god.xii br. 66 - agromarket.rs · agromarket crna gora podgorica: +382 20 872 165 agromarket bih...

maj2015.

BESPLATAN PRIMERAK

god.XIIbr. 66

AGROSVET

AGROSVET 66Stručna revijaISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket dooAdresa: Kraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

DISTRIBUTIVNI CENTRI:Kragujevac: 034/300-435Beograd: 011/74-81-920Valjevo: 014/286-800Niš: 018/514-364Subotica: 024/603-660Zrenjanin: 023/533-550Sombor: 025/432-410Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET CRNA GORAPodgorica: +382 20 872 165AGROMARKET BIHBijeljina: +387 55 355-230,Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec

REDAKCIJA:Dr Ivan Krošlak Dragan LazarevićRadmila Vučković Miloš StojanovićSlobodanka Bulatović Momčilo Pejović Goran Radovanović Zdravko ĆorovićVeselin Šuljagić Duško SimićMilan SudimacIvan ValentBojana StankovićOlivera Gavrilović

ŠTAMPA: „Grafostil“ KragujevacTiraž 8000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA:Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55Dragan Lazarević - Šef stručne službe, DC Sremska Mitrovica 063/580-958Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94Slobodanka Bulatović - DC Sombor, 069/430-19-91Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175Miloš Stojanović - Šef sektora ishrana bilja, 063/414-722Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979Zdravko Ćorović - DC Zrenjanin, 063/112-44-01Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33

SLUŽBA PRODAJE:DC KragujevacVladimir Dragutinović, 063/438-483Veselin Šuljagić, 063/658-307Vladimir Milovanović, 063/415-924Zoran Radovanović, 063/10-58-091Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC NišBojan Đokić, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312

Ivan Gnjatović, 063/11-24-540Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC ZrenjaninNebojša Lugonja, 063/10-58-223Srđan Protić, 069/507-09-78

DC SuboticaDejan Milinčević, 063/106-74-79

Miloš Tomašev, 063/635-495

DC SomborNada Jovanović, 063/693-501Daniel Grnja, 063/438-641

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41

Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC PodgoricaMiodrag Bogdanović, + 382 69 300-844Miroslav Jokić, + 382 69 300-845Gojko Ljumović +382 69 183-032

DC BijeljinaMilenko Krsmanović, +387 65 643-466

Zoran Hamzić, +387 65 823-046Mladen Bijelić, +387 66 365-978

Jovo Vujević, + 387 65 189 104Miroslav Vesić, +387 66 394-750

DC Banja LukaBojan Krunić, +387 65 713-435Slobodan Lukić, +387 66 001-352Dragan Ćurković, +387 65 983-150Maja Mirković, +387 65 146-875Lolo Marčeta +387 65 867-775

DC PrištinaNaser Spahiu +386 49-733-814Eljmaz Orana +386 49-733-815

Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

S A D R Ž A JREČ UREDNIKA ↘ 4

DA LI SMO USAMLJENI U SVOJIM PROBLEMIMA? ↘ 6

ACANTO® PLUS – TROSTRUKA ZAŠTITA USEVA ↘ 8

FOLIJARNA PRIHRANA OKOPAVINA, PREPORUKE I REZULTATI PRIMENE ↘ 10

ZAŠTITA SOJE OD KOROVA ↘ 15

VILLAGER SERVIS TRENING 2015. ↘ 18

KRUŠKA, SLASNA POSLASTICA ↘ 20

VIRUSIMA PROTIV JABUKINOG SMOTAVCA ↘ 26

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘ 28

HRANA, LEK, MAGIJA, LJUBAV… ↘ 30

SVIMA NAMA DAR ANĐELA ↘ 32

NEGOVANJE TRAVNJAKA ↘ 34

STOČARSKI KUTAK ↘ 39

ORGANIKA ↘ 42

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA - ISKUSTVA IZ ŠVAJCARSKE ↘ 44

DRUGI PIŠU ↘ 45

PČELARENJE ↘ 48

ŠUMARENJE ↘ 50

POLJOSTATISTIKA ↘ 52

AGROSVET / REČ UREDNIKA ↘

4

REČ UREDNIKA↘

Umesto svoje reči, nudim Ti čitao-če reči Prof. Dr Miladina Ševar-lića, redovnog profesora Poljo-

privrednog fakulteta u Zemunu («Poli-tika» 17. april 2015.). Zašto?. Odgovor sledi.

Sa svakom novom strategijom sve manje sela i seljaka

“U utorak 30. marta u Palati Srbije, uz prisustvo ministarke i većine člano-va kabineta Ministarstva poljoprivrede i životne sredine i predstavnika nekoliko ambasada Evropske unije, održana je promocija štampane „Strategije poljo-privrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014 /2024” – verovat-no poslednje nacionalne strategije pre pristupanja naše države EU. To je, posle Strategije iz 2005. druga zvanična stra-tegija naše „strateške delatnosti”.

Pored rukovođenja izradom „Strate-gije razvoja zemljoradničkog zadrugar-stva u Republici Srbiji” (2012) – koja je u svojoj primeni najviše dogurala dotle da bude primereno „okačena” na sajt Zadružnog saveza Vojvodine, ali ne i na sajtove Zadružnog saveza Srbije i Mini-starstva poljoprivrede (koje je i finansi-ralo njenu izradu), kao član ekspertskih timova učestvovao sam u izradi i čak tri strategije razvoja poljoprivrede za tri „naše” države čija se prestonica nije menjala: SFRJ (1982), SRJ (1999) i (na-knadno pri ključen) za RS (2014).

S obzirom na višedecenijsko angažo-vanje u oblasti agroekonomije, smatram sebe odgovornim da sistematizujem razloge zašto se čak i relativno dobro urađene strategije poljoprivrede u veli-koj meri ne ostvaruju i što će ih države poput Srbije sve teže moći da realizuju.

Prvi je odnos svih vladajućih politič-kih koalicija prema poljoprivrednicima i poljoprivredi koji se ogleda u omalova-žavajuće malom izdvajanju budžetskih sredstava za razvoj agrara i elementar-nih infrastrukturnih potreba sela, uklju-čujući i ovogodišnje protivzakonito zna-čajno smanjenje agrarnog budžeta ispod propisanih pet odsto ukupnog državnog budžeta.

Drugi je odsustvo konkretnijih nacio-nalnih programa razvoja poljoprivrede i sela, sa definisanim nosiocima, roko-

vima realizacije i izvorima sredstava za pojedine planske zadatke i njihove go-dišnje kontrole (ne)ostvarivanja – radi blagovremenog preduzimanja „korek-tivnih mera” u realizaciji strategije.

Treći je nepredvidivost mera agrarne (i u „tragovima” ruralne) politike, koje se pod uticajem lobističkih grupa često i u toku iste godine menjaju radi ad hoc prilagođavanja potrebama naših tranzi-cionih kapitalista, agrobiznis projekata iza kojih „stoje” pojedine partije ili nji-hovi lideri ili, pak, lobistička udruženja drugih agrarnih tranzicionih dobitnika kojih nema čak ni u spisku obveznika PDV, a ni u spisku obveznika koji su podnosili prijave za oporezivanje godiš-njeg ukupnog prihoda građana – a u po-slednjoj tranzicionoj deceniji kupili su pojedinačno čak i više od 2.000 hektara oranica, novu i vrednu poljoprivrednu mehanizaciju, džipove...

Četvrti je politička averzija i zakonsko zapostavljanje zadruga kao organiza-tora proizvodnje i prometa repromate-rijala i otkupa tržišnih viškova od 99,5 odsto ukupnog broja odnosno sadaš-njih 628.522 porodična poljoprivredna gazdinstva. To se ogleda i u namernom izopštavanju zadružnog sektora iz pro-cesa restitucije – kome je bez naknade od 1953. do danas oduzeto imovine u vrednosti od barem osam milijardi evra.

I peto, kao „šlag na tortu” (i pored višedecenijskog domaćeg „jada”), sve je izraženiji razarajući uticaj procesa globalizacije proizvodnje, liberalizacije tržišta i od nadnacionalnih korporacija (pod „kišobranom” tzv. međunarodnih integracija u nadnacionalnu „državu“ i „partnerstva” sa nadnacionalnom ar-madom) ubrzanog preuzimanja svih nacionalnih ekonomskih potencijala – od banaka, kao „krvotoka” privrede, preko trgovine (sa antićiriličnim prei-menovanjem naziva lanca prodavnica koji se bukvalno može prevesti sa „kupi i beži”?).

Nosioci državne agrarne politike ni-kako da shvate da se pri realizaciji bilo koje strategije „ni iz čega ne može stvo-riti nešto”, čak i kad nam je konačno dostupna „šargarepa na dugačkom šta-pu” – potencijalnih 170 miliona evra ili oko 24 miliona evra godišnje od 2014.

do 2020. godine iz pretpristupnog fonda EU (IPARD), koja su približno jednaka iznosu koji je dobijala i Hrvatska – iako ima dvostruko manje agrarne kapacitete nego Srbija!

Budući da Srbija već drugu godinu kasni u institucionalnom i kadrovskom obezbeđenju preduslova za povlačenje sredstava IPARD a, naši poljoprivredni-ci realno neće moći da dobiju povraćaj dela sredstava iz tog fonda ni u 2016. go dini.

Jedino rešenje koje preostaje jeste mo-del naše viševekovne narodne samoodr-živosti – „u se i u svoje kljuse”, koja se može realizovati na dva načina. Prvi je da se oformi Nacionalna razvojna banka preko koje bi se obavljale sve finansijske transakcije državnog sektora – od kabi-neta predsednika Republike, preko svih nacionalnih kompanija do javnih predu-zeća u svim lokalnim samoupravama, uključujući i sve para državne agencije. U toj novostvorenoj banci dnevni iznos raspoloživih „sredstava po viđenju” bio bi na nivou desetina miliona evra, koje bi se, bez zaduživanja u inostranstvu, mo-gle koristiti za beneficirano kreditiranje odobrenih projekata za razvoj agropri-vrede – do refundiranja dela investi-cionih ulaganja iz sredstava IPARD -a. Drugi model je da se od oko devet mi-lijardi evra devizne štednje u domaćim bankama izdvoji samo dva odsto u Fond za razvoj namenski za potrebe finansi-ranja odabranih IPARD projekata.

U protivnom i ova Strategija ostaće „mrtvo slovo na papiru”, a Srbija će do 2020, kada se završava budžetski period rezervisanih sredstava IPARD a, vero-vatno „baciti u zasenak rekorde” Bugar-ske i Rumunije po minornosti korišće-nja pretpristupnih fondova EU».


6

AGROSVET

DA LI SMO USAMLJENI U SVOJIM PROBLEMIMA? ↘ Priredio: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

Prošle godine nam se desio pro-blem rđe na pšenici i u iščeki-vanju novog problema (čitaj iza-

zova), bilo bi dobro da pogledamo gde smo to mi na karti sveta, i da li je ono što se nama desilo izuzetak, ili nešto sasvim drugo. Ove, 2015. godine, što iz straha, što opravdano i preventiv-no, veliki broj proizvođača, čak i is-pod Save i Dunava u svoje proračune uključilo je i jedan do dva tretmana fungicidima.

Poznato je svima da su prouzroko-vači bolesti lista pšenice potencijalno najveća opasnost po smanjenje pri-nosa. A ko nije znao, uverio se proš-le sezone. Tu prvenstveno mislimo na prouzrokovače rđe i septorije. I u zavisnosti od vremenskih uslova, pro-uzrokovači ovih bolesti su prisutni u različitom obimu na našim parcelama. Ono što se desilo u sezoni 2013/2014., svakako je iznenadilo sve koji su ak-tivni u zaštiti bilja. Naime problem rđe i to one crtičaste (Pucicinia triti-cini) doveo je do izuzetnog smanjenja prinosa pšenice. Bolest koja je prema podacima Dr Jeftića u prethodnih desetak godina bila prisutna 5-6%, u prethodnoj sezoni je bila apsolutno dominantna. Šta se to dogodilo, i da li smo mi jedini koji imaju taj problem?

Ne naravno da nismo. Napravimo jedan mali osvrt na to šta se dešava u zemljama Evropske Unije, koja je tako blizu, a u nekim stvarima opet daleko.

Godine 2011. U Velikoj Britaniji se pojavio novi soj žute (crtičaste) rđe na sorti Worrior. I upravo po toj sorti taj novi soj je i dobio ime. Iste godine soj je registrovan i na području Francu-ske, Danske i Švedske. I to je bio prvi put da se jdan novi soj u tako kratkom vremenu raširi putem vazdušnih stru-ja na tako širokom prostoru.

Šta za nas praktično znači ta pro-mena sojeva. Oni su mnogo agresiv-niji, brže se šire, brže umnožavaju, otporniji su na višim temperaturama. I upravo iz tog razloga smo bili izne-nađeni prošle godine, jer se nikada rđa na pšenici nije širila tom brzinom.

Pa dobro šta nam je sada činiti?

Ono što treba da znamo jeste da je ovaj patogen obligatni parazit, tj. može preživeti samo na biljkama na kojima i parazitira, nikako samostal-no. Dakle rđa prezimljava na travama i na samonikloj pšenici. Ona je prisut-na kod nas, na našim pracelama. Kako će se ponašati sada ostaje da vidimo, i zavisi prvenstveno od vremena. Ono što mi možemo da uradimo, jeste da obilazimo i pažljivo pregledamo naša polja. Iskustvo kaže da je u za dobru zaštitu od rđe neophodno obilaziti pšenicu na svakih 10 dana od fenofa-ze drugog kolenca. Prvi simptomi po našem iskustvu se mogu naći na me-stima gde je pšenica iz nekog razloga slabija (bila je pod vodom, nije dobila

dovoljno hrane...). Prvi simptomi su nam znak da moramo da reagujemo prskanjem, tj fungicidnim tretma-nom. Ove godine smo imali dosta takvih polja, a do zaključenja ovog teksta nije bilo potpune informacije o stepenu zaraze rđom.

Kompanija Agromarket, a na pred-log saradnika Stručne službe, je pret-hodnih godina značajno pojačala izbor fungicida u svojoj paleti (Funo-mil, Eccorta, Artea, Acanto Plus...). Pri izboru smo se vodili iskustvima iz sveta i sa naših parcela, naravno.

Ipak, naš pik je preparat Fluoco. Novi fungicid sa poznatom aktivnom materijom Flutriafol, iz grupe triazola koji je čak i u prethodnoj godini koja je bila toliko problematična dao dobre rezultate. U dozi primene od 0,5 l po ha, primenjen na vreme uspeo je da sačuva pšenicu i obezbedi siguran rod. Tu je i Excorta plus koji je kombina-cija dve aktivne materije, Epoksikona-zol, koji je najprodavanija materija u čitavom svetu za zaštitu strnih žita od bolesti, i Tiofanat-metil. Ovaj fungicid ima najbolje ocene u zaštiti od rđe i septorie. To je i razlog zašto ga prepo-ručujemo za zaštitu lista zastavičara, kao nosioca prinosa. Preparat Excor-ta plus primenjena i u cvetanju daće visok procenat zaštite i od fuzariuma. Naime obe aktivne materije su efika-sne u suzbijanju Fusarium spp., a za-jedno imaju i sinergističko delovanje, tako da je rezultat primene zdrav klas i dobar hektolitar.

I ova sezona pokazuje, barem u svom prvom delu da je svaka sezona posebna, da nema sistema „copy and paste“ već redovno praćenje stanja na terenu (čitaj u usevima) i pravovre-mene reakcije već dokazanim rešenji-ma. A njih ima.

Tabela 1. - Pregled promene sojeva rđe u prethodnih 10 godina (Izvor Wheatrust)

Novo, sigurnije, jače!

EXCORTA PLUSAktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili nekom drugim grupama. Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije različitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije oružje u borbi protiv parazitnih gljivica, sprečavamo brži razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinačno ili ukrštene bolje štitimo usev i doprinosimo profitabilnosti proizvodnje.

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinačno delovanje, a zajedno to rade mnogo efikasnije. Dok Epoksikonazol sprečava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu ćelija gljiva. Excorta Plus je sistemični fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se može primeniti u brojnim ratarskim usevima, pre svega u šećernoj repi ali i u strninama radi zaštite od velikog broja fitopatogenih gljivica iz rodova Cercospora, Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zaštitu lisne mase Excorta Plus omogućuje biljkama i “stay green” odnosno “produženi zeleni efekat” čime se gajenoj biljci pružaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonošenje.

Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu šećerne repe u cilju zaštite od sive pegavosti – Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u strninama radi zaštite od prouzrokovača pepelnice – Erysiphae graminis, rđe – Puccinia spp., pegavosti lista I klasa – Septoria spp., mrežaste pegavosti ječma – Pyrenophora teres i umanjenju napada fuzarioze klasa – Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja.

Doza primene Excorta Plus u usevima i šećerne repe i strnih žita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utrošak 200 do 300 l/ha tečnosti.Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta.

Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg,a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364

Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs

Značaj lista zastavičara u ostvarenju prinosa

8

AGROSVET

Acanto® Plus – trostruka zaštita useva ↘ Priredio: DuPont Team.

Površine pod hlebnim žitom u našoj zemlji su smanjene u po-ređenju sa prosečnim godina-

ma. A setva ovih useva je obavezna kako bi se uspostavio odgovarajući plodored. Nepovoljne cene u pret-hodnom periodu destimulisale su ratare da ozbiljnije pristupe gajenju ovih kultura. No situacija se menja, manjak posejanog žita je evidentan, usevi su dugo bili pod vodom, što je sve motivisalo proizvođače da mak-simalno ozbiljno pristupe završetku proizvodnog ciklusa strnina.

S obzirom na nedovoljnih količina đubriva u osnovnoj obradi, adekvat-na prolećna prihrana je izvršena na većini njiva, a borba protiv korova je praktićno završena. sada je u toku.

No, borba za očuvanje visokih pri-nosa i dobijanje visokokvalitenog i zdravog zrna počinje fungicidnim tretmanima, odnosno sprečavanjem i suzbijanjem prouzrokovača biljnih bolesti. Dovoljna su nam iskustva iz 2014. godine. A koji su to glavni problemi u našim njivama:

Blumeria (Erysiphe) graminis f. sp. tritici - prouzrokovač pepelnice pšeniceBlumeria (Erysiphe) graminis f. sp. hordei - prouzrokovač pepelnice ječmaPuccinia spp. - prouzrokovač rđaSeptoria spp. - prouzrokovač sive pegavosti lista i klasa pšeniceHelminthosporium sativum – mrka pegavost lišća, propadanje klija-naca i trulež korena žitaPyrenophora teres - prouzrokovač

mrežaste pegavosti ječma

Kompanija DuPont u svojoj po-nudi ima preparat Acanto® Plus koji će uspešno rešiti ove probleme. Fungicid Acanto® Plus je kombina-cija dve aktivne materije: Ciproko-nazol је sistemična aktivna materija sa protektivnim, kurativnim i era-dikativnim delovanjem, a Pikoksi-strobin je nova aktivna materija iz grupe strobilurina sa preventivnim i kurativnim delovanjem dokazana širom sveta po svojoj efikasnosti, dugotrajnom delovanju, povećanju intenziteta fotosinteze što ima di-rektan uticaj i na povećanje prinosa. Količina primena jovog fungicida je 0,6 l/ha.

Preparat Acanto® Plus postiže najveći efekat kada se primenjuje preventivno u ranim fazama zaraze, a najkasnije po pojavi prvih simpto-ma, u pšenici tokom vlatanja i kla-sanja i po potrebi još jednom tokom cvetanja, a u ječmu tokom vegetaci-je, po pojavi simptoma i postojanja uslova za širenje parazita. Maksi-malni broj tretiranja tokom vegeta-cije je dva puta

Iskustva u proizvodnji pšenice i ječma ukazuju da se razlika u prino-su između tretiranih i netretiranih useva kreće od nekoliko stotina ki-lograma pa i do preko jedne tone po hektaru u zavisnosti od vremenskih uslova i prisustva patogena

Samo pravovremenom borbom protiv prouzrokovača biljnih bolesti sačuvaćemo naše žito u dobroj kon-diciji, potpuno zdravo i tada tek mo-žemo očekivati maksimalan prinos

i visoko kvalitetno zrno, a Acanto

Plus je rešenje za dobar rod!

Takođe, Acanto® Plus je registro-van i za primenu u usevima sun-cokreta i šećerne repe.

Semenski suncokret se obavezno štiti od prouzrokovača biljnih bo-lesti Phomopsis helianthi – sivomr-ka pegavost, Botritys cinerea – siva trulež, Sclerotinia sclerotiorum –bela trulež. No preporuka je da se pre-ventivnim tretmanima i merkantilni suncokret sačuva od napada biljnih patogena. Preparat Acanto® Plus se primenjuje od faze butonizacije do cvetanja suncokreta u količini 0,6-0,8 l/ha.

Šećernu repu ugrozava više bole-sti, a poseban problem proizvođači-ma predstavlja pegavost lista, fito-patogena gljiva Cercospora beticola. Svake godine se javlja pa je zaštita od ove bolesti uvek potrebna.

Konidije ovog patogena se šire vetrom i kišnim kapima. Ukoliko dospeju na vlažan list šećerne repe prodiru u tkivo. Razvoj bolesti zavi-si od temperature. Ukoliko je toplo, simptomi se javljaju već za pet dana i bolest može veoma brzo da se širi izazivajući oštećenja i propadanje lista. Biljka tada počinje da troši se-ćer za stvaranje novih listova čime se smanjuje prinos.

Upravo s toga, hemijska zaštita je ključna u borbi protiv Cercospore! Acanto® Plus ima visoku efika-snost u suzbijanju oboljenja šećerne repe, a su brzo usvajanje i distribu-cija u biljci kao i trostruko delova-nje, odnosno potpuna zaštita šećer-ne repe. Količina primene preparata Acanto® Plus je od 0,6 do 0,8 l/ha šećerne repe.

Fungicid Acanto® Plus se usvoji u roku od 2-3 sata nakon tretma-na i treba ga treba primenjivati pre svega preventivno, pre ostvarivanja infekcije, a zbog kraće karence po-godan i za kasnije tretmane.

Poruka kompanije Du Pont je jed-nostavna - Zaštitite useve pšenice, ječma, suncokreta i šećerne repe na pravi način jednim fungicidom i bi-ćete u u plusu uz Acanto Plus!

9

AGROSVET

Septoria spp. Puccinia spp. Blumeria( Erysiphae) graminis Pyronophora terres

Phomopsis helianthi Sclerotinia sclerotiorum Cercospora beticola

10

AGROSVET

FOLIJARNA PRIHRANA OKOPAVINA, PREPORUKE I REZULTATI PRIMENE ↘Priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

U ratarskoj proizvodnji, pored pravilne i efikasne zaštite useva, od velikog značaja je i optimalno obezbeđenje biljaka hranivima u svim faza-

ma rasta i razvoja.

Promene činilaca, kao što su: temperatura, količina i raspored padavina, fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta doprinose ostvarenju viših ili nižih prinosa i kvalitetu roda.

Poslednjih godina se pored osnovnog đubrenja i prihrane čvrstim azotnim đubrivima, nametnula kao veoma korisna agrotehnička mera, folijarna prihrana. Ishrana bilja, a posebno folijarna prihrana, ukoliko se primenjuje pravovremeno i odgovarajućim formulaci-jama đubriva, značajno doprinosi bržem i efikasnijem rastu i razvoju biljka što dovodi do povećanja prinosa i kvaliteta zrna.

Prednost folijarne prihrane je ta da se biljka obezbe-đuje makro i mikro elementima te organskim biostimu-latorima u obliku koji se veoma brzo usvaja od strane biljke, još brže transportuje i ugrađuje u biljku. Prime-nom folijarne prihrane u 2-3 tretmana tokom prolećnog dela vegetacije, obezbeđuje se u kontinuitetu izbalansi-ran odnos makro i mikro elemenata uz dodatak biosti-mulatora u vidu amino, huminskih i fulvo kiselina. Na taj način biljke nemaju periode “gladovanja” koji mogu da nastanu usled ispiranja hraniva iz zemljišta ili njiho-ve nedovoljne pristupačnosti za biljku.

