godišnji izveštaj 2013. - eurobank srbijagodišnji izveštaj 2013. 6 bilans stanja bilans stanja...

Godišnji izveštaj 2013.

Godišnji izveštaj 2013.Godišnji izveštaj 2013.


PREGLED GODINEPismo akcionarima

Članovi IzvrŠnog i Upravnog odboraFinansijski pregled

UPRAVLJANJE RIZICIMA

POSLOVI SA STANOVNIŠTVOMSektor za kredite fizičkim licima

Služba depozita i personalnog bankarstvaPoslovanje sa tekućim računima stanovništva

Mali biznis

POSLOVI SA PRIVREDOMSektor za privredno bankarstvo

INVESTICIONO BANKARSTVO I TRŽIŠTE KAPITALASektor sredstava i likvidnosti

Kastodi usluge

OSTALE AKTIVNOSTI BANKEOperativna efikasnost i podrška klijentima

Zaštita okolineFinansiranje – sistem upravljanja socijalnim i ekološkim rizicima

POVEZANE KOMPANIJE GRUPEERB Property Services

PRILOZI

IZVEŠTAJ O DRUŠTVENO–ODGOVORNOM POSLOVANJU

KORPORATIVNO UPRVLJANJE

RADNO OKRUŽENJE

NAŠI KLIJENTI

DOBAVLJACI

LOKALNA ZAJEDNICA

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

GRI INDEKS I INDIKATORI

4101214

16

1819202121

2223

24 2525

26272727

2829

30

32

42

48

56

62

64

72

78


4

PREGLED GODINE


5

BILANS USPEHA

bilans uspeha za godinu završenu 31. decembra 2013. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Note 2013. 2012.Prihodi od kamata 6 12.102.040 12.269.722 Rashodi kamata 6 (4.603.394) (5.178.550)

DOBITAK PO OSNOVU KAMATA 7.498.646 7.091.172 Prihodi od naknada i provizija 7 2.270.329 2.237.312 Rashodi naknada i provizija 7 (390.542) (282.845)DOBITAK PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJA 1.879.787 1.954.467 Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha 8 (99) (5.279)Neto dobitak od prodaje HoV raspoloživih za prodaju 8 4.613 2.592 Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 9 8.736 (4.635.404)Prihod od dividendi – –Ostali poslovni prihodi 10 98.700 124.084 Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 11 (2.940.156) (2.107.644)Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 12 (1.929.040) (2.005.819)Troškovi amortizacije 13 (417.819) (402.263)Operativni i ostali poslovni rashodi 14 (3.030.869) (2.960.838)Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 15 33.762.460 26.381.287 Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 15 (33.613.345) (21.539.419)

REZULTAT PERIODA – DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 1.321.614 1.896.936

Porez na dobit 16 – (94.411)Dobitak/(gubitak) od kreiranja/smanjenja odloženih poreskih sredstava 16 47.078 (128.502)DOBITAK 1.368.692 1.674.023

ZARADA PO AKCIJI Osnovna zarada po akciji (u dinarima po akciji) 17 5.384 6.585


6

BILANS STANJA

bilans stanja za godinu završenu 31. decembra 2013. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Note 2013. 2012.AKTIVAGotovina i gotovinski ekvivalenti 18 12.886.916 18.611.242Opozivi depoziti i krediti 19 24.801.885 16.525.669Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 20 1.139.220 1.049.448

Dati krediti i depoziti 21 89.496.540 104.477.053Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 22 19.391.672 19.031.938Udeli (učešća) 23 20.479 20.479Ostali plasmani 24 2.997.771 1.820.807Nematerijalna ulaganja 25 1.738.598 1.688.581Osnovna sredstva 26 3.992.357 3.961.671Odložena poreska sredstva 27 245.388 175.337Ostala sredstva 28 1.330.596 1.565.279UKUPNO AKTIVA 158.041.422 168.927.504 PASIVA Transakcioni depoziti 29 12.123.665 10.244.225Ostali depoziti 30 89.918.205 82.647.147Primljeni krediti 31 6.908.263 27.758.088Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata 32 38.579 54.715Obaveze za poreze 33 38.210 20.021Rezervisanja 34 301.818 295.251Obaveze iz dobitka 35 700 700Odložene poreske obaveze 27 140.799 110.200Ostale obaveze 36 1.747.764 2.385.642UKUPNO OBAVEZE 111.218.003 123.515.989 KAPITALKapital 37 31.481.926 31.481.926Rezerve 37 9.558.335 9.558.335Revalorizacione rezerve 37 185.191 141.979 Akumulirana dobit 37 4.229.275 2.555.252Dobit tekućeg perioda 37 1.368.692 1.674.023UKUPAN KAPITAL 46.823.419 45.411.515 UKUPNO PASIVA 158.041.422 168.927.504 VANBILANSNE POZICIJE Poslovi u ime i za račun trećih lica 38 1.638.646 1.336.391Preuzete buduće obaveze 38 24.126.588 31.487.699Primljena jemstva za obaveze 38 29.978.768 32.457.763Derivati 38 84.186.882 96.349.933Druge vanbilansne pozicije 38 295.053.712 299.598.166

434.984.596 461.229.952


7

BILANS TOKOVA GOTOVINE

izveštaj o tokovima gotovine za godinu završenu 31. decembra 2013. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

2013. 2012.PRILIVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI Prilivi od kamata 9.645.027 10.228.810 Prilivi od naknada i provizija 2.261.720 2.179.024 Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 142.188 376.761

12.048.935 12.784.595 ODLIVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTIOdlivi po osnovu kamata (4.658.738) (5.026.398)Odlivi po osnovu naknada i provizija (362.897) (253.084)Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (1.908.658) (1.919.893)Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (1.045.148) (991.946)Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (2.618.871) (2.909.341)

(10.594.312) (11.100.662)NETO PRILIV GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI 1.454.623 1.683.933

SMANJENJE PLASMANA I POVEĆANJE UZETIH DEPOZITASmanjenje kredita i plasmana bankama i komitentima 3.717.962 15.872.193 Smanjenje hartija od vrednosti 1.791.575 3.348.502 Povećanje depozita 8.977.989 250.796

14.487.526 19.471.491 POVEĆANJENJE KREDITA I PLASMANA, I SMANJENJA DEPOZITASmanjenje depozita – –

NETO PRILIV GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI PRE POREZA NA DOBITPlaćen porez na dobit (89.978) (108.578)Isplaćene dividende – –NETO PRILIV GOTOVINE OD POSLOVNIH AKTIVNOSTI 15.852.171 21.046.846

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJAPriliv od prodaje dugoročnih investicija 5.593.619 5.924.016 Priliv od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 430 2.464

5.594.049 5.926.480 ODLIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA Odlivi po osnovu ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti (5.187.652) (2.146.446)Odlivi po osnovu kupovine osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (490.632) (412.679)

(5.678.284) (2.559.125)NETO TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA (84.235) 3.367.355

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJAPovećanje primljenih kredita – –


8

izveštaj o tokovima gotovine za godinu završenu 31. decembra 2013. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

BILANS TOKOVA GOTOVINE

2013. 2012.ODLIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJASmanjenje primljenih kredita (21.003.729) (1.505.242)Smanjenje subordiniranih obaveza – –Odliv po osnovu hartija od vrednosti (955.851) (10.174.642)

(21.959.580) (11.679.884)NETO PRILIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA (21.959.580) (11.679.884)

SVEGA PRILIV GOTOVINE 32.130.510 38.182.566 SVEGA ODLIV GOTOVINE (38.322.154) (25.448.249)NETO POVEĆANJE/(SMANJENJE) GOTOVINE (6.191.644) 12.734.317 GOTOVINA NA POČETKU GODINE 18.611.242 6.143.802 POZITIVNE KURSNE RAZLIKE 11.073.138 20.948.026 NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE (10.605.820) (21.214.903)GOTOVINA NA KRAJU PERIODA 12.886.916 18.611.242


9

PROMENE NA KAPITALU

izveštaj o promenama na kapitalu za godinu završenu 31. decembra 2013. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Akcijski i drugi kapital

Emisiona premija

Revalorizacione rezerve

Ostale rezerve

Akumulirani dobitak/

(gubitak)Ukupno

STANJE 1. JANUAR 2011. GODINE 25.429.927 6.051.999 18.930 9.558.335 2.700.630 43.759.821

Revaluacija portfolija raspoloživog za prodaju

– – 148,105 – – 148,105

Raspodela dobiti – – – – (145,378) (145,378)

Odloženi porezi po osnovu revalorizacionh rezervi

– – (25,055) – – (25,055)

Dobit tekućeg perioda – – – – 1,674,023 1,674,023 STANJE 31. DECEMBAR 2012. GODINE 25.429.927 6.051.999 141.979 9.558.335 4.229.275 45.411.515

Revaluacija portfolija raspoloživog za prodaju

– – 50,838 – – 50,838

Odloženi porezi po osnovu revalorizacionh rezervi

– – (7,626) – – (7,626)

Dobit tekućeg perioda – – – – 1,368,692 1,368,692

STANJE 31. DECEMBAR 2013. GODINE 25.429.927 6.051.999 185.191 9.558.335 5.597.967 46.823.419


10

Poštovani akcionari,

Nesumnjivo je 2013. godina bila još jedna teška godina za srp-sku privredu i bankarski sektor u celini. Iako je u 2013. godini zabeležen privredni rast (BDP je porastao za 2,5%), koji je u velikoj meri bio posledica niskog baznog efekta i porasta neto izvoza usled niza konkretnih slučajeva (kao što je puno poslo-vanje fabrike FIAT u Kragujevcu i renovirana rafinerija NIS u Pančevu), a ne usled implementacije strukturnih reformi koje dovode do održivog rasta.

Makroekonomsko okruženje u 2013. godini ostalo je puno izazova. Program fiskalne konsolidacije koji je uveden krajem 2012. godine nije zaustavio rast budžetskog deficita i javnog duga (61,2% BDP). Stopa nezaposlenosti je ostala među najvi-šim u Evropi (iznad 20%) dok su neto direktna strana ulaganja opala i iznosila su samo 760 miliona evra.

Bankarski sektor je zabeležio ukupni gubitak (18 miliona evra) po prvi put u deceniji. Polovina od 30 poslovnih banaka koje po-sluju u državi zabeležila je gubitke, a NBS je ukinula dozvolu za rad dve domaće banke. Ukupna kreditna aktivnost opala je za 5,3% u odnosu na 2012. godinu na 16.3 milijardi evra, uglavnom zbog smanjenja kredita pravnim licima (-9% u odnosu prošlu godinu). S druge strane, depoziti su porasli za 2% u odnosu na 2012. godinu dostigavši 13.7 milijardi evra. Krajem 2013. godi-ne, udeo problemetičnih kredita u ukupnim kreditima dostigao je 22,3% (najvećim delom u segementu pravnih lica i predu-zetnika). Uprkos ovim negativnim trendovima, kvalitet bilansa stanja bankarskog sektora je bio na zadovoljavajućem nivou (koeficijent adekvatnosti kapitala 20,9%, koeficijent likvidnos-ti 2,4, problematični krediti obezbeđeni 117,9%), prvenstveno zbog prudentnog upravljanja rizicima i kapitalom većine bana-ka i preduzetih mera supervizora.

U ovom nepovoljnom okruženju, Eurobank je postigla zadovoljava-juću profitabilnost i održala zdrave pozicije kapitala i likvidnosti, i to:

● Ukupna neto dobit u 2013. godini iznosila je 1,4 milijarde di-nara. U drugoj polovini godine, usled pogoršanja finansijske pozicije nekoliko velikih kompanija, na dobit banke uticalo je znatnije izdvajanja rezervisanja.

● Koeficijent adekvatnosti kapitala na kraju 2013. godine izno-sio je 19,5%, znatno iznad regulatornog minimuma od 12%.

PISMO AKCIONARIMA


11

Mi smo i dalje jedna od vodećih banaka kada su aktiva i kapital u pitanju sa 1.500 zaposlenih koji izlaze u susret svakodnevnim potrebama skoro pola miliona klijenata u nacionalnoj mreži od 100 filijala i poslovnih centara. Zajedno sa ostalim povezanim kompa-nijama Eurobank Grupe, ERB Leasing i ERB Property Services, nu-dimo širok spektar usluga stanovništvu i korporativnim klijentima.

Tokom 2013. godine, naša Banka je nastavila sa dobro uteme-ljenim programom korporativne društvene odgovornosti Inve-stiramo u evropske vrednosti u koji je uloženo oko 4 miliona evra. Realizovali smo veliki broj projekata i inicijativa koje se odnose na obrazovanje, društvenu inkluziju, kulturu i zaštitu ži-votne sredine uključujući rekonstrukciju još 5 igrališta u držav-nim obdaništima širom Srbije. prilagođavanje Galerije SANU osobama sa invaliditetom i prijem za najbolje maturante iz pre-ko 500 srednjih škola širom Srbije organizovan u saradnju sa Fondacijom za obrazovanje Prestolonaslednika Aleksandra II.

Kao priznanje svega navedenog, naša Banka je osvojila presti-žnu Virtus nagradu za doprinos lokalnoj zajednici u 2013. godi-ni. Mi smo takođe prva banka koja je dobila energetski pasoš za centralu u Beogradu kao priznanje za naša ulaganja u zaštiti životne sredine i održivi razvoj.

Eurobanka se više od 10 godina jedan od ključnih stubova ban-karskog sektora Srbije. Poslujući ovde, Eurobanka se dokazala kao pouzdan partner koji podjednako podržava i domaću privredu i stanovništvo. I ubuduće ćemo nastaviti da aktivno doprinosimo dugoročnom rastu i unapređenju poslovnog okruženja u Srbiji.

Beograd, jul 2014. godine

● Depoziti klijenata porasli su za 7% na 846 miliona evra, dok su troškovi depozita znatno opali. Kao rezultat toga, troškovi od kamata opali su za 9% u odnosu na 2012. godinu. Dodatno je osnažena pozicija likvidnosti proširenjem odnosa sa međunarodnim finansijskim institucijama i smanjenjem na finansiranje od strane centrale.

● Ukupni plasmani porasli su za 3% i iznose 860 miliona evra, nadmašivši tako tržište koje je realno opalo tokom godine. Kreditne aktivnosti bile su usmerene na segmente sa opti-malnim odnosom rizika/zarade, kao što su potrošački kre-diti (izdato je više od 44.000 kreditnih kartica, što je najbolji učinak od 2008. godine). Bruto kamatna marža bila je među najvišim u sektoru i dostigla 8,6%.

● Troškovi su ostali na nivou iz 2012. godine, što je dovelo do kumulativnog smanjenja u poslednjih pet godina od 30%.

Eurobanka je nastavila da podržava srpsku privredu, a počet-kom ove godine IFC joj je dodelila nagradu za Najbolje partner-stvo na tržištima u razvoju u 2013. godini za našu saradnju u finansiranju trgovine, odnosno za podršku kod uvozno-izvoznih aktivnosti kompanija iz Srbije.

Takođe smo pokrenuli ekskluzivno četvorogodišnje partner-stvo sa fudbalskim klubom Manchester United u oblasti platnih kartica. Veoma smo zadovoljni što se Eurobank Srbija povezuje sa fudbalskim klubom Manchester United, jednim od najvećih svetskih brendova, sa kojima delimo mnogo zajednič-kih vrednosti. Ovo je prvo veliko partnerstvo ove vrste koje je fudbalski klub Manchester United pokrenuo u Evropi.

Ostali smo fokusirani na unapređenje naših usluga klijentima kroz razvoj alternativnih kanala i kroz optimizaciju procesa. Uspešno pokretanje servisa Mobilnog bankarstva zajedno sa digitalizacijom ključnih poslovnih procesa (otvaranje računa, zahtevi za odobrenje kredita) umnogome su doprineli daljem unapređenju korisničkog iskustva. Naša banka je, takođe, među vodećim što se tiče prisustva u društvenim medijima sa više od 50.000 fanova na Facebook stranici kompanije, gde se sve ključne kampanje dodatno promovišu. Antonios Hassiotis

Predsednik Upravnog odbora

Filippos Karamanolis Predsednik Izvršnog odbora


12

ČLANOVI IZVRŠNOG ODBORA

Filippos KaramanolisPredsednik Izvršnog odbora

Slavica PavlovićFinansijski direktor

Predrag JankovićDirektor Sektora za upravljanje rizicima

Vuk ZečevićDirektor Sektora sredstava i likvidnosti

Antonios Chatzistamatiou Direktor Sektora za poslove sa privredom

Georgios Michalakopoulos Direktor bankarskih operacija i organizacije

Nataša Strugarević Direktor Sektora ljudskih resursa


13

ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA

Antonios Hassiotis

Stavros Ioannou Nikolaos Aliprantis Theodoros Karakasis

Slobodan Slović Angelos Tsichrintzis Ivan Vujačić

PREDSEDNIK

ČLANOVI

NEZAVISNI ČLANOVI


14

FINANSIJSKI PREGLED SNAŽNE POZICIJE LIKVIDNOSTI I KAPITALA

I 2013. godina bila je veoma teška za srpsku ekonomiju jer se kriza nastavila i nije bilo znakova ozbiljnijeg oporavka privrede. Iako je privreda porasla za 2,5%, povećanje je bilo rezultat neto izvoznih aktivnosti, a inflacija na najnižem nivou u prethod-nih nekoliko godina (2,2%). Budžetski deficit je dostigao 6,5% BDP-a, a stopa nazaposlenosti ostala je na veoma visokom nivou od 20,1%. Bankarski sektor u Srbiji suočio se s ozbiljnim pogoršanjem finansijske situacije nekih banaka, što je uticalo na ukupnu profitabilnost sektora u 2013. godini. Dve banke su u 2013. godini izgubile dozvolu za rad, a bankarski sektor u celini je zabežio gubitak po prvi put od 2005. godine.

U ovom veoma nepovoljnom poslovnom okruženju, Eurobank je pokazala da ima snage da se prilagodi izuzetno promenljivim tržišnim uslovima, a da pri tom očuva ulogu sistemske banke u zemlji uz sledeće rezultate:

■ snažna pozicija likvidnosti i kapitala: pokazatelj adekvatnosti kapitala od 19,5%; šesto mesto po ukupnim depozitima i šesto mesto po ukupnom kapitalu

■ šesta najveća banka u pogledu aktive uz tržišno učešće od 5,6%

■ dobro upravljanje troškovima poslovanja (kumulativno smanjenje prethodnih godina od 30%) i racio prihoda i rashoda od 55,8%

■ 2013. godina bila je veoma teška za srpsku privredu, a to se posebno odrazilo na povećanje nenaplativih kredita na tržištu. I na Banku je uticalo opšte stanje na tržištu te je zabeležila nešto povećani nivo nenaplativih kredita

■ neto dobit od RSD 1,4 milijarde■ uspešan nastavak projekata društveno-

odgovornog poslovanja

Banka je održala veoma dobru poziciju likvidnosti u 2013. god-ini. Ukupni depoziti povećali su se za 7% i dostigli RSD 97 mili-jardi. Povećanje depozita pratilo je znatno smanjenje kamatnih stopa. Kamatne stope za depozite u evrima smanjile su se u proseku za 1,47%.

Banka je nastavila opsežnu saradnju sa najznačajnijim međun-arodnim finansijskim institucijama.

Eurobank a.d. Beograd i dalje se ubraja u najbolje kapital-izovane banke na srpskom tržištu. Ukupan akcijski kapital na kraju 2013. godine iznosio je RSD 46,8 milijardi.

* Isključujući depozite lokalnih i stranih banka i

kratkoročne pozajmice od matične banke


15

BEZ SMANJENJA KREDITNOG PORTFOLIJA OČUVANJE PROFITABILNOSTI

Ukupna aktiva Eurobank u Srbiji iznosi RSD 158 milijardi. U 2013. godini, uprkos izrazito teškoj ekonomskoj situaciji, Ban-ka je uspela da očuva stabilan portfolio kredita od RSD 122 mili-jarde. Banka je selektivno rasla u profitabilnim segmentima i povukla se iz nekih neprofitabilnih poslovnih odnosa.

* Isključujući plasmane lokalnim i stranim bankama, kratkoročne

plasmane matičnoj kompaniji i prekogranične kredite

Uprkos nepovoljnim okolnostima koje su se nastavile i u 2013. godini, Banka je uspela da ostane profitabilna čitave godine. Neto dobit dostigla je RSD 1,4 milijarde (EUR 12 miliona).

NASTAVAK INICIJATIVA ZA SMANJENJE TROŠKOVA

Banka je nastavila da postiže odlične rezultate u pogledu smanjenja troškova što je deo njene sveobuhvatne inicijative usmerene ka smanjenju troškova. Banka je postigla kumula-tivno smanjenje veće od 30% u prethodnih nekoliko godina.


16

UPRAVLJANJE RIZICIMA


17

Uspešno upravljanje rizicima jedan je od glavnih prioriteta Eurobank, a istovremeno je izvor njene konkurentske pred-nosti. Banka je uložila znatne napore da poboljša svoju poli-tiku, procedure, metodologiju i infrastrukturu upravljanja ri-zicima u cilju njihove efektivnosti i usaglašenosti s propisima Narodne banke Srbije i najboljom međunarodnom praksom iz oblasti kreditnog, tržišnog i operativnog rizika.

Eurobank u Srbiji sprovodi jasno definisan proces odobra-vanja kredita, uspostavljanja limita i kontrole. Kreditni rizik se konstantno prati, a izveštaji se svakog kvartala podnose Komitetu za rizik Upravnog odbora. Nakon odobrenja, kvalitet kreditne izloženosti prema privredi i stanovništvu prati i procenjuje Služba kreditne kontrole čime obezbeđuje kvalitet sredstava Banke.

U skladu s najboljom praksom u ovoj oblasti, Banka je poslednjih nekoliko godina umnogome ojačala tim zadužen za upravljanje nenaplativim kreditima. Odeljenje za nenaplative kredite predstavlja deo Sektora za upravljanje rizicima i za-duženo je za upravljanje problematičnim izloženostima čime

u velikoj meri doprinosi razrešenju slučajeva nenaplativih kredita i očuvanju kvaliteta portfolija.

Kako bi se Banka zaštitila od nepredviđenih tržišno induko- vanih gubitaka i kako bi se doprinelo stabilnosti prihoda putem nezavisne identifikacije, procene i razumevanja tržišnih rizika koji proizilaze iz bankarskog poslovanja, Eurobanka je razvila i sprovodi politiku upravljanja tržišnim rizikom.

Politika i procedure Banke u pogledu likvidnosti imaju za cilj održavanje adekvatnog nivoa likvidnih sredstava za pokrivanje obaveza kada one dospeju, kao i ublažavanje rizika likvidnosti.

Eurobank smatra da je upravljanje operativnim rizikom od suštinskog značaja za njeno poslovanje. Strateški cljevi upravljanja operativnim rizicima Banke jesu očuvanje sigurnosti Banke i njenih resursa na prihvatljivom nivou kroz tekući proces zaštite od prevarnih radnji, smanjenja opera-tivnih gubitaka i očuvanja kapitala Banke, kao i poboljšanje sistema blagovremenog reagovanja i adekvatnosti preduze-tih aktivnosti Banke u tom pogledu.


18

POSLOVI SA STANOVNIŠTVOM


19

Nastavljajući raniji trend, 2013. godina bila je dinamična i iza-zovna za poslovanje u oblasti kreditiranja fizičkih lica. Uprkos nepovoljnim tržišnim uslovima, Eurobank je uspela da dodatno ojača svoje poslovanje i ostvari intezivan rast u oblasti potro-šačkih kredita i kreditnih kartica. Pozitivni rezultati su posledica pravovremenih odgovora na tržišne trendove i stalnih inovacija proizvoda i procesa.

U oblasti gotovinskih i potrošačkih kredita, uprkos makroeko-nomskim uslovima koji su rezultirali smanjenjem tražnje za robom široke potrošnje, Eurobank je nastavila sa uspešnim poslovnim rezultatima.

U pogledu tražnje za kreditima, trend je ostao isti kao i prethod-nih nekoliko godina. Tražnja za kreditima za refinansiranje je i dalje bila izrazito dominantna, pogotovo onih sa dužim rokovi-ma otplate. Što se tiče valutne strukture, krediti u domaćoj valuti su imali primat tokom 2013. godine, sa učešćem od 99 odsto u ukupnoj godišnjoj kreditnoj aktivnosti. Tokom 2013. godine Eu-robank je sprovodila brojne komercijalne aktivnosti i uspela da isplati 39 odsto više gotovinskih i potrošačkih kredita u odnosu na 2012. godine (u pogledu obima). Eurobank je završila još jed-nu uspešnu godinu za gotovinske i potrošačke kredite sa pove-ćanim saldom u kreditnom portfoliju za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Godine 2013. realizovane su dve uspešne medijske kampanje za kredite za refinansiranje pod nazivom „Štedljivi kredit“ koje su svrstale Eurobank u sam vrh, među glavnim konkurentima na tržištu kredita za stanovništvo. Pored pozitivnog prijema od strane klijenata, kampanja je priznata i od strane Udruženja za tržišne komunikacije Srbije (UEPS) i nagrađena Srebrnom na-gradom za integrisanu promotivnu kampanju.

Što se tiče kreditnih kartica, rastući trend je zadržan i u 2013. godini. Tokom godine saldo kreditnih kartica u Eurobank port-foliju porastao je za osam odsto. Pored toga, povećana je upo-treba kreditnih kartica, tako da je napravljeno 19 odsto više transakcija nego u 2012. godini (u pogledu obima).

U kartičarskom poslu, Eurobank je uvek težila ka inovacijama i novim tehnologijama sa ciljem da održi svoju poziciju među modernim izdavaocima kartica u Srbiji. Prateći svetske trendo-

SEKTOR ZA KREDITE FIZIČKIM LICIMA

ve, uvedena je prva debitna MasterCard PayPass kartica u Srbiji pomoću koje klijenti mogu da vrše beskontaktno plaćanje na brz i jednostavan način.

Sve Eurobank kreditne kartice imaju specijalnu pogodnost: ku-povinu na mesečne rate bez kamate. Ova usluga poznata je po „Secko“ maskoti i u širokoj je upotrebi.

Tokom cele godine Eurobank je sprovodila planiranu i segmenti-ranu strategiju, što je rezultiralo poboljšanjem komunikacije, bo-ljim razumevanjem potreba klijenata i prilagođenom ponudom proizvoda. U cilju kontinuiranog poboljšanja korisničkog servisa, Banka je pokrenula elektronski bilten koji se šalje na kvartalnom nivou svim korisnicima kreditnih kartica koje imaju imejl adresu. Pored toga, lansiran je novi mesečni izveštaj za kreditnu karticu koji omogućava Banci da ubaci različite komercijalne oglase i lič-ne poruke klijentima.

Eurobank je nastavila sa strategijom kontinuiranog ulaganja u zajednicu u kojoj sa uspehom posluje i u 2013. godini. Četvrtu godinu zaredom Banka je nastavila uspesnu saradnju sa Fonda-cijom Ana i Vlade Divac. Zajednička humanitarna MaterCard kar-tica Veliko srce ima više od 22.000 korisnika, zahvaljujući kojima je obnovljeno 20 dečijih igrališta u vrtićima širom Srbije (u 2013. godini ukupno četiri igrališta). Za projekat „Veliko srce“ banka je dobila prestižnu VIRTUS nagradu za doprinos lokalnoj zajednici 2013. godie.

U oblasti stambenih kredita tržišni uslovi su ostali nepromenjeni u odnosu na prethodne godine. Zbog ekonomske krize, tražnja za stambenim kreditima ostala je niska, iako su se cene nekret-nina postepeno smanjivale poslednjih nekoliko godina. Kao re-zultat, Banka je ostala usmerena na postojeći portfolio klijenata u cilju održanja kvaliteta aktive.

U maju 2013. godine Narodna banka Srbije donela je preporuke sa ciljem da se pomogne postojećim korisnicima kredita da pre-vaziđu finansijske poteškoće. Eurobank je blagovremeno prihva-tila i implementirala preporučene mere.

Optimizacija i poboljšanje internih procesa uvek su bili prioriteti Banke. U 2013. godini Eurobank je uvela novo i inovativno tehno-loško rešenje za digitalno skeniranje i rukovanje dokumentima.


20

Digitalizacijom je skraćen proces odobravanja kredita, povećana efikasnost procesa i dodatno poboljšan nivo usluge ka klijentima.

Da bi izašla u susret različitim potrebama klijenata, Eurobank će nastaviti da poboljšava kvalitet usluga, razvija nove i menja postojeće proizvode, uvek sa ciljem da pruži najbolju ponudu. Takođe će nastaviti da unapređuje odnose sa klijentima i obez-beđuje još ličniji pristup.

Eurobank uvek gleda napred u budućnost i poštujući ovu filozo-fiju tehnološki napredne usluge će ostati njena obaveza i odgo-vornost prema klijentima.

U skladu sa poslovnom strategijom banke usmerene ka kontinuiranom unapređenju proizvoda i usluga i poboljša-nju nivoa zadovoljstva klijenata, uvedena je usluga mobilnog bankarstva. Ova usluga omogućava klijentima brz i jedno-stavan pregled po računima, karticama i kreditima koje po-seduju. Pored pregleda stanja, moguće su i opcije transfera sredstava između sopstvenih računa, placanje dugovanja po kreditnim karticama i kupovina/prodaja deviza po povoljni-jem kursu.Takođe, postojeća usluga trajnih naloga unapređena je ra-zvojem opcije za eksterno placanje putem trajnih naloga čime je omogućeno plaćanje na bilo koji račun u zemlji u bilo kom vremenskom periodu.

NETWORK PERFORMANCE

Uspešnom poslovnom strategijom i inovativnim depozitnim proizvodima Služba depozita i personalnog bankarstva je opravdala epitet – Banka, poznata po štednji!

U 2013. godini Banka je ostvarila prirast depozita fizičkih lica od 41 milion evra i 7 miliona pravnih lica i preduzetnika u na- dležnosti mreže, uz istovremenu znatnu racionalizaciju tro- škova kamata i povećanja tržišnog učešća. Prosečna kamatna stopa za depozite u evrima snižena je za čak 1,47 procentnih poena. Najznačajniji rezultati postignuti su u dve depozitne ak-cije, davanje naloga za prenos stare devizne štednje i Nedelji štednje. Poverenje Eurobank je poklonilo preko 9.838 klijena-ta koji su dali nalog za prenos stare devizne štednje na račun

SLUŽBA DEPOZITA I PERSONALNOG BANKARSTVA

slobodne štednje, a Banka je ostvarila prirast od 18 miliona u II kvartalu. Jasno definisana strategija, efikasna koordinacija između Službe depozita i personalnog bankarstva i poslovne mreže, kao i inovativni depozitni proizvod „Dupla kamata“ do-prineli su zapaženim rezultatima u periodu Nedelje štednje. Sa nižom kamatom za ukupne depozite u odnosu na tržište, Banka je ostvarila prirast i povećala tržišno učešće. Zahvaljuju-ći atraktivnoj ponudi i poslovnoj strategiji, koncept personalnog bankarstva je znatno doprineo ostvarenim rezultatima. Broj klijenata koji pripadaju ovom segmentu se povećao za 13%, a iznos depozita u ovom segmentu za 12% u poređenju sa 2012. godinom.


21

Tržište za poslovanje sa malim preduzećima i preduzetnicima (SBB) u Srbiji je nakon kriznog perioda nastavilo da se oporavlja u 2013. godini. U prilog tome, govori i činjenica da je od početka 2013. godine zabeležen pozitivan priraštaj u pogledu ukupnog broja novoosnovanih privrednih subjekata. Kvalitet u poslu sve više postaje osnovni prioritet za klijente, tako da je Sektor malog biznisa nastavio da prati taj trend dajući potpunu podršku kvali-tetnim klijentima kroz različite finansijske usluge.

Tokom 2013. godine Sektor Malog biznisa pružio je kreditne usluge po veoma privlačnim kamatnim stopama u lokalnoj i stranoj valuti. Plasiran je veliki broj kredita u domaćoj valuti sa fiksnom kamatnom stopom i ostvareno povećanje depozitnog portfolija za 30%. Zahvaljujući navedenim i drugim aktivnostima, zadržali smo visoku poziciju na tržištu, gde smo ostali u rangu prve tri banke u Srbiji.

Sa reputacijom jedne od vodećih banaka na tržištu, Sektor za Mali biznis nastavlja da unapređuje svoje proizvode i usluge sa oba-vezom da podrži sve finansijske potrebe kompanija i profesio- nalaca sa prihodima do milion evra.

MALI BIZNIS

U okviru segmenta Poslovanja sa tekućim računima sta-novništva (PY), 2013. godine povećana je profitabilnost po prosečnom klijentu za 28% i aktivirano je 12% više računa u odnosu na 2012. godinu. Ostvaren je i rast indeksa unakrsne prodaje uz istovremeno uvećanje baze klijenata. Tržište je zabeležilo pad od 1%, dok je baza klijenata Eurobank porasla za 3%. Otvoreno je 21.000 novih tekućih računa, dok je 15.000 klijenata postalo aktivni korisnik Eurobank paketa uz tekući račun. Posebna pažnja posvećena je aktivaciji novih tekućih računa kroz razne akcije pozivanja klijenata od strane ekspozitura. Ostvaren je povećan procenat aktivacije od 5% u od-nosu na 2012. godinu.

Aktivnosti koje smo preduzeli tokom 2012. i nastavili u 2013. godine podržale su naše dobre performanse ne samo u cilju akvizicije novih klijenata već i održavanja zadovoljstva posto-jećih (Medifree program sa dodatnim mesečnim besplatnim pregledima za klijente banke). Godine 2013.bilo je 15.000 ak-tivnih korisnika Medifree usluge.

Produbljena je saradnja sa Wiener Städtische osiguranjem koja je u u 2013. godini bila veroma uspešna. U 2012. godi-ni proširili smo ponudu uvodeći proizvode: riziko osiguranje života, putno osiguranje, individualno osiguranje kuće/stana i mešovito (štedno) osiguranje života, dok je u 2013. godini. Ponuda obogacena uvođenjem nove vrste mešovitog osigu-ranja života sa garantovanom dobiti.

POSLOVANJE SA TEKUĆIM RAČUNIMA STANOVNIŠTVA

U planu je uvođenje još dva proizvoda štednog životnog osi-guranja od kojih će jedan biti namenjen starijoj populaciji, kako bismo zadovoljili i taj segment klijenata. Takođe, pla-niramo uvođenje novih proizvoda osiguranja uz kredite i kre-ditne kartice i očekujemo još bolje rezultate u 2014. godini u odnosu na proteklu godinu.


22

POSLOVI SA PRIVREDOM


23

Tokom 2013. godine srpska privreda zabeležila je primetan rast BDP. Međutim, korist od ovog rasta nije bila pravilno raspoređena na sve sektore privrede, već je bila prilično ograničena na auto–industriju i sektor poljoprivrede. Vredi napomenuti da su, nakon mnogo godina rasta, plasmani pravnim licima i depoziti pravnih lica smanjeni u 2013. god-ini u poređenju sa 2012. godinom, i to za 9,2%, odnosno, 1,5%. Takođe, treba dodati da su 2013. godinu obeležili fi-nansijski problemi pojedinih veoma poznatih kompanija iz TOP 100, što je onda izazvalo talas uznemirenosti među poslovnim partnerima tih kompanija.

U ovakvom okruženju Sektor za rad s privredom Eurobank uspeo je da nadmaši tržište imajući u vidu da je obim plasmana smanjen za 3,6%, dok je baza depozita uvećana za 4,7%. Najveći deo rasta u oblasti plasmana finansiran je novim sredstvima Međunarodne finansijske korporacije (IFC-a) čiji je cilj pružanje podrške srpskim kompanijama i njihovim međunarodnim trgovinskim aktivnostima.

SEKTOR ZA PRIVREDNO BANKARSTVO

Još jedna oblast na čije smo se unapređenje obavezali, a i koje smo ostvarili tokom 2013. godine u odnosu na 2012. godinu, jeste oblast prihoda od nerizičnih prioizvoda, tj. pri-hoda od naknada i provizija, kao i od depozita. Tokom pome-nutog perioda ovi prihodi su kumulativno porasli za 23%.

Što se tiče novog talasa nenaplativih kredita, koji su se po-javili na tržištu tokom 2013. godine, naša izloženost bila je veoma ograničena. Međutim, ipak smo osetili znatan uticaj rezervisanja, koja su proistekla iz prodaje/revalorizacije up-isanih hipoteka, koje su u 2012. godini predstavljale obez-beđenje kod nenaplativih kredita.

Očekuje se da će sledeća godina (2014) biti puna izazova, ima-jući u vidu da ćemo morati da balansiramo između razvoja novih, zdravih odnosa, naročito sa malim i srednjim preduzećima, koji-ma se adekvatno upravljalo i istovremeno da analiziramo kvalitet finansijskog položaja postojećih klijenata na koje je potencijalno uticao finansijski krah njihovih partnera.


24

INVESTICIONO BANKARSTVO ITRŽIŠTE KAPITALA


25

Kao i prethodna, i 2013. godina bila je izazovna za Sektor sredstava i likvidnosti. Glavni cilj bili su osiguranje likvidnosti, održanje i povećanje profitabilnosti i nastavak daljeg razvo-ja poslovanja koji je orijentisan prema potrebama klijenata, proširenje i dalje unapređenje saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Eurobank je i u 2013. godini nastavila sa vrlo jasnom i in-tezivnom razvojnom strategijom zasnovanom, pre svega, na jačanju pozicije likvidnosti. Koordinacija likvidnosti i upravljanje kapitalom od strane Sektora sredstava i likvidnosti bili su osnovni instrumenti Banke pred izazovima.

