Serijal ,, LJUBAV JE ČUDO “ ( 1-4)

Četvrti deo serijala- Roman IV ,, Oslobodiću te bola “

1.

Po edeljak prvi septe ar je po ovo oživeo uli e Beograda. Ljudi su se vratili sa odmora, deca su

kre ula u školu a ja sa ila u restora u za ša ko . „Do ro jutro, ogu li do iti doručak?“ Poz ato li e se os eh ulo i selo za prostra ša k. „Do ro jutro. Narav o, šta želite?“ Nisa ogla da se seti ko je lad gospodi u poslov o odelu.

„Ne sećaš e se Ta ara, zar e?“ Pogledao e svoji ade asti oči a.

„Izvi ite… Zaista ste i poz ati, ali e ogu da se seti …“ Pos atra sa ga kako je lep…

„Ja sa Luka, Ni i rat.“ Os eh u je poigravao us a a. „Jao, oprostite. Tač o… Ja se izvi java .“ Ruko sa dotakla čelo. „Nisa toliko upadljiv kao oja draga sestra, pa e i e čudi što e isi zapa tila.“ Nas ejao se. „Mi s o se sa o jed o i videli, kada as je Ni a upoz ala.“ Os eh ula sa se i ja je u. „M , eće iti. Sreli s o se par puta ispred zgrade i javljao sam ti se, i ti si e i, doduše u prolazu s o se sretali.“

„Moguće… Izvi ite, ja se često ahi al o javi svako ko se i e i javi…“ Slegla sa ra e i a od neprijatnosti.

„Ta ara, e oj i persirati, oli te isa toliko ator, tek mi je trideset jedna godina, a ne verujem

da je te i pet aest pa da i persiraš.“ Podigao je jed u o rvu i io i je eiz er o si patiča . „Ko šija, izvi i, eću ti persirati jer ja i a dvadesetčetiri godi e.“ Nasmejala sam se od srca.

„I aš godi a koliko i oja Ni a…“ Zagledao se u e e. „Šta želite da doručkujete?“ Vratila sa se poslu. „Vidi sad, opet i persira.“ Prevr uo je oči a i zas ejao e. „Izgu ih apetit ačisto“, dodao je. „Luka, šta želiš za doručak?“ Ispravila sa se uz s eh. „E, sad i se vratio apetit. Kajga a sa sla i o i kafa, i uz i se i šta želiš da i praviš društvo.“

Pogledao e pravo u oči. „Važi.“ Otišla sa u kuhi ju da prosledi aruče o i sačeka . Posmatrala sam Luku za to vreme. Sedeo je mirno i bio je pravi gospodin. Odmere , za ava , pažljiv… io je sve o o što ja isa i ala priliku da oseti već sa o da asluti da postoji.

„Izvoli doručak…“ Spustila sam ispred njega jelo, hleb i dve kafe.

„Gde je te i doručak?“ Upit o e pogledao. „Ja sa već doručkovala. Kafa i je sasvim dovolj a.“ Uzela sa svoju šolju.

„Bio sa u ovo restora u par puta, ali isa te video. Od skoro radiš?“

„Od ju a, od kako je otvore , ali uvek radi prvu s e u.“

„Vidiš o u zgradu preko puta.“ Prsto je pokazao a oč o staklo. „Vidi .“ Pogledala sam u zgradu za koju sam znala da je biznis zgrada u kojoj su firme.

„E, tu ja radi . Tako da s o i ovde ko šije.“

„Eto, duple ko šije, a ja te isa zapa tila.“

„Kao što rekoh, videli s o se u prolazu, ja sa skoro elo leto io a od oru, pa i e za era ti što e isi zapa tila.“ Nas ejao se.

U to je druga ušterija sela za ša k i morala sam da se odvojim od Luke kako ih uslužila da u. Dok sa čekala jelo, raz išljala sa kako ga isa registrovala da i se javlja… A, kako ih, kada sam stalno

u svoji isli a i pro le i a. Veći u trase koju prepešači ide kao zo i i sa o kalkuliše raču e koji se gomilaju i molim Boga da e do ije ati e od o a…

„Da li je io ukusa doručak?“ Po ovo sa došla do Luke da sklo i praza ta jir. „Savrše . Hvala ti.“ Uzi ao je kafu. „Ne a a če u, hvala va a što ste aš gost.“ Od osila sa ta jir. „Opet i persiraš Ta ara…“, čula sam kako se nasmejao.

Po ovo sa uslužila sledeće ušterije i od Luke je sa o ostala šolja popije e kafe da sklo i . „Ta ara!“ Kolega e pozvao. „E, re i?“ Prišla sa u. „Ovaj gospodi je ostavio akšiš za te e, izvoli…“ Dao i je petsto di ara. „Moli ?“ Iz ečila sam se i pogledala u mesto gde je Luka sedeo

„Zadovolj a ušterija.“ Slegao je ra e i a i vratio se poslu. Stavila sa ova u u ifor u… Nije ilo uo ičaje o da eko ostavi toliki akšiš, do sto di ara je ilo normalno, ali preko te cifre se nije dešavalo.

Po povratku u sta , taj ova sa sakrila. Od ah sa počela da raspre a sta u ko je vladao haos koji su iza se e ostavljali oj Srete i ota . O da sa rzo počela da spre a večeru… Misli su mi

odletele ka o školova ju. Stala sam i ostala a trećoj godi i više poslov e škole. Nisa i ala ov a da uplati školari u i astavi . Raz išljala sa i a li ikakve ša se da astavi sa odvaja je ovca za

to.

„Gde su i igarete?“ Čula sa o a kako pretura po predso lju. „Ne z a …“ Pogledala sam gde ih ogla da ih traži , a tre ala sa da kre e u kafić. „Je e ti ater, gde si ih stavila?“ Okre uo se pre a e i. Bio je pija . „Nisa ih videla, života i“, tiho sa rekla. „Ma skla jaj i se stoko jed a esposo a!“ Gur uo e je i pala sa . Ćutala sam dok me stah obuzimao. Polako sam ustajala sa poda da ne izazovem gnev naglim pokretom.

„Gde su!!! Ovde sa ih juče ostavio!“ Okre uo se pre a e i. „Stvar o e z a ….“ Do ja us a i je zadrhtala

„Ne z aš jel? Ne z aš!!! Pa ko raspre a sta , stoko jed a!“ Pošao je da e oša ari i sakrila sa li e rukama.

„Ne oj oli te, stvar o ih isa videla…“, kroz plač sa olila. „Šta, e oj!!! Šta ti e i e oj!!!“ Šut uo e je ogo u re ra. Ostala sa ez vazduha… Skupila sa se i o avila ruka a da se sačuva koliko mogu.

„Šta je re!“ Srete je ušao u sta . „Glupača jed a e z a gde i je sklo ila igarete odavde!“ , vikao je otac.

„Rade ko, ja sa uzeo te igarete, ajd da popije o po pivo, i evo ti ova pakli a.“ Srete je prošao pored mene kao da ne postojim…

Ota je kre uo za ji … i izvi i ije rekao. Ustala sa sa poda, uzela svoju taš u i izašla iz sta a. Brzi korako sa kre ula pre a kafiću. Noć je ila topla i isa želela prevoz, želela sa da hoda i dođe se i…

***

Narednih dana, Luka je svako jutro oko devet sati dolazio a doručak i kafu. Uspeli s o da raz e i o par reči jer sa ja ila u poslu. I, svaki da i je ostavljao akšiš od petsto di ara. Već sa se osećala neprijatno. Uvek je nekako namestio da plati kolegi a ne meni. Nikako nisam imala priliku da ga zamolim

da mi ne ostavlja toliki akšiš, a to da mu pomenem dok ne vidim kako vadi novac nisam znala kako da

izvedem…

Posle svađe sa rato koji i je te večeri opet, bez pitanja, uzeo ova iz ovča ika, pošla sa u kafić. Uvek sam morala da krije ova od Srete a jer i sve potrošio do zad jeg di ara. Gutala sa k edle od uvreda koje je io u sta ju da i izgovori i gutala sa ol od po isli kako je olako psovao ašu rtvu majku.

Stala sa za ša k da radi , a pokoj a ajka i ije izlazila iz isli… Ni sa a e z a kako sa uspevala da radi i da e zaplače . Dok je o a ila živa, eko je i i ao da e zaštiti, od kako je u rla, ostavlje a sa a ilost i e ilost o i a koji su tre ali da e čuvaju a e o alovažavaju i tuku. „Hej, Ta ara!“ Okre ula sa se. Ni a je stajala za ša ko i ahala. „Ni a, zdravo.“ Prišla sa joj i pružila ruku. „Može o li i ovde da sed e o?“ Pokazala je a stoli e za ša ko . „Narav o, sa o izvolite.“ Bilo je dovolj o da vidi Ni u i da i se raspolože je vrati.

„Ćao, Ta ara!“ Petar je ahao dok je sedao. „Ovo su A astazija i Iva , aši prijatelji.“ Ni a e upoz ala sa svoji prijatelji a. Rukovala sa se i sa ji a. Bili su tako opušte i i as eja i da su i ulepšali veče. „Ko šta pije? Pričajte, i Ta ara, uz i piće za se e.“ Petar e pogledao. „Hvala, ja i a piće.“ Podigla sa svoju čašu sa li u ado . „O da uz i još jed u, e a raspravlja ja.“ Nas ejao se i zagrlio Ni u. Uslužila sa ih, stigla par reči da raz e i sa Ni o i A astazijo i orala da odem dalje, gosti su

čekali, petak veče je ilo poz ato po gužvi. Nešto kas ije, sa i po ovo prišla i os eh ula se uzevši svoju li u adu. „Ta ara, ti radiš i u restora u preko puta aše zgrade?“ Iva je pogledao u Petra. „Radi u restora u prepod e, sa o e z a koja je vaša zgrada?“ „Biz is e tar.“, pojas io je Petar. „Z a koja je zgrada, tu radi i Luka.“ Pogledala sa u Ni u. „Radiš a dva esta?“ Ni a se iz ečila. „Radi a dva esta…“ Os eh ula sa se. „Prepod e u restora u, a posle ovde.“ A astazija je gledala u mene i nije treptala.

Objasnila sam im, da je isti gazda u pitanju, i kako celu smenu radim u restora u, a pola s e e u kafiću.

„Svaka ti čast!“ Iva je podigao dla ove kao da i odaje priz a je. „Ja ti se divi , kako izdržavaš.“ A astazija je izgleda bila zapanjena.

„Ta ara, gde ti je život od tolikog posla?“ Ni a je odjed o i ala za ri ut izraz li a. „Je ote, to je dva aest sati rada, i sigur o još dva sata dok stig eš a o a esta i vratiš se u sta .“ Petar je raču ao. „S alazi se.“ Os eh ula sam se.

Okre ula sa se, uzela čaše i svi a sa asula pića a oj raču , o da stavila ispred jih. Nastalo je negodovanje

„Moli vas. Ulepšali ste i veče. Uživajte.“ S irila sa situa iju i astavila da radi . Nako završe e s e e, kolega i je dao poza aša akšiš koji je ostavilo Ni i o društvo… Toliko o to e da sa ih častila piće …

Laga i korako sa prilazila zgradi. Bila sa u or a i jedva sa čekala da leg e u krevet. „Ta ara…“, eko e tiho pozvao. Okrenula sam se. Luka je prilazio zgradi. Po odev oj ko i a iji sa zaključila da je io u gradu. „Ćao, Luka.“ „Iz provoda se vraćaš?“ Stao je ispred e e. „Ne. Sa posla se vraća .“ Os eh i ije silazio sa li a. „Sa posla? Jutros s o se videli u restora u.“ Bio je z u je . „Radi pola s e e u jed o kafiću. Od osa do po oći. I, ila je Ni a večeras sa društvo .“ Pogledala sa u jegove oči oje ade a. „Hoćeš da popije o kafu?“ Spustio i je ruku a ra e i taj dodir je io ešto ovo za e e… ije io grub.

„Kas o je…“ Udah ula sa i zadržala vazduh. Kafa u ovo do a… da li je kafa, zapitala sa se. „Ta ara, sa o kafa i išta više. Ne a ikakve loše a ere.“ I, kao da i je čitao isli i dao odgovor na

ne izgovoreno pitanje.

„Ne z a , da stvar o ije kas o…“ Slegla sa ra e i a, išlo i se a tu kafu.

„Koliko z a , restora u ko radiš, e radi vike do jer je u iz is zo i koja e radi vike do , a to z ači da i ja sutra e radi . Želeo ih da ti skuva kafu, pa ti e e služiš ele edelje.“ O jas io je vrlo si patič o da želi da popije o tu kafu.

„Do ro. O da i i ta kafa stvar o prijala.“ Os eh ula sa se i pošli s o u zgradu. Pričali s o o o poslu dok as lift ije dovezao a posled ji sprat i dok e ije uveo u ogro a sta . „Izvoli, sedi i opusti se.“ Uveo e u d ev i oravak koji je io koliki aš eo sta . „Hvala.“ Sela sa i le ula se jer su e re ra za olela, ahi al o sa prislo ila dla a levu stra u. „Ta ara, jesi li do ro?“ zastao je i pogledao e. „Jesa .“ Kli ula sa glavo . „Bole te re ra?“ Podigao je o rve

„Udarila sa se u aga i u a gaj e… M ogo sa trapava.“ Brzo sa odgovorila dok je Luka ulazio u

kuhinji koju sam mogla da vidim.

„Može li eki sok?“ Otvarao je frižider. „Ne, sa o čaša vode.“

„Do ro.“ Pos atrala sa ga kako vadi šolje, zati zakuvava kafu… U je u je ilo ešto tako užev o… Nešto što isa ogla da opiše jer isa z ala da postoji uškara koji se i i gošći kuva kafu a da ije ša ker na poslu.

„Izvoli…“ spustio je ispred e e kafu i vodu. „Hvala, Luka.“ Pogledala sa ga kako je sedao preko puta e e. „Kažeš, da je Ni a ila sa društvo večeras u kafiću gde radiš?“ Započeo je razgovor. Pričali s o o Ni i i društvu sa koji je ila. O da je Luka o jas io da je to pola društva. Pričao i je da i a tri druga sa koji a je erazdvoja . Zapravo jihova je ila iz is zgrada u kojoj su ile jihove četiri firme. Tako da sam saznala da su oni zapravo vlasnici i direktori.

„Koju si školu završila?“, pitao je dok s o završavali kafu. „Sred ju eko o sku i stala sa a trećoj godi i više poslov e.“ Uzdah ula sa . „Koji s er?“

„Porezi i ari e“, odgovorila sa . „Sjaja s er, zašto to e završiš, jed a godi a ti je ostala?“

„Iskre o skuplja ova za školari u…“ Skupila sa us e. „Nisi ogla da opsta eš a udžetu?

„Bila sa a udžetu dok i se a a ije raz olela, o da sa orala da ri e o joj, ona je umrla, i

ja sam izgubila pravo na budžet…“ Utih ula sa

„Ta ara, izvi i oli te, isa z ao da ti je a a u rla.“ Luka je du oko udah uo „U redu je. To je bilo pre dve godine. Ne a razloga da ti ude eprijat o.“ Nisa z ala šta da kaže i u laži jegovu eprijat ost koja je ila očigled a. „Oprosti oli te, po islio sa da si zapustila školova je iz ekih drugih razloga.“ „U redu, je. Nisa ti išta i za erila. Nego ogu li ešto da te za oli .“ Progutala sa k edlu. „Šta god tre a, ako je u ojoj oći, sa o re i.“ Nageo se alo apred. „Za olila ih te da i više e ostavljaš o oliki akšiš u restora u, ogo i je eprijat o z og toga. Zapravo, ne oj i uopšte ostavljati akšiš, poz aje o se, ko šije s o…“ Kršila sa prste a krili a od neprijat osti, ali isa želela da od jega uzi a ova . „ Da ti e ostavlja akšiš?“ Iz ečio se. „Da. Moli te…“, tiho sa izustila. „Ta ara, očekivao sa da ćeš e pitati ešto u vezi posla, škole, stipe dije…“ ostao je zaleđe . „Ja ću ova skupiti i astaviti školova je.“ I ja sa se ledila. „Hoćeš posao u ojoj fir i?“ „Ne hva…“ isa uspela da završi

„Posao i stipe dija da završiš školu, ože?“ Bio je oz ilja . „Ne. Ne, ogu to da prihvati .“ Ustala sa da pođe sva sluđe a. „Zašto? Pri aćeš platu, i aćeš or al o rad o vre e i stipe diju kao poklo fir e. Uostalo kako

isliš da stig eš da učiš kada radiš a dva posla?“ Ustao je i došao do e e. „Luka, hvala, ali e želi da te koristi .“ Gutala sa suze, zar je oguće da je io toliko do ar. „Ne koristiš e. Moja fir a je -Berić solu ija za razvoj i u apređe je poljoprivrede-, izvozimo i uvozimo

voće, povrće, eso. Tebe godina deli od kadra koji je do ro došao ojoj fir i“ Spustio je ruku a oje rame.

„Kada završi školu, ko kurisaću za posao u tvojoj fir i. Sad sa došla a kafu, isa došla da koristi tvoj položaj i tvoju fir u.“ Progutala sa k edlu i pošla pre a vrati a. „Ta ara, isa i ao a eru da te uvredi . Ne oj se ljutiti oli te.“ Išao je iza e e i uhvatio ravu ali mi nije otvorio vrata.

„Nisa se uvredila. Hvala te i, ali ako ih prihvatila po udu, i ala ih utisak da te iskorišćava , a to stvar o e želi . I, hvala a kafi, zaista i je prijala.“ Pogledala sa ga i olila oga da i suze e poteknu.

„Ta ara, hvala te i a druže ju. Vidi o se.“ Otvorio i je vrata. „Laku oć…“, tiho sa rekla dok sa izlazila

„Laku oć, Ta ara…“ Čula sam ga dok sam ulazila u lift.

Ušu jala sa se u sta i legla. Nisa ogla da zaspi … suze su sa e potekle. Očaj je ilo sve što sa mogla da osetim.

Bilo je pita je da a kada će as isterati iz ovog sta a jer s o kas ili sa kirijom.

Bilo je pita je da a kada će Luka saz ati kakva je oja porodi a… Bilo je pita je da a kada ću po ovo iti o ruka a i u ovo kraju. Sve se svodilo a da e, ali sa ja i dalje krila deo ov a, uko zarađe , za školari u da to e pri ete brat i otac.

Bože… da li će sva uti da kada se eću plašiti da ih ostavi …

***

Su ota je ila kao i svaka druga. Raspre a je, risa je paši e, usisava je, ručak, pra je veša…

Popod e sa već dočekala u or a i sela da popije kafu pre ego što kre e a posao. Sreten se

otao po sta u dok u isa dala alo ov a i od ah je otišao da ga troši. O a ije ilo…

Na poslu je ilo sve uo ičaje o za vike d. Raspali s o se od rada ali s o ar i ali pristoja akšiš.

Nekako sa se dovukla do zgrade i ušla u sta . Svetlo je ilo upalje o…

„Boli te e dupe, ti radiš i provodiš se a za o a e ariš“ Rade ko je pušio igaretu prilič o pija . „Šta tre a, tata?“ Strah e već paralisao. „Tati tre a para. Koliko jeda rad ik gradskog prevoza ože da zaradi…“

„Veruj i, i ja e a ogo“, tiho sa rekla i vadila ovča ik. „Lažeš!!!“ Skočio je i oteo i ovča ik iz ruku. Stresla sa se. Pos atrala sa ga kako vadi ova . Nisa i ala više od tri hiljade u ovča iku. „Sa o ovo?“ Ba io je pare a e e. Ustuknula sam do zida. Dalje nisam mogla a on mi je prilazio.

„Gde su ti pare? Dva posla radiš! Pričaj!“ U eo i se u li e. „Tata, e a više…“ Počela sa da plače . Nisa s ela da u da ostatak koji sa krila u rusu jer i sve potrošio i e i i ali šta da jede o ared ih seda da a dok ne primim platu u restoranu.

„Ne aš!“ Pljes uo i je ša ar. Momentalno sam prekrila lice i zaplakala.

„Lažeš da e aš!“ Rukama me tukao po telu.

Sagla sa se i pokušavala da dođe do vrata dok e udarao u leđa. „Ne aš!!! Nikad ti e aš!!!“, drao se i tukao me.

Sa o što sa se uhvatila za ravu, jako e povukao za kosu. Stisla sa zu e da ne bih na sav glas

zakukala i pro udila ko šiluk. Ne z a kako ali sa u se otela i izletela apolje ispred zgrade. Z ala sa da eće poći za o , jer je to jednom uradio i završio u poli iji. Prišla sa klupi i sela…

Plakala sam i dozivala mamu.

Ne z a šta e je više olelo, strah od ati a ili sa e ati e…

Rade ko se uvek drao i grdio… Retko se dešavalo da udari a u ili e e. Srete a ije ikada i takao. Ali, od kako je a a u rla, e e je alo po alo sve više tukao. Ni sa a isa z ala koliko još ogu izdržati da živi ovako u strahu od ati a i do ija ja ati a…

Tresla sam se i plakala, nisam mogla da prestanem.

„Ta ara?“ Luka je čuč uo ispred e e. „O, ože…“ Pogledala sa ga i poželela da e e a. „Šta se desilo?“ Dla je položio a oje kole o i trgla sa se. „Ništa…“ Je ala sa . „Kako išta kada plačeš? Re i i, šta se desilo?“ Gledao e pravo u oči. „Joj, Luka… sklo i se od e e.“ Udah ula sa alo vazduha. „Neću da se sklo i , re i i šta se desilo?“ Bio je upora . „Posvađala sa se sa o e , edostaje i ajka…“ Po ovo sa se zaplakala. „Hajde, s iri se.“ Seo je do e e i zagrlio e jed o ruko . Stresla sam se i od tog dodira.

„Ta ara, šta ti je?“ Dlanom je pomilovao moje rame.

„Ništa...“ Od ah ula sa glavo . Nisa ogla da u kaže . „Dušo, po irićeš se sa o e . Z a da ti a a edostaje, ali e oj se toliko kidati.“ Po azio e po kosi i isa reagovala a taj dodir. To e u irivalo…

„Biće sve uredu. Sa o sa u or a i razdražljiva.“ Čvrsto sa zatvorila oči da zaustavi suze. „Ššš… s iri se. Nisi ti u or a, ti si preu or a. M ogo radiš“, tiho je pričao i azio e po kosi.

Sklopila sa oči i o grila se e ruka a. Luka e azio i opuštala sa se…

Posle ne znam koliko sa otvorila oči, skupila sa hra rost, okre ula glavu i pogledala ga. Mogla sam i pod slabim svetlom da vidim koliko mu je pogled bio zabrinut.

„Do ro sa “, glas i je io šapat. „Ti si jed a ila duša…“, ež o je rekao

Ne o sa ga gledala… Tako alo reči je u e i pro udilo adu da postoji ešto što se zove ir…

„Hoćeš da ode o kod e e a kafu, sok, vodu?“ Sla aš o se os eh uo dok je dla o i dalje klizio iz oju kosu od te e a do polovi e leđa.

„Ne ogu. Hvala, ali e ogu.“ Usta su i ila suva. „Ako želiš da priča o o ilo če u, ije i pro le …“ Zagrlio me preko ramena.

„U or a sa … Izvi i za ovo i hvala ti.“ „Ta ara, uredu je. Do ekle z a koliko ajka ože da edostaje. Ja sa i ao pet godi a kada je oja

a a u rla, ali opet sa i ao sreće da za godi u ipo do ije div u aćehu koju i da da as zove a a. O a i je rodila Ni u i do io sa sve što sa želeo…“ Ne z a da li su u ež ije ile reči ili

dlan kojim je pomilovalo moje bolno rame.

„Život…“ Nisa z ala šta da kaže i ustala sa ekako.

Ustao je i Luka. Zajed o s o ušli u zgradu, pogledo e ispratio dok isa ušla u sta . Bila je tiši a… Rade ko je spavao…

Legla sa u svoj krevet i zurila u praz o… i sve je ilo praz o se sr a koje je počelo da oseća Luki o postojanje.

Ujutro sa ustala i i ala šta da vidi … Ruke i oge su i ale as i e od prethod e večeri. Dok sa se tuširala, pregledala sa telo… i a je u je ila po koja odri a. Spre ala sa doručak kada se Rade ko pojavio u kuhi ji. Ukočila sa se i prestala da diše …

On je uzeo čašu vode, popio, pogledao e i ez reči izašao iz sta a…

Odahnula sam i nastavila sa poslom.

Srete je ustao u eko do a. Tu arao je i tražio da u skuva kafu. „Uuu, tata te opet olešio.“ Ko statovao je ako popije e kafe. „Srete e, i a li ša se da ađeš se i posao. Kas i o sa kirijo , opet će as iz a iti iz sta a.“ Pogledala sam ga.

„Ne a ša se. Posla e a. Tre a i para za igare.“ Pružio je dla . „Ne a . Ota i je si oć sve uzeo.“ Nadala sa se da će ar ovaj put da se sažali. „Au, Ta ara je ote, što si u dala.“ Mrtav hlada je rekao. „Oteo i je ovča ik i tukao e!“ Iskolačila sa oči. „Kad si kilava, ko ti je kriv.“ Ustao je i otišao iz sta a kao da u išta isa i rekla. Sela sa i udah ula du oko…

Imam brata kojeg doslovno zaboli dupe za e e…

I a o a koji e ije kad god u ije po volji…

Gde sa i šta radi , zapitala sa se…

***

Po edeljak je počeo u restora u. Gledala sa a sat, ližilo se vre e kada i Luka tre alo da dođe. I, stvar o, ušetao je gra ioz i korako sa os eho a usnama.

„Do ro jutro, Ta ara.“ Os eh uo se i seo za ša k

„Hej, Luka!“ Široko sa se os eh ula. „Bože, kako diva os eh i aš…“ Oči su u zasijale.

„Hvala. Šta je po želji za doručak?“ Nisa ogla ski uti os eh sa li a. Dok je aručivao pos atrala sa kako pu e i lepe us e i a. O ožavala sa da ga sluša dok govori. Pričao je polako i od ere o što je a mene delovalo kao sedativ.

Nakon nekoliko minuta sam ispred njega donela mini kroasa e i elu kafu. „Izvoli…“, pogledala sa ga

„Šta ti je sa ruka a?“ Njegovo li e više ije i alo os eh. „Vike d u kafiću, gužva, izu ijali s o se u ša ku…“ Pogledala sa u ruke, puder je spao i otkrio tri

odri e a podlakti a a. U se i sa proklela košulju kratkih rukava koja i je ila o avez a u ifor a. „Do ro jutro!“ Poz ato lice je selo do Luke.

„Iva e.“ Luka ga je pogledao i os eh uo se. „Do ro jutro, Iva e. Želite li ešto?“ Vratila sa os eh koji je io a e je ušterija a

„Ćao, Ta ara. Želi isto što i ovaj.“ Oči a je pokazao a Luku. „Narav o…“ Kre ula sa do šaltera koji e delio od kuhi je i dok sa čekala, slušala sa ih…

„Stvar o je lepo ovde.“ Iva se osvrtao. „Me i je ovde super.“ Luka je laga o doručkovao. „Vidi da ti je super.“ Iva ga potapšao po leđi a i pogledao u e e. Odmah sam sklonila pogled i ujedno prihvatila ta jir i šolju iz kuhi je. „Izvolite. Prijat o.“ Spustila sa sve ispred Iva a. „A, e e ste ostavili da u re glada ?“ Petar se od ekud pojavio i seo za ša k. „E e, odakle ti?“ Luka u se as ejao. „Odakle ja?“ Od ah uo je glavo . „Ta ara, oli te do esi i e i ove kifli e.“ „Nisu to kifli e to su fra uski kroasa i.“ Iva ga je ispravio dok je uzi ao jeda u ruku. „Evo, od ah.“ Os eh ula sa se i pošla…

Dok sa se vratila još eko i se pridružio. „Mogu li i ja do iti fra uski doručak?“, pitao je uškara oz ilj og izraza li a. „Svakako, gospodi e.“ Kli ula sa glavo i po ovo kre ula. Kad sa se vratila i lju az o spustila doručak ispred gospodi a, shvatila sa da se poz aju jer su pričali iz eđu se e. „Ta ara, da te upoz a .“ Luka e pogledao. „Ovo je A drej, oj prijatelj, o ko e sa ti pričao.“

„A drej.“ Pružio je ruku. „Drago i je. Ta ara.“ Rukovala sa se sa ji . Zati sa ih ostavila i pošla pre a ovi ušterija a. S`vremena na vreme bih bacila oko na njih, i

topila se od prizora kako su ir o sedeli, jeli i pričali i šalili se iz eđu se e. Kada su otišli, kolega je došao do e e i dao i dve hiljade di ara…

„O, Bože…“ Uhvatila sa se za glavu. „Bakšiš, Ta ara… I to odliča akšiš…“ Kli ao je glavo . Hladan znoj me oblio od neprijatnosti. Svaki od jih je ostavio po petsto di ara…

Nisam mogla da prihvatim novac.

Uzela sa jeda kolač, upakovala ga, stavila dve hiljade i pozvala kolegu koji je raz osio hra u po o liž ji ka elarija a. „Ovo ćeš od eti u o u, iz is zgradu. Lič o dostavi Luki Beriću.“ Pričala sa i pisala poruku…

Izvinjavam se svima vama, ali ja ovo ne mogu da prihvatim . Tamara

Sve sam stavila u kesu i dala mu.

Da se astavio ustalje o i ližio se kraj s e e. U jed o tre utku do e e je došao gazda Mila i rekao da e jeda gost očekuje za stolo . Pošla sa za Mila o . „Ta ara, izvoli sedi.“ To je io Iva . Sela sa ez reči jer je Iva ovo li e ilo oz ilj o…

„Iva e, o a i je aj olja od svih.“ Mila je podigao prst i udaljio se. „Mila je aš školski drug iz gi azije, ali je eki čudo otišao u ugostitelje i hvala Bogu, do ro u ide. Ali isa zato došao.“ Pogledao e i a rštio se.

Bez reči sa pos atrala Iva a… Ujed o sa i pri ila i for a iju da je Mila io i Luki školski drug. „Ta ara, vratiti a a akšiš je rav o to e da si a svi a opalila ša are.“ Spustio je dve hiljade di ara na sto.

„Ali to je pre ogo, pa vaš doručak je jefti iji od akšiša koji ste ostavili. Nije uredu da…“ Gu ila sa vazduh.

„Slušaj, Ta ara. Ti si jed a pristoj a i veo a vred a devojka. Ce i o te z og toga i ostalih vrli a koje poseduješ jer a je Luka pričao o te i. Sad ćeš lepo da uz eš svoj akšiš, evo ti Lukin broj mobilnog,

pozovi ga i izvi i u se jer si ga prilič o uvredila.“ Nije se šalio…

„Nisa i ala a eru da vas uvredi , za oga…“ Bila sa va se e. „Ispravi stvar.“ Ustao je i pogledao e. „I, još ešto, o aj kolač koji si poslala, ije zasladio Luku, zagorčao u je da , a o to e zaslužuje.“ Iva se okre uo i otišao. Nova i karti a sa Luki i roje su ostali ispred e e. Progutala sa k edlu…

„Ta ara…“ Gazda Mila je sedao za sto i stavljao kafe ispred as. „Bože, šta e s ađe.“ Uzdah ula sa i isa ila svoja, i u s u isa želela da uvredi ekog od jih. „Z aš, kada se ušterije žale, to je o ič o a uslugu, kvalitet ili više aplaće iz os. Još iko ije došao da mi se žali da u je oj rad ik vratio akšiš…“ Mila je pogledao u e e. „Ne z a šta da kaže .“ Slegla sa ra e i a. „Ovo je previše.“ Pokazala sam na novac ispred nas.

„Ta ara, to je za jih sića. Nisu rasip i i, ali iz ekog razloga žele da ti ostavljaju do ar akšiš a da te opet cifrom ne uvrede. Poznajem ih i veruj mi.“Uzeo je svoju kafu i otpio dobar gutljaj.

„Jao, Bože…“ Spustila sa čelo a dla . Setila sa se kako sa pričala Luki da skuplja ova za školova je. „Da ti ostavljaju ova iz rđavih a era, e a ša se. Iva i a že u, A dreju je skoro ila svad a, Petar se uskoro že i, jedino je Luka momak. A da mu je stalo do blud iče ja, e ih te e uvao, već i irao koju želi i kako je želi jer u se ože. Pozovi lepo čoveka i reši stvar.“ Mila se os eh uo što je z ačilo da je čuo razgovor ili da u je Iva rekao o če u se radi. „Pozvaću ga.“ Uzela sa šolju i otpila alo kafe. „Ovo ti ja dajem i nema rasprave.“ Mila je spustio ovča i u od pet hiljada a još o e dve, i ustao. „Zašto?“ Iz ečila sa se. „Zato što si i a olji rad ik i zato što z a da ćeš otići odavde kada završiš školu.“ Potapšao e po ra e u i otišao. Osećala sa da je Mila saz ao da skuplja ova za školari u iako u to ikada isa po e ula. U to tre utku i je ilo veo a teško… Uzela sa ova i karti u sa stola i pošla do telefo a da pozove Luku.

„Berić.“ Javio se od ah. „Luka, Ta ara je ovde…“ Zastala sa i skupljala us e. „Zdravo, Ta ara…“ Ućutao što je ilo z ak da ja astavi .

„Pozvala sa te da ti se izvi i … Nisam imala nameru da vas uvredim, samo mi je bilo veoma neprijatno

z og akšiša. I…“, nisa z ala šta više da kaže . „Do ro… Pošto si prihvatila akšiš, hvala a kolaču koji si mi poslala, ali izvi je je ću prihvatiti sa o ako večeras dođeš kod e e da popije o kafu.“

„Radi večeras u kafiću. Biće kas o…“ Uvrtala sam prstima kabel telefona.

„Neće iti kas o. Želiš li da prihvati izvi je je?“, pitao je. „Želi …“ Nije i ilo svejedno.

„Re i i roj svog o il og, pa ogu doći po te e kada završiš s e u u kafiću.“

„Ne a o il i. Po edeljak je i sigur o će o završiti ra ije, i doći ću kod te e.“ „O da se vidi o.“ Čula sa kako se as ejao. „Vidi o se.“ Os eh ula sa se i preki ula vezu.

Sa eki čud i ela o sa se vratila u stan. Brzo sam poslovala i spremila ručak, zati se sredila i krenula na posao.

Najprijatnije mi je bilo kada sam bila sama u stanu. Imala sam bar malo mira, ali sam ipak bila napeta u

iščekiva ju da li će ota ući u sta i šta će uraditi. Veče a poslu je prolazilo, čak s o i i ali a je pauze. Ja sa završila ešto pre jeda aest i žur i korakom krenula prema zgradi, odnosno Luki..

2.

Doslov o sa se ušu jala u zgradu u kojoj sa i ja živela. Š ug ula sa u lift da e iko e vidi, zapravo isa želela da sret e o a ili rata.

Sve isli su estale kada sa se ašla ispred vrata Luki og sta a. Udah ula sa du oko i pozvo ila. Nakon ekoliko tre utaka Luka se ašao ispred e e. „Zdravo…“ Sla aš o sa se os eh ula. „Dolazi ova o!“ Nas ejao se, uhvatio e za ruku i povukao u svoj sta . „Nisi ljut a e e?“ Prvo sa ga to pitala „Došla si i nisam ljut na tebe. Izvoli…“ Ruko e us erio u dnevni boravak.

„Hvala.“ Široko sa se os eh ula i udo o s estila u fotelju. „Kako je ilo a poslu?“ Pitao je dok sa ga po ovo pos atrala kako a kuva kafe. Pričala sa u i opuštala se u udo osti jegovog do a. Ali sa osećala kako u vazduhu visi akšiš koji sam odbila.

Kao i pre eke večeri i ove a je do eo kafe i seo preko puta e e, dok s o eo avez o pričali o poslu.

„Ta ara…“ Zagledao se u e e kada smo iscrpeli kratku prethodnu temu.

„Moli ?“ Zadržala sa vazduh

„Zašto si i poslala kolač da as? Za akšiš eću da pita , s atra da je to reše o.“ „Mali z ak zahval osti…“, utih ula sa . „Za šta i se zahvaljuješ?“ Sneno me pogledao.

„Druži o se… do ar si pre a e i… I o o kad sa plakala…“ O orila sa pogled postiđe a. „Ne oj i se zahvaljivati a to e, zadovoljstvo je oje. Mogu li ja da se zahvali za kolač koji si i da as poslala?“ Blago se as ešio i oči su u zasijale. „Možeš“, slegla sa ra e i a.

„Dođi i sedi, ovde pored e e…“ Potapšao je esto a ugao oj gar ituri do se e. Pogledala sam ga dok je moju kafu lagano prevukao preko stola do svoje. Ustala sam potpuno opijena,

o išla sto i sela do jega. „Mogu li da te polju i u o raz?“ Okrenuo se pre a e i i dla ež o položio a oja leđa. Klimnula sam glavom. Srce mi se uzlupalo i od njegovog dodira i od njegove blizine.

Sasvi laga o je glavu pri akao ojoj. Osetila sa dodir jegovih usa a a o o razu… sklopila sa oči i udah ula vazduh. „Hvala a o ako div o kolaču, zaista si e prijat o iz e adila, dušo“, šap uo je a oje uvo i ruko lagano skliznuo niz moju kosu.

Okre ula sa glavu pre a je u opije a od reči. „Ne a a če u“, tiho sam rekla i gledala njegov mili

osmeh dok me mazio po kosi.

„Prija ti da te azi po kosi?“ „Opušta e…“ Nisa ogla da presta e da gleda u jega. „Kosa ti je kao svila i e e opušta da je dodiruje .“ Nas ejao se i drugo ruko i dodao kafu. „Hvala.“ Nas ešila sa se i otpila alo r e aro atič e teč osti. „Sa ki živiš?“ Nastavio je razgovor u s eru koji e podsećao a skoru propast. „Sa o e i rato .“ Uzdah ula sa e ih li oterala eprijat ost. Misli da je shvatio da isa želela o ji a da priča , pa je Luka počeo da priča o svojoj porodi i koja je živela u Ne ačkoj. Nako pola sata dodat og opušta ja, jer me sve vreme mazio i pričao, osetila sa potre u da krenem a

da sa ogla osva ula ih ovako sa ji . Njegov glas je io ele za oje uši. Dopratio me do vrata i stao.

„Ta ara, edeljo e radiš?“, pitao je

„Ne. Nedelja i je slo oda da .“ „Mogu li u edelju da te izvede a večeru? Moli te…“ Skupljao je us e. „Može…“ Os eh ula sa . Zagrlio e ež o i po ovo polju io u o raz. „Sviđaš i se, ale a“, šap uo je i po ovo svoji dla o skliznuo niz moju kosu.

„Laku oć…“ O orila sa pogled. Z ala sa da sa po rve ela. „Laku oć i lepo spavaj.“ Ostao je da stoji dok sa odlazila.

Iako sa ila u or a, sa ije želeo da e prihvati. Osećala sa se tako opušte o i sreć o z og Luke… Dugo sam mislila o njemu i ni sama ne znam kada sam zaspala.

***

Nared og da a sa od Iva a čula da je Luka otišao a služ e i put i da se vraća u su otu uveče. Dok je Iva doručkovao, ja sa već osetila eo jaš jivu praz i u jer sa z ala da Luka ared ih da a eće dolaziti a doručak, zapravo da ga eću videti do edelje…

Po povratku sa posla, ista priča e sačekala. U aše sta u, po pravilu je vladao haos, koji sa od ah počela da raspre a . U eko tre utku je Srete ušao sa o da se presvuče i od ah je otišao. Posle njega je ušao ota …

Kočila sa se od straha, krv se ledila, svaki išić i je io u grču dok sa čekala da prvi progovori. Međuti išta ije rekao sa o je seo za sto. Odahnula sam i nastavila sa poslo i ta a kada sa pošla u kupatilo, čula sa ga. „Izvi i za o o… Ali ekada stvar o u eš da udeš epod ošljiva.“ Radenkov hrapavi glas mi je zaparao

uši. Stala sa i pogledala ga… Nepod ošljiva???

„Uredu je. Mora da se spre a za posao.“ Naterala sam sebe da progovorim.

Dok sa koračala uli a a Beograda počela sam sebe da preispitujem u kom segmentu sam bila

epod ošljiva i koliko??? Toliko da e ije… Nisa ila pa et a i jedva sa dočekala da sta e za ša k i radim. Pratila sa porudž i e i ko o are da e čekaju i total o rasteretila svoj apet erv i sistem.

***

Da i su se laga o izvlačili, i io je petak. Gledala sa kroz prozore restora a kako se priroda e ja i shvatila da se liži polovi a septe ra. „Do ro jutro.“ Za ša k je seo A drej. „Do ro jutro, izvolite.“ Os eh ula sa se. „Ne sećaš e se?“ Pogledao je u mene.

„Seća Vas se, Vi ste A drej“, lju az o sa odgovorila. „Ne oj i persirati Ta ara, ogu li do iti fra uski doručak?“ Moglo se naslutiti malo prijatnosti u tom

grubom glasu.

„Svakako, gospodi e.“ Udaljila sa se. Pošto sa preuzela hra u, vratila sa se i spustila ispred jega, „Izvolite, prijat o“. Pošto se zahvalio ja sam nastavila sa poslom.

Kada je A drej završio doručak, podigao je ruku da dođe do jega.

„Izvolite?“ Prišla sa u.

„I aš li alo vre e a da porazgovara o?“, pitao je prilič o oz ilj o. „Narav o, re ite?“ Pogledala sa ga u oči i čekala. „Do ro, vidi da i i dalje persiraš, ali hajde.“ Od ah uo je ruko i astavio, „Ta ara oja fir a je –A drejević ko pjuterski siste i i opre a- avi se uvozo . Želeo ih da i se javiš i dođeš a razgovor za posao, potreban mi je radnik sa smerom –porezi i carine.“

„Ja još isa završila školu i e a to zva je.“ Od ah sa odgovorila. „Z a , Ta ara. Ostala ti je još jed a godi a studija, zato lepo dođi da se dogovori o da poč eš u raču ovodstvu, o da da lepo završiš tu godi u i da pređeš a rad o esto za koje i tre aš. Uostalo

i će o ti platiti školova je za koje će o potpisati ugovor o o avezi da radiš za as i tako se odužiš. Plata ti eće iti uskraće a, iti ilo šta drugo. Da sada ovde e o jaš java , javi i se i da se dogovori o.“ Ustao je. „Hvala a po udi.“ Ostala sa e a i zateče a. „Doviđe ja.“ Gledala sa kako odlazi…

Z ala sa da ovo i a veze sa Luko . Za oga ili su prijatelji i ilo je očigled o da se Luka a sve ačine

izgleda trudio da e otrg e od posla ša keri e. „Izvoli akšiš.“ Kolega je ispred e e ovaj put spustio hiljadu di ara i došlo i je da vris e od uke. „Divota…“ Pogledala sa u vizit karti u i ova … Uzela sa i astavila sa poslo .

Po povratku u stan sam zatekla oca i to pripitog.

„Šta i a da se jede?“, zaplitao je jezikom.

„Evo sad ću ti postaviti.“ Od ah sa otvorila frižider i izvadila dve šerpe i stavila da se podgrevaju. Rade ko je ustao i otvorio jed u. „Grašak! Pa isa ja vo da pase !“ Ruko je odala io šerpu koja je pala na pod i sve se prosulo.

„Tata, šta ti je?“ Bila sa u šoku i sa o jeda korak udalje a od jega. „Šta si rekla! Ko je stoka?“ U seku di je izvadio kaiš iz pa talo a. „Nisa rekla da si stoka, pitala sam- šta ti je?“ Krenula sam da o ilazi oko stola dok i se ližio. „Grašak za stoku, jel!?“ Poleteo je ka e i. „U drugoj šerpi je eso!“, viknula sam i pokušala da se sklonim.

Nisa uspela, kaiš je vris uo po ojoj podlakti i kojo sa štitila li e. „Ne oj!!!“, zakukala sa i pošla prema vratima.

„Džukelo e vaspita a!!!“ Urlao je i stigao još jed o da e oši e preko leđa dok sa gra ila taš u i izletela iz stana.

Potrčala sa koliko e oge ose i trčala dok se isa ašla u o liž je parku. Sela sa a klupu i obrisala suze. Pogledala sa u des u podlakti u, otisak kaiša je već do io ordo oju i otekli u. Izvadila sa iz taš e hepatro i i počela da aže u adi da eće izgledati tako straš o. Osećala sa kako e žari i peče udara preko leđa. Osećala sa kako već gu i živ e…

Ostala sa da sedi tu dok i ije došlo vre e da kre e u kafić.

Kada se rad o vre e završilo, spori kora i a sam odlagala vreme ulaska u zgradu.

Te večeri i sa a e z a koliko i je hra rosti tre alo da uđe u sta . Zahvalih Bogu jer su svi spavali. Na prsti a i ez disa ja sa ušla u svoj so ičak i legla. Zagrlila sa jastuk i po islila a Luku da otera u utraš ji ol koji e proždirao. Fizički oj je pulsirao sa rit o otku aja sr a, i to ije ilo išta ovo.

***

Cele su ote sa čistila kuhi ju i tepih koji je io uprlja izgaže i graško . Povre e o ih pogledala u des u adla i u i pustila po koju suzu jer je as i a ila odra sa az ako podliva koju išta ije

oglo sakriti se dugih rukava, koje sa i o ukla to veče i kre ula da odradi s e u u kafiću. Pitala sam se da li je Luka stigao, da sam bar imala mobilni znala bih, a ovako… čekala sa da osva e edelja i da ide o a večeru…

***

Nedelja je ko ač o osva ula. Počastila sa se e do ri spava je jer sa z ala da sa ila sa a. Sreten ionako ije io kući, a ota je verovat o od ele zore sa svoji pajtosi a egde gde se pije i jede. Ta a što sa se izvukla iz kreveta i sela da pije kafu, čulo se zvo o…

Otišla sa do ulaz ih vrata i otvorila ih. „Luka…“ Zi ula sa od izne ađe ja. „Spavaš,a?“ Od erio e, ila sa u pidža a a „Pije kafu, ustala sa pre pola sata.“ Os eh ula sa . „E, drago i je da si se aspavala. Ako e aš išta u pla u, hoćeš posle kafe kod e e, ogli s o egde u šet ju pa a ručak?“ Podigao je o rve i os eh u je poigravao usnama.

„Zar e isi pozvao a večeru?“ Bila sa sva u čudu. „Jesa , večera ostaje. Zašto e is o i ručali zajed o, ako si slo od a?“

„Do ro, ide od ah da se istušira i o uče i ogla sa popiti još jed u kafu?“ Zagrizla sa do ju us u od sreće što sa shvatila da eo da želi da provede sa o . „Odoh da a kuva kafe.“ Okre uo se i otišao. Zatvorila sa vrata i aslo ila se leđi a a jih da e pad e . O da sa rzo ušla u kupatilo či sa se osvežila, uletela sa u so u i pošla da uz e halji u… Onda sam stala.

Nije ilo ša se da o uče halji u iako je da io su ča i topao. Morala sa oda rati lepršavu luzu dugih rukava i tričetvrt pa talo e. Morala sa da sakrije ogro u as i u a svojoj podlakti i…

O ula sa alet ake, uzela taš u i izašla iz sta a.

Luka je čekao sa dve kafe i sveži pe ivo u trpezariji. „Iz ekog razloga sa sigura da isi doručkovala.“ Os eh u je ukrasio li e

„Nisa .“ Zas ejala sa se od eke eopisive sreće. „O da sedi da doručkuje o. Vidi kako sa io vreda sa o z og te e.“ Njegov zvo ki s eh je io sve što i je tre alo. Tako alo od jega je e i z ačilo ogo i više od toga. „Stvar o sa oduševlje a, vidi kako ti je lepo araslo ovo da sko pe ivo. Moraš i dati re ept.“ Pošla sam prema stolici i nisam mogla prestati da se smejem jer sam znala da je kupio pecivo.

„O, e. Re ept ećeš do iti, to je taj a. Kad poželiš da sko pe ivo, re i i i spre iću ga za te e.“ Sag uo se da i šap e u povere ju dok i je pridržavao stoli u. Pogledala sam ga jer su njegove usne bile tako blizu mog uha i obuzelo me neverovatno prijatno

oseća je. Bila je to eka čud a liskost koja se osećala u vazduhu. „Nedostajala si i“, tiho je rekao gledajući e pravo u oči. „I ti si e i…“ uzdah ula sa o uzeta oseća ji a toliko jaki da i se na tren zavrtelo u glavi.

„Ručkaj.“ Než o e po azio po kosi i rzo polju io u o raz. Ostala sam nema. Posmatrala sam ga kako lagano obilazi oko stola i seda preko puta mene.

Ceo oj život je io za oravlje u seku di. Pitala sa ga kako je ilo a služ e o putu. Pričao i je da je io u Austriji. Slušala sa jegov glas i laga o doručkovala zajed o sa ji . Shvatih u to tre u da je sa o jegovo postoja je ilo ele za oje ra e… „Jesi li raz islila o A drejevoj po udu?“, pitao je dok s o uzi ali kafe.

„Jesa … Ne ogu da prihvati . Z a da si svoji prijatelji a pričao o e i. Hvala ti, ali iz oriću se.“ Otpila sam malo kafe.

„Ta ara…“ Uzdah uo je i astavio, „A dreju stvar o tre a tvoj s er, avi se uvozo . Zašto od ijaš posao za koji želiš da se školuješ?“

„Ne od ija , sa o s atra da ije pošte o. Upoz ala sa te e, rekla ti o se i eke stvari i ti si od ah po udio reše je za oje školova je. Izvi i, kao što sa rekla, e želi da te iskorišćava , iti želi da iskorišćava tvoje prijatelje.“ O orila sa pogled, setila sa se akšiša koji su i ostavljali. „Ja to e s atra iskorišćava je , ilo i i drago da ti po og e jer si zaista pose a.“ „Z og akšiša koji i ostavljate ja već i a osećaj da vas koristi “, tiho sa rekla i pogledala ga kroz

trepavice.