Kompanija Agromarket kao vodeća na našem tržištu u pogledu logističkog obezbeđenja poljoprivrede je u poslednjih 15 godina, pored široke palete repromateri-jala, razvila uz saradnju sa stručnim timom firme Ferti-Co, domaći brend folijarnih đubriva FitoFert. Brend sa

sobom nosi brojne formulacije, kako kristalne vodoto-pive, tako i tečne, koje sadrže izbalansiran odnos makro i mikroelemenata, fulvo, huminskih i aminokiselina u pakovanjima koja su pozicionirana tako da zadovolje potrebe kako velikih proizvođača, tako i amatera. Fi-toFert folijarna đubriva su vodotopiva, veoma brzo se rastvaraju u radnom rastvoru, potpuno su kompatibilna sa pesticidima i preporuka je da se folijarna prihrana obavi u istom prohodu sa zaštitom od korova, bolesti ili štetočina.

Kukuruz kao vodeća ratarska kultura po zaseja-nim površinama (preko million hektara) takođe zah-teva adekvatnu ishranu tokom vegetacije. Bez dobrog osnovnog đubrenja nema ni prinosa, a folijarna đubriva potpomažu maksimalno iskorišćenje unetog đubriva u zemljište i kondicionu stabilnost biljke. Rezultati kako ogleda, a još više proizvodne prakse, isprva na imanji-ma u Beloj Crkvi i Zaječaru, a poslednjih godina širom Srbije, Rusije, Makedonije, Grčke, Bosne i Hercegovi-ne, pokazali su da se u usevu kukuruzu sa zaštitom od širokolisnih korova (Mustang, AgroDimark, Peak) u fazi 3-5 listova, primeni FitoFert Corn u količini 3,0 l/ha. Prilikom zaštite od uskolisnih korova (Siran 40 SC, Motivel Extra 6OD, Siran 750 WG, Motivell 4SC) u fazi 6-8 listova kukuruza, preporučujemo primenu Fi-toFert Liquid 12:4:6 u količini 5,0 l/ha.

O efektima, kako biološkim, proizvodnim, tako i eko-nomskim, mnogo bolje od reči kazuju rezultati koji se ostvaruju od strane reprezentativnih ustanova, od-nosno privrednika, pa tako u tabeli 1., mogu se videti rezultati ogleda postavljeni os strane stručnjaka PSSS Zrenjanin u 2014. godini.

11

AGROSVET

Tabela 1. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u kukuruzu u 2014. (PSS Zrenjanin)

Ukupna povšina ogleda (ha) 2.00

Kontrola površina (ha) 1.00

Tretirano površina (ha) 1.00

Kontrola - prinos kg/ha 12,860.00

Tretirano - prinos kg/ha 13,200.00

Razlika kg/ha (5-4) 340.00

FF formulacije u ogledu I FF Corn 3,0 l/ha

II FF Liquid 12:4:6 4,0 l/ha

Vrednost FF formulacija u ogledu 2,200.00 (RSD/

ha)

Tržišna cena kulture (RSD /kg) 13.00

Vrednost razlike (RSD/ha) (6 x 9) 4,420.00

Neto dobit (RSD/ha) (10-8) 2,220.00

Procentualni udeo porasta prinosa 2.64 %

Zadruga “Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja kod Zrenjanina, bavi se ratarskom proizvodnjom na površi-ni od 3.000 ha. Na ritskom zemljištu, koje je sklono za-barivanju i sporijem zagrevanju tokom proleća, prime-nom folijarnih đubriva u kukuruzu se može značajno uticati na visinu prinosa što se potvrdilo i tokom ogleda u 2014. Godini.

Tabela 2. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u kukuruzu u 2014. (Mrkšićevi salaši)






Razlika kg/ha (5-4) 740

FF formulacije u ogledu

I FF Liquid 12:4:6 4,0 l/ha

II FF Liquid 12:4:6 4,0 l/ha

Vrednost FF formulacija u ogledu (RSD/ha)

2,000.00





ZZ “Nizine“ iz Plavne, kod Bača, bave se otkupom po-ljoprivrednih proizvoda i ratarskom proizvodnjom na oko 300 ha sopstvenih površina, a takođe i organizaci-jom proizvodnje kod kooperanata na oko 800 ha. Ku-kuruz i u ovom delu Bačke zauzima značajne površine, a primena folijarnih đubriva može doprineti povećanju prinosa.

Tabela 3. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u kukuruzu u 2014. (ZZ “Nizine”)







FF formulacije u ogledu I FF Corn 3,0 l/haII FF Liquid 12:4:6

4,0 /ha

Vrednost FF formulacija u ogledu 2,200.00 RSD/ha)





Poljoprivredna stanica iz Sombora je na svojim ogled-nim tablama, takođe organizovala tradiocionalne dane polja gde su prikazani sortni ogledi, herbicidni i fungi-cidni ogledi u pšenici , kukuruzu, šećernoj repi, soji i suncokretu. Značajan deo oglednih parcela je odvojen za praćenje efekata primene folijarnih đubriva u ratar-stvu. Rezultati primene FitoFert vodotopivih đubriva su prikazani u tabeli koja sledi:

12

AGROSVET

Tabela 4. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u kukuruzu u 2014. (PSS Sombor)






Razlika kg/ha (5-4) 375

FF formulacije u ogledu I FF Corn 3,0 l/haII FF Liquid 12:4:6

4,0 l/ha


2,200.00



Neto dobit (RSD) (10-8) 2,675.00


Soja je ratarski usev koji se sve više širi na našim pro-storima. Sa porastom površina pod sojom sve intenziv-nije se ulaže u proizvodnju ove višestruko značajne bilj-ke. Preporuka za folijanu prihranu u soji je sledeća: sa zaštitom od korova, u fazi 1-3 troliske FitoFert Humi-super 10:5:10 u količini 5,0 l/ha, a pre početak formi-ranja cvetova:FitoFert BorMax20 u količini 2,0 kg/ha

Iskustava iz proizvodnje, kao i brojni ogledi koje smo sproveli u 2014. godini, potvrđuju da soja veoma pozi-tivno reaguje na primenu mikroelementa Bor folijarno pred početak cvetanja.

Već pomenuta zadruga, “Nizine” iz Plavne pored Bača, su veliki proizvođači soje, kao i ceo region zapad-ne Bačke je poznat po veoma uspešnoj proizvodnji ove proteinske biljke.

Tabela 5. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u soji u 2014. (ZZ «Nizine»)








I FF Humisuper 3,0.l/ha

II FF Humisuper 2,0 l/ha +

FF BorMax20 1,0 kg/ha


2,000.00

Tržišna cena kulture (RSD/kg)

40.00


Neto dobit (RSD) (10-8) 10,000.00


Zoltan Zelenka, vredni poljoprivredni proizvođač iz Temerina, je takođe primenom FitoFert đubriva ostva-rio značajnu razliku u prinosu soje.

Tabela 6. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u soji u 2014. (Z. Zelenka, Temerin)




Kontrola prinos kg/ha 5,500.00

Tretirano prinos kg/ha 5,750.00



I FF Humisuper 3 lit./ha

II FF Humisuper 2 l/ha +

FF BorMax 1 kg/ha


2,000.00



Neto dobit(10-8) 8,000.00


13

AGROSVET

Obično je rašireno mišljenje da folijarna prihrana ima svoju uspešnu primenu samo u stresnnim uslovima kada se biljkama daje “infuzija” koja doprinosi bržem oporavku, što je svakako potvrđeno u praksi.

Ono što su pokazali rezultati ogleda iz 2014. godine koja je bila veoma povoljna za ratarske useve kao što je soja je da se primenom folijarnih đubriva FitoFert, može značajno povećati prinos i u uslovima kada biljka ima povoljne uslove za nesmetan rast i razvoj.

U proizvodnji suncokret, slično soji se primenom folijarnih đubriva sa naglašenim sadržajem mikroele-menta Bor podstiče oplodnja i na taj način postiže da glavica bude ispunjenija većim brojem zrna, a samim tim ostvaruje se i veći prinos.

Saradnici AgroServisa preporučuju primenu sledećih FitoFert proizvoda: u fazi porsta 2-4 para listova sun-cokreta FitoFert Humisuper 10:5:10 u količini 3,0 l/ha, a pred početak butonizacije FitoFert BorMax20 u količini 1,0 kg/ha. Sva navedena folijarna đubriva mogu se primeniti samostalno ili zajedno sa herbicidi-ma i fungicidima.

Rezultati ogleda koji su postavljeni od strane PSS Zre-njanin i Sombor su prikazani u tabelama koje slede.

Tabela 7. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u suncokretu 2014. (PSS Zrenjanin)








I FF Humisuper 3,0 l/ha


FF BorMax 20 1,0 kg/ha


2,000.00

Tržišna cena kulture (RSD/kg) 30.00


Neto dobit (RSD) (10-8) 7,450.00


Tabela 8. Rezultati ogleda sa primenom FitoFert đubriva u soji u 2014. (PSS Sombor)








I FF Humisuper 3,0 l/ha


FF BorMax20 1,0 kg/ha


2,000.00



Neto dobit (RSD) (10-8) 10,540.00


Folijarna prihrana useva u ratarstvu je postala redov-na agrotehnička mera kod proizvođača u agrarno razvi-jenim zemljama. Primenom folijarnih đubriva, pored ostalih agrotehničkih mera, obezbeđujemo maksimalno iskorišćenje potencija za visok prinos i kvalitet useva. I ogledi, ali još više praksa poslednjih godina pokazuje da smo uz primenu formulacija FitoFert na pravom putu.

15

AGROSVET

Zaštita soje od korova ima puno specifičnosti i aspekata o koji-ma moramo voditi računa kod

primene herbicida. Nicanje korova zajedno sa usevom, njegov brz rast zbog dovoljno svetlosti, mnogo veća kompetitivna sposobnost korova na-ročito u ranim fazama porasta kada je i njihovo prisustvo najpogubnije po usev su činjenice koje moramo uzeti u obzir kod suzbijanja korova.

Soja je širokoreda kultura koja se seje počev od polovine aprila, a po-slednjih godina i nešto ranije zbog povoljnijih vremenskih (tempera-turnih) uslova tj. kada se setveni sloj zemljišta zagreja na 100C. Nica-nje traje 10-tak dana, tj kada suma efektivnih temperatura potrebnih da biljka iznikne je 100. Po nicanju soje pojavljuju se i korovi, nekada ravnomerno, a nekada razvučeno što je veoma važan podatak kod suz-bijanja korova, odnosno strategija suzbijanja se prilagođava spektru i pojavi korova.

Primena zemljišnih preparata u poslednje vreme se širi među proi-zvođačima zbog „dobijanja na vre-menu“ odnosno rešavanjem korova

primenom posle setve, a pre nicanja dobijamo slobodu da kasnije radimo neke druge stvari i ne razmišljamo o korovima. Novi preparat Sencor plus osim poboljšane formulaci-je i lakše primene odlično suzbija i najopasnije korove u soji, a to su ambrozija i pepeljuga. Kombinacija preparata Sencor plus 0,4 - 0,45 l/ha i Mont 1,2 - 1,4 l/ha uz barem 7 mm padavina ostavlja parcelu čistu od korova i nesmetan rast useva bez konkurencije korova.

Primena preparata po nicanju soje zavisi od ravnomernosti nicanja ko-rova, odnosno ukoliko je nicanje ravnomerno preparati se mogu pri-meniti odjednom, a ako je nicanje razvučeno onda doze podeliti i pri-meniti iz dva puta (split) u razmaku od 7 – 12 dana. Vreme primene po uputstvima je od 1 – 3 troliske, dok u praksi treba pratiti pojavu korova i tretirati ih u ranijim fazama po-rasta što često bude i pre faze prve troliske, odnosno najbitnije je pra-titi pojavu i porast korova.

Preparat Dynox ima odlično de-lovanje na veliki broj širokolisnih i jednogodišnjih uskolisnih korova. U potpunosti zaustavlja u porastu palamidu koja u porastu nije preš-la 6 list, dobro suzbija ambroziju, gorušicu, čičak, kereće grožđe itd, odnosno da skratimo, ukoliko u par-celi nemate štir, pepeljugu i tatulu Dynox ili preparat Ikarus (suzbija i tatulu) će vam biti dovoljni. U kom-binaciji sa herbicidom Symphony

ZAŠTITA SOJE OD KOROVA ↘Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

rešava se i problem pepeljuge. Za suzbijanje štira preporučujemo do-davanje preparata Bentamark her-bicidima Dynox ili Ikarus.

Kombinacija koju preporučujemo naročito u uslovimo velike zakorov-ljenosti i pojave svih mogućih koro-va je: Dynox 100 g + Bentamark 1,5 l + Symphony 8 g/ha ili u spli-tu, što naročito preporučujemo:

I tretman - Dynox 50 g + Bentamark 1,0 l i nakon 7-12 dana:

II tretman Dynox 50 g + Bentamark 1,0 l + Symphony 8 gr

Suzbijanje višegodišnjih uskoli-snih korova se vrši kada je divlji si-rak visine 15-30 cm i to preparatima Kletox 1,5 l/ha i Targa super 1,5 - 2 l/ha koja odlično deluje i na trsku.

18

AGROSVET

Zašto sada pišemo o nečemu što se dogodilo krajem janua-ra ove godine? Jednostavan je

razlog. Ulazimo u period kada se va-lorizuju januarske vrednosti. Naim-se, Stručni tim Villager je u januaru 2015 godine organizovao prvu ser-visnu konferenciju u cilju edukacije svoje servisne mreže. Zašto nam je bila potrebna ova konferencija?

Višegodišnje iskustvo u poslu i stalni kontakt sa klijentima pomažu nam da dostignemo najviše stan-darde u pružanju servisnih usluga. Servisna služba Villager orijenti-sana je u nekoliko pravaca pa tako od osnovnog, pružanje servisnih usluga, tu je i tehnička podrška ovlašćenim prodavcima i krajnjim kupcima kroz vršenje nultih servi-sa i davanjem odgovarajućih saveta vezanih za održavanje uređaja. Naša obaveza je i snabdevanje klijenata originalnim rezervnim delovima, jer samo ugradnjom originalnih rezer-vnih delova Villager mašine postižu maksimalne performanse. Jedan od bitnijih segmenata u kojem deluje servisna služba jeste i konstantan rad na unapređenju kvaliteta Villa-ger uređaja. U servisima se najpre identifikuju određene mane i ne-dostaci, nakon toga se rade detaljne analize problema koje dovode do postizanja najboljih rešenja za una-pređenje kvaliteta naših uređaja.

Za postizanje dobrih rezultata za-služna je politika kvaliteta vezana za vršenje servisnih usluga.

Osnovna načela politike kvaliteta su:

• Kvalitet stvara budućnost i odra-žava se kroz sve segmente našeg poslovanja

• Pružamo najviši nivo stručnosti i profesionalnosti u odnosu sa na-šim kupcima

• Shvatili smo da je zadovoljstvo kupaca od primarne važnosti

• Razvijamo partnerske odnose sa našim klijentima

• Pružamo usluge na višem nivou od konkurentskih firmi uz pošto-vanje ugovorenih rokova i cena

• Odlikuje nas brzo i efikasno reša-vanje problema

• Zaštita zdravlja i sigurnost zapo-slenih, kao i zaštita životne sredi-ne predstavljaju trajnu odgovor-nost i obavezu koja se sprovodi u skladu sa važećim zakonskim regulativama

Naša vizija je da budemo primer najboljeg servisa u industriji garden uređaja i električnih alata u skladu sa svim principima savremenog po-slovanja. To se može postići samo konstantnim unapređenjem kvalite-ta usluga uz sticanje novih znanja i veština.

Naša servisna mreža raširena je u 28 gradova Srbije na 34 lokacije. Pored Srbije Villager ima i servise u drugim zemljama regiona sa ujed-načenim površinskim rasporedom, pa je tako Bosna i Hercegovina po-krivena sa 15 servisa koji svakod-nevno popravljaju naše uređaje i prodaju originalne rezervne delove i potrošni materijal Villager. U siste-mu kompanije Agromarket nalazi se 8 servisa u Srbiji i to u Kragujevcu, Beogradu, Valjevu, Nišu, Zrenjani-nu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Subotici, dva servisa u BiH i to u Bijeljini i Banja Luci i servis u Pod-gorici, kao centralni servis za terito-riju Crne Gore.

Godišnje se u našim servisima po-pravi preko 20000 uređaja ne samo bazično Villager i AGM proizvoda već i različitih svetskih proizvođa-ča (AL-KO, Dolmar, Alpina, Telwin, GGP, Lavor Wash i dr.) koje zastupa i distribuira Agromarket.

VILLAGER SERVIS TRENING 2015. ↘Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

19

AGROSVET

A sada konkretno o servisnoj kon-ferenciji. Servis trening je trajao dva dana i na njemu je učestvovalo preko 80 servisera iz Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Kosova. Ovo je bila odlična prilika da se razmene iskustva između servise-ra te da se bolje upoznaju tehnički detalji određenih Villager uređaji. Na ovom serviserskom seminaru možda najvećem u regionu obrađe-ne su mnoge teme: Zakon o zaštiti potrošača, smernice za priznavanje garancije, oštećenja na dvotaktnim motorima, servisne intervencije na Villager motornim kosama, motor-nim kosačicama, cepačima za drva i električnim alatima, Villager po-trošni materijal i specijalni alati.

U praktičnom delu obuke servi-serima su naši instruktori u naj-kraćim crtama ukazali na najčešće probleme na uređajima, ponuđeni su predlozi za otklanjanje kvarova uz primenu odgovarajućih speci-

jalnih alata. Predmet serviserske obuke bile su Villager motorne kose bc2100 i bc1250p model za 2015 godinu. Na motornoj kosi bc 2100 pokazane su izmene koje su urađe-ne sa ciljem da se poveća kvalitet samog uređaja. Redizajniran je si-stem za hlađenje, što je dovelo do snižavanja temperature na motoru za 13°C, promenjeni su zupčanici u pogonskoj glavi, ojačan je sistem blokirača pogonske glave, redizajni-ran je auspuh i rezervoar za gorivo. Serviseri su prošli obuku za poprav-ljanje Villager cepača za drva model LS 8T, kao i obuku za servisiranje električnih alata sa akcentom na po-pravke električnih čekića VLP 1210 I VLN 1545.

U završnom delu seminara svi učesnici su se upoznali sa novim modelima Villager uređaja koji su na tržištu u toku 2015. godine. Svi zainteresovani serviseri su bili u mogućnosti da isprobaju nove ure-

đaje i daju svoju ocenu vezanu za kvalitet i mogućnosti predstavljenih noviteta.

Prvi servis trening Villager je uspešno završen na naše i zadovolj-stvo gotovo svih učesnika. Ovo pre-stavlja samo početni korak u tehnič-kom razvoju i unapređenju brenda Villager.

20

AGROSVET

KRUŠKA, SLASNA POSLASTICA ↘Priredio: Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Kruška je vrsta iz roda drve-nastih biljaka iz familije Ro-saceae, podfamilije jabuke

Maloideae i srodna je sa jabukama i dunjama. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Inače, zanimljivost za ovu voćnu vrstu je ta da postoje dva la-tinska naziva. Jedan je je Pyrus com-munis (evropska ) i Pyrus pyriofolia (dalekoistočna). Kruška spada u grupu rentabilnih voćaka, gde pri-nosi u plantažnim zasadima prema-šuju i 30 t/ha.

Ova voćka ima zanimljivu istoriju, a poreklom vodi iz zapadne Azije. U ovim se krajevima za krušku zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da se za nju znalo čak i mnogo ranije od toga, još u kameno doba. Kakvo god da joj je tačno poreklo, sigurno je da se sastav kruške dosta prome-nio kroz vreme. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas. Sadašnje stanje posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćka-ma. Danas se najveći broj plantaža na kojima se uzgajaju kruške nalazi u Kini, Italiji i Sjedinjenim Američ-kim Državama.

Na našim zemlji kruška se gajila vekovima. Danas je ona posle šljive i jabuke najrasprostranjenija mada svojim rodom ne zadovoljava tra-žnju. Kruška je zadobila značajno mesto u ukupnoj strukturi voćarske proizvodnje zahvaljujući pre svega svojim izuzetno kvalitetnim, mno-gostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje. S obzirom da postoji oko hiljadu sorti, razlikujemo ih po veličini,

obliku, boji, ukusu kao i dužini skla-dištenja. Dobar su izvor dijetalnih vlakana koja lekovito djeluju najpri-je na zdravlje probavnog, a zatim i kardiovaskularnog sistema.

Hranljiva vrednost. Sveži plodovi kruške u sebi sadrže i do 20% suve materije, 9–15% ukupnih šećera, 0,30–0,60% organskih kiselina, 0,80–1,50% celuloze, znatne ko-ličine tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina i drugih biološki značajnih supstanci. Kruške sadrže oko 40 kcal u 100 g voća i to uglav-nom ugljene hidrate oko 11 %. U njima ima vitamina C, a od minerala kalijum i fosfor.

Od plodova kruške prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sokovi, bebi kaše, kompoti, marmelade, džemo-vi, rakija, te je ona i značajna siro-vina u industriji prerade. Nažalost, proizvodnja ove izvanredne voćke poslednjih decenijama suočava se sa nizom problema vezanim uglav-nom za osetljivost sorti prema pro-uzrokovačima bolesti i štetočina (bakterijska plamenjača, čađava krastavost, kruškina buva i dr.), koje ugrožavaju rodnost kruške i zahte-vaju povećanu upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava.

Gajenje. Drveće je srednje visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspore-đenim listovima (dužine 2-12 cm). Plod je specijalan oblik bobice — po-mum, sa jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epider-misom (kod vrsta u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kame-nim ćelijama). Taksonomski, rod se deli u dve pomenute sekcije. Kruška

cveta pre jabuke te je mogućnost prolećnog izmrzavanja znatno veća, a osetljivija je i na apsolutne tem-peraturne minimu me tokom zime. U samom cvetanju temperature od -10C mogu potpuno uništiti rod jer je to naj osjetljivija fenološka faza. Kada prođe faza punog cvetanja, tj. kad su kruške u precvetavanju, tem-peratura vazduha od -10C neće pot-puno uništiti rod, ali će takvi plodovi imati znatno nižu tržišnu vrednost jer su vrlo često nepravilni (krompi-rasti) i po pravilu imaju smeđi pojas od mraza. Tokom vegetacije kruš-ka može podneti temperaturu i do 340C. Potrebe kruške za vodom su mnogo skromnije od potreba jabuke zbog dubljeg korena koji crpi vodu i iz dubljih slojeva zemljišta. Kruš-ka tokom intenzivnog rasta ploda i lastara, zahteva najviše vode. Za svoj uzgoj zahteva dublja zemljišta, dobro drenirana, lakše peskovita, ilovasta ili ilovasto-peskovita. Ze-mljište treba da bude neutralne do slabo kisele reakcije (pH od 5,5 do 7,0), bogat humusom i hranjivim elementima. U međurednom pro-storu poželjno je da se održava za-travljena površina koja se kosi 6 - 8 puta u vegetaciji, a nezakorovljena zona redova (primena herbicida). Ako u voćnjaku nema sistema za navodnjavanje, zemljište se može održavati stalnom međurednom obradom. Odmah posle sadnje ili najkasnije do kraja proleća mladi se voćnjak nađubri stajskim đubrivom. Za voćnjake pod kruškom sa većom gustinom sad nje preporučuju se dva načina đubrenja: pojedinačno đubrenje svake sadnice s 20 - 30 kg stajskog đubriva oko sadnice ili

21

AGROSVET

odoravanjem brazde oko 70 cm od reda sadnica, te zaoravanjem đubri-va koji se stavlja u odoranu brazdu, duž redova.

