mart2015.

BESPLATAN PRIMERAK

god.XIIbr. 65

AGROSVET

AGROSVET 65Stručna revijaISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket dooAdresa: Kraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

DISTRIBUTIVNI CENTRI:Kragujevac: 034/300-435Beograd: 011/74-81-920Valjevo: 014/286-800Niš: 018/514-364Subotica: 024/603-660Zrenjanin: 023/533-550Sombor: 025/432-410Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET CRNA GORAPodgorica: +382 20 872 165AGROMARKET BIHBijeljina: +387 55 355-230,Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec

REDAKCIJA:Dr Ivan Krošlak Dragan LazarevićRadmila Vučković Miloš StojanovićSlobodanka Bulatović Momčilo Pejović Goran Radovanović Zdravko ĆorovićVeselin Šuljagić Duško SimićMilan SudimacIvan ValentBojana StankovićOlivera Gavrilović

ŠTAMPA: „Grafo produkt“ Novi SadTiraž 20000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA:Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55Dragan Lazarević - Šef stručne službe, DC Sremska Mitrovica 063/580-958Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94Slobodanka Bulatović - DC Sombor, 069/430-19-91Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175Miloš Stojanović - Šef sektora ishrana bilja, 063/414-722Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979Zdravko Ćorović - DC Zrenjanin, 063/112-44-01Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33

SLUŽBA PRODAJE:DC KragujevacVladimir Dragutinović, 063/438-483Veselin Šuljagić, 063/658-307Vladimir Milovanović, 063/415-924Zoran Radovanović, 063/10-58-091Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC NišBojan Đokić, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312

Ivan Gnjatović, 063/11-24-540Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC ZrenjaninNebojša Lugonja, 063/10-58-223Srđan Protić, 069/507-09-78

DC SuboticaDejan Milinčević, 063/106-74-79

Miloš Tomašev, 063/635-495

DC SomborNada Jovanović, 063/693-501Daniel Grnja, 063/438-641

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41

Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC PodgoricaMiodrag Bogdanović, + 382 69 300-844Miroslav Jokić, + 382 69 300-845Gojko Ljumović +382 69 183-032

DC BijeljinaMilenko Krsmanović, +387 65 643-466

Zoran Hamzić, +387 65 823-046Mladen Bijelić, +387 66 365-978

Jovo Vujević, + 387 65 189 104Miroslav Vesić, +387 66 394-750

DC Banja LukaBojan Krunić, +387 65 713-435Slobodan Lukić, +387 66 001-352Dragan Ćurković, +387 65 983-150Maja Mirković, +387 65 146-875Lolo Marčeta +387 65 867-775

DC PrištinaNaser Spahiu +386 49-733-814Eljmaz Orana +386 49-733-815

Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

S A D R Ž A JREČ UREDNIKA ↘ 4

AM VESTI ↘ 5

UVOD ↘ 7

NAJZNAČAJNIJE POVRTARSKE VRSTE NA POLJIMA SRBIJE ↘ 8

HRANLJIVA VREDNOST POVRĆA ↘ 11

OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE ↘ 13

SUPSTRATI - NEZAMENJIVI U PROFESIONALNOJ POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI ↘ 18

ZEMLJIŠTE I MIKROBIOLOŠKI PROCESI U NJEMU ↘ 21

IZBOR SEMENA POVRĆA ↘ 24

KALKULACIJA PROIZVODNJE POVRĆA ↘ 29

PROIZVODNJA RASADA POVRĆA ↘ 31

NEGA RASAĐENOG POVRĆA ↘ 34

ZASNIVANJE PROIZVODNJE POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU ↘ 38

PROIZVODNJA NA OTVORENOM POLJU ↘ 40

MAKRO I MIKRO ELEMENTI U ISHRANI POVRĆA ↘ 42

FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI ↘ 44

FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘ 48

ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘ 61

ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘ 75

ZAŠTITA OD KOROVSKIH BILJAKA ↘ 85

PRAVILNA PRIMENA PESTICIDA I POSTUPCI PREVENCIJE ZAGAĐENJA LICA, VODENIH TOKOVA I POVRŠINA SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA ↘ 87

ORGANSKA POLJOPRIVREDA ↘ 90

BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA ↘ 94

AGROSVET

4

REČ

UR

EDN

IKA↘ Narodno viševekovno iskustvo pretočeno u izreku „po jutru dan po-

znaje“, a primenjeno na jutro kojim je otpočeo poljoprivredni dan 2015. godine, ne obećava baš mnogo. Zašto? Odakle početi. Možda

od mnogo manje posejanih ozimih strnina tokom jeseni 2014., problema u skidanju kukuruza i neodvoženju korena šećerne repe u šećerane, previše padavina i u zadnjem kvartalu prošle godine, ledenim nanosima na voću po-četkom decembra, minusnim danima tokom prvih dana 2015., blagoj zimi sa vrlo malo snežnih padavina ali zato sa dosta kišnih padavina, poplavnim talasima, vodenim ogledalima u njivama, permanentnom napadu glodara, velikom broju insekata koji su prezimeli, bolestima na žitima...

S druge strane, smanjenje Agrarnog budžeta, ograničavanje subvencioni-sane površine, otvaranje tržišta za udar jeftinijih, često nepotrebnih po-ljoprivrednih proizvoda iz zemalja EU, poremećaji na monetarnom trži-štu (dolar-evro, švajcarac-evro, dinar-evro-dolar-švajcarac), skupi krediti, „muljaža“ sa srpskom jabukom, kivijem i bananom i izvozom za Rusiju, poskupljenje struje, gasa...

I kada se sve ovo zna, kakav je akcioni plan za poljoprivredu Srbije u 2015. Ono naše „da sam ja samo pet minuta“, daje i meni pravo da predložim, naredim, zamolim sledeće:

•Zaštitu voća i vinove loze u toku cele sezone raditi kvalitetno i na vreme

•Dopunsku ishranu i zaštitu ozimih strnina od korova, bolesti i šteto-čina uraditi pravovremeno, te rod na vreme skinuti i uskladištiti

•Ne uništavati zapat kvalitetnih grla stoke, a stalno unapređivati rasni sastav

•Obaviti kvalitetnu setvu kukuruza,soje, suncokreta i šećerne repe i kasniju negu useva

•Proizvesti kvalitetan rasad povrća•Nastaviti sa širenjem proizvodnje povrća u zatvorenom prostoru•Dalje ulagati u sisteme za navodnjavanje, kapacitete za skladištenje•Podizati nivoe prerade te nuditi kupcima proizvode, a ne sirovine•Ukrupnjavati površine za proizvodnju•Zemljište koje se ne obrađuje privesti nameni – proizvodnji hrane•Zasnivati nove voćnjake uz intenziviranje procesa proizvodnje •Stalno podizanje nivoa agro znanja...

Ovo bi bio naš odgovor njima. Svejedno ko je, božanska ili ovozemaljska, strana ili domaća, sila. Jer kad su puni ambari i torovi, skladišta i hladnjače, sve, pa i pregovaračka pozicija je snažnija.

5

↙ AM VESTI / AGROSVET

AM VESTI ↘ Priredili: Dragan Đorđević, Predrag Nikolić, Boris Babić, Dušica Bec

Distributivni centar u Sloveniji - Kao rezultat nastupa na sajmovima u Kelnu, Bolonji i Gornjoj Radgoni, saradnji sa proizvođačima opreme u EU, ali pre svega kvalitetom pro-izvoda, stvorila se potreba ali i tra-žnja da se deo proizvodnog progra-ma ne samo predstavi, već i ponudi kupcima iz zemalja EU. Upravo sto-ga, krajem decembra 2014. godine, formirana je najmlađa članica Agro-market Grupa, Villager doo Sloveni-ja sa sedištem u Ljubljani, kao prva firma u okviru Agromarket Grupa

koja je otvorena u nekoj zemlji, čla-nici Evropske Unije. Tim stručnih saradnika, zaposleni u DC Ljubljana pokrivaće tzv. Alpe-Adriatic regiju, odnosno tržišta Slovenije, Italije, Hrvatske, Austrije, kao i deo sused-nih tržišta (Mađarska, Švajcarska, Nemačka…). Plan je da se na ovom tržištu pozicioniraju proizvodi Vi-llager-a, specijalizovani proizvodi ali i tehnologija proizvodnje i ishra-ne bilja koju nudi FitoFert. Osniva-nje Villager doo Slovenija još jedan je dokaz da ukoliko se domaća pa-met i stručnost, kvalitetni proizvodi i dobra logistika ujedine, ni izbirlji-va tržišta zemalja Evropske Unije nisu zatvorena za firme iz Srbije.

Tradicionalni skup na Ribarcu – Saradnici Stručne službe kompani-je Agromarket tradicionalno nakon novogodišnjih praznika otvaraju se-zonu druženja uz edukaciju sa vode-ćim proizvođačima voća i ratarskih useva. Pod nazivom „Zajedno do novih saznanja“, i ove godine, Novi

Sad, odnosno „Ribarsko ostrvo“ su bili domaćini dvodnevnog (15. i 16. januara), na kome je preko 200 po-ljoprivrenih proizvođača moglo da čuje novine u zaštiti strnih žita i za-štiti voća.

Predavanja širom zemlje ali i u susuedstvu – Zimski meseci pred-stavljaju vreme u kome se preispi-tuje prethodna i prave planovi za narednu sezonu. Takođe, period u kome se predstavljaju novine u pro-izvodnom programu pesticida, đu-briva, semena, garden proizvoda... Članovi Stručne službe kompanije Agromarket održali su više od 200 predavanja-prezentacija kojima je prisustvovalo preko 10000 poljo-privrednih proizvođača od Vranja do Bajine Bašte i Pačira do Crepaje. Pored aktivnosti u zemlji, održane su prezentacije i van Srbije, u Trebi-nju, Čapljini, Stocu, Prištini, Bosan-skoj Krupi, Cazinu, Podgorici...

EXPO 6 – Gradiška je 11. i 12. febru-ar bila domaćin šestog kućnog saj-

6

AGROSVET / AM VESTI ↘

ma EXPO 6 kompanije Agromarket, odnosno Agromarket BIH. Kolege iz DC Bijeljina i Banja Luka uspele su da okupe preko 300 poslovnih par-tnera iz cele Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske. Zajedno sa partnerima, Institut NS, Bayer CropScience i Belchim, Agromarket BIH je predstavio nove proizvode i označio nezvanični početak trgova-nja poljoprivrednim materijalom na ovom području. Tradicionalno, po-red zvaničnog dela, organizovana je i nagradna igra za učesnike kojima su pripale nagrade. Slavodobitnici EXPO 6 u Gradiški su Milićević Dra-go sa Pala koji je osvojio prvu nagra-du motorni trimer Villager, drugu nagradu, paket AGM pesticida, do-bio je Pero Mitrović iz Branjeva, dok je Kojić Danica iz Kriškovca dobit-nica treće nagrade - paket FitoFert proizvoda.

EXPO 8 – centralna uloga otvara-nja poljoprivredne sezone u Srbiji ali i u zemljama regiona pripala je Kragujevcu od 19. do 22. februara kada je održan EXPO 8, kućni sajam kompanije Agromarket. U ova četiri dana preko 2300 poslovnih partnera i prijatelja imalo je priliku da oseti poznatu gostoljubivost srpskih do-maćina, upozna se sa brojnim novi-tetima u ponudi pesticida, semena, đubriva, opreme za navodnjavanje, proizvodima brendova Villager, Oregon, Fiskars, AL-KO... Poseb-no svečarski je bilo na štandovima Villager, s obzirom da je najavljena celogodišnja akcija obeležavanja 10 godina od kako je Villager na tržištu.

Konferencija za medije koju je pra-tilo više od 15 novinarskih ekipa poslužila je kao uvod u sajamska dešavanja. Sajam je bio prilika da se predstavimo i da se povežemo sa novim poslovnim partnerima iz Slo-

venije, Hrvatske, Albanije, Turske, Grčke, Italije... Na sajmu su se kroz prezentacije svojih proizvoda pred-stavili i saradnici kompanija koja najtešnje sarađuju sa kompanijom Agromarket, DuPont, Institut NS, Bayer, Oregon... Tradicionalno, sva-kodnevno su organizovana košar-kaška nadmetanja u šutiranju slo-bodnih bacanja, a pobednici su kući odneli prigodne poklone. Naravno, i u Kraguejvcu su ie izvlačile nagra-de, a dobitnici su:

I nagrada Milan Rovčanin iz Sivca,

II nagrada Aleksandar Mićić iz Lazarevca

III nagrada Vedran Martinović, iz Novog Beogrda

Kao i ranijih godina, kompanija KWS je nagradila jedan broj pose-tilaca sajma, a nagrade su osvoji-li: Saša Crnjaković iz Jagnjilo kraj Mladenovca koji je osvojio 5 vreća semenskog kukuruza, 3 vreće je osvojio Bojan Cojić iz Negotina, a dve vreće KWS semenskog kukuru-za osvojio je Dragoljub Stojanov iz Gložana kraj Novo Sada,

Na kraju, nezvanični početak trgo-vanja poljoprivrednim repromateri-jalom u Srbiji mogao je da otpočne 23. februara, a domaćini i gosti su zakazali novo druženje, februara 2016. godine, naravno u Kragujevcu.

Druženje u Podgorici – Agromar-ket Crna Gora je 27. februara bio domaćin jednodnevnog druženja sa-radnika stručne službe i poslovnih partnera od Bara i Budve do Nikšića i Bijelog Polja. Prisutna je bila i stru-ka, nauka, trgovina, državni orga-ni... Nakon nekoliko godina uspeš-nog organizovanja kućnog sajma, ovog puta su se domaćini opredelili da daju prednost prenošenju novih znanja u ishrani i zaštiti bilja, kao i novim oruđima i uređajima iz lini-ja Villager i Oregon. Naravno, ovaj skup nije prošao bez trgovine, jer je više od 120 poslovnih prijatelja do-bilo i sajamski popust na proizvode iz portfolija kompanije Agromarket. Još jedan uspeo skup u Podgorici kao najava poljoprivredne sezone u Crnoj Gori.

7

↙ UVOD / AGROSVET

UVOD↘

Osnovu savremene poljoprivre-de čini intenziviranje ukupne proizvodnje kvalitetne hrane.

Prirodni kapaciteti zemljišta su ogra-ničeni, a broj stanovnika je u stalnom porastu, stoga je naš zadatak intenzi-viranje proizvodnje. U ukupnoj pro-izvodnji hrane, proizvodnja povrća i prerađevina od povrća zauzima zna-čajno mesto. Povrtarstvo omogućuje intenzivno korišćenje zemljišta, uz smenu dve do tri vrste u toku godine na istoj parceli ili u zaštićenom prostoru.

Potrošnja povrća, kao što je pozna-to, ima značajno mesto u strukturi ishrane naroda, pa prema tome i u nacionalnoj ekonomiji svake zemlje. Uporedo s porastom materijalnog blagostanja i kulture naroda raste i udeo povrća u njegovoj ishrani. To je, svakako, razlog što se u razvijenim zemljama poklanja izuzetna pažnja unapređenju proizvodnje, prometa i potrošnje povrća.

Prvi pisani podaci o gajenju povrća datiraju još iz perioda pre nove ere. Tako Teofrast (370-285 p.n.e.) piše da je u Sredeozemlju gajeno oko pedese-tak vrsta povrća bilo za hranu ili kao lek. Rimski istoričar Katon (III-II vek p.n.e.) pominje veći broj sorti kupusa. Seme povrća pronađeno je i u grobni-cama Egipta ali i Meksika. To su biljne vrste koje se gaje od pre četiri hiljade godina (crni luk, kupus, krastavac, pa-sulj. Karakteristično je da ovaj period karakteriše kupus lišćar, a glavičar se

javlja tek u srednjem veku i to na seve-ru Evrope. U periodu od dve do četiri hiljade godina unazad gaje se grašak, rotkva, mrkva, celer, beli luk, špargla, a povrtarske vrste kao što su spanać, peršun, dinja, šampinjoni, gaje se oko dve hiljade godina. Po otkriću Ame-rike, u Evropi je počelo uzgajanje ti-kava, paradajza, paprike i krompira.

Specifičnost velikog broja vrsta, u svetu je poznato oko hiljadu vrsta po-vrća, od kojih se oko 150 gaji, a najširu upotrebu ima 30-50 vrsta, omogućuje proizvodnju hrane i u klimatski i edaf-ski nepovoljnim uslovima, korišće-njem različitih načina i sistema pro-izvodnje kao što je zaštićeni prostor.

Ranije je povrtarstvo Srbije bilo su-očeno sa mnoštvom problema kao što su primitivna tehnika gajenja, ogra-ničen broj vrsta, nepodesan sortni sastav, niski i kolebljivi prinosi, loš kvalitet proizvoda, nerazvijenost rob-ne proizvodnje i tržišta, nepovoljna posedovna struktura, itd. Danas je, međutim, situacija drukčija. Mnogi problemi su uspešno rešeni. Lična potrošnja i industrijska prerada po-vrća su u stalnom porastu. Tehnička struktura je znatno poboljšana; uvodi se nova tehnika gajenja i nove sorte; sve više se koriste rezultati naučnih istraživanja. Osetno se povećava broj profesionalnih robnih proizvođača kojima gajenje povrća postaje jedino ili glavno zanimanje. Proizvodnja se specijalizuje i koncentriše na određe-na područja u kojima dobija karakter osnovne privredne delatnosti. Nasta-je, dakle, opšti, izvanredno ekspanzi-van razvoj ove proizvodnje, a samim tim i povećano interesovanje odgaji-vača da saznaju puteve i načine daljeg unapređenja proizvodnje.

Proizvodnja povrća u Republici Sr-biji se odvija na oko 290.000 ha, odno-sno na 6% ukupnih obradivih površi-na. Kvantitativno izraženo to iznosi oko 2,2 miliona tona raznovrsnih po-vrtarskih proizvoda u vrednosti od oko 620 miliona dolara i učešćem od 12% u ukupnoj vrednosti poljopri-vredne proizvodnje. Ovom statisti-kom nisu obuhvaćeni krompir i pasulj jer su to ratarski usevi, odnosno samo mladi krompir pripada povrću ali po-

datke o površinama i proizvodnji nisu pouzdani. Povrtarski proizvodi tako-đe učestvuju i sa oko 100 miliona do-lara u izvozu. Iz godine u godinu ove vrednosti se uvećavaju o čemu svedo-či i paralela sa 2010. kada je devizni priliv od prodaje povrća iznosio 64,6 miliona USD i kada je izvezeno 70.210 tona povrća.

Proizvodnja povrća kod nas obez-beđuje količine kako za korišćenje svežeg povrća, tako značajne količine koje se koristi za pripremanje zimni-ce. Proizvodnja na otvorenom polju čini 90-95% ukupne proizvodnje i ima izražen sezonski karakter. Ta proizvodnja je značajno jeftinija od proizvodnje u zaštićenom prostoru, a obezbeđuje više od 80% ukupnih po-treba domaće potrošnje. Karakteriše je tradicionalizam u upotrebi, poseb-no za povrće u zaštićenom prostoru te samim tim i krajnji proizvod i prera-đevina postaju konkurentne na svet-skom tržištu. Izvozna šansa upravo leži u prerađevinama od povrća, bilo da se radi o smrznutom, pasterizo-vanom, konzerviranom, sušenom ili biofermentisanom povrću.

Bogatstvo hranljivih i zaštitnih ma-terija čini povrće značajnim u ishrani ljudi. Osigurava oko 12% energetske vrednosti dnevnog obroka čoveka. Pored toga, povrće sadrži oko 50 ele-menata i značajan je izvor mineralnih materija za ljudski organizam.

Šta je ono što još izdvaja proizvod-nju povrća u odnosu na ostale grupe poljoprivrednih proizvoda? Vrednost proizvoda. Naime, 1 ha povrća proi-zveden na otvorenom daje vrednost 30 do 100 ha pod pšenicom (u zavi-snosti od cene pšenice) ili 1 ha povrća u zatvorenom prostoru daje vrednost proizvodnje pšenice na 600 do 900 hektara.

Koje su najznačajnije povrtarske vrste koje se gaje na području Re-publike Srbije? Po površinama se iz-dvajaju lukovi (crni, beli, praziluk), kupus, paradajz, paprika, krastavac, lubenica i dinja, grašak, boranija, mr-kva, spanać…

8

AGROSVET / NAJZNAČAJNIJE POVRTARSKE VRSTE NA POLJIMA SRBIJE ↘

NAJZNAČAJNIJE POVRTARSKE VRSTE NA POLJIMA SRBIJE↘

Prema statističkim podacima, u Srbiji se povrće gaji na oko 290.000 hektara, od čega 90 %

na otvorenom polju i oko 30.000 ha u zatvorenom prostoru. Primat u po-vršinama pod povrćem na području Srbije pripada lukovima, vrstama iz familije Solanaceae (paradajz i pa-prika), krastavcima i kupusnjačama. Krompir, koji se gaji na oko 70.000 hektara (smanjenje za poslednjih desetak godina za oko 20.000 ha), i pasulj na oko 20.000 hektara (sma-njenje za 5.000 ha), se svrstavaju u ratarske useve.

PARADAJZ – Površine pod para-dajzom 2011. godine u Republici Srbiji su iznosile 20.229 ha sa pro-izvodnjom od 198.677 tona, od toga u Vojvodini je bilo zasejano 5.307 ha sa proizvodnjom od 65.561 tona.

Kvalitet ploda paradajza se odre-đuje na osnovu količine suve mate-rije, šećera i organskih kiselina. U našoj zemlji su cenjene sorte koje imaju izbalansiran odnos šećera i kiselina, dok u zapadnoj i južnoj

Evropi više cene plodove sa većom količinom šećera u odnosu na sadr-žaj kiselina. Veći deo suve materije ploda čine ugljeni hidrati, a među njima su glukoza i fruktoza.

Pored morfoloških karakteristika, kvalitet ploda je uslovljen prvenstve-no njegovim hemijskim sastavom. Veoma značajani indikatori kvaliteta ploda su: sadržaj suve materije, še-ćera, kiselina, vitamina C i likopena. Najveći deo suve materije čine šeće-ri, prvenstveno glukoza i fruktoza, a sadržaj šećera i kiselina u najvećoj meri utiče na ukus ploda. Uloga ki-selina je veoma značajna i za kvalitet prerađevina od paradajza.

Plod ima i saharoze, čiji je sadržaj 7-8 puta manji od prostih šećera. Monosaharidi čine oko 55% od suve materije. Pored šećera, plod sadr-ži celulozu (0,84%) i pektin (0,13-0,23%). Pektini imaju važnu ulogu u strukturi svežeg ploda, jer od njih zavisi konzistencija ploda. Plod sa-drži 0,5% kiselina (jabučna, limun-ska, oksalna, vinska, ćilibarna). Sadržaj belančevina se kreće od 0,9-1,1% i ulja oko 0,26%. Mineralne materije čine 0,5-0,6%. Po sadržaju gvožđa, plod paradajza nadmašuje pileće meso, mleko i ribu. Bogatstvo paradajza u gvožđu, a u isto vreme i u vitaminu C, ima ogroman značaj. Gvožđe se usvaja samo u prisustvu ovog vitamina. Plod sadrži i β–ka-roten, sorte sa žutim i narandžastim plodom imaju više β–karotena od crvenih. Oko 200 grama ploda para-dajza zadovoljava dnevnu čovekovu potrebu za ovim vitaminom. Para-dajz predstavlja jedini izvor likope-

na, a bogat je karotenoidima, vita-minom C, flavonoidima, mineralnim materijama i fenolima Ove materije smanjuju mogućnost pojave bolesti, odnosno imaju antioksidativno de-lovanje, utiču nepovoljno na prolife-raciju kancerogenih ćelija, a deluju preventivno i na kardiovaskularne bolesti. Prema ukupnom sadržaju antioksidanata u plodovima, para-dajz se svrstava u izvore bogate ovim materijama. Paradajz sadrži i kance-ro-zaštitne elemente. To su R-kuma-rinska i hlorogenična kiselina, koje blokiraju formiranje kancerogene materije nitrozamin.

Energetska vrednost ploda iznosi 90 J ili 21,5 kalorija. Otud je veća dijetetska i lekovita vrednost ploda od hranjive. Stoga paradajz pred-stavlja okosnicu tzv. mediteranske dijete. Plod ima dosta kalijuma, što je od posebnog značaja za srčane bolesnike. Sok paradajza je dobar za sniženje krvnog pritiska. Paradajz potpomaže epitelizaciju sluzokože i ublažava zapaljenje u digestivnom traktu. Paradajz deluje osvežavajuće i neutrališe umor. Dobar kao hrana i lek, a sok paradajza ima i antiseptič-no dejstvo.

U strukturi potrošnje povrća u Sr-biji, paradajz se nalazi u samom vrhu sa 16 kilograma po stanovniku godiš-nje i ujedno je najprodavanija namir-nica na svetskoj pijaci, posle banana. Sa cenom koštanja ranog paradajza Srbija nije konkurentna na evrop-skom tržištu, već jedino paradajzom iz njivske proizvodnje, odnosno pre-rađevinama od paradajza.

9

↙ NAJZNAČAJNIJE POVRTARSKE VRSTE NA POLJIMA SRBIJE / AGROSVET

PAPRIKA – Ukupna površina pod paprikom u Republici Srbiji iznosi oko 18.000 ha, sa proizvodnjom od oko 150.000 tona ploda. U Vojvodini je organizovana proizvodnja na oko 4.000 ha sa proizvodnjom od oko 38.000 tona, a ostatak proizvodnje ispod Save i Dunava.

U plodu paprike se nalazi više stoti-na jedinjenja u promenljivim količi-nama. Pre svega to su ugljeni hidrati (od kojih dominira grožđani šećer), organske kiseline, belančevine, ma-sti, mineralne materije (plod paprike sadrži najviše kalijuma), vitamina, bojene materije, kapsaicin i eterična ulja. Paprika ima i lekovita svojstva, koja se zasnivaju na mineralnom i vitaminskom sastavu. Kalijum, čiji sadržaj je veoma visok, reguliše i olakšava rad srca i reguliše krvni pritisak. Visok sadržaj vitamina C i P deluje osvežavajuće, sprečava in-fekcije i zakrčenje krvnih sudova te povećava elastičnost istih. Celuloza, hemiceluloza i pektin pojačavaju pe-ristaltiku creva i čiste organizam od štetnih materija. Ljuta paprika ima baktericidno i analgetsko dejstvo jer kapsaicin sprečava prenošenje im-pulsa bola od periferije ka mozgu. Blago ljute sorte paprike olakšava-ju varenje jer poboljšavaju lučenje želudačnih sokova. Ljutina paprike širi bronhije i sprečava napad astme. Kapsaicin se koristi u medicini za spravljanje obloga koje se koriste za lečenje reume, gihta, lumbaga i iši-jasa. U dodiru sa kožom izaziva ose-ćaj toplote, što podstiče bolju cirku-

laciju krvi, odnosno povećava nivo histamina koji čini glavni odbram-beni sistem od oboljenja.

KRASTAVAC – Krastavci su četvr-to najuzgajivanije povrće na svetu i jedno od najboljih za celokupno zdravlje organizma. O njima se često govori kao o „superhrani”, i to sa ra-zlogom. Najveći svetski proizvođač krastavaca je Kina sa oko 60% pro-izvodnje. Ostali veći proizvođači, ali puno manji od Kine su Turska, Rusi-ja, Iran i SAD. Poreklo krastavca se vezuje za Afriku ali i Istočnu Indiju, a gajili su ga i Grci, Rimljani, Egipća-ni, Kinezi, Indusi.

Familiji tikava (Cucurbitaceae) pored krastavca (Cucumis sativus) pripadaju i lubenica (Citrulus vulga-ris) oko koje postoji sporenje da li je povrće (jednogodišnja vrsta) ili voće (konzumira se kao voće), zatim di-nja (Cucumis melo), tikva (Cucurbita pepo) i dr. Površine pod lubenicom i dinjom su poslednjih godina u ek-spanziji i procena je da se gaje na oko 16 do 19000 ha.

Koristi se kako u svežem stanju “salatari”, tako i u konzerviranom “kornišoni” koji mogu biti bradaviča-sti ili američki i glatki ili holandski.

Sastoji se od 97% vode, ima 9,7 kalo-rija na 100 grama. Bogat je vitamini-ma i mineralima. Uvreženo mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost potpuno je pogrešno. Nje-gov biološki sastav, koji čine mine-rali (kalijum, kalcijum, fosfor, sum-por…) i vitamini, pokazuje suprotno. Bogat je vitaminima B i C, čisti od

otrova, leči mamurluk i dijabetes, pomaže prilikom gubitka suvišne te-lesne težine, reguliše probavu i krvni pritisak, smanjuje holesterol, olak-šava bolove koje uzrokuje artritis.

LUK – pod lukovima (crni, beli, pra-ziluk, vlasac) se nalazi oko 30.000 ha. Sama porodica lukova (Alliace-ae), rod Allium, obuhvata oko 400 vrsta, od kojih je desetak gajenih.

Hranljiva vrednost crnog luka za-visi od njegovog hemijskog sastava koji je u direktnoj korelaciji sa sor-tom, ekološkim uslovima gajenja, primenjene agrotehnike. Crni luk sadrži oko 50 kalorija, kao i od 7 do 21% suve materije. Sadržaj še-ćera varira između 2,5 do 14,3 %, pri čemu dominiraju monosaharidi (5,5%), zatim pentazon, celuloza i pektin, belančevine (1,5%) i mine-ralne materije (0,3 – 1%). Glavica luka sadrži i vitamine i to A, B kom-pleks, vitamin E. Od organskih kise-lina sadrži jabučnu, limunsku, ok-salnu i ćilibarnu. Od minerala sadrži najviše kalijuma (150 mg na 100 g), zatim fosfora, silicijuma, sumpora, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, bakra, mangana i joda. Sličan odnos je i kalorijske vrednosti i sadržaja suve materije kod praziluka, a jedi-no se izdvaja beli luk. Beli luk ima najveću hranljivu vrednost, oko 130 kalorija, i za razliku od gore navede-nih srodnika oko 35 % suve materi-je od čega ugljenih hidrata (27 %), belančevina (6%), mineralnih ma-terija (1,4%), masti i eteričnih ulja (do 0,5%). I upravo sadržaj eteričnih ulja daje im specifičan ljuti ukus koji

10

AGROSVET / NAJZNAČAJNIJE POVRTARSKE VRSTE NA POLJIMA SRBIJE ↘

raba (B. o. var. gongylodes), kelj pup-čar (B. o. var. gemmifera) i dr.

Kupus ima malu kaloričnu vred-nost (24 do 28 grama na 100 grama) ali sadrži 70 do 100 mg na 100 gra-ma vitamina C i manje vitamin A, B, kao i vitamin JU (U), prvi put nađen u kupusu. Kupus sadrži i minerale, kalijum (294 mg), fosfor, kalcijum, gvožđe, magnezijum, jod, sumpor i bakar (90 mg). Kupus čini oko 90 % vode i 10 % suve matrerije (šećer i ugljeni hidrati 4,2%, belančevina oko 1,3 %, masti i eteričnih ulja).

Pored uloge u ishrani, kupus se koristi i kao pomoćno sredstvo u varenju hrane, olakšava rad jetre, smanjuje nivo holesterola u krvi, po-maže u ishrani ljudi sa problemima anemije i dr.

OSTALE POVRTARSKE VRSTE – u ovu grupu spada oko tridesetak vrsti koje se gaje u manjoj ali i nezane-marljivoj meri na površinama koje se kreću od 1.000 do 10.000 hektara. Po površini se ipak izdvajaju se mr-kva, salata, spanać, rotkva, cvekla, a zatim peršun, paškanat, celer, plavi patlidžan, blitva, tikvice…

dolazi od različitih sulfida tj. sum-pornih jedinjenja.

Pored primene u kulinarstvu, os-novna karakteristika lukova je i njihova lekovitost. Kod lukova je izražen tzv. fitoncidni efekat odno-sno stvaranje biljnih antibiotika. Koristio se crni luk za previjanje rana, stimulaciju sekrecije smanje-nje nivoa šećera u krvi, a praziluk za ishranu osoba obolelih od žuči i jetre, zapaljenja creva, reumatičara. Antibiotik alicin iz belog luka ima izuzetno dejstvo na niz patogenih bakterija prouzrokovača tifusa, de-zinterije, difterije, gljivica Aspergi-llus, Penicillium i dr.

KUPUS - vodi poreklo iz Meditera-na od divljeg kupusa (Brassica silve-stris). Osnovno obeležje kupusa je manja potreba za toplotom i svetlo-šću tokom cele vegetacije pa se može gajiti kao prolećni, letnji i jesenji usev, odnosno kao glavni ili postrni. Kupus je značajna povrtarska vrsta, kako po obimu proizvodnje, tako i po potrošnji. Koristi se u svežem sta-nju i biofermentisan.

Površine pod kupusom se posled-njih godina ustalile na oko 20.000 ha, sa proizvodnjom od 315.000 tona. Mnogo manje površine u odno-su na kupus glavičar (Brassica olera-cea var. capitata) se nalaze pod osta-lim vrstama ili varijetetima familije kupusnjača (Brassicaceae), kao što su kelj (Brassica oleracea var. sabauda), karfiol (B. o. var. botrytis), brokoli (B. o. var. botrytis var. cymosa), kele-

11

↙ HRANLJIVA VREDNOST POVRĆA / AGROSVET

HRANLJIVA VREDNOST POVRĆA ↘

Pоvrćе је nеоphоdnо u pravilnoj ishrаni stаnоvništvа. Njеgоvа zаstupljеnоst u dnеvnоm

оbrоku je rаzličitа u zаvisnоsti оd nаčinа ishrаnе.

Zahvaljujući visokom sadržaju vi-tamina, minerala, celuloze kao i ni-skom učešću masnoća, povrće ima važnu ulogu u ishrani potrošača. Danas je u svetu poznato oko 5.000 biljnih vrsta koje se koriste u ishra-ni. Od toga povrće čini oko 1.200 vr-sta iz 78 botaničkih familija, a gaji se oko 600 vrsta (kod nas 20-30 vrsta). Najviše povrća (40-60 vrsta) se gaji u bašti i njivi za zelenu pijacu.

Kod nas se za preradu koristi samo 5-6, retko 10-15 vrsta, dok se u ze-mljama sa razvijenom industrijom prerađuje oko 25 vrsta.

Svetska potrošnja povrća (sa krompirom) iznosi 160,3 kilogra-ma (FAO 2007) što je za skoro 36 kilograma (22%) više u odnosu na potrošnju ostvarenu u Republici Sr-biji. Evropska potrošnja iznosi 172,3 kilograma, što je za 48 kilograma (38%) više u odnosu na potrošnju u Republici Srbiji. Regionalno posma-trano najveću potrošnju povrća ima-ju potrošači u istočnoj Evropi (200,5 kilograma), istovremeno najmanju potrošnju imaju potrošači u zapad-noj Evropi (143,4 kilograma).

Kada se radi o potrošnji povrća u Srbiji, po poslednjim istraživanjiu-ma (2009.) situacija je sledeća:

preporučuju se tri obroka povrća dnevno. Kod unosa 2.200 kcal pre-poručuju se četiri, a kod 2.800 kcal preporučuje se šest obroka povrća dnevno. Prema pojedinim autorima i statističkim podacima, potrošnja povrća u Republici Srbiji polovinom prve dekade 21. veka iznosila je sve-ga 4,8% ukupnog energetskog uno-sa, od čega je polovina poticala od krompira. Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana.

Visok procenat složenih ugljenih hidrata svrstava povrće u energetski visoko kvalitetnu hranu, dok enzimi, vitamini, minerali i belančevine čine graditelje ćelija odgovornih za obno-vu organizma

Hranjiva vrednost povrća ceni se, pre svega, po sadržaju mineralnih

Potrošnja povrća u Republici Srbiji (u kg po glavi stanovnika)

Vrsta povrća Srbija Centralna Srbija Vojvodina

Krompir 34,8 32,6 40,6

Kupus 17,9 18,7 15,8

Paradajz 14,4 14,7 13,7

Paprika 13,2 15,2 8,0

Pasulj 5,2 5,8 4,3

Korenasto povrće 7,5 6,8 9,2

Luk 12,4 12,4 12,6

Ostalo povrće 17,1 17,6 15,9

Prerađeno povrće 2,5 2,3 3,1

Ukupno 124,8 125,9 123,0

Prеmа prеdlоgu SZO (Svеtskе zdrаvstvеnе orgаnizаciје) povrće bi trebalo da zadovolji 15-20% dnev-nih energetskih potreba. Preporuka je da treba dnevno konzumirati 400 grama povrća (bez krompira), a bitno je takođe u kom obliku se ono kon-zumira. Prednost bi trebalo da ima sveže povrće u odnosu na prerađe-no. Preporučeni dnevni unos povrća zavisi od prosečnog dnevnog unosa energetske vrednosti. Kod proseč-nog dnevnog unosa od 1.500 kcal

materija i vitamina, koji u organizmu imaju zaštitnu ulogu. Većina vrsta povrća, izuzev leguminoza (pasulj, grašak, sočivo) sadrži značajne ko-ličine vode, čak do 96,8% koliko na primer sadrži krastavac. Nasuprot tome, količina vode u leguminozama nije veća od 12%. Sve vrste povrća, izuzev leguminoza, sadrže malo pro-teina. Zavisno od vrste, ta količina iznosi 0,6 - 4,4%, osim belog luka koji sadrži 6,1% proteina. U legumi-nozama udeo proteina iznosi 21,3 -

12

AGROSVET / HRANLJIVA VREDNOST POVRĆA ↘

23,5%. Masti u povrću ima još manje nego proteina. Većina vrsta povrća sadrži u proseku 0,1- 0,4% masti.

Povrće sadrži nešto više ugljenih hidrata nego proteina i masti. Ako se izuzmu leguminoze i još neke vrste povrća (beli luk, krompir, ren i paštr-nak) onda se količina ugljenih hidra-ta u ostalim vrstama povrća kreće od 1,3% (krastavac) do 9,8% (peršunov list). Ugljenih hidrata u legumino-zama ima neuporedivo više, čak 56-61%. Za razliku od voća, gde najveći deo ugljenih hidrata čine voćni šeće-ri, u povrću dominira skrob. Povrće je zahvalan izvor nesvarljivih biljnih vlakana, čija se količina, zavisno od vrste, kreće 0,5-4,0%. S obzirom da se povrće u dnevnim obrocima uzi-ma u nešto većoj količini i da se deo povrća koristi u svežem stanju, zna-tan deo fizioloških potreba u celulo-zi potrošač zadovoljava povrćem.

Zavisno od vrste povrća, ukupna količina mineralnih sastojaka, izuzi-majući leguminoze, kreće se od 600-2.200 mg na 100 g jestivog dela. Naj-veći deo ukupne količine mineralnih materija čini kalijum. Od ostalih u znatnim količinama javljaju se kal-cijum, fosfor i magnezijum. Pored pomenutih mineralnih sastojaka, povrće sadrži mangan, bakar, cink, kobalt, jod, sicilijum, sumpor i dru-ge. Povrće se odlikuje znatnim sa-držajem vitamina. Naročito su zna-čajne količine vitamina C i karotina (provitamina A). Povrće je bolji izvor vitamina od voća. Na primer mrkva sadrži 8,1 mg/100 g, list peršuna 7,3 mg/100 g, spanać 4,9 mg/100 g karo-tina. Slično je sa vitaminom C. Neke vrste povrća sadrže toliko vitamina C, da ih je dovoljno uzeti u količini od 30-50 grama da bi se podmirile dnev-ne fiziološke potrebe. Na primer list peršuna, koji sadrži 166 mg/100 g

ovog vitamina, paprika 139mg/100g, kelj sa 105 mg/100 g i drugim. Od ostalih vitamina povrće sadrži: E, K, B1, B2, B6, nijacin, pantotensku kiselinu, biotin, folnu kiselinu i dr. Osobe koje redovno jedu zeleno po-vrće imaju mnogo manje šanse da obole od dijabetesa od onih koji to retko rade. Brokoli, kelj, spanać, sa-lata i kupus idealni su za borbu pro-tiv ove sve učestalije bolesti. Zeleno povrće puno je antioksidanasa i ma-gnezijuma koji su odlični u preventi-vi protiv dijabetesa, Prema podacima britanskih naučnika potrebno je čak i do pet puta dnevno konzumirati povrće i voće kako bi se na najbo-lji način aktivirali pozitivni efekti.

O potrebi pravilne ishrane kao te-melju zdravlja, a kojoj je upravo po-vrće jedan od oslanaca govore i na-rodne mudrosti: “Zdravlje, imaš me, ne znaš me, izgubiš me, znaš me”.

TEKSTOVE PRIREDILI:Miloš Stojanović

Goran RadovanovićDragan ĐorđevićZdravko Ćorović

Milan SudimacMomčilo Pejović

Bojana StankovićMilan Raković

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

13

↙ OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE / AGROSVET

OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE ↘

Proizvodnja povrća je veoma kompleksna celina koja zavi-si od mnogo faktora. Ako se

skoncentrišemo samo na jedan od faktora, a ne uradimo ili nedovoljno dobro druge neophodne agrotehnič-ke mere, može doći do značajnog, ako ne i potpunog podbačaja pro-izvodnje. Stoga je izuzetno važno uraditi sve preporučene mere koje osiguravaju normalan rast i razvoj gajene biljke. Svakako da su neke od važnijih:

•pravovremena i pravilna pripre-ma zemljišta koju prate osnovne analize zemljišta i vode za na-vodnjavanje,

•izbor vrste, sorte, hibrida,

•nabavka kvalitetnog semenskog materijala,

•proizvodnja mladog, zdravog i kvalitetnog rasada,

•rasađivanje u pravilnom sklopu (broj biljaka po jedinici površini),

•pravilno održavanje temperature i vlažnosti vazduha u proizvod-nim objektima,

•pravilna oplodnja cvetova gaje-nih biljaka,

•pravilno navodnjavanje,

•pravilna primena mineralnih i organskih djubriva u osnovnoj obradi,

•pravilna primena vodotopivih djubriva u ishrani gajene kulture,

•pravilna i pravovremena primena pesticida u pogledu doza primene i načina aplikacije, kao i poštova-nja ekotoksikoloških parametara u proizvodnji zdravstveno bez-bednih proizvoda

U intezivnoj povrtarskoj proi-zvodnji jako je važno odabrati kvali-tetno zemljište kao podlogu za gaje-ne kulture ali isto toliko je važno da se to zemljište sačuva od zagađenja i fitotoksičnosti nakon dugogodišnje proizvodnje. Glavni razlozi upropa-šćavanja zemljišta su nekontrolisa-na i nestručna primena mineralnih i

kristalnih vodotopivih đubriva, kao i nagomilavanje zemljišnih patoge-na u rizosfernom sloju zemljišta koji se aktiviraju pri neadekvatom na-vodnjavanju zemljišta.

Pravilna i blagovremena primena sredstava za zaštitu bilja je veliki problem kod većine povrtarskih proizvođača. Bitno je samo na pravi način preventivno delovati na pro-uzrokovače biljnih bolesti, štetne insekte i korovske biljke, a ukoliko se pojavi problem čiji intenzitet pre-lazi „prag štetnosti“ delovati ade-kvatnim preparatom uz poštovanje načina i vremena primene.

Da bi lakše objasnili problematiku primene agrotehničkih mera u proi-zvodnji povrća, u Tab.1. date su gra-nične i optimalne vrednosti agrohe-mijskih karkteristika zemljišta na kome se planira proizvodnja, a kojih se proizvođači moraju pridržavati ukoliko žele da ostvare kvalitetnu proizvodnju.

Usled intezivnog korišćenja ze-mljišta, što i jeste slučaj u povrtar-skoj proizvodnji dolazi do velikih odstupanja u agrohemijskim pa-rametrima zemljišta od propisa-nih (Tab.1.) optimalnih vrednosti. Saradnici AgroServisa, zajednič-ke službe kompanija Agromarket i Fertico, su obilaskom terena i re-dovnim prisustvom kod proizvođa-ča, primenom terenskih uređaja za merenje pomenutih agrohemijskih parametara zemljišta u toku proce-sa proizvodnje primetili su sledeće velike greške:

•Naglo povrćanje pH vrednosti tj. alkalnosti zemljišta u zoni kore-novog sistema, koje je mereno di-rektnom metodom uz pomoć ure-đaja „Spectrum direct pH metar“.

•Negativna vrednost elektropo-tencijala u mV, merena pomoću uređaja „Spectrum direct pH me-tar“.

Tab. 1. - Optimalne vrednosti agrohemijskih osobina zemljišta

Agrohemijske osobineStepen obezbeđenosti zemljišta

Loše Optimalno Previše

Humus % < 2 od 2 do 5 > 10

Ukupan azot (N) % < 0,1 od 0,1 do 0,4 > 0,4

Pristupačan fosfor P2O

5 (mg/100g)

< 10 od 10 do 30 > 50

Pristupačan kalijum K2O

(mg/100g)< 10 od 10 do 30 > 50

Ukupan kalcijum (Ca) (mg/100g)

< 50 od 50 do 150 > 150

Ukupan magnezijum (Mg) (mg/100g)

< 6 od 6 do 15 > 15

Kiselost u vodi (pH jedinica )

< 5,0 od 5,5 do 6 > 6,5

Kiselost u KCl u supstratu (pH jedinica)

< 4,0 od 4,5 do 5 > 5,5

Koncentracija soli (%) <0,1 od 0,1 do 0,2 > 0,3

Kalcijum karbonat CaCO3

(%)  0 - 10 > 10

14

AGROSVET / OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE ↘

•Veliko povećanje sadržaja soli u zoni korena biljke, usled nepra-vilne primene kristalnih i osnov-nih mineralnih đubriva.

•Neadekvatno stanje vlažnosti zemljišta usled lošeg korišćenja sistema za navodnjavanje. Daju se velike količine vode u kratkom vremenskom intervalu, što dovo-di do naglog povećanja vlažnosti zemljišta i direktnog uništavanja jako bitnog vodno – vazdušnog režima. Merenja su vršena sa-vremenim „TDR 100“ uređajem za direktno očitavanje vlažnosti u zoni korena.

•Velika koncentracija nitrantnog oblika azota (NO

3) u rizosfernom

sloju zemljišta u toku celog ciklu-sa proizvodnje. Ovo je slučaj kod preko 90 % naših prizvođača.

Na bazi izvršenih analiza u peri-odu 2010 - 2013. godine, u Tab. 2. dati su procentualni podaci kvalite-ta primene osnovnih agrotehničkih mera u tehnologiji proizvodnje po-vrća kod nas. Iz prikazanih poda-taka može se videti gde naši povr-tari najviše greše. Osnovne greške javljaju se pre početka proizvodnje,

kada većina proizvođača u nezna-nju o kvalitetu zemljišta i vode za navodnjavanje ulazi u prekomerenu i nekvalitetnu primenu mineralnog i organskog (stajnjak) đubriva pri osnovnoj obradi zemljišta. U tom ključnom trenutku od koga zavi-si celokupna kasnija proizvodnja, proizvođači uglavnom preteraju sa količinama azota, usled čega dolazi do poremećaja vegetativnog i ge-nerativnog razvića gajene kulture. Druga velika greška se javlja kod intezivne primene fertigacije tj. vo-dotopivih kristalnih đubriva, gde je veoma bitan način i vreme pri-mene (optimalne količine u kraćim vremenskim intervalima). Većina naših povrtara vodotopiva đubriva primenjuje jednom sedmično u ve-likim količinama, što izaziva tre-nutno zasoljavanje zemljišta jako štetno za pravilno razviće gajene kulture.

