GODINA XII · BROJ 59 · 19. NOVEMBAR 2010. · BESPLATAN PRIMERAK www.lsv.org.rs

U BEOGRAD SE GODIŠNJE DOSELI I DO 25 000 STANOVNIKA!

CentralizaCija uzima sve veći danak

strana 7

strana 4 Lustraciji se protive oni sa nečistom savesti

strana 2-3

strana 15

strana 11

reporteri slobodne vojvodine sa ligašiCama i ligašima na radnom vikendu u kraljevu

ne treBaju nam nesReĆe Da Bi nas spajaLe

Konačno kancelarija

vojvodine u Briselu

LSV biLa u praVu: pajtić se predomislio

uvesti školskog policajcastrana 6

Ligašice i ligaši, njih 66 dobro su zapeli u ta dva dana. Radili su na popravljanju krovova,

raščišćavanju šuta, iznošenju stvari iz polu srušenih kuća,

a najviše ih je, ipak, bilo angažovano na sređivanju

Zdravstvenog centra Kraljevo gde se, pored smrti bračnog para Stašić u naselju Grdica, dogodila jedna od najvećih drama u prvih nekoliko sati nakon zemljotresa

LSV zatražiLa primenu i produženje zakona o LuStraciji

Najmanja stopa nezaposlenosti je upravo u Beogradu, a ljudi

koji rade imaju i 25 % veće plate nego u ostatku Srbije

mit o bogatoj vojvodini traje iako činjeniCe godinama govore suprotno

vojvodina svestarija, zaostalija i siromašnija

lsv u irigu traži

REPORTAŽA2 SLOBODNA VOJVODINA REPORTAŽA

KRALJEVO – Neizvesnost i strepnja su prve reč koje vam padnu na pamet kad ovih dana prošetate Kralje-vom. Oni koji su u razornom zemljotresu 3. novembra za samo par minuta izgubili sve što su stvarali decenijama ne znaju da li će zimu dočekati na ulici ili će, nekim čudom, ipak naći neki krov nad glavom, dok oni drugi svakodnevno strepe od novog potresa koji će i njihovu kuću pretvoriti u gomilu šuta i prašine. Pomoć stiže sa svih strana. Što u novcu, hrani, materijalu, ali i ljudskoj snazi koja je, kako sami kažu, ovih dana možda

i najpotrebnija. Na svakom koraku ljudi se mogu videti po krovovima, na skelama ili kako prenose različite stvari na neko bezbednije mesto.

Svojski zapeli

Među tim ljudima je, 13. i 14. novembra, bilo i 66 ligašica i ligaša koji su dobro zapeli da za ta dva dana učine što više mogu. Radili su na poprav-ljanju krovova, raščišćavanju šuta, iznošenju stvari iz po-lusrušenih kuća, a omladi-na je pomagala u poslovima administracije u upravi, gde svakodnevno stižu stotine pri-

java štete i drugih neohodnih dokumenata da bi se građani-ma i građankama što pre i što kvalitetnije pomoglo. Najviše njih ipak je bilo angažovano na sređivanju Zdravstvenog centra Kraljevo gde se, pored smrti bračnog para Stašić u naselju Grdica, dogodila jedna od najvećih drama u prvih ne-koliko sati nakon zemljotresa.

Kraljevčani će znati da cene

Poseban događaj koji je obra-dovao svakoga sa kime su reporteri SV pričali tokom ta dva dana bilo je kuvanje lovač-

reporteri slobodne vojvodine sa ligašiCama i ligašima na radnom vikendu u kraljevu

Ligašice i Ligaši, njih 66 dobro Su zapeLi u ta dVa dana. radiLi Su na popraVLjanju kroVoVa, raščišćaVanju šuta, iznošenju StVari iz poLu Srušenih kuća, a najViše ih je, ipak, biLo angažoVano na SređiVanju zdraVStVenog centra kraLjeVo gde Se, pored Smrti bračnog para Stašić u naSeLju grdica, dogodiLa jedna od najVećih drama u prVih nekoLiko Sati nakon zemLjotreSa

Direktor Zdravstvenog centra Kra-ljevo Dragan Arsić kaže za naš list da je u noći kada se desio zemljo-

tres u bolnicu stigao za 15 minuta i da je već tada ugledao povređene sugrađane i sugrađanke, a među njima i 15-ak trudnica koje su če-kale na porođaj. - One su sedele tamo u paničnom strahu. To je bio veoma težek pri-zor. Ipak, na sreću, sve se dobro završilo – kaže Arsić. Međutim, tu problemima nije bio kraj. Tek su počinjali. Prava drama se u tim tre-nucima događala u porodilištu gde je bio smešteno 28 beba. - Na porodilištu je izbila poplava, popadali su plafoni i to sve na de-čijoj intenzivnoj nezi. Sreća je da

niko nije nastradao i da su bebe ostale nepovređene – priča Arsić. Za prva dva sata nakon zemljotre-

sa uspeli su da saniraju poplavu, i kako sam kaže, nadljudskim napo-rima da izmeste bebe na sigurnije mesto. Tek nakon toga su uspeli da se presaberu i naprave plan daljeg delovanja, posle čega su sve pacijente koje su mogli pustili na kućno lečenje dok su, nakon posete komisije, kompletnu internističku bolnicu morali da presele u zgradu hiruške bolnice. Arsić kaže da se situacija polako vraća u neko op-timalno stanje, ali da će se ukupna šteta znati tek nakon ozbiljne anali-ze. Međutim, najvažnije je, kaže, da niko nije nastradao.

ne tReBaJU nam nesReĆe Da Bi nas spajaLe

Miloš Milić- To je dan takav strah koji se ne može opisati. Gore nego bombardovanje. Samo su vam na umu vaši članovi porodice i da li će svi izvući živu glavu. Nadam se da će stići dovoljno

sredstava da se svim ljudima pomogne. Ništa nas gore do sada nije snašlo.

Vera Vilimanović- Nikada se više nisam uplašila. Sin i ja smo se samo šćućurili i čekali da nešto na nas padne. Već sam se bila oprostila od života. Čula se i neka jeziva huknjava iz zemlje. Deset dana je prošlo dok nisam

ponovo ušla u kuću, a imam i prijateljicu koja sa porodicom spava u kolima i pod šatorom.

strepnja od novih udaraKako to uvek biva, gradom ko-laju priče da će svakog trenutka „udariti onaj veliki“ i da neće ostati „kamen na kamenu“. Iako tako nešto nije realno, takvu priču svakodnevno podgrevaju novi potresi, znatno slabiji od onog razornog, ali ipak dovoljni da ljudima ne daju ni trenutak mira. U samom centru Kraljeva

stradale su podjednako i stare i nove zgrade, čak se može reći i da su starije i nešto bolje prošle. Međutim, prava šteta se i ne vidi golim okom sa ulice. Tek kad se proviri kroz neki od napuknu-tih prozora, vidi se da je zgrada,

koja tu stoji možda i više od sto godina, polomila kičmu i da više nikada neće biti mesto za bezbe-dan život. Takvih objekata je u čitavoj kraljevačkoj opštini više od 1.500 a sami Kraljevčani pri-čaju da je oko 9.000 ljudi trenut-no na ulici. Spavaju kod rođaka, prijatelja u nekim zajedničkim smeštajima, a neki čak spavaju

u svojim kolima ili pod šatorima pošto ih je barem vreme posluži-lo kao nikada u ovo doba godine. Zbog vanrednog stanja škole ne rade, a svi građani su angažovani na saniranju šteta i postavljanju Kraljeva na noge.

pao plafon u sobi punoj beba

ŽIVOT U KRALJEVU

LSV U AKCIJI

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 3

reporteri slobodne vojvodine sa ligašiCama i ligašima na radnom vikendu u kraljevu

kog gulaša, kako bi se ljudima malo olakšala tmurna svakod-nevnica. Gulaš je za vredne radnike skuvao predsednik LSV Nenad Čanak koji se tog jutra sastao i sa gradonačelni-kom Kraljeva Ljubišom Simo-vićem. – Mislim da su ovakvi trenuci pravi trenuci u kojima se treba podsetiti da smo svi, pre nego što smo postali pripadnici ra-znih stranaka, bili ljudi. I da to treba da bude nauk da nam ne trebaju nesreće da bi nas spa-jale – rekao je predsednik LSV Nenad Čanak. On je poručio da su ligašice i ligaši u Kralje-vo došli da vide da li mogu biti

od neke pomoći i da se nada će se videti i u nekim boljim okolnostima. Ljubiša Simović se Nenadu Čanku zahvalio na pomoći, jer je „učinio jedan ljudski gest koji će Kraljevčani znati da cene“.– Ja mu se zahvaljujem zato što nam je u ovom trenutku ta vr-sta solidarnosti, koja je jedno-stavna i ljudska, potrebna. On je to osetio i na pravi način se i pokazao – rekao je Simović.

Gulaš je i duševna hrana

Gulaš je spremljen u Zdrav-stvenom centru Kraljevo, a direktor te institiucije Dra-

gan Arsić se prvenstveno zahvalio volonterima koji su angažovani u toj insitituciji, ali je napomenuo i da je veo-ma važno organizovati upra-vo akcije kakva je kuvanje gulaša.– To je opuštajuće i upravo to nam treba. Jer pored sve materijalne štete koja nas je pogodila, građani su suoče-ni sa psihičkim traumama prouzrokovanim nepresta-

nim potresima, a ovako ne-što može da ih bar na krat-ko opusti – rekao je Arsić. Pored Nenada Čanka i 66 volonterki i volontera u Kra-ljevu su bili i potpredsednik LSV Aleksandar Marton, potpredsednik Izvršnog od-bora LSV Dejan Čapo, na-rodni poslanici Olena Papu-ga i Radovan Radovanović i pokrajinski poslanik Jovica Vasiljević.

ne tReBaJU nam nesReĆe Da Bi nas spajaLe

Šta je bio vaš motiv da dođete i pomognete Kraljevčanima?

Vesna Berta- Pa, ja sam došla da po-mognem, jer je mentalno i psihički mnogo lakše preživeti ovako teške situacije kada imate ne nekoga da se oslonite. Kad imate prijatelja koji će doći da vam se nađe u nevolji. Na kraju krajeva samo da vidite da niste u sve-mu tome sami. Pun autobus je došao iz Vojvodine da se nađe ovim ljudima, jer ko zna može se i nama sutra nešto desiti i mi bismo želeli da i nama neko pomogne ako ustreba. Na prijatelje uvek možeš ra-čunati.

Ištvan Horvat- Pa ljudski je bilo doći i pomoći ovim ljudi-ma u nevolji. Nesreća je zadesila Kraljevča-ne i morali smo da dođemo i damo svoj doprinos jer je to ispravno učiniti. Nadam se da će i drugi slediti naš primer, sesti u autobus i doći ovde da zasuku rukave i pomognu ovom narodu da što pre vrate ovaj grad u normalno stanje.

Stojanka Drobina- Želela sam jednostavno da pomo-gnem ovom narodu. Da nešto lično za njih uradim i onda sam sigurna da su od mene dobili barem malu po-moć. Čast mi je da sam danas ovde sa svim ovim ljudima i da ću bar malo doprineti da Kraljevo i Kraljevčani što pre stanu na svoje noge.

Marinko Moravčević - Meni je bilo važno da pomo-gnem. Kada ne možemo d r u g a č i j e onda barem ovako svojim rukama. Da se sve ovo sredi i što pre zaboravi da bismo mogli svi zajedno da krene-mo napred.

Radoslav Kovinić- Spavao sam i zemljotres me probudio. Prvo mi je na umu bila ćerka koja živi u zgradi na četvrtom spratu. Srećom sve je prošlo u redu. Vidim da stiže neka pomoć, ja živim u prize-

mlju i nisam imao neku štetu, pa ništa nisam ni tražio. Nadam se da će stiću u prave ruke.

Jovanka Mijajlović- Takav strah nisam nikada osetila. To je bio najveći potres u poslednjih sto godina i meni je lično bilo gore nego za vre-me bombardovanja. Nadam se da će biti dovoljno pomoći

za sve pošto je zima na vratima. Eto, bar nas je vreme do sada poslužilo.

Kako ste preživeli zemljotres?

Gore od bombardovanja!

