Georg Lukač / Niče i fašizam

Prevela Vida Popović Redaktori M. Ignjatović i E. Štajner

GEORG LUKAC

NIČE I FAŠIZAM

19 5 6 KULTURA

PREDGOVORSRPSKOHRVATSKOM IZDANJU

Članci objavljeni u ovoj knjižici nastali su ideološkoj borbi protiv nemačkog fašizma — anak o Ničeovoj estetici neposredno posle itlerovog dolaska na vlast (1934 g.), a članak Ničeovoj vezi s fašizmom za vreme Drugog

retskog rata (1945 g.). Po završetku rata stvo- ;na je mogućnost da se borba protiv ideologije išizma produži na široj naučnoj osnovi. Članak

zi istoriji estetike. Ničeovu filozofiju u vezi sa /ropskim razvitkom reakcionarne ideologije izradio sam šire i dublje u jednoj glavi delà azaranje uma (Die Zerstôrung der Vemunft) >svećenoj ovom pitanju.

Rešivši da ova dva članka — od kojih prvi, poređenju s kasnijom naučnom obradom Ni- love filozofije, može samo da bude kratak pro- igandistički prikaz — izdam kao posebnu knji- cu, ja sam pritom imao u vidu da su oni u 'oje vreme, pre otprilike deset godina, mogli rati izvesnu ulogu u borbi protiv ostataka fa- stičke ideologije koji su još živi. A njihova

je u moju knjigu Pri- ?

5

potpuna likvidacija u svetskim razmerama je delo koje iziskuje čitav period, ona je zadatak čitave generacije. Pisac se nada da će se ova knjižica i u Jugoslaviji jnoći pokazati kao ko­risna u ovome pravcu.

Budimpešta, mart 1956 g.

Georg Lukâcs

PREDGOVOR

Povezivanje Ničeove filozofije s fašizmom, ovako tesno kao što je u ovim studijama, redovno izaziva u intelektualnim krugovima dva razli­čita otpora. Već od prvog svetskog rata — na­ročito na Zapadu — raste broj onih koji u Ničeu vide jednostavno ideologa nemačkog agre­sivnog imperijalizma. Za njih problem Ničea uopšte ne postoji.

Međutim, u tako uprošćenom obliku istina se pretvara u falsifikat. Naime, uzalud su Ničea ovako žigosali već pre više od trideset godina — njegov uticaj i dalje traje. Pa i kod nas. Još i danas možemo od nazovilevičarskih pisaca čitati mudrovanja o tome da su veliki revolucionarni mislioci XIX veka bili Niče i Marks.

Postoji, međutim, i jedno drukčije, potpuno suprotno odricanje povezanosti Ničea sa faši­zmom. Ono postoji čak i u istinski demokrat­skim, antifašističkim krugovima. Pomislimo samo kako je dubok uticaj imao Niče na Tomasa i Hajnriha Mana, na Bernarda Soa itd. Duhoviti nemački mislilac i publicist Emst Bloh pisao je za vreme rata da je već postalo dosadno na-

7

klapanje ô Ničeovom reakcionarstvu, iako je opštepoznato koliko je Niče bio oštar protivnik Bizmarkove vladavine.

Taj primer je vrlo dobar, jer jasno ukazuje na političke i društvene slabosti demokratskog pogleda na svet, naročito Nemaca, u tom po­gledu najneškolovanijih. Nema sumnje da je Niče oštro kritikovao Bizmarka. Nailazimo i na mnoge uvažene demokrate koji su duboko ube- đeni da je svaka kritika simptom progresa, pa čak' i revolucionarnosti; da jé onaj čovek napre­dan'koji sve kritiku je, koji u sve sumnja. (Nije uzalud dugo vremena u anglosaksonskim zem­ljama bila moda da intelektualac koji nešto drži do sebe može da bude samo agnostik.) Okolnost da je posle fašističkog sistema, koji zabranjuje svaku kritiku, nastalo u širokim krugovima intelektualaca takvo raspoloženje, sa društveno- psihološkog gledišta može u najvećoj meri da se razume. Ali činjenica da se može razumeti još ne čini to držanje objektivno ispravnim.

U društvenoj stvarnosti postoje, naime, dve vrste kritike: nešto se može kritikovati i zdesna i sleva. A razvijen demokratski pogled na svet zahteva da u svakom slučaju postavimo pitanje: zbog čega neko kritiku je? Da li njegova kritika vodi napred ili nazad? Da li ta kritika ima za cilj da učvrsti ili da oslabi demokrati ju? Suština zrele i pravilne demokratske budnosti leži baš u ovome: razaznati u svakom pojedinom slučaju prijatelja ili prikrivenog neprijatelja. Nervozno ophođenje prema levičarskoj kritici isto je tako opasno kao i dobronamema trpeljivost, odnosno-

8

slepilo prema desničarskoj. (I onda kad postavke koje kritika iznosi odgovaraju činjenicama, njene bojazni imaju realnu sadržinu.) To raz­dvajanje je od bitne važnosti, jer u vreme krize ili stagnacije demokrati je nije ništa lakše nego skliznuti sleva udesno zbog nedovoljno promi- šljenog „kritičkog** stava. „ \

Lenjin je bio najveći uzor te demokratske budnosti. Ma koje pitanje iskrslo, nije moglo biti toliko apstraktno da on ne bi odmah razaznao ko kritikuje sleva, a ko zdesna. Kad je analizirao sporove oko teorije saznanja koji su izbili u vezi s Kan tovim učenjem o stvari po sebi, on je po­vukao oštru razliku između desničarske kritike neokantovaca i levičarske kritike Fojerbaha ili Čemiševskog.

Samo ako se od toga pođe, može se pravilno oceniti Ničeova kritika Bizmarka. (Studije koje se nalaze u ovoj knjižici pružaju čitaocu poje­dinosti ovoga pitanja.) Rezimirajući, možemo reći samo toliko da jedna kritika Bizmarka nije uvek ravna drugoj. Jedno je levičarska kritika Johana Jakobija i socijaldemokratije, a drugo desničarska kritika koju su vršili Niče, Lagard i drugi preci fašizma. Dakle, Ničeova kritika Bizmarka ne negira uopšte misliočevu objek­tivnu povezanost s fašizmom, nego je, štaviše,. potvrđuje.

Ovaj način raspravljanja ne osporava dobro- namernost, subjektivno poštenje kod takvih mi­slilaca, pa ni ove studije kod Ničea. Ali bez obzira da li je neko dobronameran ili ne, da li je duhovit ili ne itd., ovde je odlučujuće pitanje

9

kuda on smera, koga podupire, s kim je objek­tivno u savezu. Naglašavamo — objektivno. Jer, dinamika misli nije bezuslovno istovetna s di­namikom najstrasnijih subjektivnih stremljenja mislilaca.

To je tačka s koje se danas može postaviti pitanje Ničeove aktuelnosti. Nije važno što su ga. fašisti prisvojili za sebe. Fašisti su smatrali za svoje brojne velikane i takve ljude, sa kojih treba samo sprati ljagu pohvala koje su dobijali nd mrkih košulja da bi ponovo pred nama sta­jali u svojoj ranijoj čistoti — slučaj sa Helder- linom. Nije važno kako‘su se odnosili prema fa­šizmu oficijelni utemeljivači Ničeovog kulta i tradicije. Elizabet Ferster-Niče je Musolinija nazvala Zaratustrinim najdostojnijim učenikom. Romen Rolan se zato duboko uzbudio i izrazio svoju bojazan da će zbog toga Niče deliti sudbinu fašizma kad nastupi njegov neminovni slom.

Romen Rolan je sasvim u pravu u odnosu na reakcionarnu servilnost Elizabete Ferster- Niče. Ali nije u pravu u pogledu sudbine Niče­ove filozofije. Tu nije odlučujuća takva polu ili čak i potpuno oficijelna izjava. Bitno je da li između Ničeovog pogleda na svet i fašističke ideologije, sa objektivne tačke gledanja, postoji povezanost i u čemu se ona sastoji. Na ovo pi­tanje traže odgovor ovde objavljene studije, od kojih je druga pisana neposredno posle Hitlero- vog dolaska na vlast, a prva za vreme svet- skog rata.

Po dolasku fašizma na vlast, odmah je otpo­čela polemika: ima li hitlerizam svoje dublje

10

ideološke korene i, ako ih ima, gde ih valja tražiti? Koliko oni zahvata ju unazad u nemačku prošlost i kuda vode? Da li je fašizam nemačka nacionalna ili internacionalna pojava?

Poslednje pitanje je postavljeno isu više uop- šteno da bi se moglo na njega odgovoriti. Ako pitanje samo malo konkretizujemo, vidimo da su u zabludi oni koji u fašizmu vide isključivo nemačku (ili talijansku itd.) nacionalnu osobe- nost^Fašizam je nužan proizvod imperijalističke ekonomike koji nastupa u slučaju izvesnog zao- štrenja klasne borbe. Da to drukčije izrazimo Lenjinovom definicijom o revolucionarnoj situ­aciji — kada ugnjetačke klase ne mogu više da vladaju starim metodima, a ugnjetene još nisu sposobne da bitno izmene postojeće odnose. Stoga je Sinkler Luis u pravu kad u jednom svom romanu izvodi zaključak da je fašizam moguć i u Sjedinjenim Državama.

iTtom pogledu naročito je poželjno koristiti se poukama iz prošlog rata. Bankrotstvo Hitle- rovog „novog poretka" pokazalo je da je reakci­onarni, fašistički internacionalizam neostvarljiv. Jer svaka suštinski reakcionarna vladavina je istovremeno i šovinistička, a time mora da pro­uzrokuje svakovrsne nacionalne otpore. Na­ravno, postoji — da koristim srećnu formulaciju Mihalja Karoljija — i internacionalizam tipa hotela Ric: sprega međunarodnog krupnog ka­pitala protiv progresa, oslobođenja i demokra­ti je^ Međutim, i ona ima svoje granice, a te su upravo kapitalistički interesi, interesne sfere i suprotnosti koje iz njih proizlaze. Više od dva­

11

deset i pet godina su pravljeni planovi o udru­živanju svetskog kapitala protiv oslobođenih naroda Sovjetskog Saveza. Međutim, ono, uprkos Minhenu i privremenim uspesima posle njega, ipak nije ostvareno.

Iz toga, razume se, ne proizilazi da se to udruživanje ne bi moglo ostvariti u budućnosti. Takvih pokušaja je bilo, ima i biće. Zavisiće od budnosti, oštroumnosti, razboritosti i odlučnosti naprednih naroda da li će se ti planovi moći ostvariti u budućnosti. Danas možemo kazati samo toliko da su im opšti izgledi nepovoljni]i nego pre prošlog rata: narodi su baš u ratu mnogo naučili i iskusili; snage demokrati je su veće i jedinstveni je nego ranije.

Samo se u tom okviru može pravilno oceniti pitanje internacionalne ukorenjeno^ti i raspro­stranjenosti fašističke ideologije, f Pre rata su mnogi antifašisti stajali na pogrešnom stanovištu da je fašizam teroristička vladavina jedne male klike kojoj su široke mase naroda zakleti ne­prijatelji, uvek spremni na otpor. Iskustvo rata i posleratnog vremena pokazuje suprotno. Ono pokazuje da je fašistička ideologija duboko .pro­drla u najšire narodne maso, i Jelu je dugotrajno Fotrcrvno na njih. Û Nemackoj i njenim bivšim satelitskim državama — još i posle očiglednog bankrotstva i sloma hitlerizma — ta ideologija živi u širokim slojevima. Ona je još uvek aktivna i traži puteve svoje obnove. Istrebljenje korenâ te ideologije je, dakle, životno pitanje za svetski mir i oslobođenje naroda.

12

Potcenjivanje uticaja fašističke ideologije pretstavlja danas veliku opasnost. Nije nikakav argument da je u ovoj ili onoj zemlji broj izra­zitih fašista neznatan. Tako je bilo još sredinom 20-ih godina u Nemačkoj, pa je posle fašistički pokret kao lavina narastao. Uzrok svemu treba tražiti, pre svega, u ekonomskim i društvenim osnovima imperijalizma. Ali se, pritom, ne srne zanemariti ni opšta ideološka prijemčivost koja se u širokim slojevima inteligencije ispoljava prema otrovu fašističkog „pogleda na svet".

Veliki posleratni zadatak demokratijâ je da otkriju i idejno iskorene tu prijemčivost. Stoga se valja vratiti unazad do istoriskih korena fa­šizma i do geneze tog „pogleda na svet“. Jer, jedino istrebljenje tih korena može uništiti fa­šističku ideologiju, može sprečiti njenu rene­sansu u budućnosti. Neka mi bude dopušteno da to ideološko stanje ilustrujem jednim malim primerom iz iskustva. U drugoj polovini rata održavao sam predavanja nemačkim višim ofi­cirima od kojih ie većina bila zarobljena kod Staljingrada. Prilikom predavanja, vođeni su između mene i njih iscrpni razgovori u četiri oka. Skoro bez izuzetka bili su ubeđeni u ra­niji ili kasniji slom hitlerizma. Svi do jednog odbacivali su učenja Hitlera i Rozenberga. Me­đutim, kod većine u pogledu suštine stvari, u pogledu agresivne imperijalističke ideologije nije nastupila, takoreći, nikakva promena. Odbacili su Hitlera i Rozenberga i vratili se filozofiji Ničea i Spenglera. Iz te busije su želeli da

13

dočekaju izbijanje trećeg i, kako su se nadali, efikasnijeg svetskog rata.

U tome je opasnost i to je naš problem. Od­baciti danas Hitlera i Rozenberga nije velika stvar. Ali ko se vraća Ničey ili Šopenhaueru, Špengleru ili Klagesu (magè. to, naravno, da b u d e i Ortega ^ Gaset) taj može svakog dana iznova da počne nadiranje u pravcu jedne nove fašističke ideologije, koja se možda više neće zvati fašizam i koja će možda negirati Hitlera i Musolinija, ali će u suštini, u nehumanosti, u odricanju progresa, demokratije i razuma mo­žda iste i prevazići.

Te rovove i zaklone izgrađene za povlačenje valja sada uništiti. ZÇog toga se ove studije bave Ničeom i zbog toga sè njime bave na ovaj način. Autor studija zna isto tako dobro kao i drugi da su Ničeovi estetski, kultumokritički, psihološki itd. spisi puni duhovitih, štaviše — katkada — umesnih napomena. I pored toga. bolje rečeno upravo zahvaljujući tome, Niče je za poslednje tri četvrtine veka postao vodeći ideolog reakcije, kome pripada i ubuduće će pripadati vrlo velika uloga u uobličavanju sada­šnjih i budućih reakcionarnih idejnih strujanja.

Sve se to ne može pripisati slučaju i mnogo je više od puke mode ili konjunkture. Niče je prvi — i u mnogom pogledu najdublje — pre- živeo one probleme koji su politički, društveno i poglavito na kulturnom planu najviše zani­mali intelektualne krugove čitave imperijali­stičke epohe: s jedne strane, to je bilo duboko nezadovoljstvo razvojem kapitalističke kulture

14

koje je često jačalo do revolta, štaviše, do želje za revolucionarnim preobražajem, a, s druge strane, intelektualni slojevi, ma koliko nezado­voljni svojom sadašnjom kulturom, nisu želeli ili nisu umeli da se otrgnu od mnogo puta omra­ženih i odbačenih, a često i oštro kritikovanih ekonomskih i društvenih osnova imperijalistič­kog kapitalizma. Niče usred tih protivrečnosti pokazuje put takvog prividno radikalnog ,,pro­gresa", takve „revolucionarnosti4* da, stupajući njime, ti osnovi — ekonomski i društveni — ne samo da se ne potresaju, nego, naprotiv, njihov reakcionarni karakter postaje još čvršći i jači. Time Niče prvi stvara mehanizam kulturne filozofije i filozofije istorije koji služi kao pri­mer svakoj uticajnoj reakcionarnoj struji impe­rijalističke epohe, sve do fašizma, a njemu u prvom redu. Duhovna nezaštićenost intelektu­alnih krugova od pomenutih novih oblika re­akcije može se svesti na to da su — znali to oni ili ne, odobravali to ili ne — osnovi njihovog pogleda na svet, bitni aksiomi njihovog pogleda na svet, njihova odlučujuća problematika isto- vetni s novom reakcijom, s fašizmom.

Ovde se radi prvenstveno o krizi demokra­ti je starog tipa, formalne demokratije. Ta je kriza počeIiTrjoš zaf Ničeova života; u epohi imperijalizma, međutim, ona se produbila i po­većala. Ali raskrsnica do koje je svetska kul­tura dospela tek je pobedom hitlerizma postala jasna. Naime, pokazala se činjenica da široke radne mase, ako formalna demokratija ne ume i neće da obezbedi i brani njihove osnovne ži-

15

■votne interese, mogu lako postati plen demago­gije fašizma; da — a to je v^žno pitanje za ove studije — vodeći intelektualni krugovi, koji su, poput Ničea i njegovih sledbenika, navikli da iz kriza formalne demokrati je izvlače antide- mokratske i antimasovne zaključke, ili bivaju poneseni prljavom bujicom fašizma, ili očaj­nički nemoćno krše ruke na obali.

Hitlerov poraz stavlja i radne mase i inte­lektualne krugove nanovo pred slobodan izbor. Novo koje se nalazi u stvaranju, narodna demo- kratija — to je politički i društveni oblik po­zitivnog odgovora. Međutim, pouke poslednjih decenija, u prvom redu iskustva tragedije vaj- marske demokrati je treba da nam utuve u glavu lekciju: demokra&jau nije samo ekonom­sko, političko i društveno pitanje, nego je i pi­tanje pogleda n a^sveL Potpuno uobličenje tog •demokratskog pogleda na svet, čiji su emotivni koreni vrlo duboki u radnom narodu, kod rad­ništva i seljaštva, koji je bio u razvitku za vreme progresivne građanske epohe, a koji je dobio zreli izraz teoretski i praktično u mark- sizmu-lenjinizmu, jeste najveći zadatak koji stoji pred nama. Njegovo rešenje je, međutim, sasvim nemoguće, čak je i pravilno postavljanje pitanja beznadežno sve dok se ne izvrši radi­kalno razračunavanje i dok se ne likvidiraju antidemokratski pogledi na svet prošlog veka.

Ova brošura nastoji da pruži nekoliko pri­loga ovom kompleksu pitanja. Iznoseći ih pred javnost, ja se nadam da će se uskoro i meni i drugima pružiti prilika da se opširnije i obim-

16

nije pozabavimo tim važnim pitanjem. Ovde ukazujem čitaocima samo na jedan primer od centralnog značaja. Čineći to, molim da mi se oprosti što će se u ovim dvema studijama, međusobno razdvojenim čitavom decenij om i objavljenim na raznim mestima, po prirodi same stvari, morati susresti i nekoliko neizbe- .žnih ponavljanja.

Juna 1946 g.

2 Niče fašizam

NICE I NEMACKI FAŠIZAM

U Nemačkoj tokom čitave imperijalističke epohe, a i preko granica Nemačke, Niče je vo­deći filozof reakcije. Dejstvo njegove filozofije, kao i filozofije njegovog učitelja, Sopenhauera, probija svuda uske univerzitetske zidove, i, izvršivši prvo uticaj na široke slojeve intelektu­alaca, njihovim posredstvom se u mnogim ze­mljama širi i u narodu. Od Mereškovskog i 2ida do Špenglera, Bojmlera i Rozenberga, nema među ideolozima epohe imperijalizma nijedne takve reakcionarne struje koja ne bi preuzela deo svojih bitnih crta iz Ničeovih učenja. A opa­snost dejstva pokazuje najbolje činjenica — paralela sa Sopenhauerom je i na tom polju očigledna — što epoha imperijalizma ima mnogo u suštini progresivnih ideologa, koje je Niče u toku sazrevanja njihovog pogleda na svet p r i­vremeno ipak uspeo da zavede na stramputice. (Dovoljno je pomenuti Tomasa JMana i Ber­narda Šoa.)

Paralela između Ničea i Šopenhauera pro­teže se na karakter delatnosti i uticaja obojice mislilaca. Za vreme njihove stvarne aktivnosti obojica su takozvani „neshvaćeni geniji". Sopen-

2* 19

hauer stiče veliki ugled tek posle propasti re­volucije od 1848-e, a i Ničea priznaju tek u vreme nastupanja epohe imperijalizma. U bor­bama protiv naprednih ili protiv nesigurnih reakcionarnih pravaca svog vremena obojica su izgradila takvu ideologiju koja je tek preko razvijenije reakcije kasnijeg perioda dospela u središte ideoloških borbi. Zato u početku nije­dan od njih nije udostojen pažnje, i zato su i jedan i drugi tek kasnije stekli svetski glas.

