godiŠnjak - neposlusnost.fpn.bg.ac.rsneposlusnost.fpn.bg.ac.rs/literatura/gradjanska neposlusnost...

ISSN 1820!6700

Univerzitet u Beogradu Fakultet politi!kih nauka

GODI!NJAK 2009GODINA III • BROJ 3 • DECEMBAR 2009.

Beograd

Mr Vladimir Pavi!evi!109

GRA!ANSKA NEPOSLU"NOST U SAVREMENOJ POLITI#KOJ TEORIJI

Sa!etak

U radu se defini!u i analiziraju klju"ne karakteristike koncepta gra#anske neposlu!nosti i preispituje njegova pozicija u savremenoj politi"koj teoriji. Gra#anska neposlu!nost se analizira u svetlu dileme da li postoji ta"ka na kojoj du$nost po!tovanja zakona koje je usvojila ve%ina prestaje da bude obavezuju%a s gledi!ta prava odbrane sopstvenih sloboda i du$nosti i suprotstavljanja nepravdi.Prvi deo rada posve%en je tuma"enju pojmova gra#anin i gra#anstvo. Ova celina sadr$i kratki uput na genezu ovih pojmova i njihovo zna"enje u savremenoj politi"koj teoriji.U drugom delu teksta daje se pregled op!tih karakteristika koncepta gra#anske neposlu!nosti te razli"itih razmatranja sadr$ine ovog koncepta u teorijama Rolsa, Rastina, Habermasa, &arpa, Frimena, Toroa i Volcera.Zaklju"na razmatranja usmeravaju nas ka tvrdnji da dobro ure#ena dru!tva posmatraju princip gra#anstva kao svoju sredi!nju ustanovu, a da koncept gra#anske neposlu!nosti prihvataju kroz njegovu korektivnu funkciju preko koje se dodatno ostvaruje legitimizacija vlasti.

Klju"ne re"i: gra#anin, gra#anstvo, gra#anska neposlu!nost

Kreont: „Pa gre!im li !to svoje pravo po!tujem?

Antigona: Ne po!tuje! kad gazi! pravo bo$ije.“110

Gra!anin je temelj i potpora svake zajednice koja svojim "lanovima ostavlja prostor za autonomno odlu"ivanje o pitanjima bitnim za njihove #ivote i funkcionisanje zajed-nice. Onoga trenutka kada su se pojedinci, rasuti u prirodnom stanju, udru#ili i stvorili dru$tvo i dr#avu, kako bi olak$ali svoje delovanje, oni su ustanovili i odre!eni sistem nor-mi, kojima je regulisan njihov me!usobni odnos.

U tom polju, koje je sa jedne strane ome!eno vla$%u u dr#avi, a sa druge prin-cipom gra!anstva, odvija se "itav politi"ki #ivot zajednice. Zbog toga su pravom, kao

109 Asistent, Univerzitet u Beogradu – Fakultet politi!kih nauka. E-mail: [email protected]

110 Sofokle,“ Antigona“, u : Eshil, Sofokle, Euripid; Tragedije, Prosveta, Beograd, 1968., str. 104. (744-745)

UDC 323.25.321.01

FPN | Godi!njak 2009 | I DEO: Politi"ka teorija, politi"ka sociologija, politi"ki sistem80

najsna!nijim integrativnim faktorom politi"kog poretka, utvr#ena pravila koja se u po-liti"koj borbi i u politi"kom polju moraju po$tovati. Gra#anin je, dakle, srce takvog po-retka i on treba da ponese odgovornost za funkcionisanje javnog polja u okviru zajed-nice, a njegova odgovornost se temelji na pravu kao sili koja je neutralna u odnosu na svaku vrstu arbitrarnosti.

Sredi$nje pitanje ovog rada glasi: da li bi se u poretku politike, koji se smatra de-mokratskim, mogla zamisliti situacija u kojoj bi akt gra#anina bio nadre#en postoje%em pravnom sistemu. Ili, druga"ije formulisano: da li poverenje u gra#anina mo!e i sme pre-vazi%i neizostavno po$tovanje neutralnosti i nepristrasnosti normativnih na"ela?

Ovim radom nastojim da defini$em polje koje u politi"koj teoriji jeste predmet diskusija i polemike, i da dam doprinos poku$aju da se rasvetli dilema oko vrednovanja "ina gra#anske neposlu$nosti. Zato je pojam gra#anina nu!no postaviti na sami po"etak na$eg razmatranja.

1. GRA!ANIN, GRA!ANSTVO I NEPOSLU"NOST

1.1. Pojam gra!anina

Samo se u onim dru$tvima koja omogu%avaju demokrati"nost politi"kog procesa i koja po"ivaju na liberalno-demokratskim pretpostavkama, mo!e govoriti o gra#aninu. Status gra#anina podrazumeva odre#eni krug prava, sloboda i du!nosti kojima individua raspola!e u okviru politi"ke zajednice kojoj pripada, a svaka dobro ure#ena zajednica pret-postavlja jasno i precizno formulisana prava i du!nosti pripadnika te zajednice.

Ljudska prava i slobode su onaj limit koji vlast ne sme da prekora"i ukoliko slovi kao demokratska. Njima se gra#anima zajednice garantuje sloboda (sloboda pod zakonom) i omogu%avaju izvesna prava koja im pru!aju $ansu da sami uti"u na funkcionisanje zajedni-ce i da na odgovaraju%i na"in mogu da vr$e kontrolu onih koji se nalaze na vlasti.

&etiri su korpusa ili generacije sloboda i prava "oveka: gra#anska, politi"ka, so-cijalno-ekonomska i nova ljudska prava (ekolo$ka i ina). Ova prava i slobode nikako nisu apsolutni, ve% se mogu ograni"iti ukoliko njihovim kori$%enjem bivaju povre#ena ili ugro!ena ista prava drugih ljudi. U okviru ovih prava, specifi"nu te!inu svakako imaju politi"ka prava jer se preko njih odvija proces politi"ke subjektivizacije gra#anina, putem kojeg on postaje klju"na figura u politi"koj zajednici.

Pojedinci imaju i odre#ene du!nosti prema zajednici: pla%anje poreza, po$tovanje zakona i ustavnog poretka itd. Ove du!nosti su rezultat onih razmatranja koja svoje teo-rijsko ishodi$te nalaze u klasi"nim delima, najpre poput ve%ine pojmova politi"ke teorije u teorijskoj ba$tini anti"ke Gr"ke. Obligacija, u najstro!em politi"kom zna"enju pred-stavlja individualnu odgovornost prema zakonu, politi"koj vlasti i ostalim pripadnicima politi"ke zajednice. To je obaveza utemeljena zakonom.