4 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

AKTUELnO

BEOGRAD – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak predao je 9. novembra Narodnoj skupšti-ni Republike Srbije zahtev za produženje važenja Zakona o odgovornosti za kršenje ljud-skih prava, koji je poznat i kao Zakon o lustraciji. Neposred-no pre toga, Čanak je prisu-stvovao podeli letaka u centru Beograda kojom je simbolično okončana kampanja “Podvuci liniju”. Tom kampanjom, Liga je od 25. oktobra u gradovima i opštinama širom Vojvodine

upoznavala građane sa neop-hodnošću sprovođenja lustra-cije u Srbiji.

Nema revanšizma i osvete

Širom Vojvodine osvanuli su bilbordi i plakati, građanima je deljen promo materijal, a ligašice i ligaši su na konferen-cijama za novinare, a zatim i tribinama upoznali javnost da lustracija nije ni revanšizam,

ni preki sud, ni osveta, nego instrument pravde koji po-drazumeva da ljudi koji su u nekom periodu kršili ljudska prava odgovaraju za to, a da bi trebalo da ga sprovodi ne-

zavisna komisija. Ta nezavisna komisija, kao što je i predviđe-no zakonom, bila bi izabrana u Narodnoj skupštini, mandat bi joj trajao šest godina, a na njenom čelu bio bi sudija Vr-hovnog suda.

Lustrirati sve odgovorne

– Tražimo da se produži va-ženje tog zakona, da ne bude ograničeno na 10 godina kao

što je predviđeno kada je stu-pio na snagu 2003. godine – rekao je Čanak novinarima u Beogradu i dodao da je ne-ophodno da se proširi broj lica i funkcija koje bi bile obuhva-ćene zakonom. On je napo-menuo da lustracija mora da se sprovede nad onima koji su odgovorni za kršenje ljudskih prava i niz drugih zločina koji su činjeni 90-ih godina u Srbi-ji i regionu.– Flajeri sa natpisima “Zato što su ubijali” i “Zato što su tukli” treba da podsete na neophod-nost lustracije kao puta kojim se mora ići, ako želimo da se završi sa prošlošću – rekao je Čanak, dodavši i da očekuje podršku koalicionih partnera, ali i opozicije, a pre svega od LDP-a. Čanak je naveo i da ne vidi razlog zašto bi neko ko nema mrlje na savesti bio pro-tiv te inicijative, kao i da misli da je ona i u “najvišem inte-resu SPS-a”, ako su napravili evropski zaokret da podrže predlog, “jer će time pokazati da nemaju čega da se boje i da ulazak u vlast nije bilo puko skrivanje od odgovornosti prema prošlosti”.

lsv i zvanično zatražila produženje i primenu zakona o lustraCiji

Lustraciji se protive oni

sa nečistom savestiFormirati Komisiju u skladu sa zakonom

Portparolka i poslanica LSV Aleksandra Jerkov je navela i da bi joj bilo žao ako SPS, kao što se najavljuje, ne podrži ovu inicijativu, jer bi time dokazali svoje evropsko oprede-ljenje. Ona je najavila da će zatražiti od predsednice Narod-ne skupštine Republike Srbije Slavice Đukić Dejanović da formira Komisiju za lustraciju i pitati zašto to do sada nije učinjeno u skladu sa zakonom.

Posle nekoliko godina koje je provela u dubokom zabo-ravu i skrajnutosti, lustracija je ponovo u žiži javnosti. Na svetlo dana izvele su je upra-vo one (iste) političke snage i partije koje su se najviše zalagale za njeno donošenje i provođenje. LSV je tome dala svoj posebno velik doprinos. Aktuelizaciju lustracije pra-te danas isti oni ironični i zlobnički tonovi istih onih političara i stranaka koji su se mogli čuti i prilikom oza-konjenja lustracije. O njoj ću pisati u deset fragmenata. U ovom broju, dva.

Fragment I

Pravno je sve počelo 30. maja 2003. godine kada je u Služ-benom glasniku RS objavljen Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Za-kon je zbog svoje sadržine - materiae regulationis – po-pularno i adekvatno nazvan Zakon o lustraciji. Priprema ovog zakona tekla je tokom druge polovine 2002. godine, za njegovo donošenje je tada još bilo “političke volje”. Poli-tički komentari lustracije bili su omalovažavajući i diskva-lifikativni, a ozbiljni stručni komentari su ili izostajali ili su bili veoma retki. Za našu pravnu i političku nauku, a pogotovu praksu taj pojam je ili izazivao podozrenje ili je bio “non grata”. Konačno je ponestalo politič-ke volje za sprovođenje ovog zakona posle ubistva premi-jera Srbije Zorana Đinđića, marta 2003. godine, koje je gurnulo lustraciju u srpskom društvu u duboku političku

hibernaciju! Ta okolnost „išla je na ruku” revitalizovanju likova, institucija i politič-kih pejsaža koji su trebali da budu lustrirani! Istovremeno, ti isti likovi, te iste institucije i isti pejsaži involvirali su se u savremeni obrazac života i dali boju i ton ranije političke loše prošlosti Srbije! Zabluda je u Srbiji verovati u antički filozofski poklič: Panta rei!

Fragment II

Od donošenja (2003. godine), pa sve do sada (2010. godine), Zakon o lustraciji je ostao „mrtvo slovo na papiru! To znači da nije ništa učinjeno na primeni Zakona. Drugim rečima: organi za sprovođe-nje lustracije nisu obrazova-ni; nijedno delo predviđeno ovim zakonom nije procesu-irano; neke odredbe zakona „gube korak” sa aktuelnim političkim vremenom i prili-kama; politička inicijativa za utvrđivanjem odgovornosti za kršenje ljudskih prava je utihnula ili ne postoji. Za-kon o lustraciji bačen je na politički i pravni otpad Srbi-je već onog trenutka kada je izglasan u Republičkoj skup-štini! Do isteka roka važenja Zakona o lustraciji ostalo je jedva nešto više od dve go-dine, a da će se u te naredne dve godine nadoknaditi sve ono što je propušteno i mi-nulih sedam godina, teško je poverovati. Ali, da se rok prvobitno utvrđenog važe-nja zakona pravno može re-instalirati, ako za to postoji parlamentarna saglasnost, tehnički i realno je potpuno prihvatljivo!

Fragmenti o lustraciji

Piše: Radivoj Stepanov

POLITIČKA EnCIKLOPEDIJA

u crticama

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 5

UKRATKO

NOVI SAD – Četvrti ro-đendan najviši zakonodav-ni akt dočekuje u atmosferi učestalih zahteva za njego-vom promenom. Liga soci-jaldemokrata Vojvodine se ovakvom Ustavu protivila još tada kada je usvajan. Vojvođanke i Vojvođani još pamte kako su se odazvali na poziv Bojana Kostreša da bojkotuju ustavni referen-dum, pa Ustav u Vojvodini i nije prošao. Ustavu se pro-tivi i SPO, a, istini za volju, treba reći i da mu se odavno protivi i LDP. Međutim, in-teresantno je da sada njego-vu promenu traže i oni koji su za njega glasali, poput G17 plus, koji je se u među-vremenu prekrstio u Ujedi-njene regione Srbije. Četiri godine nakon što su glasali za takav Ustav, uvideli su da je on brana decentralizaciji zemlje.

Liga dosledna LSV je, kao i u svemu dru-gom, ostala dosledna ono-

me što je pričala i 2006. godine, pa je tako Bojan Kostreš ovih dana ponovio da pitanje regionalizacije i decentralizacije nije mo-guće urediti na valjan na-čin po ovom Ustavu, pošto nisu jasno definisana prava i mogućnosti regiona. Ta prava se definišu republič-kim zakonom, što znači da se promenom svake skupštinske većine u repu-bličkom parlamentu može

menjati i status autonomne pokrajine. Kostreš je ocenio i da je najrealnija prognoza za donošenje novog ustava 2012. godina, nakon redov-nih parlamentarnih izbora i formiranja nove vlade. - Ne možemo da računamo na kandidaturu za puno-pravno članstvo bez prome-ne Ustava – upozorio je on. Kostreš je kazao i da je defi-nicija iz Ustava da je Srbija država Srba i ostalih građa-na nedemokratska odredni-ca i mora se promeniti, jer uzrokuje segregaciju sta-novništva naše zemlje.

Svako iz svoje perspektive

Ujedinjeni regioni Srbije, čija je G17 plus sa partne-rima donela važeći Ustav 2006. godine, sada traže promenu tog najvišeg prav-nog akta, kojom bi Srbija trebalo da postane država sedam regiona sa tri nivoa vlasti: republičkim, regio-nalnim i lokalnim. Mlađan Dinkić je čak ocenio da je sadašnji sistem “feleričan” i da dovodi do toga da bo-

gate opštine postanu još bogatije, a siromašne još siromašnije, a URS pred-laže i uspostavljanje Veća regiona sa 35 članova, kao i smanjenje broja poslanika u Skupštini Srbije na 200. Mnogi se pitaju da nisu možda izbori razlog tolikog obrta u stavovima prven-stveno Mlađana Dinkića, pošto je od usvanja Ustava prošlo samo četiri godine. Za promenu Ustava se za-laže i SPO, jer ga vidi kao prepreku za regionalizaciju države, a Vuk Drašković je rekao i da je preambula Ustava velika prepreka pu-nopravnom članstvu Srbije u EU, jer ona Kosovo i Me-tohiju definiše kao ”pokra-jinu u okviru suverene dr-žave Srbije”. Lider LDP Če-domir Jovanović, sa druge strane, izjavio je da LDP nije za promenu pream-bule već za promenu celog Ustava, jer građanima tre-ba jasna politika, umesto da se oko Ustava petljaju isti oni koji su donošenjem postojećeg zemlji vezali i ruke i noge.

četvrti rođendan najvišeg zakonodavnog akta

tadić se slaže

Predsednik Srbije Boris Ta-dić izjavio je nedavno da eventualna promena Ustava može biti iskorišćena za regi-onalizaciju zemlje, ali da ona ne sme “nikada i ni po koju cenu” da dovede u pitanje funkciju centralne države. Tadić je rekao da “prosto nije politički izračunao na koji način možemo najbrže doći do rešenja koja su preduslov daljih evropskih integracija”, i dodao da se slaže i sa prome-nom Ustava “ako je, na kraju, i to potrebno”.

uzeti ministrima pasoše

BEOGRAD – Lider Lige socijaldemokrata Vojvo-dine Nenad Čanak založio se nedavno u intervjuu listu Danas da se članovi-ma Vlade Srbije i guverne-ru Narodne banke ukine mogućnost da, nakon što preuzmu funkciju, napuste zemlju u narednih deset godina. Kako je objasnio, tim funkcionerima bi, po stupanju na dužnost, bio oduzet pasoš i mogli bi da ga dobiju samo u slu-

čaju da idu na služnbena putovanja, a zatim bi ga vraćali. – Jer, oni bi trebalo, nakon odlaska s vlasti, da bar još šest godina uživaju u ze-mlji kakvom su je napravi-li. Radovan Jelašić je u dva mandata zatukao sve tra-gove domaćeg bankarstva i onda je otišao da bude menadžer u inostranoj banci. Šta ćete bolji primer – istakao je Čanak. Tako-đe, lider LSV je podsetio da je u sličnoj poziciji bio i sadašnji ministar za nau-ku i tehnološki razvoj Bo-židar Đelić, koji je nakon funkcije ministra finansija postao menadžer u stranoj banci.– Ja bih i taj Đelićev slu-čaj sasvim sigurno ispitao. Mene zanima princip. Da li su ministri spremni da ostanu u zemlji u kojoj su bili ministri? Ko god ne deli sudbinu ovog naroda, nema prava da se s njom poigrava – istakao je lider Lige socijaldemokrata Voj-vodine. On je rekao da će taj zahtev biti formulisan kao zakonski predlog– Biće to vrlo formalan predlog - ko nije spreman da se odrekne odlaska iz zemlje u narednih deset godina od momenta preu-zimanja funkcije, ne može da postane ministar. Tačka – istakao je Nenad Čanak.