Osnovnim reakcionarnim tendencijama unu­trašnje i spoljne politike imperijalističke epohe Niče je našao odgovarajuću psihologiju, estetiku i etiku. To je temelj njegovom univerzalnom dejstvu. Tako je on zaobilaznim putem odveo u tabor reakcije intelektualne slojeve nepristu­pačne gruboj i neposrednoj reakcionarnoj pro­pagandi. To njegovo dejstvo je stalno raslo s po- tencdranjem nehumanih tendencija naših dana i dostiglo vrhunac s hitlerovskim režimom, koji je Ničea i službeno proizveo u klasika i pretka fašističke ideologije. Rozenberg u jednoj svojoj teoretskoj raspravi, u kojoj istupa protiv ,,sa- putnika“ nacista (ovi su sastavili razne varija­cije duhovnih preteča fašizma), naglašava da na­cisti priznaju samo Ničea, Lagarda i Čember- lena za svoje filozofe u prošlosti.

I

Začelo nije slučajnost što su događaji od 1870/71-e godine igrali odlučujuću ulogu u ra­zvitku Ničeovih reakcionarnih tendencija. Kao

20

mlad univerzitetski profesor, Niče stupa dobro­voljno u vojsku i kao bolničar uzima učešća u Prusko-francuskom ratu. On se, doduše, brzo razboleo i vratio u Bazel; međutim, njegovi ratni doživljaji obeležavaju odlučujuću etapu u nje­govom filozofskom razvitku, prvi korak u da­ljem izgrađivanju Šopenhauerove voluntari- stičke filozofije. Njegova sestra i biograf Eliza- bet Ferster-Niče — verovatno na osnovu Ničeo- vih kazivanja — opisuje njegove impresije iza­zvane prizorom trupa koje polaze u rat: „Tada je prvi put ćelo njegovo biće potreslo saznanje da snažna i uzvišena životna volja ne znači bedno životarenje za opstanak, već volja za borbom, za moć, za silom koja sve ruši.“

Ali oduševljenje mladog Ničea za rat od 1870./71-e ne opredeljuje samo krajnju metafi­zičku osnovu njegove filozofije. Njegove nade, vezane neposredno za njegove ratne doživljaje i za osnivanje bizmarkovskog carstva, imaju i univerzalnu sadržinu, koja se kreće na konkretno političko-socijalnom planu i koja postaje merilo ćele njegove docnije delatnosti. A ta sadržina je: borba protiv^liberalnih i demokratskih ideolo­gija svog vremena/'koju je včđfo "čitavog života. U jednom svom predgovoru, objavljenom iz nje­gove zaostavštine i skiciranom za vreme rata 1870/71-e, koji je napisao za svoje prvo delo Rađanje tragedije, on kategorički izjavljuje zašto se oduševljava osnivanjem Rajha: „...jer će se o greben te moći (Nemačkog Rajha — G. L.) razbiti u paramparčad nešto što mi mrzimo i smatramo neprijateljem svake dublje filozofije

21

i umetničkog posmatranja, bolesno stanje u ko­me pati nemačka đuševnost, naročito od r e ­mena Velike francuske revolucije... da o velikim masama i ne govorimo; tu zarazu zovu... libera­lizmom. “

Njegovi sve oštriji napadi na Bizmarkov re­žim izazvani su time što Bizmark nije ispunio njegova očekivanja, što neprestano paktira sa nemačkom nacionalnoliberalnom buržoazijom i što nije razbio pseudo demokratske oblike Ne- mačkog Rajha.

Borba protiv demokratskih i liberalnih ideo­logija ne bi još napravila od Ničea originalnog mislioca. Ta borba je karakteristična za sve ro­mantične kritike, kapitalizma. Ni reakcionarne crte koje se kod njega sve više ističu u suštini ne sadrže ništa novo. Za to je karakterističan primer razvitka Karlajla posle revolucije od 3848-e. Ničeova kritika liberalne ideologije oti­šla je, međutim, u reakcionarnom pravcu dalje od KaTlajla. S jedne strane, Niče razvija svoju delatnost u zemlji koja je s gledišta kapitalizma bila zaostalija, a, s druge strane, klasna borba je u Ničeovo vreme dostigla mnogo viši stepen nego u Karlajlovo doba. To daje Ničeovoj ro­mantičnoj kulturnoj kritici osobeno obeležje. On nikada nije simpatisao pobune narodnih ma­sa protiv kapitalizma, kao Karlajl 30-ih i 40-ih godina. Ono, dakle, što posle 1848-e obeležava prelom u liniji Karlajlovog razvitka, kod Ničea organski izrasta. Pariška komuna samo učvršćuje Ničeove reakcionarne poglede, a kod Karlajla Tevolucija od 1848-e ' izaziva preokret. Pod ne-

22

posrednim utiskom Komune, Niče piše jednom svom prijatelju: „Van okvira borbe nacija.nas je zastrašila avetinjska glava internacionalne hi­dre, koja se iznenada pojavila kao vesnik budu­ćih borbi sasvim drukčijih i novih osobenosti."

Različito vreme i mesto njihove aktivnosti izaziva razliku između Ničeove i Karlajlove kri­tike kapitalističke kulture. U kapitalizmu svog vremena obojica vide razarača istinske kulture. Karlajl^-međutim, nasuprot njemu, veliča rani Srednji vek, koji on, za razliku od anarhije kapi­talističkog sistema proizvodnje, smatra epohom ekonomskog reda i socijalnog poretka, koji se stara i zaštićuje radne ljude od materijalnog i moralnog propadanja; Niče, pak, veliča antički svet.

Ali Antika je, kako on idealise, sušta suprot­nost idealu klasičnog humanizma. Humanisti su ropstvo^smatrali nužnim zlom koje je pratilac Antike, dok kod JNićea robovlasništvo stoj\ u

• 1 -1- - • TT “ îmentima projektova-

„Prema tome, treba usvojiti strašno zvučeću istInuL_rcpstvo spada u suštinu kulture: to ie.

Poslednja rečenica već sadrži Ničeovu ka*- sniju filozofiju. (Afirmacija života na osnovu pe­simizma.) Veza te postavke sa Sopenhauerovim pesimizmom i po obliku i po sadržini vrlo je ka­rakteristična za Ničeov još neuobličeni kasniji razvitak.

prvog delà on piše:

23

I kod samog Šopenhauera pesimizam je in- spirisao ekstremno reakcionarno shvatanje; pri­rodno, kod mladog Ničea se ta tendencija javlja još oštrije i svesnije. U svojim ranije citiranim, razmatranjima Niče kaže još i ovo: „...Ako, Ie istina da su Grci propali zbog svog ropstva, on_dč je nešto drugo mnogo sigurnije, naime, da ćemo mi propasti zbog toga što nemamo ropstva.“

A mladi Niče, u vezi s gornjim tokom misli, daje obrazloženje zašto tako strasno negira mo­demu kulturu i modernu demokrati ju: „U no­vije vreme rob, a ne čovek koji ima smisla za umetnost, određuje naše opšte pretstave. Ma­glovite slike poput onih o ljudskom _dostpj anstvu i dostojanstvu rada su najbeđmii proizvodi rop-_ ske duše^koja se sama od sebe krije!“

Samo ovaj centralni socijalnopolitički stav objašnjava osobenosti i unutrašnje povezanosti Ničeovih delà iz mladih dana: njegovo suprot­stavljanje antičke kulture modernoj beskultur- nosti, borbu protiv Sokrata shvaćenog kao prvog ideologa plebejske demokratije, strasni napad na D. F. Štrausa u godinama starenja kao ti­pičnog pretstavnika liberalne „filistrije obrazo­van ja“, kao i uzdizanje Sopenhauera i Riharda Vagnera, pretstavnika one filozofske i umetničke genijalnosti koja jedina može dati smisao istoriji čovečanstva i njegovom društvenom životu. U svemu tome možemo otkriti novu epohu re­akcionarne filozofije, razume se, samo u njenom zametku: dalje sprovođenje Sopenhauerovog učenja, prilagođavanje njegove filozofije, razvi­jene u reakcionarnom duhu, monopolističkom

24

kapitalizmu — novoj epohi koja se nalazi u usponu.

Ničeovom univerzalnom dejstvu doprinela je u odlučujućoj meri njegova romantička kritika kapitalističke kulture. Kapitalistički sistem je uvek obilno nalazio odlične branioce, čak i u svom pruskom, antidemokratskom i militarističkom obliku. Ničeova osobenost je u tome što je vr­šio uticaj baš na nezadovoljne intelektualne kru­gove, koji su se spontano i neodređeno bunili protiv nekulturnosti svog vremena. On taj revolt ponovo vraća na reakcionarni kolosek, i to tako da ti intelektualci baš u tome vide nešto revolu­cionarno, svoju revolucionarnost protiv beskul- turne sadašnjice, tako da do izvesne mere ideo­logiju imperijalizma shvataju kao prevazilaže- nje beskulturnosti i, štaviše, kapitalističkog ka­raktera današnjice. Koliko je snažno Niče delo- vao u tom pravcu, može se videti po tome što je čak i tako odličan marksist kao što je Franc Me- ring u njegovom učenju ugledao ,,prolaz“ ka socijalizmu da je — naravno samo za kratko vreme — zastupao mišljenje da od Ničea put više ne vodi natrag ka vulgamoliberalnoj ideo­logiji Eugena Rihtera i njegovih drugova.

Ta Meringova zabluda je izvanredno karak­teristična za Ničeovo delovanje. Ona se u svojoj suštini zasniva na tome da su posle Lasala izve- sni socijalistički krugovi vladajuću ideologiju buržoaskog društva, već po tradiciji, videli u. liberalizmu koji je postajao sve vulgarniji i nisu sagledali da od Ničea put vodi ka novim obli­cima reakcionarnog mišljenja^.

25*

Šopenhauer je u nemačkim intelektualnim krugovima pedesetih godina razorio svojim agno- sticizmom postojeću veru u objektivnu dijalek­tiku, a svojim pesimizmom i antiistorizmom veru u ljudski progres. Time je pomogao stvaranje pasivnosti i apatije, koje su znatno olakšale Biz- markove unutrašnjepolitičke pobede.

Međutim, sa 1870/71 godinom nastaje nova situacija čiji se prelazni karakter vrlo brzo ose- tio. S jedne strane, ona je ušlo vijena klasnom borbom, koja se zaoštravala (pritom ne treba da mislimo samo na „socijalistički zakon", već i na ,,Kulturkampf“, i na preorijentaciju celokupne nemačke privredne politike od slobodne trgovine na sistem zaštitnih carina itd.) ; s druge strane, nadama polaganim u kulturni polet Nemačke. s kojim su široki slojevi nemačkog građanstva i intelektualaca primili osnivanje Rajha, posle čega je sledilo opšte razočaranje.

Nemačka, kapitalistička zemlja Zapadne Evrope koja se poslednja uzdigla, proživljava u to vreme svoj ekonomski pubertet, brzu kapita- lizaciju čitavog društva, kada naime, u roku od nekoliko decenija prelati put do razvijenog monopolističkog kapitalizma. Bizmarkovo osni­vanje Rajha učinilo je kraj bezuspešnim demo­kratskim pokretima za jedinstvo nemačkog na­roda i donelo njegovo reakcionarno ostvarenje. Ali taj čin pretstavlja samo u Bizmarkovoj ma­šti početak dugog „konsolidacionog" perioda „neutralizovane" Nemačke. Bizmark je, doduše, vladao dve decenije, ali posle ga je odgurnuo

26

Viljem II, koji je već pretstavljao specifično agresivni nemački imperijalizam.

Karakteristično je da je Niče, koji je mogao da posmatra samo početak promene režima u Nemačkoj, istinski simpatisao novog kaj zera. Jednom prilikom on ovako piše svojoj sestri: „Naš novi kajzer mi se sve više dopada. On bi razumeo princip volje za moć.“

Prirodno, nije bitno da l i je Viljem II lično bio pod uticajem Ničeove teorije volje za moć; u svakom slučaju, njegova spoljna politika bila je u skladu sa tom teorijom./Tada je u nemačkoj politici nastupio važan obrt i to je ubrzo uzdi- glo Ničea u vodećeg ideologa imperijalističke epohe.

Važno je, dalje, da ova pobeda Ničeove filo­zofije još jasnije osveti java karakter i sadržinu njegove borbe protiv Bizmarkove Nemačke i njene kulture,/ Po shvatanju mnogih odličnih intelektualaca, borba protiv Bizmarka je odraz Ničeovog revolucionarnog pogleda na svet. Oni u tome vide argumenat za to da iskorišćavanje Ničea od strane fašista znači falsifikovanje nje­govog fundamentalnog shvatanja, mada se, na­protiv, baš na osnovu te borbe vidi da je Niče bizmarkovski Rajh kritikovao zdesna, uime na- dirućeg monopolističkog kapitalizma i nasluću­jući ga, i formalno i sadržajno s gledišta jedne izrazito reakcionarne filozofije, u interesu koje Bizmark — po Ničeu — nije istupao dovoljno odlučno. Međutim, istovremeno je važno da ]e ovaj dalji razvoj reakcionarne ideologije nastu­pio s „revolucionarnim" gestovima, kao „preo-

27

cenjivač svih vrednosti“, kao radikalni razara? zastarelih i dekadentnih strana buržoaske kulture.

Sjedinjavanje pseudorevolucionarne forme i duboko reakcionarne sadržine daje,* počev od 1890-e, Ničeovoj filozofiji onaj značaj koji je imala Šopenhauerova filozofija pedesetih godina XIX veka: značaj najekstremnije reakcionarne ideologije zaog;rnute plastom neustrašivih revo­lucionarnih shvafanja.T

Šopenhauer, a posle njega još u većem ste- penu i Niče otvaraju time novu etapu odbrane reakcionarnog kapitalizma. Prosečna i obična od­brana se dotle trudila da dokaže nepostojanje ekonomskih, političkih, kulturnih i socijalnih protivrečnosti kapitalističkog sistema koje su se sve oštrije pokazivale, i da taj sistem, u krajnjoj liniji, ipak krije u sebi neku društvenu „harmo­nij u“. Međutim, ova glavna postavka liberalne odbrane buržoaskog društva postajala je razvit­kom kapitalističkog privređivanja sve nemoguć- nija i sve je manje mogla delovati na svesniji i obrazovaniji deo intelektualnih krugova. Dru­štveni razvitak je počeo da utuvljuje ljudima u glavu dijalektiku društvenih suprotnosti. Nije slučajno što se baš taj period u kome je Niče po­stao uticajan vremenski poklapa sa ideološkom krizom Nemačke, kada upadljivo velik deo mla­dih buržoaskih intelektualaca počinje — ma i samo prolazno — da simpatiše sa socijalizmom.

Za efikasnu odbranu kapitalizma tog vre­mena bila je, dakle, potrebna filozofija koja ne samo da ne osporava disharmonije građanskog

28

•društva, već, naprotiv, polazi od njitf,' ali tu disharmoničnost ipak objašnjava tako da se baš na njoj izgrađuje privrženost reakcionarnim oblicima kapitalističkog sveta. Dok liberalna od­brana starog kova pokušava da zastre „osojne strane" kapitalizma, Niče u odbrani sistema po­lazi baš od „osojnih strana", priznavajući ih u punoj meri, ali ih ipak — kao što ćemo kasnije pokazati — iznosi na takav način da monopoli- stički kapitalizam izgleda kao nužna posledica IcoTcrbeZUskJVIlO tfêba odnhritL I .ihpra lizam je dotada otvoreno i neposredno branio kapitali­stički poredak; kod Ničea (a pre njega kod Šo- penhauera) ta odbrana postaje posredna: zleud- nost i disharmonija života (tj. kapitalizma) su osnov pesimizmu, nužnoj filozofiji „progresiv­nih" i „otmenih" ljudi, „slobodnih duhova", i baš zato su otskočna daska da čovek odobri ovaj svet (tj. svet monopolističkog kapitalizma), da za nje­govu odbranu razvija svoju aktivnost. Što se pritom paradoks „credo quia absurdum" (veru- jem, jer je apsurdno) javlja u novom obliku, to u očima buržoaskih intelektualaca kritičnih vre­mena daje toj filozofiji posebnu privlačnu snagu.

U početnom stadiju razvitka nemačkog kapi­talizma Šopenhauerova delatnost značila je samo poziv na pasivnost i zbog toga udaljavanje ne- mačkih intelektualaca od puta demokratske re­volucije. Ničeo va delatnost već vodi ka aktivnoj podršci nastajućeg monopolističkog kapitalizma. Možemo, dakle, sagledati koliko je Mering grešio u prosuđivanju Ničeovog uticaja. Za mladu bur- žoasku inteligenciju na pragu novog veka Niče

29

ni u kom slučaju ne znači prelaz ka socijalizmu: naprotiv, Ničeov uticaj je skratio period u kome je buržoaska inteligencija simpatisala sa socija­lizmom. On je privodio u tabor imperijalističke reakcije i dekadencije daroviti mladi naraštaj intelektualaca, i to baš zato što je suština Niče- ove filozofije omogućila da se taj potpuno reak­cionarni pokret poveže sa iluzijom radikalnog potenciranja društvenog revolta, kritikovanog s kulturnog gledišta.

Temeljno proveravanje najvažnijih pretstav- nika literarnog preokreta oko 1890 godine — od Gerharta Hauptmana preko Bara, Hartlebena, Holca, Šlafa pa do Paula Emsta — frapantno bi potvrdilo ispravnost naše tvrdnje. Zato treba naročito istaći da je taj put, koji je od poštenog revolta vodio do duboko lažnih gestova pseudo- revolucionamosti, doveo, naprimer, Hauptmana do kapitulacije pred fašizmom, a Paula Ernsta pravo u tabor fašista. I preobraćanje levičarskog revolta u krajnju desničarsku reakciju ponavlja se opet na sve višem nivou u svakoj docnijoj krizi nemačkog javnog života. Ü tim krizama Niče će u sve većoj meri biti lučonoša krajnje reakcije. Njegov uticaj nanemačke intelektualce sjajno opravdava (u uvodu pomenuto) Rozenber- govo priznanje njegovim „uslugama**.

IITa istoriska situacija objašnjava Ničeovo

mesto u istoriji nemačke (i svetske) filozofije: on je aktuelan i, u skladu sa potrebama mono-

30

polističkog kapitalizma, podesan reformator Šo- penhauerovog učenja i mislilac koji je udario temelje filozofiji života, dominirajućoj tenden­ciji filozofije imperijalističke epohe.

Posle poraza revolucije od 1848-e, kao što smo videli, Šopenhauerov pesimizam, njegova voluntaristička filozofija, njegov iracionalizam postaju dominirajući pogled na svet reakcionar­ne buržoazije Nemačke. Vojničke pobede Biz- markovog sistema (počev od 1864) čine nužnim njegovo dalje izgrađivanje prema prilikama vremena. Pogled na svet, zbog istoriske potrebe posredne odbrane kapitalističkog sistema, zadr­žava svoj pretežno pesimistički karakter. Me­đutim, postaje potrebno, prvo, mobilisanje mo­rala u interesu pozitivne i efikasne podrške sve reakcionamije Nemačke, i, drugo, u interesu istorizacije voluntarističke filozofije. Šopen- hauer je pripomogao u tom pravcu da ideologija XIX veka, koja se razvijala reakcionarno, svrgne ideju r> igtnrigTrnm naročito njen naj­razvijeniji oblik, postignut, u Hegelovoj filozo­fiji. Ali ta antiistoriska negativnost ne zadovo­ljava potrebe reakcije u novom periodu; nastala je potreba da se udare istoriski temelji novog preokreta nemačke istorije, perspektiva novog razvitka i nove epohe kapitalizma. (Ta potreba postoji i izvan Nemačke.)

Te ideološke potrebe su vanredno snažne već 60-ih godina, u kojima se izgrađivao Ničeov po­gled na svet. Dokaz njihove snage je u tome da Miče nikako nije jedini mislilac koji je u tom prelaznom dobu radio na savremenoj obnovi

31

reakcionarne filozofije. On je samo jedan oc mnogih koji teže istom cilju, mada je — posma- trajući ceo period — i najuticajniji.,,

Ukazujemo samo na nekoliko primera Eduard von Hartman se sa svojom „filozofi­jom nesvesnoga“, koja je takođe bila obnovž šopenhauerovske filozofije volje i pesimizma pojavio 1868-e. Štaviše, Hartmanov oblik je bic još i aktuelniji u Bizmarkovoj etapi prelaza m imperijalizam. Zbog toga je Hartman dugo vre­mena zasenio Ničeovu slavu i taj se odnos izme- nio tek u imperijalističkoj epohi. Međutim, Hartman nije jedini, već samo najčuveniji u ovom reakcionarnom sazvežđu. Dovoljno je da pomenemo Lagarda, koga je kasnije fašizam ta­kođe priznao za pretka, ili Konstantina Franca.

