gpr takovo

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

Godinji plan i program rada kole odbojke

O.K. TAKOVO Gornji Milanovac

diplomski rad

Kandidat:

Jelena Petronijevi

Beograd, 2012.

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

Godinji plan i program rada kole odbojke

O.K. TAKOVO Gornji Milanovac

diplomski rad

Kandidat: 1. Mentor: Van. prof. dr. Goran Nei

Jelena Petronijevi _________________________

2. lan: Doc. dr. Zoran Valdevit

_________________________

3. lan: As. Milan Sikimi

_________________________

Miljenje o radu:

__________________________________________________________

__________________________________________________________

Beograd, 2012.

Saetak

U okviru jednog odbojkakog kluba treba da postoje sve selekcije (poetnici, pioniri, kadeti, juniori i seniori), koje posebno treniraju i usavravaju se u odgovarajuem reimu trenanog procesa. Potujui realne mogunosti za nesmetan rad, sistematsko obrazovanje odbojkakog podmlatka u Gornjem Milanovcu, je mogue sprovesti u sledeim organizacionim oblicima: kola odbojke, pionirska selekcija, kadetska selekcija i juniorska selekcija.

Da bi se u svim ovim selekcijama omoguilo sprovoenje programiranog rada u savremenim uslovima, tehnologijom i metodama rada, neophodno je obezbediti odgovarajue kadrovske, tehnike i materijalne uslove.

Kljune rei: plan treninga, program treninga, O.K. Takovo G. Milanovac.

Abstract

As part of a volleyball club should exist all teams (novice, pioneers, cadets, juniors and seniors), which specifically trained and perfected in the appropriate mode of training process. Respecting the real possibilities for its work, the systematic education of youth volleyball in Gornji Milanovac, is carried out in the following organizational forms: school volleyball, pioneer selection, selection of cadet and junior teams. To all of these selections allow the implementation of the programmed work in modern conditions, technology and work practices necessary to provide adequate staffing, technical and physical conditions.

Keywords: plan of training, program of training, training V.C. Takovo - G. Milanovac

Diplomski rad Jelena Petronijevi

- 1 -

Sadraj:

1. Uvod ................................ ................................ ................................ .......... - 2 -

1.1. Istorija odbojke ................................ ................................ ................. - 2 - 1.2. Razvoj odbojke u Srbiji ................................ ................................ .... - 3 -

2. Definicija osnovnih pojmova ................................ ................................ ... - 6 -

2.1. Plan i program rada u odbojkakom klubu ................................ ........ - 6 - 2.2. kola odbojke ................................ ................................ ................... - 7 - 2.3. Odbojkaki klub TAKOVO ................................ ............................. - 15 -

3. Predmet i cilj rada ................................ ................................ .................. - 18 -

3.1. Predmet rada ................................ ................................ ................... - 18 - 3.2. Cilj rada ................................ ................................ ........................... - 18 -

4. Metod rada ................................ ................................ .............................. - 18 -

5. Godinji plan i program rada kole odbojke O.K. TAKOVO Gornji

Milanovac ................................ ................................ ................................ ......- 19 -

5.1. Odbojkaki stavovi i kretanje ................................ ........................... - 23 - 5.2. Tehnika odigravanja prstima ................................ ............................ - 25 - 5.3. Tehnika odigravanja ekiem ................................ .......................... - 27 - 5.4. Tehnika donjeg ili kolskog servisa ................................ ................. - 29 - 5.5. Tehnika tenis servisa................................ ................................ ........- 31 - 5.6. Tehnika smea ................................ ................................ ................. - 33 - 5.7. Tehnika bloka ................................ ................................ .................. - 35 - 5.8. Odbojkaka igra ................................ ................................ ............... - 37 -

6. Zakljuak ................................ ................................ ................................ ...- 40 -

Literatura ................................ ................................ ................................ ......- 42 -


- 2 -

1. Uvod

1.1. Istorija odbojke

Igre loptom, donekle sline odbojci, susreu se u mnogih naroda starih

kultura. Dananji oblik odbojke izmislio je 1895. godine Amerikanac G.Vilijam

Morgan, nastojei da i u dugim zimskim mesecima zadri kontinuitet rada na

letnjim sportovima. Morgan je u tu svrhu povezao nekoliko elemenata iz

omiljenih igara, rukometa , tenisa i koarke. Salu, a time i igrae, podelio je

teniskom mreom podignutom na veu visinu (6 stopa 1,98m).

Koarkaka lopta se u prvo vreme mogla hvatati, voditi i bacati

neogranienim brojem dodira. Veliina igralita i broj igraa bili su promenljivi.

Teku koarkaku loptu ubrzo je zamenila unutranja duica.

Morgan je zamolio A.G.Spaldinga da za novu igru napravi i posebnu loptu.

Ta laka lopta omoguila je odbijanje lopte, umesto njenog voenja. Morgan je

svoju igru nazvao mintonette. Meutim, 1986. godine A.T.Holted predlae

naziv volley-ball. Tako se odbojka poinje iriti najpre u Americi, a zatim i u

Kanadi(1900), Kubi(1905), Portoriku(1909), Peruu(1910), Urugvaju(1912),

Brazilu(1917).

U Evropi, odbojka se igra od 1917. godine, najpre u Francuskoj, pa u Italiji.

Doneli su je ameriki vojnici koji su od te godine uestvovali u Prvom svetskom

ratu.

U Poljskoj se objavljuju prva pravila odbojke u Evropi. Isto tako, u SSR-u

se formira i prvi nacionalni savez odbojke koji organizuje i dravno prvenstvo u

odbojci 1931. godine u mukoj i enskoj konkurenciji, a ve ranije odbojka je

ukljuena u program fizikog razvoja.

Stvaranje Meunarodne odbojkake federacije FIVB ( Federation

internationale de volleyball ) 1947. godine u Parizu, omoguilo je bri razvoj

odbojke u svetu. Francuz Paul Libuad postaje prvi predsednik. U FIVB je

prijavljeno 14 zemalja. Godine 1948. FIVB organizuje I Evropsko prvenstvo za


- 3 -

mukarce, gde je uestvovalo 6 ekipa, a prvak je postao SSR. U Pragu je 1949.

godine organizovano I Svetsko prvenstvo za mukarce, gde je pobednik bio SSSR

i I Evropsko prvenstvo za ene , gde je prvo mesto takoe osvojila ekipa SSSR -a.

Godine 1952. odralo se I Svetsko prvenstvo za ene u Moskvi, a prvo

mesto je osvojila ekipa SSSR-a.

Godine 1964. odbojka se prvi put pojavljuje na Letnjim Olimpijskim

Igrama u Tokiju.

Odbojkaki savez Srbije (tada Jugoslavije) jedan je od osnivaa Svetske

odbojkake federacije (FIVB) . Kao samostalna organizacija okupljajui klubove

u cilju omasovljenja i unapreenja odbojkakog sporta i rukovoenja odbojkakim

sportom na teritoriji tadanje Jugoslavije, osnovan je 13.februara 1949. godine.

Odbojkaki sport je jedan od najmasovnijih sportova u svetu i do sada je u

Meunarodnu odbojkaku federaciju ( FIVB ) ukljueno vie od 200 zemalja

uesnica i preko 70 miliona registrovanih odbojkaa i odbojkaica.

Odbojka je danas dostigla izuzetno visok nivo, kako u takmiarskom tako i

u organizacionom i finansijskom smislu. Tome su pre svega doprinele

revolucionarne promene pravila igre, formiranje Svetske lige i pametna

marketinka politika.

1.2. Razvoj odbojke u Srbiji

Srpski vojnici su 1918. godine u eveliji, na Solunskom frontu, zaigrali

odbojku nauivi je od Francuskih vojnika.

U Beogradu se odbojka poela igrati od 1924. godine, kada je predstavnik

Meunarodne organizacije Crvenog krsta, Amerikanac Vilijam Vajlend prikazao

odbojku nastavnicima i prednjacima Sokola , odravi tom prilikom kurs iz

odbojkakih pravila uz demonstraciju igre. Srbija je bila saveznik Amerike u I

Svetskom ratu i Amerikanci su kao deo pomoi saveznicima i prikazujui

ameriki nain ivota demonstrirali odbojku u mnogim zemljama, pa tako i u

Srbiji. Ovaj novi sport mladi su zavoleli. Odbojka je postala deo programa u


- 4 -

kolama i igrala se na beogradskim plaama, veslakim klubovima u organizaciji

Sokola , tako da je postala omiljena zabava mladih Beograana.

Prvo takmienje odbojkakih sekcija beogradskih klubova a i ustanova

odrano je 15. i 16. avgusta 1941. godine, na terenima veslakog kluba

Beograd-BUSK , na Adi Ciganliji.

Kao organizovan sport odbojka se kod nas razvijala od 1945. godine. Te

iste godine je osnovan Partizan , koji je imao poseban tretman, ali i SD

Crvena Zvezda pri kome je bio i odbor za odbojku.

