdje uskoci rasprodaju p l i jen ,

zabranjujući im da ne može ući i iz ići brod bi lo koje

vrste iz rečenih mjesta, goneći one lopove na sve načine«;

da senjske brodove zapl i jeni »prema ra tnom pravu, a

l jude iz rečenih mjesta baci te u gvožđa, a druge oslo-

bodite . Ako se na t im brodovima nađu naši podanici ,

s trogo ih kaznite«; s trane brodove koji plove prema Se-

nju i drugim mjes t ima da zaus tavi i sa tovarom uput i

u Veneciju, a posadi dozvoli slobodan odlazak; ukoliko

podanic i s t ranih v ladara ponovo pokušaju da uđu u

Senj , da ih uhvati i sprovede u Veneciju.

5 3

'

Sukob između Venecije i cara zbog uskoka bio je

ozbi l jna pr i je tn ja miru . Papa Kl iment VIII pojavio se

kao posrednik između Mlečana i uskoka. Još u apri lu

1598. nuncije je kazao duždu da za papu ne bi bilo rado-

50

) Isto, Omišalj, 7. marta 1598.

51

) A. S. V., S. secr. R. 92, 10. marta 1598.

") A. S. V., Prov. da ter. e da m ar f. 1263, Om išalj, 23. maj 1598.

B

) A. S. V., S. secr. R. 92, 3. oktobra 1598.




sni je v i jes t i od pregovora o uskočkom pi tanju .

5 4

' Is tina,

papa je pokazivao blagonaklonos t i prema Republ ic i i

kazao mle tačkom ambasadoru da ne može smatra t i odgo-

vornim Veneciju »koja je pretrpjela vel ike š tete , iako

je obećano obeštećenje, nikada se ni je došlo do nekog

r j e š e n j a « .

5 5

' Papa se obraća l ičnost ima koje mogu dopri-

n i je t i smirenju s i tuac i je : zadarskom nadbiskupu Minuču

Minuči ju , s en j skom kape tanu Fr id r ihu Herberš ta jnu ,

za t im admin is t ra to ru sen j ske b i skupi je Markan tunu de

Dominisu i aus t r i j skom nadvojvodi Fe rd inandu .

5 6

'

Mletačka blokada bila je težak izazov caru i usko-

c ima, a pogađala je in terese i drugih v ladara . Na blokadu

uskoci odgovoriše novim napadima na mle tačku te r i to-

r i ju . Sredinom januara 1599. oko 600 uskoka napadoše

Labin. »Opljačkali su predgrađe, dio teri tori je prema

moru i ukrcal i na barke vel iku količinu opljačkane s to-

ke«. Jedan dio s toke upućen je kopnom u Senj . Zatim

uskoci zauzeše Plomin i na njemu is takoše carsku zasta-

vu .

5 7

' Mletačka vlada uloži la je protes t caru i njegovom

ambasadoru na na jodlučni j i način saopš t i la da »ne može-

mo ni t i hoćemo da duže podnos imo napade ovih b i jed-

nika« i zapri je t i la da će odgovori t i ravnom mjerom.

5 8

'

Pr i je tnja je bi la jasna i nedvosmislena; Venecija je pri-

b jeg la o tvoren im ra tn im pr ip remama. Pred ovakvom

opasnošću nadvojvoda je požur io da u Veneci ju uput i

Jos ipa Rabatu .

Na pos redovanje akv i le j skog pa t r i j a rha , Raba ta

(Joseffin RabbarfST fe svraTin 11 Ud-ine, gdie se. H ttfttfiiar-

hovoj rezidencin. sas tao sa generalnim pr^viHnrnm Tlnna-

do m . R ab at a je jrnif) po rn n tn tami n nnk ocim a Vam irat-n

čnicima hrišćanstva u borbi prot iv is lama. On je uvje-ravao Donada"Ha~»ne bi bi lo dobro za Republiku kada

ne bi bi lo uskoka, koji s ta lno upadaju u Liku i Krbavu«.

Senj više koris t i Venecij i nego nadvojvodi , jer uskoci

H

) A. S. V., E. R. R. 8, 23. aprila 1598.

55

) A. S. V., D. R.

f.

42, Ferara, 27. septembra 1498.

M

) K. Horvat, Mon. uscocch. I, 170—174. Dokumenti su od 2.

septembra 1598.

57

) A. S. V., S. secr. R. 92, 22. januara 1599.

B


178



i naglašeno je da se nadvojvodina posada i upravljači

u Senju »izdržavaju krvl ju i mačem tol iko nevinih naših

podanika , suprotno ugovoru i sporazumu o ovoj mate-

r i j i« .

6 1

' Rabata je u Venecij i dobio snažnu diplomatsku

podršku španskog ambasadora . Španac je u Vi jeću sa

dos ta takta i opreznos t i govor io o uskočkom pi tanju i

uvjeravao dužda da se s t rp l j iv im pregovorima može r i je -

š i t i spor. On je molio dužda da obustavi oružanu agre-

siju »dok se ne vidi kraj ovih pregovora, čime bi se oču-

vala d ob ra vo lja izm eđu Ven ecije i au str i jsk e kuće«.

Dužd je zahvalio na posredovanje, a l i je skrenuo pažnju

am bas ado ru da se Veneci ja pos l i je to l ik ih i skus tava

ne može više pouzdati u obećanja. »Car i nadvojvoda se

bore prot iv je re t ika i Turaka za Hris tovu vjeru i hoće

da dozvole izdržavanje posade u n jegovim mjes t ima

krvl ju i robom naš ih nedužnih podanika i pored toga š to

smo sa n j ima u mi ru i dobrom pr i j a te l j s tvu« .

6 2

' Uprkos

jasnom s tavu Veneci je o uskočkom pi tanju , Rabata se

ni je predavao, uvjeren u svoju d iplomatsku vješ t inu.

Osmoga marta Rabata je u Vi jeću zaht i jevao povra-

ćaj zapl i jenjene s toke se l jac ima.

6 3

' Nedje l ju dana kasni je

Rabata je t raž io os lobođenje jedne barke , robe i l judi .

On je upoznao dužda sa mjerama koje je nadvojvoda

preduzeo prot iv uskoka . Kada je spomenuta mogućnos t

spal j ivanja uskočkih barki , Rabata je kazao da su uskoci

zapri je t i l i »da će Turcima predati tvrđave Senj i Otočac,

koje se na laze na takvom mjes tu da jedna bez druge

ne može opstati , i kada bi se to dogodilo, bila bi isto

tol iko š teta za Veneciju koliko za cara i nadvojvodu.

Kada bi se Turci dokopali ovih tvrđava, mogli bi nanijet i

velike štete Vašoj državi, kao što zna Vaša uzvišenost«.Po m iš l je nju Rab ate , zbog opasno s t i od Turak a »potrebno

je zadrža t i uskoke kao posadu u ovim tvrđavama, je r

braneći one granice nadvojvoda ih plaća nj ihovom krv-

l ju«. Dužd je od vra t io da je Ve necija s i ta fraza i obe-

ćanja . »Ne možemo napus t i t i naše podanike . Č in i nam

se da vidimo još vrelu krv tol ikih koji su ubijeni i

61

) A. S. V., S. secr. R.

92

6. marta 1599.

62

) A. S. V., E. P. R. 13, 6. marta 1599.

Isto, 8. marta 1599.

180



suze tol ikih či ja je imovina opljačkana«.

6 4

' Kada je Raba-

ta ponovo u Vi jeću pokrenuo pi tanje vraćanja barke ,

dužd mu je kazao »da se ne može raspravljat i o barci

dok Republ ika pre tenduje na obeš tećenje tako ve l ik ih

i značajnih š te ta« . Na ovu duždevu pr imjedbu Rabata

nije niš ta rekao, nego je prešao u sobu sekretara Vijeća

i dokazivao mu korisnost uskoka za Veneciju. »Kada bi

Repu blika sve usko ke vezala u jed no j vreći i bi lo u n je n o j

moći da ih sve baci u more, ne bi to uradila , jer mora

da vodi računa da ovi l judi os tanu, u prot ivnom, Venecija

i careve zemlje pretrpjele bi vel ike š tete od Turaka«.

Rabata je dodao da mletačka vlada ni je pokazala dovolj-

no poš tovan je p rema n jemu i nadvojvodi .

6 5

' Poslije ovog

razgovora Rabata je napravio iz let do Firence i posl i je

nedjel ju dana vrat io se u Veneciju.

Rabata je, po već stečenoj navici, navratio u Vijeće

i predlož io da o uskočkom pi tanju pregovara sa dva- t r i

senatora, jer se javno mnoge s tvari ne mogu reći . Pred-

log je prihvaćen u očekivanju da će Rabata dois ta nešto

novo predlož it i . Za pregovore određeni su Đ akom o Foska-

rini (Giacomo Foscarini) i Zakari ja Kontarini (Zacaria

Contar in i ) . Sas tanak je održan u manas t i ru San Salvador .

Rabata je kazao da su nadvojvoda i car spremni da

uklone uskoke iz Senja ako dobi ju novčanu pomoć od

Venecije . Ako bi se uskoci premjest i l i u Otočac i druga

mjesta , ne bi bi lo potrebe da se Senj brani . Vijećnici su

odgovori l i da bi sve uskoke trebalo uklonit i , jer plaćeni

uskoci nanose više š tete od venturina. »Zatim uskoci

ni jesu l judi tol iko hrabri da se ne mogu naći pripadnici

druge nac i je s l ični n j ima«. Na ovu pr imjedbu Rabata je

odvrat io da ne bi bi lo nemoguće naći drugu posadu i da

značaj uskoka ni je u odbrani Senja nego u pus tošenju

Like , Makarskog pr imorja i drugih mjes ta , koje uskoci

odl ično poznaju .

6 6

' Cio Rabatin predlog ni je sadržavao

niš ta novo i c i l j mu je bio da ublaži mletačku reakciju

na uskočke prepade .

") Isto, 15. marta 1599.

65

) Isto, 17. marta 1599.

") Isto, 26. marta 1599.

181



Na pos l jednje nadvojvodino pismo, puno l i jepih r i je -

či i neobaveznih obećanja, Senat je odgovorio početkom

apri la . »2el imo da se nadamo da mjere koje će (nadvoj-

voda) preduzeti odgovaraće vašim ri ječima i dobrom

m iš l jen ju ko je m i svi imam o prem a vašo j dobro t i« .

ć7)

Pri kra ju svoga boravka u Veneci j i Rabata je još jednom

došao u Vijeće. Duboko uvri jeđen š to se pregovori ni jesu

odvi ja l i onako kako je on zamiš l jao , Rabata je , suprotno

diplomatskoj kur toaz i j i , samouvjereno držao lekci ju mle-

tačkim senator ima. Kazao je da je loše pr iml jen , da n i je

dobio n ikakvu sa t is fakciju , n i t i mu je uk azana počas t

»kao š to je uobičajeno prema ambasador ima vel ik ih i

^Hi ja te l j sk ih v ladara«.

6 8

' Dvanaestog apri la Rabata je spa-

kovao kofere i nap us t io Ven eci ju .

6 9

' Rabatina misi ja zavr-

š i la se neuspješno. Nadvojvoda ni je mogao naći na jpo-

desnije l ičnost i za ovakve del ikatne pregovore.

Papa Kliment VIII i ovaj put , iz vlas t i t ih poli t ičkih

interesa, javio se kao posrednik između Venecije i cara .

U Prag je up ućen Flam inio Dolfin na prego vore sa carem

i nadvojvodom o uskočkom p i tan ju .

7 0

' Dolfin je im ao

da vodi pregovore o dva pi tanja : o uskocima uopš te i o

sadašnj im uskočkim prepadima. U Rimu se znalo da car

ne može, ni t i žel i da iskori jeni uskoke »koji su uostalom

njegovi dobri podanici i iznad svega tol iko nepri ja tel j i

i mučni sul tanu, koji je danas njegov glavni nepri ja tel j«.

Car se sa raz logom plaš i da ako preduzme oš t re mjere

prot iv uskoka , oni b i mogl i predat i Senj Turc ima, š to b i

bi la š te ta za či tavo hrišćanstvo. Rim je vidio r ješenje u

prot je r ivanju ventur ina iz papske i mle tačke države i

zabran i p r imanja p ro t je ran ih sa t e r i to r i j a dv i je d ržave .

7 1

'

Dolfin je naiša o na neprem ostive teškoće i prizn ao da su

sva n jegova nas to jan ja za r j e šen je uskočkog p i tan ja , na -

čelno i l i u pojedinost ima, ostala uzaludna.

7 2

'

Veneci ja je papino posredovanje oc i jeni la kao moćnu

dip lomatsku podršku u sukobu sa nadvojvodom i nas to -

") A. Š. V., S. secr. R.

92

4. aprila 1599.

a

) A. S. V., E. P. R. 13,10 . aprila 1599.

M


™ K. Horvat, Mon. .uscocch. I, 179—180.

") Isto, 192—195.

n

) Isto, 221—222.

182



ja la da nametne svoje r ješenje . U Pragu papin izas lanik

se čes to sas ta jao sa mle tačkim ambasadorom prenoseći

mu miš l jenje druge s t rane . Dvor je ins is t i rao na mle ta-

čkom sprečavanju uskoka da napadaju Turke i na s lobod-

noj p lovidbi Jadranskim morem. Mlečani su odbi ja l i da o

tom e razgova ra ju i zaht i jeval i uk lan jan je uskok a iz Senja ,

dovođenje p laćene posade , spa l j ivanje uskočkih barki i

zabranu pr imanja mle tačk ih podan ika .

7 3

' Dvor je uočio da

je osnovno pi tanje u ovom t renutku da od Veneci je zaht i -

jeva s lobodan prolaz uskocima prot iv Turaka, š to je i

Rim odobravao. Car je obećao da će uklonit i uskoke iz

Senja pod us lovom da Veneci ja pruž i pomoć caru prot iv

zaje dn ičkog n ep rij at el ja i da »m ' i ječiti izlete ko je

Venecija ni je prihvati la ovu sugest i ju, smatrajući da bi to

dovelo do uniš tenja p lovidbe i t rgovine na Jadranskom

m o r u .

7 4

'

Mletačka vlada je i ovaj put pokazala da su joj njeni

državni interes i iznad maglovit ih interesa hrišćanstva,

š to se ni papi ni je moglo svidjet i , iako je on pokazivao

s impa t i j e za s t radan je mle tačk ih podan ika od uskoka .

Da bi pokazal i dobru vol ju za r je še nje uskočkog p i tan ja ,

al i sa int imnom žel jom da se ne r i ješ i , u Pragu su pri-

b jegl i izgovoru da zbog ned os ta tka f inans i jskih s reds tava

ne mogu ri ješ i t i uskočko pi tanje . Carski minis tr i su se

vajka l i ambasadoru Vendraminu da sve teškoće za ukla-

njanje uskoka iz Senja pot iču zbog nemanja novaca i

»ako im se ne dadu dužne plate nemoguće ih je dići«.

75

'

Po m iš l je nju bečkog dvora , t roškove za r ješ en je uskočkog

pitanja t rebalo bi da snose papa i l i Venecija . Još sredi-

nom m a ja 1599. Ra bata je suger isao Đ ovan i ju Dolfinu

(Giovanni Dolfino) da V enecija poz ajm i nadvo jvod i

100.000 škuda, što bi bilo vraćeno za dvije ili tri godine.

Nadvojvoda bi garantovao da se ubuduće ne b i događale

nepri l ike, posl i je čega bi se zak ljučio kon ačni spo razu m .

7 6

'

Ovaj p lan dvora n i je povol jno pr iml jen ni u c rkvenim

") A. S. V., D. G. f. 29, Prag, 24. mart 1599.

74


75

) Isto, 24. maj 1599.

") A. S. V., E. R. R. 8,11. maj 1599.

bi činili njegovi l judi iz nove prot iv Turaka«.

183



krugovima. Papski nuncije Spinel i (Spinel l i ) bio je zapre-

pašćen ovim pre tenzi jama »po koj ima bi papa bio pr inu-

đen da plaća tvrđavsku posadu drugih samo zato š to je

ht io iz očinskog osjećanja da spri ječi budući skandal«.

Mletački ambasador saopš t io je nunci ju da b i Veneci ja

kupi la Senj i l i b i la spremna da ga dobi je u te r i tor i ja lnu

zamjenu. Nunci je je pr imi je t io da je ovaj mle tački p lan

nepr ihvat l j iv i za papu.

7 7 )

Mletačke kombinaci je o kupo-

vini Hrvatskog pr imorja b i le su kra jn je ponižavajuće za

cara. Prodajom Austr i ja bi se l iš i la posjeda »koji su t rgo-

vačka skela njegovih zemalja«.

7 8

'

Papa je smatrao da se samo ise l jenjem uskoka iz

Se nja i drugih m jes ta može konačno r i ješ i t i uskočko pi ta -

nje . U Pragu su b i l i spremni da uskoke uklone iz Senja

pod us lovom s lobodne plovidbe carskih podanika iz Trs ta

i Rijeke.

7 9

' Nadvojvoda Ferdinand je pr is tao da se uskoci

presele iz Senja pod uslovom da Mlečani dadu zajam od

100.000 šk ud a.

8 0

' Poslije toliko susreta i razgovora sa odgo-

vornim austr i jskim l ičnost ima o uskocima, papin izasla-

nik Flam inio Dolfin p isao je državnom kancelaru Cint i ju

Aldobrandiju: »Udalj i t i iz Senja sve l jude bez razl ike biće

teška s tvar i po mome miš l jenju nemoguća, n i t i su ovagospoda tako s tvar ikada shvati la , tvrdeći da bi ono

mjes to po tpuno os ta lo ra se l j eno« .

8 1

' Napokon u Rimu su

shvati l i da ne mogu više ins is t i ra t i na prot jerivanju svih

uskoka iz Senja . Papa je t raž io neko s rednje r ješenje

koje bi zadovolj i lo obje s trane. Mletački nuncije Ofredo

iz lagao je u Senatu da je dovol jno prot je ra t i iz Senja

neplaćene uskoke, a ostal ima da se zabrani t rgovina po

moru i pljačka. »Ovi će se umiriti , jer najzad izgleda da

ovi l judi ni jesu nekorisni , ni za hrišćanstvo, ni za cara,

ni za samu Veneciju«. Dužd je čvrsto ostao pri svom

mišl jenju da neće nikada bi t i mira »pri je nego š to se svi

uskoci dignu iz Senja, kako novi tako i s tari , kako poda-


™) Isto, 235.

") Isto, 238.

M

) Isto, 241—242.

1

) Isto, 253.

184



nici tako i nepodanici« .

82

' Pregovori su nastavljeni , pred-

loži i prot ivpredlozi podnošeni , a l i s tvarnog napretka ni je

bilo.

Dok su se vodil i pregovori da se diplomatskim sred-

s tvima ri ješ i uskočko pi tanje , Mlečani su i dal je vrš i l i

represal i je nad nedužnim stanovniš tvom. U junu 1599.

mletačke galije napadoše Crikvenicu. Oštećen je čak i

manast ir . Mlečani su zapli jeni l i mnoge barke Riječana i

Senjana koje su nos i le namirnice u Senj . Carski sekre tar

zaht i jevao je nadoknadu š te te i vraćanje zapl i jenjenih

barki . Dužd, očigledno zadovoljan, kazao je da su to

beznačajne š te te u poređenju sa š te tama nani je t im Vene-

ciji koje su tolike, »da se ne bi nikada završila priča o

n j i m a « .

8 3

' Po miš l jenju dužda , car n i je uradio n iš ta na

r je ša va n ju uskočkog p i tan ja .

3.

Kao pos redn ik u r j e šavan ju uskočkog p i tan ja po ja -

vio se i Markantun de Dominis , adminis t ra tor senjske i

modruške biskupi je , kasni je senjski b iskup i sp l i t sk i nad-

biskup. Bio je to čovjek izvanredne darovitost i i ambici je ,

izgrađena l ičnost koja je svojim idejama daleko prevazi-

lazi la svoje vri jeme. Zanesenjak i utopis t , koj i će poku-

ša t i da uskočko pi tanje r i ješ i izmirenjem raznih i suprot -

nih interesa i svih prot ivurječnost i kako u Senju tako i

zainteresovanih država. Međutim, realne prot ivurječnost i

is tori jskih i društvenih snaga djelovale su suprotno svim

Dominisov im namjerama i p lanovima .

8 4

'

Još početkom oktobra 1597. Dominis se obrat io gene-

ra lnom prov iduru Jadrana Zvanu Bembu sa p r i j ed logom

o r je šen ju uskočkog p i tan ja . Svo ju raspravu o uskoc ima

Dominis je dos tavio Bembu sa propra tnim pismom u

kojem ga je zamolio da ne otkriva njegovog autora. Domi-

nis je motivisao svoj predlog žel jom »da se učini kraj

52

) Isto, 268.

53

) A. S. V., E. P. R. 13, 14. jula 1599.

M

) Dušan Nedeljković, Fizičar i utopist XVI veka Marko Dominis,

Glas SANU CCXLVI, knj. 9, Beograd, 1961, 144—145.

185



samo preko mora napada tu rska mjes ta ko j ih j e ma lo

i do kojih se može s t ići brodovima, neophodno je da pro-

laze preko mle tačke i dubrovačke te r i tor i je na n j ihovu

veliku sramotu i opasnost (bili plaćeni vojnici i l i ventu-

rini, što je isto), ostaće iste teškoće, bili ili ne bili ventu-

rini. Mlečani, ne samo da traže od njegovog veličanstva

sigurnost , nego još t raže da se ukloni ratna opasnost i

bi jes sul tana«. Po mišl jenju Dominisa ni je dovoljno post i-

ć i sporazum o Senju , »ako se prvo ne odredi potpuna

sloboda plovidbe naoružanoj mil ic i j i iz Senja po mleta-

čkim mjes t ima, n ikada neće bi t i kra j ža lbama i suko-

bima«. Car se ne može odreći s lobodne plovidbe i zabra-

ni t i svoj im podanic ima da ne p love Jadranskim morem.

»Ja vidim samo dvije vrs te okolnost i za cara na Jadran-

skom moru. Jedna je koja se t iče robe, saobraćaja i t rgo-

vine, druga koja se odnosi na ratno s tanje«. Dominis sma-

tra da Mlečani neće dozvoliti s lobodnu trgovinu Jadra-

nom, a još manje dozvol i t i prolaz aus t r i j ske vojske preko

svoje ter i tori je . Braneći venturine Dominis piše: »Ne vi-

dim da među plaćenicima nema mnogih koji su naklo-

njeni p l jačkanju i z ločinu i da među ventur in ima nema

dosta dobrih i mirnih l judi , žel jnih mira.« Dominis za-

kl jučuje da u Senju t reba os tavi t i ventur ine a prot je ra t i

plaćene uskoke.

8 8

' Mletačka vlada je bila zadovoljna Domi-

nisovim planom i preko svoga ambasadora u Pragu hra-

br i la ga da i s t ra je .

8 9

'

Iz Austrije Dominis je došao u Veneciju i 12. juna

1600. pred Senatom izložio svoj plan o uskočkom pitanju.

On je sa odvratnošću i prezrenjem govorio o svojoj pas-

tvi i kazao da će se ra di je odreći funkcije bisk up a nego

up rav l ja t i l jud im a to l iko razuzdanim i m alo oda nimBogu. »Nema nikakve sumnje da drugi l judi os im uskoka

ni jesu sposobni da brane zemlju od Turaka tako dobro,

ni sa tol iko hrabrost i , naročito da upadaju po onim vrle-

t ima i urvinama. Njemci su dobri vojnici da svojim gru-

dima brane z id ine , a l i ne da upadaju u nepr i ja te l j sku

zemlju i brane te r i tor i ju od Turaka«. Po Dominisovom

miš l jenju uskoke je pot rebno prese l i t i u Otočac i druga

88

) Isto, 30. novembra 11599.

") A. S. V., S. secr. R. 92, 27. novembra 1599.

187



mjes ta odakle mogu brani t i nadvojvodine zemlje od Tu-

raka . Uklanjanjem uskoka , lopova , b i jednih i opakih

l judi »koji ne misle na drugo nego na pl jačke, nasi l ja i

smrt , s tvori t i jedan trgovački grad odan trgovini , ukra-

tko učini t i ga t rgovačkom skelom na one s trane«. Domi-

nis je bio svjes tan da je za ovakvo r ješenje uskočkog

pi tanja potrebno savladat i t r i prepreke: nedos ta tak nov-

ca , uvjerenje na dvoru da pos toj i neki ta jn i sporazum

između Turske i Venecije prot iv Austr i je i da car žel i da

sačuva s lobodu na moru i preko njega zadaje udarce

ne p r i j a t e l j u .

9 0

' Dužd je kazao Dominisu da neće disku-

tovati o njegovom predlogu, nego će to prepust i t i nad-

ležnim l ičnost ima.

9 1

'

Ovaj prpmletački p lan r ješenja uskočkog pi tanja b io

je neprihvatl j iv~za. cuia .JDoiiI inis je predlagao"ono š to

su papa i Venecija u tom trenutku zahti jeval i od cara.

Ostaje nejasno da l i je Dominis sam došao do ove ideje

i l i ga je neko pods takao na to . Zaht jev za uklanjanje p la-

ćenih uskoka iz Senja u vri jeme kada se Austr i ja nala-

zi la u ratnom stanju sa Osmanskim cars tvom značilo je

či tavo Hrvatsko pr imorje iz lož i t i pus tošnim provalama

martoloza i akindžija i l i ga ostavit i na milost i nemilost

m letačko j floti . Sen at je sa zadovo ljs tvom p rihv atio Do-

minisov predlog.

Pap a je vršio pri t isa k na cara R udolfa II i obra ćao

se odgo vornim au str i jsk im l ičnost im a sa zal it i evom 'da se

uskoci što prije uklone u Heiija."

17

' MltJlUćka vlada uputila

je Anzola Baod era nadv ojvodi p ieg uv uie u uskocima.

Izas lanik je imao zadatak da pods je t i nadvojvodu na obe-

ćanja da će uklonit i uskoke iz Senja.

9 3

'

Senjani su

bili

upoznati sa

pregovorima između

pape,cara i Venecije . Da o nj ihovoj sudbini ne bi drugi r ješa-

valPtrcz njihove saglasno&ti, uskuu udlUcise Ja podnesu

konkre tan predlog za r ješenje svoga položaja . Uskoci ,

vojnici i venturini , na zboru održanom u Senju, izglasaše

®°) Š. Ljubić, Prilozi za životopis Markantuna de D ominisa Rablja-

nina, spljetskog nadbiskupa, Starine II, Zagreb, 13—18.

") Isto, 24.

H


») A. S. V., S. secr. R. 93, 1. aprila 1600.

188



predlog u čet ir i tačke do donošenja konačne odluke o

uskočkom pi tanju . Senjani za sebe t raže s lobodnu plo-

vidbu od Ljubača do Lovrana. Ako Venecija to prihvati ,

obavezuju se da ni sami, ni u društvu drugih neće nano-

s i t i š te te mle tačkim brodovima i podanic ima, obavezuju

se da neće izlaziti iz Velebitskog kanala osim na manja

os t rva .

9 4

' Ovaj predlog je inspir isao nadvojvoda. Mlečani

su oci jeni l i plan kao »sejanje novog razdora bez nade da

se ikada vidi kraj«.

9 5

'

Od kada su počeli pregovori za r ješenje uskočkog

pitanja , Senjani su bi l i dosta uzdržl j ivi i manje su iz lazi l i .

Is t ina, u vodam a S en ja nalazi la se m letačka f lota . Počet-

kom apri la 1600. uskoci provališe u Is tru i opl jačkaše

nekoliko sela . Uskočki prepad došao je kao poručen Vene-

c i j i da potkr i jepi svoj zaht jev za uklanjanje uskoka iz

Senja i opravda svoje agres ivne namjere prema nadvoj-

vodinim zemljama. Venecija je uloži la protes t caru zbog

uskočkog nas i l ja u Is t r i »suprotno to l ik im obećanj ima

datim od s trane minis tara njegovog carskog vel ičanstva

i njega l ično«. Is toga dana Senat je izabrao vrhovnog

vojnog i upravnog zapovjednika Jadrana sa š i rokim ovla-

šćen j ima .

9 6

' Za odmazdu, generalni providur zauzeo je

Lovran .

9 7

' Mletačka agresi ja još je više zaoštr i la s i tuaci ju.

Dva m jese ca ka sn ije uskoci opli jen iše četir i sela u okolini

Rašpora. Posi l je ovoga napada Venecija je pojačala svoje

kopnene snage u Is t r i . Genera lnom providuru Jadrana

naređeno je da unajmi 150 Albanaca i uputi ih »na gra-

nicu prema Karsu i drugim kra jevima na onoj granic i« .

Dok ne s tignu Albanci, da o stavi 200 I ta l i j an a pod kom an-

dom kape tana Rašpora .

9 8

' Za providura Is tre izabran je

Frančesko Kamera (Francesco Carnerra) .

Pregov aralo se i tuklo. Niko ni j e pred lagao niš ta novo

i niko nije znao kako da se pregovori izvuku iz ćorsokaka.

Diplomat i ja je tapkala u mjes tu bez ikakve odluke . U su-

®

4

) Š. Ljubić, Prilozi za životopis Markantuna de Dominisa Rab-

ljanina, Starine II, 25. Dokumenat je od 12. juna 1600.

, s

) A. S. V., D. G. R. 30, Prag, 30. juna 1600.

*) A. S. V. S. secr. R. 93, 13. aprila 1600.

") K. Horvat, Mon. uskocch. I, 216.

") A. S. V., S. secr. R. 97,12. juna 1600.

189



kob se umiješa la i Špani ja koja je s ta la na s t ranu pape

i Venecije .

9 9

' Ipak, jedan detal j kao da je nagovještavao

da je Rim promijenio s tav. Sredinom avgusta 1600. papski

nuncije iz javio je u Savjetu da je uskočko pi tanje pri-

vatna s tvar Venecije i da ga ne može pretpostavit i opšt im

interesima hrišćanstva. Dužd, ogorčen, uzviknuo je:

»Državna s tvar koja ima tol iki značaj za Republiku da

se veći ne može zamislit i « Nuncije je odvratio da vladari

češće puta nemaju snage i l i mogućnost i da r i ješe sva

p i tan ja . Na ovu pr imjedbu dužd je sp remno odgovor io :

»Car je već osam godina u ratu sa sul tanom, a ne može

da kazni t r i s tot ine lo pov a «

1 0 0

' Argumenti su bili vrlo

ubjedl j iv i . Pos l i je to l iko na tezanja nadvojvoda Ferdinand

je početkom oktobra 1600. pris tao da u Senj uputi s to

Njemaca a ventur ine premjes t i u Otočac , Br in je i Pro-

zor .

1 0 1

'

Kada je izgledalo da se krenulo sa mrtve tačke,

uskoci ponovo upadoše u Is tru, »prodirući u Fri jul i kao

što su ned avno ura dil i na ter i t or i j i Monfalkona sa veli-

kim strahom za one s tanovnike«. Mletačku vladu zahva-

t i la je his teri ja . Senat je t ražio dostojnu odmazdu. Gene-

ra lnom prov iduru Jadrana i Da lmac i je j e na ređeno da

napadne mjesta odakle iz laze uskoci »pustošeći i pl jačka-

jući sve ono š to možete , da osveti te nepravde pomoću

rečene diverz i je , koju mi smatramo plodonosnom i po-

t rebnom«. Providur Is t re dobio je zadatak da preduzme

akci ju prot iv Trs ta , »gdje se , kako saznajemo, prodaje

pli jen i ovi lopovi nalaze zašt i tu«. Kapetan gal i ja prot iv

uskoka hi tno je upućen da opsjedne Trst »ne dozvolja-

vajući ulazak i iz lazak nikakve vrs te broda«. Po ocjeni

Senata »Trst je sada postao glavno uskočko nasel je«. Za

izvršenje ovog zadatka p lani rano je naoružanje još šes t

ba rk i i mobi l i s an je dv i je s to t ine Hrva ta kao na jamnika

koji će se uputi t i u Kopar i Piran.

1 0 2

'

Mletačka agresi ja na Is tru ozbil jno je zapri je t i la

miru između Venecije i cara . Papa se umiješao i s tavio

") A. S. V., D. G. f. 30, Prag, 28. avgusta 1600.

,0

°) A. S. V., E. P. R. 9, 14. avgust 1600.

m

) Lopašić I, 279.

02

) A. S. V., S. secr. R. 93, 7. novembra 1600.

190



do znanja Republ ic i da b i ra t prot iv nadvojvode bio

šteta n i opa san za čitavo hrišćanstvo. N as to ja nj a cara

i nadvojvode da polovičnim r ješenj ima zadovol je Vene-

c i ju i papu os ta la su neuspje l i d ip lomatski manevr i .

Svi carevi planovi su odbačeni. Venecija i papa tražili

su bezus lovno uklanjanje uskoka iz Senja . Pos l jednj i

uskočki prepad učvrst io je papu u uvjerenju da se uskoci

mora ju prot je ra t i . Zategnutos t je b i la ve l ika i va l ja lo

je neposredno de js tvovat i . Kao posrednik javio se papski

nuncije Spinel i . On je podnio predlog u dvanaest tačaka

za r ješenje uskočkog pi tanja . Po tom predlogu uskoci

bi b i l i prot je rani iz Senja i drugih mjes ta , »kao i oni koj i

su se u prošlost i bavil i uskočkim poslom. Is to da se

učini u sus jednim mjes t ima i nadvojvođinim zemljama«.

U Senju mogu os ta t i oni koj i se bave određenim pos lom.

Da se prot jerani uskoci nikada više ne mogu vrat i t i u

Sen j »pod pr i j e tn jom smr t i« . Ubuduće zabran ju je se p r i -

manje u Senj prot je ranih iz papske države i sa mle tačke

teri tori je . Deseta tačka je od najvećeg interesa za cara

i Ven eciju. »Svima, kak o po dan icim a n jegovog vel ičanstva,

tako i uzvišenog nadvojvode, posredno i l i neposredno

potčinjenim, zabranjuje se da se s luže morem za drugo

osim za trgovinu, ni t i na moru nanosi t i š te te brodovima,

os t rv ima i na kopnu Mlečanima, Turc ima i drugima i da

na ovim s t ranama potpuno i u svemu pres tane gusar-

s tvo«. Da bi se p lan prot je r ivanja uskoka rea l izovao,

Venecija će odobri t i zajam caru od 300.000 dukata , koje

će on vrat i t i u roku od deset godina.

1 0 3

'

Ovaj p lan bio je za cara još manje pr ihvat l j iv od

Dominisovog. Osim toga što bi uskoci bili udaljeni iz

Se nja , car bi bio iz ložen vel ikim finansi jskim troško vim a.Carevi i nadvojvodini podanici dobili bi »slobodu« trgo-

vine morem koju bi kontrol isal i Mlečani . Pod pri t iskom

pape, sredinom decembra 1600. nadvojvoda je obećao da

će prot je ra t i uskoke iz Senja i sv ih pr imorskih mjes ta

i dovest i u Senj posadu od 300 njemačkih plaćenika.

Plaćene uskoke će premjest i t i u Otočac, a venturine koji

pod uskočkim imenom vrše razne zločine progoniće s lo-

žno nadvojvoda i Venecija . Za sprovođenje ove odluke

I03


191



imenovan je Josip Rabata . Najveće zasluge za njegovo

imenovanje imao je Dominis . Ni pos l i je pe tnaes t godina

uskoci ni jesu Dominisu zaboravil i ovaj potez. Da im je

pao u ruke , ne b i m u opros t i li ž ivot. Ime no van jem Rab ate

za komesara o tvoreno je jedno kra tko i mračno poglavl je

iz is tori je senjskih uskoka.

U ovo vri jeme pozvanih i nepozvanih posrednika za

rješenje uskočkog pi tanja javio se i Minučo Minuči , za-

darski nadbiskup i p isac i s tor i je o senjskim uskocima.

Minuči smatra da pored svih nepri l ika sa uskocima, oni

su korisni za hrišćanstvo. Uskoci , iako malobrojni , vrše

dužnost vojske koja bi koštala 20.000 škuda godišnje i

»drže angažovane više od 10.000 Tura ka, n aj bo lj i h vo jnikakoje oni imaju za odbranu granica Like i Bosne i di je lova

osvojene Ugarske, Slavonije i Hrvatske«. Zatim uskoci

onemogućuju Turke da nasele osvojeni dio Dalmacije ,

Liku i os tale krajeve. Kada bi Turci brojno porasl i u

Dalmacij i , predstavljal i bi vel iku opasnost , ne samo za

dalmatinske gradove i Is tru, nego čak i za I ta l i ju. Među-

t im, uskoci svojim prepadima »pretvori l i su u pustoš

jedan š iroki pojas zemlje sa očiglednom korišću za hriš-

ćanstvo«. Za ovu prednost zasluga pripada uskocima.

Da bi izmirio koris t od uskoka za hrišćanstvo sa inte-

res ima za interesovanih s t rana , Minuči predlaže r ješenje

uskočkog pi tanja u pe t tačaka: prot je r ivanje iz Senja

svih uskoka sklonih p l jački ; zabrana pr imanja b jegunaca

sa mle tačkih ga l i ja i prot je ranih; da car imenuje za kape-

tane nepris trasne l ičnost i koje će gonit i lopove; zabrana

kleru da uz ima dese t inu od uskočkog pl i jena ; p laćanje

uskočkih s ta r ješ ina , kako bi se preko nj ih u t ica lo na

uskoke.

104

* Minučijev predlog bio je prihvatl j iv za cara i

nadvojvodu, a l i ne i za Veneciju. U s tvari , plan se svodi

na zadržavan je uskoka u Sen ju i u d rug im mjes t ima ,

š to j e b i lo supro tno m le tačk im zah t jev ima o p ro t je r iv an ju

uskoka. Minuči , kao katol ički prelat koji je dobro pozna-

vao uskoke, shvatio je kakav značaj oni imaju za hrišćan-

s tvo uopšte . Kasnije Minuči će postat i jedan od najogor-

čeni j ih prot ivnika uskoka .

104

) A. S. V., E. R. R. 8, 17. jula 1598.

192



VIII

RABATINA MISIJA U SENJU

1.

Josip Rabata , rodom Goričanin, mlad, intel igentan,

osion i birokrata , netaktičan, c inik i samouvjeren, dobio

je zadatak da o tputuje u Senj i s redi uskočko pi tanje .

On je s labo paznavao sredinu i l jude. Upao je u jedar

osinjak iz kojega se više neće izvući. Njegov pomagač

i saradnik bio je senjski biskup Dominis , mnogo oprez-

ni j i i lukavij i od svog pri ja tel ja Rabate .

Č im je na imenovan za komesara , Rabata je požur io

na Rijeku, odakle je 29. decembra 1600. preko rektora

Krka uput io p ismo genera lnom providuru Fi l ipu Paskva-

ligu. Rabata ga izvještava da će već sjutra uputiti iz

Ri jeke u Senj jednog kapetana sa če tom njemačkih voj-

nika. On će u Rijeci sačekati dolazak drugih četa pa

će tek onda krenut i prema Senju . Najavl ju jući svoj dola-

zak pomp ezno i razmje t l j ivo , Raba ta na jav l ju je p rov iduru

strašnu odmazdu uskocima i moli ga da se sa f lotomi ljudima »nađe u blizini da bi imao prilike da vidi i

čuje ono š to će se dogodit i«. Kao prvu mjeru, Rabata je

zabranio Vinodolc ima da da ju u točiš te uskocima.

1

'

Na Rijeci Rabata se sas tao sa Dominisom, koji je

namjeravao da pod njegovom zaš t i tom uđe u Senj kao

novopos tavl jeni b iskup. Dominis je 30. decembra takođe

pisao Paskvaligu hvaleći Rabatu kao izuzetno talentova-

') K. Horvat, Mon. uscocch. I. 349—350. B. Poparić, Povijest senj-

skih uskoka, 101.

13 Sen jski uskoci

193



nog čovjeka koji raspolaže dovoljnim sredstvima »da oči-

s t i Senj , da is tr i jebi lupeže i uredi onu posadu«.

2

'

U očekivanju dolaska vojske na Ri jeku, koju je

trebalo da dovede general Lenković, Rabata se uputio u

Ljubljanu, gdje se sastao sa generalom. Lenković se izvi-

njavao da zbog lošeg zdravlja ni je mogao doći na Rijeku,

te je sve prep us t io Rab at i i Dominisu . O pov ra tku Rab ate

na Rijeku Dominis je izvi jes t io providura Paskvaliga

(Pasqualigo) i poručio mu da je komesar dobio odlučna

naređenja od nadvojvode da učini kra j uskočkom nas i -

l ju .

3

' Posl i je pri jema pisma od Paskvaliga Rabata je sma-

t rao za potrebno da mu uput i b iskupa Dominisa l ično,

koj i b i ga de ta l jno upoznao sa ovlašćenj ima komesara

pro t iv uskoka .

4

' Uskoci su naslućivali , a možda i pouz-

dano znali , da im Rabata radi o glavi. Iz bojazni da

ne padnu u ruke komesaru , mnogi uskoci napus t iše Senj .

Sred inom februara 1601. Dom inis izvješ tava pro vid ura

Paskvaliga o bjekstvu 50 uskoka u Grobnik i o naređe-

njima Rabate da se oni gone. Dominis je zahti jevao

od providura da obavi jes t i mle tačke pomorske koman-

dante da za jedničkim snagama is t r i jebe lopove .

5

' Ni usko-

ci ni jesu s jedel i skrš tenih ruku. Neki uskoci sredinom

januara 1601. zapli jeniše čet ir i manja mletačka trgovačka

broda u bl iz ini Zadra. Bogati pl i jen, uprkos s trogim Raba-

t in im naređenj ima, prenesen je u Senj . Povodom ovog

napada zadarski nadbiskup Minuči je p isao državnom

sekretaru u Rimu »da uskoci š ire vi jes t i ( iako svi znaju

da su lažne) da ih je blagoslovio papa da su zaslužni za

ono što čine«.

6

'

U Senju se živjelo u napetom iščekivanju raspleta

događaja . Kra jem januara Rabata je javio Paskval igu da

čim sazna o dolasku ljudi iz Hrvatske u Senj, i on će

zajedno sa Dominisom krenuti tamo. Izjavio je da se sa

njim l ično sastane ispred Senja i iznese mu svoje planove

2

) B. Poparić, n. d., 102.

3

) A. S. V. Prov. da ter. e da mar f. 1320, Rijeka, 9. i 14. januara

1601. Pisma Dominisova Paskvaligu.

4


5

) Starine II, 32.


194



po vlas t i to j savjes t i n i je skr iv io smrtnu kaznu. Kapi je su

bile zatvorene; puteve su čuvali s trani vojnici . Niko ni je

imao smjelost i da iz iđe iz grada, ni t i da noć prespava u

svome s tanu«.

8 )

Svirepo umors tvo t r i uskočke s ta r ješ ine

bilo je opomena svima da š to pri je uteknu iz pakla koji

se zvao Senj . Svi koji su s trahovali da mogu postat i žr tva

Rabatine odmazde kl isnuše iz grada. Rabata je izvi jes t io

Paskvaliga o smaknuću uskoka, a l i je morao priznat i

da su mnogi uskoci utekli iz Senja. »Više od 50, svjesni

svoje teške krivice, nijesu ih sačekali , nego su se sklonili

u planine, pećine i špilje«.

9 )

Prinuđeni da bježe iz svog

grada i od svojih porodica, uskoci se rasprš iše po plani-

nama kao zvijeri .

Bjeks tvo ovol ikog broja l judi razbjesni lo je Rabatu .

On preduzima takve mjere da n iko više ne može napus t i t i

Senj. Uskoci su se osjećali kao u mišolovci. Bježati se

nije moglo, ni t i se kri t i u gradu. Svi koji su još imali

pl i jena pri javiše ga u nadi da će život spast i . Rabata

je zaht i jevao od Senjana da uhvate izbjegle s ta r ješ ine

i predaju či tav pl i jen, pa tek onda mogu očekivat i milost

od njega. Zahtjevi su bi l i teško iskušenje za Senjane.

Iz s traha za vlas t i tu glavu čovjek je kadar da izda druga

il i pri ja tel ja . Ti t renuci izbezumljenost i , nade i neizvjes-

nost i mogu da s lome i najčvršće l jude. To se dogodilo

i ovaj put . Uskoci predadoše dvoj icu ventur ina : Mare tu

i Mikulicu. Za Mikulicu Rabata je tvrdio »da je pravio

oputu od l judske kože«.

10 )

Preda jom dvoj ice ven tur ina

Rabata se ni je zadovolj io. Tražio je još krivaca i žr tava.

Po mišl jenju Rabate svi uskoci su bi l i krivi . Senjani su

bil i iz loženi poniženju, nasi l ju i š ikaniranju. Kuće su

pre t resane , l judi i s t je r ivani da sa t ima po nevremenu s to je

napol ju .

Baš t ih dana u Senj je s t igao na pregovore Paskva-

l igov sekretar Barbaro. Razgovori su vođeni u donjem

kaštelu u prisustvu Dominisa i Vida Klekovića. Dotaknu-

ta su sva s ta ra p i tanja o aus t r i j sko-mle tačkim odnos ima

u vezi sa uskocim a, a l i n i j e post ign uta saglasnost u osnov-

') Minuoio Minucci, n. d., 179.

') K. Horvat, M on. uscocch. I, 339—340, Senj, 3. februara 1601.

10

) Isto, 340—341.

196



nim pi tanj ima, iako je Rabata pokazivao dobru vol ju i

razumijevanje prema svim mletačkim zaht jevima. Senat

je b io zadovol jan rezul ta t ima pregovora , posebno Raba-

t in im mjerama prot iv uskoka . Na pregovorima su domi-

nirale čet ir i tačke: pi tanje s lobodne plovidbe, vraćanje

pos l jedn jeg p l i j ena , zabrana p r imanja mle tačk ih poda-

nika u Senj i zabrana iz laska uskoka iz Senja. Mletačka

vlada je nastojala da izbjegne diskusi ju o s lobodnoj plo-

v idb i i da p regovore usmje r i u p ravcu uk lan jan ja uskoka

iz Senja. U tom smislu upućene su ins trukcije Paskvaligu.

Senat je smatrao da je nas tupio pogodan t renutak da se

postavi pi tanje opstanka uskoka u Senju. »Što se t iče

uk la nj an ja usko ka iz Sen ja , u lož ite svaki na po r da shodn o

da t im obećan j ima budu uk lon jen i oda t le , i l i u na jmanju

ruku znatno umanjeni , a posada redovne vojske povećana

do te mjere da može držat i u poslušnost one koji tu osta-

nu«. Mletačka vlada je ins is t i ra la da se smijeni senjski

ka pe t a n B a rbo .

1 1

'

I ako k ra jn je p redus re t l j iv p rem a M lečan ima , Raba ta

nije mogao da izađe u susret nj ihovom zahtjevu o ukla-

njanju uskoka iz Senja. To pi tanje je iz lazi lo iz okvira

njegove kom petenci je . Rabata je formalno naveo i argu-

mente o nemogućnos t i p ro t je r ivan ja uskoka iz Sen ja .

On je kategorički tvrdio da ne postoj i mogućnost da se

uskoci presele u Otočac. Po njegovom mišl jenju to bi

moglo izazvati uskoke da napadnu Senj i druge tvrđave.

Poš to nadvojvoda nema novčanih s reds tava da obnovi

Otočac, najbolje bi bi lo da dobije pomoć od mletačke

vlade, š to je u interesu same Venecije . Rabatin odgovor

je b io ponavl janje aus t r i j skog s tava da Veneci ja t reba

da f inansi ra r j e še n je uskočkog p i tan ja . U ovom p i ta n ju

aus t r i j sk i dvor je podržavao i papa .

1 2

'

Rabata je u pregovorima sa Paskval igom dokazao da

je odlučno zastupao interese cara i nadvojvode, iako je

svi repo proganjao uskoke . Komesar je i da l je uporno

nas tojao da se dokopa uskočkih s ta r ješ ina , a l i mu je to

teško polazilo za rukom. Bjegunci iz Senja kril i su se po

pećinama i kod svoj ih pr i ja te l ja . Nj ihove porodice Raba-

") A. S. V., S. Secr. R. 93, 24. februara 1601.

12

) A. S. V., E. R. R. 10, 10. marta 1601.

197



ta je t re t i rao kao taoce. Ipak, niko se ni je usuđivao da

traži i goni izbjegle uskoke. Mlečani, koristeći se Rabati-

nom odlučnošću prot iv uskoka , dos tavl ja ju mu spiskove

krivaca koje je t rebalo kaznit i smrću i l i uručit i mleta-

čkim predstavnicima. Tražeći krivce, jednog dana Rabata

je sabrao u crkvi Sveti Duh sve strance koji su boravili

u Senju. To su većinom bili trgovci, zanatli je i bjegunci

sa mletačkih gal i ja . Između okupljenih Rabata je izabrao

devetoricu i predao ih providuru Paskvaligu. Dominis se

obrat io providuru tražeći milost za ove nesrećnike. »Sada

isporučujemo na vaše brodove devet podanika uzvišene

Republike. Stvar neuobičajena i neobična pod ovim vla-

darima, a ipak se čini zbog zadovoljenja Vaše preuzvi-

šenost i i učvršćenja dobrog pri ja tel js tva i odnosa. Is t ina

je da nam dušu muči teška griža zbog suza ovih bijed-

nika, ovdje smatranih i poznatih kao nedužni l judi i bez

ikakve krivice, da ne bi na nas izazvali božji gnjev. Zato

na naj l jepši način molimo Vašu preuzvišenost , a najviše

ja , koj i sam ih na jviše nagovarao, da im budu poš teđeni

životi , da ne bih ostao nepravičan. Is to Vas usrdno moli i

uzvišeni gospodin Vido Kleković koji je ovdje umjesto

generala , jer dobri s tarac osjeća vel iku grižnju savjes t i

š to smo ove bi jednike poslal i na klanicu«.

1 3 )

Za ovu uslu-

gu, Dominis je tražio od Paskvaliga da oslobodi neke

uhvaćene Tršćane i Riječane. Paskvaligo se pokazao ple-

meni t i os lobodio sedam l judi .

1 4 )

Dominisovo pismo posluži lo je nekim is toričarima

da ga napadaju, pa čak i drže lekci ju o moralu. Ovdje se

ne radi o Dominisovoj nemoralnos t i , nego o na jobični jem

pos tupk u zam jen j ivan ja rob i ja , kako se v jekovima prak ti -

kovalo i pri je i posl i je Dominisa. Njegovo pismo, sraču-

nato da gane providura Paskval iga , sv jedoči o dubokom

mora lnom angažovanju Domin isa p rema unes rećen ima i

nemoćnima. Uos ta lom ni Rabata n i je predao ni jednoga

uskoka Mlečanima dok ni je u tvrđeno njegovo por i jeklo .