Niče se razlikuje od svojih reakcionarnih drugova u prvom redu po krajnostima koje ka- rakterišu njegove modemoreakcioname misli; njega odlikuje paradoksalna napetost između pseudorevolucionamog oblika i reakcionarne sa- držine, odlučno odbacivanje zastarelog i neupo­trebljivog balasta iz vremena pre 1848-e, kao i to da u novu reakcionarnu filozofiju ugrađuje nove elemente. To vodi u negativnom pravcu ka odbijanju kasnijih pogleda Šelinga koje su, na- primer, i Franc i Hartman još preuzeli. Tako se on, pre svega, potpuno okrenuo od hrišćanstva i hrišćanske mistike. U pozitivnom smislu, mi­slimo na njegovo prilagođavanje vladajućim aktuelnim tendencijama prirodnih i društvenih nauka: (do fraze razvodnjenom) darvinizmu, psihologizmu i sociologizmu francuskih poziti-

32

vista (pre svega Tena). Počev od Selinga i So- penhauera, voluntaristička filozofija služi po­glavito odricanju mogućnosti saznanja oBj^k^ tivne stvarnosti, ukoliko objektivnu stvarnost shvata kao nešto radikalno suprotno umu, kao nešto radikalno iracionalno. Iz ovoga sledi za- menjivanje misaonog i umnog saznanja razli- čnim oblicima „intuicije**, što je po tom po­gledu na svet jedini podesan način približavanja suštini stvarnost^ Stari Šeling je taj iraciona­lizam povezao još s hrišćanskim otkrovenjem. A to je jedan od razloga zbog kojih je Šopen- hauer posle 1848-e potisnuo Selinga, iz čije je filozofije preuzeo iracionalnu mistiku volje i da­lje je razrađivao. U to vreme, zbog intenzivnije kapitalizacije Nemačke, sve veći i značajniji slo­jevi intelektualaca otpadaju od hrišćanstva. Ni najmanje nije slučajno što se vreme Šopenhaue- rove filozofske vladavine poklapa sa aktivnošću nemačkih vulgarnih materijalista: Bihnerâ,Fogtovâ i MoleSotâ. U isto vreme, prirodno, Fo- jerbahova se filozofija zanemaruje. Sopenhaue- rova budistička mistika je ateistička, i zato se može mnogo lakše svesti na zajednički imeni­telj s novim tendencijama nego Šelingova hri- šćanska mistika.

Niče ide pritom još korak dalje: on više ne mistifikuje neku staru religiju, čak ni Šopenhau- erov metod koji ne obavezuje ni na šta. Kod njega se ateizam, prilagođavanje iracionalne mi­stike potrebama modernog pogleda na svet, jav­lja jasnije i odlučnije. Razume se i kod Ničea je iracionalna mistika odlučujući motiv, a ateizam3 Niče i fašizam 33

joj daje samo specifičan „moderni** oblik. Ni- čeovo odricanje boga je, isto tako kao i Šopen- hauerovo, „religiozni ateizam**. U svom pesnič- kom glavnom delu Tako govoraše Zaratustra on to formuliše ovako: „Bog je umro.** Njegovo shvatanje, dakle, nije kao kod materijalističkih ateista da poricanje postojanja boga nužno pro- izilazi iz racionalnog naučnog saznanja objektiv­ne stvarnosti i da pred filozofijom stoji samo ovaj socijalni i psihološki problem: kako se rodila pretstava o božanstvu i kako se ona razvijaia u toku istorije?; Kod Ničea je reč o pseudoistori- skoj mistici. Po njegovom mišljenju, bio je ne­kad period u kome je postojao bog (ili razni bo­govi), ali sad je čovečanstvo stupilo u period koji više nema svog boga, u kome je bog umro.

Nove crte Ničeove filozofije ističu se već i ovde. Šopenhauerov radikalni antiistorizam Ni­če zamenjuje pseudoistoriskom mistikom koja, međutim, ima mnogo moderniji karakter nego kod njegovih prethodnika. Stari Šeling još za- hteva hrišćansko otkrovenje; Ničeov mit je isto tako iracionalan kao i njegov, ali se on, blješteći u mnogim bojama, preliva između pozitivistič­kog bezverstva, (tobožnjeg) razaranja istoriskih motiva i pevanja savremenijih, „biološki“ zasno­vanih motiva.

Ničea odvaja od njegovih prethodnika ne samo osnivanje Raj ha i jačanje revolucionarnog radničkog pokreta (Komuna) nego i Darvinov univerzalni uticaj. Samo se na toj osnovi mogla oživotvoriti Ničeova preorijentacija stare ira­cionalne voluntarističke filozofije u filozofiju

34

života. Istina, već i na ovom mestu treba da na­glasimo da se ovde ne radi o istinskom Dar- vinu, već o darvinizmu koji je postao fraza i mit. Mistifikacija darvinizma je, međutim, isto tako opšta osobenost vremena, a nikako specifična — Ničeova'. Otprilike u vreme stvaranja Ničeovog prvog delà Marks piše Kugelmanu o F. A. Langeu:

„Naime, gospodin Lange je učinio veliko otkriće. Jednom jedinom velikom prirodnom za­konu treba podrediti čitavu istoriju. Taj prirodni zakon je sledeća fraza — (tako primenjena Dar- vinova rečenica je puka fraza) — ,Struggle for life*, ,borba za opstanak'... Mesto da se anali­zira .struggle for life', kako se ona formira me­đu različnim, istoriski određenim društvenim oblicima, ne treba, dakle, činiti ništa drugo, već svaku konkretnu borbu prevesti... na frazu .bor­be za opstanak'. Treba da uviđimo da je to odi­sta produbljeni metod — za uobraženo neznanje s nadrinaučenjačkim poletom i za lenost u raz­mišljanju.“

Ta se ocena još u većoj meri odnosi na tako­zvanu povezanost Ničeove filozofije sa Darvi- nom. Pod tim uslovima je razumljivo kada Ni- čeovi sledbenici diskutuju o tom da li je Darvin vršio na njega bitan uticaj ili ne. (Zimel, napri- mer, podvlači taj uticaj, Elizabet Ferster-Niče ga osporava.) Oboje su u pravu, a oboje su u za­bludi. Istina je da je Niče već u godinama školo­vanja proučavao spise Darvina i njegovih sled- benika. Naravno, uvek je reč o razumevanju i

3* 35

korišćenju na Langeov način. S druge strane, Niče se u toku razvitka stalno i sve više prepire sa svojim sopstvenim darvinovskim fantomom, jer ga je mogao koristiti samo kao polaznu tačku, kao početak stvaranja svog mita; kao realni sa­držaj nije bio za njega prihvatljiv čak ni u pot­puno mistifikovanom obliku.

To modernizovanje pseudoistoriskog razvitka ipak odvaja Ničeovu filozofiju od učenja pre- tecâ, poglavito od Šopenhauerove filozofije. Šo- penhauer je središtem mita učinio volju za ži­vot. Kod Ničea od ovog'postaje volja za moć. To shvatanje je, razume se, jedan od rezultata Ni- čeovog..čitavog filozofskog razvitka. On počinje svoju karijeru kao Šopenhauerov prilično orto­doksni sledbenik, iako se već prilikom svojih prvih pokušaja da suštinu i aktuelnost antičke kulture pretstavi s gledišta modeme kulture, za korak udaljio od Šopenhauerovog radikalnog istorizma. U skladu s tim, dalje razrađivanje mi- stifikovanog pojma volje, prilikom prevazilaže- nja šopenhauera, njegovog modemizovanja — kod Ničea još nije namerno, te i skretanje od filozofije svog učitelja sam Niče najčešće ne čini svesno.

Početak njegovog svesnog zaokreta od Šo- penhauerovog ortodoksnog učenja, koje je u naj- tešnjoj vezi s njegovim razočaranjem u Bizmar- ka i Vagnera, prepliće se s njegovim približava­njem pozitivističko-skeptičkim tendencijama njegovog vremena. Za tadašnje Ničeove tenden­cije karakteristično je da svoje glavno delo iz

36

tog perioda, Menschliches allzu Menschliches* (1878), posvećujeLj^lterovoj. iispomeni. Izgleda kao da Niče tim vrši koreniti preokret, kao da se romantični kritičar moderne kulture preobrazio u prosvećenog pozitivista: kao da je Sokratov žestoki protivnik neočekivanim preokretom pre­šao u službu Volterovih sledbenika.

Međutim, to je samo prividno tako. Za Ni- čea je Voltersamo povod da još oštrije produži borbu protiv" demokrati je i'liberalizma. Borba protiv sokratovskog plebejstva se nastavlja, sa­mo sad u središtu diskusije stoje Ruso i Fran­cuska revolucija, kao što je u delima iz mladih dana stojao Sokrat. Volter je samo povod za napad, pokrenut u znaku revolucionarnog ari- stokratizma protiv demokratije. Niče piše: „Nije Volterova priroda, naklonjena umerenosti, sre­đivanju, raščišćavanju i pregrađivanju, već su Rusoove strasne gluposti i polulagarije probu­dile optimistički duh revolucije kome doviku­jem: ,Ecrasez l'infâme* !“**

Šopenhauer nastoji da kompromituje ideju progresa time što je naziva „zaslepljenim opti- mizmom“. Kod Ničea je ta borba razvijenija i dobij a nedvosmisleniji antirevolucionarni smi­sao, nego kod njegovog učitelja: po njemu je. optimizam plebejski i revolucionaran, stoga je sumnjiv i treba ga odbaciti; pesimizam, pak, znači moderan, naučan, skeptičan stav, stav psi- hologiziranja, istoriski stav; otmen je. Nekoliko

* Ljudsko, previse ljudsko. — P re v .** „Smrvite gada!" — P r e v .

37

godina kasnije Niče još jasnije formuliše šta — nasuprot ranijem — za njega znači „novi po- četak“ prosvećenosti: „Nova prosvećenost je, po starom, u duhu demokratskog stada, bila — iz­jednačenje svih. Novo želi da prirodama stvore­nim da vladaju pokaže put, kako i u kojoj meri im je slobodno (kao državi) da rade sve što je zabranjeno prirodama stvorenim za stado.“

Shodno tome, Niče ni u teoriji saznanja ne donosi istinski preokret. Vidimo samo razvijanje onog što je kod njega već u zamecima postojalo. Niče usvaja uvek Šopenhauerovu, berklijevsku, agnostičku i solipsističku teoriju saznanja i samo je preli va u svoju terminologiju, vanredno bli­sku modemom pozitivizmu. I ovde treba da uka- žemo na važne uporedne pojave. Onih godina u kojima se razvija Ničeovo učenje, nastaje ti­pična teorija saznanja imperijalističke epohe. Uporedo s Ničeovim pozitivističkim preokretom radi kantovac Fajhinger na svojoj ,,als-ob*-filo- zofiji“; u to doba se uobličava Mahova i Avena- rijusova teorija saznanja. A kod Ničea nalazimo zaista sve ono što je kasnije karakteristično za mahizam: pre svega, borbu protiv mogućnosti saznanja objektivne stvarnosti spoljnog sveta, poj imanje saznanja kao čistog svrstavanja do­življaja; čisto fiktivni karakter kategorija; teo­riju introjekcije. (Ovu poslednju Niče ističe iz­vanredno snažno: MČovek, najzad, ništa drugo ne nalazi u stvarima, već ono što je sam u njih strpao; pronalaženje nazivamo naukom, skri-

* — kao da; „filozofija kao-da" — Prev.

38

vanje — umetnošću, religijom, ljubavlju, po­nosom.")

U toku razvitka sve više se ističe to Ničeovo srodstvo s mahizmom. Ali Niče, čiji je ideali­zam krajnje subjektivan, koji savršeno negira objektivnu stvarnost, istupa u toku borbe u teo­riji saznanja protiv materijalizma — sasvim onako kao i mahizam — objavljujući svoju pre­tenziju da se uzvisio iznad suprotnosti između materijalizma i idealizma, vrlo često čak zau­zima stav kao da, uglavnom, vodi borbu protiv idealizma.

Na osnovu te teorije saznanja Niče izgrađuje svoju filozofiju života, a veza njegovog shva- tanja sa darvinizmom baš ovde postaje važna. Kod Ničea totalni relativizam, nastao putem teo­rije saznanja, poznaje samo jedan jedini krite­rij saznanja istine: uticaj koji teorija, moral i umetnost vrše na „život", odnosno u kojoj meri oni „život" koče ili unapređuju. Svaku tenden­ciju koja istini pridaje objektivnu važnost (tj. svaku tendenciju usmerenu na objektivno naučno istraživanje istine) Niče žigoše kao ,,bo- ̂lesnu", „dekadentnu", „idealističku".

III

Ničeovu pretstavu o životu — i. u skladu s njom, njegov odnos prema darvinizmu — pre­tvorenu u mit možemo razumeti samo sa sta­novišta njegove socijalne filozofije i etike. Sam Niče, doduše, misli kao da svako svoje dokazi-

39

van je izvodi iz biologije; međutim, njegova ta­kozvana biologija je mahom samo detinjasta, mitska dekoracija njegovih društvenih ciljeva.

Setimo se mladog Ničea: on pozdravlja Biz- markovo osnivanje Rajha kao kraj buržoasko- liberalne beskultumosti. Ali istovremeno on se plaši ,,hidre“ proleterske revolucije — Pariške komune^On polazi od te, tada pesimistički oce- njene postavke, da kulture ne može biti bez ropstva. Sa te polazne tačke postavlja pitanje kakva treba da bude istinski modema kultura, odakle potiče njegovo razočaranje u Bizmarkovu politiku i u Vagnerovu umetnost. A njegovi od­govori, koje potom daje o budućnosti moderne kulture, čine ga vodećim reakcionarnim filozo­fom epohe imperijalizma.

Ničeova socijalna filozofija je izvanredno jednostavna i banalna. U njenom središtu — ne izrečeno otvoreno i nepriznato — stoji borba protiv socijalističkog radničkog pokreta. Mering je ispravno dokazao da Niče u svojoj argumen­taciji protiv socijalizma ne može pretendovati ni na najmanju originalnost: takoreći, sve je povadio iz delà ranijih reakcionara, od Trajčkea i Lea. Ipak, smatramo za važno da u pojedino­stima citiramo jedan takav ispad da bi čitaoci videli put koji je odatle vodio ka fašističkom varvarstvu. U svom srednjem periodu Niče piše:

„Zbog nedostajanja otmenih formi odnosi iz­među vojnika i njihovilTvbđa još su uvek višeg ranga negoli odnosi radnika i poslodavaca. Bar zasad, sve kulture sa vojničkom osnovicom stoje visoko iznad takozvanih industriskih kultura.

40

uopšte je ova potonja u današnjem vidu naj­odvratniji oblik egzistencije svih vremena^ Ovde prosto vlada zakon nužde: da bi mogao živeti, čovek mora da se proda, ali ljudi pre­ziru onoga koji tu nuždu iskorišćuje i kupuje sebi radnika*/ Čudnovato, da jaram moćnih i zastrašujućih ličnosti, štaviše groznih tipova, tirana i vojskovođa, ljudi ne osećaju tako mučno kao jaram tih nepoznatih i neinteresantnih lica (takve su sve industriske veličine); radnik u po­slodavcu mahom vidi samo prepredenog psa u ljudskoj koži, koji eksploatiše i čari na svakoj bedi, a ravnodušan je prema njegovom imenu, konstituciji, moralu i veri. Fabrikantima i ve­likim preduzetnicima trgovine očigledno su sve dosad isu više nedostajali svi oblici i obeležja više rase koji čine čoveka zanimljivimy Kada bi njihov pogled i njihovo držanje odražavah otmenost plemstva po rođenju, možda i ne bi bilo socijalizma masa. Jer mase su u suštini spremne na svako ropstvo, pod pretpostavkom da^gostojjjviši . . . koji je*"rođen da zapovedL i kao takav legitimisan svojom otmenošću. I naj- obicmjFčovek oseća da se otmenost ne može impfôvizifâtrrda u njoj treba ceniti plod dugih vremena, ali nedostajanje viših formi i zloglasna vulgarnost fabrikanata sa zdepastim crvenim rukama dovode ga na misao da samo sreća i slučajnost uzdižu jedne iznad drugih: Napred! — pomišlja on u sebi, pokušajmo i mi sreću i slu­čajnost! Bacimo jednom i mi kocku! — i zapo­činje socijalizam.'*

41

Ovakav Ničeov stav u borbi protiv oslobo­đenja proletarijata, koji od Trajčkeove obične pruske reakcionamosti vodi ka imperijalizmu i fašizmu, pretstavlja ključ njegove borbe protiv demokratije, a to je — ako taj stav gledamo u njegovom dejstvu — najhitniji deo njegove filo­zofije.

Niče tokom svog razvitka vrši sve oštrije na­pade na hrišćanstvo. Kao i u borbi protiv Biz- marka, njegovo istupanje izgleda i ovde izvan­redno radikalno. Niče se u sve većoj meri oseća smrtnim neprijateljem religije i hrišćanstva. Naslov jednog odeljka njegovog glavnog, lite­rarno nedovršenog delà je: Antikrist. Pošto du­hovito kritiku je celokupnu kulturu svog vre­mena — od Bizmarkove politike do umelnosti Riharda Vagnera — a kao „vrlo slobodan duh“, kao „dobar Evropljanin44 naročito strasno na­pada hrišćanstvo i religiju, rasprostranjeno je pogrešno verovanje da Niče vrlo radikalno na­pada svaku zaostalost svog vremena, da je ra­dikalan „preocenjivač svih vrednosti44.

Georg Brandes, liberalni literarni istoričar, jedan od Ničeovih oduševljenih poštovalaca, na­ziva njegovu filozofiju „aristokratskim radika­lizmom44. Vrlo je karakteristično za proces reak­cionarnog linjanja najrazvijenijih buržoaskih intelektualnih krugova u vreme prelaza u im­perijalizam da je liberalni Brandes, prvoborac svih modernih tendencija, smatrao taj aristo­kratski liberalizam zaslugom ničeovske filozo­fije i da je sa velikom simpatijom pratio Ničeov duboki prezir prema „demokratskoj osrednjo-

42

sti“. Ovo razočaranje u buržoasku demokraliju i beskultumost vremena je znak opšte krize bur- žoaske inteligencije. Ova kriza je privela ne­koliko njenih istaknutih pretstavnika pravoj de- mokratiji, štaviše i socijalizmu. Ničeova misija sastojala se u tome da zamuti ovaj proces razbi- stravanja i da u krizu dospele buržoaske intelek­tualce vrati u tabor imperijalističke reakcije. Osnovna misao Ničeove kritike kulture — a ona je opčinila više generacija intelektualaca — glasi ovako: za svu beskultumost kapitalistič­kog društva nije odgovorna njegova ekonomska struktura već demokratija; razbijanje demokra­ti] e, razaranje demokratske ideologije je jedini put koji vodi iz kulturne dekadencije.

Stoga Niče usmeruje svoju polemiku sa odlučfiim naglaskom protiv zahteva jednakosti. On u njoj vidi princip zla i princip protiv p r i ­rode i protiv života.

Samo ako jasno uočimo to centralno jezgro Ničeove filozofije, možemo pravilno da ocenimo „biološko" obrazloženje njegove filozofije ži­vota. Ona, naime, polazi od „aristokratskog" ka­raktera prirode i želi da protumači društveno klasno raslojavanje kao večitu „biološku" zako­nitost prirode. Saobrazno tome, stvara sasvim naivne analogije, o čemu ćemo nabrojati samo nekoliko karakterističnih primera. Tako, napri- mer, kada antičku priču o Meneniji Agripi, koju je koristio Šekspir u Koriolanu, nesvesno pa­rodira u modernoj terminologiji, on kaže: „Telo kao vladavinski oblik. Aristokrati ja u telu (bor­ba ćelija i tkiva). Ropstvo i podela rada: viši tip

43

je samo tako moguć što ograničava niži na puko funkcionalno delanje.“

Utvrdivši taj biološki za k o n sm a tra nje­gove zaključke primenjivim i na društvo, a ne opaža da je u vidu prirodnog zakona naivno i nesvesno izrekao jedan nezgrapan reakcionaran pogled na društvo. Zato produžuje ovako: „Za­ključak za napredak čovečanstva: usavršavanje se nalazi u produkciji najmoćnijih individua, ko­jima su kao oruđe (i to kao najrazumnije i naj- pokretnije) date široke mase.“

Posle ovog socijalnog pogleda na svet ne­ćemo se iznenaditi što Niče smatra i eksploata­ciju „životnim principom”, voljom za moć u prirodi i biologiji, i smatra da njena društvena neizbežnost takođe počiva na takvoj „biološkoj zakonitosti”. On piše: „Život je u suštini sam eksproprijacija, povreda i gaženje tuđeg i slabi­jeg, tlačenje, okrutnost, naturanje svojih formi drugima. Prisvajanje ili bar eksploatacija... Eks­ploatacija nije karakteristika pokvarenog ili ne­savršenog i primitivnog društvenog stanja, nego bitni deo živog kao organska osnovna funkcija, i posledica volje za moć, ili zapravo volje za život.”

Besumnje je i bez komentara svakom jasno da Niče i ovde čini isti naivni i brutalni obrt, o kome smo ranije govorili.

Na osnovu takve „biološke zakonitosti” Niče se bori protiv hrišćanstva i demokrati je, jer za njega znače povredu osnovnog principa „priro­de” i „života^/. Time se upotpunjuje prava su­ština Ničeovog „slobodnog mišljenja”. Protiv

44

hrišćanstva on se bori zato što u njemu vidi pretka moderne demokrati]e. Demokratskoj izo- pačenosti početak je jednakost duša pred bogom u hrišćanstvu. O tome on kaže ovo: „Čovečan- stvo su prvo naučili na religiozno mucanje o jednakosti, a zatim su mu od nje napravili etiku; zar je čudo ako čovek svršava time da je smatra ozbiljnom, ost varljivom! Hoću da kažem: poli­tičkom, demokratskom, socijalističkom..."