U Beogradu je do 1965. godine bilo 20 otvorenih terena. Odbojka se igrala

u 193 kolske sale sa 82 otvorena kolska terena, i u 23 sale u domovima STV

Partizan . Moe se slobodno rei da je zlatno doba otvorenih terena za

odbojku bio jedan vremenski period od oko 25 godina, izmeu 1946. i 1970.

godine.

Reprezentacija Jugoslavije uestvovala je na dva svetska kupa i osvojila

sledee plasmane: 8. mesto u Varavi 1965. godine, 3. mesto u Tokiju 1996.

godine. Muka reprezentacija dva puta uzastopno je osvajala osmo mesto na

Svetskim ampionatima u Moskvi 1962. godine i u Pragu 1966. godine.

Zauzimanjem treeg mesta na prvenstvu Evrope 1979. godine

reprezentacija je stekla pravo direktnog ucea na Olimpijskim igrama u Moskvi

1980. godine, na kojem je osvojila esto mesto, to se smatralo zadovoljavajuim

uspehom.

Najvee uspehe u svojoj istoriji muka reprezentacija postigla je u periodu

od 1995. do 2001. godine. Tih godina osvojene su redom: bronzana medalja na

prvenstvu Evrope 1995. godine, Olimpijskim igrama 1996. godine i Svetskom

kupu 1996. godine, srebrna medalja na prvenstvu Evrope 1997. godine, srebrna

medalja na Svetskom prvenstvu 1998. godine, bronzana medalja na prvenstvu

Evrope 1999. godine. Zlatne medalje osvojene na Olimpijskim igrama u Sidneju

2000. godine (SCG), i na prvenstvu Evrope 2001. godine u Pragu (SCG) zauvek

su uvrstile reprezentaciju nae zemlje u red Svetskih odbojkakih sila. Zatim


- 5 -

slede: tree mesto u Svetskoj ligi 2002. godine reprezentacija SCG, drugo mesto

u Svetskoj ligi 2003. godine u paniji- SCG, 2004. godine tree mesto u Svetskoj

ligi u Brazilu (SCG), 2005. godine drugo mesto u Svetskoj ligi i tree mesto na

Evropskom prvenstvu - SCG. Pod nazivom Srbija naa muka reprezentacija je

2007. godine na Evropskom prvenstvu u Rusiji osvojila bronzanu medalju, a

2008. godine srebrnu medalju u Svetskoj ligi. Naa enska reprezentacija je

osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2007. godine. Na evropskom

prvenstvu za ene 2011 godine, titulu je prvi put u istoriji ponela reprezentacija

Srbije. Mukarci su na evropskom prvenstvu 2011, takoe, osvojili zlato.

Sl. 1. Zlatne medalje u 2011. god.


- 6 -

2. Definicija osnovnih pojmova

2.1. Plan i program rada u odbojkakom klubu

U okviru jednog odbojkakog kluba treba da postoje sve selekcije (poetnici, pioniri, kadeti, juniori i seniori), koje posebno treniraju i usavravaju

se u odgovarajuem reimu trenanog procesa.

Potujui realne mogunosti za nesmetan rad, sistematsko obrazovanje

odbojkakog podmlatka kod nas je mogue sprovesti u sledeim organizacionim

oblicima:

kola odbojke

pionirska selekcija

kadetska selekcija

juniorska selekcija

Da bi se u svim ovim selekcijama omoguilo sprovoenje programiranog rada u

savremenim uslovima, tehnologijom i metodama rada, neophodno je obezbediti

sledee materijalne uslove:

1. Sala za trening sa standardnim spravama i rekvizitima za optu i specifinu

fiziku pripremu.

2. Konstrukcija za odbojku, na kojoj se mrea po elji moe dizati i sputati.

3. Odbojkaka mrea i antene.

4. Odgovarajui broj termina za trenani rad i utakmice u skladu sa planom

rada odreenih godita.

5. Rekviziti za odbojku:

Odbojkake lopte na 2 polaznika 1 lopta

Lopte lake i po obimu vee od odbojkakih

Lopte lake i po obimu manje od odbojkakih

Vijae

Lopte za odbojku sa omom

50 loptica za tenis


- 7 -

2 bru i vadr, koji se montitaju iznad ili do mree

Medicinke od 1 kg i 2 kg

Sudijska stolica - postolje

6. Pratee prostorije:

Svlaionic

Kupatil

WC

Spravarnica

Uionica sa TV, videorekorderom i kolskom tablom

Seniorska ekipa treba da ima od 12 15 lanova, koji treniraju

svakodnevno jednom ili dva puta, u zavisnosti od mogunosti i kluba i igraa.

Naravno da se, radi boljeg napretka igraa u odbojkakoj igri, a samim tim i

kluba, preporuuje treniranje dva puta dnevno, po ve ustaljenoj emi, gde je

jedan trening uvek dopunski, a drugi osnovni. Ni u kom sluaju ne treba sprovesti

dva osnovna treninga u jednom danu, jer se to kosi sa biolokim potencijalom i

vodi u stanje pretreniranosti i povreda.

2.2. kola odbojke

Polazei od toga da je ovek taj koji proizvodi, stvara, obelodanjuje igru i da je

on najvaniji inilac u njoj, naa nastojanja da igru usavrimo moraju biti

sadrana u elji da usavrimo oveka, njegova delovanja, kretanje i

manipulacije.(Tomi, 1972)


- 8 -

Organizaciona em rad odbojkake kole:

ODBOJKAKI KLUB

ODBOJKAKA

KOLA

SENIORSKA EKIPA

1.DBOJKAK

KOL

5.DBOJKAK

KOL

1. stepen 5. stepen

2.DBOJKAK

KOL

4.DBOJKAK

KOL

2. stepen 4. stepen

3.DBOJKAK

KOL

3.stepen

ema 1. Organizaciona ema odbojkakog kluba

Stepen odbojkake

kole

Broj

nedeljnih

treninga

Broj sati

treninga u

nedelji

Broj

nedeljnih

utakmica

Ukupan

broj sati

treninga i

utakmica u

nedelji

Ukupan broj

sati u godini

1. stepen 2 4 1 6 280

2. stepen 3 6 1 8 360

3. stepen 4 8 1 10 460

4. stepen 5 10 1 12 550

5. stepen 5 10 1 12 550

Tabela 1. Planiranje broja treninga i broja sati treninga za odreene kategorije


- 9 -

Odbojkaka kola prvog stepena Polaznici odbojkake kole prvog stepena su uenici treeg i etvrtog

razreda osnovne kole ( 9 i 10 godina starosti ). S obzirom da u praksi nastavu

fizikog vaspitanja u ovim razredima dre uitelji, a retko i nastavnici, bez

umanjivanja vrednosti rada uitelja, smatra se za potrebno da selektiranje uenika

za odbojkaku kolu treba poveriti nastavniku, koji je struniji u oblasti sporta.

Na prvi pogled sve ovo izgleda jednostavno, ali kada se uzme u obzir

uzrast, navika i optereenost dece u tom periodu, jasno je da je taj deo posla

izuzetno teak i odgovoran.

Osnovni zadaci rada- treninga u prvom stepenu odbojkake kole su :

da se pravilno deluje na fiziki razvoj dece

da se razvijaju konkretne navike ( hodanje, tranje, skokovi i bacanja ) u

razliitim uslovima

kretna svojstva treba da se razvijaju u skladu sa motorikim sposobnostima

dece ovog uzrasta

U ovom stepenu odbojkake kole preporuuje se dva treninga nedeljno i jedno

takmienje, koje ne mora biti odbojkako nadmetanje. Svaku aktivnost u ovom

periodu treba raditi kroz igru, jer kroz nju deca upoznaju sebe i druge. Tako se

razvija oseaj pripadnosti kolektivu. Takoe se preporuuje i to vie takmienja u

okviru samog treninga. to se tie tehnike odbojke odreene predvebe trebalo bi

uvesti u trening. Lopte koje se koriste u ovom periodu obuke trebalo bi da su lake

i po obimu vee ( za odreene vebe ) ili manje ( za druge vebe ).

Fizika priprema je usmerena na razvoj svih motorikih svojstava. S

obzirom da se zna, da period ubrzanog rasta i razvoja motorikih svojstava ( drugi

senzitivni period ) upravo poinje u ovom periodu i kod deaka i kod devojica,

moramo usmeriti punu panju na njihov razvoj. to se tie akrobatike, ona je

neophodna u ovom periodu, a treba vebati kolut napred, kolut nazad, povaljke na

obe strane, premet strance, svea.


- 10 -

tafetne igre, kao i elementarne igre takmiarskog karaktera treba da imaju

znaajno mesto u trenanom procesu, a treba ih prilagoditi uzrastu i polu

polaznika.

to se tie trenera u ovom stepenu odbojkake kole on bi morao da bude

izuzetno struan, kako u tehnikom smislu, tako i u poznavanju motorike ovog

uzrasta, a posebno u psiholokom smislu. Trener bi trebalo da bude dobar

animator, tako da deca zavole i zainteresuju se za odbojku. Oteavajua okolnost

u odbojkakoj koli ovog stepena za trenera je da nema ni gola, ni koa, znai

nema odreenog cilja, koji sam po sebi motiviue deluje na decu.