„O, Bože.“ Pogledao je u plafo a zati u e e. „Me ja o te u. Da as se druži o i želi da se olje upoz a o.“ I ao je os eh koji ovaj put ije dopro do jegovih za ri utih očiju oje ade a. Zajedno smo pospremili sto i krenuli iz stana.

„Neće ti s etati da ode o do trž og e tra, tre a i alo odela za jese . Jesi li raspolože a da i po og eš u oda iru?“ , pitao je dok s o se vozili u jegovo autu. „Sa zadovoljstvo ću ti po oći.“ Po ovo sa i ala os eh a li u. Luka je lagano hodao pored me e dok s o razgledali izloge. Kad i ušli u eku od rad ji uvek i prvo propustio e e. Pos atrala sa kako ila gardero u za predstojeću jese i zi u. Skoro za svaki odev i pred et e pitao za išlje je. Uživala sa u pogledu a jegovo vitko telo dok je izlazio iz kabine sa

odev o ko i a ijo . Uzdah ula sa i po islila kako ovo ikada isa radila…

„Može kapući o i li u ada?“, pitao je dok s o se ližili kafiću u trž o e tru. „Može. A, ogu li ja da plati . Moli te.“ Pogledala sa ga olećivo. „Ne ože.“ Od ah uo je glavo i uhvatio e za ruku i poveo pre a slo od o stolu. Od arali s o oge i pričali o uspeš oj kupovi i gardero e, o radnjama koje su se tu nalazile i nakon

predaha, ponovo smo se uputili ka jednoj.

Kada s o ušli, pogledala sa ga. To je io ekstravaga ta utik sa že sko gardero o .

„Hajde da oda ere o ešto za te e“, ež o je rekao. „Ne oj oli te.“ Progutala sa k edlu. „Ta ara, oli te… e i za lju av. Vidi kako lepih stvari i aju.“

„Ne.“ Zavrtela sa glavo . Grlo i se steglo. „Samo jednu odevnu kombinaciju.“ Pokušao je da e povede ali ja sa se ukopala u estu. Pogledao e upit o… Po ovo sa od ah ula glavo esposo a da progovori , oči su i se laga o pu ile suza a. „Hej, šta ti je?“ Pri akao i se i šapato upitao. Gutala sam suze i duboko disala. Oborila sam pogled jer mi je bilo neprijatno da se gledamo.

„Isuse... Ide o odavde.“ Na oje olakša je apuštali s o trž i e tar. Či s o seli u auto, okre uo se pre a e i. „Nisa i ao a eru da te povredi ili uvredi , sa o sam

želeo ešto da ti kupi …“

„Luka…“ udah ula sa i skupila hra rost da astavi , „ovoliko paž je isa do ila od kako pa ti da postoji , sve preko i ilo previše za e e.“ Progutala sa k edlu. Pos atrao e čitavu več ost a o da progovorio. „Ide o a ručak. Ovaj da još ije gotov.“

Upalio je auto i kre uli s o dalje u tiši i. „Voliš li ri u?“, ko ač o je progovorio posle dvadeset i uta. „Voli …“ Nisa ogla sa se e os eh e . „Odlič o, vodi te a jed o lepo esto.“ I o se os eh uo. Srce mi je zaigralo od pogleda a jegov profil koji više ije io za ri ut ili ljut…

Našli s o se a splavu okruže i prirodo . Sedeli s o a vera di i pos atrala sa reku kako teče. Na tre utke ih i ala osećaj kako se i kreće o, ali to je ila sa o varka. „Bože, kako priroda opušta čoveka…“ Pogledala sa ga. „To i oja sestra kaže, tač ije ju voda opušta.“ Nas ejao se. „Slaže se sa Ni o .“ „Sa jo se, iz e i epoz atog razloga, svi slažu. Od kako se vratila iz Italije svi su, eki čudo , zavoleli boravak pored vode i roštilj.“ Šaljivo je pričao. Ko o ar a je do eo jelo. Miris sveže peče e ri e se ešao sa aro o li u a i ruz ari a. „Prijat o.“ Na ig uo i je pri etivši kako uživa u irisu. „Hvala, takođe.“ Pošla sa da zavr e rukave, ali sa se od ah setila asnice na nadlanici. Malo sam ih samo pomerila i

počela da jede . Ako je postojao savrše ir to je io ovaj tre utak. Jela sa okuže a zvu i a prirode i ogla se ogledati u Luki i oči a koji a e povre e o pos atrao… Me e je dodat o u irivalo jegovo prisustvo,

jegovi laga i i od ere i pokreti dok je jeo i pio elo vi o, i po koja reč iz eđu zalogaja…

Nako ručka s o još alo posedeli i pričali o o ič i stvari a. I ali s o zajed ičku oso i u, voleo je aš kao i ja da odgleda fil i provede ir o veče u svom domu, ada kod e e aš i ije ilo ogo tih ir ih večeri. O je voleo ir za koji sa ja čez ula…

Bili s o spre i da pođe o i uzela sa vlaž e ara i e da dodat o o riše ruke od ri e. Slušala sa ga kako priča o nekom filmu i odjednom je stao u pola reče i e. „Ta ara, šta ti je to a ru i?“ Njegovo raspolože je je estalo kao ruko od eše o. „Šta?“ Pogledala sa u dla ove i okretala ih… Ništa ije ilo. „Na des oj podlakti i i aš asnicu“, tiho je rekao

„To…“ Pogledala sa i isa ogla se i da veruje kako sa ehoti e zavr ula rukave. „To je… Udarila sa se a poslu.“ Usta su i se osušila. „Izvi i, kako si se udarila?“ Nalaktio se a sto. „Prosipala sam pepeljaru u ka tu za s eće ispod ša ka, i… i a jed a šipka pa sa o ju udarila.“ Čak sam i rukama o jaš javala izreče u laž. „I toliko si se udarila?“ Iz ečio se. „Da…“ Kli ula sa glavo . „Me i više liči da je ta šipka oši ula te e…“, tiho je rekao. „Veruj, ije i prvi put da se udari .“ Naterala sa se e da se as eje . „Z a da ti ije prvi put.“ Luka se ije as ejao. „Ja sa alo trapava i kada se raz aše po ša ku, o avez o se egde raspali .“ Pokušavala sa da ga

as eje dok i se krv ledila od užasa. „Mh …“ Kli ao je glavo i a kraju se as ejao a oje olakša je ili je frk uo, isa mogla da

razluči . Laga o s o prošetali do auta. Već je ilo kas o popod e. „Sa o da ti kaže , da ja eću oći da večera , prejela sa se.“ Huk ula sa . „Razu e te, kas o s o doručkovali, kas o s o ručali… Šta kažeš da ode o kod e e i odgleda o neki film uz kafu?“ „Slaže se.“ Kli ula sa glavo . „O da ide o.“ Ko ač o se os eh uo. Usput je stao a dva esta da kupi eke sit i e, a ja sa ga za to vre e čekala u autu. Mogla sa egde u islila da as vidi kako zagrlje i gleda o fil …

Dok s o se ližili zgradi molila sam Boga da ne naletim na brata ili oca. Znala sam koliko su umeli da

udu epristoj i ili olje reče o isu uopšte u eli da udu pristoj i. Na oju sreću, iko as ije video kako ulazimo u lift i odahnula sam.

U Lukinom stanu je vladao mir i opuštajuća at osfera. Otišla sa i udo o se s estila u uga u gar ituru dok je Luka otišao do so e da ostavi stvari koje je tog da a kupio. Vratio se, seo do mene, na sto je

spustio eku tegli u i oči u. Zatim je upalio televizor i pro ašao ka al a kom su se emitovali filmovi.

Lagano je uzeo moju desnu ruku i zavrnuo mi rukav.

Ukočila sa se i pogledala ga. „Ovo je olje od hepatro i a.“ Uzeo je tegli u sa stola i laga o odvr uo poklopa .

„Šta je to?“ Nisa z ala šta drugo da pita

„Mast a ilj oj azi za podlive, odri e i ostale udar e.“ Zahvatio je sa dva prsta prozir u asu. Než o je a eo a as i u koja je još uvek ila pod otoko . Počeo je laga o da kruži prsti a i alo sa se lecnula, zabolelo me je.

„Boli?“, pogledao e. „Malo.“ Brzo sa rekla i osmehnula se.

„Či je utrlja iće olje. Osetićeš kako ti hladi kožu.“

„Miriše a eukaliptus.“

„Mh … Na azi eukaliptusa je“, ež o je rekao. Pos atrala sa kako je kažiprsto opisivao sit e krugove i kako je koža ostajala as a i sijala se. O da je skoro postala prozirna da sam mogla primetiti i sitne krvne podlive.

„Hladi?“ Podigao je pogled ka e i. „Da… I prija.“ Uputila sa u os eh, e i li se o e i os eh uo, ali ije. „Odoh da a skuva kafe ili i ešto drugo?“

„Može kafa i voda.“ Či je ustao oj os eh je iz ledeo. Nisa ogla se i da oprosti što sa se toliko za ela sa vlaž o

ara i o i podvr ula rukave. I ala sa utisak da sa pokvarila savrše da i sr e i se laga o kidalo. „Evo, kafa, voda i alo slatkiša.“ Spustio je poslužav ik na sto i sve lepo stavio ispred nas.

„Hvala.“ Pratila sa ga pogledo dok je sedao do e e. „Daj i ruku.“ Uzeo je oči u i otvarao je. „A, to je…?“ „To su kapi koje idu posle a estetik kre e koju sa ti utrljao“, pojas io je i a ig uo i. „I a utisak da sam nam pokvarila da .“ Nisa ogla više da izdrži . „Za oga, kako?“ Ostao je ukoče sa sve oči o u ru i. „Otkako si video ovo, e ogu da te as eje .“ Oči a sa pokazala a parče odre kože

„Nisi a pokvarila da i e raz išljaj o to e. Sa o pokušavam da shvatim kako si mogla ovoliko da se

udariš.“ Nakapao je teč ost i po ovo počeo prsto da kruži. „Jel ti isi ikada iz sve s age i u rzi i ruko ili ogo udario od ešto i napravio sebi dobru as i u?“ Mozak mi je radio trista na sat.

Zastao je i pogleda e… „Jesa .“

„Pa?“

„Upravu si, u eo sa gad o da se udari .“ Nas ejao se ko ač o. Odahnula sam i zahvalila se bogu.

„Evo, poči je fil …“ Odložio je oči u. Naslonila sam se na jastuke spremna da gledam.

Luka je prebacio ruku iza mene i upleo prste u oju kosu. Než o e azio i laga o sa krivila glavu ka njemu.

„Prija?“, šapato je pitao. „Mh …“ s e o sa pos atrala početak fil a.

„Dođi ova o, isi i a ruku.“ Laga o e po erio da aslo i glavu a jegovo ra e. Us e su u ile a vrhu og čela i osećala sa ih. Osećala sa kako ujed ače o diše. „Bože, kako je div a. Čokolad a svila.“ Privlačio je prste kroz oju kosu i puštao pra e ove da padaju. „M …“ Otelo i se a da isa i ila sves a. Čula sa kako se os eh uo i uzdah uo. O da je drugo rukom uzeo jednu mocat kuglu , prineo je

drugoj ru i i faktički sa u se ašla u zagrljaju. Ski uo je foliju i laga o je pri eo oji us a a. Odgrizla sa pola. Drugu polovi u je stavio se i u usta. Zati je još jed u od otao, prvo je o uzeo pola, a drugu polovinu prislonio meni na usne. Lagano sam i nju pojela.

„Još?“ Glas u je postao aršu ast i to je u e i udilo želju za poljup e . „Ne, ogu. Hvala“, šaputala sa . Po ovo se jegova ruka ašla u ojoj kosi, ež i dodiri su e opijali. Kada sa osetila da su njegove

eke us e ovlaš spustile polju a a vrh og čela, gotovo sa se oduzela od stvar osti. Sklopila sa oči i udah ula. Ponovo me poljubio ali sam ovaj put osetila bolje njegove usne.

Naježila sa se… Disa je i je postalo plitko kao i jegovo. Njegove us e su se zadržale a o čelu i klizio je ji a levo des o dok me lagano obavijao rukom.

Dla druge ruke je položio a oj o raz i polako i us eravao glavu da se pogleda o. Oči su a se srele u polu ta i. Jedi o svetlo je dolazilo od upalje og televizora.

„Isuse, kako si lepa…“, prošaputao je. Sr e i je preskakalo od tih reči. Zadrhtala sa od jegovog zagrljaja. Pal e je prešao preko ojih usa a i tako ale dodir sa osetila u alo sto aku. Rastvorila sam usne jer mi je disanje postalo nemir o, osećala sa kako jegovo sr e rzo ku a. Spustio je usne na moje.

Pute o e lju io i sporo, veo a sporo…

Mogla sa da oseti koliko je eža . Svaki dodir i pokret je io laga i mek poput pera…

Malo po alo i ekako se ašao a e i. U nekom trenutku sa odvojila us e od jegovih da dođe do vazduha. Luka je astavio da e lju i prateći li iju vilič e kosti sve do uha i iza jega, iz vrat do rade, po ovo spojivši us e sa oji a. Podvlačio je ruku pod oja leđa da e što više privije uz se e jer se nije oslanjao na mene svom

teži o . Bila sa sigur a da se gu i i i ala sa utisak da le di . Poljup i su postali stras iji, dodiri osetniji.

„Jao…sssssss.“ Hteo je da e privije još se i i dla u se ašao a ojoj odri i koju sa i ala a leđi a. „Ta ara?“ Od ah je prestao i odigao se alo. „Ništa, leđa su e ešto za olela.“ Nisam mogla da uspostavim disanje i malo sam se nakrivila a on kao

za inat nije pomerio dlan sa bolnog mesta.

Seo je i povukao e za so o . „ Gde te oli?“ po azio e po o razu. „Ma… Ništa… leđa, alo…“ Nisa ogla da se sa ere . „Malo, a toliko se rštiš.“ U jed o potezu i je svukao luzu preko glave. „Luka!“ Od ah sa ruka a prekrila predeo grudi jer sa i ala sa o rus. Nije uopšte ko statovao oju eprijat ost i pre a io e preko svojih butina.

„Isuse...“ Osetila sa kako prsto prelazi u lizi i as i e koju sa i ala a leđi a. Istok tre utka sa pokušala da se vrati u sledeći položaj, ali e ije pustio. Upalio je la pu koja u je bila na dohvat ruke. Svetlost je ispunila prostoriju i ja sa po ovo ila ukoče a. „Šta je ovo, Ta ara?“, tiho je pitao „Luka, za oga, udarila sa se.“ Povisila sa alo to . „Gde si se udarila i kako?“ Ko ač o e pustio i vratio u sedeći položaj. „Pa, a poslu… kad sa …“

„Ko te ije Ta ara?“ Spušte ih o rva e pogledao direkt o u oči. „Moli ? Ko e ije? Šta pričaš.“ Pokušavala sa da osta e u šoku. „Ovu su as i e od kaiša. Na leđi a i aš o rta u čak i r ji u.“ Sporo je izgovorio reč po reč. Zanemela sam. Oduzela sam se od straha.

„Re i i, ko te ije?“ Dla je aslo io a oj o raz. Ostala sa u pravo šoku kako je pri etio i zaključio. Progutala sa k edlu. „Ta ara, odgovori i, ko te je tukao kaiše ?“ Li e u je postalo preteće. Trgla sam se i ustala. Zgrabila sam bluzu i brzo je navukla preko glave.

„Gde ćeš?“ Luka je ustao i stao ispred e e. „Ide u sta .“ Pošla sa da uz e taš u sa fotelje. „Ta ara! Pričaj sa o . Šta se dešava, ko te ije i zašto?“ Uhvatio e za ruku da e zaustavi. „Pusti e…“ Zadrhtala sa . „Sta i, ja te eću povrediti.“ Nije i puštao ruku. Odjed o sa po islila da će e udariti. „Moli te… Pusti i ruku…“ Neko trolisa e suze su i se slile iz o raze. „O, Bože.“ Pustio e. Odmah sam krenula prema vratima.

„Sta i, za oga. Pogledaj e.“ Stao je ispred e e ali e ije dotakao.“Ta ara, oli te, dozvoli i da ti po og e .“ Sklopio je dla ove. „Luka…“ sa uko sa progutala pljuvačku. „Moli te, pusti e da ide …“ Nove suze su potekle. Sklo io se u stra u i ja sa izašla. Nisa čak i ala a eru da čeka lift. Brzi koracima sam silazila niz stepenice. Nisam stala dok se

isa ašla u prize lju ispred svog sta a. Udah ula sa du oko i ušla a prsti a. Ota je rtav pija spavao u d ev o oravku. Vrata Srete ove so e su ila zatvore a. Ja sa laga o ušla u svoju i sela na krevet.

Počela sa da plače …

Nisa z ala jesa li ila povređe a, uvređe a, o alovaže a, osra oće a, ili sve skupa pred Luko . Duša e za olela. Toliko ljudi živi or al i životo . Toliko ljudi i a or al u porodi u…

Či e sa ja zaslužila ovu uku i ovakav život, pitala sa se. Zašto isa ogla iti kao Ni a, ili A astazija… Zašto isa ogla i ati alo ira i or ala život???

Zašto sa aš ja orala i ati o a koji e ije kao da isa iće ljudskog roda…

U eko do a sa osetila, da ora pod tuš pa makar i oca probudila i makar me prebio, morala sam da

oseti alo vode i dođe se i. Disala isa dok se isa ašla u kupatilu. Stala sa u kadu, uzela tuš i pustila vodu da se sliva iz

e e. Po ovo sa zaplakala… Srozala sa se i sela držeći tuš a glavi.

Misli su i odlutale do pokoj e ajke…

Kada bi me otac prebio od batina, dok sam bila mala, mama bi me odmah odvela u kupatilo i dugo

tuširala i tako je terala svu ol daleko od e e. Ovaj put je ije ilo da spere sa e e sav jad i če er, a ja sa je za išljala da je tu…

Talas hlad e vode e vratio u stvar ost. Otvorila sa oči i zavr ula slavi u. Sa teško uko sa ustala i krenula iz kupatila.

Ležala sa u krevetu i pos atrala o rise se ki u so i. Luka se od ekuda uvukao u oje isli…

Mira mi ije dala po isao a to kako i je svukao luzu, okre uo e i video as i u a leđi a. Stresala sa se i isa ogla i da za isli kakvo išlje je sada i a o e u. Mučila sa se e protiv svoje volje. Poželela sa da ga ikada isa i srela.

Poželela sa da ga više ikada e vidi . Poželela sa da… se ikada u jega isa i zalju ila…

3.

Prvi da rad e edelje je počeo sa e iro . Bližilo se vre e kada je Luka dolazio a doručak, a ja isa i ala hra rosti da ga vidi ako protekle oći. Stid i sra su e sla ali, pu ala sa laga o deo po deo kao suva gra či a. Moj nemir je tog trenutka postao duplo jači jer se Luka pojavio. Uzvrtela sa se za ša ko i okre ula leđa da e gleda kako prilazi. Brisala sa čiste površi e i isa z ala kako u oči da ga pogleda , šta da uradi i kako da se po aša …

„Do ro jutro, Ta ara“, oglasio se iza ojih leđa.

„Do ro jutro…“ Pošto sa izgovorila orala sa da se okre e . Pogledi su a se sreli. Njegove oči su ile oz ilj e, a oje su počele da šaraju po prostoru. „Mogu li do iti doručak?“ Naslo io je laktove a ša k i ukrstio prste ispred se e. Bio je tako smiren za

razliku od e e, ja sa htela da iskoči iz kože. „Narav o, šta želite?“ Dla ovi su i se z ojili. „Da se po ovo upoz a o ako si e za oravila?“ Podigao je jed u o rvu. „O, Bože…“, prošaputala sa i stisla us e. „Ne aš i jeda jedi i razlog da udeš ljuta i zva ič a pre a e i. Ja ti išta isa uradio“, tiho je rekao.

„Šta želiš da doručkuješ?“ Glas i je zadrhtao i grlo i se steglo. O je z ao da e eko ije i tu sra otu nisam mogla da podnesem.

„E gleski doručak i kafu.“ Na rštio se.

Bez reči sa otišla do šaltera i čekala jaja i sla i u. Bila sa u okre uta leđi a sve vre e dok se ispred e e ije ašao poslužav ik. Nisa ogla više da odlaže , orala sa ga uslužiti.

„Izvoli…“, jedva sa izgovorila dok sa ispred Luke spuštala hranu. Glavu nisam dizala, nisam mogla u

oči da ga pogleda . „Ta ara, ogu li z ati či e sa tač o zalužio ovakvo tvoje ophođe je?“, čula sa ga. „Nisi ti kriv… Do e e je…“ Progutala sa k edlu i pogledala ga. „Ako isa kriv, zašto o da trpi tvoj g ev?“

„Izvi i, i a posla…“ Brzo sa se udaljila a drugi kraj i uposlila ruke dok ije došla ova ušterija. Prošlo je i previše vre e a pre ego što sa se usudila da pogleda u stoli u a kojoj je Luka sedeo. Bila je praz a, a ša ku je ostao skoro etak ut doručak i edir uta šolji a kafe, pored je ležala ovča i a od hiljadu di ara za koju sa i ala utisak da i se ruga…

O ič o i je ri a je sta a po agalo da e isli i o če u, ali ovaj put ije ilo tako. Mislila sa a Luku. Nisa u ela da se osi sa či je i o da je video i shvatio odakle i odri e. Teško sa podnosila misao da ga ne mogu obmanuti i slagati. Još teže i je padalo to što tog jutra ije doručkovao…

„Šta i a da se jede?“ Ota je ušao u sta i zateturao se. Pogledala sam gadljiv prizor i krenula ka kuhinji.

„Čuješ li ti šta te ja pita ?“ Povisio je to i išao za o . „Čuje . Sedi za sto.“ Postavljala sa u da jede. „Ko e re ti aređuješ kr ačo jed a!“ Gur uo e ruko . Stala sa i pogledala ga… „Šta je? Šta e gledaš?“ „Rade ko, ako si glada sedi za sto, e oj e više altretirati!“ Povisila sa to . Sev uo je ša ar od koga sa sela na dupe. Vrelina se razlivala po o razu a u e i je počeo es da se razliva.

„Još jed u da sa čuo!!! Sa o još jed u!!! Pre iću te, jel ti jas o!!!“ Urlao je i pretio prstom.

Progutala sa sve što se oglo progutati tog tre utka i laga o uz i ala dupeto e ih li se sklo ila i izašla iz sta a. „Ko e re ti aređuješ, kurveti o jed a!!!“ Ti ćeš e i da kažeš da sed e za sto!!!“ Drao se i latio rukama.

Znala sam da mu samo malo fali da me stvarno prebije. Nisam sigurna da li sam disala u tom momentu.

Strah e terao da se sklo i kako z a i u e . Nago za eža je se aktivirao i u jevito rzi o sa ustala, potrčala pre a vrati a, usput zgra ila taš u i izletela iz stana.

Šetala sa dok ije došlo vre e da se pojavi u kafiću i da radi . Glava e olela i od udar a a i od svega ostalog. Kao ro ot sa sipala pića, prala čaše, dodavala, prihvatala…

***

Petak je prolazio uz kapi kiše koja se slivala iz staklo velikog prozora dok sam sedela i pila kafu za

ša ko . Posmatrala sam biznis zgradu u kojoj je Luka radio.

Nije ga bilo od ponedeljka, niti je bilo koga od njegovih drugara. Nedostajao mi je, ali ja i dalje nisam

z ala kako ih i o če u, posle svega, sa ji pričala. Pogledala sa u ove tri ta ke as i e a ru i koje i je ota a eo, i a je i više, ego pruto . Srete a skoro da isa i viđala u sta u. Pretpostavljala sa da sa o svrati da prespava. Ka e koji sa da i a osila u želud u kao teret se sa svako ovo išlju peo ka grlu i osećala sa da je pita je da a kada ću ga isplju uti a svoju porodi u, okre uti se i otići sa o o alo skrive e ušteđevi e koju sa odvajala za astavak školova ja. Niči izazva a isao se pojavila u ojoj glavi… Počela sa da raču a koliko zarađuje , kalkulisala

sam koliko mi treba za zakup jed e so e i koliko će i eseč o ostajati ov a, i za koje vre e ih ogla astaviti školova je.

„Zdravo…“

Odskočila sa sa stoli e. Naspra e e je seo Luka. Bila sa va se e…

„Moli te, ože o li da razgovara o?“, pitao je ež i glaso i videla sa kako je oči a prešao preko mojih ruku.

Bila sam nema. Znala sam da je upravo video nove modrice.

„Ja… e z a i šta ih ti rekla…“ Isti a je jed ostav o izletela iz e e. „Ne traži da i išta kažeš. Prvo e saslušaj. Nisa došao da ih ti postavljao pita ja. Ta ara, e i je stalo do te e. Dva puta si prošla pored e e ispred zgrade isi e i pogledala, či e sa to zaslužio?“, njegov glas me navodio na tugu.

„Dva puta?“ Zatreptala sam

„Da. Nisi e videla? O a puta sa zastao e ih li uspeo da priča sa to o , ali ti si jed ostav o prošla pored e e.“ Za išlje o e pos atrao

„Izvi i, ali stvar o te isa videla…“ Ostala sa iz eče a od saz a ja da sa izgleda luda. „Kako ogu da ti po og e , šta ogu da uradi za te e, oli te re i i.“ Mir o je pitao. „Ne z a … Da e za oraviš…“ Sa oj se i sa za ola ož u sr e. „Ne ogu da te za oravi , i e želi da te za oravi . Teraš e od se e jer sa otkrio isti u o tvoji

odri a a, tač ije da te neko bije. Niko a ovo svetu ije zaslužio da ga iju i altretiraju.“

„Presta i Luka.“ Prosiktala sa kroz zu e. „Ako je ivši o ak, re i i i rešiću to. Jel te eči u e juje?“ Prostrelio e pogledo

„Moli te, ostavi e.“

„Z aju li tvoji, otac i brat da neko maltretira? Ili i ji a pričaš kako si odri e stekla u ša ku…“ Nageo se

malo napred.

„Hoćeš li prestati?“ Uzalud o sa pokušavala da ga otera , o je astavio po svo .

„Ja, ih razapeo o og koji i oju Ni u udario. Životo ih je ra io pa da je ajgora a svetu i…“

Ustala sa i otišla u kupatilo. Nisa više ogla da ga sluša . Stala sam ispred ogledala i posmatrala se.

Ništa isa ogla da vidi se ledog te a i kose oje čokolade… I a li u e i išta vred o? I a li u e i ešto…?

Suze su i potekle…

Luka i život dao za svoju sestru a oj rat i e e prodao i za sto di ara kada i u eko po udio. Posledi e ašeg razgovora su ile pogu e po e e. I ala sa utisak da e je eko rasporio elo duži o trupa koliko e sve olelo. Luka je islio da e ivši dečko ije i lati…

Ka o sreće da je tako, to i se rešilo, ovako kada te tvoji iju…

Što i oja pokoj a ajka rekla – Tamara, svoje eso se e jede. Kakvi su takvi su, ali aši su-

I kako ići protiv svoje porodi e, kako ići protiv svog oca.

Kada sa se dovela u red i vratila u za ša k, ije ga više ilo. Otišao je…

Jednim delom je to bilo dobro za mene, dok je drugim delom njegov odlazak ujedno za mene bio i

gubitak koji je izazivao pat ju i ostavljao praz i u u o životu. Ako se ovo i oglo azvati životo …

Po povratku u sta e sačekalo pis o u ko s o za olje i da se iseli o do prvog ukoliko e plati o kiriju ili se z a šta sledi. U e i je sve ključalo. Od ah počela da raskla ja krš. Gutala sa i radila… A opet sve i se skupljalo.

O aj ka e koji sa već osećala u grlu pretio je da izleti a rata i o a. Osećala sa se ogo loše. Bila sa ljuta a život koji su i u ištavali. Nisa ogla da apreduje , isa ogla da zaradi koliko je trebalo njima dati. Nisam mogla nigde živeti duže od pola godi e jer je og o a olelo dupe za kiriju. Sreten nije imao nameru da se zaposli niti je imao nameru da bude stariji brat.

I a sve… Luku sa izgu ila z og jih… E to e je dokusurilo i sela sa za sto. Nisa više ogla i da raspremam.

„Radiš li ti ešto ili sa o sediš?“ Rade ko je ušao u kuhi ju. „A, ti?“ Pogledala sa ga pravo u pripite oči. „Šta si rekla?“ Na rštio se. „Kaže , da li ti ešto radiš? Ako e plati o kiriju do prvog, iz ače i s o.“

„Šta hoćeš ti od e e?“, viknuo je.

„Da ar od svoje plate platiš kiriju!“, vik ula sa i ja. „Seli o se i ruka o a svakih par ese i!“ „Je e ti ater! Ko se ruka!!!“ Opalio i je ša ar te jači e da sa sletela sa stoli e. Vid i se za utio i či se raz ristrio, ustala sa . „Sra te ilo.“ Prezrivo sa rekla. „Jel se ti to sa o svađaš džukelo jed a!“ Opalio i je još jeda ša ar Zateturala sam se i prislonila uza zid.

Nije ilo straha… Nije ilo ičeg ljudskog u e i. Gledala sa u o a i počela da ga rzi . Sve je došlo do vrha, bila sam puna besa kao bomba.

„Tak i e još jed o i odro ijaću te.“ Kroz zu e sa zarežala. „Ma koga ćeš ti da odro ijaš!!!“ Nasr uo je a e e. Po prvi put sam mu se suprostavila.

Vukao me je za kosu, dok sam ga grebala. Uspela sam jednom da ga uradim i rame, ali za uzvrat sam

do ila pes i u u sto ak i pala kao pokoše a. Ostala sa ez vazduha.

„Sta i re ćale, u ićeš je!“ Srete je držao o a. „O a će e e da odro ija!!!“ Gr eo je Rade ko. „Šta re da te odro ija, vidiš da i a trideset kila sa sve odelo .“ Srete se zas ejao. Moj rat se s ejao dok sa se ja jedva dizala sa poda i pokušavala da diše . „Džukela!!!“ Ota je i dalje vikao. Pos atrala sa kako Rade ko i Srete sedaju za sto i pale po igaretu…

Otac me i dalje nazivao pogrdnim imenima a moj brat se s ejao… Reč jed u ije rekao da e zaštiti. Oteturala sam se do sobe. Uzela sam torbu i spakovala neophodne stvari koje sam mogla poneti sa

so o . Nisa ogla, iti sa želela, više da osta e sa ji a. Bila sa spre a i u parku da spava dok ne nađe so u za se e. Zahvaljujući ji a dvoji i isa i ala i jed og prijatelja i više isa i ala

i život. Podigla sa dušek i ras epila a ju rupu a plat u u kojoj sa krila ova . Ničega ije ilo…

Iz sve snage sam povukla platno i pocepala jedan deo načisto…

Ni traga od ov a…

Oko e e je sve postalo r o osi vrata kroz koja sa prošla i uletela u kuhi ju. „Srete e, gde i je ova ?“ Zgra ila sa ga za ra e a. „Ludo, šta ti je, o če u pričaš?“ Iz ečio se. „Nova koji sa i ala u dušeku, gde je?“, viknula sam.

„Ma, sklo i se re od e e!“ Srete e odgur uo. „Kakav ova ?“ Rade ko se u ešao i od ah skočio a oge. „Ti da ćutiš!“ Pogledala sa u o a. „ Srete e, gde i je ova !“ Nisa ogla da se s iri . „Potrošio sa ga!“ as ejao i se u li e, a o da je pogledao u o a. „I ala je pedeset hiljada di ara u dušeku, sve sa joj spiskao, krije od as da i a pare.“ Srete je ustao i as ešio i se. Brzo sa ušla u so u i zgra ila tor u da kre e . I ala sa u rusu deset hiljada i u ovča iku dve hiljade, pomislih da ću i ati so u da plati , a od d ev i a iz kafića ću preživeti. Sa o što sa zakoračila u predsoblje, Radenko me povukao za kosu i ramena, i bacio preko stola u trpezariji. Preletela sam i pala.

„Kuda si pošla sa to tor o ?“, bacao je stolice i zgrabio me.

„Ide i ostavlja vas. Dosta i je svega.“ Pokušala sa da pođe . „Uuuu, al s o opas i.“ Srete je do a io u prolazu i izašao iz sta a. „Pazi da e odeš.“ Ota e udario i ašla sa se a podu. „Pusti e!“ Skoro sam vriskala i puzala prema predsoblju.

„Nećeš ti igde da ideš! Od koga si krila pare!!!“ Šut uo e u sto ak i sklupčala sa se a podu. Zakukala sam iz sveg glasa.

„Preki i!!!“ Uspravio e uza zid i oša ario e preko osa. „Upo oć!!!“, drala sam se koliko sam snage imala.

„Zaveži kurveti o!!!“ Dohvatio je kaiš i počeo da e ši a. Svaki udarac je pratio moj vrisak koji se samo izgleda odbijao o zidove stana.

U eko tre utku su e oge izdale i sručila sa se a pod.

„Majku da ti je e !!!“ Šutirao e je. Na svoji ruka a sa spazila krv…

Radenko, moj otac, ije prestajao da e šutira. Vid i se utio… ije više ilo ola…

Osećala sam kako mi se krv sliva niz usne i kvasi tepih…

Pos atrala sa rve u rlju kako postaje sve veća. „Poli ija!!! Otvaraj!!!“ Lupali su a vrata. „Je ite se!!!“ Rade ko im je odgovorio.

Tresak vrata koja udaraju o zid su na tren mogla da me povrate da vidim ljude u plavom kako grabe i

obaraju Radeka na pod.

„Hit a!!! Brzo!!!“ Urlao je policajac koji je stajao na vratima.

„Zlato, otvori oči.“ Že a i je skla jala kosu sa lica, videla sam je u magli. „Kako se zoveš?“

Nisam mogla da progovorim, gutala sam krv.

„Hoćete li e više pustiti da uđe , ja sa joj dečko!“ „Gospodi e, e ožete u utra, sačekajte apolju!“

„Dajte osilo, rzo! Krv teče iz o e ozdvre!“ Doktorka je viknula.

Po erali su e laga o, stavili a dažer za vrat, priključili i fuziju, gurali evči e u os…

Sa o sa ih pos atrala…

Podigli su e i spustili a pokret o osilo… izvozili su e iz sta a. Mogla sa da čuje ža or ljudi, dok su ispred zgrade vitlala rota io a svetla. Veću sra otu isa doživela u svo životu. „Ta ara, dušo oja.“ Neko e uhvatio za ruku. To je io Luka… ali ije ličio a se e. Bio je led i a ršte . „Ko ste Vi?“, lekarka ga je pitala.

„Ja sa joj dečko. Moli vas, zahteva da pođe sa va a.“ Nije i puštao dla . Lekarka je pogledala u e e, a zati u Luku. „Uđite i ez pita ja, ije usta u da govori.“

„Luka, pratimo vas auto !!!“ Čuo se eko. Sa itet se pokre uo i sklapala sa oči. „Ta ara, gledaj u e e.“ Doktorka e pozvala dok je erila pritisak.„Gospodi e, pričajte sa jo da osta e pri svesti.“, pogledala je u Luku. „Dušo, pogledaj e“

Pogledala sam ga.

„Moli te re i ešto, šta ilo, sa o pričaj sa o Ta ara.“ Glas u je drhtao. „Htela… sa … da… ode …“ To ije io glas, to je ilo šištavo šaputa je. „Do ro.“ Pogledao je u doktorku a zati kli uo glavo . „Sa o se s iri, sad si a ez ed o . Biće sve uredu.“ Posled je što sa videla jesu suz e Luki e oči…

„Ta ara, e oj zlato, oli te. Hajde osta i sa a a još dva i uta.“ Doktorkin lik mi je bio pred

oči a. „Sa o drži otvore e oči, gledaj, Ta ara, oli te.“ Luka se advijao ad e e. „Stiže o. Gledaj u svog dečka, vidi kako je on lep momak. Nemoj sad da nam zaspiš.“

Vrata su se otvorila.

Posmatrala sam kako se neonke smenjuju dok su me vozili.

„Hita , ske er!“

„Spre i s o, dajte je ova o.“

Sklopila sa oči, isa više ogla da gleda … Sa o se čulo tiho zuja je…

Bila sa u eko oduzeto sta ju, ako tiši e po ovo su se začuli glasovi…

„A do e , po ovite još jed o . Da bude o sigur i.“

„Ne a frakura i u utraš jih povreda.“

„Sad će o da ti ski e o ovu krag u, e tre a ti više.“ Doktorka je ež o sklo ila okovrat ik. „Nag ite je apred da zaustavi o krvare je iz osa.“ Podigli su e. „Do ro je. Do ro je, staje.“ Než o su i opipavali nos i pregledali.

„Polako, je vratite da leg e.“

„Ide o a pregled tela, Ta ara, otvori oči, zlato. Osta i sa o još alo.“ Otvorila sa oči. „Zlato oje, sve će iti uredu. Ne oj se, a ez ed o si. Kako se zove o aj diva o ak što je pošao sa a a?“, pitala je dok su e dalje vozili. „Luka…“ Glas je io alo olji šapat. „Z aš li koji je da as da ?“

„Petak…“

„A, datu ?“

„Devet aesti septe ar.“

„Bravo, zlato oje“, rekla je dok su e uvozili u so u. „Može da priča?“ Čuo se eko. „Može, ali oli vas. Budite pažljivi.“

„Zdravo, Tamara. Ja sam doktor Dejan Ristić, a ovo je i spektor Uroš Vesić. Može o li alo da porazgovara o.“

„Može… Mogu li do iti alo vode, žed a sa .“ Usta su i ila suva kao pusti jski pesak. „Narav o, zlato.“ Čula sa doktorku. „A, da te alo uspravi o?“ Doktor Deja je io riža i ije e plašio. Klimnula sam glavom.

Laga o su podigli aslo i doktorka je pri ela flaši u sa vodo u a eri da e apoji. Podigla sa svoju ruku da je uz e i zastala…

Moja ruka je ila krvava…

„Ne o raćaj paž ju, posle će o sve da opere o, hajde, pij alo vodi e.“ Pri ela je flaši u oji usnama.

Napila sam se vode, nikad mi nije prijala kao ovog trenutka.

„Ta ara, z ate li šta se desilo?“ I spektor e pos atrao oči a pu i rige. „Z a …“ Kli ula sa glavo i oči su i zasuzile. „Ne ojte plakati, iće sve uredu. Slažete li se da fotografiše o vaše povrede? Ovo što va je uči io Radenko Rosić, spada u krivič o delo, pa čak ožda i u pokušaj u istva.“ Nisa reagovala… Nisa i ala poj a o če u i govori. Doktor je nastavio da treba da obavi kompleta pregled og tela i da svaku povredu fotografišu i za eleže, jer je to dokaz i aterijal koji ogu dodat o teretiti Rade ka… i jav i tužila … i so ijal a služ a… i sigur a kuća… Pritvor… zatvor… suđe je… za ra a prilaska…

Bila sam zbunjena.

Počela sa da od ahuje glavo . „Sta ite, polako. Ide da dovede je og dečka.“ Oglasila se doktorka. „Gde joj je majka? Neko od porodice?“, pitao je inspektor.

„Ne a porodi e, odoh po o ka.“ Čula sam kako je uzdahnula.

„U rla je pre dve godi e…“ Pogledala sa u i spektora. „Izvi ite…“ O orio je pogled. „Dođite ova o.“ Doktorka je pozvala i spektora i izašao je. „Kako se osećate?“ Doktor e pogledao. „Ispre ija o i prljavo…“ Progutala sa k edlu. „Evo sa o još alo i vodi o Vas u vašu so u. Sestra će va po oći da se istuširate i o ećava da će o Va dati ešto za olove. Biće sve uredu.“ Laga o je pričao. „Hvala va …“ Suze su i skliz ule iz o raz počela sa da shvata šta i se desilo. „Ta ara, ja ih tre ao elo telo da Va pregleda .“

Iz ečila sa se i doktor se lago as ešio. „Bilo i va ugod ije da to uradi doktorka zar e?“ I ao je ogo razu eva ja. „Ne ojte se ljutiti…“

„Ne, eljuti se. Sad ću da pozove kolegi i u.“ Otišao je do telefo a i pozivao nekog.

„Dušo oja, kako si?“ Luka je prišao i ež o i uzeo dla u jegove tople ruke. „Do ro sa …“ Progutala sa k edlu. Tad sa postala sves a da je sve saz ao. Ne z a da li je to ilo za

e e olakša je ili dodat i teret. „Ta ara, hoće o li da uradi o preglede i da i spektor apravi zapis ik?“ Skupljao je usne.

„Ne z a .“

„Dušo, ja ću iti sa to o . Nećeš iti sa a, o ećava . Ako sad od iješ zapis ik o povreda a, Rade ko će se izvući i oji se da ih opet ogao…“ Za e eo je i apu io pluća vazduhom.

„Neka ga Bog kaz i…“ Po ovo su i se skotrljale suze. „Ššš… Hajde da uradi o ovo po protokolu z og te e, pa ti ared ih da a do esi odluku, hoćeš li ga tužiti ili e. Ja ti o ećava , da te iko i a šta eće pri orati. I iću uz te e, ovde. Važi?“ Usna mu je

zadrhtala.

„Važi…“ Kli ala sa glavo . Pored doktorke koja je ila o stop uz e e došla je još jed a doktorka i još jed a že a u ivilu, osila je fotoaparat.

Za olila sa da Luka osta e iza parava a. Nisa želela da e vidi agu, ali i je ulivao sigurnost jer je

io u istoj prostoriji gde i ja. Od ah su uvažili oju ol u. Tri že e su ile sa o . Nisa ogla da se opusti ali je ar to ilo olakša je. Fotografisali su e o ako u aza u krvlju, zati su o risali sasuše u krv i po ovo fotografisali.

U eko tre utku sa sklopila oči i dopustila i da e dodiruju. Nisu e o e ogle povrediti više od o a…

„Jeste li seksual o zlostavlja i ili silova i?“

Otvorila sa oči. „Ne.“ Kratko sa odgovorila. „Ota Vas nije seksualno zlostavljao ni silovao? Izvi ite, ora da pita .“ I spektorka je slegla ramenima.

„Ne“. „Ni rat Vas ije zlostavljao i silovao?“

„Ne.“ Osetila sa uč i u od pita ja. „Ta ara, ože o , a i e ora o da uradi o gi ekološki pregled, ada i ilo poželj o. Gi ekolog je takođe žena. Svi će o izaći za vre e pregleda.“ Doktorka je ila riž a i isa ogla da od ije . „Može…“ Pre a ili su prekrivač preko e e i podigli deo za oge, zati su se sklo ile jer je ušla gospođa ginekolog.

„Sa o se opustite, Ta ara. Brzo će o da završi o.“

Sela je i počela…

Sklopila sa oči jer i je tako ilo lakše. Pred oji oči a je i dalje io Rade ko koji e udarao. Nisam

ogla da prihvati či je i u da e je do te ere pre io da sa završila u ol i i. Da li se ovo iko desilo? Da li je moglo ikom da se desi ovako ešto…

„Gotovo, Ta ara. Sve je uredu.“ Os eh ula se i otišla. „Ne a ikakvih tragova seksualnog opšte ja iti tragova povreda, uzorke ću od ah poslati a a alizu, koliko da ude o sigur i.“ Čula sa je kako sa eki priča. „Do ro. Nego, Vi gospodi e ste joj dečko, ako ađe o uzorak sper e, tre alo i da date vaš uzorak da uporedi o i eli i iše o oguće seksual o zlostavlja je.“, čula sa uški glas. „Svakako, ako ude potre e, tu sa da sarađuje “, Luka je odgovorio. Mi nismo imali odnos i nisam

z ala zašto i to ije rekao…

„Ne a potre e, kolega. Ne a i az aka da je i ala od os u posled ja dvadesetčetiri sata, ali svakako će o uraditi a alizu.“Po ovo se čula gospođa gi ekolog. Dodatni priliv srama me zapljusnuo. Moj poslednji odnos je bio pre dve i po godi e… I kroz glavu i je prošao Ne a ja oj ivši dečko sa koji sa se rastala jer u je s etalo što sa orala da ri e o bolesnoj mami.

Niči izazva a sa uporedila Ne a ju koji i je io dečko i Luku koji se u ovoj situa iji predstavljao kao

oj dečko… Razlika je ila eza islivih raz era.

Ušla je doktorka koja e iz sta a dopratila sa još dve medicinske sestre.

„Zlato, sad ideš u apart a i ove da e će ti po oći da se istuširaš.“ Dodat o su pre a ile će e preko e e i ušuškale e.

„Moli Vas… Možete li Vi?“ Uhvatila sa je za dla jer ga je spustila do og. „Mogu, zlato… Hajde o.“ Uzdah ula je i videla sa kako su joj se oči za aklile. „Doktorka, ije praksa da Vi…“

„Pusti e sad prakse. Ćuti i ide o. Ja ću je okupati.“ Pogurale su krevet

Sedela sam dok se voda slivala niz mene. Posmatrala sam rozikastu boju kako je nestajala u slivniku dok

mi je doktorka prala kosu. Nakon njene po oći osećala sa se čisto, estao je miris krvi i alkohola. Voda

je ilo o o što e u irivalo. Ali posle svega, isa se osećala ogo olje. Ustvari isa i z ala oseća li išta. „Evo ade a til, zlato“ Pridržala ga je i po ogla i da ga o uče . „Hajde o polako“

Uvela e u so u u kojoj je io eko… više jih. „Moli vas, izađite apolje, dok se o uče o, pa posle ožete ući.“

„Ne a pro le a, sačekaće o ispred.“

„Kako je Ta ara?“, čula sa že ski glas.

Pos atrala sa kako doktorka skida etikete sa veša i kako e o lači kao da sa alo dete. O da i je o ukla eke pa uč e pidža e koje su irisale a lava du. Sedela sam na krevetu dok mi je sušila kosu. Gledala sa u jed u tačku. „Kako ti je div a kosa. Moja kćerka i a istu ovakvu oju.“

„Kolika va je kćerka?“, pitala sa . „Os i razred. Je li olje sada?“ ugasila je fe . Klimnula sam glavom

Než o e us erila da legnem u krevet. Podigla je naslon i pogledala me.

„Hvala va .“ Glas i je zadrhtao. Nisa z ala kako ih joj se ogla odužiti. „Zlato oje.“ Po azila e po kosi i polju ila u čelo. „Bićeš ti do ro, došlo ti je pu o prijatelja. Ide i vidi o se.“

Pogled sa zadržala a vrati a. Videla sa kako izlazi i zastaje ispred Luke.

„Ta ara…“ Ni a je ušla i od ah došla do kreveta. Brisala je suze. „Isuse, jesi li do ro?“ Petar je stajao do Ni e i zagrlio je. „Biću do ro…“ Pos atrala sa ih i isa i ala predstavu šta bih rekla.

„Joj, ože… Eleo ora i A drej su bili zajedno sa Lukom ispred zgrade kada je stigla poli ija i…“

„Ni a, pst… Ne oj“ Petar je pogledao. „Evo ti ova koji si imala kod sebe, a i će o po eti odelo da opere o.“ Spustio je o ih deset hiljada a komodu.

„Ba ite to odelo, oli vas…“ Samo sam odmahnula glavom i oborila pogled.

„Ba i će o ga. Ja ću ti kupiti drugo. Ništa se e ri i.“ Ni a je i dalje risala suze. „Ta ara, uz te e s o, da z aš.“ Čula sa Petra. „Hajde o, i a još eko ko želi da je vidi.“ Oni su izlazili dok su Anastazija i Ivan ulazili. Osećaj stida i sra a se pojačavao sa svaki ovi ko je ušetao u so u. „Hej…“A stazija je prišla i uhvatila e za ruku. „Biće sve uredu.“ Rekla je pošto je videla da i suze klize niz obraz.

„Ta ara, e oj plakati. Nisi sa a, i aš as.“ Čula sa i Iva a, ali isa se usudila da ga pogleda . „Jesu li ti ta a pidža e, ?“, drhtavi glaso je pitala i svoji ež i prsti a i o risala suze. „Jesu. Hvala ti…“ Shvatila sa da su je e…

„Ne a a če u, od araj. Doktorka je podvukla da e s e o dugo da se zadržava o.“ Pomazila me po

kosi.

„Kad te puste odavde, dolaziš kod as a roštilj.“ Iva se sla aš o os eh uo. O i su kre uli i sledeći je ušao A drej sa že sko oso o . „Niti z a šta da te pitam, niti sam pa eta šta da kaže .“ A drej e pogledao i uzdah uo. „Jesi li ti Eleo ora?“ Pogledala sa u devojku sre r e kose. „Jesa .“ Kli ula je glavo i o risala oči. „Ja sa Ta ara…“ Laga o sa pošla da podig e ruku, ali je o a od ah prihvatila oj dla . „Drago i je da s o se upoz ale. M ogo toga lepog sa čula o te i“, skoro je šaputala. „Izvi i što je ovako ispalo… Nije a aš eki o e at da se upoz a o.“ Skupila sam usne.

„Ne s eta i. Sa o kad si ostala živa…“ Zatreptala je i suze su joj krenule.

„Ta ara… Bili smo ispred zgrade sa Lukom kada je poli ija stigla…“ A drej je huk uo.

„Čula sa … Je li ilo straš o?“ Usudila sa se da pita . „Jeste… Luka je islio da si u ije a, pošto u poli ija ije dala da uđe u sta , a video te je kako ležiš u predsoblju. Kada je doktorka vik ula da do esu osilo… Odah uli s o i adali se.“ Na rštio se. „Do ro si ti. Ne aš prelo e, i u utraš je povrede, ostalo će da prođe.“ Eleo ora je uspela da se

as eši. „Hej…“, Luka se tiho oglasio. „Odoh sa o da se presvuče .“ Ušao je u kupatilo.

„Ta ara, ela edelja je prošla, a ti isi došla a razgovor za posao.“ A drej je okre uo te u. „Po ogu, čoveče, ko sad isli o poslu?“ Eleo ora ga je pogledala. „Ja isli . Kad se oporaviš, da dođeš. Tre a i rad ik.“ Pogledao e. „Uh… jel eko ožda javio Mila u da eću doći večeras…“ Pomislila sam na svoj posao na kome se nisam

pojavila.