Zahvaljujući aktivnom učešću i svojom prisutnošću na tržištu, Odeljenje trgovanja bilo je u mogućnosti da ponudi izuzetno konkurentne kotacije na novčanom i deviznom trzištu. Nasto-jeći da diverzifikuje rizik, Odeljenje trgovanja je, takođe, uspe-lo da ostvari najznačajniji cilj u ovoj godini, a to je da obezbedi visok nivo likvidnosti sa odličnom kontrolom troškova.

Konstantno unapređenje i proširivanje ponude različitih proiz-voda i usluga za naše internacionalne i domaće klijente, veli-ka, mala i srednja preduzeća, institucionalne klijente i fizička lica bili su glavni ciljevi 2013. godini. Na taj način, klijenti su bili u mogućnosti da se zaštite od različitih vrsta rizika na finansijskim tržištima. Koristeći prisutnost naše grupacije u regionu, uspeli smo da odgovorimo na različite potrebe naših klijenata koje su vezane za poslovanje i izvan Srbije, kao i da obezbedimo finansijsku podršku regionalnom poslovanju.

SEKTOR SREDSTAVA I LIKVIDNOSTI KASTODI USLUGE

Eurobank nudi široki spektar kastodi i depozitarnih usluga domaćim i stranim institucionalnim investitorima, korpora-tivnim klijentima i fizičkim licima, kao što su čuvanje hartija od vrednosti, saldiranje transakcija i servisiranje imovine. Eu-robank pruža kastodi usluge na tržištu Srbije od 2007. godine i nudi potpunu kompatibilnost sa standardima SWIFT ko-munikacije, STP obradu instrukcija klijenata, itd. Obezbeđu-jemo zaokružen sistem vrednosti koji podrazumeva kliring i saldiranje, čuvanje i upravljanje hartijama od vrednosti.

Širok spektar usluga koje nudimo klijentima su:

■ homogen sistem i podrška u celom regionu■ potpuna SWIFT osposobljenost■ proces saldiranja transakcija uz visoku stopu

STP transakcija■ procesiranje svih korporativnih događaja i

obaveštavanje u roku od 24 sata od objave■ portfolio izveštavanje : pravovremeno, tačno i

po meri klijenta u definisanim intervalima koji su usklađeni sa potrebama i zahtevima naših klijenata.


26

OSTALE AKTIVNOSTI BANKE


27

U 2013. godini nastavljeno je sa usavršavanjem efikasnosti rada u izvršenju naloga međunarodnog platnog prometa, što nije ostalo nezapaženo ni od strane klijenata banke, ni od strane njenih korespondenata. Kao materijalizaciju tih napora i opredeljenja, zadovoljstvo je bilo primiti priznanje Commer-zbanke Frankfurt/Main za odličan kvalitet i obavljanje poslo-va platnog prometa sa inostranstvom. Priznanje je došlo kao neosporna potvrda usvajanja i održavanja visokog standarda u obavljanju ovog posla, kao i predanosti celog tima Banke na zadovoljstvo i banaka učesnica i njihovih klijenata.

Kao deo velikog projekta Grupe, Banka je promenila naziv (brisanje „EFG“ prefiksa iz naziva), što je uključilo mnoge aktivnosti re–brandinga prostorija ekspozitura i centrale, zamene reklamnog materiala, dokumentacije, softverskih rešenja i promene BIC koda Banke.

U toku 2013. godine uspešno je započet projekt DD (direktno zaduživanje) za pravna lica (očekuje se sertifikacija NBS). Sa implementacijom ovakvog načina rada, ključni procesi, a ne samo aktivnosti platnog prometa, će se ubrzati, plaćanje i na-plata će biti pouzdanija i komfornija i za Banku i za klijente.

OPERATIVNA EFIKASNOST I PODRŠKA KLIJENTIMA

ZAŠTITA OKOLINE FINANSIRANJE – SISTEM UPRAVLJANJA SOCIJALNIM I EKOLOŠKIM RIZICIMAFinansiranje i odgovorno upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima predstavlja važan deo strategije rada i razvoja Euro-bank. Do sada, Banka je implementirala Sistem upravljanja socijalnim i ekološkim rizicima u proces odobravanja kredita, u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom prak-som. ESRM je bio jedan od ključnih elemenata za uspostavl-janje dobre saradnje sa Evropskom bankom za obnovu i raz-voj. Zahvaljujući svojim čvrstim opredeljenjima i rezultatima, Eurobanka je dobila novu revolving kreditnu liniju od EBRD-a u okviru programa „Trade Facilitation Program“.

Zaštita životne sredine je jedan od klučnih stubova dru- štvene odgovornosti u Eurobank. Težeći stalnim poboljšanji-ma i sprovođenju ekoloških programa i inicijativa, Eurobank je usvojila Sistem upravljanja životnom sredinom. U skladu sa naporima da razvije svoj Sistem upravljanja životnom sredi-nom, u obzir je uzet sveukupan uticaj na okruženje. Rezultati su poslužili za postavljanje osnova za sledeće ključne inicijative:

■ UPRAVLJANJE OTPADOMEurobank je implementirala procedure i programe za uprav-ljanje otpadom usklađene sa osnovnim principima o uprav-

ljanju otpadom – smanjenjem upotrebe, ponovim korišće- njem i recikliranjem. U 2013. godini Eurobank je proširila program recikliranja papira u svim ekspoziturama u regionu Beograda, dok je akcija recikliranja praznih i istrošenih ker-tridža sprovedena u svim ekspoziturama u Srbiji. Pored toga, sav električni i elektronski otpad je recikliran.

■ ENERGIJA I KLIMATSKE PROMENEUprkos činjenici da banke doprinose efektu staklene bašte uglavnom indirektno, kroz potrošnju električne energije, značaj smanjenja efekata emisije štetnih gasova ogleda se u praćenju potrošnje električne energije i svih pratećih emisija.

Banka je prepoznala značaj energetske efikasnosti kao jedan od glavnih načina smanjenja emisije štetnih gasova i stvaranja efekta staklene bašte i prilikom renoviranja zgrade centrale, tokom 2009. godine koristila je najkvalitetniji ma-terijali za fasadu, fasadne prozore i drugi izolacioni materija-li. Potvda opravdanosti napora da se poboljšaju energetske performanse zgrade centrale Banke došla je krajem 2013. godine, kada je zgrada centrale sertifikovana u energetsku kategoriju „C“.


28

POVEZANE KOMPANIJE GRUPE


29

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ERB Property Services nastavila je sa razvijanjem i proširenjem svojih usluga. Kao eksluzivni procenitelj Eurobank grupe, ERB Property Ser-vices je izvršio više 1.500 procena za banku i treća lica. Svi izveštaji procena rađeni su u skladu sa IVSC standardima. Najveći projekti u 2013. godini uključuju procenu vrednosti objekata BIG C, Delta, Ušće, Srboštampa.

ERB Property Services je ekskluzivni agent za prodaju i izda-vanje nekretnina, kao i u pružanju konsultantskih usluga za kompletan IMO portfolio. Takođe, uspostavljena je uspešna saradnja sa trećim licima uključujući M centar, gde će ERB Property Services biti ekskluzivni agent za izdavanje pet re-tail parkova širom Srbije.

ERB PROPERTY SERVICES


30

PRILOZI


1

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2013. GODINE

SADRŽAJ: Izveštaj nezavisnog revizora 2

1. Opšte informacije 42. Pregled značajnijih računovodstvenih politika 43. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja 204. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama 215. Politike upravljanja rizikom 216. Prihodi i rashodi od kamata 427. Prihodi i rashodi od kamata i provizija 438. Neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednosti 439. Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 4410. Ostali poslovni prihodi 4411. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 4512. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 4613. Troškovi amortizacije 4614. Operativni i ostali poslovni rashodi 4615. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine

i obaveza 4816. Porez na dobit 4917. Zarada po akciji 5018. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 5019. Opozivi depoziti i krediti 5120. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 5121. Dati krediti i depoziti 5322. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 5523. Udeli (učešća) 5524. Ostali plasmani 5625. Nematerijalna ulaganja 5726. Osnovna sredstva 5827. Odložena poreska sredstva i obaveze 6028. Ostala sredstva 6129. Transakcioni depoziti 6230. Ostali depoziti 6331. Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze 6532. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer

vrednosti derivata 6633. Obaveze za poreze 6634. Rezervisanja 6735. Obaveze iz dobitka 6836. Ostale obaveze 6937. Kapital 7038. Vanbilansne pozicije 7239. Potencijalne obaveze 7340. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije 7441. Odnosi sa povezanim licima 7442. Devizni kursevi 8043. Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita

i ostalih obaveza sa klijentima 8044. Upravni odbor 8145. Događaji nakon perioda izveštavanja 81


2


3


4

1. OPŠTE INFORMACIJEEurobank a. d. Beograd nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a. d. Beograd i Nacionalne štedionice Banke a. d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine.

Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depo-zitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Registrovano sedište Banke nalazi se u Vuka Karadžića 10, u Beogradu.

Na dan 31. decembra 2013. godine Banka je imala 1.548 zaposlenih (na dan 31. decembra 2012: 1.512 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 105 filijala i poslovnih centara (31. decembra 2011: 107).

Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532.

Upravni odbor Banke odobrio je finansijske izveštaje 27. februara 2014. godine.

2. PREGLED ZNAČAJNIJIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKAOsnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godi-ne, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJABanka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i re-viziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI, kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Navedeni propisi su: Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni gla-snik Republike Srbije“ br. 74/2008, 3/2009, 12/2009 i 5/2010), Pravilnik o Kontnom okvi-ru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 111/2009).

Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje zvaničan pre-vod osnovnih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standar-da finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda koje izdaje Komitet za tumačenje računo-vodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara 2009. godine, koji se upotrebljavaju na datum pripreme finansijskih izveštaja.

Primenjene računovodstvene politike odstupaju od MSFI zahteva u sledećim značajnim oblastima:● Do datuma pripreme finansijskih izveštaja Ministarstvo finansija Republike Srbije nije

zvanično sprovelo sve promene i dodatke postojećih standarda, revidiranih standarda


5

i novih tumačenja koje izdaju Odbor za međunarodne računovodstvene standarde i Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda, koji su na snazi u tekućem izve-štajnom periodu, tj. koji se prvi put primenjuju za finansijsku godinu započetu 1. januara 2013. godine. Pomenute izmene i dodaci i nova tumačenja koji nisu zvanično prevedeni u Republici Srbiji obelodanjeni su u Napomeni 2.1. a i b).

● Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1 – Prikazivanje finan-sijskih izveštaja budući da Narodna banka Srbije definiše formu sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu.

● „Vanbilansne pozicije“ su prikazane na obrascu bilansa stanja (Napomena 38). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

Priprema finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva upotrebu određenih ključnih ra-čunovodstvenih procena. Takođe, od rukovodstva Banke se očekuje da se osloni na svoje procene prilikom primene računovodstvenih politika Banke. Oblasti koje su kompleksnije ili u kojima se u većoj meri oslanja na takvu vrstu prosuđivanja, ili oblasti u kojima su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje, obelodanjene su u Napomeni 3.

Finansijski izveštaji Banke pripremljeni su pod pretpostavkom nastavka poslovanja, tj. pod pretpostavkom da će nastaviti sa poslovanjem i u doglednoj budućnosti.

a) Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju u 2013. godini u Evropskoj uniji

Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja, objavljeni od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i primenjenih u Evropskoj uniji, koji se primenjuju od 1. januara 2013. godine: ● IAS 1 (izmena) – „Prikazivanje stavki ostale sveobuhvatne dobiti“ ● IAS 12 (izmena) – „Odložena poreska sredstva: Pokriće osnovne imovine“ ● IAS 19 (izmena) – „Primanja zaposlenih“ ● IFRS 7 (izmena) – „Obelodanjivanja, prebijanje finan-sijskih sredstava i finansijskih obaveza“ ● IFRS 13, „Merenje fer vrednosti“ ● Godišnja poboljšanja MSFI 2009–2011.

b) Standardi i interpretacije koje su objavljeni ali nisu još uvek u primeni u Evropskoj unijiIzvestan broj novih standarda, izmena i interpretacija stupio je na snagu 2013. godine, ali se ne primenjuju u Evropskoj uniji ili ih Banka nije prevremeno usvojila: ● MRS 19 (izmena) – „Definisani planovi doprinosa: Naknade zaposlenima” (na snazi od

1. januara 2015., još nije usvojen u EU) ● MRS 27 (izmena) – „Odvojeni finansijski izveštaju“ (na snazi od 1. januara 2014) ● MRS 28 (izmena) – „Ulaganja u pridužena društva i zajednička ulaganja” (na snazi od 1.

januara 2014) ● MRS 32 (izmena) – „Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza“ (na snazi

od 1. januara 2014) ● MRS 36 (izmena) – „Obelodanjivanje povraćenih iznosa nefinansijskih sredstava“ (na

snazi od 1. januara 2014)


6

● MRS 39 (izmena) – „Novacija derivata i hedžing“ (na snazi od 1. januara 2014) ● MSFI 9, „Finansisjki instrumenti“ (datum stupanja na snagu utvrdiće IASB) ● MSFI 10, „Konsolidovani finansijski izveštaji“ (na snazi od 1. januara 2014) ● MSFI 11, „Zajednički aranžmani“ (na snazi od 1. Januara 2014) ● MSFI 12, „Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima“ (na snazi od 1. januara 2014) ● MSFI 10, 11 i 12 (izmene) – „Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranžmani

i Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima: Smernice za prelazak“ (na snazi od 1. januara 2014)

● MSFI 10, 12 i MRS 27 (izmene) – „Investicioni entiteti“ (na snazi od 1. januara 2014) ● Godišnja poboljšanja MSFI 2010–2012 (na snazi od 1. januara 2015, još nisu usvojeni

u EU) ● Godišnja poboljšanja MSFI 2011–2013 (na snazi od 1. januara 2015, još nisu usvojeni

u EU) ● IFRIC 21, Porezi (na snazi od 1. januara 2014, još nisu usvojeni u EU)

Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finan-sijskog izveštavanja. Shodno tome, ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa računovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.

c) Uticaj ekonomske krize i situacije u GrčkojGrčka je pristupila novom programu finansiranja i restrukturiranja dogovorenim sa Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i državama-članicama evrozone na sastanku Evrogrupe održanom 21. februara 2012. godine. Program ima za cilj smanje-nje pokazatelja duga u odnosu na BDP na manje od 120% do 2020. godine.

Novi program finansiranja i reformi poboljšao je finansijski položaj i izglede zemlje sma-njenjem javnog duga i servisiranjem troškova od 2012. godine i nadalje.

Pored ovih kretanja, i nakon što grčka vlada sprovede/uredi zakonom čitav niz strukturnih reformi i mera fiskalne štednje u periodu 2013–16. godine, Evrogrupa je 26. novembra 2012. godine postigla dogovor o novom skupu mera za smanjenje javnog duga Grčke na 124,0% BDP-a do 2020. godine i 110,0% BDP-a do 2022. godine. Ovakvo kretanje duga u skladu je sa održivošću duga koje zahteva Međunarodni monetarni fond.

d) Pozicija GrupeProgram zamene grčkog suverenog duga Dana 21. februara 2012. godine, ministri finansija evrozone dogovorili su se o programu pomoći za Grčku, uključujući finansijsku pomoć od zvaničnog sektora, kao i dobrovoljnu zamenu duga dogovorenu sa privatnim sektorom koji je oprostio 53,5% nominalne vred-nosti grčkog duga. Sve zamenjene obveznice isknjižene su, a nove obveznice priznate po fer vrednosti na osnovu kotiranih tržišnih cena na dan priznavanja.


7

Nakon odluke Evrogrupe od 27. novembra 2012. godine i kao jednu od mera za smanjenje duga, Grčka je 3. decembra 2012. godine uputila poziv svim vlasnicima novih obveznica grčke vlade da podnesu ponudu da zamene takve obveznice za šestomesečne obveznice bez kupona koje izdaje Evropski fond za finansijsku stabilnost. U okviru svog učešća u programu povratne kupovine grčkog duga, Eurobank Ergasias Grupa podnela je za razme-nu 100% svojih novih obveznica grčke vlade u iznosu od € 2,3 milijarde.

Okvir i proces rekapitalizacijeUzimajući u obzir ozbiljnost uticaja programa zamene obveznica grčke vlade (PSI+), dana 21. februara 2012. godine ministri finansija evrozone alocirali su ukupno € 50 milijardi za drugi program podrške Grčkoj za posebnu namenu rekapitalizacije grčkog bankarskog si-stema, a ova sredstva prosleđena su kroz Helenski fond za finansijsku stabilnost (HFSF) čiji je mandat u skladu s tim proširen. Iznos od € 39 milijardi uplaćen je Grčkoj tokom 2012. godine, a preostalih € 11 tokom 2013. godine.

Rekapitalizacija Eurobank Ergasias S.A.Centralna banka Grčke, nakon procene poslovnog plana i potreba za kapitalom Eurobank, zaključila je 19. aprila 2012. godine da je Eurobank održiva banka, i 8. novembra 2012. go-dine obavestila Eurobank Ergasias da će njen osnovni kapital biti uvećan za € 5.839 milio-na. Eurobank Ergasias, HFSF i Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) potpisali su 28. maja 2012, 21. decembra 2012. i 30. aprila 2013. godine, tripartitini preliminarni ugovor o upisu (PSA) za upis EFSF obveznica nominalne vrednosti € 3.970 miliona, €1.341 milion i € 528 miliona, u vidu avanse uplate za učešće u uvećanju kapitala Eurobank Ergasias.

Dana 7. aprila 2013. godine relevantna regulatorna tela, uz saglasnost rukovodstva obe banke, odlučila su da će Nacionalna banka Grčke (NBG) i Eurobank Ergasias biti nezavisno rekapitalizovane u potpunosti. Ovo je za posledicu imalo obustavljanje procesa spaja-nja ove dve banke. Nakon prethodno navedene odluke Upravni odbor Eurobank Ergasias procenio je specifičnosti procesa privlačenja kapitala privatnih investitora i, posebno, ne-izvesnost u pogledu okončanja spajanja sa NBG, kao i iz toga proisteklu nemogućnost da se na adekvatan način proceni predlog o investiranju, kao i odsustvo na desetine hiljada tradicionalnih akcionara Eurobank Ergasias koji su izmenjeni usled nedavne NBG dobro-voljne tenderske ponude učešćem NBG od približno 85% u kapitalu Eurobank Ergasias S.A. Stoga je Upravni odbor Eurobank Ergasias S.A. predložio Skupštini akcionara na sednici od 30. aprila 2013. godine da se uvećanje kapitala od € 5.839 miliona u potpunosti upiše HFSF.

Dana 30. aprila 2013. godine vanredna Skupština akcionara odbrila je povećanje kapitala Banke u skladu sa odredbama Zakona 3864/2010 i Ukaza Vlade 38/9. 11. 2012, u iznosu od € 5.839 miliona izdavanjem 3.789.317.358 novih običnih akcija, koje će u potpunosti pokriti HFSF uz dodatne obveznice koje izdaje EFSF, a u vlasništvu HFSF. Povećanje ka-pitala je overeno i upisano 31. maja 2013. godine, a listiranje novih akcija okončano 19. juna 2013. godine nakon što su dobijena relevantna odobrenja od grčkih regulatornih tela.


8

Dana 28. marta 2013. godine Upravni odbor je izdao Akt Izvršnog odbora (13/28. 03. 2013) kojim je limit za osnovni capital doveden do nivoa od 9% ponderisane rizične active i ak-cionarski osnovni kapital do 6% sa datumom stupanja na snagu–31. mart 2013. godine. Prema novoj definiciji osnovnog kapitala, rezerve raspoložive za prodaju se u potpunosti priznaju, dok se priznavanje odloženih poreskih sredstava ograničava na 20% osnovnog kapitala. Na dan 30. septembra 2013. godine pokazatelj osnovnog kapitala iznosio je 6,8%, a proforma 8,1% uz okončanje transakcija sa Fairfax Financial Holdings Limited (povećanje Fairfax-ovog učešća u Eurobank Properties S.A. putem uvećanja kapitala) i im-plementacijom Bazel II metodologije kreditnog rizika zanosvanog na internim rejtinzima (IRB pristup) (uz prethodnu saglasnost Centralne banke Grčke) na TT Hellenic Postbank S.A. (NHPB) i New Proton Bank S.A. (New Proton).

Dana 23. decembra 2013. godine Upravni odbor je izdao Akt Izvršnog odbora (36/23. 12. 2013) kojim se ukida ranije navedeno ograničenje u odnosu na priznavanje odloženih po-reskih sredstava, a stupa na snagu 31. decembra 2013. godine, i od koga se očekuje da će imati pozitivan uticaj na pokazatelj osnovnog kapitala.

e) Pozicija BankeZaključno sa 31. decembrom 2013. godine Banka se ne oslanja na sredstva finansiranja matične banke, već uglavnom na depozite sa lokalnog tržišta, sopstveni kapital i u manjoj meri na sredstva finansiranja dobijena of međunarodnih finansijskih institucija kao što je obelodanjeno u Napomenama 29, 30, 31 i 37. Pokazatelj adekvatnosti kapitala (koji pro-pisuje Narodna banka Srbije) znatno je veći od propisanih minimalnih 12% (Napomena 40).

Član 33 Zakona o bankama („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 107/05 i 91/10) propi-suje da izloženost banke prema licu povezanom s bankom ne sme preći 5% regulatornog kapitala banke. Ukupna izloženost prema svim povezanim licima ne sme preći 20% ka-pitala Banke. Na dan 31. decembra 2013. godine, 31. decembra 2012. godine i na datum usvajanja ovih finansijskih izveštaja, izloženost Banke prema povezanim licima ne prelazi zakonom propisan iznos.

2.2. OSNOV ZA MERENJEFinansijski izveštaji su pripremljeni na bazi istorijskih vrednosti izuzev u sledećim slučajevima:● derivati se mere po fer vrednosti ● finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti ● finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju mere se po fer vrednosti i ● obaveze iz aktivnosti trgovanja mere se po fer vrednosti.

2.3. UPOREDNI PODACIUporedne finansijske informacije, tj. početna stanja predstavljaju finansijski izveštaji Banke na dan 31. decembra 2012. godine.


9

2.4. PRERAČUNAVANJE STRANIH VALUTAa) Transakcije i stanjaTransakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz vršenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valu-tama na kraju godine priznaju se u bilansu uspeha.

Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti preračunavaju se u funkcionalnu valutu pri-menom deviznih kurseva važećih na datum bilansa stanja, a kursne razlike se priznaju u bilansu uspeha.

b) Funkcionalna valuta i valuta prikazivanjaStavke uključene u finansijske izveštaje vrednuju se korišćenjem valute primarnog pri-vrednog okruženja u kom Banka posluje („funkcionalna valuta“).

Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu valutu i valutu prikazivanja.

2.5. DERIVATIBanka koristi derivate kao što su valutni derivati u cilju zaštite od rizika (hedžing) u vezi sa promenom kamatne stope i kurseva stranih valuta.

Derivati, uključujući valutne ugovore, terminske ugovore, valutne svopove i druge izve-dene finansijske instrumente, prvobitno se priznaju po fer vrednosti u bilansu stanja na datum sklapanja ugovora i naknadno se ponovo mere po fer vrednosti. Informacije o fer vrednost se pribavljaju preko kotiranih cena i uključuju informacije o skorašnjim transak-cijama na tržištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna.

Najbolji izvor procene fer vrednosti derivata prilikom inicijalnog priznavanja je transakci-ona cena (tj. fer vrednost date ili primljene naknade) osim ukoliko za fer vrednost instru-menta nije reprezentativnije poređenje sa drugim tekućim tržišnim transakcijama koje uključuju isti instrument (tj. bez modifikacija ili prepakivanja) ili je procena zasnovana na tehikama čije varijable uključuju isključivo podatke sa postojećih tržišta sa kojih su podaci dostupni.

Ugrađeni derivatiBanka ugovara sa svojim klijentima valutnu klauzulu. Valutna klauzula predstavlja ugra-đeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora s obzirom na to da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenih derivata blisko povezani sa osnovnim ugovo-rom. Dobici/gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi/rashodi od kursnih razlika.


10

Prebijanje finansijskih intrumenataFinansijska sredstva i obaveze se prebijaju, a neto iznos se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji na-mera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

2.6. BILANS USPEHAa) Prihodi i rashodi od kamataPrihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih kla-sifikovanih kao instrumenti koji se drže radi trgovanja, ili određenih po fer vrednost kroz bilans uspeha priznaju se u okviru „prihoda od kamata“ i „rashoda od kamata“ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope.

Metod efektivne kamatne stope jeste metod kojim se računa amortizovana vrednost fi-nansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, kao i troškovi alociranja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja novčanih sredstava kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovo-rene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost prevremene otplate), ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte.

Kada se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

b) Prihodi i rashodi od provizija i naknadaPrihodi i rashodi od naknada i provizija priznaju se po načelu nastanka događaja kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prome-ta, izdate garancije i druge bankarske usluge.

Naknade po osnovu odobrenih kredita razgraničavaju se i amortizuju kao prihod od ka-mata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgra-ničavanje naknada ne razlikuje se materijalno od primene metode efektivne kamatne stope. Naknade po osnovu odobrenih kredita prikazane su u okviru Prihoda od kamata (Napomena 6).

2.7. OSNOVNA SREDSTVAOsnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amorti-zaciju i obezvređenje po osnovu umanjenja vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstva.


11

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku ko-rist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali.Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom pro-porcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost do njihove rezidual-ne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja:

GODINE

Građevinski objekti 77

Ulaganja u tuđe objekte do 18

Računarska oprema 5–7

Nameštaj i druga oprema 7–25

Motorna vozila 5

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja.

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstava utvrđuju se iz razlike između novčanog pri-liva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju u bilansu uspeha u okviru ostalih operativnih rashoda.

2.8. NEMATERIJALNA ULAGANJALicenceLicence se inicijalno iskazuju po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od godine do 15 godina).

Računarski softverTroškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stav-ljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom procenjenog veka upotrebe softvera (15 godina).

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonom-sku korist veću od troškova duže od godinu dana priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver.


12

Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe (koji nije duži od 10 godina).

2.9. FINANSIJSKA SREDSTVABanka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, sredstva koja se drže do dospeća i sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo Banke pri inicijalnom priznavanju određuje klasifikaciju sredstava.

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspehaOva kategorija sadrži dve potkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha od trenutku priznavanja.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja ako su pri-bavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako su deo portfelja identifi-kovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivati su, takođe, klasifikovani kao hartije koje se drže radi trgovanja osim ako nisu određeni kao instrumenti zaštite od rizika.

Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada:● klasifikacija u navedenu kategoriju znatno smanjuje nedoslednosti u vrednovanju koje

bi nastale kada bi finansijska sredstva bila vrednovana po amortizovanoj vrednosti, a derivati povezani sa finansijskim sredstvima bili svrstani u kategoriju finansijskih sred-stava koja se drže radi trgovanja;

● se određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju i njima se uprav-lja na bazi fer vrednosti, a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima ruko-vodstvo izveštava na ovoj bazi;

● određeni finansijski instrumenti, kao što su dužničke hartije, koji sadrže jedan ili više ugrađenih derivata, znatno menjaju tokove gotovine.

b) Krediti i potraživanjaKrediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim ispla-tama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu.

c) Finansijska sredstva koja se drže dospećaUlaganja koja se drže do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredi-vom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i moguć-nost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredsta-va koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti kori-šćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost obračunava se uzima-jući u obzir sve diskonte i premije ostvarene pri kupovini.


13

d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodajuFinansijska sredstva raspoloživa za prodaju su ona sredstva za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvid-nošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala.

e) Računovodstveni tretman i obračunRedovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, sredstava koja se drže do dospeća i sredstava raspoloživih za prodaju priznaje se na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se isknjižavaju u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha konsekventno se iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraživanja i sred-stva koja se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredsta-va po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kom su nastali. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju iskazuju se direktno u kapitalu, sve do isknjižavanja ili gubitka usled obezvređe-nja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala priznaje u bi-lansu uspeha. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu.

Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge in-strumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike vrednovanja.

2.10. OBEZVREĐENJE FINANSIJSKIH SREDSTAVAa) Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednostiBanka procenjuje na svaki izveštajni datum da li postoji objektivan dokaz da je vred-nost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja, tj. da li je sredstvo obezvređeno. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gu-bici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređe-nju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sred-stva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji može biti pouzdano procenjen. Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju:


14

● kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate● dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (npr. pokazatelji kapitala, procenat neto

prihoda od prodaje)● kršenje ugovornih obaveza● započinjanje postupka stečaja● pogoršanje konkurentske pozicije dužnika● smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja.

Procenu perioda između pojavljivanja gubitka i njegove identifikacije vrši rukovodstvo, po-sebno za svaku vrstu portfolija. Ovaj period se u načelu kreće od tri do dvanaest meseci, mada u izuzetnim slučajevima period može biti i duži.

Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finan-sijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinač-nom obezvređenju za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili nije, to sredstvo uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređenje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja.

Iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi primenjivoj za dato finansijsko sredstvo.Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava umanjuje se upotrebom računa ispravke vredno-sti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za utvrđivanje bilo kog gubitka zbog obez-vređenja jeste trenutna kamatna stopa.

Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena instrumentima obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći iz instrumenta obezbeđenja umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbe-đenja, bez obzira na to da li je ili nije aktiviranje instrumenta obezbeđenja verovatno.

Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu interne klasifikacije Banke koja uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za proce-nu budućih novčanih tokova navedenih sredstava jer ukazuju na sposobnost dužnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje.

Budući novčani tokovi, za grupu finansijskih sredstava kod kojih se vrši grupno utvrđiva-nje obezvređenja, procenjuju se na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvarivanju gubitaka kod sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka koriguje se za efekte tekućih uslova koji nisu uticali na


15

period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i otklanjaju se efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje.

Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno povezane sa promenama koje nastaju iz perioda u period (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, uslovima plaćanja, ili druge prome-ne koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razme-re). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova, Banka redovno kritički preispituje da bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarno ostvarenih gubitaka.

Kada je kredit nenaplativ, vrši se otpis kredita, isknjižavanjem kredita i odgovarajuće ispravke vrednosti. Takvi krediti se otpisuju kada se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka.

Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog položaja), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti koriguje se promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos ukidanja rezervisanja priznaje se u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja.

b) Sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodajuBanka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. U slučaju hartija od vrednosti koje su klasifikovane kao sredstva raspoloživa za prodaju, znatan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartije ispod njene nabavne vrednosti ukazuje na to da je takva hartija od vred-nosti obezvređena. Ako postoji dokaz obezvređenja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubitak – utvrđen kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti – priznaje se u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, poveća fer vred-nost dužničkih instrumenata priznatih kao rasploživim za prodaju, a povećanje može biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

2.11. PROCENA POTENCIJALNIH GUBITAKA FINANSIJSKIH SREDSTAVA U SKLADU SA ZAHTEVIMA NARODNE BANKE SRBIJEU skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije, Banka je dužna da klasifikuje krеdite, druge plasmane, garancije i ostale bilansne i vanbilansne izlоžеnоsti Bankе riziku u katеgоriје A, B, V, G i D u skladu sa prоcеnоm naplativоsti i izloženosti riziku krеdita i drugih plasmana a na osnovu urednosti izmirenja obaveza dužnika, finansijskog položaja dužnika i kvalite-ta instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja. Iznоs rеzеrvе za procenjene gubitkе је оbračunat primеnоm sledećih prоcеnta: 0% na plasmanе klasifikоvanе u katеgоriјu A, 2% na plasmanе katеgоriје B, 15% na plasmanе katеgоriје V, 30% na plasmanе katеgоriје G i 100% na plasmane kategorije D (u 2012. godini: 0% na plasmane kategorije A, 2% na plasmane kategorije B, 15% na plasmane kategorije V, 30% na plasmane kategorije G i 100% na plasmane kategorije D).


16

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke obračunava se kao razlika između uku-pne rezerve izračunate u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije i ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika, u skladu sa politikom opisanom u Napomeni 2.10. Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke predstavlja odbitnu stavku u obračunu adekvatnosti kapitala (Napomena 5.5).

2.12. OBEZVREĐENJE NEFINANSIJSKIH SREDSTAVASredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji, već se na godišnjem nivou vrši provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja vrednosti vrši se kada do-gađaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nado-knađena. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznaje se u visini iznosa za koji je knjigovod-stvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je ste vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vred-nosti revidiraju se na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

2.13. UGOVORI O PRODAJI I PONOVNOJ KUPOVINIUgovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovo-ru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; obaveza druge ugovorne strane uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza, u skladu sa potrebama. Hartije od vredno-sti po ugovoru o ponovnoj prodaji („obrnuti repo“) evidentiraju se kao opozivi krediti i depoziti (Napomena 19). Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine tretira se kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.14. UZETI KREDITIObaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transak-cione troškove. Obaveze po kreditima naknadno se prikazuju po amortizovanoj vrednosti.

Obaveze po kreditima klasifikuju se kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslov-no pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.15. LIZINGBanka kao zakupacLizing koji Banka koristi je ste prevashodno operativni lizing. Kod operativnog lizinga zna-tan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu. Ukupne isplate učinjene po osnovu operativnog lizinga evidentiraju se u bilansu uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.

Kada se operativni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata, koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje se kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa.


17

Banka kao zakupodavacUgovor o zakupu je ugovor kojim zakupodavac prenosi na zakupca, u zamenu za isplatu, ili niz isplata, pravo da upotrebljava sredstvo u toku ugovorenog perioda.

Banka daje sredstva u zakup po osnovu operativnog lizinga. Sredstvo pod zakupom po osnovu operativnog lizinga uključeno je u bilans stanja Banke na osnovu prirode samog sredstva.

Prihodi po osnovu lizinga priznaju se na proporcionalnoj osnovi u periodu trajanja lizinga.

2.16. POREZ NA DOBIT I ODLOŽENI POREZTekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit koji se plaća unapred, mesečno.

Porez na dobit u iznosu od 10% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u Poreskom bilansu. Računovodstvena dobit se, da bi se došlo do iznosa oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine. Godišnji poreski bilans se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, tačnije do 10. marta naredne godine.

Odloženi porez na dobit obračunava se i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih vrednosti u finansijskim izvešta-jima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući opo-rezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka.

Tekući i odloženi porezi priznaju se u bilansu uspeha tekućeg perioda.

2.17. PRIMANJA ZAPOSLENIHa) Naknade zaposlenimaKratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i doprinose za socijalno osiguranje i priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale.

Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u pravnoj ili iz nje izvedenoj obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade ukoliko Fond nema dovoljna sred-stva da isplati svim zaposlenima naknade u vezi sa zaposlenjem u tekućem i prethodim periodima. Doprinosi se evidentiraju kao rashod naknada zaposlenima perioda na koji se odnose.


18

b) Ostala primanja zaposlenihBanka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade akumuliraju se tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza procenjuje se na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije.

c) OtpremnineOtpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zame-nu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.

2.18. ODUZETA IMOVINAZemljište i građevinski objekti nad kojima je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenih kredita, uključeni su u „Ostala sredstva“ osim ukoliko nije drugačije nagla-šeno. Takva sredstva se privremeno drže u svrhu likvidacije i iskazuju po nižoj od nabavne i prodajne cene umanjene za troškove prodaje. Svi prihodi ili rashodi od otuđenja sredsta-va uključeni su u „Ostale operativne prihode“.

2.19. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMAPovezana lica uključuju saradnike, ćerke-kompanije, direktore, njihovu najbližu rodbinu, kompanije koje oni poseduju ili kontrolišu i kompanije na čije finansijske i operativne poli-tike mogu da utiču. Transakcije slične prirode obelodanjuju se agregatno. Sve bankarske transakcije sa povezanim licima ostvaruju se u uobičajenom toku poslovanja i na principu transakcija između nezavisnih strana.

2.20. REZERVISANJARezervisanja se priznaju kada Banka ima važeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će izmirenje obaveze iziski-vati odliv sredstava; i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

2.21. AKCIJSKI KAPITALa) Troškovi emisije akcijaTroškovi izdavanja akcija koji se mogu direktno pripisati emisiji akcija direktno umanjuju kapital.


19

b) Dividende na akcijeDividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja obelodanjuju se u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

2.22. FINANSIJSKE GARANCIJEFinansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izmiri svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom. Takve finansijske garancije Banka daje bankama, finansijskim institucijama i drugim organizacijama, za ra-čun svojih klijenata, radi obezbeđenja kredita, prekoračenja po tekućem računu, i drugih bankarskih usluga.

Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon početnog priznavanja Bančine obaveze po garanci-jama se odmeravaju kao veće od inicijalno priznate vrednosti umanjene za amortizaciju obračunatu da bi se u bilansu uspeha na pravolinijskoj osnovi tokom trajanja garanci-je priznao prihod od naknade i najbolje procene izdataka da bi se izmirila svaka eventu- alna finansijska obaveza postojeća na dan bilansa stanja. Neophodne procene u vezi sa odmeravanjem utvrđuju se na bazi iskustva iz sličnih transakcija i prošlih gubitaka, uz odgovarajuću procenu rukovodstva Banke. Svako povećanje obaveza u vezi garancije pri-znaje se u bilansu uspeha.

2.23. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTIZa potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima Centralne banke, blagajničke zapise i osta-le odgovarajuće hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraži-vanja od drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti.

2.24. POSLOVI U IME I ZA RAČUN TREćIH LICABanka obavlja poslove u vezi sa obveznicama stare devizne štednje izdate od strane Repub-like Srbije, a u ime Republike Srbije u ulozi agenta u tim poslovima.