Odbojkaka kola drugog stepena U ovaj stepen odbojkake kole, ukljueni su uenici petog i estog razreda

osnovne kole, odnosno deca starosti 11 i 12 godina.

U ovom periodu se ne iskljuuje priliv novih polaznika, pod uslovom da su

ta deca podobna za grupu, tj. za ovaj stepen odbojkake kole.

Odreeni zadaci rada u ovom stepenu odbojkake kole, koje bi trebalo

ispuniti su:

pravilan i skladan fiziki razvoj budueg odbojkaa

u skladu sa motorikom deteta otpoeti rad na obuavanju tehnikih

elemenata odbojkake igre

upoznavanje sa osnovnim pravilima igre

U ovom stepenu odbojkake kole, s obzirom da su deca ve stekla

odreene navike za fizikom aktivnou trebalo bi raditi tri puta nedeljno plus

utakmice unutar grupe.

Za razliku od predhodnog stepena gde je imperativ bio na optem razvoju i

stvaranju navika za treningom u ovom stepenu poinje se sa specifinim

vebanjem, odnosno obuavanjem elemenata odbojkake tehnike ( odbojkaki

stavovi i kretanja, odbijanje lopte prstima i ekiem, servis donji i gornji ).


- 11 -

Pri usvajanju tehnike, moramo nastojati da deca tehnike elemente izvode

pravilno i precizno. Najbolje je da se tehnika usvaja kroz igru, jer je igra najblia

deci tog uzrasta i kroz nju se tehnika najbre usvaja. Vano je naglasiti da deca to

pre krenu sa nadigravanjem preko mree, pa makar vladala samo tehnikom

odbijanja prstima.

Potrebno je pridravati se osnovnih principa metodike obuavaja (

didaktiki principi ) novih elemenata tehnike : od lakeg ka teem, od prostijeg ka

sloenijem U naelu, ne treba biti pobornik strogo analitikog metoda

obuavanja, ve treba biti pobornik toga metoda, ali u igri. Ovo je veoma vano,

jer emo vebanje uiniti interesantnijim i raznovrsnijim. Dete se u ovom periodu,

nipoto ne sme ubaciti u reke ablona i kalupe treninga i vebanja, ve mu

treba dozvoliti kreativnost i slobodu izraavanja loptom.

Fizika priprema je usmerena na razvoj ukupnih motorikih svojstava sa

posebnim akcentom na brzini kretanja ( lokomocija i startna brzina ) i brzini

pokreta.

to se tie akrobatike, ona i dalje predstavlja odreenu bazu a u plan i

program treninga treba da uu svi elementi predvieni u nastavi fizikog

vaspitanja.

tafetne i elementarne igre su i dalje zastupljene u planu i programu

treninga, jer se kroz njih mogu reiti problemi, kako fizikih , tako i tehnikih

priprema, odnosno usvajanja tehnike odbojke.

Izuzetno vaan faktor u ovom stepenu, u treningu, je demonstracija,

odnosno pravilno pokazivanje tehnike, koju deca treba da usvoje u ovom stepenu

odbojkake kole.

Odbojkaka kola treeg stepena Ovaj uzrast podrazumeva takmiarski pogon, koji uestvuje u razliitim

ligama ( optina, grad, region, drava ).


- 12 -

Inae, trei stepen odbojkake kole obuhvata decu 7. i 8. razreda osnovne

kole, odnosno uzrast od 13 14 godina starosti. Ni u ovom stepenu kole se ne

iskljuuje priliv dece, ali ovog puta talentovane dece koja su motoriki i

longitudinalnom dimenzionalnou ispred svoje generacije.

Zadaci treninga u ovom periodu su :

dalji pravilan i skladan fiziki razvoj

usavravanje usvojenih tehnikih elemenata i nastavnih obuavanja novih

elemenata

teorijski rad sa decom ( taktika i taktike varijante, sistemi igre,

kompozicija tima i pravila igre, koja u ovom stepenu treba poznavati radi

utakmica ).

S obzirom da je u pitanju takmiarska grupa, preporuuje se trening etiri

puta nedeljno ( ponedeljak, utorak, etvrtak i petak ) u trajanju od sat i po, plus

jednom nedeljno utakmica unutar grupe ili zvanina. to se tie tehnike odbojke

praktino u ovom periodu deca se obuavaju ( usavravaju ) o takmiarskoj

tehnici, odnodno upotrebi tehnike u takmiarskim uslovima, uslovima igre ( vie

se ne rade odbijanja lopte prstima i ekiem, ve dodavanja, zatim servis odozgo (

sa i bez rotacije ) stavovi i kretanja u igri, smeiranje, blokiranje ). Metod koji se

primenjuje u obuci i usavravanju je kombinovani, odnosno situacioni metod.

Smatra se da e ovaj metod dati mnogo bolje rezultaze iz jednostavnog razloga,

jer se deca ue primenjenoj tehnici, odnosno tehnici, koju e ispoljavati u igri.

Apsolutno da e njihova efikasnost u ispoljavanju tehnike biti vea, nego kod onih

koji tehniku uenja ue ralanjeno ( analitiki ).

Fizika priprema je i dalje usmerena na razvoj ukupnih vrednosti svih

motorikih svojstava, sa posebnom panjom na razvoju brzinske i eksplozivne

snage, kao i na razvoju izdrljivosti, kako opte, tako i lokalne.

U planu i programu treninga su i dalje prisutni akrobatika ( specifina

odbojkaka akrobatika ) i tafetne i elemetarne igre, kao i dopunski sportovi,

izmeu etiri vatre, fudbal ,koarka.


- 13 -

Odbojkaka kola etvrtog stepena Ovaj period odbojkake kole obuhvata uenike prvog i drugog razreda

srednje kole ili gimnazije, uzraste 15 16 godina starosti. U prevodu na jezik

sporta, to su takmiari kadeti. Oni uestvuju u ligama optine, grada, regiona i

drave.

S obzirom na uzrast u ovom stepenu odbojkaka kola ima sledee zadatke:

sistematski razvoj fizikih sposobnosti

usavravanje tehnikih elemenata

posvetiti panju psiholokoj pripremi

vii teorijski rad sa decom ( taktika, sistemi, kompozicija tima, pravila igre i

propozicije takmienja ).

Broj nedeljnih treninga je 5 puta, plus 1 utakmica ( unutar grupe ili

prvenstvena ).

Cilj rada, odnosno treninga i vebanja je da se nivo znanja, vetina

usavrava, uz tendenciju daljeg napretka u smislu obuavanja i specijalizacije

odreenih mesta u kompoziciji tima.

U tehnici, odnosno daljem usavravanju tehnike, posebnu panju treba

obratiti na specifino ispoljavanje elemenata tehnike kod pojedinaca ( stil ), tj.

negovati neobinosti. U ovom periodu, to se tie tehnike i njenog ispoljavanja,

ona je prvenstveno u takmiarskim uslovima, odnosno u situacijama igre. To nam

ujedno odreuje i metod, koji emo primenjivati, a to je sintetiki, situacioni

metod.

to se tie fizike pripreme, usmerena je na razvoj svih motorikih

svojstava, sa posebnim akcentom na razvoj snage i izdrljivosti. Sigurno da je

poeljan i odreeni dopunski rad na ovim svojstvima, ukoliko postoje mogunosti

za to ( teretana, trim kabinet, trim staza....).

Od akrobatike treba usavriti sve njene elemente, uz poseban rad na

odbojkakoj akrobatici ( povaljke, upijai, sun, svrdlo ).


- 14 -

Bez obzira to je u pitanju takmiarska grupa, u planu i programu treninga i

dalje znaajno mesto imaju tafetne i elementarne igre, kao i odreeni dopunski

sportovi ( fudbal, koarka, rukomet...).

Odbojkaka kola petog stepena Bez obzira to pojedini odbojkaki strunjaci ovaj stepen ne smatraju

kolovanjem, jer smatraju da su to ve gotovi igrai i igraice, mi mislimo da je

osnovno kolovanje o odbojci gotovo tek posle ovog stepena.

U ovom periodu odreena motorika svojstva tek ulaze u fazu ubrzanog

razvoja ( drugi senzitivni period ), tako da mototika nije sazrela do kraja, to

automatski vue za sobom i to da ispoljavanje tehnike nije ono koje e biti nakon

tog perioda. Inae, u ovom stepenu se radi o deci treeg i etvrtog razreda srednje

kole uzrasta 17 19 godina starosti. U pitanju su takmiari juniori.

Zadaci treninga u ovom periodu imaju za cilj sledee :

maksimalno posvetiti panju na razvoj svih motorikih svojstava

usavravanje tehniko taktikih elemenata u situacijama u igri

obratiti panju na psiholoku pripremu

teorijski rad podii na najvii nivo ( taktika u odnosu na nau i protivniku

ekipu, sistemi u igri, kompozicija tima, pravila igre i propozicija

takmienja)

Broj nedeljnih treninga je ostao nepromenjen u odnosu na prethodni stepen,

s obzirom da se radi o kolskoj deci, a to se tie takmienja, ukoliko nema

prvenstvenih utakmica, organizovati trening utakmice, ili utakmice unutar grupe.