Priprema zemljišta za sadnju. Oda-branu površinu, koja je svojim po-ložajem i svojstvima zemljišta do-bra za uzgoj krušaka, nađubriti na osnovu obavlje ne hemijske analize zemljišta. Posle toga zemljište se duboko obradi, pri čemu dubina obrade mnogo zavisi od tipa ze-mljišta. Ako je zemljište dobrih fi-zičkih osobina, i koja često u nižim horizontima imaju povećan sadržaj kalcijuma, obradom se ni u ko jem slučaju ne sme ići preduboko. Dva su razloga: prvo, da se delovi hori-zonta s povećanim sadržajem kalci-juma ne izoru na po vršinu, i drugo, takvom pripremom stvaraju se uslo-vi za dublje prokorenjivanje. Takva zemljišta se pripremaju oranjem do dubine 40 do 50 cm. Lošija, teža zemljišta, loših fizičkih osobina pre oranja potrebno je po drivati na du-binu 70 do 80 cm. Najpovoljnije je duboku obradu obaviti u toku jeseni . Pre sadnje, zemljište je neophodno dobro obraditi tanjiračom i obeležiti redove .

Izbor sorti. Najviše zavisi od agro-ekoloških uslova za gajenje i moguć-nosti plasmana. Rane sorte mogu se uzgajati u svim kruškarskim po-dručjima, ali prednost se daje onim područjima gde je veća mogućnost plasmana da bi se izbegao nepotre-ban skup prevoz. Osim toga, najra-nije sorte nemaju dobru transporta-bilnost, te se ne mogu dugo skladi-štiti. Sorte kasnije epohe sazrevanja zahtevaju dovoljno sunčanih dana da bi mo gle postići visoki kvalitet plodova, te se mogu uzgajati samo u toplijm područjima. Pri tome po-sebnu pažnju treba posvetiti navod-njavanju jer su to krajevi gde tokom leta obično vlada suša. Sorte srednje epohe sazrevanja mogu se uzgajati na povoljnim lo kacijama svih naših područja, a jedini ograničavajući faktor jeste plasman.

Izbor uzgojnog oblika.Razmak iz-među redova zavisi od bujnosti pod-loge i sorte, ali za savremene uzgoje, uz dobru voćarsku mehanizaciju, taj razmak ne tre ba da bude veći od 3,2 m. Razmak u redu zavisi od sorte, ali načelno može se reći da je za većinu sorata dovoljno 1,2 do 1,5 m. Kod kruške najčešći uzgojni oblici se vitki vretenasti grm i vitko vreteno.

Izbor podloga. Sve sorte krušaka nema ju zadovoljavajuću kompati-bilnost s dunjom, te se one moraju kalemiti s međupodlogom. Kruška se može kalemiti na divljoj krušci i na različite tipo ve dunje. Na pod-lozi divlje kruške manje je osjetlji-va na lošija zemljišta, ali su stabla bujnija, a i plodovi su znatno loši-jeg kvalitata. Za podlogu se koriste tipovi dunje: EMA, EMC, BA 29, Adam’s, Sydo i OHF 333. Prednost imaju podloge EMA i BA 29 . Sorte loše kompatibilnosti s dunjom (npr. Viljamovka) obavezno treba kale-miti sa posrednikom. Kao posrednik mogu poslužiti sorte Ge-lertova ili Hardenpontova.

Kod nas se generativne podloge proizvode od odabranih matičnih stabala divlje (šumske) kruške (Pi-rus communis var. piraster). Na ge-nerativnim podlogama sorte kru-šaka postižu veću bujnost i kasnije počnu da plodonose. Koren prodire dublje u zemljište, pa bolje iskori-šćava vlagu i hraniva iz dubljih slo-jeva. Korenov sistem se sastoji od glavne korena i više debljih skelet-nih žila. Postiže se dobar prijem jer plemka dobro sraste s podlogom.

Od vegetativnih podloga najveće značenje imaju različiti tipovi du-nje. U intenzivnom uzgoju krušaka danas se više upotrebljavaju vegeta-tivne podloge. Proizvode se u matič-njaku vegetativnih podloga od oda-branih matičnih grmova dunja.

Dunja MA. Ova podloga ima dobru sklonost ukorenjavanju pa se lako razmnožava bilo sa zrelim reznica-ma bilo nagrtanjem. Prilagođena je za teška zemljišta, ali ne i sušna te

je osetljiva na alkalnu reakciju. Na njoj kruške oboljevaju od fero – hlo-roze ukoliko je pH 7,8 – 8,2 . Stabla rano prorode i dobro rode. Plodo-vi su veći nego kod sejanaca. Nije kompatibilna sa mnogo sorata, a među njima su Viljamovka, Clairge-au, Boskova bočica, Abbe Fetel i dr. Dobri posrednici su Gellertova, Sv. Marija, Buttira precoce Morettini .

Dunja MC. Slabije je bujnosti od MA i BA 29. Slabo se ukorenjuje jer se koren rasprostire površinski. Za-htjeva plodna zemljišta sa sa kreč-njakom ispod 3%. Prikladna je za uzgoj u gustom sklopu. Zbog patu-ljastog rasta teško se formira skelet krošnje pa se preporučuje samo za bujne sorte. Otporna je prema vaši-ma i nematodama na korenju, ali je više osetljiva na hladnoću i sušu.

Dunja BA 29. Ima dobru sklonost za ukorenjivanje pa se dobro raz-množava nagrtanjem panja i rezni-cama. Pokazuje dobru otpornost na sušu u odnosu na dunju MA, ali je u odnosu na nju osetljivija na hladno-ću i krečnjak u zemljištu. Prikladna je za južna područja gde nema uslo-va za navodnjavanje jer je otporna na sušu.

Posrednik se koristi za neke sor-te krušaka (Viljamovka) koje su slabe kompatibilnosti sa dunjom kao podlogom, pa se iz toga razloga proizvode sadnice sa posrednikom. Za posrednika može se koristi sor-ta kruške Gelertova koja ima dobar kompatibilitet sa sortama kruške kalemljenih na nju.

Sortiment kruške. U današnjem sortimentu u Srbiji dominiraju sorte koje su već nekoliko deceni-ja prisutne sa malim promenama, odnosno novinama koje su ostvarili selekcioneri.

22

AGROSVET

JUNSKA LEPOTICA - kruška sa najranijem vremenom zrenja i ako je plod sitan (oko 70 g) kao takva zaslužuje posebnu pažnju, jer na tr-žištu u to vreme nema druge kruške. Rodnost je visoka, stablo je srednje do vrlo bujno. Svetložuta prelive-na crvenilom sa sunčane strane Uspešno se može gajiti na podlogama sejanca divlje kruške, dunja BA-29

KALUĐERKA - potiče iz Francu-ske. Bere se početkom oktobra. Bujna sorta. Dobro se prilagođava različitim uslovima sredine. Mlada-ri Kaluđerke rastu povijeno. Dobro je oprašuje: Druardova i Krasanka. Rađa vrlo dobro.

CONFERENCE M 202 - sazreva po-četkom septembra. Stablo je umere-no bujno do bujno. Dobar je opra-šivač, samooplodna. Visoko produk-tivna sorta. Prosečna težina ploda

158 g. Plod je zelene boje, prekriven „rđom“. Meso ploda je bele boje, slat-kog ukusa, sočno i vrlo aromatično. Oprašivači: William, Kaiser, Dr.J.Guyot, B.Hardy, Decana del Comizio

RANA MORETINIJEVA ILI BUTIRA – poreklom je iz Italije. Sazreva u drugoj polovini jula. Cveta sred-nje rano. Srednje je bujna. Dobro je oprašuju Junska lepotica i Vilja-movka. Rano prorodi, a zatim rađa dobro i redovno. Plod je krupan. Pokožica je glatka, nežna, zelenka-stožuta, a sa sunčane strane ružiča-sta. Meso ploda je beličasto, čvrsto, slatkonakiselo, vrlo ukusno.

VILJAMOVKA - Viliamovka je naj-bolja i privredno najznačajnija sorta kruške. Voćne sadnice kruške Vilja-movka potiču iz Engleske, a pozna-ta je još od 1796. godine. Bere se u drugoj polovini avgusta. Cveta sred-nje pozno. Srednje je bujna. Dobro je oprašuju Boskova bočica, Krasan-ka. Pogodna je za različite sisteme gajenja. Rano prorodi a zatim rađa obilno i redovno. Plod je krupan, slamastožute boje, izvanrednog kvaliteta.

SANTA MARIJA – italijanska sorta. Sazreva sredinom avgusta. Srednje je bujna do bujna. Dobro je oprašu-ju Rana Moretinijeva, Vilijamovka i Krasanka. Rađa obilno. Plod je kru-pan. Meso ploda je belo, osrednjeg kvaliteta.

BOSKOVA BOČICA - potiče iz Bel-gije. Bere se u prvoj polovini sep-tembra. Cveta pozno. Srednje je bujna. Dobro je oprašuje Viljamov-ka. Pogodna je za različite sisteme gajenja. Rađa veoma dobro. Plod je krupan, oblika boce. Meso ploda je žućkasto, sočno, slatko i aromatično.

FETELOVA - voćne sadnice kruške Fetelova potiču iz Francuske. Sazre-va krajem avgusta i početkom sep-tembra. Srednje je bujna. Umereno rađa. Plod je srednje krupan, izdu-ženo-kriškast. Meso ploda je beliča-stožućkasto, sočno, slatkonakiselo.

23

AGROSVET

PAKHAMS TRIJUMF – sorta koja je selekcionisana u Australiji. Bere se krajem septembra. Umereno je bujna. Rađa dobro. Plod je krupan, kruškolik, limunastožute osnovne boje, izvanrednog kvaliteta.

KRASANKA - Krasanka potiče iz Francuske. Bere se u krajem sep-tembra i u prvoj polovini oktobra. Cveta srednje rano. Slabo je bujna. Vrlo povoljno reaguje na navodnja-vanje. Dobro je oprašuju Druardova i Hardijeva Pogodna je za različite sisteme gajenja. Umereno rađa. Plod je krupan, loptastojabučast. Meso ploda je bledožućkasto, sočno, slat-konakiselo i prijatno aromatično.

DRUARDOVA – stara sorta kruške koja takođe potiče iz Francuske. Bere se početkom oktobra. Srednje je buj-na do bujna. Veoma je krupnih plo-dova i lepa je za oko. Izuzetno prijat-nog ukusa, veoma je sočna i topiva.

Pored gore pomenutih, poslednjih godina u zasadima kruške se mogu naći i nove sorte kao:

ETRUSKA - Rana sorta kruške „Etrusca“ nastala je u Italiji ukr-štanjem sorti „Coscia“ i „Gentile“ (Košija x Đentile). Na našim prosto-rijama se gaji od sredine 90-ih godi-na i svako leto dobro rodi. Plod ove kruške je zbog velike rodnosti male do srednje veličine. Ova kruška se po sazrevanju može konzumirati 8 do 10 dana. Ova sorta se ističe ve-likom i redovnom rodnošću. Ima atraktivan spoljni izgled, glatku kožicu i zelenu boju, koja sazreva-njem prelazi u zelenkasto-žućkastu na oko 40 % površine, a na sunčanoj strani u crvenu boju, što ovoj ranoj sorti kruške daje lep izgled plodo-va. Ova kruška sazreva 39 dana pre Viljamovke, plodovi retko opadaju, otporni su na na bakterioznu pla-menjaču i ne sazrevanju prebrzo. Meso „Etruske“ ima belu boju, pri-jatan ukus i prepoznatljivu aromu. Podloga za gajenje može biti sejanac divlje kruške ili dunja BA-29.

TOSCA - nova rana sorta kruške, koja je u Italiji dobijena ukrštanjem sorti „Coscia“ i „Williams“ (Košija x Viljamovka), a proizvodnja ove sorte je započeta 1993. godine. Slično kao i sorta „Etruska“, „Toska“ svojim kvalitetnim plodom i ranim sazre-vanjem dopunjuje ponudu krušaka u ranom letnjem periodu.„Toska“ je rana letnja sorta koja sazreva oko

21. jula, u zavisnosti od područ-ja gde je zasađena i od vremenskih uslova sazrevanja. Ova vrsta kruške daje plod srednje veličine, kruškoli-kog oblika, ima kratki i široki vrat sa ravnim vrhom. Sortu „Toska“ karakterišu lep, privlačan spoljni izgled ploda, srednje debela svetlo-zelena boja kožice, koja na sunčanoj strani prelazi u mermerno crven-kastu boju. Ova kruška sazreva 28 dana pre Viljamovke, a isto kao i kod rane sorte „Etruska“, plodovi su otporni na bakterioznu plamenjaču i retko sazrevaju pre vremena. Meso ploda sorte „Toska“ ima belu boju i prijatnog ukusa za konzumiranje.Ova rana sorta kruške brzo raste, a savijanjem jednogodišnjih posti-že se dobra rodnost. „Toska“ cveta srednje rano, a može biti oplođena od strane drugih sorta krušaka koje cvetaju isto vreme. Podloga za gaje-nje može biti sejanac divlje kruške ili dunja BA-29.

Domaće stare autohtone sorte kruške - Zbog potomaka, ali i u ci-lju očuvanja genetskog potencijala te izvora otpornosti prema nekim od biotičkih, odnosno abiotičkih činilaca, struka mora spasiti od za-borava neke od starih sorata kao: Jagodarku, Žuticu, Ječmenku, Ov-čarku, Takušu, Jeribasmu, Arapku, Turšijaru…

Jagodarka (”jagodnjača” ili ”maj-ska kruška”) - Nekada se gajila na skoro svakom imanju. Danas se može naći samo po koje stablo u okolini Čačka, Požege, Užica i Va-ljeva. Sazreva krajem maja ili po-četkom juna, u vreme berbe jagoda, po čemu je i dobila ime. Stablo je bujno, s razgranatom piramidalnom krunom. Dobre je rodnosti i ima si-tan, okruglast plod s karakteristič-nom dugom peteljkom. Pokožica je glatka, sjajna, zelenkastožuta, meso beličasto, meko, polusočno i slat-ko-nakiselo. Relativno brzo gnjili.

24

AGROSVET

”Žutica” se najčešće može videti u centralnim delovima naše zemlje. Razvija bujno stablo, a sazreva sre-dinom jula. Plodovi su pravilnog kruškastog oblika, slamastožuti, trpkog, slatkonakiselog ukusa.

”Ječmenka” (”ječmenac”) se dosta gaji u okolini Beograda. Ima bujno stablo koje redovno i obilno rađa, a otporna je na bolesti, štetočine, sušu i mraz. Sazreva polovinom juna, u isto vreme kao ječam, pa joj otuda i ime. Plodovi su sitni, limunžuti, slatkonakiseli, prijatne arome.

”Lubeničarka” ima tamnocrveno meso koje podseća na lubenicu. Sa-zreva od polovine do kraja avgusta, a

rađa dobro i redovno. Plod je srednje krupan, kruškastog oblika. Zelenka-stožutu pokožicu prekriva rumenilo sa sunčane strane, a meso je svetlo-crveno, sočno, slatkonakiselo, pri-jatne arome. Čim počne da prezre-va, gnjili i gubi karakterističnu crve-nu boju, ali je i tada prijatno za jelo.

”Ovčarka” je nepoznatog porekla. Najčešće se može videti na padina-ma Goča. Sazreva početkom sep-tembra i može dugo da se čuva. Plo-dovi su srednje krupni, kruškastog oblika s debelom zelenožutom poko-žicom, crvenom sa sunčane strane.

”Karamanka” je veoma stara sorta. Do Drugog svetskog rata najviše je gajena u Srbiji, ali danas se viđa ret-ko, uglavnom u starim, zapuštenim voćnjacima. Može doživeti i preko 200 godina. Sazreva u drugoj polovi-ni avgusta, a u običnim skladištima čuva se dve-tri nedelje. Stablo je buj-no, razgranato, dok su srednje kru-pni plodovi malo suženi prema du-goj, tankoj i blago povijenoj peteljci. Pokožica je glatka (masna), u punoj zrelosti slamastožuta, sa sunčane strane svetlocrvena. Sočno, slatko-nakiselo meso je prijatne arome.

”Takuša”(”takiš”) ima bujno sta-blo, razgranatu okruglastu i ra-stresitu krunu. Rada obilno, a sazreva u drugoj polovini sep-tembra. Okruglast ili okrugla-sto-pljosnat plod je svetlozelen.

Gajenje kruške ugrožava brojni patogeni, prouzrokovači bolesti ča-đava pegavost lišća i krastavost plo-dova kruške (Venturia pirina), rđa kruške (Gymnosporangium sabinae) bakteriozna plamenjača (Ervinia amylovora), kao i brojni štetni or-ganizmi, kruškina osa (Hoplocampa brevis),

pepeljasta vaš kruške (Dysaphis pyri), smeđa vaš kruške (Melanaphis pyraria), crna kruškina vaš (Anurap-his farfarae), zelena jabukina vaš (Aphis pomi) i kao najznačajnija, obična kruškina buva (Cacopsylla pyri).

U prethodnim brojevima revije «Agrosvet» pisali smo o najznačaj-nijim bolestima i štetočinama, a u broju 64 iz februara ove godine i orijentacioni predlog programa za-štite i ishrane kruške.

Sva istraživanja tržišta ukazuju da je kruška deficitarna i da bi jedna od izvoznih šansi bila naše poljoprivre-de bila i kruška, bilo u svežem sta-nju bilo kao prerađevina.

EfikasanjEdinstvEn održivekonomičan

tEmEljno i ciljano na vaši.

®

tEppEki u jabuciNajprikladnije vreme obavljanja tretmana je pre cvetanja - naročito za suzbijanje jabukine pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava lisna masa značajno utiče na efikasno sistemično i translaminarno kretanje unutar biljke kao i dugotrajno delovanje omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom celog perioda cvetanja. Predatorski insekti normalno se razvijaju i doprinose boljoj kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom celog perioda cvetanja, tako da dolazi do vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja - zaštita protiv vaši preko cele vegetacije time je olakšana. Teppeki se može uspešno koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni. Doza: 140 g/ha.Glavne (ciljane) vaši: jabukina pepeljasta vaš (Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta vaš (Dysaphis pyri), jabukina zelena vaš (Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju jabukine krvave vaši (Eriosoma lanigerum) i izuzetno se nadopunjuje u programu sa drugim aficidima (npr. triametoksam).Karenca za primenu u jabuci je 21 dan.

tEppEki u kruškiTeppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se preparatom na bazi abamektina.

Teppeki u povrćuU zemljama EU, Teppeki se upotrebljava i u većini povrtarskih kultura (paradajz, paprika, krastavac, krompir...) za suzbijanje bele leptiraste vaši (Trialeurodes vaporariorum/ Bemisia Tabaci) preko sistema kap po kap. Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla upotrebljava rano iza rasađivanja (od kada se biljke ukorene, do najkasnije 2 do 3 nedelje

nakon rasađivanja); prema potrebi ponoviti tretman posle 1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća je i treća upotreba insekticida Teppeki - folijarno - ali pod uslovom, da je toj primeni prethodio insekticid za suzbijanje bele leptiraste vaši sa drugim mehanizmom delovanja. Karenca za papriku i paradajz je 3 dana.

tEppEki u brEskviU EU, Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi.Glavni cilj je subijanje zelene breskvine vaši (Myzus persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim regionima u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja (prvi tretman) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata Teppeki ne preporučuje se u blok primeni. Preporučena doza: 120-140 g/ha.

belchim crop protection srb d.o.o.vojvode stepe 78, 11000 beograd, srbijawww. belchim.rs

agromarketKraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevactel: 034 308 000; fax: 034 308 016

distributer za srbiju

vladimir vasojević dipl.inž.tim lider063 364 857

mirko radović dipl.inž.centralno-zapadna srbija069 670 455

rade pločić dipl.inž.Centralno-južna Srbija062 335 253

Slavoljub Birvalski dipl.inž.vojvodina-sever060 8601 693

Bojan Stanojković dipl.inž.vojvodina-jug063 364 855

pozovitE naš tim:

Teppeki® proizvodi

karEnca3

dana

Suzbijanje bele leptiraste vaši Suzbijanje lisnih vaši

FolijarnoIrigaciono preko tla

26

AGROSVET

VIRUSIMA PROTIV JABUKINOG SMOTAVCA ↘Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

Jabukin smotavac danas predstavlja glavnu štetočinu jabuke. Za potpuno suzbijanje ove štetočine neophod-na je primena insekticida iz različitih hemijskih gru-

pa da bi se ona održala na ekonomski prihvatljivom nivou. Nedostaci takve prakse uključuju snažne negativne efekte na korisne insekte i na kraju razvoj rezistencije na insekticide. Sve ovo otežava kontrolu štetočine i na taj način ugrožava proizvodnju jabuke. Zbog toga postoji očigledna i hitna po-treba za razvojem manje agresivnih kontrolnih mera kao što je primena nehemijskih jedinjenja, odnosno kombinovanje biopesticida sa sintetičkim, organskim insekticidima. Mikro-biološki pesticidi kao što su granulovirusi predstavljaju zna-čajan iskorak u suzbijanju ove šetetočine. Ovakvi pesticidi imaju minimalan uticaj na životnu sredinu i korisne insekat-ske vrste.

Jedan od takvih je preparat Carpovirusin evo 2, biološki insekticid koji sadrži granulovirus. Ovo je proizvod multi-nacionalne kompanije Arysta LifeScience. Kako deluje Car-povirusin evo 2. Granulovirus jabukinog smotavca nakon ishrane insekta se dalje umnožava u srednjem crevu gde ostvaruje infekciju pri čemu izaziva uginuće. Zaražene larve prestaju sa ishranom pri čemu se tope i oslobađaju milijardu novih virusa koji dalje mogu ostvariti novu zarazu larvi. Ovaj virus je bezopasan za ne ciljane organizme pri čemu se koristi u biološkoj kontroli i kao takav ekološki je bezbedan.

Standardna prime-njena doza je 100 ml/ha, a preporučuje se da se tretman pono-vi nakon 8 sunčanih dana. Primena nižih koncentarcija od 50 ml/ha takođe može dati dobre rezultate ali u kraćim razma-cima od 6 sunčanih

dana. Može se kombinovati i sa tzv. klasičnim insekticidi-ma. Kada je najjači pritisak prilikom maksimuma prvog i drugog leta upotrebiti brzodelujuće insekticide da bi spre-čili oštećenje plodova. Ova strategija je posebno važna da bi se smanjio rizik od pojave rezistencije na insekticide. U cilju zaštite virusa usled izlaganja UV zracima preporučuje se aplikacija predveče. Upotreba šećera i melase za stabilizaciju na UV zračenje je korisna. Kada imamo nisku početnu gusti-nu naseljenosti larvi po stablu (1-3 larve po stablu, 1-5% od oštećenih plodova ) moguće je održati nizak nivo šteta duži vremenski period tj. procenat oštećenih plodova je ispod eko-nomskog praga. Ovo se odnosi na primenu niže preporučene doze od 50 ml/ha. Broj tretmana se može svesti na 3 – 5 po generaciji. Pri većoj brojnosti doza se mora povećati na 100 ml/ha sa 4-6 tretmana po generaciji uz kombinaciju sa insek-ticidima. S obzirom na to da Carpovirusin evo 2 deluje samo na gusenice, kao odličan partner za ostale stadijume može se kombinovati sa regulatorima rasta koji deluju na jaja kao i sa inhibitorima presvlačenja.

