Isidora Sekulić rođena je 16. februara 1877. godine u bačkom selu Mošorin kod Žablja. Školovala se u Novom Sadu, Somboru, a Višu pedagogiju je završila u Budimpešti. Radila je kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Bila je izuzetno obrazovana, odličan poznavalac klasičnih i modernih jezika, a bila je takođe i brilijantan stilista. Pisala je eseje o Njegošu, Lazi Kostiću, Petru Kočiću i još mnogim drugima. Negovala je tkz. "beogradski stil" i intelektualnu prozu, čime se približila modernoj književnosti koja će doći do izražaja u periodu između dva rata, ali i kasnije. Govorila je ruski, nemački, engleski, francuski i norveški. Penzionisana je 1931. godine, a 16. februara 1939. godine postavljena je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. 1950. godine postala je redovni član Srpske akademije i postala prva žena akademik u Srbiji. Umrla je 5. aprila 1953. godine u Beogradu.

Gospa Nola

-Vrsta književnog dela: pripovetka iz zbirke "Hronika Palanačkog groblja"-Mesto radnje: Bačka, Vojvodina-Glavni likovi: Gospa Nola-Tema: Prolaznost ljudskog života

ETAPE RADNJE:1.Uvod: Opis gospa Nole i njenog detinjstva2.Zaplet: Usvajanje Julice3.Kulminacija: Smrt gos-Toše4.Obrt: Odlazak usvojene dece5.Rasplet: Smrt gospa Nole

Kratak sadržaj:

Grobnica Lazarevićevih je zapuštena, a sa novim generacijama njihovo ime se zaboravlja. Kao dete, gospa Nola živela je na granici između Srbije i Bosne zajedno sa ocem i majkom. Međutim, majka joj se razbolela i umrla. Otac se ponovo oženio sa jednom Italijankom, koja mu je trošila novac i živela raskošno. Njen otac je sa njom dobio ćerku, Julicu. Nola je brinula o svim poslovim oko kuće i više je ličila na muško nego na žensko. Jednog dana primetio ju je stari trgovac gos-Toša. Nola se udala za njega. Gos-Toša je kao mladić živeo sa bratom i ocom u bogatoj kući. Međutim, braća su bila u svađi sve dok se nije desila pljačka u njihovoj kući. Pošto mu je brat Petar bio bolestan, on se počeo brinuti o njemu i slati ga u banje sve dok ga bolest nije savladala. Sada su gospa Nola i gos-Toša živeli sami na tom velikom salašu. Gospa Nola pomagala je Toši u donošenju odluka, sve dok se gos-Toša nije povukao iz javnog života i sve više ostajao kod kuće čitajući knjige. Jednom je čak dobio i nagradu za čitanje.

Gospa Nolin otac rastao se od Italijanke, a Julica je prešla da živi sa gospa Nolom i gos-Tošom. Gos-Toša je mnogo voleo Julicu i čak je želeo da joj pokloni čitavo imanjekao miraz, ali gospa Nola nije to dozvolila. Jedne večeri upali su razbojnici u kuću, opljačkali ih i ubili gos-Tošu. Gospa Nola i Julica preselili su se u kuću u varoši. Paula,devojka koju je gospa Nola usvojila ubrzo se udala. Ubrzo je gospa Nola usvojila Srbu i malog švabu Hansa koji je bio sin šlajfera. Hans je voleo školu, dok je Srba

više voleo konje i junaštvo. Zbog toga je Srba završio u školskom apsu i želeo je da pobegne u Ameriku, što je razočaralo gospa Nolu koja je bila bolesna. Kada je gospaNola ozdravila Julica joj je rekla da je stiglo pismo od njene majke koja želi da ona dođe kod nje. Nakon nekoliko dana Julica saopštava gospa Noli da želi da se se uda za Milušića ili da ide kod majke. Gospa Nola to ne odobrava i odlučuje da joj nađe prikladnog muža. Zbog toga, gospa Nola pita doktora Mirka da se oženi Julicom. Doktor joj govori da mu se Julica ne sviđa, ali ipak pristaje zbog velikog miraza. Međutim, posle nekoliko dana nakon svadbe dvoje mladenaca se rastaju. Gospa Nola poklanja veliku količinu novca crkvi zbog razvoda, a Julica se udaje za Milušića i sa njim dobija sina.