20

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROcENE I PROSUđIVANJABanka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će vrednosti sredstava i obaveza iska-zani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja kontinuirano se evaluiraju i zasnivaju na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključu-jući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. Procene i prosuđivanja koje bi mogla da izazovu materijalne promene knjigovodstvenih iznosa sredstava i obaveza u toku sledeće finansijske godine izneta su u daljem tekstu.

a) Gubici zbog obezvređenja potraživanjaBanka vrši analizu kreditnog portfolija u cilju procene obezvređenja potraživanja na me-sečnom nivou. U procesu utvrđivanja da li u bilansu uspeha treba priznati gubitak zbog obezvređenja, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija, pre obez-vređenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju. Dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji su u vezi sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o os-tvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova pred-stavljaju predmet redovne analize s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i os-tvarenih gubitaka.

b) Porez na dobitBanka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Utvrđivanje poreske obaveze zah-teva primenu određenih procena. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreske obaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena.

c) Fer vrednost finansijskih sredstava i obavezaFer vrednost investicija kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama po-nude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansij-skog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene oslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma merenja. Na datum bilansa uspeha, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način oslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže.


21

4. FINANSIJSKA SREDSTVA PREMA KATEGORIJAMA I KLASAMAFinansijska sredstva prema kategorijama i klasama prikazana su u tabeli:

2013. 2012.

Krediti i potraživanja 89.496.540 104.477.053 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 21.697 13.093

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 9.686.689 6.315.976

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 14.684.340 12.702.869 UKUPNO 113.889.266 123.508.991

5. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZIKOMAktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju ana-lizu, procenu, prihvatanje i upravljanje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izlože-nosti riziku. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebnog Sektora za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika, kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke.

Politike upravljanja rizicima dizajnirane su tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole, kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema.

Banka je izložena sledećim najvažnijim vrstama rizika: 5.1. Kreditni rizik5.2. Tržišni rizik5.3. Rizik likvidnosti5.4. Operativni rizici.

Tržišni rizici uključuju:● devizni rizik● rizik promene kamatnih stopa● ostale rizike od promena cena.

5.1. KREDITNI RIZIKKreditni rizik je rizik od gubitka u slučaju da dužnici nisu u mogućnosti da ispune svoje ugo-vorne obaveze prema Banci, i proističe u najvećoj meri iz kredita i plasmana klijentima i ban-kama i investicionih hartija od vrednosti. U svrhu izveštavanja o upravljanju rizicima, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloženosti kreditnom riziku (kao što je izloženost riziku od neispunjenja obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate itd.).


22

5.1.1. UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOMBanka odobrava kredite u skladu sa svojom poslovnom politikom usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita i kamatne stope sa namenom kredita, tipom kredita ili klijenta i kreditnom sposobnošću svojih klijenata.

U procesu upravljanja kreditnim rizikom, nezavisno se upravlja kreditnim rizikom koji pro-izlazi iz hartija od vrednosti kojima se trguje, ali se izveštavanje o ovim rizicima vrši u okviru izloženosti tržišnom riziku.

Upravni odbor Banke delegirao je odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa u saglasnosti sa limitima koje je Odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji, s jedne strane, primenjuju poslovne jedinice, a s druge, Sektor za upravljanje rizikom za sve rizike koji prevazilaze odobrene limite poslovnih jedinica. U slučaju plasmana koji odobrava poslovne jedinice u skladu sa svo-jim ovlašćenjima, data poslovna jedinica je odgovorna da obezbedi primenu principa „dva para očiju“.

Poslovne jedinice, u okviru Sektora za poslove sa privredom, uključuju sledeća odeljenja:● Odeljenje za poslove sa velikim preduzećima● Odeljenje za poslove sa malim i srednjim preduzećima.

Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva uključuju sledeća odeljenja:● Sektor za kredite fizičkim licima● Sektor za preduzetnike i mala preduzeća.

Sektor za upravljanje rizicima uključuje sledeća odeljenja koja se bave kreditnim rizikom:● Odeljenje za kreditni rizik● Odeljenje za kreditnu kontrolu● Odeljenje za problematične kredite.

Odeljenje za kontrolu kredita i Odeljenje za kreditni rizik nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće poslove:● U konsultaciji sa poslovnim jedinicama formuliše kreditne politike koje definišu sred-

stva obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštava-nje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i statutornim zah-tevima. Ove zadatke obavlja Odeljenje za kreditnu kontrolu.

● Ograničava sektorsku i geografsku koncentraciju izloženosti riziku, kao i izloženosti prema jednom komitentu za plasmane bankama i komitentima, a takođe izloženost prema kreditnom rejtingu i tržišnoj likvidnosti (za investiciona ulaganja).

● Razvoj i ažuriranje politike rangiranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usred-sredilo na rizike koji iz toga proizlaze. Odeljenje za kreditnu kontrolu zaduženo je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja koristi se prilikom utvrđivanja obezvređenja koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloženosti kreditnom riziku. Trenutno


23

rangiranje rizika za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane sta-novništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza) koji osli-kavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedostupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstva za umanjenje kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno revidiraju.

● Praćenje usaglašenosti poslovnih jedinica sa odobrenim limitima izloženosti, uključu-jući limite za odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Odeljenja kontrole rizika. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolija i preduzetim odgova-rajućim korekcijama redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka jeste pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u ce-loj Banci promovisao model dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Svaka poslovna jedinica ima obavezu da implementira kreditnu politiku i procedure Banke, na osnovu svojih ovlašćenja za odobravanje kredita delegiranih od strane Upravnog od-bora. Svaka poslovna jedinica odgovorna je za kvalitet i uspeh svog kreditnog portfolija, kao i za nadgledanje i kontrolu svih kreditnih rizika u svojim portfolijima, uključujući i one koji podležu centralom odobrenju.

Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank a. d. (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnov-ne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobrava-nja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i duge izloženosti riziku.

Kreditna politika definiše:● ciljeve kreditne politike● osnovne koncepte kreditne politike● principe kreditiranja● organizaciju kreditnog poslovanja● odgovornosti i donošenje odluka● procedure za odobravanje kredita i drugih plasmana● kreditni rizik● instrumente obezbeđenja● proceduru za naplatu neizmirenih dugovanja.

U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neop-hodna akta, odluke, pravila, procedure itd.

Prilikom preuzimanja kreditnog rizika, Banka primenjuje sledeća osnovna pravila:

Preduslov svake finansijske transakcije jeste razumevanje ekonomske pozadine date transakcije.

Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposob-nosti dužnika. Banka ne odobrava kredit (odnosno ne povećava iznos već postojećeg kre-dita) klijentu koji nije voljan ili nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno informacija.


24

Sredstva obezbeđenja prihvataju se jedino u smislu umanjenja izloženosti kreditnom ri-ziku i ne mogu služiti kao zamena za sposobnost dužnika da ispuni svoje obaveze (izuzeci: lombard krediti, krediti sa gotovinskim sredstvima obezbeđenja, itd.).Velika i najveća izloženost riziku prema svakom dužniku (ili grupi povezanih dužnika), izlože-nost riziku prema povezanim licima, kao i ukupna izloženost Banke (i bilansna i vanbilansna) održava se u okviru limita propisanih Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije.

Banka odobrava novi kredit ili odlučuje da produži ili ne produži postojeći kredit na osnovu rejtinga i promena rejtinga dužnika, kao i na osnovu detalja i karakteristika date transakcije.

Svi plasmani Banke zasnivaju se na relevantnim odobrenjima, koja određuju odredbe i ostale uslove njihove implementacije. Relevantnom Odlukom Upravnog odbora o nivoima odobrenja definišu se nivoi i limiti za odobravanje plasmana.

Za plasmane privredi, postoji sedam nivoa ovlašćenja za odobravanje plasmana, od kojih je najviši Upravni odbor (ili druga ovlašćena instanca) u slučajevima visokog rizika i rizika prema povezanim licima.

Za plasmane stanovništvu takođe postoje različiti nivoi ovlašćenja u zavisnosti od sektora (krediti stanovništvu, hipotekarni krediti ili krediti preduzetnicima i malim preduzećima), pri čemu je najviša instanca specifični Kreditni odbor svakog navedenog sektora.

Sektor upravljanja rizicima ima pravo glasa u svakom odboru. Sve odluke moraju biti jednoglasne.

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se, takođe, određuju na osnovu različitih instrumenata obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije.

U cilju obezbeđenja poslovnih aktivnosti, i na osnovu procenjenih rizika od potencijalnih gubi-taka, Banka vrši obračun rezervisanja, a na osnovu izloženosti riziku koje proizlaze iz kredita i vanbilansnih potraživanja. Nivo rezervisanja je uslovljen stepenom rizičnosti plasmana.

Sistem rangiranja privrednih klijenataSistem rangiranja koji se sastoji iz 11 nivoa bazira rejting dužnika (a ne rejting pojedinač-nog kredita) na ponderisanom proseku sledećih parametara rizika:● finansijski rezultat● sektor● upravljanje● poslovanje.


25

Pored toga, i drugi faktori kao što su redovnost izmirivanja obaveza, promena vlasničke strukture dužnika i slično mogu da utiču na krajnji rejting klijenta.

Kreditni rejting se zasniva na detaljnoj analizi kvalitativnih i kvantitativnih faktora:

Kvalitativni faktori su oni koji uzimaju u obzir upravljanje, obasti poslovanja dužnika, uslove u kojima se posluje i slično.

Kvantitativni faktori su oni koji se odnose na niz različitih pokazatelja (glavni pokazatelji: profitabilnost, leveridž, likvidnost) koji proizlaze iz finansijskih izveštaja dužnika (bilans stanja, bilans uspeha, napomene uz finansijske izveštaje, itd.).

Preuzete i potencijalne obavezeOsnovna svrha obaveza koje proizlaze iz nepovučenih kredita jeste da se osigura brza i jednostavna dostupnost sredstava klijentima.

Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti.

5.1.2. OBEZVREĐENJE I POLITIKA REZERVISANJAObezvređni krediti i hartije od vrednosti jesu oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odred-bama ugovora o kreditu/hartijama od vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja je pojedinačno procenjeno da su obezvređena i za koja su priznati procenjeni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređe-ni čim postoji objektivan dokaz da je nastao procenjeni gubitak. Stavke u portfoliju ho-mogenih kredita tretiraju se kao obezvređene u slučaju kašnjenja od 90 ili više dana za preduzetnike, mala preduzeća, potrošačke i gotovinske kredite, a 180 ili više dana za hipotekarne kredite.

Neobezvređena dospela potraživanjaPod neobezvređenim dospelim potraživanjima podrazumevaju se krediti i hartije od vred-nosti za koje je dospela ugovorena kamata ili glavnica a za koje Banka veruje da ne pod-ležu obezvređivanju s obzirom na nivo obezbeđenja i/ili na osnovu postignutog istorijskog stepena naplate dugovanja. Termin „dospelo finansijsko sredstvo“ definiše se kao „za-kašnjenje od 1 dana“. To je slučaj kada komitent nije izvršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća. Grupe koje Banka koristi u ovom obelodanjivanju su sledeće:● krediti stanovništvu: 1–89 dana po dospeću● hipotekarni krediti: 1–179 dana po dospeću● krediti preduzetnicima i malim preduzećima: 1–89 dana po dospeću (plasmani za koje

su određena rezervisanja priznata nisu uključeni)● plasmani privredi: 1–359 dana po dospeću interno rangirani ocenom manjom od osam

(plasmani koji su pojedinačno obezvređeni nisu uključeni).


26

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenjaBanka vrši ispravku vrednosti potraživanja koja predstavljaju procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliju. Glavne komponente ove ispravke su pojedinačne ispravke koje proizlaze iz pojedinačno znatnih izloženosti i opšte ispravke na nivou port-folija koji sadrži homogene izloženosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana privrediZa izloženosti prema dužnicima sa rejtingom 8 ili lošijim, u skladu sa zahtevima MRS 39, obračunava se neto sadašnja vrednost procenjenih novčanih tokova za konkretni plasman. Ova vrednost se dodaje iznosu ispravke obračunatom u skladu sa odgovarajućom stopom ispravke, a ta suma predstavlja ukupnu ispravku vrednosti.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvuKlasifikacija potraživanja od stanovništva zasniva se na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti izračunavaju se primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmiri-vanju obaveza. U slučaju pojedinačne ispravke vrednosti kredita, budući procenjeni tokovi gotovine diskontuju se u skladu sa zahtevima MRS 39 kako bi se došlo do odgovarajućeg iznosa ispravke vrednosti.

Posebne rezerve za procenjene gubitkeZa plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifi-kaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantnim propisima Narodne banke Srbije.

Politika otpisa potraživanjaBanka otpisuje kredite/hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti nastale u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti/hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. Ovakav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika/izdavaoca, i to na način da dužnik/izdavalac ne može da izmiri obaveze, ili da prilivi od sredstava obezbeđenja neće biti dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standar-dizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Relevantni organ Banke odobrava svaki otpis, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora.

5.1.3. INSTRUMENTI OBEZBEĐENJAZa većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zahteva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede:● gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti● garancije izdate od strane države, državnih fondova ili banaka prve klase● garancije izdate od strane matične kompanije, drugih pravnih i fizičkih lica● pismo podrške izdato od strane matične kompanije


27

● hipoteka nad nekretninom● zalog nad pokretnom imovinom● sopstvene blanko menice● zalog nad akcijama i vlasničkim udelima● zalog nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima● prenos potraživanja (sa ili bez obaveštenja)● preuzimanje prava iz polise osiguranja.

Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije prethodno navedenih instrumenata) koju smatra neophodnim.

Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja zasnovana je na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa rele-vantnom kreditnom politikom.

5.1.4. PRAćENJE PLASMANABanka je u svakom trenutku upućena u poslovanje dužnika i svaku promenu njegove kre-ditne sposobnosti. S tim u vezi, pored redovne procene finansijskih izveštaja, odgovorni sektori sprovode redovne provere poslovanja dužnika.

Praćenje dužnika je institucionalizovano kroz redovne izveštaje o kreditima. Izveštaje o kreditima pripremaju sektori, a odobravaju relevantne ovlašćene instance Banke. Kada su u pitanju dužnici iz privrede, frekventnost izveštaja zavisi od njihovog ranga rizičnosti.

Maksimalna izloženost Banke kreditnom riziku izražena je kroz knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava u Bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksi-malni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

5.1.5. PLASMANIPregled plasmana prikazan je u tabeli:

31. decembar 2013. 31. decembar 2012.

Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima Plasmani bankama

Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja 73.111.958 1.301.803 72.389.754 17.826.598

Neobezvređena dospela potraživanja 8.203.875 – 7.104.122 –

Obezvređena potraživanja 17.843.182 – 16.026.708 –

UKUPNI BRUTO PLASMANI 99.159.015 1.301.803 95.520.584 17.826.598


28

a) Neobezvređena potraživanja bez kašnjenjaProcena kvaliteta kreditnog portfolija neobezvređenih potraživanja bez kašnjenja na dan 31. decembra 2013. godine može se izvršiti primenom standardnog sistema rangiranja koji je u upotrebi u banci, kao što sledi:


Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima Plasmani bankama

Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja – rangiranje:

Zadovoljavajući rizik (rang od 1 do 6 za privredu) 29.380.708 1.301.803 27.710.035 17.826.598

Plasmani na listi za praćenje (rang 7 za privredu) 356.681 – 264.169 –

Ukupno stanovništvo 43.374.569 – 44.415.550 –

UKUPNI BRUTO PLASMANI 73.111.958 1.301.803 72.389.754 17.826.598

b) Neobezvređena dospela potraživanjaNeobezvređeni dospeli iznos potraživanja predstavlja ukupan iznos takvog kredita, a ne samo pojedinačne rate koje su u kašnjenju.

Na dan 31. decembra 2013. godine neobezvređeni dospeli plasmani iznose:

Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća Privreda

31. decembar 2013.Stambeni

krediti StanovništvoPreduzetnici i

mala preduzeća Preduzeća UKUPNO

U kašnjenju do 29 dana 89.199 1.358.702 957.613 314.071 2.719.585

U kašnjenju 30–89 dana 695.755 1.133.083 1.161.410 1.100.608 4.090.856

U kašnjenju 90 dana – manje od jedne godine 677.829 – – 715.605 1.393.434

UKUPNI BRUTO PLASMANI 1.462.783 2.491.785 2.119.023 2.130.284 8.203.875


29

Na dan 31. decembra 2012. godine neobezvređeni dospeli plasmani iznose:



krediti StanovništvoPreduzetnici i


U kašnjenju do 29 dana 24.535 1.146.194 1.361.391 569.084 3.101.204

U kašnjenju 30–89 dana 706.917 979.994 1.366.452 400.340 3.453.703

U kašnjenju 90 dana – manje od jedne godine 403.476 – – 145.739 549.215

UKUPNI BRUTO PLASMANI 1.134.928 2.126.188 2.727.843 1.115.163 7.104.122

c) Kolektivno obezvređeni plasmaniPregled bruto iznosa kolektivno obezvređenih plasmana po vrsti na dan 31. decembra 2013. godine prikazan je u tabeli koja sledi:


Potrošački krediti Potrošački krediti

Kolektivno obezvređeni plasmani, bruto 2.418.781 2.089.442

d) Pojedinačno obezvređeni plasmaniPregled bruto iznosa pojedinačno obezvređenih plasmana po vrsti na dan 31. decembra 2013. godine prikazan je u tabeli koja sledi:



kreditiPreduzetnici i


Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto 640.904 11.096.873 3.686.624 15.424.401

Pregled na dan 31. decembra 2012. godine je kao što sledi:





Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto 545.735 10.858.805 2.532.726 13.937.266


30

e) Finansijski efekat sredstava obezbeđenjaPortfelji poslova sa privredom i poslova sa preduzetnicima i malim preduzećima pokri-veni su kolateralom od 46% odnosno 81% (u 2012. godini: 42% i 75%). Potrošački krediti generalno ne zahtevaju pokriće instrumentima obezbeđenja sa izuzetkom gotovinskih depozita koji se u određenim slučajevima uzimaju kao kolateral. Stambeni krediti su u potpunosti pokriveni instrumentima obezbeđenja. Pokriće obelodanjenim instrumentima obezbeđenja zadovoljava kriterijume predviđene relevantnim propisima i uključuju: go-tovinske depozite, hartije od vrednosti visokog kvaliteta i hipoteke ukoliko ispunjavaju propisane kriterijume. Banka, takođe, prihvata druge instrumente obezbeđenja koji nisu obelodanjeni kao što su: zaloge nad potraživanjima, sopstvene menice, pokretna dobra i druge instrumente obezbeđenja koji ne ispunjavaju ranije navedene kriterijume i čiju je fer vrednost teško izmeriti.

5.1.6. HARTIJE OD VREDNOSTI, BLAGAJNIČKI ZAPISI I OBVEZNICENa dan 31. decembra 2013. godine Banka poseduje državne zapise Trezora Ministarstva finansija u iznosu RSD 9.324.458 hiljada, hartije od vrednosti kojima se trguje izdate od strane Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 9.985.866 (Napomena 22). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang. Standard and Poor’s rang zemlje je BB-.

Na dan 31. decembra 2012. godine, Banka je posedovala državne zapise Trezora Ministarstva Finansija u iznosu RSD 10.141.453 hiljade, hartije od vrednosti kojima se tr-guje izdate od strane Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 8.870.806 (Napomena 22). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang.

5.1.7. MATERIJALNE VREDNOSTI PRIMLJENE PO OSNOVU NAPLATE POTRAŽIVANJANa dan 31. decembra 2013. godine, Banka ima sledeća sredstva koja su pribavljena po osnovu naplate potraživanja:

Vrsta sredstva Knjigovodstvena vrednost

2013. 2012.

Stambeni objekti 11.510 11.510


31

5.7.8. KONCENTRACIJA RIZIKA FINANSIJSKIH SREDSTAVA SA IZLOŽENOšćU KREDITNOM RIZIKUa) Geografska struktura plasmanaStruktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema geografskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Srbija GrčkaZapadna

Evropa UKUPNO

Potraživanja za kamatu i naknadu 1.138.972 248 – 1.139.220

Plasmani bankama 522.644 650.042 129.117 1.301.803

Plasmani komitentima

- Preduzeća 33.522.317 – – 33.522.317

- Stanovništvo 20.948.118 – – 20.948.118

- Hipotekarni krediti 22.657.685 – – 22.657.685

- Preduzetnici i mala preduzeća 11.066.617 – – 11.066.617

Hartije od vrednosti (isključujući sopstvene akcije) 19.385.086 – 6.586 19.391.672

Ostali plasmani 7.998.825 – – 7.998.825

Ostala sredstva 974.041 134.780 77.692 1.186.513

STANJE NA DAN 31. DECEMBRA 2013. 118.214.305 785.070 213.395 119.212.770

STANJE NA DAN 31. DECEMBRA 2012. 110.336.129 17.419.180 135.022 127.890.331


32

b) Sektorska struktura plasmanaStruktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema industrijskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Trgovina i uslužne

delatnosti Građevina Finansijske

usluge Proizvodnja Privatna lica Ostalo UKUPNO

Potraživanja za kamatu i naknadu 240.251 60.808 21.689 54.805 471.731 289.936 1.139.220

Plasmani bankama – – 1.301.803 – – – 1.301.803

Plasamani komitentima

- Preduzeća 18.544.837 1.494.216 – 10.589.309 – 2.893.955 33.522.317

- Stanovništvo – – – – 20.948.118 – 20.948.118

- Hipotekarni krediti – – – – 22.657.685 – 22.657.685

- Preduzetnici i mala preduzeća 3.348.483 484.088 – 1.535.741 4.599.440 1.098.865 11.066.617

Hartije od vrednosti (isključujući sopstvene akcije) – – 12.187 – 19.379.485 19.391.672

Ostali plasmani – – 5.001.054 – – 2.997.771 7.998.825

Ostala sredstva – – – – – 1.186.513 1.186.513

STANJE NA DAN 31. DECEMBAR 2013. 22.133.571 2.039.112 6.324.546 12.192.042 48.676.974 27.846.525 119.212.770

STANJE NA DAN 31. DECEMBAR 2012. 22.088.317 2.177.436 17.870.630 9.891.747 49.101.682 26.760.519 127.890.331

5.2. TRŽIšNI RIZIKBanka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizlaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cenama kapitala.

5.2.1. DEVIZNI RIZIKIzloženost deviznom riziku redovno se prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka, takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanjem limita rizika propisanim od strane NBS, kao i limita sadržanim u internim aktima donetim od strane rukovodstva i Odbora za upravljanje rizicima. Za merenje deviznog rizika Banka primenjuje analizu scenarija.


33

5.2.2. RIZIK OD PROMENE KAMATNIH STOPARizik od promene kamatnih stopa predstavlja izloženost finansijske pozicije Banke riziku usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Uopšteno posmatrano, postoje dva načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Rizik od promene kamatnih stopa može se javiti u različitim oblicima kao rizik promene cena, rizik krive prihoda, bazni i opcioni rizik. Kamatne stope Banke utvrđuju se uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što jesu cena rizika, očekivani nivo ispravke vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje.

Aktivnost upravljanja rizikom od promene kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate i održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na ročnoj usklađenosti sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikroekonomskih predvi-đanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.

U cilju merenja rizika od promene kamatnih stopa, Banka upotrebljava analizu osetljivosti primenom pondera osetljivosti zasnovanih na trajanju, praćenu testiranjem opterećenja („stres testiranje“) koje podrazumeva različite promene varijabilnih elemenata kamatne sto-pe. Banka upravlja rizikom od promene kamatnih stopa preko skupa limita izloženosti riziku.

5.2.3. ANALIZA OSETLJIVOSTIUpravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom dopunjeno je praće-njem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha predstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine.

Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevi-ma prikazana je u sledećoj tabeli (uz pretpostavku nepostojanja asimetričnih promena u krivi prihoda i nepromenjene pozicije bilansa stanja:

Osetljivost bilansa uspeha

Osetljivost na promenu kamatnih stopa

2013. 2012.

Povećanje u baznim poenima+100 paralelna promena

(73.048) (257.385)

Promena kurseva valuta10% depresijacija dinara

68.060 (884)


34

5.3. RIZIK LIKVIDNOSTIRizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:● depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća● depozite sa tržišta novca i dostupne kredite finansijskih institucija● dostupne kredite većinskog akcionara● dostupne kredite međunarodnih finansijskih institucija● akcijski kapital.

Izvori likvidnosti stalno se revidiraju kako bi se obezbedila diverzifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i trajanja.

Usklađenost odnosno kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa sredsta-va i obaveza od suštinskog je značaja za upravljanje poslovanjem. Banke obično nisu u potpunosti ročno usklađene, s obzirom na to da su poslovi često neizvesnog trajanja i različitih tipova. Neusklađena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali takođe povećava rizik od gubitka.

Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da zameni, po prihvatljivom trošku, ka-matonosne obaveze kako dospevaju bitni su faktori u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloženosti riziku od promena kursa i kamatnih stopa.

Diverzitet i stabilnost osnovne depozitne baze podrazumeva analizu koja omogućava Banci da uspešno kontroliše i meri likvidnost depozitne baze i preciznije meri rizik likvid-nosti definisanjem unosa depozita.

Zahtevi za likvidnost, neophodnu da bi se pokrilo aktiviranje garancija i stand-by akredi-tiva, znatno su manji od iznosa obaveza jer Banka, uopšteno posmatrano ne očekuje da će treća lica povlačiti sredstva po ovom osnovu. Ukupna ugovorena suma potencijalne obaveze ne predstavlja neophodno buduće zahteve za gotovinom, s obzirom na to da će mnoge obaveze isteći ili biti otkazane bez odliva gotovine.

Merenje rizika likvidnosti uključuje procene rizika pod normalnim tržišnim uslovima i pre-ma scenarijima opterećenja. Scenarija, koja se definišu na osnovu istorijskih podataka i analize slučaja, trebalo bi da Banci omoguće da proceni potencijalni negativni uticaj koji takvi faktori mogu da imaju na poziciju likvidnosti. Rizik likvidnosti prati se preko skupa kratkoročnih limita. U skladu sa metodologijom Narodne banke Srbije, Banka je definisala minimalni nivo likvidnosti izražen u vidu kratkoročnog pokazatelja likvidnosti. U svrhe in-terne metodologije, limiti uključuju pokazatelje u vidu definisanih ograničenja prihvatljivih nivoa kratkoročne neusklađenosti likvidnosti.

Nederivatni tokovi gotovineIznosi prikazani u tabeli koja sledi prikazuju ugovorene nediskontovane tokove gotovine za 2013. i 2012. godinu.


35

a) Bilans stanja

Na dan 31. decembra 2013.Do meseca

dana1–3 meseca 3–12 meseci 1–5 godina

Više od 5 godina

UKUPNO

Transakcioni i ostali depoziti 46.119.175 12.458.909 45.363.643 2.793.486 – 106.735.213

Obaveze po kreditima 12.928 140.470 4.176.899 2.746.506 25.418 7.102.221

Ostale obaveze 390.214 – – – – 390.214

Ukupno obaveze (ugovoreni datumi dospeća) 46.522.317 12.599.379 49.540.542 5.539.992 25.418 114.227.648

Sredstva koja se drže radi upravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća)

56.164.932 913.072 21.387.026 37.521.849 36.078.201 152.065.080

Na dan 31. decembra 2012.

Do meseca dana

1–3 meseca 3–12 meseci 1–5 godinaViše od 5

godinaUKUPNO

Transakcioni i ostali depoziti 33.392.907 8.858.641 50.083.864 1.656.428 – 93.991.840

Obaveze po kreditima 170.853 341.707 1.566.155 27.651.817 681.881 30.412.413

Ostale obaveze 318.958 – – – – 318.958

Ukupno obaveze (ugovoreni datumi dospeća) 33.882.718 9.200.348 51.650.019 29.308.245 681.881 124.723.211

Sredstva koja se drže radi upravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća)

55.728.969 17.226.356 42.592.525 25.674.787 21.973.689 163.196.326


36

b) Vanbilansne pozicije

Na dan 31. decembra 2013. Ne duže od godine 1–5 godinaViše od 5

godina UKUPNO

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 3.730.941 4.403.375 924.393 9.058.709

Garancije i akreditivi 1.919.897 4.018.555 8.233.548 14.172.000

Ostale neopozive obaveze 277.157 618.723 – 895.880

Operativni lizing 80.502 – – 80.502

Kapitalne obaveze 70.583 – – 70.583

UKUPNO 6.079.080 9.040.653 9.157.941 24.277.674

Na dan 31. decembra 2012. Ne duže od godine 1–5 godinaViše od 5

godina UKUPNO

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 3.783.926 5.807.192 1.025.766 10.616.884

Garancije i akreditivi 1.589.640 6.849.835 10.822.979 19.262.454

Ostale neopozive obaveze 981.107 627.253 – 1.608.360

Operativni lizing 114.554 78.938 104.671 298.163

Kapitalne obaveze 20.532 – – 20.532

UKUPNO 6.489.759 13.363.218 11.953.416 31.806.393


37

Derivatni tokovi gotovineDerivati koji se izmiruju na bruto osnovi uključuju valutne OTC svopove. Kamatni OTC svopovi izmiruju se na neto osnovi.

U tabeli koja sledi predstavljena je analiza derivatnih finansijskih sredstava i obaveza koji će biti izmireni na bruto osnovi, podeljenih u grupe po vremenu novčanog toka, a na da-tum bilansa stanja. Iznosi obelodanjeni u tabeli predstavljaju ugovorene nediskontovane tokove gotovine.

Derivati koji se izmiruju na osnovu bruto iznosa

Finansijske obaveze na dan 31. decembra 2013.

Manje od meseca dana

Između 1 i 3 meseca

Između 3 i 12 meseci

Između 1 i 5 godina

Više od 5 godina

Valutni svopovi i forvardi 18.852.976 – – – –

UKUPNO 18.852.976 – – – –

Finansijska sredstva na dan 31. decembra 2013.

Manje od 1 meseca




Više od 5 godina

Valutni svopovi i forvardi 18.839.805 – – – –

UKUPNO 18.839.805 – – – –

Tabela prikazuje ugovorene nediskontovane tokove go-tovine na dan 31. decembra 2011. godine:

Finansijske obaveze na dan 31. decembra 2012.

Manje od meseca dana




Više od 5 godina

Valutni svopovi 21.552.591 22.744 – – –

UKUPNO 21.552.591 22.744 – – –

Finansijskasredstva na dan 31. decembra 2012.Manje od

meseca danaIzmeđu 1 i 3

mesecaIzmeđu 3 i 12

meseciIzmeđu 1 i 5

godinaViše od 5

godina

Valutni svopovi 21.578.543 24.760 – – –

UKUPNO 21.578.543 24.760 – – –

5.4. OPERATIVNI RIZIKOperativni rizik jeste rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapi-tal banke prouzrokovan ljudskom greškom, neadekvatnim internim procedurama i pro-cesima, neadekvatnim upravljanjem informacionim sistemom i drugim sistemima banke, kao i usled nepredviđenih eksternih događaja (ekonomska sredina, promene u bankar-skom sistemu, tehnološki razvoj itd.). Deo ovog rizika je i pravni rizik, koji proističe iz


38

nemogućnosti banke da se usaglasi sa pravnim ili ugovornim odredbama, što može imati negativan uticaj na operacije ili status banke.

Rizici se prate po poslovnim sektorima i po vrstama događaja operativnog gubitka, i re-dovno se analiziraju kako bi se preduzele neophodne korektivne akcije.

5.5. UPRAVLJANJE KAPITALOMBanka održava i aktivno upravlja kapitalom kako bi pokrila inherentne rizike poslovanja. Ciljevi Banke u upravljanju kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, su da:● obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koje je definisala Narodna

banke Srbije● da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po principu „nastavka

poslovanja“● da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke prati se mesečno rukovodstvo Banke.

Narodna banka Srbije definisala je sledeće limite za kapital:● minimalni iznos kapitala od EUR 10 miliona● pokazatelj adekvatnosti kapitala od 12%.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki.

Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti i neraspoređeni dobitak/gubitak. Odbitne stavke osnovnog kapitala su nematerijal-na ulaganja i regulatorna usklađivanja odnosno potrebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa relevantnim propisima Narodne banke Srbije.Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve proistekle iz promena fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava, hibridni instrumenti kapitala do 35% osnovnog kapitala, subordinairani dug do 50% osnovnog kapitala i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao odbitna stavka dopunskog kapitala.

Odbitne stavke od ukupnog kapitala čine: direktna ili indirektna učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ula-že, iznos dopunskog kapitala koji prevazilazi osnovni kapital i druge stavke. Kapital se umanjuje na sledeći način: 50% ukupnog iznosa odbitnih stavki od dopunskog kapitala, a ostatak od osnovnog kapitala.

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva utvrđuju se u skladu sa propisanim ponderima rizič-nosti za sve tipove aktive. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uveća-vaju za procenjene tržišne rizike.


39

U tabeli je prikazana struktura kapitala Banke na dan 31. decembra 2013. godine, kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala:

2013. 2012.

Osnovni kapital 39.335.684 39.403.148

Odbitna stavka osnovnog (20.224.874) (16.669.633)

Dopunski kapital 189.991 155.131

Odbitne stavke

Učešće u kapitalu iznad 10% (20.479) (20.479)

UKUPAN PROPISANI KAPITAL 19.280.322 22.868.167

Rizična aktiva

Kreditni i rizik druge ugovorne strane 85.118.297 87.416.932

Tržišni rizik 1.483.670 657.979

Operativni rizik 12.347.286 12.837.721

UKUPNO RIZIČNA AKTIVA 98.949.253 100.912.632

Adekvatnost kapitala 19,5% 22,7%

5.6. FER VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZAFer vrednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti, tj. obaveza iz-miriti, u nezavisnoj transakciji između obaveštenih i voljnih strana. Tržišna cena, gde po-stoji aktivno tržište (kao što je priznata berza), nabolji je dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta. Međutim, tržišne cene nisu dostupne za niz finansijskih sredstava i obave-za koje Banka ima. Stoga, kada tržišna cena finansijskih instrumenata nije dostupna, fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza procenjuje se koristeći sadašnju vrednost ili druge tehnike procena zasnovane na trenutno preovlađujućim tržišnim uslovima.

Na vrednosti dobijene upotrebom ovih tehnika znatno utiču pretpostavke koje se tiču i iznosa i vremena budućih tokova gotovine i upotrebljenih diskontnih stopa. Sledeće me-tode i pretpostavke ukazuju na to da je fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza pri-bližna njihovim neto sadašnjim vrednostima:

a) sredstva kojima se trguje, derivati i druge transakcije preduzete u svrhu trgovanja, kao i štedni zapisi, HoV raspoložive za prodaju i sredstva i obaveze po fer vrednosti kroz bi-lans uspeha mere se po fer vrednosti, oslanjajući se na kotirane cene na berzi ukoliko su dostupne. Ukoliko vrednosti kotirane na berzi nisu dostupne, onda se fer vrednosti proce-njuju upotrebom tehnika procene zasnovanih na postojećim tržišnim podacima.

b) sva ostala sredstva i obaveze Banke iskazane su po varijabilnim kamatnim stopama, kojima se u redovnim intervalima ponovo određuje cena. Stoga Banka nije znatnije izlože-na riziku promene fer vrednosti, a sadašnja vrednost finansijskih sredstava i obaveza je u velikoj meri ista kao i njihova fer vrednost, osim ako nije drugačije naznačeno.


40

5.6.1. SREDSTVA I OBAVEZE PO FER VREDNOSTIa) Hijerarhija fer vrednostiMSFI 7 navodi redosled tehnika vrednovanja zasnovanih na pretpostavkama upotreblje-nim u tim tehnikama a koje mogu biti pretpostavke koje se mogu ili ne mogu posmatrati. Pretpostavke koje se mogu posmatrati odražavaju tržišne podatke dobijene iz nezavisnih izvora; pretpostavke koje se ne mogu posmatrati odražavaju pretpostavke Banke o trži-štu. Ove dve vrste pretpostavki oformile su sledeću hijerarhijsku strukturu fer vrednosti:● Nivo 1 – Kotacija cena na aktivnim tržištima (bez modifikacija) za identična sredstva i

obaveze● Nivo 2 – Pretpostavke, izuzimajući kotirane cene iz Nivoa 1, koje se mogu posmatrati za

sredstvo ili obavezu bilo direktno (tj. u vidu cena), bilo indirektno (tj. izvedene iz cena)● Nivo 3 – Pretpostavke za sredstvo ili obavezu koji se ne zasnivaju na tržišnim podacima

koji se mogu posmatrati (tj. pretpostavke koje se ne mogu posmatrati).

31. decembar 2013. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UKUPNO

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Akcije (Napomena 22) 12.995 – – 12.995

Trezorski zapisi – 8.702 – 8.702

Derivati (Napomena 20) – 32.046 – 32.046

–

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju –

Obveznice stare devizne štednje (Napomena 22) 9.985.866 – – 9.985.866

Akcije (Napomena 22) 68.353 – – 68.353

Trezorski zapisi (Napomena 22) – 4.630.120 – 4.630.120

–

UKUPNA SREDSTVA 10.067.214 4.670.868 – 14.738.082


UKUPNE OBAVEZE – 32.785 – 32.785


41

31. decembar 2012. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UKUPNO

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Akcije (Napomena 22) 13.093 – – 13.093


Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Obveznice stare devizne štednje (Napomena 22) 8.870.806 – – 8.870.806

Akcije (Napomena 22) 6.586 – – 6.586

Trezorski zapisi (Napomena 22) – 3.825.477 – 3.825.477

UKUPNA SREDSTVA 8.890.485 3.873.524 – 12.764.009


UKUPNE OBAVEZE – 49.284 – 49.284

Ukupne obavezeFer vrednost finansijskih instrumenata koji se drže radi trgovanja na aktivnim tržištima zasniva se na kotiranim tržišnim cenama na datum bilansa stanja. Tržište se smatra ak-tivnim ako su kotirane cene lako i blagovremeno dostupne sa berze, od dilera, brokera, in-dustrijske grupe, procenitelja, ili regulatorne agencije i ako te cene predstavljaju stvarne i redovne transakcije na tržištu u nezavisnim transakcijama. Kotirana tržišna cena koja se upotrebljava za finansijska sredstva Banke jeste trenutna cena tražnje. Ovi instrumenti su uključeni u Nivo 1.