To je glavna optužba koju Niče podiže pro­tiv hrišćanstva. Hrišćanstvb favorizuje životinju stada, ono je izbilo iz antičkog „podzemlja", ono se protivi čitavom moralnom nagonu vladajućih klasa. Isus, njegov osnivač, bio je „politički zli­kovac".

Ali čitav Ničeov „antihristovski" stav je samo uvod u njegovu borbu protiv moderne de- mokratije. „Hrišćanstvo se nastavlja Francuskom revolucijom. Zavodnik je: Ruso... Zatim dolazi... da je „sreća svih" (tj. Hristovo carstvo nebesko) cilj kome vredi težiti. Na najboljem smo putu: počelo je carstvo nebesko siromašnih duhom. — Međustupnjevi su: buržuj (skorojević svojim novcem) i radnik (skorojević pojavom mašine)."

Na drugom mestu kao suprotan tip „snažnom oslobođenom duhu" postavlja sledeći niz: ,,Sa- vanarola, Luter, Ruso, Robespjer, Sen-Simon."

Hrišćanstvo i demokratija, nastala iz hrišćan­stva, time što krše osnovni,.biološki" zakon živo­ta odgovorni su za modemu demokrati ju. U Ni- čeovim očima demokratija ne znači samo „de­kadenciju države" nego, pre svega, i „otuplja- vanje Evrope i degeneraciju Evropejca".

45

Demokratij a vodi čitavo čovečanstvo u ćor-so- :ak dekadencije; uništenjem nejejdnakosti ne- itaje iz čovečanstva sve što je uzvišeno i veliko, lasta je duboka i opšta ravnodušnost prema sva- coj vrednosti. Po recima Ničeovog Zaratustre, lemokratija stvara tip „najnižeg čoveka“, koga ;reba sasvim odbaciti, negativni supro'tan pol 'Tičeovom idealu ,,natčoveka“. Alfred Bojmler, ?ašistički filozof, govori o njemu sasvim u ni- •eovskom smislu kao o „funkcioneru demokrat- ;ko-socijalističkog društva4*. 'Utakvoj demokrat- ;koj vladavini biće uništena svaka hijerarhija, Diče opšta vladavina ološa. „Ološ gore — ološ iole**, kaže Zaratustra.

Kako je Niče morao da uvidi da u društvu ljegova vremena odista vlada demokrati ja, mo- %ao je nešto da korigira u svom stavu po pita- iju darvinizma. Njegov biološki aristokratizam ;mo već upoznali: on znači pusto mitologisanje do jedinih odlomaka vulgarizovanog darvinizma. Matčovek, novi ideal njegovog poslednjeg peri- Dda, potiče takođe iz tog biološkog mita. Dok se mogao nadati istoriskom obrtu koji vodi ka po- oedi „više rase**, njegov stav prema darvinizmu lije bio dokraja neprijateljski. Prinudno pri- ivatanje vladavine demokratije (koju, naravho, Livek smatra privremenom) zaoštrava njegov stav po pitanju „borbe za opstanak**. Pošto se iva društveno svršila pobedom „slabih“, ološa,. kako bi, dakle, moglo biti ispravno takvo učenje7

Da bi obrazložio svoje negativno stanovište, Niče daje površnu i ne mnogo eruditivnu kri­tiku darvinizma, naprimer, mogućnosti korišće-

46

nj a pojedinih organa, gladi kao potstrekača itd. Na njegovo mesto sve više stupa mit o volji za moć. „Fiziolozi neka razmisle da li smatraju nagon za samoodržanjem osnovnim nagonom nekog organskog bića. Ko živi, želi, pre svega, da koristi svoju snagu; samoodržanje je samo jedna od posledica.“

A to detinjasto traganje za analogijom ide tako daleko da želi da i nauku o atomima zameni voljom materijalnih tela za moć. Takva , kri- tika“ darvinizma dostiže vrhunac time što Niče opet ubacuje svoj društveni ideal u prirodu i vladavinu aristokrati je nad velikom većinom ističe kao prirodni zakon. „ J a č a n j e tipičnog je opasno po o d r ž a n j e vrste.“ Taj biološki mit sad je već osnova Ničeove kritike postojeće dekadentne kulture i ujedno buduća perspek­tiva njegovog natčoveka, kao i njegovog preo- cenjivanja svih vrednosti.

Dvostranost Ničeove kritike dekadencije je važna. U njoj se jasno izražava njegov položaj prema romantičkoj .kritici kapitalizma, njegova slaganja i otstupanja, kao i one tačke u kojima je prevazilazi u reakcionarnom smislu. Niče ži- goše buržoasku kulturu svog vremena kao de­kadentnu. kao i raniji romantički kritičari ka­pitalizma. Međutim, on joj ne suprotstavlja kao pozitivni ideal srednjevekovnu, patrijarhalnu kulturu iz vremena pre opšte robne razmene kao oni, već utopiju razvijenijeg, aristokratskijeg oblika kapitalizma, takvu utopiju koja se vrlo brzo ostvarila u imperijalističkom monopoli- stičkom kapitalizmu.

47

Ničeov razvitak pokazuje stalno sve jače ki- danje sa onom romantikom s kojom je njegovo mišljenje u početku održavalo tesnu srodnost. Dioniziski princip — stožerni stub interpretacije Antike — u svojim delima iz mladih dana po­zajmio je od romantičke nauke Starog veka; samo ga on u velikoj meri i neopravdano uop- štava. (Niče je i u tom pogledu mnogo manje originalan nego što sam veru je i što misle njegovi poštovaoci.) Taj prvobitno romantički pojam se, međutim, kod njega sve jače transfor­mira, a kasnije postaje upravo suprotnost ro­mantici, baš kao i pojava maločas istaknutih skretanja od njegovih socijalnih ideala./'Dioni­ziski princip treba da sadrži afirmaciju života i nove epohe koja nastaje, nasuprot pravoj roman­tici, koja potiče od Rusoa i nalazi na više mesta dodirne tačke s demokratijom. (Niče se u više mahova poziva na Viktora Igoa, Žorž Sandovu, Mišlea itd.)

Mada romantiku osuđuje kao dekadenciju i nihilizam, nikad potpuno ne raskida sa njom. Niče i sam dobro zna koliko je duboko povezan s dekadencijom. U svom autobiografskom spisu Ecce Homo on kaže: „Apstrahujući... da sam de- kadent, ja sam i njegova suprotnost/*

Kao oštrouman kritičar modeme kulture — čije mnoge delove kao i psihološke i estetske simptome odlično poznaje — on jasno vidi da .se te dve tendencije neprekidno stapaju ujedno. On, isto tako, ne razlikuje i ne ocenjuje otstu- panja prema pojedinim simptomima, već po to­me da li odnosna pojava ili tendencija vodi afir-

48

maciji ili negiranju perioda imperijalizma koji se približava.

Niče, dakle, u sadašnjosti vidi mešavinu dveju srodnih, a ipak suprotnih tendencija. Po njemu, pod vladavinom demokratije svaki zna­čajan i neobičan čovek ovog vremena mora da ,,oboli“. Antipatija prema demokratiji, koja se na taj način javlja i potencira do bolesti (pesimi­zam, nihilizam, dekadencija), po Ničeu, može biti pozitivna, može pokazati put u budućnost ako ljudi pod njenom opsesijom pobeđe svaki plebejski uticaj vremena i ako — odlučivši da sruše demokratiju — izvrše preocenjivanje svih vrednosti. (U četvrtom odeljku Zaratustre Niče daje detaljnu sliku raznih tipova dekadencije i ujedno, u tom okviru, do koje mere ih priznaje za svoje saveznike.)

U čemu se, dakle, sastoji preobražaj društva koji Niče zahteva? Pre svega u novoj perspek­tivi budućnosti. Niče smatra da će svet prerasti tesni nacionalizam i provincijalizam sadašnjosti, da počinje epoha visoke politike i velikih ra­tova, epoha za koju on nalazi da je Bizmark ne­podesan. Sa socijalnog gledišta, njegova per­spektiva o budućim gospodarima sveta je ova: „Pogled na sadašnjeg Evropljanina ispunjava me velikim nadama: stvara se neustrašiva vladajuća rasa, prizvana déf gospodari nad rasprostranje­n i m! veoma razumnim stadom.44

Sada je, pak, zadatak filozofije da stvori etiku „kojoj je cilj odgajivanje takve vladajuće kaste, budućih gospodara sveta... Da se to sta­nje stvori, potreban je nov terorizam4*.4 Niče i fašizam 49

Ispitajmo moral koji je, po Ničeu, potreban za odgajivanje takve vladajuće rase. Njegova polazna tačka je n o v o varvarizovanje na­gona. Niče piše ovako: Vladajuća rasa može iz­rasti samo iz užasnih i nSsilnih 'pücetaka. Pita­nje je: gde su v a r v a r i XX veka? Oni će se. očigledno, moći videti samo posle užasnih soci­jalnih kriza i konsolidovaće se...“- Tu je Niče, besumnje, prorok hitlerizma.

Kroz celokupni Ničeov razvitak, kao crvena nit provlači se ideal varvarizcvanja ljudskih na­gona. To smo mogli videti već u njegovim de- lima iz mlađih dana; onde se to ispoljava kao originalna borba za dublje razume van je Antike. Ta njegova, u pojedinim detaljima opravdana, borba za shvatanje Antike, protiv akademskih konvencija, a koja je bila kao mamac za nezado­voljne intelektualne krugove, u suštini ima za sadržinu to da je otkrila varvarizam kao istin­ski vodeći princip Antike. Tu „filozofiju isto- rije“ Niče proširuje kasnije na Renesansu, na Francusku XVII veka. Svuda vidi obrasce, sliku žuđenog budućeg tipa varvara.

/PoNičeu, varvarstvostoji kraj kolevke svake kulture. Prema njegovom idealu varvarstvo je, takođe, i kraj i kruna svakog kulturnog razvitka. U završnom glavnom delu ovako definiše svoj ideal superiornijeg čoveka višeg ranga: ;,Čovek je monstrum i životinja višeg ranga, superior­niji čovek-ie nečovečan-iiiatčovek: tako se to spaja^-Sa svakim porastom u visinu i u veličinu, čovek raste i u dubinu i u strahotu; ne želimo

jedno bez drugog — ili još bolje rečeno: što više težimo za jednim, to pre postižemo baš drugo."

Za sve to potrebno je u prvom redu pobediti (hrišćansko-demokratsku) savest. Savest_je, po Ničeu, strahota prvobitnog varvarstva okrenuta unutra, nakaza koja je rezultat" rušilačkog rada hrišćanstva i demokrati je. Zadatak novog mo­rala on vidi u prvom redu u oslobođenju čoveka, u takvom njegovom oslobođenju od sa vesti da bi se njegova prvobitna nemilosrdnost mogla opet okrenuti prema spoljašnjosti. Kako Niče u ugnjetavanju i u eksploataciji, kao što smo vi- deli, vidi osnovne „biološke" činjenice, njegova etika želi da otkloni sve što bi čoveka spreča­valo u iživljavanju tog „zdravog nagona". „Su­mnjam u misao da je egoizam štetan i da ga treba odbaciti, želim da stvorim čistu savest za egoizam."

„Pesimizam snage", unutrašnje pobeđivanje dekadencije je, dakle, potvrđivanje Čovekove bestijalnosti. „Bestijalnost više ne užasava; do­vitljiva i srećna neustrašivost je u takvim vre­menima najpobedonosniji oblik duhovnosti."'

Kada smo jednom jasno sagledali taj osnovni princip Ničeove etike i socijalne filozofije, na­lazimo da je prirodno što je postao oduševljen prorok militarizma imperijalističke epohe. Već smo videli da on ideališe militarizaciju radnih odnosa, i samo je dosledan kada i sam milita­rizam oduševljeno odobrava. „Radujem se mi­litarističkom razvitku Evrope... To je povlađi­vanje varvaru, štaviše divljoj zveri u svakom u nama."4* 51

Zato Niče, savršeno u skladu sa svojim osnovnim shvatanjem, slavi imperijalističku vojničku državu, prerastanje militarističke Pru­ske u zemlju „gospodara sveta“ u budućoj epohi koju je nazreo: „Postojanje vojničke države je poslednja mogućnost sadašnje ili buduće tradi­cije data čoveku najvišeg tipa, snažnom čoveku. A u tom cilju mogu se, zaista, sankcionisati svi oni pojmovi koji ovekovečuju neprijateljstvo i razlike po rangu među državama/* (Naprimer, nacionalizam, zaštitne carine.)

Niče koji je, kao što smo videli, uopšte od­bacivao provincijalizam i nacionalizam, odo­brava ovaj potonji kad postaje sredstvo imperi­jalističke borbe, imperijalističkih ratova, pokre­nutih za vladavinu nad svetom. Nisu potrebni komentari u pojedinostima da pokažemo pove­zanost celokupne reakcionarne ideologije impe­rijalističke epohe s tim mislima (sve do fašizma). Naravno, mnogi Ničeovi poštovaoci nastoje da zamagle tu povezanost, a njegov blještavi, ne­sistematski i aforistički stil pruža mogućnost za takvo zamagljivanje. Kod Ničea, naime, nala­zimo široku, značajnu, u pojedinostima duhovitu i umesnu kritiku kulture kapitalističke epohe, a osnovne varvarsko-reakcioname tendencije ne izviru uvek jasno iza svakog aforizma (uprkos tome što su ti aforizmi u Ničeovoj celokupnoj kulturnoj kritici osnovi njegovog pogleda na svet). Ta kritika kulture vršila je za vreme čitave imperijalističke epohe ogroman uticaj na intelektualce celog sveta; mnogi prikazi Niče- ovog učenja ograničavaju se isključivo na to i

52

sasvim zanemaruju bitnu srž Ničeove filozofije koju smo istakli. Uprkos ovom, svesnom ili ne- svesnom, zamagljivanju Ničeove delatnosti, re­akcionarna suština njegove filozofije, njegova nastojanja da varvarizuje čovečanstvo postaju sve očiglednija. Tu Ničeovu zaslugu je, najzad — kao što smo kazali — fašist Rozenberg za­hvalno priznao i Ničeu kao Hitlerovom pretku obezbedio počasno mesto u Panteonu nacizma.

Ničeovo učenje, prirodno, nije identično sa zvaničnom ideologijom hitlerizma. Ne može biti s njim identično već zato što je Niče prestao da misli u predvečerje imperijalizma. Imperija­lističko varvarstvo je, dakle, kod njega samo vi­zija budućnosti, a fašistička ideologija je proiz­vod odvratnog truljenja razvijenog imperijali­zma. To vremensko otstupanje određuje i razliku u misaonom i estetskom nivou. Niče je univer­zalno i mnogostrano obrazovan čovek, u oštroj suprotnosti sa neznalaštvom jednog Hitlera ili Geringa, s nadutom poluobrazovanošću jednog Gebelsa ili Rozenberga; on je, uprkos svojoj usiljenosti, duhovit i značajan stilist koji je — mada često problematično — ipak delovao ra­zvijajući jezik, dok je pod hitlerovskom tirani­jom vršeno varvarizovanje i obeščašćenje ne- mačkog jezika. Pored tog moglo bi se ukazati još na brojna otstupanja u pojedinostima. (Niče je, naprimer, uvek dubpko prezirao antisemi­tizam.) ' ' ' ~

Uprkos svim tim misaonim, estetskim i mo­ralnim razlikama, Rozenberg je s pravom pro­glasio Ničea pretkom nemačkog fašizma. Jer je

53

on u nemačku filozofiju uneo glorifikaciju var- varstva, i ukoliko pravičnije ocenjujemo Ničeove duhovne sposobnosti, njegovu kultumokritičku delatnost, utoliko moramo jasnije uočiti da je preokret koji je on izvršio stvorio osnovu za reakcionarni razvitak iz kojeg je potom fašizam snabdevao svoj duhovni arsenal.

1943 g.

NICE KAO PRETEČA FAŠISTIČKE ESTETIKE

Apstrahujući, naime, da sam dekadent, ja sam i njegova suprotnost.

Niče: „Ecce Homo."

Fašistička estetika nema ni jednog motiva koji ne bi, posredno ili neposredno, poticao od Ničea; stega ne vredi nabrajati te motive počev od teorije mita i antirealizma. U toku analize Ničeove estetike čitalac će i sam toliko osetiti njegovu srodnost s fašizmom da će se izlaganje usretsrediti više na isticanje razlika. Jer razlika ima, skoro u svakoj tačci, i pored odlučujućeg srodstva u suštini. Ne samo zato što je Niče uprkos svoj svojoj problematičnosti značajan i zanimljiv mislilac, dok su njegovi fašistički po- štovaoci i sledbenici eklektički apologete, siko- fantski demagozi, prazni frazeri u službi umi­rućeg kapitalizma, već, uglavnom, zbog razno­likog karaktera dvaju vremenskih otseka u razvitku buržoaske ideologije.

Fašizmu je potrebno da u buržoaskom na- sleđu istrebi sve što je napredno; i u Ničeovom slučaju potrebno mu je da falsifikuje Ili negira

55

one elemente u kojima se kod ovog mislioca ispoljila subjektivno poštena romantična kritika kapitalističke kulture. Razume se, Ničeovo du­boko očajanje zbog dekadencije kapitalističke kulture ne može se sasvim izbaciti, te ostaje i činjenica da je Ničeova kritika kapitalističke kulture osnova liberalnih kultumokritičkih ten­dencija imperijalističke epohe, koje je fašizam tako žestoko napadao. Zato Rozenberg, zvanični teoretičar fašizma, uprkos svem svom poštovanju prema njemu, posmatra Ničea ,,kritički“. On u njemu vidi žrtvu jednog rđavog liberalnog, ma­terijalističkog perioda. „Što je Niče poludio, ima svoj dublji značaj. Neizmema nagomilana volja za stvaralaštvom prokrčila je, istina, sebi put kao brzac, ali ta ista, već mnogo ranije s k r h a n a volja nije više mogla da ostvari svoje uobličenje.” Rozenberg smatra Ničeovo ranije delovanje obeležjem tog „perioda ludila”. ,,U n j e g o v o ime se vršilo mešanje rase sa svakojakim Sirijcima i crncima, mada je baš Niče bio za strogo rasno odabiranje. Niče se upleo u težnje zanesenih političkih laktaša, što je bilo još gore nego da je pao u šake razboj­nika. Nemački narod je stalno slušao samo o la­danju svih veza, o subjektivizmu, o ,ličnosti*, a ništa o disciplini, o unutrašnjoj izgradnji.” Jednom rečju, Rozenberg vidi da je Niče u pret- fašističkom periodu bio filozof omraženog libe­ralizma.

Rozenberg pristupa likvidaciji tog liberalnog Ničeovog nasleđa nezgrapnim psovkama. Nje­gov fašistički kolega, Alfred Bojmler, profesor

56

Berlinskog univerziteta, teži istom cilju kori­steći finija sredstva. On žestoko polemiše protiv ocene Ničea svog, takođe fašističkog, kolege Ernsta Bertrama, Džordžovog učenika. Za Bertrama, koji ničeovske tradicije predratnog imperijalizma produžava i razvija za potrebe fašizma, Niče je samo „tragičan revolucionar*'. ,.Nigde se", veli Bertram, „tendencija isključive individue koja ruši misterije, i sva njena intelektualna nepoštednost nisu borile tako izrazito fatalno protiv svake vrste svetog mraka, a ipak sa strepnjom mističara, dokraja unutarnje religiozno vezanog, kao u ovom vol- terijancu, koji se uzdigao do Zaratustre i nad­mašio ga." Tu Ničeovu sliku, koja pretstavlja fašizovan, i do mistike produžen Simelov por­tret Ničea, Bojmler najoštrije odbija. I Bojmler, doduše, kritikuje Ničeove „pozitivističke" ten­dencije i poziva se protiv njegovih teorija mita na „dubljeg" i .Agtinskijeg" Geresa, Bahofena itd., ali za njegafNiče nije tragična ličnost, već, naprotiv, mislilac s kojim počinje sasvim novo razdoblje čovečanstva. Po Bojmleru, Niče se u isti mah bori na dva fronta: protiv prosvećeno- sti i protiv romantike; time želi da ga napravi teoriskim pretečom fašističkog demagoškog rata na dva fronta — protiv marksizma i protiv re­akcije. (Tom shvatanju Ničea prethodi Meler van den Bruk, koji hoće da konzervatizam shvati kao suprotnost liberalizmu a istovremeno i re­akciji.)