„Ja sa u javio i e ri i.“ Luka je izašao iz kupatila i dao kesu A dreju. „Ide o i, i vidi o se.“ Otišli su. Luka je prišao fotelji koja je ila do kreveta i seo. Bio je u tre erka a ali to ga ije či ilo opušte i , naprotiv bio je napet i to sam mogla osetiti.

„Zašto e odeš u sta i e od araš…“ Pogledala sa ga. „Ne ide ja igde odavde. Nisa ti o ez edio apart a da i u je u ila sa a.“ Uzeo je oj dlan i

držao ga eđu svoji šaka a.

„Izvi i…“ us a i je zadrhtala i počela sa da plače . „Ššš… e oj.“ Pri eo je dla o li u i po azio e. „Dušo, z a da ti je teško. Zajed o će o ovo da prevaziđe o, važi?“

„Luka, šta ću ti ja?“ Nije i io jasa . „Ti si sve što i tre a.“ Naglasio je svaku reč

„Nisa … ja sa osra oće a i …“ e završih reče i u

„Pst. Ne poriči oseća ja koja postoje iz eđu as. Z a da i ti osećaš isto.“ Jače i je stis uo dla . „Ništa ja više e oseća .“ Odmahnula sam glavom

„Sad, ožda sa o osećaš stid i sra otu. Pričao sam sa doktorko i uputila e je… Ne oj da dozvoliš da ovo što se desilo, a za šta ti uopšte isi kriva, utiče a o o što i i a o.“

„Šta i a o?“ Nisa ogla da shvati šta s o stvorili za ovih dvadeset da a. „Ta ara, i a o ešto što se zove lju av. I a o oseća ja i eću dozvoliti da se z og ovoga izgu e.“

U eđivao e je u ešto u šta sa želela da veruje ali ove večeri isa ogla. „Luka… pogledaj e, ko z a a šta liči …“ Suze su po ovo kre ule. Znala sam da su modrice okupirale

moje telo, a verovatno i lice.

„Me i ličiš a sve što sa želeo. Sad kad te pogleda i a sa o jed u isao a pa eti, da te što pre izvede odavde i pruži ti ir i život koji zaslužuješ.“ Nastavio je po svom.

„Osva uću u d ev oj šta pi… zar te e eće iti sra ota.“ I to i je palo a pa et i došlo i je da zakukam.

„Nećeš ti igde osva uti. Da vidi ko će da se drz e i o javi ovakvo ešto. Ne tre a te i pu li itet već podrška i lju av.“ Na svaku moj problem on je imao odgovor

„Ti e odustaješ…“ Shvatila sa da eće odustati i isa ogla da veruje . „Ne a ša se da odusta e od te e i e teraj e više od se e, jer sa sigura da e želiš koliko i ja tebe.“ I ilo je isti e u to e što je rekao. U so u je ušla edi i ska sestra. „Hoće o alo da se opusti o i spava o…“ U rizgala je teč ost za s ire je u rau ilu, proverila i fuziju i otišla. „Hajde opusti se, ja sa tu i eću se ak uti i etra od te e. Bez ed a si sa o .“ Než o e dla o azio od čela pre a te e u. Pokušala sa da se okre e pre a njemu i nisam mogla. Ne znam da li je bilo mesta na telu koje me

nije zabolelo.

„Polako, ja ću ti po oći.“ Než o e ruka a pridržao dok se isa a estila. „Ovo je tako po ižavajuće…“ Zaplakala sam.

„Nije. Ti si jaka i ti si ora . Ne oj da plačeš…“ Nageo se i polju io e u čelo. Podigla sa ekako ruku, po ilovala ga po kosi i zadržala je. „Dušo oja… Dlaka sa glave više eće s eti da ti fali.“ Prislo io je čelo a oje. „U io e je od ati a…“ tresla sa se od plača. „Neće ti više prići, ku e se.“ Glas u je zadrhtao. „Da sa z ao, Ta ara… da sa sa o z ao… Sprečio

ih ovo da ti se desi.“

„O, ože…“ Telo i je zadrhtalo.

„Hej… Ne oj… Gotovo je.“ Šaputao je i laga o e podizao da sed e . „Zagrli e…“ Ne z a kako sa uspela da izgovori . Seo je na krevet do e e i zavalio se. Než o e spustio a se e, da a esti glavu a jegovo ra e i zagrlio me.

„Šššš…“ Polju io e u te e i laga o ljuljuškao dok e sa ije savladao.

„Gospodi e, ukočićete se…“ čula sa tih že ski glas. „Neću. Nada se da ije pro le što sa pored je u krevetu?“, Luka je šaputao. „Nije pro le . Sve što je za ju do ro ovde s o da uči i o. Zaista je lepo od Vas što je iste ostavili sa u.“ Šaputala je že ska oso a a ja isa ogla oči da otvori . „Z ate li ožda kolike su ša se da je da as izvede kući?“

„Misli da i a pro edura koja ora da se ispoštuje. Ne z a da li ćete uspeti, se ako va ije supruga.“

„Nije još uvek… Ali o a i a prava da zahteva da je pustite, je li tako?“

„I a, ali so ijal a služ a će orati sa jo da priča i poli ija, i ožda psihijatar, pa stoga je ožda i zadrže.“

„Ako joj o ez edi advokata?“

„To i u ogo e pro e ilo situa iju. Želite da je poštedite eprijat ih razgovora?

„Da, upravo to želi . Potre a joj je ir i predah od svega.“

„O da joj o ez edite advokata, ipak je o a eduž a žrtva porodič og asilja.“

„Z a … I e z a kako da joj po og e da sve ovo za oravi.“

„Vre e će učiniti svoje, gospodine. I molim Vas, za tri sata se pre estite u fotelju z og vizite.“

„Hoću, hvala Va …“

Šaputa je je prestalo…

Tiši a se vratila…

Luki e ruke su e grlile i grejale…

Sa se vratio ili sa ja …

4.

„Ta ara, pro udite se, sad će vizita.“ Neko i je dotakao ruku. Otvorila sa oči. „Do ro jutro. Kako ste?“ Mlada edi i ska sestra e pos atrala i i ala sa utisak da će da zaplače svakog trena.

„Do ro je…“ Zev ula sa i li e e za olelo. Dotakla sa prsti a kožu, ila je ateče a i ol a. Pogledala sa u ruke… Bile su odre. Bile su šare e u svi oja a plave… ateče e, a esti a ije

ilo kože. „Ne ojte se uzrujavati, sve će to da prođe. Nego, hajde da Va ski e o pidža u, tre a da a aže o povrede.“

Pogledala sa u fotelju… ila je praz a. „Sa e s o?“

„Jes o, za olila sa vašeg dečka da izađe.“ Sla aš o se os eh ula i laga o počela da radi svoj posao. Noge isu ile toliko straš e, po koji podliv i alo odri a od kaiša, ali je zato predeo re ara i bio

užasa … „Kakva su i leđa?“, pitala sa je dok e azala. Osećala sa oštar bol na pojedinim mestima.

„Nije išta straš o, sve će ovo proći“, tiho je rekla. Kada je završila, po ogla i je da se o uče . Na estila e da leg e i zategla postelji u. „Ide ja sad, pa se posle vidi o.“ Na ig ula i je i otišla. Ne zadugo u so u je ušetala vizita. Gledali su u oj karto , doktorka je pričala o alazi a pregleda da osim vidljivih telesnih povreda druge ne a i složili se oko aklohol ih obloga i tretmana za brže zacelivanje modrica.

O i su otišli i u so u je ušao Iva . „Evo doručak, poslala ti je A astazija.“ Os eh uo se i pri akao usluž i sto ispred e e. „Hvala.“ Pos atrala sa ga kako vadi sveže pe ivo i uspravila sam se da sednem.

„I kafa za te e i e e.“ Sipao je iz termosa kafu koja je opojno zamirisala.

„Šta radi A astazija?“, pitala sa ga pos atrajući kako uzi a svoju šolju i seda u fotelju. „O a je sa rad i i a iz so ijal e služ e, a Luka sa advokato .“

„Oduzi a va slo oda da …“ O orila sa glavu, bila je subota i umesto da se odmaraju oni su bili u

bolnici zbog mene.

„Ta ara, išta ti a a e oduzi aš. Luka je a a kao rat, a to z ači da si a ti kao sestra. Nego slušaj, ota ti je u pritvoru, a rata ti iko još ije video. U sta u je završe uviđaj, Petar je tre ut o ta o sa svoji drugo koji je i spektor. A drej je potegao svoje veze da se da as sve reši, ez o zira što je vike d. Ni a i Eleo ora su otišle u kupovi u.“ Os eh uo se i pio kafu. „Ne z a šta da kaže .“ Udah ula sa da se e o esvestim od srama.

„Ništa e oj da kažeš. Sve što Luka i i radi o, radi o za tvoje do ro. Doći će advokat i potpiši u pu o oćje da te zastupa. Važi?“

„Važi.“

„Dalje, Luka je rekao da ste u vezi i da će o ri uti o te i. O i A astazija tre ut o pregovaraju sa

so ijal i rad i i a, od os o eće da dozvole da završiš u sigur oj kući pošto više e aš sta …“ Ućutao je i pogledao e. Suze su se slivale iz o raze. Nije i ilo do života. „Ta ara, e oj oli te plakati. Sve će o srediti, sa o posvedoči so ijal oj radnici da si sa Lukom u

oz ilj oj vezi i da se pored jega osećaš sigur o.“

„Iva e… zašto sve ovo radite? Či e sa ovo zaslužila? Tre alo i sve da pustite da ide svoji toko …“ Počela sa da se guši u suza a.

„Luka te voli , a i te o ožava o. Prihvati to i e oj od iti Luku, ele prošle edelje je io sje a z og te e i ije z ao šta da uradi i kako da te vrati. A, e oj da e lažeš da se te i Luka e dopada, video sa kako sijaš u jegovo prisustvu.“ Podigao je o rve i io prilič o oz ilja . „Da sa or al a kao i vi, pa da sve ekako i prihvati . Pogledaj e a šta liči , pogledaj iz kakve porodi e dolazi …“ O risala sa suze. „Prvo, ez o zira kako sada izgledaš, ti si or al o ljudsko iće koje zaslužuje ogo više. Pod dva, ko ti je rekao da smo i or al i? Kako z aš da i e a o ili is o i ali pro le a kao što ih ti sada i aš. Ta ara, is o i savrše i, sa o se drži o zajed o i trudi o se da ude o or al i.“ „Ne teši e. Svi ste vi i više od savrše og. Vaše devojke su div e i e ose trau e kao ja. Ne zaslužuje ja toliko paž je koliko vi pružate.“

„Slušaj e sad do ro, to što ti vidiš je lepo i izgleda tako. Moja A astazija je prošla kroz pakao a jed o poslu, ije i čak i ila devojka kada sa je ukval o prisvojio za se e i doveo je da živi sa mnom. Z aš li da su joj a estili da je utajila ova u a i u kojoj je radila, z aš li kroz koje je po iže je prošla kada ju je poli ija privela i izvršila pretres čak i šuplji a je og tela. Z aš li da sa je jedva spasao i izvukao iz

depresije…“ Zastao je i pogledao me.

Ćutala sa i gledala u jega. Nisa ogla da veruje šta i je pričao. O i su izgledali tako savrše o. Nastavio je sa pričo , koliko su pro le a i ali i kako je apravio sra je iz želje da se osveti A astazijio šefu, kako ga je ostavila i umalo nije poginula u potrazi za svojim roditeljima jer je odrasla u domu za

ez ri utu de u. Pričao je koliko je sve to teško pod eo ali ju je toliko voleo i io reše da sve dovede u normalu i uspeo je.

„O, ože…“ Bila sa u eko šoku…

„I e oj isliti da A drej i Eleo ora isu i ali pro le a i većih od ojih. Ne oj isliti da se Petar ije izborio da bude sa Ninom, i da i o i isu i ali pro le a. Niko ije savrše , svi i i a o svoje de o e ali ih po eđuje o. Tako i ti, ne odbijaj Luku, pusti ga da ti po og e. Shvati da je u te i ašao deo se e, i zar ti isi u je u ašla ar trag se e?“

„Luka je za jeda da e i pružio što i iko ije pružio za eo život… Zalju lje a sa u jega…“ Progutala sam suze.

„Da, z a za taj da . Za jega je to io početak, a za te e ažalost kraj. O ećaj i, da ga ećeš od iti, oli te.“ Sklopio je ruke.

„Neću ga od iti…“ Po ovo su i suze skliz ule. „Odoh da da z ak A astaziji da ože da presta e da zagovara so ijal u rad i u. O riši suze sad će ti doći rospija koja rzi uškar e da te ispituje.“ Ustao je i otišao. O risala sa suze i sa o što sa htela da raz isli o sve u, ušao je gospodi sred jih godi a. Brzo i je o jas io da je o oj advokat i dao i papire da potpiše i estao. U so u je ušla pu ačka a ršte a že a. Kada e pogledala, zatreptala je i ruku prislo ila a grudi. „Do ar da . Vi ste Ta ara Rosić?“ Bližila se krevetu. „Jesa .“

Predstavila se i rekla da je iz so ijal e služ e došla po hit o postupku, da se uveri koliko je ez ed o za mene da živi sa Luko . Dala je uvod o asilju koji e je užasavao. Na rajala i je slučajeve kako žrtve asilja po ovo pro ađu novog nasilnika.

Nije i uopšte po agala, zapravo i je ulivala dodata strah. O da je počela da pita za Luku. U eko tre utku je počela razgovor da preusmerava u pravcu da bi i

Luka mogao biti skriveni nasilnik koji želi žrtvu.

„Slušajte, gospođo. Me e je ota lešio i a kraju u alo ije u io od ati a, e ojte i sada pričati o oguć ošću da i i i Luka ogao uraditi isto. Valjda sa dovoljno dugo u vezi sa njim da znam kakav

je.“ Bila sa po alo ljuta.

„Ako je tako, zašto Vas ije zaštitio da do ovoga e dođe? Ne ojte i reći da ije pri etio da vas ota ije?“ Udarila je gde se isa adala.

„Prvo, ja sa krila da sa sa Luko u vezi od oca i brata. Drugo, od Luke sam krila da me otac bije.

Uostalom ije e ota svaki put ovako olešio!“ Povisila sa to . „Kako ste uspevali da sakrijete odri e od dečka sa koji ste u vezi?“ Izdigla je jed u o rvu. „Lepo! Jeste li čuli za teč i puder? Jeste li z ali da radi dva posla, i to o a u ša ku, šta je ilo teško za po eku odri u, iako se pri eti reći, udarila sa se o gaj u, ša k, vrata…?“ Podigla sa i ja jed u o rvu i taj predeo je zategao i zaboleo.

„Shvata …“ Kli ala je glavo . „Shvatite da je došlo do toga da je isti a protiv oje volje isplivala a videlo. Shvatite da sa osra oće a. Shvatite da je taj Luka, koga po alo azivate skrive i asil iko , ovde proveo oć.“ Pokazala sa a deo kreveta. „I Vi e u eđujete da ću se sigur ije osećati u eko e tru ili sigur oj kući odvoje a od jed i e oso e kojoj veruje . Od ija da prihvati vašu po oć, jer i a gde da se sklo i . Budite lju az i i ako eko završi ovako kao ja, a e a igde ikoga, po ozite je u.“ Završila sam izlaganje pomalo ljuta.

„Uredu. Doviđe ja.“ Ustala je i otišla…

Odah ula sa kada je izašla iz so e. Stvar o je rzela uškar e i kao da nije shvatala da nisu svi isti.

„Hej… Kako je prošlo? Gospođa so ijalka i ije rekla i doviđe ja.“ Luka je laga o ušao u so u. „Gospođa je prešla gra i u i azvala te skrive i asil iko .“ I dalje sa ila ljuta. „Moli ?“ Iz ečio se. „Iz ervirala e je i u ela i dodata e ir.“ Du oko sa disala. „Pusti je, otišla je.“ Luka je prišao krevetu i seo. „Hoćeš li da ide o odavde ili se sigur ije osećaš u

ol i i?“ Po azio e po kosi. „U životu isa po islio da udari že sko, i ažalost osi reči sad e a išta drugo. Ako i veruješ, pođi sa o . Ja, sad sa o ogu da ti o eća da eću iko

dozvoliti da te pip e. A, ako i pružiš ša su dokazaću ti da si ez ed a sa o .“ Udah uo je du oko. „Luka, sad i o ećaj da, kada se oporavi i vrati a posao, ećeš osporavati oju odluku da ađe se i sta . Ne želi da ti ude a teretu.“ Bila sa oz ilj a. „Ako udeš želela da odeš od e e, pustiću te ez reči. O ećava .“ Skupio je us e. „Hvala ti…“ „Ide po doktora, pa da ide o odavde.“ Ustao je i otišao. Sa o što sa sklopila oči, Luka se vratio. „Ta ara, došli su ti rat i stri .“ Pogledao e. Iz ečila sa se… stri ?

„Hoćeš li da uđu ovde ili da ih pozove kod e e kada te puste?“

„Neka uđu…“ Za islila sa se. „Da li je sve uredu?“ Prišao i je i zagledao se u oje oči. „Stri i ja e govori o od kako je a a u rla…“, tiho sa rekla. „Do ro. Želiš li da osta e ovde sa to o ili da vas ostavi asa o.“

„Osta i… e a ja više išta što ih krila od te e.“

Luka se vratio do vrata i otvorio ih.

Srete i Ratko su ušli i i do ar da isu rekli Luki. „Hej, Ta ari e, pa šta radiš ovde, če u ovolika dra a?“ Stri se šeretski nasmejao i spustio buket cveća na komodu.

Pogledah ga i zaključih da ije tača . „Slušaj, ilo je što je ilo. Neće se više po oviti, kad ti tvoj stri kaže. Hajde da ja završi sa doktori a da te puste i da ode o do poli ije i reši o ovo kao ivilizova i ljudi.“

„Šta da reši o?“ Pogledala sam ga.

„Ta ara, oj rat, a tvoj ota je u pritvoru. Hajde re, e a s isla da ruka o prezi e. Ništa ovo ije toliko straš o“, rekao je i s ešio se kao da je sve u aj olje redu. „Stvar o, Ta ara. Poslušaj stri a. Nije uredu da ovoliko dra iš.“ Moj brat se oglasio.

U tom trenutku su mi nervi popustili. Pogledala sam u Luku koji je bio iza njih i sve posmatrao stisnute

vilice.

„Slušaj e Ratko sad do ro šta ću ti reći. Tražila sa od te e posle ajči e s rti da e zaštitiš od o a i šta si uradio- išta. Rekao si i da ja preteruje i da ćuti i e ruka porodi u. Koliko se seća , još si

u i rekao šta sa tražila od te e i to veče sa do ila lepe ati e, ali o e su ula za ovo što sada vidiš.“ Pokazala sam ruke koje su ile šare e od udara a kaiše .

„Do ro, ogla si i iz stepe i e da pad eš i gore da prođeš. Presta i da dra iš i hajde da…“

„Izlazi apolje. Od ah“, tiho sa rekla. „Ide …“ Okre uo se pre a Srete u, „Urazu i je, e tre a a ova dra a.“ Kre uo je. Pos atrala sa kako je zastao pored Luke i od erio ga. „Ko je gospodi ?“ Ratko se okre uo da e pogleda.

„Gospodi e, izađite apolje.“ Luka u je otvorio vrata i pogledo ga ispratio.

„O, Vi ste gospodi vratar, shvata “, do a io je Ratko u svo ad e o stilu. Srete se osvrtao i pos atrao Luku. „Ti si a ko šija. Video sa te si oć.“

„Da, ja sa ti io ko šija.“ Luka je prišao Srete u i aglasio svaku reč. Pos atrao ga je. „Tač o, e a o više sta .“ Srete je pogledao u e e. „Ja sa oje stvari pre eo kod stri a.“ Slegao je ramenima.

„Lepo.“ Nisa z ala šta da u kaže . „Je ote, hajde da reši o ovo, pa ije prvi put da te tata alo izudara. Nije uredu da ude u pritvoru…

Stric se ljuti.“ Srete je pričao rtav hlada . „Ovako ije ilo ikada. Sra te ilo Srete e, po ašaš se prema meni kao da isa ljudsko iće. Nikada

e isi zaštitio, ikada isi stao ispred o a i sprečio ga. Si oć si jed ostav o otišao i …“ Oči su i zasuzile. Spoznala sam istinu koja me mnogo zabolela.

„Au re, kako preteruješ.“ Okre uo se pre a Luki. „Daj, ko šija, pričaj sa jo . Urazu i je.“

Luka ga je ez reči pos atrao par tre utaka prilič o a ršte o. „Ti si si oć io ispred zgrade kada sa ja došao. Video sa te.“ „Jesa .“ Srete je hlad o potvrdio. „Da… I sve si video.“ Luka je laga o kli ao glavo . „Bio si ta o i isi i prišao!“ Ostala sa za ezeknuta.

„To što ste ti i ota ludi, ije oja stvar. Neću ja da se la ira z og vas.“ Bra io se. „Šta si rekao? Ko je lud, Srete e?“ Zi ula sa . „Nije tre alo da kriješ ova od jega. Ti si kriva za sve! Kriva si i što je otac sada u pritvoru! Sve je ovo

zato što si sada ašla da dra iš!“ Moj rat je poprilič o povisio to . „To je io oj ova koji sa odvajala za školova je a koji si i ti ukrao… Završili s o Srete e svaku priču. Odlazi.“ Za e ela sa i o risala suze. „Alo re! Šta sa ti ja ukrao? Našao sa pare u tvo dušeku. I kao da je ilo e z a koliko, elih pedeset hiljada. Ne dra i više, ego izlazi iz ove ol i e i oslo odi o a.“ Srete je počeo da se ervira. „Slušaj, o ak, hajde izađi odavde.“ Luka ga je uhvatio za adlakti u. „Pusti e!“ Srete se oteo. „Ko si ti ovde? Ja sa je rat, alo re!!!“ U eo u se u li e. „Srete e, isi ti joj i B od rata. A, to KO sa ja, e teraj e da ti pokaže . Ili ćeš sada sa izaći iz ove so e ili ću pozvati o ez eđe je. I aš tri seku de…“, Luka je io tih ali s rt o oz ilja . „Ja ide kod stri a, a gde ćeš ti da odeš aš da vidi .“ Iro ič o i se o ratio i otišao. Uz e irila sa se. Počela sa da se trese . „Ta ara, s iri se.“ Luka je seo do e e i zagrlio e.

„Ne ogu, ovo ije or al o. Ovo ije or al o. Nisu e i pitali kako sa …“ Bila sa va se e, počela sa eko trolisa o da plače . „Ššš… Sve sa čuo. Sve i je jasno. Smiri se. Neću i da te pita kako si uspevala da živiš sa ji a.“ Mazio me po kosi.

„Ide o ili…“ Čuo se uški glas. „A dreje, zovi lekara, od ah“, Luka e ije puštao iz zagrljaja. Nije prošao i i ut doktor je se stvorio u so i i Luka e pustio.

Plakala sa kao kiša i tresla se kao prut. „Šta se desilo?“ Doktor je pogledao u Luku i A dreja. „Bili su joj rat i stri u poseti, tražili su od je da kre e sa ji a i oslo odi o a krivi e. Misli da sa Va dovolj o rekao…“ Luka je stiskao vili u. „Šta reče?“ A drej je zi uo u Luku. „Trebalo je odmah da ih udaljite, uznemiri su je. Od ah se vraća .“ Doktor je otrčao. Luka i je prišao i ež o e zagrlio. Mazio e po kosi i u irivao. Osećala sa koliko se orio da e zaštiti od svega. Osećala sa se kao ljudsko iće u jegovo zagrljaju. „Luka, po ogu, zašto ih isi isterao iz so e?“, čuo se A drej. „Nisa ogao tek tako da istera je og rata i stri a.“

„Vidi re, šta su joj uradili.“ A drej je izgleda io ljut „Vidi , A dreje. Shvati da isa ogao.“ Mazio e i uzdisao sa teško uko

„Nisu o i više oji… isu“, prošaputa sa . „Evo ga doktor.“ Luka me pustio i stao pored Andreja.

Neuteš o sa plakala dok i je sestra, tražila ve u i polako u rizgavala alo provid e teč osti. „Lezite, Ta ara.“ Doktor e ruka a avodio da se spusti . „Sad ćete se s iriti, iće sve uredu.“ Pogledao je u Luku, „Možete li sa o da izađete.“

„Narav o.“ Luka je kre uo za doktoro . „Sedite Vi ovde, sad će se o a u iriti.“ Medi i ska sestra se o ratila A dreju. „Šta ste joj dali?“, pitao je dok je sedao u fotelju. „Be sedi …“

„Hoće li je doktor otpustiti, s`o ziro a ovu situa iju?“

„Verovat o hoće. Sa o je e tre a izlagati oso a a od kojih je trpela asilje dok e ude spremna da se

suoči sa ji a. Pogotovu ako je krive, a po pravilu, žrtvu uvek okrivljuju.“ Uzdah ula je i po azila e po kosi. „Odoh ja, prijat o.“

„Ta ara, zašto isi od ah rekla Luki da ih udalji.“ A drej e pogledao. „Htela sa da se uveri da je kraj… Htela sa da se uveri koliko su ezosećaj i.“ Je aji su e potresali.

„E, oja Ta ara…“ Na rštio se i pos atrao e. „Nisu e i pitali kako sa …“, iz ekog razloga sa progovorila, valjda i je svega ilo preko glave ili je bensedin radio svoje.

„Da sa ja io a Luki o estu kroz prozor i o i e i leteli…“ Ućutao je i skupio us e. „Nisa asila , ali ko i tak e oje u sta ju sa glavu da u otki e .“, tiho je dodao.

„Razu e te…“ Z ala sa a šta isli. Sklopila sa oči i isli su lutale… Ostala sam sa a. Ne z a da li je to ilo olakša je ili dodat a ol. Bilo je ipak olakša je. Porodi a koja me ije štitila se ije ogla azvati porodi o … Brat? Bio je deo mene, ali sa saznanjem da je bio ispred zgrade dok su me isprebijanu iznosili i da ga je

bilo sra da i priđe i po og e, u e i je ostavilo gorku praz i u. Otpisala sa ga i pre oleću ga…

„Vre e je da ide o odavde.“ Čula sa Luku i otvorila oči.

„Čeka vas ispred.“ A drej je ustao. „Dušo, vodi te odavde.“ Laga o i je po ogao da usta e . „Mora u kupatilo.“ Bešika i je ila pred pu a je . „Možeš li sa a?“

„Mogu, do ro sa .“ Laga o sa ušla u kupatilo. Nako olakša ja, prala sa ruke. Ispred e e je ilo ogledalo i skupila sa hra rost da se pogleda …

To isa ila ja…

U odrazu ogledala je bila devojka odrog ateče og i po alo izo liče og li a, krvavih očiju od plaka ja…

„Oh… Bože…“ prsti a sa dodirivala podliv a des oj stra i čela… Us e su i ile oteče e… des o oko je ilo alo zatvore o… Nos skoro lju ičast…

Okre ula sa se i ušla u so u. Luka je držao tre erku u ruka a i pogledao e. „Isuse… e liči a se e.“ Pogledala sa i ja u jega. „Dođi ova o.“ Spustio je tre erku a krevet i raširio ruke. Prišla sa u i jako sa ga zagrlila ruka a oko struka. „Sve će to da prođe za ekoliko da a. Ne oj da se uzrujavaš oko toga.“ Prigrlio e uz se e i polju io u teme.

„Moje li e…“, izustila sa ali isa ogla da zaplače . „Ššš… iće sve uredu.“ Nije e puštao. Sa o e držao uz se e eko vre e dok se sa a isa od akla. Luka i je po agao da se presvučem. Zapitala sam se kako je mogao ovakvu da me gleda? Kako sam

uopšte ovakva ogla da u se sviđa ?

„Hajde o.“ Uhvatio e za dla i pošli s o spori korako . A drej je čekao ispred vrata i pošao sa a a. Išla sa o ore e glave i alo avukla kosu preko li a da koliko toliko sakrijem grozotu.

Ko ač o s o se ašli u autu i apuštali krug ol i e. „Sta i i pored apoteke“, Luka je rekao A dreju koji je vozio. „Važi. Misli da je Petar išao da as da ađe eki ele za podlive.“

„Super, ako je uspeo da ga pronađe iće do ro.“ Luka e zagrlio jer je sedeo sa o pozadi. „Evo apoteke, daj e i te papire, izaći ću ja.“ A drej se okre uo i uzeo od Luke re epte. „A dreje…“pošla sa da izvadi ova iz džepa, ali o e sa o pogledao i izašao iz auta. „Ne trudi se i opusti se. Nego, dopadaju li ti se tre erke?“ Pogledao e. „Dopadaju, lepe su.“ Pogledala sa u ež o asli astu oju. „Ni a ti je kupila tre erke i patike.“ Os eh uo se. „Mora joj se odužiti.“

„Moraš. O a želi da osta eš sa o .“ Nas ešio se. „Luka…“ Pogledala sa ga. „Kako je z ala koji roj o uće osi ?“, a glas sa izgovorila isao. „O a i Eleo ora su spakovale i pre ele tvoje stvari u oj sta .“ Polju io e u te e. Kli ula sa glavo …

U to je A drej ušao u auto, spustio kesu a suvozačevo sedište. „Sledeću kupovi u želi da o avi u zlatari.“ „Narav o, rate. Ja se slaže , ako e e pitaš.“ Luka se as ejao. Nisa z ala o če u se radi pa se isa uplitala u razgovor.

Nakon nekog vremena Andrej se parkirao ispred zgrade. Luka me izveo iz auta i poveo. Kako s o kročili u zgradu zastala sam i pogledala u vrata od stana. Tu sam umalo bila ubijena.

Ukočila sa se. „Sta je praza , a ključevi su kod e e. I, da puste Rade ka, tu se e ože vratiti jer sa ja iz aj io sta . U utra su sa o jegove stvari.“ Jače e stegao za ruku. „Ta ara, ako ti je eprijat o, hoćete u oj sta da idete.“ A drej je stao ispred e e i pogledao u Luku.

„Nisa raz išljao o ovo e…“ Luka je rekao A dreju. „Vidi da isi. Ispade da si je doveo a esto zloči a.“ Na rštio se. „Ne s eta i.“ Pogledala sa u A dreja. „Jeste esto zloči a, ali je ovo esto takođe ispalo i esto spase ja za e e. Ovde se sva priča završila.“ Ruko sa pokazala a vrata. „Tako je. Tu je kraj, a gore te čeka ovi početak.“ A drej je pokazao pre a liftu u koji s o ušli. Lift je stao na poslednjem spratu i krenuli smo prema Lukinom stanu.

Jednostavno je otvorio vrata i uveo me.

„Do ro došla!!!“ U glas su vik uli o i koji su ili u sta u. Stala sa i pogledala šta se dešava. Nina, Eleonora, Anastazija, Petar i Iva su čekali sa alo i a. „Odlič o! Sad ek pre rk e i svi a ću va a iti po alo u usta. Ma ija i jed i!“ A drej je prošao pored mene i stao pored svoje supruge.

„Pa, htele s o da joj priredi o do rodošli u…“ Ni a e pogledala. Jed ostav o sa raširila ruke, e a da išta kaže . Poletela je i zagrlile s o se. „Voli što si ovde“, rekla je i stegla e. „Polako Ni a, alo ež ije.“ Luka je opo i jao. „O, ože… Ne s eta i“, odgovorila sa i pustila Ni u. U životu isa do ila iskre iji zagrljaj. Prišle su Eleonora i Anastazija, zagrlila sam se i sa njima. Nisu skrivale radost što sa kod Luke u sta u. „Hajde, svi za sto! Ručak čeka, a vre e će večeri.“ Iva je us eravao za postavlje sto. „Stvar o, gde ste do sada?“ Petar je sedao za sto. „Ne pitaj previše.“ A drej je sedao do Eleo ore. „Ne predviđe e okol osti su as alo zadržale.“ Luka i je pridržao stoli u da sed e . Setivši se svog li a, alo sa avukla kosu apred, zagladila je i o orila glavu. Bilo i je eprijat o da izo liče og li a sedi sa jima za stolom dok smo jeli.

„Jesi li do ro?“, Luka e tiho pitao pri etivši oj gest. „Jesa …“

„Opusti se, oli te.“ Dla o je ež o pogladio oja ukoče a leđa. Nako jela s o prešli u d ev i oravak. Iako sa želela da po og e ura a da pospre e sto, nisu mi

dopustile. Moje esto je ilo pored Luke…

„Evo kafe…“ A astazija je spustila poslužav ik a sto. „E, pošto s o se lepo skupili i jeli, vre e je da Ta ari poželi o do rodošli u u ašu porodi u koja je uvr uta, kao što vidiš, ali voli o jed i druge.“ Ivan je prvi otvorio izgleda novo poglavlje.

„Tako je, ovo je od as.“ A astazija i je pružila kutiju sa aš o . „Želi o da udeš deo as jer te zaista voli o.“

„Hvala…“ Oči su e pe kale dok sa otvarala poklo …

Izvadila sam mobilni telefon, rokovnik i parkerov komplet za pisanje.

„Prelepo je, hvala još jed o … ali ovo je…“ Pogledala sa u A astaziju. „Eleo ora šta čekaš, rekli s o da ide o u izu!“ Iva se iz ečio a Eleo oru

„Izvoli, ovo je od as.“ Mo e tal o i je u ruke ugurala kutiju. Otvorila sam i pogledala u laptop…

„Ne z a šta da kaže …“ Pogledala sa je. „Ovo je od as!“ Ni a se adovezala

Otvarala sa i treći poklo . Izvadila sa veliki eseser pu š i ke, parfe i že sku akte taš u. „Ljudi, ovo je previše… stvar o“, isa dovršila reče i u. „Izvoli, dušo… Ovo je od e e.“ Luka i je pružio fas iklu sa aš o . Otvorila sa je i za e ela…

Prsti a sa prelazila preko papira koji je io potvrda o o uplaće o školova ju i ostali prateći troškovi a… Nastala je tiši a. Potpu i uk…

„Ja…“ Pogledala sam ih i suze su mi skliznule niz lice.

„Pst…“ Luka e o e tal o zagrlio. „Nis o želeli da te rasplače o“, Ni a je tiho rekla. „I ja sa se rasplakala…“ čula sa Eleo oru kako š r a. „E e, A astazija?“ Iva se oglasio. „Joj, ože…“ A astazija je uzdahnula.

„Že e, i a li ša se da presta ete sa plaka je ?“, Andrej je pitao.

„Misli da e a, evo, i ova oja je počela.“ Petar je odgovarao A dreju. „Pa da zagrli o aše da e i dopusti o i da a ukvase po ra e, o da će o do iti reu u pa će da

as leče.“ Iva je dao završ u koja as je aterala da ga pogleda o. „Ovo u dođe kao spa terapija.“ Petar se zas ejao i aterao i as da se as eje o. „Da z a ko je iz islio o e lati o-a eričke sapu i e, sad i u hakovao sve što ogu“, frk uo je Andrej.

„Ljudi, ez o zira a sve, i a ešto da va kaže .“ Luka as je aterao da svi pogleda o u jega. „Šta i aš da a kažeš?“ Iva je ačulio uvo. „Rešio sa da poč e da zida kuću.“ „Jao, Luka…“ Ni a je skočila i polju ila rata. „Slaže se i zvaću ti arhitektu.“ A drej je namignuo Luki.

„Slaže se i zvaću ti izvođača radova.“ Iva je zagrlio svoju že u i polju io je od sreće. „Slaže se i zvaću ti gradsko zele ilo i o e što uređuju dvorišta, kako se već zovu.“ Petar se s ejao kao lud.

„Ti si doktor za dvorište!“ Luka se zasmejao.

„Jeste! Ostavi i vere ika a iru.“ Ni a se u ila. „Sa o kad si ti do ila jezero i pola šu e, sve ostalo je e it o“, Luka ije ogao prestati da se s eje. Nastavili su da pričaju svoje dogodovšti e sa putova ja, slušala sa ih i s ejala se. U nekom trenutku,

Iva je pogledao a sat i potreo sve da kre u. To je izazvalo dodat i s eh. Uživala sa u jihovo društvu i ači u a koji su e prihvatili. O da s o Luka i ja ostali sa i…

Pošla sa da sklo i dve čaše u kuhi ju, pošto je Ni a rasklo ila šolje. Otvorila sa sudo aši u i htela da se sag e . Leđa su e za olela i a rštila sa se. „Hej, ostavi to.“ Luka i je prišao, uzeo čaše iz ojih ruku i stavio ih u pregradu. Pogledala sam ga.

Než o e zagrlio i po azio po kosi. „Mogu li da te polju i …“

Klimnula sam glavom.

Ovlaš je spustio us e a oje i polako e polju io. Od akao se i pogledao e. „Želiš li da spavaš sa o u krevetu ili želiš sa a da spavaš.“

„Šta ti želiš?“, stidljivo sa pitala. „Želi da te grli dok spavaš…“, šap uo i je

„I ja to želi .“

„Hoće o u krevet?“ Oči su u delovale is rplje o. „Jesi li ti uopšte spavao prošlu oć?“ Palo i je a pa et da je elu proveo sa o u ol i i. „Nisa ogao.“ Poveo e ka so i. „Izvi i…“ Nisa z ala šta da kaže . „Ta ara, nemoj mi se izvi javati za ešto za šta uopšte isi kriva.“

„Z a da isa , ali i je žao što isi spavao.“

„Me i ije. Shvati da sa u te i ašao sve što sa ikada želeo da oja devojka i a.“

„Čak i ovako… I sa svi što se desilo.“ Zastala sa i pogledala ga.

„Ta ara, isi ti izazvala o o što se desilo. Nisi ti uzrok ikakvih pro le a. Moli te shvati da ije pro le u te i. Ti zaista jed a ila duša.“ Zagrlio e ež o i polju io u te e.

U so i e sačekalo iz e ađe je. Luka je otvorio deo gardero era i pokazao i ove stvari.

„Cure su ile zaduže e za prvu kupovi u, pra je i ostalo. Sve su stigle.“ Os eh uo se.

„Ovo je ogo Luka. Gde je oja gardero a?“ I ala sa osećaj kako ga koristi . „U drugoj so i. Za olio ih te da ostaviš sa o o o što ti je iz ekog razloga drago, želeo ih da sve ostalo a i o. Zapravo želi da iz riše sve što te podseća a prethod i život, hoću da ti pruži ovi život kakav zaslužuješ. I ako i pristala, to i e uči ilo eiz er o sreć i .“

Klimala sam glavom da ga razumem.

„Ta ara, z a da si ti ogo skro a i da teško prihvataš oju ili ilo čiju paž ju, ali oli te, sa o i aj a u u da ja iz sr a želi da te usreći jer ću sa o tako i ja iti sreća . Shvataš?“ Uhvatio e za dlan, prineo ga svojim usnama i poljubio.

„Želi da udeš sreća … Potrudiću se, o ećava .“ „Ta o je kupatilo, sigura sa da želiš da se istušitraš.“

„I e pitaj koliko.“ Brzo sa odgovorila. Nasmejao se i uveo e u ogro o kupatilo. Pokazao i je gde šta stoji i gde je spakova oj veš i pidža e koje i je takođe kupio. Uzeo je svoj veš i ostalo i rekao da ide u drugo kupatilo. Tre alo i je vre e a da se istušira , svaki pokret e podsećao a prethod u oć. Nekako sa se izborila i sprala sa sebe miris bolnice.

Luka je poku ao a vrata…

„Brzo ću…“

„Ne oj o lačiti pidža e, tre a da a aže o ele .“

„Do ro…“

Ogr ula sa ade a til i ušla u so u. Svetlost la pe je ila veo a tiha… Boje peska koje su do i irale i savrše o uređe prostor e dodat o opustio. Sela sam na krevet i pogledala u Luku koji mi je prvo dao mali lek i čašu vode. „Seda večeri su rekli da piješ ovaj lekić za s ire je.“

„Do ro, ali isa sada uz e ire a.“ „Ne a, veze. Poštovaće o što je lekar rekao, važi.“

„Narav o.“ Popila sa lekić. Odložio je čašu iz ojih ruku i uzeo stakle u tegli u sa ko ode. Seo je a krevet.“ Hoće o da se

a ka o?“ Namignuo mi je i opustio moju napetost izazvanu mojim modrim telom.

Svukla sa ade a til i ostala u gaći a a i aji i. Sela sa do jega. Laga o je počeo da i aže ruke, ež o e dodirivao i laga o prelazio as i prsti a po ojoj koži. „Boli li te?“, tiho je pitao. „Ne. Do ro je.“ Malo bola je moralo biti i nisam imala nameru da kukam.

„Lepo irišeš“, os eh uo se. „Parfe što sa do ila od Ni e.“ Pojas ila sa . „ La Kosta, Tač of pi k.“ Tiho se kikotao

„Da, diva je.“ Prešao je a oge i po erila sa se da u ude lakše. „Ja koristi uške parfe e te arke.“

Pos atrala sa kako je pažljivo a azao svaku odri u koja se videla čak i pod priguše i svetlo lampe.

„Podvr i aji u i lezi.“ Uradila sam kako je tražio i osetila sa ež e dodire a re ri a koji su se ešali sa prokleti olo . Sklopila sa oči i zažalila što isa ogla sa o da upija jegove dodire, da ih oseti ez eša ja bola.

„Okre i se, da a a ka o leđa.“

Okre ula sa se i čula ga kako je uzdahnuo. Znala sam da su moja leđa ila u veo a loše sta ju i sa a isa z ala koliko e puta Rade ko oši uo kaiše po ji a. Trudio se da e skoro e dodiruje ili sa ja prestala da oseća dodire jer se ol povećao kada je zavr uo aji u da e i ešto preskočio. „Isuse… ovo je previše…“, prošaputao je. „Do ro sa .“

„Z a da te oli, ali evo još ovde i gotovo.“ Kada je završio, okre uo e je i alaktio se do e e. Pos atrao e oči a koje su ile pu e suza. Duša e za olela. Prsto je laga o počeo da i aže li e. Sklopila sa oči, ali kada je prešao preko otekli e a čelu,

a rštila sa se. „Izvi i, dušo…“ Teško je uzdah uo

„Ništa, sa o astavi.“ Kada je završio, spustio i je eža polju a a us e. „Boli li te kada te polju i ?“ Zagledao se u e e. „Ne oli…“ Ustao je i otišao da opere ruke. Ja sa ustala i polako o ukla pidža e. Došao je do e e i po erio pokrivač sa kreveta. „Lezi…“ Legla sa i pokrio e. Zati je o išao oko kreveta i legao. Okrenula sam se prema njemu.

Ležao je a leđi a i pos atrao me.

„Ta ara… e s e da te uhvati i privuče se i, a rado ih to uči o. Ne želi da te povredi .“

Shvatila sam. Primakla sam mu se koliko god sam mogla.

Na estio je deo jastuka a svoje ra e. „Misli da će ti ovako iti udo o.“

Namestila sam glavu i pre a ila ruku preko jegovog sto aka. Osetila sa svaki išić ispod atlet aji e koju je imao na sebi.

Međuti , ež o je oj dla pre estio a svoje grudi, tik iz ad sr a i zadržao svoj topli dlan na mom.

Drugi dla je položio a oja leđa i ukočio se. „Nisa te valjda povredio?“

„Nisi, prija i“, tiho sa rekla dok sa sklapala oči. „Dušo oja.“ Po erio je glavu i ež o e polju io u vrh čela. San me hvatao neverovatnom brzinom.

5.

Kako sa zaspala, tako sa se i pro udila. Osećala se do ro, ila sa aspava a. Udah ula sam duboko

i bol me opomenuo da oje telo još uvek ije oporavlje o. Nije i tre alo podseća je, z ala sa i šta se desilo i gde sam sada.

„Pro udila si se?“ Luka e polju io u vrh čela. „Mh …“ Nakrivila sam glavu da ga pogledam.

„Hoće o da pije o jutar ju kafu?“ Izgledao je prilič o ud o. „Kada si se ti pro udio?“, prošaputala sa

„Pre ožda… dva sata.“ Os eh uo se.

„Zašto isi ustao?“

„Nisa hteo da te pro udi . Lepo si spavala i isa hteo i da se rd e .“

Onda sam shvatila, da se stvarno nisam maknula od njega, od njegovog ramena i iz njegovog zagrljaja.

Po erila sa se i laga o uspravila da sed e . Ko trolisala sa se e da se e ršti a dosad e bolove.

Luka je lagano ustao iz kreveta i protegnuo se. Posmatrala sam kako je razgibavao ra e a, svaki išić u se o rtao ispod glatke kože.

Onda shvatih da se ije i ao elu oć i još ko z a koliko dok sa ja spavala. „Luka, ti si se ukočio z og e e?“ Osetila sa grižu savesti. „Ne žali , iz asiraj i vrat kas ije i iću kao ov.“ Zas ejao se dok je istezao vrat.

„O, Bože…“ Nasmejala sam se i ja.

Jutar ju kafu s o pili u pod e. Osećala sa se previše litavo od tolikog spava ja. Sedela prislo je a uz Luku dok je on gledao vesti.

Pogledala sa kroz prozor apolju je io su ča da … I da isa izgledala kao avet rado ih otišla u šet ju. Od ah je jed a isao vodila ka drugoj. O e pakle e oći eko je pozvao poli iju, a ja isa z ala ko… Te oći, je ilo naroda dok su me iznosili.

Neverovat o rzi o e zapljus ulo oseća je sra a jer isa z ala koliko je ko šija videlo šta se desilo.

„Dušo, šta je ilo? Zašto si tako za ri uta?“ Luke e prozreo i pos atrao e. „Ko li je pozvao poli iju preksi oć i koliko li je ko šija videlo šta se desilo?“, zadržala sa vazduh. „Poli iju je pozvala ko ši i a preko puta vas, a ko je io ispred zgrade isli da to uopšte ije it o, iti o to e tre a da raz išljaš.“ Prodirao je u oje oči pokušavajući da e pri ora da sve za oravi . „Kako da e raz išlja ? Ostala sa u ovoj zgradi, e i ov o je da ću videti te ljude…“ Progutala sa ciglu od pomisli kako bi ti susreti mogli izgledati.

„Moju devojku e a ko šta da pita i zapitkuje. Mogu da ti se jave i ti ji a, i a to e će se svaka priča završiti, jer u suprot o i ogli da se sret u sa o da razjas i o eke stvari.“ Otpio je gutljaj kafe

e skidajući pogled sa e e. „Luka e ožeš se raspravljati sa ljudi a z og e e?“ Odjed o sa ila uz e ire a. „Ovako, da ti pojas i alo situa iju. Ne a sta a i porodi e u ovoj zgradi da ije do ila po oć od mene. Neko sa zaposlio de u, ili dao stipe dije, veći i izašao u susret ako je tre ala ala po oć da i se eki pro le i reše, jed o detetu je tre ao ova za opera iju očiju u Rusiji, ez reči sa otišao kod tih ljudi i pomogao koliko sam mogao, drugoj porodici sam isto pomogao oko deteta koje je invalid, i da

e a raja jer ije pristoj o hvaliti se. Apropo priče je u to e da valjda i aju toliko poštova ja da te ne uznemiravaju bespotrebnim pitanjima. Svi oni su tu oć saz ali da si oja devojka.“

„Nije te sra ota što sa ti devojka?“ Nisa ogla da izdrži pritisak sopstve e sra ote. „Nije. Po osa sa a te e. I, za olio ih te da i više to pita je e postavljaš, uredu?“ Iskolačio je oči.

„Uredu…“, tiho sa odgovorila i skupila se. „Ta ara, hteo ih ešto da ti predloži , ali da to e shvatiš kao uvedu.“ Okre ula sa se da ga pogleda , io je prilič o oz ilja . „Re i…“ Čekala sa . „Slušaj, ja e z a kako ih ogao da ti po og e a da to ude isprava ači , a želi to. Za olio ih te da e i izađeš u susret i da zajed o ode o kod spe ijaliste da a po og e.“ Zastao je pos atrajući moju reakciju.

„Gde da ode o?“ Nisa ogla da razu e šta u je potre o.

„Želeo ih da zajed o ode o kod psihijatra i da popriča o sa ji o sve u što se desilo. Na prvom

mestu, e i je potre a po oć kako ih ogao da po og e te i. Hoćeš li i po oći?“ „Narav o da hoću.“ Nije ilo ša se jega da od ije . „Sve ovo je previše teško za te e, zar e?“ Morala sa da z a kako se o oseća. „Ne. Ništa e i ije teško kada si ti u pita ju.“ Po azio e i uzdah uo.

„Luka… Kako se ti osećaš z og svega?“ Usudila sa se da prefor uliše pita je. „Uh… Oseća se espo oć o. Oseća se loše što sa ti dao vre e a da se odvojiš od e e. Oseća se i krivi za ovo jer sa to ogao sprečiti da sa io upor iji…“ Progutao je k edlu

„Za oga, isi ti kriv. Nisi i z ao šta se u o životu dešava.“ Osetila sa potre u da u otrg e osećaj krivi e koji se čak ogledao u jegovi oči a oje ade a. „Naslućivao sa , Ta ara… Naslućivao sa da ešto ije uredu, uvek si negde imala po neku modricu, ali

ti si tako bila vesela i nasmejana da sam svaku sumnju brisao dok sam provodio vreme sa tobom. Kada

sa video i shvatio šta ti se dešava, islio sa sa o o to e kako da te zaštiti , a ti si e odgur ula od sebe. Ne ogu se i da oprosti što sa ti dao vre e a, isleći kako ćeš i sa a doći.“ Stis uo je vili u i uši uo vazduh kroz ozdrve. „Luka, isi ogao da z aš…“ O orila sa pogled. Nisa ogla da pod ese jegovu rigu i ol koji je reči a rekao tako da sa mogla i osetiti kako mu je.