Pored praćenja osnovnih agrohe-mijskih parametara zemljišta u toku proizvodnje povrća, AgroServis, pri-menom savremenih terenskih ure-đaja vodi računa i o pravilnom kre-tanju i koncentraciji osnovnih hra-njivih elemenata (azot, kalijum) u

gajenoj biljci, kao i praćenju klimat-skih parametara (temperatura, re-lativna vlaga, fotosintetska svetlost i vrednosti ugljen dioksid) u proi-zvodnom objektu. Praćenje pome-nutih parametara vezanih za samu biljku i klimatske uslove u objektima jako je uticalo na same proizvođače sa kojima su stručnjaci AgroSer-visa tokom ovih godina sarađivali, da vide gde greše i kako da kvalita-tivno i kvantitativno poprave svoju proizvodnju u narednim godinama.

Veći deo proizvođača imao je pro-blem sa velikim koncentracijama azota u biljnom tkivu (list i nezreli plod) što je prouzrokovalo poveća-nje sadržaja osnovnog fotosintet-skog pigmenta (hlorofila) iznad op-timalnih vrednosti, koje se kreću za većinu povrtarskih kultura od 40 – 45 SPAD jedinica. Sa druge stra-ne sadržaj kalijuma u plodovima u toku intezivne berbe i plodonošenja kretao se znatno ispod optimuma (< 3000 ppm K+ za plod paradajza), što je prouzrokovalo loš kvalitet plodo-va. Deo rezultata ovog ispitivanja predstavljen je u Tab. 3.

Tab. 2. - Osnovne greške u tehnologiji proizvodnje povrća

Primenjene agrotehničke merePravilna primena agrotehnike u proizvodnji povrća podeljena po

regionima u Srbiji u %

Mačva Pomoravlje Smederevo Bačka Banat

Pravilna osnovna obrada zemljišta 60 70 70 90 90

Pravilna primena mineralnih đubriva 40 30 50 60 60

Pravilna primena organskih đubriva (stajnjak, glistenjak ...)

20 20 20 50 50

Osnovna agrohemijska analiza zemljišta pre početka proizvodnje

5 2 5 10 10

Osnovna agrohemijska analiza vode pre početka proizvodnje

3 1 1 5 5

Pravilna primena vodotopivih đubriva u fertigaciji

10 10 20 30 30

Pravilna primena pesticida 70 60 60 90 90

Kontrola pH vrednosti i saliniteta vode i zemljišta u toku proizvodnje

20 15 30 50 50

15

↙ OSNOVE POVRTARSKE PROIZVODNJE / AGROSVET

Tab.3. Analiza gradivnih eleme-nata biljnog tkiva i ploda paradajza

Vrednosti klimatskih parametara u proizvodnim objektima takođe su redovno praćeni os strane saradni-ka AgroServisa. Moglo se videti da su dva osnovna klimatska parame-tra, temperatura i relativna vlaž-nost vazduha često predstavljali najveći problem proizvođačima. Ali ovaj pokazatelj ima svoje opravda-nje, a to je da se proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru kod naših povrtara još uvek odvija u niskim objektima koji su neadekvatni po svojoj konstrukciji za većinu povr-tarskih kultura. Konstantnim me-

Posmatrani gradivni elementi biljnog tkiva

Prosečne vrednosti analiza biljnog tkiva paradajza na uzorku od 100 odabranih biljaka kod više

proizvođača

Ispod vrednostiOptimalna vrednost

Iznad optimalne vrednosti

Koncentracija hlorofila

0 20 80

Ukupan K+ (kalijum)

90 10 0

Nitratni NO3 azot 10 30 60

renjem klimatskih parametara u proizvodnim objektima, saradnici AgroServisa uspeli su da kod većine proizvođača ublaže loše karakteri-stike objekata i tako povećaju pro-cenat pravilne oplodnje i zametaja plodova na gajenim kulturama.

U novu povrtarsku sezonu uvek se ulazi bogatiji za predhodno isku-stvo, koje ne treba brzo zaboraviti već ga se sa uvažavanjem često pri-sećati i na pravi ga način primeniti. Proizvođači treba da budu zaitere-sovaniji za znanje, a stručne službe otvorenije u komunikaciji jer ćemo samo zajedničkim snagama una-prediti naše povrtarstvo.

18

AGROSVET / SUPSTRATI ↘

SUPSTRATI - NEZAMENJIVI U PROFESIONALNOJ POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI ↘

Supstrati su danas nezamenljivi kako u profesio-nalnoj proizvodnji tako i kod amatera hobista. Njihov razvoj i primena datira od sedamdesetih

godina prošlog veka, kada su supstrate intezivno po-čeli da koriste proizvođači povrća i cveća u tehnološki mnogo naprednijim poljoprivrednim zemljiama kao što su Holandija, Španija, Belgija, Nemačka i Japan. Proizvođači su probali i uverili se da se koren mladih biljaka mnogo bolje razvija i kvalitetnije usvaja hranji-ve materije kada se stavi u prirodnu rastresitu podlogu koja se jednostavno naziva organski supstrat ili treset. Ovaj danas nezamenjivi dar prirode u profesionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji, nastao je prirodnom pod-površinskom razgradnjom organskih materija (kora drveta, korenje biljaka, lišće) pod uticajem mikroorga-nizama i pedogenetskim procesima u zemljištu. Glav-na nalazišta kvalitetnih supstrata u svetu smeštena su na dalekom severu blizu Baltičkog mora, tako da su vodeće zemlje koje izvoze sirovinu upravo pribaltičke zemlje Litvanija, Letonija, Estonija, Belorusija…

Da bi se mogao dalje koristiti u proizvodnji povrća i cveća, sirovinski supstrat (treset) se mora tehnološki obraditi i dovesti u optimalno strukturno i agrohemij-sko stanje, koje će najviše prijati razvoju korena gajene kulturi. Glad profesionlnih povrtara i cvećara za kva-litetnim tresetom među prvima je prepoznala kompa-

nija Terracult iz Nemačke, koja je danas svetski lider u proizvodnji gotovih supstrata iz oblasti profesionalnog cvećarstva i povrtarstva, kao i u hobi programu sup-strata. Istovremeno, ova kompanija se bavi i proizvod-njom sirovina od kojih se kasnije prave profesionalni i hobi supstrata. U proizvodnji gotovih supstrata Terra-cult koristi najkvalitetnije sirovine kao što su “Beli litvanski treset” i “Galicina” (crni ukrajinski treset), koje obrađuju i pripremaju na tehnološki najkvalitet-niji način. Pored toga, stručni timovi ove kompanije usavršili su karakteristike gotovih supstrata i prilago-dili ih za gajenje različite biljne vrste, sorte i hibride u povrtarstvu i cvećarstvu.

U čemu je tajna Terracult supstrata? Jednostavno, istorija nas je naučila da je nemačka tehnologija naj-bolja na svetu, precizost, naučna dostignuća, završ-na izrada, standardi u procesu proizvodnje je ono što krasi nemačke proizvođače. Tako je i kod proizvodnje supstrata, tačno izbalansiran odnos hranjivih eleme-nata, okvašivač koji je patent kompanije, granulacija u zavisnosti od preporuke primene (za setvu od 0-7 i 0-10 mm, za pikiranje ili direktnu sadnju od 0-20 i 7-20 mm) i stalna untrašnja kontrola kvaliteta procesa proizvodnje je ono što je ubedilo Agromarket da krene sa uvozom i distribucijom Terracult supstrata u Srbiji i regionu.

19

↙SUPSTRATI / AGROSVET

Ono što preporučuju saradnici AgroServisa su, u za-visnosti od planirane proizvodnje, sledeći proizvodi:

• TCS TRAY B – supstrat za setvu semena povrća i cveća, granulacije od 0-7 mm, sadrži 70 % crnog i 30 % belog treseta. Kiselost supstrata (pH) je od 5,5-6,5, EC od 0,8-1,3, u sebi sadrži okvašivač i mi-neralne materije (azot 110 ppm, fosfor 120 ppm i kalijuma 140 ppm) u pakovanja su od 70 litara.

• TC 1 - supstrat za setvu semena povrća i cveća, granulacije od 0-10mm, sadrži 50 % crnog i 50 % belog treseta. Kiselost supstrata (pH) je od 5,5-6,5, EC od 0,8-1,3, u sebi sadrži okvašivač i mineralne materije (azot 140 ppm, fosfor 160 ppm i kalijuma 180 ppm) u pakovanja su od 70 litara.

• TC 4 – supstrat za setvu i pikiranje rasada povrća i cveća, granulacija je od 0-10 mm, ima 80 % belog i 20 % crnog treseta. Kiselost (pH) je od 5,5-6,5, EC od 0,5-0,8, u sebi sadrži okvašivač i mineralne materije (azot 70 ppm, fosfor 80 ppm i kalijuma 90 ppm) u pakovanjimaa od 70 i 250 l.

• TC 5 – supstrat za setvu i pikiranje rasada povrća i cveća nešto veće granulacije od 0-20 mm, sadrži 100 % belog treseta. Kiselost (pH) supstrata je od 5,5 do 6,5, a EC od 0,8-1,3, i u sebi sadrži pored okvašivača i mineralne materije (azot 140 ppm, fo-sfor 160 ppm i kalijuma 180 ppm). Pakovanja sup-strata TC 5 su od 70 i 250 litara.

• TC 6 – supstrat za setvu i pikiranje rasada povrća i cveća sa dugim periodom razvića, granulacije od 0-20 mm, sadrži 97 % belog treseta i 3% gline. Kise-lost (pH) supstrata je od 5,5 do 6,5, a EC od 0,8-1,3, i u sebi sadrži pored okvašivača i mineralne mate

rije (azot 140 ppm, fosfor 160 ppm i kalijuma 180 ppm). Pakovanja supstrata TC 6 su od 250 litara.

• TC 8 – specijalizovana formulacija i granulacija za sadnju saksijskog cveća, i potpuno novi proizvod na našem tržištu. Granulacija je od 7 – 20 mm, sa-drži 100 % belog treseta. Kiselost (pH) je od 5,5 od 6,5, EC od 0,8-1,3, u sebi sadrži okvašivač i mi-neralne materije (azot 140 ppm, fosfor 160 ppm i kalijuma 180 ppm). Pakovanja od 250 l. Po granu-laciji supstrat TC 8 je specijalizovan i jedinstven na tržištu.

• TC 9 – specijalizovana formulacija za sadnju bi-ljaka sa zahtevima za niskom pH vrednošću (aci-dofilne biljke, borovnica, aronija, ribizla, azalea, kaluna, rhododendron…). Granulacija je od 0 – 20 mm, sadrži 100 % belog treseta. Kiselost (pH) je od 3,7 od 4,2, EC od 0,5-0,8, u sebi sadrži okvašivač i mineralne materije (azot 70 ppm, fosfor 80 ppm i kalijuma 90 ppm). Pakovanja od 250 l. TC 9 je spe-cijalizovan i jedinstven na tržištu.

• TC 10 – supstrat za setvu i ožiljavanje, super fine granulacije od 0-5 mm, ima 90% belog treseta i 10 % perlita. Kiselost (pH) je od 5,5-6,5, EC od 0,5-0,8, u sebi sadrži okvašivač i mineralne materije (azot 70 ppm, fosfor 80 ppm i kalijuma 90 ppm) u pakovanjima od 70 i 250 litara.

Plasmanom supstrata Terracult na zahtevna trži-šta povtrara i cvećara Srbije i okruženja, kompanija “Agromarket” dopunjuje svoju ponudu za zadovoljenje potreba kako profesionalaca, tako i hobista jer su u po-nudi i vrhunsko seme, sadni materijal, pesticidi i mine-ralna hraniva različitih formulacija. Uz stručnu pomoć saradnika AgroServis službe zajedno se trasiraju novi putevi uspeha domaće povrtarske proizvodnje.

21

↙ ZEMLJIŠTE I MIKROBIOLOŠKI PROCESI U NJEMU / AGROSVET

ZEMLJIŠTE I MIKROBIOLOŠKI PROCESI U NJEMU ↘

U poljoprivrednoj proizvodnji uobičajeno je da se biološki procesi biljaka (fotosinte-

za, disanje, transpiracuija i sl.) od-vojeno posmatraju od onih koji se dešavaju u zemljištu (humifikacija, adsorpcija, mineralizacija i dr.) pri čemu se zanemaruje njihova među-sobna uslovljenost i povezanost.

Veoma je lako prepoznati i iz-meriti rezultate bioloških procesa koji se odvijaju u gajenim biljkama, naročito u povrću, ali pokretačku snagu za rast i razviće biljaka pred-stavljaju oni procesi koji se odvijaju u zemljištu.

Međutim, zemljište još uvek pred-stavlja veliku nepoznanicu zbog slo-ženosti procesa i međusobnih odno-sa mikrobioloških organizama koji su ,,vredni“ članovi pedosfere. Po-četak 21. veka obeležio je značajne promene u pristupu poljoprivredne proizvodnje, posebno kod uzgoja povrća, kako u štićenom, tako i na otvorenom prostoru. Poznato je da u povrtarstvu postoji veliki broj billjaka po sadnoj površini, koje su intenzini potrošači, kao i da na istoj parceli u toku jedne godine bude više proizvodnji.

Rezultati mnogobrojnih naučnih istraživanja pokazali su da korišće-njem zemjišta u intenzivnoj biljnoj proizvodnji često dovodi do pore-mećaja ravnoteže između pojedinih činilaca stvaranja zemljišta, koji narušavaju pravac i intenzitet poje-dinih pedogenetskih procesa (pro-cesi u zemljištu). Čovek svojom ak-tivnošću može da poveća ili smanji prirodnu otpornost zemljišta prema različitim vidovima degradacije.

Degradacija zemljišta je pojava koja može da dovede do smanjenja sadašnjeg, a i budućeg proizvodnog potencijala zemljišta tj. njegovu „hranljivost“. U poslednje vreme, uporedo sa tehnološkim razvojem, svedoci smo pojave kontaminacije zemljišta teškim metalima, radio-nuklidima, pesticidima, nitratima, kao i degradacije (oštećenje fizič-kih, hemijskih i bioloških svojstava) zemljišta.

Zemljište je veoma složen, dina-mičan sistem koji ima sposobnost da integriše primenjene agroteh-ničke mere. Analizom svojstava zemljišta stičemo uvid u stanje spe-cifičnih pokazatelja njegovog kvali-teta neophodnih za uspešnu poljo-privrednu proizvodnju .

Plodnost zemljišta se smatra ključnim faktorom koji određuje produktivnost biljne proizvodnje i najčešće je definisana kao sadržaj lakopristupačnih hraniva u njemu.

Biološka svojstva zemljišta pred-stavljaju jednu od bitnijih faktora plodnosti zemljišta. Primenom or-ganskih đubriva (stajnjak, kompost, zelenišno đubrivo, mikrobiološka đubriva) povećava se mikrobiološ-ka aktivnost u zemljištu i količina pristupačnih hraniva za gajene bilj-ke. Popravkom bioloških svojstava zemljišta poboljšavaju se i njegova fizička svojstva (vodno-vazdušni kapacitet, struktura, poroznost, zapreminska masa) čime zemljište potpuno ispunjava svoju proizvod-nu funkciju, što je veoma bitno za pravilan razvoj korena i isbalansi-ranu ishranu bilja

MIKROBILOŠKI PROCES KRUŽENJA AZOTA, FOSFORA I UGLJENIKA U BIOSFERI

Mikrobiološka aktivnost pred-stavlja kariku koja spaja ključne procese koji u zemljištu kontrolišu oslobađanje hraniva u pristupač-nom obliku za biljke, ali i inten-zitet razgradnje organskih sup-strata. Brzina kojom se odvijaju ovi procesi je indikator plodnosti zemljišta. Mogućnost primene mi-krobioloških đubriva, koji sadrže korisne mikroorganizme je veo-ma široka i mogu se primenjivati kao bio-đubriva ili kao biofertili-zatori. Najčešće su to đubriva sa simbioznim bakterijama azotofik-satorima iz roda Rhizobium spp.

Postoje i mikrobiološka đubriva sa slobodnim (asimbioznim, asoci-jativnim, diazotrofima) azotofiksa-torima koji sadrže bakterije iz roda

Azotobacterium spp. Pravilnom upo-trebom ovakvih đubriva delimično se zadovoljavaju potrebe biljaka za pristupačnim azotom.

Takođe postoje đubriva koja sa-drže bakterije Bacillus megatherium var. phosphaticus čijom aktivnošću se oslobađa fosforna kiselina iz or-ganskih jedinjenja u zemljištu. Po-red ovih, značajne su kulture sili-katnih bakterija Bacillus circulans koje imaju sposobnost da razlažu alumosilikate i oslobađaju mobilni kalijum.

Postoji 17 elemenata bez kojih biljke ne mogu da rastu, razmno-žavaju se i plodonose. Na osnovu njihovog sadržaja u biljkama oni su podeljeni na makroelemente i mi-kroelemente. Kruženje ovih eleme-nata se odvija između 3 glavna dela biosfere: neorganski deo zemljišta, organski deo (biomasa biljaka) i or-ganskih produkata (ekstreta) živih mikroorganizama. Kruženje eleme-nata u biosferi je veoma komleksan proces, zbog velikog broja hemij-skih i biohemijskih reakcija u njiho-voj transformaciji do pristupačnog oblika koji biljke mogu da usvajaju.

U ishrani biljaka ključni elementi su azot i ugljenik i njihovo kruženje kao i međusobno preplitanje.

Količina ukupnog azota u našim zemljištima se kreće od 0,1- 0,3 %. Azot se u zemljištu nalazi pretež-no u organskom obliku i kao takav je nepristupačan u ishrani biljaka. Samo mala količina je u neorgan-skom (mineralizovanom) obliku, pristupačan bilkama. U ukupnom kruženju azota treba znati da ga biljke najviše usvajaju u nitratnom NO

3 i amonijačnom NH

4 obliku.

Ugradnjom azota u stvorenu bioma-su biljaka vrši se njegovo iznošenje iz zemljišta. Značajan izvor azota se nalazi u žetvenim ostacima, zeleniš-nom đubrivu i stajnjaku. Korišće-njem navedenih izvora deo se vraća u zemljište, gde ga mikroorganimi mineralizuju u pristupačan oblik za ponovnu ishranu biljaka. Takođe deo azota dospeva u zemljište iz atmos-fere i kroz atmosferske padavine .

22

AGROSVET / ZEMLJIŠTE I MIKROBIOLOŠKI PROCESI U NJEMU ↘

Azot može u zemljište da dospe simbiotskom i asimbiotskom fik-sacijom. Prvo praktično korišćenje biološke simbiotske azotofiksacije je primenjivano još u vreme Rim-ske imperije o čemu postoje i zapisi. Tadašnji zemljoradnici su preno-sili zemljište na kojima su gajene leguminozne biljke u polja koja je trebalo prvi put posejati ove biljke (pasulj, grašak, detelina ) i na ovaj način su prenosili i bakterije koje obrazuju kvržice na korenu.

Simbiotska fiksacija se dešava putem Rhizobium spp. i Bradythizo-bium Ili ,,kvržične bakterije“ i razli-čite su za različite biljke (detelina, grašak, pasulj, soja) tj. određeni soj bakterije uspostavlja simbiozu (zajednicu) sa korenom odgovara-juće biljke prodire u tkivo korena i obrazuje kvržicu u kojoj bakterije fiksiraju azot. Količina simbiotski vezanog azota se kreće u količini od 250 - 1.500 kg/ha .

Nesimbiotsku ili asimbiotsku fik-saciju azota u zemljištu obavljaju dve grupe bakterija i alge: Azotobak-ter, Bacillus, Azospirillum, Glucona-cetobacter, Burkholderia, Herbaspiri-llum, Clostridijum pasteurianum.

Fosfor je „nosilac života“ kod bilja-ka, utiče na formiranje korenovog sistema i veoma je bitan za počet-ne fenofaze razvića kod biljaka. Međutim, fosfor je slabo pokretljiv element u zemljištu, jer se veoma brzo pristupačni oblici imobilišu iz mineralizovanog u organski oblik, nedostupan za billjke ili se vezuju u teško rastvorljiva jedinjenja fosfora.

Bakterije koje imaju visoku ak-tivnost fosfataza prevode organski oblik fosfora u mineralne oblike. U zemljištu ih ima oko 50% i one kolo-nizuju, naseljavaju površinu korena biljaka i na taj način direktno pre-daju biljci pristupačan oblik fosfora - ortofosfat u tečnom obliku. Pred-stavnik je Bacillus megaterium var. phosphaticus. Ova bakterija produ-kuje enzima fosfataze, mineralizuje fosfor, a kao produkti njenog meta-bolizma stvaraju se tiamin, piridok-sin, biotin, pantotenska i nikotin-ska kiselina, vitamin B12,što utiče naveću otpornost biljaka na bolesti.

Kruženje ugljenika u biosferi uvek počinje mikrobiološkom razgrad-

njom deponovanog organskog uglje-nika u obliku zemljišnog humusa i njegovo oslobadjanje u atmosferu u obliku CO

2.

Procesom fotosinteze koji je naj-bitniji proces kod biljaka, dolazi do reverzibilnog vezivanja ugljenika iz atmosfere koji se ugrađuje u gaje-ne biljke čineći 45 % suve materije biljnog tkiva. Zato je ugljenik veo-ma bitan za rast i razviće biljaka. Posle ubiranja plodova ili žetve use-va, biljni ostaci podležu mikrobio-loškoj razgradnji koju vrše proteo-litički i celulolitički sojevi bakterija u zemljištu. Transformacije koje se dešavaju u ovom procesu su fer-mentacija, amonifikacija, saponifi-kacija i drugo, što nam ukazuje na složenost mikrobioloških procesa u zemljištu.

Razgradnjom biljnih ostataka od strane mikroorganizama, oslobađa se asimilovani ugljenik i stvaraju se uslovi za sintezu složenih jedinjenja koja kasnije čina organsku materiju zemljišta.

Spaljivanjem žetvenih ostataka, izostanak đubrenja organskim đu-brivima, erozija, ispiranje zemljišta usled velike količine atmosferskih padavina smanjuje se količina sveže biomase koja se unosi u zemljište. Na ovaj način se vrši degradacija zemljišta i smanjuje sadržaj organ-ske materije u njemu što se direktno odražava na proizvodnu sposobnost zemljišta i prinose gajenih kultura u biljnoj proizvodnji.

Mikorize su takođe simbiotske asocijacije između biljaka i gljiva. Mikorizne gljive žive u zajednici sa skoro svim biljkama. Razlikuju se tri tipa mikoriza: endotrofna, egzo-endotrofna i egzotrofna zavi-sno od gljive, biljne vrste i veze sa korenom i zasniva se na obostranoj koristi. Biljka snabdeva gljivu uglje-nim hidratima za njenu ishranu, a gljiva spletom svojih hifa povećava apsorptivnu površinu i kapacitet korena pri čemu se kod biljaka pod-stiče više usvajanje vode i hraniva. Produkti mikoriza su orgnske ki-seline koje snižavaju pH zemljišta i tako rastvaraju teškorastvorljive fosfate i učestvuju u usvajanju jona mikroelemenata Zn, Cu, S, Fe, B, Al.

Mikorize imaju sposobnost da šti-te biljku od patogenih gljiva, teških metala, kao i da stimulišu rast bilja-ka. Pored toga utiču i na održava-nju stabilnosti strukture zemljišta. Predstavnici mikoriznih gljiva su iz grupa Ascomycetes, Bazidiomycetes, Deuteromycetes, a svakako jedan od najpoznatijih, rod Trichoderma spp.

Imajući sve navedeno, a struč-ni timovi kompanija Agromarket i Fertico, razvili su preparat FitoFert HUMIFLEKS koji je organski ople-menjivač zemljišta, na bazi humin-skih kiselina, namenjen prvenstve-no povrtarima koji proizvodnju ostvaruju na zemljištima sa dugom eksploatacijom i visokom minerali-zacijom kao što su plastenici i sta-klenici, parcele na kojima se radi postrna setva, ali i za voćnjake, kao i za peskovita i glinovita zemljišta. Delovanje FitoFert HUMIFLEKS je takvo da:

• stimuliše razvoj korisnih mi-kroorganizama u zemljištu

• povećava zadržavanje vlage i aeraciju tla

• povećava CEC (koeficijenat razmene katjona)

• bitno utiče na usvajanje hra-niva jer su humisnke kiseline prirodni helatizator mikroele-menata u zemljištu

• povećava se propustljivost će-lijskih membrana čime se pod-stiče bolje usvajanje đubriva

• stimuliše rast i razviće biomase

• povećava kvalitet i pigmentaci-ju plodova

• smanjuje stres izazvan različi-tim faktorima (presađivanje, suša, visoka i niska temperatu-ra, pesticidni tretmani)

Doza primene FitoFert HUMI-FLEKS je 10 do 30 litara po hekta-ru, zavisno od tipa zemljišta. Pre-poručuje se da se ova doza raspore-diti u više tretmana. Takođe, može se primenjivati i posle setve, a pre nicanja.

Zemljište kao osnovni medijum u kome povrtari uzgajaju biljke i dalje traži stalna izučavanja, popravke i čuvanje jer ga moramo sačuvati za neka nova pokoljenja.

JEDNOSTAVNO, IDEALNO!

24

AGROSVET / IZBOR SEMENA POVRĆA ↘

IZBOR SEMENA POVRĆA ↘

Postizanje visokih i stabilnih prinosa u gajenju povrća tre-ba da omogući povratak ulo-

ženog i dobru zaradu. Povrtarska proizvodnja može biti ugrožena raznim  faktorima u svim fazama. Jedan od bitnih uzroka smanje-nja prinosa i pogoršanja kvaliteta plodova mogu biti prouzrokovači biljnih bolesti, štetočine i korovi. Uslovima za njihovu pojavu i mera-ma suzbijanja treba posvetiti veliku pažnju. Ali proizvodnja kreće od semena. Pravilnim izborom semena ili sadnog materijala obezbeđuje se zdrav početni biljni materijal i time smanjuje mogućnost zaražavanja biljaka patogenima koji se ovim pu-tem prenose.

Kod izbora sorte/hibrida poseb-na pažnja je usmerena na:

1. Rodnost

2. Kvalitet plodova

3. Uniformnost i tržišnost

4. Vreme sazrevanja

5. Tolerantnost na bolesti i štetočine

ali KVALITETNO, DEKLARISA-NO SEME predstavlja KLJUČ USPEŠNE PROIZVODNJE!

Proizvodnjom semena (i rasada) može da se bavi privredno društvo, odnosno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik (proizvođač), koji je upisan u Registar proizvođa-ča semena i rasada (Zakon o seme-nu, Službeni glasnik RS 45/2005). Istim Zakonom definisana je i kon-trola proizvodnje semena, dorada semena, kvalitet semena, pakova-nje, deklarisanje i obeležavanje se-mena, promet i uvoz semena. Seme (i rasad) namenjeno proizvodnji mora biti od sorte koja je upisana u Registar sorti poljopriovrednog bi-lja RS.

Treba koristiti isključivo deklari-sano i kvalitetno sortno seme. Hi-bridno seme dobija se posebnim na-činom ukrštanja, komplikovanijim i dužim u odnosu na proizvodnju sortnog semena. Kao rezultat ova-kvog ukrštanja javlja se hibridna snaga, zahvaljujući kojoj su ove bilj-ke bujnijeg porasta, veće toleran-tnosti na bolesti i većeg potencijala za prinos od biljaka proizvedenih iz sortnog semena. Jedna od osobe-nosti hibrida jeste da ove povoljne osobine zadržavaju samo u prvoj generaciji, te se zato hibridno seme mora svake godine iznova obnavlja-ti, tj. kupovati. Hibridno seme po-vrća pored imena nosi oznaku F1.

Dobro je poznato da veći broj eko-nomski značajnih bolesti povrtar-skih biljaka prouzrokovanih gljiva-ma, bakterijama i virusima prenose se semenom povrća. Bogatstvo se-mena hranljivim materijama čini ga pogodnim supstratom za održa-vanje i razvoj patogenih mikroorga-nizama. Prisustvo patogena na ili u semenu ima za posledicu smanjenje kvaliteta semena i njegove upotreb-ne vrednosti.

Upotreba zaraženog semena do-vodi i do smanjenja prinosa i kvali-

teta plodova što utiče na finansijske gubitke u biljnoj proizvodnji. Osim toga, paraziti u semenu zadržava-ju vitalnost duže ili kraće vreme, omogućavajući tako nove, često vrlo značajne zaraze biljaka kasnije tokom vegetacije. Stoga je neophod-no koristiti seme povrtarskog bilja proverenog porekla i kvaliteta.

U proizvodnji povrća upotreba zdravog semena za setvu je od izu-zetnog značaja. Mnoge povrtarske vrste gaje se iz rasada koji se pro-izvodi u toplim lejama. Gust sklop biljaka u lejama, povišena tempe-ratura i vlažnost, povoljno utiču na pojavu i razvoj bolesti. Rasadom, poreklom iz zaraženog semena, in-fekcija se dalje širi, pa može prou-zrokovati velike štete pri gajenju kako naotvorenom polju, tako i na usevu gajenom u staklenicima i pla-stenicima, što značajno umanjuje ekonomski efekat često veoma sku-pe proizvodnje povrća.

Najčešći patogeni koji se preno-se semenom paradajza su: Septoria lycopersici (prouzrokovač sive pega-vosti), Alternaria spp. (prouzrokovač crne zonirane pegavosti), Pseudo-monas syringe pv. vesicatoria  (pro-uzrokovač čađave pegavosti), Xan-thomonas campestris pv. vesicatoria (prouzrokovač pegavosti lišća i kra-stavosti plođova), X. campestris pv. gardneri (prouzrokovač oreaolne pegavosti lista i krastavosti plodo-va), Clavibacter michiganense pv. mi-chiganense (prouzrokovač uvelosti i raka stabla), Virus mozaika duva-na – TMV (prouzrokovač mozaika, nekroze, deformacija, zaostajanja u porastu i dr.)

Semenom paprike najčešće se pre-nosi: Phytophthora capsici (prouzro-kovač plamenjače), Alternaria spp. (prouzrokovači crne zonirane pega-vosti), Pseudomonas spp. i Xanthomo-nas spp. (prouzrokovači bakterijskih pegavosti), Virus mozaika duvana (prouzrokovač beličastog šarenila lišća, deformacija, kržljavosti i dr.)

25

↙ IZBOR SEMENA POVRĆA / AGROSVET

Semenom kupusnjača - kupus, karfiol, keleraba, kelj se prenose: Alternaria spp. (prouzrokovači crne pegavosti), Phoma lingam (prouzro-kovač sive truleži), Xanthomonas campestris pv. campestris (prouzro-kovač crnila i nekroze lista), Pseu-domonas syringe pv. maculicola (pro-uzrokovač bakterijske pegavosti)

Semenom crnog luka se prenosi Colletotrichum circinans  (prouzro-kovač antraknaoza), a arpadžikom Peronospora schleideni  (prouzroko-vač plemenjače), Urocystis cepulae (prouzrokovač gari), Virus žute kr-žljavosti žutog luka

Semenom najznačajnijih pred-stavnika fam. Cucurbitaceae – kra-stavac, lubenice, dinje, tikvice I tikve prenose se: Fusarium oxyspo-rum (prouzrokovač uvenuća), Colle-totrichum lagenarium (prouzro-kovač antraknoza), Pseudomonas syringe pv. lacrymans (prouzroko-vač uglaste pegavosti lista i krasta-vosti plodova).

Semenom pasulja i boranije pre-nose se Colletotrichum lindemuthia-num (prouzrokovač antraknoze), Pseudomonas svringe pv. phaseolicola (prouzrokovač oreolne pegavosti), Xanthomonas phaseoli (prouzroko-vač bakteriozne plemenjače), Virus običnog mozaika pasulja, a semenom graška Ascochyta pisi (prouzrokovač antroknoze)

Patogeni koji se prenose semenom mrkve, celera i peršuna su Alterna-ria spp. (prouzrokovači cme pega-vosti), Phoma apicola (prouzroko-vač tamnomrke krastavosti korena ceiera), Septoria spp. (prouzrokovač pegavosti celera).

Ukoliko se ne nabavlja deklarisa-no, dorađeno i seme, povrtari mogu da obave u sopstvenoj režiji proces dezinfekcije. Dezinfekcija semena obavlja se u cilju uništavanja pato-gena koji se nalaze na njegovoj po-vršini ili u unutrašnjosti. Može se

izvršiti termička i hemijska dezin-fekcija semena povrća.

Termička dezinfekcija se obavlja se potapanjem semena u toplu vodu ili njegovim izlaganjem delovanju toplog vazduha. Na ovaj način se uništavaju gljive i bakterije na po-vršini ili u unutrašnjosti semena. Za seme svake povrtarske vrste po-stoje određene, proverene tempera-tutre i vreme njihovog delovanja.

• Seme paradajza - u cilju otklanja-nja virusa mozaika duvana, koji se nalazi i endogeno – unutar se-mena, preporučuje se termička dezinfekcija semena na 85°-86°C u termostatu (zagrejan vazduh) u trajanju od 24 časa. U cilju otklanjanja patogenih bakterija preporučuje se termička dezin-fekcija semena u zagrejanoj vodi i to 10 minuta na 38°C, a potom 30 min u vodi zagrejanoj na 50°C,

• seme paprika - radi otklanjanja fitopatogenih bakterija prepo-račuje se zagrevanje semena pa-prike u toploj vodi najpre 10 min na 38°C, a potom 30 min u vodu zagrejanu na 52-52°C. Posle takvog zagrevanja seme se od-mah hladi (uranjanjem u hlađnu vodu), a potom osuši ili seje

• za dezinfekciju semena kupus-njača protiv navedenih patoge-na preporučuje se zagrevanje u vodi na 50°C u trajanju od 20 min za seme karfiola i kelerabe, a 25 min za seme kupusa

• prouzrokovač plamenjače se inaktivira u arpadžiku zagreva-njem 8 časova na 40°C ili 4 časa na 45°C

• prepručuje se zagrevanje seme-na lubenice u trajanju od 20 mi-nuta u vodi na 50°C.

• radi suzbijanja prouzrokovača antraknoze graška preporučuje se potapanje semena u 0,5% ra-stvor formalin u trajanju od 20 minuta

• kada su u pitanju fitopatogene gljive i bakterije koje se prenose semenom pasulja i boranije pre-poručuje se potapanje u 0,5% formalin u trajanju od 2 sata.

Hemijska dezinfekcija se vrši u cilju uništavanja virusa na površini semena. Seme primera radi, para-dajza se dezinfikuje potapanjem u 2% rastvor hlorovodonične kiseline (HCl) u trajanju od 24 časa. Seme se nakon tretmana temeljno ispira pod mlazom česmenske vode, u tankom sloju prosuši na promajnom mestu i odmah seje.

Dezinfekcija semena fungicidima može biti suva kada se seme zapra-ši ili vlažna kada se vrši potapanje semena u rastvor određenog fun-gicida. Suva dezinfekcija se obavlja metodom predoziranja pri čemu se manjoj količini semena dodaje ne-što veća količina fungicida u prahu. Posle mešanja sa semenom višak sredstva se odstrani prosejavanjem kroz sito. Na ovaj način se tretira-ju manje količine sitnog semena povrća pre skladištenja ili nepo-sredno pred setvu. Preporučuje se zaprašivanje preparatom na bazi tirama, kaptana ili mankozeba. Vlaž-nim postupkom se pored patogena na površini uništavaju i oni nešto dublje u semenu, pri čemu tokom rada treba biti pažljiv da se ne ošte-ti osetljiva klica. Za ovu svrhu upo-trebljavaju se rastvorljivi fungicidi na bazi promapokarb-hidrohlorida – Proplant 722 SL.

Da bi odabrani povrtarski usev doneo potencijal koji nosi sa sobom, potrebno je pored gore opisanih osnovnih mera, poznavati i kaka-rakteristike semena (Tab. 1).

Izbor semena, a pre svega zdrav-stveno stanje semena i sadnog ma-terijala je veoma značajan činilac, od kojeg najčešće zavisi uspeh proi-zvodnje i visina prinosa.

26

AGROSVET / IZBOR SEMENA POVRĆA ↘

Tab. 1. – Osnovne karakteristike semena povrtarskog bilja

Vrsta povrća Broj semenki u 1 gKlijavost zadržava

do (god)Količina semena

(kg/ha)Dubina setve (cm)

Boranija 1-2 3-4 130-140 3-4

Blitva 40-60 4-5 20-25 1,5-2

Celer 1600-2500 3-5 0,2-0,3 0,5-0,6

Cvekla 45-70 4-5 20-25 1,5-2

Dinja 20-35 6-8 3-3,5 2,5-3

Grašak 2-7 3-5 110-150 4-5

Karfiol 250-500 4-6 0,3-0,4 0,8-1

Kelj 330-400 4-6 0,7-0,8 0,8-1

Kelj pupčar 320-400 4-6 0,7-0,8 0,8-1

Kupus 280-320 4-6 0,8-0,9 0,8-1

Krastavac 25-30 6-8 1-1,5 2-3

Kukuruz šeć. 3-8 1-2 20-30 7-9

Lubenica 8-25 6-8 2-4 3-5

Luk crni (seme) 250-300 1-2 7-9 1,5-2

Luk crni (arpadžik) - - 300-700 5

Mrkva 600-900 4-5 6-8 1-1,5

Paprika 130-250 4-5 1-1,2 1-1,5

Paradajz 270-500 4-5 0,2-0,3 0,8-1

Patlidžan plavi 250-300 6-7 0,4-0,6 0,8-1

Pastrnak 200-300 1-2 5-6 1,5-2

Peršun 500-900 1-2 8-10 1,2-1,5

Rotkva 120-140 3-6 8-10 1,5-2

Rotkvica 85-130 3-6 15-20 1,5-2

Salata 850-1200 4-6 0,5-1,0 0,6-1,2

Tikvice 120-180 4-5 3-4 3-4

Špargla 50-55 12-15 4-5 1,2-1,5

Spanać 70-120 3-5 25-30 1,5-2

Uvoznik i distributer za Srbiju, BIH-RS, Crnu Goru Agromarket dooKragujevac, Kraljevačkog bataljona 235/2Tel. 034/308-000, Fax 034/308-016

STRUČNA PODRŠKA:Miloš Stojanović: 063/414-722Goran Radovanović: 069/507-09-79

Agromarket Srbija - Distributivni centriDC Kragujevac: Vladimir Dragutinović, 063/438-483; Veselin Šuljagić, 063/658-307; Vladimir Milovanović, 063/415-924; Zoran Radovanović, 063/10-58-091; Neša Milojević, 063/10-58-278DC Valjevo: Dragutin Arsenijević, 063/657-929 DC Niš: Bojan Đokić, 063/668-165; Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995DC Beograd: Velibor Hristov, 063/658-312; Ivan Gnjatović, 063/11-24-540; Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 DC Zrenjanin: Nebojša Lugonja, 063/10-58-223; Srđan Protić, 069/507-09-78DC Subotica: Dejan Milinčević, 063/106-74-79; Miloš Tomašev, 063/635-495 DC Sombor: Nada Jovanović, 063/693-501; Daniel Grnja, 063/438-641DC Sremska Mitrovica: Saša Gladović, 063/105-80-41; Dejana Klisurić, 063/11-24-570

Agromarket BIH - Distributivni centriDC Bijeljina: Milenko Krsmanović, +387 65 643-466; Zoran Hamzić, +387 65 823-046; Mladen Bijelić, +387 66 365-978; Jovo Vujević, + 387 65 189 104; Miroslav Vesić, +387 66 394-750DC Banja Luka: Bojan Krunić, +387 65 713-435; Slobodan Lukić, +387 66 001-352; Dragan Ćurković, +387 65 983-150; Maja Mirković, +387 65 146-875; Lolo Marčeta +387 65 867-775

Agromarket Crna Gora - Distributivni centriDC Podgorica: Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844; Miroslav Jokić, + 382 69 300-845; Gojko Ljumović +382 69 183-032

Agromarket KS - Distributivni centriDC Priština: Naser Spahiu +386 49-733-814; Eljmaz Orana +386 49-733-815; Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

29

↙ KALKULACIJA PROIZVODNJE POVRĆA / AGROSVET

KALKULACIJA PROIZVODNJE POVRĆA ↘Investicioni troškovi i godišnja amortizacija za visoki tunel površine 8 × 50 m

Elementi Cena po objektu, € Amortizacioni period, godina Godišnja amortizacija po objektu, €

Noseća konstrukcija 1680 10 168

PE folija – dupla 460 4 115

Sistem za navodnjavanje 250 5 50

Ostala infrastruktura 250 5 50

Svega 2640 373

Očekivani prosečni prinosi najzastupljenijih biljnih vrstaGajena vrsta Vreme i način gajenja Broj biljaka / m2 Prinos

Paradajz

Celosezonski usev sa dopunskim grejanjem 2,5–3,0 35 kg/m2

Celosezonski usev bez dopunskog grejanja 3,0–3,5 25 kg/m2

Ranosezonski usev sa dopunskim grejanjem 3,5 20 kg/m2

Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja 3,5 15 kg/m2

Naknadni usev bez dopunskog grejanja 3,5 20 kg/m2

Paprika

Celosezonski usev sa dopunskim grejanjem 3,0–3,5 20 kg/m2

Celosezonski usev bez dopunskog grejanja 3,5–4,0 15 kg/m2

Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja 5,0–6,0 10 kg/m2

Naknadni usev bez dopunskog grejanja 5,0–6,0 10 kg/m2

KrastavacRanosezonski usev sa dopunskim grejanjem 3,5–4,0 20 kg/m2

Ranosezonski usev bez dopunskog grejanja 4,0–4,5 15 kg/m2

Naknadni usev bez dopunskog grejanja 2,5–3,0 15 kg/m2

SalataZimske sorte kratkog dana sa dopunskim grejanjem 12–16 –Ranoprolećne sorte bez dopunskog grejanja 16–18 –

RotkviceZimska proizvodnja sa grejanjem dužina vegetacije: 40–50 dana 30–35 vezica/m2

Zimska proizvodnja bez grejanja dužina vegetacije: 60–75 dana 20–25 vezica/m2

Investicija: 3.540 €; 2.640 € u osnovna sredstva; 900 € u obrtna sredstva ( godišnji troškovi bez amortizacije su 1.885, ali je obrt sred-stava veći od 1 godišnje, tako da su godišnje potrebna obrtna sredstva procenjena na 900 €).

Primer kalkulacije proizvodnje (Celogodišnja proizvodnja paradajza bez grejanja + ranoprolećna proizvodnja salate)

Stavka Jedinica Količina Cena € Ukupno €

Ukupan prihod

Celogodišnja proizvodnja paradajza + t 10 300 3000

ranoprolećna proizvodnja salate pak/24 k 300 4 1200

Ukupan prihod godišnje 4200

Troškovi materijala 690

Rasad paradajza kom. 1400 0,10 140

Rasad salate kom. 6500 0,02 130

Hraniva:

glistenjak t 0,18 57 10

osnovna mineralna kg 30 0,66 20

vodorastvorljiva kristalna kg 100 1,50 150

Pesticidi lit/kg 40

Polinacija košnica 1 70 70

Kanap kg 4–5 2 10

Prstenovi kom 6000 0,02 120

Radna snaga radni dan 150 7,5 1125

Ostali troškovi 5% 70

Amortizacija 373

Kamata 10% na uloženi kapital 354

Ukupni troškovi proizvodnje 2612

Dobit (profit) u prvoj godini (Dohodak, ako nije računat rad vlasnika) 1588

Ekonomičnost proizvodnje (%) (Ukupan prihod/ukupni troškovi) 30 20 160,8%

Rentabilnost proizvodnje (Dobit/uloženi kapital) % 44,9%

Rok povraćaja kapitala (godina) 2,2 godine

31

↙ PROIZVODNJA RASADA POVRĆA / AGROSVET

PROIZVODNJA RASADA POVRĆA ↘

Proizvodnjа rаsаdа predstаvljа nаjvаžniji, аli i nаjkomplek-sniji deo povrtаrske proizvod-

nje. Od nje direktno zаvisi količinа i kvаlitet povrćа koje će se ubrаti. Nаprаvljene greške u proizvodnji rаsаdа proizvođаče prаte do sаmog krаjа ciklusа proizvodnje i uzimаju svoj dаnаk. Kаko bi se izbegle even-tuаlne greške trebа povesti rаčunа o sledećem:

• Dobro isplаnirаti rok setve

• Koristiti nаjkvаlitetniji se-menski mаterijаl

• Zа setvu i pikirаnje koristiti kvаlitetаn supstrаt

• Koristiti čist, dezinfikovаn i kvаlitetаn pribor i opremu zа setvu

• Kontrolisаti što bolje uslove u proizvodnji rаsаdа (tem-perаturа, vodа, svetlost, hrаnа, vаzduh...)

• Sprečiti pojаvu bolesti i šte-točinа preventivnim merama i tretmаnimа

U vezi sа rokom setve trebа znаti dа nаjveću аdаptibilnost nа stresne uslove poseduju mlаđe biljke. Teško je kontrolisаti sve uslove proizvod-nje, kаko u plаsteniku, tаko i nа otvo-renom polju te je mnogo prаktičnije biljke sejаti nešto kаsnije u odnosu nа ustаljene termine, а sаditi rаnije. Tаko rаni pаrаdаjz posejаn u jаnuаru

zаhtevа i do 130 dаnа do plodono-šenjа, a isti hibrid posejаn u mаrtu pristiže nа berbu zа oko 100 dаnа i dаje ukupno viši i kvаlitetniji prinos.

Od genetskog potencijаlа biljke zаvisi i krаjnji rezultаt u proizvod-nji. Kako seme u ukupnoj strukturi troškovа ne prelаzi 10%, a često i manje, jаsno je dа ono ne sme biti trošаk, već investicijа. Vrlo često je nаizgled nаjskuplje seme u kаlkulа-ciji proizvodnje i nаjeftinije – nаj-mаnjа cenа koštаnjа po kilogrаmu ubrаnih i realizovanih plodovа na tržištu.

Iz proizvodnog prostora treba ukloniti svaku vrstu zaostalog mate-rijala korovskog i gajenog bilja. Tre-ba voditi računa o fitosanitarnim merama sa najvećom mogućom pa-žnjom. Često se ostvarena infekcija u fazi rasada (neki virusi kojih može biti u duvanu cigarete) ispoljava tek u proizvodnji, a efekti mogu biti krajnje pogubni.