Dolazi vreme Švabine mature i gospa Nola razgovara sa njim o tome šta želi da upiše. On se odlučuje da postane inženjer i da studira u Belgiji. Gospa Nola mu to dozvoljava. Julicin muž obljavljuje da je ateista i svi ga proglašavaju za luđaka. Počinje da zlostavlja ženu i dete, te Julica odlazi da živi sa gospa Nolom. Međutim, lekari otkrivaju da on ima tešku bolest i Julica odlazi da se brine za njega. Nakon sedam godina bolesti, on umire. Na njegovom grobu nikad nije želela da se upali sveća i svi su mislili da je on proklet. Švaba se vraća kući, jer mu otac umire. Dočekuje ga gospa Nola , a on joj govori da će ostati da radi u Nemačkoj i traži joj novac kako bi mogao da plati za nove knjige i dug o kome ne želi da priča. Gospa Nola pristaje da mu da novac i govori mu da ništa ne treba da vrati. Julica i Srba se venčavaju, a gospa Nola se razboleva i na kraju umire.

Analiza likova

Gospa Nola

Gospa Nola ili Stanojla Perčinova, kako joj je zapravo bilo ime, nikada nije marila za izgled i volela je da se druži više sa muškarcima nego sa ženama zbog svog muškobanjastog izgleda. Bila je hrabra, uporna, skromna i poštena žena i uvek je pomagala svima. Trudila se da usvoji decu, jer nije imala svoju i da ih izvede na pravi put iako nikada nije uspela da pronađe svoju sreću u njima.

Autor: Isidora Sekulić

Književni rod: epika

Književna vrsta: pripovetka

O pripovetkama Isidore Sekulić

Pripovetka “ Gospa Nola “ pripada zbirci pripovedaka Isidore Sekulić: “ Kronika

palanačkog groblja “. Uobičajeno je mišljenje, mnogih stručnjaka koji su se bavili

analizom pripovedačkog rada prve žene akademika u Srbiji, Isidore Sekulić, da je

upravo pripovetka “ Gospa Nola “ osnov čitave zbirke i da je jedna od najboljih u njenom

opusu.

Sve pripovetke ove zbirke, osim poslednje dve, počinju gotovo na isti način: slikom

groblja i opisom groba glavnog junaka pripovetke.

Zbirka pripovedaka “ Kronika palanačkog groblja “ je objavljena 1940. godine.

Pretpostavlja se da je inspiraciju za pripovetke iz ove zbirke, čuvena srpska spisateljica

pronašla u svom životu. Naime, 1900. godine je doživela veliku tragediju: u aprilu te

godine joj umire otac, a samo tri meseca kasnije i brat. Obojica su sahranjeni na

pravoslavnom groblju u Zemunu. Na njihovim grobovima je Isidora provodila dosta

vremena. Tu je upoznala i grobara po imenu Nikola. Sa njim se i sprijateljila, a on joj je

pripovedao o mnogima koji su bili tu sahranjeni, ali i o njihovim porodicama. Sve je to

mlada Isidora pažljivo beležila i kasnije pretočila u zbirku pripovedaka “ Kronika

palanačkog groblja “.

Tema pripovetke “Gospa Nola“

Osnovna tema lektire “ Gospa Nola “ je prolaznost ljudskog života.

Analiza lektire “Gospa Nola“

Pažljiva analiza pripovetke “ Gospa Nola “, ali i čitave zbirke “ Kronika palanačkog

groblja “ ukazuje na dublje značenje. To podrazumeva da se prolaznost čovekovog

života ogleda, zapravo u njegovoj neispunjenosti iz bilo kog razloga. Konkretno, gospa

Nola je neispunjena kao majka i toga biva svesna. Ova hrabra žena je strpljivo i bez

roptanja prihvatila svoju sudbinu, koračajući hrabro kroz život i hvatajući se u koštac sa

svim nevoljama.

Smisao života je pronašla u pomaganju drugima, bez želje da dobije nešto za uzvrat.

Čitava pripovetka prati život Stanojle Perčinove. Isidora Sekulić je maestralno istkala

priču o svim usponima i padovima glavne junakinje. Njen stil je jasan i vrlo lako

razumljiv i čitljiv.