Ničeovu tragediju Bojmler vidi u tome što su za razumevanje njegove filozofije u Biz-

57

m ar kovom drugom nemačkom Rajhu nedosta­jali preduslovi, tako da je vodio uzaludnu borbu da njegova filozofija postane osnova Bizmar- kovog drugog Rajha. A Bizmarkov drugi Rajh je na tome i doživeo slom. „Niče je bio pozvan da dovede do raspadanja nacionalni liberalizam, taj poslednji oblik sinteze romantike i prosve- ćenosti, čiji je ideološki osnivač bio Hegel.“ Ono što Bizmark nije video, video je poput proroka Niče: „Istorija Rajha postala je istorija duhovnog poraza Bizmarka... buržoaski ćifta je postao go­spodar nad državnikom, politiku su naizmence određivali liberalizam i romantika, ali su se, pre svega, pravili dobri poslovi... U svetskom ratu se srušila raskošna romantično-liberalna građe­vina, i tada su se odmah pokazala oba velika antipoda prošlosti.“ Po fašističkoj filozofiji isto- rije, najdublji uzrok sloma drugog Rajha bila je suprotnost Bizmark—Niče, a izmirenje, sintezu ove dve mitske ličnosti doneće tek treći Rajh. Franc Šauveker, fašistički pisac, ovako piše o sadašnjosti: „Bizmarkov i Ničeov spreča­vani i onemogućavani susret biće svršena činje­nica, o koju će se razbiti svi napadi neprijatelj­skih sila.“ To je fašistički mit o „sintezi dubine nemačke duše i nemačke moći“.

U tom mitu istinito je samo to da je Niče, pošto je brzo savladao svoje mladićko odu­ševljenje za osnivanje Rajha, prišao Bizmarko- vim neprijateljima i otvoreno prezreo njega i njegov režim. On o Bizinarku kaže: „Zna i ceni filozofiju kao neki seljak ili studentić.“ O nje­govom Rajhu, pak, govori: „To je bezuslovno

58

imperija u kojoj se sve svodi na najnižu osred- njost i puzavaštvo.“ On prezire Bizmarkovo po­litičko rešenje, jer u njemu vidi kompromis između vlade i naroda. Njegova kritika Biž- marka i Bizmarkovog režima na istoj je liniji kao i kritika Šopenhauera i Riharda Vagnera, pošto se u isto vreme odrekao poštovanja prema njima. Niče se kod sve trojice bori protiv onog što naziva dekadencij onL-J-Mednom aforizmu iz delà î^or^€rrrütê,r~ontu trojicu stavlja jednog pored drugog: Šopenhauera, najviše čitanog ne- mačkog filozofa, Vagnera, najpopularnijeg ne- mačkog muzičara i Bizmarka, najuglednijeg ne- mačkog državnika. Znamo, i u toku naših razmatranja moraćemo više puta istaći, da je pobijanje Vagnerovih umetničkih načela čvoma tačka borbe protiv dekadencije, borbe za ,,zdravu umetnost“ u Ničeovoj estetici, kao što je pobijanje Šopenhauera centralno pitanje nje­gove kasnije filozofije. Povezivanje Bizmarka sa ovom dvojicom pokazuje, dakle, sasvim tačno kako Niče ocenjuje Bizmarka: kao pretstavmka dekadencije na državnom i političkom polju.

Niče s brutalnom jasnoćom formuliše šta podrazumeva pod tom dekadencijom u politici: „Moderna demokrati ja je istoriski oblik raspa­danja držav£-“ Niče izlaže ovu misao najrazlič- nijim varijacijama na raznim mestima svoga delà. Navodim karakterističan citat iz njegovog kasnijeg perioda: „Pomirimo se sa činjenicama: narod je pobedio... odnosno ,robovi'... odnosno ,ološ‘... odnosno ,stado‘... sa ,gospodom4 je svr-

* — „Zora" — P r e V.

59

šeno... Ta pobeda se može smatrati i trovanjem krvi. (Ona je pomešala rase.)... ,Spasenje* ljud­skog roda (naime od ,gospode') na najboljem jè putu; sve se naočigled pretvara u jevrejski ili hrišćanski ološ. (Reč ovde nije važna.)“ Niče, kao pre njega Bruno Bauer, pretstavlja ovde pobedu modeme demokrati je ‘ kao pobedu jevreisko-hrišćanskog principa protiv otmenog Rima. Renesansa je bila protuudarac. Ali Refor­m a t ja ponovo dovodi jevrejsko-hrišćanski prin­cip do pobede. A Francuska revolucija zadaje poslednji udarac: ,;Poslednji otmeni politički sistem Evrope, f r a n c u s k i XVII/XVIII vek, skrhao se pod navalom osvetničkih nagona fu­kare. “ Pobeda ove prostačke demokrati] e dovodi do „razbijanja pojma države, do ukidanja su­protnosti ,privatnog i javnog'. Državne poslove sve vise preuzimaju privatni krugovi... Razu- zdavanje privatne ličnosti (čuvam se da kažem: individue) posledica je demokratskog pojma države...“ Suvišan je svaki komentar da bi se shvatilo kakvo je mišljenje Niče imao o Biz~ marku, koji je napravio kompromis s tom fu­karom: za Ničea Bizmark nije dovoljno odlučan kao reakcionar.

INije nam ovde zadatak da otkrijemo i onako

očigledne protivrečnosti Ničeovog mitskog gle­danja na istoriju. Morali smo ukratko prikazati ova Ničeova shvatanja da bismo pravilno pri­stupili njegovim shvatanjima o umetnosti. Niče, naime, kad šiba dekadenciju svojih savTemenika60

u umetnosti, istupa u prvom redu protiv njenih demokratskoplebejskih tendencija, naročito u umetnosti Riharda Vagnera. Osnovno obeležje ove plebejske dekadencije Niče vidi u preovla- đivanju g l u m a č k o g e l e m e n t a . „Epohe demokrati je uzdižu glumca — u Atini isto kao i danas. Rihard Vagner je na tom polju pre- vazišao sve pre sebe i toliku čast pribavio glumcu da se čoveku koža ježi. Muzika, poezija, religija, kultura, knjiga, porodica, otadžbina, saobraćaj,— sve je to pre svega umetnost, bolje rečeno— lakrdijašenje.“ A na drugom mestu: „Da li je Vagner uopšte bio muzičar? — U svakom slučaju, bio je nešto drugo v i š e : naime bes- primerni histrion; najveći glumac^ najčudesniji pozorišni genij što su ga Nemci ikad imali, naš s c e n a r i s t_ par excellence.'*

Iz te suštine njegove kritike dekadencije ja­sno izbijaju društveni i politički uzroci zbog kojih Niče tako odlučno odbija glumca: „Nauka o jednakosti! — ta od ove nema otrovnijeg otrova: naoko i z g l e d a kao da je sama pravda propoveda, a, ustvari, ona je s m r t pravde... što je oko te nauke o jednakosti poteklo toliko grozote i krvi, dalo je ovoj par excellence mo­dernoj ideji neku vrstu oreola i slave, tako da je revolucija kao-.-g.lji.BQ. a opsenila i najpleme­nitije duhove. Ali, najzad,' to 'ipak nije razlog da je više poštujemo. Samo jednog znam koji ju je osetio kako je treba osetiti: s g n u š a n j e m . To je Gete...“ ,,

Stoga sefrNiče u istoriji umetnosti bori protiv Vagnera tako da ga svrstava u francuske roman-

61

tičare: za Ničea Vagner je ..Viktor Igo muzičkog izraza**. A francuska romantika je u Ničeovim »cima „plebejska reakcija ukusa“; sam Viktor Igo je „plitak, demagog, ljubitelj velikih reci i širokih gestova, udvarač mase, koji se glasom j evanđelista obraća svemu nislćom, ugnjetenom, unakaženom i zakržljalom i nema pojma o tome šta je stega i dostojanstvo duha, šta je intelek­tualna savest, — sve u svemu nesyestan glumac, kao skoro svaki umetnik demokratskog pokreta. Njegov genij utiče na masu kao alkoholno piće — u isti mah opija je i zaglupljuje**. Niče otkriva ista obeležja kod Mišlea i Žorž Sandove itd. Hijerarhiju umetničkih tipova kritički svr­stava u tri kategorije:

„Postoji:1. monologna umetnost (ili ,dijalog

s bogom*);2. društvena umetnost, koja pretpostavlja

société*, finije tipove čoveka;3. demagoška umetnost, naprimer Vag­

ner (za nemački ,narod*), Viktor Igo.“Ona umetnost „znojavih plebejaca** je umet­

nost za m a s e. Ta definicija je znak Ničeovog najdubljeg prezira prema čitavom pravcu. Jer „pulchrum est paucorum hominum****. U umet- nosti masâ veliko, uzvišeno, gigantsko, suge­stivno, zanosno, to što pokreće mase — zame- njuje ono što je lepo. „Poznajemo masu, pozna-

* — otmeno društvo. — P r e v .** Lepo je dato malom broju ljudi — Prev.

62

jemo požarište. Najboljem delu onih što tama sede, nemačkim omladincima, mladim Sigfri- dima i drugim vagnerijancima — potrebno je ono što je uzvišeno, duboko, što osvaja... Osta«* lima koji takođe tamo sede, obrazovanim kre­tenima, sitnim blaziranim tipovima, večno žen­stvenima, onima koji srećno preživaju. jednom rečju, n a r o d u takođe treba uzvišeno, duboko, što osvaja. Sve je pravljeno na jedan kalup: ,ko nas savlada — jak je; ko nas uzdiže — božanstven je; ko nam otvara vidike — dubok je‘... Da bismo uzvisili ljude, i sami treba dà. budemo uzvišeni. Lutajmo, dakle, po oblacima, mobilišimo beskonačnost, istovarimo oko sebe velike simbole! Sursum, bumbum! — nema bo­ljeg saveta od ovoga. Neka ,grudi koje se nadi­maju* budu naš argumenat, a ,lepa osećanja* naš navijač. Vrlina pobeđuje i kontrapunkt." Ista bezmema grubost sredstava za prostačku publiku ispoljava se, po Ničeovom mišljenju, u •književnom naturalizmu: ,,Hoće da n a s i ­l j e m iznude pažnju čitalaca; otuda mnogo ma­lih uzbudljivih detalja ,naturalizma* — to spada u eru demokratije: treba z a g o l i c a t i ogru- beli, od prekomernog rada zamoreni intelekat!**

Tu dekadenciju demokratije i vulgarnosti Niče dovodi u tesnu vezu s društveno-ekonom- skim razvitkom XIX veka. Nije tu reč o 4 me da je Niče ikada išta razumevao o ekor im osobenostima kapitalizma — on se -iipovršno nije interesovao. No, on Irrsfc cgjaža najupadljivije simptome kapitalističke ekono­mike, — uvođenje mašine, rastuću podelu rada,

63

porast velikih gradova, propadanje sitne pro­izvodnje itd. — i, ne uočavajući ekonomske i klasne odnose, neposredno ih povezuje sa simp­tomima kulturnog nazadovanja koje je zapazio. Njegov stav prema kulturnim posledicama ka­pitalističkog razvitka je u polaznoj tačci isto- vetan sa stavom romantičarskog antikapitalizma, s romantičarskom kritikom razornih dejstava „mašinskog doba“ po kulturu. Njegova kritika u ovoj oblasti ni u kom slučaju nije iznad pro­šeka ovog pravca; štaviše, ona u sagledavanju stvarnih odnosa daleko zaostaje za engleskim i francuskim romantičarskim antikapitalistima. Uzmimo, naprimer, njegovo izlaganje o unaka- zujućem dejstvu mašine: .,Mašina je bezlična, ona lišava rad svoga ponosa, svega individualno d o b r o g i p o g r e š n o g , što je svojstveno svakom nemašinskom radu — lišava ga, dakle, delića čovečnosti u njemu. Nekada je svaka ku­povina od zanatlije značila o d l i k o v a n j e l i c a čijim smo se izrađevinama okružavali; predmeti domaćinstva i odeća postajali su na taj način simboli uzajamnog poštovanja i Jične po­vezanosti. A danas nam se čini da živimo usred anonimnog bezličnog ropstva. — Za olakšanje rada ne bi trebalo da platimo suviše visoku cenu.“

Glavni svoj napad Niče usmerava protiv razornog dejstva kapitalističke podele rada na kulturu. Njegovoj pažnji i ovde izmiče sve što se odnosi na samu proizvodnju, na borbu klasa. Njega interesu ju samo dva momenta: prvo, da je kapitalistička podela rada svaku profesiju

64

lišila onog neposrednog smisla koji je imala u ranijim društvima i da je svaka delatnost, i kapitalista i radnika, u sadašnjem društvu li­šena smisla; drugo i prvenstveno, njega intere- suje pitanje .dokoJice. - Niče s pravom smatra dokolicu- subjektivrimi preduslovom svake aktivne i receptivne kulturne delatnosti; kao poznavalac razvitka antičkog društva on jasno vidi značaj dokolice građanina polisa za antičku kulturu. Zato đ besom i ironijom analizira i kvantitativno i kvalitativno nedovoljnu dokolicu u kapitalističkom društvu, ali je za njega veoma karakteristično da ovaj problem postavlja samo za vladaj uče klase. U kulturnom pogledu rad­nici, po Ničeovom shvatanju, uopšte ne dolaze u obzir i njihova dokolica za njega nije intere­santan problem. Zato nije slučajnost da u slici antičkog društva, koju je nacrtao mladi Niče, ropstvo igra toliku ulogu. Bez ropstva ne bi bilo dokolice za vladajući sloj, a bez dokolice ne bi bilo ni kulture. Niče veli: „Ako je istina da su Grci propali zbog svog ropstva, onda je nešto drugo mnogo sigurnije, naime da ćemo mi pro­pasti zbog toga što n e m a m o ropstva."

Ovi aspekti potstiču Ničea na polemiku pro­tiv kapitalističkog društva koje č o v e k a č i n i b e z l i č n i m , a da pritom ne vidi ekonomsku pozadinu problema. Glavni „nedostatak aktivnog čoveka" on kritikuje ovako: „Aktivnim ljudima obično nedostaje delatnost^nšeg ranga; tu pod- r a z u m e v a m in d iv id u a T rn r -delatnost. Oni rade kao činovnici, trgovci ili naučnici, tj. kao kolektivna bića. a ne kao- sasvim određeni po-

jedini i j e d i n i ljudi; u tom pogledu su len- štine7— Nesreća. aktivnih ljudi je u tome što je njihova delatnhst gotovo uvek u izvesnoj meri nerazumna. Naprimer, bankara koji zgrće zlato ne smete pitati za uzrok njegove neumorne de- latnosti: ona je nerazumna. Aktivni ljudi se kotrljaju kao što se kamen kotrlja saobrazno gluposti mehanike. — I danas još, kao i u sva­kom dobu, ljudi se dele na robove i slobodne; jer ko nema dve trećine svoga dana za sebe, taj je rob,, pa bio on što mu dragOT državnik, trgovac, činovnik ili naučnik."

Vrlo je interesantno i karakteristično s ko­jim reakcionarnim romantičkim izmenama Niče obnavlja staru prosvetiteljsku kritiku kapita­lizma. Već je Ferguson kritikovao kapitalističko društvo zbog toga što podelom rada pretvara sve ljude u helote i što u njemu nema slobodnih ljudi. Ferguson je kapitalizam prvenstveno či­nio odgovornim za degradaciju radnih ljudi. Niče pak sužava tu kritiku, s jedne strane, time da je ograničava na vladajuću klasu, a, s druge strane, time što je svodi isključivo na kritiku kulture u užem, buržoaskom smislu. Na taj način, njegova kritika dovodi samo dotle da od kapitalizma zahteva „život pun smisla" za pro­izvođače kulture i obrazovanu, ali ekonomski i društveno parazitsku publiku. Primena ideolo­gije grčkog polisa sa njenim na tadašnjim eko­nomskim uslovima zasnovanim prezirom prema radu, čija je obnova u vreme Velike francuske revolucije postala tragično problematična, kod

Ničea se u predvečerje imperijalizma razvija u reakcionarnu apologiju parazitizma^

Ta parazitska crta manifestu je se sasvim ja­sno kad Niče analizira one od posledica kapita­lističke podele rada koje su za njega odlučujuće, naime posledice po umetnost. On ovde polazi od kvaliteta i. kvantiteta dokolice. ,,U sebi nosimo sa vest jedne r a d i n e epohe: to nam ne do­pušta da najbolje časove i prepodnevno vreme posvetimo umetnosti, pa ma bila reč i o naj­dostojnijoj i naj uzvišeni joj umetnosti. Umetnost je u našim očima stvar dokolice, odmora; njoj posvećujemo o s t a tk e svog vremena, svojih snaga. — To je opšta činjenica kojom se men ja položaj umetnosti prema životu: ako umetnost postavlja v e l i k e zahteve u pogledu vremena i snage onima koji je primaju, ona će naići na o t p o r sa vesti radnih i sposobnih ljudi; umet­nost je upućena na nemarne i nesavesne ljude, čija je priroda nepodesna baš za recepciju v e l i k e umetnosti i koji smatraju njene za­hteve pretencioznim. Time je s njom svršeno, za nju nema više ni vazduha ni slobodnog daha; ili, pak, velika umetnost pokušava da se u grubljoj i prerušenoj formi odomaći (ili bar da životari) u onoj drugoj atmosferi, koja je, ustvari, prirodan elemenat samo za m a l u umetnost, za umetnost odmora, zabavne razo­node." A na drugom mestu Niče ovako karakte- riše razvijenijeg čoveka kapitalističkog društva, upoređujući ga sa čovekom ranijih epoha: „Ono što nas razlikuje od njega jeste osećanje neiz- meme širine, ali ujedno i neizmeme praznine;

5* 67

i pronalažljivost svih superiornijih ljudi ovog veka usmerena je na to da se to s t r a š n o ose- ć a n j e p r a z n i n e savlada. Suprotnost tom osećanju je o p i j e n o s t . . . Koliko samo vo­dimo računa o svojim s i t n i m uživanjima i beležimo ih, kao da s a b i r a n j e m mnogih sitnih uživanja možemo stvoriti protutežu toj praznini, kao da je time možemo ispuniti: ko­liko se zavaravamo tim lukavstvom sabiranja!"

S ovom Ničeovom karakteristikom recepcije umetnosti u kapitalističkoj epohi dospeli smo po­novo do njegove već ranije izložene polemike protiv vulgarne demokratske umetnosti njego­vog vremena. U posleđnjim citatima Niče navodi samo društvene osnove koje, po njegovom mi­šljenju, doprinose preovladavanju vulgarnog u umetnosti. Niče zatim sjedinjuje sve strane ovog problema u jednu kulturnu filozofiju koja u v a r v a r s t v u vidi opšte obeležje modernog doba. „Ta uskovitlanost tolika je da superior­nija kultura ne može više donositi svoje plo­dove... Zbog otsustva mirovanja, naša civilizacija se pretvara u novo varvarstvo." Ali to varvarstvo je, prema Ničeu, „krotko varvarstvo", njegova bitna obeležja su zaglupljivanje, unakažavanje, umnožavanje ropskih vrlina, već opisana vulgar­nost u umetnosti itd. (Ovo varvarstvo treba, kao što ćemo videti, razlikovati od varvarstva „pla­vokosog zvera" i „gospodarâ zemlje", kome Ni­ce povlađuje.) Tu polemiku je Niče celog svog veka dosledno vodio. Već u svom mladićkom napisu protiv Davida Fridriha Štrausa ruga se estetičaru Fišeru zbog govora o Helderlinu u

68

kome je ovom pesniku zamerio otsustvo humora. U nedostatku humora „nije mogao (Helderlin) podneti što još nismo varvari, kada smo već fi- listri", rekao je Fdšer. Niče ismeva ovo ćiftin- sko skrnavi j en je uspomene na „divnog Helder- lina“ kao „sladunjavu izjavu saučešća". On kaže: „Da smo filistri, to bismo još priznali — ali var­vari! to ne bismo ni po koju cenu. Ubogi Helder­lin, nažalost, nije mogao tako fino diferencirati... Estetičar, očigledno, hoće da nam kaže: neko može biti i filistar i kulturan čovek. — U tome je humor, koji je nedostajao bednom Helderlinu, pa je zbog toga i propao."

Već je na prvi pogled jasno i čini izlišnim dalje dokazivanje da je Niče u ovoj borbi protiv kulture umetnosti i teorije umetnosti svog vre­mena produžio tradicije romantičarskih kriti­čara kapitalizma. Isto tako kao i ovi, on nekul- tumosti naših dana stalno suprotstavlja visoku kulturu pretkapitalističkog vremena ili vre­mena ranog kapitalizma. Kao i svi romantičarski kritičari kapitalističke degradacije čoveka, on se bori protiv fetišizovanja modeme civilizacije da bi joj suprotstavio kulturu ekonomski i dru­štveno primitivnih stupnjeva. On izričito govori o „sutonu umetnosti" i na ovo nadovezuje me- lanholičke komentare: „Možda je u nama naj­bolje ono što smo nasledili od osećanja prošlih vremena. Direktnim putem danas već ne bismo mogli doći do tih osećanja; sunce je već zašlo, ali nebo našeg života još cveta i blista od njega, mada ga više ne vidimo."