Donet na brzinu, za dugo kajanje

TEMA6 SLOBODNA VOJVODINA TEMA

NOVI SAD – Trudnica i maj-ka jednoipogodišnjeg deteta zatvorila se početkom no-vembra u svoju trošnu kuću u Srpskom Itebeju preteći da će zapaliti i sebe i dete, jer nema od čega da živi. Istovremeno, njen komšija u susednoj kući pretio je da će se zaklati ukoli-ko mu isključe struju, jer nije u mogućnosti da je plati. Obe tragedije su izbegnute u po-slednjem trenutku, ali je vest o tome ponovo pokrenula lavinu pitanja, poput: Otkud siromašnih u prebogatoj Voj-vodini? Nije li Vojvodina naj-bogatiji region u Srbiji? Na žalost, situacija uopšte nije takva i LSV na to godinama ukazuje. S druge strane, B92 je ovih dana objavio da je još pre tri godine studija Svetske banke pokazala da Vojvodi-na uopšte nije razvijenija od proseka Srbije, te da po sva-kom parametru, sve uočljivi-je zaostaje za Beogradom. Da kojim slučajem nije ugašen nekadašnji Pokrajinski zavod za statistiku (dok u Beogradu i dalje radi), jasno i precizno bi se moglo utvrditi da Voj-vodina mnogo duže od tih tri godine nije razvijenija od proseka Srbije.

Bili smo lider

Tokom perioda pune auto-nomije Vojvodine (od 1974. do 1988. godine) ekonom-ski položaj Vojvodine i nje-nih građana bio je u ravni sa Slovenijom i Hrvatskom, daleko ispred Srbije. Stopa zaposlenosti 1984. godine bila je za osam odsto viša u Vojvodini nego u Srbiji, a prosečne plate zaposlenih bile su za 36 odsto više od proseka Jugoslavije i čak 40 odsto više od ostatka Srbije. Danas su takvi jasni podaci nedostupni, jer se statisti-ka ne vodi na regionalnom nivou. Prema podacima iz aprila prošle godine negde oko 150.000 građana Voj-vodine živi u siromaštvu, a još oko 200.000 je na samoj ivici. Samo u Novom Sadu tada je 4.000 ljudi koristilo materijalnu pomoć.

Plate niske godinama

Kada se pogledaju podaci o visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa (neto) za treći kvartal 2010. go-dine na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, vidi se

da se u prvih deset najbo-gatijih opština nalazi čak devet iz Beograda, a samo jedna iz Srbije - Lajkovac. Na prvom mestu je Novi Beograd sa visinom proseč-ne zarade od 53.677. Prva vojvođanska opština nalazi se tek na 12 mestu po visini zarada i to je Vršac u kojem je prosečna plata 40.354 di-nara. Praćenje tih podataka unazad pokazuje taj trend već par godina. Nisu samo plate pokazatelj siromaše-nja, već nam to pokazuju i drugi parametri. Na pri-mer, B92 je nedavno obja-vila kako je Novom Sadu i Subotici tržište stanova, parcela i poslovnog prosto-ra na najnižim granama, da je i 1999. godine bilo dina-mičnije. Cene su se survale. I na kraju, još dva upravo objavljena, pesimistična podatka Pokrajinskog se-kretarijata za socijalnu po-litiku i demografiju - od 2008. godine do danas sta-novništvo Vojvodine sma-njeno je za 11.000. stanov-nika, dok će za pet do šest godina na ovim prostorima živeti četvrtina stanovnika starijih od 65 godina!

mit o bogatoj vojvodini traje iako činjeniCe godinama govore suprotno

vojvodina sve starija, zaostalija i siromašnijaekonomSki poLožaj VojVodine u Vreme njene pune autonomije je bio u raVni Sa SLoVenijom i hrVatSkom, a pLate Su biLe i do 40 odSto Veće nego u drugim deLoma Srbije. Sada njenih opština nema među prVih deSet po pLatama u Srbiji. aLi je zato deVet iz beograda

NOVI SAD - Narodni po-slanik u Skupštini Srbije Radovan Radovanović oba-vestio je nedavno članove Glavnog odbora Lige soci-jaldemokrata Vojvodine da su svi važnije primedbe LSV na tekst Predloga zakona o prostornom planiranju kroz skupštinske odbore ušle u konačan tekst zakona. - Gde god je falila Vojvo-dina, stoji Vojvodina. Ta-kođe, u tekst su uneti i svi oni delovi Vojvodine koji u prostornom planu nisu bili napisani, a pobrojani su i granični prelazi koji, takođe, nisu bili pomenuti

pre nego što je Liga pod-nela svoje amandmane – rekao je Radovanović. On je u ovom poslu posebno istakao zalaganje stručnih saveta LSV koji su brzo i kvalitetno sačinili primed-be na Predlog zakona o prostornom planiranju, što je bilo i ključno za njihovo unošenje u konačan pred-log zakona. Kako je rekao, rad saveta je bio veoma va-žan još prilikom razmatra-nja nacrta zakona kada su u samom procesu već unet veliki broj primedaba koje je Liga iznela na taj tekst. Narodna poslanica LSV Aleksandra Jerkov za Slo-bodnu Vojvodinu kaže da je LSV kroz skupštinske odbore uspela da izdej-stvuje da se u prostornom planu predvidi otvaranje dva međunarodna granična prelaza jedan u Nakovu kod Kikinde, a drugi na trome-đi između Srbije, Mađarske i Rumunije. Takođe, kako

kaže, Liga je uspela da iz-dejstvuje i da se među turi-stičke destinacije od poseb-nog značaja uvrsti i Donji Srem-Posavina, jer Srem u prvobitnoj verziji uopšte nije bio predviđen. - To se moralo ispraviti, jer se u Sremu nalaze važni i turistički atraktivni loka-liteti kao što su arheološki lokalitet Sirmium, specijal-ni rezervat prirode Obed-ska bara, specijalni rezervat prirode Zasavica itd. – kaže Jerkova. Ona napominje da je u Predlog zakona o pro-stornom planiranju u odelj-ku o turističkim klasterima

ubačena i odrednica AP is-ped reči Vojvodina, jer LSV smatra da podela po turi-stičkim klasterima treba da bude podudarna sa ostalim zakonskim podelama na re-gione. - Na ovaj način se sami re-gioni stimulišu da više ula-žu u turizam i na taj način ostvaruju bolje rezultate – kaže Jerkova. Takođe, u predlog zakona je u Poglav-lju „Elektronske komuni-kacije“ ubačeno da je važno omogućiti postavljanje op-tičkih kablova u zemljištu vodoprivrede kao i u put-nom zemljištu opštinskih i državnih puteva. Jerkova na kraju kaže da LSV u ve-likoj meri uticala i da se u Prostornim planu predvidi rekonstrukcija i izgradnja deonice državnog puta pr-vog reda Vrbas-Kula-Som-bor-državna granica Bački Breg sa vezom na planirani južni autoput kroz Mađar-sku.

Ligini predlozi ušli u predlog zakona o prostornom planiranju

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 7

NOVI SAD - Istovremeno, dok Vojvodina i ostatak Srbije postaju sve siromaš-niji, u Beograd se, kako su nedavno objavile Večernje novosti, svake godine do-seli između 16.000 i 25.000 stanovnika, u potrazi za boljim životom! Odgovor se krije u činjenici da je u prestonici neuporedivo bolji kvalitet života, te da su mogućnosti veće nego u drugim gradovima i se-lima po Srbiji. B92 je ne-davno objavila da kada se za parametre uzmu nezaposlenost, investici-je i razvoj infrastrukture, zaključak je da se najbolje živi u Beogradu. Podaci Nacionalne službe za za-pošljavanje pokazuju da je najniža registrovana sto-pa nezaposlenosti upravo u Beogradu - 13,4 odsto. A, pritom, oni koji rade, u Beogradu, u proseku, zarađuju za 25 odsto veće plate nego u ostatku Srbi-je, piše B92.

Pljačka u pozadini

Politički analitičar i soci-olog Jovan Komšić, oce-

njuje za „Slobodnu Voj-vodinu“ da je bogaćenje Beograda na uštrb Vojvo-dine krenulo još krajem osamdesetih godina, kada

je pokrenuta tzv. antibiro-kratska revolucija sa paro-lama o “foteljašima” i “lo-povima” u Vojvodini. Sve to je, zapravo, poslužilo ostvarenju skrivenog pla-na da se koncentrišu sve poluge odlučivanja u ru-kama ondašnje jedne par-tije, a nakon toga u cen-tralama svih novoformi-ranih partija u Beogradu. – Privatizacijom dotadaš-njih društvenih i držav-nih preduzeća dobili smo netransparentne menad-žmente i vlasništva nad hi-ljadama subjekata koji su svoje centrale premeštali u Beograd. I masa drugih preduzeća i to zdravih,

dobrih proizvođača i izvo-znika se uputila sa centra-lama svojih preduzeća ka Beogradu, sa svim dopri-nosima koji se plaćaju sa

sedištem upravnih odbora i firmi. Svi ti doprinosi sli-vaju se u taj veliki “finan-sijski točir” prestonice, uključujući i premeštanje sedišta Vojvođanske ban-ke u Beograd, pa preme-štanje sedišta NIS u Beo-grad – navodi Komšić, do-dajući da je sve to uticalo da Vojvodina izgubi i sam pojam vlasništva.

Rešenje u decentralizaciji

On, zato, upućuje na je-dino delotvorno rešenje problema, a to je decen-tralizaciji zemlje. – Pritom, mera iskrenosti,

efektivnosti i relevantno-sti svih ideja decentraliza-cije i regionalizacije biće spremnost da se konkret-nom strategijom decen-

tralizacije države Srbije i konkretnim projektima regionalizacije, uključuju-ći i promene Ustava, ga-rantuju stvarne, izvorne nadležnosti regionalnih nivoa vlasti. Primenjujući modele postupnosti, flek-sibilnosti, asimetričnosti i sposobnosti regija da nose svoje nadležnosti, nećemo morati da čekamo da se konstituišu svi regioni u Srbiji da bi, tek tada, i Vo-jodina krenula da se brže menja i razvija – smatra Komšić, dodajući da se što pre mora prekinuti sa simuliranjem decentra-lizacije Srbije i krenuti u stvarne reforme.

u Beograd se godišnje doseli i do 25 000 stanovnika!

najmanja Stopa nezapoSLenoSti je upraVo u beogradu, a Ljudi koji rade imaju i 25 % Veće pLate nego u oStatku Srbije

Takozvana antibirokratska revolucija sa parolama o “foteljašima” i “lopovima” u

Vojvodini zapravo je poslužila ostvarenju skrivenog plana da se koncentrišu sve

poluge odlučivanja u rukama ondašnje jedne partije, a nakon toga u centralama svih novoformiranih partija u Beogradu

Prokopijević: neophodna reforma Direktor Centra za slo-bodno tržište, ekonomista Miroslav Prokopijević za naš list nije želeo da licitira

kome je to u interesu da i dalje pothranjuje stereoti-pe o bogatoj Vojvodini, ali navodi da moguće razlo-ge ekonomskog slabljenja Vojvodine svakako treba tražiti i u zastarelosti njene industrije i u tome što se oslanja na poljoprivredu, čija je kapitalna vrednost radnog mesta najmanja. On smatra da Vojvodina i ostatak Srbije treba da se reformišu, te da bi onda stigli i prestigli Beograd.– Ako se sve opštine u Voj-vodini reformišu po uzoru na Inđiju, sa sigurnošću se može pretpostaviti da bi Vojvodina za samo desetak godina prestigla Beograd. Slično bi bilo i ako bi se opštine južno od Beogra-da reformisale, samo što bi period dostizanja Beogra-da bio dvadesetak godina – ocenio je Prokopijević. Ali, upozorio je on, ni u Vojvodini ni na jugu Srbije se na takvim reformama ne radi, što vodi samo većem zaostajanju.

više od polovine BDp

Da je Beograd najbogatiji u Srbiji pokazuju i podaci iz Predloga zakona o prostor-nom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, u kojem se navodi da se u glavnom gradu ostvari čak 53 procenta bruto društvene vrednosti! Bez obzira na te očigledne trendove, i dalje se neguju stereotipi o bogatoj Vojvodini, a svaki zahtev za autonomijom, imovinom, fi-nansijama, pa čak i usvajanje Statuta, što jem inače, bila obaveza propisana Ustavom Srbije, dočekani su bukval-no na nož.