„Prvi pogled a te e i je io dovolja da oseti topli u tvoje duše i da ti i aš u se i o o ešto što i tre a…“ Pre a io je ruku preko ojih ra e a i prigrlio e iako isa ogla u oči da ga pogleda . Nastavio je, „počeo sa da dolazi a doručak sa o da ih te po ovo video i da ih se uverio u to što sa osećao. Čak sa i prijatelji a ispričao kako sa se zalju io, o i su takođe došli da te vide. Čud o je to kako su od ah videli zašto si e privukla, everovat o je da su i ali isto da kažu –O a i a dušu, Luka. I a o o za či ti čez eš i tragaš.- I, tač o je… i aš dušu čistu kao suza.“ Ućutao je. Podigla sam glavu. Pogled kojim e gledao rekao je više od hiljadu e izgovore ih reči. „Oseća se živi pored te e.“ Než o e poljubio.

„Voli te…“, šap ula sa i po ovo do ila polju a koji je izlivao sva svoja oseća ja u e e.

Tog da a je Luka otišao u kupovi u i vratio se. Zajed o s o ručali i i ali s o ogo o ič ih te a za razgovor. Umeo je da mi odvrati misli od teskobe i da me svojo paž jo dig e a deveto e o. Nako večere i ele a koji je po ovo vidao oje odri e, odgledali s o fil zagrlje i. Nekako e je aveo da poče e priču o svo životu…

Pričala sa kako s o i ali svoj sta , i da oj ota ije ikada io pažljiv prema meni kao majka.

O jaš javala sa a pri eri a koliko je Srete a voleo jer je io uško i s atrao se asled iko . Zati sam nastavila o tome da me je tukao kao malu za svaku sitnicu, da me je mama branila dok se nije

razbolela i pala u postelju. Onda je tu o iole ir o životu došao kraj. Kada je a a u rla, tata je prodao sta i iko e z a gde su te pare završile, ali i s o završili kao neodgovorni podstanari.

Otvore o sa pričala koliko sa ila ogorče a z og života koji s o vodili i koliko sa se orila da ešto pro e i a olje, ali jed ostav o to ije ilo oguće pored Rade ka i Srete a. Trpela sa ati e koje su postajale sve češće i češće, trpela sa i rata koji je sa o gledao ože li šta da uz e.

Priznala sam mu, da kada smo se sreli, da sa tada osetila što ikada pre isa . I da i je i ut sa ji io lepši od elog života koji sa osila a leđi a. Trudila sa se da e Luka shvati koliko sa se stidela ati a koje do ija i svoje eodgovor e porodi e. Reči su vodile ka pakle oj oći i astavila sa , rekavši

šta se desilo i kako sa rešila da ode od jih i e sluteći kolike ću ati e do iti…

„Sa o da si e pozvala, došao ih po te e istog tre a…“, uzdahnuo je.

„Gotovo je, e ože o vratiti vre e.“

„Lepo i je Iva rekao –Ne čekaj Luka, idi kod nje i razgovarajte-, ali ja nisam bio siguran da li je tebi stalo

do e e… Četiri da a sa sedeo i čekao… Baš sa idiot.“ Od ah uo je glavo .

„Izvi i što te isa saslušala, kada si došao.“ Nisa z ala šta drugo da kaže

„Vidiš i ja sa apravio grešku. Mislio sa da te ivši dečko ije i u e juje. Nisa i slutio da i te ota ogao tući.“

„Luka, ja sa i ala dva dečka. Jed og u sred joj školi i drugog koji me ostavio kada mi se mama

raz olela, posle više isa i želela da i a dečka jer su o e oje veze ile dodat i teret za e e…“ Priznala sam i ovaj deo.

„Kad s o kod te te e, eću te lagati. Pored usput ih eo avezih prilika koje ih prihvatio s`vre e a a vre e iz čiste dosade, pokušao sa i sa par devojka da ostvari vezu. Ali, uvek se isto ponavljalo, novac,

raskoš i gla ur a prvo estu, pa o da ja kao potre a… Či sa shvatao da se lju av dotič e devojke svodi a rigu gde potrošiti ova , gde izaći i tako dalje, jed ostav o ih je ostavio.“ Praz o je rekao. „Ne oguće da te ijed a ije volela?“ Iz ečila sa se. O je io diva i pažljiv…

„O, rekle su da e vole… Ali su to sa o rekle. Ja isa osetio jihovu lju av u se i. Lako je pričati, tre a ešto i osetiti…“ Uzdah uo je.

„A, ja…?“ jezik i je io rži od pa eti. Uopšte ije ilo pa et o da ga pitam da me uporedi sa svojim

ivši devojka a. „Ti si se ovde ug ezdila…“ Dla je prislo io a svoje grudi i os eh uo se. „Oseća se živi , zapa ti to.“ Nageo se i usne su nam se spojile.

***

„Dušo, ora a posao. Spavaj i od araj“, kroz sa sa čula. Osetila sa eža dodir usa a i astavila da spava …

Po ovo je ilo pod e kada sa se protegla i opsovala u se i. I da as je sve olelo. Pošla sa da usta e i a jastuku sa spazila oj ovi o il i. Uzela sa ga i alo čačkala, a o da usta ovila da imam

poruku.

-Javi i se kad usta eš, da z a da si do ro. – šalje Luka

-Do ro sa , e ri i. Misli a te e…- prima, Luka

-Ni a je u sta u, praviće ti društvo dok ja e dođe . Ne dostaješ i…- šalje, Luka

Sredila sa se i od ah pošla u d ev i oravak.

„Ta ara!“ Ni a je ustala sa fotelje, rzo došla do e e i zagrlila e. „Tre alo je da e pro udiš“, rekoh dok s o se grlile. „Ni u ludilu te e ih udila. Sedi ja ću a skuvati kafe.“ Bila je tako vesela i zračila je pozitiv o energijom.

„Misli da i je prejak o aj lek za s ire je što su i dali da pije . Dva aest sati spava i sva sa litava kada usta e .“

„Tre a da se od oriš. Kakve veze i a što spavaš dva aest sati“, do a ila je Ni a dok je spre ala kafe. Posmatrala sam je kako sa elanom posluje i do osi a posluže je.

„Ni a, jel alo olje izgleda , či i i se odri e popuštaju ili sa u islila?“

„Veruj i ogo olje. O aj ele je odliča . Bićeš kao ova za koji da .“ Os eh ula se. „Zahvali se Petru, z a da je o išao da ga kupi. I te i hvala a sve u…“ Uzela sa kafu. „Ne zahvaljuj se. Mi s o te e zavoleli. Ustvari, zahvali a se tako što ćeš i ti as da voliš, eto.“ Pu ula je prstima na genijalnu ideju.

„Kako da vas e voli …“, pogledala sam je i uzdahnula.

„Luka i je podvukao da te e s ara pita ji a. Zato e oj isliti da sa ezosećaj a jer te išta e pita u vezi…“ Slegla je ra e i a. I a li razlog da rođe oj sestri svog dečka e ispriča o o što sa i je u rekla, zapitala sa se a tren.

Nije ilo razloga da joj e priča o se i…

Počela sa polako priču. Ni a ije treptala, upijala je svaku oju reč i a je o ede o li u su se s e jivala oseća ja. Bila kao i je rat, osećaj a, ež a i pažljiva. Sve što sa rekla Luki, ispričala sa i njoj.

Iako je gutala knedle, imala je reči ohra re ja i ije krila sreću što sa sa je i rato . U poverenju sam joj rekla za Lukin i moj razgovor o poseti psihijatru i da sam zabrinuta za njenog brata.

„Ta ara, e oj da se ri eš. Nor al o je da želi da po og e i se i i te i, jer te voli. Ne a tu išta loše.“ I ala je razu eva ja a pretek. „Z a , ali ako sa ga dovela do toga da ora kod psihijatra…“ Uzdah ula sa i o orila pogled. „E, sad sa ja a redu da priča , pošto vidi kako ti isliš da s o i savrše i. Spre i se da čuješ oj život.“ Nje e reči su e trgle i pogledala sa je. Bez ekog uvoda je počela da priča o se i i pro le i a koje je pravila. O roditelji a koji su je do ekle upropastili, o svo razduda o po aša ju, o to e kako se u alo pija a ije udavila… O, Petru koji je borio svi sila a da je spase i o psihijatru kod koga je i dalje išla jer je u alo upala u Borderlaj . Pokazala i je dla kao dokaz posled jeg sa oprovređiva ja. Detalj o i je opisala koliko se loše osećala, koliko su je svi ervirali, kako joj je život io e ispu je i kako je zahvaljujući Petru i psihijatru uspela da se otrgne od gra ič og pore ećaja. „Tako da, e oj isliti kako s o i ideal i. Postigli s o or ala život zahvaljujući psihijatru. Veruj i,

e a potre e da ri eš, o će sve da uči i i ićete sreć i ez tereta i ostalih sra ja“, završila je. Uspela je i da e rastuži i da e as eje svoji ludorija a, ali i da e aježi. Ali, uspela je da i pokaže da s o svi i sa o ljudi i da ogu slo od o i ez stida prihvatiti o o što jesa –žrtva porodičnog

nasilja. Shvatila sam da je na meni da se borim i isplivam iz stida i sramote u kojima sam se davila.

„Drži, ovo dok ski e sako.“ Petar se oglasio.

„Zete, u esi to u kuhi ju pa se vrati i ski i sako, vidiš da su i pu e ruke.“

Luka i Petar su se začuli iz predso lja. I ali su svoj ači ko u ika ije koji je Ni u i e e prilič o zas ejao. Upali su u d ev i oravak sa kesa a i kutijo koju je Petar pre eštao iz ruke u ruku dok su kese visile o laktovima, nas dve smo ustale i nismo znale kako da im pomognemo.

„Su e… Moli te, uz i ovo, zapaliću se.“ Pogledao je u Ni u. „Lju avi, ja ću te spasiti.“ Ni a se s ejala i prvo ga polju ila pa o da preuzela kutiju. „Hvala ti, hvala do e a!“ Petar je du uo u dla ove. Zati e pogledao. „Bolje izgledaš.“ Os eh uo se i

pružio i ruku. „Hvala.“ Nas ejala sa se dok s o se rukovali i osećala se lisko i sa ji posle svega što i je Ni a ispričala. Luka je došao do e e i zagrlio e. „Kako je oja duša?“ „Odlič o!“ Nisa ogla prestati da se s eši . Poljubio me je iako su tu ili Ni a i Petar. Osećala sa da po alo gori od stida, ali o i isu reagovali, to je izgleda bilo normalno.

„Vre e je za ručak!“ Petar je pljes uo dla ovi a. „Vidi da ste spre ili savrše e ečke š i le.“ Ni a se čula iz kuhi je. „Jes o, a sad će o da jede o.“ Luka se as ejao. „Vidi lju avi kako s o ih Luka i ja spre ili.“ Petar je po agao Ni i u kuhi ji. „Vidi . Luka, jesi li ti utio ovaj pire?“ Ni a je do a ila. „Ja sa sve uradio, Pera je sa o osio kutiju.“ Luka i je a ig uo. „Aha… Pera je do io opekoti e os og stepe a. Vidi su e oje kako su po rve eli.“ Pokazao je Ni i dlanove.

„Sve će o da sredi o kad dođe o kući.“ Po ovo su se ok uli i po eli jelo.

Nako savrše og ručka, Ni a i Petar su otišli. Nas dvoje s o ostali. Luka i je pričao kako je proveo da a poslu, a ja sa u ispričala koliko s o se Ni a i ja z ližile. S atrala sa da e a potre e da išta od

njega skrivam. Pri etila sa da su u oči a tre zasuzile dok e je slušao, ali isto tako sa osetila da e voli po ači u a koji e je zagrlio i polju io, uz reči da je presreća što s o as dve ostvarile lisko

prijateljstvo.

O da e odveo u so u, u kojoj su ile sve kese sa koji a su se o Petar orili kada su ušli u sta . Počeo je da vadi gardero u i o uću koja je očigled o ila a e je a e i…

„Sa o da z aš da sa izašao sa posla ra ije i sve sâm birao. Jesam li pogodio ili sam napravio

pro ašaj?“ Na li u u se o rtalo iščekiva je. Prvo sa ila zaleđe a a o da sa se trgla.„Luka, ovo je prediv o! Sve i se sviđa… Preterao si, moglo je

alo skro ije da se oda ere.“ Prišla sa u i zagrlila ga. Ce ila sa jegov trud i pokušala da potis e svoj osećaj da ga iskorišćava . „Dušo oja ila… Ne aš poj a koliko sa sreća kada vidi da se raduješ.“ Osetila sam koliko je

sreća . Taj jegov osećaj je ispu io i e e što e je zadivilo. „Ako želiš, presvu i se, za pola sata i tre alo da ide o kod psihijatra…“ Posmatrao je moju reakciju.

„Narav o da ide o, e oj tako da e gledaš.“ Pročitala sa ga. „Hvala ti…“ Os eh uo se. „Odoh da se istušira i presvuče .“ Ispratila sam ga pogledom i odabrala tuniku i pantalone sa gomile na krevetu.

Sve je ilo do ro dok is o kre uli. Čvrsto sa u stegla dla i izlazila iz zgrade o ore e glave skrivajući kosom lice. Luka nije reagovao. Znao je koliko i je teško da izađe apolje iako je već ilo veče. „Malo se plaši šta će psihijatar reći kada e vidi ovakvu. Još e s e da a ese puder na lice i

sakrije ovaj užas.“Oglasila sa se pošto s o već ili u putu do jega i ije oglo azad.

„Ta ara, e ri i se. Poz aje psihijatra, čuo sa se sa ji , sve sa o jas io, eće ti išta reći, veruj i.“ Na tre e pogledao.

„Kako se ti osećaš?“ „Do ro sa .“ Klimnuo je glavom.

„Bićeš još olje posle razgovora sa ji , zar e?“ Bri ula sa se za Luku i želela da u po og e . Kli uo je glavo i vešto vozio.

Psihijatar kao da uopšte ije video oje li e, srdač o se pozdravio sa o . Veo a fi čovek sred jih godi a. Svoji izgledo kao i ordi a ijo , koja je ličila a d ev i oravak, ulivao je povere je da z a šta radi. Nisa i ala osećaj da s o došli kod doktora već kod ekog poz a ika sa koji je Luka veo a otvore o razgovarao. Toliko otvore o da je došao do pakle e oći i opisao svoje osećaje do detalja kao i moje stanje u kom sam bila, i sva dešava ja…

Ostala sa zateče a koliko je Luka io za ri ut tu oć i koji je to pakao io i za jega…

„Ta ara, kako se Vi osećate?“, doktor Miloš se o ratio e i. „Do ro sa …“ Bila sa prilič o z u je a.

„Da li is o ogli pričati o vaši oseća ji a koja ste i ali tu oć?“

„To je ilo i prošlo.“ Slegla sa ra e i a. „Svakako, slaže se da je ilo i prošlo. Želite da to ostavite iza se e?“ Zagledao se u e e. „Želi da to osta e iza e e i da jed ostav o za oravi .“ Bila sa z u je a.

„Shvata . Možete li da izađete i sačekate Luku ispred?“

„Narav o.“ Ustala sa i pošla. Miloš i je otvorio vrata i ruko pokazao a jed u od fotelja koja je ila u čekao i i. Sela sa i čekala… Bila sa poprilič o z u je a. Nako pola sata Luka je izašao. Psihijatar se pozdravio sa nama i krenuli smo u stan.

Usput sa pri etila da je Luka io za ri utiji posle razgovora sa ji , a ja sa se adala da će iti rastereće . Iako s o pričali o sasvi o ič i stvari a, sve više sa osećala da je Luki ilo gore, a ne

bolje.

Po povratku u sta s o večerali, alo sedeli i kre uli u so u…

„Luka, ti e i izgledaš za ri utiji posle razgovora sa psihijatro , a očekivala sa da ćeš iti olje…“ , tiho sam rekla dok mi je mazao ruke melemom.

„Dušo… Tre a i alo vre e a.“ Uzdah uo je. „Pričali ste, zar ti sada ije lakše?“

„Jes o. Jel ti isi osetila potre u da pričaš sa ji o o o e što se desilo?“ Zastao je i pogledao e. „To je ostalo iza e e. Ne želi da se vraća a to.“ Progutala sa k edlu. „Do ro…“ Nastavio je ež o da aže oju i dalje odru kožu. „Luka, ako tre a ja ću po ovo ići sa to o kod jega. Ne želi da ti patiš z og o oga što se desilo e i.“ „Ta ara… Sa ću ići kod jega. Ukoliko ti e osećaš potre u da razgovaraš sa ji , eću te terati“, tiho je rekao i e pogledavši e. „Tre ala sa da priča sa ji , zar e?“ Osećala sa da je Luka razočara . „Tre ala si, ali te iko e tera. Kako god ti želiš…“ Mazao mi je lice i nije me pogledao.

„Luka… šta ije uredu, oli te re i i?“ Uhvatila sa ga za ruku da prestane sa mackanjem.

Pogledao e. „Te e je sra ota da pričaš sa ji o asilju koje si preživela?“

„Jeste…“ Kli ula sa glavo . „Ne i tre alo da te ude sra ota, isi ti kriva. Miloš ože sa o da ti po og e, e i ti aškodio sigur o.“ Po ovo je počeo da e a ka. „Jes o li i zajed o išli kod psihijatra z og te e ili z og e e?“ Na rštila sa se sa shvata je da e je odveo da i pruži po oć koja i uopšte ije ila potre a. „Z og as s o išli. Bri e se za te e i to je sve. Ali ako si ti do ro, ja ću iti odlič o.“ C ok uo e i otišao u kupatilo. O ukla sa pidža e i legla u krevet. Luka je došao i legao a leđa. Pogledao e…

„Ja sa do ro e ri i. Či prođu ove odri e, želi da radi i astavi školova je.“

„Dođi ova o.“ Na estio je deo jastuka na svoje rame.

Primakla sam se i prilepila uz njega.

„Ne oraš da radiš. Posveti se uče ju kad se oporaviš.“ Zagrlio e. „Želi da radi . Kad i a posao oseća se olje. Ako A dreju stvar o tre a rad ik, zaposliću se kod

jega.“

„Dušo… Ne oj i sad sa o reći kako ćeš da se zaposliš, i odeš od e e u drugi sta . Ne ostavljaj e

sa og ovde, za oga.“ Naslo io je us e a oje čelo. „Neću te ostaviti.“ Pridigla sa se da ga pogleda . Izgledao je a uče o. „Luka, ostaću ovde, sa o želi i posao.“ Po azila sa ga po kosi.

„Radićeš kod e e i ta a dok završiš školu direktor odelje a za poreze i ari e ide u pe ziju, preuzećeš jegovo esto. O ćete uvesti u posao i ićeš spre a. Na to estu a tre a čovek od povere ja.“

„Va tre a? Ili ti treba?“ Ostala sam malo zbunjena.

„Dušo, Iva ova fir a o avlja prevoz, A drej uvozi, ja i uvozi i izvozi . Odelje je za porez i ari e a je zajed ičko. Od os o, svako ima svoje radnike, ali direktorov posao je da ko troliše šefove i mora biti

aš zajed ički čovek. Ako tu dođe do greške u papiri a, pro le je o da veliki i oz ilja .“ U or o je već pričao. „Ja ih radije ila o iča rad ik…“, tiho sa rekla. „Ne ože. Sve sa e desetke si i ala u o e godi e. Bićeš direktorov priprav ik i tu se priča završava.“

Uzdahnula sam i spustila mu se na rame ponovo.

Lekić je uradio svoje i rzo sa zaspala.

***

Nared ih da a sa osetila po oljša je. Nisa izlazila iz sta a, ali je uvek eko od društva dolazio kod nas.

Za olila sa Luku da i do ese k jige za treću godi u studija, što je i uradio. Svako prepodne sam

koristila priliku da uči . Luka se pobrinuo da budem vanredan student kao stipendista njegove firme i uz

adekvatnu dokumentaciju nisam bila obavezna da prisustvujem svakom predavanju. Trebalo je da

savladam gradivo i da jednostavno prijavim ispit kada budem spremna i zakucam desetku.

Luka je io par puta kod psihijatra ez e e i či ilo i se da u je olje, ada sa ogla osetiti da je i dalje bio zabrinut za mene.

Nas odnos je napredovao kako su modrice nestajale. Svaku oć s o se azili, ali je Luka i dalje vodio raču a da e e povredi, od os o iz egavao je dodiro da i a ese ol. Ne z a kako se o ko trolisao da e vodi o lju av, ali ja sa ulagala prilič e apore dok se e ih setila da sa još uvek modra na pojedinim mestima, a sa tim saznanje oja želja je od ah estajala, uostalo posled jih da a i is o ogli jer sa ila u že ski crvenim danima.

Ko ač o sa završila i sa prepisa o dozo e sedi a koja e je držala u s u po dva aest sati. Taj vikend smo proveli kod Ni e i Petra u gosti a. Mogla sa da se aš i ka i da se oseća do ro. Bilo je neizostavno da posetimo Anastaziju i Ivana, kao i Eleonoru i Andreja.

Iva i A drej isu krili oduševlje je kada i je Luka rekao da u po edeljak startuje u jihovom

zajed ičko odelje ju. A astazija je ila oduševlje a i od ah i ispričala kako je počela da radi kod Ivana u administraciji, a posle toga je postala direktor finansija za sve četiri fir e. Ja jedino nisam trebala

Petrovoj firmi jer je on bio investitor, što je je u od ah zas etalo pa je poželo ešto da uvozi i izvozi, a šta su ga ostali o i sa o pogledali. Usta ovili su da i Petar svoji uvozo ili izvozom izazvao

total i haos a io ako već pore eće o tržištu.

***

Osvanuo je i deseti dan od pakle e oći. Ko ač o sa izgledala kao ova. Po egde se video trag od do ije ih ati a, ali puder je io reše je. Koža i se vratila u or alu. Ja sa se vratila u or alu. Blagoslovila sam onaj melem milion puta.

Bila sam spremna da ovog ponedeljka krenem sa Luko u jegovu fir u i upoz a se sa šefo odeljenja za poreze i carine.

Diskret o sa se aš i kala, kosu sa skupila u isku pu đu, od akla se od ogledala i pogledala ovu mladu damu.

Se i sa se dopala… Izgledala sa vitko i veo a oz ilj o u odev oj kombinaciji za posao. Odelo boje

s aragda i ela košulja su i savrše o pristajali kao i akte taš a koju sa do ila od Ni e. Hra ro sa ušla u trpezariju i zastala.

„Isuse…“ Luka je ostao zapa je i ukoče . „Jesa li lepa?“ Os eh ula sa se. „Dušo… oduzi aš dah.“ Od ah je ustao i od akao i stoli u da sed e . „Hvala. Te e da i a gleda kako si savrše u odeli a za posao, ada se da sa ti se alo pri akla.“ Osetila sam da crvenim.

„Pretekla si e. Rođe a si da udeš direktorka.“ Gledao e pravo u oči. „Polako, oli te. Da as je prvi da , da vidi o kako će proći.“ Uzela sa svoju kafu.

Luka je pričao o direktoru koje e očekivao tog da a. I ala sa tre u, želela sa da ostavi do ar utisak.

Kada s o stigli, zajed o sa Luko sa kročila u i presiv u iznis zgradu. Hodala sam pored njega

sa ouvere o dok se is o ašli u jegovoj ka elariji. Tada sa odah ula…

„Ta ara, da li je sve uredu?“ Pogledao e. „Jeste, alo i je eo ič o i po alo se plaši , ali daću sve od se e.“

„Ne aš razloga da udeš za ri uta. Izgledaš tako sa ouvere o da oduzi aš dah. Budi o o što jesi i sve će iti savrše o.“ Na ig uo i je i pozvao direktora odelje ja za poreze i ari e. Nije prošlo ogo kada je ušao gospodi sede kose i prijat og li a. „Ta ara, oje poštova je. Ja sa Mile Jović.“ Pružio je dla . „Drago i je gospodi e.“ Čvrsto s o se rukovali. „Mora da priz a da sada ogu ir o da raz išlja o pe ziji jer će oje odelje je iti u do ri ruka a.“ O ratio se Luki. „Mile, z aš šta tre a da radiš. Prepušta je te i.“ Luka se osmehnuo.

„Prvo da je provede kroz odelje je da upoz a zaposle e, a posle uz kafu da joj o jas i ko je kakav i kako da izađe sa ji a a kraj. Hoće o li kolegi i e?“ Okre uo se pre a e i. „Narav o, direktore.“ Bila sa spre a da kre e . „Izvolite, Ta ara.“ Otvorio i je vrata. „ Mi s o od da as kolege, Vi ćete iti oja des a ruka i oja za e i a dok e ode u pe ziju.“ Bio je pu ela a i e ergije. Pričao i je o poslu , a zati s o ušli u odelje je i upoz ao e sa svima od radnika i sa tri šefa. O da me

zaista odveo u svoju kancelariju da pijemo kafu.

„Ovo je vaš rad i sto. Deliće o ka elariju dok ja e ode u pe ziju. Izvolite“ Ruko je pokazao a veliki radni sto.

Sela sa i od ah izvadila rokov ik. Uz kafu sa hvatala eleške…

Zatim mi je Mile pokazao program na kompjuteru koji koristi i počeo da o avlja telefo ske razgovore tako da sa ogla da čuje sa ki priča i kako priča. Pregledala sa listu klije ata sa koji a su sarađivali i slušala Mila kako je sve detalje iz osio o ji a. Učio e je kako sa ki ogu poslovati, šta ko od jih voli da čuje…

„Do ar da vred i arode, rad o vre e je isteklo pre pola sata.“ Luka je ušao u ka elariju. Mile i ja smo ga pogledali preko hrpe papira.

„Gospodi e Beriću, i s o se alo za eli.“ Mile se as ejao. „Ostavite ešto i za sutra.“ Luka je okle esio li e. „Sutra radi o a profili a ari ika. Dosta je za da as. Kolegi i e, ožete ići.“ „Ako tre a još ešto, ije i pro le da osta e .“ Pogledala sa u Mila. „Ta ara, o je radoholičar. Pusti ga, ide o, rad o vre e je gotovo.“ Luka se as ejao. Pošto s o izašli, Luka e poveo preko puta pre a restora u u ko e sa radila. „Isuse, ja se uopšte isa čula sa Mila o .“ Ruko sa preklopila usta. „Ne ri i. Čuo sa se ja i o ećao u da ću te dovesti či poč eš da radiš.“

„Z a li o …?“, utih ula sa .

„Z a. Nisi se pojavila a poslu o e pakle e oći i ilo je evide t o da posle ećeš oći da radiš, oralo mu se dati o jaš je je.“

Kli ula sa glavo i progutala iglu kada s o ušli u restora . Mila e sačekao rašire ih ruku. „Ta ara, edostaješ a , ali sa sreća z og te e. Prava si poslov a da a“, rekao je posle zagrljaja. „Nedostajete i vi e i.“ Slegla sa ra e i a u edostatku reči. Seli s o za sto da ruča o. Luka i Mila su razgovarali o poslu, zati je došao red na mene i Milana.

„Izvoli, ovu su papiri u koji a piše da prestaješ da radiš jer si ašla drugo rad o esto, ali pročitaj i ako se slažeš potpiši.“

Pročitala sa tekst koji je io i više ego korekta . Potpisala sa i zva ič o prestala da ude jegov radnik.

„Hvala ti, Mila e. Z aj da si i ogo po ogao i da i je posao kod te e ogo z ačio.“ Osetila sa potrebu da mu se zahvalim.

„Hvala te i, ila si rad ik za po os i pri er. Izvoli, ovo je plata koju ti duguje .“ Spustio je kovertu ispred mene.

Nakon popijene kafe smo krenuli u stan.

Pošto sa se istuširala i rasko otila, otvorila sa kovertu koju i je Mila dao. Pedest hiljada di ara je ilo u utra. Nije to sa o ila plata…

„O je pogrešio…“ Pogledala sa u Luku. „Nije. Mila ti se zahvalio a svoj ači . I to je sasvi or al o. Kada a odlazi rad ik koji a je z ačio, po pravilu uvek se tre a aš tako zahvaliti.“ Luka je objasnio količi u ov a. Uzdah ula sa i pogledala kroz prozor… Ovo je io ovi život i ova –ja.

„Ta ara, advokat će doći večeras ovde. Nisa te pitao šta si odlučila po pita ju o a, i da z aš e eša se u tvoju odluku da li ćeš ga teretiti ili e.“

„Ni sa a e z a šta da radi . Za oravila sa i o a i rata kao da e postoje. Lakše i je tako.“ Okrenula sam glavu prema Luki.

„Nisa ti rekao, da te e ih uz e irio, ali tvoj rat je prošle edelje io kod e e…“ Ućutao je i čekao moju reakciju.

„Gde je io?“ Nisa se i htela da dozvoli da se po ovo ervira . „Na poslu, u ojoj ka elariji. Pitao e je da li ože da dođe i da priča sa to o . Rekao sa u da e

ože do dalj jeg, tač ije dok ti e odlučiš da li želiš sa ji da se vidiš. I ače počeo je da radi kod stri a.“

„Lepo. Srete je uvek io lju i a porodi e Rosić. Jedi o uško. Stri i a četiri kćerke iz tri raka, koje

uopšte i e viđa. Srete a s atra za svog asled ika.“ Od ah ula sa glavo . „Tvoj stri , Ratko Rosić, e posluje aš legal o i i a dosta prijava…“, tiho je rekao. „Nije o e i više stri , iti je ikada i io. Neka radi šta želi. Srete u je sad do ro došao, pošto Ratko voda i e ojih godi a i lađe od e e. Sigur a sa da se do ro i slažu i za avljaju.“

„Ota ti je pušte da se ra i sa slo ode. Jav i tužila ga tereti. I ače uzeo je svoje stvari iz sta a.“ Luka je progutao knedlu.

„Jesi li u ti otvorio sta ?“ Pretr ula sa . „Nisa . A drejevi o i iz o ez eđe ja su u otvorili sta . Ne ri i se, ije ilo i ide ta.“

„Luka, gde su raču i iz sta a i tre a dve kirije da plati gospođi čije sta .“ Setila sa se i toga. „Sve je plaće o i za oravi a to. Vratio sa joj ključeve i sve je uredu.“

„Moli ?“ Zi ula sa . „Moli te za oravi a sta . Uči i i.“ Protrljao je čelo. „Hoću ako uz eš ova .“ „Ta ara… Moli te, za oravi.“ Ustao je i otišao u kuhinju.

Neko vre e je vladala eprijat a tiši a iz eđu as, ar dok ije došao advokat. Sedeli s o i pričali o oji pravi a. Savetovao e je da ih tre ala pod eti tuž u, ali ja jed ostav o isa želela. Želela sa

sve da gur e u za orav i potrudi se da or al o živi . Primetila sam da advokat nije bio zadovoljan mojom odlukom ali nije imao kud.

Luka se ijed e seku de ije u ešao u aš razgovor.

„Ne a živa a da se provlači po sudu iti i a a eru da vidi o a ikad više.“ Uzdah ula sa i rekla Luki pošto je advokat otišao. „Ne ogu išta da ti kaže Ta ara, jer je tvoj ota u pita ju. Zloči je zloči , a te i je odluka da li ćeš ga pustiti da se izvuče ekaž je o.“

Gledali s o fil , ali ja se isa osećala aj olje. U eko tre utku sa polju ila Luku i otišla u so u…

Ležala sa u krevetu i pokušavala da zaspim kada je Luka legao iza mene i zagrlio me.

„Sa o želi da za oravi …“, prošaputala sa . „Ne spavaš?“ Okre uo e a leđa i pogledao u polu ta i. „Ne…“ Prošla sa prsti a kroz jegovu eku kosu. Spustio je us e a oje i ež o e lju io. Laga o je spuštao poljup e i podvlačio ruku pod oju aji u. Uzdisala sa i ago ila a želja od prethodih oći e uzi ala pod svoje. Grlila sa Luku i privijala ga uz sebe.

„Ta ara… Jel ti stalo?“, pro rsio je uz oj vrat. „Jeste.“ Uzdisala sa „Bože… Koliko te želi .“ Oteo mu se dubok uzdah.

Te reči su pokre ule iz i ti ih dodira, skida ja gardero e…

Luka je bio na e i i lju io e tako strastve o da sa islila da ću prs uti. Nisa više ogla da izdrži i uzvrpoljila sam se.

Shvatio je da sa spre a i da želi isto što i on.

Sasvi laga o je uto uo u e e, zadržavajići dah i gledajući e pravo u oči. Zaste jala sa od ispu je osti, od jegovog išićavog tela koje e prekrilo i volelo a svoj ači . Ukrstio je prste sa mojima i stiskao me u ritmu pokreta.

Nije mi mnogo tre alo… O , oliče je svega što sa želela je io u e i. Njegovi uzdasi su e opijali… jegove us e su e pržile. Njegovi vešti pokreti karli e su e u toj seku di raspolutili.

Povukla sa ga za kosu i za a ila glavu… Čula sa se e koliko sa ila glas a dok sam upijala svaki

potres orgazma koji mi je darovao.

Stegao e je jače i čula sa ga kako je šištavo disao kroz stis ute zu e dok je doživljavao isto što i ja…

Ležao je a e i… Bili s o opušte i i rastereće i… Zadovolj i u tiši i so e u kojoj se osećao samo miris

ljubavi.

Okre uo se i privukao e se i u zagrljaj. Mazio e i lju io dok sa ez ijed e reči to ula u sa …

6.

Jutro je i alo svoju ovu otu ako oći ispu je e i ti o liskošću. Luka je prvi ustao i skuvao a kafe. Bio je as eja i raspolože . „O, kako s o lepi jutros.“ Pogledo e ispratio dok sa sedala za sto. „O, kako s o as eja i jutros.“ Zagrizla sam donju usnu da se ne zasmejem.

„I ao sa prediv u oć sa devojko koju voli , iako sa strahovao, to je ila agič a oć“, tiho je rekao.

„Možeš li da za isliš da sa ja i ala oć koju ću pa titi dok sa živa“, priz a je je šapato izletelo iz mene.

„Mogu… U životu isa o ako vodio lju av i io ispu je oseća ji a kao si oć.“ Bio je oz ilja . „Od čega si o da strahovao?“ Uzela sa kafu. „Da eću ispu iti tvoja očekiva ja…“ O orio je pogled. „Pre ašio si sva oja očekiva ja u svako pogledu. Niko e ikada ije voleo kao ti si oć.“ I ala sa potre u da u kaže da je aj olji čovek za e e. Pogledao e i uzdah uo. „Nisa verovao da ože da se oseti lju av dok te e isa sreo.“

Os eh ula sa se i raz ežila…

Direktor Mile je sve ko e držao u svoji ruka a i otkrivao i svoje taj e. Nije štedeo i gra a steče e vešti e da je pre ese a e e. U eko tre utku s o sedeli i pili kafu da alo predah e o. „Slušaj, šefi a So ja, z aš koja je?“, pitao je Mile. „Z a , Luki a šefi a ti a za porez i ari e.“ Kli ula sam glavom. Mlada dama crvene kose i vitkog tela.

„Misli da uopšte ije oduševlje a što si ovde i što te spre a da preuz eš oje esto. O a se adala da će e za e iti, sa o e z a a os ovu čega. Nije kadar da ude direktor odelje ja.“ „Do ro…“ Već i je sve irisalo a evolju. „Nisa sigura , ali ću proveriti. Čuvaj je se, e sviđa i se kako se drč o po aša. Odav o sa rekao Luki da o a ije i za šefa, ali ije e poslušao.“ Mile je ispijao kafu. „Možda je takve aravi. Tre a je razu eti.“ Za islila sam se

„Sad ćeš videti a sasta ku koliko pa etuje. I, da z aš, u e da ujede. O azrivo sa jo . Ide o.“ Mile je ustao.

Ja sa pos atrala kako sasta ak teče i kako Milu predaju doku e ta iju. Pos atrala sa So ju, ila je veo a dotera a, odseč a i po alo aroga t a. Uvek je držala za ače u glavu i po alo isture u vili u. I ala sa utisak da je sve gledala sa visi e i to i se ije dopalo…

Kada je sasta ak završe , otišla sa do više škole da odsluša predavanje i prijavim dva ispita za koja

sam bila sigur a da ću položiti.

Ušla sa u sta i zatekla Luku kako postavlja sto. Od ah sa u prišla da se polju i o i uhvatila se posla.

„Kako je prošlo u školi?“, pitao je dok smo jeli.

„Super, ila sa a tri predava ja i prijavila sa dva ispita.“

„Dva ispita?“ Zastao je i pogledao e. „Da, opera io a istraživa ja i poslov e ko u ika ije.“ Nas ešila sa se. „Tre a li eka po oć?“ Skupio je alo oči.

„Ne. Ovo što si do sada uči io je i previše. Mogu kada hoću da prijavi ispite, i a alo o avez ih predavanja, kud ćeš više. I, a sve izlaze i u susret da od ah ogu polagati auče o.“ Nas ejala sa se.

„Kad polažeš?“ „U četvrtak, za dva da a.“ Osećala sa se pose o. „Svaka čast.“ Klimao je glavom.

Nastavili s o sa jelo i pričali o poslu. Nisa u po i jala šta i je Mile rekao za So ju, isa želela da pomisli kako mi smeta kolektiv ili kako se ne uklapam.

To popod e sa učila dok je Luka radio za svoji laptopo . U eko tre utku je ustao i protegao se. „Dušo, ogli s o da izađe o a večeru. Ne ogu više da sedi ovde i ćuti .“ Prišao i je i zagrlio e. „Mogli s o da prošeta o do restora a?“ Podigla sa glavu. „Sve ože, sa o usta i.“ Nas ejao se i polju io e.

Šet ja sa ji je ila ešto pose o. Držao e za ruku dok s o polako koračali posled je septe barske

večeri. Oda rao je fi restora i uz večeru s o astavili razgovor o oji ispiti a. Sve ga je i teresovalo u vezi

e e i og školova ja. U eo je da e e i i davao i je a važ osti i previše. U povratku smo ponovo imali temu za razgovor, ustvari mi nikada nismo ostali bez neke teme. O svemu

s o ogli pričati i to e je ispu javalo. Nas ejala sa se jegovo zapaža ju o žardi jera a dok s o čekali da pređe o uli u. Upalio se zele o svetlo i sa o što sa htela da ači i korak, ukopala sa se. „Jao, Bože…“ Stegla sa Luki u šaku koliko sa s age i ala. „Ta ara?“ Luka e pogledao dok je arod prelazio uli u. „Rade ko…“ Uspela sa da izgovori . Moj ota je prelazio uli u i video e. Bližio i se ez os eha a li u a ja sa ila oduzeta od života. „Polazi.“ Luka e povukao u levo i pre a io ruku preko ojih ra e a. Hodala sam i tresla se od straha koji e zahvatio. Luka e jače prigrlio i us eravao kuda da hoda . Bila sam van sebe toliko da tek kad sam se obrela u stanu sam odahnula.

„Ta ara, jesi li do ro?“ Luka i je skidao a til. „Jesa …“ Uzdah ula sa i pošla pre a so i. „Dušo, e oj e e, lagati.“ Stigao e i zagrlio

Iste seku de sa počela da plače . Ništa ije rekao, laga o e us erio u so u i legli s o a krevet. Plakala sam na njegovim grudima.

„Zašto plačeš?“, tiho je pitao dok e azio po kosi. „Ne z a . Uplašio e… setila sa se o e pakle e oći…“

„Ššš…“ Ljuljuškao e i azio dok se isa s irila.

Kada su suze stale, otišla sa a dugo tušira je. Luka je ležao u krevetu i čekao e. Spustila sam se

pored jega i uto ula u s až e ruke koje su e od svega čuvale. „Bolje?“ Polju io e u čelo. „M ogo olje…“, uzdahnula sam i opustila se spremna da zaspim.

Stajala sam sama u praznoj prostoriji.

„Ta ara! Stoko evaspita a!“

Okrenula sam se. Radenko i je prilazio sa kaiše . „NEEEE!!!!!“ vris ula sa ali e kaiš oši uo preko ruku.

„Pro udi se! Ta ara!“ Luka i je io pred oči a. Čvrsto e držao za ra e a. „Dušo… vris ula si… Šta si sa jala?“ Popustio je stisak.

Pogledala sam u ruke jer sam imala osećaj kako ride od udar a. Protrljala sa podlakti e i odah ula. Nije ilo ičega, sa jala sa …

„Ta ara, čuješ li e, šta si sa jala?“ Luka se uspravio i seo. „Rade ka…“, tiho sa rekla. „Sa jala si kako te ije, zar e?“ Ustao je iz kreveta i stao. „Da…“ Pogledala sa ga u čudu. „Do eću ti veš i pidža e, okra si od z oja.“ Otišao je u kupatilo. Pošto sa se presvukla po ovo s o se vratili u krevet. Luka je ugasio la pu i zagrlio e. Teško je uzdahnuo.

„Kako si z ao šta sa sa jala?“, šaputala sa . „Psihijatar e uputio šta sve ože da se desi… I ala si koš ar, Ta ara.“ Sa teško uko je izgovorio. Sklopila sa oči. Sr e e za olelo z og Luke, ogla sa osetiti koliko je io apet. Dugo i je tre alo da zaspi i či i i se sa o što sa sklopila oči, alarm se oglasio da je vreme za

ustajanje.

Tog jutra išta ije oglo da izazove ni sla aša os eh a Lukinom li u, ali išta. Bila sa sređe a i dotera a, pet puta sa ga polju ila, pokušavala a sve ači e da ga as eje , ali isa uspela. Nije krio koliko je za ri ut…

Prvi okto ar se provlačio u neprijatnoj tiši i iz eđu e e i og dečka. Po povratku u sta , ja sa učila, Luka je čitao politički agazi . Ustala sa u eko tre utku i spre ila a večeru. Bila sa prilič o rasejana jer je Luka prihvatao sa o da priča, ali vrlo kratko, ije astavljao razgovor kako je i ače umeo.

„Luka, dokle ćeš iti tako eraspolože ?“, pitala sa pri kraju večere pošto je io za išlje sve vre e. „Izvi i… Večera je div a.“ Pokušao je da se os eh e ali euspeš o. „Hvala…“ Ispratila sa ga pogledo kako je ustao i otišao u so u.

Sedela sa i gledala televizor, kada je Luka došao i seo do e e. Za irisao je toliko da sa se opila. Pogledala sam ga, bio je u atlet majici i boksericama. Primakla sam mu se i zagrlila ga.

Pomazio me po ruci i prihvatio moje usne koje sam mu nudila.

Po udila sa i više od polju a a i prihvatio je. Než o e lju io i skidao as. Na estio e u svoja krila, ila sa okre uta pre a je u, grlila sa ga i lju ila dok je ež o prodirao u e e. Prijao i je svaki jegov pokret, sve što je radio ilo je protka o oseća ji a. Naslo ila sa čelo a jegovo dok me vodio prema vrhuncu, glasno sam disala. Rukama sam

opipavala jegove išiće ra e a koji su se grčili i opuštali. Dosegla sa vrhu a i Luka e u isto tre utku ispratio. Čula sa ga kako reži dok e jako stezao uz se e i praz io se ago ila e apetosti. Bez reči e po eo u so u i s estio u krevet. Prigrlio e toliko da sa i ala osećaj da svoji telo želi da se stopi sa oji . Sklapala sa oči…

***

Čistila sa tepih od rve ih rlja. Koliko god se trudila da ih iz riše sa o su se razlivale i postajale sve

veće. Osetila sa iris krvi. „U eš li ešto da uradiš kako tre a?“, Radenko je viknuo.

„NE!!!“

Kaiš je sevao preko ojih leđa…

„AAAAAA!!!“ izvijala sa se u teški olovi a.

„Ta ara!!! Pro udi se više, za oga iloga!!!“

Bila sam na Lukinim rukama…

„Bože…“ Uzdah uo je i pustio e. Disala sam toliko brzo da mi se vrtelo u glavi.

„Moja leđa!“ Uspravila sa se i sela. Ruka a sa opipavala kožu. „Ta ara, po ovo si i ala koš ar…“ Luka je seo a ivi u kreveta i aslo io čelo a dla ove. „Do ro sa … do ro sa …“ Sručila sa se a jastuk. „Đavola si do ro.“ Okrenuo se.

Pogledala sa ga. Oči su u ile krvave i i ala sa utisak da će svake seku de zaplakati. „Ništa ovo ije do ro. Ništa…“ Otišao je u kupatilo i čula sa kako voda pljušti. Sklopila sa oči i duboko disala dok se čuda ol razlivao oji leđi a.

Okrenula sam se, zagrlila jastuk i tiho zaplakala.

Luka se vratio i prišao krevetu.“Hajde sa o pod tuš.“ Pružio je ruku koju sa prihvatila. „Ne oj da plačeš, oli te.“

Dugo me masirao rukama klizavi od kupke. Brisao je tragove koš ara i ola. U nekom trenutku sam se okrenula i zagrlila ga. Pustio je da voda pada po nama. Ostali smo tako

zagrljeni ni sama ne znam koliko.

Nisa ila u sta ju da govori i adala sa se da kroz aš zagrljaj oseća svu zahvalnost koju sam imala u

to tre utku očaja i e oći.

Jutar ja kafa ije i ala ukus. Osećala sa se is rplje o i ako kupa ja. Luka je otišao a posao a ja sa ostala da alo prelista k jige i ode da polaže ispite. Na putu do više škole shvatila sam da sam non stop gledala ko mi dolazi u susret i uhvatila sam sebe kao

se povre e o osvrće . I ala sa utisak da ih ogla aleteti a o a.

Ko ač o sa se ašla ispred tročla e ko isije i izvukla pita ja. Od a ila sa sve isli osi z a ja koje se prolivalo iz mene.

O a ispita sa položila sa desetko i od ah se uputila a posao.

Kako sa izašla iz lifta, videla sa So ju i Luku kako pričaju u holu. Nešto u je o jaš javala i ko sta t o ga dodirivala iako je o ir o stajao i slušao je. Kao da je osetio oj pogled, okre uo je glavu. Či i i se da je preki uo So ju i prišao e i. „Kako je prošlo?“ Spustio je ruku a oja krsta. „Dve desetke“, tiho sa rekla. „Čestita . Hajde o kod e e u ka elariju.“ Poveo e sa so o .

Sedela sam kod njega i pili smo kafu dok sa u pričala kako je ilo a ispiti a. „Ta ara, uopšte e izgledaš sreć o. Šta te uči?“ , sa ouvere o je pitao. Uzdah ula sa u i rekla kako se plaši da ide sa a uli a a jer sve isli da ću aleteti na oca.

Otvorila sa se, i čak rekla kako sam hodala ulicom i kako sam se osvrtala.

„Ne z a kako da se oslo odi ovog straha, i a utisak da e Rade ko i u isli a proga ja…“ Progutala sa pljuvačku sa uko .

„Dušo, ja e z a kako da ti po og e , zapravo isa struč jak. Mogu da ti pruži zaštitu, ljubav i

or ala život, ali e a čaro i štapić da otklo i tvoje strahove i tvoje koš are koji i sr e kidaju.“ Skrenuo je pogled.

Shvatala sa da i je potre a po oć. Raz išljala sa par seku di o sra oti i po iže ju koje e čeka, ali ogla sa još toliko podneti zbog Luke.

„Možeš li da e odvedeš kod psihijatra?“ Skupila sa us e i zadržala vazduh a tre . „Narav o da ogu. Sve ih uradio za te e.“ Pogledao e i zadržao oči a oji a. „Odoh ešto da radi .“ Ustala sa i kre ula. Ostatak dana sam bila poprilič o raseja a ali sa pratila Mila i slušala ga šta priča.

Luka i ja s o zajed o došli u sta i od ah sa otišla pod tuš da pokuša da se oslo odi apetosti. Z ala sa da se liži vre e kada će o otići kod psihijatra i da ću orati da priča … Da se sramotim

pred epoz ati čoveko koji e je čak i video sa u akaže i li e .

Našli s o se u ir oj ordi a iji sa o psihijatar i ja… Bila sa prilič o ervoz a i apeta. „Ta ara, kako ste proveli da ?“

Postavio je tako o ič o pita je a koje sa odgovorila da sa položila dva ispita i da sa radila. „Čestita . Položiti dva ispita u jed o da u sa desetka a, ije ala stvar.“ Pohvalio e. Osmehnula sam.

„Kako se i ače osećate, i ate ovi posao, astavili ste školova je…? Pogledao e sa os eho . „Do ro… Osi što i a koš are od kada sa srela o a…“ Odjed o sa i ala potre u da u priča . „Koš are?“ Nestao je os eh dok e pos atrao preko aočara. Opisala sa u svoje s ove…

„Da, to jesu koš ari. Ali ože o li da se vrati o alo u azad? Da li iste ogli da i pričate o vaše životu sa o e i rato ?“ Bio je či i i se i više ego zai teresova . Počela sa da priča o o u, o od osu koji s o i ali i kako je posle ajči e s rti sve češće i češće dizao ruku na mene.

Ne z a kako, ali doktor Miloš e aveo da se vrati a jeda da iz prošlosti i opiše kako e ota tukao i kako sa se osećala. Plakala sa po završetku izlaga ja. „Izvi ite.“ Brisala sa oči ara i o . „Ne a potre e da se izvi javate. Sasvi je or al o da ste sada potreše i. Ja moram da Vam kaže da niste jedina osoba koja je trpela nasilje. Veoma veliki broj ljudi trpi nasilje, ali bitno je da asilja više nema i da Vas ota sada e ože povrediti.“ S ire o je rekao. „Moji koš ari?“ Progutala sa k edlu. „Koš ari su sastav i deo trau e koje ste preživeli. Terapija se odvija tako što se vraćate u prošlost i suočavate sa trau o koju ste preživeli, o og tre utka kada to prihvatite to više eće iti trau a i

ićete oslo ođe i.“

„Shvata . Potre o je vre e…“

„Ta ara, želeo ih da prisustvujete grupnoj terapiji sutra uveče. Prvi put kao pos atrač, a o da da se po ovo vidi o i popriča o o to iskustvu koje ćete doživeti. Da li iste pokušali?“

„Bih.“ Kli ula sa glavo . Ništa isa ogla da izgu i . „Jesa li ogo loše ili i a ade za e e?“, usudila sam se da pitam.