Ukoliko se ne koristi novi pribor i opremа zа proizvodnju rаsаdа, trebа pribeći jednostаvnoj dezinfekciji uz pomoć hlornih prepаrаtа. Nа pri-mer 10%-tni rаstvor proizvoda „Do-mestos“ može poslužiti svrsi. Neop-hodno je sаmo dа nаkon primene iščezne prisustvo mirisа hlorа, dа bi se izbeglа fitotoksičnost.

Preventivnа primenа hemijskih zаštitnih sredstаvа se sprovodi zаlivаnjem, odnosno nаtаpаnjem

supstrаtа i to rаstvorom prepаrаtа Proplant 722 SL u konc. 0,25%. Iskustvа proizvođača iz prethodnih sezona govore dа su dobre rezultate ostvarivali i dodavanjem u pripre-mljeni rastvor preparat Fostonic 80 WP u konc. 0,06% i Funomil 0,1%. U tom slučaju, koncentrаcijа prepa-rata Proplant-а 722 SL se smаnju-je nа 0,15%. Kombinаcijom ovа tri prepаrаtа se dobit je dvostruka, širi spektаr delovаnjа nа biljne pаtogene s jedne strane, а zbog smаnjenjа udelа nаjskuplje komponente (Proplant) sа 0,25% nа 0,15% i pojeftinjenje ove, osnovne mere, s druge strane.

Tretmаne trebа sprovoditi preven-tivno i to;

1. pri setvi (oko 1,5 litara rаstvorа po kontejneru),

2. pre pikirаnjа (nаjmаnje 24 sаtа rаnije) i

3. pre sаdnje (50-100 ml rаstvorа po sаksiji)

Zаlivаnje biljаkа u rаsаdu vodom, fertirigаcionim, ili nаvedenim he-mijskim rаstvorom trebа obаvljаti kаdа se supstrаt dobro prosuši. Dаkle zаlivаti ređe, а većim koli-činаmа rastvora, kаko bi se supstrаt mаksimаlno sаturisаo vlаgom. Ovа merа doprinosi boljem iskorišće-nju sredstаvа za zaštitu bilja i bilj-nih hrаnivа, а time i kvаlitetnijem rаzvoju biljаkа.

Ukoliko se pojаve bolesti u rаsа-du trebа pribeći i dodаtnim foli-jаrnim tretmаnimа prepаrаtimа sa sistemičnim delovanjem (Ridomil Gold MZ ...). Ovo se dešаvа sаmo u ekstremnim uslovimа i ukoliko nije ispoštovаnа nаvedenа tehnologijа.

Odmаh pri setvi trebа u blizini po-sejаnih kontejnerа postаviti mаmke protiv glodаrа - Gardentop, kаko bi izbegli gubitаk skupog semenа, ili mlаdih biljаkа.

Preporukа naše stručne službe je dа se zа setvu ranog plodovitog po-vrća koriste kontejneri sа 60 otvorа.

32

AGROSVET / PROIZVODNJA RASADA POVRĆA ↘

Nаjvаžniji uslovi zа klijаnje i ni-cаnje semenа su temperаturа i vlаžnost supstrаtа. Temperаturu je nаjlаkše kontrolisаti putem elektro termostаtа. Nаjvećа sigurnost se postiže nа 20 – 250C, zа većinu po-vrtаrskih biljаkа, аli se odmаh nаkon nicаnjа temperаturа trebа sniziti do grаnice fiziološkog minimumа gаje-ne biljke. To je kod plodovitog povr-ćа oko 10 – 120C. Nаjviše minimаlne temperаture zаhtevаju lubenicа, di-njа, tikvice (i do 160C) ..., pа zаtim pаprikа slаtkа, pа ljutа (oko 120C), а nаjniže pаrаdаjz (ne mаnje od 90C).

Sve vreme proizvodnje rаsаdа je bitno dа uvek temperаturа u korenu bude višа zа pаr stepeni od vаzduš-ne. Izuzetno po sunčаnom vemenu u početnom periodu rаzvojа biljаkа temperаturа može biti višа, npr. i do 230C kod lubenice. Ovа merа do-prinosi kompаktnom izgledu biljke u rаsаdu i kаsnije boljem rodu. U daljem prosesu proizvodnje, tem-perаturu treba sukcesivno podizаti, а nаjbolje bi bilo dа budu što sličnije temperаturаmа mestа stаlnog rаstа.

Drugi veomа bitаn činioc je vodа. Onа bi trebаlа dа sаdrži što mаnje soli (nizаk EC <0,5) i dа je umerene kiselosti (pH~7). Jedan od osnovnih zadatka saradnika AgroServisa je i praćenje ovih parametara kod oda-branih gazdinstava. Vodа bi trebаlа i dа bude аdekvаtne temperаture, kаo i oslobođenа prisustvа hlorа (vodа iz javnih sistema vodosnab-devanja). Ukoliko nemamo drugi izvor vode, odstranjivanje hlora se postiže jednostаvnim odlаgаnjem vode u otvorenu posudu, kаko bi hlor ispаrio. Vodi je još i neophod-no dodаvаti preventivnа sredstvа za zaštitu od prouzrokovača biljnih bolesti i štetočinа, kаo i rаstvorenа hrаnivа sа pojаčаnim sаdržаjem fo-sforа, mikroelemenаtа i biostimu-lаtorа.

Po pojаvi prvih prаvih listovа ili tаkozvаno „ukrštаnje“, trebа poče-ti sа primenom nаvedenih hrаnivа i koristiti ih pri svаkom zаlivаnju biljаkа. Redovnа upotrebа hrаnivа dаje kompаktnu biljku, kojа uz ostаle nаvedene uslove može dа ostvаri svoj genetski potencijаl.

U te svrhe je nаjbolje upotrebiti FitoFert Kristal 10:40:10 i Fito-Fert HumiStart, a po potrebi i FF AminoFlex (aminokiseline biljnog poreklа). U rаsаdu trebа redovno primenjivаti pomenutа hrаnivа i to sа svаkim zаlivаnjem, а po nаvede-noj dinаmici (ređe i obilnije)

Pored primene nаvedenih hrаnivа i biostimulаtorа u koren biljke, veo-mа je znаčаjnа i primenа folijаrnih prepаrаtа, gde se posebno izdvаjа svojim dejstvom nа biljku prepаrаt FitoFert HumiStart. Trebа gа pri-menjivаti nа svаkih sedаm dаnа u koncentrаciji od 0,5 do 0,7%, kаko bi se mаksimаlno ublаžio stres kod mlаdih biljаkа. Kombinаcijom nаve-denih proizvodа biljkа ubrzаvа bio-hemijske procese i optimаlno prolа-zi kroz etаpe orgаnogeneze bitne zа ispoljаvаnje potencijаlа rodnosti.

Svetlost na rast i razviće biljaka utiiče svojim intenzitetom i kvalite-tom, kao i dužinom trajanja. Najveći značaj ima tzv. vidljivi deo spektra – zraci talasne dužine 380 do 780 nm (milimikrona). Na mikroklimu u usevu povrća značaj ima i deo ultra-ljubičastog spektra, talasne dužine 280 do 380 nm, kao i infracrveni zra-ci dužine iznad 780 nm. Brojna ispi-tivanja su pokazala da 1% svetlosti povećava ili smanjuje prinos povrća za 1%. Svetlost po prаvilu nedostаje biljkаmа u rаnoj proizvodnji, pа i аko se veštаčki dodаje ne može u potpunosti dа zаmeni Sunce, a po-red toga dosta i košta. Zаto je neop-hodno dа objekti zа gаjenje biljаkа budu dobro osvetljeni i prekriveni čistim i kvаlitetnim višeslojnim nа-menskim folijаmа renomirаnih pro-izvođаčа. Nа tržištu, a u distribuciji kompanije Agromarket se mogu nаći višeslojne folije, koje su termo, difuzne, UV filtrirаjuće, mehаnički ojаčаne, nekаpаjuće, sa dodatkom protiv nakupljanja nečistoće na spo-ljašnjoj strani, izloženoj atmosferili-jama. Sva navedena svojstva nalaze se u foliji profesionalnog proizvo-đača Ileri Plastik od 175 mikrona, sa neverovatnih 91% propustnosti svetla vrhunskog kvalliteta za gaje-nje biljaka. Ove folije sadrže u svom sastavu Etilen Vinil Acetat i po tome

nose oznaku najnovije generacije EVA. Zahvaljujući ovom sastojku poseduju brojna superiornija svoj-stva u odnosu na ostale. Razlika koja se ostvaruje u prinosu sa EVA folijom i sa standardnom PE folijom je više nego značajna, a razlika u ceni se isplaćuje već u jednoj polu-sezoni, pa i ranije.

Veomа je bitnа i provetrenost prostorа u kom se gаje biljke. Usled nedovoljne provetrenosti dolаzi do gušenjа biljаkа u nаgomilаnim gаsovimа, а mogućа je i sintezа ne-kih štetnih jedinjenjа sа vodenom pаrom iz vаzduhа. Ovа pojаvа može izаzvаti oštćenjа listа, а kаsnije i pojаvu drugih biljnih bolesti, а po-sebno je čestа pri upotrebi stаjnjаkа kаo izvorа toplote, ili plinskih topo-va.

Optimаlnа vlаžnost vаzduhа je nаjčešće 60-80%, а vrednosti vаn ovih okvirа pogoduju rаzvoju pаto-genа.

Dobro odnegovаn rаsаd povrćа trebа dа bude kompаktnog izgledа, debelog stаblа i čvrstih lisnih drški. Cvet ne sme dа bude otvoren, već sаmo u pupoljku. Listovi rаvni i lepe boje, bez prisustvа fizioloških ili pаtoloških poremećаjа. Koren trebа dа je svetle boje i dа čvrsto obuhvаtа supstrаt sаksije. Sаmo ovаko odne-govаnа biljkа može plodonositi u grаnicаmа genetskog potencijаlа hi-bridа ili sorte.

Veomа je bitno dа rаsаd ne pre-stаri, jer se tаdа biljkа prekomerno izdužuje, očvršnjаvа u prizemnom delu stаblа nedovoljno rаzvijenа, deo korenа usled nemogućnosti rаzvijаnjа počinje dа odumire, pri čemu postаje pogodаn zа rаzvoj sаprofitnih mikroorgаnizаmа. Ostаrelа biljkа u rаsаdu počinje i dа cvetа, pа se kаsnije po sаdnji lošije ukorenjаvа, što je krаjnje nepovolj-nа pojаvа. U tаkvim slučаjevimа čаk trebа ukloniti obrаzovаne cvetove, dа bi se biljkа rаsteretilа.

I zа krаj jednа lаtinskа izrekа –Bis dat qui cito dat. Dvostruko dаje ko brzo dаje, pа nekа to budu vаše biljke.

Novo, sigurnije, jače!

EXCORTA PLUSAktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili nekom drugim grupama. Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije različitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije oružje u borbi protiv parazitnih gljivica, sprečavamo brži razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinačno ili ukrštene bolje štitimo usev i doprinosimo profitabilnosti proizvodnje.

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinačno delovanje, a zajedno to rade mnogo efikasnije. Dok Epoksikonazol sprečava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu ćelija gljiva. Excorta Plus je sistemični fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se može primeniti u brojnim ratarskim usevima, pre svega u šećernoj repi ali i u strninama radi zaštite od velikog broja fitopatogenih gljivica iz rodova Cercospora, Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zaštitu lisne mase Excorta Plus omogućuje biljkama i “stay green” odnosno “produženi zeleni efekat” čime se gajenoj biljci pružaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonošenje.

Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu šećerne repe u cilju zaštite od sive pegavosti – Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u strninama radi zaštite od prouzrokovača pepelnice – Erysiphae graminis, rđe – Puccinia spp., pegavosti lista I klasa – Septoria spp., mrežaste pegavosti ječma – Pyrenophora teres i umanjenju napada fuzarioze klasa – Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja.

Doza primene Excorta Plus u usevima i šećerne repe i strnih žita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utrošak 200 do 300 l/ha tečnosti.Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta.

Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg,a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364

Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs

Značaj lista zastavičara u ostvarenju prinosa

34

AGROSVET / NEGA RASAĐENOG POVRĆA ↘

Kvalitetno izvedena mera pro-izvodnje rasada obezbeđuje da se u daljem procesu pro-

izvodnje izbegnu ili umanje proble-mi koji novu biljku, rasađenu u za-tvorenom prostoru ili na otvorenom očekuju.

Pripremljeno zemljište se nepo-sredno pred sаdnju obezbeđuje dodаtnim količinаmа hrаnivа sa kontrolisаnim otpuštаnjem tipa FF Fito Cote (oko 30 grama po bilj-ci), eventualno manjim količinama (max 2-3kg/ar) kompleksnim for-mulacijama 5:10:20 ili 10:5:20.

Sledeći postupak je formirаnje bаnkova, preko kojih se postаvljа kаpаjućа trаkа ili crevo, pа se sve to prekrivа neprovidnom folijom tаmne boje zа prolećnu, ili svetle boje zа jesenju proizvodnju. Kom-panija Agromarket ima u ponudi i vrhunsku kapajuću traku i dodatnu opremu. Emiteri su postavljeni na 15, 20 i 25 cm, a odabir se vrši pre-ma potrebama biljaka i karakteristi-kama zemljišta.

Nаjbolji rаspored biljаkа u plаste-niku je kаdа se pojedinаčni redovi ili bаnkovi nаlаze nа nešto većem

rаstojаnju, tаko dа se između njih nesmetаno prolаzi, boljа je venti-lаcijа, kаo i osvetljenost donjih de-lovа biljаkа. Tаko su biljke zbijenije u redu, jer se poštuje gustina sad-nje sa određenim brojem biljaka/m2. Kao primer, u plаsteniku širi-ne 5 metаrа formirаju se tri bаnkа. Rаstojаnje biljаkа u redu se menjа u zаvisnosti od rokа sаdnje, kаo i vrste gаjenog biljа. U rаnijim rokovimа sаdnje se primenjuje gustinа od oko 2 biljke /1m2 kod krаstаvcа, 2,3 kod pаrаdаjzа i oko 2,5 kod pаprike, dok se u kаsnijim rokovimа sаdi 2,5 krаstаvcа, 2,8 pаrаdаjzа i 3 pаprike po metru kvаdrаtnom. To prаktično znаči dа će biljke biti rаspoređe-ne nа na 15-25 cm u redu jedna od druge.

Nakon obavljenih priprema u plasteniku i postizanja adekvatnih uslova za gajenje povrtarskih biljaka može se pristupiti sadnji rasada. Već smo ukazali na to da rasad plodovi-tog povrća ne sme biti prestar i sa otvorenim cvetovima. Koren treba da bude dobro razvijen i aktivan, a na to ukazuje njegova svetla, gotovo bela boja. Da bi koren ostao zdrav, pre sadnje se preporučuje primena preparata Proplant 722 SL u kon-centraciji od 0,15% (15 ml na 10 l vode), Fostonic 80 WP (0,06%) i Funomil (0,1%). Kombinacijom ova tri preparata istovremeno u praksi

NEGA RASAĐENOG POVRĆA ↘se postižu odlični preventivni re-zultati, kao i znatno niža cena ko-štanja po litri rastvora u odnosu na slične proizvode. U slučaju visokog infektivnog potencijala, a posebno u slučaju iznurenih starijih sadnica, treba izvršiti tretiranje pomenutim rastvorom i na stalnom mestu po sadnji, sa najmanje 0,5 l rastvora po biljci. Kako bi se mlade i nežne biljke odbranile od štetočina, a pre svega od napada na koren, treba primeniti preparat Force 0,5 G. Ovaj zemljišni insekticid ima trojako i jako produ-ženo dejstvo, a pošto nije sistemik i biljke ga ne usvajaju, nema karence.

Da bi se sprečila pojаva bolesti na mladim biljkama trebа pribeći i folijаrnim tretmаnimа, a po speci-

fičnim programima zaštite za svaki zasad posebno (Agrosvet broj 56). Neizostavna je primena sistemičnih prepаrаta iz naše ponude kao što su Ridomil Gold MZ 68 WG, Fostonic 80 WP i dr. Istovremeno, štetni in-sekti mogu da načine značajne štete (direktne i indirektne) nežnoj lisnoj masi pa za zaštitu nadzemnog dela biljke preporučuje se najsistemičniji preparat iz grupe Neonikotinoida, Actara 25 WG, zalivanjem korena ili folijarnim tretmanom. U praksi se pokazalo da papriku uspešno šti-ti od bele leptiraste vaši čak i po 50 dana. Od 2014. godine u ponudi je

35

↙ NEGA RASAĐENOG POVRĆA / AGROSVET

i insekticid Teppeki 500 WG, spe-cifični aficid koji se u Italiji koristi u početnim fazama razvića bilo fo-lijarnim putem, bilo kroz sistem kap po kap za suzbijanje biljnih vaši ali i blee leptiraste vaši. Kod biljaka koje brže rastu i razvijaju se (krastavac) zaštita traje kraće, ali je dovoljna za početne faze razvoja u kojima se bilj-ka ukorenjava, a koje će biti ovom prilikom i opisane.

Pri samoj sadnji, ili nekoliko dаnа nаkon sаdnje poželjno je zalivanjem jednokratno primeniti kvаlitetno fo-sforno hrаnivo FitoFert Kristal 10-40-10 (oko 3-5 g po biljci), kome se po potrebi može dodati i neki siste-mični insekticid (Teppeki ili Actara). Preko lista tretmane treba sprovo-diti redovno preparatima snažnog biostimaulativnog dejstva sа humin-skim, fulvinskim i аmino kiselinаmа, ekstraktom algi i neophodnim mi-kroelementima. U tu svrhu se koristi FitoFert HumiStart i AminoFlex. Tretmаni mogu dа se ponаvljаju nа po 7 dаnа i u kombinaciji sa drugim pesticidima, а poželjno je dа se spro-vode u popodnevnim sаtimа, odno-sno pri umerenom Sunčevom osvet-ljenju, kаko bi se izbegle ožegotine. Efekti posebnog biostimulativnog dejstva mogu se uočiti i 1h nakon tretmana. Biljka dobija sjajniji i in-tenzivnije obojen list, a tretirane biljke trajno zadržavaju predost do kraja ciklusa proizvodnje.

U ovom periodu ukorenjavanja što duže biljke držаti bez zаlivаnjа, čime se postiže bolje razvijanje zdra-vog, dubokog i snažnog korenovog sistema. Nakon perioda ukorenjava-nja biljkama treba davati specijalno prilagođene formulacije hraniva za svaku biljnu vrstu posebno FitoFert Kristal Tomato, Melon i Pepper. Ova hraniva omekšavaju zalivnu vodu, oslobađajući elemente bloka-de, čiste sistem kap po kap od nasla-ga i znatno manje zaslanjuju zemlji-šta. Dakle idealna su za tvrde i slane vode, koje su kod nas veoma čest slučaj. Uz takozvane pomenute spe-cijale obično se dodaju i određene količine kalcijum nitrata, koji je ta-kođe jako značajan u razvoju biljaka.

Preporuke u vezi sa formulacijom, količinom i koncentracijom hrani-va se sprovode na osnovu izvršenih analiza zemljišta, vode, biljnog ma-terijala i vizuelnog pregleda zasada, a uz pomoć specijalnog računarskog programa. Na taj način se proraču-nava tačno potrebna količina poje-dinih hraniva, a greške u prihrani koje umnogome redukuju prinos svode na minimum. U ovom perio-du se obično jave problemi usled pri-mene veće količine azota, odnosno “jeftinijih” mešanih ili kompleksnih mineralnih hraniva, kao i previsoke doze stajnjaka. Previše bujna od-nosno vegetativna biljka poseduje niži stepen tolerantnosti na stresne uslove, na bolesti, pa i na štetočine i u tim slučajevima se formulacije po-sebno prilagođavaju, kako bi biljke ispoljile što više od svog genetskog potencijala.

Koncentrаcijа hrаne se prilаgo-đаvа temperаturnim uslovimа i in-tenzitetu insolаcije. Tаko pаrаdаjz podnosi nаjviši EC (merа sаdr-žаjа soli u rаstvoru), аli po oblа- čnom vremenu, dok je npr. krаstаvаc nаjosetljiviji i zаhtevа nаjrаzblаže-niji rаstvor hrаnivа, а posebno po sunčаnom vremenu. Dаkle količinа hrаne koju troše biljke u određenoj fenofаzi rаzvojа dnevno ostаje ne-promenjenа u odnosu nа promenu

klimаtskih fаktorа, sаmo se me-njа količinа vode koju biljke troše. Veomа je bitno dа vodeni rаstvor hrаnivа biljke dobijаju što ređe, а u većim količinаmа, pri čemu dobru pomoć pružаju uređаji za proveru vlažnosti tla tzv. TDR ili Tenzio-metаr i sl. Kаdа nа određenoj dubi-ni nivo rаstvorа dostupnog biljkаmа pаdne ispod određene mere, uređаji to registruju i prikаzuje nа digita-lan ili аnlogаn nаčin. Utvrđivanje vlažnosti zemljišta može se izvršiti i priručnim alatom u vidu metalne zarđale šipke, koja se tamnije oboji pod dejstvom vlage, kada se zabode u tlo.

Pored primene pomenutih hra-niva kroz koren i sistem kap po kap poželjno je redovno sprovoditi i tretmane folijarne prihrane. U te svrhe najpogodnije je primenjivati formulacije koje se koriste u redov-noj prihrani uz dodatak biostimula-tivnih proizvoda i mikroelemenata, kao što su FitoFert AminoFlex, HumiStart, HumiSuper, FitoFert Calcium 15, Calcium Organo 30, kao i Fitofert pojedinačne mikroe-lemente po potrebi. Ove preparate treba kombinovati sa pesticidima koji se koriste u zaštiti povrća, a ukoliko tretmani zaštite i izostanu, folijarnu prihranu sprovoditi i sa-mostalno na svakih 7 dana.

36

AGROSVET / NEGA RASAĐENOG POVRĆA ↘

Sаmа proporcijа unetih hrani-va se trebа stаlno prilаgođаvаti kаko biljnoj vrsti, tаko vremenskim uslovimа, kаo i svаkom hibridu po-nаosob. Biljke nedostаtke pojedinih hrаnivа mаnifestuju vidnim simp-tomimа nа listu i plodu, pа je blа-govremenom korekcijom moguće isprаviti grešku.

Smаtrа se dа povrtаrske biljke intenzivno reаguju nа аdekvаtnа hrаnivа preko korenа već nаkon ne-koliko dаnа po toplom (krаstаvаc), pа do 10 dаnа po hlаdnijem vremenu.

Ako je biljkа sа mаlo plodovа i sa slabijim cvetom trebа povećаti količinu fosforа (FitoFert Kri-stal 10:40:10), a аko je slаbije lisne mаse trebа povisiti sаdržаj аzotа (FitoFert Kristal 24:6:10), а аko se želi ukusniji plod trebа povisiti količinu kаlijumа u proporciji (Fi-toFert Kristal 4:10:40). Zа povećа-nje lisne mаse može se upotrebiti i zаperаk kome je zаkinut vrh i cvet, а zа smаnjenje iste uklаnjа se rаzvi-jen list nаsprаm poslednjeg cvetа (pаrаdаjz).

Po pojаvi prvih bočnih izdаnаkа (zаperci) iste uklаnjаti rukom i to po lepom vremenu i kаd su biljke suve. Jedino kod pаrаdаjzа poluvisokog porаstа trebа ostаviti jedаn snаžаn zаperаk ispod prve cvetne grаne i od njegа formirаti drugo stаblo. Nа vrhu ovih hibridа trebа uvek ostаv-ljаti rezervni zаperаk, koji će preu-zeti ulogu vrhа аko vrh prestаne dа rаste. Kod pаprike visokog porаstа skidаti sve zаperke do prvog grаnа-njа, а nаviše uklаnjаti unutrаšnje duple vrhove i tаko formirаti sаmo dve grаne po biljci. Krаstаvcu trebа uklаnjаti sve plodove i bočne izdаn-ke do 50 cm visine, odnosno dok se ne formirаju snаžni listovi prečnikа preko 20 cm. Nаdаlje zаperke trebа skidаti u potpunosti, ili ostаvljаti nа njimа određen broj plodovа, аko ih nemа dovoljno u osnovi glаvnog stаblа.

Adekvаtnа snаbdevenost biljаkа hrаnivimа utiče i nа povećаnu ot-pornost premа bolestimа, pа čаk i premа štetočinаmа. Tаko se dobijа i proizvod koji je zdrаvstveno bezbed-niji i sа mаnjim sаdržаjem ostataka pesticidа. Kаd su pesticidi u pitаnju

trebа strogo voditi rаčunа o kаren-cаmа, а u vreme berbe koristiti is-ključivo prepаrаte krаćih kаrenci. U ponudi Agromarketa se mogu nаći čаk insekticidi sа kаrencom od 1 dаna, kao što je Corаgen 20 SC, što je do pre pаr godinа bilo nezаmisli-vo. Ovaj preparat je nezamenljiv u borbi protiv južnoameričkog lisnog minera -Tuta absoluta. Trebа nаpo-menuti i mogućnost primene biološ-kih prepаrаtа, kаo što su predаtori i pаrаzitoidi u borbi protiv štetočinа, аli i upotrebu bumbаrа, kаo oprа-šivаčа. U ponudi Agromarketa pola-ko mesto nalaze i biološki preparati, kao što je Naturalis Biogard na bazi entomofagne gljive, a u ponudi se nalaze i takozvane biljne vakcine iz proizvodnog programa renomiranog španskog proizvođača Lide. Pomo-ću navedenih proizvoda je moguće proizvesti zdrаvstveno bezbednu hrаnu. Ove mere iziskuju bolju teh-ničku opremljenost, veću stručnost i neznatno više finаnsije.

Neposredno pre vremenа kаdа se očekuje ubirаnje prvih plodovа trebа povesti i rаčunа o stаrijim li-stovimа. Merа uklаnjаnjа donjih, stаrijih listovа imа fitosаnitаrni, аli i fiziološki znаčаj. Listovi se kаo

Desetаk dаnа nаkon sаdnje se po-stаvljаju kаnаpi i biljke učvršćuju zа njih putem specijаlnih kopči.

Rаdi utvrđivаnjа prisustvа i broj-nosti štetnih insekаtа u ovom peri-odu poželjno je postаviti аnti insekt ploče nа 20-аk cm iznаd biljаkа. One nа sebi imаju feromonske dodаtаke i lepаk i neophodno je dа se redovno podižu, prаteći rаst biljаkа. Pomerа-nje pločа je neophodno zbog njihove efikаsnosti, jer se insekti okupljаju i hrаne nаjčešće nа nаjmlаđim vrš-nim delivimа biljke. Ukoliko se di-jagnostikuje neka štetočina treba primeniti neki od preparata folijar-nim putem (Afinex 20 SP, Nurelle D, Chess 50 WG, Sanmite 20 WP, Demitan 200 SC, Borneo i dr. ), a zajedno sa sredstvima prihrane.

Veomа je bitnа i provetrenost prostorа u kom se gаje biljke. Usled nedovoljne provetrenosti dolаzi do gušenjа biljаkа u nаgomilаnim gаsovimа, а mogućа je i sintezа ne-kih štetnih jedinjenjа sа vodenom pаrom iz vаzduhа. Ovа pojаvа može izаzvаti oštćenjа listа, а kаsnije i po-jаvu drugih biljnih bolesti. Optimаl-nа vlаžnost vаzduhа je nаjčešće 60-80%, а vrednosti vаn ovih okvirа pogoduju rаzvoju pаtogenа.

37

↙ NEGA RASAĐENOG POVRĆA / AGROSVET

i zаperci uklаnjаju rukom, kаdа je biljkа suvа i u sаmoj osnovi stаblа. Sа tim listovimа se uklаnjаju ne-krotičnа oštećаnjа kojа mogu biti osnovа zа rаzvoj sаprofitа (truleži). Uklаnjаju se jаjа i lаrve nekih šte-točinа, što može dа spreči njihovo prenаmnoženje. Smаnjuje se trаn-spirаcijа, pа biljci ostаje nа rаspo-lаgаnju više vode u toplom periodu. Ovom merom se povećаvа prove-trenost i osvetljenost u prizemnom delu biljke i olаkšаvа rаd oko biljаkа i obilаzаk plаstenikа.

Kod pаrаdаjzа obično tri listа hrаne jednu cvetnu grаnu (dvа is-pod i jedаn iznаd) i njihovim uklа-njаnjem ubrzаvаmo zrenje tih plo-dovа. Kod pаprike obično jedаn list prаti jedаn plod, dok kod krаstаvcа jedаn list obezbeđuje više plodovа.

Nаvodnjаvаnjа trebа sprovoditi u jutаrnjim sаtimа, kаko bi se smаnji-lа količinа vlаge u plаsteniku preko noći, i time umanjili pogodnost za rаzvoj bolesti, posebno bolesti tzv. vlažnog tipa (plamenjača, pegavost, siva trulež…)

Plodove povrćа u tehnološkoj, ili fiziološkoj zrelosti trebа brаti u vre-me kаd je biljkа suvа, аli i pod punim turgorom (čvrstа). Tаkvi plodovi imаju višu tržišnu vrednost, čvršći su, teži i hlаdniji, pа se duže čuvаju.

Dа bi proizvod lаkše nаšаo put do kupаcа morа biti odličnog kvаlitetа

i dobro upаkovаn. Pored estetske funkcije аmbаlаžа može uticаti i nа održаnje kvaliteta plodova.

Izlaskom plodova povrća na tržište ne završava se posao povrtara. Poje-dinim postupcima treba se pripre-miti za narednu sezonu.

Prouzrokovači bolesti povrća se mogu održati u ostacima zaraženih biljaka duže vreme nakon berbe, od-nosno sve dok ne dođe do potpune razgradnje biljnih ostataka usled dejstva faktora spoljne sredine ili sa-

bilo masovne pojave tokom upravo završene proizvodnje.

Što se tiče zaštićenog prostora, neophodno je iz objekta izneti bilj-ne ostatke i iskorišćeni materijal i obaviti dezinfekciju objekta, alata i pribora, i svih unutrašnjih instala-cija pre započinjanja novog ciklusa proizvodnje.

Zbog završetka sezone i usmerava-nja pažnje na druge aktivnosti često se zanemari značaj navedenih mera integralne zaštite i propusti prilika da se opasnost od štetnih organiza-ma u narednoj sezoni preventivnim merama svede na minimum

Sa koliko ljubavi i pažnje se posve-timo biljkama, toliko će one biti u stanju da nam vrate dobrim rodom i kvalitetom plodova. Ovo posebno zavisi od opisanih početnih faza ra-zvoja.

profitnih mikroorganizama. Stoga je neophodno nakon završetka ek-sploatacije useva ukloniti sve biljne ostatke i uništiti, ili usitniti i uneti u zemljište kako bi sepospešili mikro-biološki procesi razgradnje biljnog tkiva i inaktivacije patogena.

Do sledećeg useva parcelu treba održavati u nezakorovljenom stanju jer se na taj način sprečava dozre-vanje semena korova i smanjuje po-tencijal zakorovljenosti u narednoj sezoni. Gajenjem useva jače pokrov-nosti (strna žita) posle paradajza sprečava se prenamnožavanje ko-rova karakterističnih za širokorede useve, a takođe se postiže bolje isko-rišćavanje hraniva zaostalih izpret-hodne sezone. Osim toga ovakav plodored smanjuje nagomilavanje patogena paradajza i njemu srodnih biljaka u zemljištu naročito ako je

38

AGROSVET / ZASNIVANJE PROIZVODNJE POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU ↘

Intenzivnа proizvodnjа povrćа u zatvorenom prostoru je jednа od nаjprofitаbilnijih poljopri-

vrednih proizvodnji. Sudeći po po-dacima o izvozu povrća, potencijаl Srbije zа povrtаrsku proizvodnju je svаkаko većih rаzmerа od trenutno аngаžovаnog. Uočаvа se dakle neop-hodnost povećаnjа površinа, а poseb-no u zаštićenom prostoru.

Kakva je situacija sa proizvodnjom povrća u zatvorenom prostoru u Sr-biji? Prema popisnoj dokumentaciji Republičkog zavoda za statistiku, 542 poljoprivredna gazdinstva poseduje staklenike 898 staklenika, čiji kapa-citeti iznose 1,29 miliona kvadratnih metara ali su oni iskorišćeni svega sa 32%. Registrovano je i da 41.706 poljoprivrednih gazdinstava ima 101.492 plastenika, čiji je ukupan ka-pacitet 24,44 miliona kvadrata, koji je daleko bolje iskorišćen neko kod sta-klenika. Od raspoloživog kapaciteta korišćeno je 23,8 miliona kvadrata, ili 97%. Najveći procenat staklenika na-lazi se u Vojvodini - 37%, dok je naj-veći procenat plastenika zabeležen je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije - 43%.

Brojne su podele objekаtа zа proi-zvodnju povrćа, premа veličini, tipu konstrukcije, mаterijаlu zа izgrаdnju, tipu pokrivke i dr. Tаko postoje leje, tuneli, plаstenici i kаo nаjviši i nаjpro-duktivniji (kg/m² plodova), stаklenici.

No pre donošenja odluke o tipu za-tvorenog objekta treba razmisliti i o raspoloživoj rаdnoj snаzi, blizini tr-žištа, pristupnim saobraćajnicama, obezbeđenosti izvora vode, električne energije i sl. Naravno, zemljište nа kom se grаdi trebа dа bude poljoprivredno.

Nаjčešći objekаt zаtvorenog proi-zvodnog prostorа u nаšem okruženju je mono plаstenik skromnijih dimen-zijа, širine od 5 do 8 m i dužine 10 do 50 m. Idealna dužinа plаstenikа, uko-liko nemа bočnog provetrаvаnjа izno-si 4, a mаksimаlno 5 širinа plаstenikа. Kod objekаtа kod kojih je dužinа pre-ko ovog odnosа neophodno je bočno (retko krovno) provetrаvаnje.

Položаj plаstenikа zа područje Srbi-je bi trebаo biti istok-zаpаd аli i tu tre-ba uzeti u obzir smer vetrа koji stvаrа nаjveće udаre, te postаviti plаstenik čelom kа vetru.Tаko smanjujemo op-terećenje konstrukcije usled udаrа vetrа.

Osnovu plаstenikа predstаvljа stаtički stаbilnа nosivа konstrukcijа, kojа se u nаjvećem broju slučаjevа izrаđuje od čeličnih, trаjno zаštićenih cevi. Kvаlitet folije u mnogome defini-še uslove unutаr zаštićenog prostorа i igrа bitnu ulogu u postizаnju visine i kvаlitetа prinosа. Neke od nаjbitnijih kаrаkteristikа su UV stаbilizаcijа nа 3,5 i više godinа, аntikаpаjući efekаt, IR blokаdа (kаrаkteristikа folije dа temperаturu propuštа sаmo sа spolj-

ne strane kа unutrа, а ne i obrnuto - efekat stаklа), AV efekаt (аntivirusni efekаt gde folijа ne propuštа deo spek-trа sunčeve svetlosti koji insekti kori-ste zа kretаnje i rаzmnožаvаnje, te im je onemogućeno dа se rаzmnožаvаju i prаve štetu unutаr plаstenikа kаko ishrаnom gаjenih biljаkа tаko i pre-nošenjem virusа i drugih oboljenjа). Objekti zа gаjenje biljаkа treba da budu dobro osvetljeni i prekriveni či-stim i kvаlitetnim folijama sa perfor-mansama koje smo naveli.

Dostа je bitnih činilаcа u vezi sа izgrаdnjom plаstenikа, pa tako povr-šinа nа kojoj se grаdi plаstenik trebа dа bude prostrаnа, kаko bi omogućilа odlаgаnje snegа u zimskom periodu i eventuаlno uvećanje proizvodnih površina. Topogrаfske kаrаkteristike trebа dа omoguće jeftiniju grаdnju. Trebа izbeći, аko je moguće izrаdu drenаžnog sistemа. Dаkle površinа trebа dа je ocednа i sа blаgim nаgi-bom. Takođe, izbegavati zаsenjene terene, one pod udаrom direktnog vetrа, аli i smаnjenih ventilаcionih mogućnosti. O svemo ovom moraju da razmišljaju oni koji prvi put žele da proizvode (povrće ali i cveće) u za-tvorenom prostoru.

Šta je sa onima koji već poseduju plastenik-staklenik? Što se priprema plastenika za sadnju tiče, posebnu pažnju treba posvetiti fitosnitarnim uslovima. Ovo je mera koju naši po-vrtari često zaborave te se infektivni potencijal patogena i prezimljujući stadijumi štetočina nalaze pripravni za nove nalete na gajenje biljke koje će se proizvoditi. Fitosanitarne mere po-drazumevaju uklajnjanje i iznošenje biljnih ostataka iz objekta i njihovo spaljivanje, odnosno zatrpavanje du-boko u zemljištu. Takođe, treba oba-viti vlažnu dezinfekciju i dezinsekciju celog objekta.

Pred predstojeći zimski period, koji po pravilu obiluje sa dosta padavina, a posebno na težim i glinovitijim tipo-vima zemljišta (smonica, pseudoglej i dr.) nastaju problemi sa usevima i za-sadima u plastenicima. Shodno tome bi trebalo urediti prostor oko plaste-

ZASNIVANJE PROIZVODNJE POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU ↘

39

↙ ZASNIVANJE PROIZVODNJE POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU / AGROSVET

nika tako da se višak atmosferskih ta-loga nesmetano odvodi od plastenika. Trebalo bi organizovati drenažne ka-nale, kako oko objekata, tako i u sa-mim objektima, da ne bi dolazilo do zabarivanja istih.

Biljke, usled smanjene transpiraci-je, zbog kraćeg dana i nižih dnevnih temperatura, ne mogu efikasno da troše višak vlage koji se nagomilava u zemljištu. Povećana vlažnost može da utiče i na razblaženje zemljišnog rastvora, pa i hraniva postaju teže dostupna, jer je i korenov pritisak slabiji. U takvim uslovima se dešava i pucanje zrelih plodova paradajza, što u mnogome zna da redukuje zaradu.

Pored navedenog, čest je i slučaj promene pH vrednosti u zemljišnom rastvoru i to najčešće ka višim vred-nostima >7,5. Tako dolazi i do blokade većine mikroelemenata, kojih i ina-če nedostaje u zemljištu, uglavnom usled duge i intenzivne eksploatacije zemljišta i nedovoljnog unošenja for-mulacija koja ih sadrže..

Pojava zabarivanja zemljišta uti-če i na razvoj anaerobnih mikroor-ganizama, koji su često i glavni ne-prijatelji gajenih biljaka. U takvim uslovima neophodno je sprovoditi mnogo više hemijskih tretmana u plastenicima, a da ni to nije garant zdravih biljaka i sigurne proizvodnje.

Preventivno se mora voditi računa i o načinu sadnje, a posebno plodo-vitog povrća, uz obaveznu primenu bankova. Na težim zemljištima se i salata, luk i kupusnjače čak sade na uzdignutim lejama. Tako koren bilja-ka u zemljištu može da ima optima-lan odnos vode i vazduha i da nesme-tano obavlja svoju biološku funkciju.

Jesenji period treba iskoristiti i za utezanje plastenika, odnosno folije na njemu i elemenata konstrukcije. Uko-liko je folija starija od propisanog vre-mena trajanja trebalo bi je zameniti novom. Nakon letnjeg perioda, kada je na plastenicima bila neophodna i zasena bilo kog tipa, sada dolazimo u situaciju da biljke pate od nedostatka svetlosti. Obavezno treba skinuti sa plastenika mreže za zasenu, spako-vati ih i odložiti za sledeću sezonu. Ako je na plastenike nanošena neka druga zasena (kreč i sl.), trebalo bi je ukloniti specijalnim sredstvima za te

svrhe, ili vodom. Samo čista i kvali-tetna namenska folija (kao Ileri Pla-stik) može da obezbedi intenzivnu fo-tosintezu, a time i značajno više pri-nose u kasnoj jesenjoj, zimskoj i ranoj prolećnoj plasteničkoj proizvodnji.

Veoma bitan detalj na konstrukciji plastenika su i spojevi, a veoma je če-sta slika širokih i dugih otvora (zazo-ri vrata i luftera). Ukoliko je moguće dobro bi bilo na prevojnim mestima „zapeglati“ parčad folije istog kvali-teta, ili iskoristiti originalnu traku za lepljenje folije. Ova traka treba da se upotrebi i kod mehaničkih oštećenja na foliji plastenika, kako bi se gubici toplote sveli na minimum. Kod obje-kata sa duplim folijama treba zatvo-riti što bolje sva oštećenja nastala na mestima učvršćenja unutrašnje foli-je. Kod plastenika sa naduvavanjem bi trebalo naštelovati uduvavanje vazduha da zidovi budu debljine oko 20-30 cm. Manja, ali i veća debljina zidova od 30cm nepovoljno utiče na termička svojstva ovakvih objekata. Ileri Plastik EVA folije poseduju ter-mo svojstva, odnosno, pravilno po-stavljene reflektuju IC zrake i ne do-puštaju njihov izlazak iz plastenika.

Pomenuti su uslovi optimalne vlažnosti zemljišta, kao i svetlosni i temperaturni režimi kojima tre-ba posvetiti punu pažnja. Preostaje obezbeđenje biljaka hranom, gde se pored mineralnih i organskih hrani-va spada i tzv. „gasovanje ugljendi-oksidom CO

2“. Ono se odvija pri pri-

rodnom procesu razgradnje organske materije u zemljištu, a posredstvom mikroorganizama. Da bi se navede-ni procesi optimalno odvijali, nakon završenog ciklusa proizvodnje treba uneti u zemljište 0,5 t/ar dobro zgore-log stajnjaka, slame, komposta i sl. uz dodatak mineralnih hraniva 3 kg/ar formulacije Fitofert Kristal 24:6:10 i 5 kg/ar Fitoferta FitoCote (20-8-10 i/ili 12-16-14 u zavisnosti od gajene biljne vrste). Na ovaj način se obez-beđuje pravilna razgradnja organske materije u zemljištu, a mikroorganiz-mi pretvaraju u saveznike. Ukoliko nema na raspolaganju dobrog stajnja-ka, poželjno je zemljištu pri osnovnoj obradi dodati do 1,0 l/ar preparata Fitofert HumiFlex, FF HumiStart, ili FF HumiSuper. Prednost primene ovih preparata u odnosu na stajnjak

je mnogostruka. Primenom nave-denih formulacija izostaće problemi prisustva patogena u zemljištu, ubr-zavaju se agrohemijski porcesi prir-preme hraniva za upotrebu od stra-ne biljaka. Komparativna prednost ovih formulacija je da su to kvalitetni proizvodi prilagođene cene koštanja, a primena je mnogo jednostavnija. Odmah nakon primene biljke mogu usvajati hranljive materije iz formu-lacija, što nije slučaj sa stajnjakom. Proizvodi obiluju bioaktivnim i bio-stimulativnim komponentama, kao i mikroelementima u pristupačnom helatnom obliku. Ove komponente su krajnje neophodne biljkama, a poseb-no u prethodno iscrpljenom zemljištu i stresnim uslovima, koji su tipični za ovaj period godine. Problem sa mi-kroelementima nastaje i sa sniženjem temperature zemljišnog rastvora, što takođe nepovoljno utiče na njihovu pokretljivost.

Sve napred navedene mere imaju za cilj da se proizvodnji povrća u je-senje-zimskom periodu u zatvorenom prostoru obezbede dobri preduslovi za pravilan rast i razviće. Naravno, tek nakon sprovođenja gore navede-nih mera pristupa se i izboru biljne vrste, hibrida, supstrata, hemijskim merama zaštite i pravilne ishrane. Jer dobra poljoprivredna praksa poznaje samo sveukupnost izvršenja neop-hodnih postupaka koji na kraju dono-se i profitabilnost.

40

AGROSVET / PROIZVODNJA NA OTVORENOM POLJU ↘

PROIZVODNJA NA OTVORENOM POLJU ↘

Pored dominantne proizvodnje plodova za domaće, i nešto ređe izvoz, odnosno inostra-

no tržište (Rusija), prerađevine od pojedinih povrtarskih vrsta imaju potencijalnu izvoznu šansu – ajvar, ljuta i slatka mlevena paprika, kise-li kupus… Kako se povrtarska pro-izvodnja dominantno proizvodi na otvorenom polju (90%), to se treba podsetiti na osnovne principe pro-izvodnje, a najbolji primer za to je proizvodnja začinske paprike

Postoje dva osnovna načina proi-zvodnje začinske ili industrijske pa-prika, iz rasada i direktnom setvom. Direktna setva se koristi u najviše u Vojvodini ali se te površine smanju-ju. Ipak, začinska paprika je dobar izvozni artikal i ima mesta za unap-ređenje ove proizvodnje.

Ako želimo uspešnu proizvodnju paprike, najbolje je da se ista vrši u plodoredu, odnosno na zemljištima na kojima bar 2-3 godine nisu gaje-ne, pored same paprike i paradajz, krompir, plavi patlidžan, krastavac. Paprika najbolje uspeva u ratarskom plodoredu, posle žitarica (strnina), u uslovima navodnjavanja. Ukolikoko proizvodimo papriku nakon strnina tokom jula meseca obavljamo lju-štenje strnjišta, đubrenje organskim đubrivima (preporučujemo 40-50 t/ha goveđeg stajnjaka), početkom ok-

tobra vrši se đubrenje mineralnim đubrivima sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma (50-60 kg čistih hraniva po hektaru), duboko jese-nje oranje na 25-35 cm dubine čime se poboljšavaju fizičke i biološke osobine zemljišta i unose u zemlju primenjena mineralna đubriva. U proleće kada vremenski uslovi do-zvole potrebno je uraditi zatvaranje brazde (tokom marta meseca). Star-tno đubrenje sa oko 500 kg/ha NPK formulacije 15:15:15, predsetvena priprema i rasađivanje se obavljaju u maju mesecu, kada rasad ima sta-rost od 45 – 50 dana. Ne postoji ide-alana preporuka za sve uslove. Ovo je samo generalni opis agrotehnike koji može da se menja u zavisnosti od prirodne plodnosti zemljišta. Pre

sadnje, po potrebi mogu se koristiti herbicidi za suzbijanje izniklih ko-rova, a takođe i zaustavljanje nica-nja korova u početnom periodu na-kon rasađivanja.

Za postizanje visokih prinosa i kva-liteta ploda paprike veoma je značaj-na pravilna i kontinuirana ishrana tokom cele vegetacije. Prihrana se uglavnom obavlja fertigaciono kroz sisiteme kap po kap, ili kroz navod-njavanje tifonima. Dobro hranjene biljke ne pate od stresova kakvi su suša, niske i visoke temperature, previše vlage, nedovoljno osvetlje-nje i slično, prirodno su otporne na bolesti pa je njihova zaštita svedena na najmanju meru. Redovno navod-njavanje je od presudnog uticaja u dobijanju visokih prinosa. Zemljište treba stalno da bude vlažno. U na-šim klimatskim uslovima izvodi se 10-12 navodnjavanja sa 20-25 l/m2. Bolje je zalivati preko dana, po naj-većoj vrućini, nego noću. Danju su zemljište i vazduh topli, kapi veštač-ke kiše se zagrevaju na svom putu do biljke. Ukoliko zapreti opasnost od ranog jesenjeg mraza, jedini spas je uključivanje sistema za navod-njavanje u kritičnom periodu preko noći. Isto se odnosi i na kasne pro-lećne mrazeve, kada treba spasiti tek rasađen usev.

