Centar za liberalno-demokratske studije

PRVI IZVETAJ

Grinfi ldinvesticijeu Srbiji

CLDS

Centar za liberalno-demokratske studije

2

Centar za liberalno-demokratske studije

Sadraj Rezime .................................................................................................................................... 4 1. Trendovi u svetu ............................................................................................................... 5 2. Trendovi u Centralnoj, Istonoj i Jugositonoj Evropi ............................................. 7 3. Srbija .................................................................................................................................. 10 4. Koristi i rizici od stranih ulaganja................................................................................. 12 6. Preduslovi za bri dolazak ............................................................................................. 17 Centar za liberalno-demokratske studije Beograd, 6. decembar 2007. godine

3

Centar za liberalno-demokratske studije

Rezime Prva faza istraivanjeefekatagrinfild investicijauSrbijipokazala jedauprkosvrlodinaminim trendovima i visokim oekivanjima o buduem rastu stranihdirektnihinvesticijausvetu,Evropi(anaroitonanjenomIstokuiJugoistoku)svakazemljakojabudeeleladapoveaprisustvogrinfildinvestitora,moraezatodobrodasepotrudi.Velikakonkurencijaprevashodnoproizlaziizinjenicedazemljadomaindolaskomstranihinvestitoramnogoviedobijanegotogubi,dok su alternativnimehanizmi za ubrzani razvoj samostalno investiranje izsopstvene tednje, ili zaduivanje kodmeunarodnih finansijskih institucija praktino neizvodivi usled nedostatka domae tednje, odnosno, usled visokezaduenostikojabiograniilaeventualnekreditnelinijekojebiubrzaleprivrednirazvoj.Uzto, drava,kojabi jedinamogladasezaduuje,pokazalasekao loinvestitor,tebiverovatanishodterazvojnealternativebiokatastrofian,kaotojetobioudobasocijalizmaOsim analize trendova i mesta Srbije meu zemljama koje uspeno privlaestraneinvestiture,ovoistraivanje jeuprvojfazibilousmerenonatodautvrdivrste,modaliteteizakonomernostidolaskastranihinvesticijauodreenezemlje,prevashodno u zemlje u tranziciji. istraivanje Studija se takoe baviutvrivanjemdirektnih i indirektnikoristi,anaroitoutvrivanjemdirektnih iindirektnihrizikakojepovlaidolazakstranihinvestitorauzemlju.Konano, istraivanjeuprvoj fazi obuhvatilo je veliki opsegmera koje zemljekoristedabiprivuklestraneinvestitore,obraajuipritomeposebnupanjunaone analize koje pokazuju koje su, od svih moguih preduzetih mera zaprivlaenje SDI, koje su, dakle,mere dobile empirijsku potvrdu na velikombrojuispitivanihsluajeva,akojesuostalesamonanivouteorijskepretpostavkeomoguemuspenomdejstvu.Druga faza istraivanjaobuhvatieanalizugrinfild investicijauSrbiji i faktorekojisuseukonkretnomsluajuSrbijepokazaliefikasnim,toebitiosnovazasveobuhvatan zakljuak o faktorima, efektima, ali i preduslovima uspenogdolaskaifunkcionisanjagrinfildinvestitorauSrbiji.

4

Centar za liberalno-demokratske studije

Grinfild investicije u SrbijiPrvi izvetaj

Dinamian rast (34%) nastavljen tokom 2006, SDI dostigle 1,2 biliona USD... ... ali jo nije dostignut rekord od 1,4 triliona iz 2001. godine ... ...a rast se uglavnom moe pripisati optoj konjunkturi i daljoj liberalizaciji u svetu.

1. Trendovi u svetu U treoj uzastopnoj godini rasta strane direktne investicije u svetu porasle su 34% i skoro su dostigle rekordnu 2001. godinu, kada je u svetu investirano rekordnih 1,4 biliona USD stranih investicija.1

Slika 1 Strane direktne investicije u svetu, 19802006

Izvor: UNCTAD Investment Brief, November 2007.

Ovakav rast samo se delimino moe pripisati padu dolara. Analize pokazuju da su investitori prevashodno reagovali na privrednu ekspanziju u mnogim delovima sveta, kao i na rastuu liberalizaciju regulative ulaska stranih investitora, kao i na spoljnotrgovinsku liberalizaciju, poto SDI po pravilu trae pogodne lokacije ne samo za proizvodnju, ve i za izvoz svoji proizvoda i usluga. Uz to, verovatno da se najznaajnijim faktorom snanog rasta stranih direktnih investicija moe smatrati prekid recesije u SAD, u koju se sliva skoro 15% ukupnih stranih direktnih investicija u svetu. 1 Bilion (u Srbiji popularnije nazvan hiljadu milijardi), jeste broj sa 12 nula. U anglosaksonskoj notaciji, ovaj broj se naziva trilion.

5

Centar za liberalno-demokratske studije

Najbre su rasle investicije u zemlje u tranziciji...

...ali je njihov udeo i dalje veoma skroman, svega 5% ukupnih investicija u svetu.

Iako su rizici ulaganja neto poveani,

najbre e rasti ulaganja u gas i naftu...