Cilj rada je da se deca adekvatno spreme u svim podrujima ( tehniko taktika

priprema, fizika priprema, psiholoka priprema ) za seniorsku ekipu. Najvei deo

vremena u treningu treba posvetiti situacionom i nadsituacionom treningu.

to se tehnike tie, treba insistirati na maksimalnoj efikasnosti u

ispoljavanju tehnike i njenih elemenata u situacijama igre i takmienja. U ovom


- 15 -

periodu tehnika je na zavidnom nivou, ali da bi se popravila njena efikasnost,

potrebno je dalje usavravanje i specijalizacija odreenih mesta u timu.

Fizika priprema je usmerena na razvoj svih motorikih svojstava, sa

posebnom panjom na razvoj eksplozivne i brzinske snage, svih relevantnih

miinih grupa. Drugim reima, dopunski rad je neophodan, odnosno rad u trim

kabinetu, trim stazi, teretani.

Akrobatika je i dalje prisutna s tim to veu panju poklanjamo specifinoj

odbojkakoj akrobatici sa loptom. Od tafetnih i elementarih igara ne treba

odustajati, ve ih dosledno primenjivati u vebanju, kao pripremni ili uvodni deo

treninga. Kroz te igre emo jo bolje upoznati dete, jer, kao to kae Roe Kajoa :

Kai mi ta se igra, pa u ti rei ko si, svako drugaije reaguje u razliitim

situacijama kojih je sijaset u igri.

U ovom periodu nije retkost da se pojedinci ukljuuju u rad seniorske

ekipe, tako da za ovaj stepen odbojkake kole moemo rei da je praktino

stepen maksimalnog usavravanja u ispoljavanju odbojkake taktike i tehnike.

2.3. Odbojkaki klub TAKOVO

Odbojkaki klub Takovo je osnovan 12. januara 1976. godine na

inicijativu grupe vrednih sportskih radnika, a uz podrku SOFK-e Gornji

Milanovac, Odbojkakog saveza Kraljevo i Odbojkakog saveza Srbije.

Za prvog predsednika skuptine izabran je ivojin Andrejevi, a za predsednika

Upravnog odbora Radoslav Bogosavljevi.

Prvi trening odran je u sali Gimnazije Takovski ustanak, a prvu zvaninu

utakmicu odigrala je enska ekipa sa Partizanom iz Valjeva. Prvu pobedu

odbojkaice su zabeleile nad ekipom Ledine rezultatom 3:0 u gostima, a muka

ekipa u susretu sa ekipom Ribnica II rezultatom 3:2.

Prvi trener muke ekipe bio je Boo Vujovi, a enske Radoljub Dimitrijevi. Prvi

kapiteni ekipa su bili Milomir Jankovi i Mileva ilovi.


- 16 -

Klub ima veoma dobru saradnju sa klubovima iz Srbije, ali i iz inostranstva:

OK Mosjon i OK Kristijasund, OK Oslo i OK Topp Volley Norge

(Norveka), WC Akademik Bugarska i OK Rabotnicki Makedonija

Klub organizuje i nekoliko turnira od kojih su najpoznatiji Letnji turnir u Beach

volley-u, zatim Turnir gradskih osnovnih kola i Turnir veterana

OK Takovo i Memorijalni turnir Iva Marinkovi.

Odbojkaki klub Takovo u svom sastavu ima dve takmiarske seniorske

selekcije i to: muku OKMetalac- Takovo i ensku OKTakovo- Zvezda

Helios.

Odbojkaki klub METALAC- TAKOVO se takmici u II ligi Zapad, a

najvei uspesi kluba su plasman u esnestinu finala Kupa Srbije 1990. godine, kao

i nastup u II A odbojkakoj ligi Srbije 2005. godine.

U ovom periodu rada klub je dao vie reprezentativaca: Dean Petrovi

(1986.godine), Vladimir Simi (1988.), Milan Draovi (1988.), Aleksandar

Vlahovi (1990.), Tihomir Popovi (1990.), Radovan Gavrilovi (2007.) i Ivan

Borovnjak (2008.).

U klubu radi kola odbojke koja u svom sastavu ima dve selekcije i to

pionire i juniore. Sa njima radi struan trenerski kadar koji sainjavaju prof. Petar

Novkovi i prof. Momo Miloevi.

Klub je lan Sportskog drutva Metalac, Sportskog saveza optine Gornji

Milanovac i Odbojkakog saveza Srbije.

Odbojkaki klub TAKOVO- ZVEZDA HELIOS se takmici u II ligi

Zapad. Najvei uspesi seniorske enske selekcije su nastup u II Saveznoj ligi

SFRJ (1986.godine), zatim plasman u etvrtfinale Kupa Srbije (1987.) i nastup u

Prvoj ligi Srbije (2007. i 2008. godine).

enska selekcija OK Takovo je takoe dala nekoliko reprezentativki:

Ljiljana Lazarevi (1986.godine), Jadranka Ivanovi (1987.) i Vanja Joksi

(2006.), a prof. Momo Miloevi je u periodu od 1986. do 1990.godine bio trener

Omladinske reprezentacije Srbije.


- 17 -

kola odbojke je razvrstana u tri uzrasne kategorije: mladje pionirke,

pionirke i kadetkinje. Sa njima radi trenerski kadar u sastavu prof. Nataa

Spasojevi, Dean Petrovi i prof. Momo Miloevi.

Klub je lan Sportskog drutva Takovo, Sportskog saveza optine Gornji

Milanovac i Odbojkakog saveza Srbije.


- 18 -

3. Predmet i cilj rada

3.1. Predmet rada

Predmet rada je plan i program rada odbojkake kole u odbojkakom klubu TAKOVO Gornji Milanovac.

3.2. Cilj rada

Cilj rada je prikaz plana i programa rada odbojkake kole u odbojkakom

klubu TAKOVO Gornji Milanovac.

4. Metod rada

Metod rada je deskriptivan, a za pisanje su korieni razni izvori: dostupna

literatura, dokumentacija OK TAKOVO Gornji Milanovac, iskustva strunjaka,

lino iskustvo i znanja steena na Fakultetu sporta i fizikog vaspitanja

Univerziteta u Beogradu.


- 19 -

5. Godinji plan i program rada kole odbojke O.K. TAKOVO Gornji Milanovac

Planiranje je operacija kojom se u jednom ciklusu trenanog procesa

rasporeuje plan i program rada. Samo po sebi ono predstavlja osnovu upravljanja

trenanim radom u odbojci. Programiranje je usko povezano sa planiranjem i kao

element upravljanja trenanim procesom utvruje sredstva i metode za reavanje

konkretnih zadataka.

Cilj godinjeg plana i programa rada kole odbojke je da se putem

organizovanog nastavno trenanog procesa doprinese pravilnom intelektualnom

i fizikom razvoju dece, kao i njihovih specijalnih individualnih sposobnosti

potrebnih za formiranje kvalitetnih odbojkaa.

U planu i programu rada kole odbojke dominiraju elementi obuavanja

osnovnih odigravanja u odbojci, tehnika odigravanja prstima, ekiem, tehnika

smea, bloka, servisa, uenje odbojkakih stavova, ali i elementarne i odbojkake

igrice.


- 20 -

KOLA ODBOJKE

GLOBALNI PLAN

KARAKTERISTIKE UZRAST ZADACI BR.TREN. FIZ.PRIPREMA SPECIFINOSTI

I STEPEN 2-3 RAZ. 1.Pravilan opti razvoj 2.Stvaranje navika za trening 3.Razvijanje pravilnih kretnih navika(tranje, hodanje,skakanje) u razliitim uslovima

2-3 NED. 1.Razvoj svih motorikih sposobnosti

1.Sve raditi kroz igru 2.tafete i elementarne igre takmiarskog karaktera na I mestu

OPERATIVNI PLAN PO MESECIMA

SEPTEMBAR Tehnika : 1.Osnovni odbojkaki stav 2.Prsti(poloaj aka i feder) 3.eki(poloaj ruku i feder) 4.Sme(rad ruku) 5.Igra 1:1

OKTOBAR Testiranja : 1.Antropometrija i funkcionalne sposobnosti Tehnika : 1.Kretanja u stavu 2.Prsti i eki u mestu 3.Sme(zalet,skok i doskok) 4.Servis(donji) 5.Igra 1:1

NOVEMBAR Tehnika : 1.Prsti i eki u mestu 2.Servis(donji) na skraenom terenu 3.Sme(zalet,skok,udarac i doskok) 4.Igra 1:1 i 2:2

DECEMBAR Tehnika : 1.Odbijanje niskih lopti prstima i ekiem 2.Donji servis na skraenom terenu sa prijemom 3.Sme(zalet,odraz,udarac i doskok) 4.Igra 3:3 i 4:4


- 21 -

Tabela 2. Plan treninga kole odbojke O.K. TAKOVO Gornji Milanovac

Hvatalice

Hvatalice sa spaavanjem (na polovini odbojkakog terena - jedan igra

hvata ostale, da bi se spasili od hvatanja leu na pod, sede,)

Hvatanje svog para- Kad prvi uhvati drugog, uloge se menjaju.