CentralizaCija uzima sve veći danak

FOKUS8 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

BEOGRAD - Poslanica Liberalno demokratske partije Vesna Pešić u tek-stu, koji je nedavno pro-čitan u emisiji Peščanik, skrenula je pažnju javnosti da je Vlada Srbije Narod-noj skupštini dostavila tri ekonomska zakona koje je predložio Mlađan Dinkić i koji treba da posluže da se za njegovu novu stranku - Ujedinjeni regioni Srbije, obezbede sredstva i birači za naredne izbore. Reč je o izmenama i dopunama u zakonima o fondu za razvoj Republike Srbije, o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije i o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a glavne izmene se sastoje u tome što se određenim službama menja sedište. Ove predloge izmena za-kona je u Skupštini branila

Verica Kalanović, a Vesna Pešić joj je na sve to repli-cirala rečima da izmeštanje nekih službi nije decentra-lizacija niti dekoncentracija

moći, jer će Mlađan Dinkić i dalje o svemu odlučivati, „bilo da otrči do Niša ili nekog drugog mesta, bilo da sedi u Beogradu“.- Svako ko nije lud vidi šta je vaš motiv, jer ovo ničemu neće doprineti, ni decentralizaciji, ni de-koncentraciji moći, jed-nostavno, to je način da se preko grbače građana ostane na vlasti – izjavila je Vesna Pešić.

Pešić: izmeštanje institucija u funkciji URs

Šausberger: statističkoj regionalizaciji se daje preveliki značaj

NOVI SAD - Direktor In-stituta evropskih regiona iz Salcburga Franc Šau-sberger nedavno je izjavio za novosadski Dnevnik da su statistički regioni ono što im samo ime govori – statistička jedinica. - Za Evropsku uniju stati-stički region je važan utoli-ko što olakšava planiranje i ništa više. Istinski značaj

za EU, zapravo, ima samo onaj region koji ima poli-tičku moć i izabrane poli-tičke predstavnike. I samo su ti regioni prepoznatlji-vi u kontekstu izdvajanja novca za podršku – upo-zorio je on. Kako je rekao, primetno je da se u nekim

zemljama statističkoj re-gionalizaciji neosnovano daje prevelik značaj, a u nekim slučajevima koriste je čak i kao izgovor oni koji zapravo ne žele poli-tičku regionalizaciju. Šau-sberger je rekao i da Statut AP Vojvodine predstavlja kompromis kojim je Voj-vodina ponovo dobila neke svoje nadležnosti, ali je i naglasio da bi sve mo-glo biti uzaludno ukoliko što pre ne otpočne proces finansijske regionalizacije zemlje. - Isto tako, u dogledno vreme biće neophodno regulisati i pitanje svojine, kako za Vojvodinu tako i za lokalne samouprave, jer bez toga teško da se može govoriti o moguć-nostima njihovog uspeš-nog privrednog razvoja – naveo je direktor Instituta evropskih regiona.

NOVI SAD - Dekoncentracija vlasti je zamagljivanje stvari, i to nema nikakve blage veze sa suštinskom decentralizacijom – kaže za Slobodnu Vojvodinu direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov. I prof. dr Snežana Đorđević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i članica Stručne grupe Nacional-nog saveta za decentralizaciju Srbije takođe kaže za naš list da dekoncentracija ne predstavlja pravu decentralizaciju, ali do-daje da se to može gledati kao simbolički čin svesti jednog dela političke elite da je proces de-centralizacije neophodan. Inače, u okviru dekoncentracije vlasti, koja je kroz medije najav-ljivana kao početak decentrali-zacije Srbije, iz Beograda je do sada u Zaječar izmeštena Agen-cija za regionalni razvoj, a, kako je najavljeno, do kraja godine će biti otvorene i Agencija za osi-guranje i finansiranje izvoza u Užicu, Nacionalna služba za za-pošljavanje u Kragujevcu i Fond za razvoj u Nišu.

Poplava regionalista

Zamenik predsednika Lige soci-jaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš je u više navrata ukazi-vao da izmeštanje institucija iz Beograda nije decentralizacija države, i da je najveći problem na političkoj sceni Srbije što mnoge stranke neke teme iznose samo zbog toga što misle da je to politički profitabilno, a ne zbog toga što u to veruju. Kako kaže u Srbiji je trenutno poplava regi-onalista, koji nikako da te svoje ideje potkrepe i delom. On tako-đe smatra da je na delu zamena teza i da se dekoncentracija vlasti

lažno naziva decentralizacijom. - Izmeštanje agencija nema ni-kave veze sa spuštanjem vlasti i odlučivanja na niže nivoe. A dok se ne definiše način finansiranja nižih nivoa vlasti, kao i imovina kojom će moći da raspolažu, te koje odluke mogu samostalno donositi – dotle nećemo imati stvarnu priču o decentralizaciji

– smatra Kostreš.

Produžene ruke vlasti

Aleksandar Popov kaže da de-koncentracija vlasti, koja je po-čela da se sprovodi u Srbiji, i nije zapravo nikakva novost, jer tako nešto već postoji u vidu okruga.

- To su zapravo produžene ruke vlasti iz Beograda, bez ikakvih ovlašćenja i organa. A s druge strane, statistički regioni koji su stvoreni po zakonu o Regio-nalnim razvoju, nisu čak ni de-koncentracija vlasti, jer oni ne-maju ni načelnike kao što imaju okruzi, nego samo regionalne razvojne agencije – smatra Po-pov. On kaže da su ti statistički regioni mogli biti upotrebljeni kao osnova za neku buduću suštinsku decentralizaciju da se nekim slučajem poklapaju sa prirodnim regijama, a s obzirom da to nije slučaj, oni se ne mogu upotrebiti ni za tu namenu.

Vojvodini više ovlašćenja

Popov kaže da je prvi potez, da bi se započela prava decentrali-zacija države, da se napravi naci-onalna strategija decentralizacije i da se kroz to utvrdi koje su po-trebe i koji je model najprimen-ljiviji u Srbiji. - Na osnovu toga tek treba ući u proces decentralizacije koji bi, prema mom mišljenju, podrazu-mevao promenu Ustava – kaže Popov. On kaže da bi se morali stvoriti regioni i u drugim delo-

vima Srbije, koji bi imali izvorna ovlašćenja, ali da oni ne bi smeli imati ista ovlašćenja kao Vojvo-dina koja ima tradiciju, regional-ni dentitet, kapacitete...- Naprotiv, Vojvodina bi mora-la da dobije više ovlašćenja od onih koje sada ima, jer ovo što ima su prenete nadležnosti. Je-dine izvorne nadležnosti su da donosi svoj grb i zastavu i ništa više – ukazuje Popov.

Centralizacija veoma štetna

Snežana Đorđević napominje da je proces decentralizacije države u svakom slučaju sveo-buhvatniji od dekoncentracije vlasti. - Decentralizacija podrazu-meva da se na opštinu, okrug, region ili pokrajinu prenose nadležnosti, svojina i finansi-

je, kao i da se formiraju organi vlasti – kaže naša sagovrnica. Ona upozorava i da je centra-lizacija na više načina veoma štetna za državu i da bi uspo-stavljanjem decentralizovanog uređenja država postala efi-kasnija i brža, a da bi i znatno bila smanjena mogućnost ko-rupcije. Međutim, kako kaže, u Srbiji sada ne postoji „spre-mnost političke elite da izvrši

decentralizaciju“.- Mi moramo da jačamo svest javnosti da je ovako stanje ne-održivo i da pod hitno mora da se vrati imovina lokalnim vlastima, da im se da veći ste-pen autonomije i da se građa-ni, kroz lokalne izbore, što više uključe u procese odlučivanja. Onda bi imali temelje jednog demokratskog sistema – sma-tra Snežana Đorđević.

aleksandar popov i prof. dr snežana đorđević za sv pričaju o izmeštanju državnih instituCija

DeKoncentracija nije DecentraLizacija

Pažljivo sa ravnomernim razvojem

Kada je reč o ravnomernom regionalnom razvoju o kojem se takođe mnogo priča u javnosti Aleksandar Popov smatra da taj koncept nije loš ako mu se priđe na pravi način. - To nikako ne bi smelo da znači da se preliva iz bogatih u siromašne regione, nego samo da im se da šansa da kroz korišćenje evropskih fondova na što bolji način koriste svoje potencijale – smatra on. Popov je rekao i da je Vojvodina nekada pomagala nerazvijene regione koliko je mogla, i upozorio da je ona danas toliko osiromašena da ne može ni sebi da pomogne dovoljno.

- dekoncentracija VLaSti je zamagLjiVanje StVari, i to nema nikakVe bLage Veze Sa SuštinSkom decentraLizacijom, kaže popoV; - decentraLizacija podrazumeVa da Se na opštinu, okrug, region iLi pokrajinu prenoSe nadLežnoSti, SVojina i finanSije, kao i da Se formiraju organi VLaSti, objašnjaVa prof. dr đorđeVić

UKRATKO

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 9

NOVI SAD - Dekoncentracija vlasti je zamagljivanje stvari, i to nema nikakve blage veze sa suštinskom decentralizacijom – kaže za Slobodnu Vojvodinu direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov. I prof. dr Snežana Đorđević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i članica Stručne grupe Nacional-nog saveta za decentralizaciju Srbije takođe kaže za naš list da dekoncentracija ne predstavlja pravu decentralizaciju, ali do-daje da se to može gledati kao simbolički čin svesti jednog dela političke elite da je proces de-centralizacije neophodan. Inače, u okviru dekoncentracije vlasti, koja je kroz medije najav-ljivana kao početak decentrali-zacije Srbije, iz Beograda je do sada u Zaječar izmeštena Agen-cija za regionalni razvoj, a, kako je najavljeno, do kraja godine će biti otvorene i Agencija za osi-guranje i finansiranje izvoza u Užicu, Nacionalna služba za za-pošljavanje u Kragujevcu i Fond za razvoj u Nišu.

Poplava regionalista

Zamenik predsednika Lige soci-jaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš je u više navrata ukazi-vao da izmeštanje institucija iz Beograda nije decentralizacija države, i da je najveći problem na političkoj sceni Srbije što mnoge stranke neke teme iznose samo zbog toga što misle da je to politički profitabilno, a ne zbog toga što u to veruju. Kako kaže u Srbiji je trenutno poplava regi-onalista, koji nikako da te svoje ideje potkrepe i delom. On tako-đe smatra da je na delu zamena teza i da se dekoncentracija vlasti

lažno naziva decentralizacijom. - Izmeštanje agencija nema ni-kave veze sa spuštanjem vlasti i odlučivanja na niže nivoe. A dok se ne definiše način finansiranja nižih nivoa vlasti, kao i imovina kojom će moći da raspolažu, te koje odluke mogu samostalno donositi – dotle nećemo imati stvarnu priču o decentralizaciji

– smatra Kostreš.

Produžene ruke vlasti

Aleksandar Popov kaže da de-koncentracija vlasti, koja je po-čela da se sprovodi u Srbiji, i nije zapravo nikakva novost, jer tako nešto već postoji u vidu okruga.

- To su zapravo produžene ruke vlasti iz Beograda, bez ikakvih ovlašćenja i organa. A s druge strane, statistički regioni koji su stvoreni po zakonu o Regio-nalnim razvoju, nisu čak ni de-koncentracija vlasti, jer oni ne-maju ni načelnike kao što imaju okruzi, nego samo regionalne razvojne agencije – smatra Po-pov. On kaže da su ti statistički regioni mogli biti upotrebljeni kao osnova za neku buduću suštinsku decentralizaciju da se nekim slučajem poklapaju sa prirodnim regijama, a s obzirom da to nije slučaj, oni se ne mogu upotrebiti ni za tu namenu.

Vojvodini više ovlašćenja

Popov kaže da je prvi potez, da bi se započela prava decentrali-zacija države, da se napravi naci-onalna strategija decentralizacije i da se kroz to utvrdi koje su po-trebe i koji je model najprimen-ljiviji u Srbiji. - Na osnovu toga tek treba ući u proces decentralizacije koji bi, prema mom mišljenju, podrazu-mevao promenu Ustava – kaže Popov. On kaže da bi se morali stvoriti regioni i u drugim delo-

vima Srbije, koji bi imali izvorna ovlašćenja, ali da oni ne bi smeli imati ista ovlašćenja kao Vojvo-dina koja ima tradiciju, regional-ni dentitet, kapacitete...- Naprotiv, Vojvodina bi mora-la da dobije više ovlašćenja od onih koje sada ima, jer ovo što ima su prenete nadležnosti. Je-dine izvorne nadležnosti su da donosi svoj grb i zastavu i ništa više – ukazuje Popov.