„Ta ara, Vi i ate posttrau atski stres i si dro . Ako i a o u vidu da ste preživeli jedan ili nekoliko

trau atič ih događaja koji su du oko dotakli vašu psihu. Ti događaji se veo a razlikuju od elokup og prethod og iskustva ili su pričinjavali toliko jaku patnju, da ste na njih odgovorili burnom emocionalnom

reakcijom.“ Zastao je jer sa gledala u jega kao da i e a spasa. „Ta ara, Vi ćete iti do ro, o ećava .“ Nas ešio se.

„Hvala va .“ Os eh ula sa se i osetila everovat o olakša je

Ja sa izašla, a Miloš je pozvao Luku da a kratko popričaju.

Te večeri sa pri etila da je Luka io raspolože iji. Čak se i os eh uo ekoliko puta što je za e e ilo div o. Malo s o pričali o psihijatru i predlogu grup e terapije što je Luka podržao. Iz nekog razloga bilo

i je it o da e o podrži i razu e.

***

U petak isa otišla a posao. Ostala sa u sta u da uči u čeka veče i vidi šta je grup a terapija. Bila sa veo a zadovolj a jer je protekla oć prošla ir o, isa i ala koš ar. Vre e je proti alo uz uče je,tač ije o avlja je e gleskog jezika koja sa i ala a eru uskoro da prijavi i položi . Usput dok sa se e preslišavala, spre ala sa ručak.

Sto je io postavlje kada je Luka ušao u sta . „Do ar da …“ Ušao je u trpezariju i osmehnuo se

„Zdravo…“ Prišla sa u želj a jegovih usa a. „Šta ovako lepo iriše, Ta ara“, tiho je pitao ako poljup a. „Pileća čor a, usaka i pita sa viš ja a.“ Gledala sa ga kako su u oči zasijale. „Glada sa dušo.“ Podvr uo je rukave košulje i pošao prema kuhinji.

„Ne, e. Sedi za sto. Ja ću da a iz ese jelo.“

Glas o se as ejao i poslušao e. „Sa a si išla do prodav i e?“, pitao je dok s o jeli. „Jesa . Prodav i a je od ah iza ugla, e predstavlja i pro le .“ Z ala sa da isli a oj strah da

sa a izađe iz sta a. „Kako apreduje e gleski?“

„Odlič o. Misli da ću prijaviti ispit sledeće edelje.“

„Tako rzo?“ Ostao je zateče . „Iskre o da ti kaže ovo i dođe kao o avlja je gradiva. Kad god sa i ala priliku kupila ih po udž e ik za treću godi u i učila kad uhvati vre e. Želela sa da ude spre a kada se upiše a treću godi u.“ Otkrila sa u taj u og rzog uče ja. „Izvi i, ge ije, za koliko ćeš da završiš treću godi u, za ese ili dva?“ Nas ejao se u everi i. „Ne ogu je završiti pre vremena zbog pojedinih ispita koji zahtevaju praksu i predavanja.“

„Koliko i aš ispita i koji te uče?“ Odložio je ta jir i uzeo ta u sa pito . „I a ukup o dva aest ispita, dva sa otkačila i evo treći ću da otkači . Nared ih pet i a sa o da obnovim i takođe da ih otkači . I o da i ostaje praktič a astava, projekat, zati struč a praksa i završ i ispit, e to ora da čeka.“ O jas ila sa . „Ovako, s`o ziro da i aš sve desetke, ogao ih da vidi i u rza pro es da e čekaš. Ti si već u fir i i o avljaš struč i praktič i deo. Sigura sa da će ti izaći u susret.“ Već je raz išljao kako da i pomogne.

„Ne z a …“ Slegla sa ra e i a i uzela pitu.

Ta a što s o se udo o s estili da pije o kafu, Luki je zazvo io o il i. „Re ite, So ja.“ Oštro se javio. Pogledala sa ga, io je a ršte . „Z ate šta, to tre a da prosledite vaše direktoru odelje ja a e e i, e vidi u če u je pro le … Slušajte So ja, e slaže se sa Va a, Mile perfekt o o avlja svoj posao, i za olio ih Vas da e više e zovete zbog ovakvih stvari… Prijat o.“ Preki uo je vezu.

„Pro le i?“ Pogledala sa ga

„So ja, šefi a, zove e z og total e gluposti i tvrdi da Mile više ije sposo a da o avlja svoj posao.“ Odmahnuo je glavom i uzeo kafu.

Z ala sa šta je po sredi ali isa htela išta da kaže . So ja se orila za esto direktora odelje ja za porez i ari e. S atrala sa da je vrlo eprofesio al o da a sa o početku Luki kaže u če u je pro le . Nikako isa želela da e pogreš o shvati.

Došao je i o e at koji sa čekala elog da a. Našla sam se u prostoriji za grupnu terapiju.

Dočekala e gospođa sred jih godi a, zvala se Mira i takođe je ila psihijatar. Vodila je grup e terapije i upoz ala e sa prisut i pa ije ti a. Sela sa a jed u od stoli a koje su ile poređa e u krug. Posmatrala sa kako još ljudi ulazi i kada su se svi s estili astala je tiši a. „Večeras je sa a a, Ta ara.“ Pokazala je ruko a e e. „O a će pos atrati šta i radi o i videće o da li će a se pridružiti. Da li eko želi da podeli sa Ta aro svoje iskustvo. Jeda ladić koji je i ao oko dvadesetak godi a je podigao ruku i Mira u je kli ula glavo . „Zdravo Ta ara, moje ime je Mladen. Ja sa žrtva asilja. Majka e toliko zlostavljala da sa orao da po eg e od kuće…“ Bez tru ke sra a je pričao kako ga je ajka tukla, po ižavala i sve ostalo. Ostala sa zateče a i u šoku… Zar je majka mogla da zlostavlja svoje dete.

Sledeća se oglasila že a koja je takođe otvore o pričala kako ju je už tukao i da je dvadeset godi a trpela asilje i a kraju završila u ol i i za višestruki prelo i a a o da otišla u sigur u kući dok se ije s ašla i počela da radi kako i se i o ogućila pristoja život. Umalo nisam zinula na njenu ispovest.

„Ta ara, ja sa Mari a.“ Oglasila se devojka ojih godi a i astavila. „ Ja sa žrtva porodič og asilja.

Ota e je tukao i čak silovao više puta…“

Ohladila sa se. Ukočila sa se šta sa čula. Mari a je ez ikakvih e o ija pričala kroz šta je prošla i kako je završila u ol i i, i ala je opera iju,

orali su da joj izvade slezi u posle očevih batina.

Čovek sred jih godi a je ispričao kako ga je že a uvek altretirala i tukla, i a kraju a jega asr ula ože a evši u povrede z og koji je takođe završio u ol i i.

Bila sa već va se e…

O je sve s ire o ispričao kao da je prihvatio o o što u se desilo i astavio dalje sa svoji životo

„Ta ara, is o vas valjda uplašili?“ Mira i se o ratila. „Niste…“ Od ah ula sa glavo i shvatila da isa jedi a, da sa ožda ogla i gore proći ego što jesam.

„Želiš li ešto da kažeš grupi ili i i dalje ostala u ulozi pos atrača?“ Blago se os eh ula

„Ja… Ja sa isto kao i vi žrtva porodič og asilja…“ zastala sa jer su svi gledali u e e. „Nastavi, Ta ara slo od o.“ Mira e ohra rila. „Ota e tukao i isto sa završila u ol i i.“ Pogledala sa u ljude koji su prošli i gore od e e. „Ta ara…“ jed a devojka e pozvala i pogledala sa je. „Nemoj da ti je neprijatno, svi smo mi ovde

žrtve porodič og asilja. Z a da ti je sada eprijat o i da si u šoku, i e i je ilo isto kada sa prvi put došla, a o da sa shvatila da isa jed i a a svetu koju su roditelji tukli, o alovažavali i pot e jivali.“ Sla aš o se os eh ula. Ostatak vre e a sa provela i slušala kako pričaju i raz e juju svoja iskustva. O i koji su stariji čla ovi grupe su ohrabrivali novije čla ove da otvore o govore. Bili su veo a razu i jed i pre a drugi a…

Pošto je vre e isteklo, pozdravila sa se sa svi a i otišla.

Luka e čekao u autu ispred zgrade. „Kako je prošlo?“, pitao je odmah kako sam sela.

„Neverovat o je…“ Pogledala sa ga i čak se i os eh ula. „Rekao ih da ti je prijalo?“ Nesigur o je pitao. „Nećeš verovati ali jeste. Shvatila sa da isa jedi a i da su eki prošli ogo gore od e e. Zaista je

ilo everovat o kako su otvore o pričali o sve u…“ Ostala sa za išlje a. „Eleo ora i A drej su zvali a večeru, rekao sa ako dođe o, došli s o. Jesi li raspolože a?“

„Nego šta sa . Hajde o!“ Os eh ula sa se. Na Lukinom licu se tog trenutka pojavio onaj mir koji je bio izgubljen proteklih dana. I, to što sa videla

bilo je vrednije od svega i vredno toga da nastavim da se borim i postanem normalna osoba.

Veče kod porodi e A drejević je ilo u z aku s eha. Svi s o ili a okupu i uživali u jelu i razgovoru. „E, sad da ešto kaže . Pošto svi i aju ešto spe ifič o u svo život o prostoru i ja sam napravio

ešto.“ A drej se oglasio i svi s o ga pogledali. „Šta si apravio?“ Iva se zapiljio u jega. „Nije roštilj Iva e, to ti i aš“, odgovorio u je. „Pa, šta si čoveče apravio?“ Petar je io estrpljiv. „Nije i jezer e, i fo ta a.“ Andrej se rugao Petru.

„A dreje, života ti, progovori.“ Luka je čekao. „So u za za avu i razo odu. Veliki televizor i ko zola da igra o fud al.“ Po os o je saopštio. „Ludak!“ Iva je skočio sa stoli e. „Hajde da vas Iva i ja odere o!“ Petar je protrljao dlanove.

„Nas da oderete? A dreje, gde je ta so a?“ Luka je laga o ustao. „Za o !“ A drej je kre uo. Momci su zamakli a mi smo ostale da se smejemo i pijemo kafu uz eo avez o že sko čavrlja je koje je

ilo i više ego opuštajuće.

Iako je bilo kasno kada s o došli u sta , ili s o veo a sreć i. Zajed o s o otišli pod tuš i aš tu dugo vodili ljubav. Luka je io s aža uškara koje je ogao da e drži prislo je u uza zid tuš ka i e i a se i svojstve o eža ači prodire u e e i uzi a e deo po deo…

Nako everovat og tušira ja, zadovoljno sam se ugnezdila na njegovo rame i tonula u san dok me

svojim zaštit ički ruka a grlio. Bila sa opušte a i rastereće a.

Tražila sa pakli u igareta dok je Rade ko urlao. Preturala sa po stvari a i trudila se da je što pre pro ađe . „Stoko!“ Oši uo e kaiše preko leđa. „Jaooooo!“ Toliko je zabolelo da sam pala na kolena.

„Đukelo!!!“ Po ovo e oši uo preko leđa. „Ne oj, oli te!!!“ Prekli jala sa ga u suzama.

„Gde su i igarete!!!“ Po ovo e oši uo. „AAAAAAA!!!“ Bilo je epod ošljivo

„Ta ara! Dušo!!! Otvori oči, dođavola!!!“

Luka me hvatao da ne spadnem sa kreveta.

„Moja leđa, oja leđa! Luka kakva su i leđa, ogo e oli.“ Nisa ogla da diše

„Koš ar, Ta ara. Ne oti aj se za oga.“ Gra io me rukama i pokušavao da e privuče se i. „Pogledaj i leđa oli te. Užas o e ole.“ Pa ič o sa skidala aji u i okre ula u leđa.

„Dušo, e a išta… To je io sa o ruža sa .“ Svoji dla o je ež o klizio preko oje kože i ol je nestajao.

„Stvar o?“ Ne ir o sa disala.

„Ne a išta a leđi a.“ Osetila sa kako e polju io u predelu pršlje a. „O, Bože…“ Počela sa da plače od olakša ja, to je io sa o koš ar. „Šššš…“ Luka e privukao se i i zagrlio. „Ne oj plakati, a sigur o si. Sa o si, e oj se.“ Lju io me u te e i ljuljuškao. „Izvi i.“ Nekako sa izustila. „Za šta?“, tiho je pitao. „Što sa te pro udila, što trpiš ovo, što…“ Nisa ogla da astavi ova avala suza je kre ula. „Sve je uredu, e izvi javaj se. Tu sa , osećaš li e?“, šaputao je.

„Oseća te.“

„Osećaš li da te čuva i da si ez ed a?“

Kli ula sa glavo i prestala da plače . „Osećaš li koliko te voli …?“

„Oseća …“

„Tako je. Tu sa , pored te e. Čuva te i voli te. Opusti se.“ Než o e azio. Sakrila sa glavu u jegove grudi. Opuštala sa dok e laga o ljuljuškao i lju io u te e, prelazeći svoji topli dla ovi a preko ojih leđa. „Ne ljutiš se?“, rmljala sam.

„Ne ljuti se, dušo oja. Zašto ih?“

„Prethod i put si io ljut…“

„Ššš… isa io ljut, io sa za ri ut.“ Polju io e i zadržao us e u mojoj kosi.

„A, sada? Moli te e oj iti za ri ut.“

„Opusti se, isa za ri ut. Sve je uredu…“ Svoji ež i dla o je po ovo risao tragove koš ara sa ojih leđa.

„Sigur o?“ Plašila sa se da će ujutro po ovo iti eraspolože . „Dušo, sigur o, veruj i. Evo, da o jas i , Miloš i je rekao da ćeš i ati koš are i da e tre a da se plaši već da ti po og e .“ Čvršće e prigrlio. „Oh… do ro…“ Odah ula sa . „ Hajde, sklopi oki e i isli a ešto lepo. Ja sa tu i eda te iko e, čuva te i ez ed a si. Niko te

eće povrediti…“ Umirila sam se i opustila. Bila sa a ez ed o i ez ol o utočištu.

***

Kiša je do ovala kada sa otvorila oči. Luka je io uda . Jed o ruko e držao u zagrljaju dok je u drugoj držao o il i i prelistavao vesti. „Do ro jutro“, tiho sa rekla i od ah se setila koš ara. „Pa ko se to e i, pro udio…“ Odložio je o il i i okre uo se pre a e i. Pogledali smo se, ali sam ja oborila pogled.

„Šta je ilo, spavali e oja, ?“ Us a a je potražio oje da e polju i. „Izvi i“, izustih ako ež og poljup a. „Pst. Kafa?“ Nos je protrljao o moj.

Klimnula sam glavom.

Ustao je iz kreveta i počeo da se proteže i isteže vrat.

„Za oga, opet si se ukočio…“ Gotovo sa zak ečala. „Uradi kas ije ešto po to pita ju.“ Nas ejao se i otišao u kupatilo.

Kada je o izašao ja sa ustala iz kreveta i ušla u kupatilo.

Kako sa izašla iz so e osetila sa diva iris jutar je kafe. U d ev o oravku je čekao Luka da u se pridruži . Sela sa do jega i polju ila ga u o raz a zati zagrlila. „Hej, šta je ilo?“ O avio je ruke oko e e. „Bit o i je da e udeš ljut ili eraspolože z og e e.“ Pogledala sa ga da se uveri da je sve uredu.

„Dušo, isa ljut i za ri ut. Uz i.“ Dodao i je kafu i os eh uo se.

„Hvala.“ Uspela sa da se os eh e .

Nako doručka sam uzela -Carinski upravni postupak- i počela da o avlja gradivo. Bila sa sa a jer je Luka sa o i a otišao u tereta u. Udu ila sa se i arkero podvlačila o o što i je ilo it o. Nako pola sata sa se prisetila gradiva jer sa svojevre e o učila ovaj predmet.

Bilo ja kas o popod e kada se Luka vratio i do eo ručak za as dvoje.

„Pozvao e je tvoj rat. Želi da razgovara sa to o …“ , rekao je Luka pošto s o završili sa jelom i pili

kafu.

„Bože, šta li hoće?“ Protrljala sa čelo. „Ne z a . Ako sa ga do ro razu eo ašao je sta za se e i o a. Hvalio se do ro plato koju zarađuje kod stri a… Veruj i e z a zašto te traži isa ga pitao. Rekao sa u da ću ti pre eti i ako

udeš želela, javićeš u se.“ Lagano je otpio malo kafe.

„Nikada se pre a e i ije po ašao kao rat. Uvek je sa o gledao kako da i uz e ova . Kad i e ota tukao, o je opušte o ulazio ili izlazio iz sta a. Ne želi da u se javi .“ Od ah ula sa glavo . „Ta ara, o je tvoj rat. Ne ogu da ko e tariše jegove postupke. Šta god da odlučiš ja ću te podržati.“ Pružio je ruku preko stola i stegao oj dla . „Neka su živi i zdravi, ali ez e e.“ Kratko sa rekla.

Su ot je veče je ilo opuštajuće, gledali s o fil i ko e tarisali glu e. Ni sa a e z a zašto ali to i je bilo veoma interesantno. Luka je mnogo toga znao o glumcima i šta god i i ao da i ispriča ilo i je za i ljivo da čuje . „So ja, šefi a, kakva je oso a za sarad ju?“ Pala i je a pa et jer e jed a glu i a podsetila a ju. „Šta z a … Korekt o odrađuje svoj posao, po ekad u e da ude apor a...“ Slegao je ra e i a. „Ne poz aješ je lič o?“ Iz eo jaš jvog razloga počela je da e za i a. „Ne. Ne a liske od ose sa svoji zaposle i oso lje , to e i ilo do ro za posao.“

„Stvar o?“ Iz ečila sa se „Isuse, pa e isli a te e!“ Pras uo je u s eh. „Tač o! Ja isa u stal o rad o od osu i ogla ih svoje esto prepustiti So ji i aći eki drugi posao.“ Opako sa se ašalila. „Da ti ije palo a pa et! So ja je io ako apor a, posled je što i tre a jeste da joj dam mesto

direktora.“ Sad se o ečio

„Možda o a to želi…“ Zaškiljila sa oči a. „Za ole e šta o a želi. Ja z a šta ja želi .“ Na ig uo i je i privukao da u sed e u krila. „Šta želiš?“, tiho sa pitala. „Te e… golu… u… o … krevetu…“ Šaputao je i ljubio me.

„Nezajažljiv si…“ Nas ešila sa se.

„Ooo, pa a tu oso i u e plaća i porez i ari u, ako se e vara gospođi e ge ije?“ Oči a je pokazao a udž e ik koji je stajao a stolu. „Ne plaća se. Misli da ću prijaviti i ovaj pred et uz e gleski.“

„Odjavljuje o se odavde.“ Ustao je sa o u aručju i po eo e u so u.

Než o e položio a krevet i preklopio svoji div i telo . Uzdasi su ispu ili so u dok je apolju i dalje padala kiša…

7.

Prvi dan radne nedelje sam provodila sama u kancelariji. Mile je morao da ide na sastanke i ja sam ostala

da uči a pri eri a prelistavajući alo rdo papirologije. U eko tre utku i je io potre a predah.

Po islila a Ni u…

Juče s o eo da proveli kod jih. Ni a i Petar su otputovali u Italiju da o a polaže ispite i ko ač o do ije diplo u pri e je e u et i e. Os eh ula sa se sa a za se e a seća je koliko a je juče ilo lepo. U isli a i je i dalje io Ni i u et ički atelje koji joj je Petar apravio. Bili su tako savrše i i sreć i. Zapravo, postigli su har o iju uprkos svi teškoća a. „Do ar da , Mile ije tu?“ So ji glas e trgao. Bez kucanja je upala u kancelariju.

„Ne, ije tu. Mogu li Va ja ekako po oći?“, pitala sam je veoma ljubazno.

„Me i ikakva po oć ije potre a, dovolj o sa dugo ovde da ogu sa ostal o sve da završi .“ Pos atrala e je sa prilič e visi e. „O da, So ja, e z a šta ogu da uči i za Vas?“ Ostala sam pribrana.

„Dok e zauz ete esto direktorke, išta e ožete uči iti za e e, jer ste tre ut o ispod e e.“ Naglasila je svaku reč. „Da li ću iti direktorka, to se još e z a.“ Gutala sa k edlu od je e ad e osti. „Dajte, Ta ara oli Vas, pa svi u firmi z aju kako ste došli ovde i kako dolazite do esta direktorke.“ Otrov o se as ešila. „O, zaista? Kako sa ja to došla ovde, oliću lepo?“ Nalaktila sa se a sto i ustre ila pogled a ju. „Podigli ste vaše e je e oge u pravo vre e i pravo čoveku. Čestita , veo a ste preduzi ljivi i želi Va prijata da .“ Okre ula se i izašla. Ostala sa e a… Tre alo i je čitavih pet i uta da dođe se i i shvati šta i je rekla. U prevodu svi su z ali da se kreše sa ge eral i direktoro Beriće i da sa tako do ila rad o mesto??? – Da… to je htela da kaže. Nakostrešila sam se.

Moje sa opouzda je je padalo u jevito rzi o … Po e ula je čitav kolektiv da to z a. Uz e ire ost je postala toliko jaka da sa ustala i šetala po ka elariji.

Po isteku rad og vre e a uputila sa se pre a Luki oj ka elariju. Dok sa se ližila videla sam Luku

kako stoji sa prekršte i ruka a preko grudi dok u je So ja ešto pričala i dodirivala ga povre e o. Zastala sa i sko e trisala se a ju i je o po aša je.

I ala je diva os eh, koketa stav tela i ogla sa čuti kako je slatko o jaš javala uspeš o o avlje posao. Tu ije ilo i traga o oj ad e oj So ji, ovo je ila u iljata So ja… Što sa duže pos atrala kako ga dodiruje to sam bila sigurnija da joj se Luka sviđao…

Udah ula sa i pri ližila i se. „Zdravo.“ Os eh ula sa se i stala pored Luke.

„So ja, odlič o o avlje posao. Odlič o. Pričaće o sutra o detalji a. Prijat o!“ Luka e uhvatio za ruku i rže olje odvukao pre a liftu. „Gospode kako je apor a.“ Od ah u je glavo jer s o ili sa i. „Koliko sa shvatila o avila je eki do ar posao?“ Rav oduš o sa pitala

„S ašla se u eko o raču u i ašla ači da iz os koji tre a da uplati o ude jefti i i i a eku ideju jer se zakon promenio ili menja, ali sutra ću reći Milu da je sasluša.“ Odmahnuo je rukom.

Nisa i ala išta više da kaže . Ni po išljala isa da u pre ese oj i je da aš ji razgovor iako su e So j i e reči razjedale kao so a kiseli a.

Nako ručka u ko s o uživali i pričali o aši o ič i stvari a, ja sa sela da uči , a Luka je radio a ugovorima oko Petrove firme dok ije došlo vre e da pođe kod psihijatra.

Doktor Miloš as je srdač o dočekao i uveo e u svoju ordi a iju. Udo o sa sela u fotelju i čekala da poč e o. „Mira i je rekla da ste ili a grup oj terapiji, kakvi su Va utis i?“ Blago se os eh uo.

Bez ikakvog ustručava ja sa iz ela svoje išlje je i istakla koliko sa ostala fas i ira a kako je grupa otvore o pričala o svoji neprijatnim iskustvima.

Miloš e pažljivo slušao i istakao koliko grup a terapija u e da ude uspeš a. „Dakle, sada ste shvatili da iste jedi a žrtva porodič og asilja i da se to dešava i drugi ljudi a, što je zapravo i cilj grupne terapije. Kako bi bilo da, sada i odve, se vrati o a eko Vaše iskustvo koje iste

ogli da i ispričate?“ Iako isa želela da priča o to e, og psihijatra nisam mogla odbiti jer je vidno ulagao napore da mi

pomogne.

Vratila sa se u da kada je oj ota gur uo šerpu sa šporeta… Opisivala sa kako se grašak prosuo, kako e pogreš o čuo da sa u rekla da je stoka… o da sa kroz suze opisivala atine i kako sam se

osećala u to tre utku. „Ta ara, da li sada, u ovo tre utku osećate to isto po iže je i stah ili su osećaji alo popustili?“, ilo je to direktno pitanje.

„Ništa ije popustilo, či i i se da oseća i ol a estu gde e udario.“ O risala sa oči. „O ije ovde. Ovde s o sa o Vi i ja. Mi sa o razgovara o o to e što se desilo.“ U edljivo je rekao i moj bol je nestao.

„Ne oseća ol… Nestao je. Kako se to sada desilo?“ Bila sa vid o z u je a i očekivala sa o jaš je je. Psihijatar je klimnuo glavo i počeo da o jaš java, „Ukoliko je trau a ila relativ o sla a, o da će pojača a uz e ire ost i drugi si pto i posttraumatskog si dro a postepe o proći toko ekoliko sati, da a ili edelja. Ukoliko je trau a ila jaka ili su se trau atič i događaji više puta po avljali,

oles a reak ija ože da traje i ogo godi a. Druga stra a posttrau atskog si dro a od osi se a u utraš ji svet lič osti i poveza a je s reak ijo oso e a preživlje e događaje. Svi i različito reaguje o: tragiča događaj ože da a ese tešku trau u jed oj oso i, a da praktič o e utiče a psihu druge oso e. Takođe je veo a važ o u ko tre utku se odvija događaj: jeda isti čovek u različito vre e ože različito da reaguje.“ Pogledao e podig utih o rva. „Da… Sada i ovde, sam pričala šta se desilo. Mogla sa sve po ovo da oseti , ali ije dugo trajalo, a

mislim da ni intenzitet ojih oseća ja ije io toliko jak…“ Ostala sa prilič o zapa je a saz a je kako ovo fu k io iše. „Vidite, Vi težite da raz išljate, osećate i delujete tako što izbegavate loše uspo e e. Kao što stiče o i u itet a određe u olest, aša psiha stvara određe i eha iza zaštite od oles ih preživljava ja. Kada se to ne dogodi, i osobi, iz ovih ili o ih razloga, e polazi za ruko da ađe ači da iz aci

unutraš ju apetost, tada telo i psiha nalaze nači da se ekako prilagode toj napetosti. U principu se u

ovome i sastoji eha iza posttrau atskog si dro a čiji si pto i zajed o izgledaju kao psihičko skreta je, ada zapravo predstavljaju du oko ukore je ači po aša ja koji je u vezi sa ekstre i događaji a iz prošlosti.“ Doktor e pogledao i podstakao e ruko da progovorim.

„Za e e su ati e ile ekstre i događaj…“ Shvatala sa teži u svog posttrau atskog stresa koji sa osila kao teret a duši.

„Upravo tako, ali zapa tite šta ste rekli – Bile su- Nisu više. Sada sa o priča o o protekli događaji a da Vi prihvatite da je to ilo.“ Os eh uo se. „Z ate, želela ih da po ovo prisustvuje grup oj terapiji“, rekla sa kao iz topa dok s o ustajali jer je seansa bila gotova.

„Svakako, reći ću Miri da Vas o avesti kada je sledeća.“ I ala sa utisak da sa ga zadivila.

Luka je odmah ustao kada sam napustila ordinaciju i pogledao u psihijatra.

„Gospodi e, Beriću, želi va prijat o veče.“ Doktor se nasmejao.

„Zahvaljujem. Prijatno i vama.“ Luka e uhvatio za ruku i zago et o pogledao.

„Napreduje .“ Os eh ula sa se. „Vidi ti po oči a da si plakala?“ Ništa u ije ilo jas o. „Terapija je kao talas. Kre e o gore, o da tres e a d o, pa e doktor vrati u stvar ost i oseća se do ro.“ Nisa z ala kako da u o jas i svoje vraća je u prošlost. Pošto je ostao z u je , prepričala sa u sea su kako je tekla i rekla da sa odlučila da po ovo ode na grupnu terapiju.

„Ti si ora kakvog još isa upoz ao.“ Jed ostav o je rekao.

To veče s o zagrlje i gledali fil . Nažalost ja sa zaspala, jer se e seća da sa prešla u so u i legla u krevet. Što je Luka ujutro kada smo ustali i potvrdio.

Tog jutra sa orala prvo a višu školu. Po izlasku iz zgrade, Luka e doveo do omka koji je bio u

crnom odelu i mirno stajao pored crnog auta.

„Da vas upoz a . Ovo je Cr i, a ovo je oja devojka Ta ara.“

Rukovala sam se sa njim i pogledala u Luku.

„Cr i će da te odveze u školu, sačeka i doveze u fir u. Ne ri i se, sa ji si ez ed a.“ Po azio e po leđi a. „Do ro…“, rekla sam i pogledala u Crnog.

„Izvolite…“ Otvorio je vrata i sela sa a zad je sedište. Sve vre e s o ćutali. Tek kada je stao ispred više škole okre uo se i dao mi karticu na kojoj je pisao

njegov broj mobilnog.

„Ta ara, pozvaćete e kada završite i ećete izlaziti apolje dok se e parkira ovde, dogovore o?“ Pogledao me.

„Dogovore o…“ Z u je o sa rekla i izašla iz auta.

Nako završe ih predava ja, postupila sa o ako kako je Cr i rekao i sledeća sta i a je ila iz is

zgrada.

Odmah po ulasku sa osetila elagodu koja je ila izazva a So ji i otrov i reči a. Pos atrala sa zaposlene koji su se javljali meni i ja njima, i konstantno se pitala da li isle isto što i So ja, da sa ovde jer se kreše sa direktoro Berićem???

Napoko sa ušla u ka elariju i odah ula a seku d. „Ta ara, ta a ste stigli da pije o kafu, ože?“ Mile se os eh uo i lice mu se naboralo.

„O, do ar da . Može kafa…“ Kli ula sa glavo i sela za svoj sto. „Da li je sve prošlo do ro u školi, delujete za ri uto?“ Pogledao me preko aočara dok je držao telefo u ru i da a aruči kafe. „Sve je prošlo do ro.“ Brzo sa vadila rokov ik i palila ko pjuter da sakrije ervozu. Mile i je uz kafu pričao o sasta i a i o pojedi i do avljači a koji su preko aše fir e izvozili…

Trudila sa se da ga prati i sluša , ali sa ila odsut a… Ulagala sa adljudske apore da ar ešto zapamtim, ali nisam uspevala. Moj nervni sistem je razaralo pitanje da li i Mile misli kako sam dobila

posao jer sam Lukina devojka.

Nakon razgovora, Mile me poslao kod Luke da mu odnesem ugovore.

Kre ula sa prilič o esigur o, po ovo sa se orila sa eprijat ošću koja e stezala kao o ča oko vrata. U svo to ludilu sa se ašla ispred Luki e sekretari e koja je pokazala ruko da imam

slobodan prolaz.

Kako sa kročila u ured u esto da oseti olakša je ja sa osetila es osa očaj. So ja je ila ag uta preko Luki og ra e a dok u je o jaš java šta je gde uradila i prsto klizila po papiru ispred njih. Druga ruka joj je bila na Luki o ra e u…

„Ja se izvi java “, tiho sa rekla jer sa shvatila da isu čuli kada sa ušla. „Ta ara!“ Luka je podigao pogled. „Sedi, završava za i ut.“ Pokazao je ruko a stoli u. „Dakle, kao što sa rekla, ovde postoje olakši e koje ože o da do ije o a os ovu…“ So ja je

astavila slatko da o jaš java svoj pla e skla jajući ruku sa jegovog ra e a. Posmatrala sam kako se po malo naginje i kako su im glave bile blizu. U nekom trenutku mu je dodirnula

o raz svoji , što je Luku ateralo da se alo od ak e…

„Odlič o So ja. Ostavite ovo, pa ću proučiti. Možete ići.“ Skupljao je papire. „U redu. Kako Vi kažete. Pozovite e kada završite, da razjas i o još ešto ako tre a, a sigurna sam da

će tre ati.“ Koket o u se os eh ula i otišla. „Jao, Bože…“ Luka se zavalio u stoli u i pogledao e. „Udavila e je. Ponesi ovo Milu pa pogledajte

zajedno da li je ovo uopšte izvodljivo.“ Pružio i je So ji e papire. „Hoću.“ Uzela sa fas iklu i dala u ugovore koje je Mile poslao. „Ugovori, jel?“ Uzi ao je he ijsku u ruke.

„Da.“ Usta su i ila suva. „Dušo, jesi li do ro.“ Podigao je pogled. „Jesa , raz išlja ešto o poslu i školi.“ Pokušala sa da se os eh e . „Do ro…“ Počeo je da potpisuje. „U sta će te odvesti Cr i, ja ora da osta e i sredi ešto u Petrovoj firmi dok o ladi dupe u Italiji.“ Pokušao je da e as eje. Či je završio ugovore, po ela sa ih atrag jer ga je čekala stra ka. Nekako sa preživela puta ju do svoje ka elarije. Mile ije io tu… Sela sa i otvorila fas iklu koju je So ja dala Luki. Čitala sa pla kako da u a ji porez i kako da u a ji ari u a os ovu količi e, kao i predlog o razdvaja ju ro e a koju e i tre alo platiti ari u…

So ji pla ije i ao ikakvog prav og os ova iti je po važeći propisi a ešto ovakvo ilo izvodljivo. Zamislila sa se i listala ostatak kada se ispred e e ašao ali papir…

-Volela bih da se vidimo jedno veče nasamo. Imam informacije o Tamari koje ti se neće dopasti. Znaš li da je imala seksualne odnose sa svojim bratom i ocem… Javi mi se, tvoj ugled je u pitanju-

Ostala sa ukoče a i čitala iz ova i iz ova…

Užas je ilo jedi o oseća je koje e o uzeo kao i eopisiva ljut ja z og eisti e. Sledeće što sa osetila io je strah od sra ote i pitala sa se šta to So ja z a o e i.

„Evo e!“ Mile je ušao

Brzo sam uzela papir i sklo ila u svoju taš u. „Ta ara, hoćete vode? Izgledate kao da ćete svakog o e ta izgu iti svest?“ Mile je stao ispred e e. „Ne. Glava e užas o oli.“ Udah ula sa preko potre a vazduh i pružila u o e fas ikle. „Ugovori su potpisani, a ova druga je So ji predlog s a je a troškova koju Va je direktor poslao da pogledate.“

Mile je uzeo i od ah seo za svoj sto otvarajući So ji u fas iklu. Ja sa glavu a ila u o itor da se sakrije i pokuša se i da dođe . „Gospode Bože, kakve su ovo nebuloze! Jeste li Vi pogledali ovo?“ Mile je držao papire i gledao u e e. „Jesa …“

„I, po Va a, da li je ovakvo ešto izvodljivo?“ Bio je skoro ljut. „Nije izvodljivo. Ne a ikakvih ogućih zako skih os ova da se izvede tako ešto“, odgovorila sa . „Tač o! Da s o ovo pokušali proglasili i as ko plet i udala a!“ Mile je skočio sa stoli e. „Ide da vidi zašto je ovo uopšte ilo kod Luke.“ Iz arširao je iz ka elarije. Ostala sa sa a u svojoj grozoti koja e gutala deo po deo…

Zvonjava telefona me naterala da poskoči sa stoli e. „Da…“ Nekako sa se javila. „Tamara, dođite u oju ka elariju.“ To je io Luka. „Dolazi .“ Ustala sa i kre ula.

Kako sa prešla razdalji u od ekoliko etara i sa a e z a , ali kada sa ušla u Luki u ka elariju mislila sam da ću svakog tre a da se sruči a pod. Sonja i Mile su se streljali pogledima dok je Luka sedeo stisnute vilice.

„Ta ara, pregledali ste ova doku e ta?“ Luka je pritis uo prsto So ji u fas iklu. „Da, jesa .“ So ja e oši ula oči a i ulila i strah u kosti.

„I a li zako skog os ova da se ovo izvede?“, pitao je a ršte o. „Ne a.“ Progutala sa k edlu. Nisa i ala poj a zašto e e to pita. „Kao što sa i rekao! I počet ik je upuće u zako olje od Vas!“ Mile je vikao a So ju. „Ovaj zako će stupiti a s agu posle ove godi e i oći će!!!“ So ja je urlala. „Još ije i predlože da se ađe a d ev o redu u skupšti i a Vi i pričate da će stupiti a s agu!!!“ Mile je bio kao ajkula.

„Ja i a i for a ije za razliku od Vas! Brdo i for a ija!“ So ja je pogledala u mene.

„Dosta!!!“ Luka je udario dla o o sto. Poskočila sa od tog udara a. Sr e i se u rzalo…

„Sad je okto ar a Vi i pričate da i dogodi e iz e e zako a mogle stupiti a s agu, reč više da isa čuo!!!“ Luka je drek uo a So ju. „Od sada pa u uduće, kako protokol alaže, Milu predajete sve!“

„Ja i a i for a ije koje o eće i ati u životu…“ So ja ije odustajala. „Napolje!!! Svi apolje!“ Luka je skočio sa stoli e i prsto pokazao a vrata. Prva sa izašla oduzeta od života. Do kraja smene sam izdržala jer ije ogo ostalo. Jedva sa dočekala da sed e u auto i da e Cr i odveze u stan.

Veče e zateklo kako sedi i čita po ilio iti put g us u laž kako sa i ala od os sa o e i rato . Zeluda i se prevrtao koliko sa se gadila a to parče papira.

Tugu je izazvala posled ja reče i a –Javi mi se, tvoj ugled je u pitanju-

Luki ugled je io ugrože iz išlje o laži…

„Hej, stigao sa .“

Odskočila sa i papir rzo stavila u džep. Odjed o sa ila uplaše a, ukoče a…

„Dušo…“ Luka i je prilazio šireći ruke.

„Moli ?“ Napravila sa korak azad. „Ta ara?“ Stao je kao ukopa . „Šta ije uredu?“, tiho je pitao. „Sve je uredu. U or a sa …“ Disa je i se u rzalo. „Ne…“ Pos atrao e ekoliko tre utaka. „I a veze sa da aš ji i ide to , što sa va svi a rekao

da izađete apolje iz ka elarije…“ Nastavio je da gleda u e e.

Počela sa se e da s iruje i da guta . O orila sa pogled i počela da drhti i o svoje ko trole. „Dođi do e e, oli te…“ Po ovo je rašio ruke. Nisa ogla. Hlada z oj je počeo da e o liva.

„Dušo… oli te. Dođi…“ Li e u je pre ledelo. Nisa ogla…

Nači io je korak pre a e i, a ja sa dva koraka otišla u azad. „Ta ara, pričaj sa o … Šta sa uradio?“ Stis uo je vili u. I ala sa osećaj da ću svakog tre utka do iti udara jegovi dla o , kao što je to da as do io sto…

„Ta ara!“, viknuo je.

Trgla sa se i laga o kre ula pre a so i… Nisa ogla da o uzda i se e i svoj ago da se sklo i . Ostao je da stoji i pos atra e kako u azad hoda i gleda u jega. Na rštio se i pos atrao svaki moj

korak.

Napipala sa ravu i otvorila vrata. Ušla sa rzo i legla a krevet. Sr e je do ovalo i pu palo krv koja nije dolazila do udova. Noge i ruke su mi bile hladne kao led.

Ostala sa sa o tako da leži …

Ne z a koliko je prošlo kada sa čula kako se vrata otvaraju. Otvorila sa oči. Luka je stajao ne ulazu ali mi nije prilazio.

„Da as sa vikao. Udario sa dla o o sto. I, isterao sa te apolje…“ Udah uo je i izadh uo prilič o uz e ire . „Uplašio sa te, zar e?“. „Jesi…“ Glas i je io sla aša šapat. „Z a … Čuo sa se sa psihijatro . Pitao e da li je eka s e a prethodila tvo apadu straha. Nisa i ao poj a, pa sa u ispričao eo da . Od ah i je rekao šta te je uplašio.“ Zastao je i stis uo us e. „Izvi i…“ Odah ula sa jer je z ao šta e je uplašilo. „Mogu li da uđe ?“ Klimnula sam glavom i sela pri uzglavlju kreveta.

„Ta ara, e ih te povredio u životu, z aš to, zar e?“ Seo a kraj kreveta i ostavio rastoja je koje i je bio potrebno.

„Z a … ali, tako sa se uplašila.“ O da i je kroz glavu prošla So ji a poruka. „Ne oj e e da se plašiš oli te. Sve ogu da pod ese , ali e i to, da ti i aš stah od e e.“ Dla o je prešao preko li a i videla sa koliko se osećao e oć i da ešto uradi. Lagano sam mu se primakla. Grudi su me bolele od da aš jeg da a. „Zagrli e…“ glas e izdavao. „Dušo oja…“ Než o e zagrlio i privio uz se e. Du oko je disao i osetila sa da u je teško koliko i meni.

Zaplaka sa . Najviše od svega e pogodila So ji a poruka koju isa ogla da u pokaže . „Moje ruke ogu sa o da te grle i da te štite, i išta više od toga“, šaputao je. Držao e i azio dok se isa s irila, a o da e odveo pod tuš. Z ao je da e voda u iruje i opušta. Njegovi dla ovi su e voleli, azili su e… O e je voleo… Želela sa više od dodira i tople vode,

želela sa jega. Nije e od io, ali ije želeo da vodi o lju av u tuš ka i i, već u krevetu. Luka je uvek io eža pre a e i, ali ovoga puta je io toliko eža i spor da s o dva sata vodili lju av. Sporo… Polako… Do sa og kraja koji je ispraće uspore i orgaz o do sa e is rplje osti. Jedi o sa

ogla da se ug ezdi do jega i zaspi …

***

U fir i sa se osećala sve elagod ije i elagod ije. Iako sa veći u vre e a provodila u ka elariji, svaki izlazak mi je predstavljao ogroman teret. Pri pogledu na svakog kolegu ili koleginicu samo

raz išljala jed o, pitala sa se isli li i o ili o a da sa rad o esto do ila zahvaljujući to e što direktoru Beriću podigla oge u pravo vre e, kako je to So ja rekla. Toliko sam bila opsednuta misli a da sa uhvatila se e kako isa usta ju da izvrši os ov u ko trolu i pregled papirologije.

Ne z a kako sa izgurala da i kre ula kući ez Luke jer je orao duže da osta e a poslu. Crni je jednostavno vozio auto i pri pogledu na njega zapitala sam se, isli li i o isto…?

Tog popod eva isa uopšte ogla da uči . Mogla sa ervoz o da šeta sa prokleto So ji o eduljo u džepu. Moju uz e ire ost je preki uo Luka koji je ušao u sta .

„Dušo, šta radiš?“, pitao je u or o dok je skidao sako i laga o ga prebacio preko stolice.

„Ništa. Nešto i ije da . Nervoz a sa .“ Stala sa pored prozora i pogledala u… poj a e a šta. „Šta te uči?“ Luka i je laga o prišao i o grlio ruka a oko struka. „Misliš li da je uredu da ja kao tvoja devojka u eko tre utku preuzmem mesto direktora odeljenja za

porez i ari e?“ Zaustavila sa dah. „Misli da je to sasvi uredu“, laga o je rekao i okre uo e pre a se i. „A, Iva i A drej?“ I za jih sa počela da isli kako dele So ji o išlje je. „Dušo, odgovor a si, vred a, pažljiva i kako je Mile rekao pre iz a kao žilet. I aš everovat o z a je i

oja si devojka za sada. Već sa ti rekao da a a a to estu tre a čovek od povere ja, a to si ti.“ Poljup e e sprečio da išta kaže i otišao pod tuš. Nije mi pomoglo Lukino laska je i dalje sa ila u po oru isli koje su e či ile sve ervoz ijo . Sa o što je Luka izašao iz kupatila a ja islila kako da astavi aš razgovor, podsetio e da je vre e da ide o kod psihijatra…

Našla sa se u udo oj fotelji i pos atrala og doktora za ra e koji i je postavio sasvi o ič o pita je, „Kako ste?“

Kako sa ??? Gledala sa u jega a o je čekao odgovor. Nisa z ala kako sa . „Ta ara, da li i a o eki pro le ?“ Prozreo e je. „I a o. Nervoz a sa i deko e trisa a, i sluđe a, i opsed uta jed i pita je .“ Progovorila sa i zatreptala.

„Pita je ?“ Naglasio je epi e tar og pro le a. Podstakao me je da u priča o So ji, a zati i o to e šta mi je rekla. Poruku nisam mogla da

pomenem.

„U eđe ja sa da svi isle kako sa do ila taj posao zato što sa Luki a devojka.“ Oči su počele da e peckaju.

„Na os ovu jed e rđave opaske, od kolegi i e koja se ori za rad o esto koje čeka Vas, išta se olje i ije oglo očekivati da Va kaže i a er o Vas povredi, ali ije to razlog da Vi sada islite kako svi dele

je o išlje je. Da li se još ešto desilo?“ Pos atrao e je svoji ske er pogledo . „Jeste…“ O orila sa pogled. „Ta ara, z ate da je razgovor iz eđu as strogo poverljiv i da sa o Vi i ate pravo da eko pre osite informacije odavde, a ne ja.“ Ruko je figurativ o pokazao a ordi a iju. Kao da je i ao oć da iz e e sve izvuče. Kao o ađija a sa u ispričala za So ji u fas iklu koja je ila kod Luke, pa se zati ašla kod e e. O da sa izvadila papir iz džepa i dala u. Lagano je ustao i uzeo ga, zati seo u svoju fotelju i pogledao u to prokleto alo parče papira. Osetila sa kako i se suze skupljaju u oči a.

„Volela ih da se vidi o jed o veče asa o. I a i for a ije o Ta ari, koje ti se eće dopasti. Z aš li da je imala seksualne odnose sa rato i o e . Javi i se, tvoj ugled je u pita ju“, tiho je pročitao Sonjinu poruku a zatim pogledao u mene.

„Straš o…“ O risala sa suze. „Slaže se, straš o i ezo raz o. Nije potpisala poruku, sakrila ju je u fas iklu, za koju je očigled o s išljala ači da se ađe u Luki i ruka a i a kraju je ovo završilo kod Vas…“ Držao je papir i gledao u mene.

„Ja ikada isa opštila sa o e i rato .“ Osetila sa epod ošljivu avalu sra ote. „Narav o da iste. Nisu vas ota i rat seksual o zlostavljali u to sam siguran. Šta ćete da uradite sa ovi ?“ Aludirao je a poruku. „Ne z a … Raz išlja da pokaže Luki ali se plaši .“ Po ovo sa risala suze. „Čega se plašite?“ „Da e eće razu eti, da će ožda po isliti da je isti a… Bože, oseća se ogo loše. Pomozite mi

oli Vas.“ Da sa s ela, a ila ih se a kole a ispred doktora da prekli je za savet. „Ta ara, dokle god ovo čuvate sa o za se e proga jaće Vas. Hajde da se vrati o u prošlost. Luka je a veo a stresa ači saz ao da ste žrtva porodič og asilja. Moji uvido u vaš edi i ski karto , sa uvideo da je Luka prisustvovao i prije u i pregledu u ol i i. Zašto islite da je do ro da od jega krijete ovu poruku? On sve zna i prihvata Vas.“

„Ne z a . Želi da u je pokaže ali se plaši ishoda.“ „Da li ste ožda po islili da će So ja aći drugi ači da u ovakvo ešto dostavi, i ožda još i kaže kako je već pokušala i da se ispostavi da ste Vi i ali ovu g us u poruku koju iste pokazali svo dečku koji Vas neizmerno voli, koliko ja znam. Da li bi tada pro le io a ji ili veći?“ Psihijatar je io prilič o ozbiljan.

„Gospode…“ U glavi i se zavrtelo od po isli a tu oguć ost. „Raz islite kako i se Luka osećao ako i aš od So je saz ao da Vi krijete poruku?“ Pita je e je pogodilo kao topovsko đule.

„Jes o li završili?“ Naglo sa ustala. „Jes o…“ Doktor e pogledao sa os eho i pružio i So ji u poruku. „Hvala, i doviđe ja.“ Kre ula sa . „Ta ara, sreć o“, rekao je dok sa izlazila. Luka je ustao i posmatrao me kao mu prilazim.

„Mora o od ah u sta . Mora o da razgovara o.“ Povukla sa ga da kre e. „Šta ije uredu?“ Pratio e je. „Sve je uredu, sa o ora da razgovara sa to o .“

„Do ro.“

Ćutala sa dok je vozio i raz išljala odakle da poče e . Osećala sa se i do ro i loše. Bila sa i nervozna i napeta, ali e z og poruke. Ovoga puta je to ilo izazva o či je i o da sa ešto krila od Luke i da i o to ogao da saz a od ekog drugog. Bila sa i ogorče a a se e, o se trudio da aš od os ude izgrađe a povere ju a e a skriva ju.

Kako s o ušli u sta us erila sa ga u d ev u so u da sed e o. Sa pri et i estrplje je je čekao da poč e da priča . „Luka… I a ešto što sa sakrila od te e. Moli te razu eš da isa to a er o uradila i da isa po os a a to i alo.“ Zastala sa da udah e vazduh.

„Šta si sakrila od e e?“ Ostao je otvore ih usta, što e prilič o pogodilo. „Slušaj, ora da poče e od početka. Sa o e slušaj.“ Progutala sa k edlu i počela da u priča koliko i je ilo lepo u fir i dok i Mile ije rekao da se čuva So je, jer ije oduševlje a što ću

preuzeti mesto u koje se ona nadala. Rekla sam mu kako je banula u kancelariju i kako mi je rekla da sam

pozi iju u fir i do ila jer sa pravo čoveku u pravo vre e podigla oge… i Luka je skočio a oge. „Šta ti je rekla!? Zašto iste seku de isi došla to da i kažeš?“ Čelo je trljao dla o

„Nisa htela da pravi pro le . I a još…“ Pogledala sa ga. „Još? Nastavi, oli te…“ Seo je i gledao e pravo u oči. Nastavila sa priču o fas ikli i kako sa pro ašla poruku. Izvadila sa je iz džepa i dala u. „Volela ih da se asa o vidi jed o veče sa to o …“ čitao je tiho i a li u u se o rtala ljut ja i gađe je. Nepo ič o sa sedela i uvlačila us e eđu zu e. Seku da i je ila kao več ost. „I to ovo kriješ od e e već tri da a! Tamara, zašto?“ Du oko je disao i io ljut. „Izvi i, kao što sa rekla. Nisa želela da po isliš kako se e uklapa u koletiv…“

„Gospode…“ Ustao je i počeo da šeta. „Moju devojku u ojoj fir i apada jed a o ič a apalje a proštakuša i ja to e z a .“ Okre uo se i pogledao me.