JANUAR Tehnika : 1.Ponavljanje i utvrdjivanje svih predjenih elemenata tehnike Taktika : 1.Sastav i razmetaj igraa na terenu(sistem igre 6:0 i zone)

FEBRUAR Tehnika : 1.Odbijanje lopte prstima i ekiem 2.Dodavanje lopte prstima i ekiem 3.Sme(zalet,skok,udarac i doskok) 4.Donji servis sa prijemom 5.Igra 6:6

MART Tehnika : 1.Odbijanje lopte prstima i ekiem u kretanju 2.Sme(uz dizanje I) 3.Blok(dokorana tehnika uz odskok,izvlaenje ruku i doskok opruenim rukama) 4.Donji servis sa prijemom 5.Igra 6:6

APRIL Tehnika : 1.Odbijanje lopte prstima i ekiem u kretanju 2.Sme(uz dizanje I) 3.Donji servis sa prijemom 4.Individualni blok 5.Igra 6:6

MAJ Tehnika : 1.Odbijanje i dodavanje lopti prstima i ekiem u kretanju 2.Sme(uz dizanje I) 3.Igra 6:6

JUNI Tehnika : 1.Ponavljanje predjenog gradiva 2.Ispit iz tehnike


- 22 -

Hvatalice sa prozivanjem - Svaki igra predstavlja jedan broj. Npr. igra

broj 7 juri ostale sve dok trener ne prozove neki drugi broj.

Okamenjeni - Jedna grupa hvata drugu grupu. Uhvaeni igra ostaje na

mestu okamenjen i moe ga spasiti igra iz njegove grupe.

Hvatalice etvoronoke - (grudima (leima) prema tlu)

tafete

Trka na terenu duine 18m

Trka na terenu duine 9m

Trka na terenu duine 9m- tranje unapred

Trka na terenu duine 9m- tranje unazad

Duina je 6m- skokovima (obenonim) u dalj se prelazi to rastojanje

Kolica - hodanje na rukama

Trka na terenu duine 18m sa voenjem lopte jaom (slabijom) rukom

Trka na terenu duine 18m sa voenjem lopte obema rukama

Elementarne igre

Elementarne igre obuhvataju igrice koje e animirati decu, kojima e se

izbei monotonija treninga, pogotovo za poetnike, trening e biti zanimljiviji, a

deca e postepeno uz njih zavoleti trening i odbojku. Neke od elementarnih igara

su: hvatalice, tafete, razne igrice sa loptom i bez lopte, itd.

Dve ekipe sede jedna naspram druge u nizu na linijama napada. Izmeu

parova protivnikih igraa na srednjoj liniji, stoje lopte. Ekipe imaju

odreene brojeve. Kada trener prozove broj neke od ekipa njeni igrai

startuju na loptu, hvataju je i trude se da njome pogode igraa parnjaka iz

druge ekipe, koji tri iza osnovne linije terena. Pogodak vai ako igra nije

pretrao iza osnovne linije.

Dva igraa se hvataju za ruke i jure ostale, uhvaeni igra se prikljuuje u

lanac. Samo krajevi lanca mogu da hvataju ostale igrae. Igra traje sve

dok ne ostane samo jedan igra, koji je i pobednik.


- 23 -

Takmie se dve ekipe. Igrai stoje u parovima na rastojanju 7m od zida.

Jedan igra od dvojice ima loptu i na signal za poetak baca loptu na zid,

tako da se ova odbije. Drugi igra iz para ima zadatak da odbijenu loptu

uhvati, a da ona ne padne na pod i da je odnese sledeem igrau i ovaj

ponovo baca loptu na zid. Zadatak hvataa vri igra koji je bacao. Tako se

izmenjuje cela ekipa. Ako hvatau padne lopta na pod, ekipa dobija kazeni

poen. Pobeuje ekipa koja bre izvri zadatak sa najmanjim brojem

kaznenih poena.

5.1. Odbojkaki stavovi i kretanje

Poetnici prilikom izvoenja svake odbojkake tehnike moraju savladati

specifina odbojkaka kretanja i poetne stavove. S obzirom na veliinu igralita

kretanja u odbojci uglavnim su na kratke deonice 2- 9 m. Najuoljivija kretanja

igraa na terenu su npr. kretanje igraa u odbrani, kada se izvode polubona

kretanja napred ili nazad ili kretanja napred nazad pri izvoenju tehnika smea (

izvlaenje i zalet za sme ), te bona kretanja na mrei neposredno pre izvoenja

tehnika bloka.

Kod bonih kretanja u odbojci prevladava kretanje dokorakom i ukrtenim

korakom. Sva ova kretanja zahtevaju od odbojkaa brzu reakciju koja uveliko

zavisi od poetne pozicije igraa.

Odbojkaki stav je takav poloaj igraa iz kojeg se moe brzo i

pravovremeno reagovati na razliite situacije u igri. U odnosu na poloaj stopala

stavovi mogu biti:

Paralelni

Poludijagonalni

Dijagonalni


- 24 -

Paralelni poetni stav najee se koristi u poetnom blokerskom stavu, dok

se poludijagonalni i dijagonalni najee koriste prilikom izvoenja ostalih

odbojkakih elemenata.

Stavovi obzirom na visinu mogu biti :

Visoki odbojkaki stav

Srednji ili osnovni odbojkaki stav

Niski odbojkaki stav

Visoki odbojkaki stav primenjuje se najee kod akcija na mrei radi

bloka ili smea. Noge su neznatno savijene ( oko 145o ), a teite tela je na

prednjem delu stopala, koja su paralelna.

Osnovni odbojkaki stav zauzima se tako da su stopala postavljena u irini

ramena, najee dijagonalno. Kolena su lagano savijena ( ugao oko 130o ), a

teite tela se prenosi na prednji deo stopala kako bi se izbegla statinost.

Niski odbojkaki stav ( dijagonalni ) primenjuje se u odbrani polja, odnosno

onda kad je potrebno znatno bre krenuti ili se baciti za loptu. Pozicija igraa je

slina kako i pri osnovnom odbojkakom stavu, samo su noge savijene neto vie

u kolenima ( oko 100o ).

Primeri:

a) Odbojkaki stav u mestu ( niski, srednji i visoki )

b) Lagano kretanje i naskok u osnovni odbojkaki stav

c) Iz brzog kretanja i sprinta naskok u odbojkaki stav ( osnovni i niski ).

d) Parovi, jedan veba se kree u odbojkakom stavu ( niskom, srednjem,

visokom ), a drugi imitira njegovo kretanje ( veba ogledala )

e) Trener pokretima ruke daje signal za pravac kretanja, pljeskom o dlanove

signal za zaustavljanje. Vebai se kreu prvo u visokom, zatim u srednjem

i na kraju u niskom odbojkakom stavu.


- 25 -

5.2. Tehnika odigravanja prstima

Tehnika odbijanja lopte prstima ubraja se u osnovne elemente odbojke i na

prvi pogled izgleda jednostavna, ali se kasnije pokazuje u svoj teini, jer pravila

igre zahtevaju istu igru a prekraj se kanjava gubitkom poena. Ovaj element

koristi se u situacijama dodavanja lopte na mreu i prijema servisa ( prvi dodir ),

najee u situaciji dizanja ( drugi dodir ) i u situaciji napada ( trei dodir).

Postoje etiri razliite tehnike tog elementa, a to su :

odigravanje prstima prema napred

odigravanje prstima skretanjem pravca

odigravanje prstima preko glave

odigravanje prstima u skoku

Ovaj element moe se analizirati kroz tri osnovne faze:

I faza: dolazak pod loptu ( poetna faza )

II faza: postavljanje ruku pod loptu ( pripremna faza )

III faza : odbijanje ( osnovna faza )

Poetna faza zahteva :

lagano savijene noge u kolenima ( radi optimalne startne brzine )

stopala paralelna u smeru kretanja i u irini ramena ( zbog ravnotee pre, za

vrene i nakon kretanja )

teite tela na prednjem delu stopala ( visoka spremnost za kretanje )

lagano savijene ruke u laktovima, dlanovima otvorenim prema napred i u

visini pojasa

Pripremna faza zahteva:

dodir ruku i lopte koji se odvija iznad ela podignute glave i uvek u

projekciji telo lopta.

ake su optimalno rairenih prstiju kako se lopta ne bi proputala do

dlanova.


- 26 -

Gotovo svu teinu lopte prilikom kontakta nose palac, kaiprst i srednji

prst.

Osnovna faza zahteva:

da se lopta odbija simetrinim potiskom obema rukama iz lakta i kolena obe

noge. Iz pozicije lagano savijenih nogu u kolenima i ruku u laktu laganim

pokretom pruanja odreuje se putanja leta lopte prema gore i napred.