Na ovakav na"in odre#enom pojmu gra#anina prethodila je njegova duga geneza. Stari Grci vezivali su za pojam gra#anina pojam slobode i aktivno u"e$%e u politi"kom !ivotu. Gra#anima se nisu mogli smatrati robovi, stranci i !ene. „Ako bismo mogli za-pitati nekog starog Grka $ta ga je razlikovalo od varvara,..., on bi rekao, a u stvari i jeste

81Mr Vladimir Pavi!evi! | GRA"ANSKA NEPOSLU#NOST U SAVREMENOJ POLITI$KOJ TEORIJI

rekao: varvari su robovi; mi Heleni smo slobodni ljudi.“111 Sloboda, tj. eleutheria, re! koju mi nepotpuno prevodimo sa sloboda112, jeste pojam koji je bio differentia specifica gra"a-nina polisa u odnosu na druge ljude. „Razlika izme"u gra"anina i stranca bila je ja!a nego prirodna veza izme"u oca i sina“.113

Robovi nisu smatrani ljudima te nisu ni mogli imati gra"anska prava, dok varvari nisu poznavali slobodan #ivot niti su mogli prona$i „najbolji na!in #ivljenja.“ Taj najbolji na!in #ivljenja je podrazumevao upra#njavanje moralnog, duhovnog, estetskog, dru%tve-nog i prakti!nog #ivota, %to je bilo nemogu$e svim narodima, sem Grcima. Status gra"a-nina je, naravno, mogao biti priznat pod odre"enim uslovima i varvarima i robovima, ali je isto tako Atinjanin, npr. mogao i izgubiti svojstvo gra"anina.

Kada je re! o #enama, one su pripadale oikosu, doma$instvu, izvanpoliti!koj sfe-ri. Atinska #ena je bila toliko bezna!ajna u sferi javnosti da ona nije imala !ak ni svoga imena. Kito navodi da je u Atini bio obi!aj da se udata #ena ne pominje po sopstvenom imenu (recimo Kleobula) ve$ kao „Nikanorova #ena“.114

Stari Rim je tako"e odvajao gra"ane od drugih ljudi, ali je ovaj pojam u relativno dugoj istoriji starog Rima do#ivio zna!ajnu genezu. Dok se prvobitno smatralo da je gra-"anin Rima samo slobodan pripadnik grada Rima, po!etkom 3. veka svojstvo gra"anina bilo je priznato svim slobodnim stanovnicima Rimskog Carstva.115

Srednji vek doneo je slobodu #iteljima gradova koji su postali slobodni i u kojima su cvetali zanatstvo i trgovina. Gradovi u severnoj Italiji i u nekim krajevima Engleske i Francuske priznavali su zanatlijama i trgovcima status gra"ana. Taj status je kasnije vezivan za ekonomski status ljudi i njihovo imovinsko stanje. Reprezentativna javnost feudalnog dru%tva nije poznavala gra"ane u onom smislu u kojem su to !inili slobodni srednjevekovni gradovi. Feudalna rascepkanost zemlje omogu$ila je vlasnicima da sami daruju status gra"anina. Tako je najve$i broj ljudi feudalnog dru%tva ostao neslobodan i nazivan je podanicima.

Tek su gra"anske revolucije omogu$ile sna#an prodor gra"anske klase i obezbe-dile gra"anski status %irem sloju ljudi. Tako je Deklaracija o pravima !oveka i gra"a-nina iz 1789. godine proklamovala osnovna prirodna prava !oveka – slobodu, svojinu,

111 H. D. F. Kito, Grci, Matica srpska, 1963., str. 7-8.

112 „I upravo ta svest o dostojanstvu !oveka dala je takvu va"nost i snagu re!i (eleutheria – V. P.) koju mi samo nepotpuno prevodimo sa sloboda.“ - Kito, Grci, str. 8. Prikaz veze pojma slobode sa principom gra#anstva daje Milan Podunavac u svojoj knjizi: Princip gra-!anstva i poredak politike. Razmatraju$i pitanje politi!ke dinamike ideje, Podunavac je zapisao: „Sredi%nji pojam gr!ke politi!ke filozofije je pojam slobode (...) Kako to pokazuje u svojim !uvenim predavanjima o politi!kim principima evropske civilizacije francuski istori!ar i politi!ki pisac Gizo, u starih Grka, kasnije i kod Rimljana, pa i u ranim feudalnim dr"avama, pojam slobode se izjedna!ava sa principom gra#anstva.“

113 Fistel De Kulan". Anti!ka dr"ava, Plato, Beograd , 1998., str.235.

114 Kito, Grci, str. 273.

115 Milan Mati$, Milan Podunavac, Politi"ki sistem, teorije i principi, Fakultet politi!kih nauka, Beograd, 1996., str. 234.


bezbednost i otpor ugnjetavanju. U !lanu 1. Deklaracije zapisano je slede"e: „Ljudi se ra#aju i $ive slobodni i jednaki u pravima. Dru%tvene razlike mogu biti zasnovane samo na zajedni!kim koristima.“

Od anti!kog shvatanja pojma gra#anin do modernih razmatranja principa gra#anstva protekli su vekovi borbe za dostojanstvo ljudskog $ivota. Osvajanje slobode dovelo je i do !vrstog pozicioniranja principa gra#anstva u politi!koj teoriji i njegovoj primeni u praksi.

1.2. Princip gra!anstva

Princip gra#anstva karakteristi!an je po sna$noj individualisti!koj osobenosti koja ga !ini suprotstavljenim svim holisti!kim i kolektivisti!kim principima. Princip gra#an-stva pretpostavlja polje normativno ure#enih odnosa izme#u gra#ana sa jedne i dr$ave sa druge strane, kao i odnosa izme#u samih gra#ana.116 Njime se uspostavljaju pravila unutar kojih "e se odvijati javni $ivot u jednoj politi!koj zajednici. Drugim re!ima, iz-me#u gra#ana postoji neka vrsta „zami%ljenog dru%tvenog ugovora“ , kojim se reguli%u njihovi me#usobni odnosi.

Osnovni sadr$aj ovoga principa predstavljaju li!na, politi!ka i socijalno-ekonomska prava koja su pojedinci osvojili u borbi sa razli!itim oblicima autoritarnog vo#enja jav-nih poslova od strane jednog !oveka ili nekolicine ljudi. Pored toga, bazi!ni okvir prin-cipa gra#anstva !ini gra#anska odgovornost i samosvesnost gra#anina koji u modernim, kompleksnim dru%tvima jeste subjekt koji kroz aktivan odnos prema odre#enim dru%tve-nim pitanjima vr%i stalni proces legitimizacije politi!kog poretka.

Ali, „kada su ljudi shvatili koliko je opasna dr$avna vlast, re%ili su da je ograni!e pravnim normama i sferom neprikosnovenih prava pojedinca.“117 Ova ograni!enja pred-stavljaju branu nasrtaju dr$avne vlasti na autonomiju gra#anina i omogu"avaju mu da budno prati te procese. Drugim re!ima, „$ivotna potreba za postojanjem vlade“118 nagoni gra#anina da kreira svojevrsni institucionalni aran$man kojim bi pomirio $elju za po%to-vanjem sopstvene autonomije i vrednost svakog ljudskog bi"a sa mogu"im neadekvatnim intervencijama vlasti u sferu privatne slobode gra#ana kao nezavisnih individua. Zato se pojedinci moraju suo!iti sa odgovorno%"u, te negirati aristotelovsku postavku o ropskoj prirodi ljudske du%e koju navodi Isaija Berlin u svom radu: „&etiri ogleda o slobodi.“119

116 Princip gra!anstva uvek pretpostavlja: a) op"ti status - svima koji u#ivaju taj status garantuje se pu-nopravno $lanstvo unutar politi$ke zajednice; b) jednakost - svi koji pripadaju politi$koj zajednici imaju ista prava i iste obligacije.

117 Karl Joakim Fridrih, Konstitucionalizam, CID, Podgorica, 1996., str. 16.

118 Fridrih, Kontitucionalizam, str. 26.

119 „I Aristotel je bio u pravu: mnogi ljudi su robovi po prirodi, i kada se oslobode okova oni nemaju moralnih i intelektualnih potencijala da se suo$e sa odgovorno"%u, s odve% "irokom mogu%no"%u izbora izme!u alternativa; i tako, gube%i jednu vrstu okova oni nu#no tragaju za drugom ili sami iskivaju nove.“ Isaija Berlin, !etiri ogleda o slobodi, Filip Vi"nji%, Beograd, 1992., str. 93.


Gra!ani moraju biti odgovorni i prema osnovnim na"elima demokratskog poretka. Oni uvek treba da imaju na umu da „li"na superiornost, bilo rasna, intelektualna, moral-na ili obrazovna, ne mo#e nikada da ustanovi zahtev za politi"kim povlasticama, "ak ni onda kada takva superiornost mo#e da bude utvr!ena.“120 Podjednaku odgovornost gra-!anin mora nositi i prema majoritetnom na"elu demokratskog odlu"ivanja, imaju$i uvek u vidu da postoji sfera op%teg dobra i op%tih vrednosti o kojima mora postojati bazi"ni konsenzus u zajednici i u odnosu na koje manjina mora biti za%ti$ena. Time se istovre-meno spre"ava i tiranija ve$ine i tiranija manjine.

Princip gra!anstva omogu$ava pluralizam mi%ljenja i ideja i istovremeno kreira mehanizme za njihovo ujedna"avanje time %to sa jedne strane omogu$ava javnu de-batu i razmenu argumenata i informacija, a sa druge strane ih usmerava i kanali%e ka mestima odre!enim za dono%enje odgovaraju$ih odluka. Princip gra!anstva u najve-$oj mogu$oj meri promovi%e i gra!ansku hrabrost, kojom se individua suprotstavlja nametnutim i nepravednim odlukama. Gra!anska hrabrost se najbolje o"ituje u akciji koja se vodi radi pru#anja otpora nezakonitoj vlasti ili odlukama koje vre!aju gra!an-ski duh. Gra!anin se na taj na"in sukobljava sa vrednostima i odlukama nametnutim spolja. Ova osobina gra!anina najbolje se o"ituje u "inu gra!anske neposlu%nosti, %to predstavlja sredi%nju kategoriju ovog teksta.

1.3. Gra!anska neposlu"nost

Gra!anska neposlu%nost je koncept nastao u krilu modernog konstitucionalizma, kao supstitut predmodernih ideja o ograni"enju i otporu vlasti. Oblike gra!anske nepo-slu%nosti u rudimentarnom vidu nalazimo ve$ kod starih Grka, a su%tinu otpora prema vladi koja se gre%i o pravdu, kazuje Antigona121 odgovaraju$i na Kreontove optu#be:

„Ta valjda ne dade mi Div tu naredbu,

ni Pravda, sustanarka donjih bogova,

%to ljudima ove postavi%e zakone.

Ne smatrah tako jakom tvoju naredbu

120 Karl Poper, Otvoreno dru!tvo i njegovi neprijatelji, Beogradski grafi!ki zavod, Beograd, 1993., str. 82.

121 Veoma upe!atljivu alegorijsku sliku !ina gra"anske neposlu#nosti daje $arko %underi& u svom radu: „Gra"anska neposlu#nost kao prometejska krivica“. Opisuju&i mit o okovanom Prometeju, on navodi: „Ovo je prvi slu!aj da otpor protiv vlasti pokre&e pitanje savesti i morala. Pojam mo-rala za raspusne olimpske bogove do tada nije zna!io gotovo ni#ta. Jedna od karakteristika mita i sveta u mitu je odsustvo vremena. Ova praznina omogu&ava mitu da 'ivi. Mitolo#ki bogovi, u!i Euhemeros iz Mesene, nisu ni#ta drugo do heroji i istaknuti ljudi, progla#eni bogovima. Kada se iz-gubi vreme javljaju se bogovi i mit. A kada se pojavi Prometej netaknuti bo'anski svet se posmatra sa distance i tada Prometejeva borba postaje realnost.“ $arko %underi&: „Gra"anska neposlu#nost kao Prometejska krivica“, u: Zbornik radova Beogradske otvorene !kole, Beogradska otvorena !kola, Beograd, 2000, str. 46.


da bo#je, nepisane, stalne zakone

prete$i mo#e; ti si ipak smrtan stvor.

Od danas nisu oni, ni od ju"e – ne,

no ve"no va#e, niko ne zna otkad su.“122

Neposredniji koren ideje gra!anske neposlu"nosti nalazimo u predmodernim kon-stitucionalnim borbama koje su otelovljene u srednjevekovnim traktatima o borbi protiv tiranske vlasti. Tekstovi Tome Akvinskog, Henrija Brektona, Juniusa Stefanusa Brutusa, Marsilija Padovanskog, Viljema Okema itd. govore nam o pravu na otpor tiranskoj vla-davini i o okolnostima pod kojima #e se legitimnim i dozvoljenim smatrati i tiranicid tj. ubistvo tiranina. Jo" je Toma Akvinski pisao o uslovima u kojima #e se valjanom i $ak po%eljnom smatrati i pobuna protiv tiranije. U tiranskoj dr%avi, pravo na tiranicid je le-gitimno sredstvo borbe, smatra Toma Akvinski.

Posebno zanimljivim $ine se studije Henrija Brektona i S. J. Brutusa.123 U radu De legibus et consuetidinibus Angliae, nastalom sredinom 13. veka, Brekton pravi razliku iz-me!u politi$ke vlasti i prava, smatraju#i da postoji sfera u kojoj je vladar ograni$en za-konima zajednice. Svako ko se udru%uje ima gospodara, ali „ako je kralj bez uzda, to jest bez zakona, oni (zajednica) treba da mu namaknu uzde.“124 Srednjevekovno nasle!e $ini jedan koren koncepta ograni$enja dr%avne vlasti. Karl Fridrih smatra da funkciju ograni-$enja vladara o kojoj govori Brekton imaju baroni, slobodni gradovi i iznad svega crkva. I uop"te, konstatuje Fridrih, „pravo na otpor nezakonitoj vlasti bilo je sveprisutno u sred-njevekovnom dru"tvenom poretku, kako na kontinentu tako i u Engleskoj.“125

Da je srednjevekovni konstitucionalizam u $vrstoj vezi i sa za$ecima ideje gra-!anske neposlu"nosti, potvr!uje i rad Stefana Juniusa Brutusa Vindiciae Contra Tyrannys. „Slavljen je svaki gra!anin koji se odupire i uklanja tiranskog vladara.“126 Brutus samo obnavlja ovu ideju iz koje proizilazi fakti$ko pravo $lanova zajednice da sna%no reaguju protiv r!ave vlade.

Ako se dosledno dr%imo ideje da je ona supstitut onih predmodernih ograni$enja vladara kojima se pripadnici zajednice koriste kada je op"te dobro ili pravda ugro%eno od strane vlasti, gra!anska neposlu"nost jeste limit do koga pojedinac ili elite na vlasti mogu ra$unati na minimalnu legitimizaciju od strane pripadnika politi$ke zajednice. Onog trenutka kada gra!ani u nekom aktu koji dolazi „odozgo“ prepoznaju nepravdu, sasvim legitimnim #e se smatrati otpor takvoj vladi iskazan kroz gra!ansku neposlu"nost na isti na$in na koji se u srednjem veku smatralo opravdanim tiranoubistvo.

122 Sofokle, Antigona, str. 91. (450-457)

123 Navedeno prema: Mati!, Podunavac; Politi!ki sistem, str. 220-224.

124 Navedeno prema: Mati!, Podunavac; Politi!ki sistem., str. 221.

125 Karl Fridrih; Konstitucionalizam, str. 25-25.

126 Mati!, Podunavac; Politi!ki sistem, str. 223.


2. KONCEPT GRA!ANSKE NEPOSLU"NOSTI U SAVREMENOJ POLITI#KOJ TEORIJI

2.1. Osnovne karakteristike

Sva moderna, demokratska i ustavna dru!tva po"ivaju na principu gra#anstva. Gra#anska neposlu!nost predstavlja onaj segment principa gra#anstva koji gra#aninu daje pravo da na „izvanpravni, nelegalni“ na"in reaguje u odnosu na dr$avnu vlast u slu-"ajevima kada ta vlast naru!ava op!te dobro i kada se gre!i o na"ela morala i pravednosti na kojima po"iva jedna demokratska i dobro ure#ena zajednica. Ovaj koncept polazi od razumevanja gra#anina kao klju"ne figure u politi"koj zajednici, koji svesno, razborito i slobodno deluje unutar polja ome#enog „zami!ljenim dru!tvenim ugovorom.“

U teoriji postoje neslaganja u definisanju gra#anske neposlu!nosti, ali se klju"nim i neizostavnim mogu smatrati slede%e odredbe ovog pojma:127

- Akt gra#anske neposlu!nosti je akt neposlu!nosti u odnosu na zakon. U "itavom spektru mogu%ih otpora prema vlasti, gra#anska neposlu!nost se odvaja upravo po tome !to se otpor pru$a zakonu koji je usvojen na legalan na"in, ali je njegova sadr$ina u su-protnosti sa elementarnim principima pravde. To ovaj akt "ini nelegalnim, ali ne i ne-opravdanim. U ovom tipu otpora gra#ani se suprotstavljaju aktima vlasti koji pokazuju odsustvo smisla za pravi"nost i op!te dobro unutar zajednice, te se mogu smatrati nele-gitimnim. To dalje vodi jasnijem situiranju koncepta gra#anske neposlu!nosti izme#u principa legaliteta i principa legitimiteta.

- Svaki akt gra#anske neposlu!nosti je akt gra!anske neposlu!nosti. To zna"i da je samo nenasilni otpor akt koji se mo$e podvesti pod ovaj pojam. Svaka upotre-ba sile i nasilja je u suprotnosti sa osnovnim smislom i zna"enjem mehanizma civil-ne neposlu!nosti. Ovaj oblik akcije treba da slu$i kao vid pritiska na subjekte koji u zavr!noj fazi kreiraju politi"ke odluke. On se javlja onda kada ve% postoje%i pritisak javnog mnjenja nije dovoljan i kada je potrebno mobilisati dodatnu podr!ku zahtevi-ma koji dolaze iz polja gra#anstva. Zbog karaktera ove akcije o legitimnosti kori!%e-nja sile i nasilja se nipo!to ne mo$e govoriti, pa se ova sredstva smatraju nepo$eljnim. Zato upotreba nasilnih sredstava izlazi izvan duha gra#anskog protesta i prelazi u neki vid nasilnog otpora.

- Akt gra#anske neposlu!nosti je javni, a ne privatni akt. Svako li"no neslaganje sa nekom odlukom politi"kih elita na vlasti, ili zakonom koji je pro!ao kroz legislativu, nije akt gra#anske neposlu!nosti. Odluka pojedinca da deluje protiv nekog zakona ne mo$e se smatrati temom na!eg razmatranja sve dok takav nastup pojedinac ne kreira i ne preto"i u javni nastup. Ovo tvr#enje implicira stav da primarni zna"aj gra#anske ne-poslu!nosti le$i u mogu%nosti edukacije gra#ana za javnu sferu, koju javni nastupi ima-ju. Edukativni karakter tog "ina, u smislu ja"anja i sna$enja politi"ke kulture u okviru jedne zajednice, jeste iznad zna"aja aktuelnog suprotstavljanja nepravednom zakonu.

127 Richard Wasserstrom, „Civil Disobidience“, u: Civil Disobidience, Occasional Paper, Center for the Study of Democratic Institutions, Santa Barbara, California, 1966., str. 18.


„U demokratiji, edukacija se ne razumeva kao instrument vladanja, ve! kao priprema gra"ana da budu vladari.“ 128

To su tri klju#ne odredbe gra"anske neposlu$nosti oko kojih u teoriji, uglavnom, postoji slaganje. Gra"anska neposlu$nost je javni, nenasilni otpor nepravednim zakoni-ma, a gra"ani su ti koji nepravdu najja#e ose!aju. Svaki pojedinac je u zajednicu u$ao ne da bi nepravdu trpeo, ve! da bi %iveo u uslovima koji su najmanje nepravedni.

2.2. Gra!anska neposlu"nost u Rolsovoj teoriji

Ovim odredbama gra"anske neposlu$nosti D%on Rols (John Rawls) dodaje jo$ jed-nu, isto tako va%nu - gra"anska neposlu$nost je svesno politi#ki akt.129 Da bi argumen-tacija ove odredbe bila $to kvalitetnija, neophodno je podsetiti se osnovnih postulata Rolsove teorije pravde.

Vra!aju!i se u#enju o dru$tvenom ugovoru, Rols nudi tri elementa pravde na kojima se zasniva njegova teorija:

a) vrlina dru$tvenih ustanova;b) kontraktualizam;c) dru$tvo kao kooperativno preduze!e.Kroz vrlinu dru$tvenih ustanova sugeri$e se da bez obzira na to kako je dru$tvo

materijalno obezbe"eno, ono mora biti i pravedno ure"eno. Ako ono nije pravedno ure-"eno, njegove institucije bi trebalo zameniti drugim principima, a princip kojim se Rols potpoma%e na ovom mestu jeste Kantov princip kategori#kog imperativa: ljude moramo tretirati kao cilj po sebi, a ne kao sredstva.

U pogledu dogovora o budu!em dru$tvu uzajamna korist ne sme biti klju#ni motiv. Zato Rols ka%e da se dru$tveni aran%man treba izabrati, a da prethodno ne postoji zna-nje o li#nim karakteristikama. Tri dobra, koja su moralno irelevantna, treba zanemariti u tom procesu i to su: genetika (li#ne karakteristike), socijalni polo%aj i koncepcija dobra i %ivotni planovi.

U delu u kojem se govori o dru$tvu kao kooperativnom preduze!u, sugeri$e se da svako odsustvo kooperacije nije dobro, te je zato va%no utvrditi na#in na koji se u dru$-tvu raspodeljuju koristi i trpe $tete. Ovo je najva%niji element zbog kojeg Rols i pi$e

„Teoriju pravde“.Rols navodi i dva klju#na principa pravde:a) svaka osoba poseduje skup bazi#nih sloboda jednakih za sve,b) nejednakosti se ure"uju tako da budu u korist najni%e stoje!ih i da dru$tvene po-

zicije budu podjednako dostupne svima.Ova dva principa dopunjena su tre!im, op$tijim. Sve vrednosti, smatra Rols, treba

128 Tapio Puolimatka, Democracy and Education: The Critical Citizen as an Educational Aim, Suomalainen Tiedeakatamia, Helsinki, 1995., str. 14.

129 D!on Rols, Teorija pravde, Slu!beni list, CID, Beograd-Podgorica, 1998., str. 332.


u dru!tvu da se raspodele jednako, a nejednaka raspodela dopu!ta se samo onda kada je u korist najlo!ije stoje"ih (princip razlike).

Kada defini!emo gra#ansku neposlu!nost i kao politi$ki akt, onda zahtevi iz polja civiliteta, smatra Rols, nikada nisu usmereni samo ka vlasti ili ve"ini koja odlu$uje, ve" se odnose i na „principe pravde koji ure#uju ustav i dru!tvene ustanove uop!te.“130 To su principi koje su prihvatili svi gra#ani i koji $ine osnovu politi$kog poretka. Po!to je gra#anska neposlu!nost uvek akt partikularne grupe unutar jednog dru!tva, onda se taj akt legitimi!e ne kroz pozitivno-pravne procedure i norme, ve" kroz javno shvatanje pravde $ije principe kr!i ve"ina.

Rols navodi i koje su to okolnosti u kojima je gra#anska neposlu!nost opravdana:a) protest treba ograni$iti na slu$ajeve su!tinskih i jasnih nepravdi.131 Takvi slu$a-

jevi naj$e!"e su vezani za prvi princip pravde tj. princip jednake slobode. Uskra"ivanje prava glasa manjinama ili prava da manjinske grupe do#u do nekog polo%aja sasvim o$i-gledno naru!ava prvi princip pravde. Gra#anska neposlu!nost "e biti adekvatan odgovor i na nepo!tovanje nepristrasne jednakosti mogu"nosti. Takve o$igledne nepravde mogu izazvati na neposlu!nost i ona je tada i najadekvatnija reakcija. Zgodno je podsetiti da Rols situira gra#ansku neposlu!nost u jedan pravedni, demokratski poredak unutar ko-jeg gra#ani priznaju i prihvataju legitimnost ustava;

b) legalna sredstva vr!enja uticaja na ve"inu nisu bila delotvorna.132 Ako, zapisao je Rols, postoje"e politi$ke partije pokazuju ravnodu!nost prema zahtevima manjina, pri-padnici te manjinske grupe imaju pravo da reaguju na sve dozvoljene legalne na$ine. Ako, me#utim, sve te akcije poka%u da je ve"ina nepokolebljiva, onda se gra#anska neposlu!-nost smatra opravdanom;

c) akt gra#anske neposlu!nosti ne sme dovesti do naru!avanja javnog dobra i sloma u pogledu po!tovanja ustavnog poretka.133 Moderna dru!tva su diferencirana du% razli$i-tih nivoa i sa$injava ih veliki broj razli$itih grupa. Svaka od tih grupa ima jednako pravo da stupi u gra#ansku neposlu!nost. Ukoliko bi sve grupe, u slu$aju kada je naru!en njihov ose"aj za pravdu, koristile gra#ansku neposlu!nost, to bi dovelo do ozbiljnog nereda koji bi mogao ugroziti efikasnost pravednog ustava. Tako bi bila stvorena situacija koja ne koristi nikome. Zato mora postojati stepen ograni$enja gra#anske neposlu!nosti kako ne bi do!lo do naru!avanja javnog dobra.

Na ovom mestu javljaju se slede"e dileme i pitanja: kakva je posledica neprihva-tanja (od strane ve"ine) zahteva koji dolaze od manjinske grupe. &ta ako dominan-tne politi$ke grupacije pokazuju ravnodu!nost prema tim zahtevima? Ove nepoznanice vode nas u razmatranje mogu"ih rizika i konsekvenci koje podrazumeva delanje kroz gra#ansku neposlu!nost.

130 D!. Rols, Teorija pravde, str.332.



133 D!. Rols, Teorija pravde, str. 340.


2.3. Razmatranja gra!anske neposlu"nosti kod Rastina i Habermasa

Gra!anska neposlu"nost je, u demokratskim dru"tvima, nekada jedini preostali mehanizam kojim bi se prikrivena nepravda razotkrila i iznela na povr"inu. Taj meha-nizam u svojim rukama dr#i gra!anin zajednice koji je svestan svojih prava, ali i obaveza prema zajednici u kojoj #ivi. Samorazumljivo je da gra!anin, sudeluju$i u aktu gra!anske neposlu"nosti, treba da ra%una na posledice koje svojim %injenjem mo#e da izazove. U svom eseju o gra!anskoj neposlu"nosti Rastin (Bayard Rustin)134 sugeri"e da gra!anin, pre nego "to stupi u otpor, mora sebi postaviti pitanje: da li sam sasvim spreman da pri-hvatim konsekvence mog delovanja.“

To zna%i da, kada me policajac potap"e po ramenu i saop"ti mi da sam uhap"en, je-dini na%in da i dalje delujem u skladu sa principima gra!anske neposlu"nosti jeste da mu odgovorim - da, gospodine, prekr"io sam zakon jer verujem da je pogre"an. Sasvim sam spreman da po!em sa vama. Nema potrebe da me vi vodite. A kada do!em kod sudije, ho$u da mu ka#em - radio sam ne"to "to dru"tvo smatra pogre"nim. Prihvatam kaznu.

Biti gra!anski neposlu"an zna%i ne samo reagovati na r!av i nepravedan akt vlasti, ve$ biti spreman da prihvatim i posledice koje tim aktom mogu da zaslu#im. Prihvatanjem posledica, pokazujem lojalnost osnovnim principima na kojima je zajed-nica utemeljena, kao i po"tovanje „zami"ljenog dru"tvenog ugovora“ na koji sam kao i drugi %lanovi zajednice dao pristanak. Gra!anska neposlu"nost uklju%uje namernu po-vredu pojedinih pravnih normi, ali ne uti%e na poslu"nost u odnosu na celokupni prav-ni poredak. Cena koju $u platiti prihvatanjem mogu$ih posledica mog %ina nikada ne mo#e biti ve$a od cene pristajanja na nepravdu koju aparat vlasti, namerno ili ne, uvodi u okvir zajednice %iji sam %lan.

Sa druge strane, gra!anska neposlu"nost je i test za demokratsku pravnu dr#a-vu. Svaka dr#avno - pravna demokratija, pi"e Habermas, koja je sigurna u sebe, samo posmatra civilnu neposlu"nost kao normalizuju$i i neophodni, sastavni deo svoje poli-ti%ke kulture.135 Demokratski ure!ene zajednice proveravaju sebe same upravo svojim odnosom prema gra!anskoj neposlu"nosti budu$i da je gra!anin klju%ni oslonac svakog ure!enja koje se smatra demokratskim. „Gra!anska neposlu"nost sti%e svoje dostojan-stvo na temelju visoko postavljenog zahteva za legitimitetom demokratske pravne dr-#ave. Kada dr#avni branioci i sudije ne uva#avaju ovo dostojanstvo, tretiraju$i prekr"i-oca pravila kao kriminalca i odre!uju$i mu uobi%ajenu kaznu, oni se onda izopa%uju u autoritarni legalizam.“136 Time demokratska zajednica ostaje bez klju%nih stubova svoje gra!evine: moralnih sentimenata i ose$aja pravi%nosti, s jedne, i demokratske politi%ke kulture zajednice, s druge strane.

134 Bayard Rustin, „Civil Disobidience“, u: Civil Disobidience, str.11.

135 Jirgen Habermas, „Gra!anska neposlu"nost - test za demokratsku pravnu dr#avu“, Gledi!ta, broj 10-12/1989.,str.54.

136 J. Habermas, Gra!anska neposlu"nost., str. 62.


Obaveza je gra!anina da pristane na posledice svog anga"ovanja kao neposlu#nog prema lo#em zakonu ukoliko "eli da se takav njegov anga"man smatra civilnom nepo-slu#no#$u. Isto tako, dr"ava koja sebe vidi kao demokratsku i pravnu mora da bude tole-rantna prema ispoljavanju gra!anske neposlu#nosti kao mehanizmu kontrole vlasti i kao mogu$i korektiv njenim legalnim, ali r!avim odlukama. Dobro ure!eni poredak pretpo-stavlja obostran pristanak na ova temeljna pitanja interakcije izme!u gra!ana i dr"ave, ali ostavlja mogu$nosti i za druga%ije vidove otpora.

2.4. !arp i Frimen: gra"anska neposlu#nost kao vid nenasilnog otpora

U uslovima postojanja jedne demokratski ure!ene zajednice, gra!anska neposlu#-nost je samo jedan od mogu$ih otpora prema vlasti. Taj otpor ima karakter nenasilne akcije i sli%an je drugim mirnim oblicima delovanja. Razli%ita su gledi#ta o mogu$im na-%inima otpora. Ovde $e biti re%i o dva.

&arp (Gene Sharp) razlikuje tri nivoa nenasilne akcije:a) protesti i ube!ivanje;b) socijalna, ekonomska i politi%ka nekooperativnost; c) nenasilna intervencija.137

Svaka akcija uobi%ajeno po%inje najni"im nivoom i menja se u zavisnosti od toga na koji na%in vlada reaguje na zahteve koji dolaze iz polja civiliteta. Forme tih zahte-va su razli%ite, a naj%e#$i su: javni govori, peticije, distribucija literature, javne demon-stracije itd. Ovaj nivo vi#e upozorava vladu i signalizira gra!anstvu da je neki akt vlasti sporan i u sukobu sa pravdom. Budu$i sled akcija zavisi, uglavnom, od toga koliko je vlada spremna da nastali problem re#i kompromisno i u skladu sa osnovnim principima na kojima zajednica po%iva.

Akcija poprima ozbiljniji tok kada umesto da postavljaju konkretne zahteve gra!a-ni postaju socijalno, ekonomski i politi%ki nekooperativni. &arp navodi primere za svaki oblik nekooperativnosti gra!ana:

a) socijalna nekooperacija - dru#tveni bojkot, ekskomunikacija, studentski #trajkovi; b) ekonomska nekooperacija - bojkot potro#a%a, radni%ki #trajkovi, odbijanje da se

plate takse, odbijanje da se koriste vladina sredstva pla$anja; c) politi%ka nekooperacija - bojkot zakonodavnih tela i izbora, otpor u pla$anju po-

reza, deliberativna birokratska neefikasnost, bunt.Poslednji nivo otpora o kojem govori &arp, uklju%uje radikalne forme otpora au-

toritetu. Neki primeri uklju%uju borbu do smrti, opkoljavanje vitalnih vladinih objekata, blokadu puteva, uspostavljanje alternativnih tr"i#ta i transportnog sistema (poput sivog tr"i#ta) i formiranje paralelne vlade.

Drugi autor, Frimen (Harrop A. Freeman), nudi slede$i spektar nenasilnog otpora:

137 Humane Studies Review, Volume 9, Number 1 Summer 1994., Bibliographic Essays, by Bryan Caplan, Nonviolent Resistance: Theory and History, Online: http://www.HSR Disobidience.htm


a) nasilje bez mr!nje;b) nenasilje kao najvi"i mogu#i nivo otpora;c) prinuda uzdr!avanjem od nasilja;d) gra$anska neposlu"nost;5) satyagraha ili nenasilna direktna akcija;6) bez otpora;7) pacifizam.138

Svaki oblik otpora prikazan u ovom spektru ima svoje osobenosti, ali i sli%nosti. Gra$anska neposlu"nost, tako$e, sli%i drugim oblicima nenasilne borbe, ali ima i jednu klju%nu osobinu koja je razlikuje od ostalih: gra$anska neposlu"nost je otpor usmeren protiv specifi%nog zakona ili akta dr!ave koji ima efekat zakona. Frimen dodaje da su grosso modo preostale bitne karakteristike civilne neposlu"nosti slede#e:

- termin gra$anski se ne koristi kao opozit kriminalnom, ve# kao oznaka za akcije usmerene protiv dr!ave – civitas;

- to je nameravani, a ne slu%ajni i spontani akt;- koristi se za spoljne svrhe, ukazuje na nepravdu;- to je nenasilni akt;- ne sadr!i obi%ne kriminalne namere;- mo!e biti legalan i nelegalan;- mo!e sadr!ati religijsku filozofiju.139

Ovakva klasifikacija nenasilnih oblika otpora prema vladi nikako ne zna%i da su oni me-$usobno odvojeni i nedodirljivi. Oni se me$usobno pro!imaju i %esto se koriste istovremeno. Njihova klasifikacija slu!i isklju%ivo za jasno razlikovanje jednih oblika od drugih, po"to se svaki od njih, u ve#oj ili manjoj meri, razlikuje od preostalih. To ne %ini nemogu#im kombi-novanje pojedinih oblika otpora ili, u krajnjem slu%aju, istovremeno kori"#enje svih kako bi nepravda u dru"tvu bila korigovana. Kakvu #e strategiju primene ovih na%ina pokazivanja ne-zadovoljstva primeniti gra$ani zavisi i od ostvarenog nivoa politi%ke kulture u datoj zajednici.

2.5. Teorijski prikaz gra!anske neposlu"nosti kod Toroa i Volcera

Pitanje na koje tra!imo odgovor u ovome delu rada jeste: da li je u politi%koj zajed-nici koncept gra$anske neposlu"nosti utemeljen isklju%ivo kao pravo (i to pravo koje nije zasnovano na pravnim principima unetim u ustav, ve# na ose#aju za pravdu koji je pret-postavka svakog dobrog poretka), ili su gra$ani du!ni da budu neposlu"ni kada je op"te dobro u zajednici ugro!eno?

O gra$anskoj neposlu"nosti kao pravu u ovome radu je do sada i bilo re%i. Argumentaciju za shvatanje gra$anske neposlu"nosti kao du!nosti gra$ana nude nam, izme$u ostalih Toro (Henry David Thoreau) i Volcer (Michael Walzer).

138 Harrop A. Freeman, „Civil Disobidience“, u: Civil Disobidience, str. 3.

139 H. A. Freeman, Civil Disobidience, str. 4.


„Pod vladom koja nepravedno uhapsi makar jednog !oveka, za pravednog !oveka je jedino mesto – tako"e zatvor.“140 Ovom !uvenom re!enicom Toro nas neposredno su-o!ava sa dilemom koju odgonetamo u ovome delu rada, ali je formuli#e bitno druga!ije: Ako vlast u!ini neko nepravedno delo, da li pojedinac uop#te ima pravo da ostane indife-rentan i ne reaguje ili je, nasuprot tome, on obavezan da se bori protiv takvog !ina?

Toro sugeri#e da su savest, pravda i moralna odgovornost, vi#e nego zakoni, me-rila ljudskog $ivota u zajednici i anga$ovanja u njoj. „Treba da budemo prvo ljudi, pa tek onda podanici. Po$eljnije je negovati po#tovanje pravde no zakona. Jedina obave-za koju imam pravo da prihvatim jeste da uvek !inim ono #to smatram ispravnim.“141 Time Toro anticipira ulogu pojedinca u modernom, gra"anskom dru#tvu koje shvata gra"anina kao centralnu figuru, koja svesno, razborito i slobodno deluje u svojoj zajed-nici. Nije, dakle, vlast (ve%ina) ta koja odlu!uje o tome #ta je pravedno, ve% razboriti gra"anin. A kada vlada ugro$ava principe pravde, onda je gra"anin du$an da nepravdu prepozna i da reaguje savesno i shodno moralnim na!elima. U suprotnom on postaje mala tvr"ava i magacin u slu$bi nekog bezobzirnog !oveka na vlasti, samo senka koja podse%a na ljudsko bi%e, ma#ina, drvo, zemlja... „A takvi ne izazivaju ve%e po#tovanje no ljudi od slame ili #aka "ubreta.“142

Argumentacija koju nudi Toro svoje uto!i#te nalazi u moralnoj filozofiji, a ne u strogo hijerarhizovanim i normiranim pravnim na!elima. Tako nas ovaj autor, u su#tini, vra%a na sukob, literarno veoma lepo opisan kod Sofokla (Antigona) i na ve!itu debatu pravnika pozitivista i onih koji su skloniji teoriji prirodnog prava: !emu dati prednost – bespogovornom po#tovanju zakona, koji nekada mo$e biti i nepravedan ili po#tovanju vi#ih, „bo$anskih“ zakona, koji su utkani u na#e moralne sentimente.

Toro sledi trag koji je ponudio Sofokle kroz lik Antigone i formuli#e ga na slede%i na!in: „Ako sam nepravedno istrgao dasku iz ruku davljenika, moram mu je doturiti pa makar se sam udavio.“143 Ako me vlada pretvori u podanika ili povredi moju savest, du$an sam da joj otka$em poslu#nost, ne%u joj biti lojalan i objavi%u joj tihi rat. Za tako ne#to nije mi potrebna zakonska dozvola niti pravni propis; to je moja moralna obaveza.

Pretpostavka postojanja zrelog, moralno odgovornog gra"anina jeste gra"anska hrabrost. Ona je nu$na vrlina jer se samo hrabro#%u mo$e odagnati strah. A strah se odnosi na posledice ovog !ina koje mogu biti drasti!ne. Hrabar gra"anin ne%e biti spre-!en posledicama. Toro zapisuje: „Pretpostavimo !ak i da se prolije krv. Zar krv ne te!e kad je savest ranjena? Kroz tu ranu oti!u !ovekova sr!anost i besmrtnost, i on iskrvari do trajne smrti.“144

140 Henri Dejvid Toro, O du!nosti gra"anina da bude neposlu#an i drugi eseji, Global Book, Novi Sad, 1997. str.25.

141 H. D. Toro, O du!nosti gra"anina., str.13.



144 H. D. Toro, O du!nosti gra"anina., str. 26.


Za razliku od Toroa, koji nam je ponudio ekspresiju svog boravka u zatvoru tokom jedne no!i, Volcer nas suo"ava sa istim pitanjem iz drugog ugla - iz teorijskog polja libe-ralne politi"ke tradicije.

Koliko god se za"eci ideje o pravu na gra#ansku neposlu$nost mogu, u istoriji politi"ke misli, na!i ve! kod starih Grka (poput ve!ine drugih koncepata politi"ke teorije), liberalna politi"ka misao, kojoj se obra!amo kada govorimo o gra#aninu i njegovim pravima, nije osta-vila (pre)bogato nasle#e u razmatranjima gra#anske neposlu$nosti kao du%nosti. Volcer na si-stemati"an i teorijski utemeljen na"in nastoji da ispuni ovo „nepokriveno“ polje liberalne misli.

Moralni razlozi, kojima se "ovek vodi prilikom otkazivanja poslu$nosti zakonu, jesu utemeljeni, ali iza njih mora postojati i neko dopunsko obja$njenje tog akta. Neposlu$nost, ka%e Volcer, kada nije motivisana kriminalnim delima, ve! moralnim, religioznim ili poli-ti"kim, jeste akt kolektiva (grupe) i on je opravdan vrednostima koje krase taj kolektiv kao i zajedni"kim u"e$!em njegovih "lanova.145 Neposlu$nost mo%e biti akt razli"itih grupa i u zavisnosti od karaktera grupe ona !e biti razli"ito opravdavana.

Kada govorimo o du%nosti, neophodno je reafirmisati teoriju dru$tvenog ugovora. Obligacije nastaju sa "lanstvom, pripadanjem, ali to pripadanje ne mo%e biti bilo kakvo. Stvarne du%nosti mogu postojati samo ako postoji i iskazana volja pojedinca da bude "lan neke grupe ili kolektiva.146 To dalje zna"i da pojedinac jeste du%an da iskazuje neposlu$nost samo ako pripada grupi. Ali, postoje grupe, razli"ite po karakteru i ciljevima. Revolucionarne skupine npr. obavezuju svoje "lanstvo da otka%u bilo kakvu poslu$nost dr%avi, da promene postoje!i, legalni sistem i da na svaki na"in poku$aju da uru$e temelje dru$tva i $ire zajednice. Ova obligacija proisti"e iz samog "ina pristupanja takvoj grupi.

Civilna neposlu$nost predstavlja, tako#e, akt grupe, ali je u ovom slu"aju to akt par-tikularne grupe unutar $ire zajednice koja se zala%e za ciljeve koji su u nekim slu"ajevima suprotni ciljevima dr%ave, i koja ne ugro%ava opstanak same dr%ave. Du%nost da se bude neposlu$an u takvim, sekundarnim odnosno partikularnim grupama, proizilazi, tako#e, iz fakta da je pojedinac pristao i voljno iskazao da %eli da bude "lan te grupe. Kontraktualisti"ki otklon je u ovako izvedenoj argumentaciji o"igledan. To, me#utim, nije sve. Postoji barem jo$ jedan valjan razlog koji je mogu!e navesti u prilog ovoj raspravi.

Gra#ani imaju obavezu, du%ni su da odbrane dignitet u%e skupine kojoj pripadaju, da podr%e ideale prema kojima su se zavetovali, "ak i onda kada je ta aktivnost usmerena pro-tiv dr%ave (ve!ine) sve dok takvo njihovo delovanje ne ugro%ava postojanje $ire zajednice i ne dovodi u opasnost %ivote njenih gra#ana.147 Dakle, dignitet te grupe je ono $to gra#ane obavezuje da iska%u neposlu$nost u situaciji kada je "ast grupe dovedena u pitanje.