Rekordni rast (56%) registrovan je u zemljama u tranziciji, koje su se uvrstile na oko 5% ukupnih stranih direktnih investicija. Najvei priliv belei se u Rusiji (94,6%) i Kazahstanu (275,5%). Vredno je panje registrovati da se Rumunija sa 8,6 milijardi dolara stranih investicija skoro pribliila Indiji (9,5 milijardi dolara), a da nove lanice EU Maarska, Poljska i eka sa prilivom od oko 22-28 milijardi dolara godinje, i dalje predstavljaju izuzetno atraktivnu privrednu lokaciju za mnoge strane investitore.

Slika 2 Primat i dalje dre razvijene zemlje

Izvor: UNCTAD Investment Brief, November 2007.

Visoke (i pre svega) nestabilne cene nafte stvaraju velikeinflacione pritiske, te se u narednom periodu ne moguiskljuiti rizici od obaranja dinamike na finansijskimtritima.VisokifiskalnideficitiuEvropi,kombinovanisarastom kamatnih stopa,mogli bi da umanje atraktivnostovih podruja za ulaganje, te se visoke stope rastazabeleene tokom 2006. i 2007. godine u razvijenimzemljama ne mogu smatrati lako odrivim u narednomperiodu.

Nakon velikog zaostajanja u poslednje dve decenije,primarni sektor (naroito gas i nafta) privlae sve viestranihinvestitora,aprocenajedaeseovajtrendodrati

6

Centar za liberalno-demokratske studije

...alietelekomunikacije,finansijeinekretnineosvojititriputaveiprostorzaulaganje.

Investitori sekoncentriu nasvega nekolikozemalja.

pre svega zbog velike tranje za naftom i gasom kojugenerie Kina svojim kontinuelnim visokim privrednimrastom. Ali to svakako nee ugroziti primat ulaganja usektorusluga,naroitooblast finansija, telekomunikacija iulaganja u nekretnine, ija se neprekinuta konjunkturaSlika 3 Najvie se ulae u sektor usluga

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

1987

1989

1991

1993

1995

1997

1999

2001

2003

2005

UslugeIndustrijaGas, nafta, rude

predviaizanaredniperiod.

2. Trendovi u Jugoistonoj Evropi

Odmah seuoava rastui jaz izmeuprivlanostizemaljaJugoistoneEvropezastraneinvestitore.etirizemljekojeprednjae Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Srbija znaajnonadmauju investicijekojedolazeuMakedoniju,Albaniju, BIH i Crnu Goru.Nasuprot tome, gledano postanovniku,Bugarska iRumunijaprivlaedvostrukovieinvestitoranegoAlbanijaibivejugoslovenskerepublike.

7

Centar za liberalno-demokratske studije

8

Centar za liberalno-demokratske studije

Pregled stranih direktnih investicija u Centralnoj, Istonoj i Jugoistonoj Evropi

Izvor: UNCTAD

9

Centar za liberalno-demokratske studije

Srbija belei sve vei priliv stranih investicija...

...a struktura investicija odgovara svetskim trendovima...

3. Srbija Zahvaljujui odabranom metodu privatizacije (prodajafirmi putem tendera i aukcija), Srbija prolazi kroztranziciju uz rastui priliv stranih direktnih investicija.Priliv investicija u Srbiju znaajno raste nakon 2005.godine, dostigavi najpre zahvaljujui dolasku Telenora,Mobilkoma, Filip Morisa, Ball Packaginga, a zatim idrugimdolascima.... Slika 4 Strane direktne investicije u Srbiji

Najvie investicija,kakopokazujenaredna tabela,dolo jeusektore telekomunikacija,bankarstva,cementnu,naftnu,duvanskuindustriju

10

Centar za liberalno-demokratske studije

...sve je vie grinfild investicija...

...ali je priliv po glavi stanovnika jo uvek veoma nizak.

Osim prodaje domaih firmi u procesu privatizacije, sve su prisutnije i grinfild investicije, koje je po definiciji tee privui u zemlju sve dok se ne kreira privredni ambijent koji podrazumeva manji rizik investiranja i veu trnsparentnost poslovanja. Iako nijedan oblik stranih investicija nije inferioran u odnosu na druge, grinfild investicije nose jednu prednost koja se kod drugih oblika manje uoava ove investicije imaju najvei uticaj na rast zaposlenosti...

Priliv stranih direktnih investicija po glavi stanovnika jo uvek je veoma nizak dvostruko je manji nego u Hrvatskoj i viestruko manji nego u Rumuniji, Poljskoj, ekoj ili Maarskoj.

11

Centar za liberalno-demokratske studije

Mogui su vrlo razliiti ishodi... ...uglavnom pozitivni...

4. Koristi i rizici od stranih ulaganja

Ogroman je raspon potencijalnih efekata stranih ulaganja. Efekti su uglavnom pozitivni i obostrani, a kljuni dokaz za to je u njihovom veoma dinaminom rastu poslednjih decenija. Da je od njih bilo vie tete od koristi, svakako da bi se ovaj trend preokrenuo. No, sve zemlje koje uestvuju u ovom procesu belee znaajan privredni rast, to uveliko poveava interes za nastavkom takvih tendencija.

Jedna od kljunih prednosti SDI za zemlje u tranziciji svakako lei u tome to ove zemlje belee hroninu nestaicu:

Sopstvenog kapitala Upravljakih znanja (menadment)