Centralizacija veoma štetna

Snežana Đorđević napominje da je proces decentralizacije države u svakom slučaju sveo-buhvatniji od dekoncentracije vlasti. - Decentralizacija podrazu-meva da se na opštinu, okrug, region ili pokrajinu prenose nadležnosti, svojina i finansi-

je, kao i da se formiraju organi vlasti – kaže naša sagovrnica. Ona upozorava i da je centra-lizacija na više načina veoma štetna za državu i da bi uspo-stavljanjem decentralizovanog uređenja država postala efi-kasnija i brža, a da bi i znatno bila smanjena mogućnost ko-rupcije. Međutim, kako kaže, u Srbiji sada ne postoji „spre-mnost političke elite da izvrši

decentralizaciju“.- Mi moramo da jačamo svest javnosti da je ovako stanje ne-održivo i da pod hitno mora da se vrati imovina lokalnim vlastima, da im se da veći ste-pen autonomije i da se građa-ni, kroz lokalne izbore, što više uključe u procese odlučivanja. Onda bi imali temelje jednog demokratskog sistema – sma-tra Snežana Đorđević.

aleksandar popov i prof. dr snežana đorđević za sv pričaju o izmeštanju državnih instituCija

DeKoncentracija nije DecentraLizacija

i blanko ostavke su brana decentralizaciji

NOVI SAD - Jedan od najvećih problema u us-postavljanju suštinske de-centralizacije u Srbiji jeste vraćanje imovine lokalnim saomoupravama, kaže za Slobodnu Vojvodinu prof. dr Snežana Đorđević sa Fa-kulteta političkih nauka u Beogradu i članica Stručne grupe Nacionalnog saveta za decentralizaciju Srbije. - Uvek se tu negde vrti taj zakon, ali političari nisu spremni da vrate imovinu da bi i dalje mogli da je kontrolišu. Inače, ako vra-tiš imovinu loklanim vla-stima one onda njome ras-polažu i time bi jedan vrlo važan korupcioni kanal bio zatvoren. Građanima je interes da se taj kanal za-tvori – smatra ona. Iako na prvi pogled blanko ostavke nemaju direktne veze sa decentralizacijim države, naša sagovornica kaže da je upravo to suštinski pro-blem. - Na taj način su veoma

ojačale političke partije koje su vrlo važne kanale moći prebacile iz državnih institucija u sebe. Time su debelo ugrozile građa-ne. To se mora menjati i u Ustavu i u zakonima, jer građani moraju imati punu slobodu da biraju koga god hoće, i kada ta osoba bude izabrana da nikakav po-litički vrh ne može odatle da je makne – rekla nam je ona. Snežana Đorđević kaže i da ona nije pravni-ca da bi mogla s punom sigurnošću reći da li Ustav treba da bude promenjen da bi u Srbiji bili osnova-ni novi regioni ili pokra-jine, ali napominje da bi u Ustavu svakako morala biti promenjena procedura

formiranja tih regiona, pošto su sadašnji uslovi veoma teški.

NOVI SAD – Izmešta-nje institucija iz Beogra-da jeste dekoncentracija, ali to nije decentraliza-cija vlasti, ocenila je za Slobodnu Vojvodinu zamenica direktorke Kancelarije nacionalnog saveta za decentraliza-ciju Republike Srbije Marinika Čobanu. Kako kaže, dekoncentracija je najmekša, soft varijanta decentralizacije koja ne pretpostavlja spuštanje

nivoa odlučivanja. – A decentralizacija pretpostavlja upravo to - supsidijarnost. Spustiti na najniži nivo poluge javnog odlučivanja, jav-nog donošenja odluka – navodi Marinika Čo-banu. Ona dodaje da sve što ne može da pokrije lokal, radi regionalni nivo, a pod centralni nivo vlasti spada ono što se smatra državnom politikom - odbrana,

monetarna i spoljna po-litika. Marinika Čobanu ističe kako su centri u koje se ovih dana pre-bacuju određene institu-cije samo sprodvodioci odluka, ali da na njih ne utiču. – Oni ih ne donose, nego ih samo izvršavaju po nalogu i odlukama koje se do-nose u Beogradu. To je samo fizičko izmeštanje institucija – zaključi-la je ona dodajući da je

dekoncentracija zapravo samo polukorak na putu ka uspostavljanju prave decentralizacije. – To bi bio dobar po-četni korak ukoliko bi se i nadležnosti prenele na te organe. Jer, nije stvar u tome da li jedna institucija ima sedište u Valjevu ili na Marsu. Stvar je u tome gde se donose odluke – navodi Marinika Čobanu.

važno je gde se odluke donose, a ne gde je sedište institucije

FOKUS10 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

cip – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)slobodna vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.issn 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

LIGAŠ

SinišaIsakov

Siniša Isakov rođen je 16.avgusta 1955. godine u Novom Sadu. U rodnom gradu je završio gimnazi-ju Jovan Jovanović Zmaj, te Fakul-tet tehničkih nauka, a diplomirao je na Odseku za elektroniku i te-lekomunikacije 1980. godine, na Katedri za digitalne telekomuni-kacije. Od 2003. godine pomoćnik je pokrajinskog sekretara za pri-vredu, zadužen za oblast saobraća-ja i telekomunikacija. Od 1980. do 2003. godine radio je u Televiziji Novi Sad na inženjerskim poslovi-ma, a u periodu od oktobra 2000. do novembra 2001. godine bio je i tehnički direktor TV Novi Sad. Tokom devedesetih godina radio je na koncipiranju, pokretanju i opremanju više nezavisnih TV i produkcionih kuća, pružajući im tehničku podršku i održavajući TV i video uređaje. Nezadovoljan položajem RTV Novi Sad u okviru RTS-a, od 2000-te angažuje se na pripremi i doradi prvih medijskih i telekomunikacionih zakona i strategija. Ponosan je na svaki, ma koliko mali, doprinos na zakon-skoj regulativi koja uvažava poseb-nosti i specifičnosti AP Vojvodine, a posebno je ponosan na pojedina rešenja u zakonima o radiodifuziji i telekomunikacijama, odnosno elektronskim komunikacijama. Od 2002 je saradnik, a od 2004. godine i urednik sektora tehnike i tehnologije elektronskih medija u Magazinu Link, jedinog me-sečnika namenjenog medijskim profesionalcima u širem regionu. Poslednjih godina samostalno i sa grupom autora objavljuje analize i edukativne tekstove na aktuelne medijske teme. Od 2003. godine

predaje više predmeta iz oblasti tehnologije AV medija na Grupi za audio-vizuelne medije na Aka-demiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Od 2002. godine je i povremeni predavač u Novosad-skoj novinarskoj školi, a od 2006. godine i na Katedri za medijske studije Filozofskog Fakulteta u Novom Sadu.Član je Saveta za medije LSV (2003), a od 2009. godine i pred-sednik Stručnog saveta LSV za sa-obraćaj i telekomunikacije. Sa posebnim žarom učestvovao je u sjajnom ligaškom timu koji je srušio štetnu koncesiju na autoput kroz Vojvodinu. Isakov ističe da je za njega LSV dokazano najbolje okruženje za ostvarivanje vojvo-đanske autonomije, jednako kao i za afirmaciju ljudskih prava i slo-boda uz uvažavanje razlika. – LSV govori jasno, odlučno i nepokolebljivo o najosetljivijim i najdelikatnijim temema za sva-kog pojedinca i zajednicu u celini, ne obazirući se na trenutne mode i aktuelne zablude, stalno gledajući u budućnost i krčeći put ka boljem društvu – ističe on. Siniša Isakov je inicijator monito-ringa vojvođanskog javnog medij-skog servisa u procesu transfor-macije, koji je, i samo delimično realizovan jasno pokazao proble-me sa kojima se RTV suočava na-kon više od decenije marginaliza-cije unutar RTS-a. Kao nekadašnji takmičar i jugoslovenski juniorski atletski reprezentativac (110 meta-ra sa preponama) i danas se naj-bolje relaksira na atletskoj stazi, deleći sećanja i uživanje u sportu sa članovima AK Vojvodina.

NOVI SAD – Kandidatu-ra Srbije prosleđena je 25. oktobra Evropskoj komi-siji (EK), a predstavnici Komisije najavili su tada da odmah počinju sa izra-dom mišljenja, na osno-vu kojeg bi Srbija trebalo da započne pregovore o prijemu u članstvo EU. Sada se očekuje da kraja novembra EK Srbiji uruči upitnik sa oko 4000 pita-nja, na osnovu kojih će biti izrađeno mišljenje o spremnosti Srbije za sta-tus kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Članica Odbora za evropske inte-gracije Narodne skupštine Republike Srbije, na-rodna poslanica i portparolka LSV Alek-sandra Jer-kov ističe za „Slo-b o d n u Vojvodi-nu“ da je taj potez b r i s e l s k e administra-cije dokaz da je Srbija na do-brom putu ka EU i da naša Vlada po pitanju integracija daje svoj mak-simum. Ona je dodala da ne sumnja u administra-tivni kapaciteti države da taj posao uradi na zado-voljavajućem nivou. – Građani će direktne po-sledice osetiti tek za go-dinu dana, kada bi Srbija, teoretski mogla da dobije status kandidata. Jer sta-tus kandidata znači puno novih fondova i veliku ko-ličinu novca koji će doći u Srbiju. Međutim, ne treba izgubiti iz vida da je do-bijanje statusa kandidata

vre-m e

kada pravi posao tek po-činje – navela je ona. Jer-kova je podsetila i da je uslov za svaki dalji napre-dak Srbije konačno reša-vanje haškog pitanja, zbog čega u potrazi za Ratkom Mladićem ne treba štede-ti ni novaca, ni resursa, ni energije, ni vremena. U međuvremenu je objav-ljen i izveštaj Evropske komisije o napretku Srbi-je na putu ka članstvu u EU, a Jerkova ga ocenjuje kao pozitivnog, ističući kako se jedna od najve-

ćih zamerki Evrope odnosi na blanko ostavke. – Evropska unija očekuje od Srbije da to pitanje u na-

rednih godinu dana reši. Problem je što su

blanko ostavke institut koji je utemeljen i uveden Ustavom Republike Srbi-je, što znači da će njihovo ukidanje morati da znači i promenu Ustava – rekla je Jerkova. Ipak najveća zamerka EK se odnosi na reformu pravosuđa, i od Srbije se zahteva da revi-dira dalje taj proces i vrlo ozbiljno ga shvati. Ipak, kaže Jerkova, kandidatura sada zavisi samo od Srbi-je.– Više nema nikakvih uslova, EU nema nikakvu skrivenu agendu. Uslovi su jasni i poznati i sve za-visi samo od Srbije – ista-kla je Aleksandra Jerkov.

aleksandra jerkov, članiCa odbora za evropske integraCije narodne skupštine republike srbije

Pređena još jedna stepenicana putu ka eu

UKRATKO

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 11

NOVI SAD – Predstavniš-tvo AP Vojvodine u Briselu počeće da radi početkom naredne godine, u okviru Misije Srbije pri Evropskoj uniji, dogovoreno je u razgo-voru predsednika Vlade AP Vojvodine Bojana Pajtića i ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića. Vojvo-đanska kancelarija u Briselu počeće sa radom početkom sledeće godine i biće sme-štena u zgradi misije Srbije u Briselu, zbog čega Vojvodina neće imati dodatne troškove. Podsetimo, LSV već odavno govori o potrebi otvaranja te kancelarije, ali je sve do sada pokrajinski premijer Bojan Pajtić tvrdio da treba sače-kati da Srbija stekne status kandidata za EU.

Raduje promena stava

Na to je ukazala i potpred-sednica Izvršnog odbora LSV mr Maja Sedlarević.– Raduje nas činjenica da je predsednik Vlade Vojvodine sada promenio stav, mada istovremeno žalimo zbog svim šansi i projekata koje je Vojvodina u među-v r e -

menu propustila i još pro-pušta. Žao mi je samo što kancelarija nije otvorena ranije, pošto u sadašnjem momentu velike ekonomske krize nama dostupni fondo-vi nemaju toliko novca koli-ko su imali doskora – istakla je ona. Sedlarevićeva je na-glasila da je Vojvodina uvek bila nosilac najprogresivni-jih promena i evoropskih in-tegracija u Republici Srbiji, te da se nada da će ovo biti primer koji će slediti i druge regije i gradovi iz Srbije. – Biti u Briselu znači moći konkurisati, moći lobirati za regiju iz koje dolazite i moći na najbolji način poveziva-ti Vojvodinu sa regijama, institucijama i privrednim subjektima koji su zaintere-sovani za investiranje i ula-ganje u AP Vojvodinu – za-ključila je ona, podsećajući da se u Briselu trenutno na-lazi oko 300 predstavništava regiona, gradova i institucija iz čitave Evrope.