Metodika obuavanja tehnike odigravanja prstima :

1. Namestiti prste za pravilno odigravanje ( korpu ), iz tog poloaja uzimati

loptu sa poda

2. Namestiti prste za pravilno odigravanje, loptu drati na elu i pravilnom

tehnikom izbaciti loptu partneru

3. Pravilno dobacivanje prstima ( lopta je u akama )

4. Jedan veba sedi sa pravilno postavljenim prstima, a drugi mu dodaje

loptu na prste i pri tome prvi vri pravilno odigravanje prstima

5. Ista veba samo u ueem poloaju

6. Ista veba samo jedan od igraa sedi na klupi i odigrava prstima

7. Prilikom odigravanja prstima igra iz seda ide u uspravan poloaj

8. Uzajamno odigravanje prstima

9. Odigravanje iznad glave

10. Jedno odigravanje iznad glave, drugo odigravanje partneru

11. U trojkama, odigravanje prstima iznad sebe i odigravanje ka partneru

12. Odigravanje prstima iznad sebe, okret za 180o , odigravanje prstima iznad

glave.

Pravilan poloaj nogu, tela i ruku osnovna su garancija za dobru tehniku

odbijanja lopte. Kod odigravanja prstima poeljno je da su: ruke iznad glave,

pogrene u momentu sudara sa loptom; da lopta naputa ake tek poto su ruke

potpuno ispruene; posle odbijanja lopte dlanovi su isprueni, a prsti okrenuti

unapred, ruke ostaju paralelne; loptu potiskivati rukama i akama, a kada treba


- 27 -

uputiti dugaku loptu u potiskivanju uestvuju opruai celog tela, naroito ruku i

nogu.

Sl. 2 Odigravanje lopte prstima

5.3. Tehnika odigravanja ekiem

Odigravanje lopte ekiem je element igre koji se koristi u situacijama dodavanja

lopte na mreu, a najee u kompleksnijim situacijama prijema servisa (posebno

brih i snanijih servisa) i u jo vie oteavajuim situacijama odbrane nakon

raznovrsnih brzih i snanih napada protivnika. Kao i kod tehnike odigravanja

prstima i kod odigravanja ekiem razlikujemo etiri tehnike:

odigravanje ekiem prema napred

odigravanje ekiem skretanjem pravca

odigravanje ekiem preko glave

odigravanje ekiem u povaljkama i poluupijau

Analiza tehnike odigravanja ekiem zasniva se na tri kljune faze:

I faza dolazak pod loptu (poetna faza)

II faza postavljanje podlaktica pod loptu (pripremna faza)

III faza odbijanje (osnovna faza)

Poetna faza zahteva :

lagano savijene noge u kolenima ( radi optimalne startne brzine )


- 28 -

stopala paralelna u smeru kretanja i u irini ramena ( zbog ravnotee pre, za

vreme i nakon kretanja )

teite tela na prednjem delu stopala ( visoka spremnost za kretanje )

lagano savijene ruke u laktovima, dlanovima otvorenim prema napred i u

visini pojasa

U pripremnoj fazi neposredno pred kontakt sa loptom dolazi do postavljanja

dlana na dlan, palevi se priblie jedan ka drugom, podlaktice se spoje i oprue.

ake se potiskuju prema dole i nazad zbog ire i ravnije povrine unutranjeg dela

podlaktica koje nastojimo spojiti u laktovima. Kljuna pozicija za pravilnu

tehniku odbijanja je dranje opruenih podlaktica u visini izmeu ramena i pojasa

i ispred tela za duinu podlaktica.

U osnovnoj fazi igra je u iskoranoj poziciji paralelnih stopala i optimalno

postavljenih podlaktica spreman na akciju odbijanja lopte. Kljuni faktor

uspenog odigravanja ekiem je potisak iz nogu i pokret kroz telo to zahteva

iskoranu poziciju stopala i opruanja nogu iz skonog i kolenog zgloba gde se

osigurava vea sila i vea amplituda pokreta.

Metodika obuavanja tehnike odigravanja ekiem:

1) Pravilno postavljanje ekia, tj. postavljanje ruku u adekvatan poloaj;

2) Postavljanje lopte partneru na eki;

3) Odigravanje ekiem iznad sebe;

4) Jedan igra pravilno postavlja eki, a drugi mu dodaje loptu na eki, pri

emu prvi pravilno odigrava ekiem;

5) Ista veba samo u sedeem poloaju;

6) Ista veba samo u ueem poloaju;

7) Ista veba samo sedei poloaj na klupi;

8) Ista veba samo iz sedeeg poloaja pri odigravanju prelazi se u uspravan

poloaj;

9) Meusobno dobacivanje ekiem;

10) Odigravanje ekiem iznad sebe, pa odigravanje ekiem ka partneru;


- 29 -

11) Odigravanje ekiem iznad sebe, okret za 180o ,odigravanje ekia preko

glave;

12) Odigravanje ekiem iznad sebe, pa prstima izbaaj ka partneru;

Kod odigravanja ekiem poeljno je:

da su ruke to ispruenije, kako bi podlaktice bile to blie jedna drugoj

da u odbijanju lopte uestvuje celo telo

da eki ini jednu celinu, ake su povezane

loptu odbijati donjim delom podlaktice

lopta se odbija pod manjim uglom jer elimo da je zadrimo u naem delu

igralita

Sl. 3 Odigravanje lopte podlakticama ekiem

5.4. Tehnika donjeg ili kolskog servisa

Donji servis se koristi u situacijama poetnog udarca, odnosno uvoda u

igru. Njegov osnovni cilj nije postizanje direktnog poena, ve se njegovim

pravilnim izvoenjem omoguuje uenje drugih elemenata igre, na taj nain se

omoguava due trajanje igre bez estih i brzih prekida.

Putanja lopte koja ide odozdo u paraboli prema gore preko mree nije

velike brzine i omoguava nastavak igre preko elemenata koji svojom evolucijom

u vrhunskoj odbojci postaju prioritetni elementi vrhunskog kvaliteta, a to su

prijem-dizanje-sme.


- 30 -

Zadaci donjeg servisa su:

smanjenje direktnih greaka iz servisa

prijem servisa je olakan i vei je procenat odigranih lopti

vei procenat dobijenih poena iz igre

vie igre, vie napada, vie odbrane

vea preciznost, razvijanje individualnog taktikog miljenja

Donji servis se analizira kroz sledee faze:

I faza dranje lopte (poetna faza)

II faza izbaaj lopte i zamah udarne ruke (pripremna faza)

III faza udarac lopte (osnovna faza)

U poetnoj fazi noge su postavljene u irini ramena, iskorakom leve noge

napred (denjaci) dolazimo u poetnu poziciju. Noge su savijene u kolenima

(srednji stav) , teite tela ravnomerno je rasporeeno na obe noge. Telo servera je

u laganom pretklonu, a pogled usmeren pravo napred prema cilju serviranja.

Lopta se dri izbaajnom rukom ispred tela (ispred ramena udarne ruke) za duinu

podlaktice. Udarna ruka postavljena je malo iza lopte i neposredno pre izbaaja

izvodi zamah prema nazad za udarac.

U pripremnoj fazi lopta se izbacuje 10-ak cm u vis i ispred udarne ruke.

Teite tela se prenosi na prednju nogu, dok istovremeno zapoinje kretanje

udarne ruke koja je opruena i fiksirana u laktu.

Osnovnu fazu karakterie udarac po lopti. Dlan udarne ruke i prsti su

oprueni i spojeni. Lopta se udara preteno dlanom. Nakon udarca ruka ide ravno

napred u izmah, pratei loptu u zavrnoj fazi serviranja maksimalno do visine

ramena.

Metodika obuavanja donjeg servisa:

Tehnika se prikazuje odmah u celini (sintetiki metod);

Sa 3m;

Sa 6m i 9m preko mree, s tim to moemo dodati prijem servisa ekiem.


- 31 -

Sl. 4 Donji servis(gore) i tenis servis(dole)

5.5. Tehnika tenis servisa

Tenis servis ne koristi se samo kao poetni udarac, ve i kao udarac kojim

se eli agresivno oteati preciznost prijema servisa protivniku, a ponekad je svrha

ak i postizanje direktnog poena (asa).

Pravilnim izvoenjem tenis servisa pokuava se stvoriti visoka mogunost

pravovremene akcije blok-odbrana, a time i mogunost kontranapada i

izbegavanje direktnog gubitka poena.

U kolskom razdoblju tenis servis se ui iz sledeih razloga:

servis je po sudaru ruke sa loptom identian donjem servisu,

servis ima zaustavljajui efekt u trenutku udarca,

servis nema veliku brzinu leta lopte, to olakava prijem servisa.