42

6. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

2013. 2012.

Prihodi od kamata

Prihodi od kamata po osnovu sredstava u dinarima

Krediti 8.827.570 9.034.599

Depoziti 224.311 275.837

Hartije od vrednosti 909.604 1.265.616

Ostali plasmani 814.416 461.305

Prihodi od kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti

Krediti 237.844 338.311

Depoziti 518.159 554.679

Hartije od vrednosti 547.733 298.643


12.102.040 12.269.722

Rashodi kamata

Rashodi kamata po osnovu sredstava u dinarima

Krediti (6) –

Depoziti (741.831) (774.243)

Ostale obaveze (387) (758)

Rashodi kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti

Krediti (704.598) (893.481)

Depoziti (3.137.574) (3.485.935)

Ostale obaveze (18.998) (24.133)

(4.603.394) (5.178.550)

DOBITAK PO OSNOVU KAMATA 7.498.646 7.091.172


43

7. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA I PROVIZIJA

2013. 2012.

Prihodi od naknada i provizija

Naknade za bankarske usuge 1.822.277 1.651.704

Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 352.589 446.212

Ostale naknade i provizije 95.463 139.396

2.270.329 2.237.312

Rashodi od naknada i provizija

Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (20.568) (26.447)

Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (19.478) (17.725)

Provizije za primljene garancije i jemstva (17.877) (18.852)

Ostale naknade i provizije (332.619) (219.821)

(390.542) (282.845)

DOBITAK PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJA 1.879.787 1.954.467

8. NETO DObITAK/(GUbITAK) OD PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI

Neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha:

2013. 2012.

Dobitak od prodaje HoV 205 9

Gubitak od prodaje HoV (304) (5.288)

NETO (GUbITAK)/DObITAK (99) (5.279)

Neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju:

2013. 2012.

Dobitak od prodaje HoV 4.613 2.601

Gubitak od prodaje HoV – (9)

NETO (GUbITAK)/DObITAK 4.613 2.592


44

9. NETO PRIHODI / (RASHODI) OD KURSNIH RAZLIKA

2013. 2012.

Pozitivne kursne razlike 34.116.130 70.158.626

Negativne kursne razlike (34.107.394) (74.794.030)

NETO PRIHODI / (RASHODI) OD KURSNIH RAZLIKA 8.736 (4.635.404)

10. OSTALI POSLOVNI PRIHOD

2013. 2012.

Naplaćeni otpisani plasmani 67.491 78.580

Izdavanje poslovnog prostora 7.297 7.309

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 430 331

Prihodi po osnovu iznajmljivanja sefova 25 35

Prihodi od naplaćene štete i sudskih sporova 8.603 6.488

Ostali prihodi 14.854 31.341

UKUPNO 98.700 124.084


45

11. NETO RASHODI INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA

2013. 2012.

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana, rezervisanja i naplaćene suspendovane kamate

Ukidanje indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija

Potraživanja po osnovu kamata i naknada (Napomena 20) 1.976 3.353

Dati krediti i depoziti (Napomena 21) 23.850 11.047

25.826 14.400

Ukidanje rezervisanja za penzije (Napomena 34) – –

Ukidanje rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) – –

Ukidanje rezervisanja za bonuse (Napomena 34) – 89.250

Ukidanje rezervisanja za vanbilansne pozicije (Napomena 34) 24.672 400

Ukidanje rezervisanja za ostale bilansne pozicije (Napomena 34) 125 1.474

UKUPNO 50.623 105.524

Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rashodi rezervisanja

Indirektni otpisi plasmana bilansnih pozicija

Potraživanja po osnovu kamata i naknada, promena u fer vrednosti derivata i drugih potraživanja (Napomena 20) (200.063) (198.702)

Dati krediti i depoziti (Napomena 21) (2.072.025) (1.699.939)

Ostali plasmani (Napomena 24) (655.429) (164.653)

Ostala sredstva, avansi i razgraničeni prihodi (Napomena 28) (16.256) (64.380)

(2.943.773) (2.127.674)

Rezervisanja za vanbilansne stavke (Napomena 34) (1.728) (27.617)

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) (29.789) (7.293)

Rezervisanja za penzije (Napomena 34) (15.489) (4.696)

Ostala rezervisanja (Napomena 34) – (45.889)

UKUPNO (2.990.779) (2.213.169)

NETO PRIHODI/(RASHODI) PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA (2.940.156) (2.107.645)


46

12. TROšKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODA

2013. 2012.

Zarade 1.356.568 1.417.111

Porezi na zarade i naknade zarada 189.049 223.168

Doprinosi na zarade i naknade zarada 333.580 314.210

Ostali lični troškovi 49.843 51.330

UKUPNO 1.929.040 2.005.819

13. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

2013. 2012.

Nematerijalna ulaganja (Napomena 25) 194.090 177.444

Osnovna sredstva (Napomena 26) 223.729 224.819

UKUPNO 417.819 402.263

14. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI

2013. 2012.

Administrativni troškovi 1.485.484 1.566.920

Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 844.786 732.255

Doprinosi 316.649 323.518

Materijal 164.259 158.118

Porezi 108.476 93.348

Otpis potraživanja 31.369 16.187

Otuđenja i otpisi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 8.725 10.790

Sudski troškovi i takse 42.384 32.512

Ostali troškovi 28.737 27.190

Ukupno 3.030.869 2.960.838


47

Detaljan pregled administrativnih troškova prikazan je u tabeli:

2013. 2012.

Transportne usluge 74.460 79.137

PTT usluge 108.424 102.799

Telefon 28.706 29.517

Održavanje softvera 369.148 367.754

Održavanje hardvera 50.122 47.713

Održavanje osnovnih sredstava 36.209 36.060

Održavanje mreže bankomata 13.201 16.940

Reklama i propaganda 209.684 227.230

Donacije 16.623 19.168

Zakupnina 479.644 521.074

Ostale usluge 99.263 119.528

UKUPNO 1.485.484 1.566.920

Na dan 31. decembra 2013. godine nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 844.786 hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 333.930 hiljade, troškove pravnih usluga u iznosu od RSD 132.359 hiljade, troš-kove prevoza zaposlenih u iznosu RSD 51.008 hiljade, troškove čišćenja u iznosu od RSD 28.889 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 27.559 hiljada, troškove štampe izvoda sa kartica u iznosu od RSD 25.020 hiljada, troškove omladinskih zadruga u izno-su od RSD 21.281, troškove usluga naplate potraživanja u iznosu od RSD 18.126 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 26.685 hiljada, troškove intelektualnih usluga u iznosu od RSD 17.692 hiljada, kao i ostale nematerijalne troškove.

Na dan 31. decembra 2012. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 732.255 hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 315.779 hiljada, troškove prevoza zaposlenih u iznosu od RSD 46.558 hiljada, troš-kove pravnih usluga u iznosu RSD 60.469 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 24.628 hiljade, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 22.339 hiljade, troškove čišćenja u iznosu od RSD 29.769 hiljada, troškove usluga naplate potraživanja u iznosu od RSD 22.503 hiljade, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 25.885 hiljada, troškove intelektualnih usluga u iznosu od RSD 9.320 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.


48

15. PRIHODI I RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

2013. 2012.

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza

Plasmani i potraživanja – prihodi od kursnih razlika 33.434.811 25.721.839

Obaveze – prihodi od kursnih razlika 294.269 632.448

Povećanje tržišne vrednosti derivata 33.380 26.766

Ostali prihodi – 234

33.762.460 26.381.287

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

Plasmani i potraživanja – gubici od kursnih razlika (33.282.959) (20.632.795)

Obaveze – gubici od kursnih razlika (297.505) (887.024)

Smanjenje tržišne vrednosti derivata (32.881) (19.600)

(33.613.345) (21.539.419)

NETO PRIHODI/(RASHODI) OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 149.115 4.841.868


49

16. POREZ NA DOBIT

Porez na dobit se sastoji od sledećih poreza:

2013. 2012.

Tekući porez – (94.411)

Odloženi poreski rashod 47.078 (128.502)

UKUPNO 47.078 (222.913)

Porez na dobit Banke pre oporezivanja razlikuje se od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne poreske stope i bio bi kao što sledi:

2013. 2012.

Dobit/(Gubitak) pre oporezivanja 1.321.614 1.896.936

Obračunati porez po stopi 10% (198.242) (189.693)

Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansu 298.443 871

Poreski efekat rezultata tekućeg perioda 100.201 (188.822)

Poreski efekat promene poreskih stopa – (28.381)

Poreski efekat privremenih razlika (20.867) (23.184)

Priznavanje/(ukidanje) odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita 67.945 (76.937)

Iskorišćeni poreski krediti – 94.411

Nepriznata odložena poreska sredstva na gubtike preneta u budući period (100.201) –

UKUPAN PORESKI RASHOD ISKAZAN U BILANSU USPEHA 47.078 (222.913)

Na dan 31. decembra 2013. godine Banka ima poreski gubitak u iznosu od RSD 668.008. Na dan 31. decembra 2013. godine Banka ima nepriznata odložena poreska sredstva na gubitke preneta u budući period u iznosu od RSD 100.201 hiljada.


50

17. ZARADA PO AKCIJI

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine.

Na dan 31. decembra 2013. godine Banka ima 48 prioritetnih akcija. Nije bilo objave prio-ritetnih dividendi, te nema ni efekta na osnovnu zaradu po akciji.

2013. 2012.

Dobit 1.368.692 1.674.023

Ponderisan prosečan broj običnih akcija izdatih tokom godine 254.224 254.224

Osnovna zarada po akciji (izražena u RSD po akciji) 5.384 6.585

18. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

2013. 2012.

U dinarima

Žiro račun 10.145.420 12.782.831

Gotovina u blagajni 782.703 871.652

U stranoj valuti

Devizni računi 159.835 2.482.641

Gotovina u blagajni 1.785.738 2.458.187

Ostala novčana sredstva 13.220 15.931

UKUPNO 12.886.916 18.611.242

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, 12/2009, 39/2009, 44/2009, 47/2009, 111/2009, 12/2010 78/2010, 3/2011 i 8/2011), obavezna rezerva u dinarima izdvaja se na žiro račun, te se stoga knjigovodstve-no posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembra 2013. godine obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 8.806.052 hiljada (u 2012. godini: RSD 7.985.929 hiljada). Banka može da koristi obaveznu rezervu za održavanje likvidnosti.


51

19. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI

2013. 2012.

Obrnute repo transakcije sa NBS koje se drže do dospeća 5.001.054 -

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti 19.800.831 16.525.669

UKUPNO 24.801.885 16.525.669

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi, Banka je dužna da obra-čuna i izdvoji obaveznu rezervu u stranoj valuti na posebnom računu kod Narodne banke Srbije.

Dana 9. avgusta 2012. godine doneta je izmena Odluke o obaveznoj rezervi, a rezultat izmene jeste da iznos obavezne rezerve u stranoj valuti za depozite s rokom dospeća do dve godine iznosi 29%. Rezerva se izdvaja na sledeći način: 32% rezerve izdvaja se u dinarima, a 68% u evrima.

Iznos obračunate obavezne rezerve u stranoj valuti na depozite sa rokom dospeća više od dve godine je 22%. Rezerva se izdvaja na sledeći način: 24% rezerve izdvaja se u dinarima, a 76% u evrima.

20. POTRAžIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE fER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAžIVANJA

2013. 2012.

Potraživanja u dinarima

Kamate 1.512.270 1.278.952

Naknade 232.933 214.752

Prodaja 9 740

Povećanje fer vrednosti derivata 66 97

Ostala potraživanja 347.856 240.893

Potraživanja u stranoj valuti

Kamate 31.915 54.109

Naknade 12.505 40.052

Povećanje fer vrednosti derivata 31.980 47.950

POTRAžIVANJA ZA KAMATU I NAKNADU, bRUTO 2.169.534 1.877.545

Minus: Ispravka vrednosti (1.030.314) (828.097)

POTRAžIVANJA ZA KAMATU I NAKNADU, NETO 1.139.220 1.049.448


52

Promene na ispravkama vrednosti prikazane su u sledećoj tabeli:

2013. 2012.

Početno stanje 828.097 596.010

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 200.063 198.702

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (1.976) (3.353)

Neto kursne razlike 6.087 38.491

Otpis (1.957) (1.753)

STANJE 31. DECEMBRA 2013. 1.030.314 828.097

Potraživanja po osnovu promene vrednosti derivata:


Fer vrednosti Fer vrednosti

Ugovorni/nominalni iznos

Sredstva Obaveze Ugovorni/nominalni iznos Sredstva Obaveze

Derivati koji se drže radi trgovanja

Valutni svopovi 18.841.429 66 805 21.553.942 19 1.334

Valutni derivati 45.487 77 -

Kamatni svopovi 5.898.500 31.980 31.980 5.850.969 47.950 47.950

UKUPNO 24.739.929 32.046 32.785 27.450.399 48.046 49.284


53

21.

DAT

I KRE

DIT

I I D

EPO

ZITI

2013

.20

12.

Dom

aće

bank

e Fi

nans

ijske

or

gani

zaci

jePr

eduz

eća

Pred

uzet

nici

Stan

ovni

štvo

Stra

na

lica

Ost

ali

klije

nti

UKU

PNO

UKU

PNO

Dep

oziti

dat

i u d

inar

ima

Ost

ali d

ati d

epoz

iti52

2.64

4 -

- -

- 65

0.04

2 -

1.17

2.68

6 39

0.00

0

Dep

oziti

dat

i u s

tran

oj v

alut

i

Ost

ali d

ati d

epoz

iti-

- -

- -

- -

- 17

.315

.242

Ost

ali n

amen

ski d

epoz

iti-

4.58

6 -

- -

129.

117

- 13

3.70

3 12

5.90

5

Kred

iti d

ati u

din

arim

a

Inve

stic

ioni

kre

diti

- -

1.65

9.67

9 46

2.17

9 -

- -

2.12

1.85

8 2.

586.

146

Doz

volje

na p

reko

rače

nja

- -

189.

348

19.7

54

791.

375

- 29

6 1.

000.

773

2.31

0.49

0

Kred

iti z

a ob

rtna

sre

dstv

a-

- 31

.475

.002

6.

037.

817

- -

32.6

77

37.5

45.4

96

35.0

47.7

24

Stam

beni

kre

diti

- -

- -

22.5

94.7

77

- -

22.5

94.7

77

23.9

66.9

81

Ost

ali k

redi

ti-

- 5.

864.

027

1.05

1.81

122

.645

.772

-

94.5

26

29.6

56.1

3627

.702

.879

Kred

iti d

ati u

str

anoj

val

uti

Kred

iti z

a uv

oz-

- 4.

404.

245

- -

- -

4.40

4.24

5 95

5.24

2

Ost

ali k

redi

ti-

- 73

.487

- -

- 1.

757.

658

1.83

1.14

5 2.

946.

573

DATI

KRE

DITI

I DE

POZI

TI, b

RUTO

522.

644

4.58

6 43

.665

.788

7.

571.

561

46.0

31.9

24

779.

159

1.88

5.15

7 10

0.46

0.81

9 11

3.34

7.18

2

Min

us: I

spra

vka

vred

nost

i -

- (5

.524

.148

) (2

.972

.122

) (2

.426

.120

)-

(41.

889)

(10.

964.

279)

(8.8

70.1

29)

DATI

KRE

DITI

I DE

POZI

TI, N

ETO

522.

644

4.58

6 38

.141

.640

4.

599.

439

43.6

05.8

04

779.

159

1.84

3.26

889

.496

.540

10

4.47

7.05

3


54

Kamatne stope na indeksirane kredite pravnim licima kreću se od 3,27% do 7,00% godiš-nje, a za dianarske kredite od 9,5% do 18% godišnje.

Banka fizičkim licima odobrava dinarske kredite sa valutnom klauzulom, pri čemu se ka-mata kretala u rasponu od 4,22% do 13,5% na godišnjem nivou i dinarske kredite sa ka-matom od 11,0% do 34,5%.

Pomene na ispravkama vrednosti za kredite i depozite klijenata predstavljene su u sle-dećoj tabeli:

Privreda Stanovništvo Stambeni


mala preduzeća UKUPNO

POČETNO STANJE 1. 1. 2011. 757.761 1.499.032 174.367 4.279.867 6.711.027

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 256.274 313.423 41.533 1.088.709 1.699.939

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) – (8.889) – (2.158) (11.047)

Neto kursne razlike 57.295 51.541 16.939 361.976 487.751

Otpis – (7.827) – (9.714) (17.541)

STANJE NA DAN 1. 1. 2012. 1.071.330 1.847.280 232.839 5.718.680 8.870.129

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 960.950 309.759 53.327 747.989 2.072.025

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (9.972) (9.347) – (4.531) (23.850)

Neto kursne razlike 10.389 4.085 (156) 50.001 64.319

Otpis – (11.548) (118) (6.678) (18.344)

STANJE NA DAN 31. 12. 2013. 2.032.697 2.140.229 285.892 6.505.461 10.964.279


55

22. HARTIJE OD VREDNOSTI (bEZ SOPSTVENIH AKcIJA)

2013. 2012.

Hartije od vrednosti u dinarima

HoV po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 8.702 –

Akcije 12.995 13.093

HoV raspoložive za prodaju

Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 4.630.120 3.825.477

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 4.685.635 6.315.976

Hartije od vrednosti u stranoj valuti

HoV raspoložive za prodaju

Obveznice stare devizne štednje 9.985.866 8.870.806

Akcije 68.354 6.586

19.391.672 19.031.938

Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“ br. 36/2002). Obveznice su emitova-ne bez kupona, glase na ime i prenosive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registrovane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti aktivno se trguje na Beogradskoj berzi.

23. UDELI (UČEšĆA)

2013. 2012.

Udeli (učešća) 20.479 20.479

20.479 20.479

Na dan 31. decembra 2013. godine Banka ima učešće u kapitalu ERB Leasing-a od 25,56% (31. decembar 2012. godine: 25,56%).


56

24. OSTALI PLASMANI

2013. 2012.

Ostali plasmani u dinarima

Faktoring 22.019 137.500

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 20.023 37.295


Pokriveni akreditivi i druga jemstva 987 1.024

Ostali plasmani u stranoj valuti

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 3.915.192 1.969.273


OSTALI PLASMANI, bRUTO 4.316.788 2.480.544

Minus: Ispravka vrednosti (1.319.017) (659.737)

OSTALI PLASMANI, NETO 2.997.771 1.820.807

Promene na ispravkama vrednosti predstavljene su u sledećoj tabeli:

2013. 2012.

POČETNO STANJE 659.737 452.797

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 655.429 164.653

Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) – –

Neto kursne razlike 3.851 42.287

Otpis – –

STANJE NA DAN 31. DECEMBRA 1.319.017 659.737


57

25. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Licence i softver Sredstva u pripremi UKUPNO

STANJE NA DAN 1. JANUARA 2012.

Nabavna vrednost 2.622.925 36.636 2.659.561

Ispravka vrednosti (1.078.623) – (1.078.623)

NEOTPISANA VREDNOST 1.544.302 36.636 1.580.938

GODINA ZAVŠENA NA DAN 31. DECEMBRA 2011.

Početno stanje neotpisane vrednosti 1.544.302 36.636 1.580.938

Nove nabavke – 285.087 285.087

Smanjenja – – –

Prenosi 262.728 (262.728) –

Amortizacija (Napomena 13) (177.444) – (177.444)


NA DAN 31. DECEMBRA 2012. GODINE




GODINA ZAVRŠENA NA DAN 31. DECEMBRA 2013.

Početno stanje neotpisane vrednosti 1.629.586 58.995 1.688.581

Nove nabavke – 244.107 244.107

Prenosi 261.554 (261.554) –

Amortizacija (Napomena 13) (194.090) – (194.090)


NA DAN 31. DECEMBRA 2013.




Neotpisana vrednost nematerijalnih ulaganja ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti.


58

26. OSNOVNA SREDSTVA

Zemljište i građevinski objekti

Oprema i ostala osnovna sredstva

Osnovna sredstva u pripremi UKUPNO


Nabavna vrednost 4.107.569 1.861.279 19.210 5.988.058

Ispravka vrednosti (762.745) (1.191.644) – (1.954.389)

NEOTPISANA VREDNOST 3.344.824 669.635 19.210 4.033.669


Početno stanje neotpisane vrednosti 3.344.824 669.635 19.210 4.033.669

Nove nabavke – – 151.160 151.160

Prenosi 61.624 45.390 (107.014) –

Prenos sa avansa uključenog u ostala sredstva – – 15.177 15.177

Smanjenja/ Prodaja – – – –

Otpis (8.064) (5.452) – (13.516)

Donirana sredstva – – – –

Ostalo – – – –

Amortizacija (Napomena 13) (89.272) (135.547) (224.819)

NEOTPISANA VREDNOST NA DAN 31. DECEMBRA 2012 3.309.112 574.026 78.533 3.961.671


59

Zemljište i građevin-ski objekti

Oprema i ostala osnovna sredstva

Osnovna sredstva u pripremi UKUPNO






Početno stanje 3.309.112 574.026 78.533 3.961.671

Nove nabavke – 263.144 263.144

Prenosi 144.070 136.950 (281.020) –

Prenos sa avansa uključenog u ostala sredstva – (2) – (2)

Smanjenja/ Prodaja (6.697) (2.030) – (8.727)

Amortizacija (Napomena 13) (89.534) (134.195) – (223.729)


STANJE NA DAN 31. DECEMBRA 2013.




Fer vrednosti osnovnih sredstva veća je od neotpisane vrednosti za RSD 48.196 hiljada.

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 479.644 hiljada (2012. godine: RSD 521.074 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina, uključeni su u operativne troškove (Napomena 14).

Na dan 31. decembra 2013. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.


60

27. ODLOžENA PORESKA SREDSTVA I ObAVEZE

Odložena poreska sredstva i obaveze na dan 31. decembra:

2013. 2012.

Odložena poreska sredstva 245.388 175.337

Odložene poreske obaveze (140.799) (110.200)

104.589 65.137

Odloženi porezi obračunati su na privremene razlike i neiskorišćene poreske kredite.

Promene odloženih poreskih sredstava:

2013. 2012.

POČETNO STANJE ODLOžENIH PORESKIH SREDSTAVA 65.137 218.693

Promene u toku godine:

Promena poreske stope – (28.381)

Smanjenje /(povećanje) odloženih poreskih obaveza i (smanjenje)/povećanje odloženih poreskih sredstava po osnovu privremenih razlika (20.867) (23.184)

Odložena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita 67.945 (76.937)

UKUPAN ODLOžENI PORESKI PRIHOD/(RASHOD) ZA GODINU 47.078 (128.502)

ODLOžENA PORESKA SREDSTVA PO OSNOVU REVALORIZACIONIH REZERVI (NAPOMENA 37) (7.626) (25.054)

ODLOžENA PORESKA SREDSTVA 104.589 65.137

Na 31. decembra 2013. godine, Banka ima nepriznata odložena poreska sredstva na gu-bitke preneta u budući period u iznosu od RSD 100.201 hiljada.

Odloženi poreski prihod / (rashod) nastao je po osnovu:

2013. 2012.

Promene poreske stope – (28.381)

Amortizacije (22.973) (28.366)

Dugoročnih rezervisanja 2.106 5.182

Iskorišćenh poreskh kredita – (76.937)

Novh poreskh kredita 67.945 –

47.078 (128.502)


61

28. OSTALA SREDSTVA

2013. 2012.

Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 724.072 552.643

Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode 32.428 37.793

Razgraničeni ostali troškovi 135.462 111.512

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 140.641 497.794

Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 8.863 65.659

Razgraničeni rashodi kamata 37.508 144.209

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 1.648 1.895

1.080.622 1.411.505

Ostala potraživanja u dinarima

Potraživanja od zaposlenih 19 46

Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 23.527 15.873

Po osnovu avansa datih za trajna ulaganja 751 751

Po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa 154 227

Potraživanja za više plaćen porez na dobit 129.816 41.869

Potraživanja po osnovu kartica 40.123 37.517

Prolazni i privremeni računi (17.676) (20.702)

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 67.244 62.859

Ostala potraživanja u stranoj valuti

Od zaposlenih – 1.805

Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 4.670 4.348

Prolazni i privremeni računi (4.179) 5.034

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 83.017 66.456

327.466 216.083

Zalihe

Sredstva stečena naplatom potraživanja 12.415 12.415

Zalihe materijala 2.755 2.843

15.170 15.258

OSTALA SREDSTVA – BRUTO 1.423.258 1.642.846

Minus: Ispravka vrednosti potraživanja (91.759) (76.664)

Minus: Ispravka vrednosti materijalnih vrednosti primljenih po osnovu naplate potraživanja (903) (903)

OSTALA SREDSTVA – NETO 1.330.596 1.565.279


62

Promene ispravke vrednosti prikazane su u tabeli:

2013. 2012.

POČETNO STANJE 76.664 12.674

Nove ispravke (Napomena 11) 16.256 64.380

Ukidanje ispravki (Napomena 11) – –

Neto kursne razlike 837 911

Isknjižavanje (1.998) (1.302)

STANJE NA DAN 31. DECEMBRA 91.759 76.663

29. TRANSAKCIONI DEPOZITI

2013. 2012.

Transakcioni depoziti u dinarima

Banke i druge finansijske organizacije 10.632 103.904

Preduzeća 1.581.264 1.418.850

Preduzetnici 738.739 667.727

Stanovništvo 1.530.687 1.119.427

Strana lica 25.249 82.679

Drugi komitenti 263.485 280.525

Transakcioni depoziti u stranoj valuti

Banke i druge finansijske organizacije 84.126 11.521

Preduzeća 1.373.714 2.036.516

Preduzetnici 19.710 23.191

Stanovništvo 5.923.662 4.133.809

Strana lica 528.302 342.545

Drugi komitenti 44.095 23.531

UKUPNO 12.123.665 10.244.225


63

30.

OST

ALI

DEP

OZI

TI

2013

.20

12.

Bank

arsk

i se

ktor

u

zem

lji i

osta

le

finan

sijs

ke

inst

ituci

je

Javn

i se

ktor

Pred

uzeć

aPr

eduz

etni

ciSt

anov

ništ

voSt

rana

lica

Dru

gi

kom

itent

iU

kupn

oU

KUPN

O

Ost

ali d

epoz

iti u

din

arim

a

Šted

ni d

epoz

iti-

- -

- 1.

052.

153

9.48

9 -

1.06

1.64

2 32

5.69

1

Nam

ensk

i dep

oziti

- -

135.

164

37

18.1

75

14.5

18

- 16

7.89

4 67

.731

Dep

oziti

kao

sre

dstv

o ob

ezbe

đenj

a da

tih

kred

ita-

- 26

.795

2.

800

4.39

9 -

- 33

.994

36

.521

Ost

ali d

epoz

iti32

9.56

069

2.50

0 1.

715.

293

70.4

37

- -

3.41

3.92

1 6.

221.

711

6.65

5.51

7

Ost

ali d

epoz

iti u

str

anoj

va

luti

Šted

ni d

epoz

iti-

- -

- 68

.341

.433

1.

201.

135

- 69

.542

.568

67

.225

.523

Nam

ensk

i dep

oziti

- -

383.

457

- 28

.716

18

.660

30

.242

46

1.07

5 39

2.71

6

Dep

oziti

kao

sre

dstv

o ob

ezbe

đenj

a da

tih

kred

ita-

- 11

6.78

54.

242

668.

303

10.7

91

17.4

65

817.

586

1.10

1.59

3

Ost

ali d

epoz

iti93

8.18

4 -

4.60

0.83

2 30

.745

-

5.69

6.10

7 34

5.86

7 11

.611

.735

6.

841.

855

UKU

PNO

1.26

7.74

4 69

2.50

0 6.

978.

326

108.

261

70.1

13.1

79

6.95

0.70

0 3.

807.

495

89.9

18.2

05

82.6

47.1

47


64

Godišnja kamatna stopa do 12,50% obračunava se na depozite po viđenju kompanija u di-narima, dok kamatna stopa na depozite u stranoj valuti iznosi do 5,50% godišnje. Oročeni depoziti kompanija u dinarima nose kamatnu stopu od 7% do 14,50% godišnje dok oročeni depoziti kompanija u stranoj valuti nose kamatnu stopu od 1,00% do 5,23% godišnje.

Godišnja kamatna stopa na tekuće račune i depozite po viđenju stanovništva iznosi do 5,89% u zavisnosti od valute i dospeća. Kamatna stopa na oročene depozite u stranoj va-luti varira od 1,58% do 5,1% dok godišnja kamatna stopa na oročene depozite u dinarima stanovništva kreće se u rasponu od 4,38% do 11%.


65

31. PRIMLJENI KREDITI I OSTALE FINANSIJSKE OBAVEZE

2013. 2012.

Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze u dinarima

Ostale finansijske obaveze u dinarima 18.782 16.045

Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti

Krediti 6.872.710 27.708.390

Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 16.771 33.653

UKUPNO 6.908.263 27.758.088

Na dan 31.decembra 2013. godine iznos primljenih kredita od RSD 6.872.710 hiljada sa-stoji se od:

KomitentDatum

pozajmiceDatum

dospeĆa ValutaIznos u valuti (u hiljadama)

Iznos u RSD u hiljadama

Evropska banka za obnovu i razvoj 15.11.2010 8.10.2014 EUR 12.000 1.375.705

Evropska banka za obnovu i razvoj 23.12.2013 24.3.2014 EUR 1.000 114.642

Međunarodna finansijska korporacija 26.4.2011 15.6.2015 EUR 23.034 2.640.666

Evropska investiciona banka 20.5.2010 20.5.2016 EUR 5.331 611.186




Evropska investiciona banka 10.12.2012 10.12.2019 EUR 200 22.928

Evropska investiciona banka 10.2.2011 10.2.2018 CHF 5.691 532.367


Koncesioni kredit vlade Republike Italije 6.12.2013 16.3.2020 EUR 200 22.928

UKUPNO 6.872.710


66

Na dan 31. decembra 2012. godine iznos primljenih kredita od RSD 27.708.390 hiljada sastoji se od:

KomitentDatum

pozajmice Datum dospeća ValutaIznos u originalnoj

valuti (u hiljadama)Iznos u dinarima

(u hiljadama)





Evropska investiciona banka 10.12.2012 10.12.2019 EUR 200 22.744



Međunarodna finansijska korporacija 26.4.2011 15.6.2015 EUR 38.390 4.365.646

Evropska banka za obnovu i razvoj 15.11.2010 8.10.2014 EUR 24.000 2.729.239

EFG Eurobank Ergasias 26.3.2010 31.12.2013 EUR 150.000 17.057.745

UKUPNO 27.708.390

32. ObAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE fER VREDNOSTI DERIVATA

2013. 2012.

Obaveze u dinarima

Kamate 302 324

Naknade i provizije 5.098 4.774

Smanjenje tržišne vrednosti derivata 805 1.334

Obaveze u stranoj valuti

Kamate 394 333

Smanjenje tržišne vrednosti derivata 31.980 47.950

38.579 54.715

33. OBAVEZE ZA POREZE

2013. 2012.

Porez po odbitku 6.250 7.197

Porez na dodatu vrednost 22.928 7.334

Drugi porezi i doprinosi 9.032 5.490

UKUPNO 38.210 20.021


67

34. REZERVISANJA

2013. 2012.

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 79.457 101.794

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 40 b) 86.674 57.925

Rezervisanja za penzije 48.587 34.548

Rezervisanja za bonuse 55.000 55.000

Rezervisanja za štetu 32.100 45.984

UKUPNO 301.818 295.251

Promene na rezervisanjima prikazane su u narednoj tabeli:

Rezervisanja za štetu

Rezervisanja za bonuse

Rezervisanja za penzije

Rezervisanja za sudske sporove

Rezervisanja po vanbilansnoj evidenciji UKUPNO

STANJE NA DAN 1. 1. 2012. – 105.993 31.929 53.587 67.204 258.713

Korišćenje rezervisanja – plaćanja – (16.743) – (5.464) – (22.207)

Nova rezervisanja 45.889 55.000 4.696 7.293 27.617 140.495

Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) – (89.250) – (1.474) (400) (91.124)

Rezervisanja za penzije – plaćanja – – (2.077) (2.077)

Neto kursne razlike 95 – – 3.983 7.373 11.451

STANJE NA DAN 1. 1. 2012. 45.984 55.000 34.548 57.925 101.794 295.251

Korišćenje rezervisanja – plaćanja (13.912) – – (1.509) – (15.421)

Nova rezervisanja (Napomena 11) – – 15.489 29.789 1.728 47.006

Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) (125) – – – (24.673) (24.798)

Rezervisanja za penzije – plaćanja – (1.449) – – (1.449)

Neto kursne razlike 153 – 469 607 1.229

STANJE NA DAN 31. 12. 2013. GODINE 32.100 55.000 48.588 86.674 79.456 301.818


68

Glavne aktuarske pretpostavke upotrebljene u obračunu rezervisanja za penzije (izražena kao ponderisane prosečne vrednosti):

2013. 2012.

% %

Diskontna stopa 7,5% 9%

Povećanje prosečne zarade na nacionalnom nivou 2% 2%

Stopa inflacije 4% 4%

35. OBAVEZE IZ DOBITKA

2013. 2012.

Obaveze iz dobitka 700 700

UKUPNO 700 700


69

36. OSTALE OBAVEZE

2013. 2012.

Obaveze po osnovu zarada i naknada

Za neto zarade 10 42

Za poreze na zarade i naknade zarada – –

Za doprinose na zarade i naknade zarada – –

Po osnovu privremenih i povremenih poslova 694 397

Ostale obaveze prema zaposlenima 15.971 15.793

16.675 16.232

Ostale obaveze u dinarima

Po komisionim poslovima 5.930 5.897

Po osnovu primljenih avansa 1.420 20.176

Prema dobavljačima 93.954 103.790

Prolazni i privremeni računi 5.858 17.797

Finansijski lizing – 9.974

Ostale obaveze 36.477 28.358

Ostale obaveze u stranoj valuti

Po osnovu primljenih avansa 73.746 10.898

Prema dobavljačima 77.752 30.127

Prolazni i privremeni računi 166 –

Ostale obaveze 746 973

296.049 227.990

Pasivna vremenska razgraničenja u dinarima

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 39.731 39.774

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 51.347 43.100

Razgraničeni prihodi po osnovu naknada 387.276 627.322

Razgraničeni prihodi kamata 264.357 458.806

Ostala pasivna vremenska razgraničenja 56.833 130.762

Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 606.794 797.558

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 23.180 25.179

Ostala pasivna vremenska razgraničenja 5.520 18.919

1.435.038 2.141.420

UKUPNO 1.747.762 2.385.642


70

37. KAPITAL

Kapital Banke obuhvata: akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione re-zerve, rezerve iz dobiti, gubitak/dobitak ranijih godina:

2013. 2012.

Akcijski kapital – obične akcije 25.422.400 25.422.400

Akcijski kapital – prioritetne akcije 4.800 4.800

Emisiona premija 6.051.999 6.051.999

Ostali kapital 2.727 2.727

31.481.926 31.481.926

Rezerve banke iz dobiti i ostale rezerve 9.558.335 9.558.335

9.558.335 9.558.335

Revalorizacione rezerve

Revalorizacione rezerve – promene vrednosti HoV 217.872 167.034

Odloženi poreski gubitak – HoV raspoložive za prodaju (32.681) (25.055)

Akumulirana dobit i gubitak 4.229.275 2.555.252

Dobit tekuće godine 1.368.692 1.674.023

5.597.967 4.229.275

UKUPNO KAPITAL 46.823.419 45.411.515

BROJ IZDATIH AKCIJA 254.272 254.272

Nominalna vrednost akcija iznosi RSD 100.000 po pojedinačnoj akciji.


71

Akcionari Banke na dan 31. 12. 2013. godine predstavljeni su u tabeli koja sledi:

Akcionar Obične akcije % Prioritetne akcije % Ukupne akcije %

Eurobank Ergasias 141.868 55,80% 17 35,42% 141.885 55.80%

Berberis Investments Limited 3.690 1,45% – 0,00% 3.690 1.45%

ERB N.E. BV Holding Company Holland 108.666 42,74% – 0,00% 108.666 42.74%

Agromerkantilija zemljoradnička zadruga – 0,00% 3 6,25% 3 0.00%

AKT – 0,00% 1 2,08% 1 0.00%

Bambi Banat – 0,00% 3 6,25% 3 0.00%

Budućnost – 0,00% 2 4,17% 2 0.00%

Dunav AD – 0,00% 1 2,08% 1 0.00%

Habit pharm – 0,00% 5 10,42% 5 0.00%

Kopaoničanka ZP – 0,00% 2 4,17% 2 0.00%

Saobraćajni institut CIP – 0,00% 3 6,25% 3 0.00%

Siemens IT solutions and service – 0,00% 2 4,17% 2 0.00%

Stem – 0,00% 1 2,08% 1 0.00%

TP Beogradelektro – 0,00% 6 12,50% 6 0.00%

Trustex – 0,00% 1 2,08% 1 0.00%

ZZ Bajina Bašta – 0,00% 1 2,08% 1 0.00%

UKUPNO 254.224 100,00% 48 100,00% 254.272 100.00%

Promene u broju običnih i prioritetnih akcija prikazane su u tabeli:

Obične akcije Prioritetne akcije

STANJE NA DAN 31. 12. 2012. 254.224 48

STANJE NA DAN 31. 12. 2013. 254.224 48


72

Emisija akcija i promene strukture kapitala EurobankBanka u toku 2013. godine nije povećavala kapital.