„Ne z a šta da kaže …“ O orila sa pogled. „Zar je tre ao psihijatar da ti otvori oči da i ovo pokažeš? Zar ja isa dovolj o do ar i razu a da zasluži da i ovo sa a pokažeš ez ičije po oći.“ Odjed o je izgledao slo lje o. „Luka, oprosti i oli te. Nisa z ala kako ćeš reagovati…“ Ustala sa u a eri da u priđe ali sa stala.

„To kakva će oja reak ija iti a `ovo` sutra će se pokazati či stig e u fir u.“ Naz ačio je reči podižući papir. „Moli te e oj da praviš ska dal i …“

„Moja stvar je šta ću sa So jo da uradi po pita ju ovoga!!!“, viknuo je i prostrelio me pogledom.

Koraknula sam unazad od tog tona.

„A, ti… z aš odlič o da e a potre e da ideš korak u azad. Ne od e e, ja isa siledžija. Povređe sam saznanjem da si sve ovo krila od mene. Od mene, koji sam shvatio da si ti centar mog sveta. Od

e e, koji i te ra io svi sila a. Od e e koji i sve dao i uradio za te e…“ Us a u je zadrhtala. „Luka…“ Prošao je pored e e i otišao u so u. Sela sa i počela da shvata koliko sam ga povredila. Trebalo mi je vremena da skupim hrabrost i odem

u sobu.

Luka je ležao a krevetu i gledao ispred se e. Grudi su u se adi ale i spuštale… I ala sa utisak da pući svakog o e ta.

„Mogu li ja sada da uđe ?“, pitala sa vođe ja jegovi isti pita je kada sa ja ila očaj a a to istom krevetu.

„Narav o da ožeš, Ta ara.“ Sklopio je oči i udah o du oko. Iz čiste e oći i da još alo kupi vre e a, ušla sa u kupatilo. Dok sa se tuširala, ikako isa

ogla da s isli šta da u kaže i u iri ga, a zapravo i ja se isa osećala išta olje. Skupila sam

hra rost i zakoračila u so u. „Luka… ja te voli “, tiho sa rekla dok sa ga pos atrala. „Z a . Oseća da e voliš, ali oli to što e aš povere ja u e e koliko ja i a u te e.“

„Nije tako…“ Sr e e za olelo od jegovih reči. „Dušo… oli te, daj i alo vre e a. Sigura sa da si prvo psihijatru rekla sve pa si o da shvatila da to isto tre a i e i da kažeš, a to oli.“

„O, ože… Kako da ispravi ovo?“ Shvatala sa teži u tih reči. „Dođi i lezi, kasno je. Ne ogu više da priča . Daj i vre e a da shvati i razu e …“ Po erio je prekrivač. „Do ro…“, prošaputala sa i legla. Ugasio je la pu i rak se raširio po so i. Niti i se pri akao, iti e pozvao da u se pri ak e …

Ćutala sa i zatvorila oči.

Vre e je prolazilo a ja isa ogla da zaspi …

Ne znam da li je Luka spavao, ali ja sa ud a dočekala zvuk alar a.

8.

Jutro je osva ulo o lač o i sivo. Ni Luka išta olje ije izgledao. Ćutao je dok smo pili kafu, a ja se nisam

trudila da prva progovori . Ne zato što isa s ela, već zato što isa z ala šta ih rekla a dešava ja od prethod e večeri koja su as potresla do srži. Tiši a a je ila i saput ik do posla…

Po izlasku iz lifta krenula sam prema svojoj kancelariji.

„Ta ara, ide o u oju ka elariju.“ Luka se oglasio. „Do ro…“ Prišla sa u i pratila ga. „Otkažite i sve sasta ke da as“, rekao je sekretari i koja se spre ala da u poželi do ro jutro. „Ta ara, uđi u oju ka elariju i sačekaj e.“ Okre uo se pre a e i. Poslušala sa ga dok je o ostao da priča sa sekretari o . Ponovo sam bila nervozna ali sam mirno sedela u uglu. Jedi o sa kršila prste u krilu. Moje misli je na

tren oterala Lukina sekretarica koja je ušla i u ela četiri kafe. Jednu je stavila ispred mene, jednu na Lukin

sto i dve je spustila na kafe sto u uglu, preko puta mene, za koji su ile dve stoli e. O a je izašla, a ja sam ostala da gledam u kafe i pita se ko dolazi…

A drej je ušao od ah iza ojih isli i seo za sto u uglu. „Do ro jutro, Ta ara“, zva ič o se oglasio. „Zdravo…“ Ostala sa po alo uplaše a. U to tre utku su ušli Iva i Luka. „Pa, gde si ti.“ Iva i je pružio ruku. „Evo e.“ Rukovala sa se sa ji i ispratila ga pogledo kako je sedao kod A dreja. „Da, poč e o.“ Luka je io za svoji stolo . „Ovo će iti profesio al o i rzo.“ A drej e pogledao. „Ta ara, So ja dolazi da joj pred svedo i a da otkaz. Moli te da e reaguješ.“ Luka je izvlačio papire iz fascikle.

„Mora li da ude ovde?“ Odjed o e o lio z oj. „Ta ara, sa o se opusti. Kučka će do iti svoje.“ Iva je laga o uzeo svoju kafu. „Bez uvreda i ez teških reči.“ Luka je pogledao u Iva a. „Narav o, dok s o ovde, ali srešće o se egde ez svedoka.“ A drej se a rštio svojoj šolji i. I samo što sa udah ula vazduh da održi se e u sves o sta ju, vrata su se aglo otvorila. „Do ro jutro direktore, zvali ste e?“ So ja je otpevušila a zati pogledala oko se e. Shvatila je da nije

sama.

„Gospođo Re ić, izvolite, sedite.“ Luka je ruko pokazao a stoli u ispred se e. „Ja sa gospođi a“, drsko je od rusila i sela a po uđe o esto. „Kako god. Da od ah pređe a stvar. Uvido u vaš rad i edav o predlože predlog koji je ovu firmu

ogao koštati reputa ije i ugleda, s atra da više iste podo i da o avljate posao…“ Luka je strogo izlagao razlog z og kojeg joj daje otkaz dok je o a petljala po taš i i vadila o il i. „Hoćete da kažete da z og predloga za o avlja je posla koji i ovoj fir i uštedeo ova do ija otkaz, gospodi e Beriću?“ Bila je veo a oštra. „Tre a li da Vas podseća da vaš predlog e a zako ske os ove i da je ogao ogo više da as košta!“, Luka je lago povisio to . „Gluposti! To je io pla za iduću godi u, taj zako će stupiti a s agu!“ So ja je zapela iz pet ih žila. „Ne a a eru da se raspravlja . Izvolite otkaz o reše je, koje ožete i e orate da potpišete. Advokat aše fir e će sve preuzeti a se e da ude po protokolu, do ićete otpre i u ali ne i

preporuku.“ Luka se zavalio u stoli u.

„Mh …“ Kli ula je glavo . „Sad ti e tre a pošto si e kresao dok isi ašao drugu“, rekla je rtva hladna.

Ostala sa u šoku… Pogledala sa u A dreja koji je diskret o od ah uo glavo da je e sluša , ali o a je bila tu.

„So ja, ožete sada da iz osite iz laži koje e i e ogu a eti štetu.“ Luka je stezao vili u. „Sra te ilo! Do juče si e seksual o iskorišćavao…“

„So ja!“ A drej ju je aterao da se okre e. „Šta ti hoćeš?“ Siktala je. „Isključi to s i a je a o il o telefo u. Vidi šta pokušavaš, da odeš sa s i ko i tužiš direktora za odštetu. Posled jih da a sa pratio šta radiš i svašta sa čuo. Ne oj da se sve ovo završi tuž o za

mobing protiv te e.“ A drej je io lede iji od s rti. So ja je skočila sa stoli e a ivši ispred se e o il i u koji je svo sili o zarila štiklu. „Pore eće i skote, ti i se e o raćaj!“ Uperila je prst u jega, a o da se okre ula pre a Luki. „Štitiš ovu tvoju paće i u i žrtvu…“

„Zaveži i izlazi apolje iz ovih stopa dok isa pozvao o ez eđe je da te iz a i.“ Luka je skočio sa stoli e i pokazao prstom na vrata.

„Neću!“ Iskolačila se. Luka je sa stola podigao poruku koja je ila u plastič oj kesi. „Hoćeš li sada da zove adlež e da ađu otisak i da se utvrdi verodostojnost tvog rukopisa pa da za ovakvo ešto završi o a sudu?“ Prostrelio je pogledom.

„To ije oje! I e z a čak i šta je!“ Počela se da se pre ešta sa oge a ogu. „Izlazi apolje.“ Luka je po ovio. „Ooo, pa z a šta je to! I a i dokaze!“ Počela je da se s eje. „Izlazi!“, Luka je zarežao. Iva je ustao i otvorio vrata. Ušla su dva o ka iz o ez eđe ja. „Gospođi u otpratite da pokupi svoje stvari i od ah apusti zgradu.“ Iva je dao uputstva.

„Zapa tićeš e Beriću!“ Zarežala je iz arširala u prat ji dva o ka. Sve je postalo aglovito. Sve se odvijalo uspore o. Mogla sa sa o da čuje huča je krvi u uši a ali e i šta su Iva i Luka pričali. „Ta ara! Je ote, preki ite!“ A drej je io dovolj o glasa da ga čuje ali i toliko lizu da ga vidi . „Ta ara, uz i vode.“ Pri osio je čašu oji usti a. „Je ote, šta je ilo?“ Luki a ruka se ašla o o razu. „Ti si re, idiot. Lepo sa ti rekao da je e ešaš u ovo sra je.“ A drej je ustao. „Dušo… re i ešto.“ Luka je sa o a dla a grejao oje hlad e o raze. „Idite u sta . Ja ću završiti sve što tre a.“ Iva je stajao i pos atrao as. „Hajde o. Možeš da usta eš?“ Luka je uhvatio oje ruke. „Mogu…“ jedva sa izgovorila i ustala.

„Nije ti ovo tre alo, lepo sa ti rekao. Vidiš da je pre ledela.“ A drej je postao ervoza . „Vidi . Je iga…“ Luka e poveo. Kuda i kako sam uspevala da hodam ne znam. Ne znam ni kako sam uspela da sednem u auto. Znam

sa o dok je Luka vozio da sa sklopila oči i ila e a od šoka ali i u or a od espava ja. „Dušo… Ja sa jo išta isa i ao. Ne oj oli te da isliš o to e.“ Čula sa ga. „Z a …“

„Hteo sa da sa a vidiš kako prolaze o i koji se drz u da i te tak u. Nisa i slutio da će ti pozliti.“ Osetila sam kako je dlan stavio na moje koleno.

„Nisa oka sklopila ele oći… A ovo je io e ada šok za e e. Nisa ila spre a.“ Sa uko sa progutala pljuvačku. „Izvi i…“ Huk uo je. „Ide o da spavaš“, dodao je.

Kako s o ušli u sta ja sa se sa a oteturala u so u i legla. I ala sa utisak kako to e u krevet. Ponirala sam negde.

„Ta ara… e oj i ežati.“ Luka je ušao i legao iza e e, prebacio je ruku preko mog struka.

Da li je io sa ili esvest e a poj a, ali šta god da je od toga do ro je došlo u to tre utku u kom

isa i ala s age i za šta.

Zvuk kiše koja pljušti e laga o udio. Otvorila sa oči u polutami sobe. Trebalo mi je nekoliko

tre utaka da dođe se i. O da sa se setila jutra, So je i svega ostalog što je izazvalo uč i u… Okre ula sa se i usta ovila da sa sa a. Prijala je ta tiši a u kojoj sa se ašla. Prirod a tiši a uz zvuk kiše ez ljudskog govora.

Gledala sa u plafo i ostala tako epo ič a eko vre e u toj prirod oj tiši i.. Nije i ilo druge osi da usta e i presvuče se.

U dnevnom boravku su sedeli Iva i Luka. Ućutali su kada sa se pojavila što je oglo da ukazuje sa o na jed o, razgovor koji su vodili ije io a e je oji uši a. Mah ula sa i i ušla u kuhi ju. „Izgledaš ogo olje.“ Čula sa Iva a

Pogledala sam ga i samo mu klimnula glavom.

„Naspavala se.“ Luka se ež o os eh uo e skidajući pogled sa e e. „Da li je eko za kafu?“, pro ukli glaso sa pitala. „Ne, hvala. Ja upravo kreće . Vidi o se!“ Iva je kretao svojoj kući. „Pozdravi A astaziju“, dodala sa i posvetila se kuva ju kafe za se e i Luku koji je pokazao prstom da

želi jed u dok je pratio druga. Voda je vrila i pos atrala sa te ehuriće kako izviru iz vrele vode. Da li i u čoveku ovako ključaju e o ije, zapitala sa se…

Nije ilo svrhe pos atrati taj či , jed ostav o sa zakuvala kafe.

Došla sa do d ev og oravka i udo o se s estila da pije kafu. Raz išljala sa jed o vre e o grup oj terapiji koja se večeras održavala i odlučila da ide . Mislila sa o svi ti ljudi a koji su dolazili…

„Dušo, hvala…“ Luka je došao, seo i uzeo svoju kafu. „Ne a a če u.“ Pogledala sa ga. „Jesi li do ro?“

„Valjda sa …“ Slegla sam ramenima.

„Nisa i ao a eru da te uz e iri jutros…“ Podigla sa dla da presta e da priča. „Luka, uopšte ije ilo potre e da prisustvuje So ji o uruče ju otkaza. Pogotovu što s o svi ta o z ali da sa ja razlog što je ostala ez posla.“ Po ovo se pojavila nelagodnost na tu pomisao.

„Neka z a i eka sad svi a kaže, da ko se drz e da pip e o o što je oje, eće proći ekaž je o“, tiho je rekao.

„Moli te, ože o li da popije o kafu u tiši i.“ Protrljala sa čelo. Po ovo sa osećala ervozu pri pomisli da je neko ostao bez posla zbog mene.

„Narav o da ože o da ćuti o, ako je to o o što želiš“, rekao je po alo uvređe o. Nisa i ala s age da se o jaš java i pila sa kafu e ih li se raz udila.

Na grup u terapiju e odvezao Cr i, pošto je Luka ako ispija ja kafe otišao kod A dreja. Ušla sa u prijata prostor i pozdravila se sa svi a koji su već ili tu. Mira je otvorila grup u terapiju i razgovor je počeo…

Pos atrala sa u ladog uškar a koji je do detalja opisivao kako ga je ota tukao i zaključavao u kupatilo kao vaspit o pedagošku poprav u eru za svaku o e u koja je ila ispod peti e u sred joj školi.

U eko tre utku su u potekle suze kada je o jaš javao da se ajka ijed o ije u ešala da ga zaštiti. Otišao je od kuće i eko vre e io eskuć ik i lutali a, preživeo je zahvaljujući arod oj kuhi ji…

Pos atrala sa kako se e o ije s e juju a jegovo li u dok je o jaš javao kako se ašao a usluzi jed oj aki, kod koje i sada živi, i koja je sa ji potpisala ugovor o doživot o izdržavanju za krov nad

glavo koji će do iti. Ta priča je a e e ostavila utisak, toliko jak da isa i shvatila da sa ga ispratila sopstve i suza a. Mira je tražila da kaže o ko e tar a jegovu priču. Kada je red došao a e e, prvo sa ga posmatrala nekoliko tre utaka…

„Ostavi sve iza se e. Jak si ti o ak i uspećeš u životu…“ Bila sa veo a kratka. „Jesi li ti sve ostavila iza se e?“, pitao je tiho.

„Nada se da jesa . I ja sa , kao i ti i ala sreće da pro ađe ekog ko e je stalo do e e. Nekoga ko mi je pružio ir i olji život.“

„Prošli put si rekla da su te ota i rat tukli… Ne aš želju da ih po ovo vidiš?“ Bio je i više ego zainteresovan.

„Ne a …“ O orila sa pogled. „Niko e želi da po ovo dođe u ko takt sa o i od koga je trpeo asilje i to je ormalno. Ali isto tako je

or al o da po isli o a svoju porodi u i da oseti o žalje je što as ije čuvala, već zlostavljala.“ Mira je pogledom prelazila preko nas.

Defi itiv o s o se složili da je ila upravu. Zaista je to io straša osećaj sa koji sa se suočila, žalje je što isa osetila kako je i ati o a koji te čuva i rata koji te voli… Javila se ol a čež ja za i a je normalne mirne porodice.

Cr i e išta nije pitao dok me vozio. Pravio se kao da e vidi kako riše e e suze. Po ulasku u stan sa od ah otišla pod preko potre a tuš… Za išljala sa kako čista voda sa e e spira pljav osećaj ljut je što isa i ala or al u porodi u. Za išljala sa kako ta voda prolazi kroz e e, kroz oju dušu i čisti je od otrova rž je prema

rođe o o u i od gneva prema bratu.

Pošto sa se iole dovela u red, o ukla sa ade a til i uputila pre a kuhi ji da ešto večera . „Pi a i koka kola?“ Luka je stajao za rad i delo i servirao po uđe o. Pogledala sam ga.

„Z a da je ovo ezdravo koliko i da aš ji da iz eđu as, ali sa o želi da i a o ir o veče uz fil ,

da razgovaramo, da se mazimo…“ „Bože, koliko te voli …“ Jed ostav o sa ga zagrlila i stvar o se zahvalila Bogu što ga i a . „Mogu da odah e jer ipak isa ajveći krete a svetu“, r ljao je u oju kosu.

„Ko ti je rekao da si krete ?“ Pustila sam ga i pogledala.

„A drej i Iva . Ništa e e pitaj, izrešetali su e.“ Po eo je poslužav ik u d ev i oravak. „Hajde da se opusti o.“ Nas ešila sa se iako o to ije ogao da vidi. Sela sam do njega i lagano jela pi u. Opuštala sa se i shvatala da eo da ostaje iza e e. „Kako je prošlo a grup oj terapiji?“, tiho i esigur o je pitao. „Bilo je veo a pouč o. Toliko da ogu sa o da kaže , hvala Bogu što ja i a te e.“ Priz ala sa koliko i z ači. S atrala sam da on to treba da zna.

„Dušo, i ja sa u zahvala što i a te e. Izvi i a da aš je epro išlje o …“

„Luka, uredu je. Ostavlja o to iza as. To je sa o io pogreša ači iskaziva ja tvoje zaštite. Z a da sam te povredila jer ti nisam odmah rekla za poruku. O oje s o apravili greške.“

„Dođi ova o.“ Privukao e se i i zagrlio. „Šta god da se desi, o ećaj i da ćeš e i prvo da kažeš.“

„O ećava .“ Pustio e je i polju io u čelo. Veče se astavilo aši o ilje i toko . Mir i lju av i as dvoje…

***

U petak isa otišla a posao, priz ala sa Luki da se oseća po alo eprijat o z og svega što se desilo i da mi treba malo vremena da to ostavim iza sebe.

Razu eo e je i više ego što sa očekivala. Rekao je da i sledeće edelje e ora a posao dok se

ne sredim.

Vike d s o proveli zajed o. Posvetili s o se jed o drugo , išli s o u šet je, vodili duge opuštajuće razgovore. Noći su a ile vrele i gorele su od strasti. Sve je ilo savrše o osi ojih isli koje i povremeno odlutale prema mom bratu Sretenu, a zati i iz svega iskočio Rade ko sa kaiše . Nisa z ala zašto se to dešavalo, ali se dešavalo protiv oje volje.

Nova edelja je i ala ovi raspored za e e. Nisa odlazila u fir u već sa ostajala u sta u da uči . Zanimala sam se knjigama, spre a je ručka i večere za Luku i e e, i nastavila da se borim protiv

Radenka koji bi iči izazva povre e o iskočio iz ojih isli sa kaiše .

Iz eđu auče ih lek ija sa o avljala kuć e poslove i usput se preslišavala. U utorak sa položila i engleski i ari ski uprav i postupak, što je o dečku ilo razlog da to proslavi o sa prijatelji a u restoranu.

Luka ije skrivao radost kada se vratio u sta sa posla što je e i pretstavljalo još veću radost. Bili s o jako poveza i a eki čuda ači i zavisili jedno od drugog.

Četvrtak veče se laga o spuštalo. Odložila sa k jigu i pogledala kroz prozor… Polovina oktobra je

prolazila i da je postajao sve kraći i kraći. Uzdah ula sa a po isao predstojeće zi e i ustala da se

spremim i krenem kod psihijatra.

Miloš je uo ičaje o otvorio vrata, poželeo do ro veče i sačekao da se s esti a fotelju. Razgovor s o počeli o to e kako je proteklo pokaziva je So ji e poruke Luki. Složili s o se da etoda

og dečka, da i dokaže šta je spre a da uradi za e e, ije aš aj olje prošla po oje e tal o zdravlje. Javio se strah od povratka a posao eđu kolege, zapravo taj stah je počivao a sra oti koju sa osećala. O da sa se pre a ila a oje ove isli o ratu…

„To što islite o svo ratu je sasvi or al o“, s ireno je rekao.

„Misli o je u, o da i se desi da po isli a o a i da i iskoče slike ati a i svega što sa preživela.“

„Mh … I ate u isli a eprijat e slike, šta je sa oseća ji a u to tre utku?“ Za išlje o e pogledao. „Oseća ja su groz a u to tre utku. Oseća ol, oseća rž ju, ljut ju… Zašto i se to dešava? Ja uopšte e želi da isli a o a posle svega.“

„Da li se u to tre utku prez ojite?“

„Da, u seku di se prez oji .“

„Koliko dugo traju vaše isli o o u i koliko često?“

„Kad sa sa a. Niči izazva e se pojave, kratko traju i esta u. Ali i to kratko i s eta. Zašto se sada to događa? Kako da se oslo odi tih užas ih isli koje jed ostav o iskoče?“

„Sada ću va o jas iti da i Vi razu eli zašto se te isli pojavljuju iči izazva e. To su kli ički

simptomi posttraumatskog stresa i zovu se -nehotič e uspo e e – ožda je ovo ajvaž iji si pto koji daje pravo da se govori o prisustvu ovog si dro a. U seća ju pa ije ta eočekiva o isplivavaju jezive, gad e s e e koje su poveza e s trau atič i događajem. Ove uspomene mogu da se javljaju kako u

snu, tako i dok ste budni. Na javi se pojavljuju u o i slučajevi a kada situa ija u okoli i podseća a ešto što se dogodilo u o o vre e, tj. toko trau atič og događaja: iris, prizor, zvuk kao da su stigli iz

tog do a. Upadljive slike iz prošlosti o rušavaju se a psihu i izazivaju jak si dro . Nehotič e uspo e e

koje dolaze u s u zovu se oć i koš ari. Po pravilu, postoje dva tipa s ova te vrste: prvi s tač ošću video

zapisa pre ose trau atič i događaj o ako kako je ostao u seća ju oso e koja ga je preživela; u s ovi a drugog tipa situa ija i lič osti ogu da udu potpu o drugačije, ali are su eki od ele e ata -lič ost, situa ija, osećaj, slič i o i a koji su postojali u trau atič o događaju. Čovek se udi iz takvog s a potpu o slo lje ; jegovi išići su apeti, sav je u z oju.“ Psihijatar je io i više ego razu ljiv i shvatila sam.

„Do ro, koš ar isa skoro i ala. Ali ove s e e koje iskaču, isli da z a kada se dešavaju.“ Preturala sam po mozgu kada su se dešavale i povezivala. „Možete da se setite šta Vas je iz okoli e podsetilo a e ile događaje?“

„Da. Dok spre a ručak, iris jela je uvek isti… Taj iris e zapravo vrati u prošlost?“ Pogledala sa ga upitno.

„Tač o, ako se seća trpeli ste asilje dok ste spre ali hra u ili je podgrevali, a iris je iris…“ Skupio je

usne.

„Da…“ Kli ula sa glavo . „Stvar o, d ev e ehotič e uspo e e su stvar e kao video zapis, dok su koš ari izo liče i…“ Sve je i alo svoju s isao. „Ovo je Va a tako predvidivo, zar e?“

„Svaka posledi a i a svoj uzrok i svaka trau a i a svoju puta ju ka izleče ju, sa a ji ili veći odstupanjima, ali je ta putanja uvek ista. Mi sada zajedno idemo tom putanjom i Vi otkrivate deo po deo,

kada dođe o do kraja, ja Va više eću iti potre a .“ Dao je veo a eo iča odgovor za kraj aše seanse.

To veče, po povratku u sta , dok sa pričala Luki o ovo saznanju, pratio me je ali nekako odsutno.

Imala sam utisak da na momente gleda kroz mene. Onda mu je zazvonio mobilni.

„Re i…“, slušao je sagovor ika i io veo a a ršte . „Dolazi od ah.“ Ustao je. „Luka, da li je sve uredu?“ Pogledala sa ga kojo rzi o je avlačio jak u. „Jeste. Nešto u vezi posla ora da reši . Ne z a koliko ću se zadržati, e oj e čekati, lezi i spavaj.“ Sageo se i poljubio me.

„Do ro…“, je sve što sa uspela da izgovori jer je Luka već izlazio iz sta a.

Legla sa kada je sa došao po e e. Na satu je ilo jeda iza po oći. Luka se ije vratio…

***

Alar je oglasio vre e za ustaja je. Od ah sa otvorila oči. Luka je io pored e e i laga o se udio. Posmatrala sam ga kako trlja oči i ustaje. „Hej, kako je prošlo si oć?“, tiho sa upitala. „Šta?“ Pogledao e i zatreptao. „Rešavao si ešto u vezi posla?“ Uspravila sa se i sela. „Da. Izvi i, kas o sa došao i uopšte se isa aspavao. Reše o je do ekle.“ Otišao je u kupatilo. Zajed o s o pili jutar ju kafu. Luka je pregledao vesti a o il o telefo u. Nisa ila lju itelj tiši e koja je zavladala iz eđu as. „Kakav se pro le pojavio u vezi posla?“, pitala sa posle ekog vre e a jer o išta ije po i jao. „Neki ka io i stoje a gra i i. Zapravo hlad jače eće da puste. Papiri i ostalo, z aš i sa a kakva je to pro edura.“ Od ah uo je ruko . „Jesi li rešio to. Hlad jače e ogu dugo da stoje.“

„Misli da jesa . Da as ću z ati.“ Ustao je da kre e a posao.

Kao i svako jutro i ovo me poljubio ali samo ovog puta sam mogla da osetim njegovu odsutnost i da je to

uradio eha ički.

Da je prolazio u uče ju. O da sa spre ala ručak, po ovo je Rade ko iskočio sa kaiše . Ukočila sa se sa ože u ru i. Prez ojila sa se… Nako ekoliko sekundi film je prestao da se odvija. Ovoga puta sam

sve lakše pod ela jer sa z ala o če u se radi. Zvuk primljene poruke me malo trgao.

-Dušo, eću stići a ručak. Posao i pro le i. Voli te…- šalje, Luka

-Ok, ogu li ekako da ti po og e ?“- prima, Luka

-Misli da ću orati do gra i e da ode i lič o reši pro le , ako zakas i a večeru, e ljuti se.- šalje, Luka.

Ne da ije stigao a večeru, ego je po oć ila a satu. Uz e ire o sa šetala i uzalud o pokušavala da ga do ije a o il i, ali sve što sa ogla čuti je – o il i pretplat ik ije dostupa …

Sto eprijat ih isli i je prošlo kroz glavu. Nisa ogla da se s iri . Uzvrtela sa se i astavila da hoda i čeka …

Vrata stana su se otvorila u pola dva i stala sam kao ukopana.

„Luka…“ Brzi korako sa u prišla i zagrlila ga. „Šta ti je sa o il i , ilio puta sa te zvala.“

„Voli i ja te e. Baterija se ispraz ila.“ Polju io e je. Pogledala sa ga… „Vidi da si se za ri ula, pa stoga da po ovi , voli i ja te e“, u or o je rekao. „Jesi li glada ?“

„Jesa , te e.“ Povukao e pre a so i. „Kako je prošlo a gra i i?“

„Ne pitaj. Ćuti i prepusti i se, oli te.“ Uveo e u so u i počeo da nas svlači. „Tre aš i…“ r raljo je iz eđu polju a a. Nije morao mnogo da se potrudi da zaboravim na sve. Ljubio e i skidao dok se isa ašla a krevetu ispod jegovog s až og tela. Strast je sevala ove oći… Pored sve ež osti koju je ispoljavao vođe je lju avi ovaj put se osetio očaj. Bio je glasan, napet i jako me uzimao u nekom trenutku. To njegovo stanje je kod mene izazvalo

eksploziju eza islive raz ere. Ne z a ko je io glas iji… o ili ja. „Bože, koliko te voli …“ Izdisao je kao da se za život ori. Moje disa je je još ilo pre rzo da ih išta ogla reći. Okrenuo se zajedno sa mnom na stranu. Samo je pre a io prekrivač preko as i jako e prigrlio. Iznemogla sam tonula u san.

***

U esto Luke, sačekala e poruka da je otišao sa Iva o u da završe ešto oko Petrove fir e, jer je o produžio svoj oravak u Italiji. Sa a sa pila kafu… O da sa uzela telefon i pozvala ga. Zvonio je do kraja ali se Luka nije javio.

Nakon nekoliko minuta, Luka je pozvao mene.

„Hej..“ Javila sa se od ah.

„Dušo, šta radiš? Tre a li ešto?“ Od ah e pitao. „Ništa e tre a, pije kafu. Htela sa da vidi kako si?“

„Izašao sa sa sasta ka da ti se javi .“ Uzdah uo je. „Jao, izvi i. Nije tre alo da te zove . Vrati se.“ Stresla sa se od elagode. „Ovaj sasta ak ide u s eru oteza ja. Iva i ja će o se izgleda duže zadržati ego što s o pla irali. Ne očekuj e a ručku.“

„Do ro. Idi i radi. Voli te…“

„I ja te e.“

Prekinuo je vezu.

Odlučila sa da izađe iz sta a i ode egde a ručak. Ujed o sa želela se e da testira ogu li ez straha da se kreće sa a dalje od prodav i e koja se alazila a uglu sused e zgrade. Laga o sa šetala i osećala po alo apetosti, ali sa ipak ogla ez ekog jakog straha da korača uli a a i e osvrće se iza se e. Naišla sa a lep restora i ušla. Sela sa za sto i poručila jelo. U tom

tre utku sa ila čak i po os a so o , prevazišla sa strah i osećaj da i svake seku de ogla aleteti na oca.

Nako jela u ko sa uživala, laga o sa ispijala kafu. „Ta ara, pa gde si ti?“ Bivša kolegi i a iz restora a je stala pored og stola. „Hej, A a.“ Od ah sa ustala da je zagrli . „Ovo je oja sestra, A đela.“ Upoz ala e sa jo . „Hajde sedite sa o .“ Pozvala sa ih i ila veo a sreć a što je vidi . „E, da z aš da hoće o. Upravo ide iz restora a.“ A a je sela. „Tražila sa joj da svrati o egde a kafu pre kupovi e.“ A đela se os eh ula i sela. Prisetile s o se vre e a kada sa radila u restora u. A a je ila ko o ari a. A đela as je slušala i s eškala se. „Ne a te da svratiš kod as.“ A a je laga o uzi ala svoju kafu. „O ećava da ću svratiti.“ „Nedostaješ a . Mila i dalje kuka za to o .“ Nas ejala se.

„O, pre oleće.“ Nas ejala sa se i ja. „E, da as je io Luka sa eko rve okoso i eki plavuša o a ručku. Pitaj ga ko je plavuša izgleda veo a lepo.“ Na ig ula i je. „O, još isi ašla dečka?“ Nekako sa izgovorila a u ozgu i je odzva jalo o o što sa upravo čula. „Nisa … Svi su eoz ilj i…“ A a je astavila da priča. Sa ra o sa pratila ovootvore u te u i podržavala A đelu da A a tre a više da izlazi. Ko ač o je aše druže ju došao kraj i rastale s o se. Hodala sam i razmišljala sa ki je to Luka bio? Crve okosa i plavuša … Iva ije io plavuša , dođavola, a rve okosa je ogla iti So ja…

Stala sam kao ukopana.

Odmah sam prekorila se e. Išao je da as da radi i za e i Petra dok ije tu. Možda je klije te izveo a ručak. Pa ije So ja ila jedina crvenokosa na planeti.

Sta je io praza kada sa se vratila. Uzela sa k jigu i počela da uči . Veče je od aklo kada se Luka pojavio.

„Hej?“ Pogledala sa ga kako i je prilazio. „Hej…“ Seo je do e e. Bio je is rplje . „Ne izgledaš aj olje.“ Pomazila sam ga po kosi.

„U ora sa …“ Zagledao se u televizor.

„Bila sa da as a ručku. Sa a sa izašla i alo šetala.“ I ala sa potre u da se pohvali .

„Z a , rekao i je…“, ije završio reče i u, ućutao je i pogledao e. „Moli ?“ Ohladila sa se. „Ko ti je rekao?“

„Cr i te video u restora u da piješ kafu sa eki drugari a a, pa i je rekao.“ Ruko je još i gestikulirao.

„Mh …“ Kli ula sa glavo i shvatila. „Cr i e prati.“ Ko statovala sa i setila se kako je Cr i i Ni u čuvao. „Tamara, ne prati te zato što ja to želi iz ekih oles ih a era, već isključivo radi tvoje ez ed osti.“ Na rštio se. „Shvata . Kako je prošao sasta ak?“ Sad sa ja došla a ideju da alo pita . „Nikako. Neuspeš o…“ Od ah uo je glavo . „Čak i ručak a koji ste izašli ije po ogao?“ Sves o sa pitala. „Odakle ti z aš za ručak?“ Li e u se izo ličilo. „Drugari e sa koji a sa pila kafu, pa jed a je ko o ari a u Mila ovo restora u.“ Progutala sa k edlu jer sa osetila da ešto ije uredu. „Ne, i ručak ije io od po oći.“ Ustao je i otišao u so u. Ostala sa da sedi i raz išlja o sve u što je počelo da se dešava. Pošto je i sat prošao, a Luke ije ilo, ustala sa i kre ula u so u. Luka je spavao…

Posmatrala sam ga neko vreme u polutami a zatim se sredila za spavanje i legla.

Primakao mi se i zagrlio me.

Nisa reagovala… Sklopila sa oči i čekala sa .

***

Zvuk alarma me trgao. Pogledala sam kako Luka grabi mobilni i gasi prokleti zvuk.

„Spavaj, dušo.“ Po azio e po kosi i laga o ustao. „Luka, šest je sati.“ Pogledala sa u jega i išta i ije ilo jas o. „Nisa ti rekao si oć, ora a gra i u z og ka io a“, tiho je pričao.

„Moli ? Pa, edelja je.“ Bila sa u čudu. „Z a . Shvati da ora i čak ora prespavati u hotelu ako da as išta e uradi .“ Ostala sam da posmatram kako odlazi u kupatilo.

Kada je izašao, spakovao je alu put u tor u. Prišao je krevetu i po azio e. „Voli te…“, šap uo je i polju io e u kosu, isleći da spava jer se isa i ala. Otvorila sa oči pošto je otišao. Osećala sa da ešto ije uredu ali isa z ala šta.

Taj eo da je prošao a Luka i i poruku ije pustio, a ka oli pozvao. Po oć se ližila a od jega i glasa. Nisa ogla da izdrži .

-Možeš li ar da se javiš da si stigao živ i zdrav.- prima, Luka

Odgovor je stigao tek u dva posle po oći.

-Dušo, sve je uredu. U poslu sa , izvi i što ti se isa javio. Lepo spavaj.- šalje, Luka

Ništa isa odgovorila. U suza a sa otišla u krevet. Osećala sa se po alo apušte o .

***

Po edeljak je prolazio ez Luke. Ni poruke i poziva…

Sedela sam i gledala kroz prozor. Bez njega nisam imala petlju da odem u firmu. Osetila sam se jadno.

Misli su vodile ka je u. Pita ja su se go ilala u ojoj glavi. Bolelo e je što sa osećala da e laže ali isa z ala z og čega to či i.

Na sve, pomislila sa a Srete a koji e svojevre e o tražio preko Luke. Uzela sa o il i i momentalno pomislila koliko sam jadna.

U oseća ju apušte osti sa potegla za bratom, za kog sam se zapitala da li je uopšte ikada bio brat.

Skupila sam hrabrost i pozvala ga.

„Srete Rosić a vezi.“ Poslov o se javio i z u io e. „Srete e, Ta ara je…“ Oglasila sa se. „Oooo, pa da li je to oja ivša sestra?“ Po sa o to u e podsetio a stri a. „Da, ože o reći ivša sestra.“ Nisa verovala šta sa izgovorila. „E, tražio sa te jer hoću da ti vrati o e pari e koje sa ti uzeo iz dušeka, daj i roj tvog raču a da upiše .“ O je tu su u azivao pari a a i došlo i je da vris e . „Ne tre a da i vraćaš te pari e.“ Ujela sa se za jezik. „Do ro. Verovat o sada plivaš u para a pa ti ta sića i ije potre a.“ Ostala sa u šoku. „Da, prosto se davi .“ I davila sam se od muke.

„Da ti kaže . Radi za stri a, prodaje sta ove, i a odliča pro e at i koliko da z aš kupio sa sta od seda deset kvadrata za o a i e e. Tako da ti ožeš da astaviš svoj život ez rige.“ Zvučao je tako nadmeno.

„Mogu li da dođe i vidi taj sta , da ožda popije o kafu?“ Su jala sa šta stoji iza svega i kako je ovako brzo stekao mnogo.

„Žao i je, ali e ožeš.“ Brzo je odgovorio

„Z a da ti ije žao, ego re i i zašto isa do rodošla, hajde udi iskre .“ Z ala sa da je do ro zaradio a ojoj esreći. „Ako tražiš, od ah ću ti reći. O a si ila strpala u pritvor i isi ga izvukla. Stri i ja s o se poprilič o

a učili. Od tada ti više e pripadaš porodi i Rosić, izdala si as i o rukala pa smo te se odrekli. Ali na

tvoju dušu ek ide sve.“ Hlad o je rekao i više ego što sa očekivala da čuje . „Z ači uslov za tvoje steče o ogatstvo je io sa o taj da e se odrek eš. Sit i a…“ Nas ejala sa se u sebi.

„Da. I, da te u edi da e tužiš o a, što sa i uspeo.“

„Jesi li sigura da si uspeo?“ Iro ič o sa pitala jer a tu te u is o ikada pričali. „Da ti ije palo a pa et da podig eš tuž u! I a ljude, polo iću te a rtvo i e, Ta ara. Sa o pro aj da i sje eš sve ovo što sa stekao i ja ću te u iti tako i…“

Prekinula sam vezu.

Tresla sa se kao prut…

Moj rat i e u io zarad ov a koji je do io i do ijao od stri a…

Nisa ila u sta ju da plače . Sedela sa i gledala u jed u tačku. Šta sa sve trpela i koliko sa se orila da taj Srete i a da jede…

Bila sa žrtva asilja i po ovo sa se osetila kao žrtva…

Sati su prolazili a ja se nisam micala.

„Dušo, stigao sa apoko .“ Luki glas e trgao.

Laga i korako je ušao u d ev i oravak i stao a etar od e e. „Ta ara, šta ije uredu?“ Pre ledeo je. „Sedi“, ezizražaj o sa rekla. „Sluša te…“ Seo je i pos atrao e. Ispričala sa u da sa pozvala Srete a i prepričala u eo razgovor do detalja. „Majko Božija…“ Luka je ostao otvore ih usta. „A, sada i ti re i šta ije uredu iz eđu as? Budi iskre , oseća da se ešto događa i da ešto kriješ od

e e.“ Bila sam direktna.

„Ta ara, iz eđu as je sve uredu i išta se e događa. Re i i i a li potre e da ode i porazgovaram

sa tvoji rato ?“ Stiskao je vilicu.

„Ne a potre e da pričaš sa Srete o i za olila ih te da ga više e azivaš oji rato .“ Za div o čudo ila sa stalože a. „Šta je sa a a. Ako si ašao drugu, slo od o re i. Ja isa eko ko pravi ska dale.“ „Ta ara, šta je sa to o . Ne a druge. Ne postoji iko osi te e i to ću ti uskoro i dokazati. Ne a

ikakve potre e da su jaš u oju lju av pre a te i. Možeš li da shvatiš da sa i ao pro le a sa ari o i ka io i a. Morao sa to da reši . Završio sa i sve je pod ko trolo .“ Gotovo se ljutio.

„Do ro…“ Oborila sam pogled, osetila sam se neprijatno.

„Dušo, ogo si i edostajala.“ Prešao je i seo do e e. „I aš li predstavu koliko te voli i koliko si i drago e a.“ Zagrlio e i polju io u te e. „Što se tiče tvog razgovora sa Srete o , Cr i ostaje a duž osti da te čuva ako ja isa pored te e.“

„Jesi li ti z ao išta od ovoga, o če u sa pričala sa Srete o ?“ Po islila sa da je z ao i da je Cr i aš zbog toga bio tu. Luka e pustio i pogledao pravo u oči. „Nisa , Ta ara. Rekao sa ti da te je tražio preko mene i da se pohvalio kako radi za strica i mnogo

zarađuje. Cr i je io pored te e u slučaju da aletiš a o a, ovaj, Rade ka.“ Nije e lagao. „Do ro…“

„Da ti kaže ešto. Tvoj stri uopšte e posluje legal o, oji se da će Srete u eko tre utku izvući de lji kraj.“

„Briga e.“ „Hajde o u krevet, ogo sa u ora .“ Ustao je i povukao e sa so o . Samo smo legli jedno pored drugog. Utonula sam u Lukine ruke i odahnula od dana koji je bio grozan

koliko i pojedini ljudi.

9.

Utorak je započeo sa Cr i i oji odlasko a predava ja. Luka je ustao pre e e i ije hteo da e budi. Mogla sam da odspava duže, što sa se i i priuštila.

Nako predava ja isa z ala da li da kre e u fir u ili da ode u sta . Čitavih pola sata sam

raz išljala, a o da jed ostav o pozvala Luku.

„Dušo?“ Od ah se javio. „Ništa is o pričali o o dolasku u fir u…“ Ućutala sa . „Idi u sta i od ori se. Ne želi da se e izlažeš aporu ili stresu ako toga ogu da te poštedi , važi?“

„Hvala ti. Stvar o se e oseća još uvek spre o da po ovo kroči tu.“ Uzdah ula sa . „Ne a a če u, dušo oja. Idi i od araj, ja ću a do eti ručak. I aš li eku želju?“

„Ne a , svejed o i je. Mogla sa i ja ešto spre iti.“

„Ne oj. Želi da se opustiš, važi?“ Čula sa kako se osmehnuo.

„Važi.“ Nas ešila sa se.

Po povratku u sta sa radila o ič e stvari, dok se ije oglasilo zvo o. Došla sa do ulaz ih vrata i otvorila ih.

„Do ar da . Da li ste vi Ta ara Rosić?“, pitala je devojka r e kose. „Da, jesa . Izvolite?“

„Izvolite. Ovo je za vas.“ Pružila i je fas iklu i jed ostav o se okre ula i otišla. Ispratila sam je pogledom i zatvorila vrata.

Pogledala sa u elu fas iklu dok sa išla pre a trpezariji. Sela sa za sto i otvorila je…

Prvi papir je io isečak iz ovi a, crve i flo astero je io zaokruže tekst koji e je veo a potresao. To je ilo jav o o avešte je da se Ratko Rosić odriče svoje kćerke Ta are Rosić i svih njenih dugova… Ispod je pisalo da se Srete Rosić odriče svoje sestre Ta are Rosić…

Datu tog či a je io po edeljak dvadesetprvi septe ar…

Nisa sigur a da sa disala ali sa sa sigur ošću z ala da se hladi . Tač o sa z ala da sa u petak devet aestog septe ra završila u ol i i od do ije ih ati a… a već u po edeljak sa postala ičija. Još gore, jav o sa izg a a iz porodi e Rosić. „Isuse, da as je dvadesetprvi okto ar… tač o ese da a…“, tiho sa rekla za se e shvativši koliko je već prošlo od svega…

Gde e je tač o za olelo e z a , ali z a da je sra ota oživela u e i i puštala kore je u jevitom

brzinom. Pos atrala sa eko vre e taj isečak iz ovi a. O da sa shvatila da i a još ešto za pogledati.

Sklo ila sa papir koji je svedočio da više e postoji za oju porodi u i da sa jav o ila izlože a ruglu jer su se pominjali dugovi, a ja nikome nisam dugovala.

Nared i list koji se ašao ispred e e skroz e paralisao…

Naslov – POZNATI BEOGRADSKI NEŽENJA NAŠAO SVOJU LEPŠU POLOVINU-

Na fotografija a su ili Luka i So ja…

Sede u restora u i večeraju…

So ja koja se o avila Luki oko vrata…

Luka i So ja šetaju…

Zajed o izlaze iz hotela a Zlati oru…

-Kako aš izvor saz aje, poz ati biz is e Luka Berić je apoko s i lje sa svojo lepšo polovi o …-

Čitala sa tekst koji je detalj o opisao So ju i Luku i jihove zajed ičke o e te prethod ih da a…

Da a, za koje i je Luka pričao kako i a pro le e oko ari e i ka io a. O da i je kroz glavu proletela So ji a reče i a kada joj je dao otkaz, da su i ali seksual e od ose…

Sr e i se odjed o uzluplalo… I ala sa utisak da ga je eko čupao iz ojih grudi.

Pomerila sam i taj list novinskog papira.

-Ovo će sutra osva uti u raz i ovi a a. Uživaj u svojoj za ludi da i Luka Berić io sa devojko koje se odrekla rođe a porodi a.-

Bilo je odšta pa o a elo listu hartije.

Sedela sam skamenjena i posmatrala kako moje suze padaju po tom papiru. Osetila sam se rasporeno i

rasko ada o. Bol koji sa u to tre utku trpela io je išta za sve ati e skupa koje sa do ila od o a.

Ustala sa i pravo otišla u so u preko puta Luki e. Tu su i dalje stajale kutije sa mojim stvarima. Brzo

sa otvarala, jed u po jed u i vadila svoju gardero u. Za o o što sa s atrala da i je eophod o sa trpala bez reda u kese. Onda sam se odmah presvukla. Odelo koje sam imala na sebi, sam jednostavno

a ila a pod. Uzela sa svoju taš u i prepakovala svoje lič e stvari iz taš e koju sa do ila od Luke. Ništa isa želela da po ese se o il og za koji sa z ala da će i zatre ati. Obukla sam svoju

jaknu i krenula iz stana.

Nije ilo ijed og više razloga da tu osta e . U sumaglici sam se ašla u prize lju zgrade i pogledala u r i parkira auto. Cr i je sedeo u je u.

Sakrila sam se u ugao i pozvala ga.

„Ta ara?“

„Cr i, oli te ožeš li da dođeš u sta tre a i po oć oko ečega.“ Trudila sa se da što pri ra ije zvuči . „Narav o. Od ah dolazi .“ Preki uo je vezu. Pogledala sa iz ugla i videla kako se Cr i liži zgradi. Brzo sa se sklo ila i a ila u suprot i ugao od lifta koliko sam mogla.

Crni je uleteo u zgradu i rzi korako ušao u lift. Kako sa videla da je lift za akao, tako sam krenula.

Mo il i sa jed ostav o spustila a stepe ište i isa se više osvrtala. Nosila sa kese i išla iz eđu zgrada kroz aselje dok se isa ašla pored puta i ušla u prvi gradski autobus i sela.

Trenutno me nije zanimalo kuda ide. Bilo mi je potrebno da se sklonim.

Kara ur a je ila posled ja sta i a i tu sa izašla… Stala sa i pogledala oko se e. Bila sa sa a sa po tri ogro e kese u svakoj ru i. Po islih kako će oć uskoro da se spusti i da e a krov ad glavo . Spazila sa jeda kafić i ušla. Sela sa za sto i aručila kafu koja mi je u tom trenutku bila preko potrebna. Nakon nekoliko minuta malo sam se pribrala i

pozvala konobaricu.

„Izvolite?“ Stala je pored stola. „Izvi ite, z ate li ekoga ko izdaje a ešte u so u ili garso jeru u ovo kraju?“, udah ula sa du oko. „Uh, ja… pa sad i e ogu da se seti . Čekajte da pita kolegu, o ovde živi.“ Otišla je do kolege. Pogledala sa u svoj ovča ik, ostalo i je alo više od trideset hiljada, od ov a koji i je Mila dao kada sam napustila radno esto. Suze su e zapekle u oči a. „Vi tražite sta ?“ Prišao i je visok o ak. „Da.“ Skupila sa us e. „I a, ovde u lizi i garso jera, jed a oja drugari a je izdaje. Mogu je pozvati da dođe, ako želite?“

„Pozovite je.“ Kli ula sa glavo . Bila sam sves a da je vre e od i alo i da isa u oguć osti da ira . Isto tako sa z ala da i isa u sta ju da luta i traži …

Odjed o sa otupela. Uzela sa kafu i laga o je pila. Nisa i ala isli i oseća ja. Valjda se ago za preživljava je aktivirao i ra io e od teških isli. Nako pola sata došla je devojka plave kose. Prišla je stolu. „Do ro veče, Vi tražite sta ?“ Od erila e i pogledala u kese. „Da.“ Ustala sa . „Ja sa Ta ara.“ Pružila sa joj ruku. „Ja sa Ivo a.“

„Od ah da Vas pita da li je sta a ešte i kolika je e a?“ Nisa ogla da gu i vre e. „Ovako. To je garso jera od trideset kvadrata, a ešte a je i e a je dvadeset hiljada sa porezo , vaši su troškovi a kraju ese a. I, od ah da va kaže da kiriju uzi a unapred i moramo potpisati

ugovor.“ „Shvata . Može o li da kre e o da vidi garso jeru?“ „Svakako.“ Nisa ogo raz išljala, ogla sa da joj plati kiriju. Ostaće i ov a za hra u i odmah sam imala u

planu da se narednih dana vidim sa Milanom i pitam ga ima li posla za mene.