Tenis servis analiziramo u tri faze:

I faza dranje lopte (poetna faza)

II faza izbaaj lopte i zamah udarne ruke (pripremna faza)

III faza udarac lopte (osnovna faza)


- 32 -

U poetnoj fazi server se nalazi u visokom dijagonalnom stavu. Teite tela je

ravnomerno rasporeeno sa obe noge. Lopta se dri sa obe ruke (ili sa jednom

rukom) za duinu podlaktice ispred tela i u visini grudi, ispred ramena udarne

ruke. Telo je okrenuto neto udesno u odnosu na mreu (ako je server denjak).

Pripremnu fazu zapoinjemo izbaajem lopte oko 1 do 1,5m iznad glave i

neto malo u stranu prema udarnoj ruci. Istovremeno sa izbaajem lopte noge se

opruaju u kolenima. Obe ruke prate loptu sve do uzruenja, telo ide u zaklon, a

teite tela se premeta na zadnju nogu. Udarna ruka se iz uzruenja savija u laktu

prema nazad. Lakat udarne ruke je iza glave i malo u stranu. Ruka koja ne vri

udarac po lopti je opruena u uzruenju.

U osnovnoj fazi teite tela se sa zadnje noge premeta na prednju, a igra

se podie na prste. Istovremeno zamah udarne ruke je usmeren eksplozivno prema

napred i gore. Lopta se udara ispred tela, otprilike za duinu podlaktice, a udarac

se vri blago savijenim dlanom i prstima. Koren dlana prvi dodiruje loptu, a

raireni prsti idu prema gornjem delu lopte i okreu je prema napred. Koren dlana

daje snagu udarcu a prsti daju prednju rotaciju lopti. Udarac po lopti se izvodi od

nazad - dole prema napred - gore.

Metodika obuavanja tenis servisa:

1) Imitacija tenis servisa sa bonih linija;

2) Parovi, uvebavanje udarca po lopti koju dri partner na maksimalnoj visini

dohvata servisa;

3) Tenis servis preko mree sa 3m;

4) Tenis servis preko mree sa 6m;

5) Tenis servis preko mree sa linije 9m;

Tenis servis je rizian servis, ali brza silazna putanja lopte ini ga opasnim i

efikasnim servisom. Meutim, razvojem skok servisa, tenis servis je potpuno

potisnut iz uobiajenog ekipnog izbora serviranja.


- 33 -

5.6. Tehnika smea

Sme je sloen tehniko - taktiki element i primenjuje se kao zavrni udarac

u napadu, kojim igra dignutu loptu iznad mree upuuje u protivniko polje. To

je nejefikasniji oblik napada, koji se moe uporediti sa bacanjem, utom u

rukometu, pogotkom u fudbalu, smeom u tenisu.

Sme je element napada koji se koristi u zavrnim akcijama postizanja poena

kako u fazi igre nakon prijema servisa, tako i u fazi igre nakon odbrane.

Osnovni zadatak smeera je udarac po lopti tako da je protivnik nije u

mogunosti zadrati u igri. Za postizanje poena igra koji smeira treba da udari

loptu u to vioj taki iznad mree. Ta najvia taka daje smeeru veu mogunost

slanja lopte u vei deo protivnikog terena.

Brzim uenjem i savladavanjem tehnike smea kod mladih igraa postie se i

visoki stepen animacije.

Za sam poetak uenja smea neophodno je ustanoviti da je baza za dalje

uenje uenje smea visoko dignute lopte. Analiza tog elementa prolazi kroz tri

kljune faze:

I faza zalet (poetna faza)

II faza odraz i zamah udarne ruke (pripremna faza)

III faza udarac po lopti i izmah udarne ruke (osnovna faza)

Poetna faza deli se na etiri podfaze:

Predstartna faza, koju karakterie brzo premetanje u trenutku neposredno

pred akciju dizanja lopte i postavljanje u mirnu i stabilnu poziciju

neposredno pre zaleta, to nam olakava izbor pravovremenog zaleta.

Ritam zaleta neophodan je za uspeh pravovremenog zaleta i ima

ubrzavajui karakter. Iskorak levom nogom omoguuje visoku startnu

brzinu. Istovremenim iskorakom leve noge i padom tela prema napred

postie se optimalno ubrzanje.


- 34 -

Smer zaleta iz zone 4 ima poluboni karakter gde telo i mrea zatvaraju

ugao 45o, to omoguava bolju procenu putanje leta dignute lopte i pri

odrazu osigurava otvaranje tela prema lopti.

Nakon ubrzanog iskoraka levom nogom izvodi se najdui korak- naskok,

naizmenino desna-leva (kod denjaka) u to kraem vremenu. Kod

poslednjeg koraka-naskoka bitna su dva faktora: u trenutku naskoka levo

stopalo je neto ispred i rotirano malo prema unutra i pred sam odraz dolazi

do maksimalnog zamaha ruku uz telo to vie nazad.

U pripremnoj fazi u trenutku odraza obe ruke opruene u laktu istovremeno

zamahom uz telo iz poloaja zaruenja idu u poziciju uzruenja neto vie od

ramena. Pozicija lakta je malo ispred tela radi veeg maksimalnog dohvata lopte

pri udarcu.

Osnovnu fazu karakterie udarac po lopti, koji mora biti akom lagano

otvorenih prstiju jer vea povrina u kontaktu s loptom omoguava veu

preciznost udarca. Zavrna faza udarca po gornjoj i zadnjoj strani lopte izvodi se

poklapanjem (pomeranjem ake iz runog zgloba prema napred i dole). Nakon

akcije smea vaan je pravilan doskok. Prizemljenje tela na tlo mora biti mekano

na prednji deo stopala s laganim amortizujuim pokretom savijanja nogu u

kolenima.

Pravilna tehnika smea visoke lopte u smeru duge dijagonale osnova je svih

raznovrsnih smeeva. Mlade odbojkae treba uiti da udare loptu to je mogue

vie, bez nekorisnog zabijanja, gaajui zadnji deo terena (6-9m).

Metodika obuavanja tehnike smea:

1) Obuavanje udarca po lopti ( iz zgloba ake, iz zgloba lakta ), pa uenje

bia tj. celog pokreta. Vodimo rauna da desna ruka zavrava na levom

kuku;

2) Parovi rasporeeni po irini terena, sme o pod iz ruke;

3) Parovi rasporeeni po irini terena, sme o pod u skoku;

4) Igrai stoje na 3m,izbacuju loptu iznad glave i izvode sme o pod;


- 35 -

5) Imitacija koraka za sme, d-l d-l;

6) Parovi, jedan igra podbacuje visoko loptu odozdo na mreu, drugi igra

radi zalet i umesto smea hvata loptu ispruenom rukom;

7) Sme fiksirane lopte, jedan igra stoji na prstima ili na postolju i dri loptu;

8) Sme visoke lopte, sa podbacivanjem igraa na mrei;

9) Sme prvog tempa sa podbacivanjem tehniara.

Sl. 5 Smeiranje

5.7. Tehnika bloka

Blok je element odbojkake tehnike kojim se ve na mrei pokuava

osujetiti protivniki napad. Predstavlja sr odbrane i orijentacionu taku za

odbranu polja. Izvodi se tako to se ruke ( dlanovi i podlaktice ) postave

neposredno ispred lopte u trenutku udarca po lopti od strane smeera. Blok je

jedini element gde pravila igre doputaju akciju u protivnikom terenu, tj. prelaz

ruku preko mree to blie taki iz koje je loptu udario protivniki smeer. Ruke

su usmerene prema protivnikom terenu.

Analiza tehnike individualnog bloka u tri kljune faze:

I faza startna pozicija (poetna faza),

II faza dolazak u poziciju skoka i tajming skoka (pripremna faza),

III faza akcija blokiranja (osnovna faza).

Preduslovi za realizovanje optimalne startne pozicije igraa koji blokira su:

lagano savijene noge u kolenima,


- 36 -

stopala su paralelna u irini ramena, 20-30 cm udaljena od mree,

teite tela je na prednjem delu stopala,

lagano savijene ruke u laktovima gde su ake-dlanovi neto iznad visine

ramena, rairenih i vrsto istegnutih prstiju

Pre izvoenja skoka u blok, u pripremnoj fazi, igra treba da se postavi tako

da njegovo telo bude u projekciji zaleta protivnikog smeera . U trenutku

pravilnog izbora mesta za odraz sledi skok licem okrenutim prema mrei koji se

moe izvesti malim naskokom ili zibom u kolenima. Istovremeno sa opruanjem

nogu sledi i akcija opruanja ruku uvis i napred, ake su rairene i vrsto zategnuti

prsti.

U osnovnoj fazi dolazi do bone pokretljivosti runog zgloba u cilju bonog

skretanja dlanova prema centru protivnikog polja. Akcije skoka i usmerenost

dlanova moraju biti objanjene i trenirane. U trenutku kontakta s loptom pogled

igraa mora biti usmeren prema lopti. U doskoku je vaan pogled za loptom i u

trenutku mekano doskoiti na prednji deo stopala, lagano amortizujui savijanjem

nogu u kolenima.

Kretanja u bloku su dva tri koraka levo ili desno dokorakom ili ukrtenim

korakom. Najei oblik blokiranja protivnikog napada je dvojni blok, zatim

individualni i trojni blok. Akcija blokiranja predstavlja tehniku finesu koja

iziskuje pronicljivost i snalaljivost igraa, jer zahteva pravovremeno postavljanje

u odnosu na loptu i smeera.