Susedi otvaraju kancelarije

Sedlarevićeva je istakla da su gostoprimstvo vojvođanskoj kancelariji ranije nudile dru-

ge regije, te da Vojvodina ni tada ne bi imala troš-kova dok kancelarija ne proradi. – Tu pre svega moram da istaknem Istarsku županiju, koja nam je ponudila prostor, a osim Istarske županije i Friuli-Venecija-Đuli-

ja, regija iz Italije i Baden-Vir-

temberg k a o

naše tradicionalne partnere i regije koje imaju ozbiljne kancelarije u Briselu, sa do-sta velikim prostorijama koje su želeli da nam ustupe – na-vela je ona. Sedlarevićeva je podsetila da je i kancelarija Istarske županije imala iste probleme kao i Vojvodina, suočavala se sa optužbama za separatizam i slično, ali da se to sve promenilo nakon prvih rezultata koje je done-

la svojoj zemlji. – Neposredno po otvaranju kancelarije Istarske županije u Briselu, otvorene su i kan-celarija Gospodarske komo-re Hrvatske i kancelarija u kojoj je predstavništvo šest drugih hrvatskih županija – rekla je Sedlarevićeva. Ona je dodala da je situacija u BiH donekle slična, te da kance-larije imaju Kanton Sarajevo i Republika Srpska.

LSV BILA U PRAVU: pokrajinski premijer se predomislio

vojvodina konačno otvara kancelariju u Briseluraduje naS činjenica da je predSednik VLade VojVodine Sada promenio StaV, mada iStoVremeno žaLimo zbog SVih šanSi i projekata koje je VojVodina u međuVremenu propuStiLa i još propušta, rekLa je maja SedLareVić

Pomoć prijatelja Grad Niš, tokom 2011. godine, otvoriće sopstvenu ka-nelariju u Briselu, potvrdio je za Radioteleviziju Voj-vodine gradonačelnik Niša Miloš Simonović. On je pozdravio otvaranje kacelarije Vojvodine u Briselu, i napomenuo da će Niš svoje interese ostvarivati preko nje, sve dok ne otvori svoju.

maja sedlarević predstavnica vojvodine u aer-u ISTANBUL - Vojvodina je 11. novembra u Istanbulu ponovo izabrana za stalnu članicu Biroa Skupštine evropskih regija (AER), koji predstavlja najviše telo te najveće evropske regio-nalne asocijacije. U nared-nom periodu Vojvodinu će u Birou AER-a predstav-ljati potpredsednica pokra-jinskog parlamenta Maja Sedlarević koja je, zajedno sa potpredsednicom Skup-štine Vojvodine Branisla-vom Belić, učestvovala u radu Generalne skupštine AER-a.- Ponovnim izborom u Biro AER-a, koji je najviše telo te organizacije između dve generalne skupštine, dobili smo snažnu podršku našim dosadašnjim nastojanjima da od Vojvodine stvorimo moderan evropski region – rekla je Sedlarevićeva. Za predsednicu AER-a pono-vo je izabrana Mišel Saban iz Francuske, koja je ovu funkciju obavljala i u pret-hodnom mandatu. Pred-stavnici evropskih regiona i organizacija okupljenih u AER-u usvojili su na kraju zasedanja Istanbulsku de-klaraciju koja definiše prio-ritete i ciljeve evropske re-gionalne politike do 2020. godine. Regioni okupljeni u AER-u su kao najvažnije izazove za budućnost naveli smanjenje siromaštva, od-nosno ekonomski opravak, kvalitetno obrazovanje, promociju politike jedna-kih mogućnosti, upravljanje demografskim promenama i borbu protiv kilimatskih promena. Na generalnom zasedanju AER-a učestvo-vao je veliki broj predstav-nika evropskih regiona, kao i predstavnika Evrop-ske komisije, Saveta Evrope i Komiteta regiona. AER predstavlja najveću mrežu regiona u Evropi i okuplja 270 regiona iz 33 zemlje, kao i 16 medjunarodnih organizacija. Sedamdeset odsto članica AER-a dolaze iz zemalja koje su već u EU, dok je 30 odsto iz drugih evropskih zemalja.

AKCEnTI12 SLOBODNA VOJVODINA AKCENTI

Maja Gojković nije za-menica gradonačelnika, niti ima bilo kakvu drugu funkciju, iako je to na sva usta najavljivano. Ligašice i ligaši to nisu dopustili po cenu napuštanja vlasti u Novom Sadu. Dama koja je sedamanaest godina provela kao funkcionerka Šešeljevih radikala, koji bez skrivanja kažu da su protiv autonomije Vojvo-dine i decentralizacije Sr-bije, moraće da se zadovo-lji direktorskim mestima u preduzećima koje je uspela da namakne od G17 plus. A, oni će to sve natenane morati da objasne svojim biračima. I to je O.K. Nji-hova stvar.

Bes

Gojkovićkin bes na račun Lige danima se izlivao po medijima. I to je razumlji-vo. Pa ko bi rekao da ne-što u Srbiji ne može? Pa zar nije njen dugogodišnji prijatelj Tomislav Nikolić, sada postao evropejac? Što onda ona, koja je zajedno sa njim bila u rukovodstvu SRS i pravila zakon kojijm je oduzimana imovine lo-kalnim samoupravama

i Vojvodini, sada ne bi mogla da bude regionali-sta koji bi tu imovinu da vraća? Zašto ona o kojoj bi Hrvati u Sremu i danas mogli svašta reći, koja je podigla spomenik ubici i antisemiti Jaši Tomiću oko kojeg su 7. oktobra 2007. pokušali da se okupe neo-nacisti – sada ne bi mogla ponovo u vlast. I te afere kojih je bilo dok je bila gradonačelnica, ma kakve to ime veze, ma ko se toga seća? E, ima ko pamti i ne da. Nismo svi isti.

Razlika

Gojkovićka, koja se ježi i od priče o lustraciji, i njeni najnoviji prijatelji, pokuša-li su u nekoliko navrata da čitavu priču o njoj prebace na račun Tihomira Simi-ća, kojeg je LSV podržala u kandidaturi za direktora Elektrovojvodine. Te on je bio saradnik Bogoljuba Karića, perjanice Miloše-vićeve vlasti, te eto kako ligaši vide lustraciju. Za-boravivši pritom, nekoliko bitnih detalja: 1. Tihomir Simić nije bio politička ličnost, nego me-nadžer u Bel Padžetu, Mo-

btelu i BK Televiziji. 2. Tihomiru Simiću je sa-vest čista i nijednog trenut-ka nije napustio zemlju. 3.Tihomir Simić je bio potpredsednik pokrajinske vlade i godinama među najbližim saradnicima Bo-jana Pajtića. 4. Tihomir Simić se go-dinama bavi obnovljivim izvorima energije. Važna stvar, koju takođe treba uzeti u obzir jeste i to da je LSV, saznavši da će EPS smenjivati direktora Elektrovojvodine, podr-žala stručnjaka koji nije ligaš, umesto da ubaci ne-kog svog partijskog vojni-ka. To bi njene kolege koji su isticali stručnost ispred politike trebalo da joj obja-sne. I, O.K. neka lustracija dođe i do Simića, ali Maj-in red je znatno, znatno ranije. Kada bi naprasno dobili amneziju i zabora-vili čitavu njenu prebogatu biografiju, dovoljno je da se zadržimo samo na jed-nom malom detalju. Simić je bio menadžer u kom-panijama Bogoljuba Kari-ća, ministra bez portfelja. Maja Gojković je lično bila ministarka u vladi Mirka Marjanovića.

BEOGRAD – Majka i sestra Zo-rana Đinđića podnele krivične prijave protiv Milorada Uleme-ka, Vojislava Koštunice i Ace Tomića zbog pobune “Crvenih beretki” novembra 2001. Prija-ve su podnete i protiv Zvezdana Jovanovića i još pet nekadašnih članova komande JSO. U nji-hovo ime ju je podneo advokat Srđa Popović, koji je u izjavi za B92 rekao da je ta krivična prijava vrlo značajna, jer može da pomogne istrazi o političkoj pozadini atentata na premijera

Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003.– To je jedno jako teško krivič-

no delo protiv ustavnog poretka koje je ostalo neistraženo. Pobu-na je bila uvod u atentat. To je politički uvod u atentat, a to je kasnije gurnuto pod tepih – re-kao je Popović. On je rekao da iz državnog vrha godinama obeća-vaju da će istraga o pobuni “Cr-venih beretki” biti pokrenuta, ali da se ništa ne dešava.– Tužilaštvo mora da reaguje na krivičnu prijavu, sama gola obe-ćanja više nemaju smisla – obja-snio je advokat Srđa Popović.Krivična prijava tereti Milorada Ulemeka, Zvezdana Jovanovi-ća, Dušana Maričića i još četiri pripadnika komande nekadaš-nje JSO da su zajedno sa neka-dašnjim vođom zeumunskog klana Dušanom Spasojevićem, novembra 2001. godine, organi-zovali pobunu. Jedinica koji je bila u sastavu MUP-a Srbije otkazala je posluš-nost i pod punim naoružanjem i sa 24 borbena vozila ‘hamer’ blokirala Gazelu tražeći da se

hapšenje i izručenje haških be-gunaca reguliše zakonom.Krivična prijava se odnosi i na Vojislava Koštunicu, jer, kako se navodi, kao predsednik Jugosla-vije nije iskoristio svoje ustavne nadležnosti i nije izdao naredbu vojsci da tu pobunu uguši. Tako-đe, u prijavi se, između ostalog, navodi da Koštunica, osim što nije ugušio pobunu, “u javnom istupanju na konferenciji za štampu, (Tanjug, 15. novembar 2001.) pobunu opravdavao i podsticao neosnovano je kva-

lifikujući kao opravdani štrajk, iako je znao da je pripadnicima policije u to vreme bilo Ustavom

zabranjeno da štrajkuju (član 57, stav 3. Ustava SRJ)”. Prijava se odnosi i na Acu Tomića koji je u to vreme bio načelnik Uprave vojne bezbednosti jer je koman-dantu JSO dao garancije da se vojska u pobunu neće meštati.Aco Tomić nije želeo da komen-tariše podnošenje krivične prija-ve protiv njega. Sa druge strane, DSS je, kao i obično saopštenjem prokomentarisala prijavu. Me-đutim, u saopštenju ni jednom rečju nije osporena Popovićeva argumentacija, ali su zato na naj-brutalniji način, u maniru neka-dašnjih RTS ovih Dnevnika, reč-nikom koji nije odavno korišćen u političkom životu Srbije iznete lične uvrede na račun Srđe Po-povića. On je, nakon toga, rekao za B92 da mu je drago što se ta stranka najzad oglasila i da na-čin na koji je to učinila govori da DSS nema argumente. Ipak, Po-pović nije želeo da se spušta na nivo DSS-a i komentariše sam ton saopštenja.

prijava protiv Koštunice

Pobuna je bila politički uvod u atentat na premijera Đinđića, a to je kasnije gurnuto

pod tepih, tvrdi Srđa Popović

nekadašnja šešeljeva miljeniCa nije zameniCa gradonačelnika

dugogodišnja šešeLjeVa deSna ruka, maja gojkoVić i njeni najnoViji prijateLji pokušaLi Su prethodnih dana da izjednače nju Sa tihomirom Simićem. aLi, ne mogu. njena biografija je prebogata

nije svejedno

Pitanje vojvođanske imovine biće pokrenuto u narednih mesec dana. LSV će napraviti žestok

pritisak da se to počne rešavati.