Od velike važnosti je da prilikom kretanja larvi po listu i plodovima virus već bude deponovan. Usled kretanja larva biva zaražena zbog čega unosi virus u ubušeni hodnik gde

daljom ishranom unosi virus u crevni trakt. Prilikom prime-ne nižih doza uginjavaju stariji larveni stadijumi, a zabeleže-no je da se na ovaj način virus može prenositi i na potomstvo tj. na sledeću generaciju. Virusi mogu biti neaktivni neko vreme u domaćinu-larvi pa se prilikom stresa (gladovanje, prezimljavanje...) aktiviraju i ubijaju larvu. Za dobru efika-snost preparata Carpovirusin evo 2 veoma su važni vremen-ski uslovi prilikom primene. UV zračenje je najdestruktivniji faktor koji može umanjiti aktivnost ovg virusa. Virusne če-stice direktno izložene sunčevoj svetlosti imaju životni vek samo 2 dana. Međutim, visoke temperature nakan prime-na ovog proizvoda nisu ograničavajući faktor efikasnosti. Formulacija sadrži samo organske aditive zbog čega nakon njegove primene nema hemijskih ostataka u lancu ishrane i može se koristiti u organskoj proizvodnji.

Da bi smo tačno odre-dili tačan momenat pri-mene Carpovirusin evo 2 neophodan je kontinu-itet u praćenju jabukinog smotavca. U zavisnosti od godine sporadično pojav-ljivanje odraslih jedinki počinje početkom treće dekade aprila, a već kra-

jem meseca i kontinuirani ulov koji se može definisati kao početak u praćenju ove štetočine (Biofix). Prva položena jaja mogu se pronaći već krajem meseca dok se prve larve pojav-ljuju oko 10 – 15. maja i to je pravi momenat za primenu Carpovirusin evo 2. Može se mešati sa fungicidima i insek-ticidima. Radni rastvor bi trebao da ima pH vrednost između 5-7. Treba izbegavati mešanje sa sumporom i bakrom. Količi-na vode iznosi 1000-1500 litara po hektaru. Visoke količine vode će biti potrebne u starijim zasadima gde je veći habitus stabla da bi dobili bolju pokrovnost. Intervali između tretma-na se kreću od 7 do 14 dana. Kraći intervali se primenjuju usled jačeg intenziteta sunčevog zračenja. Da bi smo povećali ili održali aktivnost Carpovirusin evo 2 neophodno je dodati Vin – film kao UV protektant u količini 0,5 l/1000 l vode. Ovaj proizvod se mora čuvati na temperaturama ispod 5°C da bi se virus održao.

Carpovirusin evo 2 je proizvod koji ima perspektivu. Sve veća pojava rezistencije na organofosfate i piretroide otvara mogućnost za primenu ovog preparata. Može se koristiti sam ali takođe i u kombinaciji sa drugim insekticidima. Najbolji rezultati se postižu u zasadima sa niskom gustinom popula-cije gde je neophodno primeniti 4 tretmana protiv prve gene-racije i 6 tretmana protiv druge generacije. Bez obzira na for-mulaciju predstavlja snažan larvicid koji značajno smanjuje procenat oštećenih plodova od jabukinog smotavca. Kako nema karencu predstavlja odličan izbor za poslednje tretma-ne jer nakon njegove primene nema ostataka u plodovima. Registrovan je skoro u svim evropskim zemljama kako u kon-vencionalnoj proizvodnji tako i u organskoj.

Organska proizvodnja ali i konvencionalna, je uvođenjem Carpovirusin evo 2 dobila odličan proizvod kojim može da se kontroliše jabukin smotavac.

28

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘Priredio: Dragan Đorđević

Arapi kupili rumunski ječam za konje

Saudijska Arabija, Jordan i Ku-vajt kupili su 43% žetve ječma u Rumuniji u roku od četiri meseca, kao sirovinu za proizvodnju hrane, namenjene trkačkim konjima. Arapi su kupili 784.000 tona, koji su pla-tili 129 miliona evra, piše list “Zia-rul Financiar”. Predstvnik Konjičke akademije Mogosoaia Ana - Marija Du guleac izjavila je za taj list, da je ječam najvažniji elemenat u ishrani konja. “Ishrana je zasnovana na re-ceptu koji kombinu je ječam i ovas, s tim što ječam čini 85 odsto”. Prema njenim rečima, Arapi kupuju jeftin ječam u Rumuniji koji prerađuju u stočnu hranu. Te arapske zemlje imaju mala krda konja, ali ulažu de-setine miliona evra godišnje u gaje-nje trkačkih konja.

Austrijske poljoprivrednike čeka rekordna kazna

Austrijske proizvođače mleka očekuje rekordna kazna, jer nisu ispoštovali kvotu Evropske unije za proizvodnju mleka. Zbog daleko ve-ćih isporuka od dozvoljenih, prema progno zama eksperata, austrijski poljoprivrednici mogli bi platiti EU kaznu u visini od oko 45 miliona evra. Od 1.aprila prošle go dine do 31. januara ove, kvota isporuke bila je za 6,3% više od dozvoljene, što znači da je isporučeno za 152.474 tona više mleka. Austrijski proi-zvođači mleka su i ranijih godina prekoračili kvote i svesno plaćali

višemilionske kazne. Inače kvota za proizvod nju mleka, koju je EU uvela pre tri decenije kako bi sprečila hi-perprodukciju i sta bilizovala cene na tržištu, ističe krajem marta.

Francuzi mućkali, EU bi pare nazad

Francuska će zbog malverzacija i grešaka morati da vrati EU skoro milijardu i po evra koje je, u okviru pomoći namenjenoj agraru primi-la od 2008. do 2012. godine. Kako je saopštila je Evropska komisija, reč je o sumi koja predstavlja oko dva ods to od 40 milijardi evra koje je Francuska dobila u tom periodu u okviru Zajedničke poljoprivredne politike, javlja AFP. Fran cuska će morati da vrati 1,45 milijardi evra Uniji, u tri rate do 2017. godine, zato što nije dovoljno proveravala da li su projek ti za koje je poljoprivred-nicima isplaćivala pomoć u skladu sa ekološkim propisi ma, kao i zbog netačnih podataka koji se odnose na poljoprivredne površine.

Stigle jabuke otporne na truljenje

Američke regulatrone vlasti odo-brile su u dve vrste GM ja buka koje su otporne na truljenje. Jabuke su odobrene us prkos protivljenju in-dustrije organske hrane. Uprava za in spekciju ministarstva poljoprivre-de odobrila je jabuke koje je razvi-la kanadska kompanija Okanagan Speciality Fruits Inc. uz obrazolo-

ženje kako je “malo verovatno da će predstavlja ti rizik za poljoprivredu zbog pojačanog tretiranja pesticidi-ma”. Okanagan planira da prodaje jabuke pod nazivima Arctic Granny i Arctic Golden i tvrdi da su identič-ne običnim jabukama, osim što neće truliti. Direktor udruženja za organ-sku hranu Ronnie Cummins kaže da se jabu ke i inače tretiraju različitim pesticidima, a GMO još i više.

Stiže i GMO krompir bez “modrica”

Na američkom tržištu odobreno je uzgajanje šest vrsta ge netski mo-difikovanog krompira, na tržištu poznatih kao rob na marka “innate” krompiri, koje proizvodi kompanija J. R. Sim plot kompani iz američ-ke savezne države Ajdaho. “Odo-brene vrste ne samo da su otporne na ‘modrice’, već takođe proizvo de manje akril amida, hemikalije koja se može osloboditi iz po jedinih na-mirnica pri kuvanju ili prženju, i za koju je utvrđenu da je kanceroge-na”, navodi se u saopštenju američ-ke Uprave za hranu i lekove (FDA). FDA je, takođe, odobrila uzgajanje dve vrste genetski modi fikovanih ja-buka otpornih na truljenje, poznati-jih kao “arktičke jabuke”, kanadske kompanije Okanagan spešalti.

UN: Gubici zbog prirodnih katastrofa dostižu 300 milijardi

Ekonomski gubici zbog prirodnih katastrofa kao što su zemljot resi, poplave, suše i cikloni, dostigli su godišnje iznos između 250 i 300 mi-lijardi dolara, navodi se u izveštaju UN koji je ob javljen 4. marta. Izve-

29

AGROSVET

štaj Kancelarije UN za smanjenje rizika od nepogoda procenjuje da bi godišnje ulaganje od šest mili-jardi dolara u cilju smanjenja rizika uštedelo na svetskom nivou gu bitke od 360 milijardi dolara tokom na-rednih 15 godina. Spe cijalna pred-stavnica UN za smanjenje rizika od katastrofa, Mar gareta Valstrom, re-kla je da “izveštaj predstavlja poziv za buđenje zemljama da povećaju svoja ulaganja u rešenja kojima bi se ojačala otpornost na prirodne ne-pogode”, prenosi AP.

Svet vapi za bosanskim malinama

Ove godine u celoj Bosni i Herce-govini očekuje se rod malina od oko 10.000 tona, a voćari već tri godine beleže odličan uspeh u proizvodnji i izvozu maline. Prema podacima UNDP BiH, 90 odsto ukupnog roda maline iz BiH se izvozi u zemlje EU, Švajcarsku, Severnu Ame riku, dok se ostatak koristi za domaće tržište i domaće prerađivačke kapacitete. Da je je BiH odličan proizvođač maline, svedoči i izveštaj USDA - “National Agricultural Statistics Ser vice” za 2014. godinu, u kojem BiH zauzima čak 12. mesto u svetu po proizvodnji i izvozu maline. Otkupna cena po kilogramu maline iznosila je 2013. godine 1,63 evra, 2014. godi ne 1,68 evra, dok se 2015. očekuje mini-mum 1,53 evra.

Evropljani bace 90 miliona tona hrane

U EU svake godine propadne 89 miliona tona hrane, dok 16,9% sta-novnika zemalja Unije živi ispod

granice siromaštva. Hranom koja svake godine ode u smeće moglo bi se snabde ti više od 150 miliona ljudi. U želji da se hrana sačuva, u EU je pokrenuta inicijativa kojom bi proizvođačima i distributerima bila omogućena donacija takve hrane ili njena prodaja po najviše 60% tržiš-ne cene. Tako bi povrće lošeg kvali-teta, jogurt kom ističe rok trajanja i druga hrana mogli biti donirani ili prodati po sniženim cenama u ko-rist organizacija koje se bave huma-nitarnom pomoći. Platforma kojom se želi sačuvati hrana pokrenuta je već u Francuskoj, Holandiji, Engle-skoj, Irskoj i Škotskoj.

Da se na baci: Duži rok hrane Francuski lanac supermarketa

Karfur pridružio se borbi pro tiv ra-sipanja hrane produživši rok traja-nja za više od 300 proi zvoda. Bivši francuski ministar za poljoprivredu Gijom Garo predložio je francuskoj vladi 36 mera u borbi protiv rasi-panja hrane, među kojima je i ova o produženju roka trajanja poje-dinih prehrambenih proizvoda. Rok trajanja je posle analiza o potpunoj bezbednosti hrane produžen proi-zvodima kao što su so, šećer, sirće, alkohol, grickalice, ali i jogurtu sa osam na deset dana i slatkim pavla-kama. Ova kao i ostale mere uvede-ne su sa ciljem da se smanji bacanje hrane, s obzirom na to da se u Fran-cuskoj godišnje po sta novniku baci od 20 do 30 kg hrane.

FAO: Treba nam produktivnija poljoprivreda

U 2050. na planeti će biti dovoljno vode za proizvodnju hrane za očeki-vanu populaciju od devet milijardi ljudi, ali ne dobro raspoređene – preterana potrošnja i uticaj klimat-skih prome na će umanjiti količinu vode u mnogim, a posebno u zemlja-ma u razvoju, piše u saopštenju Or-ganizacije UN za poljopri vredu i hranu (FAO). Za 35 godina svetu će biti potrebno do 60%, a u zemljama u razvoju do 100% više hrane nego danas. Poljoprivreda će i tada biti najveći potrošač vode. Širom sveta bi trebalo u okviru poljoprivred-ne proizvodnje smanjiti potrošnju vode, odnosno učiniti ovaj sektor produktivnijim. Ako se to ne uradi u nekim delovima sveta će 2050. biti premalo vode za proizvodnju hrane.

30

AGROSVET

HRANA, LEK, MAGIJA, LJUBAV…↘Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

Beli luk (Fam. Aliaceae, rod Alli-um, Allium sativa L.) je najsta-riji i najpoznatiji začin koga

pominju drevne civilizacije. Do dan danas je zahvaljujući svojim svoj-stvima opstao kako u kulinarstvu, tako i u narodnoj ili alternativnoj medicini.

U svetu se gaji na oko 900.000 ha, a najveći proizvođači belog luka su Kina, Koreja, Indija, SAD, Španija, Argentina i Egipat. Po poslednjim statističkim podacima, kod nas se gaji na oko 12.000 ha. Najveći pri-nos po jedinici površine (kg/ha) ostvaruje Egipat sa preko 25.000 kg, a kod nas je prinos oko 4.500 kg/ha.

Istorijat. Beli luk potiče iz cen-tralne Azije, gde se gajio pre više od sedam hiljada godina, a širili su ga Kinezi, Indusi, Jevreji, Egipćani, putnici, trgovci, vojnici. Na svim prostorima uzgajan je kao hranlji-va, začinska i lekovita biljka. Indusi su ga koristili kao sredstvo za jača-nje imuniteta, kod gubitka apetita, kožnih bolesti, lošeg varenja, kašlja, reumatizma, hemoroida i drugih oboljenja. Danas, mnogi narodi u Sredozemlju najviše koriste beli luk kao svakidašnju hranu, začin, lek i kao sredstvo sa preventivnim delo-vanjem protiv mnogih bolesti.

Upotreba. U narodima na ovim prostorima, beli luk je lek za sve, prema kome se ima vrlo veliko i nepokolebljivo poverenje. U tom gotovo fanatičnom iskonskom vero-vanju ide se često tako daleko da se beli luk i danas u nekim domaćin-stvima na selu upotrebljava ne samo kao preventivno već i kao magijsko zaštitno sredstvo protiv „zlih du-hova“ i drugih „nevidljivih opasnih sila“, dakle, kao sredstvo za bajanje, vračanje, čini i mađije. Verovanje u lekovitu, zaštitnu i mađijsku moć belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijalnom i duhovnom životu našeg naroda.

Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom, srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk priznavale za lek i službene medicine raznih naro-da, ali je u poslednjim vekovima, a naročito u XIX veku gotovo potpu-no izbačen iz farmakopeja. Tek u I, a naročito u II Svetskom ratu i posle njega počinje pravo naučno prouča-vanje belog luka zajedno sa radovi-ma na izučavanju i otkrivanju bak-teriostatičnih lekova tipa penicilina, streptomicina, dakle, antibiotika.

Za beli luk je dokazano da sadrži više od 200 različitih komponenti.

U svežem stanju sadrži 62% vode, 5-6% proteina, 30% ugljenih hidra-ta, 0,15% masti, 0,1 - 0,36% etarskih ulja, razne enzime, jod, vitamine B grupe, vitamin C, provitamin A, kalijum, gvožđe, sumpor, kalcijum, fosfor, selen i dr.

Biologija. Tretira se kao jedno-godišnja vrsta koja se razmnožava vegetativno i u našim uslovima kli-me i dužine dana nikada ne donosi seme. Beli luk ima pliticu ili pravo, zakržljalo stablo iz koga raste žili-čast koren, glavicu, tzv. lažno stablo i pljosnato lišće. Glavica je sačinjena od čenova koji se nalaze u pazuhu listova. Naime, iz plitice rastu li-stovi u koncentričnim krugovima, formirajući u početku, lažno stablo. Čenovi rastu u pazuhu unutrašnjih listova, jer prva 3-4 ponekad i 8 li-stova se, kasnije, sa zrenjem, suše i omotavaju glavicu. Čenovi imaju svoj čvrsti, kožasti omotač, sočni, jestivi deo i pupoljak. Spoljni čenovi su obično krupniji i povijeni, dok su unutrašnji više pravi, formirani pod pritiskom susednih čenova.

Gajenje. Tip zemljišta igra glavnu ulogu pri izboru parcele za gajenje belog luka. Beli luk uspeva na plod-nim, dubokim, ocednim i sunčanim zemljištima. Sa pripremom zemlji-šta potrebno je predsetveno uneti 100-200 kg azota, 100-200 kg kali-juma i 50-80 kg fosfora po hektaru. Za postizanje većeg prinosa i kvali-tetnijih lukovica potrebno je uneti i sumpor (kalijum sulfat). U jesen se ne preporučuje korišćenje stajnjaka, već komposta i to u količini od 20-30 tona po hektaru.

Dobar predusev za beli luk je po-vrće i to mahunarke (grašak, pa-sulj…), paradajz, paprika, nikako ostali lukovi (crni, praziluk). U plodoredu dolazi svake 4-5 godine. Sadnja zavisi od sorte i namene. Beli luk koji se gaji kao obični koji ne formira cvetonosno stablo i prema vremenu sadnje deli se na jesenjak

31

AGROSVET

i proletnjak Jesenjak se sadi polo-vinom oktobra i ima veoma krupne glavice i čenove. Nužno je da izni-kne do zime i razvije 3-4 lista. Otpo-ran je na mraz tako da dobro ukore-njen izdrži golomrazicu od – 250C. Stiže za vađenje rano u proleće pa se može trošiti kao mladi luk. Lažno stablo je debelo i krto, listovi krupni i sočni. Potpunu botaničku zrelost dostiže u julu i avgustu, kada se vadi iz zemlje, prosuši na suncu 2-3 dana, plete u vezu i čuva na suvom i promajnom mestu. Glavica je teška 30-50 grama. Kako preko zime gubi brzo vlagu i suši se tako jesenjak nije za zimsku potrošnju.

Prolećnjak (sadi se najkasnije do 15. maja) formira sitne i žilavije bilj-ke. Glavica i čenovi su mnogo sitniji nego kod jesenjaka, pa se zimi mno-go bolje čuva. Sadnja prolećnjaka počinje početkom marta. Sadnja se obavlja ručno. Otvaraju se brazde u koju se sade dva reda na 20 cm, a ze-mlja se skida tom prilikom i pokriva prethodne brazde sa dva reda. Prak-sa je pokazala da na svake tri brazde ili 6 redova treba ostaviti razmak od pola metra je olakšana obrada kako u redu, tako i međuredno. U redo-ve se beli luk sadi na rastojanju od 10 cm, što daje i do ima 400.000 bi-ljaka po hektaru. Dubina sadnje je 2-5 cm. Prilikom sadnje čenovi se ubadaju u zemlju delom kojim su bili srasli za pliticu i iz koga izbijaju žile. Za sadnju belog luka je potreb-no od 800 do 1200 kg čenova sadnog materijala po hektaru. Neposredno pred sadnju odbacuju se svi ošteće-ni, oboleli i jako sitni čenovi. Naj-bolje je saditi luk ujednačene kru-pnoće tako da dobijemo usev belog luka ujednačenog porasta, bujnosti i krupnoće glavice. Prinos belog luka jesenjaka je 6-12 t/ha, a proletnja-ka od 2-4 t/ha, što opet sve zavisi od plodnosti zemljišta, agrotehnike, klime i zdravstvenog stanja useva.

Mere nege. Kao i sve gajene biljke i beli luk ugrožavaju korovi, bolesti

i štetočine. U početnim fazama po-rasta belog luka neophodno je dati optimalne uslove za rast i razviće i umanjiti konkurentske uticaj ko-rova. Po sadnji, a pre nicanja može se primeniti herbicid Pendistop u dozi od 4 do 6,0 l/ha uz napomenu da je za njegovo aktiviranje poželj-no 10 do 15 mm/m2 padavina i da je karenca 63 dana. Po nicanju se za suzbijanje širokolisnih korova mogu primeniti Lodin (0,6-0,8 l/ha) ili Li-nar (1,2-1,5 l/ha).

Od prouzrokovača biljnih bole-sti dominira gljivica Peronospora schleideni koja izaziva plamenjaču. Preporučuju se preventivni tre-tmani fungicidom Dithane M 45 ili Penncozeb WG u dozi od 2.5 kg/ha. Ovim fungicidima pruža se i preventivna zaštita od rđe belog luka koju izaziva gljivica Puccinia porri, kao i Botrytis spp. prouzroko-vač truleži i nekroze lažnog stabla i glavice. Dobru preventivnu zaštitu daju i preparati na bazi bakra (Fun-guran-OH, Cuprablau Z Ultra). Što se tiče insekata najveću štetu pravi muva belog luka Sullia lurida. Muva prezimljava kao odrasli insekt i rano u proleće (krajem februara i početkom marta) čim to vremenske prilike dozvole napušta zemljišta i polaže jaja po zemlji, uz same biljke belog luka. Iz jaja se pile larve koje se ubušuju u lažno stablo. U njemu se hrane mladim sočnim listovima u sredini, prodirući sve dublje, prema glavici. Tako napadnute biljke naglo zaostaju u razvoju, mnoge od njih uginu dok preživele biljke daju neu-

potrebljive plodove. Prva generacija ove larve napada samo luk jesenjak, dok druga i treća mogu oštetiti i proletnjak. Da bi ovu muvu suzbili moramo pratiti njen let i tretirati insekticidima u 2 do 3 navrata. Pri Izboru insekticida važno je je me-njati mehanizme delovanja tako da se može korisiti Cythrin 250 EC (0,15 l/ha), Nurelle D (1,25 l/ha) ili sistemik Afinex 20 SP (0,25 kg/ha) uz obavezno poštovanje karen-ce preparata. Pri primeni pesticida u luku zbog specifične građe luka preporučuje se korišćenje sredstva koja omogućuju bolju prijemčivost depozita pesticida na list kao što je Vin-film (0,3 l/ha).

Beli luk se bere kao lišće i lažno stablo, motičicama na manjim par-celama, dok na većim parcelama va-đenje ide mašinama. Glavice se čiste od zemlje i klasiraju po kvalitetu i krupnoći, dok se oštećene odvajaju. Luk sa manjih površina se plete u vence i suši na promajnom mestu.

Beli luk koji je namenjen za kasni-je korišćenje čuva se na temperaturi od 8-120C, pri relativnoj vlažnosti od 40-60%, dok u hladnjači na tem-peraturi od 1-20C.

Sve u svemu, za šta god ga kori-stili, ne može da škodi već samo ko-risti. Čak i zaljubljenima ako imaju razumevanja.

32

AGROSVET

Kada jednu biljku nazovemo anđeoskom, to je siguran znak da na nju treba obrati-

ti posebnu pažnju. Ne duguje svoje ime izgledu: premda je lepa, robu-sna i visoka biljka, nego delovanju. Anđelika ili angelika (Angelica arc-hangelica L.) je dvogodišnja biljka iz porodice Apiaceae. Drevna upotreba ove lekovita biljke, toliko hvaljene kroz vekove, polako je zaboravljena. Anđelika je poreklom sa Islanda i Grenlanda. Rasprostranjena je u Si-biru, severnoj i srednjoj Evropi. Juž-na granica njenog rasprostranjenja su Karpati, gde raste na nadmorskoj visini od 700 do 1.700 m, na vlaž-nim staništima, duž planinskih reči-ca i potoka. Gaji se u više evropskih zemalja, prvenstveno u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Češ-koj, Slovačkoj, Rusiji, Ukrajini i Švajcarskoj.

Postoji legenda koja kaže da je sveti Arhangel Mihailo otkrio leko-vitost anđelike kao biljku koja može izlečiti kugu, bolest koja je u to doba harala planetom. Tada je dobila na-ziv archangelica.