Metodika obuavanja tehnike bloka:

1) Pravilno postavljanje aka ( ake okrenute ka mrei );

2) Pravilno postavljanje bloka ( 20 30 cm udaljena stopala od srednje linije);

3) Ista veba samo sa skokom na mreu iz mesta;

4) Ista veba samo u paru, parovi skau u isto vreme;

5) Ista veba samo sa dokorakom;

6) Ista veba s tim to parovi vre prekorak i skok du cele mree;

7) Ista veba samo sa iskorakom sa prekorakom;


- 37 -

8) Ista veba samo sa treom varijantom;

9) Igrai stoje jedan naspram drugog, preko mree, jedan podbacuje loptu a

drugi postavlja blok;

10) Ista veba samo to jedan smeira a drugi postavlja blok;

11) Tri igraa: jedan stoji na 3m iza blokera, i podbacuje loptu preko mree

partneru koji se nalazi sa druge strane mree i koji smeuje u blok.

12) Cilj vebe je da bloker stekne tajming.

Sve vebe iz metodike obuavanja bloka ponoviti i u jednu i u drugu stranu.

Sl. 6 Jedinani, dvojni i trojni blok

5.8. Odbojkaka igra

Uenici treeg i etvrtog razreda, a najee i ostali poetnici, bez obzira

koliko godina imali nisu sposobni odmah igrati odbojku 6:6, na igralitu

dimenzija 18 x 9 metara. Zato deci treba prilagoditi pravila igre kako bi istinski

uivali u igri i kao poetnici.

Podeliti salu s lastiom, i kredom iscrtati vei broj igralita manjih

dimenzija, ne bi trebao biti problem. Manji broj igraa, nia mrea, laka lopta,

pojednostavljena pravila znatno e uiniti odbojku zanimljivom kod poetnika.


- 38 -

Pravilan razvojni put do igre 6:6, obuhvata metodiku uenja od

jednostavnijih igara ka sloenijim.

Meu prvim odbojkakim igrama trebala bi biti takmienja 1:1 , 2:2 , 3:3.

Igra 1:1 dimenzije polja 2x2 ili 3x3 metra Igrai hvataju i prebacuju loptu preko mree. Poen se osvaja kada se lopta

ne uspe uhvatiti. Servis se izvodi bacanjem sa dve ruke.

Igrai hvataju loptu iskljuivo iznad ela podignute glave i izbacuju je

preko mree imitirajui odigravanje prstima. Servis se izvodi bacanjem sa

dve ruke.

Igrai hvataju loptu iznad ela, podbacuju je i prstima odbijaju preko

mree. Servis se izvodi bacanjem sa dve ruke.

Igrai odbijaju prvu loptu prstima ili ekiem preko mree. Servis se

izvodi bacanjem sa dve ruke.

Igrai odbijaju drugu loptu preko mree s jednim meuodbijanjem. Servis

se izvodi bacanjem sa dve ruke.

Igra 2:2 dimenzije polja 3x3 metra Igrai odbijaju loptu samo prstima. Servis se izvodi prstima.

Igrai odbijaju loptu samo ekiem. Servis se izvodi prstima.

Igrai igraju tako da meusobno sarauju i odbijaju tek treu loptu preko

mree. Servis se izvodi prstima.

Igrai koriste i odigravanje prstima i odigravanje ekiem, ali dozvoljeno je

prebacivanje lopte preko mree samo sa jednom rukom. Servis se izvodi

prstima.

Igra 3:3 dimenzije polja 3x3 metara, 3 x 4,5, 3x3 Igra se samo prstima i ekiem. Servis se izvodi prstima.

Igra u rotaciji na mrei je diza i bloker. Servis se izvodi prstima.

Igra 4:4 dimenzije polja 4,5 x 9 metara ili 9 x 6 metara


- 39 -

Donji servis ili prebacivanje jednom rukom, igra se prstima i ekiem, a

napad iskljuivo visokom loptom.

Gornji servis, ostalo po pravilima.

Igra 6:6 dimenzije polja po pravilima Servis bacanjem jednom rukom, a nakon svakog prelaska lopte preko mree

dozvoljeno je da lopta jednom padne na tlo.

Pravilna organizacija igre. Napad visokom loptom na krajeve mree, sa

naglskom na treu loptu. Diza u zoni tri, sistem igre 6:0 ( svi diu, svi

smeuju ).


- 40 -

6. Zakljuak

Na osnovu svega napisanog moe se zakljuiti:

1. Sve to se radi treba da ima smisao, da u sebi nosi duh odbojkakog

nadigravanja. To je veoma lako rei, ali nije lako i ostvariti (Tomi, 1971).

2. Kod dece treba razvijati drutveni duh, takmiarske i stvaralake

sposobnosti, pravilno vrednovanje svog i tueg rada i elju za linim

sportskim dostignuima.

3. Neki od motiva deteta za bavljenje sportom (odbojkom) su elja za

zabavom, potreba za razvijanje vetina, druenje sa prijateljima i razvijanje

zdravlja i opte kondicije. Detetu treba omoguiti da kroz igru, zabavu i

druenje zavoli odbojku, a kada je zavoli veoma ga je teko odvojiti od

odbojkakog terena.

4. Sport, za razliku od obine igre, podrazumeva odreena pravila i uvek

postoji cilj koji treba ispuniti. Teko je proceniti kada je dete spremno da

igru zameni sportom, ali to pre svega zavisi od detetovog interesovanja i

zrelosti. Sport znai i zdravu ishranu, redovan odmor i zdrav san to veoma

pogoduje jaanju mentalnih sposobnosti deteta. Sport je prilika da se dete

oslobodi vika "negativne energije. Svakom detetu ( i njegovim

roditeljima) preporuujem bavljenje sportom, na prvom mestu odbojkom.

5. Neophodno je prema razliitim karakteristikama kolske dece paralelno

uiti i vebati tako da deca najbre naue elemente i da ih naue pravilno,

optimalno ih koristei u najvanijem obliku rada, a to je igranje sa

odbojkakom loptom.

6. Ukoliko elimo, planiramo i nastojimo da grupu dece dovedemo do visokog

nivoa umenosti nadigravanja u odbojci, neophodno je izvriti selekciju

dece. Prilikom selekcije mladih, buduih odbojkaa veoma je vano uzimati

u obzir i osnovne karakteristike linosti. Veoma je vano da li se dete u

odreene aktivnosti unosi celim biem ili to radi sa pola snage i kao da se


- 41 -

ali. Praksa nas je uverila da su mnogi netalentovani vremenom postali

vrhunski odbojkai.

7. Iskustvo govori da je mogue poeti sa specifinim ( odbojkakim )

vebanjem u treem razredu osnovne kole, to znai u toku devete godine

ivota deteta. To nikako ne znai da se ne moe poeti i ranije kao i znatno

kasnije.

8. ODBOJKA JE IGRA U KOJOJ OVEKOVO RAZMILJANJE MORA

DOI DO IZRAAJA U DELIU SEKUNDE!


- 42 -

Literatura

1. Grozdanovi S., Marinkovi ., Grozdanovi L.: Odbojka ABC,

Beograd, 2001.

2. Ili S.: Metodika odbojke, Zavod za fiziku kulturu Vojvodine,

Novi Sad, 1983.

3. Ili S.: Odbojka, za mlae kategorije, Novi Sad, 2008.

4. Jankovic, V. i Marelic, N.: Odbojka, FFK, Zagreb, 1995.

5. Jankovic, V. i Marelic, N.: Odbojka za sve, FFK, Zagreb 2003.

6. Jankovic, V. i Marelic, N.: Elementi tehnike odbojk i metodika,

FFK, Zagreb 2003.

7. Nei, G.: kola dbojk, Seminar odbojkakih trenera SS,

Beograd, 1999.

8. Tomi, D.: Sto treninga odbojk, Partizan, Beograd, 1976..

9. Tomi, D.: Odbojkaki praktikum, Partizan, Beograd, 1982.

10. Tomi, D. : kola dbojk, Partizan, Beograd, 1986.

SaetakKljune rei: plan treninga, program treninga, O.K. Takovo G. Milanovac.UvodIstorija odbojkeRazvoj odbojke u Srbiji

Definicija osnovnih pojmovaPlan i program rada u odbojkakom klubukola odbojkeOdbojkaki klub TAKOVO

Predmet i cilj radaPredmet radaCilj rada

Metod radaGodinji plan i program rada kole odbojke O.K. TAKOVO Gornji MilanovacTabela 2. Plan treninga kole odbojke O.K. TAKOVO Gornji MilanovacOdbojkaki stavovi i kretanjeTehnika odigravanja prstimaTehnika odigravanja ekiemTehnika donjeg ili kolskog servisaTehnika tenis servisaTehnika smeaTehnika blokaOdbojkaka igra

6. ZakljuakLiteratura

gpr takovo

Documents