Emisiona premijaEmisiona premija obuhvata razliku između tržišne cene akcija i njihove nominalne vredno-sti. Na dan 31. decembra 2013. godine emisona premija Banke iznosila je RSD 6.051.999 hiljada (31. decembar 2012. godine: RSD 6.051.999).

Rezerve iz dobitiRezerve iz dobiti i ostale rezerve u iznosu od RSD 9.558.335 hiljada (31. decembar 2012. godine: RSD 9.558.335 hiljada) formirane su u skladu sa regulativom i statutom Banke.

38. VANBILANSNE POZICIJE

a) Poslovi u ime i za račun trećih

2013. 2012.

Plasmani po poslovima u ime i za račun javnog sektora – poljoprivreda

– Kratkoročni 681.745 391.677

– Dugoročni 629.331 642.170

Dugoročni krediti za mlade 327.570 302.544

UKUPNO 1.638.646 1.336.391

b) Garancije, jemstva i preuzete neopozive obaveze

2013. 2012.

Preuzete buduće obaveze u dinarima

Date garancije i druga jemstva 2.110.491 2.246.486

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 8.067.554 8.487.822

Ostale preuzete neopozive obaveze 899.764 1.585.681

Preuzete buduće obaveze u stranoj valuti

Date garancije i druga jemstva 11.922.764 17.015.967

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 991.156 2.129.063

Ostale preuzete neopozive obaveze 134.859 22.680

UKUPNO 24.126.588 31.487.699


73

c) Primljena jemstva za obaveze

2013. 2012.

Osiguranje stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita 28.015.731 28.285.941

Hartije od vrednosti primljene u zalog 1.963.037 4.171.822

UKUPNO 29.978.768 32.457.763

d) Derivati

2013. 2012.

Derivati 84.186.882 96.349.933

UKUPNO 84.186.882 96.349.933

e) Druge vanbilansne obaveze

2013. 2012.

Primljene hipoteke 117.994.755 99.875.078

Primljene garancije i akreditivi 4.217.156 4.526.580

Obveznice građana u Centralnom registru 84.497.287 101.365.452

Hartije od vrednosti po osnovu obrnutih repo transakcija sa NBS 5.000.000 –

Hartije od vrednosti NBS i Ministarstva finansija – 1.800.000

Druga vanbilansna aktiva 83.344.514 92.031.056

UKUPNO 295.053.712 299.598.166

39. POTENCIJALNE OBAVEZE

a) Obaveze po osnovu operativnog lizingaNeotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga:

2013. 2012.

U periodu ne dužem od godine 80.502 114.554

UKUPNO 80.502 114.554


74

b) Sudski sporoviNa dan 31. decembra 2013. godine protiv Banke se vode dva spora po osnovu isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima sa falsifikovanim dokumentima. Iako u poslu servisiranja obveznica stare devizne štednje Banka ima ulogu agenta koji poslove servisiranja obveznica vrši u ime i za račun Vlade Repubike Srbije, Banka je izvršila rezer-visanja po osnovu sporova za isplaćene obveznice stare devizne štednje u iznosu od RSD 57.853 hiljade (na dan 31. decembra 2012. godine: RSD 45.498 hiljada).

Na dan 31. decembra 2013. godine Banka je izvršila rezervisanja po osnovu ostalih sud-skih sporova u ukupnom iznosu od RSD 28.821 hiljadu (31. decembar 2012.godine: RSD 3.306 hiljada) – Napomena 34.

40. USAGLAŠENOST SA POKAZATELJIMA NARODNE BANKE SRBIJEBanka je dužna da uskladi svoje poslovanje sa pokazateljima koje definiše Zakon o ban-kama i drugim finansijskim institucijama. Na dan 31. decembra 2013. godine pokazatelji Banke bili su u propisanim okvirima:

Pokazatelji poslovanja Propisani pokazatelji 2013.

Adekvatnost kapitala min 12% 19,49%

Dugoročna ulaganja max 60% 20,71%

Izloženost prema licima povezanim sa bankom max 20% 7,37%

Zbir velikih izloženosti banke max 400% 93,28%

Pokazatelj likvidnosti:

– u prvom mesecu izveštajnog perioda min 1 1,72

– u drugom mesecu izveštajnog perioda min 1 3,01

– u poslednjem mesecu izveštajnog perioda min 1 2,20

Pokazatelj deviznog rizika max 20% 4,07%

Banka je na dan 31. decembra 2013. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.

41. ODNOSI SA POVEZANIM LICIMAEurobank a.d. Beograd je ćerka-kompanija Eurobank Ergasias, registrovane na Atinskoj berzi.

Do 23. jula 2012. godine, Eurobank Ergasias S.A. bila je u većinskom vlasništvu EFG Grupe koja je držala 44,70% običnih akcija Eurobank i glasačkih prava. U maju 2013. godine, nakon rekapitalizacije Eurobank u iznosu od € 5.839 miliona, HFSF je preuzeo kontro-lu nad bankom kao većinski akcionar i povezano lice. Dana 19. juna 2013. godine HFSF


75

je stekao 3.789.317.358 običnih akcija Eurobank sa glasačkim pravima, što čini 98,56% akcijskog kapitala. Nakon izdavanja novih 205.804.664 obične akcije u julu, Odlukom godi- šnje Skupštine akcionara od 27. juna 2013. godine, procenat glasačkih prava HFSF u Eurobank smanjen je na 93,55%. Nakon uvećanja kapitala koje je odobrila vanredna Skupština akcionara dana 26. avgusta 2013. godine procenat glasačkih prava nad kojim HFSF ima kontrolu uvećan je na 95,23%.

Eurobank Ergasias Grupa smatra ostale grčke banke koje su pod kontrolom, zajedničkom kontrolom ili pod znatnim uticajem HFSH, u kontekstu rekapitalizacije grčkih banaka, kao i lica na ključnim rukovodećim pozicijama u HFSF, za povezana lica. Transakcije Eurobank Ergasias Grupe sa grčkim bankama povezanim sa HFSF koje obavlja u toku svog redov-nog poslovanja, vrše se po tržišnim uslovima, nisu pod uticajem HFSH kao većinskog ak-cionara sa pravima kontrole i nisu uključene u predstavljenim transakcijama s povezanim licima.

Dobrovoljna tenderska ponuda i spajanje sa Nacionalnom bankom Grčke (NBG)Dana 15. februara 2013. godine Nacionalna banka Grčke (NBG) stekla je 84,35% glasačkih prava Eurobank nakon okončanja dobrovoljne tenderske ponude pokrenute 11. januara 2013. godine. Nakon dobrovoljne tenderske ponude usledilo bi spajanje dve banke, a pro-ces je pokrenut 19. marta 2013. godine.

Dana 28. marta 2013. godine Centralna banka Grčke poslala je pisma svim održivim ban-kama, uključujući Eurobank Ergasias i NGB, navodeći da svaka banka treba da bude re-kapitalizovana do kraja aprila 2013. godine i zatražila od njih da preduzmu neophodne aktivnosti. Dana 7. aprila 2013. godine, s obzrom na to da zajednički zahtev banaka za produženjem roka za rekapitalizaciju do 20. juna 2013. godine nije bio odobren, relevantno regulatorno telo uz saglasnost rukovodstva obe banke odlučilo je da će Eurobank i NBG biti nezavisno rekapitalizovane u potpunosti. Kao posledica ove odluke, proces spajanja dve banke je obustavljen.

S tim u vezi, vanredna Skupština akcionara sazvana, 30. aprila 2013. godine, donela je od-luku o povećanju običnog akcijskog kapitala kako bi se primilo € 5.839 miliona, upisan kao nefinansijsko učešće HFSF u skladu sa Zakonom 3864/2010 Ukazom Vlade 38/9.11.2012. godine. Rezultat navedenog povećanja kapitala Banke jeste smanjenje procenta glasač-kih prava NBG na manje od 5% zaključno sa 30. septembrom 2013. godine.

Transakcije sa povezanim licima za godinu završenu 31. decembra 2013. godine prikazane su u tabeli:


76

Eurobank Ergasias

Be–Business Exchanges S.A.

IMO Property Invesments

ERB Property Services

ERB Leasing

RECO Real Property 20302810

ERB Asset Fin

IT Shared Services

ERB New Europe Funding B.V.

EFG New Europe Holding B.V. 34192535

Eurobank Private Bank Luxemburg S.A.

Eurobank Bulgaria A.D.

AKTIVA

Devizni račun – – – – – – – – – – – –

Prihodi po osnovu kamata i naknada 60.792 – – – – – – – – – – –

Potraživanja za kamatu i naknadu 305 – 2 1 2 1 2 – 12.106 – – –

Plasmani komitentima 650.042 – – 145 – 57.321 – – – – – –

Učešća u kapitalu – – – – 20.479 – – – – – – –

Derivati 2 – – – – – – – – – – –

UKUPNO AKTIVA 711.141 – 2 146 20.481 57.322 2 – 12.106 – – –

PASIVA

Obaveze prema komitentima 6.925 – 551.943 57.133 124.944 273.510 83.911 – 1 43.716 5.139 713

Obaveze za uzete kredite – – – – – – – – – – – –

Obaveze za kamatu – – – – – – – – – – – –

Ostale obaveze 12.566 – – 806 62 343 – 18.140 – – – –

Derivati 32.785 – – – – – – – – – – –

UKUPNO OBAVEZE 52.276 – 551.943 57.939 125.006 273.853 82.911 18.140 1 43.716 5.139 713

PRIHODI

Prihodi po osnovu kamata 489.965 30 – – – 2.294 – – – – – –

Prihodi po osnovu kamata 31.911 – – – – – – – – – – –

Prihodi po osnovu MtM 2.382 – – – – – – – – – – –

Prihodi od nakanada 6.466 1 530 55 609 2.458 137 – 12.113 – – 83

Usluge – – 423 4.445 3.889 – – – – – – –

Ostali prihodi – – – – 317 – – – – – – –

UKUPNO PRIHODI 530.724 31 953 4.500 4.815 4.752 137 – 12.113 – – 83

RASHODI

Rashodi kamata 462.995 – 45.959 3.319 15.843 3.019 3.769 – – – – –

Rashodi kamata po osnovu derivata 58.753 – – – – – – – – – – –

Rashodi po osnovu MtM 34.279 – – – – – – – – – – –

Rashodi naknada 57.374 – – 6.787 – – – – – – – –

Usluge 278 527 3.403 6.643 13 50.323 2.097 251.400 – – – –

Ostalo – 2.424 – 11 164 – 810 – – – – –

UKUPNO RASHODI 613.679 2.769 49.362 16.760 16.020 53.342 6.676 251.400 – – – –

VANBILANS

Akreditivi – – – – – 300.764 – – – – – –

Derivati 20.757.580 – – – – – – – – – – –

Ostale vanbilanse stavke – – – 155 – – – – – – – –

UKUPNO VANBILANS 20.757.580 – – 155 – 300.764 – – – – – –


77

Eurobank Ergasias

Be–Business Exchanges S.A.

IMO Property Invesments

ERB Property Services

ERB Leasing

RECO Real Property 20302810

ERB Asset Fin

IT Shared Services

ERB New Europe Funding B.V.

EFG New Europe Holding B.V. 34192535

Eurobank Private Bank Luxemburg S.A.

Eurobank Bulgaria A.D.

AKTIVA

Devizni račun – – – – – – – – – – – –

Prihodi po osnovu kamata i naknada 60.792 – – – – – – – – – – –

Potraživanja za kamatu i naknadu 305 – 2 1 2 1 2 – 12.106 – – –

Plasmani komitentima 650.042 – – 145 – 57.321 – – – – – –

Učešća u kapitalu – – – – 20.479 – – – – – – –

Derivati 2 – – – – – – – – – – –

UKUPNO AKTIVA 711.141 – 2 146 20.481 57.322 2 – 12.106 – – –

PASIVA

Obaveze prema komitentima 6.925 – 551.943 57.133 124.944 273.510 83.911 – 1 43.716 5.139 713

Obaveze za uzete kredite – – – – – – – – – – – –

Obaveze za kamatu – – – – – – – – – – – –

Ostale obaveze 12.566 – – 806 62 343 – 18.140 – – – –

Derivati 32.785 – – – – – – – – – – –

UKUPNO OBAVEZE 52.276 – 551.943 57.939 125.006 273.853 82.911 18.140 1 43.716 5.139 713

PRIHODI

Prihodi po osnovu kamata 489.965 30 – – – 2.294 – – – – – –

Prihodi po osnovu kamata 31.911 – – – – – – – – – – –

Prihodi po osnovu MtM 2.382 – – – – – – – – – – –

Prihodi od nakanada 6.466 1 530 55 609 2.458 137 – 12.113 – – 83

Usluge – – 423 4.445 3.889 – – – – – – –

Ostali prihodi – – – – 317 – – – – – – –

UKUPNO PRIHODI 530.724 31 953 4.500 4.815 4.752 137 – 12.113 – – 83

RASHODI

Rashodi kamata 462.995 – 45.959 3.319 15.843 3.019 3.769 – – – – –

Rashodi kamata po osnovu derivata 58.753 – – – – – – – – – – –

Rashodi po osnovu MtM 34.279 – – – – – – – – – – –

Rashodi naknada 57.374 – – 6.787 – – – – – – – –

Usluge 278 527 3.403 6.643 13 50.323 2.097 251.400 – – – –

Ostalo – 2.424 – 11 164 – 810 – – – – –

UKUPNO RASHODI 613.679 2.769 49.362 16.760 16.020 53.342 6.676 251.400 – – – –

VANBILANS

Akreditivi – – – – – 300.764 – – – – – –

Derivati 20.757.580 – – – – – – – – – – –

Ostale vanbilanse stavke – – – 155 – – – – – – – –

UKUPNO VANBILANS 20.757.580 – – 155 – 300.764 – – – – – –


78

Transakcije sa povezanim licima za godinu završenu 31. decembra 2012. godine prikazane su u tabeli:

Eurobank Ergasias

IMO Property Investments

ERB Property Services ERB Leasing

RECO Real Property

ERB Asset Fin

ERB Business services

ERB New Europe Funding BV

ERB New Europe Holding BV

ERB IT Shared Services

AKTIVA

Devizni račun 182.110 – – – – – – – –

Potraživanja za kamatu i naknadu 55.913 – – – 579 – – 38.414 – –

Plasmani komitentima 17.315.242 – 13 – 68.231 – 2.818 – – –

Učešća u kapitalu – – – 20.479 – – – – – –

Ostala potraživanja – 35 373 326 – – – – – –

UKUPNO AKTIVA 17.553.265 35 386 20.805 68.810 – 2.818 38.414 – –

PASIVA

Obaveze prema komitentima 62.582 570.985 53.935 679.351 220.174 120.268 – – 43.366 –

Obaveze za uzete kredite 17.057.745 – – – – – – – – –

Obaveze za kamatu 4.196 – – – – – – – – –

Ostale obaveze 4.591 – 959 – – – 268 – – 15.060

UKUPNO OBAVEZE 17.129.114 570.985 54.894 679.351 220.174 120.268 268 – 43.366 15.060

PRIHODI

Prihodi po osnovu kamata 699.979 – – – 2.401 – 109 – – –

Prihodi po osnovu HoV 35.469 – – – – – – – – –

Prihodi od naknada – 262 57 693 140 206 33 39.975 – –

Prihodi od zakupnine – 353 3.710 3.247 – – – – – –

UKUPNO PRIHODI 26.766

PRIHODI 735.448 615 3.767 3.940 2.541 206 142 39.975 – –

RASHODI

Rashodi kamata 703.418 40.447 3.432 48.073 3.336 3.829 39 – – –

Rashodi naknada 38.137 – 3.589 – – – – – – –

Usluge 19.968 – 5.070 – – 2.548 3.444 – – 239.473

Ostali troškovi 19.600 – – – 16.202 984 – – – –

UKUPNO RASHODI 781.123 40.447 12.091 48.073 19.538 7.361 3.483 – – 239.473

VANBILANS

Akreditivi – – – – – – – – – –

Derivati 21.553.193 – – – – – – – – –

Ostale vanbilanse stavke– – 287 41 – – 2.182 – – –

UKUPNO VANBILANS 21.553.193 – 287 41 – – 2.182 – – –


79

Eurobank Ergasias

IMO Property Investments

ERB Property Services ERB Leasing

RECO Real Property

ERB Asset Fin

ERB Business services

ERB New Europe Funding BV

ERB New Europe Holding BV

ERB IT Shared Services

AKTIVA

Devizni račun 182.110 – – – – – – – –

Potraživanja za kamatu i naknadu 55.913 – – – 579 – – 38.414 – –

Plasmani komitentima 17.315.242 – 13 – 68.231 – 2.818 – – –

Učešća u kapitalu – – – 20.479 – – – – – –

Ostala potraživanja – 35 373 326 – – – – – –

UKUPNO AKTIVA 17.553.265 35 386 20.805 68.810 – 2.818 38.414 – –

PASIVA

Obaveze prema komitentima 62.582 570.985 53.935 679.351 220.174 120.268 – – 43.366 –

Obaveze za uzete kredite 17.057.745 – – – – – – – – –

Obaveze za kamatu 4.196 – – – – – – – – –

Ostale obaveze 4.591 – 959 – – – 268 – – 15.060

UKUPNO OBAVEZE 17.129.114 570.985 54.894 679.351 220.174 120.268 268 – 43.366 15.060

PRIHODI

Prihodi po osnovu kamata 699.979 – – – 2.401 – 109 – – –

Prihodi po osnovu HoV 35.469 – – – – – – – – –

Prihodi od naknada – 262 57 693 140 206 33 39.975 – –

Prihodi od zakupnine – 353 3.710 3.247 – – – – – –

UKUPNO PRIHODI 26.766

PRIHODI 735.448 615 3.767 3.940 2.541 206 142 39.975 – –

RASHODI

Rashodi kamata 703.418 40.447 3.432 48.073 3.336 3.829 39 – – –

Rashodi naknada 38.137 – 3.589 – – – – – – –

Usluge 19.968 – 5.070 – – 2.548 3.444 – – 239.473

Ostali troškovi 19.600 – – – 16.202 984 – – – –

UKUPNO RASHODI 781.123 40.447 12.091 48.073 19.538 7.361 3.483 – – 239.473

VANBILANS

Akreditivi – – – – – – – – – –

Derivati 21.553.193 – – – – – – – – –

Ostale vanbilanse stavke– – 287 41 – – 2.182 – – –

UKUPNO VANBILANS 21.553.193 – 287 41 – – 2.182 – – –


80

Na dan 31. decembra 2013. godine krediti zaposlenima iznosili su RSD 2.428.508 hiljada (31. decembar 2012. godine: RSD 2.564.872 hiljada). Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom politikom banke, a kamatne stope kreću se u rasponu od 0,91% do 7,24% za stambene kredite, i u rasponu od 11% do 25% za potrošačke dinarske kredite.

a) Naknade ključnom osoblju

2013. 2012.

Troškovi plata i drugih naknada 150.686 136.831

150.686 136.831

42. DEVIZNI KURSEVIKursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna deviznih pozicija bilan-sa stanja na dan 31. decembra prikazani su u narednoj tabeli:

31. decembar

2013. 2012.

USD 83,1282 86,1763

EUR 114,6421 113,7183

CHF 93,5472 94,1922

43. USAGLAšAVANJE POTRAžIVANJA PO OSNOVU KREDITA, DEPOZITA I OSTALIH OBAVEZA SA KLIJENTIMAPrema odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji, Banka je usaglasila potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima na dan 30. novembra 2013. godine.


81

44. UPRAVNI ODBORČlanovi Upravnog odbora Eurobank a. d. na dan 31. decembra 2013. godine navedeni su u sledećoj tabeli:

Predsednik Članovi

Karakasis Theodoros Stavros Ioannou

Nikolaos Aliprantis

Angelos Tsichrintzis

Evangelos Kavvalos*

Slobodan Slović

Ivan Vujačić

* Upravni odbor Banke je 6. decembra 2013. godine predložio razrešenje E. Kavvalosa, a imenovanje A. Hassiotisa za novog člana i predsednika Upravnog odbora Banke. Narodna banka Srbije izdala je rešenje na imenovanje novog člana i predsednika dana 17. 1. 2014. godine, nakon čega je Skupština Banke 31. 1. 2014. godine razrešila E. Kavvalosa, a ime-novala A. Hassiotisa za novog člana i predsednika Upravnog odbora Banke. T. Karakasis ostaje član Upravnog odbora Banke.

45. DOGAđAJI NAKON PERIODA IZVEšTAVANJANije bilo značajnijih događaja nakon datuma bilansa stanja koje bi bilo neophodno obelo-daniti u Finansijskim izveštajima.

Filippos Karamanolis Slavica Pavlović Predsednik Izvršnog odbora Finansijski direktor


32

IZVEŠTAJ O DRUŠTVENO-ODGOVORNOM POSLOVANJU


33

■ EUROBANK GRUPAEurobank Grupa je evropska bankarska organizacija s uku-pnom aktivom od 77,6 milijardi evra, 18.000 zaposlenih i mre-žom većom od 1.100 filijala u Grčkoj i sedam drugih zemalja. Posvećeni i iskusni zaposleni Grupe pružaju specijalizovane usluge u svim zemljama u kojima je Grupa prisutna i podrža-vaju klijente u prevazilaženju finansijskih izazova.

U Grčkoj, Eurobank se ubraja u stubove bankarskog sistema i nudi bogat asortiman bankarskih i finansijskih proizvoda i uslu-ga stanovništvu i poslovnim klijentima.

Integracija banke New TT Hellenic Postbank S.A. u Eurobank Grupu i preuzimanje bivše banke New Proton Bank S.A. dodat-no su ojačali stratešku poziciju Grupe kroz stvaranje značajnih rezultata sinergije. Pravno spajanje s bivšom bankom Proton Bank i operativna integracija već su završeni. Pravno spajanje sa New TT Hellenic Postbank S.A. okončano je 27. decembra 2013, a očekuje se da operativna integracija bude gotova do aprila 2014. godine. Za više informacija o vlasničkoj strukturi Eurobank Grupe pogledajte stranu 75 Godišnjeg izveštaja.

Eurobank Grupa ima stratešku poziciju u poslovanju sa stanov-ništvom i poslovnim sektorom u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji, nudi specijalizovane usluge u oblasti upravljanja imovinom na Kipru i Luksemburgu, a prisutna je i u Londonu i Ukrajini.

www.eurobank.gr

■ EUROBANK A.D. BEOGRADEurobank a.d. Beograd u Srbiji posluje od marta 2003. godine i danas se svrstava u vodeće strane investitore i finansijske or-ganizacije u zemlji, kao i kreditni portfolio vredan 1 milijardu evra. Tokom decenije uspešnog poslovanja u Srbiji Eurobank, zajedno sa svojim povezanim kompanijama, nudi širok izbor standardnih i inovativnih bankarskih proizvoda i usluga. Euro-bank ima poslovnu mrežu od 102 ekspoziture i centra za rad s privredom, u kojima 1.419 zaposlenih servisira 500.000 računa fizičkih i pravnih lica. Svoje strateško opredeljenje, Eurobank je pokazala i vlasništvom nad modernom zgradom u srcu Beo-grada, Eurobank Centrom, kao i 16.000 kvadratnih metara po-slovnog prostora širom zemlje, na najatraktivnijim lokacijama.

Društveno-odgovorno poslovanje je među glavnim stubovima poslovanja Eurobank koje dopunjava njene poslovne aktivno-sti i vraća uloženo lokalnim zajednicima u gradovima u kojima Banka posluje. Eurobank i u 2013. godini nastavlja sa dugoroč-nim naporima kako bi realizovala različite inicijative u ključnim DOP oblastima: socijalna inkluzija, obrazovanje, zaštita životne sredine, kultura i zdravstvo.

www.eurobank.rs

■ OSNOVNI PODACI O BANCI:Naziv: Eurobank a.d. BeogradAdresa: Vuka Karadžića 10, BeogradVeb–sajt: www.eurobank.rsImejl: [email protected]: 0800/1111-44

■ MISIJA I VIZIJADa budemo banka prvog izbora poslujući sa osećanjem

odgovornosti prema svim našim stejkholderima – klijentima, akcionarima, zaposlenima i zajednici

Eurobank je zasnovala svoj razvoj na jakim principima i vred-nostima, kao što su:

Meritokratija – nudimo jednake mogućnosti i ravnopravan tre-tman svim našim zaposlenima

Timski rad – vrednujemo timski rad i kolektivne napore kao naš korporativni uspeh

Kvalitet – konstantno radimo na povećanju nivoa kvaliteta na-ših proizvoda i usluga

Poverenje – gradimo odnos međusobnog poverenja tako da se klijenti mogu osloniti na naše zaposlene i usluge koje nudimo

Efikasnost – nastojimo da ostvarimo planirane ciljeve i uvek se trudimo da postignemo najbolje rezultate

Kreativnost – stremimo inovacijama i tragamo za novim ideja-ma kako bismo unapredili nivo proizvoda i usluga

Poštovanje prema ljudima – sa razumevanjem i uvažavanjem prihvatamo potrebe svojih klijenata, kolega i sugrađana, i

Doprinos društvenoj zajednici – naš doprinos lokalnim sre-dinama u kojima Banka posluje odražava orijentaciju naše kompanije i vrednosti svih zainteresovanih strana.

PROFIL I STRATEGIJA BANKE


34

■ STRATEGIJA I OPIS KLJUČNIH UTICAJA, RIZIKA I PRILIKA

Eurobank je 2013. godine nastavila da razvija i unapređuje stra-tegiju DOP-a i posvećenost društveno-odgovornom poslova-nju. Uprkos izazovnom poslovnom okruženju koje je karakte-risao pad privredne aktivnosti, smanjenje tražnje za kreditima, kao i porast broja nenaplativih kredita, ostvarili smo stabilne poslovne rezultate, zadržali poverenje klijenata i nastavili sa DOP projektima i inicijativama širom Srbije. Zahvaljujući ulože-nom trudu, zajedničkoj viziji i upornosti, Banka je prepoznata i u široj javnosti kao kompanija koja brine o svim zainteresovanim stranama, što govori u prilog tome da je strategija adekvatno postavljena i da se implementira na efikasan način.

Uložili smo znatne napore da poboljšamo interne politike, pro-cedure i metodologije u cilju usaglašenosti s opredeljenom strategijom. Nastojimo da osnažimo posvećenost ka održivom razvoju kroz dvosmerni i partnerski odnos sa svim zaintere-sovanim stranama – zaposlenima, klijentima, akcionarima i zajednicom (predstavljenim na mapi, str. 40–41). Upravljanje rizicima je među glavnim prioritetima Eurobank, sa ciljem pre-vencije i smanjenja rizika na najmanju moguću meru (više o tome u delu Upravljanje rizicima, str. 17, i 27 Odgovorno finan-siranje – Sistem upravljanja socijalnim i ekološkim rizicima).

Eurobank je kompanija koja društvenu odgovornost u pot-punosti integriše u svoje poslovanje kroz pet oblasti:

● Korporativno upravljanje, kao transparentan sistem vođenja i nadziranja kompanije

● Radno okruženje, u vidu bezbednih i motivišućih uslova za rad

● Tržište i klijenti, fer odnos prema dobavljačima i kon-kurenciji

● Lokalna zajednica, podrška njenom ekonomskom i društvenom razvoju, i

● Životna sredina, kroz odgovorno raspolaganje resur-sima i minimiziranje negativnih uticaja.

■ DOPRINOS BANKE DRUŠTVENOM PROIZVODUDruštveni proizvod pokazuje koliki deo naših ukupnih prihoda ulažemo u društvenu zajednicu, a koji deo zadržavamo u vidu dobiti. Ulaganja u društvenu zajednicu reflektuju se na različite načine, na primer, kroz direktne i indirektne troškove zaposle-

nih, dobavljačima za razne usluge, troškove poreza i doprinosa koji se plaćaju državi itd., čime se zapravo pokazuje doprinos Banke razvoju društvene zajednice.

DRUŠTVENI PROIZVOD u RSD milion

Doprinos Grupe društvenom proizvodu u 2013. godini

2013. 2012.

Promet banke 14.633 14.835

Troškovi kamata i naknada -4.994 -5.461Rashodi ispravke vrednosti -2.940 -2.108DRUŠTVENI PROIZVOD I DISTRIBUCIJA 6.699 7.266

Ι ZaposleniBruto zarada 2.246 2.006

Zdravstveno i socijalno osiguranje 650 638Porez na zarade 189 223

3.085 2.867

II Dobavljači dobara i usluga 2.781 3.028

ΙΙI Donacije/Sponzorstva 17 19 ΙV DržavaPorez na dobit i različiti porezi -47 223PDVOsiguranje depozita 334 316Zdravstveno i socijalno osiguranje -650 -638Porez na zarade -189 -223 -552 -322

V BankaDobit 1.369 1.674 DRUŠTVENI PROIZVOD 6.699 7.266


35

■ STUDIJA O DOPRINOSU BANKARSKOG SEKTORA EKONOMIJI I DRUŠTVU SRBIJE

Eurobank je, kao članica Radne grupe za bankarstvo i finansi-je Udruženja banaka Srbije, inicirala izradu studije o doprinosu bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije sa ciljem da se ukaže na aspekte bankarskog sektora koji su nedovoljno po-znati prosečnom korisniku bankarskih usluga.

U ceo proces bili su uključeni predstavnici banaka, članovi Rad-ne grupe za društveno-odgovorno poslovanje banaka i članovi Odbora za marketing pri Udruženju banaka, predstavnici UBS i drugi stručni saradnici zaduženi za prikupljanje i dostavu tra-ženih podataka. Analiza je sprovedena na osnovu podataka dobijenih od Eurobank i još dvadeset banaka koje posluju na srpskom tržistu, i to za period od 2008. do 2013. godine. Naj-značajniji zaključci ove studije prezentovani su široj javnosti početkom decembra u Domu Vojske Srbije. Podatke iz studije, u prisustvu članica Udruženja, poslovne, stručne javnosti, kao i medija, komentarisali su generalni sekretar UBS dr Veroljub Dugalić, predstavnik konsultantske kuće koja je radila studiju A. T. Kerney, gospodin Toma Ćukić, predsednik Saveta guver-nera Narodne banke Srbije, prof. dr Nebojša Savić, i glavni i od-govorni urednik nedeljnika NIN, Milan Ćulibrk.

Najvažniji rezultati istraživanja i zaključci Studije dostupni su na veb–sajtu UBS (www.ubs-usb.com), gde svi zainteresovani mogu da pronađu prezentaciju na srpskom i engleskom jeziku.

● Bankarski sektor Srbije doprinosi stvaranju bruto do-maćeg proizvoda sa učešćem od 2,4% i sličan je sa drugim zemljama našeg okruženja

● Država koristi kredite domaćih poslovnih banaka, i to za finansiranje strateških i razvojnih projekata – 45% i za pokrivanje budžetskog deficita – 59,9%

● Već nekoliko godina bankarski sektor je među najve-ćim platišama poreza koji iznosi 24,5 milijardi dolara ili 8,9% ukupno plaćenih poreza

● Građani su pomoću kredita banaka kupili 93.000 sta-nova u vrednosti od 384 milijarde dinara

● Bankarski sektor zapošljava 27.775 građana● Među zaposlenima, dve trećine su žene od kojih 7,4%

koriste trudnička i porodiljska odsustva● Banke godišnje prosečno doniraju više od 260 mili-

ona dinara.

■ ČLANSTVA BANKEEurobank je od samog osnivanja pristupila lokalnim mrežama međunarodnih inicijativa koje promovišu unapređenje poslov-nog okruženja u Srbiji. Takođe, članica je mreža koje promovišu društveno-odgovorni koncept u poslovnom sektoru i doprinose širenju i razvijanju odgovornih poslovnih praksi:

● Američka privredna komora● Savet stranih investitora● Helensko poslovno udruženje● Srpska asocijacija menadžera● Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj● Privredna komora Srbije● Udruženje banaka Srbije● Forum poslovnih lidera● Finansijska inicijativa Programa Ujedinjenih nacija

za životnu sredinu – UNEP FI● Globalni dogovor Ujedinjenih nacija

■ NAGRADE I PRIZNANJANajbolji partner zemljama u razvojuEurobank je dobitnik nagrade za najbolje partnerstvo u ze-mljama u razvoju 2013. godine, koju dodeljuje Internacionalna finansijska korporacija, članica Svetske banke. Na ceremoniji održanoj u Lisabonu nagrađeno je 25 finansijskih institucija iz 56 zemalja, koje su svojim zalaganjem doprinele razvoju i sa-radnji sa IFC-om. IFC godišnja ceremonija dodele nagrada za najbolja partnerstva predstavlja priliku da se vodeće finansijske institucije sastanu i razmene iskustva na polju unapređenja ra-zličitih segmenata poslovanja – od finansijskih usluga, preko lanca snadbevanja, strukturnih finansija, kroz umrežavanje i saradnju.

Eurobank kontinuirano ulaže u unapređenje partnerstava sa vodećim finansijskim institucijama, a nagrada IFC-a predstavlja priznanje ovim naporima. Strateško opredeljenje Eurobank je građenje saradnji koje, pored snažne podrške privredi, dugo-ročno utiče na stabilnost bankarskog sektora u celini.

Corporate Superbrands Serbia 2012–2013Na osnovu glasova stručnog saveta i putem ankete javnog mnjenja, Eurobank je u kategoriji Finansije i osiguranja dobitnik prestižnog priznanja Corporate Superbrands Serbia 2012–2013.


36

izvanredne rezultate u obavljanju poslova platnog prometa i finansijskih transfera uz smanjenje opštih troškova, veću ope-rativnost i zadovoljstvo klijenata banke.

Efikasnost Eurobank transakcija ogleda se u stepenu zado-voljstva klijenata, ali i konkurentnosti na bankarskom tržištu Srbije. Radom na unapređenju svih segmenata poslovanja, postižemo dobre rezultate, gradeći perspektivnije okruženje za razvoj bankarskog sektora u celini. Ova nagrada je još jedna potvrda našeg zalaganja na polju inovacija u poslo-vanju.

Srebrno priznanje za kampanju Da se ne baciUdruženje za tržišne komunikacije Srbije (UEPS) dodelilo je 2013. godine Eurobank srebrno priznanje za integrisanu kam-panju za refinansirajuće kredite Da se ne baci u kategoriji Fi-nansijski sektor i usluge.

Nagrađena kampanja imala je za cilj da na kreativan način pri-kaže štedljive, refinansirajuće kredite, što je ostvareno na šaljiv način, prikazivanjem tipičnosti u svakodnevnom ponašanju. Serijal od tri TV spota koji prikazuju karakteristične životne situacije, prepoznatljiv duhovit radio-džingl, kreativna oglasna rešenja i raznovrsni PR i digitalni alati doprineli su tome da pu-blika izuzetno pozitivno prihvati ovu kampanju.

NALED SERTIFIKAT ZA DRUŠTVENO–ODGOVORNO POSLOVANJEEurobank je prva finansijska kompanija u Srbiji kojoj je 2012. godine Nacionalna organizacija za lokalni ekonomski razvoj (NALED) dodelila sertifikat za društveno-odgovorno poslova-nje. Ovo priznanje predstavlja potvrdu da Eurobank posluje u skladu s najvišim standardima korporativne društvene odgo-vornosti i predstavlja garanciju za sve zainteresovane strane da poslujemo u potpunosti u skladu sa zakonom, domaćim i međunarodnim standardima i principima DOP-a. Proces reser-tifikacije planiran je za 2014. godinu.

Data Integrity Award 2013Eurobank je dobitnik nagrade Data Integrity Award 2013, i to u dve kategorije: Global Compliance i Regional Compliance i na taj način se svrstala u malobrojne banke koje su dobile ovo prestižno priznanje. Ovu nagradu dodeljuje MasterCard u na-

Superbrands je nastao 1994. godine u Velikoj Britaniji i pred-stavlja vodeću svetsku platformu za promociju brendova radi povećanja informisanosti o brendingu i promoviše tu oblast kroz prepoznavanje i utvrđivanje vodećih međunarod-nih i lokalnih brendova u svakoj zemlji članici, kojih ima 90 širom sveta. Superbrands se po drugi put organizuje u Srbiji, a prvi put je, kao i sada postigao izuzetne rezultate i intere-sovanje poslovne i šire javnosti. Poslovno okruženje u Srbiji je izuzetno dobro prihvatilo projekat Corporate Superbrands Srbija 2012–2013, što pokazuje da se poslovni sektor Srbije razvija brzo i efikasno.

PRIZNANJE Moj IzboRNa manifestaciji koju tradicionalno organizuje udruženje Моја Srbija uz podršku Privredne komore Beograda Eurobank je 2013. godine nagrađena u kategoriji socijalne inkluzije i zaštite životne sredine. Kao lider u sprovođenju projekata društvene odgovornosti tokom decenije uspešnog poslovanja u Srbiji, Banka je obnovila deset parkova u osam gradova širom zemlje, i podržala brojne projekte integracije osoba s invaliditetom. Očuvanje planete, edukacija mladih, podrška kulturi, zdravstvu i poboljšanje uslova za život osoba s invaliditetom predstavljaju vrednosti koje negujemo u našem poslovanju, jer one čine važ-ne stubove na kojima počiva strategija društveno–odgovornog poslovanja banke.