On je mle tački zaht jev za predaju Ivana i Tome Maiagru-

dića odbio zato š to ovi ni jesu bi l i mletački podanici , dok

im je predao nekoga Rada sa Hvara, koji je ž ivio u Senju

") Starine II, 32—33. Senj, 14. februara 1601.

") K. Horvat, M on. uscocch . I, 333—334.

198



dvadeset god ina. U ovakvim slučajevim a žrtva po sta je

obično nevin samo zato š to je rođen kao mletački poda-

nik. Nije se utvrđivala s tvarna krivica, nego pori jeklo.

U stvari , Rabata i Dominis su izigrali Mlečane. Umjesto

stvarnih krivaca, uskoka, oni su upućival i Mlečanima nj i-

hove podanike. Izručenje ovih nesrećnika bi la je obična

epizoda u poređenju sa burnim zbivanj ima u Senju .

Sis tem smrtne s t rave koj i je Rabata zaveo u Senju

nije donio žel jeni uspjeh. Posl i je je započeo sa prot jeri-

va nj em u skok a iz grad a. U Ven ecij i su bi li neob ično zado-

vol jn i Rabat in im mjerama prot iv uskoka . Dvor je očeki-

vao da će smirenjem uskoka post ići davno očekivanu

slobodu plovidbe. Sredinom marta 1601. sekretar amba-

sade upoznao je dužda sa preduzet im mjerama prot iv

uskoka. Dužd je iz javio da je zadovoljan Rabatinim ra-

dom, al i smatra da je poželjno da se za kapetana postavi

ličnost koja neće šti t i t i lopove, niti učestvovati u diobi

pl i jena . I pored zadovol js tva sa dotadašnj im mjerama,

dužd je konačno r ješenje uskočkog pi tanja v id io u prot je -

r ivanju svih uskoka . Sekre tar je smatrao da su car i

nadvojvoda izašl i u susret mletačkim zahtjevima i za-

uzvrat je postavio pi tanje s lobodne plovidbe i os lobo-

đen ja zadržan ih b rodova .

1 5

'

Mletačka vlada našla se u neprilici . Otvoreno odbiti

zaht jev dvora o s lobodnoj p lovidbi Jadranskim morem

nije mogla a još manje ga je mogla prihvati t i . Traži lo se

r je še nj e ko je b i formalno pokazivalo do bru vo l ju Vene-

ci je prema caru i s tvarno je ne bi ničim obavezivalo.

Senat je naredio genera lnom providuru da os lobodi sve

austr i jske podanike osuđene na gal i je i dozvoli da »sve

barke koje p love Velebi tskim kanalom sa namirnicama,

sa robom i l i t rgovačkim poslom mogu s lobodno prolazi t i

nj ime bez obaveze da svraćaju u tvrđavu Sv. Marko«.

1 6

'

Venecija je sebi prisvajala pravo da dozvoljava s lobodnu

plov idbu aus t r i j sk im podanic ima u n j ihov im pr ioba ln im

vodama. Na načelni s tav cara o s lobodnoj plovidbi Vene-

c i ja je odgovori la skoro podsmješ l j ivo .

1S

) A. S. V., E P. R. 15, 12. marta 1601.

") A. S. V., S. Secr. R. 94, 31. marta 1601.

199



Rabata , beskra jno ambic iozan, nas to jao je da ukloni

senjskog kapetana Barba , koj i od početka n i je odobravao

njegove mjere prot iv uskoka . Raznim vezama i kanal ima

Rabata uspijeva da ga odgovorne l ičnost i iz Rima pre-

poruče nadvojvodi da ga pos tavi za senjskog kapetana .

Taj plan podržavali su i Mlečani . Uskoro nadvojvoda je

razr i ješ io dužnos ti B arba i na n jegovo mj es to na imeno vao

Jos ipa Raba tu .

1 7

' On se nije ovim zadovoljio, nego je

ci l jao na položaj generala Hrvatske, vjerujući da će ga

u tome podržat i Rim i Venecija . Republika je Rabatu

iskreno podržavala i odl ikovala ga kolajnom, i bi la sprem-

na da dade za jam nadvojvodi uz s igurnu garanci ju .

1 8

'

U Zadar je l ično dolazio Dominis sa namjerom da od

Mlečana traži zajam od 60000 dukata .

1 9

' Mletačka vlada

našla se u nepri l ic i . Dati zajam nadvojvodi bi lo je nesi-

guran posao a odbi t i Rabatu b i lo je nezgodno. Nađeno

je d ip lomatsko r ješenje . Senat je odobr io genera lnom

providuru da udovolj i molbi Rabate , a l i »ne kao car-

skom min is t ru , nego kao Vašem pr iva tnom pr i j a te l ju« .

2 0

'

Pokazaće se da je privatni zajam Rabati bio pogrešan

potez Venecije.

Za r ješenje uskočkog pi tanja odlučno se zauzimao

Markantun de Dominis . On je tvorac mnogih predloga

i planova za r ješenje uskočkog pi tanja . Obilazi odgovorne

austr i jske i mletačke l ičnost i i nastoj i da ih uvjeri u

ispravnost svoga plana. Početkom avgusta 1601. Dominis

je već bio u Gracu. Odatle je prešao u Prag sa predlogom

caru o prodaj i i l i davanju u zakup senjskih šuma, š to

bi , po n jegovom miš l jenju , dopr in i je lo r ješenju uskočkog

pi tanja . Po njegovom rezonovanju , Senjani b i naš l i izvor

zarade radeći na kor išćenju senjskih šuma. Svoj p lan o

r ješenju uskočkog pi tanja iz lož io je mle tačkom ambasa-

doru u Pragu Pjeru Donadu (Piero Donado). On je još

jednom ponovio svoju tvrdnju da uskoke t reba bezus lov-

no prot je ra t i iz Senja . Poš to je nadvojvoda prot iv toga ,

Turci i l i Mlečani bi mogli zauzeti Senj.

2 1 )

Dominisova


") A. S. V. Prov. da ter. e da mar f. 1319, Ilovik, 1. maja 1601.

") Starine II, 40-^-2.

») A. S. V., S. secr. R. 94, 31. mart 1601.

2I

) A. S. V., D. G. f. 31, Prag, 3. septembra 1601.

200



iz java am bas ado ru bi la je po ds t ica j M lečanima da zauzmu

Senj , na š to su oni pomišl ja l i , a l i bi l i su dovoljno oprezni

da se uzdrže od te avanture.

Pobude Domin isovog pos redovanja u r j e šavan ju

uskočkog pi tanja n i jesu jasne . Sa dubokom odvra tnošću

i neobuzdanom strašću mrzi uskoke kao obične lopove

i uboj ice . Njegova sačuvana pisma o uskočkom pi tanju

pr ikazuju ga u nepovol jnom svje t lu . Brzople t , nemirna

duha i nerealan, on je bio jedan od onih kabinetskih poli-

t ičara koj i je imao in t imnu potrebu da s tvara p lanove ,

maš ta i u rukama drž i konce jedne diplomatske igre .

Piše duždu, obilazi odgovorne austr i jske l ičnost i , netačno

izvještava sekretara Svete s tol ice kardinala Aldobrandija

(Aldobrandi) da je Venecija spremna da pomogne cara

sa 150.000 talira.

2 2

' Mjesec dana kasni je Dominis upoznaje

is tog sekre tara sa novim planom o r ješenju uskočkog

pi tan ja . On uv je rava sekre ta ra da p r iva tno pos redovanje

može više doprini je t i nego međudržavni pregovori . Domi-

nis hvalisavo tvrdi da bi on bio jedan od t ih privatnih

posrednika i kaže: »Ako uzvišena Venecija dade Rabati

i meni ta jno, pod nekim ta jn im izgovorom, preko ruku

neko privatnog trgovca, kao za njegovu privatnu trgovinu,

rečenu sumu od 50.000 talira u ratama«, obećava da će

sredi t i uskočko pi tanje .

2 3

' Teško je dokazati da je Domi-

nis ovim putem htio da se dokopa novca. Njega kao

zanesenjaka više je interesovao plan nego novac. Imao

je živu unutrašnju potrebu da nešto kaže i l i predloži ,

duboko uvjeren da to radi u interesu svih zainteresovanih

s t rana . To je jedna nekontrol isana ambic i ja koja je imala

potrebe da se u nečemu isprazni .

2

Dok se Dominis zanosio nestvarnim planovima, Raba-

ta je sprovodio u dje lo svoje planove. Glavni kam en spoti-

canja između Rabate i Paskvaliga bi lo je pi tanje s lobodne

plovidbe. Venecija je uspjela da naturi svoj s tav o ovom


'•') Isto, 381—382.

201



pitanju. Posl i je dužih pregovora između Rabate i Paskva-

l iga po st ignu t je sporazu m u šest tačaka: 1. uskoc i m ogu

da plove morem samo u Velebitskom kanalu između

Senja i Karlobaga; 2. uskoci ne smiju pris tajat i ni t i se

iskrcavati na ostrva pod mletačkom vlašću; 3. os tal im

aus t r i j sk im podanic ima dozvol java se s lobodna plovidba

na nenaoružanim i t rgovačkim brodovima kao i rani je ;

4 . brodovi pod aus t r i j skom zas tavom ne mogu plovi t i

da l je od Sv. M arka na Krku ; 5. pr ot j e ra ne m le tačke poda-

nike i bjegunce sa gal i ja austr i jske vlas t i neće više pri-

mat i u Senj i druga mjes ta ; 6 . uskoci odrani je prot je rani

zbog š teta nanijet ih Republici ne mogu bi t i pomilovani ,

već u svako doba mogu bi t i kažnjeni ako budu nađeni i

uhvaćeni na mletačkoj ter i tori j i i l i u mletačkim teri to-

r i j a ln im voda ma .

2 4

' Ovim ugovorom Venecija je post igla

ono š to je žel je la . Uskoci se više ne smiju pojavlj ivat i na

njenoj te r i tor i j i i u n jenim vodama. To je b i la potpuna

diplomatska pobjeda Venecije . Plan koji je Venecij i ga-

rantovao mir od uskoka ni je nikada sproveden u život .

Njegov tvorac Rabata t ragično je završ io život .

Sis tem smrtne s t rave koj i je Rabata zaveo u Senju

nije se mogao održat i duže. Posl i je prvog iznenađenja

l judi su se pr ibra l i . I spod pr iv ida m ira i pos lušno s t i t in ja o

je p lamen mržnje i osvete koj i je prož imao svakog usko-

ka. Hrabri i ponosni uskoci bi l i su uvijek spremni da

uniš te svoga zlotvora. Dovoljan je bio neki beznačajan

povod da se osvetnički bi jes razulari . Mnoge austr i jske

odgovorne l ičnost i ni jesu se s lagale sa Rabatinim nasi l jem

na d usk ocim a. Već kr aj em avgu sta 1601. zap aža ju se znaci

nepovje ren ja po jed inaca p rema Raba t i . Kada je Raba ta

uput io nepouzdane uskoke na ugarsko ra t i š te , u Kar lovcuih je sreo kapetan konjice Danijel Frankol (Daniel Fran-

kol) i naredio im da se vrate u Senj . Hrvatski ban

Drašković tužio se dvoru na Rabatu i zahti jevao smrtnu

kaznu za n jega zbog nedje la u Senju .

2 5

' Uskoci su bez

sumnje moral i doznati za banovu tužbu. To je bi la vel ika

mora lna podrška za n j ih .

24

) Paolo Sarpi, n. d„ 8—9.

25


202



U takvo j zapeto j a tmosfer i dovol jna je b ila još sam o

jedna Rabat ina nespre tnos t pa da uskočki b i jes p lane .

Taj t renutak nastupio je krajem 1601. godine. Uskoci

ubiše Rabatu. Savremeni autentični is tori jski izvori o

Rabatinoj smrti , bez obzira na izvjesne ni janse, jasno i

nedvosmisleno potvrđuju da su se uskoci la t i l i oružja

zbog nas i l ja nad nj im a. Senjsk a opš t ina i vojska o bjašn ja-

va ju svoj pos tupak prema Rabat i u p ismu Paskvai igu od

3. januara 1602. Posl jednji akt nasi l ja bio je kada su po

Rabat inom naređenju pos tavl jeni topovi na prozore kaš-

te la sa namjerom da se puca na uskoke — »kao da smo

Turci, hoteći da se bori protiv nas i da naše porodice

pošl je u propast«. Cio narod je molio Rabatu da odustane

od zločina. Njegov odgovor bio je otvaranje art i l jer i jske

vatre na masu. Jedan uskok je poginuo a jedan os tao

ranjen. To je za uskoke bio s ignal da provale u kaštel

i ub i ju Raba tu .

2 6 )

Nad Rabat in im z lodje lom u Senju spu-

štena je tamna zavjesa. Zločinac je platio zločin.

Ubis tvom Rabate aus t r i j ska v las t je pres ta la u Senju .

Uskoci su pokazali visoku svi jes t u održavanju reda i

pore tka . Dominis , optužujući uskoke kao ant imonarhis te ,

ipak je morao priznat i da oni »počeše uređivat i između

sebe nekakvu republiku, izabravši nekoje koji će bi t i na

čelu polit ičke uprave«.

2 7

' Vijes t o Rabatinom ubis tvu po-

s luži la je nekim savremenicima, nepri ja tel jski raspolo-

ženim prema uskocima, da n j ih i n j ihove žene pr ikažu

kao svirepe krvoloke i divl jake. Krčki providur Franče-

sko Mikjel (Francesco Michel) tvrdio je da su »žene usko-

čkih s ta r ješ ina koje je Rabata pogubio rukama zahvata le

krv i pile je«.

2 8 )

Priče o pijenju krvi su obične izmišljo-

t ine sračunate na uvredu i klevetu uskoka.

2 9

' Gradački

nunci je , na osnovu pr ičanja dvoj ice Senjana , t rezveno

je zaključio »da je Rabata mogao izbjeći tolikoj nesreći

da je b io umjereni j i u s t rogos t i prot iv nekog Jur iše koj i

2

") K. Horvat, Monumenta historiam uscocchorum illustrantia II,

Zagreb, 1913, .1—2.

") B. Poparić, n. d., 153.

") K. Horvat, Mon. uscocch. II, 2—3.

M

) I danas u Crnoj Gori, u osvetničkoj mržnji i bijesu, ljudi kažu:

krvi ću mu se napiti. To bukvalno ne znači piti ljudsku krv,

nego se time ističe ogromna mržnja prema neprijatelju.

203



je čamio u za tvoru poradi jednog druga«.

3 0

' Rabatina

smrt je t ragedija čovjeka opijenog vlašću i sklonog nasi-

l ju . To su obično l judi b i rokra tskog menta l i te ta za koje

je vlast cil j i svrha života.

Rabatina smrt zatekla je Dominisa u Gracu, a o

njegovoj pogibiji saznao je tek 15. januara 1602. u Ljub-

ljani. Dominis se nikada više neće vratit i u Senj. Da se

vrat io, uskoci mu ne bi poštedjel i ž ivot smatrajući ga

zl im duhom Rabate. Teško je na osnovu poznate građe

utvrdi t i da l i Dominis snosi odgovornost za Rabatino

nas i l je na d uskocim a. Č in jenica je da Dominis n i je b io

naklonjen uskocima. Za njega su oni bi l i grubi , drski i

neotesani , l judi spremni na svake niskost i . Iz s traha od

uskoka Dominis napuš ta Senj i pos ta je spl i t sk i nadbi-

skup. Papa je početkom avgusta 1602. tražio saglasnost

Republ ike da Dominis dobi je b iskupi ju u nekom mleta-

čkom gradu.

3 1

) Početkom oktobra Dominis je izabran za

spl i t skog nadbiskupa ,

3 2

' a s redinom novembra određena

mu je p la ta od 500 dukata godišnje .

3 3

'

30

) B. Poparić, n. d„ 154.

31

) A. S. V., D. R. f. 49, Rim, 3. avgusta 1602.

,2

) Isto, Rim, 5. oktobra 1602.

3

') Isto, Rim, 16. novembra 1602.

204



IX

VRHUNAC USKOČKE BORBE

Rabat inom smrću mle tačko-aus t r i j sk i sporazum o

uskocima pao je u vodu. Sporazum je b io Rabat ino dje lo ,

on ga je ht io i on ga je napravio. Smrt ga je spri ječi la

da ga sprovede u djelo. U Veneciji su bili iznenađeni i

zaprepašćeni Rabatinom smrću. Senat je oci jenio »slu-

čaj mnogo važnim iz raznih obzira«. Kapetan prot iv

uskoka dobio je ins t rukci je da i spi ta uzrok Rabat ine

smr t i i u tv rd i namje re uskoka . Genera lnom prov iduru

Jad ran a je naređ eno da sa či tavom f lo tom otplovi za

Kvarner .

1

' Zategnutost i neizvjesnost naglo su porasle .

Ratoborni duh ovladao je nekim mletačkim komandan-

t ima. Providur Paskvaligo predlagao je Senatu da za

odm azd u oku pira S en j . M letačka vlada pok azala je razbo-

ri tos t i oci jeni la da bi takav korak doveo do ozbil jnih

poli t ičkih zapleta sa carem, papom i španskim kral jem.

2

)

Venecija će se ograniči t i samo na zabranu izlaska uskoka.

Senjani ni jesu s jedel i skrš tenih ruku. Oni su zahti je-

val i od nadvojvode Ferdinanda da se izvrš i is traga koja

bi po nj ihovom miš l jenju pokazala da je ubis tvo Rabate

bilo jedini iz laz za nj ih. Ipak, iz predostrožnost i , Juriša ,

glavni vinovnik Rabatine smrti , sklonio se iz Senja sa 25

drugova .

3

' Međutim, u Pragu su drukčije misl i l i o Raba-

t ino j sm rt i . Uskočka delegacija ko ja se up uti la u Prag

zadržana je i uhapšena u Gracu. Odgovorne aus t r i j ske

•) A. S. V., S. secr. R. 94, 18. januara 1602.

") K. Horvat, Mon. uscocch. II, A—5.

3

) Isto, 8—9.

205



glavari »s lobodno kreću Senjom, jedu sa nj im i otvoreno

pri je te meni . Bojat i se da drugoga nema ko ih može ukro-

t i t i os im mene«. ) Vječna Dominisova preokupaci ja da je

on jedini čovjek koji je kadar da ukroti uskoke zvuči

neubjedl j ivo , nerea lno i o tkr iva jednog zanesenjaka koj i

je postao rob svojih s tras t i .

U počgtku, po doIasku^Frankola u Senj uskoci su se

pokazival i mirni7 disciphnovani , sve dotle dok su vjero-

vali da-^ftegti—produžiti~ sa sv oj im izlascim a n a m or e.

Početkom apri la 1602. jedna uskočka lađa na kojoj je

bi lo šesnaest l judi ot iš la se kao izvidnica prema turskoj

teri tori j i . Mlečani presretoše i uhvatiše barku bl izu Šibe-

nika. U barci zarobiše čet ir i uskočke s tarješ ine, koje Mle-

čani kasnije objesiše, a ostale uskoke okovaše na gali-

jama. Inc ident je zabr inuo nadvojvodu, koj i je i skreno

želio mir .

1 0 )

Carski ambasador u Veneci j i in tervenisao je

nekoliko puta da se uhvaćeni uskoci os lobode.

1 1

' I papski

nunci je je energično zaht i jevao os lobođenje uskoka .

1 2

'

Mlečani su svoj pos tupak prema uskocima pravdal i ugo-

vorom sa Rabatom da uhvaćene uskoke na moru izvan

Velebitskog kanala mogu kaznit i . Taj ugovor je praktično

pres tao da pos toj i .

Za vr i jeme Rabat ine mis i je Turc i se n i jesu mnogo

interesovali za mletačko-austrijske odnose. Bili su zado-

voljni š to su odahnuli od uskočkih prepada. Tek posl i je

Rabatinog ubis tva, krajem maja 1602, s t igao je u Vene-

ci ju turski čauš Hali l sa pismom vezira Hasan-paše upu-

ćenim duždu. Vezir je bio djel imično upoznat sa napo-

rima Venecije da ukloni uskoke iz Senja. Hvalio je Mle-

čane da nijesu pomogli cara, niti dozvolili uskocima da

prolaze preko nj ihove te r i tor i je . Hasan-paša zaht i jeva od

Mlečana, kao provjerenih pri ja tel ja , da ga izvi jes te koliko

su osnovane vi jes t i »da iz Španije i drugih nepri ja tel jskih

zemal ja spremaju se l judi u pomoć bečkom caru u

Ugarsko j« .

1 3

' Mletačkoj vladi ni je bi lo teško udovolj i t i

') Starine II, 64.

10

) K. Horvat, Mon. uscocch. II, 16—18.

") A. S. V., S. secr. R. 95, 3. juna 1602.

12

) K. Horvat, Mon. uscocch. II, 28.

") A. S. V., E. P. R. 15, 27. maj 1602. Prilog pisma vezira Hasana

iz Beograda od aprila 1602.

207



ovom zaht jevu, t im pr i je š to je b i la kra jn je rezervisana

prema caru zbog uskoka .

Stanje se u Senju iz mjeseca u mjesec pogoršavalo .

Nestaš ica namirnica, zabrana iz laska, sve je to doprini-

je lo jačanju nezadovoljs tva uskoka. Pronijele su se vi jes t i

da uskoci neš to ugovara ju sa Turc ima. Kapetan Kopriv-

nice, Križevaca i P et ri n je saznao jc-tld su se neki" usko ci

uput i l i bosanskom paš i na pregovore o predaj i Senja Tur-

cima. Vijes t je dospjela i do dvora. Gradački nuncije

javl jao je s redinom juna kardina lu Aldobrandi ju o zabr i -

nutos t i aus t r i j sk ih rukovodi laca zbog dos luha uskoka sa

Turcima. »Ovdje se mnego plaše te vijesti i drži se da

su on i l jud i (usko ci) dovedeni do ovoga iz o čaja n ja i osku-

dice u koju su zapali zbog gal i ja i upravljača mletačke

gospode«. CTovome~~jg~ubdvijcžten—i-papski nuncije u

Venecij i sa žel jom da upozori mletačku vladu na ozbil j -

nost poli t ičke s i tuaci je .

1 4

'

Vi jes t o predaj i Senja Turc ima vjerovatno su proni-

jel i sam i .HfVnri rln lii glfri-nuli pn»nju_ naHvnjvnrlp na

svoj težak položaj r^NijeđnTrm naškoku 'n i j e pa da lo na

pamet da svoj grad preda Turc ima. Za uskoke Senj je b io

dio nj ihove prošlost i , nj ihove egzis tenci je i sušt ina nj iho-va bića. Senj i uskoci su bi l i nerazdvojni pojam. U ovak-

voj bezizlaznoj s i tuaci j i nadvojvoda je morao odobri t i

uskocima izlazak na more. Već od kraja oktobra uskoci

ponovo napadaju mle tačku te r i tor i ju i zadržavaju se na

njoj kao i rani je . Uskočki prepadi su tol iko učestal i da je

mletačka vlada sredinom novembra 1602. bi la prinuđena

da pe t naoružanih barki sa a lbanskom posadom s tavi na

raspolaganje kapetanu prot iv uskoka da spr i ječi iz lazak

uskoka iz Velebitskog kanala .

1 5

' Početkom decembra mle-

tačka s traža je noću na vrat ima Novigrada ubila i rani la

nekol iko uskoka . S jut r ad an je prepoznat leš Vukale Deko-

vića koji je »rođen kao Turčin, ali već od prije mnogo

godina pos tao je uskok«.

1 6

' Sredinom decembra isplovi

iz Senja oko 50 barki . Kapetan prot iv uskoka Antonio

") K. Horvat, Mon. uscocch. II, 25—26.

15

) A. S. V., S. secr. R. 95, 19. novembra 1602.

") A. S. V., Prov. da ter. e da mar. f. 1321, Krk, 10. decembra

1602.

208



Belenjo odmah je , sa osam naoružanih barki , doplovio na

Krk da o tkr i je uskočke planove . On je b io uvjeren da je

nadvojvoda odobr io uskocima da mogu dva puta godišnje

izlaziti na more.

1 7

' Sasvim neočekivano tr inaest uskočkih

bar ki pr is tado še u Pr imo šten, gdje uskoci ugrabiše bog at

pl i jen u s toci . Stoku su poklal i , meso is jekl i i smjest i l i

u dese t barki zapl i jenjenih od mješ tana i za t im se uput i l i

p r e ma Se n ju .

1 8

' Ovo su oni poznati uskočki božični izleti

kada ih ni je moglo niš ta zadržat i da se snabdiju za pro-

slavu Božića, pa makar i hrišćane plijenili .

Ponovni uskočki prepadi izazvali su Veneciju da pre-

duzme odgovara juće mjere prot iv Senjana . Kra jem 1602.

za kapetana na s traži prot iv uskoka izabran je Vičenco

Grimani sa opš i rn im ins t rukci jama za nepoš tednu borbu

protiv uskoka. Tih dana bosanski paša izvi jes t io je gene-

ralnog providura o zauzeću Kanjiže i izrazio zadovoljs tvo

zbog mletačkih mjera prot iv uskoka. Paša piše: »Kada

zlikovci uskoci ne bi preko mora imali prolaz, ne bi raz-

bi l i sul tanove podanike, ni t i im pl jačkali robu i s toku.

Pišem, kako smo čuli od naših podanika, da ne dozvolja-

va te prolaz uskocima da im pl jačkaju imovinu i s toku i

to nam se mnogo dopalo«. Providur je odgovorio da je

gonjenjem i v ješanjem uskoka uspio »da je sada plovidba

morem dosta s lobodna od ovih zl ikovaca, a takođe na

kopnu sul tanovi podanici su mirni od rečenih lopova«.

1 9

'

Providur je sebi u zaslugu pripis ivao š to uskoka ni je bi lo

na moru. Uskoci ni jesu iz lazi l i zbog zabrane austr i jskih

vlasti.

I pored uskočkog božićnjeg iz leta , s tanje u Senju

nije se popravilo. Nezapamćena glad harala je gradom.

Senjski kapetan Frankol jadao se gradačkom nunci juda ne zna kome da se obrat i za pomoć. Uskoci »umiru

od gladi i moraju da jedu pečeni ž ir i druge trave kao

") Isto, Zadar, 24. decembra 1602. Tog trenutka dvije naoružane

mletačke barke bile su na Neretvi da prihvate neke hrišćane

iz turske države i presele na mletačku teritoriju.

1

) Isto, Ilovik, 1. januara 1603. Prilog saslušanja trgovca Gaspara

Taljapjetra.

") HAZD. Atti del conte di Zara Andrea Valier, Zadar, 3. januara

1603.

14 Senjski uskoci

209



život in je« .

2 0

' Papa je pri tekao u pomoć Senju sa 4.500

dukata , š to je t renutno ublaž i lo očajno s tanje uskoka .

2 1

'

Takođe Rim je ins is t i rao da Venecija dade pomoć za

Ugarsku. Papa je prebacivao Mlecanima da ih iščekivanje

može skupo s ta t i .

2 2

' Uskoci uputiše delegaciju generalu

Hrvatske vojne kra j ine da izmol i odobrenje za iz lazak.

General je to dozvolio pod uslovom da uskoci ne napa-

daju mle tačke podanike . Iz Senja i drugih mjes ta i sp lo-

vi lo je oko 500 l judi na šesnaest barki pod komandom

Ivana Vlatkovića, u potrazi za pl i jenom. Svi uskoci ni jesu

bili is te sreće. Neki se dokopaše bogatog plijena, dok

drugi završ iše u mle tačkom rops tvu.

2 3

' Nevolja je nat je-

ra la Senjane da okuša ju s reću u borbi i p l i jenu. To je

borba za golu egzis tenci ju. Umrijet i od gladi i l i poginuti

da b i se umaklo užasnoj smrt i . U takvim t renucima borbe

za go život čovjek postaje svirep i okrutan. Uskoci se

iskrcaše kod Pr imoštena i na turskoj te r i tor i j i opl jačkaše

četir i sela . Odatle pređoše na Murter , gdje su od sel jana

kupili vino. Uskoci su pričali da im je naređeno da mle-

tačkim podanic ima ne o t imaju n iš ta . Ipak su b i l i pr inu-

đeni da Pr imoštenima oduzmy barke za prevoz pl i jena .

2 4

'

Senjski kapetan Frankol tada se nalazio u Gracu. Svi su

znali da su uskoci dobil i odobrenje da mogu gusari t i po

moru. To je značilo novo razmahivanje uskočkih akcija i

nov diplomatski zaplet između Austr i je i Venecije .

U toku 1603. godine uskoci izvedoše niz akcija ne

š tedeći n ln i le taćko brodovl jeTPočctkom apr i la uskoci na

22 barke napad©še~pređgrađe Herceg-Novog i ugrabiše

bogat p l i jen .

2 5

' Poslije toga uskoci provališe u lički sandža-

kat , gdje zapl i jeniše mnogo s toke .

2 6

' K ra j e m ma ja oko

jedanaes t uskočkih barki na koj ima je b i lo 300 uskoka

20


21

) Isto, 48.

22

) A. S. V., D. R. f. 50, Rim, 31. maj 1603.

") A. S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1321, Uljan,23. januara 1603.

Iz saslušanja Ivana Kiranića, zarobljenog uskoka, od 23. ja-

nuara.

24

) Isto, Ilovik, 4. januara 1603.

25


26

) Isto, 50.

210



prođoše usred dana ispred Zadra . Uskoci upadoše na tur-

sku teri tori ju, gdje se dokopaše raznog pl i jena. Sa pl i je-

nom se smjest iše na ostrvu Murteru, gdje su ostal i dva

dana »sa zas tavom za o tkup« . Turc i o tkupiše zap l i jenjen u

robu i s toku za 500 tal i ra . Generalni providur Nikolo

Duodo protes tovao je kod senjskog kapetana zbog ovog

uskočkog napada .

2 7 )

Zatim uskoci napadoše Neretvu i

Makarsku, gdje opl i jeniše mnogo se la . Sredinom juna

oko 300 uskoka udari na jedno tursko nasel je u bl iz ini

Šibenika i pres re te jedan karavan.

2 8

'

Zbogninogobro jn ih uskočkih napada , ve l ik i vez i r

M ehm ed^paSa~rrtnžia jn pmlVul RepnhliVi 1T jgne s ulta-

novo i svoje. Sredinom avgusta 1603. u Veneciju je stigao

Kidir-aga, u pratnj i osam Turaka, sa sul tanovim i veziro-

vim pismom. Menmed-paša je optuživao Mlečane zbog

uskočkog napada na Kaštel-Kašić i druga sela. Uskoci

nanose tol ike š tete Turcima pošto im Venecija dozvo-

l java prolaz preko mora . Po paš inom miš l jenju uskoci

su u dogovoru sa mletačkim podanicima i zajedno sa nj i-

ma učes tvuju u d iobi p l i jena . Paša zaht i jeva kažnjavanje

saučesnika , os lobađanje robova , vraćanje p l i jena i garan-

ci ju da se takve s tvari neće ponavljat i u budućnost i .

2 9

'Takođe je kl iski sandžak-beg Hali l t ražio objašnjenje od

generalnog providura Donada. Providur je sandžak-begu

uput io j ednog pos lan ika na p regovore i ob jaš n je n j a .

Hali l je od mletačkog delegata odlučno zahti jevao da

Venecija spri ječi prolaz uskocima kod Novigradskog ka-

nala , i l i će on podići utvrđenje na tom mjestu. Mletački

izaslanik je is t icao s tari argumenat da su turski podanici

odgovorni za uskočke prepade . Na tursku pr i je tn ju gene-

ra ln i providur je nagovi jes t io odgovara juće mjere . Ako

Turci podignu utvrđenje, on će zabranit i izvoz sol i u tur-

sku zemlju . Providur Donado objašnjavao je Hal i l -begu

da je nemoguće spri ječi t i uskočke napade. Sandžak-beg

se n i je zadovol j io ovim objašnjenjem i ponovo je opome-

") I. glasnik 1—2, 1960, 127.

28


*) A. S. V., E. P. R. 16. 18. avgust 1603. Prilog pisama iz Beograda

početkom jula.

211



nuo providura da čuva prolaz kod Novigrada, kuda s tal-

no prolaze uskoci .

Turske p r i j e tn je o pod izan ju u tv rđen ja u Novigrad-

skom kanalu pods takle su genera lnog providura da se

obra t i senjskom kapetanu sa zaht jevom da zabrani usko-

cima izlaz na more. Kapetan Frankol izrazio je čuđenje

zbog ovog zahtjeva »znajući da uskoci , otkad sam na

ovoj upravi , ni jesu nikada prešl i ni napravil i nikakav

ispad«. Dal je , Frankol tvrdi da uskocima ni je zabranjeno

da n ap ad aj u Turk e nego m le tačke brodove. Genera lni

providur n i je se zadovol j io ovim odgovorom, nego je

ponovo pisao senjskom kapetanu pobi ja jući n jegove argu-

mente. Providur Donado poziva se na ugovor Paskvaliga

i Rabate u kojem s to j i da n ikada ni je b i lo dogovoreno da

uskoci mogu naoružani prolazi t i morem. Dok su se Mle-

čani žal i l i senjskom kapetanu, Turci su optužival i Mle-

čane da sarađuju sa uskocima. Musl i -ćehaja u p ismu

spli tskom knezu kaže da uskoci pri l ikom povratka iz

turske zemlje »dolaze u vaše gradove, a ovo su vaši poda-

nici«. Knez je odgovorio da ne vjeruje lažnim dostavama

»jer svako zna, ne samo da (uskoci) ni jesu primani u

naše gradove i zemlje«, nego ih Mlečani gone i kad ih

uhvate kažnjavaju ih smrću.

Uskoci i da l je nas tavl ja ju sa upadima na tursku

te r i to r i ju . Kra jem avgus ta uskoc i za jedno sa p r i j a te l j ima

iz Vinodola i morlacima koji su nedavno prešl i iz Turske

u aus t r i j ske zemlje napadoše Liku, gdje zapl i jeniše oko

300 grla krupne s toke. Do kraja 1603. uskoci su još neko-

l iko puta iz iš l i , a l i u decembru se pojaviše u većem broju,

kako je bio nj ihov običaj , da bi pribavil i »dohodak za

praznik« (Božić).

30

' Ovaj put uskoci se na vri jeme snab-

dješe za božićnje praznike . Rasplamsavanje uskočkih

akcija zabrinulo je Mlečane. Senat je generalnom provi-

dura Da lmac i je ponovio s ta ra na ređen ja da p reduzme

odgovara juće mjere »da uskocima bude potpuno zabra-

n jen p ro laz morem i naš im mjes t ima na kopnu« .

3 1

'

Turske optužbe Venecije , s tare koliko i pojava usko-

ka , kao mora opterećuju mle tačko- turske odnose . Mle-

30

) I. glasnik 1—2, 1960,127—128.

"j A. S. V., S. secr. R. 95, 4. decembra 1603.

212



tačka diplomat i ja se deceni jama uporno za lagala da uvje-

r i Turke da Venecija ne može bi t i odgovorna za uskočke

prepade na tursku teri tori ju. Mlečani su čak uspjel i da

sultan Ahm et početkom 1604. izda ferman ko jim se Repu-

blika oslobađa svake krivice za uskočke prepade. »Pošto

su uskoci iz Senja podanici njemačkog cara, Venecija

neće odgovarat i za š tete koje oni nanesu Turcima«.

3 2

'

Sul tanov ferman bio je na jveći usp jeh Veneci je u sukobu

sa Tu rskom zbog uskok a . Republ ika se formalno os lo-

bodila turskih pri je tnj i i ucjena, iako ni dal je neće izbje-

ći turske u jdurme zbog uskoka .

Ohrabrena ovim diplomatskim uspjehom, Veneci ja

će nastojati da nešto slično postigne i kod cara. Po nalo-

gu svoje vlade, mletački ambasador u Pragu Frančesko

Soranco (Francesco Soranzo) predao je caru opš i ran

memori ja l u kome je uglavnom bi la r i ječ o navodnom

napadu uskoka na mle tačke brodove. Mletački demarš

car je primio sa vel ikim nezadovoljs tvom. General Hrvat-

ske vojne kraj ine obavijes t io je cara da su mletačke

gali je bez ikakvog s tvarnog povoda gonile uskočke barke.

Ambasador Soranco je uv je ravao Koraduči ja da samim

tim što uskoci prelaze preko mletačke teri tori je oni za-

s lužuju kaznu i da Mlečani imaju pravo da u svojim

vodama gone uskoke .

3 3

' U stvari, Mlečani su se pozivali

na ugovor Rabate sa Paskvaligom, koji je praktično

izgubio svaki značaj. Ove godine i Dubrovčani su molili

nadvojvodu Ferdinanda da uskocima zabrani i skrcavanje

i prolaz na dubrovačkoj te r i tor i j i .

3 4

'

U toku 1604. uskoci produžiše sa svojim napadima.

Sredinom m arta uskoci opl i jeniše Jusuf-agi i drugim

Turcima dos ta s toke u Kar inu.

3 5

' Početkom apri la oko500 uskok a nap ade na tursk u te r i to r i ju prem a Šibeniku,

gdje oplijeniše četiri sela. Šibenski kapetan izašao je sa

konjicom da goni uskoke, a l i ni je uspio da ih s t igne.

3 6

'

32

) I libri Commemoriali tom VII, Venezia, 1907,117.

33

) A. S. V., D. G. f. 34, Prag, 31. januara 1604.

") R. Lopašić, n. d„ 320—321.

35

) A. S. V., Prov. da ter. e da mar. f. 1321, Zadar, 24. marta 1604.

36

) Isto, Oštrica, 7. aprila 1604.

213



Nekoliko dana kasnije uskoci se iskrcaše kod Biograda i

opli jeniše turska sela Tinj i Buknjan. Zapli jenjeno je 200

grla krupne s toke i zarobljeno 25 l ica raznog pola i uzra-

s ta . Ovom pri l ikom uskoci se poslužiše barkama mleta-

čkih podanika .

3 7

' Poče tkom—maja_J604^skpc i_god vod-

s tvom Ivana Vla tkov ića ( I v aS en ia n in a ) upadose na

turs ku Ter i tor i ju p rem a Novigradu a za tim su na Obro-

vaćkqj~ri jeci spal i l i kulu koju su Turci nedavno podi-

Malo^lcasnije^uskoči napadoše turska nasel ja Zlo-

selo kod Šibenika, Solin i Kamen.

3 9

' Uskočki vojvoda Ivan

Vlatković umirivao je splitskog kneza Paola Trevezina

da uskoci neće napadati mletačku teri tori ju. »Neka zna

vaša milost kako ja Ivan Vlatković pomoćom bogom

terčah pod Sol in i Kan. . . Ja sam podlozi l moju glavu

da nigdar neću vas bi t i skalu, navlast i to spl i tsku, kako

nisam učinio ni mislim učiniti , ma onih ki su pod gra-

dom turskim i k i s luže Turkom«.

4 0

' S red inom oktobra

uskoci izađoše na čet ir i barke pod vodstvom Ivana Vlat-

kovića. Skoro deset dana uskoci su proveli u Sućuraju

na Hvaru i nikome nijesu učini l i nikakvu š tetu. Stalni

uskočki prepadi izazval i su Turke da pojačaju odbranu

na moru. Na Neretvi Turci sagradiše šes t kaika a novske

age četiri fuste. Mlečani su sm atra li da je to više up ere no

prot iv n j ih nego prot iv uskoka .

4 1

'

Mnogobrojni uskočki prepadi pods takl i su mle tačku

vladu da oprobanim diplomatskim kanal ima ut iče na

suzbijanje uskočkih akcija . Venecija se žal i la caru da

uskoci ponovo izlaze i prolaze preko njene teri tori je ,

sup rotn o ugovoru Paskvaliga sa Ra bato m .

4 2

' Mletačka

vlada je netačno tvrdi la da su uskoci počeli da napadaju

njenu te r i tor i ju i podanike , pa je čak uskočki prepad na

Herceg-Novi lažno prika zan . Po inform acij i M lečana,

uskoci su prodrl i u Kotorski zal iv »gdje se rani je nikada

Isto, Pašman, 13. aprila 1604.

*) Isto, Zadar, 4. maja 1604.

35

) Isto, Murter, 5. i 29. juna 1604.

w

) J. Tom ić, O Senjaninu Ivu Prilozi 8, 1928, 10. Pismo je od

3. jula 1604.

") I. glasnik 1—2,1960, >128.

42

) A. S. V., S. secr. R. 95, 7. jula 1604.

214



nijesu vidjeli i zapalil i neka sela kod Herceg-Novog«, zbog

čega su Turci preduzeli represal i je prot iv mletačkih poda-

n ika .

4 3

' Novski Turci su optuživali Peraštane, Luštičane

i Krtoljane »da su oni doveli uskoke u ovaj zaliv.« To je

tvrdio i kotorski providur Mol in .

4 4

' Mletačka vlada je

u p ism enom pro tes tu nadvojvod i Ferd inand u ponovi la

ove argumente i zaht i jevala od njega da obuzda uskoke .

»Zato ponizno molimo da bi uklonil i uzrok novih meteža

i nepr i l ika . . . da izvol i izda t i odlučna naređenja da se

ne nas tavl ja sa ovakvom vrs tom napada . Takve nepr i -

like obično postaju uzrok većih, i da ne bi došlo do toga

da u skladu sa mudrošću i dobrotom vašom budu uklo-

njeni sa pr imjernom kaznom oni koj i su kr iv i« .

4 5

' Mle-

tački am ba sad or Soran co razgovarao je sa knezom Fisten-

bergom i drugim minis t r ima o svim ovim pi tanj ima.

Oni su, kao i obično, izjavili žaljenje i obećali da će

0 svemu ovome refer isa ti caru .

4 6

' Upoznat sa na jnovi j im

uskočkim prepadima, car je zaht i jevao od nadvojvode

da obuzda uskoke . Ambasador Soranco ni je v jerovao da

će ova naređenja bi t i ef ikasna.

4 7

'

Ovaj put sul tan i vel iki vezir optužival i su Veneciju

zbog uskočkih napada na tursku te r i tor i ju . Pisma je iz

Beo grada donio u Ve neciju čauš Osm an-aga. Su ltan

Ahmet je protes tovao zbog saradnje mle tačkih podanika

sa uskocima. »Sada sve ski tnice sa ter i tori je Zadra, Šibe-

nika, Trogira i Spli ta udružuju se sa uskocima i prate ih

1 za jed no idu da nanose š te te mo j im čuvanim m jes t i m a

i pl jačkaju nasel ja u sandžakatima: Klisa , Like i Herce-

govine i sa pl i jenom vraćaju se i spasavaju u rečena

mjes ta« . Sul tan zaht i jeva od Veneci je da kažnjava usko-

ke i ubuduće čuva »sva mjesta kako na moru, tako i na

kopnu, a naročito Neretvu i susjedna mjesta«. Veliki

vezir uputio je pismo s l ičnog sadržaja .

4 8

' Dok je sul tan

43


") I. zapisi XXII, 48.

,5

) A. S. V., S. secr. R. 95, 6. avgust 1604.

«) A. S. V., D. G. f. 34, Prag, 23. avgusta 1604.

") Isto, Prag, 30. avgusta 1604.

") A. S. V., E. P. R. 17, 11. mart 1605. Prilog pisama iz Beograda

decembra 1604.

215



optuživao Mlečane da ne gone i kažnjavaju uskoke, car-

ski ambasador je prebacivao mle tačkoj v ladi da su n jene

gal i je napale dvi je uskočke barke pr i l ikom povra tka iz

akci je na turskoj te r i tor i j i .

4 9

'

K ao š to se vidi , usko čko p i ta nj e za Veneciju je uv ijek

bi lo pr isutno u n a j o š t r i jo j formi . M letačka vlada t raž i

iz laz iz ćorsokaka u ponavljanju s tarih predloga caru.

Početkom 1605. mletačka diplomati ja ponovo pokreće

pi tanje dobi janja Senja i drugih mjes ta kao za logu za

dav an je za jm a ca ru . Dvor fo rmalno n i je odb io ova j p red-

log, a l i je odmah is takao pi tanje s lobodne plovidbe. Car

je o tvoreno kazao da aus t r i j sk im podanic ima niko ne mo-

že ospor i t i pravo s lobodne plovidbe .

5 0

' Ovom izjavom car

je i formalno odb acio Rabat in ugov or sa Paskvaligom

0 ograničenoj p lovidbi uskoka u Velebi tskom kanalu .

I tokom 1605. godine uskoci produžiše sa prepadima

po turskoj zemlj i a s tradal i su i mletački podanici . Poče-

tkom januara oko 400 uskoka , na dese t barki , hara lo je

na turskoj ter i tori j i . Uzgred uskoci zapli jeniše i jednu

bračku f regatu . V eneci ja je protes tovala caru tvrdeći

da se »mi ne žal imo š to su napadnuti Turci , nego š to su

š te te nani je te preko naš ih mjes ta i te r i tor i je« . Senat je

zaht i jevao povraćaj robe i poš tovanje ugovora .

5 1

' Gene-

ra ln i providur Dalmaci je dobio je nepr i ja tan zadatak da

s tupi u kontakt sa Senjanima i radi na povraćaju robe .

5 2

'

Ambasador Soranco razgovarao je sa Fis tenbergom (Fi-

s tenberg) i Koradučijem (Coraducci) o ovom incidentu.

Oni su obećali da će preduzeti odgovarajuće mjere, a l i

je Koraduči pr imi je t io da mle tačke ga l i je gone uskoke

1 kad ne nano se š te te mle tačkim pod anic im a.

5 3

'

Pojačane uskočke akcije izazvale su Portu da pro-

tes tuje kod mletačke vlade. Senat je ovlas t io bai la da

saopšt i veziru »da smo mi u svako vri jeme nastojal i da

suzbi jemo ove opake l jude i n i jesmo se us t ručaval i od

") A. S. V., E. P. R. 16, 16. januara 1605.

J. Tomić, Iz istorije senjskih uskoka 1604—1607, Novi Sad,

1907, 28—33.

S1

) A. S. V., S. secr. R. %, 19. januara 1605.

Isto.

53

) A. S. V., D. G. f. 34, Prag, 31. januara 1605.

216



kojih bi lo t roškova i teškoća da bi post igl i ovaj c i l j koj i

nam je izgledao da je pri l ično post ignut posl i je tol ikog

prosipanja zlata i krvi , tukući ih i goneći našim naoru-

žanim gali jama u vel ikom broju. Ali ni jesmo mogli isko-

ri jeni t i tako vel iki broj l judi koji imaju redovno utočiš te

u carevim mjest ima i ponovo su se javi l i«. Osim toga.

Senat je naredio bai lu da u najvećoj ta jnost i razgovora

sa vel ikim vezirom o uskocima.

5 4

' Na op tužbe sul tana

Ahmeta , Senat se pravdao da preduzima odlučne mjere

protiv uskoka, »da plovidbu učini s lobodnom i s igur-

nom, ne samo podanicima Vaše visost i , nego i našim,

od pus tošenja ovih opakih i pomamnih l judi sa koj ima,

možete bi t i s igurni , nemaju dodira«. Ako se dogodi da

neki mletački podanik učestvuje u diobi pl i jena, Senat

uvjerava da će ga kaznit i kao da je uskok.

5 5

' Uzalud je

mletačka vlada nastojala da odgovornost za uskočke pre-

pade na tursku teri tori ju skine sa sebe. Turci su raspo-

lagali tol ikim dokazima o saradnji mletačkih podanika

sa uskocima.

Republika se pekla na dvije vatre . Optuživana je

i sum nj ičena sa obad vi je s t rane . Vi jes t i pr i m l jen e u Vene-

ci j i ni jesu obećavale niš ta dobro. Ambasador Soranco

izvijes t io je Senat krajem marta 1605. o razgovoru sa

Koradučijem koji mu je odlučno kazao da car i nadvoj-

voda »neće nikada podnijet i da im se spri ječi s lobodna

plovidba brodovima, da n j ihovi podanic i ne mogu s lo-

bodno plovi t i Jadranom«. Ambasador je odgovorio da

nije r i ječ o tome da austr i jski podanici ne mogu plovit i

J adransk im morem »kao mi rn i l jud i da t rgu ju i d rug im

svoj im pos lom. Sa nj ima će se dobro pos tupat i kao sa

svim podanic ima os ta l ih v ladara«. Međut im, ako aus t r i j -

ski podanici iz laze kao uskoci da ometaju plovidbu, to se

neće tolerisat i .

5 6

' Početkom juna Soranca su posjet i l i

nadvojvode Ferdinand i Maks imil i jan pr i je n j ihovog od-

laska za Grac i razgovaral i sa nj im o uskocima. Ferdi-

nand je obećao da će uloži t i sve napore da održi dobre

odnose sa Venecijom. Soranco se žal io da su uskoci

") A. S. V., D. C. R. 10. 16. februara 1605.

5

) Isto, 17. marta 1605.

56

) A. S. V., D. G. f. 35, Prag, 28. marta 1605.

\ 217



opl jačkal i jedn u m le tačku f regatu i sa n j e odni je li »mno-

go hi l jada cekina«. Kao i obično, zahti jevao je povraćaj

p l i j ena .

5 7

' Malo kasnije uskoci zapli jeniše u pris taniš tu

Cresa jedan brod iz Rimini ja .

5 8

'

Na mle tačke protes te aus t r i j sk i dvor uput i u Senj

barona Gvida Kisla (Gvido Kisl) sa zadatkom da povede

is tragu prot iv nediscipl inovanih uskoka. Kis l je uspio

da pokupi nešto novca, zabranio je iz laz uskocima, a l i

je uskoro morao da napus t i Senj zbog smrt i svoga bra-

ta .

5 9

' Dolazak Kisla u Senj nije se gotovo ni osjetio. Usko-

ci produžiše da iz laze i pl i jene po kopnu i moru. Baš

u ovo vri jeme uskoci izvedoše jednu od najvećih svojih

akc ija . Početkom jula 1605. uskoci pre ko dub rova čke

t e r it o r ij e na p a d a l e i r a bm je , gd j e zmlohife l m ^ i p l i je n .

Tom pr i l ikom zapl i jeniše jedan turski karavan od sedam-

deset konja sa skupocjenim tovarom. Uskočki pl i jen ci je-

nio se na 60.000 škuda i dvije s tot ine zarobljenih Tura-

ka .

6 0

' Uskoci se vrat iše is t im putem preko Slanog i ulogo-

r iše se na dubrovačkom os t rvu Šipanu.

Kada je izgledalo da će se ova akcija srećno završiti ,

uskočka opreznos t -ova j pu t j e zatnjrfar~Umjesto ~da p o

svom običaju produže za Senj , uskoci , opi jeni uspjehom

i pi ja ni od vina. na pa do še Tnletačke gal i je i naoru žan e

barke . Ova avantura s tupo ih je s ta la . Poginulo je 25

uskoka a preko 50 ranjeno, uz gubi tak od dvi je barke .

Poraženi uskoci povukoše se u s tonsko pris taniš te Brace.

V ijes t o prisu stvu i po razu usk oka brzo se pro čula.