Anđelika je u upotrebi duže nego što postoji pisana istorija o njoj, a ljudi je zbog aromatičnog ukusa ko-rena odavno koriste kao hranu, začin i lek. Do nebeskih visina uzdigli su je sveštenici i časne sestre u samo-stanima, gde je bila jedna od glavnih lekovitih biljaka. Bio im je nužan prijatelj u svakodnevnim poslovima i uobičajenim životnim tegobama. Osim uz anđele, u hrišćanstvu se ve-zuje i uz Duha Svetoga. Upotreblja-va se kao začinska i lekovita biljka. Deluje povoljno na želudačno crev-ne organe, olakšava varenje, odstra-njuje gasove i teškoće, koje zbog toga nastaju. Dobro deluje na želu-dac jer pospešuje izlučivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Ekstrakt sirove biljke deluje izvrsno kod sla-bog varenja. Nije škodljiva i ne iza-ziva naviku. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. Anđelika proči-šćava bešiku i krv. Možda je manje poznato ali pomaže i kod kašlja, vr-toglavice, glavobolje, menstrualnih bolova. U Sibiru listovi služe kao sredstvo protiv skorbuta, a u mno-gim zemljljama od listova, plodova i

korena pripremaju se lekoviti čajevi. Semenke se koriste u industriji like-ra. Ulje se upotrebljava u kozmeti-ci, posebno u proizvodnji paste za zube. Kapljice anđelike sa medom pomažu kod začepljenosti bronhi-ja i protiv hroničnog bronhitisa. Ima i sedativno dejstvo pa ublaža-va napetost i umanjuje nivo stresa.

U herbalnoj medicini upotreblja-va se cela biljka, što znači da su svi delovi (koren, stabljika, listovi, cve-tovi, seme) lekoviti. Koren se priku-plja u proleće i jesen, a ostali delovi biljke u vreme cvetanja. Izuzetak je seme koje se naravno preuzima tek nakon cvetanja. Gaji se radi korena (Angelicae radix at rhizoma), ređe li-stova (Angelicae folium), ploda (An-gelicae fructus) i etarskog ulja (An-gelicae aetheroleum). Koristi se u narodnoj medicini, u parfimeriji i medicini (najčešće etarsko ulje), u ishrani stoke (zelena masa i seme), i u veterini.

Kao začin, koriste se zrele semen-ke, peteljke i lišće, a može se doda-vati u salate, sosove, supe, džemove, likere...

Biljka anđelika u prvoj godini for-mira lisnu rozetu u kojoj su listovi krupni, srcolikog oblika, na dugim drškama, a u drugoj godini listovi se razvijaju i na stablu, naizmenič-no postavljeni. Stablo je okruglo, sa šupljim internodijama, u donjem delu i do 5 cm debelo, a razvija se u drugoj godini. Raste uspravno i visine 150 - 200 cm. Ima razgranat koren, a glavni koren je vretenast i zadebljao, bledo žute boje, prodire u dubinu i do 50 cm. U drugoj godi-ni odrveni i razvija se do dubine od 100 cm.

Uslovi i načini gajenja - kao biljci severnih krajeva pogoduje joj hlad-nija klima, i dobro podnosi slabije mrazeve u periodu vegetacije. U to-plijim krajevima se ne može gajiti bez navodnjavanja. Za rast i razvoj zahteva niže temperature. Klija i niče već na 4 - 5°C, a podnosi ni-

SVIMA NAMA DAR ANĐELA↘Priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

33

AGROSVET

ske temperature do - 30°C. Tokom vegetacije ima povećane zahteve za vodom. Dobro podnosi vlažnija zemljišta i veću relativnu vlažnost vazduha. Prema potrebi za svetlo-šću, anđelika je biljka dugog dana. Dobro uspeva na dubokom, boga-tom humusnom, vlažnom zemljištu. Ne odgovara joj glinovito i zbijeno, ali ni lakše sa lošim vodno - vazduš-nim režimom. Najčešće vrste koje se sreću na našim prostorima su obič-na - Angelica archangelica L.) i šum-ska Angelica silvestris L.

Da bi se postigli dobri prinosi u gajenju obične angelike, biraju se plodna, strukturna, humusom bo-gata zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode. U Vojvodini su to aluvijalna zemljišta pored vodoto-kova i ritska crnica, gde je veoma važna pravilna obrada jer spada u grupu teških i vlažnih. Parcelu je neophodno očistiti od korova i po-štovati plodored. Najbolji predusevi za gajenjej anđelike su strna žita i đubrene okopavine koje rano napu-štaju parcelu (krompir, suncokret, rani hibridi kukuruza, povrće itd., a loši predusevi su biljke koje kasno napuštaju parcelu i ostavljaju zbije-no zemljište (kukuruz, šećerna repa i sl.). Na istoj parceli može da se gaji nakon 4 - 5 god.

Obrada zemljišta – gaji se kao dvo-godišnja kultura, pa je potreban du-blji oranični sloj. Osnovna obrada se obavlja na 30 - 40 cm dubokim oranjem u jesen i odmah priprema za setvu ili sadnju (jesenja setva/sadnja), ili se parcela ostavi do pro-leća (za prolećnu setvu/ sadnju ). Dopunska obrada se obavlja zavi-sno od vremena setve/sadnje i tipa zemljišta, u jednom ili dva prohoda.

Đubrenje - količinu đubriva us-lovljava plodnost parcele, što se utvrđuje agrohemijskom analizom. Potrebno je uneti se 60 - 70 kg/ha N, 100 - 120 kg/ha P2

O5; 150 - 180

kg/ha K2O, pod osnovnu obradu,

a kasnije se može vršiti i folijarno prihranjivanje. Povoljno reaguje na đubrenje stajnjakom pod predusev (strna žita i rane okopavine) sa 20 do 30 t/ha.

Razmnožava se setvom direktno na stalno mesto ili proizvodnjom rasada. Uglavnom se gaji pomoću rasada.

Setva se obavlja krajem oktobra ili u novembru, razmakom između re-dova 60 cm, a u redu 40 cm posle proređivanja useva. Seje se 8 - 10 kg semena po hektaru. Dubina se-tve 1 - 2 cm (zavisi od predsetvene pripreme i tipa zemljišta). Seme sporo niče (oko 20 dana). Razvija se do zime da bi druge godine donela plod. Ovaj način gajenja nije čest, jer daje niži prinos korena u odnosu na proizvodnju iz rasada. U sušnim godinama posle setve treba povaljati parcelu. Seme za setvu treba da je čisto i dobrog kvaliteta. Vrlo brzo gubi klijavost (posle 6 - 8 meseci ) i nije za setvu.

Proizvodnja rasada - seje se u hlad-ne leje, razmak redova 24 cm, i gu-sto u redu. Dubina setve od 1 - 2 cm. Postoje dva roka za setvu: kraj jula - početak avgusta i kraj oktobra – početak novembra. Biljke niču naj-češće u proleće sledeće godine. Kod ranije sadnje rasađuje se u proleće sledeće godine, a kod jesenje u ok-tobru sledeće godine. Rasađuje se na stalno mesto na razmaku 60 x 40 cm. Sade se sadnice - zadebljao koren sa odstranjenom lisnom ro-zetom. Kvalitet sadnica određuje debljina vrata korena i kreće se u granicama 20 - 25 mm. Za sadnju je potrebno oko 42.000 biljaka po 1 ha.

Mere nege - od mehaničkih, oba-vezne su kultiviranje, okopavanje i zagrtanje. Kultivira se do 3 puta - prvo kultiviranje 10 - 15 dana po rasađivanju. Kada će se vršiti ostala kultiviranja zavisi od pojave koro-va. Pre ovog kultiviranja ili zajedno sa njim obavlja se i prihranjivanje. Pre ili zajedno sa drugim kultivira-njem prihranjuje se sa oko 30 kg/ha čistog azota N. Istom količinom se prihranjuje i u drugoj godini (proi-zvodnja za seme).

Navodnjavanje - na lakšim zemlji-štima navodnjavanje je obavezna mera nege sa 4 - 6 navodnjavanja. Na normalnim i vlažnim zemljišti-

ma navodnjava se samo u slučaju suše i u fazama rasta kada su pove-ćane potrebe za vodom. Navodnjava se u početku manjim zalivnim nor-mama, koje se kasnije povećavaju (5 - 30 mm/m2 ).

Hemisjka zaštita useva od štetoči-na i bolesti je potrebna ali tu treba biti oprezan i birati pesticide koji su ekotoksikološki povoljni. Od šteto-čina povremeno se javljaju poljske stenice i buvač, koji oštećuju cvast i plodove i mogu drastično da uma-nje prinos, a česta je pojava i lisnih vaši. Primena insekticida Teppeki ili Naturalis daje dobre rezultate. Zbog velikog broja bolesti preporučuje se preventivna zaštita fungicidima svakih 10 -12 dana. Anđeliku naj-više napada pepelnica koju izaziva (Erysiphe umelliferarum), zatim rđa (Puccinia cari - bistortae), pegavost listova (Cercospora cari). U zaštiti se mogu koristiti fungicidi iz grupe strobilurina (Queen, Zato...)

Žetva - žetva semena je na većim površinama jednofazna, kombajni-ma, kada je oko 50 - 60% plodova dobilo svetlo mrko-smeđu boju. Na manjim površinama žetva je dvo-fazna. Travokosačicama se pokosi kada je 30 - 40% zrna dobilo karak-terističnu boju. Ostavlja se u otko-sima 2 - 3 dana i žanje kombajnom sa podizačima ili se pažljivo masa odnosi do vršalica. Prinos semena je 600 - 800 kg/ha i 5 - 8 kg/ha etar-skog ulja. Posle žetve zrno se oba-vezno mora dosušiti na 12% vlage.

Žetva korena je u godini sadnje rasada posle odstranjivanja lisne ro-zete. Vađenje korena je pomoću va-dilica, a najčešći način je izoravanje plugom bez plužne daske na dubinu 30 - 40 cm. Prinosi korena se razli-kuju i to 7 - 9 t/ha kod jesenje sad-nje, 5 - 6 t/ha kod prolećne sadnje i 3 - 4 t/ha kod direktne setve. Od jedne tone svežeg korena se dobija oko 1 kg etarskog ulja. Odnos svežeg i suvog korena je 4 : 1.

Anđeosta biljka, svima nama dar anđela.

34

AGROSVET

NEGOVANJE TRAVNJAKA ↘Priredila: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

U životima ljudi, travnjaci imaju sve veću ulogu. To su zelene oaze koje naročito u gradovima unose deo prirode u svakodnevni život savre-

menog čoveka. Pored toga što služe za uživanje i opu-štanje, njihova ekološka uloga je još veća. Veliki broj zeljasti biljaka na jednoj površini predstavlja fabriku za proizvodnju kiseonika koji će uneti svežinu u svaki delić životne sredine. Trava ima i veliku ulogu u sprečavanju erozije tla na izuzetno strmim terenima jer štiti zemlji-šte od razarajučeg dejstva kišnih kapi. Jedan travnjak predstavlja stanište za mnoge insekte i korisne mikro-organizme, reguliše vlažnost i temperaturu zemljišta i povoljno utiče na stvaranje prijatne mikroklime.

Travnate površine imaju različitu namenu, pa tako imamo dekorativne i parkovske površine, sportske te-rene, travnjake od posebne namene i zelene površine oko kuća za stanovanje i vikendica. U zavisnosti od ko-rišćenja travnjaka zavisi i njegova otpornost i održivost u dobrom stanju, jer se na određenim površinama trava konstntno gazi i trpi velika oštećenja. Da bi se dobio kvalitetan travnjak potrebno je da se uskladi veliki broj faktora koji utiču na kvalitet i rast trave kao što su: kli-matski faktori (temperatura, vlaga, vetar, sneg, mraz), zemljište (gustina, pH vrednost, struktura, vlažnost i nivo hranljivih materija), bolesti i štetočine, vrsta tra-ve, mere nege (košenje, đubrenje, vertikuliranje i na-vodnjavanje). Samo u optimalnim spoljašnjim uslovima može se očekivati dobijanje kvalitetnog travnjaka.

Da bi se jedan travnjak pravilno oformio potrebno je da se ispoštuje redosled radnih operacija prilikom nje-gove izgradnje, a to su:

• Priprema zemljišta

• Izbor smeše trava

• Setva trava

• Zalivanje

• Košenje

• Uništavanje korova

Najpogodniji period za zasnivanje travnjaka je u pro-leće od marta do maja meseca, te u jesen od kraja avgu-sta pa do sredine oktobra jer tada ima dosta padavina, a zemljište je dovoljno toplo da omogući klijanje semena.

Što se tiče pripreme zemljišta, najpre se mora ura-diti čišćenje terena od svih primesa (korova, žbunja, panjeva, grana, kore, kamena, cigle i drugih primesa). Za čišćenje vegetacije preporučujemo upotrebu motor-nih kosa brenda Villager i to BC 1700xc, BC 2100xc, BC1250 ili BC1900. Sa ovim motornim kosama sa la-koćom se može ukloniti drvenasta vegetacija prečnika do 10 cm, kao i žbunoliki izdanci iz zemlje i panjeva. Za usitnjavanje grana koristite električne seckalice za grane Villager VC2400 i Villager VS 2400s. Usitnjene grane se mogu upotrebiti za pravljenje organskog đu-briva komposta. Kompost se takođe može iskoristit pri-likom formiranja travnjaka, jer on predstavlja sredstvo pogodno za rast biljaka, dobar je kao porozni i apsorpci-oni materijal, koji zadržava vlagu i rastvorene minerale, pružajući zaštitu hranljivim materijama neophodnim za napredovanje većine biljaka.

Nakon čišćenja terena, vrši se obrada zemljišta, jer je takvo zemljište najčešće stvrdnuto i nije moguće iz-vršiti kvalitetnu setvu semena. Stvrdnuto zemljište je najbolje prekopati ašovom ili plugom, a kasnije izvršiti usitnjavanje zemlje sa kultivatorom ili frezom. Za obra-du zemlje preporučujemo Villager kultivatore VTB 360, 600, 851, 852, odnosno VTB 900 ECO, kao i višena-menski kultivator VMM 1918 R koji može da nosi plug i frezu. Pored pripreme zemljišta potrebno je paralelno uklanjati delove korovskih biljaka (rizome) koje mogu naneti veliku štetu travnjaku, na prvom mestu zubača (Cynodon dactylon) i pirevine (Agropyrum repens ).

Đubrenje cele površine stajnjakom ili tresetom po-željno je da se obavi za vreme prekopavanja zemljišta. Visina sloja upotrebljenog stajnjaka treba da se kreće od 1 do 3 cm, a ako se upotrebljava treset (Terracult) tre-ba ga razbacati 2 do 5 kg/m². Posle prekopavanja oba-vezno izvršiti sabijanje zemlje laganim valjkom kako bi se zemlja ravnomerno slegla, a nakon toga grabuljama ukloniti sve neravnine koje se nalaze na datoj površini.

35

AGROSVET

Veoma važan posao jeste i odabir prave mešavine semena, jer travnjak je mešavina različitih trava. U za-visnosti od namene, lokaliteta, klimatskih faktora i tipa zemljišta mora se pronaći odgovarajuća kombinacija trava. Najčešće vrste trava koje se koriste za formiranje kućnih travnjaka su engleski ljulj (Lolium perenne), pra-va livadarka (Poa pratensis), crveni vijuk (Festuca rubra), livadski vijuk (Festuca pratensis). Engleski ljulj sa uskim listovima raste brzo, otporan je na gaženje i brzo zatva-ra rupe u travnjaku. Crveni vijuk podnosi nisko košenje i hladovinu. Prava livadarka razvija snažan korenov si-stem koji stvara podlogu otpornu na gaženje. U našoj ponudi je trava renomiranog italijanskog proizvođača Franchi sementi i to smeše Sunny, Olimpico, Jolly, Gran Gala, Rigenerazione, kao i Villager Parkovska trava.

Pre setve površinu koju treba zatraviti treba podeliti na manje delove i svaki deo posebno zasejavati, kako bi se seme ravnomerno rasporedilo po čitavoj površini. Setva se može obaviti pomešanim semenom različitih vrsta trava, ali ako se ne koristi smeša trava onda je bo-lje da se odvojeno zasejava krupnije, a odvojeno sitnije seme. Na ovaj nači postiće se ravnomeran raspored se-mena na setvenoj površini. Sitnije seme se seje na dubi-nu od 1cm, dok krupnije treba zasejati na dubinu od 2 cm. Posle izvršene setve, da bi seme došlo u kontakt sa česticama zemlje, obavezno je zasejanu površinu pova-ljati valjkom težine 30-50 kg.

Zalivanje novozasejanih površina treba da je ravno-merno u toku dana, i to dva puta (ujutru i uveče, pre i posle osunčavanja zasejane površine). Zalivanje je naj-bolje izvoditi rasprskivačem ili ručnim crevom na kome se nalazi rasprskivač-mlaznica za razbijanje vodenog mlaza u sitne kapljice, stvarajući veštačku kišu (Fitt creva i G. F. rasprskivači). Zalivati treba sve dok se ne počnu stvarati male barice, što je indikator da je zemlja zasićena vodom. Zalivanje novozasejane površine tre-ba izvoditi sve dok površina ne ozeleni, tj. dok trava ne poraste do 15 cm. Kasnije novi travnjak treba zalivati prema potrebi.

Košenju se pristupita nakon formiranja travnjaka, ali se mora voditi računa da se prvo košenje izvodi tek onda kada je trava porasla do visine od 15 cm. Visina prvog košenja treba da bude 6-7 cm. Kada je travnjak u potpunosti formiran treba vršiti redovno košenje, jer redovno košenje čini travnjak izuzetno gustim. Kućni travnjaci mogu da se kose svakih 7-10 dana, ali u let-njim mesecima za vreme velikih vrućina košenje treba da bude ređe. Optimalna visina košenja kreće se od 3,5 cm do 5 cm, svako košenje ispod ove granice može do-vesti do isušivanja busena i smanjenja vitalnosti trave. Villager poseduje široku paletu kosačica koje su idealne za održavanje različitih tipova travnjaka. Od najmanjih, električnih kosačica koje su namenjene za košenje ze-lenih površina 300-600 m² (Villy1000e, 1200e, 1200p, 1300e, 1400p, 1600i, 1600p), zatim kosačica za ko-šenje zelenih površina do 1200 m² sa benzinskim če-tvorotaktnim motorima (Villager V42T, V46E, V46T, VR46E, VS51T, VR51T, V46P, VR46P, VS53P), kao i velike kosačice za zelene površine do 1500 m² (Villager VRS 51, VRSA 53, VRS 56P). Više informacija vezanih za kosačice možete naći na sajtu www.villager.rs

Villager u svom asortimanu poseduje dva tipa trak-torskih kosačica (Villager VT 840 i VT 980) koji su po-godni za košenje zelenih površina do 5000 m².

Đubrenje i prihrana su neizostavni jer trava zahte-va osnovne hranljive sastojke da bi ostala zdrava. Da bi trava bila gusta i intetnzivno zelena treba je redov-no i ispravno prihranjivati. Najčešće se travnjak ošteti

36

AGROSVET

neravnomernom upotrebom, količinom ili pogrešnim izborom đubriva. Neophodni su joj azot, fosfor i ka-lijum pa prema tome mogu se koristiti NPK veštačka đubriva. Prilikom košenja trave uklanjate i hranljive materije sa travnjaka: Po svakom kilogramu pokošene trave ukloni se oko 30 grama azota, 20 grama kalijuma i 10 grama fosfora i to se mora nadoknaditi. Đubriva kojima se prihranjuje u proleće i tokom leta bi treba-lo da imaju veći sadržaj azota, da bi se pospešio rast i dobila divna boja trave. Đubriva kojima se vrši jese-nja prihrana, bi trebalo da imaju manji sadržaj azota, a veći sadržaj kalijuma i fosfora, kako bi se obezbedio rast korenovog sistema, a na taj način se obezbeđuje ot-pornost na isušivanje i izmrzavanje, kao i otpornost na bolesti. Jedno od mogućih rešenja istovremenog đubre-nja ali i zalivanja travnjaka je Garden aplikator. Ova proizvod kompanije Fertico je idealno rešenje za svaki vrt. Upotreba je krajnje jednostavna, đubrivo se iz kese prebaci u kontejner aplikatora, aplikator se priključi na crevo za navodnjavanje i travnjak prihranjuje prilikom zalivanja. Formulacija đubriva je takva da obezbeđuje optimalan rast, gustinu i intenzivnu boju travnjaka. Travnjake prihranjivati od početka do kraja vegetacije svakih 20-30 dana. Sadržaj jedne kese đubriva dovoljan je za 250 m² travnjaka.

Za đubrenje travnjaka može se koristiti i sama trava primenom tehnike malčiranja. Villager kosačice imaju mogućnost za malčiranje, to je dodatno usitnjavanje trave pomoću specijalnog noža, trava se sitni i rav-nomerno slaže i služi kao kvalitetan izvor organskih hranljivih materija. Iz ovako usitnjene trave hranljive materije se sporo i konstantno oslobađaju, štedi se đu-brivo i štiti životna sredina. Trava koja je ravnomerno raspoređena na travnjaku, duže zadržava vlagu u ze-mljištu, štiti od erozje i sprečeva izračivanje toplote iz zemljišta. Na ovaj način smanjuje se potreba za zaliva-njem jer se gornji sloj brzo isuši od vetra i sunca, a is-pod njega nalazi se obilje vlage koja će osvežiti travu u najtoplijim letnjim danima. Malčiranje ima višestruku korist za travnjak, a i ekološki je prihvatljivo. Villager ima nekoliko rešenja za malčiranje travnjaka. U zavi-snosti od veličine travnjaka mogu se primeniti različiti modeli kosačica: za male i srednje površine pogodna je kosačica Villager VR 46P, VR46E, VR46T, VR51T dok za velike površine tu su robusne premium kosačice Vi-llager VRS 51P, VRSA 53, VRS 56P.

Zalivanje travnjaka je neophodna mera naročito u toku leta. U slučaju sušne zime i proleća travnjake tre-ba zalivati nešto ranije, ne čekajući toplije dane. Stare travnjake treba zalivati nešto ređe i većom količinom

37

AGROSVET

tečnosti, nego što je to slučaj sa novopodignutim trav-njacima. U toku zalivanja, treba po kvadratnom metru dodati 20-25 litara vode. Bolje je ređe i duže, nego kra-će i češće zalivanje. U sušnim danima treba dobro za-liti travnjak jednom do dva puta nedeljno i to uveče ili ujutru, ali najbolje vreme za zalivanje travnjaka je rano ujutru u periodu između 3:00 i 6:00 časova.

Aerifikacija odnosno prozračivanje travnjaka je ve-oma bitna mera nege, koja podrazumeva cepanje tla travnjaka i busena trave radi dovođenja vazduha do ko-rena biljki. Na ovaj način jača se korenov sistem biljaka, povećeva se drenaža i otpornost na sušu. Travnjaci su često zasejani na zemljištima koja nisu dovoljno pesko-vita, pa do korenja dolazi premalo vazduha, a za njih je neophodno da dišu. Usled toga, zemljište je previše čvr-sto, a rast trave je usporen. Za prozračivanje koriste se specijalni uređaji kao što je Villager prozračivač VAS 1300. Pomoću ovog uređaja travnjak dobija više vazdu-ha i oslobađa se korova, mahovine i odumrle trave.

Uklanjanje korova se može vršiti raznim ručnim ala-tima. Manji korov, kao što su veronike i bela detelina, možete ukloniti ručnom alatkom za rastresanje zemlje. Ostale vrste korova, kao što je maslačak ili bele rade, mogu da se uklone plevilicom ili starim kuhinjskim no-

žem. U mere održavanja starih travnjaka spadaju čišće-nje od otpadaka organske ili neorganske prirode (odgo-varajućim grabuljama, rasturanje krtičnjaka i suzbija-nje slepog kučeta i krtica (odgovarajućim preparatima koji se mogu kupiti u poljoprivrednim apotekama).

Naravno, uz ovako negovane travnjake idu odlično i italijanske vrtne garniture, bazeni i sve ono što će obo-gatiti zelenu površinu.

