Ja miTiviOnoniGramatika:Nepostojano A kod predloga:sa, s (sa mnom, s tobom)ka, k (k meni, ka kui)uz, uza (uz nju, uza me)nad, nada (nad kuom, nada mnom)pred, preda (pred tobom, preda mnom)U ovim sluajevima nikako nije dozvoljeno upotrebljavati predlog s, k, pred, uz, nad sa apostrofom.PalatalizacijaPalatalizacija je fonetska alternacija u kojoj se zadnjonepani suglasnici k, g, h zamenjuju sa prednjonepanim (palatalnim) suglasnicima , , .SibilarizacijaSibilarizacija je fonetska alternacija u kojoj zadnjonepani (velarni) suglasnici k, g, h prelaze u sibilante c, z, s.Glasovi k, g, h nejee prelaze u c, z, s ispred nastavka -i.Asimilacija samoglasnikaU srpskom jeziku pravilno je rei i:koga-kojegamoga-mojegatvome-tvojemumome-mojemu5. Apstraktne (misaone) imeniceApstraktne (misaone) imenice oznaavaju pojave koje su nemerljive i koje se ne mogu videti golim okom, najee su u domenu misli i apstrakcije.ljubavradostsreatugaaloststarostmladostbolZameniceOdrine zamenice se uz predloge uvek piu odvojeno!ni od koga, ni sa kim, ni sa im, ni na ta, ni prema kome, ni o kome, ni o emu, ni na kogaGlagoliGlogoli su promenljiva vrsta rei koji oznaavaju radnju, stanje i zbivanje. Glagoli imaju konjugaciju. Imenskim reima i glagolima zajednike su sledee gramatike kategorije: rod (muki, enski, srednji), broj (jednina, mnoina) i lice. Pored ovih gramatikih kategorija, glagoli imaju i one kategorije koje su svojstvene samo njima.Glagolski oblici, vremena i nainiGlagolska vremena su:1) prezent-ja pevam2) perfekat-ja sam pevala3) aorist-ja otpevah4) pluskvamperfekat-ja sam bila pevala5) imperfekat-ja pevah6) futur I-ja u pevatiGlagolski naini su:1) futur II-ja budem pevala2) imperativ- (ti) pevaj3) potencijal-ja bih pevalaNelini glagolski oblici su:1) infinitiv-pevati2) glagolski prilog sadanji-pevajui3) glagolski prilog proli-(ot)pevavi4) glagolsi pridev radni-pevala5) glagolski pridev trpni-pevana

*Prefiks je pre korena reci, sufiks posle*Pravilan je izraz i te kako, i te kakav, i te koliko*Spoj predloga za zamenicom pie se zajedno, pa e tako i spoj rei s i tog biti stoga, pa e se uvek i pisati zajedno.*Brojevi jedan, dva, tri i etiri su promenljivi, tj. imaju deklinaciju i menjaju se kroz padee.Nominativ: dva, dve, tri, etiriGenitiv: dvaju, dveju, triju, etirijuDativ, instrumental, lokativ: dvama, dvema, trima, etirima*Redni brojevi uvek se piu sa takom. Ukoliko se ne piu sa takom, onda se odnose na osnovni broj.Milo je stigao 5. na cilj. Milo ima 5 jabuka. Milica nastupa 9. po redu. Milica ima 9 jabuka.*Izraz nijedan u znaenju nula ili niko uvek se pie zajedno, i moe se tretirati kao broj.Nijedan dan nisam odsustvovao sa predavanja. Nijedan ovek na ovom svetu nije neustraiv.Ali, kada elimo da kaemo i naglasimo da niko od dvojice ili niko od dve osobe nije bio prisutan ili nije neto uradio, postigao, pisae se uvek odvojeno i uvek u paru sa drugim lanom iz izraza:ni jedan ni drugi.Takoe e se rastavljeno pisati sa predlozima: ni sa jednim, ni sa drugim.*Sa mnom, nikako samnom*Oblik jel je neprihvatljiv u primeru Jel imamo domai zadatak za sutra? Iskljuivo je taan primer je li ili skraena varijanta sa apostrofom, kada elimo skratiti recu li. Reca li e se uvek odvajati od ostalih rei uz koje stoji: da li, ako li, je li, ne bi li...*Pravilno je sve vreme....*Glagoli koji se u infinitivu zavravaju na -i (rei, pei, sei..) u futuru I uvek se piu odvojeno od pomonog glagola hteti i tada se futur I ponaa kao sloen glagolski oblik. Zato e pravilni biti sledei izrazi: doi u rei u stii u ispei uUkoliko se glagoli u infinitivu zavravaju na -ti (pevati, misliti, nositi, uiti...) u futuru I pomoni glagol hteti e se pisati zajedno sa glavnim glagolom i tada e futur I imati oblik prostog glagolskog oblika. Primeri za ovaj sluaj su: pevau misliu radiu kazauDoi u na vreme na posao.*Negacija se uz imenice uvek pie zajedno. Primeri: nesrenik neradnik nesposobnjakovi neistina*Negacija uz glagole uvek se pie odvojeno. Primeri: ne mogu ne elim ne smem ne bihNe mogu vie da uim.Ne bih vie smeo da jedem toliko.Osim u etiri sluaja kada negacija uvek ide uz glagol: neu nisam nemoj nemamNisam rekao ta sam mislio.Neu vie da jedem toliko.*Reca li uvek se pie odvojeno. Tako da e pravilno biti da li ili je li. U sluaju kada elimo da skratimo izraz u obzir dolazi samo je l' i da l'.

