globalna ekonomska kriza nije uzrok tranzicione neuspešnosti već je samo rekla - car je go

8/13/2019 Globalna ekonomska kriza nije uzrok tranzicione neuspenosti ve je samo rekla - car je go

1/17

Prof. Stanrad - Globalna ekonomska kriza nije uzrok tranzicioneneuspenosti ve je samo rekla: "car je go"

!lanku Sumorna faktografija ekonomske stvarnosti Srbije# sadr$ane su gole

!injenice koje govore o najva$nijim aspektima ekonomije Srbije na kraju %&&'. godine(

dakle u vremenskoj ta!ki u kojoj se globalna ekonomska kriza na ovim prostorima jo nije

oseala. )z te faktografije mo$e se videti sve samo ne povoljna ekonomska situacije to(

drugim re!ima( zna!i da kraj %&&'. jasno pokazuje slabe rezultate dosadanji* tranzicioni*

procesa.

U ovom lanku, pored uvodnog akcentiranja i povezivanja sa drugim lancima, bie na

adekvatniji analiti!ki i stru!no-teni!ki na!in dodatno i dopunjeno razmatrani glavni aspekti

sumorne faktografije ekonomske stvarnosti Srbije( to se vidi ve i sledeeg sadr$aja

odeljaka( tabela i grafikona:

vodno akcentiranje i povezivanje sa drugim !lancima

+. ,ugoro!ni trend cena na malo inflacije

Tabela 1. - Indeksi cena na malo u periodu 1970-2007.godina

%. etanje drutvenog proizvoda od +/'+.godine

Tabela 2. - Numeriki prikaz dugoronog trenda drutenog proizoda

!ra"ikon 1. - !ra"iki prikaz trenda drutenog proizoda po ostarenim ipostuliranim stopama rasta#

Tabela $. - %anani indeksi industri&ske proizodn&e u 'rbi&i u periodu 2000-2007 i preraun u bazne indekse 2000

(100

0. lju!ni trendovi u spoljnoekonomskoj aktivnosti

Tabela ). - *okrienost uoza izozom u +

!ra"ikon 2. - !ra"iki prikaz trenda pokrienosti uoza izozom

Tabela ,. - poredni podaci o kretan&u deiznog kursa dinar/ sa kretan&em cena na malo i de"icitom *3 -teku4i5 transakci&a

!ra"ikon $. - !ra"iki prikaz kretan&a deiznog kursa6 kretan&a cena na malo i de"icita *3 - teku4i5 transakci&a

1. 2rendovi nezaposlenosti i bruto investicija u osnovne fondove

Tabela . - 8retan&e stopa nezaposlenosti i inestici&a u 'rbi&i - numeriki podaci

!ra"ikon ).- !ra"iki prikaz kretan&a stopa nezaposlenosti i inesti&a u 'rbi&i

3. Promene u sistemu finansiranja - u strukturi glavni* oblika plasmana4aktive banaka u Srbiji

Tabela 7. - *romene u strukturi glani5 plasmana/aktie komerci&alni5 banaka u 'rbi&i u periodu 1999-2007
http://radmilovicstanko.com/index.php/aktuelni-tekstovi-iz-nase-stvarnosti.htmlhttp://radmilovicstanko.com/index.php/aktuelni-tekstovi-iz-nase-stvarnosti.htmlhttp://radmilovicstanko.com/index.php/aktuelni-tekstovi-iz-nase-stvarnosti.htmlhttp://radmilovicstanko.com/index.php/aktuelni-tekstovi-iz-nase-stvarnosti.html


2/17

!ra"ikon ,. - !ra"iki prikaza promene strukture glani5 plasmana/aktie komerci&alni5 banaka u'rbi&i u periodu

1999-2007

5. Specifi!an zavrni si$e: neefikasnost in*erentan faktor u svim trendovima

Mnogi e verovatno eleti da panja ne bude previe fokusirana na samo stanje inastojae da razmiljanje usmere u jednom od sledea dva pravca:

1. Da tano je da je stanje sumorno ali zar je moglo drugaije i biti kad su !oni" pre nasovu zemlju gurnuli u duboku ekonomsku provaliju ije dno je jedva bilo na etrdesetakprocenata od nivoa na kome smo bili 1#$#. godine%&

Drugi e rezonovati i replicirati otprilike ovako:

'. (naju se razlozi zbog koji) se ekonomija *rbije survala tako duboko + imajui u viduratni raspad pret)odne drave ,ugoslavije me-unarodne ekonomske sankcije /0bombardovanje + ali ta ste uradili vi koji ste nas nasledili iako 2am je Me-unarodnazajednica delom i zbog ispiranja savesti za uinjeno tokom devedeseti) godina!namakla" toliko finansijski) resursa koliko nikada nije bilo na raspolaganju ili barem nijeteklo kroz *rbiju u periodu od pet3est godina. 4ta ste vi opipljivo uradili sem to stevlasnika 5a time i upravljaka6 prava nad velikim delom ekonomije *rbije dali u rukeinostrani) faktora&

7 rasprava na tu temu bi mogla biti beskonana a korist problematina. 8roblematina

zbog toga to se sumorna ekonomska stvarnost *rbije i tranzicija iz ranijeg defektnog9uazi3trinog sistema u efikasan trini sistem moe na dobar nain razumeti samo akose uzmu u obzir svi relevantni faktori koji su imali znaajan uticaj na taj proces.

/ to znai da treba uzeti u obzir situaciju i performanse koje su u *rbiji postojale u trirelevantna perioda:

/. *ituaciju i performanse u inicijalnom periodu tj. u periodu tokom osamdeseti) godina.e je o prvoj od tri relevantne decenije u kojoj su situacija procesi i performanseekonomije *rbije bile razliite i od oni) u druge dve decenije i od oni) u drugim

tranzicionim zemljama.

; toj prvoj dekadi tokom osamdeseti) godina koje treba posmatrati kao relevatni deodugoronog trenda u *rbiji je dominirala realno negativna ekonomija 5to se danas uzdruge vidove nastojanja da se ostvare privilegije i finansijske koristi bez napora zapoveanje efikasnost naziva rent seeking socet


3/17


4/17


5/17

primer, zubobolja, glavobolja... Ili je smisao u tome da se doprinese kakofoniji koja je zvu!ala

pribli$no ovako: sve to je bilo pre nas nita ne valja7 od nas po!inje svet i mi emo

obezbediti kontinuelni razvoj( bez ikakvi* zastoja9

c/ Izjavu -da gradjani rbije imaju mnogo razloga da budu ponosni na ono sto su postigli u '((1,

poto je >= "od najproblemati!nije zemlje sveta postala prvak u sprovodjenju reformi inada za ceo region"podv. .>./, kao da je izrekao neko ko nije nita uo o tranzicijama u

oljskoj, 0a2arskoj, ?e&oslovakoj, drugim zemljama @entralne Evrope... i ko nije imao pojma

da su nas do '(((. godine prestigle zemlje koje su pre tranzicije bile iza nas po gotovo svim

parametrima9

d/ Izjave 1/ -rbija e prvi put posle dugog vremana iz globalni& kretanja imati kolateralnu

korist, i samo tri meseca kasnije '/ -Alobalna ekonomska kriza e zaustaviti pozitivne

ekonomske trendove iz pret&odni& godina, toliko su oprene i obe apsurdne, da je gotovo

neverovatno da i* je mogao javno izgovoriti bilo ko( a pogotovo ne ministar ekonomije .

