Skinuto sa: http://www.yumama.com

Otkriven novi uzrok dečje gojaznosti

Pogrešan način ishrane dece stvara navike koje, u kasnijem toku života, dovode do gojaznosti, pokazalo je istraživanje.

Američki naučnici su sproveli istraživanje u kojem je učestvovalo gotovo 900 roditelja dvomesečnih beba, od kojih je većina otkrila da u ishrani svog deteta formiraju makar po jednu naviku koja povezava rizik za dečju gojaznost – uspavljuju bebu pomoću flašice, trude se da beba popije sav sadržaj flašice i kada ona to odbija, nude joj mleko svaki put kada zaplače i sl.

 Uz to, gotovo polovina ispitanika je priznala da, tokom hranjenja bebe, gleda televizijski program.

 Rezultati istraživanja objavljenog 17. marta 2014. u časopisu „Pedijatrija“ pokazali su da samo 19 procenata ispitanih roditelja hrani bebu isključivo majčinim mlekom, odnosno dojenjem, dok 45 odsto učesnika upotrebljava samo veštačko mleko. S tim u vezi, veći broj ranijih studija pokazalo je da bebe koje se hrane isključivo majčini mlekom imaju manji rizik da kasnije budu gojazna.

Dr Elena Perin, autorka istraživanja i profesorka pedijatrije na Univerzitetu u Severnoj Karolini, naglašava da je veoma važno da roditelji tragaju za pokazateljima o tome da li je dete gladno ili ne.

 „Iako plač može biti znak da dete nije sito, on to ne mora biti“, objasnila je ona i dodala da treba uzeti u obzir da je problem koji izaziva plač nešto drugo. Štaviše, ona smatra da je pažljivo posmatranje sitosti ili gladi deteta jedna od najboljih stvari koje roditelj može učiniti tokom brige o svom mališanu.

 Dr Perin priznaje da veza između toga što roditelji gledaju televiziju dok hrane bebu i kasnije gojaznosti dece nije još uvek jasna, ali da ona svakako postoji i da se, kako veruje, tiče kasnije pažnje deteta.

 „Sudeći po rezultatima ove studije, neophodno je dodatno edukovati roditelje, porodice i čitave zajednice“, objasnila je Keli Pričet, asistent na Univerzitetu u Džordžiji i portparol Akademije za ishranu i dijetetiku, koja nije nije bila deo istraživačkog tima.

Dečja gojaznost uzrokuje komplikacije nakon preloma

Višak kilograma kod dece može povećati sklonost za prelome kostiju i otežati oporavak nakon nastanka frakture, pokazali su rezultati nedavno sprovedenog istraživanja.

 Broj gojazne dece u svetu porastao je u proteklih 25 godina čak četiri puta, što je zapanjujući podatak kada se imaju u vidu sva saznanja moderne medicine o rizicima za zdravlje koje gojaznost sa sobom nosi. Uz poznate probleme s krvnim pritiskom, srčanim oboljenjima i dijabetesom, nedavnim istraživanjem je utvrđen još jedan zdravstveni problem s kojim se deca s većim brojem kilograma mogu susresti, a tiču se  mišićno-skeletnih problema – složeni prelomi kostiju ruke. 

Naime, stručnjaci za ortopedsku hirurgiju s Univerziteta u Mičigenu sproveli su istraživanje o tome koliko se brzo gojazna deca oporavljaju od suprakodilarnog preloma humerusa i izveli zaključak da takav oporavak nije ni kratkotrajan ni jednostavan. Štaviše, ovakve povrede mogu imati za posledicu brojne komplikacije.

"Naši nalazi su, uz to, pokazali i da su deca s viškom kilograma sklonija ovom prelomu i da ga mogu doživeti i nakon jednostavnog pada na ispruženu ruku, a takvi padovi nisu retki“, dodala je Mišel S. Kerd asistent mičigenskog Univerziteta. „"Nadamo se da će ovo istraživanje podsetiti roditelje gojazne dece koliko rizika za zdravlje višak kilograma sa sbom nosi. Važno je da deca vežbaju dovoljno i održe svoje kosti jakima i zdravima."

Ova studija je prva koja je ispitala povezanost gojaznosti s ovom vrstom preloma, a njeni autori ističu da je neophodno sprovesti i dalja istraživanja.

 "Takođe, valjalo bi utvrditi i šta će sve pomoći otpornosti kostiju – kalcijum, vitamin D, vežbanje ili kombinovana primena svih ovih mera", završila je Kerdova.

Roditelji gojazne dece ne primećuju problem na vreme

Majke i očevi dece s viškom kilograma su u zabludi da je težina njihovih mališana normalna, pokazalo je nedavno sprovedeno istraživanje.

Deo modernog društva sve se češće okreće unutrašnjoj lepoti i propagira da fizički izgled nije merilo ljudske vrednosti. Reklame nam poručuju da volimo svoje telo, sebe same... Šta ako je pojedinac, međutim, toliko gojazan da je ugrozio svoje zdravlje? Treba li i on da bude srećan zbog toga kakav je, naročito ako je reč o detetu?

U Americi je nedavno spovedeno istraživanje, objavljeno u dnevnom listu "Ju-Es-Ej Tudej", pokazalo da veliki broj roditelja dece s prekomernom težinom poriče istinu o zdravstvenom stanju svojih mališana. Štaviše, rezultati istraživanja koje je sprovela Alisa Lundal, studentkinja postdiplomskih studija kliničke psihologije Univerziteta u Nebraski, govore da čak 51 procenat roditelja zavarava sebe da njihova deca nisu gojazna, kao i to da su dečaci i devojčice koji su bili izrazito krupni u vrtiću češće gojazni u osmom razredu osnovne škole, u poređenju sa svojim vršnjacima normalne težine.

"Roditelji koji ne shvataju ozbljno gojaznost svoje dece ne preduzimaju ništa što bi podstaklo mališane da razviju zdrave navike, izgube suvišne kilograme i smanje rizik za razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema u budućnosti", objasnila je Lundalova.

U istraživanju koje je sprovela sa svojim kolegama, Alisa Lundal je pregledala informacije o zdravstvenom stanju i variranju u težini čak šesnaest hiljada mališana, uzrasta od dve do osamnaest godina. Između ostalog, utvrđeno je i da četrnaest odsto roditelja dece normalne težine smatra da su njihovi mališani pothranjeni, da roditelji dece stare između dve i pet godina ne primećuju gojaznost i da majke i očevi dečaka ređe smatraju svoje mališane gojaznima.

"Postoji verovanje da dečaci treba da budu veliki, jaki i mišićavi, zbog čega roditelji svoje sinove normalne težine ponekad smatraju premršavima", dodala je Lundalova.

Umirujuća hrana za nemirnu i hiperaktivnu decu

Od hrane koju vaša deca jedu, zavisi njihov rast i razvoj. Međutim, ona utiče i na njihovo ponašanje! Saznajte koje namirnice deluju umirujuće na dete.

 Mnoga naučna istraživanja su utvrdila povezanost loše ishrane sa poremećajima u ponašanju, pa čak i sa manjim koeficijentom inteligencije i lošijim rezultatima u školi. Od svih organa u telu, mozak je najosetljiviji i najdelikatniji u smislu prehrambenih potreba. Zato je važno da mu se obezbedi stabilan dotok šećera u krvi, kao i neophodne aminokiseline, vitamini, minerali i esencijalne masne kiseline.

 Kod dece koja redovno jedu hranu sa visokim sadržajem šećera ili rafinisanih ugljenih hidrata - kao što su beli pirinač i belo brašno, odnosno proizvodi od njih, može da dođe do pada glukoze (šećera) u krvi, što obično utiče na njihovo raspoloženje. Te namirnice mogu da izazovu oslobađanje hormona stresa kao što su adrenalin i kortizol. Oni mališane čine uzvrpoljenim, nervoznim, uzrujanim - naročito ako su po prirodi nemirni, teško kontrolišu osećanja ili imaju neki od poremećaja ponašanja. 

 Zamenite procesiranu hranu prirodnom

Prehrambeni aditivi - naročito prezervativi, veštačke boje i zaslađivači, čine nervni sistem previše aktivnim. Aspartam (E 951) može da uzrokuje glavobolju, vrtoglavicu i zamagljen vid, dok saharin (E 954) loše utiče na hiperaktivnost kod dece. Monosodijum glutamat (MSG) ili "pojačivač ukusa" štetno deluje na mozak, izaziva glavobolju, hiperaktivnost, hronični umor, nagle promene krvnog pritiska, poremećaje endokrinog sistema, gojaznost, alergijske reakcije, remeti rad hormona.

Zato je važno da mališani izbegavaju "fabrički" napravljenu hranu, ili da im se bar suzi njen izbor. Nasuprot njima, "prirodna" hrana deluje umirujuće na nervni sistem, posebno namirnice koje imaju dosta kalcijuma (zeleno lisnato povrće, mlečni proizvodi), magnezijuma (banane) i cinka (orašasti plodovi i razne semenke). Ovi minerali "smiruju" nadbubrežne žlezde, snižavaju krvni pritisak, ublažavaju napetost mišića i sprečavaju nesanicu - a sve to utiče na opadanje nivoa kortizola, hormona stresa. 

 Hrana koja deluje umirujuće

 ● Sveže povrće

Najbolje je presno, i to sitno isečeno, Sosovi za povrćePovrće možete da poslužite sa sosom za umakanje, kao što je humus (mešavina nauta - leblebija, maslinovog ulja, belog luka i susama), salsa (umak od paradajza, sa dodatkom bosiljka i origana), ili gvakamoli - namaz od avokada i soka od limuna, kockica paradajza (bez semenki), pola glavice sitno isečenog crnog luka i dva čena belog luka, malo soli i bibera. jer ga deca tako radije jedu: štapići šargarepe i celera, trake paprike, cvetići brokolija ili karfiola (blago blanširani, tek par minuta stavljeni u kipuću vodu). 

● Sveže, smrznuto ili sušeno voće

Poslužite voće isečeno na zanimljiv način - na primer, palmu od banane i kivija, uz dodatak kriški mandarine. Ili, zdrav voćni parfe - ređajte naizmenično slojeve voća, gušćeg nemasnog jogurta i žitarica (musli).

 ● Orašasti plodovi i semenke

Vitamin B6, koji se nalazi u koštunjavom voću - smanjuje razdražljivost, depresiju i umor, i pozitivno deluje na promene raspoloženja. Odlične su i pečene semenke suncokreta i bundeve, kao i zrna soje - jer su puna proteina i dijetnih vlakana, koja potpomažu regulaciju glukoze u krvi (poželjno je da soja bude organski gajena). 

● Jogurt sa zanimljivim dodacima

Bogat je proteinima i kalcijumom, značajnim za izgradnju kostiju, zuba, krvotoka, nervnog i mišićnog sistema.

Kako izabrati pahuljice?Kada kupujete bilo koje pahuljice, obavezno obratite pažnju: 1) moraju da sadrže najmanje tri grama vlakana po porciji, 2) da imaju najviše 13 grama šećera po obroku, 3) da imaju manje od 120 kalorija!

Poslužite "običan" jogurt, ili sa malo koncentrisanog voćnog soka (domaćeg sirupa od višnje, maline) ili izblendiranog voća - po potrebi dodajte malo meda ili ječmenog slada (malteksa). Napomena: deca do navršene dve godine moraju da konzumiraju punomasno mleko i mlečne proizvode.

 ● Zdrave žitarice (cerealije)

Odličan izbor su zobene pahuljice, koje mogu da se koriste u kašama, supama, hlebu i poslasticama. U kombinaciji sa semenkama, sušenim voćem, klicama i mekinjama - energetski su jak doručak, lako svarljiv i blagotvoran. 

Slatka pića podstiču gojaznost kod dece

Pored toga što slatki napici negativno utiču na zdravlje, istraživanja pokazuju da kod dece mlađeg uzrasta mogu uzrokovati i gojaznost.

U novom istraživanju koje je ove godine sproveo Univerzitet u Virdžiniji učestvovalo je 9.600 mališana uzrasta od dve do pet godina. Na osnovu dobijenih podataka, naučnici su došli do zaključka da se pod redovnim konzumiranjem slatkih napitaka smatra svakodnevna doza koja varira između 29 i 236 ml. To utiče na povećanje indeksa telesne mase koji se najčešće koristi kao mera za određivanje prekomerne telesne težine ili gojaznosti deteta.

Naime, studija je pokazala da su petogodišnjaci koji redovno piju slatka pića izloženi većem riziku od prekomernog gojenja, dok su dvogodišnjaci, u odnosu na svoje vršnjake koji nemaju takvu naviku, u većem riziku od povećanja indeksa telesne mase.

Ostali faktori koji utiču na gojenje

Zanimljivo je i to da deca koja redovno piju slatke napitke, ne piju dovoljno mleka i gledaju televiziju dva sata više od onih mališana koji ne piju takva pića.

"Nedovoljna fizička aktivnost smanjuje potrošnju nataloženog šećera i samim tim utiče na gojaznost", rekao je istraživač Mark De Boer.

Utičite na decu da ne piju slatka pića

Roditelji i pedijatri ne bi trebalo da deci dozvoljavaju slatka pića, već da, umesto njih, deci daju vodu kako bi izbegli prekomerno nagomilavanje kilograma.

Pored toga što bi roditelji trebalo da utiču na decu, naučnici smatraju da treba da se promeni i nezdrava navika na javnom mestu kao što je škola.

"Obezbeđivanje zdrave hrane i redukovana količina sokova kod kuće, u školi i okruženju obezbeđuje detetu zdrave navike", rekao je Šarf.

Uzroci gojaznosti različiti kod devojčica i dečaka?

Problem prekomerne težine kod dece sve je učestaliji, a najnovija istraživanja su pokazala da na razvoj ove bolesti utiče i pol deteta.

Poslednja studija na temu gojaznosti, objavljena 12. avgusta u štampanom izdanju magazina Pediatrics, potvrđuje da način života u najvećoj meri određuje mogućnost dobijanja ove bolesti, ali da ona može biti različito uzrokovana u zavisnosti od pola.

"Sport smanjuje rizik za pojavu gojaznosti kod dečaka za čak 23 procenta, dok kod devojčica to nije slučaj. U drugu ruku, faktori koji utiču na pojavu gojaznosti su manji za 19 odsto kod devojčica koje konzumiraju mleko", kaže autorka studije doktorka Elizabet Džekson, asistent profesora na Univerzitetu u Mičigenu.

Pojava gojaznosti kod dece je veliki zdravstveni problem. U proteklih 30 godina, gojaznost je drastično povećana među decom i tinejdžerima. Prema izveštaju iz 2010. godine, čak 20 odsto dece uzrasta od 11 do 14 godina je gojazno, navodi se u studiji.

"Zbog toga bi roditelji i nastavnici trebalo da ohrabruju devojčice da se više bave sportom", savetuje autorka dr Elizabet.

Pomenuta studija je utvrdila vezu između gojaznosti i pola, ali ne i u kakvom su oni tačno odnosu. 

Pretpostavlja se da deca koja piju mleko, manje konzumiraju sokove zasićene šećerima, te iz tog razloga nisu sklona gojenju u ovom uzrastu. Što se tiče uticaja sporta na ovu pojavu, rezultati istrživanja se ne mogu u potpunosti uzeti u obzir jer vannastavne aktivnosti poput gimnastike i plesa nisu potpale pod kategoriju sporta.

"Nema velikih iznenađenja kada su u pitanju istraživanja na temu gojaznosti, ovi podaci su većini poznati. Strategija za smanjenje gojaznosti varira u zavisnosti od starosnog doba", objašnjava Majkl Goran, profesor preventivne medicine i direktor istraživačkog centra za dečiju gojaznost na Univerzitetu "Keck School of Medicine" u Južnoj Kaliforniji.

Kada su u pitanju deca od petog do osmog razreda, Goran preporučuje da se smanji unos zaslađenih pića i gaziranih sokova, kao i da se postave limiti i kada su u pitanju slatkiši i grickalice. Takođe, gledanje televizije dva ili više sati dnevno povećava rizik od razvoja gojaznosti za 19 procenata, zbog čega je neophodno ograničiti korišćenje TV aparta i kompjutera. 

Određeni obrasci zdravih navika i zdravog života bi trebalo da se ustanove što je ranije moguće, zaključuju lekari.

Televizor u dečjoj sobi loše utiče na zdravlje deteta

Gledanje televizije u dečjoj sobi povećava rizik za pojavu gojaznosti kod deteta, tvrde američki naučnici.

Istraživači sa američkog Penington biomedicinskog istraživačkog centra u Baton Ružu su analizirali informacije o 369 dece uzrasta od 5 do 18 godina, kojima je utvrđivan procenat masti u organizmu. Kod dece koja su imala televizor u svojoj sobi zabeležen je dvostruko veći procenat masti, Oko 70 procenata mladih ima televizor u sobi, a jedna trećina ima višak kilograma ili je gojaznakao i veći obim struka u poređenju sa vršnjacima koji u sobi nisu imali TV prijemnike. Gledanje televizije više od dva sata dnevno je takođe povezano sa rizikom za gojaznost. 

Naučnici su  rezultate dobili uzimajući u obzir i uzrast dece, visinu, pol, fizičku aktivnost i način ishrane. Studija je gledanje televizije povezala i sa poremećajem sna, koji takođe loše utiče na zdravlje dece.Američka pedijatrijska akademija preporučuje roditeljima da deci ograniče gledanje televizije na dva sata dnevno, ili manje.

Bebe koje piju antibiotike imaju veće šanse da postanu gojazna deca

Upotreba antibiotika pre šestog meseca života može da utiče na razvoj gojaznosti kasnije u detinjstvu, pokazala je nova studija.

U Velikoj Britaniji je obavljeno istraživanje, u kome je učestovalo vipe od 11.500 dece, o upotrebi antibiotika u ranom detinjstvu. Rezultati su pokazali da su bebe koje su konzumirale antibiotike pre šestog meseca života kasnije imale višak kilograma, dok upotreba antibiotika u Deca koja piju antibiotike, dok su još bebe, imaju 22 puta veću šansu da budu gojaznakasnijem periodu (od šestog do 14. meseca) nije povezana sa gojaznošću.

"Obično se smatralo da se gojaznost razvija usled konzumacije nezdrave hrane i izostanka fizičke aktivnosti, međutim, ovo istraživanje je pokazalo da su stvari komplikovanije. Mikrobi u našim crevima mogu igrati ključnu ulogu u apsorpciji kalorija, a korišćenje antibiotika, pogotovo u ranom djetinjstvu, može “ubiti” zdrave bakterije koje utiču na to kako apsorbujemo hranjive supstance", kaže Leonardo Trasande, profesor sa Univerziteta Njujork.

Nova istraživanja će pokazati da li postoji direktna uzročno-posledična veza između konzumiranja antibiotika u detinjstvu i razvoja gojaznosti.

Gojazna deca češće oboljevaju od srčanih bolesti

Rezultati najnovijeg istraživanja pokazali su da dvoje od troje gojazne dece ima barem jedan rizičan faktor koji lako može dovesti do srčanog oboljenja...

Autori studije u nameri da ukažu na probleme koje gojaznost može izazvati, navode da su faktori koji dovode do srčainih oboljenja visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, dijabetes i holesterol otkriveni kod 307 gojazne dece u starosnoj dobi od dve do osamnaest godina u Norveškoj.

Dve trećine dece imalo je barem jedan riskantni faktor koji dovodi do srčanog oboljenja. Konkretno – 56% dece ima visok krvni pritisak, 54% visok nivo holesterola, 14% visok nivo šećera u krvi, a skoro 1% dijabetes tip 2.

Istraživači su jako bili iznenađeni krajnjim rezultatom tj. saznanjem da 62% dece mlađe od 12 godina ima barem jedan rizičan faktor. Oni su apelovali da se povede računa o ishrani dece i njihovim lifestyle navikama.

Većina roditelja želi bucmasto dete

Zabluda da je bucmasto dete zdravo dete još uvek postoji, pokazalo najnovije američko istraživanje.

Dve trećine majki pogrešno procenjuje telesnu težinu svoje dece, a najveće greške u proceni prave gojazne majke, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog na Univerzitetu Merilend.

U okviru istraživanja je 280 majki trebalo da, na osnovu fotografija dece u pelenama, izaberu dete čija je težina najbliža težini njihovog deteta. Pokazalo se da su majke gojazne dece birale fotografije mršavije dece, ali su one bile i najzadovoljnije izgledom svog deteta. Takođe, svaka peta majka dece normalne težine i mnoge majke gojazne dece žele da njihova deca budu bucmastija.

"U prošlosti, kada je vladala glad i deca su bila pothranjena, bilo je razumljivo ceniti bucmasto dete - to je bio znak da vam dobro ide ", kazala je Erin Hager sa Univerziteta Merilend.

“Problem je u tome što gojaznost u detinjstvu povećava verovatnoću da se ta gojaznost nastavi i u adolescenciji i odrasloj dobi,” kaže Stiven Kuk, pedijatar sa Univerziteta u Ročesteru.

Sa sajta: http://www.centarsm.co.rs/EdukacijaGojaznostDeca.htm

Vežbe kao prevencija i lečenje gojaznosti kod dece

Gojaznost sa medicinskog aspekta predstavlja skup više različitih poremećaja izazvanih viškom masnog tkiva u organizmu koje nastaje kada unos hrane u dužem vremenskom periodu prevazilazi potrošnju energije.

Nasledni faktor je odgovoran za veliki broj slučajeva gojaznosti (po nekim podacima oko 40%), ako su roditelji debeli i deca će verovatno biti debela.

Spoljni faktori u vidu životnih navika takođe dovode do gojaznosti kada u određenom periodu unos hrane, odnosno energije, prevazilazi potrošnju. Višak masti u obliku kapljica se taloži u masnim ćelijama.

Kritični periodi za pojavu gojaznosti

Najkritičniji periodi za pojavu gojaznosti su:

poslednja tri meseca u stomaku majke. Konzumiranje nezdrave hrane u trudnoći dovodi do gojaznosti majke, povišenog šećera i masnoća u krvi. To direktno utiče na još nerođeno dete odnosno dovodi do povećanog rizika za razvoj srčanih oboljenja

prva godina života je drugi kritičan period gde ključnu ulogu ima opet majka koja doji, odnosno njen način ishrane, uvođenje čvrste hrane detetu i njegov motorni razvoj. Tada se stvaraju nove masne ćelije koje se pune kapljicama masti. One više nikada ne mogu da nestanu već se tokom života pune, prazne i stvaraju se nove.

Treći kritičan period je pubertet jer se tada odvija najintezivniji razvoj čitavog tela, burne hormonske, emotivne i psihološke promene koje su praćene potrebom za povećanim unosom hrane. Ako je u nesrazmeri sa potrošnjom rezultiraće gojaznošću.

Prevencija i lečenje

Lečenje gojaznosti kod dece je složen i dug proces koji sprovodi lekar nutricionista uz podršku i uključenost osoba koje žive sa detetom.

Promene u načinu ishrane nisu dovoljne što potvrđuju mnogobrojne dijete koje su kratkog daha jer se nakon početnog gubitka uprkos pridržavanju režima težina održava ili čak i povećava. Da bi efekat bio pun neophodna je odgovarajuća fizička aktivnost.

Prevencija, a naročito lečenje nisu jednostavna stvar. Program vežbanja treba da bude zasnovan na medicinskim znanjima. Ne mogu se primenjivati iste vežbe u sprečavanju nastanka, lečenju gojaznosti i održavanju željene težine.

Kako je bolje sprečiti nego lečiti, mala deca treba da budu fizički aktivna kroz spontane aktivnosti, odnosno igru toko čitavog dana.

Deca školskog uzrasta pored redovnih časova fizičkog treba i da imaju vreme za slobodne aktivnosti od po 15min u nekoliko navrata tokom dana, igranje fudbala u školskom dvorištu za vreme odmora, vožnja bicilka, ples na rođendanu, žmurke i sl.

Fizički aktivna deca će imati jače mišiće i kosti (što predstavlja 70% ukupne mase tela) što će sprećiti pojavu deformiteta, imaće bolji metabolizam čime se reguliše telesna težina. Pri tom će imati i dobro držanje tela.

Ishrana

Uticaj vežbi u lečenju gojaznosti opada srazmerno porastu stepena gojaznosti. Da bi se izgubilo 0,5kg potrebno je igrati stoni tenis 28 sati ili rukomet 32 sata. Ako znamo da ispijanjem samo jedne limenke gaziranog soka dnevno imamo mesečnu porast od 0,5kg telesne težine, što je na godišnjem nivou 6kg, vežbanje nikako ne može da bude jedino sredstvo za mršavljenje.

Roditelji su često u zabludi kada tolerišu uzimanje brze hrane i sokova deci koja se bave nekim sportom. Kod gojazne dece neophodna je primena režima ishrane propisana od strane lekara nutricioniste. Gojaznost je ozbiljna bolest koju treba ozbiljno lečiti. Neadekvatana terapija i površan pristup može da ugrozi zdravlje deteta.

Program vežbi

Thera-Band program za prevenciju gojaznosti demonstriran od strane Centra za korektivnu gimnastiku na Četvrtom dečijem sajmu u Beogradu, osmišljen je tako da kroz igru i aktivnosti svakodnevnog života aktivira decu u obdaništima i osnovnim školama.

Namenjen je deci uzrasta od 3 do 10 godina i može se sprovoditi u obdaništima, školama, centrima za korektivni gimnastiku, fitnes klubovima, igraonicama, u kućnim uslovima.

U sebi sadrži:

I deo: vežbe zagrevanja (igra)

II deo: vežbe istezanja, kordinacije i balansa (trening)

III deo: vežbe relaksacije i opuštanja (igra)

Cilj programa za prevenciju gojaznosti, je da se kroz igru deci razviju i poboljšaju fizičke i motorne sposobnosti, što će posledično uticati i na smanjenje telesne težine dece, a samim tim i na prevenciju različitih oboljenja.