Dr%ava ne bi trebalo, niti u jednom trenutku da bude „zabrinuta“ i da neprijateljski posmatra gra#anski otpor. Neposlu$nost gra#ana, vratimo se jo$ jednom Habermasu, jeste

145 Michael Walzer, Obligations, Essays on Disobidience, War, and Citizenship, Harward University Press, 1970., str. 4.

146 M. Walzer, Obligations., str. 7.

147 M. Walzer, Obligations., str. 16-17.


test za demokratsku pravnu dr!avu. Ali, ona mo!e biti i ne"to vi"e. Ponekad, sugeri"e Volcer, du!nost da se bude neposlu"an (kada je ona opravdana) upravo predstavlja poslu"nost pre-ma dr!avi i #in velike odanosti.148 Ili, da sumiramo Rolsovim stavom: „Gra$anska neposlu"-nost je jedno od stabilizuju!ih (kurziv - V.P.) sredstava ustavnog sistema, mada po definiciji nezakonito.“149 U ovakvoj interakciji gra$ana i dr!ave najja#e bi se ose%ao duh prosve%enosti i legitimitet dr!ave, sa jedne, i duh slobode i hrabrost gra$ana, sa druge.

3. ZAKLJU!AK

Moderna dr!ava je u svoje sredi"te postavila princip gra$anstva. Iz ovoga principa izvedeni koncept gra$anske neposlu"nosti, tako$e je veoma zna#ajan koncept savremene politi#ke teorije. Ovaj rad je trebalo da izlo!i rudimente ideje gra$anske neposlu"nosti, njegove korene, da pru!i teorijski razvoj ideje, iznese njegove klju#ne karakteristike i pro-blematizuje njegovu poziciju u savremenoj politi#koj teoriji.

Kona#no, rad je trebalo da rasvetli dilemu postavljenu na po#etku: da li postoji ta#ka na kojoj du!nost po"tovanja zakona koje je usvojila ve%ina prestaje da bude obavezuju%a s gledi"ta prava odbrane sopstvenih sloboda i du!nosti i suprotstavljanja nepravdi?

Dobro ure$ena dru"tva, zaklju#ak je ovog rada, koja posmatraju princip gra$anstva kao svoju sredi"nju ustanovu i predvi$aju liberalne ustanove, odgovaraju na izazove koji dolaze iz polja gra$anstva prihvatanjem korektiva gra$anske neposlu"nosti u kojima jedna politi#ka tvorevina ho%e sebi da nametne sna!nije korektive legitimizacije vlasti.

Svojim aktivnim anga!manom u odnosu na javno polje zajednice kojoj pripada gra-$anin odr!ava vrstu ravnote!e sa dr!avom. Ono "to tu simetriju naru"ava jeste ono "to se u klasi#nim dru"tvima nazivalo pravom na otpor tiranskoj vladavini. U modernim dru"tvima tu simetriju naru"ava gra$anska neposlu"nost. Uz gra$anina, politi#ka vlast je stalno pod sumnjom i samo autoritarna dru"tva pokazuju aroganciju prema ovome konceptu.

Kriti#ki nastrojenom gra$aninu; koji nastoji da kreira uslove !ivota u zajednici koji bi bili vredni ljudskog !ivota i koji formiraju%i mre!u pravno regulisanih odnosa sa drugim gra$ani-ma vr"i stalnu kontrolu vlasti, obezbe$uju%i joj legitimitet, kada se ona dr!i temeljnih principa pravi#nosti, a uskra%uju%i joj isto, kada se ona gre"i o pravdu, valja omogu%iti da u situacijama koje predstavljaju povredu nekih osnovnih vrednosti na kojima po#iva zajednica da deluje pro-tiv takvih akata, #ak i onda kada njima naru"ava postoje%i normativni poredak.

Vera u gra$anina, dakle, ja#a je od vere u bilo koji pozitivno-pravni sistem, jer gra-$anin jeste taj koji raspola!e demokratskim pravima, ali i pravom na pravdu kao vrhun-skim idealom. Jer „bo!je“ pravo, kako ga naziva Antigona, uvek le!i u gra$anskom srcu, te je ono i najosjetljivije na njegove nepravde.

„Konstitucionalna sloboda“, zapisao je Habermas „vredi onoliko koliko je vrednom u#ine sami gra$ani.“

148 M. Walzer, Obligations., str. 17.

149 D!. Rols, Teorija pravde, str. 347.


LITERATURA

1. Isaija Berlin, !etiri ogleda o slobodi, Filip Vi!nji", Beograd, 1992.2. Karl Joakim Fridrih, Konstitucionalizam, CID, Podgorica, 1996.3. Jirgen Habermas, „Gra#anska neposlu!nost - test za demokratsku pravnu dr$avu“, „Gledi"ta“, broj 10-12/1989.4. H. D. F. Kito, Grci, Matica Srpska, Beograd, 1963.5. Milan Mati", Milan Podunavac; Politi#ki sistem: teorije i principi, Fakultet politi%kih nauka, Beograd,

Beograd, 1997.6. Jovan Miri", Demokracija u postkomunisti#kim dru"tvima; primjer Hrvatske, Prosvjeta, Zagreb, 1996.7. Civil Disobidience, Occasional Paper, Center for the Study of Democratic Institutions, Santa Barbara,

California, 1966.8. Milan Podunavac, Princip gra$anstva i poredak politike, Fakultet politi%kih nauka, 1998.9. Karl Poper, Otvoreno dru"tvo i njegovi neprijatelji, Beogradski grafi%ki zavod, Beograd, 1993. 10. Tapio Puolimatka, Democracy and Education: The Critical Citizen as an Educational Aim, Suomalainen

Tiedeakatemia, Helsinki, 1995.11. D$on Rols, Teorija pravde, Slu$beni list, CID, Beograd-Podgorica, 1998. 12. Sofokle, „Antigona“ u: Eshil, Sofokle, Euripid: Tragedije, Prosveta, Beograd, 1968. 13. &arko 'underi", „Gra#anska neposlu!nost kao prometejska krivica“, u: Zbornik Beogradske otvorene "kole,

Beogradska otvorena "kola, Beograd, 2000.14. Henri Dejvid Toro, O du%nosti gra$anina da bude neposlu"an i drugi eseji, Global Book, Novi Sad, 1997. 15. Michael Walzer, Obligations, Essays on Disobidience, War, and Citizenship, Harward, Harward University

Press, 1970.16. Human Studies Review, Volume 9, Number 1 Summer 1994., Bibliographic Essay, by Bryan Caplan,

Nonviolent Resistance: Theory and History, Online: http://www.HSR Disobidience.htm


Vladimir Pavi!evi!

CIVIL DISOBIDIENCE IN CONTEMPORARY POLITICAL THOUGHT

Abstract:

Civil disobedience is public, non-violent resistance to unjust laws; the refusal on principle to obey an unjust law. One of its main goals is to influence public opinion to change an unjust law or abolish unjust policies. It is a characteristic of modern, democratic and constitutional societies. Those societies regard civil disobedience as a normalizing and corrective part of democratic political culture. This paper summarizes the short theoretical development of civil disobedience, points at its main characteristics, brings a citizen into the focus and discusses the conditions of living in a community worthy of civil life. Civil disobedience is the limit after which an individual or the ruling elite cannot count on a minimum of legitimization by members of a society.

Key words: Civil disobidience, Citizenship, Political obligation, Consent, Justice.

godiŠnjak - neposlusnost.fpn.bg.ac.rsneposlusnost.fpn.bg.ac.rs/literatura/gradjanska neposlusnost...

Documents