PRIZNANJE VIRTuS ZA VelIKo SRCeVirtus nagrada za doprinos lokalnoj zajednici dodeljuje se za posebno isticanje u pomoći zajednici u kojoj kompanija poslu-je (gradu ili regionu). Eurobank je 2013. godine nagrađena za projekat Veliko srce, koji realizujemo s našim dugogodišnjim partnerima Fondacijom Ana i Vlade Divac. Akciju Veliko srce ot-počeli smo u nameri da deci u Srbiji ulepšamo prostor za igru, učinimo ga bezbednim i opremimo najmodernijim spravama za igru, koje će moći da koriste i deca s invaliditetom. Veliko srce je za četiri godine obradovalo 8.000 mališana u 20 vrtića, što ovu nagradu čini još vrednijom.

Nagrada za rezultate u oblasti platnog prometaEurobank je 2013. godine dobila nagradu Commerzbank za izvanredne rezultate na polju unapređenja segmenta usluga platnog prometa i finansijskih transfera. Commerzbank, koja se ubraja u najveće banke u Evropi, nagradila je Eurobank za


37

stojanju da prepozna i nagradi banke koje se ističu u tačnosti i održavanju integriteta podataka transakcija koje idu preko nji-hove mreže.

Data Integrity Award predstavlja priznanje za napore Eurobank koja ažurno, efikasno i precizno prati i primenjuje sve standar-de MasterCard platnog sistema, što će nastaviti da čini i u bu-dućnosti.

■ METODOLOGIJA I PARAMETRI IZVEŠTAJA● Prvi objavljen izveštaj o društveno-odgovornom

poslovanju banke – 2009. godine kao zasebno iz-danje (za prethodnu, 2008. godinu), prateći dinamiku izdavanja Godišnjeg finansijskog izveštaja.

● Prethodni Izveštaj o društveno-odgovornom po-slovanju – za 2012. godinu, koji je objavljen 2013. go-dine, prvi put je bio integralni deo Godišnjeg izveštaja.

● Metodologija izveštavanja – Izveštaj za 2012. godinu prvi put urađen prema međunarodno priznatoj Glo-balnoj metodologiji za izveštavanje (Global Reporting Initiative – GRI), prema kojoj je ispunjen B nivo izve-štavanja, sa potpuno ispunjena 24 osnovna indikato-ra – 18 ključnih i šest dodatnih.

● Izveštaj o društveno-odgovornom poslovanju za 2013. godinu proširen je dodatnim brojem osnov-nih GRI indikatora, a sadrži i indikatore iz sektorskog dodatka za finansijski sektor. Takođe, Izveštaj je inte-gralni deo Godišnjeg izveštaja banke, što je u skladu sa zakonskim predlogom Evropske komisije po kojem velike kompanije imaju obavezu da pored finansijskih izveštavaju i po nefinansijskim parametrima. Ovaj, kao i svi prethodni izveštaji dostupni su svim zainteresova-nim stranama na veb-stranici Banke www.eurobank.rs/doprinos zajednici. Finansijski i ekonomski pokaza-telji predstavljaju deo Godišnjeg finansijskog izveštaja Eurobank, u celosti na stranama 29–81. Izveštaj se odnosi na Eurobank a.d. Beograd, a ne uključuje pove-zane kompanije ERB Leasing i ERB Property Services. U skladu s težnjom proširivanja granica izveštavanja, Banka je u ovogodišnjem izveštaju, kao i u svojim DOP aktivnostima više pažnje posvetila svom dobavljač-kom lancu i uticajima koje poslovanje naših dobavljača ima na prirodno i društveno okruženje.

● Globalni dogovor Ujedinjenih nacija i Global Repor-ting Initiative sklopile su strateški sporazum kojim se kompanijama na globalnom nivou obezbeđuje glo-balno prihvaćen i integrisan okvir za implementaciju principa i izveštaja o održivosti. Izveštaj o održivosti Eurobank koncipiran je na osnovu Globalne metodo-logije za izveštavanje (GRI) i prihvaćen kao Izveštaj o napretku globalnog dogovora. Banka prihvata, podr-žava i promoviše u svakodnevnom radu Deset prin-cipa Globalnog dogovora iz oblasti zaštite ljudskih i radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije.

Kako bi se zainteresovanim stranama osigurao jasan uvid u stepen korišćenja GRI okvira u pripremi izveštaja, opredeljena su tri nivoa njegove primene (C, B i A nivo). Eurobank je samo-stalno odredila da 2013. godine ispunjava B nivo izveštavanja, sa ukupno 24 indikatora na koje je u izveštaju u potpunosti od-govoreno.

C C+ B B+ A A+

O

bave

zno Samostalno

određivanje nivoa

Iz

vešt

aj v

erifi

kova

o ek

ster

ni iz

vor

✓

Iz

vešt

aj v

erifi

kova

o ek

ster

ni iz

vor

Iz

vešt

aj v

erifi

kova

o ek

ster

ni iz

vor

D

obro

voljn

o

Proverila treća strana

Proverio GRI


38

■ OSOBA ZA KONTAKT U VEZI S IZVEŠTAJEM O ODRŽIVOSTI:

Ime i prezime: Milena Stupar, specijalista za DOP, Sektor korpo-rativnih komunikacijaTelefon: 011/3082–863Mail: [email protected]

Za izveštavanje o svakoj pojedinačnoj ključnoj DOP oblasti primenjeni su GRI principi uravnoteženosti, uporedivosti, pot-punosti, jasnosti, kao i blagovremenosti. Takođe, sadržajno i konceptualno izveštaj obuhvata naš odnos sa svim zaintere-sovanim stranama, pa smo stoga želeli da Izveštaj bude jasan, pregledan i lako dostupan, i da informacije sadržane u njemu budu tačne, verodostojne i uporedive. Banka je za različite obla-sti razvila specifične mehanizme praćenja, a za sve podatke (in-dikatore ili kvantitivne podatke) tehnike prikupljanja podataka/praćenja/merenja navedene su uz dati indikator.

■ ODNOSI SA STEJKHOLDERIMAStejkholderi su sve zainteresovane strane (pojedinci, grupe ili organizacije) koje utiču na/trpe uticaj od Eurobank i njenog poslovanja.

Eurobank se trudi da aktivno konsultuje svoje stejkholdere u procesu donošenja strateških odluka. Koristimo različite me-tode njihovog uključivanja, kao deo svojih redovnih aktivnosti, pomoću kojih prikupljamo mišljenja korisna za donošenje od-luka, u formi ispitivanja javnog mnjenja, istraživanja o zado-voljstvu klijenata, učešćem u radu organa lokalne zajednice i poslovnim udruženjima, te intenzivnom internom komunikaci-jom sa zaposlenima.

Mapa ključnih stejkholdera predstavlja sastavni deo ovog izveštaja.


39


40

NAšI KLJUČNI STEJKHOLDERI

ZAPOSLENI KLIJENTI AKCIONARI I INVESTITORI DRŽAVNE INSTITUCIJE LOKALNA ZAJEDNICA POSLOVNA ZAJEDNICA MEDIJI CIVILNI SEKTOR

Izvršni odbor i menadžment banke Fizička lica Manjinski Institucije državne uprave Poslovne asocijacije i udruženja Nacionalni Nevladine organizacije

Zaposleni u poslovnoj mreži Pravna lica – mala i srednja preduzeća i veliki klijenti Većinski Ministarstva Regionalne privredne komore Dobavljači Lokalni Neprofitne organizacije

Ostali zaposleni Regulatorna tela Poslovni partneri

Sindikat Lokalne samouprave

KANALI KOMUNIKACIJE

Interne novine Euro NEWS (3 izdanja tokom 2013.), u kojima su zastupljene aktuelne teme, predstavljanje sektora/odeljenja, društveno-odgovorni projekti, profesionalni razvoj zaposlenih, aktuelni proizvodi i usluge, inicijative banke, hobi zaposlenih itd.

Korisnički servis EuroPHONE 0800 11 4444; imejl adresa [email protected], internet prezentacija Banke www.eurobank.rs, poslovna mreža Banke

Veb–prezentacija Banke Sastanci i konsultacije Sastanci i konsultacije Sastanci i konsultacije Konferencije za medije Sastanci i kosultacije

Interni portal Euro PORT, koji sadrži aktuelne politike, procedure, organizacionu šemu, kalendar važnih dogadjaja, konkurse za posao, specijalne ponude za zaposlene, i druge bitne informacije

Korporativni Fejsbuk i Tviter profili Godišnji izveštaj Banke Konferencije Saopštenja za javnost, intervjui, PR tekstovi

Obrazac za donacije i spon-zorstva na veb-stranici www.eurobank.rs/doprinoszajednici

Korporativni profili Fejsbuk i Tviter Služba za odnose sa klijentima Redovni sastanci Služba korporativnih komunikacija

Elektronska pisma i video-poruke najvišeg menadžmenta Banke o novim imenovanjima, organizacionim promenama, strategiji, finansijskim rezul-tatima, društveno-odgovornim aktivnostima i reklamnim kampanjama

Redovni sektorski sastanci

NAČIN UKLJUČIVANJA

Redovni sastanci i direktni dijalog sa rukovodstvom banke Anketa odeljenja za brigu o klijentima Koliko smo usmereni na pružanje kvalitetne usluge

Sednice Skupštine Banke Sastanci i konsultacije Procedura za dona-cije i sponzorstva

Aktivno učešće u radnim grupama i odbori-ma različitih udruženja AmcHam, Helensko poslovno udruženje, Forum poslovnih lidera, Udruženje banaka Srbije, UNDP i sl.

Istraživanje o zadovoljstvu saradnjom sa Eurobank i predlozi za poboljšanje

Partnerstva na razli-čitim projektima

Ambasadori Eurobank – Priznanja za najbolje zaposlene u poslovnoj mreži u različitim kategorijama

Istraživanje zadovoljstva klijenata Sporazumi o saradnji Tenderski zahtevi za dobavljače Direktan kontakt sa službom korporativnih komunikacija

Dobre ideje za dobro poslovanje – Idea box platforma na portalu, gde zaposleni predlažu ideje za unapređenje poslovanja, koje se razmatraju, a najbolje implementiraju

Klijenti koji koriste MasterCard karticu „Veliko srce“ direktno doprinose rekonstrukciji igrališta u državnim vrtićima širom Srbije (1% od svake transakcije se odvaja u te namene)

Učešće u radu odbora Regionalnih komora

Volonterizam (učešće u volonterskoj akciji Naš Beograd sakupljanje knjiga za biblioteke, odeće za najugroženije)

Druženja sa korporativnim klijentima i klijentima Personalnog bankarstva (ekskluzivna izvođenja predstava, Predavanja o Očuvanju zdravlja i zdravstvene prevencije u saradnji sa klinikom Bel Medic)

Program društvene odgovornosti Investiramo u evropske vrednosti

Učešće u sportskim takmičenjima

OČEKIVANJA PREMA BANCI

Sprovođenje predloga i inicijativa Osnažvanje okvira podrške Transparentne prakse upravljanja Podrška programima Vlade za unapređenje ekonomije i poslovne klime

Produbljivanje partnerstva kroz ulaganja u razvoj lokalnih zajednica

Transparentan izbor i komu-nikacija sa dobavljačima

Pravovremeno dostavljanje informacija

Aktivan angažman na promociji društvene odgovornosti

Razvijanje motivisanosti i zadovoljstva Pravovremene, tačne i dostupne informacije o proizvodima i uslugama

Promocija volonterizma

Unapređenje interne komunikacije Odgovorno oglašavanje


41

NAšI KLJUČNI STEJKHOLDERI

ZAPOSLENI KLIJENTI AKCIONARI I INVESTITORI DRŽAVNE INSTITUCIJE LOKALNA ZAJEDNICA POSLOVNA ZAJEDNICA MEDIJI CIVILNI SEKTOR

Izvršni odbor i menadžment banke Fizička lica Manjinski Institucije državne uprave Poslovne asocijacije i udruženja Nacionalni Nevladine organizacije

Zaposleni u poslovnoj mreži Pravna lica – mala i srednja preduzeća i veliki klijenti Većinski Ministarstva Regionalne privredne komore Dobavljači Lokalni Neprofitne organizacije

Ostali zaposleni Regulatorna tela Poslovni partneri

Sindikat Lokalne samouprave

KANALI KOMUNIKACIJE

Interne novine Euro NEWS (3 izdanja tokom 2013.), u kojima su zastupljene aktuelne teme, predstavljanje sektora/odeljenja, društveno-odgovorni projekti, profesionalni razvoj zaposlenih, aktuelni proizvodi i usluge, inicijative banke, hobi zaposlenih itd.

Korisnički servis EuroPHONE 0800 11 4444; imejl adresa [email protected], internet prezentacija Banke www.eurobank.rs, poslovna mreža Banke

Veb–prezentacija Banke Sastanci i konsultacije Sastanci i konsultacije Sastanci i konsultacije Konferencije za medije Sastanci i kosultacije

Interni portal Euro PORT, koji sadrži aktuelne politike, procedure, organizacionu šemu, kalendar važnih dogadjaja, konkurse za posao, specijalne ponude za zaposlene, i druge bitne informacije

Korporativni Fejsbuk i Tviter profili Godišnji izveštaj Banke Konferencije Saopštenja za javnost, intervjui, PR tekstovi

Obrazac za donacije i spon-zorstva na veb-stranici www.eurobank.rs/doprinoszajednici

Korporativni profili Fejsbuk i Tviter Služba za odnose sa klijentima Redovni sastanci Služba korporativnih komunikacija

Elektronska pisma i video-poruke najvišeg menadžmenta Banke o novim imenovanjima, organizacionim promenama, strategiji, finansijskim rezul-tatima, društveno-odgovornim aktivnostima i reklamnim kampanjama

Redovni sektorski sastanci

NAČIN UKLJUČIVANJA

Redovni sastanci i direktni dijalog sa rukovodstvom banke Anketa odeljenja za brigu o klijentima Koliko smo usmereni na pružanje kvalitetne usluge

Sednice Skupštine Banke Sastanci i konsultacije Procedura za dona-cije i sponzorstva

Aktivno učešće u radnim grupama i odbori-ma različitih udruženja AmcHam, Helensko poslovno udruženje, Forum poslovnih lidera, Udruženje banaka Srbije, UNDP i sl.

Istraživanje o zadovoljstvu saradnjom sa Eurobank i predlozi za poboljšanje

Partnerstva na razli-čitim projektima

Ambasadori Eurobank – Priznanja za najbolje zaposlene u poslovnoj mreži u različitim kategorijama

Istraživanje zadovoljstva klijenata Sporazumi o saradnji Tenderski zahtevi za dobavljače Direktan kontakt sa službom korporativnih komunikacija

Dobre ideje za dobro poslovanje – Idea box platforma na portalu, gde zaposleni predlažu ideje za unapređenje poslovanja, koje se razmatraju, a najbolje implementiraju

Klijenti koji koriste MasterCard karticu „Veliko srce“ direktno doprinose rekonstrukciji igrališta u državnim vrtićima širom Srbije (1% od svake transakcije se odvaja u te namene)

Učešće u radu odbora Regionalnih komora

Volonterizam (učešće u volonterskoj akciji Naš Beograd sakupljanje knjiga za biblioteke, odeće za najugroženije)

Druženja sa korporativnim klijentima i klijentima Personalnog bankarstva (ekskluzivna izvođenja predstava, Predavanja o Očuvanju zdravlja i zdravstvene prevencije u saradnji sa klinikom Bel Medic)

Program društvene odgovornosti Investiramo u evropske vrednosti

Učešće u sportskim takmičenjima

OČEKIVANJA PREMA BANCI

Sprovođenje predloga i inicijativa Osnažvanje okvira podrške Transparentne prakse upravljanja Podrška programima Vlade za unapređenje ekonomije i poslovne klime

Produbljivanje partnerstva kroz ulaganja u razvoj lokalnih zajednica

Transparentan izbor i komu-nikacija sa dobavljačima

Pravovremeno dostavljanje informacija

Aktivan angažman na promociji društvene odgovornosti

Razvijanje motivisanosti i zadovoljstva Pravovremene, tačne i dostupne informacije o proizvodima i uslugama

Promocija volonterizma

Unapređenje interne komunikacije Odgovorno oglašavanje


42

KORPORATIVNO UPRAVLJANJE


43

Efektivno i održivo upravljanje predstavlja važan deo korpo-rativnog identiteta i vrednosti Eurobank Grupe i svih njenih podružnica, gde su transparentnost i odgovornost među os-novnim postulatima poslovanja koji u krajnjoj instanci štite in-terese i prava akcionara.

Odgovorno rukovođenje i kontrola poslovanja Eurobank a.d. (u daljem tekstu: Banka) obezbeđuju se primenom dobrih praksi korporativnog upravljanja, koje, između ostalog, obuhvataju sledeće aspekte: etičko poslovanje, zdravu i stabilnu poslovnu praksu, pravovremeno i tačno finansijsko izveštavanje, uskla-đenost sa zakonima zemlje i smernicama Grupe, zaštitu in-teresa svih zainteresovanih strana, i to zahvaljujući održivom sistemu upravljanja rizicima, adekvatnom programu nagrađi-vanja i promociji ljudskog talenta.

Banka poštuje najviše standarde poslovanja i poslovnog ponaša-nja, a oni se zasnivaju na principima zdravog korporativnog upravljanja i pravilima utvrđenim od strane lokalnih regulatornih tela i naše bankarske grupe. Posebna pažnja je usmerena na usaglaše-nost sa regulatornim propisima i odredbama lokalnih supervizora, kao i na grupne smernice i pravila, u sveprisutnom prilagođavanju najboljim upravljačkim i poslovnim praksama Europske unije.

Upravni odbor Banke, uz pomoć službe za korporativno upravljanje, stalno nastoji da unapredi i razradi upravljačke procese, strukture i politike Banke, kako bi se se osigurala usklađenost sa zakonima i propisima, i obezbedio transparentan proces donošenja odluka i odgovornosti i razvila korporativna kultura utemeljena na zdravoj poslovnoj etici koja je vođena interesima akcionara i šire zajednice.

Kontrolne funkcije Banke, kao i ostale pomoćne jedinice omo-gućavaju nesmetanu primenu najboljih poslovnih praksi i pre-poruka za stalno poboljšanje vodeći računa o:

● usaglašenosti sa zakonima i propisima,● jasnim linijama upravljanja i nadležnostima,● transparentnosti i odgovornosti,● pravovremenom objavljivanju značajnih informacija

i podataka, i● efikasnoj saradnji i komunikaciji sa svim zaintereso-

vanim stranama.

Temelj sveukupne organizacione strukture i upravljanja Banka uspostavlja kroz Priručnik o internom upravljanju. Kodeks ponašanja Banke objedinjuje kako osetljiva, tako i opšta pra-vila i smernice etičkog poslovanja, a Politika sukoba interesa reguliše sprečavanje sukoba interesa i pravila obavljanja lič-nih transakcija, koji se podjednako odnose i primenjuju na sve zaposlene i rukovodstvo. Politika izveštavanja o neetičkom ponašanju dodatno ojačava okvir sistema internih kontrola i upravljanja rizikom od prevare, kao i nultu toleranciju uprave za bilo kakve prevarne radnje zaposlenih i saradnika.

Kada je reč o korupciji, Banka reguliše ovu oblast politikama i procedurama, kao što su npr. AML politika za spečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, Politika sprečavanja, davanja i pri-manja mita, pomenuta Politika sukoba interesa, a banka je i pot-pisnica uN Global Compact deklaracije za borbu protiv korupcije.

Banka je usaglašena sa lokalno propisanim modelom uprav-ljanja koji utvrđuje nacionalni bankarski regulator – Narodna banka Srbije, u Zakonu o bankama.

Banka nastoji da obezbedi balansiran i održivi rast svojih po-slovnih aktivnosti, istovremeno ostvarujući odnos uzajamnog poverenja sa zajednicom u kojoj posluje.

■ UPRAVLJAČKA STRUKTURA, MANDAT I SASTAV UPRAVLJAČKIH TELA

Upravljačka tela Banke su Upravni odbor i Izvršni odbor, a naj-više telo banke je Skupština, koju čine akcionari Banke. Proce-nat žena rukovodilaca Banke iznosi 35,3%.

Skupština Banke imenuje članove Upravnog odbora (sastav upravljačkih tela i pododbora dat je u zasebnoj tabeli, str. 46) u skladu sa lokalnim zakonskim propisima. Mandat članova Upravnog odbora traje četiri godine u skladu sa internim ak-tima, koji se može ponoviti nakon isteka. Članovi Upravnog odbora imaju dobru poslovnu reputaciju, bogato iskustvo u oblasti finansija, i odgovarajuće kvalifikacije u skladu sa pro-pisima Narodne banke Srbije. Upravni odbor Banke sastaje se najmanje kvartalno, a po potrebi i češće. Jedna od najvažnijih dužnosti Upravnog odbora jeste da obezbedi da su aktivnosti Banke usaglašene sa zakonima, propisima i aktima Narodne banke Srbije, kao i unutrašnjim aktima Banke. Upravni odbor

KORPORATIVNO UPRAVLJANJE


44

je i unutrašnjoj kontroli u Banci odgovoran za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima.

Upravni odbor se sastoji od sedam članova, uključujući i predsed-nika, a od toga su tri neizvršni nezavisni članovi. U 2013. godini Upravni odbor Banke održao je ukupno deset sednica. Među naj-važnijim temama u kontekstu strateških i poslovnih odluka bile su: redovno praćenje finansijskog učinka i pozicije Banke, stra-teške i poslovne inicijative, usaglašenost poslovanja sa novim zakonima, razmatranje pitanja iz domena upravljanja rizicima, usklađenosti poslovanja i revizije, razmatranje rada pododbora Upravnog odbora, harmonizacije i implementacije Bazel II okvi-ra, kao i redovna revizija politika i procedura iz domena primene Bazel II okvira i internih kontrola.

Jasan okvir upravljanja i nezavisnost pri obavljanju svojih duž-nosti Upravni odbor postiže putem adekvatnog sastava i ek-spertskog znanja svojih članova, pri čemu članovi Upravnog odbora ne mogu biti članovi Izvršnog odbora, i obratno.

Postoji pet specijalizovanih pododbora Upravnog odbora: Odbor za praćenje poslovanja, tj. Odbor za reviziju, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), Odbor za rizike, Kreditni odbor i Od-bor za naknade. Oni pomažu Upravnom odboru u sprovođenju njegovih aktivnosti iz domena nadzora, upravljanja finansijama i rizicima, unutrašnje kontrole i korporativnog upravljanja, a u skladu sa lokalnim zakonskim okvirom, unutrašnjim aktima Banke i politikama i smernicama Eurobank Grupe.

Izvršni odbor Banke, kao upravljački organ kojeg imenuje Upravni odbor, sastoji se od sedam članova, uključujući i pred-sednika. Od sedam članova Izvršnog odbora, dva člana su žene (28,6%), a pet članova su muškarci (71,4%). Izvršni odbor se sastaje jednom nedeljno i kada se za tim ukaže potreba. Prošle godine održano je ukupno 48 sednica Izvršnog odbora. Osnov-ne nadležnosti Izvršnog odbora jeste da nadzire svakodnevne poslovne aktivnosti Banke, da primenjuje i izvršava odluke Upravnog odbora i Skupštine Banke, kao i da obezbedi da uku-pna organizacija Banke adekvatno podržava poslovnu strategi-ju i ciljeve Banke.

Izvršni odbor, takođe, imenuje svoje funkcionalne pododbore ili komitete koji mu pomažu pri vršenju dužnosti na raznim

poslovnim poljima. Ukupno postoji devet pododbora koji su posvećeni stručnom razmatranju pitanja iz domena upravlja-nja rizicima, usklađenosti poslovanja po pitanju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, praćenja pitanja vezanih za zaposlene, informacionih tehnologija, operativnih poslova i nabavke, uvođenja novih proizvoda i usluga.

Dužnosti i odgovornosti prethodno navedenih odbora su određeni zasebnim pravilima poslovanja i opisima dužnosti koje usvajaju upravljačka tela koja ih imenuju. Ova pravila poslovanja ažuriraju se blagovremeno. Primenjuju se i prate jednogodišnji izveštaji o samooceni rada ključnih odbora, sa ciljem identifikacije i unapređenja optimalnog nivoa uskla-đenosti sa regulatornim okvirom i obezbeđivanja adekva-tanog sistema unutrašnje kontrole i kulture korporativnog upravljanja.

■ SISTEM UNUTRAŠNJIH KONTROLA I UPRAVLJANJA RIZICIMA

Sistem unutrašnjih kontrola Banke, pored upravljačkih tela, uk-ljučuje i funkciju kontrole usklađenosti poslovanja (Complian-ce) i funkciju unutrašnje revizije, obe nezavisne u svom radu i odgovorne upravljačkim telima Banke, kao i Odboru za reviziju, koji pomaže Upravnom odboru u vršenju nadzora, i relevan-tnim nivoima Eurobank Grupe.

Banka primenjuje sveobuhvatan pristup upravljanja rizicima kroz strategije, politike, procedure, instrukcije i druga interna akta kojima se definišu principi upravljanja rizicima, metode i mehanizmi za identifikaciju, praćenje, merenje, izveštavanje i ublažavanje potencijalnih rizika. Upravljanje rizicima je pred-met redovnog praćenja Izvršnog odbora, Upravnog odbora, Odbora za rizike i Odbora za reviziju Banke (više informacija o upravljanju rizicima na str. 17).

■ POVEZANOST NADOKNADA I REZULTATAPolitika zarada i ostalih primanja Banke predstavlja sastavni deo dobrog korporativnog upravljanja, definisana u skladu sa operativnim modelom i poslovnom strategijom Banke, kao i strategijom za upravljanje rizicima Banke, čije je osnovno na-čelo da uskladi pojedinačne ciljeve zaposlenih sa dugoročnim poslovnim ciljevima i strategijom Banke, kao i dugoročnim stvaranjem vrednosti za akcionare i sve stejkholdere.


45

Nadoknade imaju značajnu ulogu u privlačenju i zadržavanju ljudskog talenta čiji je učinak i doprinos u ukupnom rezultatu Banke od izuzetne važnosti. Mehanizmi naknada uključuju prin-cipe koji uzimaju u obzir veštine zaposlenih i performanse, dok istovremeno podržavaju dugoročne poslovne ciljeve. Ukupna za-rada zaposlenih sastoji se od fiksne i promenljive komponente.

Politika zarada i ostalih primanja Banke podstiče razumno i oprezno preuzimanje rizika, a sistem naknada zaposlenih zasni-va se na ostvarenju poslovnih ciljeva i simetričan je (tj. ukupan fond promenljive komponente zarade određuje se u skladu sa ostvarenjem poslovnih ciljeva i predviđa bonus–malus princip).

Politika Banke primenjuje se na sve zaposlene u Banci. Nakna-de određenih kategorija zaposlenih odobrava Upravni odbor, na predlog Odbora za naknade, a nakon ratifikacije od strane Odbo-ra za naknade Eurobank Grupe i Nadzornog odbora za naknade Eurobank Grupe.

Upravni odbor priprema i podnosi Skupštini predlog o nakna-dama svojih nezavisnih članova za njihovo angažovanje i nakon predloga Nadzornog odbora za naknade Eurobank Grupe. Ovaj predlog je pripremljen na osnovu Politike Banke i najboljih ban-karskih praksi, na način koji uzima u obzir posvećeno vreme i učinak članova Upravnog odbora.

■ UPRAVLJANJE ODRŽIVOŠĆUMisija i vizija Banke uključuju principe društvene odgovornosti. Banka definiše principe društveno-odgovornog poslovanja (DOP) i glavne pravce delovanja u DOP strategiji, koja predstavlja sastavni deo strategije korporativnih komunikacija. Za implementaciju DOP aktivnosti zadužen je Sektor za marketing i korporativne komuni-kacije, koji odgovara direktno predsedniku Izvršnog odbora Banke, a po potrebi izveštava Upravni odbor Banke o planiranom strateš-kom pristupu u oblasti društveno-odgovornog poslovanja.

U ovim izazovnim vremenima rukovodstvo Banke nastaviće sa razvojem i praćenjem najboljih praksi, kao i daljim osnaživanjem struktura i veština, kako bi omogućilo postizanje zacrtanih cilje-va, praćenje rezultata i njihovu dugoročnu održivost.

Banka će i u narednom periodu nastojati da dodatno ojača struk-ture i okvire upravljanja kako bi osigurala strateško upravljanje,

nastavila razvoj i praćenje najboljih praksi i postavila što mer-ljivije ciljeve, sa posebnom brigom i pažnjom za najviši interes zaposlenih, akcionara i zainteresovanih strana.

■ OSTVARENO U 2013. GODINI:● zaštita interesa svih zainteresovanih strana pu-

tem prudencijalnog sistema upravljanja rizicima● odgovorno rukovođenje i pravovremeno i tačno

finansijsko izveštavanje, i● etičko poslovanje i društvena odgovornost ka

svim zainteresovanim stranama.

■ CILJEVI U 2014. GODINI:● očuvanje i unapređenje sveukupnog okvira kor-

porativnog upravljanja● dalje unapređenje okvira unutrašnjih kontrola i

upravljanja rizicima● dalje jačanje odnosa među upravljačkim telima i

njihovim stručnim/funkcionalnim pod-odborima, i● dalji razvoj različitih oblika komunikacije zaposle-

nih sa upravljačkim telima i akcionarima banke.


46

Upravni odbor

Izvršni odbor

Odbor za reviziju

Odbor za rizike

Kreditni odbor

ALCO Odbor za naknade

Neizvršni direktori

A. Hassiotis* Predsednik x Predsedavajući

S. Ioannou x

N. Aliprantis x

G. Pentaliotis Predsedavajući

V. Gkioulmpaxiotis x

A. Nikolaou Predsedavajući

Nezavisni i neizvršni

T. Karakasis x x x

A. Tsichrintzis x x x

S. Slović x

I. Vujačić x

L. Scaramanga Predsedavajuća

Izvršni direktori

F. Karamanolis Predsednik x x

S. Pavlović x x

V. Zečević x

G. Michalakopoulos x

N. Strugarević x

A. Chatzistamatiou x x x

P. Janković x x x x

A. Bursać x

* Postao član i predsednik u januaru 2014. godine.


47


48

RADNO OKRUŽENJE


49

RADNO OKRUŽENJE

Globalni trendovi u toku 2013. godine u oblasti bankarstva doneli su nastavak procesa prilagođavanja novim uslovima i izazovima na tržištu. Za postizanje uspeha u poslovanju, od ključnog zna-čaja jeste doprinos svih zaposlenih. Eurobank Grupa je od svog osnivanja kao jedan od osnovnih prioriteta odredila unapređe-nje ljudskih resursa i, u skladu s tim, u 2013. godini nastavila sa selekcijom kadrova visokog nivoa, razvojem, obukom, ocenji-vanjem i nagrađivanjem zaposlenih. Pored navedenih aspeka-ta, rad Sektora za upravljanje ljudskim resursima odnosi se i na pitanja kompenzacije i beneficija za zaposlene, administracije i regulative iz oblasti radnih odnosa, kao i interne komunikacije.

■ JEDNAKE MOGUĆNOSTI PRI ZAPOŠLJAVANJUOdgovorne prakse zapošljavanjaEurobank ima jasne procedure koje se primenjuju prilikom za-pošljavanja i napredovanja zaposlenih. Jednake mogućnosti zapošljavanja svim licima za bilo koju poziciju u okviru Banke garantovane su Politikom i procedurom zapošljavanja, sa čime su svi rukovodioci upoznati.

Ukupan broj zaposlenih u Eurobank u 2013. godini iznosio je 1.491. Prosek godina zaposlenih u Eurobank u 2013. godini izno-si 40, od kojih je 8,5% mlađe od 30 godina, 75, 52% mlađe od 50 godina, dok je 16,02% iznad starosti od 50 godina. U poređenju s prethodnom godinom razlike su male: do 30 godina starosti bilo je 5,5% zaposlenih, do 50 godina 77%, a starijih od 50 godina 17,5%. Starosna struktura članova Izvršnog odbora Banke je u skladu s prosečnim godinama zaposlenih Banke, sto odsto čla-nova je između 30 i 50 godina.

U skladu sa savremenim trendovima u oblasti pružanja finan-sijskih usluga, žene preovlađuju u odnosu na broj muškaraca zaposlenih u Banci – 68% žena i 32% muškaraca. Zastupljenost polova među rukovodstvom Banke izbalansirana je tako da se u višem menadžmentu nalazi 41% žena u odnosu na 59% muš-karaca, u srednjem menadžmentu 45% žena rukovodilaca u odnosu na 55% muskaraca, dok je raspodela među ostalim za-poslenima 70% žena i 30% muškaraca. Stručnost i profesionalni pristup poslovnim obavezama jesu ključni kriterijumi pri izboru novih zaposlenih.

Centrala Banke nalazi se u Beogradu, gde radi 65% zaposlenih. Pored Beograda, poslovanje je podeljeno u još tri regiona (Novi

Sad, Niš, Kragujevac), a ekspoziture se nalaze u 50 gradova ši-rom Srbije. Više od 99% zaposlenih čini domaće stanovništvo. Eurobank praktično zapošljava lokalnu radnu snagu, tako da u regionima (regionalnim centrima) radi isključivo lokalna radna snaga, a lokalno stanovništvo u okviru svojih organizacionih je-dinica, takođe, zauzima rukovodeće funkcije.

● Ukupan broj zaposlenih

Prema lokaciji (regionu) 2012. 2013.

Beograd 1.026 1.040

Kragujevac 150 146

Niš 139 148

Novi Sad 157 157

Prema polu 2012. 2013.

Žena 1.013 1.014

Muškaraca 459 477

Prema vrsti ugovora i tipu zaposlenja

2012. 2013.

Ugovori na određeno 125 129

Rukovodioci 110 113

Nerukovodioci 1.362 1.378


50

Struktura zaposlenih po regionima

Beograd Kragujevac Novi Sad Niš

2012. 2013. 2012. 2013. 2012. 2013. 2012. 2013.

Muškaraca 32% 33% 28% 26% 30% 30% 29% 30%

Žena 68% 67% 72% 74% 70% 70% 71% 70%

Zaposlenih na određeno vreme

9% 7% 15% 12% 11% 10% 18% 17%

Starosna struktura zaposlenih

2012. 2013.

Do 30 godina 206 196

30–40 750 768

40–50 279 283

50–60 222 229

Iznad 60 15 15

● Stopa fluktuacije zaposlenih

Fluktuacija 2012. 2013.

Stopa 4,17% 6,84%

Stopa fluktuacije izračunata je prema formuli: (broj zaposlenih koji su napustili kompaniju/prosečan broj zaposlenih u periodu izveštavanja) x 100.

Selekcija kadrovaU skladu s poslovnim potrebama u toku 2013. godine, Banka je ponudila određeni broj novih radnih mesta, sa ciljem da privu-če nove buduće kolege s kojima će ostvariti obostrano uspešan odnos. Osobine koje je Banka zahtevala od kandidata bile su: stručno znanje, timski duh, dinamičnost i spremnost za proces konstantnog usavršavanja.

Obrazovni profil kandidata je visok, tako da 57,8% čine kadrovi s višim i visokim obrazovanjem, 38,9% sa srednjom školom, dok magistraturu ima 3,3% novih zaposlenih.

U oblasti selekcije kadrova, Banka je nastavila saradnju s emi-nentnim fakultetima, bilo da su u pitanju lokalne, bilo međuna-rodne obrazovne institucije. Proces selekcije kadrova zasniva se na vrednostima Eurobank Grupe, dok kriterijumi za izbor obu-hvataju pismenu procenu, intervjue i psihometrijske metode.

Aktivnu saradnju Banka ima i s ostalim relevantnim instituci-jama, poput Udruženja banaka Srbije, Centra za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu i Akademije za bankarstvo i finansije. Pružajući mogućnost stručne prakse učenicima srednjih škola ekonomskog i pravnog usmerenja, Banka je omogućila budućim stručnjacima uvid u praktična znanja i na taj način olakšala njihov dalji izbor obrazovnih profila. Tokom 2013. godine na praksi je bio ukupno 21 učenik srednjih škola i student.

Godine 2013. Banka je svojim zaposlenima ponudila interne kon-kurse za otvorena radna mesta, čime su zaposleni ohrabreni da aktivno učestvuju u transferima između odeljenja ukoliko žele da promene sadržaj svog posla, da dalje razviju svoje veštine, kao i da svoju karijeru nastave u okviru Banke. Internim zapošljava-njem tokom 2013. godine popunjeno je 65% novootvorenih po-zicija u Banci, što je približno na istom nivou kao i 2012. godine, kada je interno popunjeno 68% novih pozicija.

■ RAZVOJ LJUDSKIH RESURSASistem procene dostignućaRezultati koje je Banka postigla ostvareni su pojedinačnim do-


51

prinosima, sposobnostima i naporima zaposlenih. Iz tog razloga dat je veliki značaj objektivnom procenjivanju doprinosa svakog zaposlenog. Proces evaluacije osmišljen je tako da omogući transparentno ocenjivanje i zasnovan je na jasno definisanim procedurama. Sistem procenjivanja odnosi se na nivo dostignu-tosti ciljeva, kao i kompetencija koje zaposleni ispoljava, gde objedinjeni kvantitativni i kvalitativni kriterijumi daju celovitu sliku dostignuća. Procena dostignuća vrši se za sve zaposlene (100% zaposlenih) koji su radili minimum tri meseca u godini na koju se procena odnosi. Svi zaposleni koji se nalaze u ulozi oce-njivača u procesu godišnje evaluacije prošli su obuku o primeni objektivnog ocenjivanja učinka zaposlenih, u skladu sa Politikom godišnjeg ocenjivanja. Takođe, sastavni deo ovog procesa je i de-finisanje oblasti razvoja u kojima je zaposlenom potrebno obe- zbediti dalju obuku i usavršavanje.