Neret l janski Turci , odavno kivni na uskoke, brzo se oku-

piše i krenuše

1

, UJI njili Sukob |e blu žestok. Ujjkocl"pot-

puno razbiše Turke . Os ta tak se spasao bjeks tvom uTvr-

đavu Sto n. "Poginulo je p rek o le(T Tu raka , m eđ u ko jim a

je bilo i aga, dok je dvanaest zarobljeno. Uskoci su izgu-

bi l i samo sedam l judi . Vi jes t o pogibi j i nere t l janskih

Turaka bo lno je od jeknula među tu rskom feuda lnom

klasom i zastraš i la je . Niko više ni je pomišl jao da napada

uskoke. Tako su uskoci mirno mogl i da dadu na o tkup

57

) Isto, Prag, 4. juna 1605.

M

) A. S. V., secr. R. 96, 17. juna 1605.

59

) J. Tomić, n. d„ 42—43.

Isto, 45—46, K. Horvat, Mon. uscocch. II, 64.

218



zarobl jene Turke . Bra t nere t l janskog age bio je proc i je -

njen na 3400 tal i ra . Posl i je rasprodaje robija uskoci kre-

nuše za Senj .

6 1

'

Vijes t o pogibi j i uskoka u sukobu sa Mlečanima

pr iml jena j e u Sen ju p r i j e n j ihovog povra tka . Kra jem

jula sedam uskočkih barki pris ta lo je u senjsko pris ta-

niš te . Senj se prolamao od kuknjave i zapomaganja žena .

Žalost je obuzela čitav grad. Takva nesreća nije odavno za-

pam ćena. Poginulo je dos ta g lasovitih usk ok a: Bare

Siš ić i njegov brat , Miloš Skorupović iz Krmpota, Ivan

Radošević, Vuk Oprošić, Bare Rupčić i drugi. Sami usko-

ci su priznal i da su ludo izginuli , potpuno pi jani .

6 2

'

Upad Senjana u Hercegovinu s i lno je zastraš io Du-

brovčane . Dubrovačka vlada preduzela je vanredne mjere .

Pojačane su s t raže na gradskim bedemima a na Lopud

je upućeno preko s to vojnika. Dubrovčani su se više pla-

š i l i turske odmazde nego uskočkih nasi l ja . Novske age

su netačno optužival i Dubrovčane da su propust i l i uskoke

preko svoje te r i tor i je »da h ar a j u i robe«.

6 3

' Kasnije

Du brovčani će po nek ad izvi jes ti t i N ov ljane o iz lasku

uskoka da b i razbi l i n j ihova sumnj ičenja .

6 4

' Dubrovačka

vlada preduzela je odgovara juće diplomatske korake na

Porti i u Veneciji . Dubrovčani su čak tražili od Venecije

zaš t i tu prot iv uskoka .

6 5

' Cilj ovoga zahtjeva je bio da se

pred Mlečanima skine odgovornost za prelaz uskoka pre-

ko dubrovačke te r i tor i je .

Uskočki poraz zavarao je Mlečane da Senjani za duže

vrijeme~fleće bil i sp usu bn i d a ao oticnu na m ore . U tak-

vom uvjerenju podržaval i su ih i n j ihovi obavješ ta jc i .

Na vel iko .m letačko iznen ađen je, s redino m avgusta 1605.

pe t S totina » skok a na 121 forrrlri pnH lm rm nrlnm Tvana

Vlatkovića i harambaše Juriše , isploviše iz Senja i upu-

") J. Tomić, n. d., 49—50.

6Z

) A. S. V., Prov da ter. e da mar. f. ,132.1, Rab, 29. jula 1605.

Ilovik, 5. septembra 1605. i prilog saslušanja Matije sa Rijeke

od 28. jula.

63

) Fr. Rački, Dopisi između krajiških, turskih i hrvatskih četnika,

Starine XI, 1879, 79—80.

M

) Isto, 81.

65

) V. Ma'kušev—

M

Šuflaj, Isprave za odnošaj Dubrovčana prema

Veneciji, Starine XXXI, Zagreb, 1905, 153—154.

219



t iše se u š ibenski kraj , gde se iskreaše a zat im kopnom

produžiše prema Skradinu, met i n j ihovog pohoda. Turc i ,

iznenađeni dolaskom uskoka , dadoše se u panično bjek-

s tvo. Uskoci se dokopaše bogatog pl i jena. Zarobljeno je

300 Turaka a g rad je spa l jen ~ -_ _^

Skradinjani, unesrećeni i oSajTit, obratiše se za po-

moć š ibenskom knezu. »Neka zna vaše gospodstvo, kako

su došl i uskoci na vašim barkama i opljačkali Skradin,

odveli sve duše, odneli sav mal i varoš spalil i . Sada

molimo vaše gospodstvo, odveli su roblje ka Primoštenu

pod Tartar , suvim. Sada treba vaše gospodstvo da se

poštara za ovo, jer ne treba da bude tako«. Šibenski knez,

iz obzi ra prema Turc ima, uput io je konj icu za uskocima,

a l i sa naređenjem da ih ne napada . Sa bogat im pl i jenom

uskoci se spus t iše na morsku obalu b l izu Krapnja , gdje

su bi le usidrene nj ihove barke. Uskoci oslobodiše jedan

dio robi ja a suvišnu robu predadoše svoj im pr i ja te l j ima.

Od uglednih Turaka obrel i su se u Senju sandžak

J

begov

vojvoda Husein i Mahmud-aga .

6 6

'

Tragedija Skradina bi la je tol iko teška da su Mle-

čani očekivali odmazd u Turak a . Atmosfera ne po vjer en ja

i napetos t i između Šibenika i sus jednih Turaka ras la je

iz dana u dan. Mletačka vlada protes tovala je kod cara

a u Carigradu skidala sa sebe odgovornost za uskočki

napad na Skradin. Sve š to je mletačka vlada u ovome

t renu tku mogla u rad i t i j e s te na ređen je genera lnom pro-

viduru Dalmacije da goni uskoke i ne dozvoli im prelaz

preko njene te r i tor i je i da posadu naoružanih barki pove-

ća na 600 plaćenika Albanaca i Hrvata.

6 7

) Napetos t n i je

popuš ta la n i pos l i je dolaska genera lnog providura Gabr i -

je la (Gabriel lo) u Šibenik. Po njegovim informacijama,

Turc i su se spremal i da napadnu ovaj grad. Ta namjera

pokazala se kao ja lova turska pr i je tn ja . Pos l i je izmjene

pisama sa turskim prvacima providur je zakl jučio da su

se Turci ohladil i , i dois ta oni se vrat iše svojim kućama.

68)

Time je nestala opasnost od neposredne turske inter-

vencije.

") J. Tomić, n. d., 56—60.

") A. S. V., S. secr. R. 96, 9. septembra 1605.

M

) J. Tomić, n. d., 62—70.

220



Turci se ni jesu miri l i lako sa nesrećom koja ih je

zadesi la . Skradinjani se obrat iše za izašt i tu bosanskom

paši , vel ikom veziru, pa i samom sultanu. Paša je nj ihovu

molbu uput io u Car igrad. Vi jes t o udesu Skradina je

primljena na Port i sa zaprepašćenjem. Sultan i vel iki

vezir uputiše u Veneciju Abdi-čauša sa protestnim pi-

smom. Optužena Venecija odlučno je odbacila sul tanove

argumente i svu kr iv icu pr ip isa la samim Skradinjanima.

»Sa žal jenjem smo primil i vi jes t da su vaši podanici iz

Skradina iz svoga interesa, zato š to dobro ne čuvaju ono

mjesto, kako bi t rebalo, izvi jes t i l i bosanskoga pašu a on

Vašu visost o napadu naših podanika iz Šibenika. Potpu-

no je neistinito da su oni ikada imali dosluh i sauče-

s tvovali sa uskocima«. Senat odlučno tvrdi da ni jedan

čovjek iz Šibenika ni je učestvovao sa uskocima u napadu

na Skradin . »Is t i Skradinjani znaju na jbol je da su sami

uskoci izvrš i l i pl jačku sa š tetama i našim podanicima,

kojima su po noći odnijel i barke.« Pismo s l ičnog sadr-

žaja upućeno je i vel ikom veziru Mehmed-paši .

69

' Iako

je mle tačka vlada odlučno demantovala tvrdnje Skradi-

njana, na Port i su ostal i uvjereni da Venecija u svemu

ovome nije čis ta . Ova kriza u mletačko-turskim odnosima

zbog usk oka ni je se završ ila sukob om š i rih raz m jera

zahval ju jući popus t l j ivos t i Turaka . Sukob Veneci je sa

Por tom pada u vr i jeme kada je sul tan poveo sa carem

pregovore za mir , koj i će se uspješno okončat i kra jem

1606. godine.

') A. S. V., D. C. R. 10, 12. aprila 1606.

221



X

DO BEČ KOG SPORAZUMA

1.

Godina 1606. ni je samo označila kraj ra ta između

Austri je i Turske nego i početak vel ikog diplomatskog

sukoba između Venecije i Rima. Taj događaj ut icao je

na miš l j e n je o uskočkom p i tan ju .

Sukob između Venecije i pape vuče kori jene iz pro-

š log vi jeka, a l i se naročito zaoštr io početkom XVII vi je-

ka kada je Venecija donijela neke zakone koji se t iču

sveštens tva. Prvi je zakon od 10. ja n u ar a 1604: da nik o

ne može podići crkvu, manast ir , bolnicu i druga pobo-

žna zdan ja bez odobren ja Sena ta , pod pr i j e tn jom pro t je -

r ivanja , a u ponovljenom postupku osudiće se na doži-

votnu ro bi ju . D rugim zako nom , od 26. m ar ta 1605,

određuje se da se nepokre tna dobra ne mogu prenos i t i

na crkvene l ičnost i , ni prodajom, ni poklonom, ni t i na

koji drugi način.

1

' Suđenje dvojici sveštenika u Venecij i

još više je zaoštr i lo suko b između Repu blike i Rim a.

Papa je zahti jevao od Mlečana oslobođenje sveštenika

i povlačenje zakona o gradnji crkava i nasl jeđu sveštenih

l ica . Na papine protes te i pr i je tn je Veneci ja n i je popu-

st i la . Republika se ni je bojala tol iko shvatanja o prevla-

s t i duhovne nad svetovnom vlašću koliko činjenice da je

iza pape stojala Španija. Papa je 17. aprila 1606. objavio

breve kojim je izopštio Veneciju iz katoličke crkve. Diplo-

') Federico Chabod, La politica di Paolo Sarpi, Venezia, 1962, 50.

222



matski odnosi između Rima i Venecije su prekinuti .

2

'

Spor između pape i Republike, koji su sa mletačke s trane

vodili fra Paolo Sa rpi , Nikolo K ontarin i i Seba st i jan

Venijer (Sebastiano Venier), imao je za cilj š to veću

vjersku i poli t ičku nezavisnost Venecije od Rima.

Sukob između Republike i Rima ni je mogao proći

bez opšt ih poli t ičkih posl jedica na Mediteranu, a pose-

bno za uskoke. Senjani su naslućival i da im sukob može

koris t i t i u borbi prot iv pri t iska Venecije . Njihove akcije

protiv Turaka postaće sve češće i veće. Početkom marta

1606. oko 600 uskoka na dvanaest barki , pod vodstvom

Ivana Vlatkovića, uputi se na Neretvu, gdje zadobiše

bog at pl i jen. I po red o pa sno st i od mletačke f lote , uskoci

se srećno vrat iše u Senj .

3

' Ohrabreni uspjes ima prot iv

Turaka i opštom poli t ičkom si tuaci jom, uskoci sve otvo-

reni je i s tupaju prot iv mle tačke te r i tor i je i brodovl ja .

Kada uskoci početkom apri la u luci Vestre , bl izu Rovi-

nja , zapli jeniše svu robu, novac i dokumente sa jedne

ko torsk e fregate , S enat je odlučno reagovao. Gen eralnom

providuru je naređeno da zaht i jeva povraćaj s tvar i i

kažnjavanje kr ivaca; ako ne dobi je zadovol javajući odgo-

vor, da blokira Senj , Bakar i Vinodol .

4

' Broj uskočkih

barki u vodama Is tre uskoro se popeo na petnaest . Vene-

ci ja je morala da poveća svoje pomorske snage. Odobrena

je mobil izaci ja novih albanskih plaćenika i izgradnja

dese t borbenih barki .

5

' Na mle tačke pr i je tn je , aus t r i j ske

vlast i vrat iše svu državnu robu sa broda, dok s tvari i

novac pr iva tnika zadržaše . Da bi pokazale dobru vol ju

prem a M lečanima, sen jske v las ti objes iše jednog usko ka .

6

'

Venec i ja , nezadovol jna mje rama sen j skog kape tana

prot iv uskoka , izvrš i b lokadu Senja i os ta l ih mjes ta na

Hrva t skom pr imor ju . Genera ln i p rov idur Konta r in i od lu-

čno je zahti jevao vraćanje sve robe, novca, dokumenata

i predaju dvoj ice mle tačkih podanika . Senjski kapetan

je morao da popus t i i i spuni zaht jev providura . Tek kada

2

) Isto, 53.

3

) J. Tomić, Iz istorije senjskih uskoka, 96—99.

4

) A. S. V., S. secr. R. 97, 8. aprila 1606.

5


223



je to izvršeno, Venecija je prekinula sa blokadom Senja

i drug ih m jes ta , a l i m letačka f lota je i da l je ostala u

Kvarneru kao opomena uskoc ima .

7

' Do k ra ja godine

uskoci se ne usudiše da napadaju mle tačke brodove i

ter i tori ju. Sredinom novembra 1606. oko 500 uskoka upa-

de u tursku zemlju za vr i jeme održavanja vašara u jed-

nom mjes tu . Uskoci krvavo pla t i še ovaj iz le t . U okrša ju

sa Turcima poginulo je 58 l judi .

8

'

Već odavno je uskočko pi tanje postalo i mediteran-

ski problem za koji su bi le zainteresovane neke sredo-

zemne države i pri lazi le mu sa s tanoviš ta svojih među-

sobnih in teresa . Uskočko pi tanje potenci ja lno je uvi jek

moglo bi t i ukl jučeno u sukobe š ir ih razmjera. To se dogo-

dilo i ovaj put . Osnovni sukob na Mediteranu bio je

vel ika borba između Španije i Turske za prevlas t na Sre-

dozemnom moru. Ta džinovska borba, vođena više diplo-

matski nego mačem, imala je veliki značaj za sve države

i narode na Mediteranu. U sukob su bi le uvučene mnoge

države, počevši od itali janskih državica do Venecije i

Dubrovnika . U to j borbi Spani ja je računala na poko-

rene narode Balkana i na uskoke . Tako uskočko pi tanje

ulazi u š ire planove nekih evropskih država. Još pri je

sukoba Venecije sa Rimom mnogi zvani i nezvani posred-

nici u ime srpskog i a lbanskog naroda dolaze u Madrid

i li se ok up l ja ju u N ap ul ju oko vicekra l j a sa raznim pla-

novima o d izanju us tanka na Balkanu. Špani ja tada

pokazuje ve l iko in teresovanje za Balkansko poluos t rvo.

Španci nas to je da prodru u Jadransko more i zakorače

na Balkan. U sukobu Republ ike sa Rimom španski kra l j

je odlučno u svemu podržavao papu. U t im krupnim pla-

novima, u Madridu ni jesu zaziral i od eventualnog zauzi-

manja mle tačkih pos jeda u Dalmaci j i . Španski dvor g leda

na usko ke kao priro dn e saveznike. Č ine se na po ri da se

uskoci koris te za španske interese. Tim pri je je to izgle-

da lo pr i rodni je š to su španski kra l j i aus t r i j sk i car b i l i

u p r i j a te l j sk im odnos ima .

Veneci ja budno motr i španske planove na Balkanu.

Izuzetnu akt ivnos t u vrb ov an ju u skoka pokazivao je

7

) J. Tomić, n. d., 109—114.

8


224



kavaljer Brtučević, vel iki mletački nepri ja tel j . Sredinom

1606. Brtučević je španskom dvoru podnio plan o prima-

nju mle tačkih , turskih i aus t r i j sk ih podanika sa i s točne

obale Jadrana u špansku s lužbu. U Venecij i su s trahovali

da car dade Špancima u zakup Senj . Mletačka obavje-

š ta jna s lužba dokopala se dokumenata iz koj ih se jasno

vidjelo da se vodi prepiska između Španaca i uskoka.

Iz bojazni da se Španci ne dokopaju Senja, mletačka

vlada se početkom juna 1606. vratila na stari plan o kupo-

vini Hrvatskog primorja . Venecija je nudila caru 300.000

tal ira za ustupanje Senja sa okolinom. Cil j ovog predloga

je b io da onemogući uskočku saradnju sa papom i Špan-

c ima .

9

' Ovaj tol iko puta ponavljani predlog bio je nepri-

hvatl j iv za cara, pogotovo u trenutku kada se Venecija

našla polit ički izolovana u Italij i .

Uporedo sa ovim planom, mletačka vlada se zauzi-

m ala da š to veći b ro j usk oka p rim i u svoju s lužbu.

U Senju je bi lo dosta mletačkih podanika za koje su

Mlečani vjerovali da bi se rado vrat i l i svojim kućama.

Mletačke nade ni jesu odgovara le raspoloženju uskoka

prema Veneci j i . Republ iku su smatra l i smrtnim nepr i ja -

te l jem i radi je su pr ik lanja l i uš i španskim obećanj ima.

U Veneciji se saznalo da je Ivan Vlatković ugovarao sa

Špancima da zauzme Klis , koj i bi zaposjela španska voj-

ska . Napul jski v icekra l j , spr i ječen drugim planovima,

napust io je zamisao o zauzimanju Klisa . Špansko-usko-

čki dosluh uperen prot iv Venecije imao je zavjerenički

karakter .

Događaj koji je imao vel iki spoljnopoli t ički značaj

za Veneciju bio je sklapanje mirovnog ugovora između

A us tijje TT ur slc c u ŽiLvaLuiouu 11. liuv em bra 1606. god ine.

Posebnim članom ugovornim s t ranama sp z a b r a n i l e da

pomažu gusars tvo na š te tu druge države .

1 0

' Car i nadvoj-

vo da ru sk^adifsa m irovnim ugovorom , zabrani l i su usko-

c ima iz laz nU muie , yod pr i je tn jom smrtne kazne . Zbog

7abran«^-4LLL^-iliutjlh razloga uskoci su mlmvwli nrsstoi

polovini 1607. godine.

') J. Tomić, n. d., 126—135.

10

) Isto,

135—143.




2 .

Mir između Turske i Aus t r i je n i je mogao t ra jno

spriječiti uskoke da ne izlaze iz Senja. Bez plijena se nije

moglo živjet i . Prosto izgleda nevjerovatno da su se uskoci

toliko vremena uzdržali od izlaska. Sredinom 1607. uskoci

obnoviše svoju aktivnost na moru. Senjani u bl iz ini Is tre

napadoše t r i broda krca ta robom koja su se uput i la iz

Venecije za Moreju. Na brodu je bi lo 25 Turaka, koje

uskoci sas jekoše . Is tovremeno uskoci opl jačkaše jednu

fregatu na pu tu iz Dub rovnika za Venec i ju .

1 1

'

Događaj je izazvao vel iku zabrinutost u Venecij i .

Kapetan prot iv uskoka Frančesko Morozini (Francesco

M orosini) up uti o je u S en j Stefana da P etr isa (Steffano

da Petr iss) sa zahtjevom da se pl i jen vrat i a učesnici

kazne. Senjski kapetan se izvinjavao da je to urađeno

suprotno njegovoj volj i i da se uskoci ni jesu vrat i l i kuća-

ma. Svilu su isjekli na 250 jednakih dijelova a novac

podijel i l i . Kapetan se obrat io generalu Hrvatske i molio

ga da sa vojskom dođe u Senj

1 2 )

Na vi jes t o uskočkom

prepadu, genera l Hrvatske vojne kra j ine sa vojskom po-

žurio je u Senj . Dolasku plaćene vojske u nj ihov grad

uskoci se nikada nijesu radovali . Ipak, svi učesnici u

pohodu vrat iše se u Senj , ne da dočekaju generala , nego

da izvrše prevrat. Uskoci zauzeše grad i postaviše straže

na kapi jama. Senjski kapetan sklonio se u tvrđavu i

dobro za tvor io .

1 3

' Prevrat u gradu podsjećao je na Raba-

tin udes. Uskoci su javno govorili da neće dozvoliti voj-

sci ulaz u gra d.

Devetog avgusta 1607. general Hrvatske sa svojim

bra tom, takođe genera lom, s t igao je na Ri jeku. Kapetan

prot iv uskoka Frančesko Morozini uput io je na Ri jeku

Đ ovani ja Andrea Gvardi ju (Giovanni Andrea Guardia)

na pregovore sa generalom. Gvardija je optuživao uskoke

da su pod vodstvom Nikole Krel janovića nanijel i vel iku

") B. Poparić, n. d., 172.

12

) A. S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1313, Rab, 22. jula 1607.

i prilog od 22. jula iz Senja.

13

) Isto, Ilovik, 3. avgusta 1607. i prilog saslušanja Frančeska iz

Ankone od istog datuma.

226



š tetu mletačkim podanicima. General je odgovorio da

mu to ni je poznato i dodao da se i nadvojvodini poda-

nic i ža le na mle tačke preds tavnike koj i p l i jene n j ihove

brodove i odvode ih u Veneciju. General je kazao da je

nadvojvoda uput io n iegovog bra ta u Senj da s redi s tanje

i dade puno zadovoljenje Republici . To is to general je

po tvrd io u p i smenom odgovoru Moroz inu .

1 4

' I ovaj put

mletačka vlada se tuži la caru. Ambasador Marin Kavali

((Marino Cavall i ) zahti jevao je kažnjavanje krivaca, po-

vraća j robe i os lobođenje rob i ja .

1 5

' Kavali je razgovarao

sa vicekancelarom i zaključio iz njegovog izlaganja da

su uskoci bi l i izazvani na takav postupak, na š to mu

je ambasador odvrat io »da oni koji čine zlo nikada im

ne ne do sta ju izgovori« ,

1 6

'

I s tovremeno uskoci preduzeše korake da opravdaju

svoj pos tupak. U ime uskoka na Ri jeku dođoše Jur iša

Hajduk i Ivan Vlatković, a l i general odbi da ih primi.

Uskočki delegati obećaše da će vratit i plijen samo hriš-

ćanima, a l i ne i Turcima. General ni je raspolagao dovolj-

nom si lom da primora uskoke na poslušnost . On se žal io

Gvardij i kako je došao »da kazni neke od onih glavnih,

al i sada ne može mnogo uradit i sa dvadeset l judi koje

ima sobom«.

1 7

' Da bi pokazao svoju moć general je uhap-

s io u Rijeci Jurišu i Ivana i o tome izvi jes t io nadvojvodu.

Na Ri jeku je s t igao i senjski kapetan u ime pobunjenih

uskoka sa kojima se izmirio i u nj ihovo ime izjavio da

će vrat i t i jedan dio pl i jena. General je odbio predlog i

zapr i je t io uskocima da u roku od t r i dana donesu svu

robu na Ri jeku, »u prot ivnom preduzeće mjere koje im

se neće dopast i«.

1 8

' Izgledalo je da će se pi tanje vraćanja

robe uspješno završ i t i na zadovoljs tvo svih. General je

uput io u Senj dva sekre tara , jednog Ni jemca i jednog

Hrvata , da sa senjskim kapetanom i »vojvodom onog

") Isto, Omišalj, 10 .avgusta 1607. i prilog od 9. avgusta.

") Federico Seneca, La politica veneziana dopo 1' Interdetto,

Padova, 1957, 62. u nap. 3.

") A. S. V., D. G. f. 38, Prag, 13. avgusta 1607.

") A. S. V., Prov. da ter. e da mar. f. 1313, Rijeka, 19. avgusta

1607.

") Isto, Sa galije u Rijeci 19. avgusta 1607.

227



mjes ta« izvrše popis robe i u tvrde rok predaje . Uskoci

ni jesu dozvoli l i popis robe, a komesari se ni jesu usudil i

da to s i lom izvrše.

19)

Poučen rani j im iskus tvom za vr i jeme boravka naRijeci , general je shvatio da se u Senj ne može uputi t i

bez vojske. I kad je skupio oko 1000 momaka, među

kojima je bi lo 400 konjanika iz Karlovca, general Hrvat-

ske vojne kraj ine je ušao u Senj 20. septembra 1607.

Ćim je došao, pri tvorio je Jurišu i Ivana. Odmah je izdao

proglas o vraćanju robe . Na vi jes t o hapšenju dvoj ice

uglednih s ta r ješ ina , mnogi uskoci na svoj im barkama

utekoše iz Senja .

2 0

' Pošto je pri tegao Senjane, general je

otpus t io konj icu . Kapetan prot iv uskoka Morozini (Moro-s in i ) ponovo je genera lu uput io Gvardi ju sa zaht jevom

o vraćanju pl i jena. General je saopšt io mletačkom iza-

s laniku da ima dosta skupljene svi lene tkanine, a l i je

sva is ječena u komade.

2 1

' U razgovoru sa Gvardijom gene-

ral je tvrdio da će se žestoko obračunati sa uskocima,

iako je intimno znao da je to nemoguće izvesti . Kazao je

da će prot je ra t i sve ventur ine i mle tačke podanike , da

će smijenit i posadu u Senju, jednom ri ječju, da će sre-

di t i s tvari na potpuno zadovoljenje Republike. Obećao je

da će s trogo kaznit i Jurišu i Ivana. Gvardija je primije-

t io da , ako ne budu kažnjeni , »nema sumnje da b i pos tu-

pal i još gore«.

2 2

' General je pokazivao vel iku predusret-

l j ivos t prema Gvardi j i i u ju t ro ga pozvao na doručak

u svoj s tan. Posl i je doručka kod generala Gvardija je ,

še ta jući gradom, s reo jednog Albanca musl imana koj i se

pok rs t io i dobio ime Đ orđe . On je kazao G vardi j i da se

samo iz s traha pokrst io i naveo imena šesnaest uglednih

musl imana sa Bojane koje su uskoci pobi l i . Sa n j ima je

bi lo dvadeset s lugu koje je is ta sudbina zadesi la . Gvardija

je zabil jež io još jedan de ta l j : da Đ orđe »govori pom alo

hrvatski , na kojem jeziku mi je rekao rečene s tvari«.

2 3

'

") Isto, Omišalj, 24. avgusta 1607.

J0

) Isto, Dobašnica, 2,1. septembra 160(7.

1

) Isto, Krk, 29. septembra 1607. Prilog. Senj, 26. septembra 1607.

n

) Isto, Prilog br. 1 iz Senja od 28. septembra 1607.

23

) Isto, Senj, 28. septem bra 1607. Prilog br. 2.

228



Roba se još uvijek nalazila u Senju a mletački iza-

s lanik Gvardija boravio je i dal je u gradu u očekivanju

raspleta . On je ostavio niz pojedinost i o zbivanjima

u Senju. Kada je uhapšen Miho Krel janović, glavni

učesnik u p l jačkanju broda , brzo je puš ten iz za tvora

»na molbu mnogih Senjana«. Za njega je garantovalo

dvadese t porodica ž ivotom, d jecom i imanjem. Genera l

je saopš t io Gvardi j i da je prot je rao pe t uskočkih s ta r je -

š ina iz svih nadvojvodinih zemalja , a znatan broj uskoka

je uhapšen .

2 4

' Gvardi ja je pods je t io genera la da su uhap-

šeni uskoci učestvovali u ubistvu Rabate, na što je gene-

ral kazao da samo nadvojvoda može izreći smrtnu kaz-

n u .

2 5

' Trećeg oktobra general je otputovao za Rijeku

a Gvardija se vrat io kući .

2 6

' Iako je roba bi la popisana

i spakovana, i dal je je ležala u magacinima na Rijeci .

Nadvojvoda je ins is t i rao da n jegovi preds tavnic i predadu

robu vlasnicima. Venecija je to kategorički odbila , pa je

nadvojvoda morao da popus t i i odobr i da se roba preda

mletačkim predstavnicima tek 1608. godine.

27

)

Juriša i Ivan bili su zatočeni u dnu kule u očekivanju

presude. Uhapšeni uskoci ni jesu se miri l i sa zlom sudbi-

nom. Uspjel i su da uteknu iz zatvora na način kako se

to izvodi u dobro rež i ranim kr iminalnim f i lmovima. Kao

ugledne l ičnost i imale su jednog s lugu koji im je donosio

hranu. Pr i l ikom donošenja obroka s t ražar je spuš tao

merdevine niz koje bi s luga snosio hranu. Zatočeni u

pravoj jami gdje ih je memla grizla , dva uskoka su

počela da sa s lugom kuju plan o bejkstvu. Pri l ikom dono-

šenja hrane s luga je uspio da im donese s jekiru. Jednog

dana kada im je donio hranu, Ivan se presvukao u n je-

govo odijelo i zovnuo stražara kao da će, kao i obično,

ići kući. Kada se ispeo na vrh merdevina, sjekirom je

napao iznenađenog s t ražara , koj i n i je imao vremena da

se brani . Zat im se i Juriša popeo gore. Uskoro se i s t ra-

žar osvijes t io, a l i umjesto da napadne uskoke, dao se

u panično bjeks tvo. Dva hrabra uskoka zauzeše kulu i

") Isto, Krk, 2. oktobra 1607. Prilog. Senj, 29. septembra 1607.

") Isto , Om išalj, 3. oktobra 1607. Prilog. Senj, 1. oktobra.

26

) Isto, Omišalj, 4. oktobra 1607.

2?

) Isto, Krk, 3. januara 1607.

229



spust iše se konopcem preko balkona izvan gradskih zi-

dina. Bjekstvo Juriše i Ivana iz zatvora bi lo je senzaci ja

dana i predmet raz l ič i t ih komentara .

2 8

' Podv ig je bio

izuzetan i uzbuđivao je maštu svih Senjana.

Posl i je bjekstva Ivan i Juriša kri l i su se kod svojih

pri ja tel ja . Razočarani i ogorčeni na senjskog kapetana,

dvi je uskočke vojvode pokušaše da s tupe u mle tačku

službu. U početku Senat je zazirao od ove ponude, a l i

kada je n j ih ov u m olbu prepo ručio Dominis , m le tačka

vlada je odo br i la genera lnom proiv duru da ih pr im i .

Senat je ovo motivisao »da imamo, ako je moguće, š to

veći broj uskoka u našoj s lužbi«.

2 9

' Mletačke nade bile

su pre t je rane . Is tovremeno uskočke vojvode s tupiše u

vezu ša pobunjenic ima u Hrvatskoj i Ugarskoj . Ci l j ovog

dosluha je bio da Ivan i Juriša »predadu im u ruke

Senj«. Kada se ovo saznalo, carski komesar je osudio

Ivana i Jurišu na izgnanstvo. Veliki broj uskoka utekao

je iz Senja i pr idruž io se svoj im omil jenim s tar ješ i -

n a m a .

3 0

' Pr i t i sak komesara pods takao je uskoke na nova

pregnuća.

Sa prol jećem oživješe uskočke akcije . Početkom

m ar ta 1608. uskoc i zapli jeniše jed an grip ko ji je plovio

iz Du brovnika za Ankonu natov aren robo m turskih i

jevre jskih t rgovaca . Samo dva dana kasni je uskoci napa-

doše jeda n m letački brod ko ji je plovio iz Krfa za Vene-

c i ju . Is tovremeno jedna uskočka barka pr is tade na Rab,

gdje zaplijeni nešto stoke. Uskoci su pričali da će tu sače-

kat i svoje drugove a onda produžit i na kopno da pl i jene

i robe tursku zemlju , » jer ne mogu da ž ive u Senju gdje

umiru od gladi«. Uskoci su r i je tko priznavali da ih je

glad primorala da gusare i pl i jene. To se redovno pona-

vl ja lo pos l i je svake aus t r i j ske zabrane iz laska uskocima.

Zbog ovih uskočkih akcija od kojih su s tradal i i

mle tački podanic i , genera lni providur protes tovao je u

Se nju . On je sa prav om optuživao sen jske v las ti da ,

pored tol ikih l i jepih obećanja da uskoci neće više napa-

dat i mle tačku te r i tor i ju , uskoci i da l je p l jačkaju mle ta-

a

) Isto , Dobašnica, 17. oktobra 1607.

») A. S. V., S. secr. R. 99, 27. mart 1608.

") A. S. V., Rettari d' Istria f. 5, Rovinj, 30. marta 1608.

230



Dokumenat od 30 aprila

1608

godine

23



dola , kao i nadvojvodine podanike na onim obalama,

na is t i način koji uskoci pokazuju prot iv brodova, gra-

dova, os trva i podanika naših«. Providuru Is tre je nare-

đeno da postavi s traže i na kopnu i na moru prot iv usko-

ka .

3 3

' Da bi uspješnije ostvari la svoje planove, mletačka

vlada je u nadležnos t genera lnog providura Dalmaci je

ukl juči la i Is t ru sa i s t im upravnim kompetenci jama.

3 4

'

Genera lni providur Zanđakomo Zvane (Zangiaccomo

Zvane) hi tno je pris tupio real izovanju naređenja iz Vene-

c i je . Odmah je naredio obus tavl janje svih komunikaci ja

sa Hrvatskim pr imorjem. Izdao je proglas u Dalmaci j i

i I s t r i koj im se zabranjuje »da niko, b i lo ko, ne usuđuje

se da pri s tan e u rečena pris tan iš ta: Se nja i Rijeke, ni

Bakra i obl ižnj ih mjes ta sa barkama, gr ipom i l i kojom

drugom vrs tom broda , n i da p lovi po onim vodama,

ni t i sa tovarom, n i t i prazan«.

3 5

' Blokada je počela i sa

njom nova kr iza u mle tačko-aus t r i j sk im odnos ima.

Odlučnost Venecije da blokadom iznuri uskoke i s ta-

novniš tvo na Hrvatskom pr imorju u t ica lo je na senjskog

kape tana da t ak t iz i ran jem i pomir l j iv im držan jem ume-

kša Mlečane. Svi argumenti bili su na strani Venecije.

Sve je bi lo jasno kao dan. Uskoci su bez ikakvog povoda

upali u Pulu. Senjski kapetan Sigismund Gašić odmah je

ponudio genera lnom providuru vraćanje p l i jena , izuzev

konja . Čak je obećao providuru da će mu pomoći u hva-

tanju uskoka . Providur Zvane ni je h t io da se upuš ta u

pojedinos t i , nego je optuž io nadvojvodu da davanjem

utočiš ta uskocima u Senju podst ice ih na zločin i nasi l je .

»Njihove l ičnost i i barke su čuvane i branjene u Senju

od mora i a r t i l je r i je kao i u os ta l im aus t r i j sk im mje-

s t ima«. Č injenica da uskoci dovlače pl i jen u S en j jasn o

to potvrđuje . Genera lni providur je b io obavi ješ ten da

Juriša , Ivan i os tal i uskoci koji su prot jerani iz Senja

redovno opš te sa svoj im porodicama koje su u Senju ,

pa čak i krišom ulaze u grad.

Da bi uspješno sproveo blokadu Senja i drugih mje-

s ta , generalni pro vid ur je zatvorio Velebitski kana l .

") A. S. V., S. secr. R. 99, 2. maj 1608.

") Isto, 3. maj 1608.

3S

) I. glasnik 1—2, 1960, 129.

233



Danju i noću naoružane barke su pa t ro l i ra le kanalom

tako da je teško koja uskočka barka mogla proći . Mle-

tačka blok ada teže je po gađ ala gra dsk o s tanov niš tvo

nego uskoke koj i su povremeno kopnom upadal i u Liku

i tamo dolaz i l i do neophodnog pl i jena . Kra jem avgus ta

1608. uskoci provališe u Liku, gdje zaplijeniše 6000 grla

sitne i 800 grla krupne stoke.

I pored povremenih uskočkih iz le ta , s tanje u Senju

se sve više pogoršavalo. Nijedan trgovački brod za neko-

liko mjeseci nije uplovio il i isplovio iz senjskog prista-

ništa. Kada su se Senjani uvjeril i da Mlečani neće dići

blokadu, početkom novembra 1608. obrat iše se general-

nom providuru sa ponudom da će vra t i t i svu zapl i jenjenu

robu. Da bi uvjer i l i providura u svoje dobre namjere ,

Senjani mu ponovo pišu . Sudi je , vojvode i sva senjska

opšt ina mole providura da otvori prolaze da bi vojnici

mogli s lobodno plovit i morem i svršavati svoje svako-

dnevne potrebe . Sva senjska opš t ina se obavezuje da

neće uznemiravati nikoga i da će uskoke »goniti kao naše

nepri ja tel je , rušeći nj ihove kuće i zatvarajući ih«. Senjani

insis t i ra ju da se na osnovu ovog nj ihovog predloga napra-

vi pismeni ugovor. Da bi dal i jasnih dokaza o svojoj

r i ješenost i da će ispunit i navedene obaveze, Senjani upu-

t i še providuru svu robu koju su uskoci u pos l jednj im

pohodima o te l i .

3 6

'

Ova m le tačka b loka da bi la je e fikasni ja nego rani je .

Uskoci su se r i je tko usuđival i da se ot isnu na more.

To kom 1609. usk oci su vrlo rij et ko izlazili. Po četkom

decembra t r i uskočke barke dopr i ješe do Labina , gdje

opl jačkaše jedno se lo .

3 7

' U takvim teškim uslovima za

uskoke pomiš l ja lo se i na s lužbu kod s t ranih v ladara .

Baš 1609. napuljski vicekral j pozvao je 200 uskoka u

svoju s lužbu. Do seobe ni je došlo zbog nadvojvodine za-

b ra ne .

3 8

'

Mle tačka blokada , sprovedena pod izgovorom borbe

pro tiv usko ka, sve više je pokazivala svoj prav i c i l j . Usko-

ci su bi l i samo povod za jednu otvorenu agresi ju na nad-

*) Isto, 130—131.

37

) A. S. V., Rettori d' Istria f. 5, Labin, 5. decembra 1609.

3

«) P. Sarpi, n. d., 31—32.

234



vojvodine zemlje . U Senju su prozrel i mletačke ci l jeve

i shvati l i da je neophodno dozvoli t i povratak uskoka u

grad. Njihov povratak u Senj odmah se osjet io. Uskoci

su pokazivali naročito veliku aktivnost tokom 1610. go-

dine. Početkom godine oko 600 uskoka upalo je na tursku

teri tori ju i zapli jeni lo 4000 grla s i tne i krupne s toke. Tih

is t ih dana uskoci pres re toše jednu mle tačku marc i l i janu,

sa koje odniješe 3000 dukata .

3 9

' Početkom marta uskoci

zaplijeniše na Neretvi 3000 grla stoke i odvedoše u rop-

stvo 200 lica, Turaka i hrišćana.

4 0

' Hrišćani su odvedeni

u ropstvo iz osvete. Seljaci sa Neretve plaćali su usko-

c ima godišnj i t r ibut . Pos l jednj ih godina odbi ja l i su ta j

danak sa mot ivac i jom da ih uskoci napadaju . Početkom

apri la uskoci upadoše u tursku zemlju preko Vrpol ja i

zapli jeniše mnogo krupne i s i tne s toke. Sredinom apri la

uskoci , u devet barki pod vodstvom Juriše , iskrcaše se

na Pel ješac sa namjerom da napadnu Turke . Genera lni

providur Veni jer odmah je uput io za uskocima naoru-

žane barke . Uskoro se i kapetan prot iv uskoka uput io

prema Pelješcu. Dok je mletački kapetan plovio prema

jugu, jedna druga uskočka grupa , pod komandom Ivana

Vlatkovića, isplovila je iz Senja. Kod Krapnja uskoci

presretoše lađu koja je plovila iz Ankone za Dubrovnik.

Uskoci zap lijeniše sa br od a 15000 du ka ta, vlasništvo

turskih, jevrejskih i hrišćanskih trgovaca. Sobom odve-

doše čet ir i Turčina i čet ir i Jevrej ina. Grupa uskoka sa

Jurišo m i da l je je borav ila na Pelješcu. Hercegovački

Turci toliko su se zaplašili da su utekli u šume očekujući

napad.

Uskočki napad na Neretvu ogorčio je Turke prot iv

Mlečana. Neret l janski Turci tuži l i su se bosanskom paši

a on je molbu pros l i jedio u Car igrad. Por ta uput i kadi ju

u Veneciju, ali on nije dospio dalje od Splita. Mlečani

osujet iše njegov dolazak u Mletke. Od tuženog Republika

je postala tuži te l j . Ona je prebacivala Turcima da ni jesu

prihvati l i njen »predlog da u ugovoru sa carem obavežu

ga da nadoknadi sve š tete koje bi nanijel i uskoci . Tada

se ne bi čulo o nj ihovim napadima«.

4 1

) Odnosi između

3

') K. Horvat, Mon. uscocch. II, 86.

M

) A. S. V., Prov. de ter. e da mar f. 13,13, Ilovik, 13. marta 1610.

41

) A. S. V., D. C. R. 11, 28. juna 1610.

235



Turske i Austr i je ni jesu se odvijal i po mletačkim žel ja-

ma. Ipak, Mlečani su uspjel i da obesnaže optužbe neret-

l janskih Turaka .

Mletačka vlada i ovaj put je uvjeravala Portu da je

ona veća žrtva uskoka nego Turci . Is tovremeno, Mlečani

nas to je da p regovor ima sa aus t r i j sk im preds tavn ic ima

ri ješe neka pi tanja izazvana pos l jednj im uskočkim pre-

padima. Providur Veni jer t raž io je od senjskog kapetana

da zabrani uskocima iz laz na more . Odgovor kapetana

bio je poražavajući za providura. Austr i janci ni jesu bi l i

v iše kadr i da kontrol išu uskoke i preduzimaju one for-

malne mjere prot iv n j ih to l iko puta rani je ponavl jane .

Kapetan je priznao da uskoci rade š ta hoće »i da on

ne može spriječiti njihov izlaz«. Istina, kapetan je obećao

da će pl i jen vrat i t i , ako uspije da ga pokupi . Kao i obično

pr i l ikom ovakvih zaple ta , nadvojvoda je uput io kome-

sara u Senj . Cim je komesar, s redinom juna, s t igao u

grad, providur Venijer (Venier) mu se obrat io sa zahtje-

vom da »strogo kazni neke od onih koji su prošl ih mje-

seci izlazili u gusarenje i da se vrati opljačkana roba«.

Komesar je b io nemoćan da ma š ta preduzme.

Uskoci su i dal je uspješno napadali tursku teri to-

tori ju. Početkom avgusta 1610. zapli jeniše kod Novigrada,

u turskoj zemlj i , 150 grla krupne s toke. Ovoj grupi usko-

ka pridruži se još pet barki i svi zajedno produžiše prema

Neretvi . Uskoci su namjeravali da zarobe Heles-bega,

glavnog i uglednog Turčina sa Neretve. Umjesto bega,

uskoci uhvatiše njegovog s inovca i druge Turke i uzgred-

no zapli jeniše mnogo s toke. Posl i je ove akcije t r i usko-

čke barke vra t iše se u Senj , dok pe t barki , pod koman-

dom Ivana Vlatkovića, os tadoše u vodama Neretve a

zat im otploviše za Senj . Do kraja godine uskoci su još

nekol iko puta upadal i u Is t ru i tursku zemlju .

4 2

'

Uskočki prepadi doživl javaju vel iki razmah. Ni naj-

bolje čuvana mletačka mjesta ni jesu se s igurno osjećala .

Č ak ni Spli t , glavni t rgovački cen tar Dalm acije , ni je bio

više izvan domašaja uskoka . Mlečani preduzimaju van-

redne mjere za odbranu grada . Lazare t je dozidan kula-

ma i u n j ima je smješ tena posada . Pr is taniš te su čuvale

42

) I. glasnik 1—2, 1960, 131—132.

236



dvi je naoružane barke sa a lbanskom posadom. Kasni je ,

svojim varvarškim postupcima Albanci su ogorčil i Spli-

ćane. Zato su Mlečani moral i promijenit i posadu. Broj

a lbanske posade na naoružanim barkama s ta lno je ras tao .

Na šesnaest barki Albanci su bi l i posada.

4 3

' To je bio

siguran znak da Mlečani nijesu mogli izići na kraj sa

uskocima. Kra jem l je ta 1610. u pr is taniš t ima Dalmaci je

ostalo je usidreno 80 brodova koji su bi l i određeni da

u Albanij i tovare konje. Niko se ni je usudio da makne

iz pris taniš ta , bojeći se uskoka. Ni iduća godina ni je bi la

lakša Mlečanima.

Početkom marta 1611. godine oko 400 uskoka na

dvanaes t m al ih i ve l ik ih ba rk i prođ oše Novigradskim

kanalom prema Obrovcu gdje zapl i jeniše mnogo s toke .

Pogranični Turci su praskali i pri je t i l i da će napast i

mletačku teri tori ju. Mlečani , iz obazrivost i prema Tur-

cima, organizovaše potjeru za uskocima. Mletačke pomor-

ske snage usp je le su da os lobode jednu f regatu ko ju su

uskoci zapli jeni l i kod Osera i jednu braceru na koju su

uskoc i na tovar i l i p l i j en . U jednoj akc i j i k ra jem mar ta

1611. u Lici uskoci ugrabiše veliki plijen. Prilikom povrat-

ka napadoše ih Turci i morlaci . Uskoci krvavo plat iše

svoj p l i jen .

4 4

'

Sredinom avgus ta uskoci zapl i jeniše jednu barku

u pris taniš tu Sveti Arhanđel kod Korčule. Dok su vukli

p l i j en , namje r i še se na j ednu marc i l i j anu na tovarenu

vinom u Lješu, vlasniš tvo turskih trgovaca. I to je palo

u ruke uskoka. Mlečani s tupiše sa uskocima u pregovore

o vraćan ju p l i jena . Ka petan prot iv usk oka Alvize Đ ust i-

ni jan (Alvise Giust inian) uputio je uskocima svoga kape-

lana. Uskočke s tarješ ine odgovoriše da su o svemu izvije-

s t i le nadvojvodu i čekaju na n jegovu odluku.

4 5

'

Kra jem novembra uskoc i napadoše mnoga mle tačka

pris taniš ta u Is tr i i dokopaše se bogatog pl i jena. To je

bio težak izazov Mlečanima, što nije moglo ostati neka-

žnjeno. Početkom decembra mle tačka vlada pr ib jegava

blokadi . Genera lni providur dobio je zadatak da spro-

43

) A. S. V., S. secr. R. 101, 10. mart 161il.

") I. glasnik 1—2, 1960, 132.

, 5

) A. S. V., Prov. da ter. e da m ar f. 1313, Rovinj, 27. avgusta 1611.

237



vede potpunu blokadu Senja , »da uskoci ne mogu lako

izić, ni ući, ni uvesti namirnice, a takođe da blokira Vino-

dol , Ri jeku i sva nadvojvodina mjes ta do Plomina , zadr-

žavajući svaki brod koji plovi sa onih obala«. Providur je

ovlašćen da izda proglas o zabrani t rgovine robom koju

su zapli jeni l i uskoci .

4 6

'

Mle tačka blokada či tavog Hrvatskog pr imorja b i la

je težak izazov nadvojvodi , koji se našao pred di lemom

ili da na s i lu odgovori s i lom i l i da popust i . Nadvojvoda

se odlučio za ovo drugo, a to je značilo preduzeti energi-

čne mjere protiv uskoka. Godine 1611. Ivan Vlatković je

sa svoj im bra tom Mihom odveden u Kar lovac , okovan

u gvožđe i s tavljen pod vojni sud. Optužen je za više

djela . Prot iv njega su svjedočile čet ir i uskočke vojvode,

iz čega bi se dalo zak ljučit i da sa nj im a ni j e bio u do brim

odnosima. Is t ina, veći broj uskočkih s tarješ ina svjedočio

je u njegovu koris t , a l i to ni je pomoglo. U očima austr i j -

skih vlasti braća Vlatkovići stekli su glas da su inspi-

ratori svih nereda u Senju. Zbog toga je Ivan 3. jula 1612.

osuđen na smr t i uskoro pogubl jen .

4 7

'

Smrtne presude ni jesu zaus tavi le uskoke . Kao kakva

buj ica koja je sve ruš i la pred sobom, uskoci nezadrž ivo

jure iz akci je u akci ju. Sredinom januara 1612. s tradalo

je tursko selo Grčevac. Uskoci zaplijeniše svu imovinu

»Turčinu«, ocu An dri je Frlet ića, jedno g od usko čkih vođa.

To su u rad i l i s a namje rom da s ta rca p r imora ju da dođe

u Senj i pokrs t i se . Jedan Turčin koji je potkazao Frle-

t ića mo rao je da bježi u Se nj . Č im su uskoci dovuk li

pl i jen kući , uskočki harambaša Krel janović izašao je

sa s to uskok a . Početkom februara uskoci , po s t rašn oj

bur i , kakvu ni jesu upamti l i n i na js ta r i j i l judi , uput iše

se prema Lici . Posl i je šesnaest dana boravka u turskoj

zemlji uskoci se vratiše sa 1500 grla sitne i 100 grla

krupne s toke . Pr i l ikom ove akci je umrlo je od s tudeni

šest uskoka, dok je 40 uskoka jako prozeblo, da je bi lo

malo izgleda da će ozdraviti .

4 8

' I s tovremeno grupa uskoka

zadrža la je u Kvarn eru jedn u f regatu na tov arenu voskom ,

") A. S. V., S. secr. R. 10.1, 3. decembra 1611.

") V. Čubrilović, Sesnjanin Ivo, Prilozi XVIII, 193«, 539—540.

, 8

) I. glasnik 1—2,1960, 132.

238



na putu za Veneciju. Za odmazdu, Senat je naredio da se

zadrži jedan i l i dva r i ječka broda.

4 9

'

Mletačka blokada i dal je je t ra jala . Uskoci su se već

bili toliko navikli na blokade da im je to izgledalo skoro

normalno. Uprkos b lokadi , u Senju se n i je os jećala osku-

dica u namirnicama, izuzev u vinu, koje je neredovno

nabavljano iz Lovrana. Osim toga, s tanovnici Krka su sa

Senjanima kr išom t rampi l i v ino za proso. Broj uskoka

u Senju se povećao dolaskom Krmpoćana i Zegarana, sa

turske teri tori je . Nasel i l i su se između Bakra i Senja i

odmah počeli da izlaze sa uskocima. Marta 1612. četiri

uskočke bark e, pod vo dstvom Dive Đ eločića, up utiše

se ka Obrovcu. Sa ovom grupom vrat io se u Senj uskočki

s tar ješ ina Ivan Sičić , kojega je nadvojvoda prot je rao .

5 0

'

Sa uskocima je sarađivao i Dubrovčanin Marin Res-

t ić, poli t ički emigrant u s lužbi i ta l i janskih vladara. Prema

obavješ tenju Dubrovčana , uskoci su u ve l ikom planu

dizanja us tanka na Balkanu za račun savojskog vojvode

imal i da od igra ju u logu začetnika .

5 1

' Neke Restićeve izjave

otkr iva le su i ' z le na m jer e prem a rod nom e gradu.

uskoke pro t iv Dubrovnika .

5 2

' Kada se početkom maja

1612. Restić na čelu deset uskočkih barki našao u voda-

ma Šibenika, Dubrovčani su bi l i na vel ikom oprezu.

Vlada je izabrala Pavla Gundulića, sa t i tulom kapetana za

odbranu od uskoka, i ovlas t i la ga da sa dubrovačkih

ostrva može mobil isat i 1000 l judi .

5 3

' Dubrovačke s lutnje

ni jesu se obis t in i le . Res t ić možda nikada ni je namjeravao

da sa uskocima zauzme Dubrovnik. Mletačka vlada zabra-

ni la je Rest iću boravak na svojoj ter i tori j i a u s lučaju

da ga uhvate sa uskocima t rebalo je sa n j im pos tupi t i

kao da je uskok.

5 4

'

Rest ićev dosluh sa uskocima bio je beznačajna epi-

zoda u poređenju sa uskočkim provalama koje v iše n iko

4

') A. S. V., S. secr. R. 101, 17. februara 1612.

w

) A. S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1267, Krk, 15. marta 1612.

51

) Isto, f. 1266, Boka Kotorska, 21. decem bra 1611.

52

) Isto, Gruž, 27. januara 1612.

53

) Isto, f. 1267, Šibenik,

10

maja 1612.

*) I. glasnik 1—2, 1960, 132—133.

Dubrovačka

sumnjala da Rest ić može povest i

239



nije mogao zaustavit i . Početkom juna 1612. uskoci u

vel ikom broju proval iše u tursku zemlju i kod Šibenika

sukobiše se sa Turcima. Povodom ovog prepada, kao i

niza rani j ih uskočkih akcija , bosanski paša oštro je pro-

tes tovao u p ismima genera lnom providuru i knezovima

Spli ta , Omiša i Šibenika. Paša optužuje Mlečane da ni jesu

održali obećanje da će spriječiti izlazak uskoka i da će

nadoknadi t i svaku š te tu koju uskoci nanesu turskim po-

danicima i tvrdi : »Stanovnici vašeg ostrva Brača daju

utočiš te rečenim uskocima koji nose na rečeno ostrvo

sve ono š to opl jačkaju u sul tanovoj zemlj i« .

5 5

' Glavna

meta uskočkih napada bi la je Nere tva . Pos l jednja če t i r i

mjeseca uskoci su s talno upadali u ušće Neretve. Mlečani

su optužival i uskoke da su pri l ikom t ih napada pravil itakve z ločine koj i se ne pr imjenjuju n i »prot iv o tvorenih

nepr i ja te l ja« . Sis tematski napadi uskoka na Nere tvu do-

veli su do potpunog razaranja zemlje . »Cijela zemlja koja

se može proći za t r i dana hoda u okolini Neretve je poha-

rana, u s tvari uniš tena, da je većina s tanovniš tva bi la

prinuđena da se povuče u drugo mjesto«. Turci su bi l i

više bi jesni na Mlečane nego na uskoke. Kapetan Jadrana

Frančesko Molin (Francesco Molino) morao je da ide u

Makarsku na razgovor sa Ibrahim-agom koj i je došao

u pratnj i eminovog pisara . Aga je optužio Mlečane da

dozvol javaju uskocima prolaz morem i da će o svemu

izvijes t i t i bosanskog pašu i Portu.

5 6

' Za odmazdu, Turci

uhvatiše neke mletačke podanike i baciše ih u zatvor.

Turc i opremiše ka ike na Nere tvi sa namjerom da napa-

daju Hvar , Brač i Korčulu . Kapetan prot iv uskoka morao

je hi tn o sa flotom d a se up uti na ušće Neretve da

os u j e t i t u r s ke na mje re .

5 7

' Malo kasni je uskoci napadoše

Makarsku i ubiše mnogo Turaka . Sa mle tačke granice

u Dalmacij i mnogo Turaka je pošlo u Carigrad da se tuži

na uskoke i Mlečane. Bailo je mitom uspio da ih odvrat i

od toga.

Venecija se našla u vel ikoj nepri l ic i kao r i je tko

ranije . Mletačka vlada traži la je iz laz u pregovorima i

55

) A. S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1267, Hvar, 10. juna 1612.

56

) Isto, Hvar, 14. juna 1612.

") A. S. V., Prov. da ter. e da m ar f. 1313, Zadar, 27. jun 1612.

240



mićenju Turaka. Najveća nepri l ika za Mlečane je bi la

š to su uskoci pr i l ikom napada pokaziva l i v jerovna pisma

sa pečatima i uvjeravali narod da sa mletačkim odobre-

njem idu na Turke i da nikome neće nanosi t i š te tu.

Uskoci su doista 28. marta 1612. sazvali zbor u Senju i

zakleli se da neće plijeniti na moru. O tome su zvanično

izviješ teni i Mlečani , kojima ni je bio poznat sadržaj tog

tobožnjeg pa tentnog pisma. U Senj je upućena uhoda sa

zadatkom da se dokopa jednog pr imjerka p isma. Ovakva

uskočka agitaci ja teško je kompromitovala Mlečane u

očima Turaka . Da bi razbio tursko podozrenje , Senat je

naredio genera lnom providuru da sve zarobl jene uskoke

pogubi , da o tome izvi jes t i Turke i od nj ih dobije potvrdu

0 pogubl jen ju k r ivaca .

5 8

'

Uskoci su se prema os t rv l janima ponaša l i u skladu

sa doni je tom odlukom. Kada, kra jem jula , uskoci na 11

barki pris taše u Nerezine na Lošinju, gdje se držao

vašar , uzeše samo malo mesa i s ju t radan otploviše prema

Is t r i . U pr is taniš tu Pule opl jačkaše dva broda , od koj ih

je jedan bio dubrovački .

5 9

' Generalni providur Agostin

Kanal odmah se uput io u Is t ru i , za odmazdu, napao

nad vojvo dinu te r i tor i ju . Mle tačka vojska u okol in i Paz ina

op ljačkala je i zapali la niz na sel ja .

6 0

'

Uskočke akci je uz imaju takav zamah da n iko više

ne može naslut i t i kakve posl jedice mogu izazvati . Nestaje

1 po s l jedn jeg obzi ra usk oka prem a M lečanima. U skočka

drskos t dos t ig la je kulminaci ju kada u Baškoj , na Krku,

zarobiše mletačkog providura ovog ostrva i sa poslugom

odvedoše u Senj. Bio je to težak izazov gospodarici Jadra-

na. Dovedeni su u pi tanje čast i dostojanstvo Venecije .

To je mogao bi t i i ra tni povod, a l i mletačka vlada se

ograniči la na s ta re mjere , malo dopunjene i pooš t rene .

Izvršena je b lokada Senja i sus jednih mjes ta . Naređena

je mobil izaci ja 200 Hrvata i tol iko Albanaca. Iz Venecije

je upućeno u Dalmaciju 100 I ta l i jana i 200 Korzikanaca

kao posade u Is t r i , sa nagovješ ta jem da će kapetanu

Rašpora b i t i upućeno još 300 na jamnika Korz ikanaca .

6 1

'

58

) A. S. V., S. secr. R. 102, 6. jul 1612.

") A. S. V., Rettori d' Istria f. 7, Labin, 3(1. jula 1612.

M

) I. glasnik 1—2, 1960, 133.

") A. S. V., S. secr. R. 102, 20. avgust 1612.

16 Senjski uskoci

2 4 1



Ovol ika mobi l izac i ja l juds tva pokazuje spremnos t Vene-

c i je i na p os l jed nje mje re .

U Senat je smjes ta pozvan carski ambasador Stefan

da Rovera , gdje mu je proči tana teška optužba prot iv

uskoka i cara . Dužd je govorio: »Opljačkani su nam bro-

dovi , prekinuta t rgovina, uniš teni prihodi , uhvaćeni i

z lostavljani podanici , s rušena sela , zauzeta utvrđena mje-

s ta i izvršeno svako nepri ja tel js tvo.« Još je dužd kazao

da je oko 600 uskoka na 16 barki napalo Rovinj i poči-

ni lo mnoge svirepost i . Na tol ike mletačke žalbe, davana

su uvijek l i jepa obećanja, »al i ni jedno obećanje ni je izvr-

šeno«.

6 2

' Mletačka vlada smatrala je za oportuno da upoz-

na dvorove Francuske, Engleske, Savoje, Carigrada, Na-

pu l ja i Mi lana sa pos l jedn j im uskočkim napa dom .

6 3

'

U s tvari , Venecija je t raži la diplomatsku podršku u suko-

bu sa nadvojvodom zbog uskoka .

Hvatanje providura Krka bi lo je odgovor Senjana

na zarobl javanje pe t uskoka . Po povra tku u Senj uskoci

se okupiše u crkvi Sv. Jelena izvan Senja i zakleše se

da neće pust i t i providura sve dotle dok Paolo Gini ne

os lobodi zadržane uskoke .

6 4

' P r inuđena na popuš tan je

Venecija je pris ta la da se izvrš i razmjena zarobljenika,

a l i b lokada ni je d ignuta .

6 5

' Austr i jska vlada oci jeni la je

mletačku blokadu kao agresivni akt . U Veneciju je upu-

ćen r i ječki kapetan da uloži protes t . Senat je odvrat io

tvrdnjom da je to samo odgovor na uskočko nas i l je ,

pl jačku i z ločine. Uskoci uživaju zašt i tu cara i nadvojvo-

de , koj i mora ju b i t i odgovorni za uskoke . Po miš l jenju

Sena ta , j ed ino r j e šen je j e s te uk la n ja n je uskoka sa Hrva t -

skog pr imor ja . Kape tanu Ri jeke , p r i l ikom audi jenc i je ,

otvoreno je rečeno da je Venecija dugo trpjela uskočka

nasi l ja i da je sada primorana »da ih više ne trpi«.

6 6

'

Ove r i ječi pune pri je tnje i z l ih s lutnj i , ni jesu još konačno

zapečati le sudbinu mira. Venecija je samo potvrdi la da

i da l je ima odr i ješene ruke prema uskocima.

a


a


") A. S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1313, Rab, 24. avgusta 1612.

6S

) A. S. V., S. secr. R. 102, 7. septembra 1612.


242



Senjsk i kape tan dob io j e podršku španskog amba-

sadora. Dvanaestog septembra zajedno dođoše u Vijeće.

Kape tan je uv je ravao dužda u p r i j a te l j ska os jećan ja nad-

vojvode prema Venecij i . »Da je Senj u vlas t i moga gospo-

dara nadvojvode, bio bi već sravnjen sa zemljom, al i

pošto je carev, sam ne može donijet i nikakvu odluku o

njemu«. Po miš l jenju kapetana . Republ ika može kazni t i

uskoke , a l i nema pravo da napada nadvojvodinu te r i to-

r i ju i da nedužne kažnjava . Španski ambasador je č i ta -

vom p i ta nj u kom pleksni je pr iša o i zaht i jevao s lobodnu

trgovinu i p lovidbu. Ambasador je pr igovor io mle tačkoj

vladi da n i je smje la preduzimat i ovakve mjere u t re -

nutku kada je novi car odlučio da mirnim putem r i ješ i

s ukob .

6 7

' Posl i je t r i dana r i ječki kapetan i španski amba-

sador b i l i su ponovo u audi jenci ju kod dužda . Kapetan

je ins is t i rao na činjenici da uskočka mjesta ni jesu pod

upravom nadvojvode , nego cara . On je osobi to zamjer io

mletačkoj v ladi da je pos l i je os lobođenja providura Krka

napala ter i tori ju pod carevom vlašću. Taj agresivni akt

još je više raspal io s tras t i . Kapetan je na najodlučnij i

način kazao duždu da iza nadvojvode s toj i car . »Najzad,

moj kra l j ne može napus t i t i nadvojvodu zbog rodbinskih

veza i iz drugih razloga. Iako je potrošio toliko zlato da

ga zašt i t i i pomogne u tol ikim drugim pri l ikama, može

bit i ubi jeđena i s igurna Vaša uzvišenost da će utroši t i

još i os tatak da ne dozvoli nasi l je nad njegovim dosto-

janstvom i čašću«. Vijećnik Gabri je l je suvo odgovorio

da Republika žel i dobre odnose i mir sa svakim, al i joj

niko ne može poreći pravo na legi t imnu odbranu. »Govori

se o mjerama i ne nedos ta ju naređenja , a l i sve os ta je

uzaludno, tako da ne možemo napus t i t i naše podanike i

našu odbranu«. Španski ambasador je predlož io da se

nepr i j a te l j s tva i s tovremeno obus tave .

6 8

' Kra jem septem-

bra diplomatski tandem ponovo je bio u Vijeću da izvi-

jes t i dužda o upućivanju barona Kis la u Senj sa vojskom

da smir i uskoke . Is tovremeno su kapetan i ambasador

zahti jeval i os lobođenje čet ir i uskoka koje su zarobil i

Albanci . Savjetnik Kontarini rezignirano je odvrat io »da

") A. S. V., E. P. R. 24, 12. septembra 1612.

M

) Isto, 15. septembra 1612.

243



je za uskoke l i jek neophodan i da neće bi t i mira dok su

oni na onim obalama, da ovo ni je nova s tvar , nego je

dugo godina ranije probana.« Na ove r i ječi , r i ječki kape-

tan je odgovorio da uskoci ni jesu pravil i nikakve nepri-

l ike dok im nijesu zatvoreni prolazi i tako im ugrožena

mogućnos t egzis tenci je .

6 9

' Kapetan i ambasador još neko-

l iko puta su dolazi l i u Vijeće sa zahtjevom o oslobođenju

uskoka i otvaranju prolaza. Venecija se našla pred nefor-

malnim savezom između cara , španskog kra l ja i nadvoj-

vode i ni je joj os talo niš ta drugo nego da popust i . Dvade-

setog oktobra 1612. mletačka vlada je zvanično saopšt i la

da će oslobodit i uskoke i pres tat i sa blokadom.

Is tovremeno mle tačk i am basad or u Pragu Đ i ro lamo

Soranco imao je n iz sas tanaka sa odgovornim aus t r i j sk im

l ičnos t ima. I ovd je je španski am ba sad or p ružao odlučnu

podršku caru . On je nas to jao da u razgovoru sa svoj im

kolegom Sorancom uvjer i ga da uskočki napadi n i jesu

izvedeni sa saglasnošću vladara »koji t rpi one l jude zbog

uspjele s lužbe koju vrše i drže Turke na uzdi u onim

kra jev ima« . Po miš l j en ju španskog ambasadora , ako Ve-

neci ja pr ib jegne nekim agres ivnim mjerama, to b i loše

odjeknulo u či tavoj Austr i j i . On je dodao skoro pri je teći :

»To se neće trpjeti ni na jedan način, jer češće puta od

male iskre buknu vrlo vel iki požari«.

7 0

' Zato je sukob po-

t rebno r i ješ i t i na mirol jubiv način . Soranco je odgovorio

da su uskočke š tete neprocjenjive i da je Venecija sredstva

arigažovana zbog uskoka mogla upotri jebi t i na koris t či ta-

vog hr išćans tva .

7 1

' I papski nunci je pos je t io je Soranca

zabr inut zbog zaoš t ravanja odnosa između Austr i je i

Venecije . Sa nuncijem Soranco je bio otvorenij i . Amba-

sado r je i s takao d a su sva na s to ja nj a Veneci je da se r i ješ i

uskočko pi tanje bi la uzaludna. »Mi ne žel imo rat« —

kaže Soranco. »Ono š to radi , Venecija je bi la prinuđena

iz čis te nužde za ut jehu naših podanika i očuvanje vla-

s t i tog ugleda«. Nuncije je posjet io cara i molio ga da

obuzda uskoke .

7 2

'


7

°) Isto, 10, 18, 20. oktobra 1612.

") A. S. V., D. G. f. 46, Prag, 10. septembra 1612.

") Isto, Prag, 10. septembra 1612.

244



Gubeći d ip lomatsku bi tku Veneci ja je nas to ja la da

se prikaže kao žrtva uskočkog nasi l ja i još više kao miro-

l jubiva država. Mletačka vlada obasipa protes t ima i pis-

mima odgovorne aus t r i j ske l ičnos t i . Genera lnom provi-

duru Paskval igu je naređeno da uput i svoga sekre tara

sa pismom u Grac nadvojvodi i ukaže mu »na nepodno-

šljive štete koje nam čine uskoci«, ali i na »veliku želju

ko ju ga j imo da održ imo dobrosus jedske odnose .«

7 3

' Mle-

tačka vlada i ovaj put pokreće kod cara p i tanje uklanja-

nja uskoka iz Senja , dokazujući da n jegovi potčinjeni ,

zainteresovani za koris t od pl i jena, iz igravaju naređe-

n j a .

7 4

' Koliko god je Venecija ulagala napore za gonjenje

uskoka, »zlo nikada ni je prestalo, nego se još više umno-

ži lo«. Mletačka vlada tvrdi da njeno s trpl jenje tol iko

dugo vremena pokazalo je caru »našu na jbol ju vol ju

da sa n j ime sačuva vjerno i i skreno pr i ja te l j s tvo . . . i sve

ono š to se preduzima sa naše s trane prois t iče samo zbog

podlih provokacija kojima smo izloženi , a ne zbog ikakvih

namjera da vam nanesemo z lobu« .

75

' Pravdajući svoju

agresi ju Venecija je jačala svoje pomorske i suvozemne

snage u Is tr i .

7 6

'

Mletačke vojne pripreme izazvale su zabrinutost u

Pragu. Odmah je sazvan Državni savjet u prisustvu cara.

U tok u d iskus i je u S av jetu su se iskris tal isala dva shva-

tanja: prvo, da se prihvati bačena rukavica i otpočne

oružano nepr i ja te l j s tvo prot iv Republ ike ; drugo, koje je

preovladalo, da se povedu pregovori sa mletačkom vla-

dom. Odlučeno je da se u Senj uputi minis tar Trams-

dorf .

77

' Sredino m ok tobra 1612. na R i jeku st igoše dva

carska komesara sa na logom da utvrde uskočke š te te u

Is t r i .

7 8

' Skoro svi uskoci su bi l i u Senju u očekivanju

komesara . Na gradskoj kapi j i b i lo je i s taknuto carsko

naređenje . Komesar je kra tko boravio u Senju i očekivao

n

) A. S. V., S. secr. R. 102, 13. septem bra 1613.

74


75


76


77

) A. S. V., D. G. f. 46, Prag, 23. septembra 1612.

78

) A. S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1267, Rab, 20. oktobra 1612.

Prilog, Bakar, 19. oktobra.

245



se dolazak novog komesara Auspregera. Na putu za Senj ,

Riječani su u čast njegovog dolaska »spremili za recito-

vanje jednu komedi ju«. Uskoci požur iše sa poklonima

komesaru, ali on je to odbio, što je bio loš znak za

Se n ja ne .

7 9

' U Senju se živjelo u neizvjesnost i i napetost i .

Kruži le su na j raznovrsni je v i jes t i koje su uzbuđivale

maštu l judi . Pričalo se da će Mlečani bombardovati grad,

il i ga kupiti od cara, i l i da će uskoci biti protjerani iz

Senja . Aus t r i j sk i preds tavnic i napravi l i su spisak uskoka

koje je t rebalo kaznit i , ukupno 38 l judi . Senjani se zavje-

r iše da se ne odazivaju pozivu komesara dok im ne garan-

tu j e b e z b j e dnos t.

8 0

' Bez vojske i autori te ta komesari ni je-

su mogl i preduzet i n ikakvu prakt ičnu mjeru prot iv usko-

ka. U podsvijes t i im je bi lo s talno pris jećanje na Rabatu,

zato su radije boravil i na Rijeci nego u Senju.

Uskoci su odmah oci jeni l i da dolazak komesara i

n j ihove namjere n i jesu ozbi l jn i . Zato oni ponovo počinju

da iz laze, u početku u malom broju a kasnije masovnije .

Pojaviše se kod Cresa i Paga, ali nijesu nanijeli neke veće

štete . Početkom novembra u Senj se vrat io Nikola Paštro-

vić sa dvanaest drugova. Donijel i su pune torbice ( tor-

bizze). Senjani im iziđoše u sretanje do Jurjeva.

8 1 )

Malo

kasnije t r i uskočke čete pl i jeni le su na ostrvu Pagu.

82)

Uskočki prepadi , iako u manjem obimu, bi l i su za Mle-

čane jasan dokaz da je mis i ja komesara u Senju proma-

ši la i da či tavo pi tanje val ja r ješavati na višem nivou.

") Isto, Dobašnica, 6. novembra 1612. Prilog saslušanja Luke Ra-

čića od 4. novembra u Omišlju.

M

) Isto, Ilovik, 10. novembra 1612, i prilog, Novalja, 5. novembra.

") Isto, Rab, 20. novembra 1612. Prilog od 12. novembra.

, 2

) Isto, Ilovik, 23. novem bra 1612.

246



X I

BEČ KI SPORAZUM

1.

Mletačka vlada je nastojala da iskoris t i svoju šansu

i pokrene pi tanje konačnog r ješenja uskočkog pi tanja i l i

bar da se osigura od uskočkog nasi l ja . Po nalogu svoje

vlade , ambasador Soranco razvi ja ž ivu diplomatsku ak-

t ivnost na dvoru i kod vlade u Pragu, odlučno insis t i ra-

jući da se uskoci uklone iz Senja. Uvjeravao je kardinala

i minis tra Klezela da uskočko nasi l je može dovest i do

nepri l ika či tavo hrišćanstvo. Soranco je nastojao da š to

pri je počnu pregovori , uvjeren da će, pod ut iskom po-

s l je dn j ih uskočkih ispada , n jegovi a rgum ent i dobi t i u

snazi i pravičnosti . Zato je i prigovarao Klezelu da nije

»dobro da se odugovlači sa počinjanjem ovih pregovora,

za koje je na jviše potreban autor i te t cara , za kojega sam

siguran da neće z loupotr i jebi t i kra jn ju to lerantnos t i

t rpel j ivost uzvišene Republike«. Soranco se nadao da će

pregovori doves t i do uklanjanja uskoka iz Senja . Nadvoj-

voda, najviše zainteresovan, vjerovao je da se iz ovih

mučnih pregovora može post ići neki sporazum, al i je bio

ozlojeđen mletačkom bahatošću i smatrao da bi Mlečani

trebalo da vode ove pregovore »sa više l jubaznost i i dadu

pri l iku ovim vladarima da ih mogu završ i t i«. Soranco je

bio zadovol jan iz javom nadvojvode , a l i je pr imi je t io da

uzroke sukoba treba iskori jeni t i , a to znači radikalno

ri ješ i t i uskočko pi tanje . »Potrebno je najzad doći do

panja i iskori jeni t i ove opake pal ikuće. Sve dotle dok

njegovo vel ičanstvo ne postavi u Senj i okolna mjesta

247



drugu posadu, koja će bi t i plaćena, svi je t će vjerovati

da uskoke sa zadovol js tvom drž i u onim s t ranama da b i

držal i t rn u oku uzvišene Republike i smatraće da ovi

meteži nijesu u stvari neprijatni caru«. Klezel (Klesel) je

obećao da će učiniti sve da se uskoci uklone sa Hrvatskog

pr imorja . Takođe je savje tn ik Barbičo obećao da će se

za lož i t i za pravi lno r ješenje uskočkog pi tanja .

1

'

Ambasador Soranco je uspio , uz podršku ve l ikog

komornika, da ga i car primi. Sa puno takta i obazrivost i

prema ličnosti cara, ali i sa odlučnošću da ne prećuti

niš ta , Soranco je kazao: »Sve dotle dok uskoci budu

prim an i u ona m jes ta neće bi t i m ira , n i spo koj s tva«.

Ambasador je smatrao da je dovol jno da se u Senj smje-

s t i njemačka posada, »čime će se oduzeti svaka nada onim

perfidnim l jud im a da se mo gu više zak lanja t i pod s jen-

kom i zaštitom Vašeg veličanstva, i da je ovo jedini i

najpogodnij i način da se sve svede na mir i spokojs tvo«.

Po rezonovanju ambasadora , ovaj ges t b io b i dokaz vol je

i dobrote cara. Imperator je odgovorio da su lopovi-usko-

c i mle tački podanic i , a l i mu je ipak kra jn je nepr i ja tno

zbog to l ik ih nepr i l ika koje Republ ika t rp i od uskoka .

Iduće nedjel je car je otputovao u Beč i obećao amba-

sadoru da će za jedno sa nadvojvodom prouči t i č i tavo

pi tanje i doni je t i konačnu odluku.

2

' Pada u oči da pred

carem Soranco ne pokreće pi tanje i se l javanja uskoka , a l i

to ne znači da se Venecija odrekla toga zahtjeva.

U Venecij i su bi l i pogođeni carevom izjavom da se

sve pr ip isuje n jenim podanic ima. Mletačka vlada je požu-

ri la da demantuje cara, a l i je izbjegla direktni odgovor i

uvjeravala dvor u odanost i pri ja tel js tvo. »Mi ne spre-

čavamo trgovinu, š taviše drago nam je kada njegovi poda-

nici druže se i sarađuju sa našim . . . kao š to pri l iči izme-

đu pri ja tel ja i susjeda, bez nasi l ja , pl jačke i lopovluka.

Svaki nj ihov (uskočki) uspjeh prot iv Turaka drag nam je ,

sam o da se ne čini pre ko naš ih p osj ed a i ter i tori je .« Vene-

c i ja je još zaht i jevala od dvora da uskoci ne o t imaju

barke njenih podanika i da se odus tane od neosnovanih

tvrdnj i da su n jeni prot je rani podanic i za sve kr iv i . Poš to

') A. S. V., D. G.

f

46, Prag, 5, novembra 1612.

2

) Isto, Prag, 5. novembra 1612.

248



su oni postal i carevi podanici , on je odgovoran za nj ihovo

pona š a n j e .

3

' D Pragu su prozreli mletački prigovor i sa-

svim neočekivano pos tavi l i p i tanje ambasadoru Sorancu

da l i bi Venecija primila u s lužbu na Kandij i jedan dio

uskoka. Ambasador, više iznenađen nego zbunjen, odgo-

vorio je da je Republika tol iko ozlojeđena na uskoke i

da n j ima nikada ne b i mogla povjer i t i jednu tvrđavu na

čuvanje .

4

'

Venecija je zaigrala na jednu kartu: sve i l i niš ta

i odlučno zaht i jevala uklanjanje uskoka iz Senja .

5

' Soran-

co je ponovo bio u audijenci j i kud cara. Is toga dana

našao se sa Klezelom. Ambasador Soranco ponovio je i

Klezelu zahtjev o prot jerivanju uskoka. Klezel ga je umi-

r ivao i dokazivao m u da »car ima n a j bo l ju n am je ru i hoće

na svaki način da se ovi pregovori srede«, i obećao da

će se lično zauzeti u tome smislu da se postigne željeni

uspjeh. Ipak, savje tovao je ambasadoru da ne poteže

pi tanje uklanjanja uskoka iz Senja . Dovol jno je da se

iznađe efikasno r ješ en je , je r dvor b i mogao shvat i t i da

Venecija žel i da Austr i ju r i ješ i ovih hrabrih l judi u borbi

pro t iv Turaka .

6

' Prvi otvo reno nag oviješ ten i otp or mleta-

čkom planu za r ješenje uskočkog pi tanja n i je iznenadio

Veneciju. U ovom trenutku mletačka vlada imala je i

neke zaplete sa Turcim a. Č ak se vjerov alo da može doći

i do ra ta . U Rim u su se radoval i ev entualn oj tur sk oj agre-

s i j i u Dalmacij i . Kardinal Borgeze (Borgnese) pisao je

15. decembra 1612. nunciju u Veneciju: »Ako se potvrdi

vi jes t koju je Vaše gospodstvo nama javi lo u pismu od

osmog da sul tan namjerava da napadne Veneci ju , ra t

bi bio nesreća za čitavo hrišćanstvo, ali možda i bič koji

je bog spremio uglavnom za Republiku zbog njenih gre-

hova .«

7

' Ako se vi jes t ni je obis t ini la , ona otkriva ono

duboko ant imle tačko raspoloženje koje je još t in ja lo

u Rimu. O tome se u Venecij i moralo vodit i računa u

odmjeravan ju zah t jeva p rema Aus t r i j i za r j e šen je usko-

čkog pi ta nja .

3

) A. S. V., S. secr. R. 102,15. novembra 1612.

4

) A. S. V., D. G. f. 46, Prag, 19. novem bra 1612.

5

) Isto, Prag, 1. decembra 1612.

6


7

) Federico Seneca, La politica veneziana dopo I' Interdetto, 75.

249



Mletačka vlada, iz taktičkih razloga, isticala je maksi-

malne zaht jeve u nadi da će pos t ić i na jbol je minimalno

r ješenje uskočkog pi tanja . Kra jem decembra 1612. Senat

je zaht i jevao od dvora prot je r ivanje uskoka , uniš tenje

bark i i zabranu pr imanja p ro t je ran ih mle tačk ih poda-

nika .

8

' Ličnost od koje je najviše zavis i lo uskočko pi tanje

bio je nadvojvoda Ferdinand. Sredinom januara nadvoj-

voda je došao u Beč. Ambasador Soranco iskoris t io je

pr i l iku da ga pos je t i . Nadvojvoda je pr imio Soranca sa

pažnjom, iz išao mu u sretanje izvan svoje sobe. Po svim

nadvojvodin im pos tupc ima ambasador j e zak l juč io da

ga uskočko pi tanje muči kao neizl ječiva boljka. Posl i je

uobičajenih kompl imenata prema nadvojvodi , Soranco je

kons ta tovao da je nepobi tna č injenica da uskoci nanose

ogromne š tete mletačkim podanicima. »U toku tol iko

vremena s teklo se s igurno iskustvo da ni jedan l i jek ni je

bio kor is tan . Sve mjere koje su preduzimane u raznim

pri l ikama od s trane njegove visost i pokazale su se uza-

ludne, š taviše ni je se našao ni jedan njegov upravljač koji

je htio da drži na uzdi one svirepe i podle ljude«, čiji je

jedini c i l j ubi janje i p l jačka . Prenoseći miš l jenje svoje

vlade , ambasador je i s takao da nema a l te rna t ive r ješa-

van ju uskočkog p i tan ja os im n j ihovog pro t je r ivan ja . Nad-

vojvoda je sve to znao, a l i mu ni je bi lo pri ja tno da to

čuje od zvaničnog predstavnika Venecije . Nije se preda-

vao, nego je optuživao Mlečane za smiono ponašanje .

Iz kurtoaznih razloga priznao je da su mu uskočka na-

s i l j a nad mle tačk im podanic ima kra jn je nepr i j a tna i da

se sve to događa suprotno njegovim že l jama i namje-

rama. »Uvijek je izdavao hi tna naređenja da oni koji

gr i ješe i p l jačkaju podanike Sinjor i je na js t rože se kazne

i da je u raznim pri l ikama osudio mnoge (uskoke) na

smrt« . Napokon nadvojvoda je kazao da su uskoci u

Senju pod komandom cara »a on je običan upravl jač«.

Nadvojvoda je optužio Mlečane zbog napada na njegove

posjede i zagonetno pi tao: »Na osnovu čega su upravljači

Vaše uzvišenost i napravil i tol iko š tete mojim podanici-

ma?« Saopšt io je Sorancu da je naredio »da se iz Senja

protjeraju svi s tranci , svi osuđeni i svi venturini«. U Senj

) A. S. V., S. secr. R. 102, 20. decembra 1612.

250



je upućeno 100 Nijemaca kao posada. Mnogi uskoci ne

sačekaše dolazak Ni jemaca u grad. Ambasador Soranco

je kazao da sve te mjere potvrđuju nadvojvodinu dobru

volju, »al i i rani je preduzimane su s l ične mjere, a l i ni jesu

bile dovoljne i neće ni sada biti dovoljne. Sve dotle dok

su uskoci u Senju i onom kraju, uvijek će bi t i nepri l ika

i jadikovanja. Oni opaki l judi koji su sada otpušteni ,

ako se iz korijena ne iščupa zlo, kroz malo dana vratiće

se u svoja mjes ta pod izgovorom da napadaju Turke«.

Po nadvojvodinom tvrđenju, u Senju je ostalo svega 150

us koka .

9 )

Nadvojvodine iz jave o broju uskoka i o preduzet im

mjerama prot iv n j ih n i jesu odgovara le s tvarnos t i . Kao iobično, pred Božić uskoci izađoše u poharu. Oko 500

uskoka na 28 barki ploveći Velebitskim kanalom uploviše

u Obrovačku r i jeku, napadoše t r i turska se la naspram

Novigrada i dokopaše se bogatog pl i jena. Zapli jeniše 300

grla krupne i 1000 grla sitne stoke. Turci se dadoše u

potjeru, ali pošto ih je bilo malo, uskoci ih lako savla-

daše. Zatim uskoci , bez smetnje , napraviše most od bari la

na Obrovačkoj ri jeci, prebaciše čitav plijen i srećno se

vrat iše u Senj . Uskočki prepad ostavio je težak ut isakna Turke. Sandžak-beg vrat io se s puta prema Hrvatskoj

u Ostrovicu. Kao i u rani j im s l ičnim pri l ikama kada se

tražio krivac za svoju nesreću, Turci i ovom pri l ikom

optužiše Mlečane da su propust i l i uskoke.

1 0 )

Malo kasnije

tr i uskočke barke sukobiše se sa dvije mletačke naoru-

žane barke u b l iz in i os t rva Si lbe . U sukobu potopl jena

je jedna mle tačka barka , a poginuo je i n jen zapovjednik

Franko Kont ru t i s a posadom.

1 1

'

Dok su uskoci pl i jeni l i Turke i napadali Mlečane,

ambasador Soranco je i s t ra jno pregovarao sa odgovor-

nim aus t r i j sk im l ičnos t ima, odlučan da jednom is t je ra

s tvari na čis t inu i sazna ko odlučuje o uskocima. Posl i je

razgovora sa nadvojvodom Soranco se obra t io caru i oba-

vi jes t io ga o t im razgovorima. I nadvojvoda je referisao

') A. S. V., D. G. f. 46, Beč, 19. januara 1613.

,0

) A. S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1364, Zadar, 20. januara 1613.

") Isto, Zadar, 24. januara 1613.

251



caru o razgovorima sa mle tačkim ambasadorom. Na os-

novu razgovora sa nadvojvodom car je kazao Sorancu:

»Nadvojvoda mi je rekao da je dosta uradio u ovom

pogledu i da je dao takvo zadovoljenje Republici , a on

ni je dobio n i jedno. Njegovim podanic ima koj i nemaju

veze sa uskocima napravljena je vel ika š teta i nužno je

da se ovi obeštete , da Sinjori ja sa svoje s trane uradi ono

što je dužna i da se poštara da mi dade svako potrebno

zadovol js tvo«. Soranco je ponovio svoje argumente o

prot je r ivanju uskoka , š to impera tor može lako svrš i t i .

Car je ćutke prešao preko mletačkog zahtjeva i ins is t i rao

na da va nj u sat isfakcije nad vo jvod i . »Sastaću se sa nad-

vojvodom i učiniću sve ono što je mogućno da se dade

zadovol jenje Republ ic i , a l i pot rebno je da i nadvojvoda

ostane zadovoljan i da njegovi podanici koji su tol iko

propat i l i budu dje l imično obeš tećeni« . Pr i t ješnjen auto-

ri te tom i odlučnošću cara, Soranco je odgovorio da će

Veneci ja da t i nadvojvo di »sve one sa t is fakcije ko je bu du

poštene i pogodne, a l i smatramo da bi njegovo vel ičan-

s tvo moglo potpuno ods t rani t i iz nadvojvodine duše ne-

pravedne pretenzije o obeštećenju za š tete«. Republika

nije nikada nikoga oštet i la , nego su uskoci njoj nanijel i

ogromne š te te .

1 2 )

Nametan je p i t an ja obeš tećen ja nadvoj -vodinih podanika od s t rane Veneci je b i lo je pokušaj

aus t r i j ske d iplomat i je da se b i tno pi tanje skrene na spo-

redni teren.

Svoje a rgumente o p ro t je r ivan ju uskoka Venec i ja j e

na j r j eč i t i j e po tkrep l j iva la b lokadom Sen ja i d rug ih m je -

s ta na Hrva t skom pr imor ju . B lokada je uv i jek t e ško

padala aus t r i j skom dvoru više zbog državnog ugleda nego

zbog njene praktične s trane. Venecija je na drzak i izazi-

vački način dokazivala svoju pomorsku premoć, na čemu

je dvor b io vr lo os je t l j iv . A m basado r S oranco je u sam om

Dvorskom ratnom vijeću ponovio s tav Venecije o usko-

čkom pi ta nj u us lovl j av a j ući n jegovo r je še nj e d izanjem

blokade . Zaht jev je b io u l t imat ivan. Ovaj put b lokada

Senja, po zamisl i Venecije , t rebalo je da dovede do kona-

čnog r ješenja uskočkog pi tanja . I l i s ta lna b lokada i l i

prot jerivanje uskoka iz Senja. Tada je uzeo r i ječ Klezel

1

) A. S. V, D. G. f. 46, Beč, 26. januar 1613.

252



i kazao: pošto se digne blokada, »plovidba treba da osta-

ne s lobodna carevim i nadvojvodinim zemljama i da

presvijet la Republika ne uzima više takse od trgovine

koja ulazi i izlazi iz Senja, Rijeke, i drugih nadvojvođi-

nih mjesta«. Klezelova iz java o s lobodnoj t rgovini izne-

nad i la j e ambasadora , ko j i o tome p i tan ju n i j e imao

nikakva obavještenja . Ipak, dodao je u svoje l ično ime:

kada se sredi uskočko pitanje, Venecija će dozvoliti s lo-

bodnu t rgovinu. Kancelar Frankol je odgovorio ambasa-

doru da će iz Senja uklonit i sve lopove i u gradu smjest i t i

nemačku posadu od s to l judi . Soranco se ni je ovime za-

dovolj io, nego je odlučno insis t i rao da u Senju ne ostane

»ni uskočki t rag«. Frankol , iznerviran, planuo je i povi-

šenim glasom kazao: »Treba li da car iz zahvalnosti

prema uzvišenoj Republici razori či tav Senj i da u njemu

ne os tane ni jedan s tanovnik U gradu su m nogi s tanov-

nici rođeni u njemu, koji su tu podigl i svoje kuće. Žive

kao građani od svoga rada i svoje t rgovine, ni jesu nikada

niš ta ukral i , ni t i napravil i nikakav nered. Treba l i ove

prot je ra t i? Bi lo b i bol je potpuno razor i t i Senj , da b i se

potpuno zadovol j i la Republ ika«. Soranco je malo omek-

šao i z lobno pr imi je t io da n i je pot rebno razara t i Senj .

1 3

)

Odgovor aus t r i j sk ih minis tara , i po tonu i po sadr-

žaju, bio je odlučan i pokazivao spremnost dvora da ide

do kraja . Od poteza Republike zavis i la je sudbina mira.

Kada su se u Venecij i uvjeri l i da ni blokadama, ni pri t is -

c ima ne mogu pos t ić i uklanjanje uskoka iz Senja , mle-

tačka vlada postala je e las t ičnija . Pi tanje s lobodne plo-

vidbe , koje je iznenada i smiš l jeno uple teno u r ješavanje

uskočkog pi tanja , Veneci ja n i je mogla o tvoreno odbaci t i .

U početku se opirala vezivanju uskočkog pi tanja sa pi ta-

njem s lobodne plovidbe , a l i je na kra ju mora la pr ihvat i t i

da se ta dva pi tanja uporedo r ješavaju , uvjerena da će

na tur i t i svoje shv atanje . Početkom februara 1613. amba-

sador Soranco vodio je duge pregovore u Državnom sa-

vje tu . Pored pokrenutog pi tanja o s lobodnoj p lovidbi i

ukidanju p laćanja takse na p lovidbu, aus t r i j sk i minis t r i

pokrenuše i p i t an je s lobodnog pro laza uskoka morem u

s lučaju ra ta između Austr i je i Osmanskog cars tva . Si tua-

") Isto , 2. februara 1613.

253



cija se sve više zapetljavala za Mlečane. Pokretali su

jedno pi tanje a razgovara l i o drugima. Soranco je kazao

da Venecija neće nikada dozvoliti da senjska posada »izla-

zi preko mora prot iv Turaka, čak ni onda kada bi se

car našao u ra tu prot iv n j ih«. Po rezonovanju ambasa-

dora, t ime bi Austr i ja dobila pravo da odlučuje o ratu

i miru između Venecije i Osmanskog cars tva. Klezel ni je

prihvatio ovo tumačenje i otvoreno je kazao da Vene-

c i ja nema pravo da se mi ješa u p i tanje sas tava senjske

posade. »Car neće dozvoliti , zbog svog dostojanstva i

ugleda, da se senjska posada postavlja po ukusu uzvišene

Republike i da car žel i da u Senju ne bude opakih

l judi da uznemiravaju uzvišenu Sinjori ju i da će se nad-

vojvoda pos tara t i da pos tavi posadu po izboru , a l i u n jo j

neće bi t i l judi koji z lo rade«. Diskusi ja je nastavljena

i napokon su se sporazumjel i da ambasador Soranco

svoje zah tjeve formuliše u osam tačaka, š to će p osluži t i

kao osnova za pos t izanje defini tivnog spora zum a.

1 4

' Vene-

ci ja je izgubila još jedan diplomatski dvoboj sa carem.

Od nadmenog zaht jeva za uklanjanje uskoka iz Senja i

drugih mjes ta n i je os ta lo n iš ta . Republ ika je pr ihvat i la

pregovore i uglavnom će se zadovolj i t i austr i jskim pred-

logom.

Predlog konačnog teks ta sporazuma redigovao je

vicekancelar pos l i je savje tovanja sa carem i nadvojvo-

dom . Zatim je vicekancelar 10. februara 1613. po sjet io

ambasadora Soranca u n jegovom s tanu i u ime cara i

nadvojvode saopš t io mu predlog sporazuma, koj i je kas-

ni je i mletačka vlada prihvati la . Sporazum glasi : »Car i

nadvojvoda obećavaju da Senjani , n i oni iz okolnih mje-

s ta , neće ometat i plovidbu ni t i nanosi t i š te te podanicima

Vaše uzvišenost i . Niko neće iz ići iz Senja, pod pri je tnjom

smrti , da čini smutnje i uznemirava susjede. Zlikovci će

bit i prot jerani , i ubuduće neće bi t i primani; već je iz išao

vel ik i broj . U Senju su smješ teni mnogi Ni jemci kao

posada i nastaviće se dolazak drugih«. Milicija će biti

p laćena . Senjski kapetan je smijenjen a na n jegovo mje-

s to postavljena je val jana i nezainteresovana l ičnost . Car

i nadvojvoda se obavezuju da će sve ove tačke bi t i spro-

") Isto, 9. februara 1613.

254



vedene u život kada Venecija oslobodi zarobljenike i

d igne blokadu gradova na Hrvatskom pr imorju . Plovidba

trgovačkih brodova treba da se odvija na način uobičajen

pri je sukoba, a š to se t iče s lobodne plovidbe morem,

o tome će se kasnije pregovarat i . Vicekancelar , komenta-

rišući sporazum, kazao je da Venecija može biti zado-

voljna pošto je sačuvan mir, »a to je ono što tražite i

to će bez sumnje bi t i , jer su i nadvojvoda i njegovi

upravljači jasno shvati l i odlučnu volju njegovog vel ičan-

stva«.

15

)

Ovim sporazumom mogla je bi t i više zadovoljna

Venecija , nego carski dvor. Ako Republika ni je uspjela

sa svoj im zaht jevom o uklanjanju uskoka iz Senja , car

ni je uspio da izdejs tvuje s lobodnu plovidbu. Jadransko

more os ta je i da l je mle tački Golfo . Još jedi iora- i rskoci rna

je zab ran jen i'^Iot g^nja , ali n j i f r ^ o pr isus tvo u gradu

predstavljalo je opasnost za Veneciju kao i sarf t-spora-

zum. Bečki ugovor u svojoj sušTTrli Je jedan palijativni

sporazum i ne sadrž i n i jedan nov e lemenat koj i odrani je

ni je poznat . Sporazum ni je r i ješ io n i jedno načelno pi ta -

nje u aus t r i j sko-mle tačkom sukobu oko uskoka . Bečki

sporazum bio je pos l jednj i napor Veneci je i Aus t r i je da

nađu m iro l jub ivo r j e še n je uskočkog p i tan ja . Ono n i je

r i ješeno, nego samo odgođeno. Njegovo pravo r ješenje

tek će uslijediti .

2,

Još se mast i lo ni je osuši lo na ugovoru a on je već

bio narušen. Bečki sporazum bio je račun bez krčmara.

Njegovo izvršenje zavis i lo je od ponašanja uskoka. Car i

nadvojvoda ni jesu raspolagal i s i lom da obuzdaju uskoke .

Iskustvo je pokazalo da sva careva i nadvojvodina nare-

đenja uskoci su poš toval i samo ako su b i la u n j ihovom

interesu . Posebno nadvojvoda Ferdinand ni je b io zadovo-

l jan sporazumom i pr imio ga je pod pr i t i skom cara .

Još dok su vođeni pregovori u Beču, oko 100 uskoka plije-

ni lo je kroz Is tru.

1 6 )

Uprkos toj činjenici koja je nago-

1S


") A. S. V., Rettori d' Istr ia f. 7, Labin, 9. februara 1613.

255



vješ tavala nas tavl janje uskočkih prepada , Veneci ja je

odmah pos l i je potpis ivanja sporazuma naredi la genera l -

nom providuru da obus tavi b lokadu, os lobodi zarobl jene

uskoke i dozvoli t rgovinu austr i jskim podanicima, a l i i

da nadg leda mje re ko je p reduz imaju nadvojvodin i p red-

s tavnic i prot iv uskoka .

I7 )

Čim su uskoci ponovo počel i da napadaju mle tačku

ter i tor i ju i ugrožavaju p lovidbu, Veneci ja je preduzela

odgovara juće mjere . Ambasador Soranco pos je t io je Kle-

zela i cara i otvoreno im kazao da Venecija neće više

t rp je t i uskočka nas i l ja . M le tačka vlada d oni je la je o dluku

da goni usko ke i u nadvo jvodinim pos je dim a, ne nanoseći

š te te aus t r i j sk im podanic ima. Mletačka pr i je tn ja teško

je pogađala dos tojans tvo dvora . Car , ogorčen, uput io je

hi tno naređenje nadvojvodi da spr i ječi iz laz gusarskih

barki i prot jera sve zl ikovce. Car je opomenuo i kneza

Zrinskog da ne pr ima uskoke u Vinodolu .

1 8

' Odluka Ve-

neci je da goni uskoke i na aus t r i j skoj te r i tor i j i znači la je

povredu integri te ta jedne suverene države. To je bi lo

uvod u jedan mali ra t . Događaji su se odvijal i takvom

brzinom da Republ ika gubi kontrolu nad nj ima.

Uskoci svoj im prepadima još v iše zaoš t ravaju s i tua-

ci ju. Početkom apri la uskoci opljačkaše tursko selo Kra-

panj bl izu Šibenika a desetog produžiše za Neretvu.

Zat im uskoci pređoše preko dubrovačke te r i tor i je , upa-

doše u Hercegovinu i opljačkaše Trebinje . Dubrovčani ,

bojeći se turskih represa l i ja , odmah uput iše pos lanike

bosanskom paš i da mu saopš te da oni nemaju niš ta za jed-

ničko sa uskočkim napadima na Trebinje i da su i oni

sami s t radal i od uskoka . Pr i l ikom povra tka sa Nere tve

uskoci se sukobiše sa mle tačkim naoružanim barkama

kod Sućura ja na Hvaru. Tu je poginulo oko 60 uskoka

a među nj ima čuveni uskočki harambaša Nikola Kre l ja -

nović. Ovo je bio jedan od naj težih poraza koje su uskoci

doživje l i u borbi prot iv mle tačkih pomorskih snaga na

moru. Pogibi ju pros lavl jenog s tar ješ ine uskoci su bolno

ožali l i . Njegova smrt podstakla ih je na osvetu. Uskoci uh-

vatiše »soprakomita« (zapovjednika barke) Venijera , pogu-

") A. S. V., S. secr. R. 102, 16. februara 1613.

") A. S. V., D. G. f, 47, Beč,

2

marta 1613.

256



biše ga a njegovu glavu držal i su u jednoj kuti j i da je

zamijene za g lavu poginulog harambaše , š to su napokon

i uspjel i . Nikolu je na položaju nasl i jedio njegov s in

Vice.

I9

>

Kao i rani je , i ovom pri l ikom Venecija je protes to-

vala kod cara zbog upada uskoka na tursku te r i tor i ju .

Mlečani su smatral i da ovi prepadi , od kojih ni jesu ni

sami pošteđeni , iz lažu ih vel ikim opasnost ima od Turaka.

Svoj napad na uskoke Veneci ja je pravdala nužnošću

samoodbrane, pošto car ih ne sprečava u tome. Mletačka

vlada predočila je caru da je pokazivala dovoljno s trpl je-

nja , a l i je odlučno s tavi la do znanja odgovornim l ično-

s t ima na dvoru »da se malo v jere može ukazat i mjerama,r i ječima i objašnjenj ima Graca , poš to su suviše za in tere-

sovani za ovu materi ju«.

2 0

' Ambasador Soranco, koj i je

imao nepr i ja tnu dužnos t da na dvoru brani s tav svoje

vlade, najpri je je razgovarao sa Klezelom, kojega je sma-

trao prvom l ičnošću u vladi i inspiratorom »svih ovih

pregovora«. Klezel je s tere otipn om frazom izrazio žal je-

nje i kazao »da je odluka cara bila da se zlikovci protje-

raju iz Senja, a oni koji os tanu da se nadziru«. Obećao je

da će pisat i nadvojvodi i uzgredno dodao da je sul tanzbog sličnih incidenata zagazio u prošli rat protiv cara.

Klezel nije propustio pril iku da se požali zbog zaustav-

l janja aus t r i j sk ih brodova na o tvorenom moru. Mletačke

naoružane barke pres re le su neke brodove na tovarene

gvožđari jom i drvima, koji su isplovil i iz Trs ta , naplat i l i

taksu na svaki brod 6—10 cekina a jedan su odveli u

Piran. Vlasnici brodova žalil i su se caru zbog ovakvog

pos tupka Veneci je . Kleze l je i ovaj put pokrenuo pi tanje

s lobodne plovidbe . Soranco je odgovorio da nemaju pra-

vo da se žale »jer u našim pregovorima od početka do

kra ja n i je b i lo n i na jmanje r i ječi da p lovidba bude s lobo-

dna nadvojvodin im podanic ima« .

2 1

' Ovim je Venecija po-

novo odlučno kazala caru da o s lobodnoj plovidbi morem

ne može se pregovarat i .