Ipak, ma koliko da su apsurdne, ovakve izjave imaju jasnu poruku i intenciju; da, barem deobiraa, uvere da je naa tranzicija koncepcijski i izvedbeno bila uspena sve dok nije nastupila

Alobalna ekonomska kriza. "i rei o stvarnoj istini da je ta kriza zapravo kriva zbog toga to je

dekura*ila do jue po&lepne kupce i tako nam utanjila priliv $inansijski& sredstava od prodajeranije stvorenog, tj. od prodaje -ono malo to je preostalo. 7akle, da je kriva zbog toga to nita

nee moi biti kao to je bilo do sada, a ne zbog toga to e nas omesti da nastavimo daradimo efikasno i optimalno. "ema rei o tome kad e doi vreme da zara2ujemo

proizvodimo/ vie. :o bi, valjda trebalo da nam ka*e ministar vera, ili neko drugi. + iznad svega

lebdi pitanje; koja je to dioptrija potrebna da bi se videlo nepostojee ! -...pozitivni ekonomski

trendovi iz pret&odni& godina...

Umesto da se o tome sporim sa bilo kim, bolje e biti da pustim da govori $aktogra$ija tabela i

gra$ikona. a ako te objektivne injenice ka*u da smo bili na dobrom putu da uskoro u ne tako

dugom vremenu/ dobijemo e$ikasnu ekonomiju, slo*iemo se lako da je ministar bio u pravu u

njegovom vi2enju da su pozitivni trendovi privremeno ometeni globalnom ekonomskom krizom9 i

to je jo va*nije, podr*aemo vladu u nameri da budue generacije dalje zadu*uje kod I0B!a i

na drugim mestima u inostranstvu, rezonujui mirne savesti, otprilike ovako;

,este da vam ostavljamo poprilinu gomilu dugova ali vam s druge strane ostavljamo irezultat uspeno obavljenog tranzicionionog posla: nedefektan efikasan privredni sistemi ekonomske subjekte u njemu koji su istina u velikoj meri u inostranom vlasnitvu ali

su tu u *rbiji na raspolaganju su vam da budete u visokom procentu zaposleniomoguuju vam da dobro radite i ostvarujete takav nivo HD8 *rbije koji je dovoljan dapostepeno redukujete dugove koje smo vam ostavili da pristojno ivite i da ovu zemljudalje razvijate.

+.,ugoro!ni trend cena na malo - inflacije

:abela 1.

)ndeksi cena na malo u periodu +/'&-%&&'.godina

ret&odna godina C 1((

16


6/17

16


7/17

16 za '((F,


8/17

perlink &ttp;%%ebrzs.stat.gov.rs%afd%drugastrana.p&pi$raC(((1izborCodeltabCD'

! Indeksi za period '((!'((adisav hugarin.

Ara$ikon 1.

Grafi!ki prikaz trenda drutvenog proizvoda po ostvarenim i

postuliranim stopama rasta

hez obzira to se danas kao dominantni indikator ekonomske aktivnosti uzima nivo i kretanje

bruto domaeg proizvoda h7, A7/, na ovom mestu smo se opredelili da za kljuni dugoroni

trend realne ekonomije uzmemo kretanje drutvenog proizvoda 9,P. )a to postoje dva

razloga. rvo, podatke o njegovom kretanju, za razliite geogra$ske obu&vate u okviru bive

B>=/, imamo za dugi vremenski period unazad i sve do '((G. godine9 tek nakon toga se kao

glavni pokazatelj uzima A7, dok se 7 o$icijelno vie ne iskazuje. 7akle, za 7 se mo*e izraziti

mnogo dugoroniji trend, s tim to se javlja problem da se izvedu njegove veliine za '((.godinu i dalje, to je i ura2eno. ored toga za tranzicionu zemlju koja ima znaajne $inansijske

trans$ere od prodajne privatizacije koji se ukljuuju u A7, on nije dobar pokazatelj realne

ekonomske aktivnosti9 u periodu u kojemu su ti trans$eri znaajni, A7 daje utisak da je

ekonomska aktivnost vea nego to realno jeste.

hudui da za republiku rbiju postoje zvanini podaci o ostvarenom drutvenom proizvodu

zakljuno sa '((G. godinom, logino je da je on uzet kao ekonomska veliina za $ormiranje

dugoronog trenda realne ekonomske aktivnosti, uz napomenu da su procene izvrene samo za'((, '((5 i '((


9/17

indeksi i sami za sebe dosta govore: svojom minornou osporavaju tezu da e Globalna

ekonomska kriza e zaustaviti pozitivne ekonomske trendove iz pret*odni* godina#. )lidruga!ije re!eno potvr6uju ocenu o neuspenosti tranzicije u realnoj ekonomskoj

aktivnosti i u periodu posle %&&&. godine( kao to trend na grafikonu +. plasti!no ilustruje.