39

AGROSVET

STOČARSKI KUTAK ↘Priredio: Dragan Đorđević

Od aprila bez kvota za mleko u EU

Ukidanje kvota za mleko u Evrop-skoj uniji, koje će označiti kraj re-strikcija na tržištu i doneti veću kon-kurentnost, za rezultat bi moglo da ima i značajnu ekspanziju mlečnog sektora. Evropski proizvođači mleka i mlečnih proiz voda koji planiraju širenje proizvod nje najviše računaju na rast tražnje u azijskim i afričkim zemljama. U susret tržištu bez ogra-ničenja proizvođači mleka i proizvo-da u EU moraće da re strukturiraju proizvodnju, što su najveći već ma-nje-više učinili pod pritiskom niske cene mleka. Godišnje EU proiz vede više od 150 miliona tona mlečnih proizvoda a vodeći proizvođači su Nemačka, Francuska, Britanija i Holan dija. Kvote za mleko presta-će da važe u aprilu 2015. nakon što su od 1984. bile deo Zajedničke po-ljoprivredne politike. Prema nekim ocenama, režim kvota za posledicu je imao smanjenje proizvod nje go-vedine i teletine u EU u poslednje tri decenije. Za mnoge u EU uki-danje kvota posle 30 godina znači potencijal za ekspanziju i članice će nastojati da povećanju proizvodnju mleka kako bi is koristile prednost rasta globalne tražnje mlečnih pro-izvoda. Brojne zemlje već su počele da reorganizuju mlečnu in dustriju pa Evropska komisija predviđa rast sektora za gotovo dva odsto na kon

ukidanja kvota. Kod ekspanzije se najviše računa na rast izvoza mleč-nih proizvoda u zemlje u razvoju, posebno u Aziji i Africi, navode ana-litičari. Fran cuski institut za nacio-nalna istraživanja (INRA) podseća da je izvoz mlečnih proizvoda iz EU u zemlje u razvoju između 2000. i 2005. udvostručen, na 13 milijardi evra. Od tog povećanja Holandija je obezbedila 26%, Francuska 19%, Nemačka 13%, Belgija i Poljska po 6% a Irska 2%. Prema analizama INRA-e, budući razvoj evropskog mlečnog sektora zavisiće od strate-gija koje su kompanije prerađivači mleka unele u ugovore sa proizvo-đačima. S obzirom da ugovori i stra-tegije nisu isti širom EU, rast mleč-nog sektora znatno će se raz likovati od zemlje do zemlje. Međutim, ana-litičar Kajt konsaltinga Džon Alen ne očekuje znatan rast mlečnog sek-tora EU odmah po ukidanju kvota, posebno s ozbirom na situaciju sa cenom mleka. Alen kaže da se oče-kuje da cene mle ka u Evropi idu na dole, verovatno na oko 30 evrocenti po litru, i dodaje da će biti malo po-ljoprivrednika u Evropi koji će biti u stanju da proizvode mleko ispod te cene, čak i uz niže cene hra niva. Pored toga što će onemogućavati ekspanziju, niska cena mleka mogla bi da vodi i do širokog restrukturira-nja, dodaje Alen.

Ukidanje kvota za mleko - prilika ili opasnost

Poljoprivrednici u EU od 1. apri-la će moći da proizvode onoliko mleka ko liko žele jer se završava višedecenijsko ograničenje kroz si-stem kvota. Na seve ru Evrope ovo je dočekano sa odobra vanjem, dok je u jednom od najvećih proizvo-đača - Francuskoj - izražen strah da će proizvodnja biti prevelika. Nakon Drugog svetskog rata tre-balo je proiz voditi stalno sve više mleka. Međutim, 70-ih godina je došlo do zasićenja. Evropa je 1984. godine, umorna od kupovine viško-va po visokim cenama, oduičila da proizvodnju reguliše kvota ma. U to doba za uzgajivače je to bio pravi potres. Tri decenije kasnije, EU će u potpunosti liberalizovati tržište. To je korak ravan novoj revoluciji, bez obzira na to što su između 2009. i 2013. kvote podizane za jedan odsto godišnje kako bi se ovaj sektor pri-premio i kako bi mogao da odgovori na rastuću tražnju u svetu. Zemlje sa privredama u usponu sve više ko-riste mlečne prozivode. U ovako po-godnom okruženju, severna Evropa je u niskom startu. Irska ne krije ambiciju da proizvodnju mleka do 2020. poveća za 50%. Slično važi i za Holan diju čije Udruženje holand-skih mlekara na kraj sistema kvota gleda kao na “nev erovatnu priliku”. “Kvote su bile uvedene jer je na tr-žištu bilo isuviše mleka u poređenju sa tražnjom, ali se situacija u među-vremenu zaista mnogo prome nila”, rekao je portparol te organizacije Rene van Buitenen. Holandski uz-gajivači su odlučili da nadoknade izgubljeno vreme i planiraju da do 2020. povećaju proizvodnju za 20%. U Nemačkoj, najvećoj mlekarskoj industriji u Evropi, industrija raču-na na rast proizvodnje od 1 do 3% godišnje do 2020, a proizvođači ne kriju radost. U prethodnih 30 go-dina, Nemačka je 21 put premašila kvote i pla tila skoro dve milijarde kazni. Nemačka je, kao i mlekari iz drugih severnoev ropskih zemalja, dobro pripremljena da se “ubaci u

40

AGROSVET

treću brzinu”, i puna je poverenja da će dodatne proizvedene količi-ne naći kupca. U Francuskoj, me-đutim, drugačije gledaju na stvari, i dalje uplašeni iskustvom tokom krize 2009. Manja tražnja zbog jake ekonom ske krize tada je dovela do pada cena mleka za 30%. U takvim uslovima, ovaj drugi proizvođač mleka u Evropi ne želi da rizikuje. “Uzgajivači i mlekarske zadruge tvrde da neće povećati proiz vodnju osim ukoliko bude tražnje. Oni čak zahtevaju da se uspostavi evropski mehanizam za slučaj prekomerne proiz vodnje na deregulisanom trži-štu. Pariz je za sada dobio podršku Poljske i Italije, ali je u Briselu u ovoj inicijativi prilično usamljen.

Uvozimo svinje, a izvozimo kukuruz

Kod nas se iz godine u godinu ponavlja situacija da izvozimo ku-kuruz i da nam to, neretko, postaje najbolji izvozni proizvod, a da smo s druge strane stalni uvoznici mesa, pogotovo svinjskog. Šta je po sredi? Sistemska greška naše eko nomije i poljoprivrede ili jednostavno nebri-ga države za ovu proizvodnju. Proš-le godine, zbog političkih razmirica Rusije i Evrope oko Ukrajine, nama se učinilo da se izvozom hrane u Ru-siju za nas otvara posao veka. Me-đutim, to na kraju nije ispalo tako, a upućeni kažu da su naša očekiva-nja o izvozu, koji nismo realizovali, glavni razlog za ak tuelni pad cena tovljenika na oko 115 dinara po ki-logramu s ranijih preko 200 dinara. Nezadovoljni proizvođači ovih dana traže pomoć države i inter venciju Robnih rezervi. Rajko Latinović, di-rektor PKB „Imesa”, kaže da je izvoz svinjetine u Rusiju u poslednja dva meseca prošle godine podigao cene. Proizvođači su počeli namenski tov za to tržište, ali su se izvoznici suo-čili s teškoćama. ”Počeo je bio izvoz i zam rznutih svinjskih polutki i ne-što malo i prerađevina. Međutim, upravo zbog odnosa Rusije i Evrope, kamionski izvoz nije dolazio u obzir (zbog bolesti svinja u našim obori-ma), a alternativa je bila da roba u Rusiju stigne morem, preko barske i solunske luke. Međutim, trans-port robe od oko 40 dana poskupeo je cenu krajnjeg proizvoda za uvo-

znika pa su Rusi našli druge kana-le nabavke. Iz Kine prevashodno”, objašnjava Latinović. Po njemu, ovaj „talas na menske” proizvodnje za Rusiju, koji je završio na doma-ćem tržištu, nekako će proći, ali mi ostajemo s našim starim problemom – da naša proizvodnja ne zadovolja-va domaće potrebe i da smo otvore-no tržište koje je suočeno sa stalnim uvozom. Ko god nađe interes može da uveze robu iz celog sveta. Prošle godine smo uvezli 300.000 živih svi-nja i još 14.000 tona svinjskog mesa. ”Zemlje u našem okruženju, Hrvat-ska i Mađarska kupe od nas kuku-ruz, a nama prodaju meso. Zašto? Pa zato što nji hovi proizvođači ima-ju bolje uslove. Njihove države ima-ju drugačiji tretman poljoprivrede”, izričit je Latinović. Dra govan Mi-lićević, ekonomski analitičar kaže da se Srbija, nažalost, u nedostat ku bilo kakve valjane poljoprivredne, a pogotovo strategije razvoja stočar-stva, sve više orijentiše na slobodan uvoz. Iako to ima pogubne posledi-ce po ce lokupnu poljoprivredu, jer je poznato da se ratarstvo uvećava kroz stočarstvo za više od tri puta.

Izvor: www.mc.rsMitovi + zablude = pogrešna politika

Srpskim stočarstvom ne vladaju ni Kostić, ni Mišković, ni Matijević, nego neznanje, zablude i mitovi. Kao po sledica dolazi do pogrešne poljo privredne politike koja proi-zvođačima daje pogrešne signale, te zapravo kvari i postojeće stanje i perspektive. “U po slednjih pet godi-na vi ćete samo čuti: Stanje u sto-

čarstvu i proizvodnji mesa je kata-strofalno. A onda se kao argu ment navodi kako smo nekad ogromne količine mesa i mesnih prerađevina iz vozili. Ali, tadašnje i današnje pri-like ni u svetu ni u Srbiji ne mogu ni da se up orede”, kaže agrarni kon-sultant Goran Živkov. Prema njego-vim rečima, daleko od toga da je sta-nje u stočarstvu Srbije danas loše. Naprotiv, “nas u inostrans tvu stalno pitaju: kako ste vi uspeli da sačuvate vaše svinjarstvo”. Srbija proiz vodi 450-500 hiljada tona mesa, Hrvats-ka 170.000 tona, Bugarska, koja ima zemljišta kao i mi, proizvodi 220.000 tona. Mit o katastrofalnom stanju u stočarstvu doveo je do loše agrarne politike koju je započeo još Saša Dra gin, nastavili je Knežević i Glamočić, i koja, evo, traje do da-našnjeg dana. Subvencije ratarima se smanjuju, a stočarima povećava-ju. Nije problem toliko u tome što se državna pomoć stočarima povećava, koliko u tome što će dovesti do lošeg rezultata. Podrška je orijentisana na povećanje proizvod nje, ali će ona u zatvorenom sistemu ka kav je srp-sko stočarstvo samo dovesti do pada cena zbog povećane ponude, tako da će seljaci sa više rada zaraditi isto. Umesto toga, država bi trebalo da gleda kako da se “otčepi” izvoz u EU. Kad proizvođači dobiju moguć-nost da izvoze, dobiće praktično sve, onda će imati smisla da se povećava proizvod nja i onda će oni i sami naći načina da je povećaju. To je, među-tim, stvar sistema, tu je reč o for-miranju odgovarajućih in stitucija i to je pre svega zadatak države. A tu ne da se ne radi ništa, nego se radi kontra. “Kad ulazi u EU”, kaže Živ-kov, “zemlja mora da ima objekte registro vane za proizvodnju mesa. Srbija danas ima oko 1.800 obje-kata koji mogu da konkurišu za tu registraciju. Ja se bojim da mi do 2020., kad budemo ulazili u EU, nećemo imati više od 200 registro-vanih objekata. Mnogo više od 100 evra seljaku bi pomoglo da država organizu je inspekcijsku službu, da omogući reg istraciju objekata, da eliminiše bolesti i slično, dakle da mu pomogne da može da izvozi na EU tržište. To je, međutim, za našu državu poslednja rupa na svi rali”, zaključuje Živkov.

42

AGROSVET

ORGANIKA↘Priredio: Dragan Đorđević

Nova prepreka za srpske krševe na njivama

Nije nikakva novost reći da naša pol joprivreda, baš kao i sve indu-strijske grane koje je prate, očajno kasne za Evropskom unijom u teh-nološkom razvoju, a sva je prilika da će se nakon nedavnog predlo-ga Evropske komisije, ovaj ambis samo produbiti. Naime, na samom izmaku godine 2014. godine, u no-vembru, Evropska komisija je pred-ložila novi propis sa ciljem da se smanji emisija štetnih gasova poljo-privrednih i građevinskih mašina. Novi propis predstavlja odgovor na sve veću emisiju azotnih oksida i finih čestica pokretnih mašina koje ne izlaze na drumove, a konkretnije rečeno odnosio bi se, pored građe-vinskih i rekreativnih, na mašine iz poljoprivrednog sektora poput kombajna, samohodnih berača, pr-skalica, kosilica.. Ako bude usvojen na vreme, novi propis će stupiti na snagu 2017., a rok za uvođenje no-vih motora biće od 2018. do 2020. godine, zavisno od tipa mašine. Tranzitni period između odobrenja i komercijalizacije trajaće još godi-nu dana. Pored novih ograničenja za ugljen-oksid, ugljovodonike i azot-oksid, predloženim propisom takođe se uvode limiti za fine čestice i to one prečnika većeg od 23 nano-metra. Cilj je da se ograniči ispušta-nje opasnih, ul trafinih čestica koje prodiru duboko u pluća, a koje svet-

ska zdravstvena orga nizacija smatra veoma kancerogenim, čime će se EU standardi kod poljo privrednih maši-na izjednačiti sa onim već važećim u SAD. I dok se EU bavi daljim tehno-loškim napretkom svoje industrije koja “servisira” poljoprivredu, Srbi-ja se nalazi u nezavidnom položaju da joj ubrzano propadaju i oni pre-ostali proizvođači poljoprivrednih mašina, dok je zbog nemaštine sa kojom se bore poljoprivrednici sve manji u uvoz modernih mašina. Pri tome je prosečna starost traktora preko 20, a kombajna oko 18 godi-na. Prema neažuriranim statistič-kim podacima, u našoj zemlji ima oko 12.000 kombajna, od kojih čak 8.000, zbog zastarelosti, više i nije za upotrebu. Kako kažu stručnjaci, Sr bija bi trebala da svake godine uveze između 800 i 1.000 kombajna ne bi li ko liko-toliko održali korak sa svetom, što će, ukoliko bude usvojen ovaj predlog EK o smanjenju emisi-je štetnih gasova i finih čestica, biti dodatno otežano. Ovakav trend je zabrinjavajući ne samo zbog tehno-loškog zaostajanja u grani koja ima sve strože standarde, već se odraža-va i na produktivnost, jer su zbog zastarele mehanizacije gubici u že-tvi u Srbiji godišnje preko pet odsto, dok je to u svetu najviše jedan odsto.

Unapređenje organskog sektora

Dosadašnji rezultati projekta ”Po-moć u izgradnji kapaciteta i usluga za podršku organskoj poljoprivredi u Sr biji“ koji sprovodi Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), a finansira Vlada Mađarske, pred-stavljeni su u Cen tru za organsku proizvodnju u Selenči. Od oktobra 2013., kada je projekat počeo, do

januara ove godine realizova no je mnogo aktivnosti koje su imale za cilj unapređivanje organskog sek-tora i izgradnju kapaciteta poljopri-vrednika i srednjoškolskog nastav-nog kadra. Projekat je podeljen na više kompo nenti koje uključuju ana-lizu organskog sektora i regionalnih specifičnosti u pogledu organske proizvodnje, analizu lanca vredno-sti za odabrane region alne organske specifične proizvode, unapređiva-nje nastavnog programa iz izbornog predmeta Organska proizvod nja, formiranje otvorenih i poslovnih škola za poljoprivrednike pri Centru za organsku proizvodnju u Selenči. Studi je i izveštaji urađeni u okviru projekta mogu se preuzeti na web stranici Na cionalnog udruženja za razvoj organ ske proizvodnje ”Serbia Organica” ( www. serbiaorganica.org). Veliki do prinos ovog projek-ta organskom sek toru u Srbiji je i akreditacija programa namenjenog nastavnicima srednjih poljoprivred-nih škola iz organizovanja praktič-nih vežbi iz organske proizvodn je, a čeka se još i osavremenjivanje nas-tavnog programa iz izbornog pred-meta Organska proizvodnja. Ova aktivnost je sprovedena u saradnji sa Ministarstvom prosvete. Kroz sa-radnju sa Nacionalnim udruženjem ”Serbia Organica“ organi zovane su promotivne kampanje na menjene podizanju svesti potrošača o vred-nostima i koristima koje organski proizvodi imaju, pružena je podrš-ka učešću organskih proizvođača na saj movima i festivalima. ”Ser-bia Organica” je izradila i vodič za komunikaciju u sek toru organske proizvodnje. Uz pomoć saradnika na projektu - Centra za organ sku proizvodnju u Selenči uspešno su otpočele sa radom inovativne otvo-rene i poslovne škole namenjene sa-dašnjim i budućim proizvođačima, putem kojih se kroz neformalno druženje diskutuje o problemima u proizvodnji, rešenjima za probleme, razmenjuju se iskustva i pospešuje saradnja između poljo privrednika. Ove ”škole bez zidova“ kako ih inače zovu, mogu da se formira ju bilo gde

43

AGROSVET

ukoliko za to postoji interes i volja učesnika. Nacionalni program raz-voja kapaciteta i usluga za regional-ne specifične organske proizvode, koji je finalni rezultat projekta, biće realizovan do kraja leta ove godine.

Fond za ekologiju ponovo od ove godine

Namenski fond za zaštitu životne sredine, koji je u Srbiji ukinut 2012. godine, ponovo će biti uspopostav-ljen u toku ove godine, izjavila je ministarka poljoprivrede i zaštitite životne sredine Snežana Bogosa-vljević Bošković. “Sadašnji sistem finansiranja zaštite životne sre dine ne obezbeđuje u dovoljnoj meri efi-kasno funkcionisanje sistema zašti-te životne sre dine, naročito u delu upravljanje posebnim tokovima otpada koji treba da je usklađen sa zahtevima EU”, kazala je ona juče na konferenciji “Zelena ekonomija”. Prema njenim rečima, u poređenju sa razvijenim zemljama u Srbiji ima nedovoljno namenskih sredstava i decen tralizovanih izvora finansira-nja za oblast ekologije.

EU još daleko od ciljeva u oblasti životne sredine

EU nije dostigla ciljeve koje je postavila u oblasti životne sre dine, posebno kada je reč o očuvanju bi-odiverziteta, kvalitetu vazduha i zagađenju bukom, ocenila je juče Evropska agen cija za životnu sredi-nu (EEA). EU bi trebalo da promeni načine proizvodnje i potrošnje ako želi da ostvari te ciljeve, navela je ta evropska agencija u izveštaju o sta-nju u oblasti životne sre dine. Ipak, evropske politike u oblasti životne sredine su do nele koristi, ističe se u

izveštaju. “Danas Evropljani uživaju u čistijem vazduhu i vodi, manje ot-padaka se odlaže na deponije a više resursa se reciklira”, ocenila je EEA u izveštaju pod naslovom “Životna sredina u Evropi. Stan je i perspek-tive 2015”.

Kampanja za odgovorno korišćenje pesticida

Svetski fond za prirodu (WWF) saopštio je juče da je po krenuo kampanju za odgovorno korišćenje pesticida pod nazivom “Čujte i ne trujte! Orao pao”. Kako se navodi, po vod za ovu inicijativu su sve češća trovanja strogo zaštićenih životinja kao posledica trovanja pesticidima, čije žrtve nisu samo “nepoželjne” životinje, već i domaće životinje i, u velikoj meri, i ugrožene i retke vrste, poput orla belorepana. Do-daje se da slučajeve uginuća divljih životinja treba prijaviti na tele fon 063/1538385 nakon čega će infor-macije biti prosleđene nadležnim službama. Kampanja će biti reali-zovana uz podršku Pokrajinskog se-kretarijata za urbanizam, graditelj-stvo i zaštitu životne sredine.

Zemljište u Kini prekomerno zagađeno pesticidima

Zagađenje poljoprivrednog ze-mljišta u Kini se pogoršava, up rkos konstantnim naporima da se smanji upotreba veštačkih đubriva i pe-sticida. Zbog toga je kinesko mini-starstvo poljo privrede apelovalo je na poljoprivrednike da se okrenu organs kim alternativama. Međutim, stručnjaci tvrde da će ostvaren je ovakvih ciljeva vlade imati negativ-ne efekte na proizvodnju hrane, što je ključni prioritet u najmnogoljud-nijoj zemlji na sve tu, ocenjuje Roj-ters. Prekomerno korišćenje hemij-skih đubriva i pesticida je, međutim, uzrokovalo zagađenje voda i zemlji-šta teškim metalima, kao i pestici-dima koji se zadržavaju na hrani, ugrožavajući javno zdravlje i poljo-privrednu proizvodnju.

44

AGROSVET

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA - ISKUSTVA IZ ŠVAJCARSKE↘Priredila: Nataša Đorđević, dipl. inž. polj.

Ovo je deo priče naših domaći-na, bračnog para iz Švajcar-ske koji se već nekoliko godi-

na bave organskom proizvodnjom.

“Naša kompletna biljna proizvod-nja na površini od preko 500 ha je podređena ishrani muznih krava na našoj farmi, sa krajnjim ciljem – dobijanje organskog mleka. Tako-đe, jedan deo biljne proizvodnje je usmeren ka biogas postrojenju koji, uz tečni i čvrsti stajnjak, koristi i ku-kuruznu silažu da bi stigao do svog glavnog proizvoda – električna i toplotna energija, i nusproizvoda – supstrat (organsko čvrsto đubrivo) i rastvor (organsko tečno đubrivo). Organskim đubrivom prihranjuje-mo površine koje koristimo u biljnoj proizvodnji. Organsko đubrivo sadr-ži u sebi živa bića (mikroorganizme), koji razlažu sastojke zemljišta i čine ih pristupačnim biljci. Organsko đu-brivo utiče i na održavanje toplote u zemljištu upijanjem i zadržavanjem sunčevih zraka, čime se zemljište bolje i ranije zagreva, te i setva može ranije da se obavi. Organsko đubrivo čini zemljište rastresitim, stvara se prostor za vazduh koji je potreban za rad zemljišnih mikroorganiza-ma. Rastreseno zemljište bolje upi-ja vlagu i bolje je drži, što je bitno za područja sa niskim padavinama”.

Na površini od 500 ha, koji su u si-stemu organske proizvodnje, poštu-jući rotaciju useva ova porodica gaji sledeće brojne useve: silažni i postr-ni sliažni kukuruz, kao i kukuruz za

zrno, soju, pšenicu, stočni ječam, tritikale, ozimi i jari stočni grašak, seno i senažu lucerke, seno i senažu italijanskog ljulja, cveklu, kao i seno sa organskih prirodnih pašnjaka

Zna se, organska proizvodnja plo-doredom kao sistemom biljne pro-izvodnje i drugim agrotehničkim merama ostvaruje cilj - očuvanje „živog” zemljišta kao osnove poljo-privredne proizvodnje. To podrazu-meva povećanje biološke aktivno-sti zemljišta pravilnim đubrenjem i održavanje strukture zemljišta, uvođenje kultura sa dubokim ko-renom, zatim leguminoza i kultura pogodnih za đubrenje. Mikroor-ganizmi u tlu imaju važnu ulogu u obradi i obezbeđenju hranljivih materija biljkama. Zemljište je po-trebno obrađivati lakim oruđima da se što manje remeti životni prostor zemljišnih organizama. Zato, jedan od glavnih zadataka organskog proi-zvođača je da se pobrine za biološku aktivnost.