*Pitanje: Gde se stavljaju navodnici u renici?

Navodnici se u reenici stavljaju u sledeim sluajevima:1. u upravnom govoruprimer: Milo je rekao Milici: ''Da li si uradila domai iz srpskog jezika?"2. kod citiranja ili navoenja tuih reiprimer: Ako mi ne veruje, ponoviu ti jedan deo iz kraljevog pisma: "Svu svoju panju posveuj vladarskom poslu." I to su stvarno bile njegove rei.3. u nazivima kola, institucija i drugih objekata od vanostiprimer: Gimnazija "Uro Predi", O "Jovan Jovanovi Zmaj", Fudbalski klub "Crvena zvezda"4. kada elimo neku re posebno da naglasimoprimer: Knjiga iz koje se ue slova, odnosno "bukve", naziva se bukvar.5. kod rei koje imaju ironino ili pomereno znaenje u odnosu na svoje pravo znaenjeprimer: Ti "doktori fudbala" su krivi za propast ovog sporta (u znaenju ti nazovi strunjaci za fudbal)6. u naslovima umetnikih delaprimeri: Andrieva "Prokleta avlija" je moja najomiljenija knjiga. Volela bih da imam "Mona Lizu" u svojoj privatnoj kolekciji slika.*SkraenicePitanje: Da li je pravilna skraenica doo ili d. o. o?

Skraenica za drutvo sa ogranienom odgovornou e glasiti DOO, kao to i za osnovnu kolu vai skraenica O, Sjedinjene amerike drave-SAD, itd. U ovim sluajevima skraenica se dobija od poetnih slova vielanog naziva i pie se velikim slovom i bez skraenikih taaka i meuslovnih belina.Primeri: DOO AS-TRANS, ALTI DOO.*malopre ili malo pre?

Kod primeramalopreimalo prerazlika je iskljuivo u kontekstu i nainu upotrebe. Sutinskih razlika u znaenju nema, imaju isto znaenje. Zajedno e se pisati u sledeim sluajevima:Stigao sam kuimalopre.Malopresam razgovarao sa roditeljima o letovanju. Primeri za odvojeno pisanje bi bili sledei:Malo prenego to sam stigao, zvonio je telefon.Malo preodlaska na posao setio sam se da ponesem kiobran.*prepodne ili pre podne?

Kada mislimo na imenicu koja oznaava doba dana, uvek emo napisati zajedno: Celo prepodne je bio u koli. Svakog prepodneva eta Kalemegdanom. Nedeljno prepodne.Kada se misli na odredbu za vreme, pisae se uvek rastavljeno, odvojeno. Nedeljom pre podne eta Kalemegdanom. U 9 sati pre podne imam vaan sastanak.*uglavnom ili u glavnom?

Kada se misli na prilog pisae se uvek zajedno. Primer bi bio sledei: Uglavnom vikendom izlazim sa drutvom u grad. Kada se odnosi na pridev, pisae se uvek odvojeno- U glavnom delu teksta pisac je napisao ta misli o savremenoj knjievnosti.Dakle, zavisno od konteksta pisae se ili odvojeno ili zajedno, s tim to u oba sluaja ove rei imaju potpuno drugaije znaenje.*Pravilan izraz se sve vreme, ne svo