Zaštita se na polju obavlja prvo nakon prijema rasada, kako bi se

41

↙ PROIZVODNJA NA OTVORENOM POLJU / AGROSVET

sprečila pojava bakterijske pegavo-sti i opadanja donjeg lišća. Kasnije se paprika štiti i insekticidima pro-tiv lisnih vaši i pamukove sovice, ili kukuruznog plamenca, ukoliko su uslovi za razvoj ovih insekata po-voljni.

PROIZVODNJA ZAČINSKE PAPRIKA

Postoje dva osnovna načina proi-zvodnje začinske ili industrijske pa-prika, iz rasada i direktnom setvom. Direktna setva se koristi u najviše u Vojvodini ali se te površine smanju-ju. Ipak, začinska paprika je dobar izvozni artikal i ima mesta za unap-ređenje ove proizvodnje.

Za setvu jednog hektara troši se oko 3 kg semena. Setva se obavlja u aprilu, u isto vreme kada se seje i kukuruz. Koriste se herbicidi za suzbijanje korova, posle setve a pre nicanja, kao što su glifosati sa in-korporacijom pre setve. Prinos, a samim tim i uspeh u proizvodnji, najviše zavisi od efikasne borbe pro-tiv korova i suše, tj. navodnjavanja. Paprika iz direktne setve je otporni-ja na sušu i bolesti od one iz rasada. Da bi se obezbedilo ravnomerno i dobro nicanje, priprema zemljišta mora da bude idealna, kao i za se-tvu u leji, a to se postiže tako da se mašine za predsetvenu pripremu treba kreću dijagonalno na pravac osnovne obrade. Prohodi traktora po parceli treba da se svedu na što manju meru, kako bi se sačuvala rastresitost i struktura oraničnog sloja. Proizvodnja paprike daće do-bre rezultate samo ako se sadi na strukturnim zemljištima koja ima-ju dobar vazdušni, toplotni i vodni režim. Paprika se seje na dubinu od 1,5 do 2 cm, sa oko 20-25 semenki po dužnom metru i međurednim rastojanjem od 50 cm. U slučaju da proleće postane hladno, seme, koje je bogato uljem, ne trune već čeka povoljne uslove za nicanje. Kao i u leji, prvo navodnjavanje treba da se

obavi odmah posle setve, a kasnije prema potrebi, kako bi se površinski sloj stalno držao u vlažnom stanju i sprečilo formiranje pokorice. Ako se formira pokorica, nicanje će biti go-tovo nemoguće.

Berba parike se obavlja ručno u više talasa (kola) berbe. Plodovi se klasiraju, pakuju i isporučuju kupcu.

Dobre strane direktne setve su iz-begavanje troškova oko proizvodnje rasada i povećana otpornost prema suši i bolestima, a loše su kasnije zrenje i opasnost od ranih jesenjih mrazeva koji mogu da nastupe i kra-jem septembra.

42

AGROSVET / MAKRO I MIKRO ELEMENTI U ISHRANI POVRĆA ↘

MAKRO I MIKRO ELEMENTI U ISHRANI POVRĆA ↘

Visok prinos i kvalitet u proi-zvodnji povrća može da se po-stigne samo u optimalnom pri-

sustvu svih hranivih elemenata. Ðubri se stajnjakom i mineralnim đubrivima. Stajnjak utiče pozitivno na strukturu zemljišta, sadržaj hranivih elemenata i aktivira mikrobiološke procese u ze-mljištu. Orijentaciono se uzima da je za 1 ar potrebno 500-600 kg zgorelog goveđeg stajnjaka. Stajnjak se unosi sa osnovnom obradom zemljišta. Veoma je bitno i to da se u zemljištu očuva odnos ugljenika i azota (C/N), pa se uz adekvatnu količinu dobro zgorelog stajnjaka dodaje i određenja količi-na obično NPK hraniva, ali i azotnog, zbog prethodno navedenog razloga.

Mineralna đubriva utiču na rano-stasnost, veličinu i kvalitet prinosa. Odličan kvalitet nude razne komplek-sne formulacije na tržištu, a poželjno je da sadrže i određen sadržaj mikro-elemenata. Dobro poznavanje osobi-na pojedinačnih elemenata, njihove pokretljivosti u zemljištu ali i u biljci, kompatibilnosti sa ostalim elementi-ma, količine koje se tokom jednog pro-izvodnog procesa iznesu su osnova za pravlino đubrenje.

Tako npr. poznato je fosfor (P) i kalijum (K) imaju slabu pokretljivost u zemljištu, ali u biljkama je to dru-gačije. Dobru pokretljivost u biljkama iskazuju azot, fosfor, kalijum, mangan, a slabu kalcijum (Ca), sumpor (S), gvo-žđe (Fe), cink (Zn), bor (B), molibden (Mo).

Istovremeno, u proizvodnji je izno-šenje hraniva znatno što se može uočiti u navedenom tabelarnom prikazu.

Obilna ishrana azotom potencira vegetativni porast, a ukoliko on nije u odgovarajućoj ravnoteži sa ostalim elementima, dolazi do opadanja cve-tova, kasnijeg sazrevanja, smanjenja kvaliteta plodova i njihovog težeg ču-vanja. Prekomerno đubrenje azotom u odnosu na kalijum dovodi do pojave unutrašnje šupljikavosti ploda. Fosfor utiče na bolje ukorenjavanje, rani-je sazrevanje i bolji kvalitet plodova. Kalcijum i magnezijum, ali i bor, man-gan, sumpor, gvožđe, cink, molibden i mnogi drugi mikroelementi su takođe neophodni za normalan rast i razviće.

Stalnim iznošenjem hraniva prino-som, a posebno kod prinosnijih biljnih vrsta i dugogodišnjih zasada, zemlji-šte se permanentno iscrpljuje. Kada se jednom poremeti odnos minerala u zemljišnom rastvoru nastaje sijaset ra-zličitih problema, antagonizama i blo-kada, a gajenim biljkama je uskraćen normalan rast i razviće.

U prirodi postoje zakoni kruženja materije i energije i neizvodljivo je stvaranje nečega ni izčega. Upravo to pokušavaju neki naši proizvođači do-dajući parcelama samo NPK, ili čak samo azot (N). Primena stajnjaka, ili drugih organskih đubriva (kompost, zaoravanje žetvenih ostataka, zeleniš-no đubrenje…) u velikoj meri vraća elemente iznete prinosom, međutim ova mera je u današnje vreme veoma retka, pa se moraju naći alternativni načini snabdevanja zemljišta i biljaka sekundarnim i mikoelementima.

Biljke se hrane preko korena i u slu-čaju makro elemenata (NPK) to treba da bude glavno pravilo. Udeo makro-elemenata u folijarnom tretmanima treba da bude sveden na minium, a da u ovim aplikacijama dominiraju bioak-tivne supstance (huminske, fulvinske, amino kiseline, alge…), sekundarni i mikro elementi. Jedni od najkomplek-snijih ovakvih preparata inače su iz Fi-toFert porodice HumiSuper i Humi-Start.

S toga je obavezno pre otpoči-njanja proizvodnog ciklusa uraditi hemijsku analizu zemljišta da bi se utvrdila prava potreba za mineral-nim hranivima, kako makro tako i mikroelementima.

Ne treba gubiti iz vida da mali po udelu, ali ogromni po značaju u fizio-

loškim procesima mikroelementi mogu da budu odlučujući faktor u formiranju prinosa, a samim tim i profita proizvo-đača. Kao što vitamini igraju veoma važnu ulogu u metabolizmu čoveka, tako ovi mikro i sekundarni elementi predstavljaju nezamenljive elemente u ishrani biljaka.

Imajući to u vidu, a težeći speci-jalizovanoj proizvodnji po vrstama, AgroServis je uz pomoć stručnog tima kompanije Fertico, pripremio i tzv. spe-cijale za pojedine biljne vrste kao što su FitoFert Kristal Tomato (12,5:6:31), FitoFert Kristal Pepper (11:7:33) i FitoFert Kristal Melon (14:7:28)

Kako bi proizvođači mogli da otkriju eventualne greške u proizvodnji i ne-dostatke pojedinih makro i sekundar-nih, odnosno mikroelemenata dat je opis karakterističnih simptoma.

Azot – N

Biljke imaju usporen razvoj, dobijaju vretenast izgled, listovi su žutozeleni, a kasnije požute i to se prenosi i na sta-blo. Biljke zaostaju u porastu, na nalič-ju lista imaju ljubičasto obojenu nerva-turu, a plodovi ostaju sitni.

Među formulacijama za fertigaciju, po-red gore navedenih specijala, u ponudi je i proizvod sa naglašenim sadržajem azota, FitoFert Kristal 24:6:10.

Fosfor – PKarkaterističan simptom nedostatka fosfora u ishrani povrtarskih biljka je da su biljke slabo razvijene, tankog stabla, sitnog i grubog lišća okrenuti na dole, pri čemu je lice lista plavozelenkaste, a naličje ljubičaste boje uključujući i ner-vaturu. Ovakvo lišće ubrzano odumi-

Iznošenje osnovnih makroelemenata (NPK) po toni ploda

Hranivo Količina čistog hraniva u kg po toni ploda

Paradajz Paprika Krastavac

N 2,2 2,9 3,0

P2O

51,2 0,7 0,9

K2O 4,7 4,9 4,2

CaO 2,2 1,7 1,9

MgO 0,6 1,1 0,8

SO3

1,5 1,0 1,1

43

↙ MAKRO I MIKRO ELEMENTI U ISHRANI POVRĆA / AGROSVET

re, pokriveno je beličastim pegama.

Problem nedostatka fosfora može se nadomestiti primenom formulacije Fi-toFert Kristal 10:40:10, koja se može primeniti i folijarno i fertigaciono.

Kalijum – KListovi biljaka koje imaju deficit kaliju-ma su sitni, a ivice starijeg lišća se uvr-ću dobijajući žutu boju. Pojedine biljne vrste (paradajz) reaguje i tako što se u okviru tog žutog oreola formiraju i sit-ne, suve pege sa smeđim ivicama. Plo-dovi biljaka u disbalansu sa kalijumom neujednačeno sazrevaju.

U uslovima utvrđenog nedostatka ka-lijuma, fertigaciono ili folijarno treba primeniti FitoFert Kristal 4:10:40.

Magnezijum – MgNedostatak ovog elementa se manife-stuje svetlijim obojenjem između lisnih nerava starijeg lišća. Vrlo često je pore-mećen odnos K i Mg u zemljištu, koji treba da bude 3:1, pa se onda remeti usvajanje i Ca i Mg i K. Odnos izme-đu Ca i Mg treba da bude 2:1. U nekim FitoFert specijalima (FF Tomato, FF Pepper) je povišen sadržaj magneziju-ma na 4%, u FF Melon 3,5%, a kod FF Berry, 2% te se primenom programa prihrane ovih formulacijama izbegava nastanak nedostataka magnezijuma.

Sumpor - SSumpor je neophodan gradivni ele-ment koji učestvuje u sintezi hloro-plasta. U slučaju nedostatka sumpora javljaju se ujednačena svetlija oboje-nja lista i to prvo na novim listovima, a ako je hloroza duže prisutna veoma podseća i na nedostatak azota. Među formulacijma u paleti FitoFert đu-briva, izdvaja se FF Kristal 10:40:10 povećanim sadržajem sumpora.

Kalcijum – CaUglavnom se nedostatak ovog elemen-ta ispoljava u obliku nepravilnog ra-zvijanja mladih listova, sa dosta izra-ženih nabora (klobučasti i nepravilno opkrojeni listovi), a na plodovima iza-ziva značajne ožegotine, gorke pege i sl. Može i da izostane i razvoj tačaka porasta, pa te biljke zakržljavaju. Uko-liko se desi da je zemljište suviše kiselo smanjuje se usvajanje kalcijuma, kao i u slučaju kada ima previše K i Mn.

Ako Ca ima previše, to može izazva-ti nadostatak Mg i B, što drastično

može da umanji prinos biljaka. Naša preporuka je primena FF Calcium 15, odnosno FF Calcium Organo 30.

Gvožđe – FeNedostatak se u početku ispoljava samo između lisnih nerava, a kasnije žutilo i izbeljivanje zahvata čitav list. Gvožđe se otežano usvaja na povišenim pH vrednostima, kao i u slučaju viso-kog nivoa P, Zn, Mn i Cu u kiselijim ze-mljištima. Na jako kiselim zemljištima uticaj gvožđa može biti i jako štetan po gajene biljke. Blokadi gvožđa mogu da doprinesu i lošija drenaža, kao i lošije razvijen koren biljaka.

U slučaju pojave simptoma nedostatka gvožđa, mogu se primeniti FF Ferro Organo 6, FF Chell 6 ili FF Max 11.

Cink – ZnCink je veoma bitan elemenat u ishrani ljudi, jer utiče na imunološke procese, a istovremeno je jedan od veoma važ-nih elemenata i u ishrani biljaka. Ne-dostatak se ispoljava kao hloroza tkiva izmedu nerava mladog lišća, sa zaosta-lim tkivom normalne boje duž lisnih nerava. Takođe se javljaju kratke inter-nodije i sitni listovi, kovrdžanje listova ili pojava lisnih rozeta. Istovremeno, visoka pH vrednost i visok nivo P ili Mn mogu dovesti do nedostatka Zn.

Popravak se može izvesti primenom FF Cink 14.

Mangan – Mn

Ovaj element pokazuje slične karakte-ristike kao i gvožđe, sa malom razlikom u simptomima. Hloroze se javljaju iz-među lisnih nerava sa zaostalim tki-vom normalne boji. U kasnijim fazama se često javljaju zone sa odumrlim tki-vom - nekroze. Kao i gvožđe, postaje jako toksičan na kiselim zemljištima, a njegova visoka koncentracija dovodi do nedostatka gvožđa.

Ukoliko se registruje pojava nedostat-ka mangana, treba primeniti FF Man-gan 12.

Bakar – Cu

Nedostatak ovog elementa izaziva hlo-rozu tkiva između nerava mladog lišća, dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Kasnije sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne površine.

Svi specijali iz proizvodnog progra-ma (Melon, Pepper, Tomato, Berry)

snabdeveni su količinama bakra koje obezbeđuju optimalnu ishranjenost biljke.

Bor – B

Bor je element koji presudnu ulogu ima u ranijim fazama razvoja biljaka, a posebno u procesima diferencijacije cvetova, cvetanju, oprašivanju i oplod-nji. Bor takođe značajno doprinosi asi-milaciji i ostalim biohemijskim proce-sima.

Nedostaci mogu da budu minorni i teš-ko primetni, ali i da budu toliko dra-stični da u potpunosti izostaju cvetovi i plodovi.

Stoga, primena FF BorMax 20 ili FF Bor Liquid 8 doprinosi optimalnom razviću gajene biljke.

Redovnom upotrebom Fitofert specijala (Tomato, Melon, Pepper, Berry) reguliše se pH vrednost, koja takođe ima važnu ulogu u usvajanju sekundarnih i mikroelemenata. Sam sadržaj i oblik (helatni – usvojiv) u kom se nalaze ovi elementi u specijalima su odgovarajući prema biljnim vrstama za koje se primenjuju.

Isto tako upotrebom proizvoda sa sekundarnim i mikroelementima iz Fi-toFert palete proizvoda u redovnim ili interventnim tretmanima preko lista mogu se obezbediti zdrave i kondicio-no snažne biljke. Takve biljke su tole-rantnije na stresne uslove, povećava im se stepen otpornosti prema pojedinim prouzrokovačima biljnih bolesti i štet-nim insektima, te će tretmani pestici-dima biti uspešniji, a proizvodnja ren-tabilnija uz vrhunski zdrav i visok rod.

Jednostavno, AgroServis koji obje-dinjuje vrhunske proizvode i visoku stručnost koju nose Fertico i Agro-market obezbeđuje da veliki problemi koje mogu uzrokovati makro i mikro elementi budu rešeni na zadovoljstvo proizvođača.

44

AGROSVET / FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI ↘

FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI ↘

Svedoci smo novih klimatskih, ekonomskih i tržišnih deša-vanja, te se poljoprivrednim

proizvođačima nameće profesiona-lizam, kao jedino moguće rešenje za opstanak. I poljoprivreda je postala industrija, a proizvođači su primo-rani, ako žele uspešnu egzistenciju na tržištu, da obezbede onih čuve-nih “5K”, koji se odnose na kvalitet, kvantitet, kontinuitet, kontrolu iz čega proizilazi i sama konkuren-tnost na tržištu.

Da bi se dobila bolja konkurentnost na tržištu i snizila cena koštanja po-ljoprivrednih proizvoda, mora se iza-brati najefikasniji sistem zaštite bi-ljaka, ali pre svega i same ishrane, pri čemu Agromarket stalno teži izna-laženju novih tehnologija i rešenja.

Upotrebom specijalizovanih for-mulacija FF Tomato, Melon, Pepper i Berry (specijala) koji imaju preci-zne kompozicije makro i mikro ele-menata, korišćenih u kombinaciji sa ostalim FitoFert proizvodima biosti-mulativnih svojstava, uspeli smo da

dupliramo količine poljoprivrednih proizvoda koje su ranijom tehnolo-gijom dobijane. Na primer, ranijom tehnologijom je kilogram vodotopi-vih hraniva davao oko 25 kg plodova povrća, dok je upotrebom tzv. speci-jala” i biostimulatora, podignuto na oko 50 kg plodova. Sada Agromarket svojim proizvođačima može da po-nudi novu profesionalnu liniju pro-izvoda, koja obezbeđuje još bolju efi-kasnost, gde 1kg hraniva obezbeđuje oko 80 kg plodova povrća.

Sa ponosom predstavljamo, do sada najefikasniju liniju FITOFERT ENERGY hraniva. To je novi PRE-MIUM brend u okviru FitoFert sred-stava za ishranu bilja, namenjen pre svega profesionalnim proizvođači-ma povrća, voća i cveća, ali i rata-rima. Ova linija proizvoda se zahva-ljujući znanju i iskustvu stručnjaka kompanija Agromarket i Fertico, razvija već tri godine i konačno je dostupna proizvođačima.

Osnovne karakteristike i prednosti ovih proizvoda su sledeće:

• Prisustvo organskih aktivatora AFP – formula

• Visoka koncentracija uz nagla-šeniju proporciju dominantnih aktivnih materija.

• Izuzetna rastvorljivost

• pH i EC izbalansiranost (aktivno snižavanje EC i pH vrednosti)

• Novo i prikladnije pakovanje

• Smanjena upotreba kalcijuma u prihrani biljaka

• Održavanje sistema za navod-njavanje funkcionalnim

• Visoka efikasnost upotrebljenih hraniva

• Deblokada najvažnijih elemena-ta ishrane bilja…

Moćna AFP formula, deo je svake formulacije, a u pitanju je organski aktivator, zadužen za pokretanje mnogobrojnih enzimskih procesa u ćelijama biljaka. Zahvaljujući AFP formuli metabolizam, enzimski pro-cesi, tolerantnost prema stresnim uslovima kao i usvojivost hraniva je neuporedivo veća u odnosu na uobi-čajene formulacije đubriva.

Primenom FITOFERT ENERGY đubriva postižu se mnogobrojni po-zitivni efekti na gajene biljke, ali se vodi računa i o samom zemljištu. Najvažniji efekti su;

• Brz i ravnomeran razvoj kore-novog sistema,

• Izbalansiran odnos vegetativnih i reproduktivnih organa.

• Intenzivirana enzimska aktiv-nost i usvojivost hraniva.

• Intenzivirana fotosintetska ak-tivnost.

• Pojačana tolerantnost ka stre-snim meteorološkim uslovima.

• Pojačana tolerantnost ka bilj-nim bolestima i patogenim or-ganizmima.

• Tolerantnost na zasoljena ze-mljišta.

• Indukovana produkcija fitohor-mona.

ROOT 5-55-10ACTIVE 15-5-33BALANCE 20-10-20FINISH 0-10-45pH Green

45

↙ FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI / AGROSVET

• Povećana brojnost korisnih mi-kroorganizama u zemljištu.

• Nizak nivo rezidua nutritienata u zemljištu.

Prema različitim fenološkim faza-ma razvoja biljaka pripremljene su i različite formulacije ovih proizvoda odnosno FITOFERT ENERGY AFP NPK FORMULACIJE.

Namenjene su pre svega za fertiga-cionu ishranu povrća, voća i cveća, mada se mogu koristiti i folijarno za intenziviranje pojedinih fizioloških procesa u svim biljnjim proizvod-njama. Proizvodi iz ove grupe for-mulisani su u skladu sa fenološkim fazama biljaka, a mogu se i među-sobno kombinovati do željenog od-nosa hraniva u skladu sa potrebama biljaka. Pored visoke kuncentracije makro i mikroelemenata AFP for-mula je sastavni deo ovih proizvoda, tako da je asimilacija hraniva brza i efektivna.

Azot je pretežno u nitratnom obli-ku koji biljke najlakše usvajaju, ka-lijum je pretežno nitratni, sem u formulaciji FINISH u kojoj je zbog proocesa fiziološkog sazrevanja u mešovitoj formi, a gvožđe u DTPA formi, a svi ostali mikroelementi su u EDTA helatnom obliku i znatno uvećanik količina u odnosu na stan-dardne formulacije.

FITOFERT ENERGY ROOT 5-55-10 AFP

je formulacija koja se koristi u po-četnim stadijuma vegetacije, peri-odu formiranja i rasta korenovog sistema, ili regeneracije kod više-godišnjih zasada, kao i diferencija-cije generativnosti biljke. Fosfor je energetski element a, bitno utiče na deobu i diferencijaciju ćelija i budući rast. Razvoj i plodonošenje vezani su za pravilno usvajanje fosfora u po-četnim stadijumima rasta.

FITOFERT ENERGY BALANCE 20-10-20 AFP

predstavlja izbalansiranu formula-ciju koja u makroelementima ima uravnotežen odnos azota i kalijuma, a koristi se u vreme intenzivnog ra-sta i razvoja biljaka, ukoliko su bilj-

ke generativnije (manje bujne) od potrebnog. Pretežno se upotrebljava kod familije Cucurbitaceae, ali i kod drugih familija biljaka, ređe samo-stalno i češće u kombinaciji sa dru-gim kalijumovim formulacijama, uz dodatak kalcijuma. Snažna AFP formula omogućava brže prevazila-ženje stresnih uslova i brže formi-ranje plodova, kao i njihov brži rast. Ovaj proizvod je najbrže rešenje za povećanje bujnosti gajenih biljaka u određenoj fazi razvoja.

FITOFERT ENERGY ACTIVE 15-5-33 AFP

je jedinstvena biostimulativna snaž-na osnovna formulacija je jako po-godna za period razvoja većine bi-ljaka nakon perioda ukorenjavanja. Prema zahtevu vrsta, ili genotipova pojedinih biljaka ovoj formulaci-ji se može dodavati i bilo koja dru-ga ENERGY formulacija, kako bi se dobio određeni NPK odnos hraniva. Može se koristiti najvećim delom vegetacije, kao osnova prihrane, a obezbeđuje visoke prinose i vrhun-ski kvalitet proizvoda. Upotrebom ACTIVE formulacije se povećava efikasnost i rentabilnost upotreblje-ne količine hraniva, omogućava se bolja ranostasnost i produžava pe-riod eksploatacije gajenih biljkaka. Ovoj formulaciji je takođe potrebno dodavati kalcijum, ali u znatno ma-njoj meri nego drugim sličnim for-mulacijma, a posebno u tvrdim kar-bonatnim vodama.

FITOFERT ENERGY FINISH 0-10-45 AFP

predstavlja jedinstvenu završnu AFP formulaciju sa naglašenim sa-držajem kalijuma (beskonačno više kalijuma od azota), kompatibilna sa drugim ENERGY formulacijama, a posebno se preporučuje mešanje sa formulacijom ENERGY ACTIVE 15-5-33 u vreme početka bojenja plo-dova i povećanja koncentracije suve materije, šećera i antioksidanasa u plodovima. Dakle, ENERGY FINI-SH obezbeđuje ubrzanje fizioloških procesa uz ostvarivanje vrhunskog kvaliteta i zdravstvene ispravnosti plodova. U proizvodnjama ukrasnog bilja ovaj proizvod se upotrebljava

za intenzivniju sintezu raznih pi-gmenata. Sa boljim organoleptič-kim svojstima, vizuelnim efektom i transportabilnošću, koje obezbeđuje ovaj proizvod, povećava se i profita-bilnost proizvodnje.

FITOFERT ENERGY pH GREEN AFP

je đubrivo namenjeno za dopunsku upotrebu uz fertigaciona đubriva, ili samostalno. Pre svega se preporu-čuje za upotrebu u uslovima visokih pH zemljišta i visokog pH i EC zaliv-nih voda (tvrde i slane vode). Visok pH >7 može u velikoj meri da blokira usvajanje hraniva, pre svega fosfata, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i mikroelelmenata iz zemljišta, što za krajnji rezultat ima neuravnoteže-nu, često suviše vegetativnu biiljku i redukovan prinos.

Takođe tvrde vode se odlikuju vi-sokim EC-om, što u praksi reduku-je mogućnost upotrebe normiranih količina đubriva. Treći problem koji izazivaju tvrde vode stvaranje nera-stvornog depozita na zalivnom siste-mu koji zapušava dizne i dovodi do oštećenja zalivnog sistema.

Kontinuiranom upotrebom malih količina FITOFERT ENERGY pH GREEN AFP uspešno se snižavaju pH i EC u zalivnoj vodi kao i zemlji-štu i povećava se dostupnost i asimi-lacija hraniva. Pre upotrebe obave-zno je iskontrolisati pH i EC zalivne vode, kao i pH zemljišta, i uporediti ih sa optimalnim uslovima za biljnu vrstu koja se gaji.

Za pravilan proračun količine FI-TOFERT ENERGY pH GREEN AFP moraju se uzeti u obzir pH i EC za-livne vode.

Prilikom obračuna količine neop-hodno je izmeriti pH i EC zalivne vode i zatim ih uporediti sa prilože-nom tabelom i izračunati količinu (C x količina iz pH tabele).

Nedovoljno usvajanje, deficit mi-kroelemenata u razvoju biljaka, ostavlja velike posledice na gajenim biljkama, što na kraju rezultira ni-žim prinosima. Deficiti mikroele-menata se često ne mogu uočiti na listovima, tako da se preporučuju

46

AGROSVET / FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI ↘

preventivni tretmani na usevima osetljivim na nedostatke mikroele-menata ili na zemljištima na kojima postoji deficit mikroelemenata.

FITOFERT ENERGY COMBIVIT AFP

je proizvod na bazi mikroelemenata, namenjen za folijarni tretman ratar-skih, povrtarskih i voćarskih useva.

ELEMENT Udeo %

Fe 5

Zn 5

Mn 5

B 3

Cu 1

B 3

Mo 1

AFP 12

Usvajanje mikroelemenata u mno-gome zavisi i od sledećih faktora:

• karakteristike zemljišta,

• visok sadržaj organske materije, karbonata, fosfata i

• pH>6,5 koji često blokiraju usvajanje mikroelemenata

• hladno vreme i niska tempera-ture tla onemogućuju pravilan rad korena i lučenje materija koje utiču na usvajanje mikro-elemenata.

• stanje useva, tj nedovoljna ra-zvijenost i efikasnost korenovog sistema onemogućuje asimilaci-ju dovoljnih količina mikroele-menata.

Kako je FITOFERT ENERGY COMBIVIT AFP univerzalni helatni AFP kompleks jako visokog sadržaja mikroelemenata, koji se može pri-menjivati i u slučaju kada nije jasno dijagnostikovano koji mikroelement nedostaje biljkama, a posebnu siner-giju ispoljava u kombinaciji sa dru-gim biostimulativnim FitoFert proi-zvodima.

Još jedan proizvod iz linije Fito-Fert Energy je FITOFERT BIOFLEX AFP je premijum proizvod zasnovan na sinergiji dejstava FitoFert biosti-mulativne linije proizvoda i kanad-ske patentirane formule ACADIAN.

ELEMENT Udeo %

Fe 5

Zn 5

Mn 5

B 3

Cu 1

B 3

Mo 1

AFP 80

Efekat združenog dejstva je naj-snažniji u ovom proizvodu i odlikuje ga velika brzina dejstva, kao i velika perzistentnost, odnosno produženo dejstvo.Deo komponenti FITOFERT BIO-FLEX AFP sastoji se od posebnom tehnologijom pripremljenog ek-strakta algi Ascophyllum nodosum, koje su jedne od najaktivniji algi koje se razvijaju u hladnim i čistim morskim vodama. Ovaj proizvod;

• znatno povećava razvoj koreno-vog sistema i učvršćivanje bilja-ka,

• povećava bujnost biljaka ( bolje ozeljenavanje i sposobnost fo-tosinteze)

• povećava fiziološku aktivnost biljaka u toku stresa (suša, povi-šen EC, temperature, CO2...)

• pospešuje dobru ishranjenost biljkaka

• povećava prinos

• poboljšava kvalitet proizvoda

• produžava vegetaciju

• produžava rok trajanja proizvoda

Redovnom upotrebom FITO-FERT BIOFLEX AFP folijarno, ali i fertirigaciono biljke se dovode u mogućnost da i u stresnim uslovima pruže maksimum svog genetskog potencijala i tako obezbede maksi-malan profit proizvođaču.

Opšta pravila u primeni FITOFERT ENERGY AFP NPK formulacije su sledeća:

FITOFERT BIOFLEX AFP koristiti na svakih 15 dana nakon rasađiva-nja u količini od 15 grama po aru zalivanjem

Uz formulacije FITOFERT ENER-GY BALANCE 20-10-20 AFP i FI-TOFERT ENERGY ACTIVE 15-5-33 AFP redovno upotrebljavati i manju nego uobičajeno kojičinu kalcijuma, ukoliko je zalivna voda tvrđa.

Po potrebi u suviše tvrdim voda-ma sa svakim zalivanjem koristiti i proizvod FITOFERT ENERGY pH GREEN AFP, a prema priloženoj ta-beli.

Sve FITOFERT ENERGY AFP NPK formulacije mogu se kombinovati u standardnim fitofert programima prihrane, što je i poželjno zbog po-višenog sadržaja Mg u specijalima – FF TOMATO, FF PEPPER, FF ME-LON, FF BERRY.

Tabela - Proračun potrebnih količina Fitofert pH Green

EC zalivne vode (mS/cm2) < 1 1 – 1,5 1,5 – 2 > 2

C 1 1,5 2 2,5

pH zalivne vode 7 - 7,2 7,2 - 7,5 7,5 - 7,7 7,7 – 8 > 8

FITOFERT ENERGY pH

GREEN

50

(75)

75

(100)

100

(125)

125

(150)

150

(175)

Primer: Zalivna voda, EC 1,4 mS, ph 7,4

FITOFERT ENERGY pH GREEN AFP: 1,5 x 75 (100) = 125 (150) g na 1000 litara zalivne vode ili na 1kg vodotopivog hraniva.

47

↙ FitoFert Energy BILJNA HRANIVA BUDUĆNOSTI / AGROSVET

PRIMER PROGRAMA PRIMENE AFP PROIZVODA

Faza razvoja Proizvod Fertigaciona primena Proizvod

Folijarna primena

Konc. (%)

PROIZVODNJA RASADA/ SADNICA (po pojavi prvih listova) ROOT AFP

30g/10 l vode Pri svakom zalivanju

BIOFLEX AFP 0,3

UKORENJAVANJE NA STALNOM MESTU (do 30 dana) ROOT AFP 3-5 g/biljci

Jednokratno

BIOFLEX AFP +

COMBIVIT AFP

0,2 +

0,1

INTENZIVAN RAST I USPOSTAVLJANJE BALANSA BILJKE

BALANCE AFP +

ACTIVE AFP

ukupno 3-4 g/biljci nedeljno

COMBIVIT AFP 0,2

CVETANJE, OPRAŠIVANJE, OPLODNJA I NALIVANJE PLODOVA

ACTIVE AFP +

FINISH AFP

ukupno 4-6 g/biljci nedeljno

FF Ca 15 0,5

SAZREVANJE I BERBA FF ENERGY FINISH AFP

4-2 g/biljci nedeljno

FF Ca ORGANO 30 0,3

48

AGROSVET / FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘

Svaka povrtarska biljka tokom svog porasta i razvića u zavisno-sti od fenofaze u kojoj se nalazi,

ima određene potrebe za hranjivim makro (N, P, K, Ca, Mg) i mikro (Fe, B, Cu, Mn..) elementima. Te količine ne mogu se kod povrtarskih kultura obezbediti prilikom osnovnog đubre-nja zemljišta, već se moraju dodava-ti i u toku vegetacije, fertigacijom i folijarnom ishranom. Poželjno je da se postupak fertirigacije sprovodi što više automatizovano, kako bi se greš-ke svele na najmanju moguću meru, a u te svrhe se koriste uređaji reno-miranih proizvođača, ili improvizo-vana priručna sredstva.

FitoFert đubriva su u potpunosti usklađena sa odgovarajućim fenofa-zama razvića povrća. Kristalne vo-dotopive formulacije se prvenstveno koriste za fertigacionu prihranu, ali se primenjuju i folijarnim putem u kombinaciji sa mikro i sekundarno- elementarnim đubrivima. U ponudi kompanija Fertico i Agromarket na-laze se sledeće formulacije đubriva:

A – kristalna vodotopiva đubriva

FitoFert Kristal 10:40:10 + 1 MgO – namenjeno za ishranu biljaka u ra-noj fazi ali se može uspešno koristiti za neutralizaciju deficita fosfora, za inteziviranje cvetanja i ubrzavanje zrenja plodova.

FitoFert Kristal 24:6:10 + 1 MgO + ME – pogodno kod biljaka sa velikom asimilacijom azota, u fazi intenziv-nog rasta.

Fitofert Ultra 20:20:20 + 1MgO + ME – karakteriše ga izuzetno dobro rastvaranje, može se koristiti i kod tvrdih voda (visoka pH vrednost vode)

FitoFert Specijal Tomato 12.5:6:31 + 4 MgO + ME – specijalizovano vodotopivo đubrivo za ishranu pa-radajza kroz sistem kap po kap. Pri-menjuje se u većem delu vegetacije paradajza u propisanim količinama, koje zavise od fenofaze razvića.

FitoFert Specijal Pepper 11:7:33 + 4 MgO + ME – specijalizovano vo-

FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘dotopivo đubrivo za ishranu paprike kroz sistem kap po kap. Primenjuje se u većem delu vegetacije paprike u propisanim količinama, koje zavise od fenofaze razvića.

FitoFert Specijal Melon 14:7:28 + 3.5 MgO + ME – specijalizovano vo-dotopivo djubrivo za ishranu povrtar-skih biljaka iz familije Cucurbitacea (krastavac, lubenica, dinja, tikvica) kroz sistem kap po kap. Primenju-je se u većem delu vegetacije gaje-nih kultura u propisanim količina-ma, koje zavise od fenofaze razvića.

Fitofert Kristal 4:10:40 + 3 MgO + ME – formulacija pogodna za brzo sazrevanje plodova, pigmentaciju i uvećan sadržaj šećera i suve materije u plodovima. Mala količina azota je dovoljno niska i ne ostavlja nitratne rezidue u plodovima.

B - Formulacije specijalne namene

FitoFert HumiFlex – specijalno teč-no đubrivo na bazi huminskih i fulvo kiselina. Primenjuje se kroz sistem kap po kap i folijarno.

FitoFert AminoFlex - specijalno tečno đubrivo na bazi amino kiseli-na. Primenjuje se kroz sistem kap po kap i folijarno.

FitoFert HUMISTART je organo mi-neralno i biostimulativno hranivo u obliku koncentrovane suspenzije sa visokim sadržajem fosfora, humin-skih, fulvinskih i amino kiselina, a sadrži i ekstrakt algi i esencijalne mikroelemente. Preparat predstavlja idealno rešenje za proizvodnju rasa-da, folijarno tretiranje useva u ranoj fazi (povrća nakon presađivanja, kao i voća u vreme cvetanja) ili biljaka u stanju stresa. Mehanizam dejstva ovog đubriva zasnovan je na sinergiji NPK materija i prisutnih biostimu-lativnih komponenti. Ove organske materije prirodnog porekla stimulišu niz pozitivnih biohemijskih procesa u ćelijama biljaka, pojačavaju asimi-laciju hraniva i čine useve vitalnijim i otpornijim na stres i bolesti.

FitoFert Humisuper 10:5:10 – ide-alno rešenje za folijarni tretman u

ranim fazama razvića i kod stanja stresa (suša, gradobitne padavine…)

C – sekundarna-mikro elementar-na đubriva

FitoFert Calcium 15 – tečno helati-zirano đubrivo, sa dodatkom azotne komponente. Preporučuje se za prvi deo vegetacije.

FitoFert Calcium Organo 30 – pri-menjuje se folijarno. Sadrži maksi-malnih 30% helatiziranog kalcijuma. Za razliku od drugih formulacija sa kalcijumom, ova u sebi nema azota, tako da se može primeniti do same berbe plodova, bez ostatka rezidua u plodovima.

FitoFert Ferro Organo 6 – name-njen za folijarni tretman u svrhu ot-klanjanja nedostatka gvožđa.

FitoFert Chell 6 – gvožđe u obliku praha, primenjuje se prvenstveno preko sistema za navodnjavanje ili preko zemljišta, a može i folijarno. Može se primeniti gde je vrednost pH zalivnih voda do 7.

FitoFert Max 11 – gvožđe u obliku praha, primenjuje se prvenstveno preko sistema za navodnjavanje ili preko zemljišta, a može i folijarno. Može se primeniti gde je vrednost zalivnih voda do pH 9.

FitoFert BOR LIQUID 8 je tečno đubrivo namenjeno za folijarni tre-tman useva sa povećanom asimila-cijom bora ili na borom siromašnim zemljištima. Velika efikasnost pre-parata zasnovana je na specifičnoj sinergiji komponenti u rastvoru. Bor je mikroelement sa mnogobroj-nim funkcijama kao što su sinteza vitamina, izgradnja ćelijskog zida, rast polenovih prašnika, asimilacija šećera. Njegov nedostatak može da prouzrokuje mnogobrojne anoma-lije na usevima, koje se ogledaju u vidu smanjene oplodnosti, truljenja korena korenastih useva, neujedna-čenim plodovima i slaboj asimilaciji šećera. Ova formulacija se najčešće primenjuje u usevima šećerne repe, soje, suncokreta, vinove loze, voća (jabuka, višnja) i kupusastog povrća (brokoli, kelj, karfiol).

Jedinica za putni transport *

2 – 7 cm

7 - 12 cm

7 – 12 cm

2 – 7 cm

2 – 7 cm

7 - 12 cm > 13 cm

> 13 cm

sa

S UP S TRAT ZA PIKIRANJE I RA S AĐIVANJE

S UP S TRAT ZA KONTEJNERE I S AK S IJE

G

K ULTURE S A Z AHTE VIMA Z A

NI S KIM P H V IŠEGODIŠNJE VOĆNE KULTURE

Kulture sa posebnim zahtevima

2 – 7 cm

7 - 12 cm

7 – 12 cm

2 – 7 cm

2 – 7 cm

7 - 12 cm > 13 cm

> 13 cm

sa

S UP S TRAT ZA PIKIRANJE I RA S AĐIVANJE

S UP S TRAT ZA KONTEJNERE I S AK S IJE

G

K ULTURE S A Z AHTE VIMA Z A

NI S KIM P H V IŠEGODIŠNJE VOĆNE KULTURE

Kulture sa posebnim zahtevima

Jedinica za putni transport *

53

↙ FitoFert U ISHRANI POVRĆA / AGROSVET

FitoFert Bor Max 20 – đubrivo sa maksimalnih 20% bora. Primenjuje se kod svih cvetnica folijarno u faza-ma pre, u toku i posle cvetanja. Može se primeniti i kod ratarskih useva (šećerna repa, suncokret, uljana re-pica…).

FitoFert Mangan 12 – đubrivo na bazi helatnog mangana. Može se ko-ristiti u svim slučajevima deficita i u preventivne svrhe.

FitoFert Zink 14 – đubrivo na bazi helatnog zinka. Može se koristiti u svim slučajevima deficita i u preven-tivne svrhe. Biljke kukuruza pozitiv-no deluju na tretman ovom formula-cijom.

A - Program ishrane rasada povrća i cveća FitoFert kristalnim i tečnim đubrivima

Stadijum (fenofaza) Preparat (zalivanjem) konc.% Preparat (folijarno) konc.%

Po pojavi prvog pravog lista do kraja proizvodnje rasada

FF HumiStart(svakih 5 do 7 dana)

0,3FitoFert HumiStart

(svaki 7. dan)0,5

B - programi ishrane povrća kroz sistem kap po kap sa dodatnom folijarnom prihranom

PARADAJZ i PLAVI PATLIDŽAN

Stadijum (fenofaza) Preparat (fertigaciono)grama(ml)/

biljcinedeljno

Preparat (folijarno)

Konc. %

Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana)

FF Kristal 10:40:10+

FF Humistart

2,0 +

1,0 FF HumiStart 0.5

Početak cvetanja do formiranja prvih plodova (od 10- 30 dana)

FF Kristal 10:40:10+

FF Kristal Tomato

0,5+

1,5

FF BorMax 20 +

FF HumiStart(+ AminoFlex *)

0.3+

0.5(+

0.2)

Intezivni rast plodova i otvaranje 5. cvetne grane (30-65 dana)

FF Kristal Tomato

posebno:FF Humisuper

3,5

20 l/ha

FF Calcium 15+

FF Humisuper(svaki 7. dan)

0.8+

0.2

Pojava pigmentacije plodova i početak berbe (65-100 dana)

FF Kristal Tomato 3,0

FF Calcium 30 Or-gano

+FF Humisuper(svaki 7. dan)

0.5 +

0.5

Intezivna berba FF Kristal 4:10:40 2,5FF Calcium 30 Or-

gano(svaki 7. dan)

0.5

Jednom u toku nedenje u intezivnoj vegetaciji kroz sistem kap po kap pustiti FitoFert CalNit (Kalcijum Nitrat) u količi-ni 0.7 – 1.5 grama/biljci/nedeljno

*Primenjuje se u stresnim uslovima (niske temperature, manjak svetlosti, mraz, vremenske nepogode) za razvoj biljke.

Proizvodnja rasade – za većinu povrtarskih kultura vreme proizvod-nje rasade kreće se od 4 do 8 nedelja, i u tom vremenskom periodu biljka ima male potrebe za hranjivim ele-mentima. Sve ono što joj je potrebno za pravilno razviće nakon nicanja do formiranja drugog pravog lista nalazi se u hranjivim supstratima za setvu. Za setvu se preporučuje Terracult TCS TRAY B granulacije 0-7 mm (Terracult TC 4 ili TC 1 Black), sa iz-balansiranim pH vredostima i količi-nom hrane od 1 kg/m3 što je sasvim dovoljna količina za početne faze ra-zvića biljke. Tri nedenje nakon setve većinu povrtarskih biljake je potreb-no prepikirati u Terracult TC 5 gra-

nulacije 0-20 mm, koji u sebi sadrži veću količinu hranjivih elemenata do 2 kg/m3 koja biljci pruža potrebne količine neophodnih hranjiva u po-menutoj fazi razvića.

Usled čestog zalivanja nekvali-tetnom vodom prilikom proizvodnje rasada povrća, dolazi do intezivnog ispiranja hranjivih elemenata iz sup-strata u kome se biljka ukorenjava, zato je potrebno da se u toku proi-zvodnje rasada povrća primenuje program prihrane bilja kroz zaliva-nje i folijarnu prihranu.

54

AGROSVET / FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘

PAPRIKA

Stadijum (fenofaza) Preparat (fertigaciono)grama(ml)/biljci

nedeljnoPreparat (folijarno)

Konc. %

Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana)

FF Kristal 10:40:10+

FF HumiStart

2,0 +

1,0FF HumiStart 0,5

Nakon ukorenjavanja do cvetanja i prvih plo-dova (10 – 60 dana)

FF Kristal Pepper+

FF Kristal 24:6:10

posebno: FF HumiSuper

1,0+

0,5

20 l/ha

FF BorMax 20 ili BM 86+

FF HumiStart(+ AminoFlex *)

0,3+

0,5(+ 0,2)

FF Calcium 15+

FF Humisuper(svaki 7. dan)

0,8+

0,2

Posle prve berbe tj. drugog dela vegetacije (60 – 100 dana)

FF Kristal Pepper 2,5FF Calcium Organo 30

(svaki 7. dan)0,5

Završne faze plodonošenja ( od 100 dana do kraja vegetacije)

FF Kristal Pepper+

FF Kristal 24:6:10

2,0+

1,0

FF Calcium Organo 30+

FF Humisuper(svaki 7.dan)

0,5 +

0,5

Jednom u toku nedenje u intezivnoj vegetaciji kroz sistem kap po kap pustiti FitoFert CalNit (Kalcijum Nitrat) u količi-ni 1.00 – 2.00 grama/biljci/nedeljno

*Primenjuje se u stresnim uslovima (niske temperature, manjak svetlosti, mraz, vremenske nepogode) za razvoj biljke.

KRASTAVAC I KORNIŠONI

Stadijum (fenofaza) Preparat (fertigaciono)grama(ml)/biljci

nedeljnoPreparat (folijarno) Konc. %

Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana)

FF Kristal 10:40:10+

FF HumiStart

2,0+

1,0FF HumiStart 0,5

Nakon ukorenjavanja do formiranja 8. pravog lista(od 10. do 35. dana)

FF Kristal Melon+

FF Kristal 24:6:10

3,0+

1,0

FF BorMax 20+

FF HumiStart(+ AminoFlex *)

0,3+

0,5(+ 0.2)

Intezivni rast i porast plodova do prve berbe (od 36. do 65. dana)

FF Kristal Melon+

FF Kristal 24:6:10

posebno:FF HumiSuper

3,5+

1,5

20 l/ha

FF Calcium 15+

FF Humisuper(svakih 5 do 7 dana)

0,8+

0,2

Period punog opterećenja i berbe (od 66. dana do kraja berbe)

FF Kristal Melon 5,5

FF Calcium Organo 30+

FF Humisuper(svaki 7. dan)

0,5+

0,5

Jednom u toku nedenje u intezivnoj vegetaciji kroz sistem kap po kap pustiti FitoFert CalNit (Kalcijum Nitrat) u količi-ni 1.50 grama/biljci/nedeljno

*Primenjuje se u stresnim uslovima (niske temperature, manjak svetlosti, mraz, vremenske nepogode) za razvoj biljke.