:abela D.


10/17

'((5 1

'((< ('(((!< G


11/17

Ara$ikon D.

Grafi!ki prikaz kretanja deviznog kursa( kretanja cena na malo ideficita PA - tekui* transakcija

1. 2rendovi nezaposlenosti i bruto investicija u osnovne fondove

:abela 5.retanje stopa nezaposlenosti i investicija u Srbiji - numeri!ki podaci

Godina Stopa nezaposlenostiStopa bruto invest. u

osn. fondove

16F(. 15,( D',(16F1. 1, 'F,F16F'. 1,6 '


12/17

'(((. '1,( 1(,G'((1 '1,5 6,'(('. 'D,G 6,1'((D. ',6 6,''((G '5,( 6,6'(( '


13/17

Grafi!ki prikaza promene strukture glavni* plasmana4aktive komercijalni* banaka

uSrbiji u periodu +///-%&&'

odaci iz relevantnog izvora tatistikog biltena "arodne banke rbije, novembar '((F o bilansima komercijalni& banaka rbije tabela D ! +ktiva/, o strukturi glavni& plasmana

komercijalni& banaka rbije u periodu 1666!'((azume se, nije

to slika koja govori samo o poslovnoj politici komercijalni* banaka ve, budui da su one,

kao i drugde u svetu tr*ine ekonomije, u kreiranju i ostvarivanju svoje poslovne politike,

istovremeno i samostalne i subordinirane od strane centralne banke, u naem sluaju

"arodne banke rbije. )ato je, mo*da, bolje govoriti o kreditnoj politici bankarskog sektora

prema sektoru preduzea i sektoru stanovnitva. + gore prezentovana tri pokazatelja te

politike nedvosmisleno pokazuju da je dolo do velike preorijentacije bankarske kreditne politike iprakse;

- so&iim obaezu&u4im propisima6 N3' &e direktno uticala da deo potencijala koji komercijalne5moraju da6 dre u =* od 11$I krajem 1###. godini poraste krajem '@@C. godine naCJIA

- od preostalog potenci&ala6 komerci&alne banke su u 1###. godini ak J#@I usmerile u

kreditiranje realnog sektora sektor &ani5 i drugi5 preduze4a6 dok &e ta& udeo6 konstantnoopadajui iz godine u godinu krajem '@@C. godine bio vie nego prepolovljen i iznosio jesamo FI%&

- nasuprot tome6 u istom periodu6 uee kreditiranja sektora stavnitva 5domainstava6 jeporaslo sa 1#I na ak '@1I ukupnog potencijala 5bilansne sume6 komercijalni) banakakrajem '@@C.godine.

0e2utim, ne bi bilo tano ako bismo rekli da je samo sektor komercijalni& banaka, ili bankarski

sektor, proizvoljno, ili samo iz neki& svoji& u*i& interesa, izvrio ovako velike promene u

kreditnom $inansiranju privrede. >azlozi za takvu promenu su mnogo dublji i svestraniji.
http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/90/index.htmlhttp://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/90/index.html


14/17

7a bi plastino pokazao promene u domenu $inansiranja privrede u toku ovde segmentirana tri

relevantna perioda posmatranja $inansiranje tokom osamdeseti&, tokom devedeseti& i sadanje

$inansiranje ! koje sam sa*etim podacima ilustrovao u ovom odeljku, teko da je u tu svr&u bilo

mogue koncipirati numeriki trend i gra$iku prezentaciju. 4ao ni u sluaju cena, tako ni usluaju kretanja kamatni& stopa i devizni& kurseva, ako bi opredelio za nji& kao reprezentativne

pokazatelje, ne bi bilo mogue prevazii probleme koji proistiu iz &iperin$lacija i megain$lacije urbiji, a znatne tenike probleme u prezentovanju kretanja devizni& kurseva bi predstavljala i

revolucija- u vidu uvo2enja delimino jedinstvene evropske valute. )bog toga emo se morati

zadovoljiti deskriptivnom elaboracijom promena u sistemu bankarskog, efternog $inansiranja

privrede rbije tokom ove tri dekade. ritom je olakavajua okolnost to to su te promene toliko

velike, toliko oigledne, da i& i nee biti teko objasniti i razumeti.

U najkraem mo*emo odma& $ormulisati te promene i karakteristike; u osamdesetim godinama

kao i u pret&odnim periodima/, u Srbiji je na snazi bila realno negativna ekonomija(

finansiranje kojim su ne samo obezbe6ivani neop*odni finansijski resursi ve su

istovremeno ostvarivane i subvencije( dotacije( premije... rent seeking modaliteti( u vidupri*odovanja du$ni!kog( inflacionog dobitka.

devedesetim godinama, iako su mnogi instrumenti realno negativnog $inansiranja selektivnokreditiranje, premiranje, subvencionisanje.../ praktino ukunuti vie silom prilika nego

racionalnim opredeljnjem/, teko da se uopte mo$e govoriti( naro!ito u pojedinimgodinama( o sistemu finansiranja. "aprotiv, previe primera je bilo o divljem finansiranju;

novac je u d*akovima donoen u politiki podobna preduzea-, devizna sredstva su sklanjana-

na sigurna mesta u inostranstvu-... Politika kreditiranja( kamatni* stopa i devizni* kurseva je

bila krajnje nekonzistentnai omoguavala je, naroito preduzeima ili biznismenima buduim

tajkunima-/ bli*im politikim i monetarnim vlastima, ne samo pre*ivljavanje, nego i enormno

pekulativno i sivo bogaenje, neku vrstu prvobitne akumulacije.

"ajzad, u poslednjem periodu, nakon '((1. godine, u rbiji je preovladala realna ekonomija(

barem u kreditnim odnosima, ali je previe pokazatelja koji govore da samo to ni izdaleka nije

dovoljno da se mo$e govoriti postojanju konzistentnog sistema finansiranja( naroito u

domenu politiketroenja kapitalni* pri*oda od prodajne privatizacije( alimentiranja ponude

devize na deviznom tr$itu i odr$avanja( iako kroz ponudu i tra$nju( ipak netr$inog i

nerealnog deviznog kursa. +ko tome dodamo i injenicu da je praktino izostalo finasiranjarealni* investicijau nove i modernizaciju postojei& kapaciteta, onda ve dobijamo dovoljno

jasnu i nepovoljnu sliku sistema $inansiranja i u periodu nakon '((1. godine.

5. Specifi!an zavrni si$e: neefikasnost in*erentan faktor u svim trendovima

7a bi se bolje mogao razumeti ovaj si*e, tj. da bi se mogla videti me2upovezanost svi& trendova

o kojima je bilo rei i odeljcima 1! ovog lanka, bie korisno da se pitanju realne ekonomije

posveti malo dodatne pa*nje. Pod sintagmom realne ekonomije( podrazumeva se( pre

svega( ostvarivanje realno pozitivni* kamatni* stopa i realnog deviznog kursa. Umesto

prisvajanja in$lacioni& du*niki&/ dobitaka, umesto tra*enja subvencija, dotacija, premija i svi&

drugi& oblika privilegija, celokupni makroekonomski ambijent i konstitucija


15/17

mikroekonomski* jedinica trebalo bi da budu takvi da dominira motivacija za poveanjem

profita i to kroz maksimiranje svi* aspekata efikasosti.

pravo izostajanja tog momenta nemaksimiranje efikasnosti i nedovoljnog

osposobljavanja mikroekonomski* entiteta da mogu poslovati po propozicijama realne

ekonomije pokazao se kao problem i u predtranzicionom i u tranzicionom periodu( s timto se kod pojedini& trendova to mani$estovalo na neto izmenjene nain.