") I. glasnik 1—2, 1960, 13.1—132.

J0

) A. S. V., S. secr. R. 103,13. maj 1613.

21

) A. S. V., D. G.

f

47, Beč, 25. maj 1613.

17 Senjski uskoci



Sukob mle tačkih oružanih snaga sa uskocima bio je

predmet posebne diplomatske akt ivnos t i mle tačke vlade .

Ubis tvo Venijera ostavilo je dubok ut isak u Venecij i .

Uskočke prepade Senat je okarakter isao kao jedan mal i

pr l javi ra t . »Pod imenom mira i pr i ja te l j s tva prot iv nas

se vodi jedan tajni rat«. Ne štedeći ni l ičnost cara, Senat

u uputs tvu svome ambasadoru u Beču nas tavl ja : »Mi

smo na carev zaht jev obus tavi l i naše pr ipreme, v jerno

poš toval i obećanje zaboravl ja jući proš le nepravde i da l i

vrlo vidne znake naše najbolje volje . Obećano nam je

da uskoci neće iz lazi t i sa naoružanim barkama, da će

barke bi t i spal jene i da od nj ih nećemo imati nepri l ika.

Ovo su plodovi i posl jedice povjerenja , obećanja i r i ječi

ne p re k idno na m da va n ih . . . N i j e p ra vo da u s re d na š ekuće i naš ih mjes ta napadaju nas n jegovi nepr i ja te l j i i

smatra ju nas učesnic ima u onim kr iv icama u koj ima ne

samo da nem am o n i na jm an jeg ud je la , nego naš i podan ic i

podnose neizrecive pri je tnje i š te te . Ne bismo htjel i da

bude mo p r inuđe n i da p r ib j e ga va mo k ra jn j im mje ra ma

il i os tanemo po s trani , os tavl jajući s lobodan put uskoci-

ma da napadaju, nego ćemo odgovori t i na is t i način, š to

neće bi t i dobro za nas , a l i između dva zla biramo manje«.

Koliki je značaj mletačka vlada pridavala ubis tvu Veni-

jera vidi se iz činjenice da je caru upućen posebni izasla-

n ik .

2 2

' U očekivanju teških zapleta Venecija je odobri la

mobil izaci ju 1000 Albanaca i naredila ponovnu blokadu

Se n ja .

2 3

'

Ambasador Soranco, po uputs tvu svoje v lade , za t ra-

žio je pri jem kod cara. U dugom razgovoru obje zainte-

resovane s trane izni jele su svoja glediš ta . Soranco je

upoznao cara sa uskočkim nas i l j ima i ukazao na mjere

po t rebne da se uč in i k ra j Sen jan ima . Po miš l j en ju amba-

sadora , sve dosadašnje mjere pokazale su se besmis lene .

»Pošto se vidi da ni jedna s tvar ni je bi la dovoljna da

obuzda drskost ovih svirepih l judi , ni da zajazi pohlep-

no st nad vo j vođinih m inis tar a , V aša uzvišenost biće prinu-

đena da pr ib jegne onim s reds tvima koje smatra pogod-

nim da se zaštit i od tolikih neprilika i tolikih nasilja«.

22

) A. S. V., S. seer. R. 103, 18. maj 1613.

23

) Isto, 17. maja 1613.

258



Jedini način da se učini kraj tol ikim nasi l j ima jes te

uklanjanje uskoka iz Senja . »Drugo ne može doskoči t i

ovom neredu niti osvetit i tako veliki zločin«. Car je odgo-

vorio da je sa žal jenjem primio vi jes t o ubis tvu Venijera ,

al i da mu je događaj drukčije prikazan. Obećao je da će

se sukob r i ješ i t i na zadovoljs tvo Republike, na š to je

ambasador odvrat io »da se zlo pogoršalo i da bi ozdra-

vi la ova rana potrebno je gvožđe i oganj«. Venecija je

za mir , a l i ne može više t rpjet i tol ika nasi l ja i poniženja .

Posl i je razgovora sa carem ambasador se našao sa Kleze-

lom i upoznao ga sa razgovorom. Soranco je optužio

uskoke da dovode u p i tanje dos tojans tvo cara , »kojega

neposredno vr i jeđaju nadvojvodini upravl jači« . Ambasa-

dor je ponovio zaht jev o uklanjanju uskoka iz Senja i

drugih mjesta. Klezel je obećao da će se zauzeti da se

povol jno r i ješ i ovo pi tanje i da mu je jasno »da nema

drugog l i jeka nego da se o tuda potpuno uklone oni opaki

ljudi«. Po ocjeni Klezela, car je raspoložen da se konačno

ri ješ i uskočko pi tanje , dok su nadvojvodini l judi , zainte-

resovani za pl i jen, prot iv toga. U razgovoru sa drugim

minis t r ima Soranco ni je čuo iz jave o prot je r ivanju us-

koka .

2 4

'

Zbog ubis tva Venijera mletačka vlada je bi la ogor-

čena, a l i je nastojala da zločin maksimalno iskoris t i u

poli t ičke ci l jeve prot iv uskoka. Ubis tvo soprakomita Veni-

jera Venecija je primila kao najužasnij i z ločin, koji vrše

l judi na najnižem stepenu društvene svi jes t i . Ubis tvo,

kako su ga Mlečani predstavili , u čiju se autentičnost

mora sumnja t i , spada u r i je tke i mons t ruozne z ločine

psihopata i sadis ta . Uskoci su bi l i prost , patr i jarhalan i

pobožan svi je t koj i se bojao boga i gnušao neposrednog

krvoprol ića . Od to l ik ih zarobl jenika n ikada ni jednoga

ni jesu ubi l i i masakr i ra l i . Radi i s tor i j ske objekt ivnos t i

navešćemo mle tačku verz i ju događaja . Ambasador Soran-

co pr i l ikom pr i jema kod cara potanko mu je opisao

ubis tvo. »Uskoci su napali brod, posadu pobil i , soprako-

mita zarobil i i odveli ga u neko mjesto bl izu Senja. Tu su

mu odsjekli glavu, raščerečili t i jelo, izvadili mu i pojeli

s rce, p r im jen ju j uć i h i l j adu drug ih n ehum anih pos tupak a .

2t

) A. S. V., D. G. f. 47, Beč, 1. juna 1613.

259



Leš su bacili u more a glavu zadržali da bi je po njiho-

vom ukusu i gotovo kao začin, držal i nekoliko dana

na stolu sa kojega su jeli , dajući jasan dokaz ovim svire-

p im znac ima o n j ih ov oj bezbožnos ti i o be sk ra jno j mržn j i

prema Republic i . Nikada rani je ovi z l ikovci ni jesu imali

smje los t i da se umrl ja ju krv l ju mle tačkog p lemstva , n i

državnih predstavnika«. Stvar je utol iko teža š to je Veni-

jer iz ugledne plemićke porodice . Po miš l jenju ambasa-

dora , car može zapazi t i pravednu srdžbu Veneci je . »Ni-

jedna druga s tvar ne bi mogla ublaži t i njen pravičan gnjev

osim da vidi kažnjen i suzbijen zločin, tako svirep i tako

ogroman«. Na kra ju ambasador je zakl jučio : Nikakva

careva naređenja neće spriječiti uskoke da čine zločine,

za to ih je nužno pro t je ra t i . Car je skamenjen sas lušao

iz laganja ambasadora Soranca . Možda n ikada n i jedna

krunisana g lava u Evropi n i je na zvničnom pr i jemu jed-

nog s t ranog ambasadora čula ovakvu pr iču o nečuvenom

zločinu. Car, skoro skrhan od užasne priče , uvjeravao

je ambasadora u svoju dobru vol ju i odlučnu že l ju da

završi ove m učn e prego vore. Č im je Sora nco izišao iz sale

za pri jem, car je pozvao savjetnike koj i su se zatekl i na

dvoru . Frankol je zamol io ambasadora da se ne uda l java

dok ga car ponovo ne pozove. Minis tr i su uvjeraval i am-

basadora da će uskoc i b i t i p r imjerno kažnjeni i razmo-

t r iće se mogućnos t pro t je r ivanja uskoka . Kada je Soran-

co pon ovo vidio cara , zatekao ga je bl i jedo g i »ni je m ogao

zadrža t i suze« . U tom t ren utk u teške pa t n j e Soranco je

s lužbeno i hladno kazao caru da su s tvari dot le dogurale

»da je pot rebna snažna ruka da im doskoči« . Sju t radan

preds jednik Ratnog v i jeća Molar t pos je t io je Soranca u

njegovoj rezidenci j i i još jednom u ime cara izrazio mu

ža ljen je . M olart je saopšt io Soran cu d a su odre đen a tr i

komesara koj i će š to pri je otputovat i u Senj . Car, svje-

s tan napetost i t renutka, poručio je mletačkoj vladi da ne

pribjegava oružanoj intervenci j i , pošto se on l ično anga-

žovao da se pi tanje uskoka tra jno r i ješ i . Na sva ova uvje-

ravanja , ambasador Soranco je uzdržano kazao da o

onome što će biti »ne mogu suditi , ali iz primjera u pro-

260



šlosti ne mogu se očekivati velike stvari«.

25

) Doista opti-

mizmu ni je b i lo mjes ta .

Događaj oko smrt i mle tačkog zapovjednika broda

si lno je uzbudio duhove, ne zbog njegovog ubis tva , nego

zbog načina na koji je izvršeno. Pada u oči da onda

kada se dogodilo ubis tvo mletačka vlada ni je znala ni je-

dan deta l j o nečuvenom zločinu, iako joj je bi la poznata

činjenica da su uskoci odsječenu glavu soprakomita Veni-

jera držal i u jednoj kut i j i . Kasnije ta činjenica će se pre-

inačiti u dokaz da su uskoci njegovu glavu držali na stolu

sa kojega su jeli . Očigledno, ova priča o monstruoznom

zločinu izmišljena je u Veneciji sa određenim polit ičkim

i mora ln im c i l jem.

Car je h i tno uput io komesara u Senj sa opš i rn im

punomoćjem da kazne krivce za napad na gal i ju , da se

uskoc i p ro t j e ra ju i z Sen ja i umjes to n j ih dovede n jema-

čka posada . Jedan od komesara , Bonomo, o tputovao je u

Grac da se posavje tu je sa nadvojvodom Ferdinandom,

koj i je drukči je g ledao na događa je . Sumnja jući u zadnje

mle tačke namjere nadvojvoda je naredio da sve bude

spremno u s lučaju neke mletačke invazi je .

26

) General

Hrvatske vojne kraj ine već se nalazio u Karlovcu sa 400

Nijemaca u očekivanju novca za vojsku . Senjsk i kape tan

preduzeo je vrlo r igorozne mjere prot iv uskoka. Dio

uskočkih bark i je potopl jen . Niko n i je mogao da napus t i

grad osim sa posebnom dozvolom kapetana, i to da kop-

nom putuje radi t rgovine. Uskoci su boravi l i u Senju,

ali teško ih je pogađala mletačka blokada. Tražili su

pomoć od l judi kneza Zrinskog, a l i je ni jesu dobil i .

2 7

'

U Beču su mletačku blokadu i druge akte nepri ja te l j -

s tva oc i jen i l i kao ra tnu provokac i ju . Preds jednik Ratnogvi jeća , po naređenju cara , pos je t io je ambasadora So-

ranca u njegovoj kući . Predsjednik je optužio mletačku

vladu da je f lota blok ira la Se nj , da su nje ni brodovi

zaplijenili neke barke koje su plovile iz Trsta i da Vene-

ci ja u Is tr i vrš i ra tne pripreme. Republika ne t reba da

2 5

) Ist o, B eč , 8. ju na 1613.

K

) Is to , 15. ju na 16il3.

27

) A S. V., Prov da ter. e da mar f. 1268, Senjski zaliv, 15. jula

1613.

261



pr ib jegav a oruž ju dok car preduz ima odlučne m jere

prot iv uskoka. Ambasador je odgovorio da mu o svemu

ovome nije ništa poznato, ali da je Venecija toliko uvri-

jeđena »da ne može krit i toliku tugu, da jc odbrana opšLa

stvar , da je Veneci ja prinuđena da preduzme ove mjere .

Trebalo je prvo da car sa najvećim gađenjem primi akci je

nadvojvodin ih upravl jača , koj i prez i ru autor i te t i nare -

đenja njegovog vel ičanstva.« Ambasador Soranco izrazio

je nevjericu u svrs ishodnost upućivanja komesara .

2

*'

I ova j put mle tački ambasador je s računato ukazao da

nadvojvoda i njegovi potčinjeni ne s lušaju careva nare-

đenja . Tu pukotinu Mlečani su nastoja l i da iskoris te

i

opravda ju svo je pos tupke .

Ni kom esari , ni general H rvatsk e ni jesu žuril i u Se nj ,

kako su to tvrdi le odgovorne l ičnost i u Beču. Krajem

juna 1613. u Beču su još uvijek boravila dva komesara,

a genera l vojne kra j ine Hrva tske tek je kra jem is tog

mjeseca s t igao u Ri jeku.

2 9

' Senat je naredio generalnom

providuru da, ako se sas tane sa generalom, ne ulazi ni u

kakve obaveze i da uvi jek odgovara »uopštenim izrazima

koji vas ne obavezuju ni na kakvu s tvar«.

3 0

' Očigledno,

mletačka vlada ni je ht je la ničim da se obavezuje i ht je la

je da ima odri ješene . ruke. Veneci ja je nastoja la da blo-

kadom iznur i Senjane . Genera l Hrva tske vojne kra j ine i

dalje je boravio u Rijeci, nastojeći da odugovlači dolazak

u Senj. Kada je u Rijeci uhvaćen i osuđen neki čuveni

uskok, general ga je pomilovao, a l i ga je prot jerao sa aus-

t r i j ske te r i tor i je .

3 1

' Iz ovoga postupka se naslućivalo da

genera l ne namjerava da preduz ima odlučni je mjere pro-

tiv uskoka.

Kada se očekivalo da će se, poslije toliko pregovora

i svečanih obećanja , uskočko pi tanje bar pokrenuti sa

mrtve tačke, odjednom je sve zas ta lo. Mletačka vlada

nije ht je la da više pregovara o uskocima dok na dje lu

ne vidi početak ostvarivanja carevih obećanja . U sukob

M

) A. S. V., D. G. f. 47, B eč, 15. ju na 1613.

M

) Isto , Beč,

29

juna 1613.

M

) A. S. V., S. se cr. R. 103, 9. jul a 1613.

") A. S. V., Prov. .da ter. e da m ar f. 1268, Sv . M arko, 13. ju la

1613.

262



između Veneci je i Austr i je umiješal i su se Španija i papa.

Španski ambasador na dvoru saopšt io je svome mleta-

čkom kolegi da je dobio instrukcije od svog vladara da

interveniše kod nadvojvode da se pregovori o uskocima

završe na zadovoljs tvo Republike . Soranco je odgovorio

da će se Veneci ja zadovolj i t i prot jer ivanjem uskoka iz

Senja i kažnjavanjem kr ivaca , posebno za pos l jednj i na-

pad na galiju, »jer više se ne možemo uzdati ni u obeća-

nja , n i u dobre namjere« .

3 2

' Papa se zauzimao za Dubrov-

čane koji su mu se žalili na velike štete koje su im

nanije l i uskoci . Nuncije je bio kod cara , koj i se pokazao

vrlo naklonjen. Dubrovčanima je kazao »da mu je ovaj

predmet na s rcu«.

3 3

' .

Na dvoru su bili ogorčeni na mletačko ćutanje. Vene-

ci ja je odbila da vodi dal je pregovore . Zagonetno držanje

Republike izazvalo je nelagodnost i razna tumačenja .

Jedan od g lavnih minis ta ra pr igovarao je ambasadoru

Sorancu zaš to mletačka vlada ni je uputi la izas lanika na

pregovore s komesarima. Soranco je odgovorio da o

uskocima nema š to da se pregovara , nego samo da se

odluke sprovedu u dje lo. Minis tar je ukazivao na teškoće

koje s toje pred carem. U Senju postoje dvi je vrs te s tanov-

nika: uskoci i građani, koje car ne može kazniti . Što se

t iče uskoka, oni su se razbježal i po planinama i nj ih

»car sa velikim teškoćama može obuzdati«. Po rezonova-

nju minis tra bi lo bi korisno da su se sas ta l i predstavnici

Austrije i Republike, jer »bez pregovora ne može se ništa

postići«. Ambasador Soranco, sit pregovora i razgovora,

odvrat io je : da su komesari prot jera l i uskoke, s tvar bi

bi la r i ješena; kada neko hoće da s ta lno pregovara o spor-

nim pi tanj ima, to je znak da se ne žel i r ješenje . »Kad

hoće da se uradi ono što je dužnost, lako je naći put«.

3 4

'

Dvi je suprotne koncepc i je o uskoc ima branjene su odgo-

vara jućim argument ima. Glediš ta su b i la nepremost iva .

Austr i jska vlada, svjesna teškoća, nas toja la je da prego-

vor ima dobi je u vremenu i skrene razgovore na sporedna

p i tan ja .

3Z

) A. S. V., D. G. f. 47, R ege nsb urg , 7. av gu sta 1613.

") Isto, Regensburg, 14. avgusta 16,13.

") Isto, Regensburg, 11. septembra 1613.

263



Venecija je s tavl jena pred di lemu i l i da pregovara

i l i da oružjem ri ješ i uskočko pi tanje . U ovom trenutku

mletačka vlada je smatra la da je još uvi jek bol je prego-

varat i nego ra tovat i . Shvatajući svu težinu i del ikatnosl

problema Senat je uputio u Beč posebnu delegaci ju . Čla-

novi delegaci je Agost ino Soranco i Frančesko Kontarini ,

koj ima je pr idoda t mle tački ambasador , dobi l i su pose-

bne ins trukci je da vode pregovore sa bečkim dvorom.

Cara su na pregovorima zastupal i Aleksandar Rudolf

(Alexanda r Rudolf ) i ba ro n Tramsdor f (Tram sdor f ) .

Carevi izaslanici saopštil i su mletačkoj delegaciji da ne

mogu pr ihva t i t i zaht jev Venec i je o uklanjanju uskoka iz

Senja , poš to većina n j ih pos jeduje nepokre tn ine u gradu.

Osim toga, car ih drži zbog vojne službe u Senju. Mle-

tačka de legac i ja je ins is t i ra la na pro t je r ivanju uskoka

ukazujući na činjenicu da jednoga dana uskoci mogu

baci t i u nesreću či tav hrišćanski svi je t .

3 5 )

Sva rani ja

obećanja o prese l jen ju uskoka car je jednos tavno zaobi-

šao. Č i tavo pi t an je vraćeno je na prvo bitn e po zici je . Mle-

čani su, vjerovatno, očekivali ovakav obrt i to formalno

prihvat i l i mirno, a l i ni jesu zaboravi l i činjenicu da car

jedno govori a drugo radi . Bilo je to još jedno nepri ja tno

saznanje koje je Veneci ju uvjeri lo da se pregovorima

uskočko pi tanje ne može r i ješ i t i . Mletačka vlada pris ta la

je na ove pregovore kako bi kasni je svu odgovornost za

neuspjeh sval i la na drugu s tranu.

Iz s traha i l i drugih razloga, uskoci-venturini utekoše

iz Senja . Jedan dio je prešao u Hrvatsku, neki u Vinodol

a manj i d io u tursku Dalmaci ju . U Senju je os ta lo oko

200 plaćenih uskoka. Oni nijesu mirovali , nego su i dalje

iskakal i . Početkom novembra 1613. oko 80 uskoka kop-nom se uputi u Dalmaciju. U bl iz ini Šibenika i Trogira

opljačkaše neke turske podanike. Zat im se spust iše na

more, zapl i jeniše dvi je barke i produžiše avanture na

moru . Kod os t rva Brača opl i jen iše jedan brod a za t im se

uputiše prema ušću Neretve, odakle se kopnom vrat iše

u enj .

3 6 )

") Isto, Regensburg, 2. oktobra 1613.

*) A S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1268, Primošten, 9. novembra

1613.

264



Beskrajni pregovori bez ikakvih rezul ta ta i čes t i

prepadi uskoka još jednom su uvjeri l i Mlečane da se

više mora ju uzda t i u oruž je nego u d ip lomatska r ješenja .

U borbi prot iv uskoka Veneci ja je iz godine u godinu

jačala svoje pomorske snage. Kada je početkom januara

1614. u Zadar stigao novi generalni providur Paskvaligo,

mil ic i ja prot iv uskoka, sas tavl jena od Hrvata i Albanaca,

raspolagala je sa 54 naoružane barke. Albanaca je bi lo

1188 bo rac a a H rva ta 1059 oficira i vo jni ka . Uprk os toli-

kim mletačkim snagama, uskoci su i dalje izlazili . Sre-

dinom januara 1614. uskoci se iskrcaše u dubrovačko

se lo Moluna t , odakle pređoše na tursku te r i tor i ju i opl ja -

čkaše jedno selo u blizini Herceg-Novog. Napad je izazvao

veliko uzbuđenje . Prepad je bio dobro došao novskim i

r i sanskim Turc im a da naoru ža ju fuste pod izgovorom da

gone uskoke a u s tvari da sami gusare .

3 7

'

Carski komesari su došl i u Senj više po s lužbenoj

dužnos t i nego sa i skrenom namjerom da gone uskoke .

Mlečanima je os ta lo da jednostavno konsta tuju da su

se komesari vrat i l i »bez ikakve vrs te uspjeha«. Nijedan

uskok n i je b io kažnjen .

3 8

' Još veće iznenađenje čekalo

je Mlečane kada je car zatražio zajam od Republike zar je šen je uskočkog p i t an ja . Kra jem janua ra min i s ta r Kle -

ze l je saopš t io ambasadoru da je papa naklonjen caru

i spreman da ga podrži u zajedničkom interesu. Minis tar

je , n jemu svojs tvenom rut inom dip lomate , optuž io Vene-

ci ju da sa svoje s trane ni je preduzela ni jednu korisnu

mjeru. »Nema vladara na svi je tu koj i je više od nje

iz ložen invazi j i i turskim napadima, pošto ima tol iku

pr ioba lnu te r i tor i ju na osmanskim granicama«. Iz v la -

s t i t ih interesa Veneci ja može pozajmit i novac caru bez

povrede svojih obaveza prema Turskoj , »jer to može

uradit i da se os lobodi jednog dana uskočkih nepri l ika ,

s tvar koja mnogo leži na srcu Turcima«. On je otvoreno

kazao da car ne može uklonit i uskoke iz Senja ako

ne dobije zajam od Venecije. Po izjavi Klezela, car je

moralno obavezan prema uskocima i ne može ih jedno-

s tavno na jur i t i kao kućnu pos lugu. Minis ta r je pros to

'•) A. S. V., D. C. R. 1,1, 13. m art 1614.

") A. S. V., S. secr. R. 103, 16. januara 1614.

265



66



Dokumenat od 24 marta 1614 godine

67



požurivao Veneciju da ne propusti »ovu odličnu pril iku

i ovo dobro raspoloženje« .

3 9

' Predlog je za mletačku vla-

du sa svakog s tanoviš ta bio neprihvat l j iv .

Drska i uvredl j iva iz java carskog minis tra mogla je

samo pods taći mle tačku v ladu da i s t ra je u svoj im namje-

rama i napor ima pro t iv uskoka . Carski dvor je još jed-

nom pokazao da u tadašnjo j pol i t ičkoj s i tuac i j i n i je

m ogao iskreno i otvoreno prići r j eš en ju uskočkog pi ta-

nja . Dvor je sa razlogom zazirao od potajnih žel ja Vene-

c i je da se dokopa Senja i d rugih mjes ta na Hrva tskom

primorju, pod izgovorom zaloge i l i kupovine. Posl i je

neuspjel ih pregovora Veneci j i ni je os ta lo niš ta drugo

nego da b loki ra Senj i d ruga mjes ta . Mjera to l iko puta

preduz imana i i s to to l iko puta kompromitovana .

4 0

) I ovaj

put mletačka blokada se pokazala neuspješna. Uskoci su

kopnom i morem upada l i u Is t ru i Dalmaci ju . U jednoj

takvoj akc i j i za rob l jen je pozna t i uskok Đ uro Voj inović,

s in pokojnog Ivana .

4 1

' Osobito su bili aktivni venturini,

koj i u zadarskom os t rv l ju opl jačkaše dva hvarska gr ipa

na povratku iz Pule. Uskoci pli jen i zarobljenike odve-

doše u Karlobag.

4 2

' Kada se u Senju saznalo za napad,

u Kar lobag su upućeni n jemački vojn ic i sa s ta r ješ inama.

Uhvaćeni uskoci ni jesu kažnjeni . To je ohrabri lo mnoge

izbjegle usko ke da se vra te u Se nj . An tonio Č ivran,

kapetan prot iv uskoka, izdao je proglas koj im se , pod

pr i j e tn jom smr tne kazne , zabran ju je mle tačk im podan i -

c ima da plove Velebi tskim kanalom.

4 3

' Ovim naređenjem

nastoja lo se prekinuti vezu mletačkih podanika sa

u s k o r

cima.

Da bi se uspješnije zašti t i l i od uskoka, Mlečani podi-

goše u tv rđe nje u Su ćura ju na Hv aru . Pod izanje kule

izazvalo je za br inu tos t hercego vačkog sandžak-bega i

drugih prvaka, koji se požališe na Porti tvrdeći da je

podizanje u tvrđenja upereno pro t iv in te resa su l tana .

4 4

'

') A . S. V., D. G. f. 47, Line, 27. jan ua ra 1614.

4

") A. S. V., Prov. da ter. e da mar f. 1364, Farezina, 25. februara

1614.

") A. S. V., Retto ri d' Istr ia f. 9, Ro vinj, 24. m art a 1614.

"1 A. S. V., Pro v. d a te r. e da m ar f. 1268, Rab , 31. m art a 1614.

") Isto, 6, aprila 1614.

") A. S. V., D. C. R. 1.1, 29. januara 1614.

268



Č esti uskočki prepadi na tursku te r i tor i ju dop r in i je l i su

da se na Port i s tvori ut isak da Veneci ja ne preduzima

odgovara juće mjere pro t iv gusara . U Venec i ju je upućen

Husein-čauš , rodom iz Karamanije , kojem je vel iki vezir

povjeravao mnoge misi je . Važio je kao dobar znalac

pri l ika na Zapadu. Šest godina proveo je u španskom

zarobljeniš tvu. Najveći dio ropstva proveo je kod nekog

markiza , a ž ivio je godinu dana u Madridu. Prešao je u

Napulj , a odat le je preko Rima, Ankone i Dubrovnika

dospio u Carigrad. Iz Jedrena do Veneci je putovao je

54 dana, iako je išao u društvu sa ulakom. Putovanje

je odužio zbog nevremena i usput je morao da se zadr-

žava .

4 5

' Č auš je p r im l jen sa pažn jom . Sm ješ ten j e na

Đ udeki i dnevno m u je odo breno za izdržavanje pe t

cekina. Sobom je donio pisma sul tana i njegovog zeta

Nazif-paše, velikog vezira. Iak o je čauš stigao u V enec iju

16. apri la , pr imljen je u Vijeće tek 2. maja . Pred duždem

Husein-čauš pročitao je sul tanovo pismo koje je teško

optuživalo Veneci ju . Sul tan piše da je obaviješ ten od

sandžak-begova i kadi ja sa granice prema Dalmacij i »da

uskoci koj i ž ive u Senju, nepri ja te l jskoj državi , iz laze

napo l je na n j ihov im ba rkama i naoružan im brodov ima

sa dos luhom nekih rektora i s tanovnika vaše zemlje koj i

ih puš ta ju da s lobodno pro laze preko vaše države p l ja -

čkajući naše kašte le i se la koj i su u oblas t i neret l janske

skele i robeći naše podanike vode ih u vašu državu i

daju na otkup. Dije le pl i jen i novac od otkupa sa vašim

rektor ima i drugim bi jednic ima iz zemlje« . Sul tan tvrd i

da su prihodi sa neret l janske skele izdavani u zakup za

85 kesa na t r i godine. Sada t rgovci gotovo ne posjećuju

skelu. Neret l janska skela je uniš tena i sada roba ide u:

Spli t , Šibenik, Trogir i Zadar , koj i nikada rani je ni jesu

bil i skele . Sul tan još zaht i jeva rušenje tvrđave u Suću-

ra ju , j e r j e to supro tno mi rovnom ugovoru .

4 6

' Pismo veli-

kog vezira bi lo je skoro is tog karaktera . Na završetku

audijencije čauš je izjavio da želi da ponovo dođe u Vije-

će i objasni zaš to vezir ins is t i ra na rušenju tvrđave u

Sućuraju, jer se u Carigradu doznalo da je to vel ika

, s

) A. S. V., E. P. R. 24, 17. ap rila 1614. i 3. jun a.

4 t

) Isto, 2. maja 1614.

269



tv rđava .

4 7

' Č e tvrtog m aj a čauš je pono vo prim ljen u Vije-

će. On je ponovio isto što je i u prvoj audijenciji kazao.

Jedan od vi jećnika je odgovorio da uskoci ni jesu vojska

»koja se može napast i sa drugom vojskom, suzbit i je

i savladati , nego jedan skup lopova koji , kad ih gone,

bježe i spasavaju se u planine, ni t i se mogu potpuno

obuzdati , jer imaju i dosluh, i tako ni na jedan način

ne mogu da se gone i iskorijene«. Što se t iče tvrđave,

ona je mala i podignuta je da se uskocima spri ječi pro-

laz.

48

' Opš i rn i je obraz loženje o podizanju u tvrđenja Sena t

je formulisao 23. m aj a 1614. U odgo voru sul tan u Senat

se hval io kako uspješno goni uskoke. Utvrđenje u Suću-

ra ju podignuto je za odbranu od uskoka i zaš t i tu tursk ih

podanika , š to mogu potvrd i t i Pol j ičani i K ra j in jan i .

»Poslije podizanja rečene male kule nije se više čulo za

uskočke š te te na onim s tranama. Način izgradnje i kva-

li tet izvjesno pokazuju da nije za drugo izgrađena, nit i

s luži drugome osim za čuvanje onog mjesta , i najzad

da se spri ječi utočiš te onim lopovima.«

4 9

'

Posjeti čauša mletačka vlada pridala je veliki značaj.

U n jegovom dru š tvu s ta lno je b io dragom an Nores (No-

ress) a do Splita ga je ispratio tumač Alberti (Alberti) .

Svuda usput mletački predstavnici su primil i čauša i

u njegovu čast priređivali bogate gozbe. Dirnut sraču-

natom pažnjom, Husein-čauš se pismom zahvalio duždu.

Naročito je bio impresioniran pričom šibenskog kneza

0 s tvarnom i l i izmiš l jenom pogubl jenju uskoka . To je

inspir isa lo čauša da oda najveće priznanje mletačkim

mjerama prot iv uskoka. »Ova vel ika briž l j ivost koja se

pr imjenju je u vašoj zemlj i da b i se uniš t i l i opaki l judi

uskoci i ove naoružane barke i gal i je koje se drže na

moru zbog toga ni jesu poznate i jasne našem sul tanu

1 njego vim vezir ima, a li kada čuj u od m ene da gospoda

M lečani zbog ovoga drže na m or u 60 fregata i 16 galija ,

osjetiće veliko zadovoljstvo i ostaće, hvala bogu, zado-

voljni i porašće u nj ima l jubav i naklonost prema Mle-

tačkoj republici«. Takođe Husein-čauš zahvalio se drago-

4 7

) Isto, 2. maja 1614.

4

) Isto, 4. maja 1614.

4

") A. S. V., D. C. R. 11, 23. maja 1614.

270



m a n u N o re s u .

5 0

' Pokazaće se da je ovo bila obična orijen-

ta lna l jubaznost . Njegove r i ječi su svakako bi le drage

Veneciji .

Dolazak čauša u Veneci ju privukao je pažnju pape,

koj i je u dva navra ta t raž io objašnjenje od mle tačkog

ambasadora Konta r in i j a povodom n jegovog do la ska u

Veneci ju. Odgovor ambasadora da je čauš dolazio da se

žal i zbog uskočkih š te ta Turcima ni je zadovolj io papu.

5 1 )

Još dok je čauš boravio u Veneciji , Senat je predu-

zeo vanredne mjere b lokade koje rani je n i jesu pr imje-

nj ivane, kao da je t ime ht io da dokaže turskom izas la-

n iku svoju odlučnos t pro t iv uskoka . Kapetanu pro t iv

uskok a naređ eno je da preduz m e ef ikasne m jer e za b lo-

kadu Senja , Vinodola i Rijeke; da uhvaćene uskoke ubije

i preduzme represal i je prot iv onih mjesta u koja se skla-

n j a j u .

5 2

' An gažovanjem veće f lote m letačka b loka da ov aj

pu t b ila je e f ikasni ja . Pr im orsko s tanovniš tvo od Bak ra

do Senja , iz predostrožnost i , skloni lo se u utvrđena mje-

s ta . U sam om Se nj u gra đan i su se sm jest i l i u dio grad a

prema kopnu bojeći se neke iznenadne mletačke akci je .

Već je počela da se os jeća oskudica u namirnicama.

Dolaskom jednog d i je la Krmpoćana u Senj snabdi jevanje

grada još više je otežano. Uskoci su mogli da izlaze danju

samo kopnom a noću morem uz vel iki r iz ik da se probiju

kroz guste mletačke straže. Mletačka blokada izazvala je

veći dio s tanovnika prot iv uskoka. Kada uskoci iz Rijeke

krenuše kroz Is tru da pl i jene, nadvojvodini podanici ih

napadoše smatra jući ih v inovnikom svog teškog s tanja .

Podanici kneza Zrinskog, takođe pogođeni blokadom,

zahtijevali su da se nađe neki izlaz.

53

' Prvi put neraspo-

loženje naroda okrenulo se prot iv uskoka. To je bio vidan

znak jednog dugogodišnjeg ž r tvovanja č i j i k ra j l judi n i je -su mogli sagledati .

Ponovna mletačka blokada izazvala je mučan ut isak

na dvoru. Mletačka vlada potrudila se da preko svog

am basa do ra Zorza Đ us t in i jana (Zorzo Gius tin iano) obja -

5 0

) A. S. V., E. P. R. 24, 24. ju na 1614.

5 1

) A. S. V., D. R. f. 71, Rim , 10. i 24. m aj 1614.

52

) A. S. V., S. secr. R. 104, 9. maj 1614.

53

) A. S. V., Pro v. da te r. e d a m ar f. 1268, Sv. M arko, 3. ju na 1614.

271



sni svoj s tav. Nadvojvode Maksimil i jan i Ferdinand hi tno

su došli caru u Linc na sav jetov anje . U ovak voj teško j

i s loženoj s i tuac i j i aus t r i j sk i dvor je pokrenuo p i tan je

slobodne plovidbe »koja mnogo leži na srcu caru i reče-

nim prinčevima«. Dvor je nastojao da na ovaj način

na tur i Venec i j i ponovne pregovore i pogađanja . Ambasa-

dor Đ us t in i jan odbio je svaku mogu ćnos t novih prego-

vora, jer bi to bilo besmisleno »u pregovorima već utvr-

đenim«. Uo stalom, kazao je Đ ust in i jan, ni je ovlašćen da

0 tome razgovara . Klezel je otvoreno kazao ambasadoru

da car , iz svog dostojanstva, ne može uklonit i uskoke

dok Venec i ja ne odgovor i potvrdno na p i tan je s lobodne

plovidbe. Osim toga, car ne može raselit i uskoke bez

saglasnosti ugarske dijete. Iz razgovora sa Klezelom

ambasador je zaključio da je cil j cara »da održi žive pre-

tenzije na slobodnu plovidbu« i da Veneciju izloži tro-

škov ima .

5 4

'

Na austr i jski zaht jev o s lobodnoj plovidbi Veneci ja

je odgovori la početkom jula . Mletačka vlada optuži la je

dvor da su uskoci i posl i je ugovora pl jačkal i njene poda-

nike na kopnu i moru. Dalje , carski predstavnici ne pre-

duz im aju ef ikasne m jer e pro t iv uskoka , »š taviše dogo-

di lo se da su neke uskočke s tar ješ ine iz Senja pro-

gnale , pod izgovorom da su pl jačkal i , naše podanike,

1 pošto bi ih uhvatil i , oduzeli bi im plijen i potom pustil i«.

Veneci ja je podsje t i la cara na svirepo ubis tvo Venijera ,

čiji je leš is taknut na zidinama Senja. »I sve se to radi sa

zn an jem i od ob ren jem vladara« . Zbog takvih nas i l ja

uskoka Venec i ja je pr inuđena da se okrene pro t iv n j ih ,

š to ne znači da je to upereno prot iv austr i jske kuće.

Uvjeravajući cara u privrženost miru, mletačka vlada je

odlučno odbaci la njegov predlog o s lobodnoj plovidbi

Jadranskim morem. »Zasada pr i ovakvom s tanju s tvar i

ne možemo vidje t i nikakav put i l i početak pregovora

o bi lo kakvoj s lobodnoj plovidbi i l i druge s l ične prego-

vore pri je nego š to se r i ješ i uskočko pi tanje . U ovome

nećemo popust i t i , kao š to smo to nekoliko puta u pro-

šlosti uradili«. Mletačka vlada apeluje na cara da utiče

na nadvojvodu kako b i se jednom zauvi jek Venec i ja i

5<

) A. S. V., D. G. f. 48, Linc , 23. ju na 1614.

272



Austr i ja os lobodile uskočke more, u prot ivnom preduze-

će mjere koje smatra neophodne da se zaš t i t i od usko-

čkog nasi l ja . . I ova j put Ven eci ja je zaht i jevala uk lanja -

nje uskoka iz Senja kao jedinu a l ternat ivu uskočkog

p i t a n j a .

5 5

'

U duhu ins t rukc i j a , am basad or Đ us t in i j an saopš tio

je minis tru Barvincu (Barwinz) da se o s lobodnoj plo-

vidbi ne može pregovarat i dok se ne r i ješ i uskočko pi ta-

n je . »U sadašnjem s tanju uskočkog p i tan ja je jasno da

ne može bi t i pokretanja pregovora o s lobodnoj plovidbi i l i

drugim s l ičnim pregovor ima«.

5 6

' Uprkos jasnom stavu Ve-

neci je , car i nadv ojvo da su i da l je ins is t i ra l i na pi ta n ju s lo-

bod ne plovidbe. Za to se oso bito zauzimao na dvo jvod a. Am-

bas ado r Đ us t in i jan je u lagao svu v ješ t in u i na po r da uv je r i

cara i nadvojvodu »da je prvo potrebno sredi t i uskočke

stvari pr i je nego se počne o drugo m e pregov arat i« . M lečani

su polagal i vel ike nade u minis tra Klezela , najautori ta-

t ivni ju l ičnost kabineta , koj i se pokazivao voljan da se

uskočko pi tanje r i ješ i u duhu zaht jeva Veneci je . Njegov

autori te t je bio tol iki da je i car bio pod njegovim ut ica-

jem . U razgovoru sa Đ us t in i jano m Kleze l je kazao da

ni je pot rebno da n jemu dokazuje pravične raz loge Repu-

bl ike , š to mu je dobro poznato, »al i pi tanje je u tome

da nadvojvoda kaže da se ne mogu završ i t i pregovori

o uskocima ako se u is to vri jeme ne završ i ono o plo-

vidbi«.

5 7

' Kao što se vidi, Klezel je pokušao da ublaži

zaht jev nadvojvode, a l i i da privol i Veneci ju da parale lno

vodi pregovore o uskocima i pi tanju s lobodne plovidbe

Jadranskim morem. To n i je b i la nova ide ja , a l i u ovom

trenutku bi lo je potrebno naći neki predlog da se pokaže

dobra vol ja za r ješenje uskočkog p i tan ja . Mlečanima je

odavno bi lo jasno da je uskočko pi tanje vrlo zamršeno i

da na jmanje zavis i od cara . Ambasador Soranco, u svojo j

f inalnoj re laci j i , tačno je zapazio da je u uskočkom pita-

nju kod cara uvi jek nai lazio na dobru volju i razumije-

vanje , a l i se , po miš l jenju Soranca, problem svodi na

sli jedeće: »Car izda naređenje, ali njegovo izvršenje je

") A.S.V., S. secr. R. 104, 4. jula 1614.

5

') A.S.V., D. G. f. 4«, Linc, 25. avg us t 1614.

") Isto, Linc, 1. septembra 1614.

1 8 S e n j s k i u s k o c i

273



prepuš teno nadvojvodi Ferdinandu i ne jgovim upravl ja -

čima koji su mnogo zainteresovani u ovim s tvarima. Zato

iz ovih razloga ne može se naći saglasnost u tako teškom

neskladu«.

5 8

' Nesaglasnost između centralne i izvršne vla-

sti Mlečani će i ovaj put dobro osjeti t i . Venecija se našla

u jednom zatvorenom krugu iz kojega kao da ni je bi lo

izlaza. Uskočki rebus nije se mogao riješit i diplomatskim

sredstvima.

Dok se bi la diplomatska bi tka između Veneci je i

austr i jskog dvora oko uskočkog pi tanja , uskoci su bi l i

svoju vlas t i tu bi tku za golu l judsku egzis tenci ju . Kopnom

i morem uskoc i uspi jeva ju da se probi ju i na mle tačkoj

ter i tor i j i nađu sredstva za ž ivot . Krajem jula uskoci

ugrabiše u Is tr i vel iki pl i jen. Kapetan prot iv uskoka

uputio je u vode Is tre t r i naoružane barke Albanaca za

odbranu od uskoka .

5 9

' Uskoci ni jesu poštedjel i ni is tarske

stočare, mletačke podanike koji su su l jeti sa stokom izdi-

zali na planine Is tr e po d aus tr i js ko m vlašću. Uskoci

zaplijeniše oko 5000 grla sitne i krupne stoke. Mletačka

vlada, za odmazdu, blokira la je Trs t i Rijeku.

6 0

' Zat im

uskoci zadobiše veliki pli jen na Cresu, Lošinju i Pagu.

U Veneci j i su uskočki prepadi oci jenjeni kao nečuvena

drskost i težak izazov.

Mletačka vlada objavi la je pravi gusarski ra t austr i j -

skim podanicima. Senat je naredio zapl jenu robe sa svih

aus t r i j sk ih brodo va koje mle tačka f lo ta pres re tn e u Kvar-

nerskom području i hapšenje posada i t rgovaca , aus t r i j -

skih podanika. Osim toga, generalni providur dobio je

nar eđe nje da flotom nap adn e hrva tsk u o ba lu od Karlo-

baga do Plomina u Istri , da sve razori , spali i uništi .

Cil j je bio da »oni l judi os je te naše najpravičnije negodo-

vanje za tol ike nepri l ike koje su nam uskoci nepravično

i podmuklo nani je l i« . Mle tačkim podanic ima zabranjen

je odlazak u aus t r i j ske zemlje .

6 1

' U skladu sa ovim nare-

5 8

) Fantes rerum austriacaruim, Diplomataria et acta vol. 26, Wien,

1866, 29. Relacija je od 11. septembra 1614.

5 9

) A .S.V., Prov . da ter . e da m ar f. 1364, Po reč, 30. ju la 1614.

M

) A.S.V., S. secr. R. 104, 8. avgust 1614.


274



đenjem, genera ln i providur opl jačkao je Vinodol i odnio

8000 grla s itne i 300 grla k ru pn e stok e.

6 2

'

Vi jes t o uskočkom napadu na mle tačku te r i tor i ju

pr iml jena je na dvoru sa kra jn jom zabr inutošću. Car se

još uvi jek nadao da se pregovorima mogu zagladi t i s tvari .

Početkom oktobra 1614. on je u dvor pozvao ambasadora

Đ us t in i jana . Pr i jem u je pr isus tvovao i m inis ta r Kleze l.

Car je kazao da se incident dogodio suprotno njegovoj

volj i . Ambasadoru je saopštena odluka »da se prekšrioci

s trogo kazne i car je odmah uputio komesare sa takvim

naređenjem«. Car je ins is t i rao da se Veneci ja uzdrži od

prot ivmjera , koje b i samo pogodi le nedužne .

6 3

' Kao dokaz

dobre vol je , aus t r i j ske v las t i su garantova le bezbjednos t

mletačkih podanika koj i sa s tokom izdižu u planine

Is t re .

6 4

' Car je vrš io odlučan pri t isak na nadvojvodu da

više ne š t i ti uskoke . Nadv ojvoda je formalno popu s t io .

Sred inom ok tobra , kada se Đ us t in i j an našao sa ca rem

u dvo rskoj kape li , kap e tan s t raže Tram sdorf je saop-

š t io da je nadvojvoda odlučio da ukloni uskoke iz Senja .

6 5

'

Iz java nadvojvode bi la je s računata da smiri Veneci ju .

Njegovo pravo raspoloženje bi lo je daleko od kakvog

bi lo popuš tanja prema Republ ic i . U razgovoru sa nunc i -

jem u Gracu nadvojvoda je otvoreno kazao: »Gospodine,

ja sam ne mogu ra tovat i prot iv Republike , a l i kada bih

mogao, to b ih tako rado uradio kao pro t iv su l tana« .

6 6

'

U međuvremenu u Senj je s t igao kape tan Erenberg sa

400 Nijemaca i 200 Goričana. Očekivao se dolazak dva

komesa ra sa ins t rukc i j ama o kažn javan ju uskoka .

6 7

'

Usko ro je u Se nj s t igao ko m esa r Tifenbah sa velikim

brojem njemačkih vojn ika . Komesar je pogubio če t rnaes t

uskočkih vođa, dok je deset uhvaćenih očekivalo suđe-

nje . Za t im je s to uskoka uput io u ugarske gradove na

granici prema Turskoj . Uskoci nikada ni jesu ni s t igl i

a

) A S.V ., Prov. da ter. e da ma r f. 336, Kop ar, 10. ok tob ra 1614.

M

) A.S.V., D. G.

£. 48, Linc, 6. oktobra 1614.

M

A.S.V., S. secr . R. 104, 18. ok to bra 1614.

65

A.S.V., D. G. f. 48,

Beč, 18. oktobra 1614.

") K. H orvat, M on. usc occ h. II, 155. Do ku m enat je od 20. okto-

bra 1614.

") Isto, 155.

275



tamo. Oni su pristali da idu u Ugarsku, a u stvari su se

sklonil i iz Senja . Pogubljenje uskoka dvor je nastojao

da pr ikaže kao pr imjernu kaznu koja će u t ica t i na os ta le

uskoke da više ne nanose š te tu Mlečanima. Car je uvje-

ravao am basa do ra Đ us t in i jan a da je pos l i je ovoga lako

pos t ići sporazu m o uskoc ima. Đ us t in i jan je odgovorio

da se t ime zlo neće iskorijeniti , da je nužno uskoke pro-

t jera t i i preduzet i one mjere »koje su tol iko puta bi le

obećane«.

68

' I s tovremeno genera ln i providur Dalmaci je

vodio je pregov ore sa ko nto m Ć ezanom, izas lanikom

genera la Hrva tske vojne kra j ine , a l i n ikakav sporazum

nije mogao bi t i post ignut . Mletačka blokada ni je dignu-

ta , nego pooš t rena .

6 9

'

S redinom decembra genera l Hrva tske vojne kra j ine

otputovao je iz Senja obasut poklonima uskoka. Izbjegl i

uskoci vratiše se u Senj. U gradu je vladalo veliko neza-

dovol js tvo . Narod je gunđao nezadovol jan pos tupc ima

genera la i pol i t ikom nadvojvode .

7 0

' Mlečani su širili gla-

s ine da je general napust io Senj sa basnoslovnim bogat-

s tvom . Po m inj ala se sum a od 150.000 forint i. Sob om je

odvukao 12 mazgi natovarenih svi lom, tkaninama, sre-

b rn im predm et ima i os tal im skupoc jen im s tva rima .

U Senju je os tao Frankol , negdašnj i senjsk i kape tan , sa

dva s ina . Jedan s in je bio oženjen udovicom uskočkog

starješ ine Nikole Krel janovića koj i je poginuo u Suću-

r a ju n a H v a ru .

7 1

'

Utvrđenje u Sućura ju ponovo je pos ta lo predmet

mle tačko- tu rskog ob ja šn jav an ja . Početkom sep tembra

vezir je t ražio od bai la razjašnjenje o tvrđavi . U Vene-

ci j i su bi l i iznervirani turs kim p rigovo rom . Sred inom

oktobra mle tačka v lada uput i la je opš i rne ins t rukc i je

bailu. Republika je bila iznenađena »da se našim akci-

jama prot iv Turaka , tako jasn im, pr ip isu ju takva čudna

tum ačenja « Da bi se od bran i la od tursk ih prigovo ra ,

mletačka vlada nabavila je hudžete Turaka iz Makarske

M

) A.S.V., D. G. f. 48, B eč , 6. de ce m br a 1614.

") A.S.V., S. secr. R. 104, 19. decembra 1614.

™) A.S.V., Prov . da ter. e da m ar f. 1268, Sv. M arko, 23. d ece m br a

1614.

71

) Isto, Dobašnica 30. decembra 1614.

276



i d rugih mjes ta , koj im je pobi ja la optužbe Turaka sa

Neretve »koji govore suprotno jer su u sporazumu sa

uskocima«. Po tumačenju Veneci je , mletački podanici

s t rada ju od uskoka , dok su tursk i podanic i mirn i . »Pomi-

sli te samo da se čine teškoće dobroj svrsi , zbog koje je

podignuto u tvrđenje u Sućura ju i nas to j i da se spr i ječ i

jedan sus jedni v ladar i v je rn i pr i ja te l j da u svojo j v la -

s t i toj kući radi od jednog školja u moru š to hoće, gdje

ni j e granica , a u zajedn ičkom je interesu. To ne s luži

drugome nego da se ohlade duše i uspore napori koj i su

izvođeni sa toliko spremnosti , zbog čega će uskoci postati

nesn osni j i i sm je l i ji« . Pod izanje jed ne m ale tvrđave

u kojo j je smješ tena posada od dese t l judi n i je upereno

prot iv Turaka i ima jedinu svrhu da spri ječi uskoke da

napada ju os t rvo i sus jednu t e r i to r i ju .

7 2

' Mletačka vlada

iskoris t i la je izvješ ta j š ibenskog kneza u kojem se tvrdi

da su Turci posta l i »pri ja te l j i uskoka i da su u dobrom

dosluhu sa nj ima«. Po miš l jenju Veneci je Turci su u

dosluhu sa uskocima »i zbog toga ni jesu kažnjeni kao š to

mi radimo sa našim podanicima, zato ni je čudo š to ovi

zl i l judi čine tol iko š te ta i naš im i vaš im podanicima«.

7 3

'

Mletačka argumentaci ja , kol iko god zasnovana na činje-

nicam a ni je mogla opovrći fakat da su njen i pod anici još

više bili povezani sa uskocima. Bili su to stari prigovori

i optužbe.