Organska proizvodnja teži uspo-stavljanju zatvorenog sistema proi-zvodnje. To podrazumeva proizvod-nju krmnih smeša, vezivanje azota setvom leguminoza, kompostiranje otpadaka, zaustavljanje erozije ze-mljišta i pravilno rukovanje biljnim otpacima i stajnjakom. Azot je hran-ljivi element koji nameće najveća ograničenja u organskoj proizvodnji. Zbog toga je proizvodnja mahunar-ki važan faktor za vezivanje azota iz atmosfere i njegovo vraćanje u tlo. Korišćenjem simbiotičko-biološ-ke fiksacije azota koja je svojstvena mahunarkama obezbeđuje se visok nivo plodnosti zemljišta, kao i pro-duktivnost i kvalitet sistema gajenja.

Biljne bolesti, štetočine i korovi se, u organskoj proizvodnji, suzbija-ju pravilnim izborom vrsta i sorti bi-lja i uništavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem. Suštinu zaštite biljaka čine metode integralne zašti-te, uz primenu različitih bioloških sredstava za zaštitu. Jedan od me-haničkih načina uništavanja korova

koje smo prilikom posete prvi put videli u praksi jeste i uništavanje ko-rova plamenom. U pitanju su baklje koje delovanjem na listove korova od samo jedne sekunde isti uništa-va sa stoprocentnom efikasnošću. Kako? «Unakrsno raspoređenim plamenicima i suzbijanjem korova u korenu useva većina listova nije izložena plamenu i svaka biljka pri-ma samo delić sekunde žestoke to-plote. Mali korov i trave će uvenuti skoro trenutno zbog širenja ćelij-skog tkiva. Veći korovi će uvenuti ili neće moći da se razvijaju kada mnogo čvršće ratarske kulture bace senku na konkurentne korove i tra-ve. Kako su usevi zeleni i u fazi po-rasta ima veoma malo dima. Vreme za koje plamen mora doći u kontakt sa korovom varira zavisno od vrste i veličine, ali u većini slučajeva ade-kvatno vreme je 1/10 sekunde. Ma-nje i nežnije biljke korova su mnogo osetljivije na plamen od sazrelih bi-ljaka i zato ratarska kultura treba da bude veća od korova ili trave koji se suzbijaju. Naravno, neko rastinje je otpornije na uništavanje plamenom. Iz tog razloga, brzina, ugao plame-nika, pritisak goriva i ostale para-metre treba uzeti u obzir kada se pripremamo za spaljivanje korova».

Korišćenje vode za navodnjavanje u proizvodnji organske hrane i njen kvalitet je veoma značajna mera. Voda za navodnjavanje mora biti I ili II klase. U organskoj proizvodnji ne-ophodno je uspostavljanje i ”eko-ko-ridora”, odnosno, prirodnog zelenog pojasa. U pitanju su pojasevi sa drvo-redima, mešanim korisnim biljkama ili samoniklim vrstama. O povećanju broja divljači, ptica i insekatskih vr-sta u ovim ekokoridorima koji otva-raju nove perspektive eko turizma već su preduzete akcije. I to smo prilikom posete ovoj farmi videli.

Ovo je samo deo priče nekoga ko se opredelio za organsku proizvod-nju i ko je uspešan u tome. U nared-nim brojevima možete čitati i o po-jedinim organskim proizvodima koji su produkt organske proizvodnje.

45

AGROSVET

DRUGI PIŠU↘Priredio: Dragan Đorđević

Ponovo priča o razvodima zbog državnih para

Preuzeto: Dnevnik, 6. februar 2015.

Da li su priče o tome da se bračni paro vi u Vojvodini u poslednje vre-me češće razvode zarad subvecija samo rekla-kazala, ili je zaista tako, niko ne može da tvrdi, ali u svakom slučaju, dobro je da poljoprivred-nici pažljivo pročitaju obaveštenje Uprave za trezor, koje, ako ga nisu dobili, mogu videti i na sajtu Up rave za agrarna plaćanja. Naime, svake godine, pa i ove, poljoprivrednici su u obavezi da, od 1. februara do 31. marta, registruju svoja gazdinstva, po Pravil niku o upisu u Registar poljoprivred nih gazdinstava i obnovi registracije. S obzirom na spekula-cije o fiktivnim razvodima poljopri-vrednika, naročito je interesantan deo koji se odnosi na bračne dru-gove. Pojedini mediji pre nekoliko dana obavili su da je posled njih me-seci u Banatu i Bačkoj podneto oko 150 zahteva za razvod, što je mno-gostruko više nego prethodnih godi-na. Pretpostavlja se da su matičari u bačkim i banatskim opštinama imali više posla zbog najavljenih promena u agrarnoj politici zemlje, po koji-ma se subven cije poljoprivrednom gazdinstvu više neće davati za sto-tinu već za dvadeset hektara. Kako se može čuti u paors kim krugovima, razvodi među poljo privrednicima su formalni jer mahom nisu posledica neslaganja supružnika već name-re da oni koji imaju veće po sede ne ostanu bez subvencija. ”Ako neko ima troje punoletne dece i 100 hek-tara njive, kada sve to podeli na pet delova od po 20 hektara, sebi, ženi i deci, dobiće 10.000 evra godišnje. A ovako bi dobio samo 2.000 evra jer je sve na njegovom imenu”, reči su pol joprivrednika koji je dao izjavu medi jima. U obaveštenju iz Upra-ve za trezor Ministarstva finansija koje se odnosi na registraciju gaz-

dinstava, data su detalj na uput-stva, a između ostalog, navodi se da bračni drugovi mogu biti upisani samo u jednom porodičnom poljo-privrednom gazdinstvu. ”Ako vi i vaš bračni drug imate registrovana poseb na gazdinstva, potrebno je da spojite vaše gazdinstvo i ono vašeg bračnog druga. Ukoliko to ne uradi-te i podnesete zahtev za podsticaje, odrediće se pasi van status za oba gazdinstva”, izričito je rečeno u pi-smu Trezora. Dodaje se da se nosilac poljoprivrednog gazdinstva izjašnja-va o tome da li je njegovo gaz dinstvo komercijalno ili nekomercijalno u postupku upisa, odnosno obnove, potpisivanjem izjave koja se prilaže kao obavezni dokument za obnovu poljo privrednih gazdinstava. Uko-liko se pol joprivrednici ne izjasne, ostaće sadašnji podatak iz Registra.

Kakve jabuke jedemo

Preuzeto: Politika, 16. mart 2015.

Do kraja 2016. godine potrošači u SAD će imati priliku da probaju gen etski modifikovane jabuke koje je raz vila jedna kanadska kompani-ja. Ovo voće otporno je na truljenje i ne men ja boju kada se raseče i njeni tvorci smatraju je istorijskim pro-jektom, preneo je nedavno ”Njujork tajms”. Ovakvih vesti, makar prema našim zakonima koji isključuju pro-izvodnju i distribuciju GMO, u Sr-

biji još dugo neće biti i, bez obzira na to kako ko na to gleda, ovdašnji potrošači jedu isključivo jabuke iz tradicionalne proizvodnje. Samo prošle godine, koja je bila kišna, Sr-bija je izvezla oko 160.000 tona ja-buka, i to u Rusiju 85 odsto i ostatak u zemlje EU. Uvoz je znatno manji, ali je intenziviran u januaru i fe-bruaru, pokazuje statisti ka. ”Ima-mo veliki potencijal za proiz vodnju svih vrsta voća, a kada je reč o ja-buci sve je više zasada i proizvođači to vrlo ozbiljno rade. Suština je da kada imate tržišta na koja možete da izvozite, to vam i ne dozvoljava ništa drugo osim ozbiljnosti u proiz-vodnji. Sa druge strane, ne možete ni da ugrozite druge zemlje, jer sa naših 250.000 godišnje proizvod-nje, u najboljem slučaju, niste ni približno ”jaki“ kao jedna Poljska, na primer, koja godišnje proizvede 2,7 miliona tona jabuka”, kaže Evi-ca Mihaljević iz Asocijacije ”Plodovi Srbije”. Prema njenim rečima, sve više potrošača traži deklaracije na uvid i bira voće koje kupuje i zato bi, kaže, trebalo in sistirati na tome da deklaracije budu vidljivije, kako u trgovinama, tako i na pijacama. - I dalje je ukus presuđujući kod naših potrošača. Mi imamo odlične, uku-sne i sočne jabuke. I kada je reč o sortama, napredovali smo. Pre de-setak godina je na našem tržištu dominirala sorta ”ajdared”, sa 70 odsto tržišta, međutim sada je sve manje ove sorte, a sve više dru gih jabuka poput ”zlatnog” i ”crvenog delišesa”, ”breburna” i ”greni smita” - kaže Mihaljević. Izvoz, inače, ra-ste, pa je sa 11.000 tona, koliko smo izvozili pre desetak godina, danas stigao do 160.000 tona, što ukazuje i na to da je sazrelo vreme da se for-mira jedan in stitut ili centralno me-sto na kome bi svi proizvođači mogli da se u svakom trenutku obaveste o standardima, sortama i svemu dru-gom bitnom za proizvodnju.

46

AGROSVET

Smanjena očekivanja zamenila ambiciozne planove

Preuzeto: Dnevnik, 17. mart 2015.

Ili je nabubrila od obećanja, ili je obavi jena velom tajni, ili je pod te-pihom – elem, sa poljoprivredom već godinama nije načisto. Stalno slušamo o ogrom nim projektima, kojih nema, o velikim arapskim, kineskim i inim investicijama, koje nikako da vidimo, a sada i o novom načinu upravljanja ovim resorom, pod palicom stranog dirigenta, o ko-jem, izgleda, još niko ništa ne zna. I poljo privreda bi, naime, trebalo da postane “junit”, to jest jedinica, jedna od četiri iz sistema “deliveri junit” po mod elu bivšeg britanskog premijera Tonija Blera – šta god da to u našem slučaju značilo. Osim toga da će tu jedinicu, kao i osta-le tri – za infrastrukturu, državnu upravu i javna preduzeća – činiti iskusni profesionalci koji će uprav-ljati agrarnim projetima i nadgledati njihovu real izaciju, ni od onih naj-bližih vrhu vlasti, upućenim u ovu oblast, ništa nismo mogli čuti. Stoga smo bar pokušali da istražimo kakvi su to projekti koje će nadzirati “po-ljoprivreda junit” i kakvi nam treba-ju. ”Stručnjaci koje se bave agrar-nim pitanjima nisu konsultovani ni o čemu. I to nije prvi put. Već smo slušali o milion hektara koje će Sr-bija navodnjavati, o velikim projek-tima u stočarstvu... Takve nam priče ne trebaju. Nama treba zemljišna reforma, ali ne u korist stranaca već onih koji se bave poljoprivredom, mladih i obrazovanih, koji žive na selu i od zemlje”, naglašava sekretar Udruženja za poljoprivredu u PKV Đorđe Bugarin. On dodaje da nam trebaju i isplative kreditne linije za pol joprivredu sa kamatama prime-renim dužini trajanja ciklusa proi-zvodnje u primarnoj poljoprivredi i za investicije – za opremu i ku-povinu zemljišta. Bivši vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Je-

šić deli mišljenje da “deliveri junit” poljoprivredi neće doneti ništa kori-sno. ”Koliko je poznato, te jedinice treba da budu sistem komunikacije između ministarstva i koordinatora, to jest predsednika Vlade, ali ne po-stoji model kako će to da funkcioni-še. Ne vidim razlog da se takve stva-ri rade ukoliko već postoji zakon o državnim službenicima i ako postoje jasne nadležnosti šta se radi u Mini-starstvu, šta se radi u Vladi. Stoga je pitanje da li će u poljoprivredi biti više projekta ili neće”, kaže on. ”Ako vidimo ko su savetnici predsedni-ka Vlade za poljo privredu, i kako se u Ministarstvu hvale time što je smanjen ionako mizeran agrarni budžet, nažalost, nema osnova za očekivanja da se tu nešto pozitivno može desiti”, zaključuje Ješić.

Zamrznuto meso iz EU prodaju kao sveže

Preuzeto: Politika, 23. mart 2015.

Država je najzad odlučila da zaštiti domaće svinjarstvo od prekomer nog uvoza. Najavljeno je povećanje po-sebne dažbine na uvoz živih svin ja, takozvanog prelevmana, a biće po-oštreni i uslovi za promet zamrznu-tog mesa. To meso više neće moći da se prodaje kao sveže i da se na taj način potrošači dovode u zabludu. Ove mere država nije donela na svo-ju ruku, jer je o povećanom uvozu obaveštena i EK. Mi i kada bi hteli da povlačimo samostalne poteze to ne bi prošlo bez sankcija EU pošto smo potpisali SSP. Proizvođači već duže vreme ukazuju da je uvoz svin-ja i mesa krivac za pad cena tovlje-

nika. O tome, uostalom, govore i zvanični podaci i bilo je potrebno da se održe mnogi protesti da bi dr-žava reagovala. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2014. uvezeno 14.500 tona mesa i oko 330.000 živih svinja. Samo za žive svinje plaćeno je preko 46 mi-liona evra. Iz Hrvatske je uvezeno 165.000 svinja koje su plaćene 25,6 miliona evra, a iz Mađarske 141.000 za oko 20 miliona. Zamrznuto meso uvozili smo iz mnogih zemalja EU, ali i drugih evropskih zemalja. In-teresantno je da statistički podaci pokazuju da smo mi uvoznici mesa iz Rusije, pa je tako iz te zemlje lane uvezeno stotinak tona po lutki. Takođe je interesantno da smo i iz Crne Gore uvezli 23 tone zamrznu-tog svinjskog mesa. Stručnjaci kažu da se od tih uvezenih 330.000 tovlje-nika, koji imaju po 100 kilograma, dobija oko 55% mesa, što znači da je na taj način uveze no 18.100 tona mesa. Uz to da je uveze no i 14.500 tona svežeg rashlađenog i zamrznu-tog mesa, dolazi se do podatka da je uvezeno oko 32.600 tona mesa. Naša godišnja proizvodnja svinj-skog mesa je od 250.000 do 270.000 tona, što znači da je prošlogodišnji uvoz iznosio 12-13% ukupne doma-će proizvodnje. Do sličnog odnosa se dolazi i kada se uzme u obzir da godišnje utovimo oko dva miliona živih svinja, a da smo uve zli 330.000 tovljenika. Stručnjaci upo zoravaju da naš problem zapravo nije uvoz ži-vih svinja, a to ne bismo ni mogli da zabranimo po SSP, već zamrznutog mesa. Jer, naši pravilnici o njihovoj upotrebi nisu usklađeni sa evrop-skim. Naime, u EU je rok upotrebe mesa zam rznutog na minus 12 i du-boko zamrznu tog na minus 18, šest meseci. Posle tog roka vlasnici mesa su dužni da ga unište, to jest poša-lju u kafileriju, što moraju da plate. Kod nas je rok godinu dana i zato je tamošnjim izvoznicima isplativije da ga nama prodaju i po znatno ni-žim ce nama, tako da im naše tržište služi i kao unosna kafilerija.

47

AGROSVET

Plodovi klime

Preuzeto: Vreme, 17. april 2015.

Poljoprivreda, i dalje presudno za-visna od vremenskih prilika, sada je na uda ru nove pošasti - razornih po-sledica klimatskih promena. Ekstre-mne suše, poplave i druge prirodne nepogode koje se kao pošast učesta-lo javljaju u Srbiji i regionu direk-tno su uslov ljene rastom globalne temperature. Istovremeno, scena-rija predstavljena kroz prethodne izveštaje, a posebno poslednji Peti izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene, najav ljuju da će Srbija i sve zemlje regiona trpeti brojne posledice čak i ako glo balna temperatura do 2100. ne po raste više od dva stepena. “Promene kli-me već imaju značajan upliv na po-ljoprivredu na Zapadnom Balkanu”, navodi se u opsežnoj studiji Unlock-ing Future – “Zameci promene: odr-živa poljoprivreda kao put prospe-riteta za Zapadni Balkan”, koju je u maju 2014. objavila Fondacija “Haj-nrih Bel”, a koju potpisuju dr Darko Znaor i Set Landau sa saradnicima. Centralni problem je bez ikakve sumnje neotpornost na vremenske prilike. Štete i troškovi koji nastaju zbog neprilagođenosti na suše i pa-davine koštaju Srbiju izuzetno mno-go. Prema podacima Svetske ban ke, trenutni troškovi zbog vremenskih prilika u Srbiji godišnje iznose iz-među 150 i 480 miliona evra. Kon-

kretan problem je, svakako, pre-mala površina koja se navodnjava. Uprkos impozant nom vodoprivred-nom kompleksu Du nav–Tisa–Du-nav, navodnjava se samo par proce-nata obradivih površina. Učestale suše dovode i do drugih posledica – jedan neprijatan primer je slučaj sa aflatoksinom od pre dve godine. Istovremeno, nedovoljno in vesticija u poljoprivredu dovelo je do toga da se ova oblast, ma kako pojedini seljaci osavremenili svoju proizvod-nju, generalno nije pomakla od ni-voa iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Drugi oblik problema, zbog koga srpska poljo-privreda nije u dovoljnoj meri pri-

lagođena klimatskim promenama, jeste ekonomske prirode i proističe iz strukture poljoprivrednih doba-ra u Republici. Ključni problem, kako ekonomski tako i onaj vezan za adaptaciju na klimatske prome-ne, jeste veličina imanja. Anketa o standardu života iz 2007. pokazuje da 73 odsto od ukupnog broja poljo-privrednih gazdin stava u Srbiji čine ona koja su manja od pet hektara. Sa tolikim imanjem poljo privrednici teško opstaju na surovom tržištu, a posebno nisu u mogućnosti da svoju proizvodnju dovoljno osavremene da bi se suprotstavili kli matskim promenama.


48

AGROSVET

PČELARENJE↘Priredio: Dragan Đorđević

Inovativni klaster “Panonska pčela” predložio Strategiju razvoja

Strategija razvoja pčelarstva prvo je analizirala (još uvek prikuplja in-formacije) trenutno stanje i to

• U samom pčelarstvu;

• U posticajnim merama države prema pčelarstvu.

Osnovni problemi su:

1. nema usvojene strategije razvo-ja pčelarstva u Srbiji za period 5-7 godina, a kada nje nema, nema ni:

2. Nema kvalitetan pravilnik o kontroli kvaliteta meda;

3. Nema referentnu labaratoriju koja bi uvela u akreditaciju labaratorija za kontrolu meda, pčelinjih proizvoda i zdravlja pčela;

4. Ne dovoljno stručan kadar u veterinarskoj struci kako u in-spekcijskim službama tako i u veterinarskim stanicama;

5. Nema stručnjaka za pčelarstvo u savetodavnim službama za poljoprivredu;

6. Pčelarstvo u Srbiji je u najve-ćem delu hobi (dodatna delat-nost) tako da su nejčešći pčelari sa košnicama do 50 društava;

7. Ne radi se na povećanju zasada medonosnog bilja (da se „paša“ produži: april – novembar)

8. Država naplaćuje korišćenje na-cionalnih parkova i zažtičenih područja za „pašu“ pčelarima;

9. Nije rešen status registracije vozila koja prenose košnice (vozila se koriste 3-4 meseca, a plaća se puna registracija);

10. Skupe kontrole kvaliteta meda i pregleda zdravlja pčela, a pri tome te kontrole nisu ni kvali-tetne niti se priznaju prilikom izvoza.

11. Ne postoji katastar „paša“ niti ljudi koji brinu o tim prostori-ma (pašni poverenik)

12. Nema adekvatne kontrole i pra-vila u:

• Proizvodnji košnica (kvalitet drveta, lepila, boje)

• Proizvodnji pčelarske opreme (koji se materijal upotrebljava, vrsta prokrona i plastike)

• Proizvodnji pogača za prihranu pčela

• Upotrebe lekova u borbi protiv varoe i drugih bolesti pčela.

13. Nema dovoljno ni znanja kod pčelara ni stručnjaka za pčelar-stvo.

Šta Srbija trenutno ima:

1. Za pčelarstvo od ključnog zna-čaja je dokument „Dobra pčelar-ska praksa“ koji je urađen ali se još ne primenjuje.

2. Pokušava se ali teško ide i da se uradi dokument „Dobra veteri-narska praksa u pčelarstvu“ ali se nadamo da će uskoro i taj do-kument biti izrađen.

Ministarstvo poljoprivrede i za-štite životne sredine opredelilo je 500,00 dinara subvencije po obe-leženoj košnici i 700,00 din. sub-vencije po obeleženoj košnici u sertifikovanoj organskoj pčelarskoj proizvodnji (po ne proverenim in-formacijama u Srbiji za sada samo jedan pčelar sa sertifikovanom pro-izvodnjom).

Osim ovih novčanih subvencija Ministarstvo, a i Pokrajinski sekre-tarijat za poljoprivredu dodeljuju po konkursu subvencije za nabavku pčelarske opreme i adaptaciju pro-storija za rad sa medom u vrednosti 50% od realizovane nabavke i izvr-šenih radova. Vrednost tih subven-cija je oko 800.000 eura i uz subven-cija udruženjima pčelara 200.000 eura (sto posto subvencije) ukupno se za pčelarstvo opredeli (650.000 košnica po 500,00 din. plus ostale subvencije) oko 3,5 miliona eura.

Klaster smatra da taj iznos nije dovoljan, a i nije povećao broj mera za koje bi se sredstva za subvencije opredelila.

Iskustva iz regiona i EU pokazu-ju da treba povećati subvencije za borbu protiv bolesti pčela jer samo zdrava i jaka društva mogu obezbe-diti veću količinu i kvalitetniji med.

Srbija ne ulaže ni jedan dinar u ra-zvoj i istraživanja u pčelarstvu tako da ne postoji ni jedan centar – insti-tute koji be se bavio istraživanjima i razvojem pčelarstva. Još pre oko 12-15 godina tadašnja Vlada uočila je potrebu osnivanja bar 2 Centra za istraživanje i razvoj u pčelarstvu, a posebno za selektiranje matica. Od te namere do sada ništa nije ostalo.

Kvalitetna matica je od ključnog značaja za kvalitetno pčelarenje i sada se u Srbiji stihijski pristupa toj proizvodnji matica.

Srbija nema ni meru školovanja stručnih kadrova za pčelarstvo i sve se svodi na jednodnevne seminare.

Šta klaster predlaže i zašta će se zalagati?

Klaster predlaže da se u narednih pet godina ukine bilo koje plaćanje od strane pčelara počevši od pregle-da pčela, kvaliteta meda, pašarine, potvrda za seobu pčela, lečenje pčela.

Da dosadašnje subvencije ostanu u istom obimu i nameni ako se već ne mogu povećati.

Da se opredele sredstva za istraži-vanje i razvoj u pčelarstvu pre svega kroz centar za istraživanje i razvoj u pčelarstvu, koristeći tehničke i ljud-ske resurse u institutima i fakulte-tima.

Uvesti obaveznu školu za pčelare, a posebno za komercijalne pčelare (profesionalne pčelare). Definisati program i preduzeće i sertifikaciju za pčelare koji uspešno prođu školu.

Posebno obučiti stručnjake za pro-veru kvaliteta meda senzorskom me-todom jer ne retko boja, miris i ukus su opredeljijući za korisnika meda.

Registraciju vozila za transport košnica da se uradi posistemu po-vremenih registracija na određeno vreme (što je mnogo jeftinije od kla-sične registracije)

Za seleće pčelare obezbediti re-gresirano gorivo. Akreditovati samo određeni broj labaratorija (prema broju kontrolnih uzoraka meda) za

49

AGROSVET

“Fruškogorski lip ov med” od Zavoda za intelektualnu svojinu, za period do 29. januara 2018. godine. Zahva-ljujući projektu ‘’Lipov med za odr-živi razvoj dunavskog mikroregio-na” čiji je nosilac bio Grad Novi Sad, a Društvo pčelara partner, predstav-nici poje dinih udruženja dobili su i sertifikate o kvalitetu proizvoda u skladu sa propisanim standardima iz elaborata. To je podra zumeva praćenje celokupnog procesa proi-zvodnje, te su tako određeni članovi Društva, koji su ranije dobili sertifi-kate, sada dobili i rešenje o korišće-nju svojst va imena porekla Fruško-gorskog lipovog meda.

Pčelari “zuje” na lošu godinu

Pčelari Pomoravskog i Šumadij-skog okruga, koji imaju oko 50. 000 pčelinjih društva prošlu godinu oce-njuju najlošijom za med u posled-njih nekoliko decenija. U ovoj se nadaju viso kim prinosima. Pčele su dobro prezimele, bilo je gubitaka, “ali ništa alarmantno, uobičajni za prezimljavanje” tvrde pčelari, što je Tanjugu rekao i direktor Specijali-stičko veterinars kog instituta za Šu-madiju i Pomoravlje u Jagodini Zo-ran Rašić. Sada je sve na pčelarima, da pčele pripreme za glavnu, bagre-movu paši. U Šumadiji i Pomorav-lju, ako “omane begrem” propalala je medonosna godina, pčele od osta-log bilja, na stacioniranim pčelinja-cima, jed va da sakupe za sebe, tvrde pčelari.

kontrolu kvaliteta meda, a po stan-dardima koji traže u EU.

Sve ove mere se mogu i trebaju re-gulisati kroz dva dokumenta:

• Program razvoja pčelarstva 2015-2020 g.

• Pravilnik o kontroli meda i pče-linjih proizvoda.

Sve vreme sprovođenja ovih peto-godišnjih mera treba kroz definisa-nu metodologiju i monitoring kon-trolisati kakvi se efekti ostvaruju ovim merama, i uvesti korektivne mere pravovremeno ako su porebne.

Klaster je analizirao i mogućnosti budžeta Srbije za realizaciju predlo-ženih mera.

Pčelarstvo kao poljoprivredna grana raralnog razvoja nije predvi-đeno u nacrtu programa za IPARD sredstva u periodu 2015-2020, ali su zato mnoge druge poljoprivredne oblasti predviđene što bi značajno rasteretilo budžet Srbije za potrebe u Poljoprivredi i raralnom razvoju.

Pčelari prepolovili izvoz meda

Srpski pčelari su u prošloj godi-ni na strana tržišta plasirali 1.500 tona meda što je manje za više od 50 odsto u odnosu na 2013. godinu. U 2013. je naime izvezeno 3.370 tona tog pčelinjeg proizvoda, izjavio je zamenik predsednika Saveza pče-larskih organizacija Srbije Milutin Petrović. “Prošlogodišnje poplave i elementarne nepogode desetkovale su proiz vodnju, posebno u vreme paše bagrema, prošla godina je naj-gora za pčelare u posledn jih neko-liko decenija”, podsetio je Petrović. Prema njegovim rečima, u prošloj godini proi zvedeno je svega 20 od-sto normalne godišnje proizvod-nje meda koja se kreće od 6.000 do 8.000 tona meda.

Usvojen metod utvrđivanja falsifikata meda

Delegati Skupštine Saveza pče-larskih organizacija Srbije izglasali su odluku da se u Pravilnik o kva-litetu meda, čija je izrada u toku, ugradi i obaveznost analize na sta-bilne izoto pe, koja bez dvoumljenja

utvrđuje falsifikate meda. Prema rečima predsednika SPOS-a, Rodo-ljuba Živadinovića tom metodom može pouzdano da se utvrdi šta je dodato medu - šećer od repe, glu-kozno-fruktozni kukuruzni sirup i slično. ”Tako će borba protiv fal-sifikata biti mnogo jednostavnija i efektivnija, jer su neki trgovci “za-slađivačima sa dodatkom meda”, uspeli da naprave “med” koji ispu-njava kriterijume trenutnog Pravil-nika, iako su čisti falsifikati prema analizama na stabilne isotope”, pre-dočio je on.

Može li pčela postati srpski losos?

Norveški ambasador Nils Ragnar Kamsvog izjavio je da Srbija ima preduzetničkog po tencijala navode-ći primer srpskog meda. Naime, naš med se za kratko vreme probio na norveškom tržištu i sada tamo zau-zima skoro trećinu tržišnog kolača. Kamsvog je u razgo varu sa studen-tima beogradskog univerziteta po-delio norveška iskustva, inspirišući prisut ne da i sami možda krenu tim putem. ”Pre četrdeset godina u Nor-veškoj uopšte nije post ojao uzgoj ribe. Privreda za male poljoprivred-nike je slabila i u uzgoju ribe su vi-deli šansu. Norveška je danas drugi najveći izvoznik morskih proizvoda na svetu, a samo prošle godi ne je od izvoza lososa zaradila pet milijardi evra”, rekao je Kamsvog.

NS: Pčelari korisnici imena “Fruškogorski lipov med”

Društvo pčelara “Jovan Živano-vić” iz Novog Sada dobilo je status ovlašćenog korisnika imena porekla

50

AGROSVET

ŠUMARENJE↘Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Suša i ledeni talas ugrozili srpske šume

Šume u Srbiji su samo prošle go-dine usled suše pretrpele štetu od oko tri miliona evra, izjavio je v.d. direktor Srbijašume Predrag Alek-sić. Aleksić kaže da je to javno pre-duzeće iz šuma Srbije izvuklo više od 100.000 kubika suvih stabala što je velika ekonomska, ali i ekološka šteta budući da osušena stabla pred-stavljaju izvor zaraze za druge zdra-ve biljke. „To je velika eko nomska šteta nastala usled suša jer skuplja-nje pojedinačnih stabala na ve likom prostoru izaziva velike posledice, a troškovi da se oštećena stabla izvu-ku iz šuma su veći nego što to drvo vredi“, rekao je on novinarima na-kon obilas ka šumskog gazdinstva Boljevac na Rtnju. Najveće suše koje su izazvale i velike posledice bile su 2012. godine kada je za kra-jem avgusta i početkom septembra došlo do sušenja mladih šuma, koje su bile zasađene na teškim i nepri-stupačnim terenima, i to u Ibar skoj dolini. Aleksić je istakao da je Ja vno preduzeće Srbijašume pošumilo ve-ćinu površina koje je trebalo, ali da problem ostaje na million hektara u privatnom vlasništvu. Pošumljava-nje površina u nadležnosti tog pre-duzeća podiže šumovitost za svega 1, 5 ods to, kaže Aleksić i dodaje da bi zato trebalo stimulisati privatne vlasnike da to učine na površinama koje su u njihovom vlasništvu. Srbi-jašume su, kaže, prošle godine po-klonile oko tri miliona sadnica, a to se činilo i pre thodnih godina. Ipak, šume su sve više ugrožene zbog klimatskih promena, aerozagađe-nja i zračenja. “Šuma u Sr biji jeste ugrožena, ali nije u prevelikoj opa-snosti”, kazao je Aleksić i dodao da obnavljanje zahteva velika ulaganja. U prošloj godini šume su stradale od požara, poplava, ali i gubara za čije su zbijanje je potrošeno gotovo 250 mil iona dinara, dok je sanacija šuma posle poplava koštala 280 miliona dinara. Inače, šumsko gazdinstvo Boljevac je pretrpelo i veliku štetu od ledenog talasa krajem novembra i početkom decembra, a za sanaciju

će, kako se procenjuje, biti potrebno između 20 i 25 miliona evra. Štete su nastale na 20.000 hektara povr-šine i iznose skoro 500.000 kubnih metara drvne zaprem ine koje spa-daju u državne šume, dok će poda-ci o šteti u privatnim gazdin stvima očekuju ovih dana. Za sanaciju će biti potrebna značajna finansijska sredstva koja Srbijašume nemaju pa se očekuje pomoć nadležnih in-stitucija i drugih izvora, na primer, fondova EU.

Srbija mora da reši problem vetrozaštitnih pojaseva

Srbija mora da hitno, sistemski reši problem eolske erozije i počne podi zanje vetrozaštitnih pojaseva, kako vetar ne bi i dalje ugrožavao na hil jade hektara oranica, kanala i akumu lacija, a zimi i saobraćajnu infrastruk turu, ocenjeno je u Skup-štini Srbije na skupu o zaštiti od ero-zije. Prepreku za očuvanje postoje-ćih i podizanje novih vetrozaštitnih pojaseva u Srbiji, kako je navedeno, predstavlja nekontro lisana i nele-galna seča stabala zbog prikupljanja ogreva, proširenja obradi vog zemlji-šta i bespravna gradnja, ali i neja-sna podela nadležnosti oko toga ko je zadužen za sadnju drveća u tim pojasevima, za finansiranje takvih pro jekata i njihovo održavanje. “Po-slednjih 20 godina ima dosta prime-ra krajnje bahatog i protivzakonitog uništavanja vetrozaštitnih pojase-va koji nisu sank cionisani”, kazao je profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić na javnom slušanju parlamentarnog Od bora za zaštitu životne sredine “Podi zanje vetrozaštitnih pojaseva i zaštita od erozije”. Ristić je rekao da problem eolske erozije mora da se rešava sistem ski od republičkog do nivoa lokalnih samouprava, jer je erozija nastala zbog vetra prisutna na či-tavoj teritiriji Srbije, a da je domi-nantna na prostoru Vo jvodine, gde se na 24.000 ha prostire Deliblatska peščara, najveća u Evropi, a tu su i Subotičko-horgoška i Ramsko-go-lubačka peščara. “Potrebno je da Srbija najpre izradi kartu erozija,

koja je posledni put rađena pre više od 40 godina. Nakon toga treba da se uradi strategija prevencije zaštite od eolske erozije i napravi katastar postojećih zaštitnih pojaseva, kako bi se imao uvid u stanje na terenu”, kazao je on. Ristić smatra da je važ-no i da se definiše ko je nadležan za podizanje tih vetrozaštitnih pojase-va, kao i ko će da finansira i da se stara o njihovom održavanju. On je ukazao i da je od 2006. do 2013. godišnji novo ulaganja Srbije u pro-tiverozivne radove, u šta spadaju i vetrozaštitni po jasevi, iznosilo od 100.000 do 800.000 evra, dok su potrebe, utvđene nizom dokumena-ta, poput Prostornog pla na Srbije, od 20 do 25 miliona evra godišnje. Kako je dodao, trenutno se podi-zanje vetrozaštitnih pojaseva spo-radično finansira od sredstava nev-ladinih organizacija, stranih donaci-ja, doprinosa loklanih samouprava. Kako je istaknuto na skupu, vetro-zaštitni poja sevi mogu biti korisni za razvoj turizma, ali i za očuvanju autohtone flore i faune, dobra su za-štita od buke, štite vazduh od zaga-đenja i ublažavaju efekte kli matskih promena.


Vaš dugogodišnji verni saveznik!

Protektivni i kurativni fungicid

Ridomil Gold® 68 WG je sistemični fungicid, sa protektivnim i kurativnim delovanjem, za suzbijanje plamenjače (Phytophtora infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) krompira i paradajza, plamenjače vinove loze (Plasmopora viticola), i plamenjače maline (Phytophthora fragariae var. rubi).

Vaš dugogodišnji verni saveznik!

Protektivni i kurativni fungicid

Ridomil Gold® 68 WG je sistemični fungicid, sa protektivnim i kurativnim delovanjem, za suzbijanje plamenjače (Phytophtora infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) krompira i paradajza, plamenjače vinove loze (Plasmopora viticola), i plamenjače maline (Phytophthora fragariae var. rubi).

52

AGROSVET

Godina 2014. najtoplija od 1880.

Godina 2014. je bila najtoplija godina na planeti od početka tem-peraturnih zapisa 1880. godine, sa-opštila je juče američka Agencija za okeane i atmosferske prilike. Tem-peratura u de cembru bila je 0,77 stepeni iznad proseka u poslednje 134 go dine. Tokom cele godine, pro-sečna temperatura tla i okeana bila je 0,69 stepeni iznad proseka u od-nosu na temperaturu u 20. veku, što premašuje rekord iz 2005. i 2010. od 0,4 stepe ni. Rekordna temperatura zabeležena je svuda u svetu, čak i u dalekim i hladnim delovima Rusije, na zapadu Aljaske, u Južnoj Ameri-ci, kao u većem delu evropskog kon-tinenta i na zapadu Australije. Tem-peratura tla je bila za jedan odsto veća od prosečne u 20. veku.

Đubrimo njive, a gubimo milijarde

Zbog neracionalne upotrebe miner alnih đubriva poljoprivredni-ci, a i ceo srpski agrar, na velikom su gubitku. Ko lika je ukupna šteta na-stala zbog toga što jedne godine nji-ve dobiju previše hraniva a sledeće ostanu sasvim posne, kao što je kod nas običaj, teško je pre cizno reći, ali dovoljno govori podatak da su rata-ri pro[le godine samo na ku kuruzu imali gubitak od 300 evra po hektaru zbog preteranog i bespotreb nog đu-brenja. U sušnim godinama veći su gubici s obilnim đubrenjem, i obr-nuto, u optimalnim godinama šteta se nanosi nedovoljnim đubrenjem, poručuju stručnjaci. – U povoljnim godinama, gubitak kod kukuruza je i bezmalo 500 evra, u izgubljenom pri nosu i nedovoljnom đubrivu – kaže prof. dr Branko Marinković sa Poljo privrednog fakulteta u Novom Sadu, iznoseći frapantan podatak da je u periodu intezifikacije i he-mizacije poljo privrene proizvodnje u Srbiji, odnosno od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka,

na vojvođanskim poljima nepotreb-no uloženo u đubrivo više od 70 milijardi dinara. – Ako se računa-ju troškovi primene, gubitak zbog preter ane primene fosfora i kaliju-ma još je veći. Istu praksu nastavlja-mo i danas. On navodi da su prošle godine, zbog neracionalne upotrebe đubriva, ratari na suncokretu imali gubitak od 50 do 140 evra po hek-taru, a ogromna je šteta kod šećerne repe i kod drugih kultura. – Kada je o kukuruzu reč, u nepovoljnim godinama, kada je izražen manjak pa davina, s povećanjem količine NPK hra niva u odnosu na optimal-nu ishranu, prinos se smanjuje. To smanjenje može biti od 1,4 do 2,36 tone po hektaru su vog zrna. Đubre-njem količinama hra niva manjim od optimalnih prinos se smanjuje od 0,84 do 1,40 tone po hek taru. Godi-ne za nama pokazuju da gu bitak ide i do 485 evra – kaže profesor Ma-rinković, navodeći da je u proseku, za 11 godina, gubitak u proizvod-nji kukuruza, računajući izgubljeni prinos, 48.818.500 dinara, odnosno 397.647 evra. On naglašava da je problem u tome što poljoprivrednici rade stihijski, ne shvatajući dovolj-no značaj pravilne primene đubriva i kontrole plodnosti zemljišta. – Ide se logikom – đubrimo pa kako bude, što je svakako pogrešno. Svakako je savet poljoprivrednicima da obave-zno rade kontrolu plodnosti zemlji-šta i upotrebe đubriva. Čak bi bilo veoma svrsishodno da se donesu agrarne mere koje bi uslovljavale kon trolu zemljišta, recimo, da veže-mo sub vencije za obavezne kontrole – kaže Marinković.

Neobrađeno više od 600.000 hektara oranica

U Srbiji ostaje oko 600.000 do 800.000 ha neobrađenih oranica, izjavio je član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Bra-nislav Gulan. Kako je ka zao, fond obradivih površina godišnje se sma-njuje za oko 25.000 ha zbog izgrad-

nje puteva, bespravne gradnje i po-dizanja različitih objekata. Gulan je istakao da u Srbiji postoji “zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine 4,2 mili-ona hektara”. Iako su ovo obradive poljo privredne površine, po posled-njem popisu poljoprivrede iz 2012., uvedena je nova kategorija - povr-šine koje se obrađuju, a to je oko 3,36 miliona hek tara”, naveo je on. “Navodno, po glavi stanovnika Srbi-je dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, nemamo više te površine”, tvrdi Gulan. Prema njegov im rečima, ni mnogo razvi-jenije zemlje ne dozvoljavaju sebi da neobrađene ostanu tako velike površine kao što je to slučaj u Srbi-ji. On je ukazao da se površine koje se ne obrađuju uglavnom nalaze u pograničnom području Mađarske, Rumunije, Bugarske i Make donije, odnosno, u regionima Srbije gde nestaje oko 1.200 sela. “Trenutno u Srbiji u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika. U 86% sela opada broj stanovnika”, upozorio je sago-vornik. Gulan je objasnio da su u korišćenju zemljišta u Srbiji prisut-ni sledeći prob lem - ekstenzivnost, usitnjenost pose da, nedovoljno unošenje organske ma terije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka. Način korišćenja zemljišta je eksten zivan sa, kako dodaje, ekstenzivnom se-tvenom strukturom i smanjenjem broja stoke (dva do tri odsto godiš-nje). U strukturi setve i dalje domi-niraju žitarice (77%), a nedovoljna je zastu pljenost industrijskog bilja, povrća i krmnog bilja (23%), rekao je Gulan, dodajući i da su smanje-ne površine pod vinogradima. Po-slednjih godina vinogradarstvo se usklađuje sa propi sima EU, podižu se i novi zasadi, pa sad po vinoga-dima u Srbiji se nalazi oko 22.000

POLJOSTATISTIKA↘Priredio: Dragan Đorđević

53

AGROSVET

ha, navodi on, ali i napominje da je to znatno manje nego što je bilo pre dve, tri decenije. “Postojeći zasadi su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, nisko prinosni, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni - što je ta-kođe pokazatelj ekstenzivnosti pro-izvodnje. Sad se krenulo u obnovu, ali potrebno je da prođe vreme da bi novi zasadi davali rod“, zaključio je Gulan.

Francuzi piju sve manje mleka

Potrošnja mleka u Francuskoj prošle godine smanjena je za 2,9%, a od 2011. to smanjenje iznosi 3,2%, saopštilo je udruženje proizvođača mleka Sindile. U saopštenju se do-daje da je su nove navike u ishrani, posebno u pogledu doručka, kao i aktuelne polemeke o štetnosti upo-trebe mleka po zdravlje, neki su od razloga pada potrošnje ove na-mirnice. Prodaja pas terizovanog punomosnog, delimično obranog i obranog mle ka koji čini 77% fran-cuskog tržišta mleka prošle godine je opa la za 4,4%. Prodaja svežeg mleka je u Francuskoj 2014. sma-njena 3,1%, a kozjeg mleka 1,9%. Samo specifične vrste mleka, bio-mleko, vitamizinarano mleko, aro-matizovano mleko nisu zabeležile smanjenu prodaju.

Italija najveći proizvođač paradajza, Nemačka svinjetine

Na 52% poljoprivrednog zemljišta u EU u 2014. gajene su kul ture dok je proizvodnja proizvoda životinj-skog porekla zau zela 43%, pokazuju podaci Eurostat-a. Vodeći proozvo-đači cerealija u EU su Francuska i Nemačka, Poljska predvodi u proi-zvodnji jabuka a Italija paradajza, Nemačka proizvodi najviše svinje-tine a Francuska govedine. Ukupna vrednost poljoprivredne proizvod-nje u EU je 392,28 milijardi evra pri čemu je vrednost proizvodnje Francuske 70,5 milijardi, Nemačke 51 milijardu, Italije 48,3 milijarde. Izbalansirano korišćenje poljopri-

vrednih površina za kulture i ga-jenje životnja je u Nemačkoj (47% kulture i 49% za životinje), Sloveniji (50% i 48%), Švedskoj (46% i 48%).

Bićemo opet zemlja jabuka

Srbija nije zemlja jabuka, ali ima sve preduslove da to postane, tvrde vodeći proizvođači u zemlji. Sa svo-jim geografskim položajem i vrlo po-voljnim klimatskim uslovima naša zemlja bi mogla da bude daleko veći proizvođač ovog voća, nego što je to sada sa 18.296 hektara pod jabukom i ukupnom godišnjom proizvodnjom od 332.255 tona. To, poređenja radi, pred stavlja ukupnu proizvod-nju jedne veće kooperative u Itali-ji. Domaći stručnjaci objašnjavaju da su jabuke, kada se radi o punoj tehnologiji uzgoja, eko nomski naj-značajnija voćna vrsta. Problem je mali broj zasada pod pro tivgradnim mrežama, to što nedostaju sistemi navodnjavanja “kap po kap” i an-timraz sistem. Nemamo ni dovoljno hladnjača, koje se uglavnom nalaze na privatnim gazdinstvima i kapaci-tet im je ispod pet hiljada tona. To nije konkurentno međunarodnom tržištu. ”Imamo i zastarele sorte, kod nas dominira “ajdared”, koja je na tržištu praktično prevaziđena za jelo. Za do bru proizvodnju po-trebno je podizanje novih, savre-menih zasada, čiji bi prinos, u fazi pune rodnosti, po hektaru izno sio 60 i više tona. S druge strane učešće prve klase jabuka iznosilo bi onda 80 odsto, a to je izvozno i cenovno najbit nije za ovo voće”, objašnjava profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta. On ističe da Srbija nema ni or ganizovanu naci-onalnu prodaju, pa ve liki broj indi-vidualnih proizvođača sa mostalno nastupa na tržištu. Tako sami sebi stvaraju konkurenciju. Ipak, veli-ke kompanije prepoznale su dobar posao u jabukama, a među njima je i “Delta Agrar”, najveći doma-ći proizvođač i izvoznik ovog voća. ”Ono što govori u prilog da je Srbija

na dobrom putu da postane zemlja jabuka svakako je po datak da je u 2013. povećana površina pod jabu-kama za 1.392 ha, najvećim delom gusti zasadi sa 4.000 stabala jabuke na jednom hektaru”, kaže Ivan Ko-stić, direktor “Delta Agrara”. Kostić naglašava da svakih 1.000 hektara novopodignutih zasada za pet go-dina daje proizvodnju od 50.000 do 80.000 tona, dok stari način proizvodnje ja buke za pet godina daje proizvodnju od svega 18.000 tona. Ukupna proiz vodnja jabuka u Evropskoj uniji u 2013. godini izno-sila je blizu 12 miliona tona, a najve-ći proizvođači jabuka su Poljska sa 3,2 miliona tona, Italija (2,1 milion tona), Francuska (1,6 miliona tona) i Nemačka (804.000 tona), što daje jas nu sliku koliko Srbija malo kori-sti svoje prednosti u proizvodnji ja-buka.

U Srbiji 22.150 hektara pod vinogradima

Vinske sorte grožda u Srbiji se gaje na 17.483 hektara, što čini oko 75,7 odsto ukupnih površina pod vinogradima, pokazali su podaci objavljeni u posebnoj publikaciji “Vinogra darski atlas”. Sorte čije je grožđe namenjeno potrošnji u sve-žem stanju gaje se na ukupno 4.667 hektara, odnosno na 24,3 odsto ukupnih površina pod vinogradima. Proizvodnjom grožđa se bavi 80.341 poljoprivredno gazdinstvo koje u proseku ima 0,28 hektara pod vino-vom lozom, prema podacima RZS-a. Publikacija “Vinogradarski atlas”, čiji su autori Drago slav Ivanišević, Darko Jakšić i Nada Korać, na sis-tematičan način prikazuje važne informa cije o vinogradarskim regio-nima, reonima i vinogorjima Srbije.

BESPLATNA REGISTRACIJA

KATALOGPESTICIDA

2014

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211(u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopisAgrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštitebilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih nećedistribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisniciprimiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje:

1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti)

a) Ratarstvo

b) Voćarstvo

c) Povrtarstvo

d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti)

Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:

Ime i prezime:

Firma:

Adresa:

Mobilni telefon:

E-mail adresa:

Datum:

Potpis:


KATALOGPESTICIDA

2014

NAMAVERUJU


god.xii br. 66 - agromarket.rs · agromarket crna gora podgorica: +382 20 872 165 agromarket bih...

Documents