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 13

UKRATKOBogaroški: nema razvoja bez imovine

NOVI SAD – Potpredsed-nik Izvršnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški izjavio je nedavno u emisiji Signali na RTV Vojvodine da dokle god ne bude postojala snažna i stabilna finsijska osnova za funkcionisanje AP Vojvodine dotle ona neće moći u punom kapacitetu da iskoriti sve po-tencijale koji su dati Zako-nom o prenosu nadležnosti. On je podsetio i da je LSV još prilikom usvajanja Zakona o prenosu nadležnosti predla-gala da se u njemu nađu pi-tanja imovine i izvornih pri-hoda pokrajine, ali da su na kraju prihvatili mogućnost da se to reši nakon usvajanja tog zakona i Statuta AP Vojvodi-ne, posebnim zakonom. - Najavili smo da LSV radi na predlozima zakona o imovini pokrajine, lokalnih samou-prava, kao i o izvornim priho-dima. Dakle mi pišemo pred-loge zakona i naši republički poslanici imaju pravo da te zakone zvanično podnesu u Republičkoj Skupštini – re-kao je Bogaroški. On rekao da je LSV spremna da u nekom trenutku podnese te svoje za-konske predloge ali je napo-menuo da Liga prvenstveno želi da se postigne konsenzus o ovom pitanju i da se podne-se jedan zajednički predlog svih koalicionih partnera. Bogaroški je napomenuo i da nije problem samo u ozlogla-šenom Šešeljevom zakonu o javnoj svojini koji je još na snazi i da je to pitanje mnogo kompleksnije.- Nisu u pitanju samo zgrade koje bi Vojvodina trebalo da poseduje, nego su tu u pita-nju i javna preduzeća koja su funkcionisala u AP Voj-vodini, a koja su 1992. godi-ne integrisana u jedinstvena javna preduzeća na teritoriji Republike. Šta je sa tom imo-vinom – upitao je Bogaroški. On je napomenuo da tu misli na puteve, železnicu, teleko-munikacije, poštu, elektropri-vredu... - Dakle, mi tražimo da se sve vrati na onaj nivo koji je Voj-vodina imala pre tzv. ‘jogurt revolucije’ – rekao je Boga-roški.

NOVI SAD – Zamenik predsednika LSV Bojan Ko-streš najavio je u emisiji Ka-žiprst B92 da će Liga podr-žati predlog budžeta za 2011. godinu i da neće rušiti vladu zbog neispunjenih sedam odsto budžeta za Vojvodinu koje predviđa Ustav. Gostu-jući u emisiji Kažiprst radija B92, Kostreš je ukazao da je mnogo važnije rešiti konač-no pitanje vojvođanske imo-vine i izvornih prihoda. On je skrenuo pažnju i na to da u vezi sa famoznih 7 % u jav-nosti postoji zabuna, pošto nikada nije definisano kako se taj procenat izračunava, te postavio pitanje zašto Vojvo-dina dobija samo sedam od-sto kada čini četvrtinu teritorije države, u njoj živi 27 odsto stanovništva i u brutonacional-nom dohotku učestvuje između 33 i 50 % – Mi želimo da napravimo ono što je realno moguće za Vojvodinu. Mi ne želi-

mo da srušimo vladu zbog sedam posto, iz prostog ra-zloga što, za razliku od Save-za vojvođanskih Mađara, mi nemamo rezervne koalicio-ne partnere i ne možemo da napravimo koaliciju sa SNS – istakao je Kostreš.

Sledi žestok pritisak

Zamenik predsednika LSV je kazao i da očekuje da će pitanje vojvođanske imovi-ne biti pokrenuto u nared-nih mesec dana, te dodao i da će LSV napraviti žestok pritisak na Vladu Srbije da se to pitanje počne rešavati. – Kada su svi odustali od vojvođanske Razvojne ban-

ke, od VANU, od glavnog grada

i predstavniš-tva u Brise-lu, održan je sastanak predsedni-ka Lige Ne-nada Čanka

i premijera Mirka Cvet-

kovića

i to je vraćeno u Statut – podsetio je Bojan Kostreš. On je rekao i da će LSV podržati najavljenu rekon-

strukciju Vlade Srbije ako ona dovede do efikasnije, kvalitenije i manje skupe vlade.

Promena Ustava nakon kandidature

Komentarišući sve glasnije zahteve pojedinih partija za promenom Ustava Srbije, Kostreš je rekao da se sada

kao ispravno pokazu-je sve na šta je LSV

ukazivala pre četiri godine, za razliku od G17 plus koja je tada učestvovala u

kampanji da se taj Ustav donese.

– Promena Ustava se može desiti samo onda

kada se postigne širi kon-senzus. Ja verujem da će

do toga doći negde po-

sle potvrđivanja kandidatu-re Republike Srbije za član-stvo u EU i posle formiranja nove vlade – naveo je on.

Lustracija bolna, ali neophodna

Kostreš je rekao da će lu-stracija u Srbiji morati da se sprovede u nekoliko faza, dodajući da se nada da je inicijativa Lige samo početak procesa koji će tra-jati. – On neće biti ni malo lak, ni malo jednostavan, ali mi ne nameravamo da odusta-nemo – istakao je Kostreš dodajući da je reč o veoma bolnoj temi. Ipak, on oče-kuje podršku poslaničkih grupa „Za evropsku Srbiju“

i nacionalnih manjina, do-dajući da bi sledeći korak nakon formiranja Komisi-je bio da ona, u skladu sa zakonom, pokrene istrage i procedure za lustriranje ljudi koji to zaslužuju.

zamenik predsednika lsv bojan kostreš u kažiprstu b92

mi nemamo ReZeRvne KoaLicione partnerene žeLimo da Srušimo VLadu zbog Sedam poSto, iz proStog razLoga što, za razLiku od SaVeza VojVođanSkih mađara, mi nemamo rezerVne koaLicione partnere i ne možemo da napraVimo koaLiciju Sa SnS.

vojvodina odmakla u suočavanju sa prošlošću

Bojan Kostreš je ocenio da je Vojvodina otišla najdalje po pitanju suočavanja sa prošlošću, podsećajući da je 2005. godine posetio Srebrenicu, a da je Nenad Čanak, kao predsednik Skupštine Vojvodine posetio Vukovar. Kostreš je podsetio i da je predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton podržao inicijativu da se tablom obeleži logor u Stajićevu, gde su tokom devedesetih boravili hrvatski zarobljenici, ali da je ta inicijativa naišla na veliki otpor, pre svega od ljudi koji su nezainteresovani da se ta istina nikada ne sazna. Ipak, očekuje da će sada biti više sluha za takvu inicijativu.

LOKAL14 SLOBODNA VOJVODINA LOKAL

TOMAŠEVAC – Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Daniel Petrović i predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton posetili su u Tomaševcu poljoprivred-na gazdinstva uzornih doma-ćina, ratara braće Branislava i Milovana Anovića i stočara Žarka Stankova. Nakon toga, održali su sastanak sa člano-vima Saveta MZ Tomaševac i predstavnicima udruženja građana iz naselja. Prethodno su Petrović i Marton obišli to-maševački atar, potez “Vršač-ki drum”, gde je, zahvaljujući

sredstvima Pokrajinskog se-kretarijata, izvršena sanacija glavnog atarskog puta. Tom prilikom, Petrović je podsetio na čitav niz aktivnosti Sekre-tarijata na čijem je čelu, a koje imaju za cilj oživljavanje sela,

poboljšanje kvaliteta života seoskog stanovništva i obno-vu infrastrukture.

Kać dobija kanalizaciju

NOVI SAD - Direktor Javnog komunalnog preduzeća Vodo-vod i kanalizacija Branko Bje-lajac kaže za Slobodnu Vojvo-dinu da je ugovor o izgradnji magistralnog voda kanalizaci-je od Kaća do priključenja na kanalizacionu mrezu Grada Novog Sada potpisan, i da je rok za završetak radova 90 dana. - Počeli su pripremni radovi, merenja i obeležavanja trase i ako ne bude posebnih ne-prilika, radovi će se okončati do kraja januara 2011. godine – kaže Bjelajac. Prema njego-vim rečima, završetkom ovih radova Kać će biti magistralno povezan na novosadsku kana-

lizaciju. Tada se otvara mogućnost da se postepeno priključuju ulice, izgradnjom sekundarne mre-že – najavio je Bjelajac. On je precizirao da će izgradnja ka-

nalizacije po ulicama, početi na proleće, učesćem Mesne zajednice Kać, Zavoda za iz-gradnju grada Novog Sada i Javnog komunalnog preduze-ća Vodovod i kanalizacija.

Kikindski ligaši pomažu najugroženijima

KIKINDA – Članice Foruma žena Lige socijaldemokrata Vojvodine Kikinda, uz pomoć

svih članova i članica LSV, ne-davno su prikupile i uručile pomoć socijalno ugroženim porodicama u selima Iđoš i Sajan. Tim povodom, predsed-nica Foruma žena GrO LSV Kikinda Biljana Cvijan, članica FŽ GrO LSV Đurđina Jerinkić, i odbornica LSV u SO Kikinda Gordana Perunović Fijat, odr-

žale su konferenciju za novina-re. Biljana Cvijan je naglasila da nije u pitanju nikakva reklama za LSV, nego akcija koju liga-šice i ligaši dosta često sprovo-de, učešćem isključivo svojih ličnih sredstava i dobre volje. Đurđina Jerinkić je apelovala da se obezbedi pomoć najsi-romašnijima, podsećajući na nedavni događaj u Kikindi, kad su obijene prostorije Crvenog krsta i odneta hrana, čime je oko 500 ljudi ostalo bez obroka u narodnoj kuhinji za novem-bar. Gordana Perunović Fijat je apelovala na institucije da čine sve što je u njihovoj moći, jer zima najbolje pokazuje svu du-binu siromaštva u gradovima i selima Vojvodine.

tomaševac, selo uzornih domaćina

NOVI SAD – Priča o kandi-daturi Zrenjanina za Evropsku prestonicu Kulture 2020. go-dine neočekivano se zakom-plikovala željom Beograda da ponese istu laskavu titulu. Iako niko ne može da zabrani Beogradu da se kandiduje niti da se zbog kandidature ljuti, predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Mar-ton za „Slobodnu Vojvodinu“ ističe da taj potez ponovo ide u pravcu centralizacije, ionako previše centralizovane države. – Čak je i stav Evropske komi-sije bio da su glavni gradovi - glavni gradovi već sami po sebi i da ne bi trebalo da dobi-jaju ove laskave kulturne titu-

le. Nadam se da će taj princip ostati i dalje, zato što treba dati šansu i drugima. Zašto bi Beograd tražio mogućnost da bude glavni grad kulture

Evrope, kada titulu Evropske prestonice kulture treba pre-pustiti onim manjim, ali vrlo ozbiljnim sredinama koje ni-kako nisu provincija, kako to vole mnogi da kažu – naveo je Marton. Predsednik zrenja-

ninskog parlamenta ističe da su mnogi skeptici,

pošto Zrenjanin ima svega 130.000 stanov-nika, ali to Zrenja-nince ne brine. – Naša kulturna baština, naša tradi-cija i veoma dobre ustanove kulture zaista govore da ima-mo šanse – rekao je Marton, dodajući da

će Zrenjaninu veliku pomoć u kandidaturi

značiti i ne-

davno pristupanje Agendi 21. Kako je objasnio, reč je o međunarodnom strateškom dokumentom koji definiše i uspostavlja osnove odgo-

vornosti gradova i lokalnih samouprava za kulturni ra-zvoj. Sedište Agende 21 je u Barseloni, a Zrenjanin će biti 300 grad koji joj je pristupio, čime se dobija veoma ozbiljna lobistička grupa za kandida-turu za Evropsku prestonicu kulture 2020. Inače, konkurs za izradu idejnog rešenja loga i slogana kandidature Gra-da Zrenjanina za “Evropsku prestonicu kulture” 2020. go-dine, koji je raspisala Radna grupa za pripremu kandida-ture okončan je 10. novembra i, kako nam je potvrdio Mar-ton, stigao je veliki broj inte-resantnih predloga, od kojih sada treba odabrati najbolje. – Želeli smo da građanima omogućimo da kažu svoje mišljenje i veoma sam zado-voljan, jer se pokazalo da gra-đani u potpunosti podržavaju našu ideju i žele da učestvuju

u samom sprovođenju čita-ve kampanje – zaključio

je Marton.

aleksandar marton o kandidaturi banatske prestoniCe za evropsku prestoniCu kulture 2020.

Šansa je potrebnija zrenjaninu nego

Beogradu

Zašto bi Beograd tražio mogućnost da bude glavni grad kulture Evrope, kada

titulu Evropske prestonice kulture treba prepustiti onim manjim, ali vrlo ozbiljnim

sredinama koje nikako nisu provincija, kako to vole mnogi da kažu, pita Marton

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 15

UKRATKO

IRIG - Predsednik Skupštine opštine Irig Vladislav Ilkić zatražio je od predsednika opštine Vladimira Petrovića da sazove sednicu Odbora za bezbednost na kojoj bi se razgovaralo o bezbednosti u školama. Ilkić, koji je i član Predsedništva Lige socijalde-mokrata Vojvodine, za naš list kaže da je neposredan razlog za ovakav zahtev nedavno iz-bacivanje devojčice kroz pro-zor u osnovnoj školi u tom

mestu. Kako nam je rekao, na tu sednicu će biti pozvani i predstavnici policije, privat-nog preduzeća za obezbeđe-nje koje već radi u Irigu, kao i direktori svih škola u toj op-štini.