Glavni m letački diplom atski front , k oj i će pre ras t i

u oružani sukob, os tao je i dal je prema Austr i j i . Oružanu

akci ju započeo je komandant Jadrana , u sk ladu sa rani -

j im naređenjima Veneci je , i 15. decembra 1614. napao

Lovran i Volosku sa dvi je gal i je i 19 naoružanih barki .

Lovran je opljačkan, 23 kuće su spaljene a ostale teško

oštećene.

7 4

' Nadvojvoda je pri je t io da će se sa bratom

Maksimi l i janom teško osve t i t i Mlečanima.

7 5

' Stanovni-

š tvo Lovrana i drugih mjes ta uput i de legac i ju nadvojvodi

da ga upozna sa svojim nevoljama. Šte ta u Lovranu se

7 2

) A.S.V., D. C. R. 11, 16. oktobra 1614.

73

) Isto, 19. oktobra 1614.

74

) K. H orv at, M on. u sc oc ch II, 159—160.

75

) Isto, 161.

277



cijenila na 16.000 dukata.

7 6 )

Carski ambasador u Vene-

ci j i uložio je oš tar protes t mletačkoj vladi .

771

Veneci ja je produži la sa b lokadom Trs ta i napadima

na austr i jsku ter i tor i ju . Paški knez sa 130 vojnika sredi-

nom januara 1615. napao je Karlobag, ali ga uskoci teško

poraziše . Poginuo je u borbi sa najvećim brojem svojih

vojnika.

7 8

) Nadvojvoda je pojačavao svoje vojne snage

u Trs tu . Uprkos mle tačkoj b lokadi grad se uspješno

snabdi jevao kopnom preko Monfa lkona .

791

U Trst je sti-

glo 300 njemačkih vojnika obučenih u l ivreje sa crvenim

plaš tom na kome je b io uš iven krs t .

8 0

' Mletačka agresija

bila je sve otvorenija i š ira. Drugog aprila 1615. mletačka

flota od 4 gal i je i 30 nao ruža nih ba rki uplovila je u ri je-

čko pris taniš te , odakle je odvela mnoge barke natovarene

r o b o m .

8 1 )

Zat im se mletačka vojska iskrcala kod Vino-

dola i zapl i jen i la robu upućenu senjskoj posadi .

821

Zbivanja su više podsjećala na otvoreni ra t nego na

oružane incidente . Carski dvor još uvi jek ni je gubio nadu

u m iro l jubivo r je še nje sukoba . V enec i ja nače lno n i je

odbi ja la pregovore , a l i je ins is t i ra la na uklanjanju usko-

k a .

8 3

' Dvor je potegao a rgumente da je nemoguće potpuno

uklonit i uskoke iz Senja i da za takvo r ješenje ne raspo-

laže dovo l jn im f inans ij sk im m ogućnos t im a .

8 4 1

Mletačke

ra tne pr ipre m e izazva le su oprav danu zabr inu tos t na

dvoru. Car je od mletačke vlade t ražio objašnjenje povo-

dom t ih pr iprema. Venec i ja je smatra la da ne duguje

nikakvo raz j aš nj en je i suvoparn o d ip lom atski odgovo-

ri la da je to preduzeto za odbranu. Uskoro Veneci ja je

prekinula d ip lomatske odnose sa Aus t r i jom.

8 5 1

Sve je

ukazivalo na to da se dospjelo do tačke kada se prego-

7 6

) A.S.V., Pr ov. da ter. e da m ar f. 1268, Fa rezin a, 11. jan ua ra 1615.

") K. Horvat, Mon. uscocch. II, 163.

7 S

) Isto, 164.

7


A.S.V, Prov . da ter . e da m ar f. 336, K opar, 22. februara 1615.


") Isto, 172.

A.S.V., S. secr. R. 105, 13. marta 1615.

M

) A.S.V., D. G. f. 49, B eč , 14. m ar ta 1615.

") A.S.V., S. secr. R. 105, 24. marta 1615.

278



vorima više nije moglo ništa postići. Ipak, oni su i dalje

vođeni, više iz neke inercije nego iz uvjerenja da su nužni

i korisni . Am basado r Đ ust in i jan po sje t io je Klezela i vo-

dio duži razgovor sa nj im o uskocima. Klezel je objašnja-

vao ambasadoru da nadvojvoda ne može pr ihva t i t i za -

h t j ev o uk lan jan ju uskoka u t r enu tku kada j e Venec i j a

naoružana, pošto bi izgledalo da je prinuđen na to.

Aus t r i j sk i minis ta r je ins is t i rao na upućivanju komesara ,

š to je ambasador odlučno odbio . Po rezonovanju ambasa-

dora potrebno je samo »da car izvrš i š to je usmeno i

pismeno obećao«. Što se t iče oružja, Republika ga se lati-

la pošto ju je na to primorala drskost uskoka i drž i ga

da bran i svoje podan ike od n j ihovog nas i l ja . Na m le tačko

objašnjenje , dvor se vra t io s ta ro j tez i o mle tačkom za jmu

za r ješenje uskočkog p i tan ja .

8 6 1

Nadvojvoda je pokaz ivao

kra jn ju upornos t i t raž io za jam od dvjes ta h i l jada f i jo-

rina, ali bi se, po mišljenju Klezela, zadovoljio i sa sto

hi l jada. Nadvojvoda, svjes tan činjenice da gubi diplomat-

sku bi tku sa Mlečanima, nastojao je da od nj ih iskamči

novac i formalno spase svo ju čast. Veneci ja je odlučno

stavi la do znanja dvoru da »neće obustavi t i one pripreme

sve dok se ne ukloni uzrok koji ju je primorao na to«.

87

'

Mletačka blokada, prekid t rgovine i vojne pripreme bi l i

su jasni znaci da Venecija hoće rat .

8 8

' Granica mira je

pređena, miris baruta se os jećao.

Veneci ja sve drski je i otvoreni je nastupa. Dvadeset

i pe tog oktobra mle tačka vojska od 700 konjanika i p je -

šaka napala je pet sela u okolini Rovinja, odvela svu

stoku i opl jačkala sve kuće. Nadvojvoda je protes tovao,

a l i niko na to ni je obraćao pažnju.

8 9

' Kada se car uvjerio

da je mletačka odluka čvrs ta i konačna, još jednom je

pokušao da Veneci ju privol i na sporazum. Car je uputio

nadvo jvodu i v icekance la ra am basad oru Đ us t in i j anu sa

predlogom da se uskočko pi tanje r i ješ i na osnovu beč-

kog sporazuma .

9 0

' Povratak, i to nesiguran, na bečki spo-

"*) Ist o , 11. avgust a 16il5.

") A.S.V., D. G. f. 49, Prag, 31. av gu sta 1615.

»") A.S.V., D. G. f. 50, Prag, 25. se p te m b ra 1615.

"') Isto, Prag, 30. novembra 1615.

m


279



razu m za Ve neci ju je bio nep rihv at l j iv . Po m letačko j

ocjeni s i tuaci je , samo rat je mogao r i ješ i t i uskočko pi ta-

nje . Borba je već bjesnje la . Dvadeset i petog decembra

1615. komandant Jadrana i generalni providur započeli

su vojne operaci je u Is tr i . Sa šes t gal i ja i 20 naoružanih

ba rki m letačka f lota je doplovila u Mošćenicu. Iz bar ki

je iskrcano 400 vojnika I ta l i jana i ar t i l jer i ja . Mjesto je

ops jednuto i a r t i l je r i j skom va t rom s ravnjeno sa ze-

ml jom. Povodom t ragedi je nedužnog s tanovniš tva , ko-

mandant Jadrana sa ponosom je kons ta tovao: »Sve sam

predao ognju i vatr i , rušeći sve do temelja«.

9 1

'

Austr i jsko-mletački sukob zabrinuo je Rim. Papa je

ponudio svoje posredovanje . Preko svoj ih d ip lomatskih

predstavnika i l ično papa se zauzimao za mir , a l i dosta

mli tavo. Početkom oktobra 1615. nunci je u Veneci j i je

obavijes t io mletačku vladu da je car spreman da prego-

vorima r i ješ i spor i uputi jednog punomoćenika na raz-

govore .

9 2

' Dužd je odbio ovaj predlog. Pri l ikom audijen-

c i je ambasadora Kontar in i ja sv . o tac je b io zabr inut i

kazao da pregovori o uskocima ne obećavaju niš ta dobro.

Ambasador je odvra t io da se uskoc i mora ju ukloni t i iz

Senja i drugih mjesta , sa čime se papa s ložio dodavši :

»Č ini m i se da se s tvari po go ršav aju, jer dok se prego-

vara potrebno je obustavi t i oružane akci je«. Papa je

tačno primije t io da se ne može pregovarat i sa prs tom

na obaraču.

9 3

' Kao uslov pregovora Mlečani su zahtijevali

da se prvo uklone uskoc i .

9 4

' To je značilo unapri jed pri-

zna t i mle tačku pobjedu. Dvor je smatrao da je časni je

izgubit i bi tku nego se predat i bez borbe.

") A.S.V., Prov. da ter. e da mar f. 1268, Mošćenice, 25. decembra

1615.

n

) A.S.V., E. R. R. 18, 8. ok to br a 1615.

") A.S.V., D. R. f. 74, Rim , 31. ok to br a 1615.

M

) Isto, Rim, 28. novembra 1615.

280



XII

USKOČ KI RAT

1.

Uskočki rat između Austrije i Venecije, koji je počeo

u jesen 1615. godine, po materi ja lnim razaranj ima, svire-

post i i žes t ini os tade kao jedan od naj težih ra tova vođe-

nih na našem terenu. Rat je teško pogodio Is tru, koja je

inače bi la privredno vrlo zaosta la . Is t ra je bi la podi-

je l jena između Veneci je i Austr i je . Republika je uglav-

nom držala južnu , zap adn u i is točnu obalu Is tre do

Plomina. Sjeverni , planinski dio Is tre pripadao je

Austr i j i . Glavna privredna grana u či tavoj Is tr i bi la je

s točars tvo. Is t ra , kao c je l ina , imala je povoljne us love

za razvoj s točars tva . Sa z imskim pas iš t ima pored mora

i l je tn im pašnjac ima u p laninama, Is t ra je b i la pogodna

za polunomadsko s točars tvo. Granica koju su u Is tr i

povukla dva s trana osvajača ni je razdvoji la , ni kul turno,

n i pr ivredno, jedan narod . Nadvojvodin i podanic i z imi

su sa s tokom zimovali u mletačkoj Is tr i , a l je t i su mle-

tački podanici izdizal i sa s tokom na austr i jsku ter i tor i ju .

Takva privredna zavisnost i povezanost odvija la se vje-

kovima na kor is t obadvi je s t rane .

1

' Rat između Austr i je

i Veneci je prekinuo je to privredno jedinstvo. Dojuče-

rašnj i poznanici , pr i ja te l j i i poslovni partneri naš l i su

se oči u oči preko vrha puške.

Sa međunarodnog s tanoviš ta , ra t između Venec i je

i nadvojvode b io je iz raz nemira Evrope poče tkom XVII

') Paolo Sarpi, n.d., 107—108.

281



vijeka i uvod u tridesetogodišnji rat . Uskočki rat se

odmah pre tvor io u evropski d ip lomatski sukob u kojem

u prvi p lan izb ija p i ta n je Jadran skog m ora . Šp ani ja ,

papa, nadvojvoda i car vidjeli su u tome izraz mletačke

drskost i i uzurpaci je .

Veneci ja , iznervirana i zamorena osamdesetogodiš-

n j im prepadima, aus t r i j sk im obećanj ima i papin im in te r -

vencijama, odlučila se da zagazi u rat i konačno riješi

uskočko pia tnje . Teško je naći primjer u is tori j i da je

jedna suverena država za skoro jedan vijek bila izložena

oružan im napad ima i d rug im nepr i j a tnos t ima od s t rane

podanika jedne susjedne države. Svaki uskočki napad

na mletačku ter i tor i ju i l i brod mogao je posluži t i kao

ratni povod. Danas je teško razumjet i zaš to je Veneci ja

tol iko vremena trpje la uskoke. Iskustvo ju je naučilo još

davno pri je početka ra ta da se pregovorima ne može

ri ješ i t i uskočko pi tanje . Bilo kad, Veneci ja je morala

zagazi t i u ra t sa Austr i jom zbog uskoka. Veneci ja je

ušla u ra t kada je , prema njenoj ocjeni , bi la najpovolj-

n i j a međunarodna s i tuac i j a za pokre tan je o ružanog

nepr i ja te l j s tva pro t iv Aus t r i je .

Pošto posl jedni pregovori sa carem ni jesu donije l in ikakve rezul ta te , Venec i ja je pr ib jeg la e f ikasnij im m je-

rama. Ne samo da su blokirani Senj i os ta la nadvojvo-

dina mjes ta na Hrva tskom pr imorju , nego je izvršena

invaz i ja aus t r i j ske te r i tor i je .

2

' Posjedi Senjana i Riječana

u Ba ško j i Dobašnici su konfiskovani i pro dan i .

3

' Dana

29. avgusta 1615. Mlečani su zauzeli Novi, grad Franko-

pana, »zapalil i čitav kaštel i oružje, sve l jude sasjekli

i robu oteli«.

4

' Kasni j i izvješ ta j i govore o nečuvenim

mle tačkim svi repos t ima u Novom, dok anonimni Fjoren-

tinac veli da Mlečani »nijesu praštali ni polu, ni uzrastu,

n i c rkvama«.

5

' Posl i je pal jenja nasel ja Mlečani su razo-

ril i solane i sasjekli lozu.

6

' Napad na Novi može se sma-

tra t i kao početak gradiškog i l i uskočkog ra ta između

Venecije i Austrije .

2

) A.S.V., S. secr. R. 104, 11. avgusta 1615.

3

) Isto, 24. avgusta 1615.

4


5

) Starine IX, 248,

6


282



Mletački napad na Novi rasrdio je cara i zabrinuo

papu. U Rimu su gajili nadu da se može naći izlaz iz

krize. Papa je vršio prit isak na Veneciju da zbog dosto-

janstva cara digne blokadu, obustavi nepri ja te l js tva i

povede pregovore o plovidbi Jadranskim morem. Iz Vene-

cije se čuo odlučan i moćan glas da neće pregovarati ni

o jednom pitanju dok se uskoci ne udal je iz Senja i nj i -

hove barke uniš te . Svoj s tav prema Austr i j i i uskočkom

pi ta n ju Sena t j e fo rmul isao k ra jem n ovemb ra u upu t -

s tvu svome ambasadoru u Beču. Po rezonovanju mleta-

čke vlade, sva obećanja , usmena i pismena, koja je u

raznim pri l ikama davao bečki dvor, »ni jesu ni jednim

najmanj im di je lom izvršena , iako su upućeni komesar i

pod izgovorom da se pobrinu. I kada smo mi ins is t i ra l i

na dat im obećanjima i t raži l i od nj ih rezul ta te , za svaku

drugu stvar su se pobrinuli , osim za ovu. Uskoci su ih

bogato obdari l i i o tputoval i su bez ikakve odluke, oboga-

ćeni krvl ju i imovinom naših podanika. Uskoci su zbog

toga povećali dr sk os t i nasta vili sa svo jim redo vnim

pl jačkanjem«. Posredovanje Rima Sena t je oc i jen io kao

pokušaj pape da se nametne za arbi tra s i tuaci je . Vene-

ci ja je ul t imativno zaht i jevala od cara da u roku od dva

mjeseca r i ješ i uskočko pi tanje i da će samo pod t im

us lovom obus tavi t i nepr i ja te l j s tva .

7

'

Uporedo sa d ip lomatskim korac ima kod pape i ca ra ,

Venec i ja je nas to ja la da se pred hr išćanskom Evropom

prikaže kao ž r tva uskočkog nas i l ja , da se u kra jn jo j

nuždi la t i la oružja prot iv jednog hrišćanskog vladara u

in te re su mi ra i bezb jednos t i na Jadranskom moru . Ć im

je po kre nu t ra t , m letačka vlada izdala je manifest u

kojem je izni je la razloge zbog kojih je okrenula oružje

prot iv uskoka. Republika is t iče da se uvi jek bori la prot iv

gusara koj i u svako vr i jeme krs ta re Jadranskim morem,

na koje ona polaže pravo »ne iz ambicije, ni zbog pohle-

pe da vlada . . . nego zbog mira i pokoja naroda. Vene-

c i ja je b i la pr inuđena da ra tu je pro t iv : I s t rana , Liburna ,

I l i ra , Dalmatinaca, Neret l jana, Saracena i Turaka« i tol i -

ko je krv i pro l i la , tako »da u Jadranskom moru nema

ugla koj i n i je oplemenjen nekom znača jnom akc i jom

7

) A.S.V., Sen. secr. R. 105, 27. novembra 1615.

283



njenih građana«. Sada Aus t r i janc i pruža ju zaš t i tu na jsv i -

repi j im i na jopaki j im l judima da gusare »na na jzvje rsk i j i

i najbezbožnij i način koj i ni Ski t i ni Tatari , ni drugi

divlji i neljudski narod nije nikada činio«. Iz svih t ih

razloga Veneci ja je bi la prinuđena da zagazi u ra t prot iv

uskoka . Na ova j manifes t odgovor io je Lodoviko El i jano

(Lodovico Eliano) sa više zajedl j ivost i nego argumenta-

c i je . On ne pobi ja mle tačku tvrdnju da uskoc i nanose

šte te , a l i smatra da ih Veneci ja int imno rado gleda da bi

imala izgovor da brani s lobodu mora, jer je pohlepna da

prošir i svoje granice . El i jano tvrdi da mletačka vlada

dozvoljava svome plemstvu da održava veze sa gusarima

i sa n j i m a pregovara o p ro da j i opl jačkan e robe . »Sigurno

je« — nas tavl ja El i jano — »da od s t rane nadvojvode n i je

nedosta ja la dobra vol ja i že l ja da dođe do jednog odlu-

čnog i konačnog sporazuma, do kojega ni je moglo doći

samo zbog zle vol je Senata , i kada bi narod Veneci je

mogao s lobodno da govori , potvrdio bi ove moje r i ječi«.

8 )

Dok je Veneci ja odvajala uskočko pi tanje od svojih

pre tenz i ja na gospods tvo nad Jadranskim morem, Aus t r i -

ja je , suprotno tome, nas to ja la da uskočko p i tan je veže

sa p rob lemom s lobodne p lov idbe Jadransk im morem.

Ta dva oprečna gledišta , u a tmosferi inciden ata , optužb i

i sumnjičenja , mogao je samo rat razri ješ i t i . Za Vene-

ci ju ni je bi lo više uzmicanja . Dugogodišnje iskustvo

gonilo ju je na jedan r iskantan korak. Republika je svje-

sno izazvala uskočki ra t koj im je ht je la da konačno

r i ješ i uskočko p i tan je .

Bo rbe su vođene na dva f ronta : prem a G radišk i i

prem a Is t r i . Na gradiškom frontu Venec i ja je na poče-

tku ra ta zauzela niz austr i jskih nasel ja do r i jeke Soče.

Zatim je front s tao i počeo je jed an pra vi pozicioni ra t .

U Is tr i pravo ga fronta ni je ni bi lo . Tu se vodila t ipična

geri lska borba u kojoj je glavni c i l j bio uniš tavanje

materi ja lnih dobara , a ne ž ive s i le nepri ja te l ja . U obo-

s t ran im prepad ima i p l j ačkan j im a s t radao j e is t a rsk i

sel jak. Pl i jen s toke, palež i ot imačina posta ju jedini ra tni

c i l j obadvije zaraćene s trane. Kao da su dvi je nepri ja-

") Adele Cam era, La polem ica del d om inio sull 'Ad riatico nell

secolo XVII, Archivio veneto, tom XX, 1937, 278—280.

284



te l jske vojske izbjegavale oružane sukobe većih razmjera .

Bilo je lakše , s igurni je i bezbjednije upast i u neko neza-

štićeno selo, pokupiti s toku, opljačkati kuće i zapalit i ih,

nego se nosi t i sa nepri ja te l jskom vojskom. Ovakav način

ratovanja više je odgovarao Austr i jancima nego Mleča-

nima. Glavna udarna snaga nadvojvode u Is tr i bi l i su

uskoci , koj ima mletački plaćenici ni jesu bi l i doras l i .

U početku samog ra ta , kra jem novembra 1615, mle-

tačka vojska pre t rp je la je težak poraz kod Trs ta . Na boj -

nom polju Mlečani os taviše 300 mrtvih i ranjenih i vel i -

ku kol ič inu ra tne opreme, dok je aus t r i j ska vojska nas ta -

vi la sa poharam čet ir i mletačka sela .

9

' Mjesec dana ka-

sni je , na sam Božić, 25. decem bra, m letačka f lota od

6 ga l i ja i 20 naoružanih bark i , pod komandom kape tana

Jadrana Nikole Donada, iskrcala je 1200 vojnika u Mošće-

nicu . Mle tačka vojska potpuno je razor i la Lovran .

1 0

'

Iduća ra tna godina bi la je još teža za Veneci ju . Njene

malobrojne snage u Is t r i n i jesu mogle odol je t i nadmoć-

nijem nepri ja te l ju . Da bi mobil isa lo snage za ra t u Is tr i ,

Vijeće desetorice je početkom marta 1616. izdalo proglas

o pomilovanju sv ih pro t je ranih sa mle tačke te r i tor i je na

jednu godinu, izuzev prognanih iz razloga državne bez-

bjednos t i i p ronevjer i te l ja državnog novca .

1 1

' Jedini

uspjeh koji su Mlečani zabi l ježi l i u ovoj godini bio je

zauz imanje Kar lobaga .

1 2

' Od sredine 1616. mletački pla-

ćenici su bi l i zahvaćeni panikom i dezerters tvom, a usko-

ro i ve l ik im pomorom. Marko Loredan (Marco Loredano) ,

providur Istre, u svojoj relaciji od 16. juna 1616, nasto-

jeć i da i s takne varvars tvo nepr i ja te l ja , n i je mogao pr i -

kri t i vojničku s labost Veneci je u Is tr i . Po njegovoj ocje-

n i , na f rontu je nedo s ta ja lo ra tne oprem e, vojske i svega

š to je b i lo pot rebno za vođenje ra ta . Nepr i ja te l j je b io

u svemu nadmoćnij i i upadao je u nezašt ićenu zemlju

') K. Horvat, Mon. uscocch. II, 201—202, Trst, 28. novembra 1615.

1 0

) A.S.V., Prov. da ter. e da mar f. 1268, Mošćenice, 25. decembra

1615. Riječki kapetan Stefan dela Rovere javio j e nunciju u

Veneciju da su Mlečani ovaj napad izvrši l i sa 3000 boraca,

10 gali ja i 50 naor užan ih bar ki, što n ije tačn o.

K. Horvat, Mon. uscocch. II, 212.

") A.S.V., Cosiglio dei Dieci, Parti secrete R. 16, 8. mart 1616.


285



sa svih s trana. Loredan kaže da nepri ja te l j »ni je os tavio

ni jedno mjes to neopl jačkano, nespa l jeno , n i poš teđeno

od svirepost i njegovog oružja , nas tojeći da se svuda

njegova svirepost os je t i . Njegovoj varvarskoj bezdušno-

s t i ni jesu promakla sveta mjesta i crkve, iz koj ih ne

samo da je odnio svaki ukras i namješta j , nego je gnusno

uniš t io i osramotio svete s tvari«.

13)

Crtež Senja iz 1616 godine

Uzajamnim svirepost ima ni je bi lo granica . Niko i

niš ta ni jesu bi l i pošteđeni . I krs t iz crkve bio je dobar

pl i jen ako je imao vri jednost i . Uskoci u ovome ra tu

pokazal i su se discipl inovanij i i neuporedivo humanij i

od m le tačkih i au s t r i j sk ih na jam nik a . Treba lo je da

izbije rat pa da se Mlečani uvjere da uskoci nijesu strvi-

1 3

) Atti e m em orie della socie ta is tr iana di archeologia e s toria

patria, vol. III, Parenzo, 1886, 54.

286



nari, nego časni borci. U Istri su bile angažovane četiri

uskočke vojvode na čelu svojih četa, sa po 40 boraca

u svakoj . Vrhovni zapovjednik svih uskočkih snaga u

Istri bio je Vice Kreljanović. Uskočke vojvode su bili :

Niko M ijatović, Perica Lučić, Đ uro Daničić i Po ralija ,

kojega je , zbog boles t i, zam ijenio M ikula St ip ančić.

14)

Ove uskočke snage, koj ima se u prepadima pridruživalo

i mjesno s tanovniš tvo, bi le su dovoljne da Mlečane drže

u škripcu. Osim toga, uskoci su na svojim barkama napa-

dal i m letačku obalu i dopira l i do M onfalkona i ušća

Ta l j a m e n ta .

15)

St an je na m le tačkom frontu u Is t r i iz m jeseca u

mjesec se pogoršavalo. Krajem 1616. senator Nikolo Kon-

ta r in i je po s tavl jen za prov idura f ronta »sa ti tu lom i

vlašću viceprov idura« ,

1 6 )

Stanje koje je zatekao bi lo je

očajno. Sredinom januara 1617. Kontarini je pisao: »Na

frontu je velika osku dica sij en a, žita, ekse ra i svih stva ri

da je to pros to nevje rova tno«.

1 7 )

Zatim je ponovo, 15. i 18.

jan ua ra , p isao o oskudic i pro vi jan ta na f rontu . »Zbog

nedos ta tka s i jena konj ica je kra jn je b i jedna i uniš tena

da p rošle noći ni je mo gla p ostav iti u ob ičaje ne straže . . .

Prosto se ne može zamisl i t i i v jerovat i kol iko je vanredna

po tre ba za sve stvari« ,

1 8 )

Jedino je mletačka f lota pokazi-

vala znatnu akt ivnost . U subotu 12. januara 1617. kapetan

Jadrana Donado sa 24 barke Albanaca i Hrva ta napao je

Veprinac i Vinodol , koj i su teško s tradal i .

1 9 )

Ni upući-

van je sv ježih snaga na front n i je moglo oh rabr i t i i pokre-

nut i mle tačke na jamnike . Kontar in i je s t rahovao da će

neaktivnost mletačke vojske dovest i do njenog rasula .

Uskoro rat se završio, š to je Veneciju spasio od nepo-

žel jnih vojnih i diplomatskih teškoća. Sa s tanoviš ta voj-

nog, polit ičkog i s trateškog ne može se govoriti ni o

pobjedi , ni o porazu.

1 4

) A.S.V., Prov. da ter. e da mar f. 338, Rovinj, 14. decembra 1616.

1 5

) A.S.V., Pro v. da ter. e da m ar f. 339, K op ar, 30. aprila 1617;

S. secr. R. 106. 2. maj 1617.

") G aetan o C ozzi, II dog e N ico lo C ontarini, V enezia — Rom a, 196il,

153.

") I st o, 154. u na p. 5.

") Isto, 155.

") A.S.V., Pro v. d a ter. e d a m ar f. 1268, Krk, 17. ja nu ar a 1617.

287



Dok je ra t još t ra jao na pomolu su bi l i novi do-

ga đa j i ko j i će Veneci ju dovest i do novih teško ća i suko ba.

Španija , iako neutra lna , svojom poli t ikom sta la je da

ugrožava Veneci ju . Sa svih s trana s t izale su uznemirujuće

vi jes t i o namjerama Osune u Jadranskom moru. Mleča-

nima je pa lo u ruke jedno p ismo koje je nadvojvoda

Ferdinand iz Graca 28. aprila 1617. uputio duki d ' Osuni.

Nadvojvoda se žal i Osuni (Don Hiron duca d ' Ossuna)

da n i je m ogao spr i ječ it i p ro laz Ho lanđ ana ko j i su za jedno

sa engleskim plaćenicima upu ćeni na mletački front u

Is t r i »pored pomoći ve l ikog bro ja Turaka pod imenom

Dalmatinaca, š to me tačno uvjerava da se Republika za-

nos i ve l ik im mis l ima«, na ime, uniš ten jem nadvojvodin ih

pos jed a . Nad vojvoda m ol i Osunu da sa f lo tom dođe u

pomoć u Jadransko more .

2 0

' Mletačka vlada je bila uvje-

rena da španski ambasador u Venec i j i , po naređenju

Osune, ple te zavjeru da iznenada zauzme Mletke.

2 1

'

I bez poziva nadvojvode Ferdinanda, Osuna je imao

plan da sa f lo tom uđ e u Jadra nsk o m ore . Don F rančesko

Ribera , po naređenju Osune, napust io je Brindizi 7 . apri-

la 1617. i sa flotom dop lovio u vod e K orčule. Dv ije mle-

tačke gal i je koje su bi le us idrene u pris taniš tu na vri jeme

su umakle a špansk a flo ta se vra t i la u Ston .

2 2

' Povodom

ovog up ad a špan ske f lo te u Jad ran sko m ore , m le tački

ambasador u Madridu žal io se »da je vicekral j prot iv

naređenja n jegovog ve l ičans tva skoro objavio ra t .«

2 3

' Od-

m ah p os l i je ovoga špansk a f lo ta se povu kla iz Jadran a .

Veneci ja je u ra tu sa nadvojvodom traži la i plaćala

najamnike gdje god ih je mogla naći , bez obzira na nacio-

na lno por i j ek lo i v je r sku p r ipadnos t . Među na jamnic ima

bilo je dosta turskih podanika iz Albanije i Bosne, či ja

se vjerska pripadnost ne može bl iže utvrdi t i . Izgleda da

su ipak bi l i hr išćani . Nepri ja te l j i su odmah optužival i

Veneci ju da se čak s luži i Turcima prot iv jednog hrišćan-

skog vladara . Od početka ra ta u Carigradu se vodio jedan

mal i d ip lomatski ra t između ambasadora cara i ba i la

M

) Federico Seneca, n.d., 164—165.

2 1

) A.S.V., Consiglio dei Dieci, Parti secrete R. 16, 10. maj 1617.

n

) A. Battistella, Una campagna navale veneto-spajgnuola in Adri-

atico poco conosciuta, Archivio veneto tr identino V, Venezia,

1922, 77.

a

) Ist o, 78.

288



oko s tupanja su l tanovih podanika u mle tačku vojsku .

Turci su nekoliko puta zabranj ival i i dozvoljaval i svoj im

podanic ima da s tupa ju u mle tačke na jamnike . O naklo-

nost i Osmanskog cars tva , kao neutra lne države, ot imali

su se car i Venecija. Duka d' Osuna pisao je caru i nago-

varao ga da zauzme Kandiju, koju »Mlečani nezakonito

drže, š to će lako uspjeti , pošto su oni zauzeti da čuvaju

ono malo mjes ta koja t i r janski drže u Skjavoni j i i Dalma-

c i j i , poš to su s ta lno uznem iravani od flo te ko ju sam ja

upu t io u Jadransko more« .

2 4

' Tih istih dana, kada se

Osuna obraća su l tanu , Venec i ja se upuš ta u sumnj ive

pregovore sa negdašnj im l ičkim sandžak-begom Husumo-

vićem, koj i je smijenjen na intervenci ju bai la . Husumović

se ponudio genera lnom providuru Dalmaci je da s tupi u

ra t pro t iv nadvojvode , da napadne Senj sa kopna , dok će

m le tačka f lo ta i s tovremeno nap as t i grad sa m ora . Pred-

log o zajedničkom napadu na Senj ni je prihvaćen. Vene-

ci ja je sugerisa la Husumoviću da se sa vojskom ulogori

prema aus t r i j skoj granic i sa c i l jem da pr ivuče aus t r i j ske

snage. Ako sandžak-beg post igne zadovoljavajući uspjeh,

uručiće mu se poklon od 1500—2000 dukata . Ponuda Hu-

sumovića o mobi l i sanju l judi za mle tačku s lužbu pr im-

l jena je objeručke. Za ovu uslugu obećana mu je dobra

novčana nagrada .

2 5

' Hrišćanska Veneci ja ni je se us truča-

va la da pr ihva t i tursku pomoć prot iv nadvojvode , kao š to

i n jeni nepr i ja te l j i n i jesu zaz i ra l i da pr idobi ju Turke

prot iv Veneci je .

Rat su formalno vodil i nadv ojvod a i Venec i ja p reko

leđa našeg naroda , n jegovim napor ima i krv l ju . U ra tu

su teško s t rada l i I s t ra i Hrva tsko pr imorje . S tanovniš tvo

Is tre akt ivno je učestvovalo u ra tu, bi lo na s trani Repu-

bl ike , bi lo na s trani nadvojvode. Iz is te porodice l judi

su se bori l i u dva tabora .

2 6

' Svi je t je s t radao ne samo na

bojnom pol ju , nego još v iše od p l jačke i mnogobrojn ih

dažb ina i kulu ka. M letačka Is t ra pru žala je m učnu s l iku

pustoši i bi jede. Mnogo svi je ta je izginulo i l i umrlo od

ratnih posl jedica . Pol ja su os ta la pusta a s toka je uni-

2 4


2 5

) A.S.V., S. secr. R. 109, 3. avgust 1617.

2 6

) M oisess o Faustino, H istoria della ult im a guerra nel Friuli,

knj. I, Venezia, 1623, 2.

19 S e n j s k i u s k o c i 2 8 9



štena. Oni koji su preživjeli rat nalazili su se u bijednom

stanju , ne to l iko zbog pus tošenja nepr i ja te l ja , »kol iko

su bili opterećeni od naše vlasti te vojske zbog mnogo-

brojn ih i vanrednih radova da tovare vojn ičku robu,

beškot i munic i ju za kaš te la« .

2 7

' Is tra se zadugo nećp

oporavit i od ovoga ra ta .

2.

Od samog početka ra ta vodil i su se pregovori o miru.

Rimska kuri ja je smatra la da je ra t između dva hrišćan-

ska vladara nenormalan i s labi snage hrišćanskih država,

š to može samo kor is t i t i Turc ima. Papa je nas to jao da se

na tur i kao posrednik i a rb i ta r u sukobu između Venec i je

i nadvojvode . Po ins t rukc i jama iz Rima, papski nunc i je

ponudio je svoje us luge u r ješavanju uskočkog p i tan ja .

Početkom oktobra 1615. nuncije je javio papi da »što se

t iče uskoka Mlečani ni jesu u svemu krivi«.

28

' Mletačka

vlada nas to ja la je da uvje r i papu u svoju lo ja lnos t i

ispravnost . Sredinom oktobra 1615. Veneci ja je zvanično

saopšt i la papi da joj je jedini c i l j da učini kraj usko-

c ima. Mle tačka v lada pr ikr iva svoje prave namjere kada

uvjerava papu da ne že l i ra t . »Mi nemamo namjeru da

ratujemo i da izazivamo nikakve nepri l ike hrišćanskom

miru koji smo mi uvi jek žel je l i i zas tupal i« .

2 9

'

Kada su oružana nepri ja te l js tva između Veneci je i

nadvojvode uzela š ire razmjere , papa je ponovo interve-

n isao i predlož io zaraćenim s t ranama obus tavu nepr i ja -

teljs tva za dva mjeseca, za koje vrijeme će se naći izlaz iz

krize .

3 0

' V enec ija je formalno pr ihva t i la o va j predlog ,

a l i n jen zaht jev o bezus lovnom prot je r ivanju uskoka iz

Senja i d rugih mjes ta u roku od dva mjeseca b io je

neprihvat l j iv za cara . Is t ina , car se u početku pokazivao

voljan da prihvat i papin predlog, pa je čak i obećao da

2 7

) Atti e memorie .. . vol. 3, 104—105.

2S

) Federico Seneca, n.d., 119.

2 9

) Isto, 119.

3 0

) K. Horvat, Mon. uscoch, II, 200.

290



će preselit i uskoke. Uskoro car se predomislio i s tavio

do znanja Republic i »da će uklonit i venturine i prot jera t i

lopove, a l i ne i one koj i imaju dobra i porodice u Senju

i ž ive mirno«. Po miš l jenju cara , ako bi uklonio sve

uskoke iz Senja , grad bi os tao pust i nezašt ićen.

3 1

' Između

cara i Veneci je nasta lo je cenkanje oko toga kol iko i koje

uskoke t reba lo b i pr o t j e ra t i iz Se nja . Kod papskog nu nc i ja

u Veneci j i bio je spl i tski nadbiskup Dominis , koj i mu je

kazao »da je nemoguće dići uskoke iz Senja zbog interesa

aus t r i j sk ih v ladara . Takođe smatra da je nemoguće , ako

uskoci os tanu u Senju, kao š to su sada, da se na drugi

način brinu za ž ivot os im gusars tvom i borbom«. Po miš-

l jenju Dominisa , jedini način da se r i ješ i uskočko pi tanje

jeste da se uskoci presele u Otočac.

32

'

Poš to je mle tačka f lo ta drža la b loki rane neke aus t r i j -

ske gradove, car je nas tojao da privol i Veneci ju da prvo

povuče f lotu pa da počnu pregovo ri o svim spo rnim pi ta-

nj ima. Početkom 1616. godine mletačka vlada je podni-

je la caru predlog o pre l iminarnim razgovor ima, u kojem

stoj i : da austr i jski podanici obustave t rgovinu i plovidbu

za dva mjeseca. Za to vri jeme povešće se pregovori o

uskocima. Tek posl i je toga može se razgovarat i o s lo-

bodnoj p lovidbi morem. Ako car i nadvojvoda pr ihva te

ovaj predlog, Veneci ja će obustavi t i sva nepri ja te l js tva .

3 3

'

Mletački predlog nije sadržavao ništa novo što bi bilo pri-

hv at l j ivo za A ustr i jance. Odgovorne au str i j sk e l ičnost i s ta-

vi le su razne primjedbe na predlog. Po ocjeni mletačkog

ambasadora u Pragu, sve teškoće potiču zbog blokade,

»jer uvijek su isticali da car zbog svog dostojanstva ne

može obećat i ni jednu s tvar dok se blokada ne obustavi .

Ako Republika žel i da pokaže da nema niš ta prot iv care-

vog dos to jans tva , t reba da d igne opsadu«. Ambasador se

branio da predlog ne dovodi u p i tan je carevo dos to jan-

s tvo i da će zbog nepr ihva tanja predloga mora t i produ-

ž i t i sa opsadom.

3 4

' Krajem januara 1616. car je podnio

3 1

) A.S.V., S. secr. R. 105, 18, decembra 1615.

3 2

) K. Horvat, Mon. uscocch. II, 244. Dokumenat je od 2. janu-

ara 1616.

") Isto, 250—251.

3 4

) Federico Seneca, n.d., 123.

291



ra la na pro t je r ivanju sv ih uskoka bez raz l ike . To je b io

vidan napredak u mle tačko-aus t r i j sk im mirovnim prego-

vorima. Mletačko popuštanje navelo je cara da izvuče

još koj i us tupak od Republ ike . Španski ambasador mar-

kiz Manrikvez posredovao je u ime cara . Ambasador je

predočio mle tačkoj v ladi da b i ca r pro t je rane sa mle ta -

čke ter i tor i je uklonio iz Senja , a l i ne i venturine »koji

dolaze iz tu rsk e zem lje . . . je r bi svi p osta li m artolozi«,

koj i bi posta l i opasni kako za cara tako i za Veneci ju .

Što se t iče plaćenih uskoka, dovoljno bi bi lo prot jera t i

samo ni jhove s ta r ješ ine .

4 0

' Zatim dvor je insistirao da se

ne može pregovarat i o miru dok Veneci ja ne vrat i zau-

ze ta mjes ta .

4 1

' Posl i je ispi t ivanja s tavova, obje zaraćene

s t rane pr ihva t i le su posredovanje španskog kra l ja . Sredi -

nom januara 1617. mletačka vlada imenovala je Pje tra

Grimani ja (Pie t ro Grimani) ambasadora u Madr idu , za

delegata koj i će zas tupat i i interese savojskog vojvode.

4 2

'

Takođe nadvojvoda Ferdinand zvanično je pr ihva t io po-

s redovan je španskog k ra l j a .

4 3

' Mirovni pregovori započeti

u Madridu dovršeni su u Parizu. Ugovor u Parizu od 6.

septembra 1617. izazvao je negodovanje u Veneciji . Mle-

tački punomoćnici u Parizu optuženi su »da su prekora-

či l i ins trukci je dobijene od Senata«.

4 4

' Ugovor, ratifiko-

van u Madridu, obnovio je pol i t ičku i ter i tor i ja lnu s i tu-

aciju prije rata. Što se t iče Venecije, ona je ri ješila pro-

bleme na osnovu bečkog sporazuma.

Mirovnim ugovorom samo je nače lno r i ješeno usko-

čko pi tanje . Veneci ja ni je uspjela da u mirovni ugovor

unese k lauzulu o bezus lovnom prot je r ivanju sv ih uskoka

iz Senja i os ta l ih mjesta . Glavne tačke mirovnog ugovora

koje se odnose na Veneci ju i Austr i ju su s l jedeće:

1. Č im nadv ojvo da sm jes t i n je m ačku posa du u Se-

nju, Mlečani će vrat i t i jedno utvrđenje u Is tr i , najbl iže

Senju, na osnovu carevog predloga.

4 0

) A.S.V., E. P. R. 24, 11. juna 1616.

4 1

) Is to , 16. ju n a 1616.

4 2

) I libri Commemoriali, tom VII, Venezia, 1907, 136.

4 3

) Isto, 136.

") G. Cozzi, n.d., 186.

293



2. Što se t iče uskoka, obadvije strane imenovaće po

dva komesara koj i će se sas ta t i dvadeset dana posl i je

dolaska n jemačke posade u Senj i v raćanja u tvrđenja .

Komesari će prot jera t i iz Senja sve uskoke koji su se u

prošlom ratu bavil i gusarenjem, kao i one koj i se još t ime

bave. Gusarima se ne smatra ju oni uskoci koj i su se u

ratu bori l i prot iv mletačke vojske.

3. Kada se uskoci-gusari prot jera ju iz Senja , kome-

sari će spal i t i uskočke barke, os tavl ja jući u Senju samo

trgovačke brodove. Tek tada Venecija će vratit i sva mje-

s ta okupirana u ovome ra tu .

4 . Ugovor s tupa na snagu odmah. Nepr i ja te l j s tva se

mora ju obus tavi t i na kopnu i moru u roku od dva mje-

seca.

5. Oslobođenje zarobljenika i amnest i ja svim učesni-

c ima na či joj bi lo zaraćenoj s t rani .

6. Car i nadvojvoda se svečano obavezuju da neće

više davati utočište uskocima, ni dozvolit i svojim poda-

nicima da nanose š te tu Mlečanima i nj ihovim podani-

c ima, kao š to je to bi lo utvrđeno bečkim ugovorom 1613.

godine .

4 5

'

Uporedo sa r ješenjem uskočkog p i tan ja između Aus-

tr i je i Veneci je , car je poveo pregovore sa sul tanom za

uključivanje uskoka u mirovni ugovor. Sa 2000 dukata

mita car je uspio da s redi ovo p i tan je . Za obnavl janje

mira sa Austrijom, u Beč je upućen Halil-beg. Kardinal

Klezel odlučno se zauzimao za ove pregovore.

4 6

' Sredinom

decembra 1616. post ignut je načelan sporazum između

cara i su l tana o uskoc ima. Sul tan je bosanskom paš i

Skend eru up ut io fe rman ko j im ga je izv ijest io o spora-

zum u sa carem . U fermanu se, izm eđu osta log, is tiče d a

austri jski car »ubuduće neće davati utočište ni dozvolit i

uskoc ima da s tanuju u tvrđavi Senj , n i u drugim mje-

s t ima u Hrvatskoj , pod vlašću nadvojvode Graca, ni na

granicama Bosne«. Ugovorom je u tvrđena uza jamna odgo-

4 S


w

) J. Hammer, Storia del' impero osmano, knj. 15, Venezia, 1830,

288

294



vornost i naknada š te te koju bi načini l i uskoci i l i turski

podanic i .

4 7

'

Austr i jsko-turski sporazum o uskocima bio je preciz-

ni j i nego mirovni ugovor u Parizu. Nepreciznost ugovora

davala je objema s tranama mogućnost za razl iči ta , pa i

suprotna tumačenja . Vr i jeme je pro laz i lo a n iš ta konkre-

tno ni je preduzimano. Došla je i 1617. godina a komesari

se još nisu sas ta l i , kako je predviđeno ugovorom. Tek

kra jem marta s t ig l i su u Ri jeku aus t r i j sk i de lega t i baron

Harak i Edlin (Harak i Edlin) , (Edlin je umro 11. juna

1618). Venec i ju su zas tupa l i Đ us t ini j an i P ri jul i . Prvi

sas tanak de lega ta održan je u kapuc inskom manas t i ru

Sv. Vita u Rijeci . Gospoda su se upoznala , pokazala svoja

pun om oć ja i malo porazgo vara la .

4 8

' Na drugom sas tanku,

održanom na Krku 23 . apr i la , doni je to je nekol iko važnih

odluka. Delegat i su se brzo s loži l i o prot jer ivanju osu-

đenika i izbjegl ica iz Senja . Za venturine je r i ješeno da

se smjes ta pro t je ra ju . Plaćeni uskoc i su poš teđeni pro t je -

r ivanja , a l i su mora l i napus t i t i Senj i d ruga pr imorska

mjes ta i sa porodicama se prese l i t i u unutrašnjos t , pod

uslovom da se nikada više ne mogu vrat i t i na svoja ognji-

š ta . Austr i jski delegat i su obećal i da će ovu odluku real i -

zovat i za t r i dana. Što se t iče spal j ivanja barki , austr i jska

de legac i ja je zaht i jeva la da se prvo u tvrd i n j ihov bro j .

Zatim su se delegati razišli .

4 9

'

Odm ah po povra tku u Sen j H arak j e upu t io Đ us tini -

janu svoga povjerenika Koloreda (Koloredo) sa spisko-

v ima uskoka ko je j e t r eba lo p ro t j e ra t i

iz

Senja . Koloredo

je tvrd io da u Senju nema ni jedne uskočke barke , da

10—12 brodica u Senju izgradio je car za vri jeme ra ta

i za to ne mogu b i t i u sp isku za spa l j iva nje . Đ us t in i jan

je ins is t i rao da se spale sve gusarske barke a os tave

samo trgovačke, kao š to je preciz irano mirovnim ugo-

v o r o m .

5 0

' Veneci ja je vel iki značaj pridavala pi tanju bar-

") A.S.V., B. C. R. 83, Carigrad , 31. dec em br a 1616. Pr ilog ok o

20. decembra.

") I libri Commemoriali, tom VII, 145; Lopašić II, Zagreb, 1885,

70—71.

") Fo nte s reru m au stria car um vol. 26, W ien, 1866, 47. Iz rela cije

mletačkih komesara od oktobra 1618.

») A.S.V., Prov. da ter. e d a m ar f. 1365, Krk, 29. m aj a 1618.

295



ki , zato je naredi la svojim delegat ima da sa austr i jskim

preds tavnic ima pregovara ju o kupovini t ih brodica .

Harak je pozvao mle tačke komesare na sas tanak u

Rijeku, gdje su s t igl i početkom juna. Ovaj put pregovori

nijesu tekli tako glatko. Mletački delegati bil i su nezado-

vol jn i Harakovim radom, prebacujući mu da n i je b io do-

voljno energičan prot iv uskoka, da je spal io t r i barke

umjesto čet ir i i da u Novom Vinodolskom ima još dosta

uskoka . Harak se k leo bogom da je na pro t je r ivanju usko-

ka uradio sve š to je u njegovoj moći . Austr i jski komesar

pokrenuo je p i tan je vraćanja okupiranih te r i tor i ja , os lo-

bođenja zarobl jen ika i vraćanja sv ih nepokre tn ih dobara

koje je Venec i ja konfiskovala au s t r i j sk im poda nic ima.

Mletački komesari ostali su gluvi na sve ove zahtjeve.

5 1

'

S j u t ra da n po s l i je razgovora , 4. jun a 1618, Đ us t in i jan

i Harak izdal i su proglas koj i se može smatrat i završnim

aktom mle tačko-aus t r i j sk ih pregovora o uskoc ima. Kome-

sar i objavl ju ju sv im uskoc ima, p laćenic ima i ventur in ima

iz Senja , Bakra , Novog i os ta l ih pr imorskih mjes ta pod

nadvojvodinom vlašću, koj i su pri je ra ta gusari l i , da se u

roku od osam dana sa ženama i d jecom povuku u unu-

t rašnjos t kopna dese t mi l ja da leko od oba le , pod pr i -

j e tn jom sm r t i i konf iskovan ja imovine .

5 2

' Uskoci plaće-

nic i , koj i su mletački podanici t reba da se u roku od

15 dana j ave kom esa ru Đ us t in i j anu . Sv im aus t r i j sk im

podan ic ima zabran ju je s e , pod p r i j e tn jom smr tne kazne ,

da pomažu i l i da ju u točiš te uskoc ima.

5 3

'

Aus t r i j ske v las t i s ta le su vr lo oprezno da ubjeđuju

uskoke da se n j ihovim odlaskom iz Senja ne mi jenja

ništa i da će oni i dalje ostati dobri carevi vojnici , koji

će čuvat i granicu od Turaka. Venturine , bez mnogo opi-ranja , Austr i janci presel iše u Brinje i Otočac kao plaćene

vojnike. Prema popisu od 1. jula 1618. u Otočcu je bilo

14 prot jeranih uskoka, u Brinju 81 i još 20 iz Senja koj i

su mora l i da pređu u unutrašnjos t . Većina uskoka još

uvijek se nalazi la u Senju. Harak se još jedanput u ime

cara svečano obavezao »da uskoci i ostali gore imenovani,

") Isto, Krk, 4. jula 1618; Fontes rerum austriacarum, 52—76.

5 2

) I l ibri Commemoriali , tom VII , 147.

5 3

) Isto, 148.

296



kao prot jerani iz Senja i sa one obale , neće se nikada

više primit i« .

5 4

' K ao što se iz nav eden ih cifara vidi, m ali

bro j uskoka sačekao je svoju sudbinu u Senju . Najveći

broj uskoka na vri jeme se sklonio i razbježao na sve

strane.

3.

Svečanim iz javama i zvaničnim dokument ima n i je se

preko noći mogla prekroj i t i i s tor i ja . Osamdese t godina

uskočkog d je lovanja b i lo je dovol jno duga t rad ic i ja da

jedna takva izuze tna i s tor i j ska pojava n i je mogla nečuj-

no i bez otpora nesta t i . Uskoci su imali pr i ja te l ja , ne

samo među svo j im na rodom nego i među k run i san im

glavama. Papa i španski kral j , u čest im sukobima sa Vene-

c i jom zbog Jadranskog mora , rado su pr ihva ta l i uskoke ,

bi lo otvoreno, bi lo potajno. Kada su počel i mirovni pre-

govori između Venecije i Austrije , uskoci su znali da ih

ne čeka niš ta dobro. Mnogi se pobrinuše još pri je svršet-

ka ra ta da nađu utočiš te . Jedan dio uskoka sklonio se u

papinu državu. Venec i ja je smatra la da pr imanje uskoka

u I ta l i ju pogađa njene interese . Mletačka vlada preduzela

je diplomatske korake kod pape. Mlečani su naročito bi l i

os je t l j ivi na smješta j uskoka u Apuli j i , pored obale , oda-

kle su uskoci ispadal i i p l i jeni l i . Guverner provinci je

morao je neke da osudi na smrt .