Ivona je eo avez o ćaskala dok as je vozila dva loka iže do zgrade u kojoj se alazio sta . Ko ač o s o se ašle u alo i lepo sređe o sta u. „Vidiš, i a alo predso lje, kupatilo i kuhi ja sa trpezarijom i dnevnim boravkom. Dvosed i fotelja se

razvlače, postelji a je ispod... I to je to.“ Pokazivala je ruko . „Odgovara i.“ Ko ač o sa spustila kese. „O da da potpiše o ugovor za ovaj ese ?“, Pogledala me i osmehnula se.

„Svakako.“ Sele s o za sto. Izvadila sa joj lič u karti u i već se prez ojila od pomisli da je mogla znati da sam neko koga se porodica

javno odrekla. Ivo a je jed ostav o prepisivala podatke i kada je završila dala i je da pročita i potpiše , što sa i uradila. Zati sa joj dala ova , a o a je ispisala priz a i u koju i je dala uz

ugovor.

„Ta ara, ada se da ćeš uživati. U ugovoru i a oj roj telefo a, ako ešto iskrs e ti e pozovi.“ Pružila je ruku. „Hoću. Hvala još jed o .“ Pozdravila sa se sa jo i o a je otišla. Osvr ula sa se oko se e… Bila sa sa a u sta u a drugo spratu.

Bila sa sa a… Potpu o sa a…

Oko e e je ila tiši a, koja uopšte ije ila eprijat a, aprotiv prijala je. Udah ula sa i od ah raspakovala o o alo stvari koje sa po ela. Uostalo , s aćiću se… I a za zimu osnovno. Zatim sam shvatila da moram izaći iz sta a i otići do prodav i e, što sa i uradila.

Te oći sa jed ostav o legla i eki čudo ir o zaspala…

Rade ko e tukao, vukao e za kosu, šutirao e… Oti ala sa se…

O ije hteo da presta e drao se i udarao e…

Otvorila sa oči. Bila sa na podu u goloj vodi. Grabila sam rukama da ustanem. Bio je mrak i na slepo

sa ekuda pošla. „Luka!“, vik ula sa iz ezu lje a. Nije ilo odgovora…

Zakačila sa a stoli u i jedva se sadržala da e pad e . „Bože, otkuda stoli a u spavaćoj so i? Luka!!!“, viknula sam glasnije ne bi li ga probudila.

U to sa dotakla etal… Pre rla sa , sudopera je ila u spavaćoj so i. „Mila ajko, šta se dešava?“ Zaplakala sam od straha.

Onda je brzinom svetlice proletela misao gde se nalazim.

Po seća ju sa pipala i ko ač o upalila svetlo u garso jeri. Od ah sa ski ula sve sa se e i otišla u kupatilo.

Nije ilo odri a a o telu…

To je io još jeda koš ar. Koš ar koji je predugo trajao… Predugo jer nije imao ko da me probudi i prekine bol i strah.

Vratila sam se u krevet. U esto svetla sa upalila televizor. Ležala sa i plašila se po ovo da zaspi . Onda su me savladale suze i zagrlila sam jastuk.

***

Pod e je ilo kada sa otvorila oči. Televizor je radio i pogledala sa u stra i ka al koji je prikazivao prirodu Aljaske. Neko vre e sa tako ležala i o da aterala se e da usta e i ode do prodav i e i trafike.

Pila sa kafu i pos atrala dva d ev a lista i jeda ta loid a čiji aslov i stra a a su ili So ja i Luka. Sreć i i as eja i, sasvi slučaj o fotografisa i dok večeraju ili šetaju jed o pored drugog ili o a treća fotografija a kojoj su So ji e ruke ile oko Luki og vrata i ujedno krasile naslovnicu tabloida.

Htela ili e, ali opšira tekst jihove veze e jako za oleo i orala sa da leg e u krevet i utehu

potraži u jastuku koji je upijao oje suze…

***

Pošto se sreda izvukla u suza a, a i oj ova se laga o izvlačio, shvatila sa da ora da živi ez o zira a sve. Dala sa se i zadatak da a sve stavi tačku i od da as kre e dalje. Z ala sa da eće

iti lako, ali isa i ala iz ora. U to tre utku jedi i užas je io taj što isa i ala ko e da saopšti moju odluku.

Pred ost loka ije garso jere je ila ta što je ila lizu gro lja… Udahnula sam i krenula.

Sela sam na mamin grob i upalila sveću. Spustila sa dva veta i dve kafe za po eti koje sa a kupila da zajed o popije o. Očaj ički i je ila potre a da e sasluša. „Ma a, e oj da se ri eš, iću do ro. Z a da ti sve vidiš i da e čuvaš… ali e ri i… Izvi i što sad ovde plače , ali nedostaje mi Luka. Mnogo sam ga zavolela i pre oleću ga… Ma a, e oj se ljutiti a si a i uža što su e se odrekli, to je do ro za e e. Sad sa a živi i o ećava da ću popod e otići da

ađe posao i či sta e a oge, skupiću ova da astavi školova je. Mnogo te volim mama, i

ogo i e dostaješ…“ , reči su za e ili je aji. Duša e olela… Po azila sa je u hlad u sliku a spo e iku, ali sa ogla osetiti topli u je og pogleda. Popila sa kafu i kre ula o eća o puta jo .

Milan je sedeo za stolom kada sa ušla u kafić. „Ta ara…“ Od ah je ustao i rašio ruke. „Ne a e i išta ez te e“, zagrlili s o se. „Sedi.“ Od akao je stoli u i o e tal o ruko gurao ovi e sa stola. „Ne oraš to da radiš, već sa ih videla.“

„Do esi a kafe i li u ade!“ , vik uo je ko o aru i seo za sto. „Ne z a i šta da te pita …“ Za ri uto me pogledao i odustao od guranja novina.

„Možeš da e pitaš šta god želiš, ali ora i ja te e ešto da pita .“ Progutala sam knedlu.

„Pitaj…“

„I a li posla za e e?“ Skupila sa us e.

„Gde želiš da radiš? Restora , kafić? Sa o re i i ije pro le .“ „Moli te sa o e restora u iz is zo i. Ako ogu ovde, ila ih ti veo a zahval a.“

„Narav o da ožeš. S e a ti poči je za alo više od pola sata, ta a dok popije o kafu i li u adu“,

pogledao je u konobara koji je ispred as spuštao pića. „M ogo ti hvala. Moli te od ij od d ev i a postepe o o aj ova koji si i dao…“

„Ta ara. Ništa ja e a te i da od ija . Neću o to e da priča . Re i i, kako si?“ Svu paž ju je usmerio na mene.

Pogledala sa ga. Da li je ilo svrhe da ga išta laže ili ešto prećuti jer je skoro sve saz ao o e i. Nije ilo razloga. Ispričala sa u šta se desilo pre dva da a. „Luka e z a gde si?“

„Ne z a. Misli da ga to sad i e za i a.“

„Ne ih se u to kladio Ta ara, šta ako e pita?“

„Ako oraš re i u…“ Slegla sam ramenima.

„Ne ora ja išta. Je iga, ja e ogu da veruje da je ovo isti a.“ Pogledo je pokazao a ovi e. „Zar je to sada it o. Rekoh ti da sa sa a i da e se porodi a odrekla, z aš šta sa preživela… Reci mi

jeda razlog zašto i e eko poput Luke želeo?“

„Zato što te e ije zavoleo sa o o aj ko te ije upoz ao. Ne oj tako gledati a se e, ti si ljudsko iće kao i svi drugi. Ništa ti isi a je vred a od e e ili o e ta o što sedi.“ Oči a je pokazao na prelepu

damu.

„Mila e, hvala ti za posao. Ovaj put će i iti dovolja jeda .“

„D ev i a ti je dve hiljade, po završetku s e e ćeš je do iti. Odoh da kaže šefu da si a se vratila.“ Ustao je.

„To je o…“

„Ta ara, e a diskusije. Idi i presvu i se. S e a ti poči je za pet i uta.“ Nasmejao se.

Ispratila sa ga pogledo . Z ala sa da su svi a d ev i e ile ešto a je od oje.

Stala sa za ša k i pogledala u kolegu Igora.

„Pa, da poč e o?“ Nas ejao se

„Hajde.“ Os eh ula sa se. „Kao u do ra stara vre e a. Nedostajala si i.“ Zagrlio e i taj gest do rodošli e i je itekako prijao. Počeli s o s e u. Nisa izgu ila i ruti u i vešti u… Glatko je sve išlo.

***

Svako jutro sa se udila uz televizor, tač ije od koš ara isa s ela da spava u raku i pojavio se

strah od sa og či a sklapa ja očiju. Z ala sa da to ije do ro i da i verovat o tre ala otići do psihijatra da porazgovaramo.

Doktor Miloš je io tu kada sa došla do jegove ordi a ije. „Ta ara…“ Stao je i pogledao e pravo u oči. „Do ar da .“ Pružila sa u ruku. „Do ar da . Niste se posled ji put pojavili a zakaza ter i , siguran sam da je ešto iskrslo…“ Skupio je usne. Na njegovom licu se ocrtala briga.

„Prvo, izvi java se što isa došla. Nisa i ala Vaš roj da Va se javi , i zato sam sada ovde da

vidi ogu li zakazati ter i ?“ Progutala sa k edlu. „Ako Va odgovara, ože o i sada da porazgovara o. Mogu po eriti pauzu za sat.“ Pogledao je u časov ik a zidu. „Odgovaralo i i, ako Va e oduzi a vre e.“ Z ala sa da je io veo a riža pre a svoji pa ije ti a i da je u ovo tre utku žrtvovao svoj sat i da eće stiči kući a ručak z og e e. „Hajde o…“ Ruko je pokazao a vrata ordi a ije. Na počet o pita je –kako sam?- od ah sa rekla da sa i ala dug i užasa koš ar i da se plašim da

zaspim kada legnem u krevet.

„I kada zaspi , isli da se udi po ekoliko puta… Ne oseća se do ro.“ „Da… To je jeda od kli ičkih si pto a posttrau atskog si dro a. Nesa i a, od os o teškoće da se

zaspi i san s prekidima. U situacijama kada osoba i a koš are, plaši se da zaspi da e i po ovo i ala koš are. Kada se redov o edovolj o spava dolazi do potpu e erv e is rplje osti, što dopu juje sliku posttrau atskog si dro a. Nesa i a takođe iva izazva a visokim nivoom uznemirenosti,

esposo ošću opušta ja, a takođe osećaje fizičkog ili dušev og ola koji e prolazi.“

„Tač o. Tre ut o i a i dušev i ol za koji e z a kada će proći.“ Oči su i zasuzile. „Nešto se još desilo?“ Podstakao e je. „Desilo se…“ Kli ula sa glavo i ispričala šta se desilo, kako sa otišla od Luke i z og čega. „Zaista teška situa ija. Od ah da Va kaže da ih va uveo večer ju terapiju da ožete ar da zaspite. Sve što se desilo oji se da ože da Va pogorša sta je, a to e želimo. Da li pristajete na da

Va prepiše lek?“ „Ako s atrate da i je u ovoj situa iji eophoda , slaže se…“ Slegla sa ra e i a. „Vidite ovako, prvo potre a Va je or ala sa jer u suprot o , pored is rplje osti koja je tre ut o i vidna kod vas, sledeće će doći otupelost emocija u potpu osti ili deli ič o izgu ićete sposobnost

pokaziva ja e o ija. Teško ćete uspostavljati bliske i prijateljske veze s okoli o , ećete znati za radost,

lju av, stvaralačko adah uće, živah ost i spo ta ost. A, iskreno i z ake otuplje osti pri ećuje iz ači a a koji ste ispričali kako ste otišli od Luke. Sigura sa da e a agresiv osti, od os o tež je da

se pro le i rešavaju silo . Iako se po pravilu to od osi a ispoljava je fizičke sile, po ekad se susreću psihička, emocionalna i verbalna agresivnost. Sigura sa da e želite da dođete u stadiju pore ećaja pa će ja, paž je i ko e tra ije, tač ije sa osećate teškoće kada je potre o da se ko e triše ili da se

ečeg priseti.“ Psihijatar je ućutao i pažljivo e pos atrao.

„Ne a dile u, prepišite i lek. Želi da živi or al o i iz ori se sa ovi . Ne želi da i se sta je pogorša.“ „Sa o i re ite, pored toga što ste rekli da plačete z og Luke plačete li ez ekog pose og razloga kada Va se ukaže prilika?“

„Ne…“ Podigla sam obrve jer me pitanje veoma iznenadilo.

„Morao sa da Vas pita . To z ači da iste u depresiji, već sa o žalite za lju avlju koja je preki uta i z ajte da period tugova ja traje šest ese i. Dalje, z a i a e da li i ate olove u telu, ako i ate,

re ite i gde vas oli, ilo kakav ol?“ „Ne a i olove…“ Progutala sa k edlu. „Ta ara, ez rige oli Vas. Evo, o jas iću. Prvo, depresija u stanju posttraumatskog sindroma se

a ifestuje tako što se oso i či i da je sve es isle o i eskoris o. Ovaj osećaj prati erv a is rplje ost, apatija i egativ i od os pre a životu. Kao što sa rekao toga kod vas e a. Drugo, opšta uz e ire ost se ispoljava a fiziološko ivou : ol u leđi a, grčevi u želu u, glavo olje. U psihičkoj sferi: stalna uznemirenost i zabrinutost, paranoidne ideje, kao npr. neosnovani strah od proganjanja, u

e o io al i preživljava ji a to su: stal i osećaj straha, esigurnost u sebe, kompleks krivice. Potrebno

i je ilo da proveri koliko se sta je pogoršalo, da ih Va prepisao adekvata lek.“ Blago se osmehnuo.

„Shvata .“ Odah ula sa iz ekog epoz atog razloga. Pošto sa do ila re ept za lek, uljud o sa pitala da plati sea su. „Vaše posete ovoj ordi a iji su plaće e.“ Neprijat ost se a kratko ogledala a Miloševo li u. „Ne, isu. Moli Vas aplatite i.“ Z ala sa da to i a veze sa Luko

„Ta ara, kako da Va kaže , a da Vas e uvredi … Luka je dolazio i rekao da ako se pojavite…“

„I sistira . Moli Vas, tre ut o iko e želi ikoga da vređa, pa eka tako i osta e.“ Bila sa svesna da

sa preki ula doktora u pola reče i e, držeći ovča ik u ru i. „Uredu. Razu e Vas. Za seda da a i se o avez o javite, to će iti ko trola preko telefo a, a ako

ude ikakvih pro le a pozovite e u ilo koje do a.“ Taj čovek je shvatao da isa u finansijskoj

situa iji da ogu jed o ili dva puta edelj o doći kod jega. Pošto sa svoje platila, dogovorili s o se da ću, kada e i ude odgovaralo, zakazati sledeći ter i .

Sa eko lakoćo sa se uputila pre a kafiću. I ala sa vre e a da prošeta što i je ogo z ačilo. Rad i je prijao, to su ili sati u koji a isu postojale rige i pat ja. Ali po povratku u sta vraćala se i tuga za Lukom, za ljubavlju koju smo imali a koja izgleda nije bila dovoljna da me prihvati ovakvu kakva

jesa . Ošteće a, e otiv o u akaže a i pu a straha…

Sredila sa se za spava je i popila lekić. Legla sa i gledala u televizor. Prijat a opušte ost se pojavila i toplo e zagrlila… Toliko toplo da sa od ah zaspala.

***

Naspava a i veo a od or a sa pila kafu. Osećala sam se dobro. Pogledala sam na sat i nasmejala se,

spavala sam dvanaest sati bez prekida. Bila sam sigurna da je to mnogo prijalo mom telu a i umu. Mislila

sa a Luku i ila je prisut a tuga, ali isa plakala. U iru i tiši i sa sasvi laga o završila kafu i bilo

je vre e da se o uče i kre e a posao.

„Ide o!!! Ludilo!“ Igor je zavrteo a elj a vrhu kažiprsta. „Polako čoveče, tek je četiri sata, i a još do ludila.“ Nas ejala sa se i polirala čaše. „Su ota popod e je, sad će da poč e… Aj o arode! Ja sa raspolože da vas opije i ulepša va veče!“ Kreveljio se i sve as zas ejavao. „Ludače spusti taj a elj ako odleti odru iće eko glavu.“ Ko o ar je stao za ša k i s ejao se Igoru. „Pije o li kafu pre ak ije?“, pitala sa alo glas ije jer s o ili sami.

„Me i otrov eki oli te!“ I drugi ko o ar je prišao ša ku. Nas ejala sa se i stavila seda kafa. Svi s o ili oko ša ka i s ejali se dok prvi gosti isu ušli…

Veče je glatko teklo i ilo opušte o dok za ša ko isa ugledala Iva a i Petra…

„Do ro veče…“ Ukopala sa se jer su seli tik ispred e e. „Do ro veče“, u isti glas su rekli. „Nešto za popiti?“ Nisa ila u sta ju da se os eh e . „Me i viski, Iva u daj eki sokić pošto vozi, i oliću lepo za jeda razgovor ako ože?“ Petar se alaktio

a šank.

„Pića, svakako. Razgovor- žao i je ali radi .“ Progutala sa pivsku gaj u. „Radiš još pola sata i fajro t će.“ Petar je izdigao o rve i sa o što i ije rekao- daj ne zajebavaj me.

„Tač o. Fajro t koji važi i za vas kao i za sve ostale.“ Okre ula sa se da sipa pića. „Nije pro le , sačekaće o te ispred, ako as dvoji u Mila istera.“

Okre ula sa se i spustila pića ispred jih. „Kako je Ni a?“ Nisa želela da se upušta u raspravu.

„O, Ni a je došla veo a sreć a iz Italije sa diplo o koju u alo Luki nije ugurala u usta. Trenutno je

es a i ljuta jer te ije zatekla ta o gde te je ostavila.“ Petar je razvukao iro iča kez. „Čestitaj joj u oje i e na diplomi.“ Od ah ula sa glavo i htela da se sklo i . „Ućuti više!“ Iva je lup uo Petra po glavi. „Ta ara.“ Pogledao je u e e i astavio. „Moli te, ože o li, kada završiš sa poslo , da porazgovara o?“ Bio je oz ilja . „Mo i, e i vaš trud, ali e a o če u da se razgovara.“

„I a. Ništa od o oga što je osva ulo u ovi a a ije isti a…“

„Mora da radi .“ Prekinula sam Ivana i zamenila mesto sa Igorom.

„Ta ara.“ Petar e pratio sa druge stra e ša ka. „Jel e a ša se da i as saslušala šta i a o da ti kaže o? Zar te e za i a šta stoji iza svega?“

„Moli te kao Boga… Sa o e pustite i za oravite a e e.“ Pogledala sa pravo u oči. „Vidi da si povređe a… Stvar o, e želiš da pričaš sa a a?“ Petar je uvukao us e iz eđu zu a. „Moli te…“ Nesves o sa skupila ruke. Petar je o orio glavu. Ispratila sa ga pogledo kako je otišao do Iva a i seo. Nastavila sa da primam

posled je porudž i e i isa se više okretala u jihovo prav u. Po završetku s e e sa videla kako odlaze sa ostali gosti a. Ne z a zašto, ali sa odah ula i

astavila sa pra je čaša.

***

Nedelja kao da … Veći a ljudi je taj da provodila sa porodicom ili prijateljima, ali ja sam bila sama. U

isto vre e sa i žalila i grlila svoju sa oću. Nako ručka sa raz išljala da li da izađe i prošeta ili da osta e u udo osti svoje garso jere. Okto ar je klizio i izvlačio se. Pos atrala sa kroz prozor kako

lišće žuti i opada laga o. I ala sa utisak da je zi a ove godi e počela pre vre e a jer je apolju ilo hlad o. Okre ula sa glavu pre a predso lju jer i se uči ilo da sa čula zvo o…

Nije i se uči ilo jer se zvo o po ovo oglasilo. Ustala sam i u par koraka bila kod vrata, jednostavno sam ih otvorila.

Iz ečila sa se…

„Zdravo, Ta ara…“ A drej je stajao sa poklo o u ruka a. „Zdravo…“ Trepnula sam nekoliko puta i zurila u njega.

„Mogu li da uđe ?“ Podigao je o rve. „Narav o, izvoli…“ Po erila sam se u stranu.

„Hvala. Ovo je za te e.“ Pružio je poklo

„Nije tre alo…“ Uzela sa kutiji u i ruko pokazala pre a stolu pre a ko e je već prišao i seo. „Jesi li za kafu?“ Nisa z ala šta drugo da pita ekog ko i je e ajavlje došao u goste. „Jesa .“ Kratko je odgovorio.

Spustila sa poklo a sto i pristavila kafu. „Kako je Eleo ora?“ Nisa z ala i šta da ga pita jer je o ćutao. „Eleo ora je do ro, ostala je kući da spre a večeru a koju te poziva o o oje.“ „Hvala a pozivu, ali ja e ih ogla da dođe …“ Zakuvala sa kafu drhtavi ruka a. Setila sa se tih prijateljskih večera koliko su ile div e. „Z a da ećeš da dođeš, e a potre e da udeš uviđaj a.“ Mir o je rekao

Okre ula sa se i zi ula sa sve šolja a u ruka a. „Budi iskre a. Nećeš da dođeš z og Luke i da o ije tu, ti svejed o e i došla kod jegovih prijatelja, jer si as otpisala o og tre utka kada si ga ostavila.“ Posmatrala sam ga kako je bio miran dok sam ja jedva uspela da spustim kafe ispred nas i tresnula

dupetom na stolicu.

„Da se e laže o, da sa te potražio a rad o estu kao Iva i Petar si oć, otkačila i e. Ovako sa došao kod te e. Z a koliko si kultur a i z ao sa da e ećeš vratiti sa vrata.“ Uzeo je svoju kafu i otpio gutljaj.

„A dreje… Malo i je eprijat o.“ Pročistila sam grlo. Davila sam se u neprijatnosti koliko je bio otvoren

i direktan.

„Ne a potre e da ti ude eprijat o. Ja sa i ače otvore pre a svoji prijatelji a, ustvari te još uvek s atra svojo prijatelji o , zato sa i došao. Stoga, od ah ću preći a stvar. Razu e zašto si otišla od Luke. Video sa fas iklu koju si do ila i koja je ostala u sta u, a video sa i ovi e koju su izašle sutrada . Mogu sa o da ti kaže da išta ije o ako kao što izgleda. Luka jeste apravio sra je velikih razmera ali je štitio te e.“ „Moli ?“ Bila sa va se e od i for a ija. „To što je on tih dana radio treba sâm da ti objasni, a ne ja. Samo jedna stvar mi nije jasna, kako si uspela

Cr og da a agarčiš, kuda si otišla kada ije uspeo da ti uđe u trag?“ Zaškiljio je oči a

„Kroz aselje, iz eđu zgrada… Kako si uopšte z ao gde živi ?“ Palo i je a pa et da i Mila ije z ao adresu već sa o to da sa a Kara ur i. „Pored fir e i a i podfir u koja pruža usluge o ez eđe ja. Re i o, da te je eko si oć pratio i rekao mi adresu.“ „Aha…“ Kli ula sa glavo gotovo luda dok je o io potpu o ira . „Ta ara, iko od as te ikada e i povredio.“ Naglasio je svaku reč. „To z a .“ Pri ela sa šolju us a a da spreči se e i e kaže koliko e je Luka povredio i to emotivno.

„Luka je da as do io tvoju adresu, sigura sa da ćete potražiti. Želeo ih da te za oli da ga saslušaš i išta više. Sve odluke su posle a te i.“

„Ne želi da priča o Luki. Pogledaj e e i uporedi sa ji . Budi reala , i is o par.“ Glas i je zadrhtao.

„U od osu a jega ti si ogo jaka. Nastavila si dalje a o je potu uo kao Atla tida…“ Dodatno je i

ruko pokazao taj či . „Neka ga So ja pro ađe i spase.“ Bilo je jače od e e, orala sa da je po e e . „So ju e spo i ji u o prisustvu. Bio sa u iskuše ju da Luku dobro izmlatim zbog nje, ali me Nina

preduhitrila, odala ila ga je koliko je s age i ala i e govori sa ji .“ Završavao je svoju kafu. „Misli da tre a staviti tačku a e e i Luku. Misli da vi tre a da astavite zajed o i udete slož i kao što ste oduvek i ili. Ne želi i jed e seku de da i ate raz iri e z og e e.“ Dostoja stve o sa rekla i pokušala da zatvori te u. „E, oja Ta ara… Svi s o i pravili sra ja, svađali se, jeda drugog razapi jali… svega je ilo. A, ipak s o i kao raća i e damo jedan na drugog iti a aše lepše polovi e. I ja sa grešio i to sa apravio grešku koja je ekog ogla koštati glave, pa se is o rastavili. Ali kad eko ije upravu, o da jed ostav o ije. Ovaj put je Luka pogrešio, još jed o te oli , sa o ga saslušaj.“

„Može o li da pro e i o te u.“ Već sa postajala ervoz a. „Narav o. Otvori poklo .“ Kao iz topa je zapovedio. „Do ro…“ uzela sa kutiju i od otala ukras i papir. „Mo il i telefo …“ Pogledala sa u A dreja. „Da. U utra i aš sve aše rojeve, ali i e a o tvoj. Kupi karti u i ako odlučiš eko da se javiš, ili ti

ešto zatre a, pozovi ilo koga od as i aći će o ti se.“

„Lepo je ovo od te e, ali e ogu da prihvati .“ Od akla sa poklo od se e pre a je u. „O da ga jed ostav o a i. Ne vređaj e jer ja to iči od te e isa zaslužio. Ako e želiš poklo koji ti je do eo prijatelj, o da ga ostavi a stepe i a a kao što si ostavila i o aj prethod i.“ Ustao je. „Ne želi da te uvredi , ali ovo ije uo ičaje poklo kao kafa ili čokolada…“

„Pa, ja e uvozi i kafu i čokoladu. Poz avajući te e, od ah ću ti reći da e taj poklo ije koštao i e ta.“ Os eh uo se i kre uo pre a vrati a.

„Do ro, shvatila sa . Hvala a poklo u i pu o i pozdravi Eleo oru“, tiho sa rekla dok sa ga pratila. „Ne a a če u. Hvala što si e ugostila. Ako već toliko voliš Eleo oru, o da je ar pozovi kada kupiš

roj jer z a da večeras ećeš doći kod as a večeru, i z a da će iti razočara a što isa uspeo da te povede sa so o .“ Stao je ispred vrata i otvorio ih. „A dreje, ez o zira a sve… Z aj da ste i ili i više od porodi e.“ Progutala sa suze. „Ti si još uvek deo as i e stavljaj tačku pre vre e a. Vidi o se.“ Otišao je…

Ostala sam da patim za tim ljudima koji su se pojavili kada su i ajviše tre ali. Za ljudi a koji su e ra ili i pružili ezuslov u podršku, lju av i zaštitu…

Ti ljudi… Z ala sa da ti život sa o jed o ože do eti takve prijatelje, ako i aš sreće. I… i ala sa sreće o da kada i je tre ala, ali ažalost ije dugo potrajala…

Te večeri sa dugo raz išljala o A drejevi reči a. Zaključih u eko do a da je pričao ali i išta ije rekao…

Nije ni osporio ni potvrdio da su Sonja i Luka zajedno, jedino sam shvatila da Luka pati za mnom. Mogla

sa zaključiti jed o iz svega što s o pričali. Luka je i ao aferu koja je o eloda je a… Ništa drugo ije oglo iti. A drej je po e uo da je Luka apravio grešku i sra je, ali i da je poto uo kao Atlantida.

Bilo je sasvim jasno da je Sonja bila Lukina ljubavnica za koju nije trebalo da se sazna.

Nisam mogla da veruje koliko je io privrže uškara a zapravo je vodio dvostruki život. Htela ili ne ostale kockice su se same sklapale. Sva ona farsa u firmi je izvedena iz Lukinog straha da ne

saznam za Sonju, dok se ona svim silama borila da od tajne ljubav i e dođe a esto zva ič e devojke…

I, što se e e tiče, uspela je.

10

Pos atrala sa arod kako svraća a jutar je kafe, pa a pod ev e kafe i tako ulaze sa eki , sede,

pričaju, s eju se ili se jadaju jed i drugi a. Bilo je za i ljivo pos atrati taj or ala svet koji je fu k io isao i irkulisao kroz kafić u prvoj s eni koju sam radila. Samim posmatranjem, shvatila sam da

ja e a drugari u sa kojo ih otišla u šet ju, pa svratila egde a kafu... U o radu i pos atra ju ližilo se četiri sata i bilo je vreme da krenem.

Su e je laga o estajalo kada sa ušla u sta . Prijala mi je toplina mog doma i odmah sam se

raskomotila i sela da jedem. Sa o što sa pospre ila sto, začulo se zvo o…

Sto jeza e prošlo, aslućivala sa da i to ogao iti Luka. Prišla sa vrati a i du oko udah ula da skupi s agu. Zvo o je još jed o oglasilo…

Otvorila sa vrata…

„Ta ara…“ Luka je stajao i izgledao veo a loše. „Zdravo…“ Gledala sa u jegove podoč jake i ledo li e. „Mogu li da uđe ? Moli te…“, tiho je pitao. „Narav o izvoli, uđi.“ Po erila sa se da ga propusti . Posmatrala sam kako skida ja ku i kači je a čiviluk zatim je izvadio poveću kovertu. Onda se okrenuo i

pogledao me.

„Hajde da sed e o.“ Ruko sa pokazala pre a stolu. „Hvala…“ U or i korako je prišao stoli i i seo. „Jesi li za kafu ili čaj?“ I dalje sa pos atrala to lepo lice kao je bilo ispijeno.

„Ne ogu išta. Hteo sa da porazgovara o, ako se slažeš.“ „Pretpostavlja da a je razgovor posle svega eophoda .“ Sela sa aspra jega. „Od kada si otišla isa u sta ju i da jede , ni da spavam, z og ovoga.“ Pre estio je kovertu ispred

sebe.

„Šta je to…?“ Mrštila sa se i čekala. „Ovo je uzrok og epro išlje og po aša ja. Ali, prvo želi da te ešto pita . Misliš li da sam stvarno

sa So jo u vezi?“ Reči su ile olov o teške dok ih je izgovarao. „Iskre o, isli da si sa jo io u taj oj vezi za koju ije tre alo da se saz a…“ Želuda i se zgrčio od neprijatnosti.

„Sigura sa da su svi dokazi koji su se pre par da a ašli ispred te e aš a takvo išlje je te i uputili. Zar e e poz aješ?“, pita je e je iz a io iz rav oteže. „Luka, do ar si čovek… i… sves a sa ko sa ja, isto tako sa sves a i ko si ti….“ Nisa ogla da

astavi , u grlu se razlivala gorči a. „Tako je žalos o i po ižavajuće to što i jed a oja reč te i ije vredela ar toliko da e tog da a sačekaš u sta u i pružiš priliku da o jas i …“ Zastao je i du oko udah uo vazduh. „Z a da sa te povredio, ali sa i ja ogo povređe . Ti si jedi a že a koju sa isti ski zavoleo i jedi a že a čiju sa lju av osetio…“ Ućutao je i stis uo us e. „Ali to nije ilo dovolj o, zar e? So ja je više vre e a provela sa to o ego ja.“ I ala sa potre u da mu stavim do znanja da sam ja ta koja je patila. Nisam ja bila u tajnoj vezi nego on.

„So ja i je došla glave, priz aje . Jedi o što je tač o je či je i a da ikada is o ili u vezi.“

„Izvi i, a kako o jaš javaš vaše fotografije i izlazak iz hotela. Ti si io sa jo , a e i si pričao da ti ka io i stoje a ari i…“ Nisa ogla da veruje da je žed u preko vode hteo da e prevede. „Vidiš ovu kovertu?“ Podigao ju je.

„Vidi …“

„E, z og ove koverte sa orao svašta da istrpi . Da i i dala ovu kovertu, tražila je od e e da ode o a Zlati or i da pred je o tetko izigrava je og dečka… S eš o, ali je tako. Nisa i ao kud, pristao sam. Nije mi palo na pamet da je već zvala papara a i sve izrežirala. Priz aje , vodio sa je

a ručak, i dozvolio da e zagrli da tetka vidi, ali sa od io da spava o kod je e tetke u kući. Spavali smo u hotelu u odvojenim sobama. I, priznajem da sam je grlio dok smo bili kod njene tetke a ručku, da sa se s eškao i da sa je par puta sa uko polju io u o raz… I sve sa uradio da ih se do ogao ove koverte koja i je ila važ ija od svega a svetu.“ Spustio ju je a sto i stavio dla preko je. Ćutala sa par seku di… „U e jivala te je eči ?“, sve je vodilo ka to e. „Da. U e ila e je eči što je e i ajdrago e ija stvar u životu.“

„Hoćeš li i reći, či e?“ Gu ila sa živ e. „Ne, Ta ara. Neću ti reći. Ostaviću ti ovo. U utra je i poruka jer isa z ao da li ćeš e pri iti u sta pa sam sve napisao.“ Ustao je da kre e. „Luka, došao si da i do eseš kovertu i odeš?“ Razočare je je počelo da e jede. „Slušaj, dušo oja… Ja jesa pogrešio što sa od te e sakrio jed u stvar. Ali jesa li zaslužio da e o ako ostaviš, da sve oje od a iš kao da je otrov o. Da ispariš i da dva da a išta o te i e z a . Prvo sa islio, vratićeš se, ali se to ije desilo, o da pozvaćeš, i to se ije desilo… Po islio sa da si se i

ožda oduzela život… ili da si doživela ezgodu… ili da si se vratila o u i ratu. Ne a više s age. Sada kada sam te video sa o jed o i je it o. Živa si i i aš krov ad glavo … Do ro si, i astavi svoji pute .“ Glas u je podrhtavao. „Ne želiš da sačekaš da otvori kovertu.“ Već s o ili kod ulaz ih vrata. „Ne želi . Ostavila si e, zapa ti to.“ O ukao je jak u. „Jesa . Z og So je.“ Postala sa ljuta. „Sa tvoje tačke gledišta kriv sa . Sa oje tačke gledišta ja sa ostavlje ez reči. Z ogo .“ Otvorio je vrata i izašao. Nisa išta stigla da kaže … stajala sam na vratima i posmatrala praza prostor. Nestao je…

Vratila sam se i uzela sa stola veliku kovertu. Cepala sam je jer je bila zalepljena. Nervozno sam napravila

potez i iz rascepljene koverte su se rasule fotografije po stolu.

Brzo sa pogledala o če u se radi…

To sam bila ja…

Sručila sa se svo teži o a stoli u i počela da se trese . Fotografije koje sa polako pos atrala su ile ači je e one oje pakle e oći kada e ota u akazio…

To su ile fotografije iz ol i e…

Moje li e, krvavo, pa odro… izo liče o… Moji delovi tela iši a i kaiše …

Moje krvave ruke…

Moja u akaže a leđa…

Nisam disala, negde sam mogla da čuje kako i sr e uspore o ku a…

Tre alo i je do rih pola sata da dođe se i i skupi ih i u ota u po epa u kovertu…

Na stolu je ostao list presavijene hartije.

Drhtavo ruko sa ga uzela i pos atrala dok su i kroz glavu prolazile Luki e reči…

Napokon sam shvatila da ga je Sonja ucenjivala mojim fotografijama.

Smogla sa s age i otvorila papir, od os o dva…

Čitala sam prvi.

- Kao što vidiš, ovo su fotografije iz oje ajgore oć e ore koju sa ikada doživeo. Ne z a kako je Sonja uspela da ih dobije, ali znam da me je gadno ucenila da bi mi ih predala ili bi ih u suprotnom

odnela i bile bi objavljene u svim dnevnim novinama. Nisam mogao da dozvolim da ti se desi da sebe

gledaš i čitaš kao si žrtva asilja. Z ao sa da i te to slo ilo i io sa reše životo da te ra i . Međuti , So ja je od e e tražila da odemo na Zlatibor i posetimo njenu tetku, i da joj glu i dečka. Bio sam spreman na sve samo da se domognem ovih fotografija. Ispao sam budala. Nisam ni slutio da

je sve izrežirala da izgleda kako s o u vezi i da je već sve ilo spre o za oju propast… Kunem se u

sve što i a da išta sa jo isa i ao. Kada sa ispu io svoj deo dogovora, ispu ila je i o a svoj.

Dala i je fotografije. Možda je sreća što isa i ao vre e a da ih spali pa su ostale zaključa e u o rad o stolu. Iskre o, isa i ao a eru da ti ikada kaže za ovo i e ih ti ikada i rekao da i kučka ije s estila i aterala te da e ostaviš.-

Prvo pis o e poprilič o potreslo, otvorila sa dugo…

-Mojoj Ta ari…

Bila si duša oga tela. Neko čiju sa lju av osećao, eko koga sa zavoleo svo jači o života. S eo sa da se pred svi a zaku e da je aša lju av ajjača sila i epo ediva… Grdno sam se prevario.

Ostavila si e i estala…

Jesi li se ožda zapitala kako sa se osećao kada su i javili da te e a, da je a stolu ostala prokleta

ela fas ikla koja e u r o zavila…

Ti, oje sve… Ti, tako da odeš i e sačekaš e da o jas i …

Da li ti je ikada z ačilo o o što sa rekao :“Životo ih te ra io!“

Očigled o ije jer si otišla i o espravila e da išta kaže u svoju od ra u. Da li ti ešto z ači ako ti priz a da i a osećaj da sa u ro, da pati za to o …

Zašto i ti išta od ovoga z ačilo ešto… Ja sa za tvoje oči io sa drugo . Da li z aš kako sa se ja osećao kada su osva ule oje i So ji e slike sa pričo kako s o u vezi?

Ne z aš…

Prokleo sa je, ali sa uspeo te e da sačuva od edijske ule i to i je ila jedi a uteha. Sačuvao sam oje volje o iće od pat je i riga e šta sad o e i pišu ili pričaju, ti si ez ed a. Ja sa oju itku do io ali sa te e izgu io…

Luka,

O iča čovek koji te životo ra io

Gušila sa se u sopstve i suza a…

Nisa ila pa et a…

Nisam mogla da shvatim..

Mrzela sa ga što i ije rekao šta se dešava…

Volela sa ga kao i ekad…

Bila sa luda te oći…

Z u je a, ko fuz a…

„Narod je groza …“, prošaputala sa u jastuk

***

Nared og jutra dok sa išla a posao, kupila sa karti u i u a ila u o il i koji sam dobila od Andreja.

Stvarno sam imala jihove rojeve telefo a… ali o i isu i ali oj. Celu s e u sa uzi ala o il i i ostavljala. Htela sa Luki da pošalje poruku ali isa z ala šta da

u apiše . O se s atrao ostavlje i , a ja sa osećala da se osećao i iz evere i . Kraj s e e je došao i ja išta isa s islila da apiše i pošalje čoveku koga sa volela…

I, popod e je prošlo, i veče je došlo, i oć se ližila, a ja isa i ala hra rosti da apiše poruku a kamoli ga pozovem.

Ležala sa i čekala da lekić deluje…

Misli su se rasipale u raznim pravcima.

U jednom trenutku sam se pitala koliko je zapravo bio ljut na mene jer sam ga ostavila???

Pokušavala sa da s isli šta i kako da uradi ali e sa prevario…

***

U sredu, po povratku sa posla sa već ila a ivi i erava. Po ovo je da prolazio a ja isa i ala hra rosti da Luki pošalje poruku. Želela sa sa eki da priča i osala sa o il i kao da očekuje poziv…

O da se seti da e iko e ože pozvati jer iko i e a oj roj. Udahnula sam duboko i pozvala Eleonoru.

„Halo?“ Nesigur o se javila. „Eleo ora, Ta ara je ovde…“, jedva sam izustila.

„Ta ara! O, Bože, pa šta je sa to o ?“ Osetila sa olakša je jer je ila raspolože a. „Ništa. Htela sa da te pita , ožeš li da dođeš a kafu kod e e?“ Zadržala sa dah. „Narav o da ogu. Od ah ću da kre e . Tu sa za pola sata.“

„Hvala ti.“

„Vidi o se.“

Uzvrtela sam se i kršila prste. Nisa ogla da se s iri . Šetala sa i lo ila sopstve e prste, kada se oglasilo zvono.

U dva koraka sam stigla do vrata i otvorila ih.

„Nedostaješ a !“ Eleo ora e od ah zagrlila. „Tako i je drago što si došla…“ I ilo i je toliko drago da sa ogla i zaplakati od sreće. Počele s o eo aveza razgovor dok sa a kuvala kafe, kada sa sela agija je isparila i ostala je

stvarnost.

„Z a šta se desilo. Nisa videla fotografije, ali z a . Bili s o si oć kod Luke…“ Odjed o ga je pomenula.

„Kako je?“ Dla o sa prešla preko čela. „Niti živi, iti re… Ta ara, o te e ogo voli. Ne oj i reći kako te i ije stalo do jega.“ „Voli i ja jega, ali kako posle svega da ude o or al i i da po ovo ude o zajed o?“ Bila sa iskrena.

„Z aš kako, ljudi i gore stvari preture preko leđa pa osta u zajed o.“ Nas ešila se. „Pogledaj šta se sve desilo… Kako ovo prevaliti preko leđa? I da se prevali, zar Luka e zaslužuje eku

or al u oso u?“ Pita je sa zapravo priz ala svoju ol „Misliš da isi dovolj o do ra za jega jer e aš porodi u i z og svega što si preživela?“ Zagledala se u mene.

„Da…“ Kli ula sa glavo i uspela da zadrži suze.

„Slušaj, Ta ara. Ja sa sa A dreje , ali poz aje i Petra, i Iva a i Luku. Poz aje i Ni u, a A astaziju z a eo oj život…“ Zastala je i pogledala e. „A astazija je odrasla u do u…“ , prošaputala sa z u je a. „I ja sa sa jo odrasla… Z aš li uopšte šta s o sve A drej i ja prevalili preko leđa i duše, i sr a?“ Nalaktila se na sto.

„Ne z a …“

„Sad ću ti ispričati. Odrasla sa u do u…“ Počela je svoju priču od deti stva koje je ilo teško. Pričala i je kao se pojavio momak koji se predstavio kao je rat i prodao je afiji. Zapravo to joj uopšte ije io

rat. Opisivala je A astaziji u svad u i kako se osećala kada je upoz ala A dreja… O da je priča postala toliko teška da e je ol gušio… Eleo ora je za alo pogi ula. Da se A drej ije pojavio i kupio je od afije od je e i ostalo išta. Nastavak je io još gori, slušala sa koliko je A drej patio za pogi ulo vere i o koja je zapravo ila živa. U isli a sa preživljavala sav haos koji i je do detalja pričala. I ta a kada sa po islila kako su se sredili na zimovanju, Andrej ju je ostavio i dao joj

slo odu. Po ovo i se sr e sla alo, a dodat o i je ilo teško jer se jad i a orila i sa a ksiz ošću koja ju je živu gutala. I, a kraju su ostali zajed o i ve čali se. Ta a sa odah ula kada se nadovezala i

ispričala kako su se Bru o i Mari ela pojavili i oteli Ni u…

Zi ula sa … Z ala sa da je i Ni a i ala pro le a sa Petro . „Vidiš, a kraju se sve sredilo. Svi s o zajed o. Sa o e užas o ervira lek ija koju Luka ije aučio, zapravo ije tre ao od te e da krije šta se dešava i da ga So ja u e juje. Iva u je ilio puta rekao da ti sve lepo ispriča, jer z aš kako su o i A astazija prošli z og ćuta ja….“

„Z a …“ Udah ula sa du oko. „Ta ara, shvati da prava lju av e z a za sra otu…“ Pružila je ruku preko stola i stegla e za dla . „Shvata … Nis o savrše i i o oje s o pogrešili.“

„U petak je Luki rođe da . Mo i su sve orga izovali. Mogla i da dođeš i da u ulepšaš veče.“ Os eho je pokušala da otera tugu. „Ništa e o ećava . Misli da ću prvo otići kod jega da razgovara o ako uopšte ude hteo.“ Već sa osećala rigu. „Zašto e i hteo? Luka te voli! Ti si že a jegovog života, to svi z a o.“ Iz ečila se. „Ako je tako, o da se ožda sutra i po iri o.“ Pokušala sa us e da razvuče u os eh. „Ja z a koliko te o voli. A vidi koliko i ti voliš jega. Ostavite sve iza se e i kre ite zajed o apred.“ Ustala je da me zagrli jer su me suze savladale.

Eleonora je ostala sa mnom do kasno da se uveri da sam dobro.

Otišla je i ja sa legla da čeka ovi da i ode kod Luke sa ado koja je ila eza islivo velika…

***

Smena mi se otegla kao gladna godina. Vreme kao da nije htelo da prolazi. U nekom trenutku me pozvala

Anastazija da vidi kako sam. Rekla mi je da Luka uopšte e dolazi a posao od kako sa otišla od jega. Htela je dodat o da i da vetar u leđa da posle posla ode kod jega. Bila je kao i Eleo ora, želela je da nas dvoje ostanemo zajedno.

Ko ač o je došao i kraj s e e, sa o što sa apustila kafić o il i i je zazvo io. To je ila Ni a…

„Halo?“, esigur o sa se javila.

„Kaži i da ideš kod Luke!“ Skoro je za ikala. „Kre ula sa …“

„O, Bože hvala ti. Ta ara ako ešto usere, od ah e zovi da dođe i da ga zadavi .“

„Nada se da eće. O oje s o pogrešili…“ Uzdah ula sa .

„O je pogrešio! O !!! Nije tre alo da ćuti i da se petlja sa o o rve o vešti o ! Tre alo je da kaže šta se dešava te i, kao što je rekao svoji drugari a. Idiot!“ Počela je da grdi. „Sad je gotovo. Valjda će o izgladiti esporazu .“

„Morate. Luka je očaja … Z a da te voli iako as dvoje tre ut o e govori o.“

„Ni a, i aš rata koji te voli. Ne ojte gu iti vre e a svađu.“

„Ooo, izvi i orala sa da iskoristi ojih pet i uta i kaže u- vidiš kako oli kada te ostavi oso a koju voliš, oseti koliko je e e olelo kada si e odvojio od Petra.“ Prosto je ila epredvidiva „Ni a, za oga…“ Došlo i je da se zas eje . „Ta ara, da z aš da te i ja ogo voli . Ustvari svi te voli o… Ne oj as apuštati.“ Odjed o je postala tuž a. „Ovaj, pošto vidi da ste do ili oj roj, a z a da iz eđu vas e a taj i, da l u eko slučaj o ije javio da dolazi ?“ Zapitala sa se. „Ne! Ako želiš da ga iz e adiš, to se poštuje. Sa o apred i iz e adi ga. Uhvati ga espre og i uveri se koliko je očaja .“

„Do ro. O da se čuje o kas ije, pretpostavlja ?“ „Narav o da sve tri čeka o da a se javiš. Kad uški ogu da udu u paktu povre e o, zašto e

is o i i ile?“ Nas ejala se. „Ok. Čuje o se.“ Preki ula sa vezu i astavila da korača .

Zastala sam ispred poz ate zgrade i os otrila je. Tu su ile oje ajužas ije uspo e e i ajlepše u isto vre e. Udah ula sa hlada okto arski vazduh i ušla u zgradu, a poto u lift. Drhtavom rukom sam pritisnula dugme za poslednji sprat.

Lift se pokre uo. Osećala sa se ervoz o, po alo uplaše o a ajviše uz uđe o…

I, dok su se oja oseća ja ešala i u sto aku ko ešljalo, ašla sa se ispred vrata…

Oklevala sam par trenutaka a onda naterala sebe da pozvonim.

Čekala sa … Vrata su se otvorila.

„Ta ara?“ Luka je stajao u tre erkama ispred mene.

„Zdravo…“ O orila sa pogled a kratko jer e ije pozvao da uđe . „Otkuda ti?“ Na rštio se. „Htela sa da dođe i da te vidi . Da ti kaže da i je žao z og svega, ali eću da ti s eta .“ Bila sa spremna da krenem natrag. Nije ovo bila pametna ideja.

Sa o što sa pošla da se okre e , stavio i je ruku a ra e. „Uđi da popije o kafu.“ Skupljao je us e „Ako ti e oduzi a vre e…“ Već sa se dvou ila. Nije se o radovao kako sa očekivala. „Ti i ikada isi oduzi ala vre e. Hajde, oli te.“ Ruko e us erio i ašla sa se u predso lju. Raskopčala sa jak u koju i je Luka ski uo i okačio je. Pružila sa u i šal, prsti su a se a tre dotakli i taj dodir je izazvao niz reakcija u mom telu.

„Izvoli, sedi.“ Prolazio je pored mene i sa dela ugaone sklonio posteljinu.

„Nisa te valjda pro udila?“ Pogledo sa ispratila kako je savijao će e. „Nisi e pro udila. Ovde spava od kako si e ostavila.“ Otišao je u kuhi ju. Sela sa i ez reči ga kraje oka pos atrala. Stvar o u je falilo koje kilo. Iako je uvek imao lagane i

odmerene pokrete ovaj put sam primetila da su ti pokreti ruku bili umorni.

Udah ula sa sa a za se e… O je io eža i osećaja pre a e i, a zapravo sa shvatila da je takav i u duši. Njegovo li e je odavalo da je u ije ilo išta olje ego e i… Jedi a oja pred ost je ila š i ka koju o ije ogao koristiti da prikrije a uče o li e. „Izvoli du… Ta ara“ Spustio je kafu ispred e e. „Hvala…“ Blago sa se os eh ula. Pošao je da i kaže dušo, pa se zaustavio.

„Jesi li došla po svoje stvari ili si stvar o došla e e da vidiš, kako si rekla?“ Seo je i gledao e direkt o u oči. „Došla sa te e da vidi . Došla sa da ti kaže da i je žao z og svega i da ja isa ogla i aslutiti da te So ja u e juje. Došla sa da ti se zahvali a sve u što si uči io za e e. I… da ti kaže da te voli …“ Hvatala sa preko potre a vazduh. Pos atrao e je i kao da je u svojoj glavi pre irao o o što sa rekla…

Iako su devojke tvrdile da e voli ja to u ovo tre utku isa osećala i aslućivala sam da moj dolazak

eće išta pro e iti. O da sa se setila jegovog pis a da je pisao u prošlo vre e u…

„Luka, izvi i… Možda ije do ro što sa došla.“ Počela sa da raz išlja kako da usta e . „Gleda te i e ogu da veruje da sediš ovde… Ne mogu da veruje da si tu… Nije ilo i jed e oći kada ih uspeo da zaspi u eko do a da te e isa sa jao kako sediš ovde i kako pije o kafu…“ Oči su mu se zacaklile.