Ne sme se štedeti

- Naš predlog je da se za ško-le obezbedi takozvani školski policajac koji će brinuti o bez-bednosti dece i u samoj školi, ali i van nje kada se završe ča-sovi, jer se deca i nakon časo-

va često tu okupljaju – rekao nam je on. Ilkić napominje da LSV smatra da bi najbolje rešenje svakako bilo da taj po-sao obavlja policija, ali da bi to mogla raditi i privatna firma ukoliko se ne postigne dogo-vor sa policijom.- Za tako nešto se sredstva ne smeju štedeti i ako bude po-trebno da se plaća neko pri-vatno preduzeće neka se tako uradi. Bezbednost dece nema cenu – kaže Ilkić. On je rekao

i da bi obezbeđenje moralo biti tokom 24 sata. - Trebalo bi u svakom trenut-ku jedan policijac ili radnik obezbeđenja da bude u blizini škole, jer se odmah pored nje nalaze obdanište i kulturni centar koji bi, takođe, trebalo da budu zaštićeni od proval-nika i slično – kaže Ilikić.

Ugruvala ruke i noge

Podsetimo, prema pisanju

Politike, učenicu sedmog ra-zreda osnovne škole „Dositej Obradović” dvojica osnovaca i učenik srednje stručne škole „Borislav Mihajlović-Mihiz”, koja radi u istoj zgradi, pre-sreli su na školskom odmo-ru i jedan od njih je učenicu uhvatio preko grudi, a drugi za noge i uz smeh su je izbaci-li kroz prozor. Prilikom pada sa polusprata, visine oko dva metra, devojčica je zadobila uganuće zgloba jedne i ugru-vala obe noge. Devojčica je imala sreće da zbog pada nije imala težih posledica. U Irigu se trenutno raspravlja o tome šta se zapravo dogodilo, ko je za to kriv i da li je srednjoš-kolac u svemu učestvovao ili nije, a policija je obavila uvi-đaj i predmet ustupila Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici.Tek, činjenica je da bi školski policajac ovakve si-tuacije predupredio.

lsv traži sastanak opštinskog odbora za bezbednost i insistira:

uvesti školskog policajca u irigunepoSredan razLog za oVakaV zahteV nedaVno izbaciVanje deVojčice kroz prozor u oSnoVnoj škoLi u tom meStu

Bezbednost dece nema cenu, kaže Vladislav Ilkić, i napominje da bi obezbeđenje moralo

biti prisutno u tom delu mesta tokom 24 sata. - Trebalo bi u svakom trenutku jedan poli-cijac ili radnik obezbeđenja da bude u bli-zini škole, jer se odmah pored nje nalaze obdanište i Kulturni centar koji bi takođe trebalo da budu zaštićeni od provalnika i

slično – zaključuje Ilkić

Zabrinjavajući spisak

Spisak nasilja koja su počinili tinej-džeri, na žalost, veoma je dug. No-vosađani se još sećaju slučaja kada su 2008. godine devojčice osmog razreda jedne osnovne škole, na stotinak metara od školskog dvo-rišta, tukle i ponižavale drugaricu i naterale je da jede travu, dok su dečaci to sve to snimali mobilnim telefonom i snimak postavili na internet portalu „Jutjub“. Godinu dana ranije, učenik osmog razreda, druge novosadske osnovne škole, fizički je napao nastavnicu likovnog, dok su njegovi školski drugovi uzviki-vali “Udari je, udari!” i čitav incident snimali mobilnim telefonom. Prošle godine učenik, takođe jedne srednje škole u Novom Sadu, posle tuče je pao u komu.

Liga ušla u vlast u plandištu

PLANDIŠTE – Liga socijal-demokrata Vojvodine po-stala je članica nove skup-štinske većine u Plandištu, nakon što je smenjena pret-hodna vlast radikala i soci-jalista i lokalne grupe građa-na. Predsednik Opštinskog odbora LSV u Plandištu Milorad Novaković postao je tako član novog gradskog veća, koje podržava veći-na od 12 odbornika. Ina-če, Plandište spada među najnerazvijenije sredine, a bivša vlast nije imala snage da to promeni, zbog čega je i došlo do njene promene. Prva odluka nove vladajuće većine jeste odluka o izradi plana detaljne regulacije za izgradnju vetroparka kom-panije „Energovind“ – in-vesticije vredne oko 300.000 evra. To bi, kako se veruje, trebalo da bude prvi korak ka privrednom ozdravljenju Plandišta.

za besplatan priključak za kanalizaciju

TEMERIN – Opštinski od-bor Lige socijaldemokrata Vojvodine Temerin organi-zovao je akciju prikupljanja potpisa za građanske inici-jativu u vezi sa cenom pri-ključka na lokalnu kanaliza-cionu mrežu. Preko 300 pri-kupljenih potpisa u roku od nepuna tri sata pokazali su da je cena od 600 i 800 evra priključka na kanalizacionu mrežu u Temerinu nerealno visoka. Opštinski odbor Lige u Temerinu zatražio je da se stanovi i domaćinstva pri-ključe bez dodatnih plaćanja, jer su u proteklih 20 godina građani priključke platili putem mesnih samodopri-nosa, i još uvek ih plaćaju. Akciju prikupljanja peticije temerinski ligaši nastaviće, svakog četvrtka i nedelje na pijačnom trgu, a radnim da-nima u prostorijama stranke od 16 do 18 časova. Nakon toga, peticija će biti upu-ćena Opštinskoj skupštini u Temerinu sa ciljem da se povuče odluka loših mate-matičara, koji „previđaju“ 20 godina samodoprinosa.

16 SLOBODNA VOJVODINA www.lsv.org.rs

nedopustiva nelegalna seča šumaNOVI SAD – Poskupljenje ogreva, ali i loša finansijska situacija doveli su do toga da se veliki broj građana odluči za kršenje zakona i krene u nelegalnu seču drva u Naci-onalnom parku Fruška gora. Osim što na taj način krše zakon, drvokradice ne bi-raju šta će seći, pa kao žrtve motornih testera i sekira za-vršavaju često veoma stara i zaštićena stabla, uz nemerlji-vu štetu. Mediji pišu kako je samo u prvih nekoliko dana grejne sezone podneto preko 40 prijava, a da su počinioci identifikovani tek u polovi-ni slučajeva. Poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u pokrajinskom parlamen-tu Marija Radojčić, inače iz Jaska na Fruškoj gori, ističe da je problem nelegalne seče šume prisutan svake godi-ne, ali da očekuje da se sada, kada je Nacionalni park pre-šao u ingerencije pokrajinske administracije, taj problem kvalitetnije rešava. – Liga socijaldemokrata Voj-vodine apeluje na građane da, ukoliko vide nekoga da šteti nacionalnom parku, drve-ću ili životinjama prosto sve prijave nadležnima. Naravno, uvek će postojati oni koji će kršiti zakon i koji će misliti samo na svoju ličnu korist tako što će nelegalno seći drva i prodavati ih, ali nadam se da će takvi biti sankcio-nisani – navodi ona. Marija Radojčić kaže da će se Liga u narednom periodu angažova-ti više na tome da se podigne svest građana o neophodnosti očuvanja nacionalnog parka. – Angažovaćemo se da u direknom kontaktu sa gra-đanima ukažemo na značaj šuma i problem krađe, a u zavisnosti od njihovih reak-cija i zainteresovanosti za tu temu preduzećemo i kon-kretne korake – napomenula je Radojčićeva, ali nije želela da otkriva detalje. Značaj šuma i čistog vazduha koji one proizvode Radojčićeva je ilustrovala istraživanjem od pre dve godine koje je pokazalo da je zagađenost vazduha u samom Irigu identična zagađenosti u Pan-čevu, iako u Irigu ne postoji nikakva rafinerija.

NOVI SAD – Zakoni koji-ma će biti regulisana imo-vina i finansiranje AP Voj-vodine trebalo bi da budu doneti uskoro, a imamo uveravanja predsednika Vlade Srbije Mirka Cvet-kovića da će već do kraja godine izaći sa predlogom tih zakona, potvrdila je potpredsednica Izvršnog odbora LSV mr Maja Sed-larević. Ona je istakla da Liga socijaldemokrata Voj-vodine traži da se pokrajini, ali i lokalnim samouprava-ma, vrati imovina koja im je pripadala do donošenja Ustava iz 1990. godine, što bi, kada je u pitanju Voj-vodina, između ostalog, obuhvatilo i nadležnost i vlasništvo nad putevima, železnicom, telekomunika-cijskim sistemima, poštom i elektrodistribucijom na teritoriji pokrajine.

Poništiti primenu Šešeljevog zakona

Reč je o imovini koja je, prema rečima Sedlareviće-ve, građena i unapređivana sredstvima građana Vojvo-dine. – Najvredniju imovi-nu Vojvodine upravo su

predstavljale železničke i drumske saobraćajnice, objekti vodoprivrede, ka-nali ili prevodnice, elektro-privreda, pošta, ali i veliki privredni sistemi poput „Naftagasa“. Onda se de-silo to da je Ustavom iz

1990. godine ukinuta au-tonomija a, pet godina ka-snije, jednako pogubnim Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije, koji je u javnosti poznat kao ‘Šešeljev zakon’, i imo-vina i prihodi pokrajine i lokalnih samouprava prešli su u ruke republičke vlasti.

Najgore u celoj priči je to što je ovaj zakon na snazi punih 15 godina, a prošlo je 10 godina od demokrat-skih promena – upozorila je Sedlarevićeva. Obnoviti vojvođanske puteve i železnicu

Da se neće odustati od za-hteva da se AP Vojvodini vrati nadležnost nad mre-žom puteva i reši sistem fi-nansiranja njihovog održa-vanja, kao i da se posebna pažnja posveti revitalizaciji železničke infrastrukture, potvrdio je i Glavni odbor LSV, na sednici 9. novem-bra. Kako je članovima GO LSV ukazao predsednik Stručnog saveta LSV za sa-obraćaj i telekomunikacije Siniša Isakov, Vojvodina ima dovoljno gustu mrežu i puteve dovoljnog priori-teta, ali je ona u dosta lo-šem stanju, prevashodno zbog neulaganja i lošeg održavanja. Isakov je upo-zorio da je zbog toga neop-hodno uložiti mnogo više sredstava da bi se vratili u projektovano stanje, do-

dajući pri tom da je veliki problem i nerešen sistem finasiranja. - Najbolje rešenje za ova-kvu situaciju je preuzima-nje infrastrukture, dakle vraćanje imovine Vojvo-dini, a zatim upravljanje tom imovinom u skladu sa potrebama građana, privrede, preduzetnika i drugih. Takođe, rešenje je u korišćenju namenskih izvora koji se koriste za ove svrhe, a ne korišćenja novca direktno iz repu-bličkog budžeta – rekao je Isakov. On je precizirao da je u Vojvodini oko 60 od-sto puteva loše ili veoma loše, te da je u lošem sta-nju i veliki broj mostova i nadvožnjaka.- Samo 40 odsto puteva su u onom projektovanom stanju i to uz jednu veli-ku toleranciju o tome šta znači biti u dobrom stanju – kaže Isakov, dodajući da bi finansiranje putne in-frastrukture trebalo da ide putem izdvajanja iz cene goriva, što je poslednjih dvadesetak godina potpu-no zanemareno.

uskoro zakoni kojima će biti rešena imovina i finansiranje ap vojvodine

vratiti i obnoviti imovinu otetu Šešeljevim zakonom

Železnica među najlošijim u evropi

Član Stručnog saveta za sa-obraćaj i telekomunikacije i profesor Fakulteta tehničkih nauka Ilija Tanackov rekao je da je železnica u Vojvodini od najrazvijenije u Evropi za sto godina stigla do najlošije.- Železnica Vojvodine, koja je pre sto godina bila najra-zvijenija u Evropi, a samim tim verovatno i u svetu, danas je potpuno devastirana. Dakle, za 100 godina smo posta-li jedan od najlošijih železničkih regiona u Evropi, što je posledica nepostojanja jedne sistemske železničke misli i jednog ne domaćinskog odnosa – upozorio je Tanackov, koji je i član Upravnog odbora Železnica Srbije.

najboLje rešenje za oVakVu Situaciju je preuzimanje infraStrukture, dakLe Vraćanje imoVine VojVodini, a zatim upraVLjanje tom imoVinom u SkLadu Sa potrebama građana, priVrede ...