55

↙ FitoFert U ISHRANI POVRĆA / AGROSVET

LUBENICA i DINJA

Stadijum (fenofaza) Preparat (fertigaciono)grama(ml)/biljci

nedeljnoPreparat (folijarno) Konc. %

Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana)

FF Kristal 10:40:10+

FF HumiStart

15,0+

5,0FitoFert HumiStart 0,5

Intezivni porast do cvetanja i zametanja prvih plodova (10.-40. dana)

FF Kristal Melon+

FF Kristal 24:6:10

15,0+

10,0

FitoFert BorMax 20+

FF HumiStart(+ AminoFlex *)

0,3

+0,5

(+ 0.2)

Porast plodova do veličine 70 %(41.-65. dana)

FF Kristal Melon+

FF Kristal 24:6:10

posebno: FF Humisuper

25,0

+5,0

20 l/ha

FF Calcium 15+

FF Humisuper(svakih 5 do 7 dana)

0,8

+0,2

Period punog opterećenja i berbe(61.-105. dana)

FF Kristal Melon+

FF Kristal 4:10:40

30,0+

5,0

FF Calcium Organo 30+

FF Humisuper(svaki 7. dan)

0,5+

0,5

TIKVICA

Stadijum (fenofaza) Preparat (fertigaciono)grama(ml)/biljci

nedeljnoPreparat (folijarno) Konc. %

Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana)

FF Kristal 10:40:10+

FF HumiStart

15,0+

5,0FF HumiStart 0,5

Intezivni porast do cvetanja i zametanja prvih plodova

FF Kristal Melon+

FF Kristal 24:6:10

posebno:FF HumiSuper

3,0+

2,0

20 l/ha

FF BorMax 20+

FF HumiStart(+ AminoFlex *)

0,3

+0,5

(+ 0.2)

Period punog opterećenja i berbe

FF Kristal Melon+

FF Kristal 4:10:40

4,0+

0,5

FF Calcium Organo 30+

FF Humisuper(svaki 7. dan)

0,5+

0,5

Jednom u toku nedenje u intezivnoj vegetaciji kroz sistem kap po kap pustiti FitoFert CalNit (Kalcijum Nitrat) u količi-ni 1.50 grama/biljci/nedeljno

SALATA, SPANAĆ, BLITVA, ZAČINSKO BILJE

Stadijum (fenofaza) Preparat (fertigaciono) kg(l)/ha/fazi Preparat (folijarno) Konc. %

Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana)

FF Kristal 10:40:10+

FF HumiStart

4,0+

20,0FF HumiStart 0,5

Od formiranje rozete do sredine vegetacije tj. početka glavičenja

FF Kristal 4:10:40+

FF Kristal 20:20:20

posebno:FF HumiSuper

60,0+

25,0

20 l/ha

FF BorMax 20+

FF HumiStart(+ AminoFlex *)

0,3+

0,5(+ 0.2)

Drugi deo vegetacije do berbe

FF Kristal 4:10:40+

FF Kristal 24:6:10

70,0+

35,0

FF Calcium Organo 30+

FF Humisuper (svaki 7. dan)

0,5+

0,5

56

AGROSVET / FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘

KUPUSNJAČE (kupus, karfiol, bokelj, brokoli, kelj)

Stadijum (fenofaza) Preparat (fertigaciono) kg(l)/ha/fazi Preparat (folijarno) Doza kg (l)/ha

Ukorenjavanje nakon rasađivanja (prvih 10 dana)

FF Kristal 10:40:10+

FF HumiStart

20,0+

20,0FF HumiStart

5,0(min. 300 l vode/ha)

Od formiranje rozete do sredine vegetacije tj. početka glavičenja

FF Kristal 24:6:10+

FF Kristal 20:20:20

posebno:FF HumiSuper

25,0+

20,0

20 l/ha

FF BorMax 20+

FF HumiStart(+ AminoFlex *)

2,0+

3,0(+ 2,0)

(min. 300 l vode/ha)

Drugi deo vegetacije do berbe

FF Kristal 4:10:40+

FF Kristal 24:6:10

20,0+

15,0

FF Calcium Organo 30+

FF Humisuper (svaki 7. dan)

3,0+

2,0(min. 300 l vode/ha)

KROMPIR

Stadijum (fenofaza) Preparat (fertigaciono) kg(l)/ha/fazi Preparat (folijarno) Doza kg (l)/ha

Do polovine vegetacije tj. zatvaranje redova i jasno izdvojene cvasti

FF Kristal 20:20:20+

FF HumiStart

35,0+

20,0

FF BorMax 20+

FF HumiStart(ponoviti 2-3 puta)

1,0+

3,0(min. 300 l vode/ha)

Puno cvetanje

FF Kristal 20:20:20

posebno:FF HumiSuper

65,0

20 l/ha

FF Calcium 15+

FF Humisuper(na svakih 5-7 dana)

(+ AminoFlex *)

3,0+

2,0(min. 300 l vode/ha)

(+ 2,0)

Precvetavanje i nalivan-je krtole

FF Kristal 24:6:10+

FF Kristal 4:10:40

14,0+

60,0

FF Calcium Organo 30(svaki 7. dan)

3,0(min. 300 l vode/ha)

KRTOLASTO POVRĆE (mrkva, cvekla, celer, ren...)

Stadijum (fenofaza) Preparat (fertigaciono) kg(l)/ha/fazi Preparat (folijarno) Doza kg(l)/ha

Početak razvoja rozete tj, razvijen 3. list (15-20 dana)

FF Kristal 20:20:20+

FF HumiStart

35,0+

20,0

FF BorMax 20+

FF HumiStart

1,0+

3,0(min. 300 l vode/ha)

Intezivni rast do vađen-ja korena

FF Kristal 4:10:40+

FF Kristal 24:6:10

posebno:FF HumiSuper

30,0+

7,0

20 l/ha

FF Humisuper(+ AminoFlex *)

5,0(+ 2,0)(min.

300 l vode/ha)

LUKOVIČASTO POVRĆE (crni luk, beli luk, praziluk... )

Stadijum (fenofaza) Preparat (fertigaciono) kg(l)/ha/fazi Preparat (folijarno) Doza kg(l)/ha

Početak razvoja rozete tj, razvijen 3. list (15-20 dana)

FF Kristal 20:20:20+

FF HumiStart

30,0+

20,0

FF BorMax 20+

FF HumiStart

1,0+

3,0(min. 300 l vode/ha)

Intezivni rast do vađen-ja korena

FF Kristal 4:10:40+

FF Kristal 24:6:10

posebno:FF HumiSuper

35,0+

5.00

20 l/ha

FF Humisuper

(+ AminoFlex *)

5,0

(+ 2,0)(min. 300 l vode/ha)

57

↙ FitoFert U ISHRANI POVRĆA / AGROSVET

C - PREPORUKE FOLIJARNE ISHRANE POVRĆA BEZ PRIMENE FERTIGACIJE

SALATA, SPANAĆ, BLITVA, ZAČINSKO BILJE

Stadijum (fenofaza) Preparat (folijarno) Konc. %

Prilikom rasađivanja FF HumiStart 0,5

Od formiranog 3.-5. lista do 30 % formirane glavice

FF BorMax 20+

FF HumiStart

0,3+

0,5

70 % formirane glaviceFF Calcium Organo 30

+FF Humisuper

0,5+

0,5

70 % formirane glavice do pred berbu FF Kristal 4:10:400,5

Ishranu preko lista ponavljati na svakih 7-10 dana po fenofazama

KUPUSNJAČE (kupus, karfiol, bokelj, brokoli, kelj)

Stadijum (fenofaza) Preparat (folijarno)Doza

kg(l)/ha

Prilikom rasađivanja FF HumiStart5,0

(min. 300 l vode/ha)

Od formiranog 3.-5. lista do 30 % formirane glavice

FF BorMax 20+

FF HumiStart

2,0+

3,0 (min. 300 l vode/ha)

70 % formirane glaviceFF Calcium Organo 30

+FF Humisuper

3,0+

2,0(min. 300 l vode/ha)

70 % formirane glavice do pred berbu FF Kristal 4:10:405,0

(min. 300 l vode/ha)

Ishranu preko lista ponavljati na svakih 7-10 dana po fenofazama

KROMPIR

Stadijum (fenofaza) Preparat (folijarno)Doza

kg(l)/ha

Posle nicanja FF HumiStart5,0

(min. 300 l vode/ha)

Do polovine vegetacije tj. zatvaranje redova i jasno izdvojene cvasti

FF BorMax 20+

FF Humisuper

1,0+

3,0 (min. 300 l vode/ha)

Puno cvetanjeFF Kristal 20:20:20

+FF Humisuper

3,0 +

2,0(min. 300 l vode/ha)

Precvetavanje i nalivanje krtoleFF Humisuper

+FF Kristal 4:10:40

2,0+

3,0 (min. 300 l vode/ha)

Ishranu preko lista ponavljati na svakih 7-10 dana po fenofazama

58

AGROSVET / FitoFert U ISHRANI POVRĆA ↘

LUKOVIČASTO POVRĆE (crni luk, beli luk, praziluk... )

Stadijum (fenofaza) Preparat (folijarno) Dozakg(l)/ha

Posle nicanja do razvoja prva tri prava lista FF HumiStart 5,0(min. 300 l vode/ha)

Do polovine vegetacije tj. koren prečnika 30 %FF Humisuper

+FF Kristal 20:20:20

3,0+

2,0 (min. 300 l vode/ha)

Intezivni rast do vađenja korenaFF Humisuper

+FF Kristal 4:10:40

2,0+

3,0(min. 300 l vode/ha)

Ishranu preko lista ponavljati na svakih 7-10 dana po fenofazama

KRTOLASTO POVRĆE (mrkva, cvekla, celer, ren...)

Stadijum (fenofaza) Preparat (folijarno) Dozakg(l)/ha

Posle nicanja do razvoja prva tri prava lista FF HumiStart 5,0(min. 300 l vode/ha)

Do polovine vegetacije tj. koren prečnika 30 %FF Humisuper

+FF Kristal 20:20:20

3,0+

2,0 (min. 300 l vode/ha)

Intezivni rast do vađenja korenaFF Calcium Organo 30

+FF BorMax 20

3,0+

2,0(min. 300 l vode/ha)

Ishranu preko lista ponavljati na svakih 7-10 dana po fenofazama

MAHUNASTO POVRĆE (pasulj, grašak, boranija...)

Stadijum (fenofaza) Preparat (folijarno) Dozakg(l)/ha

Razvijenih prvih par listova do prvog pupoljka FF HumiStart 5,0(min. 300 l vode/ha)

Pred cvetanjeFF BorMax 20

+FF Humisuper

1,0+

3,0(min. 300 l vode/ha)

Precvetavanje i obrazovanje mahuneFF Calcium Organo 30

+FF Humisuper

3,0+

2,0(min. 300 l vode/ha)

Precvetavanje i obrazovanje mahuneFF Humisuper

+FF Kristal 4:10:40

2,0+

3,0(min. 300 l vode/ha)

Napomene:

Tabele primene su projektovane na osnovu prosečnih potreba po-jedinih kultura za hranjivima i na osnovu prosečnog kvaliteta zemlji-šta i postojećih hraniva u zemljištu.

Na karbonatnim i alkalnim ze-mljištima ili na zemljištima treti-ranim alkalnim zalivnim vodama usled nedostatka (inhibicije) gvožđa obavezno vršiti tretiranje prepara-

tom FF Ferro Organo 6 ili FF Fero-Max 11, u koncentraciji 0.2%, u dva do tri navrata.

Poželjno je da zbog bolje oplod-nje prilikom svakog cvetanja tretira-ti preparatom FF Bor Max 20.

Prilikom folijarnih tretmana obavezno proveriti kompatibilnost pesticida i folijarnih đubriva kao i

folijarnih đubriva međusobno. Na-pomene o kompatibilnosti sadrži svako uputstvo za upotrebu Fito-Fert folijarnih đubriva.

U slučajevima stresa izazvanim niskim ili visokim temperaturama, drastičnim temperaturnim koleba-njem, useve višestruko tretirati pre-paratom FF Humisuper 10:5:10.

2015

61

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

Povrće spada u gajene vrste koje su najviše ugrožene od prouzrokovača biljnih bolesti

tokom celog svog životnog ciklusa – od setve do berbe i skladištenja. Po-sebnu teškoću u zaštiti povrtarskih vrsta predstavlja najčešće kratak ve-getacioni period, brza rotacija use-va, dve potpuno različite sredine za proizvodnju – otvoreni i zatvoreni prostor, način iskorišćavanja pojedi-nih vrsta, kao i mali broj registrova-nih pesticida za primenu u povrću. Iako proizvođači najčešće pribega-vaju hemijskim merama zaštite tj. primeni pesticida, uspešnost zašti-te useva zavisi od primene brojnih agrotehničkih mera kao što su iz-bor zemljišta za proizvodnju, setva i gajenje otpornih sorti, upotreba sertifikovanog semena i rasada, plo-dored, izbalansirano đubrenje, na-vodnjavanje te regulacija vlažnosti (u zatvorenom prostoru), korišće-nje mehaničkih, fizičkih i bioloških mera…

Segment u kome se spajaju zaštita bilja I genetika, odnosno selekcioni-sanje sorti je izbor otpornih sorti jer je gajenje otpomih sorti je naje-fikasnija i najekonomičnija mera za-štilte gajenih biljaka i najpogodnija sa gledišta očuvanja životne i radne okoline.

Otpornost, odnosno osetljivost se ispoljava kao rezultat specifičnog međuodnosa sorte (genotipa) gaje-ne biljke i rase genotipa (parazita). S obzirom da se rasni sastav patogena menja u vremenu i prostoru, a u cilju rešavanja ove problematike, potreb-no je izvoditi stalne sortne oglede u svim reonima gajenja određene biljke. Dobar povrtar dominantne sorte, koje poznaje i masovno gaji, svake godine uključuje u proizvod-nju u manjem obimu po 2-3 nove sorte radi upoznavanja i uporednog ocenjivanja.

Selekcija gajenih biljaka (uključu-jući i povrće) na otpomost prema najznačajnijim patogenima je stalna

i razvijena oblast istraživanja, kao u svetu tako i kod nas. Stvorene su mnoge otpome i manje osetljive sor-te. Tim sortama su spašene određe-ne proizvodnje.

No da bi se mere zaštite u pot-punosti i adekvatno sprovele što znači da su efikasne, ekonomične i ekotoksikološki povoljne, potrebno je prvo upoznati onog na kome će se one primeniti.

Mikoze - Po svom broju, rasprostra-njenosti i ekonomskom značaju u proizvodnji povrća, gljive zauzimaju prvo mesto među prouzrokovači-ma bolesti koje se nazivaju mikoze. Patogene gljive se u nepovoljnim uslovima održavaju u vidu različi-tih spora (oospora, hlamidospora) ili u obliku gustih i čvrstih tvorevina (sklerocije). Mnoge gljive se održa-vaju i u samoj biljci domaćinu, naj-češće korovima, samoniklim biljka-ma ili gajenim biljkama u stakleniku gde se povrće proizvodi cele godine.

Prouzrokovači truleži korena i prizemnog dela stabla se nalaze u zemljištu i pripadaju različitim vrstama parazitnih gljiva, rodova Phytophthora, Pythium, Rhizoctonia, Sclerotinia. Gljive se održavaju i na semenu, sadnom materijalu i ostaci-ma biljaka u zemljištu. Aktiviraju se u povoljnim uslovima temperature i vlažnosti. Na razvoj gljive i intenzitet napada utiče veći broj faktora od ko-jih su najznačajniji vlažnost i tempe-ratura. Za većinu gljiva neophodna je kap vode da spora proklija i ostva-ri infekciju. Zbog toga je zaraza glji-vama uvek jačeg intenziteta u uslo-vima vlažnogi kišovitog vremena.

Poznavanje epidemiologije pato-genih gljiva, odnosno načina održa-vanja i prodora u biljke, optimalnih uslova razvoja, veoma je značajno da bi se preventivnim merama sprečile infekcije.

U pregledu ekonomski najznačaj-nijih bolesti i štetočina povrća, akce-nat je dat onim vrstama koje ugroža-vaju dominatnte gajene biljke našeg

područja, pre svega paradajz, papri-ka, krastavac, luk, salata, kupus.

Poleganje rasada, palež klijanaca, trulež semena - Pythium spp.

U okviru roda Pythium spp., po-stoji nekoliko vrsta koje parazitira-ju povrće u ranim fazama razvoja. (P. aphanidermatum, P. myriotylum, P. arrhenomanes, P. ultimum i P. de-baryanum). Vrsta Pythium aphani-dermatum je najčešći prouzrokovač poleganja i propadanja klijanaca. Sve navedene vrste su izraziti polifagni patogeni i pored paradajza napadaju i mnoge druge gajene biljke. Najo-setljivije su mlade biljke u fazi klija-nja i nicanja, dok su za starije bilj-ke ove gljive praktično bezopasne. Štete su utoliko veće ukoliko spoljni činioci i loš kvalitet semena produ-žavaju vreme od setve do nicanja bi-ljaka. Češćoj pojavi poleganja rasada doprinose teška i slabo drenirana zemljišta, neuravnotežena ishrana biljaka (višak azota), visoka vlažnost i temperatura, slabo provetravanje, niske temperature posle setve.

Simptomi. Zaraženo seme ne klija, truli i raspada se. Tkivo klijanaca je jako osetljivo i na njemu se u početku javljaju vodenaste pege, koje se brzo povećavaju i cela biljka propada. Na izniklim biljkama oboljeva koren ili stablo u prizemnom delu, dobija-ju mrku boju i nekrotiraju. Obolele biljke poležu i na njima se javlja beli-časta navlaka ili micelija koja se širi i po površini zemlje u vidu paučinaste prevlake. Polegle biljke brzo uginja-vaju, a pri većoj vlažnosti i toploti gotovo se istope, odakle inaziv „to-pljenje rasada”.

62

AGROSVET / ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

Mere zaštite. Za suzbijanje ove gru-pe najvažnije su preventivne mere. Neophodna je dezinfekcija zemljišta bilo hemijskim putem ili toplotom. Od agrotehničkih mera korisno je vršiti drenažu zemljišta, izbegavati teška zemljišta, vršiti provetrava-nje objekata za proizvodnju rasada, izbegavati preterano đubrenje azo-tom, sejati ili pikirati biljke kada su povoljni uslovi za njihov brži rast i razvoj. Koristiti plodored jer se tako smanjuje populacija parazita. Pre-parati na bazi propamokarb-hidro-hlorida – Proplant 722SL i fosetil-Al – Fostonic 80 WP su registrovani u našoj zemlji za zaštitu povrtarskih biljaka. Međutim, njihova efikasnost u velikoj meri zavisi od prethodno preduzetih preventivnih mera suz-bijanja patogena.

Fuzariozno uvenuće paradajza - Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici

Prouzrokovač fuzarioznog uve-nuća paradajza je veoma štetan i destruktivan patogen, koji u povolj-nim uslovima može u potpunosti da uništi proizvodnju paradajza. Fusa-rium oxysporum f.sp lycopersici je specijalizovana forma parazita koja napada samo paradajz. Uslovi sredi-ne koji pogoduju razvoju oboljenja u našoj zemlji su uglavnom vezani za proizvodnju paradajza u zaštiće-nom prostoru, gde je prisutna visoka temperatura i vlaga vazduha.

Simptomi. Ispoljavanje simptoma u značajnoj meri zavisi od vremenskih uslova i virulentnosti patogena. Bilj-ke u polju iznenadno venu dobijajući žutu boju i vidno zaostaju u porastu.

Na uzdužnom preseku prizemnog dela stabla uočava se mrka oboje-nost sudovnog tkiva, što predstavlja karakterističan simptom uvenuća. Promena boje je jače izražena na no-dusima. Donje lišće zaraženih bilja-ka najpre postaje hlorotično sa pro-svetljenim nervima, zatim pokazuje simptome uvelosti, kasnije po obodu nekrotira, suši se i opada. Propada-nje čitavih biljaka nastaje kasnije, posle cvetanja i formiranja plodova. Ukoliko je prisutna velika količi-na vlage u zemljištu, nadzemni deo biljke ne vene, ali pokazuje žućenje i uvijenost. Simptomi fuzarioznog uvenuća veoma su slični simptomi-ma koje prozrokuju gljive iz roda Verticillium, što treba uzeti u obzir pri dijagnostici.

Mere zaštite. Nedeljno pregledati parcele po “W” obrascu, počevši od sredine sezone do momenta zrenja plodova. Uspešna zaštita se može ostvariti kombinovanjem različitih mera, jer bilo koja pojedinačna mera nije u potpunosti efikasna. Primena višegodišnjeg plodoreda i zdravog semena u velikoj meri smanjuje in-fekcioni potencijal i gubitak prino-sa. Podesiti pH zemljišta na 6,5-7 i koristiti nitratni azot umesto amo-nijačnog. Zemljište za proizvodnju rasada i gajenje biljaka u zatvore-nom prostoru sterilisati termički ili hemijski. Tretmani kombinacijom fungicida Proplant 722SL, Fosto-nic 80 WP i Funomil doprinosi se smanjenju infektivnog potencijala.

Zeleno (verticiliozno) uvenuće paradajza - Verticillium albo-atrum,

Verticillium dahliae

Zeleno uvenuće je oboljenje koja može prouzrokovati ozbiljne gubit-ke pri gajenju povrtarskih biljaka iz familije Solanaceae. U prodručjima gde se ove biljke dugo gaje, naročito u monokulturi, može doći i do pot-punog propadanja useva. Intenzitet uvenuća i gubitak prinosa zavise od nivoa inokuluma u zemljištu, uslo-va spoljašnje sredine i osetljivosti sortimenta. Patogen ima širok krug domaćina, preko 200 vrsta zeljastih i drvenastih biljaka. Od gajenih, to su vrste iz familije Solanaceae (paprika, paradajz, krompir, plavi patlidžan), Cucurbitaceae (krastavac, dinja, lu-benica) i druge. Parazit se u prirodi prenosi površinskom vodom, zara-ženim biljnim ostacima i zaraženim semenom.

Simptomi. Parazit može da zarazi biljke u svim fazama razvića. Mla-de biljke i sejanci mogu veoma brzo propasti neposredno posle ostvarene infekcije, ali mnogo češće se javlja-ju kasnije zaraze. Prvi simptomi se uočavaju na donjem lišću zaraženih biljaka u vidu blagog uvenuća. Tkivo lišća zahvaćeno uvenućem omekša i obezboji se počev od ivice liske pre-ma njenom središnjem delu. Lišće međutim zadržava zelenu boju, pa se zato i naziva „zeleno” uvenuće. Sa razvojem oboljenja, lišće sve više gubi turgor, suši se i na kraju otpa-da. Pored lišća, mogu biti zahvaćene pojedine grane pa i cele biljke. Na uzdužnom preseku korena i prize-mnog dela stabla može se uočiti ne-kroza ksilema. Obolelo tkivo je mrko obojeno, čime se jasno razlikuje od okolnog zdravog tkiva. Zaražene biljke imaju skraćene internodije i žbunast izgled. Na paradajzu, su međutim spoljni znaci bolesti ne-što drugačiji nego kod opisanih na paprici. Nema pojave uvenuća bi-ljaka, niti se remeti njihov porast. Tek na starijem lišću nastaju hloro-tične pege koje potom nekrotiraju. Mrka obojenost sudovnog sistema, uočljiva na uzdušnom preseku pri-zemnog dela stabla, karakterističan je znak zelenog uvenuća paradajza.

Mere zaštite. Primena plodore-da, uklanjanje biljnih ostatatka i

63

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

korovskih biljaka koje su domaćini patogena, dezinfekcija supstrata pri proizvodnji rasada može pomoći u smanjenju zaraze i gajenje toleran-tnih sorti. Povrtarske biljke iz fam. Solanaceae na istoj površini gajiti tek svake pete godine, a u plodosmenu uvoditi pre svega žitarice, kukuruz, soju, šećernu repu, kao i pasulj, bo-raniju, grašak i kupus. Zemlju za ga-jenje biljaka u zatvorenom prostoru termički ili hemijski dezinfikovati. U tu svrhu može se primeniti pre-grejana vodena para (60 -700C u tra-janju od 30 min), sunčeva toplotna energija (solarizacija – prektivanje zemljišta folijom tokom najtoplijih meseci) i dezinficijens na bazi a. m. dazomet. Od fungicida, u svetu se protiv prouzrokovača zelenog uve-nuća najčešće koriste sisitemični fungicidi iz grupe benzimidazola koji imaju ograničeno delovanje na parazita jer zaustavljaju razviće glji-ve samo dok traje delovanje fungi-cida. Naša preporuka je korišćenje fungicida Funomil u propisanim koncentracijama (0,07 do 0,1%).

Plamenjača paradajza - Phytophthora infestans

Plamenjača, prouzrokovana glji-vom Phytophthora infestans je s ob-zirom na učestalost pojave i stepen oštećenja lista, stabla i plodova, jedna od najznačajnijih bolesti paradajza. U uslovima umerenog klimata, u go-dinama sa čestim kišnim periodima praćenim visokom relativnom vlaž-nošću, štete koje nastaju delovanjem ovog patogena mogu biti i do 100%.

Simptomi. Simptomi oboljenja se javljuju na svim nadzemnim delovi-

ma biljke. Na listu se početni znaci bolesti ispoljavaju u vidu bledo zele-nih, vodenastih pega koje često poči-nju da se razvijaju od ivica listova ili lisnih vrhova gde se zadržava voda od kiše ili rose. U uslovima vlažnog vremena pege dobijaju maslinastu boju, pri čemu sa donje strane lista, na ivici pega, nastaje beličasta pre-vlaka koju čine reproduktivne or-gane gljive. Tokom perioda visokih temperatura i praćenih sa niskom relativnnom vlažnošću vazduha, pege se suše, a zaraženo lišće propa-da i otpada sa listova. Na stablu su pege ovalne ili izdužene, u početku vodenaste, a kasnije mrko obojene. Često prstenasto zahvataju stablo ili bočne izdanke, pri čemu delovi biljke iznad pega venu i suše se. Na zelenim plodovima paradajza vid-ljive su sivozelene, vodenaste pege, koje ubrzo postaju mrke, a tkivo plo-da zahvaćeno parazitom je tvrdo. U okviru njih, u vlažnim uslovima do-lazi do sporulacije patogena u vidu beličaste prevlake. Nekroza tkiva ploda se brzo širi i za nekoliko dana zahvati ceo plod koji lako opada.

Mere zaštite. U cilju što ranijeg uo-čavanja pojave prvih simptoma obo-ljenja, potrebno je pregledati usev paradajza jednom nedeljno, tj. 5-10 mesta po parceli po “W” obrascu. Prouzrokovač plamenjače paradajza se suzbija kombinovanjem agroteh-ničkih i hemijskih mera i gajenjem otpornih sorti. Od agrotehničkih mera uništavanje zaraženih krtola i samoniklih biljaka krompira, upo-treba zdravih sertifikovanih krtola semenskog krompira, izbalansirana ishrana NPK hranivima uz dodatak mikroelementa doprinose smanje-nju intenzitetu pojave plamenjače. Primena kontaktnih, fungicida nes-pecifičnog delovanja Funguran-OH, Penncozeb WG, Dithane M45, Ba-lear 720 SC u kombinaciji sa speci-fičnim sistemičnim ili lokalsistemič-nim fungicidima Ridomil Gold MZ 68 WG, Queen, Equation Pro pred-stavlja osnovnu meru suzbijanja P. infestans. Program zaštite i primene fungicida uglavnom se zasniva na njihovoj preventivnoj primeni. Cilj je da se obezebedi stalno prisustvo

depozita fungicida na biljci sve dok postoji opasnost od infekcije. Sve dok se simptomi plamenjače ne po-jave na krompiru, nema opasnosti od pojave plamenjače na paradajzu.

Crna pegavost – Alternaria solani

Crna pegavost Alternaria solani je veoma rasprostranjeno oboljenje pa-radajza. U slučaju visokog intenzite-ta zaraze, listovi prevremeno propa-daju, što se u značajnoj meri odra-žava i na prinos. U godinama kada su klimatski uslovi uslovi povoljni za razvoj oboljenja, troškovi suzbijanja A. solani mogu iznositi i preko 10% ukupnih troškova proizvodnje.

Simptomi. A. solani se razvija na svim nadzemnim delovima paradaj-za. Na starijim biljkama simptomi se prvo pojavljuju na donjem lišću. U početku su pege okrugle, sivomr-ke boje i sitne (do 2 mm). Kasnije se povećavaju, postaju crne i na njima se ističu zone u vidu koncentričnih krugova, što je specifičan simtom oboljenja. Oko pega na lišću se javlja hloroza u vidu oreola žute boje kao posledica razgradnje hlorofila. Kada se pege uvećavaju i spajaju, često su ograničene većim lisnim nervima. Ponekad, kada se pege spoje, do-lazi do propadanja cele lisne povr-šina prouzrokujući uvijenost lista. Ovakvo lišće ne opada, već ostaje na stablu. Na stablu se javljaju pege izduženog, ovalnog oblika, znatno krupnije od pega na listu. U slučaju jake zaraze, mogu da zahvate i celu internodiju i prestenasto da obuhva-te stablo, naročito kod mladih bilja-ka. Pege na plodovima se po pravilu

64

AGROSVET / ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

formiraju oko peteljke, crne su boje i sa ugnutim središnjim delom.

Mere zaštite. Jednom nedeljno potrebno je pregledati polje u cilju utvrđivanje nivoa zaraze. Uništa-vanje zaraženih biljnih ostatatka, najmanje dvogodišnji plodored, upo-treba sertifikovanog semena i proi-zvodnja zdravog sadnog materijala predstavljaju osnovne preventivne mere zaštite paradajza. Treba izbe-gavati prekomerna i česta navod-njavanja koja listove održavaju duže vremena u vlažnom stanju. Tako-đe, u cilju smanjenja izlaganja bilja ka stresnim situacijama, potrebno je sprovesti adekvatno suzbijanje ostalih patogena i insekata. Pri-mena fungicida je najvažnija mera suzbijanja A. solani. Sa zaštitom tre-ba početi pre pojave bolesti i u ovu svrhu koristiti fungicide sa širokim spektrom delovanja, kao što su Fun-guran-OH, Penncozeb WG, Balear 720SC, Queen, Sigura.

Siva pegavost paradajza - Septoria lycopersici

Prouzrokovač oboljenja sive pe-gavosti paradaza napada pre svega vrste iz fam. Solanaceae (paradajz, plavi patlidžan i krompir), a štete koje može prouzrokovati mogu ići i do 90%prinosa.

Simptomi. Simptomi bolesti se prvo ispoljavaju na donjem lišću paradajza. Na licu lista nastaju sve-tložute, sitne i okrugle pege okru-žene zonom tkiva mrke boje. U centru pege jasno se uočavaju crne tačkice koje predstavljaju piknide. Oko pega se formira oreol žute boje.

Mnogobrojne pege se spajaju, pa se zaraženo lišće uvija, suši i opada.

Mere zaštite. Plodored, uklanjanje biljnih ostataka, dezinfekcija zemlji-šta i semena, provetravanje biljaka, gajenje biljaka uz naslon i zakidanje zaperaka, pregled useva, predstav-ljaju značajne preventivne mere u cilju otklanjanja uslova za razvoj gljive. Većina fungicida koji se ko-riste za suzbijanje plamenjače i crne pegavosti deluje i na prouzrokovača sive pegavosti lista.

Pepelnica paradajza - Leveillula taurica

Pepelnica paradajza značajno sma-njenje prinosa paradajza gajenog u zaštićenom prostoru. Prouzrokovač pepelnice je polifagni patogen koji ima širok krug domaćina kao što su paradajz, paprika, krompir i plavi patlidžan, a napada i crni luk.

Simptomi. Simptomi bolesti se is-poljavaju na starijem lišću paradaj-za u vidu krupnih hlorotičnih pega. Vremenom, sa napretkom bolesti pege se spajaju a tkivo u okviru pega nekrotira. Na licu i naličju lista obrazuju se beličasta brašnasta pre-vlaka koju čine sporonosne tvorevi-ne gljive.

Mere zaštite. Za razliku od drugih gljiva prouzrokovača pepelnice, mi-celija ove gljive se razvija u unutraš-njosti biljnog tkiva, što otežava nje-no suzbijanje. Nedeljno pregledati parcele po “W” obrascu. Osnovni na-čin suzbijanja prouzrokovača pepel-nice je primena fungicida. Međutim, neophodno je sa hemijskom zašti-

tom početi čim se uoče prvi simpto-mi oboljenja. U našoj zemljinema re-gistrovanih preparata za suzbijanje pepelnice. U svetu se koriste prepa-rati na bazi sumpora – Microthiol disperss i azoksistrobina - Queen.

Plesnivost lista paradajza - Fulvia fulva

Prouzrokovač plesnivosti lista pa-radajza prouzrokuje značajno sma-njenje prinosa paradajza u plasteni-cima i staklenicima. U našim uslovi-ma se isključivo javlja na paradajzu koji se gaji u zaštićenom prostoru. U uslovima povoljnim za razvoj pa-togena štete mogu biti veoma velike jer dolazi do masovnog sušenja lišća. Posebno je destruktivan u područji-ma gde su prisutni vlažni vremenski uslovi tokom dužeg perioda.

Simptomi. Simptomi bolesti se prvo ispoljavaju na starijem lišću paradaj-za. Na stablu i plodu pojava simpto-ma je retka i bez štetnih posledica. Na licu lista najpre nastaju sve-tlozelene ili žute pege sa nejasnim ivicama. Na naličju lista u okviru pega dolazi do sporulacije gljive pri čemu se obrazuje gusta, somotasta, sivomrka prevlaka. Zaraženo tkivo potom nekrotira, list se uvija, vene i opada.

Mere zaštite. Plodored, uklanjanje biljnih ostataka, dezinfekcija zemlji-šta i semena, provetravanje objekata gde se gaji paradajz, gajenje bilja-ka uz naslon i zakidanje zaperaka predstavljaju značajne preventivne mere u cilju otklanjanja uslova za razvoj gljive. Većina fungicida koji

65

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

se koriste za suzbijanje plamenjače i crne pegavosti deluje i na F. fulva, kao i kombinacija Balear 720 SC + Queen.

Antraknoza plodova paradajza - Colletotrichum spp.

Antraknoza je u uslovima velike vlažnosti često oboljenje dozrelih plodova paradajza. Ovo je značajno oboljenje paradajza gajenog za indu-satrijsku preradu koji duže ostaje u polju. Ukoliko se bolest zanemari, dolazi do značajnog gubitka prinosa i kvaliteta plodova.

Simptomi. Karakteristični simpto-mi oboljenja ispoljavaju se na zre-lim plodovima. Infekcija može da se ostvari i na mladim, zelenim plodo-vima, ali simptomi se ne javljaju sve do njihovog zrenja. Na plodu, kao posledica infekcije, nastaju kružne, neznatno udubljene pege, u prečni-ku i do 2 cm. Centralni deo pege je obično mrke boje, a kasnije sa nje-nim sazrevanjem javljaju se i sitne crne tačkaste tvorevina patogena. Površinski sloj napadnutog tkiva is-pod pokožice može biti beličast i suv, a centrlni deo tamniji. Napadnuto tkivo često naseljavaju sekundarni mikroorganizmi ubrzavajući proces propadanja ploda.

Mere zaštite. Nedeljno pregledati parcele po „W” obrascu, počevši od sredine sezone do momenta zrenja plodova. Primenjivati najmanje tro-godišnji plodored, vršiti uklanjanje biljnih ostataka i korovskih biljaka, dezinfikovati zemljište u lejama za proizvodnju rasada, uzimati seme samo iz nezaraženih plodova, re-

dovno provetravati objekte gde se gaje biljke. Izbegavati gustu sadnju i povređivanje korena biljaka u ci-lju smanjenja zaraze. Primena fun-gicida predstavlja značajnu meru u suzbijanju patogena. Posebno je značajna njihova primena u fenofa-zi početka zrenja plodova. Međutim, zbog postojanja latentnih infekcija koje se javljaju i na zelenim plodo-vima, tretiranja se moraju izvoditi praktično tokom cele sezone. U na-šoj zemlji nema registrovanih fungi-cida za suzbijanje prouzrokovača an-traknoze plodova paradajza. U svetu se uglavnom primenjuju preparati Balear 720 SC, Penncozeb WG, Queen, Score 250 EC, Sigura i dr.

Bela trulež - Sclerotinia sclerotiorum

Prouzrokovač bele truleži je kosmopolitski, polifagni patogen, koji parazitira preko 380 biljnih vr-sta. Povremeno predstavlja problem pri gajenju povrća u uslovima pro-duženo hladnog vremena i stalne vlažnosti zemljišta.

Simptomi. Pri infekciji mladih, tek iziniklih biljaka gljiva prouzroku-je simptome poleganja ili topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla sejanaca uočava vodenasta nekrotična pega, koja zahvata než-no tkivo stabla sa svih strana. Slične simptome prouzrokuju i drugi pato-geni, tako da lako može doći do po-grešne dijagnoze oboljenja. Na odra-slim biljkama, nakon rasađivanja simptomi su vrlo karakterisitčni. Na prizemnom delu stabla u nivou ze-mljišta, nastaje prostrana vodenasta

pega. Ona se postepeno širi, 5-10 cm u dužinu, zahvatajući stablo sa svih strana. U okviru pege formira se pa-perjasta, beličasta micelija. Obolele biljke se povijaju, venu i za kratko vreme izumiru. Tokom razvoja gljiva formira telašca crne boje – skleroci-je, najčešće u srži obolelog stabla.

Mere zaštite. Mere koje dovode do smanjenja infekcionog potencijala gljive i poboljšavanja uslova uspe-vanja biljaka imaju veliki značaj u suzbijanju parazita pa tako poseb-nu pažnju obratiti na prikupljanje i uništavanje biljnih ostataka. Reguli-sanje temperature i vlažnosti vazdu-ha i zemljišta u objektima je važna mera sprečavanja pojave bele trule-ži. Pri proizvodnji rasada obavezno dezinfikovati supstrat – Proplant 722SL. Praktična zaštita paradajza se zasniva na primeni odgovaraju-ćih fungicida pre nego što patogen kolonizira staro i mrtvo bijlno tkivo. U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje prouzroko-vača bele truleži. U svetu se u uslo-vima povoljnim za primarne infekci-je koriste fungicidi na bazi boskalida, kao i Switch 67,5 WG.

Trulež biljaka ili „bela noga” - Rhizoctonia solani

Patogen R. solani predstavlja kom-pleks i skup vrsta sastavljen od izo-lata koji se razlikuju po krugu do-maćina, patogenosti, odgajivačkim karakteristikama i reakcijama na uslove životne sredine. Mogu se naći širom sveta gde se gaje osetljive bilj-ke domaćini. U povoljnim uslovima za razvoj patogena štete mogu biti

66

AGROSVET / ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

veoma velike i ogledaju se u smanje-nju prinosa i pogoršanju kvaliteta plodova obolelih biljaka.

Simptomi. Parazit prouzrokuje propadanje semena paradajza pre ili nakon klijanja. Na izniklim biljka-ma izaziva nekrozu i omekšavanje hipokotila, pa mlade biljke brzo po-legnu. Polegle biljke postaju smeđe i brzo istrule. Parazit se postepeno i koncentrično prenosi na susedne zdrave biljke, pa se na taj način u leji obrazuju gola mesta. U pikirištu oboljevaju pojedinačne biljke. Ka-rakterističan simptom je mrko obo-jena nekroza prizemnog dela stabla paradajza. Ona je jasno ograničena od susednog zdravog tkiva. Iznad zaraženog dela stabla na biljkama paradajza formiraju se adventivne žile. Gljiva zaražava lišće paradajza koje je u dodiru sa zemljištem. Širi se kroz peteljku i prouzrokuje rak rane na stablu, a posledica infekci-je plodova kroz rane i epidermis su mrke pege.

Mere zaštite. Najvažnije su pre-ventivne mere. Neophodna je de-zinfekcija zemljišta bilo hemijskim putem ili toplotom. Preporučuje se plodored sa biljkama iz porodice trava. Koristiti dezinfikovano seme. U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje R. solani. U svetu je primena fungicida na bazi iprodiona, prohloraza - Octave i azoksistrobina - Queen, prilikom ra-sađivanja biljaka se pokazala veoma uspešnom merom zaštite paradajza.

Siva trulež - Botrytis cinerea

Prouzrokovač sive truleži se vero-vatno sreće svuda gde se gaji para-dajz i ostalo povrće. Gljiva Botrytis fuckeliana je veoma rasprostranjen i štetan patogen, naročito u umere-nim i suptropskim klimatima. Mno-

go je poznatiji konidijski stadijum gljive Botrytis cinerea koji je opisan na mnogim biljnim vrstama. U našoj zemlji, ova gljiva predstavlja problem pri gajenju povrća, a pre svega para-dajza u zaštićenom prostoru. Štete najšečće nastaju u objektima u koji-ma nije pravilno regulisana tempe-ratura i vlažnost vazduha. Tada se is-poljava u veoma štetnim razmerama.

Simptomi. Pri infekciji mladih bi-ljaka ova gljiva prouzrokuje simp-tome poleganja ili topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla sejanaca uočava vodenasta nekro-tična pega, koja zahvata nežno tkivo stabla sa svih strana. Slične simp-tome prouzrokuju i drugi patogeni, tako da lako može doći do pogreš-ne dijagnoze oboljenja. Pojava vo-denaste pege na odraslim biljkama dovodi do sušenja gornjih delova biljaka. Karakteristični su simpto-mi na zelenim plodovima paradajza. Na spojnom mestu ploda i peteljke nastaje vodenasta zona. Tada dolazi i do opadanja plodova. U uslovima obilne vlažnosti vazduha na površini zaraženog tkiva razvija se obilna si-vopepeljasta prevlaka koju čine spo-ronosne tvorevine gljive. Na lišću se pojavljuju vodenaste pege, koje se u uslovima veće vlažnosti brzo šire i nekrotiraju sa razvojem obilne ka-rakteristične sporulacije.

Mere zaštite. Regulisanje tempera-ture, vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima zaštićenog prostora pred-stavlja osnovnu meru sprečavanja pojave sive truleži. Tokom prohlad-nih i oblačnih dana smanjiti zali-vanje biljaka i tako sniziti vlažnost vazduha i zemljišta, uz istovremeno intenzivno provetravanje. Obolele plodove redovno odstranjivati. Pri proizvodnji rasada obavezno dezin-fikovati supstrat. U zaštiti se koriste preparati Balear 720 SL, Queen, Funomil. Pri primeni fungicida vo-diti računa o broju tretiranja istim preparatom zbog brzog razvoja re-zistentnosti patogena. Zbog toga, neophodno je kombinovati prepara-te različitog mehanizma delovanja i poštovati preporuke o maksimal-nom broju tretiranja u toku gofine istim fungicidom.

Plamenjača paprike – Phytophthora capsici

Napada još i plavi patlidžan, pa-radajz, krastavac, lubenice, tikvice i dinje.

Simptomi. Zaražava sve delove paprike. Zaraženi klijanci u toplim lejama propadaju. Zaraženo stablo ima tamnozelene i vodenaste pege, koje se kasnije sasuše i postaju mrke. Pege mogu prstenasto savtiti stablo što dovodi do venjenja iznad zahva-ćenog mesta. Na listu su sitne nepra-vilne i okruglaste pege koje se pove-ćavaju, sasuše i imaju bledu boju. Plodovi mogu biti zaraženi kroz pe-teljku prodiranjem parazita iz stabla. Peteljka propada pre nego što počne trulež stable. Zaraženo tkivo ploda postaje tamnozeleno i vodenasto.

Mere zaštite. Zasnivaju se na dobro dreniranom zemljištu, uništava-nju korova, obaveznom plodoredu, dezinfekciji semena I supstrata re-dovnoj hemijskoj zaštiti rasada fun-gicidima Fostonic 80 WP, Ridomil Gold MZ 68 WG.

Plamenjača krastavca – Pseudoperonospora cubensis

Prouzrokovač plamenjače napada gotovo sve vrste iz familije Cucurbi-taceae, i krastavac, lubenicu, dinju, tikvicu.

Simptomi. Najčešće se javljaju na lišću starosti 5 do 15 dana u vidu mozaika svetlo i tamno zelenih zona. Razvojem bolesti pege posta-ju žute, uglaste, ograničene većim nervima. Zaraženi deo liske se suši, postaje krt, lomi se i raspada. Parazit

67

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

prezimljava na zaraženim ostavcima ili biljkama u plastenicima.

Mere zaštite. Za gajenje krastavca treba koristiti dobro ocedno zemlji-šte, veća rastojanja u redu i između redova radi boljeg provetravanja, obavezan je plodored, a izbegavati sukcesivnu sadnju na istom mestu. Pored gajenja otpornih sorti, obave-zna je i mera hemijske zaštite fun-gicidima Penncozeb WG, Dithane M45, Balear 720 SC, Funguran-OH, Cuprabalu Z Ultra, Fostonic 80 WP, Ridomil Gold Mz 68WG.

Pepelnica krastavca – Erysiphae cichoracearum

Pepelnica krastavca parazitira veliki broj biljaka, a najveće štete se javljaju na krastavcu, tikvicama i bundevama: Značajnije su štete u zatvorenom prostoru, dok se na otvorenom javljaju kasnije, krajem vegetacije te su i štete manje.

Simptomi. Prvi simptomi se uoča-vaju na naličju lista u vidu brašna-ste navlake. U povoljnim uslovima za razvoj gljive brašnaste kolonije se sire i pokrivaju celu lisnu površinu sa lica i naličja. Zaraženo lišće se suši i izumire. Plodovi nisu direktno zaraženi ali usled propadanja lisne površine izloženi su suncu te nasta-ju ožegotine, prevremeno dozreva-nje i slabog su kvaliteta i ukusa.

Mere zaštite. Za gajenje krastavca treba koristiti dobro ocedno zemlji-šte uz suzbijanje korova i gajenje ot-pornih sorti i fungicidima za zaštitu od pepelnice, npr. Systhane 240 E.

Antraknoza lubenica i dinja – Colletotrichum lagenarium

Antraknoza napada lubenice, di-nje, krastavac, tikve, kornišone.

Simptomi. Bolest se ispoljava na svim nadzemnim delovima biljke ali najveće štete pričinjava plodu. Na lišću se stvaraju kružme, kon-centrične pege mrke boje na kojima se stvara ružičasta prevlaka koja sa razvojem bolesti potamni. U slučaju jačeg napada lišće se potpuno sasuši i izgleda kao sprženo. Slični simp-tomi su i na stablu u vidu uleglih pega koje mogu da se spoje i prste-nuju stablo te dolazi do propadanja vreže iznad tog dela stabla. Zaraženi plodovi pokriveni su mrkim ranama (prečnik 0,5 – 5 cm) koje su udublje-ne (i do 2 cm). Plod nepravilno raste, i gotovu uvek propada i istrune. Za-raženi plodovi trule i zbog prodira-nja saprofita u unutrašnjost ploda kroz ububljene rane.