"a samom poetku svetskog tranzicionog procesa, naizgled ispravno se postuliralo da su

privatizacija i tranzicija nu$an uslov da preduzea sa promenjenom vlasni!kom

strukturom( po!nu da maksimiraju profit i u tom cilju efikasnost( razvoj( zapoljavanje...

rivatizacijom i tranzicijom bi bio eliminisan i stagflacioni nedostatak koji se, kao to je

poznato, kod nas u rbiji ogledao u tome da preduzea, pod pritiskom neefikasnosti u domenu

trokovaili u domenu neostvarivanja ekonomije obima, pre$eriraju poveavanje cena i onda

kad im zbog nemogunosti realizacije po tim cenama/ proizvodnja ostaje na nivou na kome je

ukupan pro$it daleko od optimuma.

0e2utim, paralelno s tim idealizovanjem procesa privatizacije i tranzicije, javila su se i upozorenja

+nne 8. 4rueger, kasnije Birst 7eput 0anaging 7irector, I0B, a pre nje i neki drugi teoretiari/

na mogunost da princip maksimiranja profita( iako jeste nu$an( ne mora nu$no biti i

dovoljan za ostvarivanje efikasnosti. njegovoj sutini je postulat da e privatizovani

mikroekonomski entiteti te$iti maksimiranju profita( a 9samim tim preko njega i

maksimiranju ekonomske efikasnosti.I toga se glavnina ekonomista i teoretiara privatizacije i

tranzicije, a kod nas gotovo bez izuzetka, dr*ala ko pijan plota-. 3eina nije ni znala za

opasnost, ili je tu opasnost sasvim ignorisala, da bi privatizovana preduzea( mogla da

nastave poznatom socijalisti!kom praksom nastojanjem da ostvaruju zadovoljavajue

pri*ode kroz dobijanje privilegija i olakica( umesto sopstvenim naporima za maksimiranje

efikasnosti.

ogledamo li redom sve prezentovane trendove, nee nam biti teko da identifikujemo uticaj

in*erentne karakteristike - odsustva maksimiranja ekonomske efikasnosti:

9+ ,ugoro!ni rastui trend indeksa, stopa/ cena na malo inflacijetabela 1/, stalno je

veoma izra*en9 ako pomislimo da je mo*da ba u tom domenu poslednji& godina dolo do

znaajnog poboljanja, podaci iz tabele . nas nedvosmisleno demantuju; smirenije kretanje

cena na malo bazni indeks '((


16/17

ekonomsku depresiju, a nji&ov rast nakon %&&+. godine je suvie skroman da bi zadovoljio

potrebe oporavka. 0ada ima i drugi& veoma va*ni& $aktora niskog ostvarenog drutvenog

proizvoda koji nisu ukljueni u ove trendove, kao to je, na primer, zastareo, odnosno nizak

te*noloki nivo opremljenosti, jasno je da drutveni proizvod ne mo$e pokazivati bolji

trend ve zbog rezidualne pozicije obima prodaje koju i danas ima u

proizvodno4cenovnom me*anizmu, a o emu je bilo rei u pret&odnoj taki. :o pitanje je tolikoznaajno da zaslu*uje da ga potenciramo makar to liilo na nepotrebno ponavljanje na malom

prostoru; na zadovoljavajui nivo robne tra$nje proizvo6a!i sa strane ponude ne reaguju

konkurentskim cenama nastojei da se ekonomskom efikasnou izbore za sni$avanje

trokova i uklapanje u kombinaciju cena i proizvodnje koja daje optimalan profit. +ko se to

ne nadomesti kroz neke oblike subvencija, dotacija, premija... proizvodnja ostaje na ni*em nivou,

a iskazani drutveni proizvod je ni*i. ) to je naa stvarnost( tu in*erentnu neefikasnost

iskazuje nivo kretanja drutvenog proizvoda ne godinama( nego decenijama.