TreningObuka u Eurobank namenjena je svim zaposlenima i prilago-đena specifičnostima poslova koji se obavljaju u Banci. Pro-grami su osmišljeni tako da doprinose stalnom unapređenju znanja i veština u skladu s godišnjim planom obuka koji se kreira u saradnji sa svim sektorima Banke i u skladu s njiho-vim poslovnim potrebama. Obuke se zasnivaju na kombino-vanju teorijskog i praktičnog znanja, a u internim obukama učestvuju i kolege iz različitih sektora koji svoje znanje pre-nose polaznicima.

U cilju brzog i efikasnog uklapanja novih zaposlenih u radnu sredinu, uspostavljen je prilagodljiv uvodni program obuka (In-duction program), koji pokriva više tema u zavisnosti od prirode posla koji će novi zaposleni obavljati. Programi koji su jedinstveni su: osnove bankarskog poslovanja (General banking knowledge), osnovni principi rada sa klijentima (Customer service), veštine prodaje (Selling skills), obuke za rad u operativnim sistemima Banke (IT training) i specijalizovane obuke koje su propisane za-konskom regulativom, poput obuka iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

U toku 2013. godine udeo obuka koje se izvode putem interne-ta (e-learning) u odnosu na tradicionalne metode predavanja u učionicama ostao je isti u odnosu na prethodnu godinu. Kori-šćenjem ovakvih metoda, obuka je u kraćem roku bila dostupna svim zaposlenima, uz znatno smanjenje troškova. Neke redovne obuke koje su bile dostupne u elektronskoj formi su: sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kodeks ponašanja, proizvodi i procedure. Krajem godine, u formi elektronskog učenja, pokrenut je i program za podizanje svesti zaposlenih o rizicima od prevara i mehanizmima prevencije i rane detekcije prevarnih radnji i korupcije (Counter Fraud Training). Tokom 2013. godine obuku je prošlo 113 rukovodilaca i 173 šefa ekspozitura i njiho-vih zamenika. Nakon toga program je postavljen i za sve ostale zaposlene i do kraja godine njime je obuhvaćeno 296 kolega, što čini 25% od ukupnog broja zaposlenih. U 2014. godini nastavlja se sa ovim programom kako bi bili obuhvaćeni svi zaposleni. Vodeći se praksom odgovornog poslodavca koji vodi računa o svojim zaposlenima, a u skladu sa zakonskom regulativom Re-publike Srbije, uz pomoć eksternih stručnih predavača i instruk-tora, izvedene su obuke iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, i protivpožarne zaštite.

Procenat zaposlenih koji su pohađali barem jednu obuku u 2013. godini iznosi 88,93%, što je kao pokazatelj u očekivanim okvirima prošlogodišnjeg učinka od 94,77%. Održanjem istog broja e-le-arning sati kao i prethodne godine, ostvarena je mogućnost da više zaposlenih pohađa eksterne, specijalističke seminare, što je rezultiralo većim brojem izvedenih obuka u odnosu na prethod-nu godinu (129 u 2013. u odnosu na 105 u 2012. godini). Ukupan broj časova obuke iznosio je 15.552 sata, gde je ostvaren učinak od prosečnih 10,43 sata obuke po zaposlenom. Od ukupnog broja sati za obuke, 2.955 sati je provedeno u obuci rukovodećeg kadra,


52

što čini 19% ukupnog broja, dok je ostatak od 81% 12.597 sati pro-vedeno u obuci ostalih zaposlenih. U proseku, ostvaren je isti broj sati obuke za obe kategorije, gde je prosečno vreme u obuci za rukovodioce iznosilo 10,33 sata, a za zaposlene 10,45 sati. Harvard Business School programZahvaljujući rezultatima i činjenici da su dosadašnji polaznici ocenili program kao izuzetno koristan, 2013. godine nastavljena je saradnja s prestižnom obrazovnom institucijom Harvard Busi- ness School Publishing, koja je započeta 2008. godine. Program je pohađalo 27 polaznika i svi su uspešno završili teorijske module i sertifikacione testove. Program HBS je ove godine bio obogaćen novim modulom (Harvard Manage Mentor) i prilagođenim novim grupama polaznika i njihovim potrebama. Na raspolaganju im je bio bogat izbor naslova vodećih svetskih autora iz oblasti kao što su liderstvo, menadžerske veštine, koučing (coaching). Nakon uspešnog završetka programa svi polaznici dobijaju diplome sa sertifikatom Harvard Business School Publishing.

Specijalizovani seminariGodine 2013. nastavljena je praksa učestvovanja zaposlenih Eu-robank na specijalističkim seminarima i konferencijama koje organizuju strukovne organizacije poput Udruženja banaka Sr-bije i Akademije za bankarstvo i finansije. Uviđajući poslovne potrebe Sektora za korporativno bankarstvo organizovano je nekoliko obuka iz oblasti naprednih tehnika prodaje i pregovara-nja. Odredbom Narodne banke Srbije o obradi i praćenju tokova gotovog novca zaposleni iz Sektora poslovne mreže upućivani su na obuku NBS na teritoriji čitave Srbije.

Sertifikacioni programiU skladu s praksom Grupe, Eurobank pomaže svojim zapo-slenima u obezbeđivanju neophodnih sertifikata za obavljanje određenih vrsta poslova. Godine 2013. Banka je pokrila troškove obuke i sertifikata poput ACCA (Association of Chartered Certified Accountants), CIA (Certified Internal Auditor) i sertifikata koji su neophodni za kolege iz IT sektora, kao i kolege iz sektora finan-sija i kontrole.

■ ZADOVOLJSTVO ZAPOSLENIHPrava zaposlenihZaposlenima u Eurobank garantuje se pravo na udruživanje, bez diskriminacije po osnovu članstva u udruženjima ili sindikatu.


53

U Eurobank postoji sindikat koji je osnovan u martu 2011. i broji 500 članova. Eurobank kao poslodavac podržava njegovo aktivno i uspešno delovanje i održava redovnu komunikaciju s predstavnicima sindikata. Ideja koja vodi sindikalnu organi-zaciju Eurobank a.d. Beograd jeste da bude to mesto koje će pružiti podršku i pomoć svim kolegama. Takođe, predstavnici sindikata organizuju i dodatne aktivnosti poput organizacije putovanja, proslava, edukacija članova i sl. Do zaključivanja kolektivnog ugovora, prava zaposlenih regulisana su Pravil-nikom o radu.

Eurobank poštuje zakonske obaveze iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, i sprovodi adekvatne mere u cilju zaštite, kao što su, na primer: adekvatna obuka zaposlenih za bezbedan rad, obuka iz protivpožarne zaštite, obuka iz prve pomoći i redovna kontrola potencijalnih rizika u radnom okruženju. Eurobank ima donete dokumente Akt o bezbednosti i Akt o proceni rizika, kao i osobu zaduženu za poslove bezbednosti, o čemu su obavešteni svi zaposleni. Akt o proceni rizika formulisan je na osnovu Zako-na o bezbednosti i zdravlja na radu, koji je usaglašen s međuna-rodnim standardima tako da Banka posluje u skladu s njima iako ne poseduje OHSAS 18001 standard.

S obzirom na to da Aktom o proceni rizika nisu utvrđena mesta s povećanim rizikom u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, 2013. godine nije bilo smrtnih slučajeva povezanih s nesrećama na radu, niti profesionalnih oboljenja koja bi rezultirala dužim od-sustvom s posla. Ukupno je 2013. godine zabeleženo 17 povreda na radu, od čega se 14 povreda na radu odnosi na beogradske re-gione, dve povrede na region Niš i jedna povreda na radu u regio-nu Novi Sad. Usled pomenutih 17 povreda na radu 2013. godine, zaposleni su na bolovanju proveli ukupno 5.576 radnih sati. Svim zaposlenima koji su usled eventualnih povreda na radu ili u vezi s radom bili prinuđeni da odu na bolovanje, u periodu trajanja bolovanja isplaćen je pun iznos zarade, bez odbitka koji postoji kod drugih vrsta bolovanja.

Godine 2013. na nivou Banke 138 osoba koristilo je porodiljsko odsustvo. Svi slučajevi porodiljskog odsustva odnosili su se na koleginice (žene), a samo je jedan kolega (muškarac) koristio porodiljsko odsustvo 2013. godine. Svih 138 osoba (100%) na-kon završetka porodiljskog odsustva vratilo se na posao, i to na svoja radna mesta na kojima su bili i pre započinjanja odsustva.

■ BRIGA O ZAPOSLENIMAKompenzacije (novčane nadoknade) i ostale beneficijePolitika kompenzacije i beneficija zasnovana je na principima konkurentnosti i nagrađivanju prema dostignuću.

Kompenzacije zaposlenih u Eurobank čine fiksni deo i varijabilni deo tamo gde je to primenljivo. Fiksni deo određuje se na osnovu stručne spreme (obrazovnog nivoa) zaposlenog, pređašnjeg rad-nog iskustva i značaja pozicije na lokalnom tržištu rada. Varijabil-ni deo čine bonusi i nagrade za izvanredna dostignuća.

Kao odgovorni poslodavac, Banka nudi zaposlenima prava koja su malo iznad zakonskog minimuma.

Godine 2013. nastavljena je saradnja s renomiranom Opštom bolnicom bel Medic, gde je Banka omogućila svim zaposlenima besplatan sistematski pregled i, ukoliko je potrebno, dalje pre-glede za zaposlene i članove njihovih porodica uz posebne cene i popuste, sa ciljem očuvanja zdravlja i prevencije ozbiljnih obo-ljenja. Lekari opšte medicine i lekari specijalisti ove ustanove za zaposlene i klijente banke održali su dva seminara 2013. godine (u Beogradu i Novom Sada) o očuvanju zdravlja i zdravstvene prevencije. Takođe, u okviru internog magazina banke postoji sekcija Vodič za očuvanje zdravlja u kojoj zaposleni mogu pro-čitati preporuke i savete o pravilnoj ishrani, smanjenju stresa, značaju fizičke aktivnosti i slično, iako u banci ne postoje radna mesta za koja se može reći da je prepoznat visok rizik od ozbilj-nih oboljenja.

Takođe, svi zaposleni u Eurobank osigurani su u slučajevima operacije i/ili ozbiljnog oboljenja, u slučaju povrede i/ili trenutne ili trajne radne nesposobnosti i kod nesrećnih slučajeva u skladu s polisom osiguranja koju plaća Banka. Takođe, za decu zapo-slenih koji su preminuli isplaćuju se stipendije tokom redovnog školovanja, a omogućeno je i fleksibilno radno vreme u poseb-nim slučajevima (npr. zaposleni u centrali Banke u Beogradu, a čije je prebivalište van Beograda, imaju mogućnost da deo radne nedelje provedu u mestu stanovanja).

Žalbeni mehanizmiUkoliko zaposleni u Eurobank smatraju da imaju razloga za upućivanje žalbi, to mogu ostvariti regularnim postupcima koji su definisani ili zakonski (Zakon o sprečavanju zlostavljanja na


54

češći oblici volonterskih akcija, kao i korisni linkovi s detaljnim informacijama.

radu) ili internim politikama i procedurama – Politika izveštava-nja o neetičkom ponašanju, Procedura postupanja po prigovori-ma klijenata. Takođe, zaposleni su slobodni da se direktno obrate svom rukovodiocu ili predstavniku Sektora za ljudske resurse i iznesu bilo koju vrstu molbe ili žalbe, koja se rešava u skladu s iznetim sadržajem. Godine 2013. bila je podneta žalba u vezi s ljudskim pravima koja je bila neosnovana, dok ih 2012. godine nije bilo. Ni 2012. ni 2013. godine nije bilo žalbi naših zaposlenih u vezi sa diskriminacijom po osnovu rase, pola, vere i slično.

Interna komunikacija i uključivanje zaposlenih u CSR aktivnostiKvalitetna interna komunikacija u velikoj meri može doprineti povećanju motivisanosti i produktivnosti, osnova je dobrih od-nosa u organizaciji i održava odnos razumevanja između ru-kovodstva i zaposlenih. Ukoliko interna komunikacija pravilno funkcioniše, zaposleni su više posvećeni organizaciji i imaju iz-građen osećaj pripadnosti jer kompaniju doživljavaju kao svoju.

Jedan od osnovnih ciljeva interne komunikacije u Eurobank jeste da kod svih zaposlenih osnaži sliku Banke kao društve-no-odgovorne kompanije koja vodi računa o zaposlenima, kli-jentima, akcionarima i sredini u kojoj posluje. Putem različitih kanala komunikacije (Intraneta, internog časopisa euro News, imejla, radnog doručka, redovnog sektorskog sastanka), za-poslenima je omogućeno da saznaju i budu u toku sa svim aktuelnim dešavanjima, poslovnim odlukama i promenama u okviru Banke. Takođe, mogu da predlože ideje za unapre-đenje poslovanja, poboljšanje komunikacije uvođenjem novih kanala i sl.

Volonterizam zaposlenih je još jedan način na koji uključujemo zaposlene u društveno-odgovorne projekte koje banka sprovodi. Zaposleni su pokazali da imaju razumevanja za najugroženije i najosetljivije društvene grupe, tako da se su samoinicijativno organizovali i prikupljali igračke, odeću i neophodne potrepštine za Dom za nezbrinutu decu u Sremčici, a preko Udruženja Nada za decu učestvovali su u humanitarnoj akciji Srce za decu, koju je pokrenula blic fondacija, i volontirali na Kalemegadu u volonter-skoj akciji Naš beograd.

U internom magazinu euro News kroz edukativni tekst posebna pažnja posvećena je individualnom i korporativnom volontiranju. Sa ciljem da se ukaže na značaj volontiranja, prikazani su naj-

■ OSTVARENO U 2013. GODINI:● formiranje Corporate Communication/HR Cross

Functional tima koji je intenzivno radio na razvi-janju i primeni ideja vezanih za razvijanje motivi-sanosti i zadovoljstva zaposlenih. Ove aktivnosti uključivale su osnaživanje i obogaćivanje interne komunikacije na svim nivoima, uvođenje novih treninga, kao i približavanje radnog okruženja za-poslenima kroz aktivnosti koje promovišu radne, porodične i socijalne vrednosti.

■ CILJEVI U 2014. GODINI:● nastavak programa za podizanje svesti zaposlenih

o rizicima prevara i rane detekcije prevarnih radnji – Counter Fraud Training

● intenziviranje rada na sprovođenju kreativnih ideja i inicijativa zaposlenih od strane Cross Functional Tima – Tima za upravljanje promenama, Tima za poboljšanje poslovanja i Tima za razvoj ljudskih re-sursa i korporativne kulture.


55


56

NAŠI KLIJENTI


57

Eurobank, kao stabilna i sistemska banka koja uspešno posluje u Srbiji od 2003. sa širokom bazom klijenata od 500.000 fizičkih lica, kompanija svih veličina, preduzetnika i državnih institucija, stra-teški je orijentisana na izgradnju efikasne brige o klijentima. Eu-robank ulaže stalne napore kako bi omogućila klijentima prilago-đava i individualna rešenja, zadržala njihovo poverenje i posvetila se stvaranju i održavanju zdravih i dugotrajnih uzajamnih odnosa.

■ PROIZVODI I USLUGEZahvaljujući svojim raznovrsnim proizvodima i uslugama, Euro-bank pokušava da na najefikasniji i najbolji način odgovori na ra-zličite potrebe klijenata. Pored standardnih bankarskih proizvoda, poseban naglasak se stavlja na etičke proizvode. Naš zajednički cilj jeste da izgradimo partnerske odnose sa našim klijentima i pokušamo da pronađemo rešenje koje je najbolje za njih.

Podrška klijentima● Subvencionisani stambeni krediti – Stambeni kredi-

ti uz subvenciju države Srbije za mlade bračne parove i klijente koji do sada nisu posedovali nekretninu u svom vlasništvu.

● MasterCard kartica Veliko srce – Humanitarna kar-tica Eurobank i Fondacije Ana i Vlade Divac čijim kori-šćenjem klijenti banke pomažu rekonstrukciju dečjih igrališta u državnim obdaništima širom Srbije.

● Europlata Zlatne godine – Paket proizvoda za pen-zionere koji primaju penziju preko Eurobank. Sa tim paketom, penzioneri ostvaruju pravo na povoljnije kamate, tj. niže kamatne stope na kredite i kreditne kartice, i višu kamatu na štednju.

● Štednja za decu – Račun dečje štednje namenjen je onima koji u periodu odrastanja žele štednjom da planiraju i obezbede sigurnu budućnost svoje dece. Ovaj vid štednje nudi najpovoljniju kamatnu stopu s mesečnim pripisom kamate.

● Period mirovanja od 24 meseca – Za sve klijen-te koji iz objektivnih razloga ne mogu da otplaćuju svoje stambene kredite (smrt, bolest, gubitak po-sla i sl.).

● Eurobank je u 2013. godini ukinula sve naknade i dodatne troškove za račune za prikupljanje huma-nitarne pomoći kako humanitarnim organizacijama, tako i fizičkim licima.

Podrška privredi● Subvencionisani krediti za mala preduzeća i pre-

duzetnike – za finansiranje likvidnosti i obrtnih sred-stava s nižom kamatnom stopom.

■ BRIGA O KLIJENTIMAPružanje kvalitetne usluge je ključ za organizacioni uspeh, a zadovoljan korisnik direktno utiče na prihod i povećanje profi-tabilnosti. Eurobank je strateški orijentisana na pružanje kvali-tetne usluge klijentima i u potpunosti opredeljena ka građenju konkurentske prednosti na toj osnovi.

● Razvijena poslovna mreža – Usluge se pružaju sta-novništvu i firmama preko poslovne mreže od 102 ekspoziture i poslovnih centara širom Srbije, lociranih u 50 gradova.

● Posebno odeljenje u banci koje se bavi brigom o klijentima – Ovo odeljenje je odgovorno za procese i aktivnosti koje imaju uticaj na zadovoljstvo klijenata, a glavni cilj jeste postavljanje usluge ka klijentu na nivo koji će biti naša konkurentna prednost.

● Dostupnost proizvoda i usluga osobama s invali-ditetom – Kroz prilagođavanje svojih filijala i centrale Banke i uklanjanje fizičkih barijera, Eurobank konti-nuirano pruža podršku uključivanju osoba s invalidi-tetom u redovne životne i radne tokove čineći svoje objekte tako dostupnim za sve. Tri Eurobank ekspo-ziture u Beogradu, po jedna u Novom Sadu, Nišu i Zrenjaninu preuređene su i prilagođene za nesme-tano korišćenje osobama s invaliditetom. Poslovna centrala Banke u potpunosti je prilagođena u skladu s principima Dizajna za sve, tj. u skladu sa principi-ma Međunarodne konvencije UN za promovisanje i zaštitu prava i dostojanstva osoba s invaliditetom. Eurobank Centar dobitnik je sertifikata o inkluzivnosti koji dodeljuje Evropski institut za dizajn i invaliditet.

KLIJENTI


58

U sklopu dugogodišnje saradnje sa Centrom za ra-zvoj inkluzivog društva (CRID), Eurobank je sprovela stručnu obuku zaposlenih u filijalama o adekvatnom pristupu osobama s invaliditetom, kao i korišćenju odgovarajuće terminologije u ophođenju. Internet prezentacija Banke je, takođe, prilagođena osobama s invaliditetom u skladu s međunarodno priznatim Web Content Accessibility Guidelines.

● Projekat Vaše mišljenje nam je važno – Sveobu-hvatna platforma koja, u stvari, povezuje sve mreže i kanale za pružanje usluga i obezbeđuje klijentima jednostavan pristup i komunikaciju sa Bankom.

Kontakt centar – EuroPHONE Zvanična veb-prezentacija i imejl Banke –

www.eurobank.rs; [email protected]ža od 102 ekspoziture i centra za

rad s privredomEurobank Centar, Vuka Karadžića 10

● Anketa odeljenja za brigu o klijentima Koliko smo usmereni na pružanje kvalitetne usluge – Rezulta-ti istraživanja služe za definisanje akcionih planova posmatranih odeljenja, čije bi ispunjenje na visoko zadovoljavajućem nivou obezbedilo najviši mogući standard kada govorimo o pristupu koji se odnosi na brigu o klijentima.

● Personalno bankarstvo – U 84 filijale Eurobank (oko 75%) klijentima je na raspolaganju lični bankar, kao i specijalno obeležen prostor koji omogućava eksklu-zivno i diskretno usluživanje dobrostojećih klijenata. Lični bankari su isključivo odgovorni za usluživanje dobrostojećih klijenata i proaktivno ispunjavanje svih njihovih potreba.

■ UPRAVLJANJE PRIGOVORIMAPrigovori klijenata u Eurobank primaju se usmenim i pisa-nim putem, a procedura postupanja po prigovorima klijenata opisuje zadatke i aktivnosti potrebne za postupanje po prigo-vorima. Kanali za prijem prigovora su različiti: pošta, zvanični imejl Banke, korisnički centar, veb-stranica – briga o klijenti-ma, kao i ekspoziture Banke. U okviru projekta Vaše mišljenje

nam je važno Banka je obuhvatila sve kanale komunikacije koji klijentima omogućavaju da daju povratne informacije o proizvodima i uslugama. Takođe, putem posebnih formi koje su razvijene na veb-stranici banke, kao i posebnom imejlu, a svakako i putem socijalnih medija, klijenti imaju mogućnost da izraze svoje sugestije, upute pohvale, primedbe, predloge i zahteve koji se dalje predaju nadležnim službama za razma-tranje i rešavanje.

■ ALTERNATIVNI KANALI KOMUNIKACIJE● Elektronsko bankarstvo (e-B@nking) – Elektron-

sko bankarstvo je savremeni način komuniciranja klijenata sa svojom bankom. Bez odlaska u banku, brzo i jednostavno, klijent može obaviti sve predvi-đene transakcije.

● Elektronski izvod – Eurobank omogućava svojim klijentima da mesečni izvod po računu/kreditnoj kartici dobijaju na imejl i da se na taj način sma-njuju količine štampanih papira, kao i da se deluje odgovorno prema prirodi. Dvostranim štampanjem, digitalizacijom dokumenata i uvođenjem elektron-skog izvoda, smanjena je ukupna potrošnja papira za 23,49% u 2013. u poređenju s ukupnom potroš-njom papira u 2012. godini (za 12,26% smanjena je potrošnja papira u 2012. godini u odnosu na ukupnu potrošnju papira 2011. godine).

● Telefonsko bankarstvo – Servis koji klijentima omogućava da putem telefonskog razgovora sa operaterom kol-centra obavljaju transakcije i pri-stupaju informacijama o različitim proizvodima koje imaju u Banci.

● APS – Uređaj koji omogućava klijentima da otpla-ćuju rate kredita i kreditnih kartica, kao i da prenesu gotovinske uplate na tekući račun, bez čekanja u redovima.

● Zvanična Fejsbuk stranica koja predstavlja važan kanal u komunikaciji s klijentima, s osnovnim ci-ljem da se ostvari bliža veza s klijentima, kao i da se razvije jedinstvena platforma koja će pomoći Banci u daljem unapređenju svog imidža kao moderne, transparentne i ka klijentima orijentisane institucije.


59

Služba za odnose s klijentima po prijemu prigovora rasuđuje da li se radi o prigovoru, pitanju ili sugestiji i u zavisnosti od toga zahtev se dalje procesuira. Svi prigovori se evidentiraju u glavnu knjigu prigovora, a izrađuju se mesečni i tromesečni izvestaji za Izvršni odbor, kao i Narodnu banku Srbije. Klijent se u roku od 30 dana obaveštava o statusu njegovog prigovora, u skladu s načinom na koji je prigovor podnet. Takođe, sprovodi se tzv. Customer care klijenata koji su podneli prigovor Banci, kao i analiza zadovoljstva klijenta u vezi sa rešavanjem njego-vog prigovora. U ukupnom broju prigovora 2013. godine Eu-robank nije zabeležila nijedan prigovor klijenata koji se odnosi na kršenje ljudskih prava i diskriminaciju. Takođe, garantujući svojim klijentima sigurnost u procesu korišćenja podataka o ličnosti, koje su definisane Politikom o zaštiti podataka ličnosti, Eurobank nije imala žalbe klijenata, kao ni regulatornih ni dru-gih službenih tela u vezi s povredama privatnosti kupaca, ili gu-bitkom ličnih podataka o kupcu.

■ BROJ PRIGOVORA NA MESEČNOM NIVOU

■ UČEŠĆE U UKUPNOM BROJU PRIGOVORA – PO SEKTORIMA BANKE

■ NAČIN DOSTAVLJANJA PRIGOVORA

■ VREME POTREBNO ZA REŠAVANJE PRIGOVORA

■ ISTRAŽIVANJE ZADOVOLJSTVA KLIJENATA REZULTATI ISTRAŽIVANJA ZA 2013. GODINU

Metodologija istraživanja zadovoljstva klijenata Customer Satisfaction Survey u standardnom zahtevu podrazumeva kvantitativan metod analize – CATI metodologiju, telefonske intervjue s klijentima Banke uzrasta od 25 do 65 godina, kao i kontakte s klijentima iz konkurentnih banaka. Za istraživanje koje je Eurobank sprovela 2013. godine u saradnji s agencijom za istraživanje tržišta, korišćen je uzorak od 1.500 korisnika (1.000 korisnika Eurobank i 500 korisnika drugih banaka).

Prema rezultatima istraživanja, opšte zadovoljstvo klijenata proizvodima i uslugama Eurobank iznosi 76%, što je znatno viši rezultat nego 2011. godine, kada je iznosio 45%.Tačnije, 76% is-pitanika ocenilo je zadovoljstvo Bankom ocenama 4 i 5 (uglav-


60

nom zadovoljni i totalno zadovoljni). Dodatno, 22% ispitanika je zadovoljstvo uslugom ocenilo kao zadovoljavajuće, a samo 2% korisnika pokazalo je nezadovoljstvo Bankom u celini. Loyal-ty score Eurobank iznosi 78, što je, takođe, bolji rezultat nego 2011. godine (73,3).

Svi posebni aspekti koji su posmatrani navedenim istraživa-njem ocenjeni su, takođe, veoma dobro. Klijenti su generalno zadovoljni različitim aspektima i uslugama koje pruža Euro-bank:

● Najviši stepen zadovoljstva korisnika Banke izražen je u aspektu staff, tj. u aspektu zadovoljstva osobljem u ekspoziturama Banke, gde su visoko ocenjeni kompetentnost, pravovremenost pruženih informa-cija, dress code, dostupnost zaposlenih i njihova po-svećenost klijentu.

● Od maksimalnih 5, ljubaznost je zabeležila rezultat od 4,6, dok je vreme čekanja primećeno kao najslabije ocenjen aspekt, sa 4,3.

● Potom aspekt koji se izdvaja kao usluga s visokim nivoom zadovoljstva jeste interval slanja izvoda (4,4), učestalost slanja informacionih izveštaja (4,47), ja-snoća izvoda i kompletnost pisanih izvoda i potvrda koje se upućuju klijentima.

■ TRANSPARENTNO OGLAŠAVANJEMarketinške komunikacije u okviru Eurobank u potpunosti su usklađene sa Zakonom o oglašavanju, kao i sa Zakonom o za-štiti korisnika finansijskih usluga. Banka je usvojila sve prigo-vore iz izveštaja Narodne banke Srbije i korigovala sve nepra-vilnosti u kratkom roku.

Informacije o proizvodima i uslugama Banke dostupne su na veb-sajtu Banke. Eurobank je razvila interni dokument (Radna instrukcija) koji se odnosi na odgovorno oglašavanje i pred-stavlja etički standard i potvrdu da Banka posluje kao dobar korporativni subjekat. Njegovi standardi primenjivi su u svim vidovima marketinškog komuniciranja u spoljnoj javnosti, s posebnim akcentom na oglašavanju. U slučajevima kada oglasna poruka za depozite ili kredite sadrži kamatnu stopu ili

bilo koji numerički podatak koji se odnosi na cenu ili prihod, na reprezentativnom primeru se navode sledeće informacije: vrsta depozita ili kredita, ukupan iznos, visina i promenljivost godišnje nominalne kamatne stope, visina efektivne kamatne stope, period ugovora, troškovi koji padaju na teret korisnika. Eurobank nije imala nijedan slučaj nepridržavanja propisa u vezi s pružanjem informacija o proizvodu ili usluzi, kao i njiho-vom označavanju u 2013. godini.

Kancelarija za odnose sa klijentima (Client Relationship Of-fice, CRO) – blisko sarađuje sa Narodnom bankom Srbije (Cen-tar za zaštitu potrošača) kako bi se obezbedila transparentnost i objektivnost u upravljanju odnosima s klijentima Banke.

■ OSTVARENO U 2013. GODINI:● istraživanje zadovoljstva klijenata, i ● primena principa etičkog i odgovornog

oglašavanja.

■ CILJEVI U 2014. GODINI:● pristupačna i otvorena komunikacija s klijentima● uključivanje klijenata u DOP aktivnosti banke, i● sprovođenje novog talasa istraživanja Mystery

shopper.


61


62

DOBAVLJAČI


63

U skladu sa tenderskim zahtevom, od dobavljača se zahteva da prilikom podnošenja ponude dostave sledeće dokaze o odgo-vornom poslovanju:

● potvrdu da redovno isplaćuju zarade zaposlenima – uve-renje Poreske uprave koje obuhvata sve obaveze javnih prihoda koje administrira Poreska uprava, s obzirom na to da su istim obuhvaćene i redovne uplate poreza i do-prinosa po osnovu isplata zarada zaposlenima

● potvrdu da kompanija nije osuđivana po osnovu krše-nja Zakona o radu u poslednjih pet godina, na memo-randumu kompanije, i

● potvrdu da u proteklih 12 meseci kompanija nije ima-la nikakvih ozbiljnih negativnih događaja koji su uti-cali na reputaciju u vezi sa socijalnim i radnopravnim pitanjima, na memorandumu kompanije.

Svi dobavljači, podizvođači i poslovni partneri, ukupno 124 u 2013. godini prošli su proveru o usklađenosti sa ljudskim pravima, što je sastavni deo Zahteva za dostavu ponude na tenderima.

Eurobank primenjuje principe „zelene nabavke“ i koristi is-ključivo reciklirani FSC papir, a pri obnavljanju opreme kupuje aparate najviše energetske efikasnosti. Prednost, svakako, ima nabavka proizvoda koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu u odnosu na njihove ekvivalente.

■ SOCIJALNA PREDUZEĆA U LANCU NABAVKEEurobank kupuje određene proizvode od socijalnih preduzeća, čime ih uključuje u svoj lanac nabavke. Tako, na primer, već tre-ću godinu zaredom nabavlja sapune od socijalnog preduzeća BOIDEA koje poklanja svojim klijentima. Pored toga, u inter-nom magazinu euro News predstavljene su delatnosti različitih socijalnih preduzeća, kako bi se i internoj javnosti, tj. zaposleni-ma prikazali njihovi potencijali.

Eurobank neguje transparentne odnose sa svojim poslovnim partnerima i dobavljačima, postavlja transparentne uslove ten-dera i obezbeđuje ravnopravan tretman svih učesnika u skla-du sa usvojenom Politikom nabavke, koja je usaglašena sa grupnom Politikom nabavke. Politikom nabavke definisane su osnovne smernice za nabavku robe i usluga za Banku i kom-panije članice grupe u Srbiji. Služba za administrativne poslove i nabavku koordinira nabavku robe i usluga, i olakšava proces organizacije nabavke koji je u njenoj nadležnosti. Komisija za nabavku je upravljačka komisija koja je podređena Izvršnom odboru banke. Ova komisija ima glavno ovlašćenje da proceni neophodnost investicije/troška i poslovne opravdanosti zahte-va za nabavkom.

■ TRANSPARENTAN IZBOR I KOMUNIKACIJA SA DOBAVLJAČIMA

Na osnovu tenderskih zahteva i poziva na ponudu, koji su u skladu sa navedenom politikom, utvrđuju se obaveze dobav-ljača koje su, uz poštovanje specifičnosti robe/usluga koja se nabavlja, iste za sve, čime se izbegava diskriminacija ili favo-rizovanje dobavljača. Banka koristi elektronsku platformu za tendere – Ariba, kako bi ceo postupak nabavke bio automati-zovan, transparentan i sa ciljem smanjenja potrošnje papira. Nakon izbora dobavljača ugovor je forma kojom se regulišu svi neophodni detalji.

Evaluacija dobavljača sa kojima Banka ima sklopljen ugovor radi se kvartalno, uz učešće odeljenja koje je krajnji korisnik određene usluge/proizvoda. Dvosmerna evaluacija nije obave-zna, ali se sprovodi na dobrovoljnoj bazi i zavisi od dobavljača banke. Žalbe i reklamacije od strane dobavljača definisane su Procedurom za evaluaciju dobavljača, kao i ugovorom o nabav-ci. Lokalni dobavljači su dominantno zastupljeni, a Eurobank angažuje inostrane dobavljače uglavnom kada je reč o IT opre-mi, čija je nabavka centralizovana na nivou Grupe.

■ UVOđENJE CSR KRITERIJUMA U IZBOR DOBAVLJAČAKao društveno-odgovorna kompanija, Eurobank se trudi da promoviše društveno-odgovorne prakse i među svojim po-slovnim partnerima. Od 2012. godine, u pozive na tender, osim ekonomskih i tehničkih kriterijuma na kojima se zasniva izbor dobavljača, uključeni su i drugi kriterijumi, kao što su doprinos zaštiti životne sredine, poštovanju ljudskih prava i sl.

DOBAVLJAČI

■ OSTVARENO U 2013. GODINI:● regularna kontrola kvaliteta dobavljača.

■ CILJEVI U 2014. GODINI:● promovisanje društveno-odgovorne prakse među

dobavljačima● osnaživanje podrške socijalnim preduzećima ● dalje unapređenje sistema zelenih nabavki.


64

LOKALNA ZAJEDNICA


65

Eurobank posluje na teritoriji cele Srbije od 2003. godine tako da su i društveno-odgovorne aktivnosti Banke složenije, naci-onalnog obima i planirane prema potrebama i specifičnostima lokalne zajednice u kojoj posluje. Prilikom donošenja stratešk- ih odluka uvažavamo interese svih zainteresovanih strana – zaposlenih, klijenata, investitora, nevladinog sektora i dru-gih, i posebno razmatramo uticaje koje naše poslovanje ima na lokalnu zajednicu. Nastojimo da maksimiziramo pozitivne i minimiziramo negativne uticaje poslovanja u svim područji-ma u kojima poslujemo, i da podstičemo njihov ekonomski i društveni razvoj. Od ukupno 50 gradova širom Srbije u kojima Eurobank ima ekspoziture, 10% pripada nerazvijenim područji-ma – Bor, Priboj, Vlasotince, Novi Pazar i Prijepolje.

Eurobank je i u 2013. godini nastavila sa strategijom kontinu-iranog ulaganja u zajednicu u kojoj sa uspehom posluje, kroz sveobuhvatni program društvene odgovornosti Investiramo u evropske vrednosti. U skladu sa potrebama i prioritetima, de-finisali smo ključne oblasti naše podrške: socijalnu inkluziju, obrazovanje, zdravstvo, kulturu i zaštitu životne sredine, a u 2013. godini fokus našeg delovanja odnosio se na najosetljivije grupe: decu i osobe s invaliditetom.

■ DECA I MLADI

Humanitarna MasterCard kartica Veliko srceKao jedan od tržišnih lidera u kartičarstvu, Eurobank je iskori-stila ovaj proizvod za realizaciju društveno-korisnog cilja. Na-ime, u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, kreirana je

humanitarna MasterCard kreditna kartica Veliko srce. Prilikom upotrebe ove kartice, Banka se odriče svojih prihoda u korist Fondacije koja sredstva ulaže u rekonstrukciju dečjih igrališta u državnim vrtićima širom Srbije.

Kada smo 2010. godine sa Fondacijom Ana i Vlade Divac pokre-nuli projekat Veliko srce, imali smo velika očekivanja. Poverenje klijenata doprinelo je tome da Veliko srce raste iz godine u godinu, prevazilazeći očekivane okvire. O uspehu ovog projekta govore ci-fre: više od 25.000 korisnika Velikog srca ili 32% od ukupno izdatih kartica, obnovljenih 20 igrališta širom Srbije! Prilagođenim spra-vama obuhvatili smo svu našu decu – bez razlike. Tako smo zajed-ničkim snagama i mališanima sa smetnjama u razvoju obezbedili jednake uslove za igru i učenje. Godine 2013. klijent banke, izda-vačka kuća laguna, pridružila se projektu obezbedivši popuste za kupovinu više od 4.500 knjiga za biblioteke vrtića.

Uspešna saradnja na sprovođenju projekta nastavila se i u 2013. godini sa lokalnom samoupravom, koja zahvaljujući ovom projektu nije morala da izdvaja sopstvena sredstva za devastirana igrališta, predškolskim ustanovama u gradovima u kojima su rekonstruisana igrališta, kao i Fondacijom Ana i Vla-de Divac. Poseban akcent je stavljen na intenziviranje uključiva-nja zaposlenih Banke u projekat, i to putem internih nagradnih konkursa kojima smo pozvali zaposlene da šalju predloge za rekonstrukciju vrtića. Naši zaposleni iz lokalnih sredina aktivno su učestvovali u radnim akcijama (prikupljanju odeće za ugro-žena lica, realizaciji rekonstrukcije igrališta u vrtićima itd.).

