globalna ekonomska kriza

Predlažem da probate Linux

www.nkatic.wordpress.com

Globalna ekonomska kriza – iskustva, kontroverze i

konfliktni potencijal

Fakultet političkih nauka 25.04.2013


www.nkatic.wordpress.com 2

Osnovne karakteristike krize

  Ovo je treća globalna (neciklična) ekonomska kriza i prva globalna bankarska kriza (duga depresija 1873.-1896., velika depresija 1929. – 1933., velika recesija 2007.)

➔  Tokom 2008. i 2009. godine postojao je konsenzus u vezi sa osnovnim uzrocima krize

➔  Od 2010. počinje proces “dekomponovanja” krize, a u Srbiji još od 2008. i 2009. traje proces minimiziranja krize

  Dubina krize je manja nego 1929. godine, ali njeno trajanje može biti znatno duže (bankarska kriza prerasla i budžetsku)

  Globalna ekonomska arhitektura, iskustvo prethodnih kriza i aktivna socijalna politika su olakšali njeno saniranje u akutnoj fazi


BDP u odnosu na nivo iz 2008. god.


Stopa nezaposlenosti (najveći porast)


Stopa nezaposlenosti (najmanji porast)


Fundamentalni uzroci krize

  Raspodela dohotka poslednjih decenija ide u korist tankog sloja elite - realna primanja većine stagniraju ili padaju

  Zaduženost raste a štednja građana opada u pokušaju da se očuva standard i poveća potrošnja

  Brodelovski kraj epohe, dominacija finansijskog kapitala i opadanje moći Zapada

  Neoliberalni ambijent dominira – preovlađuje verovanje u mitsku moć tržišta i njegovu samoregulaciju

  Etika “novog” kapitalizma i moralni hazard u finansijama


Mitovi i zablude koji su prethodili krizi

➔  Država i javni sektor su uvek problem i generatori krize (politika i doktrina MMF-a)

➔  Privatno zaduživanje ne destabilizuje sistem, budući da je privatni sektor (banke, preduzeća i građani) racionalan i odgovoran kada se zadužuje i investira

➔  Za stabilnost finansijskog sistema je ključno da javni dug bude pod kontrolom

➔  Odnos javnog duga prema BDP-u pouzdan je pokazatelj rizika izbijanja krize (ko finansira deficit?)

➔  Zaboravlja se ili zanemaruje problem visine spoljnog duga kao i problem deficita tekućeg bilansa (sudden stop!)


Javni dug u % u odnosu na BDP


Javna potrošnja u % u odnosu na BDP


Modeli izlaska iz ekonomske krize

  Neoklasični model tržišnog samoizlečenja (“austrijska škola”)

  Kejnzijanski model (stimulisanje tražnje)

➔  Monetaristički, modifikovani neoklasični “Fridmanov” model (stimulisanje ponude)


Recepti koji preovlađuju ➔  Monetarna ekspanzija (štampanje novca) – to je Fridmanov, a ne Kejnzov model

➔  Nagoveštaj promene monetarne politike i tolerisanje inflacije

➔  Fokus je i dalje na spasavanju bankarskog sektora kroz tihu dokapitalizaciju preko niskih kamata

➔  Veliko rezanje javne potrošnje, istrajavanje na politici niskih poreza (Tea Party) i rastakanje socijalne države

➔  Insistiranje na uravnoteženju budžeta uprkos recesiji

➔  Uzdržanost prema radikalnijim zahvatima i disciplinovanju finansijskog sektora


Ekonomske posledice takve politike

  Efekti na realni sektor su još uvek slabi i ekonomije su na ivici recesije

  Nezaposlenost je i dalje veoma visoka i delom prikrivena

  Preti opasnost od recesione spirale (Grčka, Španija npr.)

  Nejasno je odakle će doći privredni rast

  Kako će se sistem izboriti sa ogromnom količinom novca u opticaju kada do oporavka dođe?

  Duša finansijskog sistema je i dalje špekulativna, a kriza je odatle krenula (kome služi finansijski sistem?)

  Preti opasnost od valutnih ratova


Socijalne posledice takve politike

  Hronični problemi su nezaposlenost i “fleksiblno” tržište rada

  Kriza modela koji ne može više ispuniti ono na čemu je počivao socijalni mir, a to je stalni rast potrošnje

  Nastavljanje socijalnog raslojavanja i snažan otpor da se poreskom politikom proces uspori ili koriguje

  Opadanje kvaliteta života, rast svih oblika antisocijalnog ponašanja

  Jačanje emigracionih tokova ka zdravijim ekonomijama

  Porast ksenofobije, ekstremizma i populizma – stimulisanje “horizontalnih” konflikata

  Jačanje državnog represivnog aparata pod izgovorom borbe protiv terorizma


Kriza u geopolitičkom kontekstu

  Potencijalni raspad evrozone, cepanje i segmentiranje EU, ili jačanje integracije i hod u pravcu SDE (problem Nemačke)

  Prekompozicija ekonomske moći u korist Azije i stvaranje multipolarnog sveta (mogu li SAD izbeći zaustaviti taj hod)

  Tihi sukob starih i novih ekonomskih sila, valutni i trgovinski ratovi

  Žestoka borba za resurse (problem hrane, vode itd..)

  Rat dolara i evra, rat dolara i juana

  Nagoveštaj stvaranja novih ekonomskih blokova i valutnih zona


Hvala.... i ne zaboravite da

probate Linux

globalna ekonomska kriza

Documents