Mere zaštite. Zasnivaju se na po-štovanju plodoreda (najmanje 3 go-dine), setva zdravog i dezinfikova-nog semena, gajenje otpornih sorti i tretman kako preventivnim Penn-cozeb WG, Captan 80 WG, tako i lokalsistemičnim Queen, odnosno sistemičnim fungicidima

Plamenjača luka – Peronospora destrucor

Najštetnije oboljenje luka na na-šim prostorima koje osim direktnih šteta u proizvodnji ukoliko se javi u predelu vrata glavice pospešuje se kasnije pojava bakterijske i gljivične truleži usled čega dolazi do truljenja glavica tokom skladištenja.

Simptomi. Na biljkama se ispo-ljavaju sistemični simptomi u vidu svetlozelenog lišća zakržljalih biljka koje se savijaju na dole. Ovi simp-tomi se javljaju na biljkama koje se razvijaju iz zaraženih glavica. Lo-kalne zaraze nastaju kao posledica sekundarnih zaraza bledo ovalnim ili izduženim pegama u okviru kojih parazit sporuliše te dobijaju sivolju-bičastu boju. Zaraženo lišće vene i izumire. Iz lista se zaraza širi prema vrhu glavice, a često i ka ljuspastim listićima.

Mere zaštite. Za setvu ili sadnju koristiti samo zdravo seme odnosno arpadžik uz poštovanje trogodiš-njeg plodoreda. Suzbijanje korov-skih vrsta i gajenje na osvetljenim, provetrenim i procednim površi-nama. Redovna zaštita od početka vegetacije fungicidima sa različitim mehanizmima delovanja, od preven-tivih, Funguran-OH, Dithane M45, Captan 80 WG, Balear 720 SC, do sistemika, Ridomil Gold Mz 68 WG, Fostonic 80 WP i lokalsistemika Queen. Pri tretiranju fungicidima treba dodavati okvašivače radi bo-ljeg prijanjanja na lisnu površinu.

Crna pegavost kupusa – Alternaria brassicae

Ovo oboljenje izaziva brojne štete na vrstama iz fam. Brassicaceae – ku-pus, karfiol, brokoli, kelj, keleraba.

Simptomi. Prvi simptomi se jav-ljaju na mladim biljčicama još u ra-sadniku u vidu sitnih, tamnih pega na stablu klijanca što uzrokuje po-leganje. Ukoliko se takve biljke pre-sade ne daju normalan porast niti prinos u odnosu na zdrave biljke. Kod odraslih biljaka javljaju se mrke

68

AGROSVET / ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

pege te dolazi do premena boje gla-vice koja zahvata jedan njen deo ili celu glavicu što značajno smanju-je njen kvalitet I tržišnu vrednost.

Mere zaštite. Od mera borbe prepo-ručuje se izbor zdravih izvodnica za seme, uništavanje biljnih ostataka, korovskih vrsta i duži plodored, kao i dezinfekcija semena. Takođe izbe-gavati gajenje u susedstvu vrsta iz iste familije. Od hemijskih mera tre-tmani fungicidima Penncozeb WG i Balear 720 SC, Queen daju kvalitet-nu preventivnu zaštitu. I kod ovih tretmana koristiti okvašivače.

Plamenjača salate – Bremia lactucae

Plamenjača salate napada salatu kako na otvorenom polju tako i u za-tvorenom, a nastavlja razvoj na bilj-kama u transportu i u skladištu.

Simptomi. Kotiledoni i prvi pravi listići mogu biti potpuno zahvaćeni koniidjama gljivce što dovodi do ugi-nuća. Na licu starijeg lišća formiraju se hlorotične uglaste pege oivičene glvanim nervima, koje sa razvojem bolesti postaju žute pa mrko-crve-ne. Lisni delovi se suše ili zbog veće vlažnosti podležu truljenju.

Mere zaštite. Zasnivaju se na pre-ventivnim merama – poštovanju plodoreda, gajenju otpornih sorti, uništavanju biljnih ostataka, dezin-fikovanom susptratu, regulisanom zalivanju bez suviška vode i primeni fungicida, preventivnih, Penncozeb WG i sistemika Ridomil Gold MZ 68 WG.

Bakterioze - Bakterije su jednoće-lijski mikroorganizmi koji koriste izvor energije stvorene od strane

drugih organizama. Bolesti koje prouzrokuju fitopatogene bakterije na biljkama nazivaju se bakterioze. Bakterije su veoma infektivne i nji-hova pojava i širenje se teško kon-troliše. Veoma lako se šire kapima vode koje se odbijaju od zaraženih biljaka i dospevaju na zdrave, kišom nošenom vetrom ili navodnjavanjem i orošavanjem. Pojedine vrste se naj-češće prenose insektima, a skoro sve se prenose zaraženim alatom i ruka-ma. Veoma značajan izvor zaraze je seme i sadni materijal.

Zaštita povrća od bakterioza uglavnom se bazira na primeni pre-ventivnih mera. Preventivne mere zaštite povrća od bakterioza podra-zumevaju plodored i izbor adekvat-ne parcele, izbor otpornih ili manje osetljivih sorata, upotreba deklari-sanog semena i proizvodnja zdravog rasada, suzbijanje insekata vektora i korovskih biljaka, određivanje mo-menta setve ili sadnje, adekvatna gu-stina useva i pravac redova, pravilna nega useva i dr. Od hemijskih mera, kao najsigurnije rešenje je primena fungicida na bazi bakra samostalno ili u kombinaciji sa preparatima na bazi mankozeba.

Crna pegavost lišća i krastavost plo-dova paradajza i paprika -

Pseudomonas syringae pv. tomato

Ovo je najrasprostranjenija bakte-rioza paradajza u našoj zemlji, a na-ročito je česta na usevu gajenom iz direktne setve. Gubici zavise od faze porasta biljaka u kojoj je ostvarena infekcija i od vremenskih uslova. Značajne štete mogu nastati još u proizvodnji rasada, a takođe i kasni-je usled infekcije plodova.

Simptomi. Ispoljavaju se na svim nadzemnim organima zaraženih biljaka. Prvi simptomi uočavaju se na donjem lišću u vidu sitnih ta-mnozelenih pega, vlažnog izgleda, oivičenih hlorotičnim oreolom. Tki-vo u okviru pega izumire dobijajući tamnomrku do crnu boju, po čemu je bolest i dobila ime. Usled pojave većeg broja pega, list žuti i opada. Tamne, vlažne pege ispoljavaju se i na stablu i peteljkama lista i ploda. U uslovima povećane vlažnosti, na površini ovih pega uočava se bakte-rijski eksudat. Najkarakterističnije promene nastaju na mladim nesa-zrelim plodovima. Na površini ploda obrazuju se sitne sjajno-crne pege. Okolno tkivo je neznatno ugnuto i pri zrenju, umesto crvene, dobija žutu boju. Spajanjem pega dolazi do zastoja u porastu okolnog tkiva i deformacije ploda, pa je ugrožen prinos ali i tržišna vrednost plodova.

Bakteriozna pegavost lišća i krasta-vost plodova paradajza – Xanthomonas vesicatoria

Ovo je jedno od ekonomski najzna-čajnijih oboljenja paradajza i papri-ke. Zabeleženo je u svim rejonima rasprostranjenja ovog povrća u sve-tu. Usled učestale pojave krastavosti plodova ova bolest dobija sve veći značaj u proizvodnji paradajza i u našoj zemlji.

Simptomi. Bakterija parazitira sve nadzemne delove biljaka paradajza. Na listu se uočavaju male vlažne ili uljaste pege nepravilnog oblika. Vre-menom sredina pege dobija mrku boju a periferni deo ljubičastomrku. Pege se šire i spajaju a obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu se mogu

69

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

zapaziti vlažne, tamnozelene pege nepravilnog oblika, koje izazivaju prstenovanje i sušenje vršnog dela stabla. Međutim, kod nas se najče-šće uočavaju karakteristični simp-tomi na plodovima paradajza, usled čije pojave i nastaju najveće štete. Pege na nezrelim plodovima su u početku vrlo sitne i zelenkastomr-ke. Širenjem pega, obolelo tkivo po-staje mrko, a u sredini se uočavaju zrakaste pukotine. Nastale prome-ne se nepravilno razvijaju dobijaju-ći karakterističan izgled krasta, po čemu je bolest i dobila ime. Oboleli plodovi se deformišu, gube tržiš-nu vrednost, ili potpuno izumiru.

Bakteriozna uvelost i rak paradajza - Clavibacter michiganensis subsp.

michiganensis

Ova bakterioza predstavlja ozbi-ljan problem u toplijim predelima sa dosta padavina. Može oboleti para-dajz na polju i u zaštićenom prosto-ru, tokom celog vegetacionog perio-da, pri čemu dolazi do izumiranja bi-ljaka i pogoršanja kvaliteta plodova. Poslednjih godina zabeležene zna-čajne štete i u našim proizvodnim područjima.

Simptomi. Uvelost pojedinih delo-va stabla i liski, a vremenom i čita-ve biljke, nastaje kao posledica pri-sustva i širenja bakterija sudovnim sistemom. Osim toga, može se uočiti i pegavost lišća, a jedan od karakte-rističnih simptoma na plodovima su mrke pege okružene beličastim ore-olom, koje zbog sličnosti nose naziv “ptičije oko”. Po stablu, grančicama, peteljkama lista i ploda pojavljuju se pege, u okviru kojih tkivo puca, pre-tvarajući se u rane, što takođe pred-

stavlja karakterističan simptom po kome se bolest i zove “rak paradajza”.

Mere zaštite. Najbolji efekat zaštite postiže se primenom preventivnih mera kao što su plodored, uklanja-nje ostataka obolelih biljaka, de-zinfekcija supstrata u objektima za proizvodnju rasada, regulacija tem-perature i vlažnosti u zaštićenom prostoru, upotreba zdravog i dekla-risanog semena, gajenje otpornih genotipova i navodnjavanje natapa-njem u brazde.

Bakterijska palež krastavca, lubeni-ca, dinja – Pseudomonas syringae pv.

lachrymans

Na listovima se, na početku rasta pojavljuju uglaste, vodenaste pege koje se vremenom osuše, a tkivo is-pada. Na donjoj strani pega, tokom vlažnog vremena pojavljuje se bak-terijski eksudat. Slično pegama na listu, javljaju se pege i na stablu, od-nosno plodovima iz kojih se izlučuje eksudat koji kada se osuši formira kapljice boje ćilibara. Glavni symp-tom na plodovima su okrugle uljane pege, a kora je ispucala.

Mere zaštite. Pre svega agroteh-ničke mera kao uklanjanje i uništa-vanje zaraženih biljnih ostataka, ši-roki plodored, setva sertifikovanog semena, navodnjavanje kapanjem, upotreba biostimulatora - FF Humi-start, FF Aminoflex, bakarnog foli-jarnog đubriva – Talocuper.

Bakterijska plamenjača kupusnjača - Xanthomonas campestris

Biljka može biti zaražena u svim fazama razvoja. Ukoliko su zaraže-ne mlade biljke, one propadaju. Na starijim biljkama na listovima se uo-

čavaju žuto-smeđe pege, a nervi po-crne. Tkivo između lisne nervature ima izgled pergamenta. Na popreč-nom preseku korena , vidi se tamno obojeno sporovodno tkivo.

Mere zaštite. Plodored od najmanje 4 do 5 godina, izbor i gajenje toleran-tnih sorti, setva sertifikovanog se-mena jer se bolest prenosi semenom, izbalansirano đubrenje kalijumom, uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih ostataka, kao i mere zaštite fungicidima u sklopu redovne za-štite od prouzrokovača plamenjače i drugih oboljenja.

Bakterijska plamenjača pasulja - Xanthomonas campestris pv. phaseoli

Na licu listova javljaju se svetloze-lene nekrotične pege, dok se na ma-hunama javljaju ulegnute okrugle masne pege, a zrna su pegava ma-sno-smeđe boje.

Mere zaštite. Agrotehničke mere kao što je plodored, setva sertifiko-vanog semena, uklanjanje i uništa-vanje zaraženih biljnih ostataka, tretman fungicidima na bazi bakra – Funguran OH u kombinaciji sa fungicidima na bazi mankozeba – Penncozeb WG, Dithane M45

Viroze - Virusi prestavljaju posebnu grupu patogena koji nanose značajne štete povrtarskim biljkama prouzro-kujući viroze. Virusi su vrlo raspro-stranjeni i svojim štetnim dejstvom smanjuju prinos i kvalitet povrtar-skih biljaka. Među njima su i oni koji nanose značajne ekonomske štete, kao što su virus mozaika krastavca na paprici, virus mozaika duvana na paradajzu i drugi. U proizvodnji ovih biljaka mogu potpuno uništi-ti prinos ili ga smanjiti od 5-80%.

70

AGROSVET / ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI ↘

U povrtarskoj proizvodnji virusi se najčešće prenose vektorima (bilj-ne vaši, cikade, nematode, parazitne cvetnice), mehanički, semenom, i zaraženim biljnim ostacima u ze-mljištu. Specifičnost virusnih infek-cija povrtarskih biljaka je u tome što se one ne mogu sprečiti hemijskim metodama, koje se najčešće i sa uspehom primenjuju protiv drugih parazita već je potrebno suzbijati vektore tj. prenosioce.

U zaštiti od virsnih oboljenja, ge-neralno treba primeniti određene preventivne postupke kao:

• Za proizvodnju rasada koristiti isključivo dezinfikovano seme.

• Seme sejati u nezaraženi sup-strat, što znači da isti treba de-zinfikovati vodenom parom, ako je uzet iz prošlogodišnjih leja ili koristiti gotove supstrate - Terracult

• Pribor, alat, ramove leja i stakla dezinfikovati 10% rastvorom na-trijum-trifosfata (Na

3PO

4).

• U toku nege rasada ne pušiti.

• Obolele biljke rasada počupa-ti, ukloniti iz objekta i spaliti, a ruke oprati temeljno sapunom.

• Poštovati plodored i nikako ne sejati jednu iza druge vrste iz iste familije

• Redovno suzbijanje insekata, vektora virusa i uništavanje ko-rova kao prelaznih domaćina

• Gajenje sorti i hibrida toleran-tnih ili otpornih na vodeće viruse

Za viruse važi i da se pojedini viru-si javljaju na nekoliko različitih bilj-nih vrsta, a identifikacija pojedinač-nog oboljenja se može izvršiti samo Elisa testom.

Virus mozaika duvana na paradaj-zu i paprici - Tobacco mosic virus

Virus mozaika duvana i virus mo-zaika paradajza su najrasprostranje-niji i najznačajniji virusi na para-dajzu i spadaju među najznačajnije patogene ove vrste povrća. Naročito se javljaju na osetljivim, visokim i in-determinantnim sortama paradajza,

kod kojih se vrši presađivanje, pinci-ranje, zakidanje vrha stabla i sukce-sivna berba plodova. Nisu retki usevi sa 100% zaraženim biljkama. Prinos obolelih biljaka može biti umanjen preko 50% uz značajno pogoršanje kvaliteta plodova. Virus mozaika duvana infektivan je za više stotina biljaka iz oko 30 porodica. Ekonom-ski je veoma značajan u proizvodnji biljaka iz porodice Solanaceae, među kojima su duvan, paradajz, paprika i druge. Kod ovog virusa utvrđeno je više sojeva. Virus mozaika paradajza smatra se posebnim virusom. Prema nekim podacima broj biljaka zaraže-nih ovim virusom može biti i do 60%.

Simptomi. Promene koje na biljka-ma paradajza izazivaju ovi virusi za-vise od soja virusa, sorte paradajza, starosti biljaka i klimatskih uslova. Na mladim biljkama nastaje mozaik, a listovi postaju duži i šiljati. Na sta-rijim biljkama se pojavljuje mozaik bez deformacija liski. Promene su izraženije leti kada je viša tempera-tura i ima dovoljno svetlosti. Obolele biljke mnogih sorti sa starošću se prividno opravljaju, ali su i dalje za-ražene i daju umanjeni rod. Pojava nekroze u vidu nekrotičnih crtica i pega može se uočiti na stablu, listu i plodovima.

Virus mozaika krastavca - Cucumber mosaic virus

Virus mozaika krastavca je široko rasprostranjen virus, patogen ve-likog broja povrtarskih biljaka ali primarno zahvata sve gajene vrste iz fam. Cucurbitaceae. Lišće zaraženih biljaka je mozaično, ponekad nabo-rano, a ivice listova se uvijaju. Čest simptom je i skraćivanje internodija.

Mere zaštite. Osnovna mera zaštite je suzbijanje vektora virusa – biljnih vaši kao i korovskih biljaka u blizini gajenog useva jer na njima deo svog životnog ciklusa provedu vektori.

Virus mozaika krastavca na para-dajzu - Cucumber mosaic virus

Broj obolelih biljaka paradajza ovim virusom retko prelazi 15%. Međutim, rast i razviće obolelih bi-ljaka u toj meri su poremećeni da ne daju nikakav rod ako su zaražene početkom cvetanja.

Simptomi. Na paradajzu ovaj virus prouzrokuje veoma teške patološke promene. Prvi simptomi se ispolja-vaju u vidu blagog šarenila koje sa razvojem bolesti postaje sve upad-ljivije. Razvijeni izdanci podležu dubokim morfološkim promenama dobijajući končast izgled poznat kao „nitavost paradajza”. Obolele biljke zaostaju u porastu, kržljave su a ko-lenca su im često zbijena. Virulenti sojevi izazivaju nekrozu duž lisnih nerava, crtičaste nekrotične pege duž stabla i plodova. Ponekad dolazi do izumiranja lastara. U združenoj zarazi sa virusom mozaika duvana prouzrokuje sterilnost cvetova. For-mirani plodovi su sitniji čvrsti, sla-bog kvaliteta.

Virus bronzavosti paradajza - Tomato spotted wilt virus

Virus bronzavosti paradajza se jav-lja na paradajzu gajenom u stakleni-cima, plastenicima i na otvorenom polju. Poslednjih godina značajno je njegovo prisustvo u zatvorenom prostoru. Spada u grupu veoma štet-nih virusa za proizvodnju paradajza. Broj domaćina ovog virusa veoma je širok i čini oko 166 biljnih vrsta.

71

↙ ZAŠTITA POVRTARSKOG BILJA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI / AGROSVET

Osim na paradajzu razvija se na pa-prici, plavom patlidžanu, duvanu, pasulju, grašku, salati i spanaću. Vi-rus ometa zametanje plodova, a za-metnuti plodovi ostaju nerazvijeni i slabog kvaliteta. Izaziva izumiranje grančica i rano propadanje biljaka.

Simptomi. Simtomi oboljenja koje ovaj virus prouzrokuje na paradajzu u zavisnosti su od varijeteta i staro-sti biljaka. Početni simptom obolje-nja je zadebljanje nerava na mladom lišću na kome se mogu javiti i nekro-tične prstenaste pege. Mlado zara-ženo lišće uvija se naniže ili naviše i postaje krto. Stablo se savija i skra-ćuje. Biljka dobija žbunast izgled, sa simtomima uvenuća vrha biljke. Tipičan simptom bolesti je bronza-sta boja koja se prvo javlja na osnovi naličja lista a zatim se širi po čita-voj liski. Na plodovima nastaju žuta, bledocrvena a ponekad i bela zona, oivičena koncentričnim prstenovi-ma, koji u zavisnosti od soja mogu biti i nekrotični.

Virus crtičastog mozaika krompira na paradajzu - Potato virus Y

Ovaj virus je opšte rasprostranjen na paradajzu kako u zaštićenom pro-storu, tako i na otvorenom polju. U proizvodnji paradajza nanosi značaj-ne štete, kako u pogledu smanjenja prinosa, tako i u kvalitetu plodova. Među povrtarskim biljkama pored paradajza, napada krompir i papri-ku. Domaćini ovog virusa su i neke korovske vrste.

Simptomi. Na paradajzu ovaj vi-rus prouzrokuje različite simptome u zavisnosti od virulentnosti soja, sorte paradajza, starosti biljaka kao i drugih faktora. Blagi sojevi virusa izazivaju hlorozu nerava, neupadlji-vi mozaik na lišću. Kod većine zara-ženih između lisnih nerava nastaju hlorotične pege. Zaražene biljke su manje rodne. Virulentni sojevi pro-uzrokuju nekrozu naročito na vrš-nom lišću, kada dolazi do sporijeg razvoja biljaka i deformisanosti plo-dova. Biljke su slabo razvijene, plo-dovi su nepravilni, sa mrkim, ugnu-tim nekrotičnim pegama. Virus se prenosi semenom, sokom zaraženih biljaka i vašima. Prenošenje vašima

je najznačajnije. Vaši unose virus u svoje telo za 5-30 minuta, a njihova infektivnost traje do 24 časa.

Pored gore navedenih, u najzna-čajnijim povrtarskim usevima jav-ljaju se i Virus žute patuljavosti luka (OYDV), Virus mozaika karfiola, Mo-zaični virus kupusnjača, Virus žutice kelerabe i repe…

Fitoplazmoze - Još uvek su pred-met intenzivnih proučavanja, ali se zna da ih ima veći broj različitih vr-sta i da pojedine imaju širok krug do-maćina. Najčešće su prisutne u ele-mentima sudovnog sistema biljaka, uglavnom u floemu, gde dospevaju pomoću insekata koji ih nose u svom organizmu i ishranom šire sa zara-ženih na zdrave biljke. Najpoznatiji prenosioci fitoplazmi su cikade.

U zaštiti od fitoplazmoza prevas-hodno treba voditi računa o nezi use-va, suzbijati insekte i korove koji mogu da posluže kao rezervoar infekcije.

Žuto uvenuće paradajza - Fitoplazma Stolbur

Stolbur fitoplazma uglavnom za-ražava biljke iz familije Solanaceae, ali su ekonomski najznažajniji do-maćini krompir, paradajz, paprika i plavi patlidžan. Ova bolest je karak-teristična za biljke gajene na polju. Uočeno je da se bolest ispoljava ci-klično. Takva pojava je u vezi sa po-rastom populacije insekata – glavnih prenosilaca patogena. Viši intenzitet zaraze nastaje u godinama sa suvim i toplim letom. Takvi uslovi spoljne sredine stimulišu kretanje cikada i primoravaju ih da se umesto na ko-rovskim biljkama hrane na gajenim prenoseći zarazu. Jedan od značaj-nih izvora infekcije su zaražene bilj-ke poponca. Smatra se da se patogen ne prenosi semenom gajenih biljaka.

Simptomi. Zaražene biljke ispolja-vaju lokalne promene uglavnom na cvetu, ili sistemične simptome u vidu žutila i uvelosti. Intenzitet simpto-ma može da varira u zavisnosti od patogena, vrste i osetljivosti doma-ćina i od uslova spoljne sredine. Na obolelim biljkama cvetovi zauzima-ju uspravan položaj i dobijaju zelenu boju. Peteljka zadebljava, cvetovi

zakržljavaju i ostaju sterilni. For-mirani plodovi zaostaju u porastu, postaju čvrsti i suvi, a promena boje se odvija usporeno u poređenju sa zdravim. Može doći do nekroze cen-tralnog dela ploda i semenjače. Ranij e formirano lišće dobija zelenožutu boju, dok mlađi listovi sve više žute i ostaju sitniji, često ivicama povije-nim na gore. Biljka, a naročito vrš-ni delovi, zaostaje u porastu, žuti i prerano izumire. Vrhovi paradajza mogu umesto žute dobiti crven-kastu boju usled viška antocijana.

Žuto venuće paprika – Phytoplasma solani

Osnovni symptom ovog oboljenja je žućenje svih delova biljke. Biljke prestaju sa rastom, izostaje cveta-nje pa nema ni roda. Žutilo se prvo javljana gornjem lišću I spušta seka donjim listovima pri čemu lisni ner-vi zadržavaju zelenu boju pa je prvi utisak da je u pitanju nedostatak gvožđa. Listovi se uvijaju ka unu-trašnjem delu.

Mere zaštite. Setva ili sadnja tole-rantnih sorata i hibrida, kao i ukla-njanje i uništavanje zaraženih bilj-nih ostataka, te suzbijanje štetnih in-sekata (vaši i dr.), vektora oboljenja.

Generalno, zaštita povrtarskog bilja od prouzrokovača biljnih bo-lesti zasniva se na preventivnim merama koje su širokog dijapazo-na – uklanjanje i uništavanje bilj-nih ostataka, suzbijanje korova, plodored, zdravo, dezinfikovano seme, dezinfikovan supstrat, ga-jenje manje osetljivih hibrida i sorti, optimalna ishrana, i na kra-ju, primena fungicida.

PROVEREN RECEPT ZAKUKURUZ

EfikasanjEdinstvEn održivekonomičan

tEmEljno i ciljano na vaši.

®

tEppEki u jabuciNajprikladnije vreme obavljanja tretmana je pre cvetanja - naročito za suzbijanje jabukine pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava lisna masa značajno utiče na efikasno sistemično i translaminarno kretanje unutar biljke kao i dugotrajno delovanje omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom celog perioda cvetanja. Predatorski insekti normalno se razvijaju i doprinose boljoj kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom celog perioda cvetanja, tako da dolazi do vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja - zaštita protiv vaši preko cele vegetacije time je olakšana. Teppeki se može uspešno koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni. Doza: 140 g/ha.Glavne (ciljane) vaši: jabukina pepeljasta vaš (Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta vaš (Dysaphis pyri), jabukina zelena vaš (Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju jabukine krvave vaši (Eriosoma lanigerum) i izuzetno se nadopunjuje u programu sa drugim aficidima (npr. triametoksam).Karenca za primenu u jabuci je 21 dan.

tEppEki u kruškiTeppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se preparatom na bazi abamektina.

Teppeki u povrćuU zemljama EU, Teppeki se upotrebljava i u većini povrtarskih kultura (paradajz, paprika, krastavac, krompir...) za suzbijanje bele leptiraste vaši (Trialeurodes vaporariorum/ Bemisia Tabaci) preko sistema kap po kap. Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla upotrebljava rano iza rasađivanja (od kada se biljke ukorene, do najkasnije 2 do 3 nedelje

nakon rasađivanja); prema potrebi ponoviti tretman posle 1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća je i treća upotreba insekticida Teppeki - folijarno - ali pod uslovom, da je toj primeni prethodio insekticid za suzbijanje bele leptiraste vaši sa drugim mehanizmom delovanja. Karenca za papriku i paradajz je 3 dana.

tEppEki u brEskviU EU, Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi.Glavni cilj je subijanje zelene breskvine vaši (Myzus persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim regionima u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja (prvi tretman) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata Teppeki ne preporučuje se u blok primeni. Preporučena doza: 120-140 g/ha.

belchim crop protection srb d.o.o.vojvode stepe 78, 11000 beograd, srbijawww. belchim.rs

agromarketKraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevactel: 034 308 000; fax: 034 308 016

distributer za srbiju

vladimir vasojević dipl.inž.tim lider063 364 857

mirko radović dipl.inž.centralno-zapadna srbija069 670 455

rade pločić dipl.inž.Centralno-južna Srbija062 335 253

Slavoljub Birvalski dipl.inž.vojvodina-sever060 8601 693

Bojan Stanojković dipl.inž.vojvodina-jug063 364 855

pozovitE naš tim:

Teppeki® proizvodi

karEnca3

dana

Suzbijanje bele leptiraste vaši Suzbijanje lisnih vaši

FolijarnoIrigaciono preko tla

EfikasanjEdinstvEn održivekonomičan

tEmEljno i ciljano na vaši.

®

tEppEki u jabuciNajprikladnije vreme obavljanja tretmana je pre cvetanja - naročito za suzbijanje jabukine pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava lisna masa značajno utiče na efikasno sistemično i translaminarno kretanje unutar biljke kao i dugotrajno delovanje omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom celog perioda cvetanja. Predatorski insekti normalno se razvijaju i doprinose boljoj kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom celog perioda cvetanja, tako da dolazi do vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja - zaštita protiv vaši preko cele vegetacije time je olakšana. Teppeki se može uspešno koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni. Doza: 140 g/ha.Glavne (ciljane) vaši: jabukina pepeljasta vaš (Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta vaš (Dysaphis pyri), jabukina zelena vaš (Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju jabukine krvave vaši (Eriosoma lanigerum) i izuzetno se nadopunjuje u programu sa drugim aficidima (npr. triametoksam).Karenca za primenu u jabuci je 21 dan.

tEppEki u kruškiTeppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se preparatom na bazi abamektina.

Teppeki u povrćuU zemljama EU, Teppeki se upotrebljava i u većini povrtarskih kultura (paradajz, paprika, krastavac, krompir...) za suzbijanje bele leptiraste vaši (Trialeurodes vaporariorum/ Bemisia Tabaci) preko sistema kap po kap. Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla upotrebljava rano iza rasađivanja (od kada se biljke ukorene, do najkasnije 2 do 3 nedelje

nakon rasađivanja); prema potrebi ponoviti tretman posle 1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća je i treća upotreba insekticida Teppeki - folijarno - ali pod uslovom, da je toj primeni prethodio insekticid za suzbijanje bele leptiraste vaši sa drugim mehanizmom delovanja. Karenca za papriku i paradajz je 3 dana.

tEppEki u brEskviU EU, Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi.Glavni cilj je subijanje zelene breskvine vaši (Myzus persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim regionima u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja (prvi tretman) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata Teppeki ne preporučuje se u blok primeni. Preporučena doza: 120-140 g/ha.

belchim crop protection srb d.o.o.vojvode stepe 78, 11000 beograd, srbijawww. belchim.rs

agromarketKraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevactel: 034 308 000; fax: 034 308 016

distributer za srbiju

vladimir vasojević dipl.inž.tim lider063 364 857

mirko radović dipl.inž.centralno-zapadna srbija069 670 455

rade pločić dipl.inž.Centralno-južna Srbija062 335 253

Slavoljub Birvalski dipl.inž.vojvodina-sever060 8601 693

Bojan Stanojković dipl.inž.vojvodina-jug063 364 855

pozovitE naš tim:

Teppeki® proizvodi

karEnca3

dana

Suzbijanje bele leptiraste vaši Suzbijanje lisnih vaši

FolijarnoIrigaciono preko tla

75

↙ ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE / AGROSVET

ZAŠTITA OD ŠTETOČINA ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘

Nekada su se za suzbijanje štetnih insekata koristili insekticidi koji su imali ši-

rok spektar delovanja i dugu perzi-stentnost u polju. Takvi insekticidi su uglavnom povučeni iz upotrebe. Danas su u upotrebi insekticidi koji imaju specifičan način delovanja i svoju efikasnost ispoljavalju samo u određenom stadijuma razvoja in-sekata ili u kratkom vremenskom periodu.

Sadašnji pristup primene insek-ticida mora da uključuje i pregled gajene biljke na prisustvo insekta i njegovih prirodnih neprijatelja, od-nosno primeniti insekticide samo onda kada je brojnost štetnih inse-kata iznad ekonomskog praga štet-nosti. Pragovi ekonomske štetnosti su definisani tako da spreče gubitak prinosa nastao usled ishrane šteto-čina. Proizvođači sami biraju mere suzbijanja štetnih insekata, a one uključuju primenu agrotehničkih, bioloških, fizičkih i hemijskih mera.

Agrotehničke mere suzbijanja insekata. Grinje i biljne vaši se na otvorenom polju naseljavaju prvo na rubnim delovima parcela, do pu-teva i livada. U zatvorenom prosto-ru prva pojava je obično do ulaza u objekte. Ukoliko je prisustvo ovih štetnih organizama ograničeno na manje površine u okviru parcele (oaze) suzbijanje se može izvesti samo u tim delovima. Generalno, upotreba insekatskih mreža na ula-zima u objekte može u velikoj meri da eliminiše pojavu grinja i biljnih vašiju; ukoliko je nakon berbe uoče-no prisustvo grinja i biljnih vaši na paradajzu potrebno je uništiti biljne ostatke (kompostiranjem ili na neki drugi način); ako je neki deo useva napadnut grinjama i vašima treba voditi računa da se ne prenesu dalje odećom i obućom radnika; takođe gusenice i lutke leptira obično pre-zime u zemljištu te se dubokim ora-njem lutke se unose na veću dubinu iz koje odrasli insekti ne mogu da izađu iz zemljišta.

Biljne vaši se javljaju na povrću hraneći se velikim brojem biljaka

i nanoseći i direktne i indirektne štete. Zbog svog načina ishrane - si-sanjem biljnih sokova, one prenose biljne viruse. Biljne vaši najvećim delom prenose neperzistentne viru-se koji se inače lako prenose i me-haničkim putem. Pri intenzivnom napadu vaši smanjuju vitalnost bilj-ke i dovode do pojave medne rose. Smatra se da 70% biljnog soka vaši izluče kao mednu rosu. Ova izlu-čevina ima visok sadržaj šećera i lepljiva je. List sa mednom rosom naseljavaju gljive čađavice u vidu prevlake, mrko je obojen i zbog toga ima manju asimilaciju. Napadnuto lišće brže stari, plodovi su manji, biljke zaostaju u rastu i kržljave, a vegetacija se skraćuje. Zbog toga je pojava medne rose nepoželjna. Čest simptom ishrane vaši je deformacija lista u vidu kovrdžavosti.

Zelena breskvina vaš – Myzus persicae

Vrlo je rasprostranjena štetočina i javlja se na velikom broju biljaka. Kada su vaši u velikoj brojnosti tada nanose direktne štete isisavanjem biljnih sokova. Usled obilne ishrane dolazi do pojave medne rose na ko-jima se razvija čađavica. Indirektne štete su značajnije jer vaš prenosi brojne biljne viruse. Ova vaš je efika-san vektor preko 100 biljnih virusa.

Izgled. Odrasle beskrilne vaši su zelene, žute ili crvene boje duge oko 2 mm. Krilate vaši su sa tamno mrkom glavom i grudima dok im je trbuh zelen sa tamnim poprečni m prugama. Vrsta prezimljava u jajetu svetlo crne boje uglavnom na bre-

skvi, ređe na trešnji, mareli i šljivi. U proleće se na breskvi razvije ne-koliko generacija beskrilnih vaši. Krilate vaši se javljaju maju i tada preleću na paradajz i brojne druge biljke i naseljavaju ih. U zaštićenom prostoru vaš se razvija u kontinuite-tu i bez polaganja jaja.

Mere zaštite. Zelena breskvina vaš se mora suzbijati permanentnim ko-rišćenjem insekticida tzv. aficida sa različitim mehanizmima delovanja da ne bi došlo do pojave rezisten-tnosti. Kombinovanjem insekticida kao Lannate 90, Reldan 22EC, Cyt-hrin 250 EC, Afinex 20 SP, Actara 25 EC, te novih aktivnih materija kao što je flonikamid – Teppeki 500 WG, može se uspešno rešiti problem zelene breskvine vaši.

Bela leptirasta vaš - Trialeurodes vaporariorum

Bela leptirasta vaš je kosmopolit-ska vrsta koja se hrani na velikom broju gajenih i korovskih biljaka. Najštetnija je na paradajzu i kra-stavcima.

Izgled. Odrasla vaš je krilata, bele boje, dugačka oko 2 mm. Jaja su svetlo žute boje i pre piljenja dobija-ju sivu boju. Sveže ispiljene larve su pokretne, sitne i teško uočljive go-lim okom. One se fiksiraju za biljku i tu provedu celo razviće. Svi razvojni stadijumi bele leptiraste vaši se na-laze na naličju listova. Odrasle kri-late jedinke se uvek masovno nalaze na vršnim listovima gde polažu jaja, dok se larve i lutke hrane na donjim listovima. U zaštićenom prostoru

76

AGROSVET / ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘

insekt se razvija tokom cele godine. Kada otopli insekt se razvija i u po-lju sve do zime. Ženke polažu do 100 jaja i mogu se pariti odmah po eklo-ziji. U stakleniku jedna generacija završi razviće za tri do četiri nedelje, tako da se godišnje može razviti 10-12 generacija.

Simptomi. Štete nanose larve i odrasli sisanjem biljnih sokova čime slabe biljku. Tipičan simptom ishra-ne ove štetočine je medna rosa na plodovima i listovima, na koju se ka-snije nastanjuju gljive čađavice. Ova štetočina može značajno smanjiti prinos paradajza. Vaš ubada stilet u list i iz floema isisava sokove i tako iscrpljuje biljku. Kao posledica pre-komerne ishrane biljni sok se iz vaši prosipa po listovima biljaka i tu se javlja medna rosa koja dodatno šteti biljkama. Treća manifestacija štet-nosti adulta ove vaši je mogućnost prenošenja više biljnih virusa.

Mere zaštite. U zaštiti od bele lep-tirasta vaši se moraju koristiti in-sekticidi sa različitim mehanizmima delovanja kako bi se s jedne strane pojačala efikasnost, a s druge ne razvije rezistentnost. Kombinova-njem insekticida iz grupe piretro-ida, Cythrin 250 EC, zatim neoni-kotinoida – Afinex 20 SP, Actara 25 EC, zatim piriproksifena Prince, pimetrozina – Chess 50 WG, kao i novih aktivnih materija kao što je flonikamid – Teppeki 500 WG, od-nosno spirotetramata Movento 100 SC, moguće je svesti pojavu i štete od bele leptiraste vaši na minimum. Takođe insekticid Teppeki se može primeniti i preko sistema za zaliva-nje (kap po kap).

Primer: Ako je potrošnja vode u sistemu 5 litra u minuti onda bi zali-vanje do optimalne vlažnosti trebalo da traje 80 minuta. Potrošnja vode je 400 litra pa to delimo na 4 ciklu-sa zalivanja od po 20 minuta i 100 litra vode po ciklusu. Prvih 40 – 45 minuta pustiti samo vodu, a potom 20 minuta Teppeki 200 g i na kraju 15-20 minuta ispiranje sistema.

Leptirasta vaš duvana - Bemisia tabaci

Vrlo je slična beloj leptirastoj vaši i kod ove štetočine svi razvojni sta-dijumi se nalaze na naličju listova gde sišu biljne sokove i slabe biljku. Višak nesvarenih biljnih sokova se iz tela vaši preliva na listove te se tu razviju čađavice. Indirektne štete nastaju usled prenošenja preko 60 biljnih virusa koji su u proizvodnji paradajza vrlo štetni. Ova vrsta je ra-zvila rezistentnost na brojne insek-ticide te je njeno suzbijanje otežano.

Mere zaštite. Za praćenje pojave i leta ove štetočine koriste se žute lepljive ploče. Hemijska zaštita in-sekticidima se temelji na kombino-vanju insekticida različitih grupa i mehanizama delovanja te treba pri-menjivati insekticide pomenute u zaštiti od M. persicae.

Kalifornijski trips - Frankliniella occidentalis

Kod nas je kalifornijski trips pri-sutan preko 20 godina. Najveće štete nanosi na plodovima paprike, krastavca dok su štete na paradajz sporadične. Pored direktnih šteta ova vrsta prenosi i vrlo štetan virus bronzavosti paradajza.

Izgled. Kalifornijski trips je sitan insekt, dužine 1,5 mm, sa krilima na kojima su rese. Boja odraslih va-rira od žute do tamno mrke. Larve su još sitnije od imaga, svetlije boje. Tokom godine može razviti 15 gene-racija. U staklenicima napad tripsa počinje već u februaru, dok se na otvorenom polju u većem broju jav-ljaju tokom leta. Larve i odrasli trip-si se hrane sisajući sokove sa naličja lista. Usled ove ishrane javljaju se beličaste pege koje se spajaju zahva-tajući čitavu površinu lista koji se potom suše. Tripsi se takođe hrane i u pupoljcima i cvetovima gde takođe nanose velike štete. Njihova ishrana pogotovu na mladim plodovima je vrlo štetna jer dovodi do deformiteta.

Mere zaštite. Pri proizvodnji u za-tvorenom prostoru postavljaju se plave lepljive ploče radi utvrđivanja i praćenja pojave tripsa. Ploče mora-ju biti postavljene na jednak razmak u prostoru i s donjim rubom u visi-ni vrhova biljaka. Veći broj lepljivih ploča može poslužiti i za smanjenje populacije. Dobri rezultati ostvareni su i korišćenjem žutih ploča. Zbog gustoće sklopa uzgajanih biljaka u zatvorenom prostoru i navike tripsa da se zavlače u skrovita, teško dos-tupna mesta na biljkama (najčešće u cvet), klasična tehnika prskanja insekticida ne daje vrlo dobre re-zultate. Po mogućnosti, za suzbija-nje ovog insekta, bolje je primijeni-ti tehniku hladnog zamagljivanja. Odmah po utvrđivanju prve poja-ve imaga treba početi tretiranja i ponavljati ih u razmacima od 3-7 dana, zavisno o vrsti primenjenih pripravaka. Dobri rezultati postižu se primenom insekticida na bazi spinosada Laser (suzbija i lisne mi-nere i kukuruzni moljac). Kvalitetna zaštita kulture može se postići i pri-menom insekticida Fastac 10-EC. U drugim evropskim zemljama mo-guća je primena insekticida na bazi abamektina - Akaristop. Najvažniji činilac dobrog učinka insekticida je kvalitetna aplikacija s velikom koli-činom rastvora.

77

↙ ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE / AGROSVET

Lisni miner - Lyriomiza bryoniae

Sitna mušica veličine oko 2 mm. Sreće se i u polju ali je u stakleni-cima značajnija štetočina. Pre po-laganja jaja ženka legalicom buši list da bi se hranila biljnim sokom. Jaja polažu ispod epidermisa lista. Glavne štete izazivaju larve hraneći se tkivom lista ispod gornjeg epider-misa. Usled ove ishrane formiraju se uske zmijolike mine (tuneli) bele boje. Štete su najveće na mladim biljkama. U toku godine ima više ge-neracija, naročito u staklarama gde su povoljni uslovi za razvoj. Odrasla larva napušta list i pada na zemlji-šte gde se učauri. Prezimljava lutka koja je u površinskom sloju zemlji-šta. Širi se zaraženim rasadom.

Mere zaštite. Dosadašnja iskustva pokazala su da zaštita treba usledi za vreme leta prezimele generacije insekticidima na bazi acetamiprida Afinex 20 SP, cipermetrina Cythrin 250 EC, dimetoata – Perfekthion 40, Dimetogal...

Kukuruzna (pamukova) sovica - Helicoverpa armigera

Pamukova sovica spada u jednu od najopasnijih štetočina poljoprivred-nih kultura, zbog svoje izražene po-lifagnosti (250 gajenih biljaka). Naj-veće štete pravi na kukuruzu, papri-

ci, soji, suncokretu, paradajzu. Na-ročito, velike gubitke nanosi genera-tivnim organima biljaka hraniteljki. Kukuruzna (pamukova) sovica po-laže jaja na svili, metlici, klipu, delu stabla oko klipa, tako da štete pravi na generativnim organima kukuru-za, a kod plodovitog povrća na delu oko peteljke (paprika), ili na zele-nim plodovima (paradajz). Gusenice su vrlo agresivne, ima ih više u jed-nom plodu, tako da postoji pojava kanibalizma. U početku se gusenice hrane na delovima biljaka gde su leptiri položili jaja. Od drugog, tre-ćeg stadijuma prelaze na generativ-ne organe. Gusenice mlađeg razvoj-nog stadijuma skeletiraju lišće, dok odraslije pojedu ceo list, sem nerava. Kao jedna od indirektnih, pored direktnih šteta, je i pojava raznih gljivičnih oboljenja posle njihovog napada. Broj generacija varira (1 do 7, kod nas 2 do 3). Prezimljava kao lutka poslednje generacije. Visoka temperatura i povećana relativna vlažnost vazduha je u direktnoj vezi sa brojem generacija.

Leptiri lete od maja do oktobra. Najbrojniji su u maju-junu i av-gustu-septembru. Let traje 17-20 dana. Posle kopulacije (noću, 5 dana posle pojave leptira) polažu jaja. Žive do 25 dana i svaki dan polažu 17-25 jaja. Dobri su letači i prilikom dopunske ishrane mogu posetiti i do 1000 cvetova. Prva ge-neracija napada i hrani se cvetovima korova. Broj položenih jaja kreće se od 100-1.000, prvenstveno na ge-nerativne organe biljaka domaćina. Ženke žive duže 2-3 dana od muž-jaka. Jaja su položena pojedinačno ili u manjim grupicama. Dužina embrionalnog razvoja je 3-12 dana. Gusenice se presvlače 6-8 puta. Taj stadijum traje 2-4 nedelje. Gusenice iz prvih jaja mogu da završe razviće kad se počnu piliti gusenice iz po-slednje položenih jaja, zato se često dešava preklapanje generacija. Na dinamiku populacije utiče više fak-tora. Brojnost lutki je veća tamo gde je zastupljen černozem, ne voli hladna i zbijena zemljišta. Masov-na kopulacija je pri suvom i toplom vremenu. Niske temperature pri-likom prezimljavanja loše utiču na

njihov opstanak. Visoka vlažnost je samo bitna za prva dva stadijuma, a za let je potrebno suvo vreme. Po-java domaćih i doletelih leptira se preklapa, i u polju su istovremeno prisutni i leptiri i jaja i gusenice pa-mukove sovice.

Mere zaštite. U cilju efikasnog suz-bijanja potrebno je sprovoditi mere zaštite kao što su: praćenje pojave leptira putem svetlosnih i feromon-skih klopki; izrada prognoze pojave jaja i gusenica u zavisnosti od mete-oroloških uslova; vreme suzbijanja uskladiti sa mehanizmom delovanja primenjenog insekticida; interval između dva tretmana treba uskla-diti sa osobinama primenjenog in-sekticida; izbor insekticida zavisi od sorte/hibrida i faze zrelosti plo-da; ukoliko je potrebno izvesti više tretmana na istoj parceli koristiti insekticide različitog mehanizama delovanja u mlađim stupnjevima razvića gusenice. Vreme tretiranja kod povratarskih biljaka se određu-je na osnovu pregleda biljaka koji počinje pred cvetanje. Kada se nađu prva jaja počinje se sa primenom pi-retroida. Najvažnije je suzbiti mlade gusenice pre ubušivanja u plodove, dok kasniji insekticidima Avaunt 15-SC ili Coragen 20 SC sa ovicid-no-larvicidnim delovanjem (stadij jaja i larve).

Gama sovica - Autographa gamma

Gama sovica ima slične osobine kao i pamukova sovica. Razlika je u tome što ima malu, stabilnu popula-ciju kod nas, a postaje važna štetoči-na u slučaju velikih migracija iz Me-diterana. Mere praćenja i suzbijanja su iste kao kod pamukove sovice. Tokom godine obično je dovoljno

78

AGROSVET / ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘

uraditi jedno suzbijanje gusenica u usevu povrća.

Sovica gama je migratorna vrsta, higrofilna i termofilna vrsta. Ima 2-3 generacije godišnje, prezimlja-va u stadijumu gusenice i lutke. Ženka polaže jaja na donju stranu lista, obično po jedno (ređe 2-3). Polifagna je štetočina raznih ratar-skih i povrtarskih useva (šećerna repa, suncokret, duvan, legumino-ze, krompir, kupus, paprika i dr.). Gusenice prvog i drugog uzrasta iz-grizaju na lišću “prozorčiće”, uglav-nom na donjoj strani liske, dok je epidermis sa gornje strane nedir-nut. Odrasle gusenice izgrizaju ma-nje ili veće otvore na lišću. Glavnu štetnost pričinjavaju gusenice če-tvrtog i petog uzrasta. Sovica gama je sklona prenamnožavanju i tada nanosi velike štete. Na obrazovanje brojnosti ove štetočine prvenstveno utiču tri grupe faktora: vremenske prilike, prirodni neprijatelji i migra-cije leptira.