LOKALNA ZAJEDNICA

U 2013. godini renovirana su igrališta vrtića:● Leptirić u Dimitrovgradu● Duga na Zvezdari● Vuk Karadžić u Pečenjevcu● Dečje igralište u okviru novoizgrađenog

društvenog centra u romskom naselju, u Požarevcu

● SOS Dečije selo u Kraljevu (postavljanje novih sprava za igranje i sređivanje dvorišta Sela)

● Dečje igralište na Aerodromu Nikola Tesla Beograd


66

Izdavačka kuća laguna priključila se 2013. godine projektu ak-cijom jedno dete – jedna knjiga, prepoznajući važnost projekta i važnost dobre knjige u ranom detinjstvu za pravilan razvoj de-teta. Ideja da se laguna priključi projektu proistekla je iz činje-nice da su državni vrtići posedovali veoma malo knjiga, ili nisu ni posedovali sopstvene biblioteke. Kroz saradnju sa Lagunom, dat je doprinos rešavanju ovog problema i svim vrtićima u koji-ma su rekonstruisana igrališta donirano je po 250 dečjih knjiga, što je ukupno 4.500 knjiga.

Kroz projekat Veliko srce komunicirali smo svim zainteresova-nim stranama: klijenti kao korisnici kartice Veliko srce dobijaju mesečni izveštaj o tome šta je urađeno u okviru projekta, kao i SMS obaveštenja, a Banka uoči novogodišnjih praznika šalje pismo zahvalnosti klijentima koji najviše koriste ovu karticu; zaposleni dobijaju informacije putem imejla, internih novi-na ili euro PoRT-a, dok su medijima nakon otvaranja igrali-šta poslata saopštenja, fotografije, kao i dokumentarni film o

projektu, a rezultati projekta su predstavljeni na konferenciji za medije u oktobru 2013. godine. Ukupno je bilo 411 objava od pokretanja projekta, dok je samo u 2013. godini ostvareno 78 objava, što je za 10 odsto više u odnosu na 2012. godinu.

Najbolji maturanti – Nagrađivanje najboljih maturanata srednjih škola Srbije pod pokroviteljstvom NJKV Aleksandra II KarađorđevićaEurobank je u junu 2013. godine, sedmu godinu zaredom, fi-nansijski podržala program podrške talentovanim učenicima srednjih škola Srbije, koji Njegovo kraljevsko visočanstvo pre-stolonaslednik Aleksandar II Karađorđević priređuje na Belom dvoru u vidu tradicionalnog prijema za 500 najboljih matura-nata iz svih srednjih škola u Srbiji. Podržavajući taj program, Eurobank doprinosi adekvatnom školovanju i usmeravanju mladih ljudi koji predstavljaju budućnost Srbije.

ja sam super, budi i ti – Zajednička akcija gradske opštine Vračar i EurobankCilj programa ja sam super, budi i ti jeste podrška i podstrek naj-boljim đacima koji su primer drugim učenicima u generaciji kako se učenjem i radom stiču priznanja i kako lokalna zajednica na-građuje njihov trud i stvara uslove da budu ravnopravni u znanjima i veštinama sa svojim vršnjacima iz razvijenih evropskih zemalja.

Predstavnici opštine Vračar su zajedno sa menadžmentom Banke, tradicionalno, krajem janura uručili nagrade vračarskim đacima koji su na upisu u srednje škole postigli najbolje rezul-tate. Opština nagrađuje već desetu generaciju najboljih vračar-skih đaka i podstiče znanje, trud i stvaralaštvo kod mladih. U 2013. godini nagradu je primio 61 učenik, a najboljih pet nagra-đeno je računarom.

Finansijska inkluzijaKada je pokrenut program Upravljanje ličnim finansijama, u saradnji sa bankama članicama? Radne grupe za korporativ-nu društvenu odgovornost u bankarstvu i finansijama Global-nog dogovora u Srbiji, Akademijom za bankarstvo i finansije i Privrednom komorom Srbije, kolege iz Eurobank su održale zapažena predavanja sa ciljem podizanja nivoa znanja i veština u oblasti finansija.

U okviru saradnje sa sedam srednjih škola u kojima postoji obrazovni profil bankarski službenik, održan je niz predava-

VelIKo SRCe NA DRUŠTVENIM MREŽAMASredinom 2012. godine aktivirana je FB fan-stranica Veliko srce koja broji više od 15.000 pratilaca. Na ovu stranicu po-stavljeno je ukupno 20 albuma fotografija sa rekonstruisa-nih igrališta, kojima je do sada pristupilo 46.000 korisnika. Dokumentarni film Veliko srce na Jutjubu ima 120 pregle-da. Rezultati projekta su predstavljeni i preko infografika na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter.

Na osnovu rezultata FB nagradnog konkursa Mali crtež za veliku nagradu u 2013. godini rekonstruisano je tri igrališta: u Dimitrovgradu, Beogradu i Pečenjevcu.

https://www.facebook.com/Velikosrce

NAGRADA VIRTuS 2013 ZA PROJEKAT VelIKo SRCeZa projekat Veliko srce Eurobank je dobila prestižno pri-znanje Virtus za doprinos lokalnoj zajednici koju već sedmu godinu zaredom dodeljuje Fondacija Trag u saradnji sa dele-gacijom Evropske unije u Srbiji i Timom za socijalno uključi-vanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.


67

nja za đake i profesore. Naše kolege su držale predavanja u i Ekonomskoj školi i Pravno-poslovnoj školi u Beogradu, kao i predavanja za nastavnike i profesore u Narodnoj banci Srbije. Cilj ovih predavanja bio je edukacija o bankarskim proizvodima i uslugama – kreditima, reprogramiranju dugova, internet-ban-karstvu, štednji, ali i nekim drugim važnim pitanjima poput in-flacije, investicija, mikrofinansiranja, te generalno o upravljanju ličnim finansijama.

Pored toga, Eurobank je obezbedila praksu u svojim ekspo-ziturama za 20 učenika i studenata iz Ekonomske škole iz Požarevca, Univerziteta Megatrend, Prve ekonomske škole, Beogradske poslovne škole, Beogradske bankarske akade-mije, Ekonomske škole u Nišu, Ekonomskog fakulteta u Kra-gujevcu, kao i Ekonomskog fakulteta u Nišu.Takođe, kolege iz Sektora za poslovanje sa stanovništvom kroz kolumne u dnevnim novinama edukovale su građane o uštedi u ličnim finansijama.

Za sve građane, na internet-prezentaciji Banke postoji link ka fi-nansijskom vodiču Tvoj novac kako bi građani pre nego što se od-luče za neki finansijski proizvod mogli da se o tome informišu, kao i da postave pitanja u vezi sa korišćenjem finansijskih usluga.

■ UMETNOST I INKLUZIJA

umetnost za sveInicijativa za partnerstvo na projektu umetnost za sve proiste-kla je, pre svega, iz nedostupnosti sadržaja kulture osobama s invaliditetom. Prema zvaničnim podacima, više od 700.000 građana Srbije ima neki oblik invaliditeta fizičkog, senzornog, mentalnog ili psihičkog karaktera, dok je svega sedam odsto ustanova kulture pristupačno osobama s invaliditetom. Kada se uzme u obzir da su ova prilagođavanja uglavnom arhi-tektonskog karaktera, te da nijedan državni akt ne propisuje obaveznost dostupnosti samih sadržaja kulturnih institucija, veoma je jednostavan odgovor na pitanje zašto je Eurobank, u saradnji sa dugogodišnjim partnerom Centrom za razvoj in-kluzivnog društva (CRID) i Srpskom akademijom nauka i umet-nosti (SANU), pokrenula projekat umetnost za sve. Projekat umetnost za sve predstavlja krunu naše dugogodišnje saradnje na aktivnostima podrške nauke, kulture i uključivanja osoba s invaliditetom (OSI) u redovne životne i radne tokove.

Svojim zajedničkim angažovanjem omogućili smo, pre svega, pristupačnost Galerije SANU i Galerije Nauke i tehnike svim građanima, bez barijera (uključujući osobe s invaliditetom, stara lica, turiste iz inostranstva itd.), imajući u vidu da su ove galerije prepoznate kao kulturne i naučne institucije otvorene za sve građane i savremene tekovine modernog društva. U tom kontekstu, projektom je obezbeđen i savremen i interak-tivan pristup sadržajima kulture, prilagođen mlađoj populaciji, tako što se mobilni telefon, tablet ili laptop mogu koristiti kao multimedijalni vodiči kroz izložbu. Nabavka i postavka multi-medijalnog vodiča, kаo i taktilnih pomagala u izložbene pro-storije Galerije SANU omogućila je osobama s invaliditetom ravnopravnost i dostupnost sadržaja kulture. Svaki posetilac i jedne i druge galerije može, posredstvom mobilnog telefona, tableta, laptopa, da pristupi linku www.galerijasanu.rs i www.galerijasanunt.rs, preuzme podatke o aktuelnoj izložbi i sazna više o autoru i umetničkim delima. Besplatan i lak pristup mul-timedijalnom muzejskom vodiču omogućen je za svaku izlož-benu postavku bez obzira na to kako vidite, čujete i koji jezik govorite (francuski, engleski i srpski).

Zahvaljujući projektu, Eurobank je omogućila i svojim zapo-slenima da zajedno sa svojom decom učestvuju na stručnim predavanjima i radionicama SANU (na primer, stvaralačko delo Mihaila Pupina i dr.). Banka je još jednom potvrdila svo-ju opredeljenost da bude ne samo odgovorna finansijska institucija u svom poslovanju već i kredibilan partner usta-novama kulture.


68

Primarni ciljevi projekta:

● podizanje svesti javnosti o važnosti dostupnosti umetnosti

● razvijanje svesti o toleranciji i razumevanju u srpskom društvu

● edukovanje građana i posebno poslovnog sektora o mogućnosti inkluzije osoba s invaliditetom, i

● zainteresovati medije za teme kojima tradicionalno ne posvećuju veliku pažnju.

Primarni ciljevi projekta definisani su u skladu sa Berlinskim aktom eIDD – Kultura za sve: Društvo u kojem kultura pre-ostaje kao uporište nekolicine odabranih jeste nesigurno i nezdravo društvo.

Na različite načine, ovaj projekat je zajednički svim zaintere-sovanim stranama. U cilju predstavljanja projekta, kako bismo informisali različite uticajne javnosti o stanju u kulturi, nedo-stupnosti njenih sadržaja i mogućnostima za promenu u maju 2013. godine održana je konferencija za medije, uz učešće in-kluzivnog hora ISON iz Novog Sada. Tom prilikom štampana su i saopštenja za medije na Brajevoj azbuci, a novinari su bili in-formisani o načinima na koji osobe s invaliditetom doživljavaju umetnost. Izložba akademika Vladimira Veličkovića iskorišće-na je kao povod da se javnosti prvi put predstavi mulimedijalni

vodič. Gospodin Veličković, medijskim nastupima i učešćem u dokumentarnom filmu, podržao je napore partnera u projek-tu da omoguće slepim/slabovidima, gluvim/gluvonemima da dožive i osete umetnost na potpuno nov način. Dokumentarni film o projektu u kojem su učešće uzeli svi partneri u projektu na emotivan način pojasnio je probleme s kojima se suočavaju osobe s invaliditetom i skrenuo pažnju na značaj različitosti.

Istovremeno, sa bilborda u Beogradu i LED ekrana u tržnim cen-trima širila se poruka umetnost za sve, a infografik je činjenicama


69

i statističkim podacima skrenuo pažnju mlađih korisnika interneta na tu temu, zajedno s aktivnostima na Fejsbuku. Blogeri, onlajn i tradicionalni mediji preneli su svoj doživljaj priče, pokrećući tako raspravu o ovom zapostavljenom društvenom problemu.

■ ŠTA SMO POSTIGLI● Ostvareno je 30 objava u medijima i šest gostovanja.

Učinak je uvećan činjenicom da su novinari kroz lični doživljaj pisali o projektu, aktivno učestvujući u diskusiji, podstaknuti idejom projekta.

● Uključene su brojne organizacije civilnog društva, a otvaranju izložbe prisustvovalo je više od 250 osoba. Predstavnici Saveza slepih Srbije istakli su da svoje afinitete prema umetnosti mogu da zadovolje putem taktilnog pristupa informacijama, kao i putem multimedijalnog vodiča koji tekstualne opise slika pretvara u govorne.

● Prilagođavanjem galerijskog prostora Akademije postignuta je raznovrsnost kulturnih dešavanja te i veća posećenost šire populacije (u proseku 30.000 posetilaca po izložbi, ukupno pet izložbi tokom 2013. godine).

● Film na FB stranici videlo je 28.600 korisnika, dok je na kreirani event na FB stranici potvrdno odgovorilo 350 korisnika.

■ GRADOVI ZA SVEU sklopu projekta umetnost za sve realizovana je Izložba Gradovi za sve u organizaciji Evropskog instituta za dizajn i invaliditet, Ga-lerije nauke i tehnike SANU, Centra za razvoj inkluzivnog društva

i Eurobank. Izložbu koja je nakon većih gradova Evrope stigla i u Beograd činili su radovi projektovani po principu Dizajn za sve, iz oblasti industrijskog dizajna, arhitekture i prostornog planiranja, prilagođeni za svakodnevnu upotrebu svih ljudi, bez barijera. Deo postavke bila su tri nagrađena rada Pokretnog inkluzivnog muze-ja, koji je 2010. godine obišao gradove širom Srbije. Svečano otva-ranje, marta 2013. godine, uveličali su članovi pantomimičarske trupe Muzika tišine, dok je novinarima, pored uobičajenog, uruče-no i saopštenje za medije na Brajevoj azbuci. Pored toga, u Galeriji nauke i tehnike SANU održana je veoma posećena radionica za studente arhitekture o pristupačnosti na kojoj je gost predavač bio Pete Kercher, ambasador EIDD – Design for All europe.

■ DONACIJE I SPONZORSTVA BANKE● donacija igračaka za biblioteku igračaka u

mestu Mol, opština Ada● donacija za Sportski klub slepih iz Kragujevca● sponzorstvo Sajma socijalnog preduzetništva● donacija svetskoj organizaciji pantomimičara● donacija Beogradskom udruženju za

pomoć osobama s autizmom● donacija Udruženju Nada za decu za decu

bez roditeljskog staranja● sponzorstvo Noći knjige u saradnji s izdavačkom

kućom laguna i knjižarama Delfi ● sponzorstvo Vukovog sabora u Tršiću● donacija Udruženju osoba s Daunovim sindromom● donacija za osnivanje Centra za inkluziju,

inovaciju i integraciju


70

● sponzorstvo tradicionalne trke Deda Mrazeva u Beogradu

● finansijska podrška izdavanju knjige opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca Džona Majnarda Kejnza, u saradnji sa Službenim glasnikom, i

● donacija novogodišnjih paketića SOS Dečijem selu Kraljevo.

Sve zainteresovane strane prijavne aplikacije za sponzorstva i donacije mogu pronaći na internet–stranici www.eurobank.rs/doprinos zajednici. Sve prijave, koje razmatra stručna služba, šalju se na imejl: [email protected] i, ukoliko postoji interesovanje da se konkretni pro-jekat podrži, služba na njih odgovara u roku od 30 dana.

Internom procedurom za upravljanje zahtevima za spon-zorstvo i donacije regulisan je način njihovog odobravanja.

■ CILJEVI U 2014. GODINI:● produbljivanje partnerstava sa lokalnim

zajednicama i civilnim sektorom u sprovođenju projekata DOP-a, i

● priprema Politike o ulaganjima u zajednicu koja bi definisala oblasti i standarde DOP-a u Eurobank u Srbiji.

■ OSTVARENO U 2013. GODINI:● unapređenje izveštavanja o DOP-u prema

međunarodnoj GRI metodologiji ● uspešan nastavak programa Investiramo u

evropske vrednosti, sa fokusom delovanja na deci i mladima, kao i osobama s invaliditetom, i

● Virtus nagrada za doprinos lokalnoj zajednici.


71


72

ZAŠTITA ŽIVOTE SREDINE


73

Zaštita životne sredine je preduslov za održivi razvoj i jedan od ključnih stubova korporativne društvene odgovornosti. U tom duhu, Eurobank neprekidno uvodi relevantne procese u svoje poslovne operacije i preduzima aktivnosti u cilju smanjenja ne-gativnog uticaja na životnu sredinu.

Politika zaštite životne sredine usvojena je na nivou Grupe 2003. godine od strane najvišeg menadžmenta. Ciljevi Ban-ke u oblasti životne sredine definisani su u Politici, a detaljno obrazloženi u smernici Sistem upravljanja životnom sredinom, zajedno sa preporukama za implementaciju i primerima dobre prakse. Za ovu oblast nadležno je Odeljenje za zaštitu životne sredine, u okviru Sektora za operativno poslovanje. Rukovodilac ovog odeljenja odgovara direktno članu najvišeg manadžmen-ta (član Izvršnog odbora). Banka upoznaje sve novozaposlene sa svojom politikom, smernicima i procedurama zaštite život-ne sredine kroz distribuciju internih dokumenata Smernice za upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima u kreditnom procesu i Program uštede energije i procedurama za upravljanje otpa-dom, koji su dostupni na internom portalu.

Svakodnevne bankarske aktivnosti imaju direktan uticaj na životnu sredinu, prvenstveno zbog korišćenja energije, vode, papira, kao i ostalih prirodnih resursa. U 2013. godini Eurobank nastavila je sa aktivnostima u cilju smanjenja negativnog uti-caja na životnu sredinu i posebnu pažnju posvetila odgovornom finansiranju kao načinu na koji Banka nastoji da doprinese i smanjenju indirektnih uticaja (preko svojih klijenata).

■ SISTEM UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINEEurobank posebnu pažnju posvećuje potencijalnim ekološkim ri-zicima koji mogu da nastanu obavljanjem svakodnevnih aktivno-sti. Kako bi se smanjili ti rizici, Banka kontinuirano radi na razvoju i pravilnoj primeni sistema upravljanja zaštitom životne sredine, koji je u skladu sa međunarodnim standardom ISO 14001.

U skladu sa našom posvećenošću ekološki odgovornom po-slovanju i naporima da razvijemo i implementiramo sistem upravljanja zaštitom životne sredine, analizirani su ukupni uti-caji koje Banka, tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, ima na životnu sredinu. Rezultati analize poslužili su kao osnova za definisanje ključnih inicijativa čiji je cilj smanjenje uticaja na ži-votnu sredinu:

1. racionalizacija utroška energije i smanjenje gasova sa efektom staklene bašte

2. upravljanje papirom i papirnim otpadom3. racionalna upotreba prirodnih resursa (voda i energija)4. principi „zelenih nabavki“5. smanjenje otpada koji je generisan obavljanjem

svakodnevnih aktivnosti6. ponovna upotreba materijala,

odnosno tonera za štampače7. proces ponovne upotrebe proizvedenog otpada8. sigurno i bezbedno odlaganje otpada9. reciklaža svih vrsta otpada

(papir, električni i elektronski otpad, ambalažni otpad, toneri, istrošene baterije i ostalo)

10. procena uticaja na životnu sredinu u toku donošenja odluka o sponzorstvu/odluka o finansiranju, i

11. razvoj „zelenih proizvoda i usluga“.

SISTEM UPRAVLJANJA EKOLOŠKIM I SOCIJALNIM RIZICIMAFinansiranje i odgovorno upravljanje ekološkim i socijal-nim rizicima predstavljaju važan deo strategije rada i ra-zvoja Eurobank. Do sada Banka je implementirala Sistem upravljanja socijalnim i ekološkim rizicima u proces odo-bravanja kredita, u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom. ESRM je bio jedan od ključnih ele-menata za uspostavljanje dobre saradnje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Zahvaljujući svojim čvrstim opredeljenjima i rezultatima, Eurobank je dobila novu re-volving kreditnu liniju od EBRD-a u okviru programa Trade Facilitation Program.

Pored toga, prilikom odobravanja zahteva za sponzorstva i donacije pažnja se posvećuje i proceni uticaja na životnu sredinu, kao jednom kriterijumu za donošenje odluke i fi-nansiranje projekta.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE


74

■ ENERGIJA I VODADirektna potrošnja energije odnosi se na sagorevanje prirodnog gasa i nafte za potrebe grejanja, dok se indirektna potrošnja od-nosi na električnu energiju koja se upotrebi prilikom obavljanja poslovnih aktivnosti Banke.

Banka prati i vodi evidenciju o potrošnji energije u svim poslov-nim prostorijama u kojima obavlja delatnost. U 2013. godini potrošnja električne energije iznosila je 6,700,152 kWh, što u poređenju sa ukupnom potrošnjom električne energije u 2012. godini predstavlja smanjenje za 6,6%.

Količina primarne energije2012 2013

Prirodni gas utrošen za grejanje

394.609 kWh (40.380 m3)

306.070 kWh (31.690 m3)

Nafta utrošena za grejanje

241.500 kWh (23.000 l)

256.410 kWh (24.420 l)

Ugalj utrošen za proizvodnju električne energije

108.887 GJ

■ POTROŠNJA VODE

Potrošnja vode (m3)*2012 201323.370,00 15.431,00

*Banka crpi vodu iz javnog vodovoda

■ ENERGETSKI MENADŽMENTImplementacija efikasnog sistema za upravljanje energijom i smanjenje potrošnje energije predstavljuju vrlo značajnu kom-ponentu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. U tom cilju, Banka je preduzela sledeće aktivnosti:

● instalacija energetski efikasnih sistema grejanja, ventilacije i hlađenja u svim renoviranim poslovnim prostorijama.

Ove aktivnosti predstavljaju prvu fazu naših napora da konti-nuirano povećavamo energetsku efikasnost, što će dovesti do pozitivnog uticaja na klimatske promene.

Uprkos činjenici da Banka uglavnom indirektno utiče na emi-siju gasova staklene bašte (kroz potrošnju električne energi-je), značaj praćenja uticaja na klimatske promene svrstan je u naše prioritete u borbi za očuvanje životne sredine, što je re-zultiralo praćenjem potrošnje energije svih vrsta, kao i nastalih emisija gasova.

■ TOTALNA DIREKTNA I INDIREKTNA EMISIJA GASOVA PO TEŽINI

Ukupna emisija CO2 merena je na osnovu potrošnje direktnih i indirektnih oblika energije. Konverzija utrošene energije u emi-siju ugljen-dioksida izračunata je na osnovu zvaničnih kalkula-tora WRI/WBCSD GHG protokola.

OČUVANJE PRIRODNIH RESURSA


75

Energetski resurs Emisije CO2 (t)2012 2013

Prirodni gas 73,09 61,81Nafta 75,59 68,46Električna energija 4.812,48 4.494,96UKUPNO 4.961,16 4.625,23

■ UPRAVLJANJE ČVRSTIM OTPADOMFinansijske institucije u svakodnevnom poslovanju najviše koriste kancelarijsku opremu i potrošni materijal. Najznačaj-nije kategorije kancelarijskog materijala su papir, kartonska ambalaža, kompjuteri, električna i elektronska oprema, tone-ri i kertridži. Imajući u vidu navedeno, Banka stvara uglavnom neopasan otpad prilikom obavljanja delatnosti, ali i električni i elektronski otpad, koji se ubraja u kategoriju opasnog otpada. Uzimajući u obzir sve kategorije otpada, Eurobank je imple-mentirala Sistem upravljanja opasnim i neopasnim otpadom.

U 2013. godini Inspekcija za zaštitu životne sredine Grada Beo-grada obišla je u okviru redovne kontrole više filijala Eurobank. Prilikom inspekcijskog nadzora utvrđeno je da Banka nastali otpad razvrstava, skladišti sa ciljem budućeg tretmana i pre-daje ovlašćenom operateru na dalji tretman, a sve u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i Zakonom o ambalaži i am-balažnom otpadu. S obzirom na to da se Banka bavi uslužnom delatnošću, druge vrste zagađenja se ne mogu identifikovati, pa stoga inspekcija proverava usklađenost u vezi sa upravljanjem otpadom. U 2013. godini Banka nije imala nijednu kaznu zbog nepridržavanja zakona i propisa u vezi sa životnom sredinom.

■ RECIKLAŽA I UPRAVLJANJE POTROŠNJOM PAPIRAU skladu sa osnovnim principima upravljanja otpadom (sma-nji, ponovo iskoristi i recikliraj), Eurobank je implementirala Si-stem upravljanja papirom i otpadnim papirom kako bi smanjila potrošnju papira, kao i otpad nastao ovom potrošnjom. U 2013. godini Eurobank je nastavila sa sledećim aktivnostima:

● korišćenje elektronskih izvoda● unapređenje digitalizacije dokumentacije● unapređenje sistema upravljanja štampanjem,

odnosno obostrano štampanje papira, i ● štampanje brošura banke na FSC sertifikovanom

papiru, kad god je to moguće.

Zahvaljujući primeni ovih inicijativa, u 2013. godini ukupna po-trošnja papira smanjena je 23,49%.

Široko uvođenje digitalizacije dokumenata, sa modernim i pot-puno bezbednim sistemom upravljanja, dozvolilo nam je tran-sformaciju operacija iz „zasnovanih na papiru“ u operacije „bez papira“, vodeći nas ka poboljšanom i bržem pružanju usluga našim klijentima, istovremeno čuvajući i troškove i životnu sre-dinu optimizacijom potrošnje papira i tonera.

Preduzete aktivnosti smanjile su ukupnu potrošnju papira za 12,26% u 2012. godini u odnosu na ukupnu potrošnju papira u 2011. godini, dok je 2013. godine ukupna potrošnja papira sma-njena za 19% u odnosu 2012. godinu.


76

Pored toga, Banka je kreirala procedure za upravljanje papir-nim otpadom. Specijalne korpe za sakupljanje papirnog, kar-tonskog i plastičnog otpada postavljene su u svim administra-tivnim zgradama i ekspoziturama.

U 2012. godini Banka je reciklirala 24,8 tona papira, što iznosi 32,18% ukupne godišnje nabavke papira.

U 2013. godini Banka je reciklirala 17,35 tona papirnog otpada, odnosno 28% od ukupne godišnje nabavke papira.

■ RECIKLAŽA TONERAOd 2011. godine, Banka primenjuje sistem upravljanja istroše-nim tonerima. Svi istrošeni toneri i kertridži iz filijala i admini-strativnih zgrada šalju se na reciklažu. U 2012. godini 766 tone-ra je reciklirano, što je, u poređenju sa 244 reciklirana tonera u prethodnoj godini, porast od 213,93%. U 2013. godini reciklirano je ukupno 1.667 toner-kaseta, odnosno 217,62% više nego u 2012. godini.

■ UPRAVLJANJE ELEKTRONSKOM I ELEKTRIČNOM OPREMOM

U skladu sa zakonskim propisima o odlaganju opasnog otpada, Eurobank je sklopila ugovor sa kompanijom koja poseduje sve neophodne dozvole za transport, odlaganje i tretman opasnog otpada

Ukupan iznos recikliranog opasnog otpada po godinama (t)

Godina

2010. 11,36

2011. 6,30

2012. 3,28

2013. 2,46

UKUPNO 23,40

■ OSTVARENO U 2013. GODINI:● edukacija zaposlenih o smanjenju štetnog uticaja

na životnu sredinu, i● kontrola upravljanja otpadom.

■ CILJEVI U 2014. GODINI:● specifiranje godišnjih troškova i investicija koji

se odnose na životnu sredinu u okviru godišnjeg budžeta

● unapređenje energetske efikasnosti – predviđeni budžet za poboljšanje energetske efikasnosti u 2014. godini iznosi 15.000 €

● implementiranje programa reciklaže otpadnog papira u svim filijalama Eurobank

● implementiranje programa reciklaže ambalažnog otpada, i

● usklađivanje internih dokumenata iz oblasti za-štite životne sredine sa izmenama u zakonskoj regulativi Republike Srbije.


77


78

GRI INDEKS I INDIKATORI


79

OPŠTI PODACI Strana

1. STRATEGIJA I ANALIZA

1.1. Uvodna reč generalnog direktora 10, 11

1.2. Strateški pristup, ključni uticaji, rizici i mogućnosti u kontekstu održivosti; tabela ciljeva 34, 45, 54, 60, 63, 70, 76

2. PROFIL KOMPANIJE

2.1. Naziv kompanije 33

2.2. Osnovni brendovi, proizvodi i/ili usluge 19–23

2.3. Operativna struktura 43

2.4. Lokacija sedišta kompanije 33

2.5. Broj zemalja u kojima kompanija posluje 33

2.6. Pravna forma i priroda vlasništva 74

2.7. Tržišta na kojima kompanija posluje 33

2.8. Veličina kompanije 33

2.9. Značajne promene u periodu izveštavanja u vezi sa veličinom, strukturom ili vlasništvom kompanije 33

2.10. Nagrade primljene u peridu izveštavanja 35–37

3. PARAMETRI IZVEŠTAJA

3.1. Period izveštavanja 37

3.2. Datum prethodnog objavljenog izveštaja 37

3.3. Ciklus izveštavanja 37

3.4. Kontakt osoba za pitanja u vezi sa izveštajem 38

3.5. Metodologija izrade izveštaja: određivanje sadržaja – materijalnost i prioritetne teme, principi izveštaja 38

3.6. Granice izveštaja 37

3.7. Ograničenja u vezi sa opsegom i granicama izveštaja /

3.8. Osnova za izveštavanje o entitetima koji mogu imati uticaj na uporedivost u odnosu na druge organizacije ili periode izveštavanja (zajednička ulaganja, zajedničke kompanije, zakup objekata, outsourcing i sl.)

/

3.9. Tehnike merenja i izračunavanja 38

3.10. Objašnjenje i razlog svih korekcija podataka iz prethodnih izveštaja /

3.11. Izmene u odnosu na prethodni izveštaj koje se tiču granica, opsega ili metoda merenja /

3.12. GRI indeks i tabela indikatora 79–82

3.13. Verifikacija izveštaja /

4. UPRAVLJANJE, OBAVEZE I UKLJUČIVANJE STEJKHOLDERA

Upravljanje

4.1. Upravljačka struktura, mandat i sastav najvišeg upravljačkog tela i njegovih odbora, uključujući procenat žena u upravljačkim telima, starosnu ili manjinskiu pripadnost članova i druge pokazatelje različitosti

43–44

4.2. Upravljačka i izvršna funkcija predsednika najvišeg upravljačkog tela 44


80

OPŠTI PODACI Strana

4.3. Za organizacije koje imaju jedinstvenu (unitarnu) upravljačku strukturu, navesti broj članova najvišeg upravljačkog tela koji su nezavisni i/ili nisu članovi izvršne strukture organizacije

46

4.4. Mehanizmi komunikacije zaposlenih i akcionara sa najvišim upravljačkim telima 40

4.5. Povezanost između nadoknada za bord i viši menadžment i poslovnih rezultata kompanije 44–45

4.6. Postojeće procedure za sprečavanje sukoba interesa 43

4.7. Procedure za imenovanje članova borda 43–44

4.8. Interne politike i strategije 43

4.9. Procedure najvišeg upravljačkog tela za nadzor upravljanja održivošću 45

4.10. Kako se evaluira rad i učinak najvišeg upravljačkog tela 44

Obaveze prema spoljnim inicijativama

4.11. Upravljanje rizicima u kontekstu principa predostrožnosti Ujedinjenih nacija 73

4.12. Privrženost eksternim inicijativama 35, 37

4.13. Članstvo u udruženjima 35

Uključivanje stejkholdera

4.14. Lista uključenih stejkholdera 40–41

4.15. Proces za definisanje i izbor stejkholdera 38

4.16. Pristup uključivanju stejkholdera 40–41

4.17. Ključne teme koje su stejkholderi pokrenuli 40–41

Tabela GRI nivoa 37


81

GRI OBLASTI I INDIKATORI Status 2012.

Status2013.

Strana

EKONOMSKE PERFORMANSE (EC) PRISTUP UPRAVLJANJU 34

1. EC1 C Direktna generisana i distribuirana ekonomska vrednost ● ● 34

2. EC 7 C Postupci za zapošljavanje lokalne radne snage i udeo domaćeg stanovništva u redovima višeg menadžmenta u mestima značajnih poslovnih delatnosti

➔ ➔ 49

ŽIVOTNA SREDINA (EN) PRISTUP UPRAVLJANJU

3. EN 4 C Indirektna potrošnja energije prema primarnom izvoru energije ➔ ● 74

4. EN 5 Add Ušteda energije usled smanjene upotrebe i povećanja energetske efikasnosti ➔ ➔ 74

5. EN 7 Ad Inicijative za smanjenje indirektne potrošnje energije i ostvarena smanjenja**Ključne inicijative realizovane su 2012. godine

➔ / /

6. EN 8 C Ukupna potrošnja vode, prema izvoru ● ● 74

7. EN 16 C Ukupne direktne i indirektne emisije gasova staklene bašte po težini (CO2) ● ● 74–75

8. EN 22 C Ukupna težina otpada prema vrsti i metodi zbrinjavanja ● ● 74–76

9. EN 26 C Inicijative za ublažavanje uticaja proizvoda i usluga na životnu sredinu i opseg ublažavanja uticaja

● ● 73

10. EN 28 C Novčana vrednost značajnih kazni i ukupan broj nenovčanih kazni zbog nepridržavanja zakona i propisa o zaštiti životne sredine

/ ● 75

RADNA PRAVA I ZAPOSLENI (LA) PRISTUP UPRAVLJANJU 49

11. LA 1 C Ukupna radna snaga ➔ ➔ 49–50

12. LA 2 C Stopa fluktuacije zaposlenih ➔ ➔ 50

13. LA 3 Ad Beneficije osigurane zaposlenima sa punim radnim vremenom ● ● 53

14. LA 7 C Stopa povreda, profesionalnih bolesti, izgubljenih dana i izostajanja i broj smrtnih slučajeva povezanih sa nesrećama na radu prema regionu

➔ ➔ 53

15. LA 8 C Programi obrazovanja, obuke, savetovanja, prevencije i kontrole rizika namenjeni pružanju pomoći članovima radne snage, njihovim porodicama ili članovima zajednice u vezi sa ozbiljnim bolestima

➔ ➔ 53

16. LA 10 C Ukupan broj sati obuke prema kategoriji zaposlenih ➔ ➔ 51–52

17. LA 11 Add Programi za sticanje veština i učenje tokom celog životnog veka kojima se razvija stalna mogućnost zapošljavanja zaposlenih i koji im pomažu u uspešnom okončanju radnog veka

➔ ➔ 52

18. LA 12 Add Procenat zaposlenih koji dobijaju redovnu ocenu radnog učinka i individualnog razvoja

● ● 51

● Indikator ispunjen u potpunosti/ Indikator nije ispunjen➔ Delimično ispunjen indikator


82

GRI OBLASTI I INDIKATORI Status 2012.

Status2013.

Strana

19. LA 13 C Sastav upravljačkih tela i struktura zaposlenih po kategorijama, prema polu, starosnoj dobi, pripadnosti manjinskim grupama i drugim pokazateljima raznolikosti

/ ● 49

20. LA 15 C Povratak na posao i stopa zadržavanja na radnom mestu posle porodiljskog odsustva, prema polu

➔ ➔ 53

LJUDSKA PRAVA (HR) PRISTUP UPRAVLJANJU 37

21. HR 2 C Procenat značajnih dobavljača i podugovarača podvrgnutih analitičkom pregledu (screening) s obzirom na ljudska prava i preduzete mere

/ ● 63

22. HR 4 C Ukupan broj slučajeva diskriminacije i preduzete mere ➔ ● 54, 58, 59

23. HR 5 C Delatnosti prepoznate kao one u kojima bi u znatnoj meri moglo biti ugroženo ostvarivanje prava na slobodu udruživanja i kolektivnog pregovaranja i mere preduzete u cilju podržavanja tih prava

● ● 52–53

24. HR 11 C Broj žalbi u vezi sa ljudskim pravima koje su podnete, prihvaćene kao osnovane i rešene putem formalnih žalbenih mehanizama

/ ● 54, 58, 59

LOKALNA ZAJEDNICA (SO) PRISTUP UPRAVLJANJU 65

25. SO 1 C Procenat lokaliteta i operacija/aktivnosti kompanije na kojima postoje programi uključivanja lokalne zajednice, procene uticaja i razvoja

● ● 65

26. FS 13 C Dostupnost u manje naseljenim ili ekonomski nerazvijenim područjima prema tipu

/ ● 65

27. FS 14 C Inicijative za unapređenje pristupa finansijskim proizvodima za pripadnike osetljivih grupa

/ ● 57–58

28. SO 3 C Procenat zaposlenih obuhvaćenih obukom o antikorupcijskim politikama i postupcima kompanije

/ ● 51

ODGOVORNOST ZA PROIZVOD (PR) PRISTUP UPRAVLJANJU 57

29. PR 3 C Vrsta podataka o proizvodu/usluzi definisanih kompanijskim pravilima i procedurama i procenat značajnih proizvoda i usluga podložnih takvim informativnim zahtevima

● ● 60

30. PR 4 Add Ukupan broj slučajeva nepridržavanja propisa i dobrovoljnih kodeksa u vezi sa podacima o proizvodu i usluzi i označavanjem, prema vrsti ishoda

/ ● 60

31. FS 16 C Inicijative za poboljšanje finansijske pismenosti prema tipu korisnika / ● 66–67

32. PR 5 Add Prakse vezane za zadovoljstvo klijenata, uključujući rezultate istraživanja zadovoljstva klijenata

● ● 59–60

33. PR 6 C Programi za poštovanje zakona, standarda i dobrovoljnih kodeksa koji se odnose na marketinške komunikacije, uključujući oglašavanje, promocije i sponzorstva

● ● 60

34. PR 8 Add Ukupan broj osnovanih žalbi u vezi sa povredama privatnosti klijenta ili gubitkom ličnih podataka o klijentu

/ ● 59

● Indikator ispunjen u potpunosti/ Indikator nije ispunjen➔ Delimično ispunjen indikator


83

godišnji izveštaj 2013. - eurobank srbijagodišnji izveštaj 2013. 6 bilans stanja bilans stanja...

Documents