69

Ova romantičarska osnovna crta kritike kul­ture je od presudnog značaja za njegovu este­tiku. Čitav niz motiva njegovih sudova može se otuda neposredno izvesti. Niče ne veliča samo umetnost pretkapitalističkih vremena ili perioda ranog kapitalizma, kao što to čine svi romanti­čarski kritičari kapitalističke civilizacije, nje­govi izraziti ljubimci postaju i oni pisci koji su, zbog osobenih ušlo va svog delovanja, zbog ka­pitalističke zaostalosti njihovog poprišta čuvari kulturnih tradicija ranog kapitalizma. U jednoj svojoj sumarnoj oceni nemačke proze, pored Ge- teovih razgovora s Ekermanom i Lihtenbergo- vih aforizama, Niče ističe dve knjige svojih sa- vremenika: „Kasno leto“ Adalberta Štiftera i „Seldvilske ljude“ Gotfrida Kelera, ne uočava­jući pritom nimalo fundamentalnu suprotnost između ova dva delà. Kasnije ćemo se podrobno pozabaviti protivrečnostima između ovih motiva u Ničeovoj estetici i drugih motiva njegovih su­dova o umetnosti. Ovde želimo, s jedne strane, da utvrdimo samo tu osobenu, mada nimalo slu­čajnu činjenicu da se Ničeov sud u ovoj oceni nemačke polurealističke pozne romantike — u koju nepravedno uvršćuje Kelerov realizam — poklapa sa sudom liberalnog estetičara Fišera, koga je tako jetko ismejao. S druge strane, već ovde treba istaći da Niče u svojim sudovima ni­kad nije dosledno sprovodio liniju koja je ovde pokazana, nego je često dolazio do potpuno su­protnih zaključaka. Tako on muzičara Bramsa, koji je u razvitku muzike posleklasična i pozno- romantičarska pojava, slična Štifteru u litera-

70

turi samo značajnija od njega, kritikuje ovako: ,,U njemu je melanholija nemoćnosti; on ne stvara iz punoće, samo žudi za njom.“

Ničeova istoriska osobenost je u tome što ka­pitalističku civilizaciju svoje sadašnjosti ne kri­tikuje s a m o s ovog romantičarskog stanovi­šta. Niče, doduše, mrzi kapitalističku civilizaciju svog vremena i mrzi je, kao što smo videli, baš zbog toga što je njena osnova r a z v i t a k kapi­talizma (mašina, podela rada itd.). Ali tu ci­vilizaciju i s t o v r e m e n o mrzi i iz sasvim s u p r o t n o g uzroka: naime, zato što mu se čini da ovaj kapitalizam j o š n i j e d o v o l j n o razvijen. Niče koji je razvio svoju delatnost u predvečerje imperijalizma, u isti mah i neraz­dvojno je romantički elegičar prošlih kulturnih epoha i vesnik i ,,prorok“ imperijalističkog razvitka. Naravno, njegovo ,,prorok;ovanje“ im­perijalizma ne počiva na iasnom sagledavanju stvarno delujućih društvenih tendencija, koje su dovele do imperijalizma i razvile se u njemu, nego je takođe romantička utopija. Nije kod Ničea reč o stvarnom naslućivan ju stvarnog im­perijalizma: za to bi, pre svega, morao da vidi zaoštravanje klasnih suprotnosti. Evo šta on čini: iz crta nekultumosti kapitalizma svoga vremena, protiv kojih on ustaje zbog njihove zaostalosti, on sebi prosto stvara utopističku sli­ku o takvom društvenom stanju u kojem će te crte biti savladane. Nekulturnost kapitalista i ,,alapljivost“ proletera, to su ta dva pola koje mrzi u kapitalizmu svog vremena.

71

Mada se on po opštim kulturnim pitanjima vrlo često vraća kulturama ranijih vremena i suprotstavlja ih sadašnjosti kao ideale, ipak on to ne čini baš u ovim, za njega upravo odluču­jućim pitanjima. On se, naime, ne oduševljava ni ograničenim esnafskim zanatlijom ni patri­jarhalnim odnosom kapitalista i proletera. Nje­gov ideal se, naprotiv, sastoji u tome da razvi­jeni, kultivisani, rimsko-vojnički kapitalisti vla­daju nad disciplinovanom armijom radnika koji, poput vojnika, nemaju nikakvih pretenzija. (Svojom kapitalističkom utopijom on je preteča Špenglerove koncepcije o vladavini kapitalistič­kih cezara.) „Odnosi između vojnika i njihovih vođa još su uvek višeg ranga negoli odnosi rad­nika i poslodavaca. Bar zasad, sve kulture sa vojničkom osnovicom stoje visoko iznad tako­zvanih indiistriskih kultura: uopšte je ova po­tonja u današnjem vidu najodvratniji oblik egzistencije svih vremena. Ovde prosto vlada zakon nužde: da bi mogao živeti, čovek mora da se proda, ali ljudi preziru onoga koji tu nuždu iskorišćuje i k u p u j e sebi radnika... Fabri- kantimâ i velikim preduzetnicima trgovine oči­gledno su sve dosad isuviše nedostajali svi oblici i obeležja %v i š e r a s e . . . Kada bi njihov po­gled i njihovo držanje odražavali otmenost plem­stva po rođenju, možda i ne bi bilo socijalizma masa. Jer mase su u suštini spremne na svako ropstvo, pod pretpostavkom da postoji viši... koji je rođen da zapoveda i kao takav l e g i t i m i- s a n . . . ali nedostajanje viših formi i zloglasna vulgarnost fabrikanata sa zdepastim crvenim

72

rukama dovode ga na misao da samo sreća i slu­čajnost uzdižu jedne iznad drugih..." Za Ničea je karakteristično i za kasniji razvitak fašističke ideologije značajno da u toj reakcionamo-ro- mantičkoj utopiji želenog razvitka kapita’izma doduše kapitalistička zaostalost Nemačke igra neku ulogu kao predmet kritike (zloglasna vul­garnost fabrikanata sa zdepastim crvenim ru­kama), ali ni Engleska, najrazvijenija kapitali­stička zemlja, nije ni u čemu primer; štaviše, ona je u Ničeovim očima kvintesencija bespo- kojne gluposti civilizacije.

Nasuprot tome, uzor mu je romantično stili- zovan militarizam, jedna Pruska koja bi savla­dala svoje okoštale, ograničene, provincijalne osobine — sačuvavši svoj militaristički karak­ter — i postala evropska, kulturna, sposobna za svetsku politiku. (I sa tog gledišta je Ničeova koncepcija postala uzor svih kasnijih fašističkih društvenih teorija.) Po toj koncepciji, Niče se razlikuje od većine romantičarskih kritičara ka­pitalizma. On se ne slaže s linijom razvitka ka­pitalizma, ali se njegovo neslaganje ne odnosi na razvitak kapitalizma uopšte, nije, dakle, priželj­kivan je starih patrijarhalnih odnosa između ka­pitalista i radnika. Štaviše, Niče prihvata ovaj razvitak kao takav, samo prigovara njegovom plebejskom demokratskom karakteru, rušenju prave hijerarhije između kapitalista i radnika. Njegov ideal je da se „stvori jedna skromna vrsta ljudi bez pretenzija, neki kineski tip; to bi bilo razumno, to bi upravo bilo i nužno". Ali su koncesije učinjene demokratiji, koketiranje

73

s revolucijom, jevrejsko-hrišćanske kulturne tendencije itd. dale razvitku drugi, suprotan pravac. „Radnika su osposobili kao vojnika, dali mu pravo da se organizuje, dali mu pravo glasa: zar je onda čudo ako danas svoju egzistenciju smatra pukom nevoljom (moralno rečeno: n e- p r a vdom) ? . . . Ako težimo nekom cilju, mo­ramo težiti i sredstvima; ako želimo da imamo robove, onda smo luđaci ako ih vaspitamo kao gospodu." Dok ne učinimo oštar obrt u pravcu ničeovske utopije — kojoj je simbol natčovek, „Übermensch", — „moramo stalno napred, hoću da kažem k o r a k po k o r a k d a l j e u de ­k a d e n c i j u (to je moja definicija modernog ,napretka‘)“. Njegov fašistički interpretator Boj- mler formuliše krajnje zaključke ovih Ničeo- vih misaonih motiva potpuno u njegovom duhu, kad u pandanu natčoveku, u Zaratustrinom „najnižem čoveku“ prepoznaje „funkcionera

demokratsko-socijalističkog društva^

II

Morali smo podrobno izneti ova dva protiv- rečna niza motiva u Ničeovom mišljenju, jer njihovo uporedno postojanje u ovoj opreci, gde jedno isključuje drugo, čini ključ za razumeva- nje protivrečnosti svih njegovih shvatanja. U središtu Ničeove filozofije, a time ujedno i njegove estetike, stoji njegova romantičarska kritika kapitalističke civilizacije. Ali, kao što -smo viđeli, ta kritika polazi od dva gledišta koja

74

se međusobno kruto isključuju: Niče je nezado­voljan kapitalističkom civilizacijom zato što je isuviše kapitalistička, a i zato što je premalo ka­pitalistička. On kritiku je kapitalističku civiliza­ciju istovremeno sa stanovišta romantičarski idealisanog ranog kapitalizma, i sa stanovišta jedne imperijalističke utopije, dakle, istovre­meno sa stanovišta prošlosti i budućnosti iste ka­pitalističke civilizacije. Osnovna protivrečnost svih romantičarskih kritičara kapitalizma, koja .se sastoji u tome što oni, uprkos svemu nasto­janju da se „oslobode", „osamostale" od katego­rija kapitalizma, uvek kritikuju kapitalizam sa kapitalističkog stanovišta, kod Ničea se javlja još na višem stupnju. Prosečni romantičarski antikapitalisti stavljaju „dobre strane" kapita­lizma nasuprot njegovim „rđavim stranama" i tako neizbežno padaju u eklekticizam. Niče, isti­na, usvaja sve te motive i stoga isto tako postaje eklektičar, ali povezuje čitav taj niz motiva su­protnom tendencijom — romantičarskim utopi­stičkim veličanjem potpuno razvijenog kapita­lizma. Ovo njegovo sjedinjavanje tih proti vreč- nih tendencija moguće je samo pomoću m i t a . Preovladavanje drugog niza motiva neminovno dovodi do toga da se Niče nikako ne može ogra­ničiti na isticanje „dobrih strana" kapitalizma. On, štaviše, svoj mit mora udesiti tako da bas „rđava strana" kapitalizma postane središte nje­govog utopističkog mita.

Zato okolnost da se Niče skoro o svakom pi­tanju kulture uopšte, a posebno estetike, izja­šnjavao savršeno p r o t i v r e č n o nije ni slu-

75

čajna, ni rezultat nedoslednosti njegovog mi­šljenja u banalnom smislu te reci, kako su Ničea shvatili mnogi univerzitetski profesori epohe imperijalizma: kao „duhovitog*4 mislioca, ali bez dara za sistematsko jedinstvo. Protivrečnosti Ni- čeovog mišljenja, naprotiv, potiču otuda što je Niče u svojoj težnji za mitskom sintezom svojih protivrečnih misaonih tendencija, kao mislilac višeg kvaliteta i ranga, sa hrabrošću doslednom sve do nedoslednosti, a pouzdavajući se u sin­tetičku moć svoga mita, svaki motiv na koji je nailazio uvek dovodio do tražene paradoksi je* Usled toga se između protivrečnih tendencija, naravno, produbljivao jaz i isto tako, naravno, nikakav mit nije mogao premostiti postojeće protivrečnosti drukčije nego visokoparno eklek­tički. Ipak se ta patetično-iparadoksalna eklektika kao kula uzdiže nad plitkim eklekticizmom uni­verzitetskih profesora imperijalističke epohe. Ovi su svaku protivrečnost apologetski izlizali do tog stepena da se ne može prepoznati, samo da bi sklepali neki ’„jedinstven*4 sistemčić. Pro­tivrečnosti Ničeovog mišljenja odražavaju — makar u izopačenom obliku — stvarne protiv­rečnosti kulture kapitalističke Evrope u predve­čerje imperijalističke epohe i nije slučajnost što je Niče u međunarodnim razmerima postao naj- uticajniji mislilac imperijalizma.

Prelazeći sada na konkretnu analizu najva­žnije protivrečnosti Ničeove teorije umetnosti, moramo prvo potsetiti čitaoca' ria Ničeova shva- tanja o varvarstvu sadašnjosti, o kojima smo već govorili. Teoriji varvarstva, koja je razmatrana,

76

Niče u svojim delima suprotstavlja drugu, sa­svim suprotnu teoriju, naime teoriju afirmisa- nog varvarstva. Društvena polazna tačka ove 'teorije je odobravan jejrato va. Nas ovde u prvom redu zanimaju njene kulturno-filozofske i estet­ske osnove i zaključci. Niče navodi u prilog ratu: „Oba njegova pomenuta dejstva (glupost i pa­kost — G. L.) stvaraju varvarstvo i time pove­ćavaju prirodnost. Rat je za kulturu san ili zim­sko vreme, iz koga čovek izlazi ojačan za dobro ili za zlo.“ I on dalje rezimira: „Bez strasti, bez poroka i pakosti, kultura uopšte ne može posto­jati"; potrebni su ,,s vremena na vreme recidivi u varvarstvo", da „ne bismo sredstvima kulture izgubili i samu kulturu". Motivišući ove postav­ke on daje vrlo jasnu sliku o tome šta podra- zumeva pod ovim porocima i strastima, po­trebnim kulturi: „Za ličnost nevezana mržnja, hladnokrvnost ubice s mirnom savešću, onaj op- šti žar, koji u cilju uništenja neprijatelja stapa ljude ujedno, ponosna ravnodušnost prema veli­kim gubicima, prema .gopstvenom- postojanju i postojanju bliskih...", to su neophodne crte var­varstva, koje rat sobom donosi za kulturu koja bi inače propadala u učmalosti.

Ovu teoriju varvarstva Niče dosledno spro­vodi u svojoj estetici. Niče vodi strasnu pole­miku protiv „humanizma" Kantove i Šopen- hauerove estetike i sa njemu svojstvenom para­doksalnom oštrinom formuliše svoje stanovište: „Utančavanje svireposti spada u izvore umet-j nosti." Dalje razvijanje ove misli mora dovesti Ničea do zaključka da baš ona karakteristika

77

umetnosti, koju je napred, kod francuskih ro­mantičara i kod Riharda Vagnera nazvao var- varstvom ološa demokratske epohe, varvarstvom n a s i l j a nad receptivnim, sad postaje bitno obeležje s v a k e umetnosti koje treba odo­briti. Niče u svojoj polemici protiv „nezainte- resovanosti“ Kantove estetike izlaže: ,,U najve­ćoj meri zainteresovano i b e z o b z i r n o pri- strasno u d e š a v a n j e stvari... uživanje u n a s i l j u p o s r e d s t v o m u m e t a n j a s m i s l a . . . estetski gledalac m i r i s e s a n a s i l j e m i čini suprotno od svog uobičaje­nog reagovanja na spoljašnje stvari...“ Dakle: Niče čini centralnim osnovnim načelom čitave svoje estetike onaj isti umetnički princip koji je ranije odlučno odbijao kao obeležje „krotkog varvarstva“ modeme civilizacije.

Istu antinomiju susrećemo u pojačanom obliku kad pristupamo pitanju d e k a d e n c i j e , ovom centralnom pitanju Ničeove estetike. Niče je borbu protiv dekadencije u svim oblastima smatrao centralnim problemom svoje mislilačke delatnosti. On je svoju glavnu zaslugu video u tome što je prihvatio borbu protiv te bolesti ka­pitalističke civilizacije koja se sve više širi. Kad protiv Vagnera operiše sa Rizeovom ,,Karmen“, njegovi su odlučujući argumenti: „Vraćanje pri­rodi, zdravlje, vedrina, mladost, vrlina!“ A kri­tiku Vagnera on usmerava na pitanje Vagnerove „ bolesti Šopenhauer, filozof dekadencije,uključio je Vagnera u svoj krug i napravio od njega tipičnog umetnika dekadencije. „A to je već ozbiljna stvar. Nikako nisam voljan da rav-

78

nodušno posmatram kako taj dekadent upropa- šćuje naše zdravlje — i uz to još i muziku! — Da li je Vagner uopšte čovek? Nije li on pre neka bolest? Čega god se dotakne, učini bolesnim... m u z i k u j e u č i n i o b o l e s n o m . " I kao što je ranije želeo da Vagnerovu vulgarnost ras­krinka, stavljajući ga u isti red s francuskim ro­mantičarima, s Viktorom Igoom itd., tako ga sada raskrinkava kao dekadenta nastojeći da dokaže njegovu povezanost sa evropskom dekadencijom, Bodlerom, Gonkurima, Floberom. Za ispitivanje mitske sadržine Vagnerovih tekstova predlaže ovaj metod: „Prenesimo Vagnera u realnost, u savremenost, — ili budimo još svirepiji: u gra­đanske uslove. Šta će biti od Vagnera? Kakva iznenađenja pritom doživljujemo! Da li biste ve- rovali da Vagnerove junakinje, sve odreda, čim skinu kožuh junakinja, u dlaku liče na madam Bovari! — kao što bi bilo lako razumljivo da se Floberu moglo prohteti da svoje junakinje pre­nese na skandinavsko ili kartaginsko tie i da ih, mitologizovane, ponudi Vagneru kao libreto. Ako stvari gledamo sa izvesnog otstojanja, iz­gleda da Vagnera nisu zanimali drugi problemi već samo oni koji danas zanimaju male pariške dekadente. Uvek na pet koraka od bolnice!" Baš na toj dekadentskoj suštini njegovog bića počiva Vagnerov uticaj u evropskim razmerima. „Ko­liko srodstvo mora da postoji između Vagnera i čitave evropske dekadencije kad ova ne oseća u njemu dekadenta! On spada među te deka­dente; on je njihov protagonist i njihovo naj­veće ime... Uzdižući njega, oni uzdižu sami sebe.

7 9

— Ne braniti se od njega, to je već znak deka­dencije. Instinkt je oslabljen, ono od čega bi trebalo da zaziru, njih privlači. Hvataju se za ono što samo ubrzava njihov pad u provaliju.“

S tim u vezi, polazeći od kritike Vagnerovog umetničkog stila, Niče daje iscrpnu kritičku analizu estetskog načina ispoljavanja dekaden­cije, karakteristiku opšteg stila bolešljivosti. Centralna tačka ove analize jeste da u dekaden­ciji propada svako osećanje za jedinstvo i to- talnost. „Šta karakteriše svaku književnu de­kadenciju? “ — pita Niče. — „To što život više ne obitava u celini. Reč postaje suverena i iz­dvaja se iz rečenice, rečenica nabuja preko mere i zamrači smisao stranice, stranica oživljuje na račun celine — celina nije više celina. Ali ka­rakteristično je za svaki stil dekadencije: svuda anarhija atomâ, disgregacija volje, na jeziku morala ,sloboda individue1 — sve to prošireno u političku teoriju: jednaka prava za sve. Život, jednaka potpunost života, vibracija i egzuberan- cija života potisnute u najsitnije elemente, a ostatak je lišen života. Svuda paraliza, te- gobnost, obamrlost i l i neprijateljstvo i haos; i jedno i drugo je sve uočljivije čim prelazimo na više oblike organizacije. Celina uopšte više ne živi: ona je krpljena, napabirčena, nategnuta, veštačka tvorevina.“ Jedina pohvala kojom je Niče, polazeći od ove uništavajuće kritike de­kadencije, udostojio Vagnera, takođe ga karak­teriše kao dekadenta: „Vagneru se samo u izna­laženju najsitnijih pojedinosti, u izradi detalja možemo diviti, — on zaslužuje u svakom po-

3 0

gledu da ga na tam polju nazovemo majstorom prvog reda, našim najvećim muzičkim m i n i - j a t u r i s t o m . . . "

Ta porazna kritika dekadencije u umetnosti besumnje sadrži tačna i umesna zapažanja, ali ima i svoje vrlo zanimljivo naličje. Ničeova ma­ločas iznesena opšta kritika dekadencije zaslu­žuje pažnju sa dve strane. S jedne strane, nje­gov fašistički biograf Ernst Bertram dokazao je da ona u svim svojim bitnim crtama potiče iz nekog napisa Pola Buržea, spisatelja koga sâm Niče smatra tipičnim pretstavnikom modeme dekadencije. S drage strane, svakome ko iole poznaje Ničea pašče u oči, čitajući ovo mesto, da je to ne samo kritika dekadentnog nedosta- janja stila i dekadentnog raspadanja Vagnero- vog stila, nego ujedno i o d l i č n a k a r a k t e ­r i s t i k a n a č i n a m i š l j e n j a i p i s a ­n j a s a m o g N i č e a .

Ničeu — o čemu govori i moto naše studije — nisu ostale skrivene one tesne niti koje su njega samog vezivale za književnu i umetničku dekadenciju. On je vrlo dobro znao koliko je unutarnje povezan sa svim onim što on osuđuje kao dekadentno, koliko je njegovo mišljenje — bar u namerama i pretenzijama — bilo savla­đivanje sopstvene dekadencije. A odista je ka­rakteristično za Ničea da u istom periodu svog razvitka, kad protiv „bolesnog" Vagnera operiše „zdravim" Bizeom, on nemačkoj „snazi" i „zdravlju" polemički suprotstavlja „bolešlji- vost" pariške dekadencije. „ U m e t n i k nema u Evropi druge domovine sem u Parizu... Ni-

6 NiCe i fašizam 81

kako ne bih mogao reći u kojem veku istorije bismo mogli sabrati tako radoznale i ujedno de­likatne psihologe kao u današnjem Parizu. Na­sumce nabrajam — jer njihov broj nije nezna­tan — gospodu Pola Buržea, Pjera Lotija, Žipa, Me jaka, Anatola Fransa, Žil Lemetra... Među nama rečeno, to pokolenje čak više cenim nego njegove velike učitelj e...“ Ali to pretpostavi ja­nje ,,bolesti“ ,,zdravlju“ on prenosi i na samog Vagnera. Dok u svom spisu Niče kontra Vagner (1888) prebacuje Vagneru da se od Fojerbahove „zdrave čulnosti“ srozao do hrišćanske dekaden­cije i patologije ,,Parsifala“, on ga u delu Ecce Homo (1888) napada baš sa suprotne strane. Tu govori o dejstvu koje je Vagnerov ,,Tristan“ imao na njega: „U ubogom svetu živi onaj ko nikad nije bio dovoljno bolestan za ovo dvojstvo ,naslade i pakla*...“ Besumnje, ovo delo je Vagnerov non plus ultra; on se od njega odmo­rio u ,,Meistersinger“-ima i u ,,Ring“-u. „Postati zdraviji, to je za prirodu kao što je Vagnerova n a z a d a k . . . “ U svom poslednjem periodu Niče, svakako, smatra da je postao „zdrav** i da je „bolest“ njegove dosadašnje dekadencije bila samo prelazni stupanj. Ali isto tako kao što je njegova kritika Vagnerovog stila ujedno bila njegova estetska samokritika kao književnika, odnosi se i citirana izjava o Vagneru na njega samog. Naravno (kao i kod Vagnera), samo hipo- tetički, jer Niče nikada nije postao zdrav, ni u smislu njegovih sopstvenih definicija.

Videli smo da Niče u svom zrelom periodu, pored Vagnera kao umetnika dekadencije, šiba i

82

Sopenhauera kao filozofa dekadencije. Pesimi­zam je za zrelog Ničea jedan od najkarakteristi- čnijih simptoma dekadencije. Vagnerov razvitak ka pesimizmu, njegov razvitak od Fojerbaha ka Sopenhaueru, od Sigfrida ka Parsifalu, za Ničea je tipičan simptom dekadentnog karaktera Vagnerove umetnosti, a Sopenhauer svojom pe- simističkom filozofijom postaje musagetonv1' evropske dekadencije.

Sve to dovoljno jasno proizilazi iz naših do­sadašnjih analiza. Da pogledamo sada nešto bliže naličje Ničeove borbe protiv pesimizma. Već smo istakli kao osobënost Nicëôvôg “filozofskog stava da on pokušava da opravda kapitalizam odobravanjem njegove „rđave strane", a iz tog filozofskog stava doslèdno proističe njegovo odo­bravanje varvarstva. Na dvostranost Ničeove filozofije se nužno nadovezuje da ova afirma­cija života, polazeći od njegove „rđave strane" dovodi do paradoksalne i protivrečne filozofske tendencije: afirmacija života sa pesimističke strane. Ovde bi bilo nemoguće izložiti sve filo­zofske protivrečnosti koje proizilaze iz ovog Ni- čeovog stava. Za nas je savršeno dovoljno da znamo kako Niče — poput Sopenhauera — vidi suštinu umetnosti u tome da se život, koji treba sam po sebi odbaciti i prema kome se misaono možemo samo pesimistički odnositi, veliča i u umetničkom delu čini dostojnim afirmacije. Sa­mo što Šopenhauer kao pravoliniski i dosledni pesimist umetnost shvata kao jedan od oblika otstranjivanja od života, dok Niče preduzima

6 »— .zaštitnik i pokrovitelj. — P re v .

83

paradoksalni pokušaj da tu funkciju umetnosti učini pokretačem svoje pesimističke afirmacije života. (Iz te pesimističke afirmacije života pro- ističe Ničeov „herojski realizam“, koji njegovi današnji fašistički poštovaoci najviše uznose.)

Već je njegovo mladalačko delo Rađanje tragedije, napisano još pod jakim uticajem Šo- penhauera, posvećeno tom problemu. U jednom kasnijem projektu za nov predgovor ovome delu Niče karakteriše svoj tadašnji osnovni problem na sledeći način: „Najranije sam shvatio ozbilj­nost odnosa u m e t n o s t i i i s t i n e : a još i danas sa svetim strahom stojim pred tim dvoj- stvom. Njemu sam posvetio svoju prvu knjigu; Rađanje tragedije veru je u umetnost sa po­zadine jedne druge vere: da n i j e m o g u ć e ž i v e t i s a i s t i n o m , da je ,volja za istinom4 već sistem degeneracije."

Ovaj osnovni problem ostaje u središtu Ni- čeovog shvatanja umetnosti. I u svom posled- njem periodu on kaže u jednoj skoro šopenhaue- rovskoj formulaciji: „Svet se može opravdati samo e s t e t s k i . " I dosledno ovom osnovnom shvatanju, on suštinu umetnosti definiše ovako: „Pokretačka snaga je preobražavan]e sveta d a b i o v a j p o s t a o p o d n o š l j i v : pretpo­stavlja se, dakle, silno osećanje p r o t i v r e č - nos t i . . . ,Odvojenost od interesa i od svog Ja‘ je besmislica i netačno zapažanje. — Napro­tiv, osnovno je ushićene da sada živimo u n a- š e m svetu, da smo se odvojili od straha prema tuđem!" Filozofsko obrazloženje suštine umet­nosti ostaje, dakle, pesimističko u šopenhaue-

84

rovskom stilu, i pošto je Niče mislio da je So- penhâuerovu filozofiju i njen dekadentni pesi­mizam: potpuno savladao: ideološki preduslov umetnosti ostaje, naime, gledanje na svet kao na haos, kao na besmislenu zbrku ira­cionalnih i neprijateljskih sila, samih po sebi nepodnošljivih i dostojnih poricanja, a koje sa­mo stilizacija umetnosti, prerušavajući i iskriv­ljujući ih, može da učini podnošljivim. S tim shvatanjem i Niče, kao i Sopenhauer, dospeva u oštru suprotnost sa svim tradicijama revolucio­narne epohe buržoazije, s nemačkom estetikom od Kanta do Hegela koja, i pored svih razlika u svojim ideološkim osnovima, ipak polazi od shva- tanja da je zadatak umetnosti da uobliči ra­zumnu suštinu sveta, da se umetnička stilizacija sastoji u oslobađanju te suštine od sporednih proizvoda puke empirije koje stvaraju zbrku.

Svakako i kod Ničea postoji tendencija, ni­pošto nebitna, da se približi tom pravcu kla­sične estetike. U toku svoje borbe protiv vagne- rovske, šopenhauerovske, bizmarkovske deka­dencije Niče pokatkad dospeva u ponešto slo­bodniji odnos prema Hegelovoj filozofiji nego u svom mladićkom dobu. Međutim, zbog dru- štveno-istoriskih' osnova njegovog filozofiranja, ova tendencija ne dovodi do stvarnog savlađi­vanja protivrečnosti njegovog mišljenja, nego, naprotiv, samo povećava antinomije u njegovoj estetici i njegovim sudovima o pojedinim umet- nicima i umetničkim delima. U svojoj borbi pro­tiv Vagnera i umetničke dekadencije Niče je, naime, prisiljen da Vagnerovom plebejskom

85

,,monumentalizmu“ suprotstavi zahtev za istin­skim, klasičnim velikim stilom. Obrazlažući taj svoj zahtev, on mora da protiv Vagnera ističe princip razumnosti umetničkog delà, značaj lo­gike u kompoziciji velikog umetničkog delà. ,,U nelogičkom, u polulogičkom ima mnogo za­vodljivog — to je Vagner temeljito pogodio — ...Njemu nedostaje strogost i muškost logičkog razvitka: ali je on našao ono što je .efikasnije'!“ A na drugom mestu: „Za dramu je "potrebna gvozdena logika, ali zar je Vagner uopšte mario za logiku!" 1

Ova principijelna polemika usmerena je pro­tiv čitavog iracionalističkog razvitka /nemačke drame posle klasika i uopšte protiv čitavog mo­dernog razvitka književnosti. Za to je, naravno, i Ničeu potrebno da joj, pored strogo estetskog isticanja principa razumnog, dâ i istorisko obra­zloženje. Već u svojim izlaganjima koja nado ve­zu je na poslednji pomenuti iskaz, on u više na­vrata naglašava da Vagnerova .publika nije bila Komejeva publika. Ničeova naklonjenost fran­cuskoj književnosti i umetnosti, njegova parola protiv Vagnera: „Il faut méditerraniser la mu­sique"*, kristalizuje se oko njegove tendencije da veliča klasičnu francusku književnost za strogost i logičnost u kompoziciji. Niče ide če­sto i dotle da izjavljuje: „Moj artistički ukus ne uzima u zaštitu imena Mol i j era, Kome ja i Ka­sina bez pritajene srdžbe protiv razuzdanog ge­nija kakav je Šekspir." Na drugom mestu poziva

* Treba mediteranizirati muziku. — P r e v

2 6

se na polemiku Bajrona protiv Šekspira kao uzora i citira iz nje: „Svi mi sledimo u svojoj unutrašnjosti pogrešan revolucionaran sistem... Šekspira smatram najgorim uzorom, mada naj- izvanrednijim pesnikom."- J Niče zahteva da se ispod ruševina ovog pogrešnog razvitka XIX ve- ka ponovo iskopa prava umetnost: „Ne indivi­due, već više-manje idealizovane maske; ne stvarnost, već alegoričko uopštavanje; savre- meni karakteri i lokalni kolorit, utuljeni skoro do nevidljivosti i mitski preobraženi; savremeno osećanje i problemi sadašnjeg društva, konden- zovani u najjednostavnije oblike, lišeni svojih dražećih, uzbudljivih i patoloških osobina, tre­tiranih tako da u svakom drugom pogledu sem umetničkom ostanu bez dejstva; nikakva nova građa i nikakvi novi karakteri, već stari davno naviknuti u stalnom ponovnom oduhovl javan ju i oblikovanju — to je umetnost kako ju je Gete kasnije shvatio, kako su je Grci, pa i Francuzi gajili." I on svoje poglede o uzornom istinskom i velikom stilu rezimira ovako: „Veliki stil na­staje kad lepo nadjača strašno."

Ova tendencija u Ničeovoj estetici i estetskoj kritici, pored sve svoje oprečnosti njegovim po­znatim nam već sudovima o umetnosti, nipošto nije za njega od sporednog značaja. Niče nije samo poštovalac tragédie classique*, već i njenog poslednjeg velikog pretstavnika, Voltera. Svoju knjigu „Mensçhliches, allzu Menschliches"** posvetio je prvobitno Volterovoj uspomeni i u

* — klasične tragedije. — P r e v .** Ljudsko, previše ljudsko. — P r e v .

87

više mahova hvali vanrednu umetničku mu­drost Volterovih tragedija, naročito „Muhame- da“. U Volterovoj suprotnosti prema razvitku XÎX veka i Rusou — koga Niče smatra duhov­nim ocem svih tih lažnih demokratskih tenden­cija — vidi ne samo umetničku nego i političku i ideološku suprotnost. Niče piše o ovoj „mahni­tosti u učenju o prevratu** o Volteru i Rusou: „Nije Volterova priroda, naklonjena umerenosti. sređivanju, raščišćavanju i pregrađivanju, već su Rusoove strasne gluposti i polulagarije pro­budile optimistički duh revolucije, kome dovi­kujem: ,Écrasez l'infâme!'* Njime je za dugi period odagnan d u h p r o s v e ć e n o s t i i p r o g r e s i v n o g r a z v i t k a : prionimo — — svaki na svom polju — ne bismo li ga mogli opet dozvati. “

Prema tome, osnovna estetska linija ove Ni- čeove tendencije je spašavanje logike i razuma od preterane iracionalističke osećajnosti XIX ve­ka, spašavanje tradicionalnog aristokratskog karaktera umetnosti od plebejsko-demokratskog kuženja. Ali ova tendencija kod Ničea dolazi u nerazrešivu protivrečnost s njegovim opštim pe- simističko-iracionalističkim tendencijama. Ma­ločas smo videli da je za Ničea Rusoov optimi­zam bio izraz njegove vulgarne revolucionarno­sti. Aristokratska, tradicionalna, „logička** ten-* dencija kod Ničea je povezana s dubokim pe­simizmom, sa skepsom koja sve razjeda, naro­čito u pogledu mogućnosti i vrednosti saznanja

* „Smrvite gada!" — P r e v .

88

spoljašnjeg sveta. Nemoguće nam je da na ovom mestu detaljno analiziramo Ničeovu agnostičku teoriju saznanja, koja je u vrlo bliskoj srodno­sti s mahizmom i koja je vrlo snažno delovala na fašistički neomahizam. Njegov stav ilustro- vaćemo samo jednim vrlo karakterističnim cita­tom da bismo zatim mogli govoriti o estetskim zaključcima iz njegove agnostičke teorije sazna­nja. „Nije svet kao stvar po sebi — taj je lišen smisla i dostojan homerskog smeha! — već je svet kao zabluda tako značajan, dubok, čudesan, obremenjen srećom i nesrećom." A iz tog agno- sticizma Niče nepoštedno izvodi sve zaključke koji se odnose na ocenu nauke i naučnosti. „Kad se sve to pretpostavi, šta mora da bude sa nau­kom? U kakvoj se svetlosti ona pojavljuje pred nama? Strogo uzevši, skoro kao protivnik istine: jer ona je optimistička, ona veru je u logiku."

Ničeova analiza umetnosti uvek polazi od nemogućnosti saznanja spoljašnjeg sveta. Umet- nik — kaže Niče — ,,u pogledu saznanja istine ima slabiju moralnost nego mislilac". Govoreći o umetnosti velike prošlosti, Niče konstatuje da je njena veličina tesno povezana s verom umet- nikâ u lažne „večite istine". Ali on se ne zado­voljava istoriskim konstatacijama te vrste, već se trudi da svuda na konkretnim problemima estetike dokaže da se stvaralački metod umetno­sti objektivno zasniva na nemogućnosti sazna­nja sveta i na bezvrednosti takvog saznanja. Na taj način, on vanredno zanimljivo analizira umetničko stvaranje l j u d i . „Kad kažu da dramatičar (i uopšte umetnik) s t v a r a istin-

89

ske karaktere — onda je to samo leipa obmana...0 istinskom živom čoveku znamo, ustvari, malo,1 vrlo površno uopštavamo kada mu nakalemlju- jemo ovakav ili onakav karakter: tom našem v r l o n e s a v r š e n o m odnosu prema čoveku pesnik se odaziva time da o ljudima pravi isto tako p o v r š n e skice (i u tom smislu ,,stvara“) kao što su površna naša saznanja o njima... Umetnost polazi od čovekovog prirodnog n e- z n a n j a u pogledu svoje unutrašnjosti (tela i karaktera)...“

Sa tog gledišta Niče je potpuno dosledan kada, kao što smo videli, suštinom umetnosti smatra „nepoštedno doterivanje stvari“. Pole- mišući protiv klasične nemačke estetike, on kaže: ,,U estetskom razmatranju objekat je skroz naskroz f a l s i f i k o v a n . “ I ovo shva- tanje, ma koliko i protivrečilo Ničeovom „lo­gičkom klasicizmu*', ipak je nužan zaključak iz pesimističke osnovne tendencije njegovog mi­šljenja. Suočavajući se sa svetom kako ga Niče vidi, zadatak umetnosti može biti samo: „I z m i­s i j a n j e i d o t e r i v a n j e jednog sveta, u kome se mi sami a f i r m i r a m o u svojim najunutrašnjijim potrebama.“ Nerešiva antino­my ja Ničeove filozofije i estetike dovodi ga na paradoksalno dosledan način do toga da se ova afirmacija može izvršiti samo na osnovu falsi- fikovanja sveta i čoveka, jer s a istinom i u istini čovek ne može živeti. Vodeći nepoštednu borbu protiv lažljivosti modeme dekadentne umetnosti, Niče istovremeno postaje osnivač

30

principijelne hipokrizije kao osnove estetike. On postaje osnivač modernog a n t i r e a l i z m a .

Iste antinomije se, naravno, pojavljuju i kada Niče želi da odredi mesto umetnosti u opštem razvitku kulture. On razvija svoju delatnost u vreme najbujnijih larpurlartističkih tendencija u evropskoj književnosti. Posle onoga što je re­čeno, neće nas iznenaditi što je postao istovre­meno najžešći protivnik i najekstremniji pret- stavnik onih tendencija koje su nastojale da umetnost pretvore u čisto formalnu artistiku. Artističke tendencije mogao je čitalac jasno uočiti i iz dosadašnjeg izlaganja. Pesimističko- agnostički filozofski stav nužno primorava Ni- čea da u svojoj estetici odgurne ustranu sva pi­tanja sadržaja i da na prvo mesto — kao i svaki larpurlartistički pravac — stavi isključivo formu. Mada se Ničeove simpatije prema klasicizmu objašnjavaju pretežno političkim razlozima, ipak su njegove norme ocenjivanja čisto formalne. Sputanost u formi, prinudu, pregrade smatra momentima iz kojih može da izvire zdrav razvi­tak umetnosti. „Igrati u_okovima^ to mu je ideal. „Svaki grčkT'umetnlk, pesnik i pisac po­stavlja pitanje: koja je to n o v a p r i n u d a koju on sebi nameće...? .Igrati u okovima', ote­žati stvar i onda je zastreti obmanom lakoće — to je veština koju žele da nam pokažu." Strogu skučenost u klasicističkoj drami, zahtev jedin­stva mesta i vremena, vezanost u stihu i reče­ničnom sklopu, vezanost muzike kontrapunktom i fugom, vezanost grčke rečitosti gorgijanskim figurama itd., — sve to smatra sredstvima za

91

dostignuće savršenstva oblika. „Tako uče po­stepeno graciozno koračati po uzanim mostićima iznad vrtoglavih ponora, a za tu muku im je na­grada najveća gipkost u kretanju.*4 Zahteve Tart pour l’art-a ne bi mogli ni u Parizu Flobera i Bodlera oštrije formulisati.

Ali ova Ničeova osnovna estetska tendencija je u nepomirljivoj suprotnosti s njegovom kul­turnom filozofijom umetnosti. On energično za­uzima stav protiv „umetnosti umetničldh dela“. „Umetnost Jtreba, pre svega, da u 1 e p š a život, dakle, treba 'n a ' s a m e da učini podnošljivima, po mogućstvu prijatnima za druge... Zatim umetnost treba da s a k r i j e ili da p r e t u - m a č i svaku rugobu... Pored, tog velikog, šta- više najvećeg zadatka umetnosti, takozvana stvarna umetnost, u m e t n o s t u m e t n i č ­k i h d e l à je samo pr i vesak. ** Sa toga kultumo-filozofskog gledišta Niče osuđuje mo­demu umetnost, jer pesnici danas više nisu uči­telji čovečanstva. Stari umetnici su bili „ukroti- telji volje, preobrazitelji životinja, stvaraoci ljudi i uopšte tvorci koji su preobražavali i usa­vršavali život, a slavu današnjih možemo, na­protiv, tražiti u skidanju hamova, u razbijanju okova, u rušenju**. Za tu tendenciju Ničeovogmi­šljenja umetnost, dakle, ne postoji radi sebe sa­me i nije najvažnija u njoj artistika, završeno rešavanje problemâ oblika, već, naprotiv, ona je samo sredstvo za razvitak čovečanstva naviše u smislu Ničeove teorije, tj. za njegovo biološko oplemenjivanje. Stoga su pesnici, prema ovom Ničeovom zahtevu, „putovođe u budućnost**;

92

njihov zadatak je da „poeziju stave u službu le- pog čovečjeg lika“; pravi cilj pesništva nije „sli­kanje današnjice, oduhovljavanje i opevanje prošlosti, već ukazivanje puta u budućnost*'. Ta funkcija umetnosti, u ovoj vezi, za Ničea je isto tako isključivo merilo njene vrednosti, kao što je ranije artističko formalno savršenstvo bilo isključivi kriterij vrednosti umetničkih delà i umetnika.

III

Mogli bismo, po volji, povećati broj svih tih antinomija, pošto Ničeova filozofija skoro u sva­koj svojoj tačci pokazuje istu antinomisku struk­turu. A te antinomije ukazuju uvek na svoju osnovicu, na Ničeovu društveno-istorisku pozi­ciju. Mi smo tu Ničeovu poziciju već okarakte- risali time da je on kapitalistički razvitak, a na­ročito kapitalističku kulturu kritikovao — ne- svesno — sa dva stanovišta: sa stanovišta pro­šlosti, ranog kapitalizma i sa stanovišta utopije, budućeg imperijalističkog razvitka. Kao i za svakog romantičarskog kritičara kapitalizma, i za njega je centralni doživljaj: degradacija i depravacija čoveka usled kapitalističkog pre­tvaranja u stvar. Niče je živeo u periodu kada je kapitalizam bio mnogo razvijeniji, a klasna borba između buržoazije i proletarijata na vi­šem stupnju nego za vreme najznačajnijih pret- stavnika romantičarskog antikapitalizma. Posle- dica toga je da je njegova kritika, u upoređenju sa njihovom, s jedne strane, više ideološka, više

93

čisto kulturna kritika, da on o ekonomskim pro­blemima kapitalizma takoreći ništa i ne razume i nimalo ga oni ne interesuju, a, s druge strane, degradirujuće dejstvo kapitalizma u Ničeovo vreme je mnogo izraziti je nego za vreme cve- tanja romantičkog antikapitalizma. Usled toga, kritikujući kapitalističku kulturu isključivo sa stanovišta njenih posledica i simptoma u du­hovnom životu i u delatnosti čoveka, Niče vidi te protivrečnosti šire, sadržajnije i paradoksal­ni je od većine svojih romantičarskih prethod­nika.

Antinomiska struktura Ničeovog mišljenja se vrlo jasno ispoljava pri posmatranju ovih simptoma. Njegovu kritiku degradacije čoveka mogli bismo vrlo sažeto obuhvatiti tifflë~cla ka­pitalistički razvitak deformiše i izopačava čo­veka, kako u njegovom osećajnom životu, tako i u njegovom razumu. Dešava se to usled toga što ovaj razvitak u osećajnom životu stvara suvi- šak beskorisnih „oslobođenih“ osećanja i do­življaje koji ni u čemu nisu ukotvljeni i ni u što se ne slivaju, a u isto vreme čini da čovečji ose- ćajni život, njegova sposobnost recepcije prema doživljajima kržljavi, osiromašava i presahnju- je. A to isto se dešava u oblasti čovečjeg razuma Čovek se, s jedne strane, prekomemo intelek- tualizuje, razum dobi ja prevlast nad njime, što ubija svaku prvobitnost doživljaja, a, s druge strane, nastaje opšte oglupavljenje ljudi, opadar- nje njihove sposobnosti da razaberu šta je za njih bitno, da pravilno razlikuju korisno i štetno.

94

Ta mnogostruka vizija o zakržljavanju mo­dernog čoveka čini Ničeovu polemiku protiv de­kadencije zanimljivom. Ma koliko da su pogre­šne njegova polazna tačka, njegovi zaključci, njegova namera itd., ipak on svestranim posma- tranjem tih simptoma stvarno razotkriva niz važnih pojavnih oblika ideologije kapitalizma u propadanju. Svakako je relativna pravilnost ovih polemičkih-posmatran ja u najtešnjoj vezi s apsolutno reakcionarnom stranom njegovog filozofskog stava. Kao osobenost Ničeovog mi­šljenja već smo istakli da on, u suprotnosti s ve­ćinom romantičarskih antikapitalista, nije uto­pist „dobrih strana*' kapitalizma, već ga, baš naprotiv, brani i veliča sa stanovišta njegovih „rdayih-^strana**. Pošto sve više postaje nemo- gućno da se protivrečnosti kapitalizma harmo­nično premoste i apologetikom negiraju, a po­vratak patrijarhalnih odnosa je očito beznade- žan, to se ideologija liberalizma i romantizma starog tipa ubrzo pretvorila u jalovo, prazno frazerstvo. Već Šopenhauer stupa na nov put apologetike kapitalizma, na put p o s r e d n e apologetike, u obliku opšte kritike svakog po­stojanja. Niče, a pre njega Jakob Burkhart, daje Šopenhauerovoj filozofiji i s t o r i s k i obrt. Dok za Sopenhauera sve postojanje pretstavlja besmislen haos, čime je svaka posebna kritika kapitalističke ekonomike degradirana do sme- šnog sitničarstva, Niče koncentriše svoj pesimi­zam na problem istorije. Opšta besmislenost po­stojanja ostaje i kod njega kao metafizička po­zadina, ali u određenim periodima čovečanstvu

95-

ipak uspe va da iz ove objektivne besmislenosti izvede subjektivan smisao (Grčka, Renesan­sa itd.). Tek u poslednjem veku, tek od Francu­ske revolucije rasulo je svom silom ovladalo čovečanstvom. Prema Ničeu, protiv tog rasula treba se b o r i t i . Istorizacija pesimizma znači dakle, kod Ničea, ujedno i njegovo a k t i v i ­r a n j e nasuprot Sopenhauerovim pasivnim tendencijama otstranjivanja od sveta.

Ali, gde da otpočne taj aktivizam? Pošto Niče ne može da vidi niti hoće da vidi ijedan od objektivnih uzroka degradacije čoveka koju je zapazio, mora da odvoji čoveka od njegovih dru­štvenih osnova i da od njega napravi m i t s k u f i g u r u . Dekadentnom čoveku, koji danas pre- vlađuje i koga su iskvarili hrišćanstva. JSokrak Ruso itd., treba suprotstaviti „novog čoveka". Ne naziva- Niče sebe uzalud s ponosom psiholo­gom. Čitava njegova filozofija nije ništa drugo nego do mita naduvana psihologija njegovog sopstvenog razvitka: preokret u čoveku koji je bio opčinjen sa vremenom dekadencijom (obo­žavanje Šopenhauera i Vagnera, iluzije o Bizmarkovom Rajhu), ali je kasnije sagledao lažnost tih tendencija i tim sagledavanjem „ozdravio", „savladao" dekadenciju. Taj sop- stveni doživljaj psihološkog savlađivanja deka­dencije Niče uopštava u jednu filozofiju istorije i kulture. Ova doživljavana osnova daje njegovoj — objektivno apologetskoj — filozofiji subjek­tivni akcenat proživljenosti, originalnosti i iskrenosti. Iza Ničeovog doživljaja objektivno se skriva samo iluzija da se protivrečnosti stvar-

96

nog kapitalizma mogu savladati mitom jednog izmišljenog razvijenijeg kapitalizma, imperija­lizma

Jezgro Ničeovog metoda mitiziranja sastoji se, dakle, u tome da se istoriski principi koji se bore pretvore u l j u d s k e t i p o v e koji se bore, a zadatak je filozofa da u te ljudske tipove psihološki proniknu. Ova mitska psihologija sa­kriva pred Ničeom protivrečnosti u njegovom shvatanju i njegovoj oceni protivrečnosti kapi­talizma. Ona mu ujedno pridaje, na osnovici njegovog agnosticizma koji prerasta u mistiku, privid realističkog shvatanja, „naučnosti" (miti- zacija darvinizma, biologizam itd.). Ujedno ova mitizacija omogućava Ničeu da prikrije kapita­listički karakter svojih utopija koje on suprot­stavlja kapitalizmu. On se gnuša kapitalističke konkurencije, ali borbu za opstanak pretvara u mitski princip, a iz grčkog ,,Agon"-a (takmiče­nje) gradi mitologiju svakog zdravog društva, i pri svemu tome zaboravlja da je samo po starom romantičarskom receptu „rđavoj konkurenciji" suprotstavio „dobru konkurenciju". Ista je stvar i sa natčovekom i ostalim figurama njegovih mitova. Ali to prerušavanje ide još dalje, jer mit, ostajući kapitalistički, ne izgleda samo kao nešto što je drukčije od kapitalizma nego ujedno i kao nešto istoriski n o v o : odbrana kapitali­stičkih principa dobij a gest radikalnog juriša protiv sadašnjeg društva, karakter p s e u d o - r e v o l u c i o n a r n o g držanja.

I na toj psihološko-mitskoj osnovi Niče „sa­vlađuje" dekadenciju. Kao što je za sebe lično7 N iče i fašizam 97

gajio iluziju da je u sebi samom savladao deka­denciju, on misli da je iznutra, psihološki može savladati u mitiziranoj psihologiji svojih istori- sko-mitoloških likova. Ovim metodom nastaje njegov osobeni stav prema problemu dekaden­cije: on je ne osuđuje u celini kao bornirani bra­nioci ranijih stepena razvitka, ali se i ne brčka sa slašću u baruštini dekadencije kao propali prosečni literati. Š ta više, u dekadenciji on vidi nužno p r e l a z n o s t a n j e koje vodi „ozdrav- ljenju“ čoveka. A na putu, kojim ovde polazi, on dosledno i dokraja sprovodi protivrečnost osnova svoje filozofije. On želi da dekadenciju preva- ziđe baš time da je potencira. Elementi koji u običnoj dekadenciji koče život i dovode do nje­govog raspadanja, mogu, uvećavanjem razmera, jačanjem u njima skrivene snage da se prometnu u suprotnost dekadencije. „Najzad, sve je pi­tanje snage: umetnik, istinski bogate i jake vo­lje, mogao bi čitavu romantičku umetnost sa­svim presaviti u antiromantičnost, ili — da upo- 4;rebim moju formulu — u d i o n i z i s k u umetnost: upravo tako kao što će u ruci najsnar žnijeg sve vrste pesimizma i nihilizma postati čekić i alat više kojim će se zidati novo stepe­nište ka sreći. “

U svemu tome vidi se jasno Ničeova duboka povezanost s tradicijama romantičarske kritike kapitalizma: Niče se borio protiv romantike, ali tako da je ,,rđavoj“, dekadentnoj romantici su­protstavio ,,dobru“ romantiku, dionizisku umet­nost. Svakako, Niče, kao što smo videli, preo­kreće sadržajno metod starih romantičarskih

98

kritičara kapitalističke kulture. On je apologet „rđavih strana“ kapitalizma. Ovakav stav omo­gućava mu vrlo radikalnu kritiku kulture, na­oko „nemilosrdno" raskrinkavanje kulturnih protivrečnosti kapitalizma. Niče se u ovoj tačci prividno susreće s ranim buržoaskim „ci­ničkim" kritičarima kapitalizma. Ali samo pri­vidno. Jer ovi — pomislimo samo na Mandvila — vrlo tačno osećaju objektivno revolucionarni karakter kapitalističkog razvitka svog vremena i baš iz revolucionarnog poleta objektivne isto- riske uloge svoje klase crpu sposobnost i sme- lost da sa ciničkom jasnoćom ukažu kojim će putem krvi i prljavštine taj razvitak, po istori- skoj nužnosti, morati da prođe. Niče, naprotiv, a p o l o g e t i z i r a kapitalizam posmatrajući ga sa njegovih „rđavih strana", jer isuviše jasno gleda a da ne bi uočio da su svi neposredno apo­logetski argumenti odavno postali jalovi i otr­cani, da se kapitalizam može spasti samo pri­vidno nepoštednom kritikom njegovih degradi­raj ućih dejstava jednim „credo quia absur- dum" (veru j em, jer je apsurdno). Baš da bi ka­pitalizam misaono spasao, Niče razotkriva svu sitničavu gnusobu njegovih kulturnih pojavnih oblika i suprotstavlja im kao apologiju čitavog sistema džinovsku gnusobu svog istoriskog mita, svoje „plave beštije", svoga „Cezara Bordžije kao pape". Prema tome, unutrašnje jezgro Ni- čeovog istoriskog mita je mit varvarstva kapi­talizma u propadanju.

Ova apologija varvarstva kod Ničea javlja se kao' veliki estetsko-istoriskofilozofski mit,

7* 99

naime „preocenjivanje vrednosti“ kao iz osnova novi oblik starijeg kanona lepog: Renesanse i, pre svega, helenizma. Vinkelmanovo — Lesin- govo shvatanje Antike bilo je refleks priprema­nja demokratske revolucije: dozi van je građanina polisa, citoyena koji se rađao, slobodnog i har­moničnog novog čoveka društva koje je trebalo stvoriti. Već s Geteovim i Šilerovim klasicizmom slabi taj socijalni patos, ali, doduše, usled unu­trašnjeg produbljavanja, prodiranja u proble­matiku stvarno novog čoveka Evrope u stvarno novom društvu, nastalom u vihoru Francuske revolucije. Kod tobožnjih Geteovih nasleđnika posle poraza revolucije od 1848 ova socijalna osnova Antike kao uzora potpuno iščezava; na­staje „klasika“ jedne prazne, školske, formali- stičke korektnosti, koja je nužno morala izgubiti vezu s glavnim strujama književnosti i života.

Nazadak je nastupio vrlo brzo: nemačka re­akcionarna opozicija Francuskoj revoluciji ističe ujedno novu pseudo-realističku sliku helenizma. Tome je prva umetnička predigra Klajstova ,;Pentezileja“: eksplozija đekadentski razulare­nog modernog nagonskog života, spontane mr­žnje prema meri i razumu — i sve to u antičkom ruhu. Klajstova izvanredna pesnička plahovitost postiže vremenom pobedu u novom shvatanju Antike u romantičarskoj filozofiji i istoriogra- fiji (Šeling, Geres, Kroj cer itd.). Bahofen se samo svojim mitskim izražajnim oblicima do­tiče ovih tendencija; on je, ustvari, otkrivač dubokosežne društvene revolucije koja osvet- ljava istinsku istoriju Antike: propadanja prvo-

100

bitnog komunizma, prelaza s matrijarhata na patrijarhat.

Alfred Bojmler, fašistički istoričar ovog razvi­tka, nazire vezu između Ničea i tih tendencija. Ali dok Bahofena falsifikuje u smislu mitske reakcionarnosti, on Ničeu prebacuje da prete- rano racionalistički, isuviše pozitivistički prilazi ovom problemu. Prigovor je malo opravdan. Besumnje je Niče jednostavniji, više „pravoli- niski“ i manje maglovit od mnogih svojih pret­hodnika. Ali je njegova osnovna tendencija ista: prvo, i kod njega nestaje povezanost između demokratske slobode antičkog građanina polisa i lepote grčke umetnosti; drugo, lepota i harmo­nija nisu ni kod njega više centralne kategorije estetike; treće, ,,preocenjivanje“ Antike, kao uzora i on tumači tako da su Grci uspeli da preo­braze sve nagone varvarskog haosa kako bi od njih stvorili silu, koja se sprovodi tiranski, koja ugnjetava i osvaja. Ničeov ideal helenizma (baš kao i njegov ideal Renesanse) ističe te epohe kao vrhunac onog varvarstva koje je, prema njegovom shvatanju, jedino kadro da ukaže na izlaz — na militarističko-imperijalistički izlaz iz kulturne krize njegovog vremena, iz porođaj­nih mulca nemačkog i internacionalnog impe­rijalizma.

Sa svim ovim osnovnim tendencijama svoje filozofije Niče otvara onaj proces razvitka bur- žoaske ideologije koji se u imperijalizmu posle svetskog rata sliva u fašističku ideologiju. Po-

101

navijamo: u fašističkoj filozofiji i estetici nema ni jednog jedinog motiva na čiji izvor ne bismo naišli u prvom redu kod Ničea. Nije pritom to­liko bitna neposredna srodnost pojedinih izreka i sudova, koliko opšti metod shvatanja kulture i umetnosti. Socijalna demagogija fašizma isto tako je produženje Ničeove indirektne apologe­tske kapitalizma, kao što i čitava fašistička kon­cepcija o ,,eliti“ potiče iz Ničeovog suprotstav­ljanja čoveka nižeg i višeg, iz njegove teorije resantimana itd. Fašizam, dakle, s pravom vidi u Ničeu jednog od svojih najznačajnijih pre­daka. Ali, fašizam se, kao što smo videli, isto­vremeno odnosi prilično nepoverljivo prema izvesnim crtama Ničeovog metoda i njihovim rezultatima. To je razumljivo. Jer između Ničea i fašizma leži ceo ljudski vek ideološkog propa­danja kapitalizma. Ničeov utopiski san o impe­rijalizmu postao je strašna stvarnost. Zato fa­šizam u mnogom pogledu teško može podnositi paradoksnu nepoštednost Ničeovog mišljenja. Spol ja blistava a u suštini bedna, skroz lažljiva eklektika fašizma prinuđena je da Ničeove pro- tivrečnosti dovede do grube površne, demagoške ,,sinteze“. Fašizam se ne može lišiti „velikih li­kova" Bizmarka i Vagnera, i mora da ih „izmiri" s Ničeom. On ne može podneti Ničeovo prosto- dušno uvažavanje romanske kulture, Ničeov zahtev za latinski jasnim i preciznim načinom izražavanja. (Sa tog gledišta Niče je smatrao Hajnea jedinim zaista velikim nemačkim knji­ževnikom posle Getea.) Fašizam pretvara Niče- ovu antirealističku estetsku tendenciju, njegov

102

zahtev „falsifikovanja" estetskog objekta, „ne- poštednog i pristrasnog udešavanja stvari" u grubo apologetsko veličanje varvarstva trulećeg monopolističkog kapitalizma površnim, eklek- ličkim novinarskim mitovima.

Taj stav fašizma prema Ničeu najjasnije po­kazuje Ničeov položaj u razvitku nemačke bur- žoaske ideologije. S jedne strane, Niče je prvi nemački mislilac širokog uticaja kod koga jasno dolaze do izražaja otvoreno reakcionarne ten­dencije kapitalizma koji je počeo da truli; on je u filozofiji prvi vesnik imperijalističkog var­varstva. S druge strane, Niče je posleđnji mislilac nemačke buržoaske ideologije, kod koga su tradicije klasične epohe još u izvesnonf ste- penu. živele i dejstvovale. Svakako, u obliku nakaznom i unakazujućem. Između klasičnog građanskog razvitka i Ničea leži romantično za­mračivanje tih tradicija u periodu Svete ali­janse, leži izdaja nemačke buržoazije svoje sopstvene revolucije 1848 godine i posle nje, leži njena kapitulacija pred „bonapartističkom monarhijom" (Engels) u hoencolemovsko-biz- markovskom izdanju. Prema tome, nasleđe kla­sičnog perioda Niče preuzima, opterećen svim tim reakcionarnim posredničkim elementima. On je posleđnji nemački značajni mislilac koji s tim nasleđem ima izvesnu živu vezu, i baš usled živosti te njegove veze, usled subjektivne strasti kojom je na svoj ličan način usvojio to nasleđe, on je postao grobar klasičnih tradicija a Nemačkoj. Njegova polemika isto tako razara prazni akademizam liberalnog razvodnjavanja

103

grčkih tradicija klasika, kao što razara i borni­rano veličanje Srednjeg veka, mračnjački hri- stijanizam romantičara. Ali u isto vreme ona pretvara klasično nasleđe, helenizam, Renesansu, francuski XVII i XVIII vek, nemačku klasiku u mit dekadentnog varvarstva.

Ovo sadržajno preinačavanje klasičnih tra­dicija nasleđa kod Ničea ide u korak s razara­njem metodoloških pute va za razrađivanje toga nasleđa u cilju njegovog usvajanja. Metodološki, Niče razara dosadni filološki način toga usva­janja, banalni istorizam i liberala i kasnijih ro­mantičara. Ali na njihovo mesto on postavlja metod samovoljnih konstrukcija, prepeva isto- rije u mitovima, „duhovito“ razvrstavanje isto- rije, ljudi i perioda. Povezanost velikih ličnosti istorije sa stvarnim borbama njihovog vremena kod Ničea iščezava još više nego kod njegovih plitkih i banalnih antipoda. Svaki istoriski lik se kod Ničea raspada na pojedinačne psihološke osobenosti, od kojih se, po potrebi, mogu kon- struisati bilo kakvi mitovi. Kao subjektivno iskren mislilac, Niče je bio potpuno svestan ovog svog metoda. „Samo ono što je lično, nikad se ne može opovrgnuti. Iz tri anegdote može se nacrtati lik nekog čoveka; ja pokušavam da iz svakog sistema izvučem po tri anegdote, a osta­tka se odričem. “ VTako Niče postaje predak svake samovoljne istoriske konstrukcije i stva­ranja mitova u periodu imperijalizma; od im- presionizma do ekspresionizma, od Simela do Gundolfa i dalje preko njih do Špenglera, Mê­lera van den Bruka, Jingera i još dalje do

104

Rozenberga i Gebelsa vodi put na koji je u Nemačkoj Niče prvi svesno stupio. U fašizmu rezultati toga puta postaju toliko grubi da ćelo nasleđe nije ništa drugo do samovoljna zbirka mogućnosti za demagoške plakate. Oblik i sadr- žina naprednog nasleđa u razvitku čovečanstva za buržoaziju su pod fašizmom presušeni izvori. Ali fašizam prima nasleđe dugog procesa raz­vitka, na čijem početku stoji Niče i u kome su i poneki buržoaski protivnici fašizma — ne­voljno i nesvesno — učestvovali. Ni najjasnije saznavanje razlika u ideološkom nivou između Ničea i njegovih fašističkih naslednika ne može zaseniti osnovnu istorisku činjenicu — da je Niče jedan od najvažnijih predaka fašizma. j

Str.JPredgovor srpskohrvatskom izdanju . 5P re d g o v o r ................... . 7Niče i nemački fašizam . . . . 19Niče kao preteča fašističke estetike . 55

SA D R Ž A J

Korektor Bozidar Gocić

Izdavačko preduzeće „Kultura", Beograd, DeČanska 29. Štamparija „Kultura", Makedonska 4.