Mere zaštite. Isti princip zaštite kao i kod zaštite od pamukove sovice.

Paradajzov moljac - Tuta absoluta

Od 2006. godine paradajzov mo-ljac, domaća vrsta u Americi, po-staje značajna štetočina paradajza u Evropi. S obzirom da se paradajz uvozi iz južnih krajeva Evrope i da se štetočina širi aktivnim letom, po-stala je štetočina i u našim povrtnja-cima. Leptiri imaju raspon krila od 8 do 10 mm. Jaja su mala, veličine od 0,2 do 0,4 mm. Ženka ih polaže uglavnom na naličje lista, ali i na druge delove paradajza. Ima veliki broj generacija, 12 do 14 u zavisno-sti od temperature vazduha.

Mere zaštite. Preporučuje se upo-treba feromonskih klopki za praće-nje pojave ove štetočine. Ukoliko se

konstatuje prisustvo ove štetočine primena insekatskih mreža, pravlje-nje predulaza u plastenike i stakle-nike može u velikoj meri smanjiti in-tenzitet napada. Uništavanje korova oko objekata je neophodna mera. Preporučuje se i upotreba klopki za masovno izlovljavanje. Suzbijanje pesticidima je otežano jer je pri-sutan veliki broj generacija koje se prepliću te se mora sprovoditi plan-ski. To podrazumeva korišćenje je-dinjenja različitog mehanizma delo-vanja kako ne bi došlo do stvaranja rezistentnosti. Dezinfekcija zemlji-šta ali i primena zemljišnih insekti-cida npr. teflutrin (Force 0,5 G) pri proizvodnji rasada i pre rasađivanja mogu dati dobru prevenciju i dobre efekte. U toku leta leptira i tokom vegetacije primenjuju se prepara-ti Avaunt 15-SC i Coragen 20 SC. I preparati iz grupe regulatora ra-zvoja su imali odlične rezultate. Oni se mešaju sa abamektinom. U ovoj kombinaciji delovanje se produžava i na jaja (Akaristop + Match) koja su tek snesena ili će tek biti polože-na. Poslednji tretman mora biti sa kraćom karencom (Coragen) zbog toga što uskoro sledi berba.

Povrtna stenica - Nezara viridula

Povrtna stenica širom sveta (Se-verna, Centralna i Južna Amerika, Brazil, Bliski Istok, Japan...) pred-stavlja ozbiljnu štetočinu na soji, a kod nas uglavnom najveće šte-te pravi na povrtarskim usevima. Zbog ozbiljnih klimatskih promena i u potrazi za novim staništima ova stenica počela je da naseljava mesta gde ranije nije bila prisutna. U pred-hodnim godinama kod nas je pravila manje ili veće štete ali se procenjuje

da će u budućnosti predstavljati oz-biljan problem. Hrani se na velikom broju biljaka ali najviše preferira mahunarke. Tu pre svega spadaju soja, pasulj, boranija. Kod nas za sada najveće štete pravi na povrtar-skim kulturama (paradajz, paprika, krastavac).

Jaja polaže na naličje lista u grupi od 70 komada i liče na burence. Sve-že položena jaja su žuto – bela dok kasnije prelaze u roze – narandžastu boju. Ispiljene larve prolaze kroz pet larvenih stadujuma. Ono što je ka-rakteristično za ovog insekta je veo-ma velika raznolikost u boji. Stenica prolazi kroz pet nimfalnih stadiju-ma koji nemaju krila. Četvrti i peti larveni stadijum je svetlo do tamno zelene boje do crne sa karakteristič-ni žutim, zelenim i crvenim ozna-kama. Odrasle jedinke su zelene ili crvenkasto braon boje i dobri su le-tači. Larve nakon piljenja ne napu-štaju jajna legla 48 sati. Direktnom ishranom utiče na gubitak prinosa. Svojim stiletom prodire u biljno tki-vo ubacujući svoje pljuvačni sadržaj izazivajuću promene u boji, pojava mrlja i brojne druge promene. Di-rektnom ishranom dovodi do uspo-renog porasta. Mrlje smanjuju kva-litet i konkurentnost proizvoda. Svi biljni delovi mogu biti napadnuti ali najviše štete nastaju na plodovima. Takođe je utvrđeno da prenosi spo-re gljivičnih oboljenja dok povrede nastale ishranom postaju ulazna vrata za brojne viruse. Na soji pove-ćava udeo suvih mahuna i smanjuje klijavost. Ako su mahune napadnu-te u ranom stadijumu obrazovanja endosperma ne dolazi do formira-nja zrna. Brazil kao zemlja velikom površinom pod sojom već ima sorte koje su tolerantne na stenicu tj. is-poljavaju otpornost.

Mere zaštire. Kada je niska broj-nost stenica hemijske mere nisu neophodne. Na lokacijama gde je brojnost značajnija i gde izaziva kozmetičke promene na plodovi-ma potrebno je primenjivati insek-ticide. Rano utvrđivanje prisustva je veoma bitno. Ako je brojnost u nekom usevu velika onda je veoma teško kontrolisati. Drugi problem

79

↙ ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE / AGROSVET

je taj što većina insekticida koji do-bro deluju na nju imaju najmanje 7 dana karencu. S obzirom na to da ova štetočina napada plodove pred berbu vrlo je teško uskladiti prime-nu insekticida sa berbom, tj. ispo-štovati karencu preparata. Četvrti i peti larveni stadijum koji i prave najveće štete pojavljuju se u najto-plijem delu dana kada treba i prime-njivati insekticide. Izuzetnu pažnju treba posvetiti kvalitetu aplikacije. Kako su prva tri larvena stadijuma dosta sitna i žive skriveno poželjno je koristiti nešto veće količine vode prilikom tretmana da bi se dobila bolja pokrovnost. Kod nas su regi-strovani preparati iz nekoliko he-mijskih grupa dok bi samo nekoliko zbog svojih karakteristika mogli da se primenjuju. Prilikom pregle-da useva u ranijim fazama kada se primate sveže položena jajna legla može se primeniti Prince u kon-centraciji 0,1% (karenca 3 dana). U kasnijim fazama kada se bliži berba primenjivati insekticide sa kraćom karencom. Kada dominiraju mlađi larveni stadijumi primeniti Vantex u dozi od 60 ml/ha (karenca 7 dana). Takođe pored gore navedenih može primeniti i Afinex u dozi od 0,5 kg/ha (karenca 14 dana).

Moljac krompira – Phthorimaea operculella

Poslednjih godina sve značajnije štete u proizvodnji krompira priči-njava moljac krompira. Štete pro-uzrokuju gusenice koje se hrane tkivom lista, između lica i naličja ali i drugim nadzemnim delovima ne samo krompira već i paradajza i pri-činjavaju izuzetno velike štete. Ra-zvije nekoliko generacija godišnje u toplim područjima ili u skladištu ili manji broj generacija u hladnijem klimatu.

Ženke polažu biserno bela jaja pretežno na naličju lišća, pojedinač-no ili u grupama. Pri kraju vegeta-cije, a krtole su plitko u zemljištu ili vide se i na površini zemljišta, polaže jaja i na krtole, i to u blizini okaca, što je posebno izraženo pri polaganju jaja na krtole u skladištu. Živeći između naličja i lica lišća lar-ve prave hodnike (“mine”), i ubušu-ju se i u stablo. Razvijena gusenica je veličine 12 mm, zelenkaste boje ako se hrani tkivom lista ili stabla, a sivo-ljubičasta ako se hrani krto-lama. Tuneli koje izgrizu ispunjeni su izmetom gusenice i to ih razli-kuje od oštećenja žičara ili grčica jer ove ne ostavlju izmet u unutraš-njosti krtola. Više su napadnute kr-tole na parcelama koje su potpuno oslobođene od korova, a manje na zakorovljenim parcelama, kao i na površinama koje se navodnjavaju ili je pri kraju vegetacije bilo dosta padavina. Pored direktnih šteta koje nanosi, moljac krompira otvara put sekundarnim patogenima, koji iza-zivaju trulež

Mere zaštite. Prilikom sadnje kori-stiti samo zdrave i neoštećene krto-le, a sadnju obaviti na dubinu 10-15 cm. Na polju je važna plodosmena krompira sa biljkama na kojima se ovaj moljac ne razvija. Neophodno je uništavanje alternativnih doma-ćina, korovskih biljaka i samoniklog krompira na kojima se ova štetočina može razvijati. Primena insekticida u skladištima - koji imaju dobru is-parljivost i deluju brzo, kao što su Actellic ili Ambarin može da ima pozitivne efekte. Nema podataka da je ovi ili neki sličan insekticid regi-strovan za ovu namenu, u krajnjem slučaju u skladištu krtola semen-skog krompira može se primeniti i ova mera. Vreće sa krtolama u tom slučaju treba dobro pokriti folijom nakom primene ovog insekticida, kako bi se obezbedilo što bolje delo-vanja parama sredstva. Primena in-sekticida na polju ima efekta kada se, korišćenjem feromonskih klopki, utvrdi brojnost ove štetočine iznag praga štetnosti. Tada se najčešće koriste insekicid iz grupe Piretorida (Cythrin), Avermektina (Vertimec, Akaristop ili Affirm) ili regulatora

razvoja (Match, Prince). Primena insekticida je opravdana samo pri jačoj pojavi ove štetočine u polju i to u drugom delu vegeatcije, kada šte-te mogu biti velike. Primena insek-ticida može biti i usmerena na delo-ve parcele gde se štetočina privlači feromonskom klopkama i uništava insekticidima.

Rovac - Gryllotalpa gryllotalpa

Polifagna je vrsta koja najveće šte-te pričinjava u proleće, naročito u povrtarstvu, ali napada i brojne ra-tarske kulture.

Krupan insekt, mrke boje, izduže-no-valjkastog tela dugog 35-50 mm. Prednji par nogu podešen za kopa-nje kanala u zemljištu. Larve prola-ze kroz četiri uzrasta. Rovac dobro leti i pliva. Ova vrsta u nas je veoma rasprostranjena i ubraja se u važnu štetočinu povrtarskih kultura, dok od ratarskih useva naročito ugroža-va duvan.

Razviće jedne generacije traje dve godine. Rovac se nakon prezimlja-vanja kreće ka površini zemljišta od druge polovine marta do po-četka aprila, masovno se javlja na temperaturi od 12 do 15°C. Tokom maja-juna ženka položi oko 200-300 jaja, u komoricu na kraju svog hodnika. Nakon 10-20 dana javljaju se larve koje prezimljavaju u trećem uzrastu. Novi odrasli insekti obra-zuju se krajem naredne vegetacije i prezimljavaju duboko u zemljištu, na mestima sa dosta stajnjaka ili komposta. Zimske hodnike rovac izgrađuje znatno dublje, za larve se oni nalaze na 20-50, odnosno za odrasle jedinke na 50-100 cm dubo-ko u tlu.

Mere zaštite. Primenom agroteh-ničkih mera, obavlja se češćom obradom zemljišta (ona predstavlja najvažniju meru), te melioracijom terena u području većih reka. Svaka obrada zemljšta, naročito duboka, prouzrokuje uništavanje hodnika i gnezda štetočine. Jaja izbačena na

80

AGROSVET / ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘

površinu zemljišta propadaju posle nekoliko časova. Na napadnutim okopavinama potrebno je, tokom proieća, češće izvoditi međurednu kultivaciju zemljišta.

Mere zaštite. Za hemijsko suzbija-nje se koriste granulisani insekticidi insekticidi na bazi teflutrina Force 0,5G, koji se unosi u zemljište pre setve ili sadnje.

Buvači - Phyllotreta spp.

Buvaci su sitni tvrdokrilci, sjajnih boja (crne, plave ili zelene). Neke vrste su jednobojne, a neke imaju uzdužnu prugu na svakom od dva pokrioca. Zadnje nogu su prilago-dene za skakanje, pa se kreću brzim skokovima sa biljke na biljku.

Štetu čine odrasli insekti koji gric-kaju list stvarajući brojne rupe na njemu, pa pri jačem napadu lišće usled brojnih rupica podseća na sito.Ovi insekti prezime u stadijumu imaga u zemljištu. U proleće, kada je temperatura preko 180C, inten-zivno lete, pare se i polažu jaja na biljke ili u zemljište. Ispiljene larve nisu štetne. Krajem proleća pojav-ljuju se mladi insekti koji prave naj-veće štete. Pojavi i razvoju buvača pogoduje toplo i suvo vreme. Imaju jednu generaciju godišnje.

Mere zaštite. Zbog velikih šteta, koje mogu nastati za kratko vreme, buvači se suzbijaju primenom in-sekticida. Zemljišna primena prepa-rata Actara 25 WG ima dugotrajno delovanje i protiv ovih štetočina. Pri pojavi prvih oštećenja od ovih inse-kata preporučuje se folijarna pri-mena insekticida Cythrin 250 EC, Vantex 60 SC, uz dodatak okvašiva-ča Vin Film.

Veliki i mali kupusar - Pieris brassicae i P. rapae

Kupusari, veliki i mali su lepti-ri belih krila, sa tamnim uglovima i mrljama na prednjem paru krila. Gusenice su žuckasto zelene, sa cr-nim pegama i retkim dlakama, ve-ličine i do 50 mm. Gusenice malog kupusara su zelenkaste sa žucka-stom prugom, dužine i do 30 mm.

Štete pričinjavaju gusenice koje izgrizaju lisno tkivo, ostavljajući samo glavni nerv. S obzirom na to da leptiri odlažu jaja u gomilicama na naličju lista, to se na jednoj glavi-ci može pojaviti veliki broj gusenica, koje se hrane 3-4 sedmice Za kratko vreme od listova ostaju samo petelj-ka i glavni nervi. Kupusari imaju 2 do 3 generacije tokom godine.

Mere zaštite. U periodu polaganja jaja, kao i u vreme piljenja gusenica preporučuje se primena preparata Coragen 20 SC. Gusenice suzbijati dok su manje, jer su tada osetljivije na insekticide. Preporučuje se foli-jarna primena Vantex 60 SC, Rel-dan 22 EC,. Na biljkama kupusa ove insekticide primenjivati uz dodatak okvašivaca Vin Film.

Krompirova zlatica - Leptinorsa decemlineata

Jedna od najpoznatijih štetočina. Tvrdokrilac čija larva čini štete hra-neći se lišcem većeg broja gajenih i korovskih biljaka. Kod nas je jedna od glavnih štetočina krompira, a omiljena hrana krompirove zlatice su i list plavog patlidžana i para-dajza. U zemljištu prezimi odrasli insekt. U proleće, krajem aprila ili početkom maja, aktiviraju se pre-zimela imaga, kratko se dopunski hrane kada ne nanose veće šteta, pa polažu jaja narandžaste boje u grupicama na naličju lista. Razvoj jaja traje od 5 do 15 dana, zavisno od temperature vazduha. Iz jaja se pile narandžasto crvene larve sa crnom glavom i nogama. Na boko-vima imaju dva reda crnih tačkica. Stadijum larve traje od 14 do 21 dan. Ispiljene larve imaju nekoliko presvlačenja do odlaska u zemlji-šte. Posle desetak dana pojavljuje se odrasli insekt. Najveće štete čine larve grickajući list. Za veoma krat-ko vreme pri jakom napadu mogu da izazovu golobrst.

Mere zaštite. Veoma je važno odre-diti pravi termin suzbijanja. Po-grešno je primeniti insekticid kada se pojavljuju odrasli insekti iz ze-mljišta. To je opravdano samo ako je napad izuzetno jak. Zlatica se suzbija u stadijumu larve koja je i najosetljivija na insekticide. Pri iz-boru insekticida treba imati u vidu da krompirova zlatica vrlo brzo ra-zvija rezistentnost na insecticide, te treba koristiti insecticide iz različi-tih grupa. Preporučuje se folijarna primena insekticida Actara 25 WG ili Afinex 20 SP, zatim Coragen 20 SC, kao i regulatora razvoja inseka-ta Match 050 EC.

Muve povrtarskih biljaka (lukova, mrkvina, kupusna)

Odrasli insekti ovih štetočina su dvokrilci. Ženke polažu jaja na ko-renov vrat ili prizemni deo biljaka luka, mrkve ili kupusa. Štete čine larve koje se ubušuju u biljku i hra-ne se unutrašnjim sadržajem. Pored direktnih šteta usled ishrane ove štetočine otvaraju puteve za pro-diranje gljiva i bakterija, prouzro-kovača truleži biljaka. Napadnute biljke propadaju na polju ili se teško čuvaju i propadaju u skladištu.

81

↙ ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE / AGROSVET

Mere zaštite. Od hemijskih mera zaštite preporučuje se unošenje granuliranog zemljišnog insekticida Force 0,5G, pred setvu ili sadnju. Ovaj insekticid se kao konatktni može koristiti i u usevu mladog po-vrća (luk, mrkva, krompir), jer se ne usvaja u biljku, pa nema opasnosti od štetnih ostataka. Ako nije izvrše-no unošenje ovog insekticida, biljke se mogu zalivati u doba leta muve uz istovremeno prskanje. Cilj je da se uništi imago pre polaganja jaja ili da se unište jaja i larve pre ubušiva-nja u biljku. Kasniji tretmani, kada se larva već nalazi u biljci nemaju efekat na ove štetočine. Za zalivanje i prskanje preporučuje se sistemik Actara 25 WG. Preparat se ne sme koristiti zalivanjem i prskanjem u usevu mladog luka i mrkve.

Poslednjih godina u zaštiti od štetnih insekata sve više se koriste i tzv. biopesticidi.Jedan od takvih je i Naturalis, preparat koji sadrži žive spore soja ATCC 74040 entomopa-togene gljivice Beauveria bassiana. Prema standardima dobre poljopri-vredne prakse u integralnoj i or-ganskoj proizvodnji u zemljama EU preparat Naturalis se koristi za suz-bijanje bele leptiraste vaši, tripsa, crvene voćne grinje, lisnih vaši i žič-njaka u usevima paradajza, paprike, lubenice, krastavca, tikve, salate, šargarepe, krompira, tripsa, vaši i to u dozama od 0,75 do 1,5 l/ha.

Minirajuća muva luka – Napomyza gymnostoma

Imago minirajuće muve je dužine tela oko 4 mm, sivo crne boje sa žu-tim bočnim stranama, larva je crvo-lika oko 5 mm dužine, a lutka je cr-veno smeđe boje. Minirajuća muva ima dve generacije godišnje, prezimi u stadijumu lutke u mladim biljka-ma sadjenim u jesen. Pre kopulaci-je imago se hrani na listovima (bele

tačkaste pege). Ženka polaže jaja is-pod epidermisa, a ispiljena larva se hrani parenhimom, spuštajući se u lukovicu, ostavljajući „mine“, odno-sno tragove po kojima je karakteri-stična. Larva tokom ishrane nikad ne prodire u središnji deo lukovice, već je koncentrisana na spoljašnjim ljuspama crnog luka.

Glavne štete na crnom luku prave larve, hraneći se na stablu i lukovici. U jednoj biljci može se naći i do 20 larvi. Prelazeći u ljuspe luka, prave oštećenja, koja predstavljaju ulaz za razne gljive.

Mere zaštite. Podrazumevaju plo-dored, obradu zemljišta posle vađe-nja lukovica, uklanjanje pojedinač-no zaraženih biljaka, pa tek onda primenu insekticida. Preporučuje se primena insekticida u jesen u usevu crnog luka, da bi se smanjila populacija. S obzirom da ova šteto-čina napada i oštećuje i biljke prazi-luka, hemijske mere zaštite u jesen se ne sprovode za praziluk. Suzbija-nje u proleće se odnosi samo na bilj-ke crnog luka i praziluka koje se ne koriste u proleće za ishranu. Za tu namenu može se primeniti Afinex 0,25 – 0,5 kg/ha uz okvašivač radi bolje prijemčivosti insekticida.

Lukova lisna buva – Bactericera tremblayi

Ova lukova lisna buva (Bactericera tremblayi) hrani se mladim biljkama isisavajući sokove po celoj dužini lista. Istovremeno je registrovano masovno polaganje jaja žuto-na-randžaste boje, koja su ovalna i za biljku pričvršćena drškom koja je dva puta duža od jajeta.

Mere zaštite. Suzbijanje lukove li-sne buve je dosta otežano i kompli-kovano iz razloga što nema registro-vanih insekticida. Obavezno treba

uništavati biljne ostatke, a zemlji-šte tretirati insekticidima. Tokom nicanja biljaka kada počinju da izla-ze iz zemlje, potrebno je izvršiti tre-tiranje sistemičnim insekticidima sa kraćom karencom (Afinex, Lobo), koji imaju i kontaktno i utrobno de-lovanje.

Grinje

Običan paučinar - Tetranychus urticae

Običan paučinar je grinja žuto ze-lene boje sa dve tamnije pege na le-đima. Na visokim temperaturama u zaštićenom prostoru grinja se brzo razmnožava tako da se može razviti i 20 generacija godišnje. Na povrću plodovitom povrću najveće štete na-nosi krastavcu, tikvicama, paprici dok su na paradajzu štete sporadič-ne. Oštećene biljke ranije završava-ju vegetaciju, zaostaju u porastu i formiraju sitnije plodove.

U polju napada iste biljke ali u manjem intenzitetu. Grinja se hrani na licu lista gde nastaju hlorotične pege koje pri velikom napadu mogu da zauzimaju celu lisnu površinu. Ova grinja proizvodi paučinu unu-tar koje se vide pauci.

Mere zaštite. Okolina mesta ga-jenja povrća mora da bude očišće-na od korova. Praćenje prisustva i brojnost običnog paučinara mora se redovno izvoditi. Nakon uočavanja prisustva paučinara vrši se suzbi-janje primenom insekto-akaricida Talstar 10EC, Fobos (Srbija i EU 7 dana karenca), abamektina – Akari-stop (EU 3 dana karenca).

82

AGROSVET / ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE ↘

Rđasta grinja - Aculops lycopersici

Rđasta grinja paradajza ili erino-za je opasna štetočina u zaštićenom prostoru. Ova grinja je vrlo sitna od 0,15 do 0,24 mm, rđaste je boje i ne vidi se golim okom. Usled sisanja sokova listovi paradajza po obodu menjaju boju i uvijaju se. Jako na-padnute biljke poprimaju rđastu boju i suše se. Pokožica oštećenih plodova je gruba i puca dobijajući izgled plute. U zaštićenom prostoru se razvija tokom cele godine dok na otvorenom polju je štetna u toplim i sušnim godinama.

Mere zaštite. Suzbijanje se izvo-di u okviru mera suzbijanja drugih štetočina (leptiraste,biljne vaši ,mi-neri), kao i sredstvima namenjenim za suzbijanje ovih štetočina: akarici-dima Vertimec 018 EC, Akaristop, kao i insekto-akaricidima,Talstar 10 EC, Perfektion...). U ove mere spedaju upotreba biopesticida i bi-oloških agenasa koji su predatori, paraziti i parazitoidi grinja. Pošto se grinje nalaze na naličju lista, po-trebno je da prskanje bude što bolje izvedeno, a to se postiže pumpama visokog pritiska, koje stvaraju finije kapljice i uz utrošak velikih količi-na vode obuhvati se cela lisna masa, biljka dobro se okupa, kako bi pre-parat dopro i sa naličja lista gde je i štetni insekt.

Puževi

Dve su velike grupe puževa koje pričinjavaju štete u povrtnjaku - pu-ževi golaći i puževi s kućicom. Obe grupe puževa borave ispod listo-va biljka, biljnih ostataka ili čak u

plitkom površinskom sloju zemlji-šta. Kada se kreću za sobom ostav-ljaju sjajni, sluzavi trag, hraneći se uzrokuju izgrizline na listovima i mogu naneti velike štete i povrću. Vole tamna i vlažna mesta, a hrane se mnogim vrstama biljaka, njiho-vim ostacima i natrulim organskim ostacima, najčešće u kasnim popod-nevnim i noćnim satima. Najčešća i najopasnija vrsta puževa golaća su iz rodova Arion i Deroceras, a prepo-znajemo ih po smeđoj ili crvenoj boji tela, a tu su i puževi iz roda Helix.

Crveni puž golać - Arion lusitanicus

Telo im je izduženo i usko, bez spoljne ljušture, obavijeno samo sluzastim plaštom. Mogu biti razli-čite veličine i boje - sivi, crni, pepe-ljasti, crveni ”puž golać”. Javljaju se pretežno na vlažnim mestima. Dan provode u zaklonima, a hrane se po-četkom večeri i noću. Njihovo pri-sustvo se otkriva po svetlom tragu koji ostavljaju za sobom. Množe se preko celog leta. Ženka polaže i do 500 jaja iz kojih se za 20 dana po-javljuju novi mladi puževi. Životni ciklus traje od jedne do dve godine.

Aktivno se kreće pri temperatura-ma 10 - 25oC. Krupnije jedinke pre-laze veća rastojanja i duže se kreću od sitnijih golaća. Najveća brzina kretanja odraslog golaća je 9 m/h, a na dan proseĉno predje 9.7 m. Dnev-no pojede hrane do polovine sop-stvene težine, ili 50-100 cm2 lisne površine. Puževi mogu biti vektori razliĉitih biljnih patogena (gljiva, bakterija i virusa).

Mere zaštite. Obrada zemljištaje je preventivna mera i efikasan način za uništavanje jaja i mladih golaća. Jaja se dubljom obradom zatrpaju, a površinskom obradom izlože sun-

čevoj svetlosti. Plitko usitnjavanje površine i razbijanje zgrudvanog ze-mljišta uklanja potencijalna dnev-na skloništa i ograničava golaće na kontrolisana mesta. Uništavanje korovskih biljaka. Nasuprot tome, primena zelenišnih djubriva, kom-posta i stajnjaka veoma je rizična jer privlači golaće sa okolnih površina.

Mere zaštite.Radi sprečavanja šte-ta od puževa preporučuje se pro-vođenje preventivnih mera zaštite postavljanjem mamaka na bazi me-taldehida, limacid Gardene. Aktiv-na materija: preparata je Metaldehid 50 g/kg, formulasan kao granulirani mamak. Primenjuje se rasipanjem mamaka u trake ili oko biljaka u količini od 5 do 7 kg/ha (50 - 70 g na 1 ar). Mamci se mogu koristiti maksimalno 2 puta u toku godine sa intervalom između tretiranja od 14 dana u zavisnosti od intenziteta po-jave puževa. Postavljanje mamaka u večernjim satima kada puževi izlaze iz skloništa ili pred kišu.

Ono o čemu treba povesti raču-na kada je reč o primeni preparata Gardene je da na tretiranim povr-šinama ne dozvoliti pristup doma-ćim životinjama najmanje 7 dana i da se tretirana površina ne sme se obrađivati 21 dan. Karenca prepa-rata iznosi 21 dan za krompir, a u ostalim usevima i zasadima je obez-beđena vremenom primene.

Poslednjih godina razvija se i tzv. biološka metoda korišćenjem nema-toda, a sastoji se u postupku kojim se u puž naseli nematoda koja mu ulazi u telo i njime se hrani. Sam puž prestaje jesti povrće u roku od tri do pet dana, a uginjava za jednu do dve nedelje. Nematoda se u telu puža, osim što ga izjeda, i razmoža-va, i čim jedan parazitni puž ugine, nematode izlaze i traže novoga do-maćina. Tako populacija nematoda raste. Primena nematoda preporu-čuje se za povrće kojemu su ugrože-ni podzemni organi (rotkvica…), ali kao i za sve lisnato povrće. Prednost ovog prirodnog načina je višestru-ka. Nematoda (Phasmarhabditis her-maphrodita) jedini je parazit puževa golaća, panema bojazni da će ne-matoda napasti i druge korisne or-

83

↙ ZAŠTITA OD ŠTETOČINA - ŠTETNI INSEKTI I GRINJE / AGROSVET

ganizme koji žive u povrtnjaku. Po-vrće koje se tretira prskanjem u ko-jemu su nematode može se odmah koristiti za jelo, ne postoji karenca, kao kod drugih zaštitnih sredstava. Jedino su tu neka pravila koje tre-ba poštovati: rastvor s nematodama mora se polivati po povrću u sumrak i to iz običnih kanti polivača ili pr-skalica čija dizna mora biti manja od 1 mm.

Nematode

Nematode su uglavnom crvoli-ki organizmi vidljivi samo pomoću mikroskopa. U proizvodnji povrća štete su zapažene pretežno u zašti-ćenom prostoru.

Slobodno živeće nematode – Pratylenchus sp.

Slobodno živeće nematode na me-stu prodora u koren prouzrokuju odumiranje površinskog tkiva koje poprima smeđu boju. Napadnute biljke zaostaju u porastu i venu u to-plim danima. Tkivo biljaka oštećeno nematodama biva napadnuto pato-genim mikroorganizmima u zemlji-štu čime se povećava broj i intenzi-tet izumiranja gajenih biljaka.

Korenove galove nematode – Meloidogyne spp.

Najštetnije nematode u zaštiće-nom prostoru. Specijalizovani obli-gatni endoparaziti koji napadaju preko 700 biljnih vrsta. Ishranom prouzrokuju stvaranje džinovskih ćelija izazivajući pojavu gala-guka na korenu biljaka. Napadnute biljke slabije rastu, usvajaju vodu i mine-ralne materije što se odražava na niži prinos i kvalitet. Pripadaju rodu Meloidogyne sa preko 50 opisanih vrsta. Ove vrste nisu registrovane u Srbiji. Postaju sve veći fitosanitarni problem u evropskim zemljama kao što su Holandija, Belgija i Francu-

ska. Predstavljaju potencijalnu opa-snost i za našu zemlju zbog poveća-nog uvoza semenskog krompira iz zemalja u kojima su prisutne.

Ove vrste karakteriše polni di-morfizam. Invazione larve i mužjaci su crvoliki dok su ženke okrugla-ste-kruškaste sa izraženim vratnim delom kojim su pričvršćene za bilj-no tkivo. Ženke su beličasto-provid-no boje sa mekanom i elastičnom kutikulom, dužine i širine od po 0,5 mm. Invazione larve drugog juve-nilnog stadijuma su dužine od 330-470 mikrona, a mužjaci 0,8-2 mm. Mužjaci teže nalaze ženke koje su sakrivene u tkivu gale što za posle-dicu ima najčešći zastupljen parte-nogenetski način razmnožavanja. Karakteriše ih velika moć reproduk-cije, odnosno veliki broj generacija jer je za kompletan ciklus dovoljno 2-3 nedelje na temperaturi od 27 0C.

Ciklus razvića počinje prvim pre-svlačenjem larvi unutar jaja. Iz jaja se pile infektivne invazione larve drugog juvenilnog stadijuma. One se kreću kroz zemljište, privučene pogodnom biljkom domaćinom pre-ko izlučevina korenovog sistema. Larve se usnom bodljom (stiletom) ubušuju u zoni izduživanja korena. Počinju da se intenzivno hrane lu-čeći određene sekrete i provicirajući patohistološke promene u korenu u vidu stvaranja džinovskih ćelija. In-vazione larve tokom ishrane posta-ju kobasičastog oblika, razvijaju se u jedinke trećeg (J3), četvrtog (J4) i odraslog stadijuma. Ovi stadijumi su u kontaktu sa biljnim tkivom ali se ne hrane dok se ne obavi posled-nje četvrto presvlačenje kutikule, razvijajući se u mužjake ili ženke. Mužjaci izlaze iz korena u potrazi za ženkom. Kratko žive i ne hrane se. Ženka ostaje nepokretna unu-tar biljnog tkiva, šireći se i zadobi-jajući kruškasti oblik. Usled ovog parazitizma, ženke izazivaju poja-vu tumoroznih tvorevina koje se nazivaju gale ili guke korena biljke domaćina. Često se mogu u napad-nutnom korenovom sistemu mogu videti krupne gale u kojima se kao u galerijama nalazi više ženki. Ženke nakon dobijanja stileta nastavlja-ju ishranu da bi postale polno zre-le. Nakon toga polažu više od 1000 jaja u želatinoznu masu (matriks)

koja služi kao zaštita od nepovoljnih spoljnih uslova, prvenstveno od isu-šivanja. Ove jajne mase, veličine 1-2 mm su vidljive golim okom u vidu žućkastih kvržica na galama.

Korenove galove nematode se šire zaraženim supstratom i biljnim materijalom. U njhovom suzbija-nju, veliki značaj imaju preventivne mere tj. sprečavanje njihovog uno-šenja u nezaražene objekte.

Mere zaštite. Suzbijanje plodore-dom je otežano zbog polifagnosti ovih štetočina. Nematode su osetlji-ve prema suši pa je korisno zemlji-šte povremeno zasušiti. Gajiti geno-tipove otporne prema nematodama. Sterilizacija zemljišta vodenom pa-rom, kao mera suzbijanja nemato-da, veoma je efikasna, ali se malo primenjuje pošto zahteva posebne uređaje. Fumiganti, bez obzira na formulaciju, imaju širok spektar de-lovanja, pa se najčešće koriste. Na taj način pored nematoda suzbijaju se i ostale štetočine u zemljištu, veći broj zemljišnih mikroorganizama i mnogi korovi. Široku upotrebu, sa veoma dobrim efektima, ima prepa-rat na bazi a. m. dazomet, Basamid granulat (60 g/m2).

Za suzbijanje nematoda nakon ra-sađivanja se može koristiti i aktivna materija oksamil, odnosno preparat Vydate 10-L. Ovaj nematocid se primenjuje u dozi od 10 l/ha ali is-ključivo kroz zatvorene sisteme za navodnjavanje (kap po kap). Sistem treba da ima rezervoar u kome se nalazi Vydate10-L i iz koga se po-moću Venturijeve cevi pripremljeni rastvor primeni kroz sistem za na-vodnjavanje. Primeniti uz dovoljnu količinu vode da bi se obezbedila distribucija preparata na celoj treti-ranoj površini na sledeći način:

Prvo primeniti 60% od predviđe-ne količine vode da se navlaži zona korenovog sistema. Zatim uvesti u sistem predviđenu količinu Vyda-te-a sa 20% vode. Preostalu količinu vode (20%) primeniti da bi se ceo sistem dobro isprao i rastvor prepa-rata Vidate 10-L rasporedio u zoni korena.

I pored svega navedenog, zamena supstrata je najsigurniji način kon-trole populacije štetnih nematoda.

85

↙ ZAŠTITA OD KOROVSKIH BILJAKA / AGROSVET

ZAŠTITA OD KOROVSKIH BILJAKA ↘

Korovske vrste, širokolisne ili uskolisne, jedno ili višegodiš-nje redovni su pratilac povr-

tarskog bilja, od setve pa do berbe. U svim razvojnim fazama povrća mogu, zbog svoje jače izražene kon-kurentske sposobnosti u zavisnosti od stepena stalnosti i pokrovnosti umanjiti prinos. Istovremeno, ko-rovske biljke su brojni prelazni do-maćini virusnih oboljenja koja se preko vektora (insekti) prenose na gajenu biljku..

Pri gajenju povrća u cilju zaštite od korovskih vrsta treba koristiti agrotehničke, fizičke, mehaničke, biološke i hemijske mere suzbijanja korova.

Hemijske mere suzbijanja koro-va. Pre izbora herbicida potrebno je ustanoviti koje su korovske vrste prisutne na proizvodnim površina-ma...

Korovi se uspešnije suzbijaju dok su u početnim fazama razvoja (2-4 prava lista). Primena herbicida i izvođenje međuredne kultivacije je mnogo efikasnije ukoliko se izvodi na početku nicanja i razvoja korov-skih biljaka. Primenjeni herbicidi u ovom periodu ispoljavaju dobru efikasnost i pri manjim količinama primene. Pošto korovi niču tokom dužeg vremenskog perioda, bolje je herbicide primeniti višekratno nego u kasnijim fazama razvoja, poseb-no posle cvetanja kada je efikasnost herbicida niska.

Korove treba suzbijati u i oko po-lja, kao i u područjima u neposred-noj blizini proizvodnih parcela. Ova mera sprečava širenje i stvaranje za-liha semena korovskih biljaka i do-prinosi boljem suzbijanju korova kao alternativnih domaćina patogena i insekata. Preporuka je da se uvrati-ne redovno kose i drže uredno, kao i prostori oko sistema za navodnja-vanje, dalekovoda i sl. Za ovu name-

nu mogu se koristiti neselektivni, translokacioni herbicidi na bazi gli-fosata – Glifomark, Cosmic 36, Ap-solut, odnosno neselektivni herbicid Diqua Top u dozi od 3 do 4,0 l/ha.

Gajenje povrća na foliji ima više prednosti. Jedna od njih je meha-nička zaštita od korova. Ukoliko se koristi folija, deo na kome nema fo-lije se može tretirati jednim od gore pomenutih herbicida ali se moraju koristiti štitnici na diznama prska-lice kako sitne kapi ne bi dospele na gajene biljke.

S obzirom na to da je sužen izbor herbicida za primenu u povrću, da taj izbor zavisi i od vremena iskori-šćenja pojedinog povrtarskog bilja, to je naš savet da se pre primene proizvođači konsultuju sa stručnom službom.

PENDISTOP (Pendimetalin 330 g/l)

Dobra poljoprivredna praksa u ze-mljama EU preporučuje ovaj selek-tivni herbicid sa pre-em (po setvi, a pre nicanja) delovanjem u cilju suz-bijanja jednogodišnjih uskolisnih i nekih širokolisnih korova u usevima KROMPIRA, PARADAJZA i KU-PUSA (iz rasada), LUKA (iz semena i arpadžika), GRAŠKA i MRKVE. Može se primeniti u usevu PAPRI-KE pre rasađivanja. Doza primene je 4,0 do 6,0 do l/ha u zavisnosti od tipa zemljišta. Karenca za paradajz iznosi 42 dana, a za krompir, papri-ku, kupus i luk 63 dana.

MONT (S-Metolahlor 960 g/l)

Jedan od najselektivnijih i najflek-sibilnijih herbicida za primenu po se-tvi, a pre nicanja ili pre rasađivanja u većem broju povrtarskih useva. U praksi se može primeniti u usevima KROMPIRA, LUKA, GRAŠKA, PA-

SULJA, MRKVE, CVEKLE i KUKU-RUZU ŠEĆERCU, kao i pre rasađi-vanja PARADAJZA i PARIKE. Doza primene zavisi od tipa zemljišta tako da se na lakim tipovima preporučuje doza od 1,0 do 1,2 l/ha, a na težim tipovima 1,2 do 1,4 l/ha.

GIRASOLIN (Fluorohloridon 250 g/l)

Selektivni herbicid sa pre-em pri-menom za suzbijanje jednogodišnjih širokolisnih korova (štir, pomoćni-ca-kereće grožđe, mišjakinja, dim-njača, mrtva kopriva, lipica, čestosa-vica, lubeničarka, čičak) u usevu KROMPIRA. Doza primene iznosi 2,0 do 4,0 l/ha, a karenca za krompir iznosi 63 dana.

LINAR (Linuron 500 g/l)

Herbicid sa selektivnim delova-njem koji se primenjuje po setvi, a pre nicanja mrkve, kao i po nicanju do porasta mrkve 5 do 10 cm. U ze-mljama EU primenjuje se i u usevi-ma CELERA, PAŠTRNAKA, PER-ŠUNA, GRAŠKA, KROMPIRA, PA-SULJA, ŠPARGLE, CRNOG i BELOG LUKA iz arpadžika. Suzbija jedno-godišnje širokolisne korovske vrste – loboda, pepeljuga, konica, gorušica, tarčužak, kamilica, dimnjača. Doza primene je 1,5 do 2,0 l/ha. Karenca za mrkvu iznosi 70 dana.

PIRALIS (Klopiralid 100 g/l)

Herbicid koji se može primeniti u usevu LUKA u cilju suzbijanja jed-nogodišnjih širokolisnih korovskih biljaka. U dozi od 0,6 do 1,2 l/ha pri-menjuje se posle nicanja luka (luk iz semena) ili nakon rasađivanja (ar-padžik i praziluk).

86

AGROSVET / ZAŠTITA OD KOROVSKIH BILJAKA ↘

LODIN (Fluroksipir –meptil 360 g/l)

Selektivni herbicid koji se u ze-mljama EU primenjuje u usevu LUKA radi suzbijanja jednogodiš-njih širokolisnih korovskih vrsta. Doza primene je 0,8 do 1,2 l/ha kada je luk u fazi razvoja 3 do 6 listova.

BENTAMARK (Bentazon 480 g/l)

Kontaktni, selektivni folijarni herbicid namenjen suzbijanju jedno i višegodišnjih širokolisnih koro-va (štir, pepeljuga, tatula, gorušica, pomoćnica, čičak, maslačak i dr.), osim palamide i ambrozije u usevu KROMPIRA, GRAŠKA, PASULJA i BORANIJE. Slabo pokretan pa de-pozit herbicida mora biti dobro ras-poređen po lisnoj površini. Efikasan u fazi razvoja korova 2 do 6 listova, odnosno kada je krompir visine 10 do 15 cm. Doza primene 2,0 do 3,0 l/ha. Karenca preparata 42 dana.

SENCOR PLUS (Metribuzin 600 g/l)

Selektivni, translokacioni herbicid namenjen suzbijanju jednogodišnjih širokolisnih korova u usevu KROM-PIRA i PARADAJZA. Doza primene iznosi 0,75 l/ha tretiranjem zemlji-šta posle setve a pre nicanja useva krompira na zemljištima sa 1,5-3 % humusa, a 1,25 l/ha na zemljištima sa više od 3 % humusa. U usevu pa-radajza primenjuje se 8 do 10 dana po rasađivanja. Karenca preparata je obezbeđena vremenom primene.

BELEŠKE:

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

87

↙ PRAVILNA PRIMENA PESTICIDA / AGROSVET

PRAVILNA PRIMENA PESTICIDA I POSTUPCI PREVENCIJE ZAGAĐENJA LICA, VODENIH TOKOVA I POVRŠINA SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA ↘

Sredstva za zaštitu bilja (SBZ) ili pesticidi imaju važnu ulogu u biljnoj proizvodnji. Upotreba

pesticida je nužnost u procesu pro-izvodnje gajenih biljaka. Proizvod-nja nekih gajenih biljaka se ne može zamisliti bez upotrebe pesticida. Međutim s obzirom na to da su pe-sticidi svrstani u otrovne materije, to moramo voditi računa i o načinu postupanja kod upotrebe pesticida radi zaštite životne sredine. Da bi se izbegla eventualna trovanja i po-sledice koje ona nose, treba strogo voditi računa o sledećem:

• Pre svega, izaberite najpogodni-ji pesticid za vaše gajene biljke, bolesti i štetočine koje želite da suzbijate. Ako ne znate, konsul-tujte stručnjaka.

• Obavezno pročitati upustvo uz ambalažu i njega se strogo pridr-žavati. To činiti svaki put kada se primenjuje dato sredstvo. Etike-te nikada ne skidati sa originalne ambalaže.

• Kada planirate da primenjujete pesticide koje nikada ranije niste koristili, konsultujte se sa struč-njacima i pitajte ih kako da ih koristite.

• Kada kupujete pesticide, sami proverite imena i upotrebu. Uz to, pre nego što kupite pestici-de, pažljivo proverite pakovanje. Nemojte da kupujete proizvod sa oštećenim pakovanjem ili amba-lažu koja curi. Nemojte da kupu-jete ni proizvod sa polomljenim zatvaračem na ambalaži.

• Pazite kada vozite pesticide do vaše kuće. Bolje je ne prevoziti pesticide autobusom ili nekim drugim javnim transportnim sredstvima. Takođe, proverite da nema namirnica uz pesticide.

• Kada prevozite pesticide kami-

onom ili drugim sredstvom, ne stavljajte teške stvari preko pa-kovanja sa pesticidima! U pro-tivnom, pakovanja bi se mogla polomiti ili ugnječiti što bi bilo veoma opasno. Vodite računa kada tovarite pesticide.

• Ako ste u toku transporta pro-suli pesticide, prvo udaljite ljude i životinje sa tog mesta. Zatim nabacite materijale kao što su pesak, strugotina i sl. da upiju prosute pesticide. Posle otkla-njanja prosutih pesticida, dobro oprati to mesto vodom.

• Ako se pesticidi nanesu na kožu ili odelo, dobro ih isprati vodom i sapunom. Sapun ne samo da ispira pesticide, nego i ubrzava njihovo razlaganje.

• Nikada ne jesti niti davati živo-tinjama hranu zagađenu pestici-dima. Takvu hranu treba zapaliti ili zakopati u zemlju.

• Držati pesticide na suvom, hlad-nom i mračnom mestu. Ne držati ih na mestu koje je direktno izlo-ženo svetlosti, niti na toplom i vlažnom mjestu.

• Takođe, pesticide držati zaklju-čane i zabraniti pristup neovla-šćenim licima i deci.

• Ne ostavljati pesticide u blizini hrane ili staja.

• Tečni pesticidi se obično raz-blažuju za primenu. Razblažiti i strogo se pridržavati upustva na etiketama ambalaže. Unapred pripremiti za primenu neophod-nu opremu kao što je prskalica i dr. Udaljiti decu i životinje sa mesta razblaživanja.

• Proveriti da li preporučene kon-centracije doziranja i razblaži-vanja odgovaraju onima na eti-

ketama ambalaže. Ne praviti ni koncentrovaniji, ni razblaženiji rastvor od preporučenog

• Nikada ne sipati pesticide golim rukama. Pri rukovanju pestici-dima obavezno nositi gumene rukavice. Pri mešanju pesticida upotrebljavati štapove ili druge naprave i neumakati ruke u ra-stvor pesticide

• Prilikom sipanja tečnih pestici-da u prskalicu koristiti levak da ne dođe do prosipanja. U sluča-ju formulacije u prahu, staviti otvor vreće u otvor prskalice.

• Prilikom punjenja prskalice pe-sticidima zauzeti položaj uz ve-tar.

• Poslije punjenja prskalice, prove-riti da li negde ne curi. Ne upo-trebljavati pokvarenu ili prskali-cu koja curi.

• Takođe treba paziti gde ostavlja-mo preostale pesticide. Nikada ne ostavljajte preostale pesticide u prazne boce za piće, jer bi ih deca, greškom, mogla popiti.

• Ne koristiti praznu ambalažu od pesticida za držanje hrane i pića. Uništiti praznu ambalažu buše-njem. Zakopati u zemlju probu-šenu ambalažu. Ako je ambalaža spaljiva, spaliti je posle upotrebe.

• Primenjivati pesticide rano uju-tru po lepom vremenu, najradije kada je vetar slab. Truditi se da se pesticidi primenjuju niz vetar. Ako se pesticidi primenjuju ne-posredno pre kiše, mogu se lako isprati i ne mogu dati očekivan efekat. Ako se primenjuju po jakom vetru, vjetar može da ih raznese i mogu da oštete druge kulture ili obližnje kuće.