5 5

' Venecija je dokazivala

pap i da p r iman je uskoka »u c rkven im mjes t ima n i j e

manje š t e tno naš im nego papsk im podan ic ima« .

5 6

' Na

intervenci ju Veneci je , kardinal Borgeze obećao je mleta-

čkom ambasadoru Simonu Kontar inu »da c rkveni uprav-

ljači neće dozvolit i ni na jedan način da se ovim opakim

ljudima pod bi lo koj im izgovorom daje utočiš te i po-

moć« .

5 7

' Papa se s ložio sa ovom zabranom. Uprkos odluci ,

papini predstavnici su i dal je primali uskoke. Zato je

mletačka vlada protes tovala i zaht i jevala od pape da

5 4

) Lopašić II, 74.

5 5

) A.S.V., D. R. f. 77, R im , 1. i 8. ju la 1617.

5 6

) A.S.V., S. secr. R. 109, 8. jula 1617.

5 7

) A.S.V., D. R. f. 77, R im , 8. jul a 1617.

297



izda odlučni ja naređenja o zabrani pr imanja uskoka u

crkvenu državu.

5 8

'

Uskoci , beskrajno ogorčeni na nadvojvodu, Mlečane i

či tav svi je t , zabrinut i za svoju sutrašnj icu, teška a l i ne

i iskrena srca , ipak su se povinovali naređenjima cara .

Najodvažnij i ni jesu ht je l i da čuju za mletačko-austr i jski

ugovor i prkosno produžiše da gusare . Među prvima su

bil i Dalmatinac Vuk Frle t ić sa os trva Iža kod Zadra i

Mati ja Klišanin. Na zaht jev Mlečana Harak je obojicu

prot je rao sa aus t r i j ske te r i tor i je .

5

' ' ' Gusarenje Frle t ića i

n jegovih drugova ozbl i jno je kompromitova lo napore

Aus t r i je u s ređivanju uskočkog p i tan ja . Mle tački kome-

sar i Đ us t in i jan i Ko ntar in i u put iše se u R i jeku na dogo-

vor sa Harakom povodom pos l jednj ih uskočkih nas i l ja .

Đ us t in i jan je predočio Ha raku da po s l jed nja akc i ja Fr le -

t ića i njegovih drugova dovodi u pi tanje sve dotadašnje

za jedničke napore , pa i au tor i te t samog nadvojvode . On

je zaht i jevao od Haraka da sruši uskočke kuće, nj ihove

žene i dje cu zadrži , kon fiskuje imovinu i sm ijeni sen jskog

kapetana. Harak je obećao da će uputi t i l jude u Senj da

ubiju Frle t ića i njegove drugove i izdat i proglas o nj iho-

vom pro t j e r iv an ju i konf iskovan ju imovine . H arak oba-

viješten da se Frletićeva žena sklonila blizu Ledenica, gdje

se u jednom vrtu porodila , a l i on ne zna gdje se ona sada

nalazi . Što se t iče rušenja kuća i zadržavanja djece i

žena , Harak j e kazao da t akve mje re ne p r imjen ju ju

Ni jemc i .

6 0

' Uskoro se saznalo da je Frletić sa družinom

prešao u Hrv a t sku . Đ us t in i jan i Kon ta r in i ponovo su

iš l i Haraku početkom avgus ta .

6 1

'

Mlečani su sa najvećom pažnjom prat i l i uskočka kre-

tan ja i namjere . Nj ihov g lavni povjerenik i izv ješ tač b ioje Petar Dubrovčanin. Sredinom marta 1618. on je obišao

Hrva t sko p r imor je od R i jeke do Sen ja i o tome opš i rno

obav i jes t io Mlečane. Po n jegov im inform aci jama, u Ri je-

ku su bili s t igli carski komesari . Uskoci iz Senja dovukli

5 8

) A.S.V., S. secr. R. 109, 17. jula 1617.

5 9

) A.S.V., Prov. d a ter. e da m ar f. 1365, Krk, 14. ju la 1618. Pril og,

Rijeka, 11. jula.

6 0

) Ist o, K rk, 19. ju la 1618.

6 1

) Isto, Krk, 9. avgusta 1618.

298



su pet barki u Rijeku. U Novom Vinodolskom vidio je

50—60 uskoka, koji su ga molil i da ih preveze u južnu

Ita l i ju . Po rezonovanju Dubrovčanina, bivš i senjski kape-

tan Paradajzer snosi odgovornost za meteže i nerede.

On je š t i t io uskoke i , za jedno sa Frle t ićem, podst icao ih

na pl jačku i učestvovao u podjel i pl i jena. U Senju je bi la

jedna če ta Ni jemaca pod komandom kape tana Cveka .

U gradu se nalazi lo još 700 uskoka u krajnjoj oskudici .

Kada se Dubrovčanin iz Senja vrat io u Rijeku, ni je tamo

zatekao n i jednog uskoka . Carski komesar i pro t je ra l i su

iz Rijeke sve uskoke sa nj ihovim porodicama. Bila je

uhvaćena i Frle t ićeva žena, kojoj je suđeno kao vješ t ic i .

U očajanju kle la je , bogoradila , pr iz ivala buru i vje trove

da sve potope i razore .

6 2

'

Mjesec dana kasni je Pe ta r Dubrovčanin ponovo je

b io u Senju pod izgovorom otkupa zarobl jen ika . U gradu

je zatekao 400—500 uskoka. Utekli su Vice Kreljanović i

Fras t ić sa svoj im na jodani j im drugovima. Od uskočkih

sta r ješ ina u Se nju su os ta l i : Ivan Vladisavić, Đ orđe Da-

ničić, Đ urica Po ra lija i Bo rovac . Uskoci su bili očajn i,

a l i i spremni da s toički podnesu svoju z lu sudbinu.

Os jećanje napuš tenos t i i izda je ovlada lo je Senjanima.

Sa gnušanjem i prezrenjem su govori l i da su »ipak Latini

gori od Turaka, jer Turci ne bi pr imjenjival i takvu svire-

post da ih is t jera ju izvan grada.« Svi uskoci su namje-

raval i da napuste Senj i domišl ja l i se kuda bi se uputi l i .

Pominjal i su: Toskanu, Tursku, Otočac, Brinje , Novi Vino-

dol , pa čak i mletačku ter i tor i ju . Za gusars tvo nalazi l i su

opravdanje š to za pos l jednj ih dese t godina , na ime p la te ,

n i jesu pr imi l i n i baga t in , os im ponekad neko b i jedno

parče svile. Otvoreno su govorili: »da su bili plaćeni sva-

kog mjeseca, ne bi gusaril i ni činili ona zla na koja su

bil i pr imorani pošto ni jesu imali od čega da se izdrže«.

Svi su vjeroval i da će se posl i je prot jer ivanja vrat i t i u

Senj , gdje namjerava ju da os tave svoje porodice . Aus t r i -

janci su pojačaval i posadu u Senju, gdje je već bi lo 500

M

) A.S.V., Prov. da ter. e da mar f. 339 bis. San Vicenti, 27. marta

1618. Pr ilog o d 27. m ar ta i Pro v. da ter. e da m ar. f. 1365, Krik,

6. aprila 1618.

299



njemačkih vojnika koji su držali straže na svim mje-

stima.

63

'

Uprkos mnogim teškoćama, mletačko-austrijski spo-

razum o uskocima počeo je da se ostvaruje. Prije odlaska

iz Senja uskoci su nastojali da, na ime plate, nešto iskam-

če od Austrijanaca, ali ovi nijesu imali ni da njemačku

posadu plaćaju.

64

) U traženju životne egzistencije izvan

Senja, mnogi uskoci 1618. godine nastaniše se u Istri,

u mjestima: Tinjanu, Žminju, Pićnju, Sv. Petru u Šumi,

Pazinu i na Roveriji kraj Vodnjana.

65

' Za uskoke je bio

nenormalan život izvan Senja, daleko od dragog grada

za koji su vezani bezbrojnim uspomenama i izuzetnom

egzistencijom, punom uzbuđenja i zamki, ali isto toliko

časnom i herojskom. Senj je kao magnet privlačio one

koji su morali da ga napuste. Uskoci u Otočcu bez sred-

stava za život , početkom februara 1619. molili su gene-

rala barona Markvardu Egka (Marquardten Egkh) da se

vrate svojim kućama: »Tako mi siromasi vaše svitlo go-

spodstvo kruto ponizno prosimo i suplikamo, da nam te

sada teške zabavi nedaste, neka budemo mi v Senju, v

naših kućah ove zime, zač bog da ni mogući, da mi

moremo opstat, ni v Otočcu ni v Brinjah«.

66

' U Senj se

već bio vratio znatan broj uskoka. Stanje na Hrvatskom

primorju bilo je haotično. Kada je gradački nuncije

posjetio Vinodol, zatekao je veliki nered. »Nema kape-

tana, posada je otišla, protjerani sa porodicama dijelom

su se smjestili na posjedu kneza Zrinskog, dok se pogra-

nično stanovništvo iz susjednih kaštela vratilo u Senj sa

porodicama«.

67

' Kada je početkom maja 1619. komesar

Koloredo ušao u Senj, uskoci utekoše u planine. Na ko-

mesarovu riječ, u grad se vratilo 260 uskoka.

68

' Sve je

opet ostalo gotovo po starome.

") A.S.V., Prov. da ter. e da mar 339 bis, S. Vicenti, 2. maja 1618.

Prilog od 2. maja.

H

) Isto, f. 59, Zadar, 17. maja 1618. Pr ilog od 17. maja.

65

) Vjekos lav Bratulić, Rovinjsko selo, Zagreb, 1959, 1(0.

66

) R. Lopašić, Spomenici hrvatske krajine, knj. II, Zagreb, 1885,

77.

" ) K. Horvat, Mon. uscocch. I I , 482—483.

<") A.S.V., Prov. da ter. e da mar f. 1269, Krk , 28. maja 1619. Pri-

log, R ijeka , 17. maja.

300



Početkom maja 1619. car je imenovao za senjskog

kapetana Hrvata Gašpara Konjskog.

69 )

Prije njegovog do-

laska u Senj, carski povjerenik Marko Bek divljački se

obračunao sa uskocima. Sa porodicama su protjerani iz

Senja a mnogima su kuće srušene, među kojima Frletiću,

Kreljanoviću i drugima. Mlečani su bili zadovoljni radom

Beka, ali su bili zabrinuti zbog bjekstva Frletića sa poro-

dicom. Osim toga, komesari otpustiše i plaćene uskoke iz

Brinja i Otočca, ukupno 90 ljudi. Uskočke starješine,

Perica Lučić, vojvoda Otočca, Đurica Poralija, vojvoda

Brinja, Đorđe Daničić i Pavle Amenčić namjeravali su

da idu caru i žale se na ovu odluku. Prije odlaska iz

Senja komesari su izdali proglas kojim se otpuštenim

vojnicima iz Otočca i Brinja zabranjuje povratak u Senj

pod prijetnjom ponovnog protjerivanja.

70

^

Ćim su komesari napustili Senj, Poralija i Lučić vra-

tiše se u grad sa svim svojim ljudima, čvrsto riješeni da

će radije preći u Tursku nego ostati na granici bez plate.

Mnogi uskoci tražili su od senjskog kapetana dozvolu

da mogu slobodno ići kuda žele.

71)

Kada je sredinom juna

1619. godine u Senj došao novi kapetan Gašpar Konjski,

odmah je Lučića i Poraliju, sa njihovim ljudima, protje-

rao iz grada u Otočac i Brinje. U Senju su ostale tri

hrvatske čete, svaka sa 45 ljudi, pod komandom kape-

tana Mihaila Radića, Gašpara Stipančića i Mihaila Miho-

vičića.

72

' K on jsk i je pokazivao više razumijevan ja za usko-

ke nego komesari. Kada mletačke vlasti u Zadru uhapsiše

Andriju Sparičića i Grgura Vranjanina, pod motivacijom

da su na spisku pro tjeran ih, iako su imali uredne isprave,

Konjski se odlučno zauzimao za njih kod Mlečana, ali

bez uspjeha. Sparičić je obješen, a Vranjanin je dopao

robije. Na protest Konjskog, generalni providur Dalma-

cije Alvize Zorzi (Alvise Zorzi) drsko mu je odgovorio

da nije obavezan da izvještava o svojim postupcima pre-

ma banditima i da će ubuduće to isto uraditi »protiv

" ) K . Horvat, Mon. uscocch. II , 483.

n

) A.S.V., Prov. da ter. e da mar f. 1269, Grgur, 22. maja 1659.

Prilog vijesti iz Senja od 10. maja.

71

) A.S.V., Prov. da ter. e da mar f. 60, Zadar, 28. jula 1619.

7 2

) Isto, Zadar, 10. jula 1619.

301



svakog od onih protjeranih koji se drznu da dođu u

mjesta njima zabranjena«. Ni zauzimanje sudija i opštine

Senj nije spasio Vranjanina.

73

'

U Senju je još uvijek bilo dosta uskoka sa spiska

protjeranih. Najodvažniji i najsnalažljiviji uskoci, koji

se nijesu mirili sa svojom sudbinom, pređoše u Kralje-

vinu dveju Sicilija. Vicekralj Napulja još početkom apri-

la 1619. dao je Frletiću ne samo »salvo condotto« nego

i pravo na plijen.

74

' Sa Frletićem prešao je veliki broj

uskoka u Napulj. Lično duka d' Osuna zauzimao se kod

kralja Ferdinanda da uskocima omogući prelazak u Ita-

liju. Mlečani su strahovali od uskočkog prijateljstva sa

Osunom. Napulj je već duže vreme bio stecište zvanih

i nezvanih misionara sa Balkana. Među njima je bio i

Dubrovčanin Dolistović, veliki mletački neprijatelj. Na

jednom svečanom ručku, u prisustvu mnoge španske go-

spode, Dolistović je, na račun Mlečana, zajedljivo i duho-

vito upitao: »Ko im je napravio mozak na šestinu?«

75

'

Španska predusretljivost prema uskocima uklapa se u

njihovu zavjereničku politiku na Balkanu i u borbu pro-

tiv Mlečana u Jadranskome moru.

Sa italijanske obale uskoci počeše organizovane pre-

pade prema Dalmaciji. Početkom 1619. sedamdeset usko-

ka isplovilo je na jednoj barci iz Napulja prema Dalma-

ciji. Mletačke vlasti preduzeše preventivne mjere za slu-

čaj dolaska uskoka na dalmatinsku obalu.

76

' Krajem jula

1619. komandant Jadrana zaplijenio je bregantin Andrije

Frletića. U brodu su nađene razne uskočke knjige sa

računima, patentno pismo cara Rudolfa nekom uskoku

i jedno pismo duke d' Osune kralju Ferdinandu kojim

se zauzima za uskočkog starješinu Stefana Bukovca.

77

'

Mlečani su sa posebnom pažnjom pratili rad Frletića u

Napulju i pleli zavjeru oko njegove glave. Preko svojih

" ) Isto , Zadar, 10. i 21. jula 1619. i pr ilozi: Senj, 4. i 17. jula 1619,

Zadar, 21. jula.

'•') K. Horvat, Mon. uscocch. II, 482.

75

) Documenti dall'anino 1582. šino 1648, Archivio storico italiano,

Firenze, 1846, 267. Dokumenat je od 8. januara 1618.

" ) A.S.V., Prov. da ter. e da mar f. 60, Zadar, 22. jula 1619.

" ) Isto, f. 1269, Mlje t, 3. avgusta 1619.

302



diplomatskih predstavnika u Napulju, Rimu i Firenci

kao i drugih ličnosti, Mlečani nastoje da smaknu Frletića.

Sredinom avgusta 1621. mletačka vlada je obećala nagra-

du od 1000 dukata nekom vojniku u Napulju ako ubije

303



Frletića.

7S)

Devet mjeseci kasnije ucjena na Frletićevu

glavu je povećana. Pored ranije obećane novčane nagrade,

ubici je obećano oslobođenje dvojice osuđenih na pro-

gonstvo sa mletačke te ritor ije.

79

'

Mletačka vlada nije bila zadovoljna izvršenjem odre-

daba mirovnog ugovora, posebno politikom napuljskog

vicekancelara, koji je dao utočište uskocima. U Senju bilo

je još uskoka sa spiska protjeranih. Početkom marta

1620. austrijske vlasti preduzeše ponovne mjere za odstra-

njenje uskoka iz Senja. Grad je moralo da napusti 80

uskoka i skloni se u unutrašnjost trideset njemačkih

m ilja od obale. Kapetan Bribira i fra Josif iz Senja zau-

zimali su se za uskoke. Pošto kao crkvena lica nisu mogli

biti uhapšeni, zabranjen im je izlazak iz Senja.

80

'

Svako dotadašnje pro tjer ivanje uskoka iz Sen ja zavr-

šilo se njihovim povratkom. Iz te činjenice Mlečani su

izvukli zaključak da taj začarani krug valja razbiti. Mle-

tačka vlada je shvatila da najuspješniji način da odstrani

uskoke iz Senja jeste da ih prihvati u svoju službu, što

je praktično značilo da ih dovede pod svoju kontrolu.

Sami uskoci, u očajan ju, nudili su se Mlečanima. K ra jem

1619. oko 20 uskoka ponudilo se da stupi u mletačku

službu.

81

' Početkom februara 1620. generalnom prov iduru

Alvizu Zorziji došao je uskok Staniša Petrović i ponudio

se da sa 20 porodica pređe na mletačku teritor iju.

82

) On j e

podnio pismenu molbu u kojoj stoji da će uskoci živjeti

»mirno u vojničkoj poslušnosti i kao dobri ljudi«. Pred-

log Petrovića je prihvaćen i istoga mjeseca prešlo je iz

Senja u Dalmaciju 16 porodica, dok ostale četiri, zbog

zime, odložiše dolazak. Računalo se da će ukupno biti

oko 70 lica. Svi ovi uskoci bili su rođaci i prijatelji Petro-

vićevi. Generalni providur odredio je Petroviću platu od

12 dukata godišnje. Stanišinom sinu i njegovim zetovima

Frani i Vidu Đurkoviću odredio je po osam dukata. Vido

7

) A.S.V., Consiglio dei Dieci, Parti secrete R. 17, 13. avgust 1621.

™) Isto, 29. aprila 1622.

" ) A.S.V., Prov. da ter. e da mar f. 60, Zadar, 29. aprila 1620. i

Prov. da ter. e da mar f. 1269, Omišalj, 20. maja 1620.

81

) A.S.V., Prov. da ter. e da mar f. 60, Zadar, 26. januara 1620.

8 2

) Isto, Zadar, 5. februara 1620. i Zadar, 6. marta.

304



je bio čuveni uskok i vjerovalo se da je ubica Rabatin.

83

'

Kada je carski komesar u aprilu 1620. rastjerao posljed-

nje ostatke uskoka u Senju, oni hitno uputiše jednog iza-

slanika u Napulj sa molbom španskim vlastima da ih

prime. Mlečani su nastojali da odlazak uskoka u Napulj

osujete i prime ih u svo ju službu.

84

' Po sljednji ostaci usko-

ka koji su stupili u mletačku vojnu službu bili su veliki

bijednici. To je bila rijetka ironija istorije. Stari morski

vuci, koji su i na kopnu i na moru s puškom u ruci stva-

rali sredstva za život, dospjeli su od toga da očekuju

milostinju od Venecije, ponosne gospodarice Jadranskog

mora koja je strepjela od uskoka. Tako je napokon spu-

štena zavjesa nad uskočkom dramom.

4.

Senjskih uskoka nestalo je iz Senja. Ipak jedna vite-

ška tradicija nije mogla biti zaboravljena ni do dana-

šnjega dana. Srušene uskočke kuće, svaka barka i svako

veslo, svako mjesto u gradu podsjećali su ljude na usko-

ke. Ratoborni duh nije se gasio, iako je bio prigušen.

Mnogi Senjani nastaviće uskočku tradiciju. Više od jed-

noga vijeka poslije Madridskog mira čuće se o Senja-

nima. Venecija neće jos mirno spavati. To su bili trzaji

koji su jedne podsjećali na herojsku prošlost Senja, a

druge na povampirene uskoke. Istina, Mlečani ih nikada

više neće zvati tim imenom, nego jednostavno — Senjani.

U dnu srca svakog Senjanina spavao je uskok.

Dok se rješavalo uskočko pitanje, mnogi Senjani oda-

vali su se svom starom zanatu. Sredinom februara 1621.

uskoci na šest barki uputiše se prema Dalmatinskoj zago-

ri i na turskoj teritoriji zaplijeniše stoku i zarobiše

ljude.

85

' Kada su gusari sa sjeverno-afričkih obala poha-

rali Perast, Senjani kopnom upadoše u Tursku da bi se

osvetili Turcima zbog napada na Perast, šireći vijesti

83

) Isto, Zadar, 6. marta 1620.

"

4

) Isto, Zadar, 3.1. maj 1620.

»

5

) A.S.V., D. C. R. 13, 5. marta 1621.

20 Senjski uskoci

305



da to rade sa mletačkim odobrenjem.

86

' Do kandijskog

rata Senjani su još nekoliko puta izlazili, pa čak napadali

i mletačku teritoriju. Venecija je strahovala da ovi ispadi

ne dovedu do zapleta sa Osmanskim carstvom. Prepadi

Senjana neće prestati ni u drugoj polovini XVII vijeka.

Uskoci koji su prešli u Napulj nijesu više ni pomi-

šljali na povratak kući. Brzo su se navikavali na novu

sredinu i polako stapali sa njom. O njihovim izletima

prema Dalmaciji skoro da nema pomena. Sredinom mar-

ta 1627. jedna uskočka barka zaplijenila je u Dalmaciji

mletačku brodicu ko ja je p lovila sa Krfa. Uskoci su se

dokopali plijena u vrijednosti od 10.000 dukata. Zaplije-

njeni brod odvukoše u Peskaru. Vicekralj Napulja po-

dario je uskocima privilegiju da svu robu mogu u kra-

ljevstvo uvoziti bez carine.

87

' Prepade Senjana na tursku

i mletačku teritoriju do kraja XVII vijeka nećemo navo-

diti, ali ćemo notirati jednu činjenicu. Vanredni amba-

sadori Zen Renijer i Anzolo Kontarini, u relaciji iz 1638.

godine, priznali su da uskočki prepadi ne bi bili mogući

da ih ne pomažu m letački podan ici.

88

'

Početkom X V I I I vijeka o Senjanima će se čuti mnogo

više. Kada je 1701. između Francuske i Austrije buknuo

rat za špansko nasleđe, borbe su se vodile svuda, pa i na

Jadranskom moru. Austrija je Senjane naoružala protiv

francuskog brod ov lja na Jadranu. Kada su se naoružali,

Senjani su brzo izmakli kontroli austrijskih vlasti. Izgle-

dalo je kao da se duh senjskih uskoka povampirio. Senja-

ni počeše da napadaju mletačku teritoriju i brodove.

Sredinom avgusta 1702. Sen jani na četiri velike naoružane

barke otisnuše se na more sa namjerom da presretnu

apulijske brodove koji su dolazili u Split. Jedna senjska

barka doprla je do same Šolte, ispred Splita.

89

' Početkom

aprila iduće godine jedna senjska barka na kojoj je bilo

dvadeset ljudi pristala je na Korčulu i tu zarobila neke

ljude.

90

' Sredinom juna 1703. na domaku Palerma dvije

" ) Isto, R. 15, 29. septembra 1624.

87

) Documenti... Archivio storico italiano, 1846, 275.

" ) Die Relationen der Botschafter Venedig, Wien, 1866, 208.

") A.S.V., Cinque savi alla mercanzia b. 113, 22. avgusta 1702.

, 0

) Isto,

27.

avgusta 1703.

306



senjske galeote presretaše mletački b rod natovaren uljem ,

vlasništvo španskih trgovaca.

91

' Krajem januara 1704. je-

dan peraški brod koji je plovio iz Splita za Veneciju

naišao je na senjski brod ispred Zadra. Seljaci sa susjed-

nih ostrva pričali su Vicku Bujoviću iz Perasta da su

Senjani zaplijenili dvije tartane i dvije marcilijane i

odmah ih proda li.

92

' Malo kasnije Senjani zaplijeniše tra-

bakulu »San Antonio«, natovarenu uljem.

93

' Zatim u pri-

staništu Drača uhvatiše jedan francuski brod .

94

' Sredinom

avgusta 1704. Senjani zaplijeniše brod »Santa Domenika«,

vlasništvo Đuzepa K ontarinija iz Manfredonije. Po oc jeni

samih trgovaca, Senjani su ugrozili trgovinu između Vene-

cije i Napuljskog Kraljevstva. U Veneciji su bili neobično

zabrinuti zbog sve češćih ispada Senjana i stradanja mle-

tačkih trgovačkih brodova. »Činkve Savi« su mračnim

bojama naslikali stanje mletačke trgovine zbog napada

Senjana. »Posebno je značajan broj mletačkih brodova

koje su Senjani zaplijenili, a posebno onih koji trgo-

vačkim poslom p love u Apuliju i vraćaju se iz n je, odakle

donose ulje za potrebe ovoga grada i države. Ako presta-

ne ova trgovina i plovidba, sama Venecija biće dovedena

u opsadno i bijedno stan je«.

95

' Ako je i djelimično tačna,

ova konstatacija potvrđuje kolike su neprilike Senjani

zadavali Veneciji početkom XVIII vijeka. Mnogo kasnije,

u vrijeme austrijsko-ruskog rata protiv Turske (1737—

—1739), Senjani će započeti borbu pro tiv ulcinjskih gusa-

ra. Mletačka vlada je bila zabrinuta što u njenom Golfu

Senjani i Ulcinjani dijele megdan. Mletački ambasador

u Beču Alesandro Zen (Alessandro Zen), u razgovoru sa

predsjednikom Dvorskog ratnog vijeća i knezom Hara-

kom, isticao je da naoružanje Senjana pro tiv U lcinjana, sa

carevim odobrenjem, teško pogađa mletačke interese na

Jadranskom moru. Ambasador se pozvao na raniji mle-

"') Isto, 2:1. i 24. juna 1703.

Isto, 15. februara 1704. Iz saslušanja Vicka Bujovića.

" ) Isto, 10. maja 1704.

*) Isto , 31. maja 1704

" ) Isto, 29. avgusta 1704.

307



tačko-austrijski sporazum da se Senjanima ne mogu dati

topovi i mun icija.

96

'

Zbog napada Senjana na mletačku teritoriju i bro-

dove došlo je do diplomatske zategnutosti između Aus-

trije i Venecije. Mlečani odgovoriše ravnom mjerom i

počeše da plijene austrijske brodove. Mletački ambasador

u Beču Danijel Dolfin sredinom maja 1703. uložio je

protest predsjedniku Ratnog dvorskog vijeća povodom

piratskih prepada Senjana. On kaže da Senjani »radije

čine rat trgovini Venecije nego neprijateljima cara«.

97)

Zbog učestalih napada Senjana, ambasador Dolfin bio je

i u audijenciji kod cara da mu skrene pažnju na ovu

pojavu . Dolfin je kazao caru da bi ov aj dao dobar

primjer ako bi naredio da se plijen vrati a pljačkaši

kazne, što je u skladu sa ugovorom »k o ji Senjanima

jasno zabranjuje nošenje oružja«. Car je obećao da će

princu Evgeniju Savojskom (Eugenio Savoia) i drugim

odgovornim ličnostima narediti da obuzdaju Senjane.

98

'

I pored tog obećanja, napadi Senjana se ponavljaju.

Na sve mletačke proteste bečkom dvoru dobijan je uvi-

jek isti odgovor: da će austrijske vlasti obuzdati Senjane.

Mlečani su odlučno insistirali da se Senjani ne naoruža-

vaju, na što su odgovorne ličnosti u Beču davale uvijek

evazivan odgovor. To je uvje rilo ambasadora Dolfina da

izvede ovaj zaključak: »Sve više otkrivam da je načelo

ovoga dvora da ne odobri razoružanje Senjana dok se

ne primoraju Francuzi da napuste Jadran i da će svim

mogućim sredstvima voditi rat protiv podanika dvije

krune da ih omete i tako primora da zažele promjenu

države«.

99

' Na ponovni protest Mlečana, car je obećao

da će Senjane povući sa mora i zabraniti im izlazak iz

grada. Ambasador Dolfin nije bio zadovoljan ovom izja-

vom smatrajući je nedovoljnom i kazao je kancelaru »da

se povlačenje Senjana u pristanište, bez slobode da mogu

" ) A.S.V., D. G. f. 234, Beč, 21. decembra 1737. i Beč, 5. aprila

1738.

") Giudici Marcello, I dispaci di Germama dell' ambasciatore di

Daniel Dolfin, 3°, parte I I , Venezia, 1910, 16.

9

) Isto, 75.

*) Isto, 85.

308



izići, samo po sebi razum ije . . . ali pošto su bez plate,

niti ima nekoga ko bi htio i mogao da drži gradsku posa-

du o svom trošku, ovi će se ostrviti«.

100

' Akcije Senjana

uperene protiv Francuza stvarno su pogađale mletačko

brodovlje i ostrvsko stanovništvo. Stanovnici Istre i su-

sjednih ostrva bili su toliko zastrašeni da im je svima

ribarska lađa izgledala kao gusarski brod.

101

' Ta panika

ometala je ljude da se posvete svakodnevnim poslovima.

Ovakva situacija na Jadranskom moru trajala je oko

deset godina. Prepadi Senjana u vrijeme austrijsko-fran-

cuskog rata početkom X V I I I vijeka bili su posljedn ji

ropac slavnog Senja. Pomorci i trgovci se neće više stra-

šiti Senja. To ime ispunjava herojsku istoriju za više od

jednog vijeka. Nema nijednog grada na jadranskoj obali

koji se može podičiti takvom prošlošću kao Senj.

, m

) Isto, 94.

"») Isto, 120.

309



XI I I

POSLJEDICE USKOČKOG DJELOVANJA

Seniski uskoci zauzimaju posebno mjesto u istoriji

Hrvata i ostal ih naroda Jugoslav i je . Uskok je^za genera-

cfje do današnjega-âna ostao popi-g ratnica Sticajem

prilika postali su slobodni prema svakome, država u

državi. Otuda osjećanje poslušnosti i discipline potpuno

su im tuđi. Ćim se osjete povrijeđeni, odmah se pobune.

Njihova ekonomska nezavisnost podstakla je kod njih

posebne moralne sklonosti. Kod uskoka, kao i kod Crno-

goraca, zapaža se staro ranofeudalno shvatanje o radu

koji je nedostojan slobodnog čovjeka. Dostojnije je sa

puškom u ruci živjeti nego znoj u radu prolivati. Kult

herojstva je jedini smisao života. Ako uzglemo u obzir

da su se uskoci pre kalili u ratu protiv islama, daîh je

nadahnjivalo duboko samopouzdanje, da sv h'l; m^jvi^'

i pomorski nastrojeni, onda nam može biti jasno kakvp

je eksplozivna snaga bila akumulirana u toj šaci ljudi.

Senjani ni esu ni hajduci, ni kasniji dalmatinski us-

koci. Nadmašili su i jedne i druge kako taktikom tako

i heroizmom . Sen jski uskoci__sn prvi n.-̂ ši M rv i

za borbu i na kopnu i-naTnoru. Moderno rečeno, to su

prvi naši komandosi. Političke i istorijske posljedice

uskočke borbe daleko prelaze zidine jednog gradića na

Hrvatskom primorju. Nikli u sudarnizrneđn dva svijeta,

hrišćanstva i islama, Istoka

v

i '7% iViHa7T Km ^îu rm ova

i Austrijčr-Jtaegngnicari najžtalnoj straži protiv turskih

ordija, sa~TIspjehom će se skoro jedan vijek nositi sa

Turcima i Svima oniffla~irotr~Stt-4m_s^siiiM'"TfT^v1jali.

310



U lomljenju osmanske moći cijelo jedno stoljeće Senjani

su više dali nego svi pokoreni narodi Balkana zajedno.

Senjska krajina izdvaja se od svih krajina stvorenih na

jugoslovenskom etničkom prostoru. To je bila jedina

krajina koja je ofanzivno istupala protiv turske krajine

u Lici i Dalmaciji. Senjski uskoci su jedini krajišnici koji

su stekli m eđunarodni Zn ačaj. N jihova po java izazvala je,

vremenski i prostorno, zbivanja neuuZliaLa iTistoriii osta-

lih kra jina. Dje lovanje Senjana obuhvatilo j e našu jadran-

sku obalu od Pule do Boke kotorske, teritoriju tri drža-

ve: Venecije, Turske i Dubrovnika. Na tom širokom

području, izuzev dubrovačke teritorije, djelovanje senj-

skih uskoka izazvalo je krupne političke, privredne i psi-

hološke posljedice. Sudbine i životni tokovi pojedinaca

i čitavih generacija odvijali su se u sjenci Senjana.

Voljno ili nevoljno, ljudi su uvučeni u zbivanja i stav-

ljeni pred diferrrnr~ša uskocima ili protiv njih. Svi jet se

opredjeljivao iz gole životne nužde, bez obzira na vjer-

sku, etničku i društvenu pripadnost. Državna granica

između Turske i Venecije u Dalmaciji skoro je nestala.

Pod udarom uskoka, stanovništvo dvije susjedne države

opredjeljuje se za njih ili protiv njih. Saradnja, prijatelj-

stvo i interesi ne poklapaju se sa državnim interesima.

Otuda dolazi do čvrstog povezivanja podanika tri susjed-

ne države: A n^rij pV pnprij p j Osmanskog carstva. Zajed-

nički interesi ujedinjuju ih u čvrst savez, laj savez posta-

je odlučujući faktor u borb i uskoka sa Turcima i Mleča-

nima. Bez toga jpnpmn^ipp 7amigliTi jprtnnvjplrovnu hor~

bu uskokar—SaffićT zahvalju juć i čvrstoj i mnogostrukoj

povezanosti uskoka sa mletačkim i turskim podanicima

omogućena je jedna borba" koia je zapalila Dalmaciju

i bacila je u prividni haos iz kojega se polako knstahšu

lični interesi i opredjeljenja koja postepeno dohijaju

politički karakter. Uskočka borba podijelila je svijet na

dva tabora: za uskoke ili protiv uskoka. Biti za uskoke

praktično je značilo pomagati ih, bilo pasivno, bilo aktiv-

no, i onda biti siguran da ćeš biti pošteđen od uskočkih

napada. Zbog uskočkih prepada u Dalmaciji, seljaštvo

s obadvije strane granice moralo se opred ijeliti za uskoke

ili protiv njih. Stočari, lako pokretljivi sa svo jim stadima,

razbacani po selima i zaseocima teško pristupačnim, malo

311



zavisni od turskih i mletačkih vlasti, iz gole životne nužde

opredjeljuju se za uskoke »i od opljačkanih postali su

pljačkaši«.

1

' Uskočka borba protiv Turaka, započeta iz

političkog odmetništva, prerasta

1 1

jednu hajdučiju čiji je

glavni c ilj p ljačka i otimačina. Ta j karakter borbe ne uma-

njuje njen politički cilj. To je doba viteške pljačke, smi-

sla življenja u samopotvrđivanju ličnog heroizma.

Kao svi veliki pokreti, uskočka borba pokrenula je

mnoge slučajne saputnike, koji- au zloupolriibljuvali ime

uskok. Pod dm

imenom

krile su se mnoge sitne Topuže

koje su se koristile jednim haotičnim stanjem da bi zado-

vo ljile s vo j lopovski instinkt. Anonimni Fjorentinac kaže:

»Pod imenom uskoka ima mnogo ostrvljana sa Krka,

Paga, Raba koji su se sklonili u Senj i na druga dalma-

tinska ostrva potčinjena Zadru, Šibeniku, Trogiru, Splitu

i Hvaru. Pljačkaju peba-sa-bruduva koji dolaze u Dalma-

ciju i poslije krive Senjane«.

1

' i turski zulumćari oblačili

su se u uskočku odjeću i pljačkali nedužne seljake.

Protiv takvih »uskoka«, Senjani su se odlučno borili bra-

neći ugled i čast svoga imena.

Gotovo od same pojave uskoka javljaju se njihovi

jataci i saradnici na mletačkoj i LurskoJ Lei'iLoriji. To je

bila odlučujuća činjenica za održavanje i rasplamsavanje

uskočkog pokreta. Dbbrim dijelom porijeklom iz Dalma-

cije, uskoci su bili krvnim i prijateljskim vezama pove-

zani sa Dalmatincima. Generalni providur Kristifor Vali-

jer morao je priznati »da nema nijednog podanika koji

nema ili brata, ili sina, ili rođaka uskoka«.

3

) Blagodareći

toj činjenici uskoci su na mletačkoj teritoriji stvarali

stalne baze. »Zadržava ju se na mnogim ostrvima, naročito

na Braču, koji je njihovo gnijezdo i stalno sklonište i

može se nazvati Novim Senjom, jer ne samo da tamo

stanuju, nego tamo dovlače plijen, gdje ga dijele, tamo

dovode roblje i daju ga na otkup i drže ga u nekim

pećinama dok se ne otkupi. To se događa zbog blizine

') K . Horva t, Mon. uscocch. I, 156.

2

) Starine IX, 180.

3

) G. Novak, Commissiones V , Iz relacije Kristifora Va lijera iz

1596, 179—216.

312



ostrva Hvara :;a kopnom, odakle dovlače plijen i bez-

bjedno ga odvuku kada bježe pred kapetanom protiv

uskoka«.

4

' Mlečani su rano zapazili da uskoci sami, bez

podrške mletačkih podanika, »ne bi učinili ništa«.

5

' Sta-

novništvo ih je snabdijevalo namirnicama, otkrivalo im

kretan je mletačke flote i karavana. Češće puta zajedno

je sa uskocima učestvovalo u prepadima, podsticalo ih

na poharu, pa čak i gradilo barke za njih. Plijen je bio

glavni mamac za saradnju mletačkih podanika sa usko-

cima. Providur Valijer (Valier) je kazao: »Ono što je

najvažnije, mnogi iz koristi i blagodeti koje dobijaju

učestvujući u plijenu, pomažu ih i štite i tako učestvuju

u nepravičnoj koristi; nema sile koja bi ih u tome spri-

ječi la. «

6

'

TTrrVr rnlrtnrlrih pndnnilrn u prrpndimn nn tiirnl-nj

teritorij i teško je padalo Veneciji. Mletačka vlada morala

je priznati da-svaka Uskočka »namjera srećno završi bez

ikakvog otpora. Zato postaju sve smjelij i i uspješniji

zbog dosluha, kako se kaže, koji imaju sa našim poda-

nicima. Piše nam knez Brača da stalno stanuju na ovom

ostrvu u velikom bro ju, dovlačeći tu plijen , a ostrvljan i

ih pomažu barkama i l judima«.

7

' Pred jedinstvenim fron-

tom Senjana i svojih podanika Venecija je praktično bila

nemoćna. Osude na vremenske kazne, pa čak i smrtne,

nijesu mogle zastrašiti jedan narod koji je krvno i politi-

čki bio čvrsto vezan za uskoke. Na pojačane uskočke akci-

je Venecija je odgovori la povećanjem svoje tiote i naja-

mnika. Krajem 1588. sauro broj mletačkih gal'ija poveća«

se na šest.

8

' Od tada mletačka flota angažovana u bo rbi

protiv uskoka stalno ce rasti, ali uspjeha nece biti. Kra-

jem X V I vijeka- mluUčka lalna fluta brujala je 15 galija,

50 barki, sa posadom od 800 najamnika Italijana, Alba-

naca i Hrvata. Godišnji trošak za ovo liku flotu bio je

dovoljan za jedan »pravičan rat«, kako je Minučo iro-

4

) Isto.

5

) A.S.V., Consiglio dei Dieci, Laittere di rettori b. 306, Pontadura,

18. februara 1566,.

") G. Novak, Commissiones V, 179—216.

7

) A.S.V., S. secr. R. 86, 28. oktobra 1587.

8


313



nično primijetio. Venecija je godišnje trošila 25000 du-

kata »bez ikakvog rezultata«. Generalni proviđur Valijer

je otvorenije od ostalih mletačkih podanika, kazao: »Tač-

no je da rad ije podsjećam Vašu uzvišenost na neke m jere,

jer izgleda da dotaći ranu bez primjene lijeka znači uči-

niti je mučn ijom i bolnijom . Sve ono što se moglo uraditi

pokušano je i sve preduzete mjere za 60 godina nijesu

uspjele«. Valijer je smatrao da najbolji način borbe pro-

tiv uskoka je raspisivanje ucjena na njihove glave, uvjeren

da će jedan siromašni narod biti pohlepan na novac.

9)

Ali ni raspisivanje ucjena nije dalo željene rezultate.

Takve »bijedne izdajnike« čekala je sigurna smrt. Nare-

đenja mletačke vlade o kažnjavanju uskočkih jataka po-

navljače se sa tvrdogkrVom upornošću sve do početka

uskočkog rata, slu Samo potvrđuje nemoć Venecije da

odvoji svoje podanike od uskoka. Kepublika je pred Tur-

cima uvijek krila da njeni podanici sarađuju sa uskocima

i to odlučno demantovala ponavljanjem tvrdnje da to

rade turski podanici. Sultanovi podanici bili su angažo-

vani na strani uskoka iz istih razloga kao i mletački

podanici. Mnogi Turci, prepušteni zloj sudbini krajišnika,

pregovaraju sa uskocima o nenapadanju. Sredinom 1582.

godine, posredovanjem Nikole Katića, sudije iz Novi-

grada, sklopljen je ugovor između aga iz Karina i uskoč-

kih starješina. Age se obavezuju da neće napadati uskoke

prilikom njihovog prolaska preko teritorije Karina i da

će ih pomagati, a uskoci su obećali da ih neće plijeniti.

Uskočke starješine obraćale su se agama pismima pisa-

nim »in lingua serviana«, sa pečatima.

10

'

Uskočke veze sa turskim podanicima bile su daleko

intenzivnije nego sto se to može zaključili na obnovu

pristupačne grade koja je sva mletačkog porijekla. Mleča-

nima je bila poznata saradnja uskoka sa turskim poda-

nicima. Providur Nani piše: »Kada uskoci idu da haraju

po turskoj zemlji, idu sa takvom sigurnošću kao svojim

kućama, jer u svakom mjestu imaju prijatelje i rođake

koji ne samo da ih štite, pomažu i drže sakrivene, nego

') G. Novak, Commissiones V, 179—216.

'") A.S.V., Archivio dei baili veneti a Constantinopoli (—A.B.C.)

f. 305, Rab, 25. juna 1582. Iz saslušanja Nikole Katića.

314



im daju plijen u ruke. Ovo ne čine samo morlaci, nego i

sami Turci, njihovi prijatelji, a rođaci plačeni od njih

učestvuju u diobi plijena«.

11

' Veći dio fratara i drugih

crkvenih ljud i aktivno je pom agao uskoke. OM ~su se

zalagali u

austrijsl^pod5nsTvo7Trogiranin Benio Rotondo uspio je

da -efcr̂ et morlačkih sela postanu austr ijsk i vazali, uz

danak od jednoga cekina od kuće, pod uslovom da ih

uskoci ne napadaju. Nadvojvoda Karlo podario je privi-

legije morlacima u okolini Trogira i naredio predstavni-

cima u Senju da ih uskoci ne napadaju. Rok ovog ugo-

vora isticao je 5. maja 1580. godine, i Rotondo je primio

ugovoreni tribut od vlaha.

12

' Mlečani su ocijenili da je

ovo upereno protiv njihovih interesa. Vlasi u okolini

Trogira uživali su filuridžijske povlastice i plaćali filu-

riju sultanu. Koristeći izuzetne pogodnosti ljetn e i zimske

ispaše, oni su bili lojalni prema Turcima, »kojima svake

godine plaćaju tribut, jedan dukat po glavi za račun

sultana, ali iz straha od uskoka pokazuju poslušnost

prema njima«.

13

' Jednom utvrđena zavisnost vlaha od

uskoka strogo se poštovala. Svaku neposlušnost uskoci

S U k a ž n j a v a l i ^ T a l f o S l i p o r e t k o m 1 5 Q 7 s v i r e p o s a s j e k l i

moriake »koji su se udaljil i od njihovog prijateljstva«.

Prema procjeni Mlečana, Austrijanci su od turskih poda-

nika u Dalmaciji godišnje izvlačili 12000 talira, odnosno

tri talira po kući. Narod je ovaj porez nazvao: zadužbina

za carevu dušu. Uskoci su pokušali da ovaj tribut namet-

nu i ostrvljanima, ali ne u novcu, nego u namirnicama.

Gotovo svi turski podanici od Trogira do dubrovačke teri-

to ri je plaćali su uskocima godišnji tribut sve do ^početka

uskočfcfe raia.Jednostavno rečeno, morlaci su bili »opo-

režSvani da ih ne bi harali«. Ti stočari, koji se sa svojim

stadima kreču od mora do planine, našli su se ukliješteni

između uskoka i Turaka. Moralo se opstati po cijeni

iskupljenja od uskoka i formalne lojalnosti prema Tur-

") G. Novak, Commissiones V, 15—36. Iz relacije Feriga Nama

od 10. decembra 1591.

,2

) R. Lopašić, Spomenici hrvatske krajine, knj. I, Zagreb, 1884,

81—87.

") G. Novak, Commissiones V, 62—65. Iz relacije Danijela Dolfina

od 25. aprila 1593.

315



cima. Oni su bili nepresušna rezerva koja je liferovala

uskoke. Svaki gubitak stoke gonio ih je u Senj.

Prepadi uskoka pokrenuli su na seobe mnoge turske

podanike, bilovna-jiuiil. i j>.lui liiln na iiilelaefa-teritoriju.

Uzroci~se©ba"TTTogirsu biti različiti, od neposrednih suko-

ba sa Turcima do vrbovanja raznih zvanih i nezvanih

posrednika. Unezvijereni Turci su češće puta zbog uskoč-

kih napada iskaljivali svoj bijes na svojim podanicima.

Početkom aprila 1583. morlaci, pritisnuti turskim nasi-

ljem, ustadoše i ubiše trideset Turaka a veliki broj pre-

dadoše uskocima. Ovo je bio jedan od onih seljačkih

buntova u kojima se nagomilano nezadovoljstvo isprazni,

»ne mogavši više podnositi drskosti, silovanje žena i dru-

ge nepoštene stvari koje im čine, tako da su ih primorali

da se okrenu uskocima«. Bojeći se turske odmazde, oko

300 porodica uteklo je u Hrvatsku.

14

' Veći broj tih bje-

žanja iz Turske u Austriju nije zabilježen, dok o seobama

na mletačku teritoriju ima mnogo više pomena. Venecija

sistematski radi na naseljavanju svojih posjeda u Dalma-

ciji. Samo od 1580. do 1620. godine Mlečani su naselili

oko 36 sela i zaselaka, uglavnom sa turske teritorije.

Izbjeglice iz Turske Mlečani su rado primali, iako je

među njima bilo raznih kriminalaca i badavadžija, tako

da se zemlja napunila onih »koji više žive od pljačke

nego od oranja i neki vjerujuju da su u dosluhu sa

uskocima«. Zemlja data ovim izbjeglicama zapuštena je

i pretvorena u pašnjake.

15

' Ti stočari i poslije prelaska na

mletačku teritoriju nijesu se rado hvatali motike. Drugo

privređ ivanje osim stočarstva nijesu cijenili. Takođe,

mnoge ubojice koje su utekle na mletačku teritoriju ni-

jesu tu dugo ostale. »Ni jedan se nije zadržao ni godinu,

nego je prešao u Senj«. Uskočki prepadi i seobe doveli

su do pada proizvodn ih sfHitga. Zato su Turči7~da~"bi

održaii Visinu feudalne rente, bili prinuđeni da pribjegnu

vanzakonskim"mj^rrvrnn P ^ t i v r^ij^Vn f ju |i...i

nove seofee i frjezanja. Dosp jelo se u jedan začarani krug

iz ko jeg n ije bilo izlaza.

—

" ) A.S.V., A. B. C„ f. 305, Zadar, 24. aprila 1583.

15

) I. glasnik 1—2, 1960, 136—137.

316



Bilo je i pokušaja da se morlaci privole na seobu u

Italiju. Neki Trogirani zauzimali su se da presele seljake

iz sela Vratkovića u Toskanu, ali su mletačke vlasti pre-

sekle t aj plan .

16

' Makarski knez Tadija Kačić živo je radio

da se sa svojim ljudima preseli na mletačku teritoriju.

Venecija je prihvatila ovaj predlog s tim da se seoba

izvede postepeno. Došljaci su naseljeni na Brač i u Istru.

Do seobe, mletačka vlada je knezu Tadiji dodijelila platu

od 20 dukata mjesečno.

17

' Omiški knez Alvize Krizantić

pregovarao je sa nekim hercegovačkim starješinama o

seobi 60 porodica u mletačku Dalmaciju pod uslovom da

sposobni muškarci budu uvršteni u miliciju. Mletačka vla-

da odobrila je seobu. Predviđeno je da se na Brač useli

15—20 porodica a ostali u Istru. Nije poznato da li je do

seobe došlo. Zbog seobe neki turski krajevi bili su pusti.

Anonimni Fjorentmac navodi da su uskoci sukanu »rasč-

lili Liku i Krbavu potpuno«. Krajem marta 1605. godine

Turci su se-žnlili Mlpčnninia da a u uskočki prepadi na

tursku teritoriju izazvali »znatan gubitak sultanovih pri-

hoda i da podložnici u tri sandžakata: Albaniji, Kljsn i

Krki su še raselili samo zbog uskoka«, Lavina uskočkog

udara bila je kao neka elementarna pojava od koje su

ljud i bježali-glavom bez ubziia.

Za odbranu granice Turci su organ i zo va lip an dure,

tzv. serezane. Ali se ova pandurska služba brzo izvitope-

rila i istopila. Umjesto da gone uskoke, serezani sa njima

sarađuju, ili bježe na mlelačku teritoriju. Sredinom juna

1590. godine pogranični starješina martoloza IVlllin, mače

plaćen, ponudio se da služi Veneciju, mada je nanosio

velike štete Mlečanima. Za Milina se kod generalnog

providura zauzeo hvarski biskup Petar Čedolini. On jeukazivao providuru da bi Milin sa 200 martoloza i toliko

porodica prešao na mletačku teritoriju, od čega bi Repu-

blika imala velike koristi u svakom pogledu. Takođe,

jedan starješina serezana molio je generalnog providura

da se sa 20 porodica, oko 200 žitelja, preseli u raseljeno

selo Radovin. Generalni providur smatrao je da ih je

bolje naseliti u Istru.

" ) A.S.V., S. secr. R. 93, 5. avgusta 1600.

I 7


317



Slično Turcima,JJMlečani su pokušali da svoje poda-

nike organ izuju u borET proliv lis kuka, ali u tome n ijesu

uspjeli. Profa-v luisk ili zulumćara svi su rado išli, ali pro-

tiv uskoka rijetko, samo u izuzetnim prilikama kada su

ih Senjani svojom bahatošću izazvali. Generalni providur

Dolfin tačno je zapazio: da uskoci n ijesu počeli da postu-

paju drsko sa mletačkim podanicima, »do smrti vrije-

đajući građane, bili bi gospodari njihove duše«.

18

' Pone-

kad je dolazilo do okršaja između uskoka i ftiletaćklh

podanika, ali to su bili izuzeci. Istina ie bila da sp~»ritava

Dalmacija dobrovoljno i potpuno pokorava ovim lopo-

vima i taj svijet živi sa ovom jerešću, da tako kažem,

uv jeren da od prisustva uskoka zavisi spas i očuvanje ove

pokraj ine«.

19

' Vrijeme je potvrdilo da se narod nije varao

što je uskoke smatrao svojim zaštitnicima. Strah nije

mogao narod čitave jedne pokrajine držati uz uskoke.

Postojali su dublji društveni, politički i psihološki razlozi

da se mletački podanici listom opredijele za uskoke.

U očima Dalmatinaca, Osmansko carstvo bilo je kao

kakva neman koja je čitav vijek otkidala komad po

komad od njihova tijela. Svoju ukorijenjenu mržnju

prema Turcima Dalmatinci su manifestovali kao podršku

svakoj borbi protiv islama. Uskoci su bili hrišćanski

osvetnici u borbi protiv Turaka i zatrrth mIhihI iii'.'i s\

rp

-

srdnojjomažu.

Iako se Venecija našla u ratu sa uskocima, i zbog

njih se sukobljavala sa Turcima, uskočki napadi na tur-

sku teritoriju koristili su Republici. Posljedice lavine

turskog udara, koja je doprla do samih zidina dalmatin-

skih gradova, odmah će se odraziti na privredu Dalma-

cije. Razbijeno je privredno jedinstvo primorja sa zale-

đem. Pag i Rab, do turskih osvajanja bogata i dobro

naseljena ostrva, počeli su naglo da siromaše i raselja-

vaju se kad su Turci zauzeli »Murlakiju«, odakle su

ranije razna roba i namirnice stizale na ostrva. Najbo-

gatije i najnaseljenije dalmatinsko ostrvo srečtinom XVI

vijeka bilo je Krk. Na ostrvu pasla su velika stada ovaca.

" ) G. Novak, Commissiones V, 223. Iz relacije Vetora Dolfina od

29. decembra 1597.

") Isto, 51. Iz relacije Almora Tjepola od 31. januara 1543.

318



Svake godine u Marke se izvozi po pet do šest brodova

vune. Prodiranje Turaka u Dalmaciju zaustavili su usko-

ci. Oni su potpuno razbili tursku krajinu u Dalmaciji.

Zbog uskočkih napada, Turci nijesu u Dalmaciji mogli

stvoriti vojne baze prema Veneciji. Oprobani turski

sistem da na granici drže martoloze i akindžije, koji su

stalno provaljivali na susjednu teritoriju i pripremali put

turskoj vojsci za konačno osvojenje, ovaj put je bio pot-

puno onemogućen. Uskoci_aii skrhali tursku moć i gacdpst

u Dalmaciji. Krajem XVI vijeka Turci se nijesu osjećali

na mletačko-turskoj granici u Dalmaciji. Providur Đulio

Kontarini (Giullio Contarini) kaže: »Turci na onim grani-

cama sada žive mirno da upravo izgleda u njima zbrisan

onaj, po prirodi, oholi turski ponos«.

20

' Neki mletački

funkcioneri p-ledali su na uskoke kao na primHnp savez-

nike u befbi^protiv i uraka. Kristifor Valijer , iznoseći

svo j sud cr uskocima kao jedno opšte shvatanje, kaže:

»Prema vjerovanju mnogih bilo bi štetno i opasno kada

se Turci i morlaci ne bi bojali uskoka, što ih drži daleko

od obale i primorava da napuste svoju zemlju«. Da nije

uskoka, Turci i morlaci bi pustošili granicu, koja bi

ostala pusta dok sada seljaci mirno obrađuju svo ja

pol ja.

21

' Mnogo veći značaj uskoci su imali u vezi sa

djelovan jem turske flote i gusara na Jadranskom moru.

Da n ije bilo uskoka, turske fuste bi se razm iljele Jadra-

n o m ^ - .

Suzbijajući u prvom redu tursku moć u Dalmaciji,

uskočki napadi bili šu upereni protiv luiskih pomorskih

baza i izvoznih luka nar-Ja tiranu. Tu jć uv ijetrtrfo bogat

plijen . T r f j e dovelo rln oparlanja Jj^nvarkng prometa U

M ak ars ko jin aN er et vi Turski trgovcTsirTi a/ili s m um ije

luke. Otvaranje splitske skele, dobro z^ fir fp e Kila je

jedna od posljedica uskočkih napada. Turski trgovci na-

puštaju -svo je skele i dolaze u Split, Sibuitk-i—Zadar.

Uskočki prepadi nTjesU pogađali unviedU iiijiJiiuti dal-

mat inskog £rada izuzev Šibenika u č i j o j

-

su oko lini

uskoci ČesIT) upi.riinli tili un N j . prm-l-1.1 i u li i » liji mut

u namirnicama, »jer čim se u zemlji pronese vijest da je

20

) Isto, 234. Iz relacije Đulia Kontarina od 19. septembra 1598.

l

) Isto, 179—216. Iz relacije Kristifora Vali jera od 1696. godine.

319



neki kara van razbijen, jadni morlaci se ne usuđuju da za

r l l l g rv r l o r t l i n a n h - l l i i , m I rr vj ' i i l i u l j ^ l j d o l a z e S a

velikim-strahom, poštu au uakuii uvijek u onome kra-

ju«."' Nasuprot Šibeniku, Split je u jeku uskočkih pre-

pada doživio privredni procvat. Za taj uspjeh Split u

prvom redu duguje lisknrimg *

Uskočki prepadi doveli su Hr> r

a 7

aranjn prai^v^dnih

snaga u Dalmžtciji, i to najviše na selu. Narod je uspravno

i hrabro {Odnosio sve teškoće nemaštme, gladi i oskudice.

»Rečena provincija Dalmacija uistini nalazi se mnogo

tužna i izmučena. Dovedena je u jedno bijedno stanje,

što je prouzrokovano i djelimično potiče zbog pretjerane

oskudice prošlih godina i djelimično zbog uskočkih šteta.

Tačno je da zbog skučenih granica onih gradova, poslije

posljednjega rata, podanici počinju uveliko da osiroma-

šuju, ali od prije malo vremena toliko su osiromašili da

je to krajnja bijeda. Videći da su dovedeni do krajnje

nesreće, a posebno plemići, žive nemirne duše i malo su

odani Vašoj uzvišenosti, pokazujući da žele promjene«.

23

'

Privredna kriza u koju je zapala Dalmacija zaoštrila je

stalešku borbu između plemstva i građanstva, ali se sve

završavalo sitnim i strasnim kavgama dva vladajuća sta-leža. Strah od puka gonio ih je na kompromise i spora-

zume. Prevratnička raspoloženja nijesu bila tuđa ni plem-

stvu, ni građanstvu. To je bilo nezadovoljstvo očajnika

koji nastoji da se izvuče iz nesreće, ali ne zna kako.

Opozicija plemstva i građanstva nije imala određen poli-

tički program. Venecija, kao osvajačka država, čvrsto je

u rukama držala kormilo i nije dozvoljavala iznenađenja.

Uskočki napadi na tursku zemlju doveli su do masov-

nog odvjođenja Hudi u Ropstvo,

bež

obzira na vjerskui etničku pripadnost. Rob za ratnike Kao što su bili uskoci

nema ČTi'umi vrijednosti. T>sim da ga proda ili dade na

otkup. Za čitavo vrijem e uskočkop f j j f " d ' ^ ^ r i j "

u ropstvo i davanje na otkup bilo je normalna i moralna

pojava. H vatan je tiudi i odvodeni e u ropstvo "stvarno je

stimulisalo uskočku bmbu, jer se /a ruba uzimao dobar

otkup ili se prodavao po povoljnoj cijeni. Prvi pomeni

" ) Isto, 145. Iz relacije Niko le Bragatina od 18. decembra 1595.

23

) Isto, 251—252. Iz relacije Zvana Bemba od 11. septembra 1598.

320



o uskočkom robiju i otkupu potiču iz vremena najranijih

uskočkih akcija. Godine 1524. Senjani su u samom prista-

ništu Zadra uhvatili neke turske trgovce i odveli ih u

ropstvo.

24

' Sred inom marta 1526. providur Krka otkupio

je tri Turčina od Senjana.

25

' Prema mletačkim izvorima,

u maju 1527. zarobljenici se pobuniše, ubiše stražare i

dokopaše se kaštela, ali su bili brzo savladani.

26

' Od tada

pa sve do kraja uskočkog djelovanja, u S<žnju je stalno

bilo zarob ljenih Turaka. Ponekad je bilo i do 600 robova.

Otkup robija se vršio u Senju ili na kojem bilo ugo-

vorenom mjestu. Ljudi su masovno odlazili u Senj da

otkupe svoje mile i drage. Providur Krka je pisao 1559.

godine: »Prije izvjesnog vremena zaveden je običaj da

mnogi rade na otkupu zarobljenih turskih podanika iz

uskočkih ruku. Zbog toga idu ili šalju nekog u Senj ili

druga mjesta«.

27

' Uskoci i Turci su se zvan j e r " ^^ tTrp

1

'

da pregovaraju o otkupu robija. Početkom 1590. Đuro

Danicic pregovarao je u Ljubaču, na mletačkoj teritoriji,

sa predstavnicima ličkog sandžak-bega o otkupu robija.

Ugovoreno je »da robovi sa jedne i druge strane mogu

slobodno donijeti otkup i da se ne stavlja tako visoki

otkup siromašnima, nego koliko može svako dati prema

svojim mogućnostima«. Daničić je dočekan sa velikim

počastima. »Turci i morlaci, podložnici i robovi njegovi,

pored onoga što su dali kao otkup po računu poklonili

su mu raznu robu u vrijednosti od pet stotina dukata«.

Primljen je bolje nego da je došao sandžak-beg. Turci i

uskoci su se bogato gostili i vese lili. Pr ičalo se_da je Dani-

čić spavao u istom krevetu sa jednim Turčinom. Poslije

sastanka uskoci su se zadržali još nekoliko dana, slobo-

dno se kretali po turskoj teritoriji, i Turci su ih svuda

bogato gostili. Sa znanjem i odobrenjem Turaka, Daničić

je obišao sve kaštele na granici. U znak pažnje prema

24

) M. Sanuto, I Diarii, tom 36, 450, juna 1524.

25

) Isto, tom 41, 138, 24. mart 1526.

" ) Isto, tom 45, Krk , maja 1527, 130.

" ) A. Tenenti, Cristiforo da Canail, 141 u nap. 36. Iz izv ješ taja

Anđela Gradeniga od 16. jula 1559.

21 Senjski uskoci 321



kliskom begu Halilu, Daničić mu je poklonio četiri roba

hrišćanina i mnoge druge stvari.

2

®'

Za zarobljene ugledne mletačke funkcionere uskoci

su tražili visok otkup. Za jednog uhvaćenog advokata i

njegovog sina uskoci su tražili 5000 dukata.

29

' Ko se nije

mogao otkupiti završavao je život u sužanjstvu ili kao

rob. Rob lje se najviše izvozilo u Italiju. U kupovanju

robija učestvovao je i papa. Početkom 1588. mletački

ambasador u Rimu Đovani Griti (Giovanni Gritti) saznao

je da je papa naredio da se kupi 200 zarobljenika Turaka

i morlaka u Senju i Rijeci.

30

' U jesen jedan đenovski

trgovac kupio je u Senju veliki broj zarobljenih Turaka

i martoloza.

31

' Sredinom novembra 1603. u Senj su stigli

neki Pu ljezi da od uskoka kupe sve mlade m orlake i mor-

lakinje. Fra Paolo Sarpi i drugi intelektualci Italije ustali

su protiv prodaje hrišćanskog robija. Na osnovu pristu-

pačne građe nije poznato kolika je bila cijena roba ili

visina otkupa. Na osnovu jednog svjedočanstva iz sre-

dine decembra 1616. safhajemo da je jedna uskočka bar-

ka zaplijenila nekoliko bracera i zarobila posadu od 11

ljud i. Uskoci su trojicu zarob ljenika odveli sobom a osta-

le su pustili pod uslovom da u roku od mjesec i pu done-

su otkup od auu dukata za svih jedanaest ljudi. Tuni su

po pravilu sve'̂ zarobljener us'koke davali rta 6tkup ilT ih

jednostavno oslobađali iz straha od osvete. Ponekad su

i Mlečani na intervenciju Turaka oslobađali uhvaćene

uskoke. Mlečani su obično vješali uskoke ili ih okivali

na galijama. Uskoci su preduzimali sve mjere da oslo-

bode uhvaćene drugove ili da bar njihovu mrtvu glavu

ne ostave u rukama neprijatelja. Leševe svojih mrtvih

drugova sahranjivali su na skrovitim mjestima a kasnije

su njihove kosti prenosili u Senj. Borba na život i smrt

povezivala je uskoke neraskidivirtl vezama solidarnosti

i čovječnosti.

Uskočka borba donijela je niz pojava izuzetnih u

isto riji H rvata i ostalih naroda Jugoslavije. R ijedak je pri-

a

) I. glasnik

1—2 1960,

139. A.S.V., A.B.C. f. 305, Zadar, 16. i 19.

januara 1590.

M

) K . Horvat, Mom. uscocch. I, 316.

*>) A.S.V., D. R . f. 21, Rim, 27. februara 1588.

31

) A.S.V., E.

P.

R . 9, 9. oktobra 1590.

322



mjer u istoriji da je jedna vojska sa bazom u jednoj

državi boljka-dugo operiaala na iLiilullji dvije druge

države. Poprište uskočkih akcija bila je Dalmacija. Kori-

s teci—Sve prednosti geopolitičkog položa ja tri susjedne

d r ž a v e U s k o c i Sli d n s a v r š e n s t v a n a v r š i l i g p ri le lH J a r i n

ratovanja. Istovremeno unijeli su razdor između dvije

susjedne države. Toliko su bili srasli sa narodom da je

praktično teško bilo povući gianico između profesional-

nih uskoka i iijiliuvili jataka i saiadnika u ualmaciji.

Uvijek su uspijevali da izbjegnu idenufikovanje, zametnu

trag i ostave neprijatelja u nedoumici ko je izvršilac

akcije. Vjerovatno je Ibrahim-paša najbolje okarakteri-

sao jedno haotično stanje kada je kazao: »Tvrđava Senj

je kao četka koja se nalazi između dvije strane. Kada

uskoci napadnu naše podanike, izvinjavaju se sa vama

tvrdeći da su to naprav ili m letački podanici, a kada

naprave neku štetu vašim podanicima, tvrde da su bili

naši ljud i i na taj način su postali nepodn oš ljivi«.

32

'

Očigledno je da su uskori " borH stakli

toliko političko iskustvo da su uspijevali da unesu razdor

između Venecije i Osmanskog carstva. Time su paralisali

njihovu saradnju protiv sebe. Istina, Re.puhlika sp. nije

usuđivala Ha zvanično sarađuj e sa Turcima protiv usko-

ka, ali njeni predstavnici u Dalmaciji nijesu se od toga

ustručavali. Od takvih postupaka svojih ljudi zvanična

Venecija se uvijek mogla ograditi.

Uskoci su bili strašan instrumenat u rukama austrij-

skog dvora. Kako mu je kada bilo potrebno, car je prao

ruke od uskoka i koristio se njihovim uslugama^Mleta-

čka vlada nikada nije mogla da dokaže povezanost izme-

đu austrijskog dvora i uskoka. Dvor je uvijek pronalazio

neki valjani odgovor koji je mletačke argumente činio

besmislenim. U V eneciji se postepeno formiralo m išljenje

da dvor pomoću uskoka jednostavno nastoji da finan-

sijski iscrpe Veneciju. Mletački ambasador Đirolamo

Soranco (Girolamo Soranzo) je kazao: »Čitava austrijska

kuća osjeća nezadovoljstvo i zlovolju zbog posjeda koji

pravedno uživa ova uzvišena Republika u Golfu i čini

J2

) Isto, R. 14, 18. maj 1600. Prilog pisma Ibrahim-paše iz Beogra-

da bez datuma.

323



se ovim vladarima da čestim uskočkim prepadima na

izvjestan način ometaju miran posjed Vaše ekselencije,

da vrše nasilje nad njenim posjedovanjem«. Austrijan-

cima čini osobito zadovoljstvo da Venecija troši nagomi-

lano bogatstvo.

33

' Sigurno je da nijedan rat Veneciju nije

stao koliko borba protiv uskoka. Tek kada je Republika

zbog uskoka stupila u rat sa austrijskom kućom, kona-

čno je riješeno uskočko pitanje.

Jedan vijek uskoci su bili predstraža hrišćanstva

protiv islamarKada je austrijski dvor plaćao danak—sul-

tanu, uskoci su čitavoj Evropi pokazali da se mogu

uspješno nositi sa Turcima. Uskoci nestaju sa istorijske

pozornice kada je Austrija, kao rižeiiaiudlia država sTOo-

gla dovotino anaac da se odupre iktnandmu carstvu.

Tursko-aoslrljslu rpt I H

1

^ — u s p o s t a v l j a ravnotežu

snaga' između Au strije T Osmanskog carstva. T o je bio

krupan spoljnopolitićki događaj za hrršćanski svijet.

Uskoci, dotadašnja predstraža hrišćanstva, gube značaj

i po sta ju izvor necfahiinnsti između hrišćanskih država.

Zato austrijski dvor pristaje da se liši njihovih usluga,

iako su joj uskoci još uvijek bili potrebni u borbi protiv

Venecije zbog prevlasti na Jadranskom moru. Uskoci su

neporaženi sišli sa istorijske pozornice. Njihova borba

je zadivilaTirišgaaski ovijot. Njihovo-ratno iskustvo je

velika p ^ v V a rift <-»HWnjn><i foWr.r- n n tn bez

obzira na tehnički napredak.

M

) Fontes rerum austriacaifui»; vol. 26, Wien, 1866, 30. Iz re lacije

Đirolama Soranca od 11J septembra 1614.

324



R E G I S T A R

LIČNA IMENA

Abdi-čauš — 221

Ahmet — 213, 215, 217

Alberi Eugenio — 47, 48, 142,

143, 148

Alberti — 270

Aldo Stela — 74

Aldobrandi Cinti — 184, 201, 208

Aleksandar (Alessandro) II —

51

Alesandro Vičenco (Alessandro

Vicenzo) — 128, 129

Ali-paša — 83

Amenčić Pavle — 301

Antoljak Stjepan — 9, 38

Auersperg (Auersperg) Vajkard

— 102

Ausiperger — 246

Badoer Alberto (Badoer Alber-

to ) — 53, 120, 121

Badoer Anzolo — 188

Badoer Frederiko — 79

Bađen Đorđe — 173

Bairbaro Alvize (Barbaro Alvi-

se) — 26

Barbaro Antonio Mark (Barba-

ro Antonio Mare) — 142

Barbičo — 248

Barbo Danijel — 195—197, 200

Barvinc (Barvvinz) — 273

Batista Johanes — 22

Battistella Antonio — 78, 288,

289

Bek Marko — 301

Belenjo Antonio — 208, 209

Bembo Đovani — 171—177

Bembo Zvane (Bembo Zvanne)

— 27, 41, 159, 185

Bertele Tommaso — 56

Boldu Benedeto (Boldii Bene-

detto) — 232

Bonomo — 261

Borgeze (Borghese) — 249, 297

Borovac — 299

Bratulić Vjekos lav — 300

Brtueević Fran jo — 149, 157,

158, 225

Bujović Vicko — 307

Bukovac Miloš — 173, 174

Bukovac Stefan — 302

Busanić Maitija — 21

Buzenelo Alesandro (Busemello

Alessandro) — 132

Camera Adele — 284

Chabod Federico — 49, 222

Cozzi Gaetano — 154, 287, 293

Crnojević Mihailo — 150

Cedolini Petar — 147, 317

Česi Roberto — 8, 48, 49 50, 52

Čiprijano (Ciprianno) — 135

3 5



Frankopan Anž — 12

Frankopan Berndardin —

12—14, 16—

Frankopan Krsto — 14, 15

Frankopan Stefan — 75

Frankopan Vuk — 19

Frastić — 299

Frletić Andija — 238, 302, 304

Frletić Vuk — 298, 299, 301, 302

Gabrijel (Gabrillo) — 220

Gaeta Franco — 21, 57

Gašić Sigismund — 233

Gezeman Gerhard — 32, 36, 37

Gmi Paolo — 242

Grajcijani Marija Antonio (Gra-

ziani Maria Antonio) — 49,

153, 158

Gradenigo Vičenco (Gradenigo

Vicenzo) — 117, 11«, 123, 124,

134

Grdović Božo — 174

Grgeto Anđelo — 150, 151, 152

Grenvila (Grenvilla) — 78

Grigorio (Grigorio) XIII —98,

101, 145, 146

Grimani (Grimani) — 49

Griinani Marino — 49

Grimani Pje tro (Grimani Pietro)

— 293

Grimani Vičenco — 209

Griti Đovani (Gritti Giovanni)

—

146,

322

Gundulić Pavle — 239

Gvardija Andrea Đovani (Guar-

dia Andrea Giovanni) —

226—229

Hajduk Đuriša — vidi Hajduk

Juriša

Hajduk Juriša — 173, 203, 205,

219, 227—230, 232, 233, 235,

Ham er Josef — 294

Harak — 295, 296, 298, 307

Hasafer-čauš — 133

Heles-beg — 236

Herberštajn Fridirih — 178

Herceg Stefan — 108

Horvat Karlo — 6, 7, 29, 34,

35, 39, 53, 98, 99, 101, 102,

125, 129, 140, 150, 151—155,

157, 158, 160, 168, 170,, ,171,

178, 179, 182, 184, 185, ii88,

1,91, 193—1%, 198, 200—203,

205—208, 210, 21ll, 224, 235,

275, 277, 278 , 282, 285, 289—

—291, 294, 300—302, 312, 321,

322

Husein — 220

Husrev-beg — 44

Husumović — 289

Ibrahim-aga — 240

Ibrahim-paša — 125, 126, 323

Ign jatov ić Rade — 173

I vic A. — 41

Jagelović Ludvig II — 14

Jelić Luka — 6

Jonus-bej — 20

Jusuf-aga — 213

Kacijanar Ivan — 18

Kačić Tad ija — 317

Kalvuči (Calvucci) Pjetro — 151

Kanal Agostin — 241

Kanal Antonio —68

Kanal da Fabio (Canal da Fa-

bio) — 65, 66, 67, 68

Kanal da Kristiforo (Canal da

Cristiforo) — 42, 43

Kar lo V — 45, 75, 78

Karlo (nadvo jvoda) — 85, 87,

101, 102 108, 1/14, 150

Karlov ić Ivan — 13, 15, 19

Karlović Karlo — 108

Kamera Frančesko (Carnera

Francesco) — 189

Katić Nikola — 314

Kavali Marino (Caivalli Marino)

— 227

Kidir-aga — 211

3 7



Kisl Gvido — 218

Kleković Vido — 196, 198

Klezel (Klesel) — 247—249,

252—254, 256, 257, 259, 265,

272, 273, 275, 279, 294

Kliment (Climente) VIII — 50,

51, 140, 145, 147, 177, 182

Klišanin Mati a — 298

Koloredo — 295, 300

Komulović Aleksandar — 147

Kontarini Anzolo — 306

Kontarini Đulio (Contarini Giul-

lio ) — 319

Kontarini Duzepo — 307

Kontarini Frančesko — 264

Kontarini Nikolo (Contarini Ni-

colo ) — 153, 223, 287

Kontarini Simon — 297

Kontarini Tomazo — 139, 140,

148 , 271, 280

Kontarini Zakaiija (Contarini

Zacaria) — 181

Konti Pjetro (Contš Pietro) —

,129

Kontruti Franko — 251

Konjski Gašpar — 301Kopčić Džafer-beg — 133

Koraduoi (Coraducci) — 213,

216, 217

Korvin Ivan — 13

Korvin M atija — 12

Kravjan sky Manzo — 80, 86,

129, 134, 135

Kreljanović Nikola — 226, 238,

256, 257, 276

Kreljanović Mdho — 229

Kreljanović Viee — 257, 287,299,

'301

Krizantić Alviize — 317

Kružić Petar — 20, 22, 44, 45,

75

Kubat-čauš — 88, 89

Kuircio (Curzio) — 117, 123

Lamberger — 95

Laszowski Bmilij — 18, 23

Lece — 91

Lenković Ivan — 19, 41, 157,

173—175, 194

Leva e de Fulin — 135

Li'pomano Hijeronimo (Lippo-

miano Hieronimo) — 109

Lopašić Radosav — 102, 149,

190, 213, 297, 300, 315

Loredan Marko (Loredano Mar-

co) — 285, 286

Lučić Perica — 287, 301

Lukrecija Smoljan — 84

Ljubić Šime, — 6, 7, 1,1, 12, 22,

' 36, 37, 61, 68, 75, 186, 188,

189

Mahmud-aga — 220

Maksimilijan (Maxmilian) I —

16, 86,

Maksim ilijan I I — 95, 98

Maksimilijan (nadvojvoda) —

138, 141, 217, 272

Makušev V. — 219

Mal Josip — 8

Malagrudić Ivan — 198

Malagrudić Nikola — 130

Malagrudić Toma — 173, 198

Manrikvez (Manriquez) — 50,

Marcelo Gindici — 308

Margitić Marko — 172, 173, 195

292, 293

Maslarada Jurje — 173, 195

Matija Antonio — 75

Mehmed-paša — 21,1, 221

Mihovičić Mihailo — 301

Mijatović Niko — 287

Mikjel Batista Đovani (Michiel

Battista Giovanni) — 135

M ikjel Đovani — 86

Mikjel Frančesko (Michel Fran-

cesco) — 203

Miličić Milan — 153

Milin — 317

Milošević Đorđe — 173

Milović Pavle — 173

Minuči Minučo — 5, 22, 24, 25,

35, 178, 192, 194, 196, 313

Močenigo (Mocenigo) — 78, 165

Močenigo Alvize — 89

328



Molart — 260

Molin (Molino) — 215

Molin Frančesko (Molino Fran-

cesco) — 28, 240

Molin Marko (Molino Marco)

— 106, 107

Moro Benedeto (Moro Benedet-

to) — 25, 26, 156

Morozini Domeniko (Morosini

Domeni co) — 79

Morozini Frančesko (Morosini

Francesco) — 226—228

Murat III — 125

Murat-beg — 21

Murat-ćehaja — 20, 73

Musli-ćehaja — 212

Nani Ferigo (Nani Ferigo) —

39, 40, 125, 126, 128, 314

Nazif-paša — 265

Nedeljković Dušan — 185

Negri Paolo — 54

Nores (Noress) — 137, 270, 271

Novak Grga — 7, 8, 24, 25—28,

36, 39, 40, 41, 42, 93, 104, 312,

313—315, 318

Ofredo — 184

Oprošić Vuk — 219

Osman-aga — 215

Osuna (Don Hiron duca d'

Osunna) — 54, 288, 289, 302

Pakjurić Ivan — 174

Paradajzer — 299

Parašević Miloš — 63

Paruta Paolo (Paruta Paolo) —

89, 134, 135, 148

Paskvaligo Filipo (Pasaualigo)

— 193, 194, 196—198, 201—

203, 205, 212—214, 216, 245,

265

Paštrović Nikola — 246

Pavičić Stjepan — 22, 23

Pavon Hijeronimo (Pavon Hie-

ronimo) — 154

Pellimi Giovani — 148

Perojević M. — 45

Perušić Gašpar — 18

Petris da Stefam (Petriss da

Steffano) — 226

Petrović Staniša — 304

Pirling O. — 147

Pizani Antonio (Pisani Antonio)

—

24,

109

Poparić Bare — 7, 174, 193, 194,

203, 204, 226

Popović Toma — 23

Poralija Burica — 287, 299, 301

Posedarski Martin — 195

Predojev ić Hasan — 128, 130,

133

Priuli Lorenoo (Priuli Lorenzo)

— 114

Proda Frančesko — 110

Prođi Viče — 173

Pulg — 19

Rabata Josip (Rabbata Josefffin)

— 34, 178—182, 192, 193,

195—205 207, 212—214, 215,

226, 229, 246, 305

Rabek Gaspar — 103

Rački Franjo — 5, 21, 24, 147,

219

Radić Mihailo — 173, 301

Radonić Jovan — 112, 127

Radošević Ivan — 219

Renijer Zen — 306

Restić Marin — 239

Ribera Frančesko — 288

Ro lf (Rolff) — 139, 168, 169Rotondo Benio — 315

Rovera Stefan — 242

Rubčić Mitar — 172, 173

Rudolf I I — 125, 140, 149, 188,

302

Rudolf Aleksandar (Rudolf

Alexandar) — 264

Rupčić Bare — 219

Rupčić N ikola — 173

Rustem^paša — 56, 57, 72, 37,

78

3 9



Sanuto M. — 11—21, 32.1

Sarpi Paolo — 5, 6, 22, 25, 32,

35, 37, 42, 48, 49, 202, 223,

234, 281, 322

Savojski Evgenio (Savoia Euge-

nio) — 308

Seid-aga — 72

Seneča Federico — 50, 51, 227,

288, 290—292

Sičić Ivan — 239

Sinan — 100

Sdnan-paša — 136

Sikst (Sisto) — 146

Skorupović Miloš — 219

Slavičaić Miloš — 173

Soranco Agostino — 264

Soranco Đirolamo (Soranzo Gi-

rolamo) — 244, 247—254,

256—260, 262, 263, 273, 323

Soranco Đovanii (Soranzo Gio-

vanni) — 106

Soranco Frančesko (Soranzo

Francesco) — 213, 215—217

Sparičić Andrija — 301

Spineli (Spinelli) — 184, 191

Stanković Štipan — 84

Stanojevič G. — 32, 45, 90, 91,

93

Stela Frančesko — 67

Stipančić Mikula — 287

Stipanović Gašpar — 173, 301

Stipetić Vice — 58

Sulejman — 44

Suranić — 130

Surijan Mik lej — 80

Surijan Nikola — 68

šišić Bare — 219

Tadić Jorijo — 94

Teneti Alberto — 16, 17, 20, 43,

55, 74, 321

Tifenbah — 275

Tjepolo Almoro (Thiepolo Al-

moro) — 25—27, 40, 98, 129,

.13,1, 132, 134, 135, 170, 171—

—173

Tjepo lo Stefan — 56

Tomiić Jovan — 7, 38, 94, 147,

149, 152, 153, 155—163, 167,

176, 214, 216, 218—220, 223—

—225

Toiplaković Dragoslav — 173

Tramsdorf — 245, 264, 275

Travčen (Trawtchen) — 132,

139, 145, 169

Tirem Marija Đovani (Trem Ma-

na Giovanni) — 131

Trevezin Paolo — 214

Tron — 96

Truhelka C. — 44

Turano Bernadino — 74

Turba Gustav — 78, 79

Tvrdisalić Matija — 83

Ursino Latino (Ursino Lattino)

— 146

Valčić Đorđe — 37

Valentinelli G. — 13, 16—18

Va lijer Rristifor (Valier Chris-

toforo ) — 26, 39, 312—314,

319

Vendramin Đakomo (Vendra-

mino Giaccomo) — 145

Vendramin Frančesko (Vendra-

mino Francesco) — 168, 169,

170

Venijer Sebastijan (Venier Se-

bastiano) — 223, 235, 236,

256, 258—261, 272

Viinazer Vuk — 8, 142, 144

Vitorio Đovani (Vittorio Gio-

vanni) — 131

Vladisavić Ivan — 299

Vlatković Ivan (Senjanin Ivo)

— 172,

,173,

210, 214, 219, 223,

225, 227—229, 230, 232, 233,

235,

236,

238

Vlasulović — 107

330



Vlašković Pavle — 105

Vojinović Đuro — 268

Vojnić Ivanko — 173

Vranjanin Đorđe — 173

Vranjaniin Grgur — 3011, 302

Zane Mateo (Zanne Matteo) —

143

Za/polja Ivan — 15

Zen Alesandro (Zen Alessandro)

— 307

Zorzi Alvize (Zorzi AMse) —

301, 304

Zvane Zanđakomo (Zvane Zan-

giaccomo) — 233

Zrinski Niko la — 53, 83, 98,

116, 256, 261, 271, 300

Zura Ivan — 83

GEOGRAFSKI NAZIVI

Albanija — 16, 159, 237, 288,

3:17

Aleksandrija (u Egiptu) — 146

Ankona — 75, 96, 115, 141, 230,

235, 269

Apulija — 78, 297, 307

Austrija — 12, 15, 42, 44, 4 7 ^ 9 ,

51, 54, 60, 75, 89, 103, 106,

107, 122, 124, 125, 131, 137,

144,147,149,163,164,166, 174,

184, 187, 188, 210, 222, 225,

226, 236, 244, 249, 253—255,

263, 273, 277, 278, 281—184,

293, 294, 297, 298, 306, 308,

310, 311, 3il6, 324

Avinjon (u Francuskoj) — 51

Bakar — 12, 23, 52, 53, 63, 65,

67, 68, 75—78, 83, 84, 91, 98,

101, 104, 105, 190, 113, 128,

173, 174, 177, 223, 233, 239,

271, 296

Bakarac — 16, 66, 77

Balkansko poluostrvo (Balkan)

— 45, 141—145, 147, 159, 224,

239, 302, 310

Banja Luka — 128

Barbat (na o. Pagu ) — 68

Baška — 82, 241, 282

Beč — 8, 9, 44, 86, 148, 149, 187,

206, 248, 250, 255, 258, 261,

262, 264, 283, 294, 307, 308

Beograd — 13, 44, 47, 215

Bihać — 130, 133

Biograd n/m — 214

Bojana (r.) — 228

Boka kotorska — 54, 74, 94, 311

Bosna — 12, 22, 24,133, 149, 15,1,

152, 154, 159, 192, 288, 294

Bović (kod Vrginmosta) — 99

Brace (pristanište) — 218

Brač (o.) — 69, 101, 110, 112,

173, 240, 264, 3,12, 313, 317

Brgud (kod Benkovca) — 175

Bribir (kod Crikvenice) — 304

Brindizi (u Italiji) — 288

Brin je — 12, 25, 174, 190, 296,

299—301

Budva — 46

Buknjan — 214

Carigrad — 54, 56, 57, 62, 70,

7,1, 75, 77, 86, 88, 89, 97, 99,

100, 101, 107, 109, 110, 113,

114, 120, 121, 123, 125, 126,

133, 137, 138, 144, 154, 156,

216, 219—221, 235, 236, 240,

242, 268, 269, 288

Cavtat — 23, 94

Cetina (r.) —14

Cres (r.) — 55, 68, 76, 218, 246,

274

331



Crikvenica — 185

Crna Gora — 203

Crnogorsko prim orje — 74

Češka — 47

Čiovo (o.) — 156

Dalmacija — 16, 17, 19—21, 24,

25—29, 32, 35, 37, 39-41, 46

47, 54, 55, 57, 59—65, 68—70,

73, 74, 78, 86, 88—90, 92, 93,

98, 109, 111, 117, 121, 123—

—>125, 127—130, 149, 150,

152—156, 159—>162, 164, 170,

171, 177, 190, 192, 212, 216,

220, 224, 233, 236, 237, 240,

241, 249, 264, 268, 269, 276,

2i89, 301, 302, 304, 306/ 311,

3112,

315—320, 323

Dalmatinska zagora — 305

Daslina — 151

Dobašnica — 282

Drač (u Alb an iji) — 307

Dračevica (kod Zadra) — 108

Dubrovačka rijeka — 94

Dubrovnik — 74, 224, 226, 230,

235, 239, 269, 311

Dvigrad — 88

Đenova (u Italiji) — 146

Engleska — 242

Evropa — 5, 33, 44, 48, 75, 80,

103, 142—145, 164, 260, 281,

283, 324

Fijumičino (u Italiji) — 165

Firenca (u It a li ji ) — 133, 146,

181, 303

Francuska — 242, 306

Frijuli (u Italiji) — 28, 117, 190

Gacka — 12

Grac — 9, 151, 200, 204, 205,

210, 217, 245, 257, 261, 275, 288,

294

Gradiška (u Istri) — 284

Grčevac — 238

Grobničko polije (kod Sušaka)

Grobnik — 194

Grusi (kod Zadra) — 108, 109

Hercegovina — 151, 215, 219,

256

Herceg-Novi — 17, 210, 214, 215,

265

Hrvatska — 11—13, 15, 17, 21,

22, 117, 135, 138, 154, 192,

194, 200, 226, 230, 251, 262,

264, 294, 298, 316

Hrvatska vojna krajina — 102,

131, 210, 213, 226, 228, 261,

262, 276

Hrvatsko primorje — 11, 12,

21—23, 25, 28, 29, 60, 65, 99,

100, 104, 105, 115, 116, 124,

127, 128, 13,1, 132, 148, 172,

173, 184, 188, 225, 232, 233,

238, 242, 252, 255, 268, 282,

289, 298, 300, 310

Hvar (o.) — 29, 69, 101, 198,

214, 240, 256, 268, 276, 3il2,

312

Ilovik — 138, 167

Istra — 27, 28, 67 , 85, 88, 117,

138, 170, 189, 190, 192, 223,

226, 233, 241, 245, 255, 261,

268, 271, 274 275, 280, 281,

284, 285, 287—290, 300, 309,

317

Itali ja — 11, 34, 47, 48, 52,

148, 166, 169, 171, 192, 225,

299, 302, 317, 322

Iž (o.) — 38, 298

Jadran — vadi Jadransko more

Jadransko more — 8, 12, 15—

—17, 26, 39, 48—57, 60—62,

64, 65, 68, 69, 72—74, 76, 77,

82, 83, 86, 96—99, 101, 102,

106, 107, 109, 1(10, 113, 1.15,

116, 119, 120-125, 129, 131,

133—135, 149, 154, 163, 169

171, 172, 179, 183, 185—187,

189, 190, >199, 205, 217, 224,

225, 240, 255, 272, 273, 277,

280, 282—285, 287—289, 297,

302, 305—309, 319, 323, 324

332



Jedrene — 269

Jugoslavija — 5, 310, 322

Jurjevo — 246

Kamen — 150, 151, 214

Kandija — 249, 289

Kanjiža — 209

Karantanija — 269

Karin (kod Benkovca) — 21, 66,

84, 140, 213, 3,14

Karlobag — 100, 131, 132, 202,

268, 274, 278, 285

Karlovac — 202, 228, 238, 261

Kars (u Istri) — 189

Kaštel — Kašić — 211

Kaštel-Novi — 176

Kipar — 88, 89

Klis — 7, 16, 19, 20, 22, 23, 37,

44, 45, 129,141, 142, 149, 150—

—161, 163, 164, 167, 169, 215,

225, 317

Klisovac — 21

Knin — 15,1

Kopar — 190

Koprivnica — 208

Korčula (o.) — 138, 167—170,

237, 240, 288, 306

Kotor — 37, 86, 115

Kotorski zaliv — 214

Krapanj (kod Šibenika) — 120,

220, 235, 256

Krbava (predio) — 22, 23, 178,

3,17

Krf (o.) — 45, 230, 306

Križevc i — 208

Krk (o.) — 1,1—13, 15, 16, 29,

55, 57, 61, 65, 66, 68, 72, 73,

82, 85, 90, 95, 97, 99, 120,

175, 176, 193 , 202, 239, 241—

—243, 295, 3,12, 318, 321

Krka — 317

Krmpote (kod Senja) — 219

Kupa (r.) — 14, 130

Kvarnerska otočja (Kvarner) —

54, 64, 68, 205, 224, 238, 274

Labin (kod Pule) — 178, 234

Ledenice (kod Senja) — 298

Lepant — 89

Levant — 149

Lika (predio) — 22, 23, 44, 104,

107, 1112, 120, 126, 127, 130

,151, 178, 18,1, 192, 212, 215,

234, 237, 238, 311, 317Linc (u Austriji) — 272

Lom bardija — 171

Lopud (o.) — 219

Lošinj (o.) — 241, 274

Lovran — 14, 179, 189, 239, 277,

285

Luka (u Italiji) — 135

Lješ (u A lbani ji) — 85, 237

Ljubač (kod Zadra) — 109, 124,

1,89, 321

Ljubljana — 9«, 130, 194, 204

Madirid (u Špan iji) — 33, 224,

269, 288, 293

Makarska — 58, 69, 96, 100, 10,1,

103, 105, 128, 211, 240, 276,

319

Makarsko primorje — 181

Malta (o.) — 146

Manfredonija — 307

Mantova (u Italiji) — 292

Me stre — 43

Milano (u I ta li ji ) — 242, 292

Mljet (o.) — 75, 95

Miodiruš (kod Ogulina) — 12

Mohač — 14, 22

Moldavija — 147, 148

Molunat (kod Dubrovnika) —

265

Monfalkone (Trž ič ) — 190, 278,

287

More a — 226Mošćenica — 25, 280, 285

Muran je — 126

Murlakija — 24, 108, 154, 186,

318

Murter (o.) — 26, 27, 120, 126,

210 211

Napu lj (u Ita li ji ) — 133, 224,

242, 269, 302, 303, 305, 306

Napuljsko Kraljevstvo — 307

Nehaj-grad — 19

333



Neretva (r. ) — 23, 27, 54, 69,

70, 72, 73, 77, 83, 84, 96, 100,

104, 109—111, 115—118, 122,

124, 127, 136, 137, 209, 211,

214, 215, 223, 235, 236, 240,

256, 264, 277, 319

Nerezine (na o. Lošinju) — 241

Nin — 68, 93

Noojak — 151

Novi (kod Rijeke ) — 23, 282,

283, 296

Nov i Vinodolski — 42, 296 , 299

Novigrad — 12, 66, 69, 92, 103_,

109, 126, 172, 208, 212, 2l'4,

J36 314

Novigradski kanal — 103, 105,

140,

211, 212, 237

Njemačka — 47

Obrovac (kod Benkovca) — 17,

19—21, 69, 72, 74, 84, 96, 104,

105, 108, 1,14, 128, 169, 237,

239

Ohrovačka rijeka — 175, 214,

251

Omiš — 46, 92, 240

Otmišalj (na Krku) — 16, 66

Osmansko carstvo — 13, 15, 17,

19, 22, 25, 44-48, 51, 56, 69,

70, 87—90, 92, 95, 99, 103, 114,

1|15, 125, 130, 131, 135—137,

142—148, 153—156, 158, 159,

164—,166, 174, 188, 212, 213,

222, 224—226, 236, 253, 254,

265, 275, 289, 292, 301, 305—

—307, 310, 311, 316, 318

Osor (na o . Cresu) — 127, 237

Ostrovica (kod Gospića) — 21,

251

Otočac — 12, 1,8, 25, 180, 181,

187, 190, 191, 197, 291, 296,

299, 300, 301

Otrant — 74

Pag (o.) — 29, 55, 57, 68, 72,

105, 124, 126, 127, 132, 246,

274,

312,

318

Palermo (u Italiji) — 306

Panonska nizaja — 142

Papska Država — 49, 51, 101, 121

Pariz (u Francuskoj) — 293,

295

Pazin — 241, 300

Peleš (zaton, kod Primoštena)

— 175

Pelješac — 167, 235

Perast (kod Kotora) — 305, 307

Persija — 146, 148

Peskara (u Italiji) — 306

Petrinja — 32, 130, 138, 164,

207

Petrovo Po lje — 151

Pićan (kod Pazina) — 300

Piran — 190, 257

Plomin (u Istri) — 178, 238, 274,

28

Počite lj — 134

Podgora — 105

Podgorje — 23

Podunavlje — 147

Poljica (kod Splita) — 151

Poljska — 47, 146—148

Pontadura — 93

Popovići — 120

Popovo — 116

Popovo polje — 94

Porta — vidi Carigrad

Posedarje — J I , 103

Prag (u Cehoslovačkoj) — 130,

134, 145, 154, 156, 169, 182—

—184, 186, 187, 200, 205, 213,

244, 245, 247, 249, 291

Primošten (kod Šibenika) —27,

172, 175, 209, 210, 220

Prozor — 190

Pula — 170, 232, 233, 241, 268,

311

Pu lje — 25, 25, 78

Rab (o.) — 29, 55, 57, 65, 68,

72, 172, 230, 313, 318

Radovin (kod Zadra) — 317

Rakitnica — 120, 151 ^

Rašpor — 171, 189, 241

Republika — vidi Venerija

Rijeka — 18—20, 23, 67, 68, 74,

78, 83, 84, 113, 116, 128, 131,

174, 177, 179, 184, 193—195,

226—229, 227, 233, 238, 242,

245, 246, 253, 262, 271, 274,

292, 295, 296, 298, 299, 322

334



Rim (u It a li ji ) — 5, 18, 24, 45,

94, 10,1, 115, 120, 134, 135,

145, 147, 148, 156, 161—163,

165, 166, 182—184, 190, 194,

200, 210, 222—224, 249 , 269,

280, 283, 290, 330, 322

Rogoznica (kod Šibenika) —27,

157, 175

Rogoznički zaliv — 175

Roman a — 29

Roverija (kod Vodnjana) — 300

Rovin j — 170, 171, 223, 242, 279

Rusija — 146—148

San Salvador (manastir) — 181

Sarajevo — 151

Sava (r.) — 130, 179

Savoja — 146, 242

Senj — 5, 11—30, 33, 34, 36—38,

40—43, 52, 57, 58, 60, 63 , 65—

—69, 74—80, 82—87, 90, 91, 93,

95—114, 116,—119, 121—124,

126—129, 131—135, 138—140,

156, 158, 170—175, 177, 178,

180—210, 213, 216, 217, 219,

220, 223—230, 232—236, 238,

239, 241, 243, 245—255, 257—

—265, 268, 269, 271—273, 275,276, 278, 280, 282, 283, 289,

290—302, 304, 305, 309, 312,

3.15, 316, 321—323

Senjska krajina — 311

Senjska rijeka — 129

Senjski zaliv — 77

Sicilija (o.) — 146, 302

Silba (o.) — 251

Sinj — 150, 151

Sinjorija — vidi Venecija

Sisak — 130, 145

Skjavomja — 28, 289

Skradin (kod Šibenika) — 16,

120, 220, 221

Slano (kod Dubrovnika) — 94,

116 218

Slavon ija (predio) — 15, 17, 47,

192

Slavonska Požega — 44

Soča (r. ) — 284

Solin (kod Splita) — 20, 45, 57,

150, 151, 214

Solinska rijeka — 56

Split — 23 , 29 45 46 56, 92,

93, 138, 147, 150, 154, 156,

160, 215 , 235 , 236 , 240, 269,

270, 306 , 307, 312, 319, 320

Srbija — 151

Sredozemno more — 224

Stara Gabela (kod Metkovića)

— 110, 124

Starigrad — 12

Ston (kod Dubrovnika) — 218,

88

Sućuraj (na o. Hvaru) — 155,

214, 256, 268—270, 276, 277

Sveta stolica — 29, 101, 102, 115,

120, 146, 201

Sv. Grgur — 68

Sv. Jelena (crkva) — 242

Sv. Marija (na o. Mljetu) — 75

Sv. Marko — 29, 68, 199, 202

Sveti Arhanđel (kod Korčule) —

172, 237

Sveti Duh (crkva) — 198

Sv. Petar u Šumi (kod Pazina)

— 300

Šćedric 94

Šibenik — 29 , 47, 55 , 68 , 69, 71,

91, 92, 104, 107, 113, 116, 120,

122, 128, 156, 175, 207, 211,

213—215, 220, 221, 239, 240,

256, 264, 269, 312, 319 , 320

Šipan (o.) — 218

Šolta (o.) — 306

Španija — 146, 151, 190, 207,

222, 224, 263, 282, 288

Taljament (r.) —

287

Tartar — 220

Tibar — 165

Ti,nj — 124, 214

Tinjan (kod Pazina) — 300

Topusko — 99

Toskana — 292, 299, 317

Transilvanija — 147

Trebinje — 23, 218, 256

Trogir — 29, 46, 92, 120, 127,

156, 157, 172, 215, 264, 269,

312, 3,15

5



Trst — 75, 83, 131, 172, 177, 184,

190, 232, 257, 261, 274, 278,

285, 292

Turanj — 125

Turska — vidi Osmansko car-

stvo

Tursko carstvo — vidi Osman-

siko carstvo

Učitelj (kod Novigrada) — 103

Udine — 178

Ugarska — 12, 13, 14, 17—19,

22, 47, 123, 192, 207, 210, 230

Ulcin j — 74

Urbin — 121, 131

Valona (u Albaniji) — 77, 167

Varaždin — 15

Velebit (pl.) — 11, 44

Velebitski kanal — 189, 199, 202,

207, 208, 216, 233, 251, 268

Velim — 151

Venecija — 5—8, 11—13, 15—17,

19—21, 25, 29, 32, 33, 39, 44—

—93, 95—104, 106—109, 111—

—125, 127, 129, 132—134,

136—138, 140, 146—149, 151,

153—156, 158—.172, 174, 176—

—185, 187—192, 197—202,

204—207, 209—211, 2,13, 215—

—217, 219, 221—228, 230, 232,

235, 239, 241—245, 247—250,

252—265, 268—285, 287—293,

297, 305—308, 311, 313, 314,

316—320, 323, 324

Veprinac — 287

Vestre (luka, kod Rovinja) —

223

Vinodol — 18 , 98, 101, 104, 105,

113, 174, 186, 212, 223, 232,

233, 238, 256, 264, 271, 275,

278, 287, 300

Vir (o.) — 27

Vlaška — 147, 148

Vodnjan — 300

Voloska (kod Opatije) — 277

Vrana (kod Benkovca) — 66,

70, 87

Vratkovići — 120, 317

Vratnik (prevo j) — 11

Vrčevo (kula) — 58

Vrgorac — 151

Vrpol je (kod Šibenika) — 235

Zadar — 9, 27, 29, 46, 59, 61—63,

116, 124, 127, 133, 171, 194,

200, 211, 215, 265, 269, 298,

301, 307, 312, 319, 320

Zadvarje — 151

Zagorje — 113, 114, 151

Zaliv (Golfo) — vidi Jadransko

more

Zloselo (kod Šibenika) — 66

82, 214

Zrmanja (r.) — 12

Žegar — 108

Žitvatorog — 225

Žminj (kod Pazlina) — 300

Žrnovnica — 41, 131

336

gligor stanojević - senjski uskoci

Documents