Prepričano delo “Gospa Nola“ za pismeni sastav

Pripovetku “ Gospa Nola “ je moguće samo ukratko prepričati, jer sadrži mnoštvo

događaja, uzevši u obzir da prati život glavne junakinje od rođenja do njenog večnog

počinka. Zato je, naravno mnogo bolje pročitati je, nego se osloniti na šturo

prepričavanje. Svakako je vrlo česta tema za sastav iz srpskog jezika ili pismeni zadatak

upravo ova lektira, pa je važno da je pročitate u celosti.

Tok pripovedanja je vrlo zanimljiv, kao uostalom i u većini pripovedaka iz ove zbirke.

Naime, priča počinje opisom grobnice u kojoj leži gospa Nola. Zatim se nastavlja priča o

njenom rođenju, ocu, majci, udaji…

Stanojla Perčinova je rođena nakon što je njenim roditeljima preminuo sin, te otac u njoj

vidi, na vrlo čudan način nešto od preminulog sina. Da li zato, ili što joj je priroda bila

takva, tek Nola ubrzo počinje da se druži sa muškarcima, pa i ponaša poput njih. Ali,

kada joj je majka umrla, ona preuzima brigu oko kuće i oca. Međutim, otac se ubrzo

ženi i dobija ćerku.

Nola se potom udaje za Tošu Lazarića, koji je dosta stariji od nje. Nola i Toša se lepo

slažu, a ona polako preuzima gotovo sve poslove oko imanja.

Želeći da pomaže, Nola počinje da usvaja decu, jer nije imala svoje. Sve njih je uspela

da izvede na put i pomogne im, kako je znala i umela, a najuspešniji je bio jedan Švaba,

koga je Nola nerado usvojila. Mada se trudila da im pomogne i usreći ih, koliko je to bilo

u njenoj moći, gotovo da nijedno od njene dece, osim već pomenutog Švabe nije

pronašlo svoju sreću, niti postigao neki naročit uspeh.

Pa ipak, iako je pomagala svima koje je usvojila, ali i mnogima kojima je pomoć bila

potrebna, uključujući i radnike na njenom imanju, gospa Nola nije doživela da joj to bude

uzvraćeno.

Analiza lika gospa Nole

Stanojla Perčinova, kasnije Lazarić se, čini se od kad je stasala izdvajala od drugih

devojaka, na prvom mestu po svom izgledu, a kasnije i po ponašanju. Nikada nije marila

za izgled i mnogo više je drugovala sa muškarcima, nego sa ženama. Reč je o nadasve

hrabroj ženi, upornoj, izdržljivoj, skromnoj, poštenoj, jednostavnoj…

Ni kada se udala, Nola se nije izmenila, kako to većina žena čini. Naprotiv, bila je još

vrednija i bolja. Pomagala je kome god je mogla, ali i crkvi. Trudila se da deci koju je

usvojila omogući sve što je bilo u njenoj moći i da ih izvede na pravi put, želeći za njih

samo najbolje. Ali, nažalost gotovo niko od njih nije uspeo da pronađe svoju sreću, a što

im je gospa Nola želela iz sveg srca.

Citati iz pripovetke “Gospa Nola“

Hranim telo, a ne pitam za dušu!

Otac se kiselo radovao: žensko i ružno dete.

Teško joj je bilo ostaviti ga, jer se sad brinula za njega baš kao za neko

dete.

…skandal i novost moraju biti vrući.

Samo se gospa Nola ne menja.

Volim decu, volim mladost. Nikad mlada nisam bila, nikad svoje dece neću

imati!

Ja ga volim i ne volim, ali šta ćeš, kad njega voli Bog!

Pogrešila sam mnogo, ali u dobroj nameri. Šta ćete, nisu sve pameti ni u

jednoj glavi, pa ni u mojoj. Sad mi ostaje da opravim što sa, okvarila.

Nikakvu radost mi ne da Bog, ne dadu ni ljudi.

Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene utešili! Ne pravite jalov inat!

Pustite me da živim dok sam živa!

Ništa lepše i slađe za ženu nego dizati dete i biti majka!

Ali, ako te ja nisam mogla dosta voleti, voleo te je Bog, i to je dosta…

Svejedno, ona ima makar strast. Svako nešto ima. A šta imam ja, i šta

sam imala ja?

Budite zadovoljni, čoveka ste stvorili, a to je više nego da ste ga rodili.

Razlika u godinama velika, razlika u ludosti nikakva.