• Kada tretirate usev, posebno me-

88

AGROSVET / PRAVILNA PRIMENA PESTICIDA ↘

donosne biljke, obavezno obave-stite pčelare u vašem okruženju.

• Prilikom primene pesticida no-siti zaštitna odela koji će pokri-ti što veći deo tela. Ne raditi sa izloženom kožom, niti puštati decu da rade ili da budu prisutna pri primeni pesticida.

• Prskalice (aplikatori) moraju biti ispravne i podešene. Dizne na prskalicama moraju biti isprave. Ako se zapuše dizne na prskalici, ne otpušavati ih ustima. Očistiti dizne stabljikama trave ili gran-čicama.

• Prilikom primene pesticida ne uzimati hranu i ne pušiti. Ako to želite da radite, dobro prethodno operite ruke i lice.

• Opremu za primenu, kao što su prskalice, dobro oprati vodom odmah posle upotrebe. Držati opremu na odgovarajućem me-stu, van dohvata dece.

• Nikada ne bacati preostale pesti-cide u reke ili ribnjake. Ponašaj-te se tako kao da ćete piti vodu nizvodno od vas. Sačuvati ih do zbrinjavanja od strane posebne organizacije

• Posle rada obavezno se istuširati (okupati) vodom i sapunom

• Posle rada oprati sapunom radno odelo.

Od proizvođača sredstava za zašti-tu bilja zahteva se da sprovode broj-na istraživanja na osnovu kojih se određuju uslovi za njihovu bezbed-nu primenu, i to za korisnike sred-stva, za potrošače, kao i za zaštitu životne sredine. Zajedno sa sred-stvima za zaštitu bilja, na tržište dospeva i ambalaža. Istu zabrinu-tost koja se odnosi na ova sredstva, potrebno je posvetiti i ambalaži koja ostaje nakon njihove upotrebe.

Najširi krug proizvođača najčešće prepoznaje samo poslednje u nizu postupanja sa pesticidima ili sred-stvima za zaštitu bilja, a to je amba-lažni otpad. Međutim, proces pre-vencije zagađenja poljoprivrednog imanja, a samim tim i okoline od pesticida uključuje sve postupke od transporta, skladištenja, postupanja

sa pesticidima pre, za vreme i posle primene, kao i upravljanje otpadom i ostacima.

Upravo stoga dobra poljoprivred-na praksa, naslonjenja na programe Evropskog udruženja proizvođača sredstava za zaštitu bilja, u proce-duri rukovanja sa sredstvima za za-štitu bilja preporučuje:

• Prevoz sredstava za zaštitu bilja – manju količinu SBZ prevoziti u podesnim kontejnerima koji se mogu zatvoriti i u kojima se može zadržati eventualno cure-nje ili prosipanje sredstva.

• Čuvanje sredstava za zaštitu bi-lja – obezbediti skladišni prostor koji se može zaključati, sa podom koji se lako čisti i sa policama od materijala koji ne upija SBZ pri slučajnom prolivanju. Skladišta ne treba da budu povezana sa odvodnim sistemima, a tečna SBZ treba da se čuvaju na donjim policama

• Pre primene SZB – proveriti is-pravnost uređaja za primenu i obezbediti ispravan rad svih de-lova. Najmanje jednom godišnje, pre početka sezone uraditi kali-braciju uređaja za primenu SBZ

• Za vreme primene SBZ – održa-vati zonu između polja i vodenih površina kao što su kanali za na-vodnjavanje u kojoj se ne smeju primenjivati SBZ. Ova zona ili margina može biti pokrivena-smešom nekih useva koji sma-njuju dospevanje SBZ u vode

• Posle primene SBZ – rezervoar prskalice nakon primene SBZ kada je to moguće, treba isprati korišćenjem integrisanog siste-ma na prskalici, a nastala teč-nost se može primeniti na netre-tiranom polju. Nikada ne ispirati prskalicu na polju ili blizu vode-nih površina

• Odlaganje ambalažnog otpada - pre uspostavljanja sistema zbri-njavanja ambalažnog otpada sredstva za zaštitu bilja, potreb-no je da korisnici imaju naviku ISPIRANJA ambalaže, odnosno boca u kojima su bile upakovane

tečne formulacije ovih sredsta-va. Od nedavno je praksa nekih kompanija da i čvrste formula-cije pakuju u boce od tvrde pla-stike, koje se nakon pražnjenja mogu ispirati. Na taj način se postiže maksimalno iskorišće-nje sredstva, ali i omogućava da se isparana ambalaža bezbedno ukloni.

A – Dobro isprazniti bocu sa sred-stvoma za zaštitu bilja u rezer-voar prskalice.

B – U praznu bocu sipati čistu vodu, do 1/3 zapremine boce (oko 30% zapremine boce).

C – Vratiti čep na bocu, dobro zatvo-riti i protresati ili okretati bocu u toku 30 sekundi.

D – Isprazniti bocu u rezervoar pr-skalica i ostaviti u vertikalnom položaju 30 sekundi, do isticanja celokupne tečnosti.

KORAKE B, C I D PONOVITI TRI PUTA!

PRILIKOM ISPIRANJA PAKOVA-NJA PESTICIDA UVEK NOSITI ZAŠTITNU OPREMU, RUKAVICE, ODELO I ZAŠTITU ZA OČI I LICE!

Nakon ispiranja, praznu ambala-žu od sredstava za zaštitu bilja pro-bušiti na adekvatan način, da bi se sprečilo njeno ponovno korišćenje za neke druge svrhe.

Ispranu ambalažu odloziti na po-godno mesto, najbolje u kese za od-laganje otpada u domaćinstvu i sa-čuvati do momenta prikupljanja od posebno ovlašćenih lica ili firmi.

Prazne boce ne zatvarati čepom, one treba da ostanu otvorene, a če-pove odložiti u posebnu kesu, jer se oni uvek smatraju opasnim ot-padom, dok se prazne boce, nakon pravilnog trostrukog ispiranja treti-raju kao neopasan otpad.

Stupanjem na snagu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao definisanjem Nacionalne strategije upravljanja ambalažnim otpadom, svi emiteri ambalaže koja postaje otpad, imaju zakonski okvir, ali i obavezu za rešavanje problema am-balažnog otpada.

90

AGROSVET / ORGANSKA POLJOPRIVREDA ↘

Poslednjih godina sve je veći broj domaćinstava širom Srbije ali i susednih zemalja koja po-

kreću tzv. organsku proizvodnju po-vrća. Naravno, odlučiti se za takva potez zahteva dobro promišljanje kao i ispunjavanje određenih uslo-va ali je pre svega osnov u promeni mišljenja i prihvatanja nekih novih “pravila igre”.

Površine pod organskom poljo-privrednom proizvodnjom u Srbiji iznose oko 8.500 hektara. Radi se o proizvodima koji su već sertifiko-vani ili onima koji su u procesu do-bijanja sertifikata za organski proi-zvod, a navedenim brojem hektara nisu obuhvaćene površine korišćene za sakupljanje divljeg jagodičastog voća, pečuraka i lekovitog bilja. Po podacima Ministarstva poljopri-vrede i zaštite životne sredine broj organskih proizvođača je 218 (bez uračunatog broja kooperanata), dok je 19 onih koji sakupljaju organske proizvode iz prirode

Da bi proizvođačima, pre sve-ga povrtarima približili ovu vrstu proizvodnje, izneli smo istorijat or-ganske proizvodnje, benefite koji se mogu ostvariti organskom proi-zvodnjom ali i predstavili deo proi-zvoda koje jedino “Agromarket” ima u svojoj ponudi.

Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Ona se oslanja na ekološke procese, bio-diverzitet i cikluse prilagođene lo-kalnim uslovima, umesto korišće-nja resursa sa neželjenim efektima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovaciju i nauku kako bi poboljšala okruženje, razvila fer od-nose i dobar kvalitet života za sve uključene. Metode orgаnske proi-zvodnje podrаzumevаju primenu prirodnih postupаkа i supstаnci, а

ogrаničаvаju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetizovаnih sredstаvа.

Ljudi su počeli da tragaju za alter-nativnim postupcima u poljoprivre-di početkom 20. veka. Austrijanac Rudolf Štajner, 1924. godine, osniva biodinamički pokret. Početni postu-lat ovog pokreta je bio: biodinamička poljoprivreda mora da sa zasniva na mešovitom gazdinstvu, gde se kom-binuje biljna i animalna proizvod-nja. Njegov osnovni princip u po-ljoprivredi je bio da se ne može dati život zemljištu samo dodavanjem hemikalija u njega. U živi sistem ze-mljišta mora se dodati organska ma-terija ojačana “kosmičkim silama” koje će uliti život u takav sistem. Iz tog razloga biodinamičari koriste biodinamičke preparate koji (veruje se) usmeravaju kosmičke sile u ze-mljište i time povećavaju njegovu plodnost i snagu (goveđi rog).

Ranih 1960-tih godina raste za-brinutost za zdravlje ljudi i životnu sredinu zbog povećane upotrebe pe-sticida u poljoprivredi. U to vreme osniva se grupa Lemer-Buše u Fran-cuskoj, a u SAD se pojavljuje inte-res za organsku poljoprivredu osni-vanjem “New Alchemy Institute” i “Ecology Action”, organizacije koje pokušavaju da proizvode hranu sa smanjenom upotrebom vode, đubri-va i bez pesticida. Poznata naučnica i prirodnjak Rachel Carson (Karson), 1962. godine, objavljuje knjigu “Tiho proleće” (Silent Spring), koja objaš-njava pogubne efekte DDT i drugih pesticida na životnu sredinu, a naro-čito na ptice i druge korisne organiz-me. Upravo autorka i njena knjiga su označeni kao začetnici svetskog pokreta za zaštitu životne sredine.

Iste godine (1972) osniva se Me-đunarodna federacija pokreta za or-gansku poljoprivredu – Internatio-nal Federation of Organic Agricultu-

re Movements (IFOAM). Razvojem analitičkih metoda ocene kvaliteta hrane, pritiskom potrošača i tzv. “ze-lenim, ekološkim talasom započinje brži razvoj organske poljoprivrede. Godine 1980, IFOAM donosi osnov-ne standarde za organsku proizvod-nju, koji su i danas osnova za sve na-redne propise, a 1990., osniva se prvi sajam organskih proizvoda BIOFA-CH u Nirnbergu u Nemačkoj, koji je od tada do danas izrastao u najveći svetski sajam organskih proizvoda.

Paralelno sa promocijom, radi se i na donošenju zakonske regulative. Već 1991. godine, donesena je prva zakonska regulativa u EU o organ-skoj proizvodnji ECC No. 2092/91. Nedugo zatim, 1992. godine donese-ni su prvi propisi ECC No. 2078/92 o subvencijama za organsku poljopri-vredu u EU u okviru agroekoloških mera podrške, a 2004. godine objav-ljuje se Evropski Akcioni Plan za Or-gansku poljoprivredu.

Kao krajnji produkt organske po-ljoprivrede pojavljuje organski pro-

ORGANSKA POLJOPRIVREDA ↘

91

↙ ORGANSKA POLJOPRIVREDA / AGROSVET

izvod. Organski proizvodi su bez-bedni, bez prisustva veštačkih ma-terija i hemijsko-sintetičkih pestici-da. Samim tim oni su zdraviji i imaju veću nutritivnu vrednost. Istraživa-nja pokazuju da organski proizvodi sadrže čak 63% više kalijuma, 73% više gvožđa, 125% više kalcijuma i 60% više cinka magnezijuma, gvo-žđa, omega3 masnih kiselina i anti-oksidanata.nego proizvodi dobijeni konvencionalnom proizvodnjom.

Organski proizvodi, zbog na-čina i procesa dobijanja koji je u harmoniji sa prirodom imaju veću životnu energiju i snagu, a ona je upravo odgovorna za održavanje imuniteta, regeneracionih pro-cesa i održavanja vitalnosti ljud-skog organizma. Naročito se isti-če značaj u ishrani dece. Genetski modifikovani organizmi (GMO) i njihovi proizvodi su apsolutno za-branjeni u organskoj proizvodnji.

Organski proizvodi imaju karak-trerističan ukus, miris i boju za datu vrstu koje često zovemo „zaboravlje-

ni ukus namirnica sa sela”.

Naravno, mere zaštite gajenog bi-lja se odnose i na organsku proizvod-nju. Organska proizvodnja prihvata primenu i nekih konvencionalnih pesticida, pre svega neorganskih kao što su preparati na bazi bakra – Cuprablau Z Ultra, Funguran OH, Blue Bordo, preparata na bazi sum-pora – Microthiol disperss, kao i parafinskih ulja – Nitropol S. Me-đutim, tzv. biopesticidi su sinonim za organsku poljoprivredu.

Biopesticidi - Prema literaturnim podacima oko 4.6 miliona tona pe-sticida se izbaci raznim načinima primene u životnu sredinu u svetu na godišnjem nivou. Trenutno se u svetu u masovnoj upotrebi nalazi oko 500 pesticida – aktivnih materi-ja. Samo 1% upotrebljenih pesticida dođe na ciljanu površinu dok 99% završi na površini zemlje, vodenim površinama i u vazduhu.

Poljoprivredna struka, a posebno fitomedicinari ili specijalisti zaštite bilja, slaže se da kao posledica svega

ovoga, primena i proizvodnja pesti-cida treba da teže sledećem: moraju biti visokoefikasni, što znači da u malim količinama primene moraju da imaju visoku efikasnost. Zatim, moraju biti netoksični i ne smeju za-gađivati prirodnu sredinu. Sve ove karakteristike za sada ispunjavaju samo biološki preparati – biopesti-cidi. Biopesticidi nisu toksični za čoveka, aktivne materije su im pri-rodnog porekla, nemaju rezidualno delovanje, zasada nije utvrđena re-zistentnost prema njima i poseduju dobru efikasnost u suzbijanju šteto-čina i bolesti. Proizvodnja biopesti-cida se poslednjih godina izuzetno raširila u istraživačko-proizvodnim pogonima Kine, Indije, Italije, Špa-nije, Nemačke, Francuske.

To je jedan pravac rešavanja pro-blema sa štetnim agensima u poljo-privrednoj proizvodnji. Drugi pra-vac se odnosi na selekciju i opleme-njivanje bilja prema najznačajnijim štetnim organizmima – gljivama, bakterijama, virusima, insektima… I naravno, treći pravac koji se odnosi na korišćenje posebnih materija koje jačaju samu odbrambenu reakciju gajene biljke.

Stručni tim kompanije “Agromar-ket” se opredelio proizvođačima po-vrća ponudi po 2 proizvoda iz prve grupe, biopesticide – Naturalis i Le-pinox Plus, 2 proizvoda, specijalizo-vane biljne vakcine – Micobiol i Ste-micol, kao i kombinaciju đubriva, fungicida i baktericida – Talocuper. Takođe, od ove godine Agromarket poljoprivrednicima, a pre svega po-vrtarima nudi i briketirani stajnjak BioFert.

Naturalis Biogard

Bioinsekticid i akaricid sa kon-taktnim delovanjem čija je aktivna materija žive spore soja ATCC 74040 entomopatogene gljivice Beauveria bassiana ne manje od 2.3 x 107 spo-ra/ml u 100 g preparata formulisan kao koncentrovana suspenzija spora u biljnom ulju

Spore Beaveria bassiana deluju kontaktno. Nanete na telo insekta, konidije gljivice klijaju stvaraju-

92

AGROSVET / ORGANSKA POLJOPRIVREDA ↘

ći hife koje prodiru kroz kutikulu i šire se u telu insekta.Visoka vlažnost vazduha (veća od 50%) i slobodna voda pogoduju daljem širenju ali ko-nidije Beaveria bassiana su invazivne u svim režimima vlažnosti. Infekcija može biti ostvarena u roku od 24 do 48 sati u zavisnosti od temperature (u rasponu od 10 do 370C, a opti-mum na 20 do 270C). Ako je insket u fazi preobražaja (presvlačenja), process infekcije se prekida. Micelija nastavlja da se širi hraneći se doma-ćinom odnosno njegovim hranljivim sastojcima. Širenje gljivice unutar domaćina prouzrokuje smrt insekta u roku od 3 do 5 dana. Nakon uginu-ća insekta nove konidije nastavljaju hraneći se ostacima insekta. Među-tim, temperatura i vlažnost imaju uticaja na sporulaciju B. bassiana, a time i na prenos gljivice na druge insekte. Soj ATCC 74040 entomopa-togene gljivice B. bassiana ne proi-zvodi nikakve toksine jer zaraženi domaćin umire od dehidratacije i/ili nedostatka hranljivih materija.

Preparat Naturalis Biogard na-menjen je suzbijanju crvene voćne grinje (Panonychus ulmi) u integral-noj i organskoj proizvodnji u zasadu jabuke u dozi od 1,5 l/ha pri čemu prvi tretman izvesti nakon pojave prvih pokretnih formi, drugi tre-tman nakon 3 do 4 dana. Po potrebi izvesti još jedan do dva tretmana u roku od 7 dana

Prema standardima dobre poljo-privredne prakse u integralnoj i or-ganskoj proizvodnji u zemljama EU preparat Naturalis Biogard se kori-sti za suzbijanje bele leptiraste vaši, tripsa, crvene voćne grinje, lisnih vaši i žičnjaka u usevima paradajza, paprike, lubenice, krastavca, tikve, salate, šargarepe, krompira, tripsa, vaši i crvenog voćnog pauka u jago-di, malini i kupini, tripsa i trešnjine muve u višnji i trešnji, tripsa i medi-teranske voćne muve u zasadu bres-kve, nektarine, kajsije, šljive, jabuke, kruškine buve u krušci, vaši, minera i voćne muve u dunji, vinovoj lozi, leski, kestenu, maslini, citrusima, ukrasnom bilju, i tripsa u lekovitom bilju (bosiljak) u dozama od 0,75 do 1,5 l/ha.

Lepinox Plus

Biološki insekticid digestivnog delovanja na bazi providnog kristal-nog proteina – protoksina sa insek-ticidnim delovanjem, koji je proi-zvod bakterije Bacillus thuringiensis subsp. kurstaki (soj EG 2348), formu-lisan kao kvašljivi prašak

Gram-pozitivna bakterija Bacillus thuringiensis subsp. kurstaki (soj EG 2348) je prirodno prisutna u zemlji-štu. Tokom sporulacije proizvodi prozirni kristalni protein, aktivni sastojak formulisanih proizvoda. Lepinox Plus је visoko efikasan bi-ološki insekticid kojim se suzbijaju insekti iz reda Lepidopterа (sovice, plamenci, smotavci ploda). Jednom kada ciljana štetočina (gusenica) unese kristalne proteine koji se akti-viraju u srednjem crevu, odmah pre-staje sa ishranom, a uginjava nakon dva dana

Preparat je namenjen suzbijanju pamukove (kukuruzna) sovice (Heli-coverpa armigera) u usevu kukuruza i paradajza u dozi od 0,7 do 1,0 kg/ha primenjen za vreme polaganja jaja, pre piljenja larvi i na početku piljenja larvi.

U zemljama EU, preparat Lepi-nox Plus je veoma efikasan i u kon-troli štetočina kao što su: breskvin smotavac (Cidia molesta), i breskvin moljac (Anarsia lineatella) u zasadu breskve, odnosno šljivin smotavac (Cidia funebrana) u zasadu šljive..

Istraživanja u Italiji sprovedena 2011. godine, pokazala su izuzetnu efikasnost preparata Lepinox Plus u suzbijanju južnoameričkog moljca paradajza (Tuta absoluta) te je uklju-čen u redovne programe zaštite od ove štetočine. Preporučena količina primene preparata kako u gore na-vedenim voćnim zasadima, tako i u paradajzu je 1,0 kg/ha.

MIcobiol

Biljna fitovakcina registrovana kao neorgansko đubrivo sa mikro-elementima Mangan (Mn) 1,25%, Cink (Zn) 0,75%, Bakar (Cu) 2% i specifičnim betaglukanima formuli-sana kao rastvor.

Osnovno delovanje je da sna-ži biljku kroz jačanje otpornosti u procesima protiv nepovoljnog

efekat biotičkog stresa u vezi sa in-fekcijama patogena iz klase Oomyce-te. Smanjujući agresivnost patogena, povećava snagu biljke i poboljšava parametare kvaliteta plodova voća i povrća, kao i prinos.

Preparat u biljci aktivira nekoliko molekularnih i fizioloških stimulaci-ja unutar ćelije. Kada biljni receptori prepoznaju Micobiol, potrebno je samo nekoliko minuta za aktiviranje procesa samoodbrane dinamičnom kaskadom, proizvodeći povećanje intra - celularnog kalcijuma, aktivi-ranje MAPK proteina koji će da fos-forilišu ključne proteine i aktivirati specifične transkriptore da regulišu aktivaciju gena samoodbrane. Biljke tretirane preventivno ovim proizvo-dom aktiviraju mehanizme odbrane ranije i pre nego što se stvore uslovi za infekciju patogena, pokazuju brži i efikasniji odgovor biljaka patogenu.

Micobiol se može primeniti u use-vima krastavca, paradajza, paprike, krompira, tikvice, jagoda, dinja, lu-benica, pasulja, zelene salate, kar-fiola, luka, kao i zasadu vinove loze (vinsko i stono grožđe) u dozi od 2do 3,0 l/ha. Najbolji efekat na useve se postiže kada se korisni ceo program tokom ciklusa proizvodnje u cilju da biljke imaju imuni sistem uvek akti-van. Preporučljivo je da se sa tretma-nima počne preventivno, primenom

93

↙ ORGANSKA POLJOPRIVREDA / AGROSVET

2-3 puta svakih 7-10 dana pre pojave prvih simptoma infekcije patogena. U ovom slučaju biljka aktivira sop-stveni odbrambeni mehanizam te preventivno odlaže simptome bole-sti i smanjuje agresivnost patogena. Ako se infekcija širi i patogen uzro-kuje štetu na biljnim organima i ako su uslovi sredine povoljni za razvoj bolesti, preporučljivo je korišćenje specifičnog tj. namenskog fungicida, a zatim treba nastaviti sa programom fitovakcine preparatom što može dovesti do optimiziranja ili smanje-nja upotrebe hemijskih pesticida.

Stemicol

Proizvod – biljna fitovakcina regi-strovana kao neorgansko đubrivo sa mikroelementima Mangan (Mn) 2,7 % i Cink (Zn) 2,3 %, formulisan kao prah.

Stemicol je sredstvo odbrane koje pospešuje procese samoodbrane u biljkama i unapređivanje opšteg zdravstvenog stanja, te povećanje kondicione stabilnosti što se odraža-va na poboljšanje kvaliteta i prinosa. Receptori hitooligosaharida (razvi-jeni iz hitina) aktivraju se u nekoli-ko minuta izazivajući molekularne i fiziološke promene te se koncen-tacija unutarćelijskog CA+2 i MAPK proteina koji fosforilišu meta prote-in povećava. Meta protein uključuje transkripciju faktora koji regulišu

odbrane gene. Transkripcija i biohe-mijske promene imaju za rezultat: jačanje ćelijskog zida biljaka, a kao posledica mehaničkog jačanja usled depozita kaloze, što otežava prodor patogena u ćeliju, kao i proizvodnju sekundarnih metabolita biljaka koji iskazuju antimikrobnu aktivnost i direktno su štetni za patogena.

Primenjuje se u usevima luka, pra-ziluka, celera, šargarepe, brokolija, artičoke, krompira svake dve nede-lje u toku cele vegetacije pri čemu se prvi tretman obavlja kada se pojave prvi listovi bilo folijarno u koncen-traciji 0,2% (20 g u 10 l vode) ili na-vodnjavanjem u dozi od 2,5 kg/ha (25 g na 100 m2).

Takođe, preparat Stemicol se pre-poručuje i za primenu u usevu pa-radajza, paprike, tikvice, krastavca, plavog patlidžana, pasulja, jagode, salate, lubenica i dinja svakih 15 do 20 dana u toku vegetacije. Prva pri-mena treba biti izvedena prilikom setve ili u vreme rasađivanja folijar-no u konc. 0,2 – 0, 25% (20 g – 25 g u 10 l vode) ili navodnjavanjem kroz sistem kap po kap u dozi od 2,5 -3 kg/ha (25 g - 30 g na 100m2).

Talocuper

Sistemični nutritijent, fungicid i baktericid sa preventivnim i kura-tivnim efektom registrovan kao ne-organsko đubrivo sa mikroelemen-tom Bakar (Cu) 5 %, a formulisan kao rastvor. molekul organo-bakar-nog kompleksa sa dvostrukim delo-vanjem koje se iskazuje u stvaranju depozita preko kutikule ali i raz-meštaja jona bakarnog kompleksa između kutikule i epidermalnih će-lija. Sadrži specifične penetriraju-će agense te ispoljava preventivno i kurativno delovanje na fitopatogene gljive i bakterije iz rodova: Phythop-tora, Fusarium, Phythium, Rhizocto-nia, Antracnosis, Alternaria, Mildiu, Armillaria, Rosellinia, Clavibacter mi-chiganensis, Pseudomonas syringae, Xanthomonas campestres, Erwinia carotovora…

Preparat Talocuper se može pri-meniti u usevima povrća, kao i zasa-dima voća, vinove loze i citrusa bilo folijarno u koncentraciji 0,15 - 0,2% (15-20 ml у 10 l воде) bilo navodnja-vanjem u dozi od 2 – 6,0 /ha (20 – 60 ml на 100 m2) u ranim vegetativnim

i generativnim fazama.

Broj tretmana preparatom Talo-cuper zavisi od “pritiska” patogena, odnosno tretmane obavljati svakih 15-ak dana u vreme perioda viso-kog rizika od infekcije i širenja obo-ljenja, a posebno u uslovima visoke vlažnosti vazduha. Visoko efikasan u niskoj koncentraciji. Izuzetna sta-bilnost u zemljištu. Otporan prema razgradnji u zemljištu. Usaglašen je sa novom EU regulativom u pogledu očuvanja životne okoline zbog niske koncentracije primene.

Kao stručnjaci, smatramo da pri-mena ovih proizvoda ne sme biti ek-skluziva organske proizvodnje već da trebaju biti uključeni u procese konvencionalne i integralne proi-zvodnje kako bi u strategiji zaštite imali razvnorsnije oruđe s jedne, “relaksirali” dosada primenjivane organke pesticidie te im tako produ-žili vek s druge strane, i smanjili ko-ličine ostataka pesticide u krajnjem proizvodu te na taj način sačuvali I krajnjeg konzumenta proizvoda.

Biofert 4:3:3

Organsko đubrivo – peletirani pi-leći stanjak koji je 100% sterililan a sadrži: Azot ukupni (N) 4,2%, Azot organski (N) 3,5%, Azot amonijačni 0,7%, Fosfor (Р

2О

5) 3,0%, Kalijum

(К2О) 2,8%, Magnezijum (MgO)

1,0%, Kalcijum (CaO) 9,0%, Sulfati (SO

4) 0,5 %, Hlor (Cl) 0,5% (max), Na-

trijum (Na2O) 0,5% (max). Elementi

u tragovima: Gvožđe (Fe) 1200 mg/kg, Mangan (Mn) 480 mg/kg, Cink (Zn) 420 mg/ kg, Bakar (Cu) 110 mg/kg, Bor (B) 45 mg/kg, Molibden (Mo) 11 mg/kg, Kobalt (Co) 2 mg/kg

Primenjuje se unošenjem u zemlji-šte na dubinu 10 do 20 cm (plitko zaoravanje, freziranje), a kod više-godišnjih biljaka unošenjem u zonu korenovog vrata. Tokom vegetacije Biofert 4:3:3 može se razmutiti u vodi i nakon dan-dva ručno zalivati biljke koje na ovaj način brže usvaja-ju hranljive materije.

Može se primeniti u usevima pa-radajza, krastavca, parike i luka na 15-ak dana pre početka proizvodnog ciklusa u dozi od 1000 do 1500 kg/ha, u usevu kupusa 1000 do 1250 kg/ha, krompira 850 do 1250 kg/ha, lubenice 1250 do 1500 kg/ha organ-skog đubriva Biofert.

94

AGROSVET / BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA ↘

BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA ↘

Kada se svi postupci u procesu pripreme proizvodnje, samog proizvodnog toka obavljaju

na vreme i na pravlan način, logič-no je da se berba i plasman očeku-ju sa nestrpljenjem jer se očekuje ono zbog čega se i ušlo u process proizvodnje povrća, profit. No i tu postoje određena pravila koja tre-ba poštovati. Osnovna načela berbe u sistemu GAP (Good Agricultural Practices - Dobra poljoprivredna praksa) u povrtarstvu obuhvataju postupke berbe i kvalitetnog čuva-nja proizvoda do njegove krajnje realizacije. Među najznačajnije po-stupke spadaju:

• Berba se obavlja u jutarnjim ili večernjim satima (suvi plodovi),

• Higijena berbe mora biti na vi-sokom nivou (toaleti, mesta za pranje ruku, rukavice...),

• Plodove prilikom berbe treba sa-čuvati od mehaničkih povreda,

• Povređene i obolele plodove od-straniti pre berbe i ne mešati sa dobrim plodovima,

• Gajbice, ambalaža za berbu mo-raju biti nove i čiste i prilikom berbe ne smeju doći u dodir sa zemljom,

• Beru se samo plodovi prispeli za berbu, a optimalna zrelost odre-đena je namenom ploda (proda-ja, transport, čuvanje)

Cena plodova povrća je veoma promenljiva, često vansezonska proizvodnja po pravilu donosi većii profit, a kvalitetni i dobro upakova-ni plodovi ostvaruju višu cenu.

Tehnološki zrelo povrće podrazu-meva stepen rasta ili razvoja onog dela biljke radi kojeg se uzgaja, tj. kad je najprikladnije za potrošnju i kad ima najprikladnija hemijska i organoleptička svojstva. Za razliku od voća, količina kiselina i šećera u povrću nije merilo vrednosti okusa, pa ni zrelosti u onom smislu kao kod voća. Tehnološka zrelost može se definirasi za pojedine kulture na temelju hemijskog sastava tj. kva-liteta koji nam je s prehrambenog stanovišta najpovoljniji. Određiva-nje trenutka tehnološke zrelosti, tj. trenutka berbe, zavisi o tome kakve zahteve postavljamo na neku vrstu obzirom na konzumaciju. Takođe, treba poznavati dužinu trajanja teh-nološke zrelosti.

Kako bi zadržali kvalitet povrća na putu od proizvođača do kupca, po-trebno je stvoriti određene tempe-raturne uslove za te proizvode. Za

takve uslove potrebni su odgovara-jući rashladni sistemi i kontrolisani uslovi čuvanja u celom procesu.

Pravilno upravljanje temperatu-rom povrća počinje sa precooling metodom (brzo uklanjanje topline) zbog toga što temperatura područja u kojem je ubrano povrće iznosi če-sto i preko 30°C. Brzo uklanjanje to-pline je najvažniji faktor u zaustav-ljanju kvarenja proizvoda. Sistem za rashlađivanje kroz nekoliko sati snižava temperaturu povrća do 0°C. Nakon što se temperatura proizvo-da smanji na nisku razinu, smanjuje se i disanje proizvoda.

Vreme od berbe do rashlađiva-nja povrća treba da bude što kraće. Preporuka je da se obrani plodovi rashlade istog dana. Brzo rashlađi-vanje plodova nakon berbe veoma je važno, jer se na taj način usporava proces zrenja i smanjuje pojava po-jedinih fizioloških oboljenja.

Od bioloških specifičnosti ploda zavisi u velikoj meri dužina uspeš-nog čuvanja, pa se stoga i javljaju osetne razlike u trajnosti pojedinih sorti. Na trajnost i gubitke do kojih dolazi u toku čuvanja utiču i uslo-vi pod kojim su se plodovi razvijali, zatim stepen zrelosti plodova, kao i način pripreme i pakovanja.

Postupci koji se uobičajno koriste u cilju sprečavanja kvarenja moraju osigurati:

• pažnju da ne dođe do oštećenja (rezanja, gnječenja) proizvoda,

• hlađenje tako da se smanji po-rast mikroorganizama i uspore enzimske reakcije,

• pakovanje i skladištenje u uslo-vima u kojima se može kontroli-sati respiracija i dozrevanje,

• korišćenje konzervansa koji ne dozvoljava porast mikroorgani-zama na plodu.

Režimi čuvanja povrća prvenstve-no zavise od vrste koje se skladišti, a zatim od pojedinih sorti. Poznato je da se s porastom temperature svi procesi unutar ploda biljke odvijaju brže, a sniženjem temperature do-

95

↙ BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA / AGROSVET

lazi do usporavanja svih procesa u plodu. Hladnjače s kontrolisanom atmosferom (CA hladnjače) koriste, osim niskih temperatura, i prome-njenu atmosferu unutar komora sa sniženim udelom O

2 i poveća-

nim sadržajem CO2. U kontrolisa-

noj atmosferi vrlo je važno vreme potrebno da se uspostavi tzv. ULO (Ultra Low Oksygen) režim. Da bi se kiseonik spustio sa standardnih 21% koliko ga ima u normalnom vazduhu potrebno je ubaciti čisti azot. Količina CO

2 takođe je važna.

Utvrđeno je da dolazi do oštećenja plodova ako je koncentracija istog prevelika. U komorama mora biti visoka relativna vlažnost vazdu-ha, najčešće od 90 do 95%. Ako bi vlažnost bila niža, došlo bi do jače transpiracije i plodovi bi postali smežurani i bez tržišne vrednosti. U komoru mogu ići samo plodovi bez oštećenja. Najveća ograničenja za dugotrajno skladištenje voća i povr-ća je patološki raspad uzrokovan in-fekcijom izazvanom Botrytis cinerae (siva trulež ili buđ).

Ugljen monoksid (CO), ako se doda u koncentraciji od 5-10% ni-vou kiseonika ispod 5%, postaje efektivan fungicid i može biti kori-šćen za kontrolu truljenja proizvo-da koji ne podnose koncentracije ugljen-dioksida u koncentracijama od 15-20%. Međutim, treba napo-menuti da je ugljen monoksid (CO) veoma toksičan za ljude i moraju se provesti mere predostrožnosti.

PLODOVITO POVRĆE

U plodovito povrće spadaju pa-prika, patlidžan, paradajz, tikvice i krastavac. Krastavci sadrže veliku količinu vode, osetljivi su na udare,

lako se lome i brzo uvenu ukoliko se ne održavaju u atmosferi sa niskom relativnom vlažnošću. Optimalni uslovi čuvanja se često razlikuju za pojedine sorte i krastavce iz ra-znih proizvodnih regiona. Na nižim temperaturama vrlo su osetljivi, pa se stoga moraju održavati na nešto višim temperaturama. Optimalna temperatura skladištenja je 10 do 12oC, a relativna vlažnost 95%. Nije preporučljivo u komorama mešati krastavce sa drugim voćem i povr-ćem kao što su: banana, lubenica i paradajz. Krastavac toleriše povišen CO

2 u kontrolisanoj atmosferi do

10%. Rane od zamrzavanja će se po-krenuti na – 0,5 °C.

Za lokalno tržište paradajz se bere u punoj biološkoj i fiziološkoj zrelo-sti, kada postigne karakterističnu, najčeće crvenu boju ploda. Zreli plo-dovi se čuvaju 3-4 nedelje na tem-peraturama 15-200 C, pri RVV (re-lativna vlažnost vazduha) oko 85%.

Za udaljena tržišta plodovi se beru znatno ranije, u vreme pojave ru-žičaste boje na vrhu ploda. Postoje hibridi (long shelf life) koji nose ge-netsku predispoziciju za dugo čuva-nje i naknadno sazrevanje plodova. Ovi genotipovi imaju čvrste plodo-ve i pogodni su za transport na već udaljenosti.

“Shelf life” tipovi paradajza mogu se posle branja čuvati nekoliko ne-delja u odgovarajućim uslovima (temperatura 100C i RVV 80%). Gajenje ovakvih hibrida posebno ima smisla ukoliko se paradajz gaji u kasnoj plasteničkoj proizvodnji bez dopunskog zagrevanja, kada se plodovi moraju ubrati bez obzira što nisu fiziološki dostigli punu crvenu boju, ukoliko preti opasnost od iz-mrzavanja.

Ukoliko hoćemo da postignemo ujednačeno i brže sazrevanje plo-dova u skladište se unose zreli plo-dovi (emituju etilen). Na ovaj način u mogćnosti smo da iskoristimo us-poreno (prolongirano) sazrevanje plodova i svežu robu duže imamo u ponudi na tržištu.

Paprika nakon berbe treba biti

ohlađena što je pre moguće, radi smanjenja gubitka vode. Najbolje je papriku skladištiti na temperatu-ri oko 7,5°C. Skladištenjem na ovoj temperaturi se osigurava maksima-lan rok trajanja od 3 do 5 nedelja. Skladištenjem na temperaturi iznad 7,5°C dolazi do gubitka vode i naru-šavanja senzornog kvaliteta. Papri-ka je vrlo osetljiva na niske tempera-ture, pri čemu može doći do ozleda prilikom prehlađivanja. Simptomi ozleda uzrokovanih prehlađivanjem uključuju pojavu udubljenih pega na plodu, raspad, gubljenje boje i omekšavanje.

Raznolikost sorti plavog patlidža-na se povećala u posednjih nekoliko godina. Generalno, ambijent skla-dištenja patlidžana zavisi od sorte. Plavi patlidžan se može skladištiti do 14 dana na temperaturi od 10 do 12°C sa relativnom vlažnošću od 90-95%. Uslovi čuvanja patlidžana u velikoj meri zavise od zrelosti ploda. Nedozreli plodovi ne treba da se odr-žavaju na temperaturi ispod 12°C, jer su plodovi tada vrlo podložni truljenju. Duže izlaganje nezrelog patlidžana niskim temperaturama omogućava njegovo kasnije dozre-vanje. Zeleni plodovi se čuvaju 7 do 10 dana na temperaturi od 12°C, a za to vreme se proces dozrevanja i kolorisanja (promena boje) nastav-lja iako vrlo usporeno. Iz tih razloga patlidžan nakon skladištenja mora dozrevati na povišenoj temperaturi od 18 do 20°C.

LISNATO POVRĆE

Lisnato povrće (bliiva, celer list, kelj lisnati, španać, salata, peršun list i drugi). Zelena salata vrlo brzo

96

AGROSVET / BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA ↘

gubi kvalitet i svežinu, pa je stoga skladištenje u uslovima kontrolira-ne atmosfere neophodno za njeno održavanje. Ako se čuva u optimal-nim uslovima može se održati u kva-litetnom stanju 2 do 3 sedmice. Za čuvanje i skladištenje salate neop-hodna je temperatura od 0oC i rela-tivna vlažnost oko 95%.

Spanać, takođe, spada među povr-će koje se brzo kvari i ima relativ-no kratak koristan period čuvanja. Stoga se često nameće potreba da se održava pod uslovima kontrolirane atmosfere, jer i tada može maksi-malno da se održi u kvalitetnom sta-nju 10 do 14 dana.

GLAVIČASTO POVRĆE

U glavičasto povrće spadaju kupus glavičar, karfiol i brokoli, kelj glava-ti, kelj pupčar…Za uspešno čuvanje kupusa pogodne su pozne sorte koje treba brati kad su zrele, čvrste i suve. Iako je tačka smrzavanja prilično vi-soka i iznosi oko -0,5 oC, kupus se bez opasnosti može izlagati tempe-raturi -2oC, jer se laganim odmrza-vanjem voda resorbuje i ne dolazi do oštećenja tkiva. Rani kupus može se čuvati i do 4 sedmice, dok se pozni-ji kupus može čuvati i do 6 meseci. Skladištenje u kontrolisanoj atmos-feri će zadržati boju i ukus kupusa, te sprečiti propadanje lista. Kupus je jako osetljiv na etilen koji izaziva promenu boje lista kupusa i propa-danje. Adekvatna ventilacija za vre-me skladištenja je vrlo važna za odr-žavanje niske koncentracije etilena.

Karfiol je vrlo osetljiva vrsta po-vrća, jer se glavica lako lomi, brzo vene i gubi bela boja. Da bi se glavica zaštitila prilikom berbe, ostavlja se dosta listova. Karfiol nije preporuč-ljivo čuvati duže od tri sedmice, jer

gubi dobar vizuelni i senzorni kva-litet. Niska temperatura je izuzetno važna kako bi se produžio odgovara-jući rok trajanja brokola. Tempera-turu od 0°C i relativnu vlažnost od 95% je potrebno optimizirati prili-kom skladištenja na period od 21-28 dana. Skladištenjem brokolija na 5°C može se sačuvati na period od 14 dana, a skladištenje na 10 °C oko 5 dana.

MAHUNASTO POVRĆE

Među mahunasto povrće spadaju: grašak, pasulj, boranija, bob, sočivo. Najčešće korišćeno povrće u našoj zemlji je pasulj, grašak i boranija. Mahunasto povrće se ređe čuva u svežem stanju. Najčešće čuvanje ovog povrća je u dehidriranom sta-nju. Nakon branja, plodovi se vade iz mahuna i nakon toga suše. Ovako dehidrirano povrće može se skladi-štiti i preko godinu dana na tempera-turi od 21°C. Na temperaturi od 7°C se skladišti ako ga je potrebno čuva-ti duže od godinu dana ili ako ga je potrebno zaštititi od insekata. Kada je u pitanju skladištenje u svežem stanju, mahunarke se na duži peri-od mogu skladištiti zamrzavanjem.

Mladi grašak (u mahuni) se rela-tivno kratko vrijeme može održati, čak i pod optimalnim uslovima, jer dolazi do osetnih gubitaka šećera. Prema potrebi, čuva se kraće vre-me radi ravnomernijeg snabdevanja tržišta, transporta i konzervisanja. Optimalna temperatura za čuvanje mladog graška u svežijem stanju je 0 °C a relativna vlažnost 95-98%. Jestivi plod graška je vrlo kvarljiv i neće održati dobar kvalitet duže od dve sedmice.

Boranija, takođe, ima ograničene mogućnosti za čuvanje u svežem stanju, pa se uglavnom skladišti u hladnjačama radi ravnomjernije distribucije u trgovinskoj mreži. S

obzirom na intenzivnu respiraci-ju, boranija oslobađa mnogo toplo-te, na 4,5oC 2700 kal/t/24 sata, pa je stoga neophodno da se obezbedi ravnomerna cirkulacija vazduha u delovima komore. U pogledu traj-nosti postoje određene razlike među sortama boranije tako da se period čuvanja kreće od 10 do 20 dana.

LUKOVIČASTO POVRĆE

Lukovičasto povrće obuhvata: crni luk, beli luk, crveni luk, praziluk. Glavice crnog luka mogu se čuvati u suvim prostorijama gde se spoljni hladniji vazduh koristi za oduzima-nje toplote i snižavanje temperatu-re. Ovaj način čuvanja se koristi u predelima sa povoljnim klimatskim uslovima, gde su spoljne temperatu-re niske. Skladištenje u kontrolisa-noj atmosferi daje optimalne uslo-ve, jer se pod strogo kontroliranim uslovima luk najuspešnije i najduže čuva. Crni luk se može čuvati 6-9 meseci na optimalnoj temperaturi od 0oC i relativnoj vlažnosti 65 do 70% sa adekvatnom cirkulacijom vazduha. Optimalni temperaturni režim za mladi (zeleni) luk je 0oC, a relativna vlažnost je 98%. U takvim uslovima mladi luk se može čuva-ti do 4 sedmice. U kontrolisanoj atmosferi i ambijentu od 2% O

2 i 5%

CO2 sa temperaturom 0oC čuvanje

mladog luka može se produžiti za 2-4 nedelje.

97

↙ BERBA I ČUVANJE PLODOVA POVRĆA / AGROSVET

KORENASTO POVRĆE

Kod korenastog povrća upotre-bljava se koren za ljudsku prehranu. Tu spadaju: mrkva, cvekla, celer, ren, peršun, repa, pastrnjak, rot-kva i rotkvica. Od korenastog po-vrća najviše se upotrebljava mrkva. Optimalna temperatura za čuvanje mrkve je 0oC. Zavisno od sorte i na-mene, mrkva ili šargarepa, ukoliko su dovoljno zreli plodovi, može se uspešno čuvati 7-9 meseci. Visoka relativna vlaga od 98-100% je ne-ophodna kako bi se sprečio gubitak hrskavosti.

Koncentracija CO2 iznad 5% će

uzrokovati truljenje. Niska kon-centracija kiseonika ispod 3% nije preporučena i može doći do pojave bakterijske truleži.

KRTOLASTO POVRĆE

Glavni predstavnik povrća je krompir (posle žitarica najvažnija prehrambena namirnica). U našoj zemlji je jako rasprostranjen. Krom-pir spada među one vrste povrća koje se relativno dobro čuvaju i bez

upotrebe kontrolisane atmosfere.

Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti odno-sno kada je pokožica potpuno zasu-šila. Nakon prirodnog odumiranja i sušenja cime sačekati desetak dana da pokožica krtola potpuno završi svoj razvoj. Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu, da bi se smanjilo povređivanje krtola.

Međutim, kvalitet krompira, gubi-ci i dužina čuvanja u najvećoj meri zavise od uslova pod kojim se krom-pir održava. Nekontrolirani uslovi čuvanja najčešće ne mogu da spreče promene kao što je pojava slatkog ukusa, proklijavanje, truljenje i pre-komerno isušivanje.

Niže temperature u principu spre-čavaju proklijavanje i truljenje, a uz to je i proces respiracije usporen. Povišene temperature pospešuju klijanje krtola, isušivanje i razvoj mikroorganizama, pa se stoga ta-kođe moraju izbegavati. S obzirom na namenu krompira kao sirovine i temperatura održavanja je različita i to za potrošnju: 4-7oC, za proizvod-nju čipsa: 7-11oC i za prženje i suše-nje: 5-8 oC.

Za spreèavanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice kao što je Neo stop (Hlorprofam).

Pojava slatkog ukusa zbog nago-milavanja šećera u krtolama krom-pira otklanja se tako što se krompir održava sedam ili više dana na tem-peraturi od 16 do 20°C. Povišena temperatura intenzivira respiraciju, a kao energetski materijal služi še-ćer koji se na taj način utroši i krom-pir ponovo dobije dobar ukus. Ako se krompir čuva u komorama, dola-zi do nagomilavanja CO

2, čija kon-

centracija može da pređe 1% pa je neophodno vršiti obnovu vazduha.

Profitabilnost povrtarske proi-zvodnje, pored svih aspekata od pravilne setve i sadnje preko mera nege i berbe, obuhvata i deo koji se odnosi na skladištenje. Promašaj u tom delu može kompromitovati celu proizvodnju.

BESPLATNA REGISTRACIJA

KATALOGPESTICIDA

2014

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211(u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopisAgrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštitebilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih nećedistribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisniciprimiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje:

1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti)

a) Ratarstvo

b) Voćarstvo

c) Povrtarstvo

d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti)

Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:

Ime i prezime:

Firma:

Adresa:

Mobilni telefon:

E-mail adresa:

Datum:

Potpis:

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

KATALOGPESTICIDA

2014

NAMAVERUJU

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet