Bogdanovi Grad i budunost

Bogdanovi Grad i budunost

Grad je vrsta pisma.

Postoji preobilje znakova ali i zagonetnost napisanog. Vizuelni, zvuni, taktilni, olfaktivni signali sastavljaju se u beskrajno sloene paralingvistike sisteme, a saoptenja su esto su aluzivna i vieznana.

Pored kamene koreografije, pored ornametike elika i stakla, gradovi esto imaju i vrlo posebnu humanu koreografiju, sintaksu gestova, veoma sloene dijagrame nemutog ophoenja. ak i iva re u gradskim prostorima udljivo menja skale znaenja i vrednosti.

Trudim se da grad vidim kao posebnu kulturnu formu. Grad je uvek iva, aktivna kulturna forma. ak i kao fizika stvarnost, kao sistem artefakata, vrsto je usaen u svoje, tako da kaem, metaforiko leite.

Grad je sociokulturna forma koja nastaje kao kristal, raste kao biljka, ukoliko ne divlja kao korov.

Grad se moe proitati kao vie manje razumljiv tehniki dijagram, a moe se itati i kao vilinska pria.

Svaki grad nosi u sebi naporedo, vidljivo i nevidljivo, dva grada. U svakom se trenutku mora iskazivati i kao dodirljiva stvarnost i kao nedodirljiva naracija, kao grad-uputstvo-za-upotrebu i kao grad-pria-o-gradu. Tehnologija i mitologija artefakata ne smeju se razdvajati.

Zanima me samosvest gradova, oseanje kontinuiteta... Razvrstavam ih prema fizionomijama i karakterima. Komplikovani sistemi materijalnih i nematerijalnih prenosnica definiu memoriju grada i obeleavaju razazanatljive okvire njegove linosti.

Komunikacija izmeu oveka i grada uvek se zasniva na nekoj vrsti tajnog razgovora. Grad odzvanja u meni samo onoliko koliko ja sam u sebi, pretpostavljeno, nasluujem svoje odzvone u njemu. To je MONODIJALOG, neto to je istovremeno i razgovor i podstrek na dalji razgovor, i pitanje i odgovor.

Ljudsko bie treba imati pravi i plodni monodijalog, mora i sebe vidjeti u kaleidoskopu grada, a u kristalima gradske mudrosti nalaziti podsticaj za sebe i svoju budunost.

Na jeziku simbola zasniva se svako dublje, intimno optenje oveka i sredine, oveka i grada, oveka i oveka u gradu. Dublja i skrivena saoptenja to je upravo ono dragoceno tivo kroz koje se gradovi dadu proitati, proitavati, razumeti i tumaiti.

Arhitektura iznosi na videlo skrivenu psihoornametiku, podlonu analiziranju i parafrazi. Simbol treba da bude svesno, racionalno-strukturalno, eruditski potpomognut jo od poetka, ali ne proizvoljno.

To je jedna dublja, dramatina dokumentacija koju svako vreme o sebi i o svojim gradovima ostavlja; obeleavanje preenog puta, a to je posao svih. Re u kamenu stilski oblik, stilske ifre poev od klasinih do najmodernijih, obezbeuju prostore dosega uspomena, metafiziko polje sopstvenosti.

Linost i sudbina grada nerazdvojivo su povezani. Gradovi zanemarenog, zaturenog, zaboravljenog identiteta, obino su gradovi bez budunosti.

Grad treba zavoleti na pravi nain, a da bi se zavoleo treba ga, pre svega, uti i sasluati.

Grad je jo uvek grad samo ako se moe proitati kao grad i ako makar malo, jo zrai nekom unutranjom, dakle metafizikom energijom svoje linosti.

Znalac i italac grada i gradova zna da najdublji smisao svakog metropolitenskog zapisa mora, pre svega, potraiti u sebi samom. Jer proitati grad i nije drugo do otkriti sebe u ogledalu Grada/Sveta...

U mnogim gradovima ovog naeg sveta, kao u ispupenom ogledalu, ogledaju se i mnogi drugi gradovi. estice univerzalnog trepere u odlomcima i mrvicama gradske materije; one se, ponekad, recimo u stilskim fragmentima, gotovo mogu opipati, ali se dublje i upeatljivije itaju u iskricama duha i ukusa, u ukupnoj auri gradske linosti.

Uvijek je radosno otkrie kad u novom, nepoznatom gradu pronaete tragove koje poznajete i volite. Pronalazak je dragocen, ba kao kad samog sebe razaznate u nekoj drugoj osobi ili drugog, poznatog, pronaete u sebi.

Strah od gubljenja grada melanholina je privilegija pravog gradskog oveka. Podsvesno on mora oseati da mu je ontoloka situacija nedeljiva od sutine i sudbine grada.

Nekad je putnik iz slobodne prirode gradu mogao prii. Mogao je sa strahopotovanjem da mu pristupi. Mogao je ispitati gradske siluete, pre no to se odlui da u grad sveano ue. Danas ak ni simbolike granice izmeu grada i ne-grada vie ne postoje. Da bi se do sredita nekako stiglo, prolazi se kroz istilita, posle kojih se putnik osea potiten, pa i ponien.

Vano je pokuati shvatiti zato nam je grad poklonjen? Pokloni ovakvog ranga nameu i obaveze. Pretpostavljam da nam je grad dodeljen pre svega zato da bismo obogaeni prednostima gradske mudrosti sami sebe bolje razumeli.

Zagledamo li se u njega:vidimo sebe. Ako ga stavimo izmeu sebe i sveta: vidimo svet, svemir, celinu.

Dvije su geometrije grada 1. VIDLJIVA 2. NEVIDLJIVA ljudska, moralna.

esto sam se poigravao starinskim pojmovima na starinski nain, racionalizovao ih i, koliko je to bilo mogue, prevodio ih na jezik moderne urbanologije.

Pokuavao sam da tragam za skrivenom metaforikom grada, za jo uvek postojeim esticama kozmosa u njemu.

Pokuavao sam da ih poveem u smislene dijagrame i elio da traju. To je bio moj kognitivni model....