D/ )a enorman deficit trgovinkog bilansau okviru platnog bilansa/ tabela G. i gra$ikon '/ bilo

bi !udno da je povoljniji u uslovima gubitka izvoznika koji neminovno nastaje9precenjivanjem deviznog kursa domae valute7bez obzira na to da li se to ostvaruje putemodr*avanja konvertibilnosti -tr*inim putem, kroz ponudu i tra*nju deviza, ili nekim otvorenim

intervencionizmom. 4ao to su u lanku I.1. Ekonomija rbije u pretkriznom periodu...potencirali i

pro$. uriin i pro$. avi, nedavno i pro$. 0iodrag )ec, a i sam sam to i govorio i pisao jo u

vreme proklamovane konvertibilnost +nte 0arkovia ona je neizmerno po$eljan faktor( samo

ako proisti!e iz efikasnosti privrede( tj. ako je privreda u stanju da( bez vanredni*

intervencija( ostvaruje dovoljan izvoz( priliv i ponudu deviza. +li, ako se ponuda deviza

alimentira troenjem zate!eni* visoki* rezervi( troenjem privatizacionog kapitala ili( to je

jo gore( kumuliranjem zadu$ivanja u inostranstvu( onda e to neminovno predstavljati

subvencionisanje uvoza. )stina( time i ko!enje inflacije i to stvara privid da je tako

ostvarivana konvertibilnost po$eljna. @azume se( i u tom slu!aju njeno dejstvo je korisno

kao stabilizaciono( aniinflatorno sredstvo( ali budui da nije izraz efikasnosti privrede( ve

prikriveni oblik subvencionisanja( intervencionizma( rent3seekingprisvajanja( jasno je dase na taj veta!ki na!in ne mo$e odr$ati na du$i rok. B posledice takve politike u kraem

ili du$em vremenu - ostaju.

0e2utim, nije subvencionisanje kursa i uvoza i poje$tinjenje izvoza/ jedini negativni e$ekat niske

ekonomske aktivnost u spoljnoekonomskoj aktivnost. istom pravcu deluje i neefikasnost

koja se ogleda u visokim trokovima proizvodnje preduzea i njegovi* kooperanata i

dobavlja!a( ali i visoki trokovi celokupnog drutvenog ambijenta.

91 2rendovi nezaposlenosti i bruto investicijau osnovne $ondove su tesno povezani, ali

obrnuto proporcionalno. >azume se, nezaposlenost nije samo $unkcija nedovoljni& investicja

videti tabelu 5 i gra$ikon G/, nego i nivoa privredne aktivnost, o emu je bilo rei napred.

svakom slu!aju u pozadini visoke nezaposlenosti stoji niska ekonomska efikasnost koja

ne omoguuje da visoka privredna aktivnost - ni kroz visok izvoz( a ni kroz postojanje

dovoljnog broja efikasni* investicioni* programa( visoku investicionu aktivnost -

uspostavljanje visoke zaposlenosti ejnzijanskom evenijom. 4ad bismo imali visoku optu

ekonomsku e$ikasnost, ona bi iznedrila dovoljan broj racionalni* 9efikasni* investicioni*programa( a kapitala bi se nekako ve nalo . Uostalom, zar u pret*odni* pet est godina

nismo bili lieni oskudice priliva kapitala( a investicija u realnu ekonomsku aktivupreduzea( ipak nije bilo ni pribli$no dovoljno. rirodno, u takvim uslovima nezaposlenost je


17/17

globalna ekonomska kriza nije uzrok tranzicione neuspešnosti već je samo rekla - car je go

Documents