„Oprosti i, tako i je žao…“ U seku di je talas jegove tuge došao do e e i ogla sa da ga osetim

koliko je patio.

„I, ja sa kriv dušo oja… ćutao sa . Lagao sa te… Oprosti i ti e i.“ Suze su u se skupljale ali pogled ije skla jao iti je skrivao oseća ja. „Luka…“ Nisa ogla pod eti oseća ja koja su ujala i suze su i skliz ule iz o raze.

„Sve ogu da pod ese , ali e i to da ti plačeš.“ U tre u je ustao i pre estio se da sed e do e e. „Zašto a se ovo desilo?“ Je ala sa dok e grlio. „Ššš… Ništa se ije desilo što ti i ja eće o rešiti ako ti to želiš?“ Osetila sam njegov dlan kako klizi niz

moju kosu.

O aj osećaj laže osti se po ovo vratio dok e azio. Vratio se i osećaj sigur osti dok e drugo rukom grlio. Mogla sam da odahnem dok mi je glava bila na njegovom ramenu. Iz mene je kao magnet

izvlačio svu ol. „Jesi li prestao da e voliš?“ Morala sa da se uveri . Odmakao me od sebe da se pogledamo. Srce mi je prepuklo kada sam videla kako i njemu suze klize niz

obraze.

„Ne ogu da presta e da te voli . Kako ih ogao? Ti si duša oga tela, kako to e razu eš? Progutao je sa mukom.

Zagrlila sa ga da oseti te us e a svoji . I aš kao i prvi put… ež o, sporo i polako e polju io. O risala sa u suze i shvatala zašto e ože da pod ese kada plače Njegove suze su i kidale dušu. „Ne oj… Ti si e i sve što i a . Ni ja e ogu da pod ese tvoje suze.“ Než o sa o risala još jed u koja je htela da krene.

„Tugo oja…“ šap uo je i po ovo e zagrlio. „Z aš li koliko te voli , ? Z aš li da i je da ez te e kao prokleta godi a?“, tiho je pričao. „M ogo si i edostajao.“

„Jesa li?“ Nasmejao se i pustio me.

„Jesi…“ Uzdah ula sa . „Sutra i je rođe da ….“

„Z a . I e si do io po sve u, sveto Luki, je l da?“

„Jesa .“ Kli uo je glavo . „Jesa li pozva a a proslavu?“ „Nisi. Mi će o zajed o da ide o.“

„Pa dok se vrati sa posla, tre a da se sredi , i dolazi .“ Os eh ula sa se. „Ti, e ostaješ ovde, sa o ?“ O je prestao da se s eši. „A, da ovaj put ide o polako. Korak po korak? Da se viđa o i i a o or al u vezu…“ Naišla je

eočekiva a situa ija. „Hoćeš da kažeš da veza koju s o i ali ije ila or al a?“ Uoz iljio se.

„Nisa to rekla. Dolaziću ja kod te e, dolazićeš ti kod e e…“

„Ta ara, ti si došla da se po iri o i vraćaš se u svoj sta ?“ Na rštio se. „Da…“ Zatreptala sa . „I ali s o vezu, živela si sa o i e i je sve ilo savrše o. Zašto sada želiš da živi o odvoje o?“ Odmakao se malo i od mene.

„Hajde o polako ovaj put oli te. Mogu su oto prespavati kod te e.“ Bu ula sa .

„Slušaj, is o se ti i ja po irili.“ Ustao je i vratio se a svoje prvo it o esto. „Zašto is o?“ Počela sam da se hladim.

„Da li ti je išta falilo ovde, pored e e?“ Ruko je pokazao a prostor. „Nije.“ Oša utila sa se. „Ovako, ako želiš da se po iri o i astavi o ašu vezu, oj uslov je da i se vratiš i živiš sa o . Ako ti to e želiš, o da idi odavde i isi u o avezi i a rođe da da i dođeš.“ Nije se šalio. „Do ro.“ Ustala sa . „Ipak ideš?“ Iskolačio je oči. „Da. Odlazi . Nisi i čak i dao vre e da raz isli . Jed ostav o si postavio uslov.“ Kre ula sa pre a izlazu i osećala se i jad o i ljuto u isto vreme.

„Daje ti vre e da raz isliš. Do sutra uveče raz isli šta želiš. Ili će o iti zajed o pod isti krovo ili stavlja o tačku. Ne želi da i a vezu kakvu si ti za islila jer o a ikuda e vodi. Već s o živeli zajed o, Ta ara“, ljutito je pričao dok sa o lačila jak u. „Šta tač o z ači da raz isli do sutra uveče?“ Pogledala sa ga. „To z ači da ako želiš da se po iri o, doći ćeš a rođe da i ostaješ sa o . Gde ja, tu i ti. U suprot o , e dolazi i za oravi e.“ Otvorio mi je vrata i mala sam utisak da će e iz a iti. „O da, doviđe ja.“ Ostala sa apola luda i izašla iz sta a.

Hodala sa uli a a Beograda i risala suze. Pre otavala sa u glavi protekli događaj. Pitala sam se

zašto e je uslovio. Kako ije shvatao da i ije lako tek tako da u se vrati i živi sa ji . Bolelo e je njegovo nerazumevanje iako ni ja njega nisam mogla da razumem.

„Ta ara!“ Do e e je stao džip. Okrenula sam se, to je bio Andrej.

„Jesi li pošla u sta ?“, pitao je po alo čud o. „Jesa .“

„Ulazi, da te odveze , zaledićeš se. Hlad o je apolju.“ Protegao se i otvorio i vrata. Ušla sa i sela. „Je l ti to plačeš?“ Pogledao e i kre uo. „Malo…“ Brzo sa o risala oči. „Šta se desilo? Z a da si ila kod Luke.“

„Ništa se ije desilo.“ Od ah ula sa glavo . „Ne oj e e da lažeš. Devojke upkaju oko telefo a i čekaju da i se javiš. Pričaj.“ Nije odustajao. Rekoh u kako sa ila, da s o se po irili, pa da se ispostavilo da is o i da sa do ila uslov…

„Po ogu Ta ara, već ste živeli zajed o. Če u sad ta veza u odvoje i sta ovi a?“

„Mislila sa da e pre agli o…“

„Slušaj. Muškara kad voli že u, o da je voli od glave do pete i e želi da udu razdvoje i. Mogu samo da

za isli kako je sad Luki.“ Od ah uo je glavo . „Moli ?“ Nije i io ajjas iji. „Luka sad isli da ga e voliš dovolj o. Od ila si da udeš deo jegovog života. I, e razu e z og čega kada ste se odlič o slagali. Zašto ga od ijaš? Da ti kaže i ja ih te isto uslovio. Ili si sa o ili isi.“ Andrej mi je ispirao mozak.

„Sa o sa želela postepe o.“ Kako i o ije shvatao o če u priča .

„Postepe o je prošlo, upoz ali ste se, družili, s uvali i delili život i prostor. Koliko puta te i tre a to postepe o, dođavola?“ Dlanom skoro da je udario o volan.

„Izvi i, zašto si ti tako ervoza ?“ Nisa ogla da ga e pita . „Zato što z a koliko te Luka voli. I, sigura sa da ako se sutra e pojaviš i e prista eš a po uđe o, da će dići ruke od te e. Ako isi z ala, Luka je ira i povuče , pažljiv i eža , ali i a svoje dostoja stvo. Pokazao ti je koliko te voli, sad je na te e red.“ Parkirao se ispred oje zgrade. „Ti isliš da ja jega e voli ?“ „Ja z a da ga voliš. Nisa lud i do ro vidi ali i opaža . Hoćeš da ga iz e adiš? U e ja da ćuti .“ „Hoću. Pa eka ude šta ude.“ Odlučila sa da ode i preda se. „Šalje ti sutra vozača, ovde, čekaće te.“ os eh uo se. „Hvala“, os eh ula sa se i ja je u. „Ja svi a osi Luki ora reći da dolaziš. Hajde da ga ohladi o i drži o u eizves osti. Pa kada se pojaviš, eko ora da pad e u esvest. Važi?“ Već se s ejao s išlje o planu.

„Prepušta ga te i a ilost i e ilost.“

„Svi će o se skupiti oko osa . Ti dolaziš oko devet. I, o da poči je žurka koja će se pa titi.“ Protrljao je dlanove.

„Bože, ko i rekao da ti u eš da udeš za ava . Deluješ prilič o strogo.“ Nasmejala sam se.

„H ! Ne poz aješ e. U e i ja da ude lud za edalju, uostalo videćeš sutra uveče kako se A drej A drejević veseli i glupira.“

„Hajde, vidi o se. I, hvala a vož ji.“ Izašla sa iz džipa. „Ne a a če u, vidi o se.“

Ne znam kako ali mi je Andrej popravio raspolože je. Sa o što sa se raspre ila i pošla da leg e telefon je zazvonio.

Eleo ora je orala da proveri tač ost i for a ija i takođe sa estrplje je čekala ared o veče. O da je pozvala A astazija i ikala, dok je Iva dodat o s išljao kako Luki da zagorča da . Ni a je zvala i ila reše a da ratu sutra pre ego što dođe zagorča život. Petar se spre ao isto kao i Iva , da u zagorčava eo da . Smejala sam se, ali sam ih zamolila da ne preteraju.

Ko ač o sa se ašla u krevetu i po islila kako je ovo verovat o posled ja oć da spava ovde sa upaljenim televizorom.

Već s o živeli zajed o, i ako ešto kre e po zlu, pa… uvek ogu otići i s aći se. O da sa raz išljala šta i oglo da kre e po zlu…

Luka je io aš o aj tip uškar a koji je e i io potre a . Na prvo estu, i ao je ež ost koja je meni bila potrebna koliko i vazduh.

„Laku oć, još večeras se ti i ja druži o.“ Pogledala sa u televizor i laga o sklopila oči jer je lekić počeo da e ljuljuška i uspavljije.

11

Imate dve primljene poruke- pisalo je na telefonu dok sam gasila alarm

-Noćas sa ti opet sa … da e are ešto udari… iće rata- kažu svi… al` ja ću u reti od lju avi…

Ko i te e uze Ta ara, prodala si suze drugi a, oći a ja sa ja tvoje tragove, kuda idu izgubljene

devojke…- šalje, Luka

-Z aš li Ta ara tu pes u od Borisa Novkovića? Čestitao sa se i rođe da .- šalje, Luka.

Čitala sa poruke koje su stigle u toku oći dok sa spavala. Ne znam da li je mogao da zna da mi je

izazvao suze…

Izvukla sa se iz kreveta kao pre ije a ačka. Z ala sa tu pes u… Reči te pesme su mi se urezale u

sr e, oštri o ola. Pila sa kafu i tražila priklad u pes u koja i u verodostoj o pre ela oja oseća ja… Pogledala sam kroz prozor i primetila prve pahulje kao laga o padaju…

-Hej…Vejte s egovi, sil i s etovi… zavejte u put, da joj e ide, da je e vidi… Jer u ire sasvi za ji … Hej… Vejete snegovi, divlji vetrovi… sakrijte joj lik, da za oravi, da je ostavi… Jer u ire sa svi

za ji … - prima, Luka

-Da, ja zna pes u od Borisa Novkovića, a da li ti z aš ovu pes u od Za e…? Upravo sa se i priz ala šta e oli…- prima, Luka

Tač o, priz ala sa u svoju ol i dala do z a ja da ije sa o o u ovoj situa iji povređe već i ja. Mislila sam na njega dok sam ispijala kafu. Mogla sa jas o da vidi te oči oje ade a i to lepo ež o li e… Negde u isli a sa ogla i glas da u čuje . Protresla sa glavo jer je ilo vre e da se toplo o uče i kre e a posao

U nekom trenutku sam pogledala koliko novca imam i da li uopšte se i ogu priuštiti eku halji u za Luki rođe da . O da sa pogledala u o il i… Luka se ije oglasio a oje poruke. I ala sa u vidu da će da as svi da ga uče i ila sa sves a da pes a koju sa u poslala je išla u prilog svi a, se Luki.

„Hej ti, što zavejavaš puteve, dok čovek sa ja tvoje tragove.“ Eleo ora je prišla ša ku sa os eho od milion dolara.

„Ooo, kojo rzi o ste o avešte i?“ Nas ejala sa se. „Tvoj dragi čupa kosu sa glave, o i a je pokazao poruku i ije ačisto šta poruka z ači, a drugari mu

uopšte e po ažu. Misli da gu i adu da ćeš se pojaviti.“ Namignula mi je.

„Narav o da ću doći čak sa i poklo spre ila.“

„O, Bože… Ne tre a je u poklo , je u tre aš ti.“

„Z a . O avesti ure da ću u se e poklo iti večeras. Kupiću rve u aš u i zalepiti je se i a grudi…“ Pos atrala sa Eleo oru i čekala reak iju. „Ohhh…“ Uhvatila se za grudi. „Rasplakaćeš e…“ progutala je sa uko . „To je tako veliki gest…“ Raz ežila se do suza koje su se za aklile. „Šta poklo iti čoveku koji sve i a, a želi e e pod svoji krovo ?“ Než o sa se os eh ula. „Baš to što si pla irala mu i poklo i. Nego, jesi li ožda oda rala halji u?“, tiho je pitala.

„Nisa . Mora posle posla otići ešto da iza ere za se e.“

„Tamara, ja sam kreirala halji u za te e… Donela sam ti je i sve ostalo što uz ju ide.“ Nesigur o e pogledala i podigla ogro u kesu a ša k. „Isuse!“ Prepala sa se i ostala u čudu. „Moli te, os islila sa je za te e. Želi da ti je poklo i od sr a. Ne oj e, molim te, od iti.“ Sklopila je ruke i oči a e oli a. „Kako da…“ je gest e dir uo do suza. „Moli te, o u i je večeras i za listaj. Hoćeš li?“ Os eh ula se. „Hoću. Hvala ti…“ Bila sa tako uz uđe ja. „Ta ara, jedva čeka da te vidi večeras. Vidi o se, ora da se vrati a posao.“ Poslala mi je

polju a i otišla. Pogledala sa u kesu i videla diva aterija oje slo ovače… To je z ačilo, da ova koji sa pla irala za halji u ide frizeru i š i keru posle posla…

Nisa i ala sreće. U koji god da sa salo svratila isu i ali ter i za ene. Vreme je prolazilo, a ja

sa gu ila adu. Hodala sa i pos atrala pahulje koje su padale eo da ali se isu zadržavale a tlu. Hlada vazduh e štipao za o raze. Pogledala sa u još jeda salo i po adala se da ću ožda i ati sreće. Ušla sa i skoro počela da oli frizera da i uradi elegantnu frizuru. Bila sam sigurna da je primetio

oj očaj i pre išljao se alo gledajući a sat, a o da je zavr uo rukave i s estio e za ša po jeru. „Kad je ovolika lju av u pita ju e ogu da odoli .“ Prao i je kosu.

„Hvala va …“ Mogla sa da odah e . „I, ja i a dečka, z a šta je lju av…“ Uzdah uo je. I ao je dečka… Pa, do ro, po islih u se i. Možda da je i ao devojku, e i e razu eo i pri io preko svakog reda.

Sa o što je počeo da i suši kosu, ušla u je zakaza a ušterija. Bio je toliko rečit da je jed oj da i a veo a sofisti ira ači o jas io zašto sa u je o zakaza o ter i u. Gospođa se raz ežila i osmehnula.

„Ako je lju av u pita ju, e pravi pro le sačekaću. Z a koliko že i z ači da ude lepa pored svog

oda ra ika pogotovu u jav osti“, rekla je ro a tič o i uzela časopis. Raz islila sa o je i reči a…

To je bila istina. Meni je zapravo stalo da izgledam lepo zbog Luke, odnosno njegovih gostiju. Zbog njega

sa želela da za lista da i se o po osio mnome pred svima.

Nako sat vre e a sa i ala frizuru holivudske dive. Krup e lok e oje čokolade, su ile ež o podignute sa jedne strane dok su sa druge padale preko mog ramena.

„Još kad ih ašla š i kera…“ Uzdah ula sa pos atrajući u ogledalu se e, frizera i damu koja je

čekala. „Bože… kako si lepa…“ Frizer se divio svo re ek delu. „Izvoli vizit kartu. Sa o re i da je A geli a dala roj, i re i i svoje i e?“ Pružila i je roj š i kerke. „Hvala Va … Ja sa Ta ara.“ Rukovala sa se sa jo . „Sad ću ja da joj javi da ora da te aš i ka, a ti je pozovi za desetak i uta.“ Već je vadila o il i. „Ne z a šta da va kaže …“ Pogledala sa ih. „Ništa, za oga. Evo, stigao ti je taksi, idi lepoti e!“ Frizer je u svo stilu otvorio vrata da požuri .

Či sa ušla u sta pozvala sa š i kerku, koja je rekla da dolazi u osa . Dala sa joj adresu i ko ač o se opustila pažljivi tušira je da slučaj o e upropasti frizuru.

Napokon sam izrvrnula kesu na krevet koju i je do ela Eleo ora… Izvadila haljinu koja mi je oduzela

dah. Pos atrala sa odel orske sire e… Sate oje slo ovače je krasila čipka sa po koji kristalo … Ruko sa po azila sate sku ešarpu koja je tre alo da prekrije oja gola leđa… I zadržala pogled a salo ka a u istoj oli i pis o taš i… Ostala sa e a…

Obrisala sam suze koje su ne najavljeno krenule.

-Ne a reči koji a ih ti ogla opisati kako se sada oseća … Hvala a sve u.- prima, Eleonora.

-I aš još sa o sat, o lači se! Mi upravo kreće o. I ače, Luka je skoro izgu io adu da ćeš doći. Uči i čudo i za listaj.- šalje, Eleo ora.

-Hoću, vidi o se.- prima Eleonora

Sa o što sa poslala poruku, zvo o a vrati a se oglasilo i od ah sa ih otvorila. U esto š i kerke u oj sta je upao Radenko.

„Z og te e je oj si u zatvoru, džukelo jed a!!!“, vik uo je i pošao pre a e i. „O, če u pričaš?“ Već sa ila u kuhi ji i oduzela sa se od života. „Sve da ti je e !!! Hoćeš da as u ištiš!“ Nasr uo je a e e i udario i ša ar od kog sa pala. Brzo sam ustala, ali me povukao za kosu. Srce mi je mahnito kucalo. Neka veoma neobuzdana vrelina se

razlila mojim telom i otela sam se iz jegovih ka dži. „Izlazi apolje zvaću, poli iju!!!“ Podigla sa o il i i tresla se prut. „Poli iju, a?“ Izvukao je kaiš iz pa talo a. Brzi korako sa pošla u kupatilo da se sakrije , kada je kaiš vris uo preko og ra e a. Okre ula sa se i koliko sa s age i ala, šut ula sa ga eđu oge. „Joooooj“, zakukao je i pao a pod. „Da li sad da te štutira , idiote!!!“, vris ula sa gledajući ga kako se valja.

„U iću te“, ste jao je.

„Napolje, zove poli iju!!!“ Povukla sam ga prema vratima i prislonila mobilni na uvo.

Počeo je da puže jer sa ja već laž o poli iji davala adresu a kojoj živi i po avljala da što pre dođu, jer ota hoće da e u ije. Blefirala sa …

„Ludačo, pore eće a!“ Četvoro oške je po egao iz sta a iz hod ik. Zatvorila sa vrata i počela da plače …

Mrž ja, es, očaj, e oć… Sve se ešalo u ti seku da a.

Nije prošlo i pet i uta kada je došla š i kerka i zatekla e u suza a sa raščupa o frizuro . Bila je to lada že a… Stala je i pos atrala e. „Neko te je tukao?“, jed ostva o je pitala. „Da. Bivši ota …“ Od ah ula sa glavo . „Može o li da popije o kafu? Staviću ti o loge a oči i jagodič u kost da u laži o otok, kako ih ogla da te aš i ka .“ Ušla je u kuhi ju i iz kofera počela da vadi potrebno dok sam ja kuvala kafu i brisala

suze.

Ni sa a e z a koji i je đavo io da joj ispriča oju hlad u život u priču uz toplu kafu, valjda više nisam imala srama.

„Draga oja, lada si. Me e je už tukao i razveli s o se. Nisa ga tužila za porodič o asilje. Počeo je da dolazi i da e ije, kao i tvoj ota što je došao večeras. Iz iskustva ti sada kaže , tuži ga i oslo odi ga se zauvek. Moj ivši už je do io za ra u prilaska i ir a sa od tada, a oga i i u zatvoru je io.“

Pričala i je kroz šta je o a prošla i uči ila da se oseća olje.

O da po islih koliko je straš o to, da su e priče ostalih žrtava asilja či ile da se oseća olje, ili su te priče raz ijale oje predrasude sra ote da se priz a koliko si po iže i e otiv o osakaće zahvaljujući svojoj porodici.

„Frizura i je skoro u ište a…“ Pogledala sa se u ogledalo i usput videla a po olu ovu odri u ispod oka…

„O u i ovu prelepu halji u. Frizuru ću ti popraviti i š i ka će sve da sakrije, i ićeš kao princeza.“ Pomerila sam tanku bluzu sa ra e a i i ala šta da vidi … Udara kaiša je ostavio podliv…

„I to će o da sredi o. Hajde, draga oja. O lači se jer koliko čuje o il i je počeo da ti pišti.“ Pogledala je u telefon kako su mi stizale poruke, već se ližilo devet, a ja još isa i kre ula. „Ovo je Luki o veče i eću dozvoliti da ga išta u išti!“ Neki alet jači e e pokre uo. Prvo sam uzela

mobilni

A drej je o aveštvao da e vozač i dalje čeka. Ostali su slali poruke i ri uli se da li ću uopšte doći. Jed ostav o sa apisala A dreju da i je š i kerka zakas ila i da uskoro stiže . Mala laž je upalila, svi su koliko sa ogla da pročita odah uli.

Nakon pola sata sam bila spremna da krenem, ali zastala sam ispred ogledala u predsoblju da se cela

ogleda … Sire a halji u oje slo ovače, je ukrasila rve a aš a koju sa stavila u predelu sr a

„Prelepa si…“, rekla je š i kerka koja je ila reše a da e otprati do auta koji e čekao. Blistala sa … Sijala sa spolja… Frizura je bila na svom mestu, Li e je ilo toliko do ro aš i ka o da je

oja prirod a lepota došla do pu og izražaja. Podliva a ra e u ije ilo. Laga o sa a eštala ešapru. „Slo od o, sve je vodootpor o. Ne ri i se… pa, ar dok se e istuširaš…“ Uzdah ula je i kre ule s o.

Vozač je od ah izašao iz auta i otvorio i vrata. „Do ro veče da e.“, Uljud o se javio. Zahvalila sa se š i kerki koja je, pošto sa ja sela u auto, otišla do svojih kola. Bila sam napeta dok je nepoznat momak vozio. Na satu je ilo skoro deset… Rade ko je po ovo počeo da

e proga ja u isli a…

Od ah sa aterala se e da odloži reak iju ola i isli a Luku. Sve sa uspela da stavi u drugi plan dok se auto parkirao ispred splava.

„Gospođi a je stigla…“ Javio je eko a o il i. Zati se okre uo pre a e i. „Moli vas, sačekajte.“

Klimnula sam glavom u znak razumevanja.

Vrata su se otvorila i A drej i je pružio ruku da izađe . „Hej…“ Nekako sa izgovorila i stala pored jega. „Sa o ti ožeš da a apraviš dra u, po islili s o da si odustala.“ Nas ejao se. „Nisa . Niti ih pogazila svoju reč.“ Oz ilj o sa rekla. „Ta ara, ora priz ati da si prelepa…“ Od erio e. „Zahvaljujući tvojoj že i“, dodala sa . „Moja že a je jedi stve a u svo poslu. Sa o i e liči a ju ta rve a aš a?“ Pogledao je u ko ad tkanine.

„Ja sa poklo , A dreje…“, tiho sa rekla. „Moli ??? A?“ Zi uo je pa se as ejao. „Isuse, e ogu da veruje !“ Pljes uo je dla ovi a. „Veruj… Ako e Luka stvar o želi, o da u daje se e a poklo …“ Slegla sa ra e i a. „O da ide o.“ Po udio i je lakat da ga podkači . „Hvala.“

„Bože, hvala ti… Ovo je oja oć.“ Pogledao je u e o a tre . „O, če u pričaš?“ Uopšte i ije io jasa .

„Videćeš. Jesa li ti rekao da i ja u e da ude lud?“

„Jesi…“

„E, pa ludilo upravo poči je… Izvoli.“ Otvorio i je vrata.

Zakoračila sa i ašla se eđu oštvo ljudi koji su ili sreć i, pripiti, eki su plesali… A ja sa stajala i čekala da e slavlje ik pri eti. Na tre i je paž ju privukao A drej koji se odvojio od e e i otišao do stola gde je ilo društvo. Svi su odjed o ustali i počeli da tapšu… Zati se to pre elo a sledeći sto i tako je stvore a la ča a reak ija da su svi ili a oga a u pljeskali gledajući u e e. Luka se okrenuo i pogledao u mom pravcu.

Bio je tako lep u ež košulji i ež pa talo a a… Izgledao je kao a đeo. Srce mi je zadrhtalo u tom trenutku. Čak i sa pet etara udalje osti ogla sa da vidi kako jegove

ade asti oči do ijaju agiča sjaj, kako u se us e razlivaju u eža os eh. Bila sa oduzeta. Pokušavala sa ar pravil o da diše dok i je prilazio laganim korakom. U tom

tre utku več osti sa po islila a odluku koju sa do ela da u poklo i se e… I e, ije uopšte izgledala straš o koliko po isao a to šta i se desilo pre sa og dolaska ovde. Neku čuda strah se

javljao od te pomisli, ali je odjed o estao kada se Luka ašao ispred e e. „Dušo…“, tiho e oslovio.

„Luka, sreća ti rođe da lju avi…“ U isto vre e sa se os eh ula i stezala us e da i e kre u suze od sudara e o ija koje sa preživljavala tu pred ji . „Hvala…“ Než o e zagrlio i poljubio u obraz.

„Želi ti da uvek udeš sreća …“ Nekako sa izustila jer e stizao strah od susreta sa ocem koji nikako

isa ogla da odloži . „Ta ara, sreća sa . Došla si i to ože z ačiti sa o jed o. Po irili s o se, zar e?“ Odvojio se od

e e da e pogleda i oči su u zastale a rve oj aš i koja je ila a oji grudi a. Laganim

pokretom prsta ju je dodirnuo i pomazio.

Mogla sam osetiti daj dodir na svo sr u, taj o iča dodir je odgur uo Rade ka daleko od e e. Podigao je pogled ka moji oči a i to je ilo e o pita je…

„Pokla ja ti se e… Ako e zaista želiš, o da sa tvoja… I, gde god oćas da e povedeš, poći ću sa to o …“, tihi drhtavi glaso sa izgovorila. U seku di sa u ila u zagrljaju toliko s až o da su a se tela prilepila. Osetila sa kako du oko diše. Ja sam gutala, gutala i gutala koliko god sam mogla samo da mi suze ne krenu.

„Izgu io sa svaku adu da ćeš se pojaviti…“ Šaputao i je a uvo. „Dušo oja ale a…“ Polju io e iza uha i oslo odio e svake apetosti. „ Hajde o za sto.“ Poveo e i još jeda aplauz je usledio. Pridržao i je stoli u da sed e i s estio se pored e e jer je večera ila u toku. Pogledala sam u mila prisutna lica.

Anastazija je riskala krajeve očiju, dok je Ni a lepezo latila ispred se e koliko je s age i ala. „A a , udariće e pro aja, lakše alo.“ Petar je zagrlio svoju dragu. Eleo ori os eh je govorio više od hiljadu reči. „Mislila sa da si odustala…“, tiho i je rekla.

„Ne ih odustala, pa akar orala da dopuže ovde.“ Šap ula sa joj. Počeo je razgovor svojstve ji a. „Tre a li ja ešto da z a ?“ Luka je pogledao u prisut e i već razu eo o če u se radilo. „Ništa, ati e. Svi s o se aš iz e adili, je li tako?“ Iva je oči a prelazio preko prisut ih. „Da, da. I ja sa se iz e adio. Ta ara, is o te očekivali.“ Petar je rže olje ageo vi o da sakrije osmeh.

„A, ti?“ Luka je pogledao u A dreja koji je io u eko svo svetu, ali ovaj put pozitiv o . „Šta ja?“ Raskezio mu se.

„Ni ti išta isi z ao o ovo e?“ Luka e jače prigrlio se i.

„Ja, sa ostao u čudu. A vi?“ Pogledao je u da e. „Pusti sad da e. Možda je tre alo da i kažeš. Možda se isa adekvat o pripremio jer ste me ceo dan

učili. Svaka ada i je pala u vodu zbog vas budala!“ Luka je tres uo A dreja po leđi a. „Opusti se, opre a je kod e e!“ Petar se akezio. „Da, e ri i se ato, isli o i a te e.“ Ni a se zakikotala. „I i s o po eli zi sku opre u!“ A astazija se adovezala. „Z ači, z ali ste da će oja duša doći i iste i rekli, ara e jed e!“ Luka se as ejao. „A a opusti se, rođe da ti je i sve je tu. Nis o te iz everili i u ko pogledu.“ A drej je i ruka a pokušavao da još ešto o jas i. „Vidi kako joj stoji halji a…“ Eleonora se umiljato smeškala. „Vidi … I e a reči. To je ta halji a, to je taj tre utak, to je sve što sada želi .“ Uzdah uo je i prsti a

azio oje ra e preko ta ke ešarpe. Nije i slutio da prelazi preko podliva i da i je vidao ra u. „Pa?“ Petar je io spre a da usta e. „Polazi da se o raču a o!“ Luka je skočio sa stoli e i kre uli su ekud. „Mora i ja ešto da…“ Iva je pokazao prsto u eko s eru i ustao.

„I, ja, sa o tetki lek da od ese .“ A drej je kre uo za ji a. Mi smo ostale da se smejemo.

„Eleo ora, oli te hajde sa o do toaleta?“ Ni a je ustajala. „E, da. Hajde o.“ Pošla je za jo . „Bože kako si as za ri ula. Čitav sat s o čekali.“ A stazija je udah ula i o ela e da pita šta se zapravo dešava i zašto su se raz ežali. „Nepredviđe e okol osti.“ Sklopila sa oči a tre i podsetila se šta sa preživela pre dolaska. „Šta se desilo?“ A astazija i se zagledala u oči. „Prvo i o ećaj da iko išta ećeš reći do sutra.“ Nisa ogla da izdrži a da eko e kaže i olakša svoju uku. „O ećava …“ Ostala je z u je a.

„Pre kreta ja i je ota upao u sta …“ Zadržala sa vazduh. „Isuse…“ Izdah ula je i dla prislo ila a grudi. „Re i i, šta se desilo?“, rzo je pitala. Ispričala sa joj tok dešava ja i ekako sa osetila preko potrebno olakša je. „Majko ožija…“ Oči su joj bile pune suza.

„Moli te, e oj da si se zaplakala. Ovde sa o z og Luke. Ako ja ogu da skupi s agu i tre ut o gur e sve i ude jaka da se e oda , ožeš i ti.“ Stegla sa je za ruku. „Mogu. Ne ri i, ogu. Sa o… Ne ogu da veruje da si pored svega uspela da dođeš. Svaka ti čast…“ Glas joj je drhtao ali se držala. U tom su se momci vratili za sto i seli, a nas dve smo odmah nabacile osmeh na lica.

„Dušo, služi se. Za oga još išta isi pojela.“ Luka i je od svega po malo stavio u tanjir.

„Hvala. Evo, jede .“ Uzela sa pri or iako i ije ilo do jela. „Može vi o?“ Uzeo je o u sa stola. „Ne, e. Ne s e …“ O da sa ućutala jer sa se odala. „Zašto e s eš? Ta ara… šta sa propustio?“ Ostao je ukoče sa o o . „Pije lekić pred spava je, pa e s e alkohol…“ Blago sa se os eh ula. „O, žvote…“, tiho je rekao, vratio flašu i pre a io ruku preko ojih ra e a. „Koš ari, zar e?“ Zagrlio

e i polju io u slepooč i u. „Do ro sa e oj da ri eš.“ Veselo sa rekla da ispravi stvar. Videla sa rigu u ti oči a oje badema.

„Ne a i ute u o da u da ja a te e e isli i e ri e za te e. Prihvati to.“ Njegovi prsti su ponovo prelazili preko mog bolnog ramena.

Eleonora i Nina su se sa smehom vratile i sele za sto.

„Jeste li o avile eophod o?“ A drej se momentalno nasmejao.

„Jes o.“ Eleo ora ga je zagrlila i polju ila. Dok s o jeli pričali s o iz eđu se e i šalili se. Luka i povre e o ustao da o iđe goste i vraćao se

e i. U eko tre utku glav a svetla su se pogasila i ež a elodija je ajavila rođe dansku tortu.

Luka me uhvatio za ruku i poveo sa sobom.

„Gde ćeš e?“ Pogledala sa ga u polu ta i. „Vodi te da duva o sveći e zajed o.“ Nas ejao se. Stali s o a sredi u dok u se torta ližila. Svi s o u pevali jegovu o ilje u italija sku pes u. Onda su se svetla ponovo upalila i broj trideset dva je stajao na ogromnoj torti.

„Po isli želju!“ A drej je vik uo i sve zas ejao. „Želja je spre a, kume!“ Luka je od ah odgovorio. „Duvaj iz sve s age!“ Iva se s ejao kao lud. „Po ozi u, Ta ara!“ Petar je do acio.

Pogledali s o se, udah uli vazduh i zajed o ugasili sveći e. „Želja će ti se ispu iti!“ Ni a je skoro vrištala i skakala od sreće. Luka je sačekao da prođe aplauz i o da je astala tiši a…

„Dragi oji prijatelji, porodi o, kolege… I a ešto veo a it o da va kaže .“ Zastao je i prešao pogledo preko svih. „Pored e e je da a koju eiz er o voli i ez je ovo veče e i i alo

ikakvog s isla za e e. Ta ara, hvala ti što si došla i do ela i ajlepši poklo koji sa ikada u životu do io.“ Zastao je po ovo jer je do io još jeda aplauz. Pogledala sa ga koliko je io sreća . Zapravo toliko, da se jegova sreća prelivala u e e. „Da, astavi .“ Okre uo se pre a e i. „Ti si duša oga tela. A, telo ez duše je sa o praz a ljuštura. Hvala ti što e voliš. Hvala ti što i veruješ. Hvala ti što postojiš za e e. Hvala ti što si e ispu ila lju avlju i o ojila oje da e srećo . Ali ja želi više od ovoga… Hoćeš li se udati za e e?“ Izgovorio je tako lako…

Posmatrala sam kako se sputio na koleno i otvorio kutijicu sa prstenom.

Tiši a je vrištala oko e e. Tlo i se iz aklo pod oga a i pre estila sa se sa oge a ogu. Nisa se adala, isa očekivala…

O da sa shvatila da dok sa ja jega htela da iz e adi , o je zapravo želeo e e da o esvesti od iz e ađenja.

Da li sam spremna?

Isuse, pa ko i to ogao z ati…

Shvatila sa da seku de prolaze i da su izgleda svi prestali da dišu jer sa ja ćutala. „Hoćeš li e čuvati?“, tiho sa pitala i orila se za vazduh. „Ta ara, životo ću te čuvati i sr e voleti. O ećava …“ Oz ilj o je rekao. Udah ula sa i zadržala vazduh, sa prste o ili ez jega ja sa u se io ako predala večeras. Čula sa A astaziju kako tiho je a i to e podsetilo da lju av e z a za sra otu. „Da…“ I as ejala sam se i malo zaplakala.

„Moja prelepa, uduća gospođo Berić, do ro došla u oje sr e…“ Laga o je stavio prste gde u je mesto.

Odmah je ustao i zagrlio me. „Ššš, eću da ti suze kre u, voli e o ako kako sa o ti to u eš“, šap uo je i spojio usne sa mojima.

Muzika se prolomila, gosti su zapevali…

„Muzika!!! Ova o!!! Biću ku uskoro!!!“ A drej je podigao ruke i defi itiv o upao u stanje pozitivnog

ludila. A, o da sa shvatila, sve što je o pričao i alo je s isla. Nasmejala sam se i tek o da došla se i da se rođe da pretvorio u verid u i to pla ira u izgleda… Nije

ilo su je, Luka je tač o želeo da e veri ove večeri sa o što ije z ao hoću li se pojaviti. Tome su u

prilog i svedočili poklo i i čestitke koja sa ja počela da do ija .

Nako kraćeg vre e a, pošto sa došla se i i A astazija mi lagano maramicom pokupila suze da ne

pokvari š i ku, tač ije da e otkrije odri u a jagodič oj kosti eki epro išlje i pokreto , Luka e privukao se i i upoz ao sa svojoj fa ilijo i kolega a sa koji a je sarađivao. Ali eđu gosti a je bio i moj gazda Mila sa svojo suprugo . Čestitali su i od sr a što i je ogo z ačilo. Onda smo igrali, plesali i uživali u eko svo ehuru koji je io izolova od stvar og sveta koji as čekao. Kada su gosti počeli da odlaze, ja sa prišla stolu i umorno sela.

„Bože, sve se vrti…“ A drej se hvatao za glavu. „Biće ti olje za dva da a.“ Eleo ora ga tešila. „Je eš i se, ali ja le di .“ Pogledao je oko se e. „Ne, le diš. Pija si i sediš a stoli i.“ Iva se s ejao i klatio dok ga je A astazija pridržavala da ne spadne

na pod.

„Jao, ljudi, što sa se do ro proveo!“ Petar se teturao pored Ni e i ekako pogodio stoli u i seo. „Ma a ia, kao su se u eredili od vi a.“ Ni a ih je pos atrala i s ejala se. „Ooo, sutra će da ude veselo.“ Eleo ora pravila gri ase.

„A, da ode o i da e isperu?“ A drej se ageo a ju i u iljavao se. „U, sr e oje, sutra će o da se leči o. Bićeš ti e i do ro.“ Polju ila ga je u čelo. „A, jok! Tri da a će ositi čal u a glavi“ Iva je u lao i sve zas ejao. „A, joj… a šta ličite?“ Luka je sedao za sto i posmatrao svoje drugare.

„Ćuti, sve je ovo do ro! Petak je, i a o fore do po edeljka da se dovede o u red.“ Petar je asla jao čelo a dla . „Blago se va a, ja sa sutra prva s e a.“ Nas ejala sa se. „Niši, dušo. Na od oru si.“ Luka e zagrlio.

„Jesa li?“ Iz ečila sa se. „Jesi, veruj i.“ Než o e polju io. „O, pa to je lepo…“ as ejala sam se.

Sneg je i dalje padao kada s o laga o kre uli. Luka je ski uo svoj sako i pre a io preko ojih leđa. Cenila sam taj gest koliko i nemu izjavu lju avi koju i je uputio ež i pogledo dok s o prilazili autu. Naslo ila sa se a jega dok as je vozač vozio. Gotovo da sa dre ala a jegovo ra e u i osećala se tako ez ed o pored jega da sa i sa u se e začudila oseća ji a koja su se proži ala. Pripadala

sa u… Postala sa jegova… O to e je svedočio i prste a ojoj ru i.

„Mislio sa da ećeš doći. Mislio sa da sa as doveo do kraja… Bože, koliko sa sreća sada“, ež o je rekao dok i je skidao svoj sako sa leđa u predso lju jegovog sta a.

„Ja sa i sreć a, i zbunjena, i uz uđe ja… Nisa se adala.“ Pogledala sa u prste . „Dušo oja.“ Laga o e polju io. „Kako a se ovo uopšte desilo ako si islio da eću doći?“, pitala sa ako jegovih ež ih usa a. „H … Kako se desilo…“ Os eh uo se i poveo e u d ev i oravak. „Želiš da z aš, ?“ Ma gupski e pogledao.

„Ooo, daa… želi “, otegla sa i isa uspevala da ski e os eh sa li a. Seo je i s estio e do se e ež o e zagrlivši. Uzdah uo je… „Ta ara, sretali s o se, oja sestra je često pričala o te i, ali e i se kao za i at ije ukazala prilika da zasta e sa to o i alo priča . Seća se kada as je Ni a upoz ala… Bože te tvoje oči oje keste a i kosa oje čokolade su e očarale. O da sa hteo više, hteo sa da te upoz a i počeo da dolazi a doručak u restora gde si radila. Shvatio sa da si veo a krhko i ež o iće, aš o akva kakvu sa te i za išljao. Pa, hteo sa više i počeli s o da se druži o i io sa sigura - ti si ta. O a prava za e e… Z ao sa još tada da te želi za

svoju suprugu…“ Polju io e ež o u slepooči i u.

„Bez o zira a…“ Nisa ogla završiti reče i u ali z ao je a šta sa islila. „Isuse, ez o zira a sve, ja sa te e želeo. Nijed og tre utka se isa pre išljao, u to e oj ikada da posu jaš. Kao što sa rekao, životo ću te i ra iti i čuvati…“ Pogledao e i ež o po azio. Spojila sam usne sa njegovim.

Ko ač o s o ili sa i i želja je uk ula iz eđu as kao vatra. Nije ilo suzdržava ja, iti okoliša ja. Luka je jednostavno podigao i poneo u svoju sobu.

Tela su na se isprepletala u gustoj i teškoj želji koja as je dro ila. Mogla sa da u oseti svaki i aj a ji drhtaj tela. Svaki jegov uzdah dok sa ga lju ila, svaki jegov dodir ež og dla a po ojoj

usija oj koži. Ne z a kako ali sva spo ta a ež ost se gu ila iz minuta u minut, postali smo divlji i neobuzdani.

Nikada isa islila da u e i leži divlja strast koju sa čak i svoji esves i pokreti a tela izlivala. Luka je pratio oju potre u i oj te po tako savrše o da i je vrhu a io a dohvat ruke, toliko blizu

da je u sedeće ura ja ju u oje telo izazvao eksploziju širokih raz era. I ala sa utisak da sa svoji telom protresla temelj zgrade.

„Isuse, šta i radiš…“ Luka je režao i dizao e visoko a zati as ež o prize ljio…

Glasno sam disala i nisam mogla da se smirim.

Lju io e laga o svuda po li u. Preko očiju, iz o raz do usa a… U irivao e je i poljup i a i ež i dodirima sve dok moje disanje nije postalo normalno.

„Voli te…“ Šap ula sa u ta i so e. Zaronio je glavu u moje rame i duboko uzdahnuo.

Zagrlila sa ga i azila ga po svile kastoj kosi. Opuštao e osećaj te kose kako i se provlačila iz eđu prstiju.

Luka je zadrhtao i ispustio priguše je aj…

„Luka?“ Pokušala sa da ga odvoji od se e. „Ne oj. Sa o e pusti…“ Plakao je. „Luka, za oga… zašto?“ Jače sa ga zagrlila. „Zato što te voli … Zato što si ti oja duša… Moj život jedi i a svetu…“ Je ao je i kidao i sr e. „Tvoja sa … Tu sa … I ti si e i sve. Ja e a ikoga osi te e…“ I e i su se oči pu ile suza a nisam znala kako da ga uteši . „Život ez te e e a s isla… Bol koji sa osetio kada sa shvatio da si e ostavila e ogu uporediti

i sa či … Stiglo e je Ta ara… Sa o e grli da e prođe sav ol i strep ja.“

Bez reči sa ga jako stegla i tešila koliko sa ogla u to tre utku. Mogla sam da osetim kako se bol

ešao sa olakša je . Mogla sa da oseti koliko sa to čoveku z ačila. Posle ekog vre e a se okre uo e puštajući e. Na estio e a svoje grudi i jed o ruko pre a io prekrivač preko as. Bili smo u mraku i nije mi smetalo. Pored njega mi nije bio potre a uključe televizor. I da se desi

koš ar o će e spasiti uka, po islila sam u sebi dok me mazio i uspavljivao.

12.

Novi da je započeo u Luki i s až i ruka a. Buđe je uz jegovo toplo telo, dok je napolju sneg i

dalje padao, je io eopisivo prijata osećaj. Pokušala sa laga o da se izvuče . „Bud a?“ Pro uklo e pitao. „Jesa …“ Okre ula sa se da ga pogleda . „Jao, čudo jed o čupavo i u aza o. Š i ka ti se ačisto raz azala.“ Nas ejao se i polju io e. „Uh…“ Pokušala sa ruka a da sakrije li e ali i ije dozvolio, lju io e. „Hajde o pod tuš…“ Povukao e sa so o i po eo u kupatilo. S eškala sa se i krila glavu koliko je to ilo oguće. Spustio e u tuš ka i u i podešavao topli u vode. -Slobodno, sve je vodootporno, ne brini se… pa bar dok se ne istuširaš- Proletele su i š i kerki e reči kroz glavu i u jevito rzi o vratile u stvar ost. Luka je već a estio vodu… Strah e o uhvatio. Počela sa da gleda da li ogu da po eg e i da ga spase prizora koji je io skrive ispod š i ke. „Dušo, jesi do ro?“ Pri etio je oj u ezvere pogled. „Nisa …“ Pogledala sa ga i zadržala dah. „Šta ije uredu, Ta ara?“ Stavio je dlanove na moja ramena.

„Nešto sa ti prećutala. Ustvari, isa prećutala, sa o sa islila da si oć ije io o e at da ti kaže …“ Progutala sa k edlu. „Do ro… sluša te…“, tiho je rekao e skidajući pogled sa ojih očiju. „Prvo da se u ije , važi?“ Skupljala sa hra rost i atrljala šake sapu o . Pri eo i je tuš. U ivala sa se i otezala koliko sa ogla tre utak isti e. Pos atrala sa kako je

voda, koja je padala pred moje noge, od tamne postala bistra i bila sam sigurna da sam sprala svu

š i ku. Osećala sa pod prsti a kako e oli predeo jagodič e kosti…

Udahnula sam i uspravila se.

„Ta ara…“ Luka je ispustio tuš. „Bože…“ Uhvatio se o e a ruka a za glavu. „Ota ? Brat? Ko?“ Gotovo je ostao bez vazduha.

„Bivši ota .“ Naglasila sa svaku reč. „Kad?“ Grudi su u se rzo adi ale. „Si oć… Pre ego što sa tre ala da kre e a tvoj rođe da …“ Počela sa da u priča i o jaš java kako je Radenko upao u stan, kako me udario, ali i kako sam se odbranila.

„I, ti si došla… I s eškala si se kao da je sve u aj olje redu… Šta sad da uradi , dušo oja, i ne odem

da ga pre ije a rtvo i e…“ Ruke su u se tresle a oči ispu ile suza a. „Luka, ti isi asil ik… Do ela sa odluku. Tužiću ga…“ Odluč o sa rekla. „Nisa asil ik, ali ko i te e pip e… Ta ara, da ti ije ota , odav o ih ga sa ze ljo srav io.“ Nije više ogao da izdrži, videla sa kako pu a. „Misliš li da ih ogao ostati s ire da Rade ko ije tvoj ota . Ne, dušo… e ih. O e ruke ih u isčupao i o e oge polo io… O e oći kada si završila u olnici,

da nije bilo Andreja da e urazu i… Bog z a šta ih Rade ku uradio…“ Ućutao je i pogledao e. „Razu e te…“ O orila sa pogled. „Ne, ne ožeš da razu eš.“ Odmahnuo je glavom i pogledao u stranu. „Ne z aš Ta ara kako je gledati modrice po tvom telu i znati da te neko bije a pritom iti e oća da tom nekom da uzvratiš. Da sta eš ispred jega i kažeš – Biješ že u, hajde sa o jeda a jeda . Hajde kre i a e e ti kaiše , pes i a a, oga a… Kre i a e e da vidi o koliko si jak, pizdo jed a.“ Skliznuo je niz zid i seo na pod.

Prišla sa u i sela do jega. Zagrlila sa ga i shvatala da zaista e z a kako se oseća, ali sa ogla da asluti koliko je to ilo uč o, teško i otrov o kao olovo.

„Tvoj rat u zatvoru… drugo se ije oglo i očekivati. Nije ni prvi ni poslednji koji je radio za tvog strica

Ratka i prodavao jeda te isti sta po pet puta.“ Od akao e od se e da se pogleda o.

„Ti si z ao za to, zar e?“ Ja isa i ala poj a…

„Jesa i rekao sa Srete u – udalo završićeš u zatvoru, e oj to raditi-, ije uopšte hteo da e sluša.“ Od ah uo je glavo . „Tvoj stri ađe idiota da prodaje sta ove koje o zida, i da stavlja potpise, pašćeš Srete e i i Bog ota ti eće po oći- rekao sam mu. A on je meni doslovno rekao- teraj se u tri lepe sa

sve onom mojom glupom sestrom i reci joj da mi se javi da joj vratim je e je e e pare.“ Udahnuo je i

oborio pogled. „Žalio sa ga jer e z a kakvu je sestru i ao. I, prokleo sa ga jer te ije ra io…“

„Sigur a sa da je Srete z ao šta radi i eka sad s osi posledi e. Niko se preko oći ije o ogatio a pošte ači osi ako ije do io a lotou. Žao i ga je, ali eka ga ovo auči pa eti, ožda od jega jed og da a posta e olji čovek.“ Bilo i je teško ali sa uvek ila za pravdu, ako je kriv eka odgovara. „Uostalo o i a dvadesetosa godi a, ije aloleta “, dodala sa . „To je tač o… Ali, svakako ću videti zašto je u zatvoru, koliko je kriv i o ez ediću u advokata.“ Luka je laga o ustao i pružio i ruke. „Ne oraš to da radiš. Možda ga tre a pustiti sa da se iz ori…“, rekla sa dok sa ustajala. „Tač o, e ora , ali eću da dozvoli da odgovara za ešto za šta ije kriv.“ Uzi ao je kupku i sipao na svoj dlan.

„Kako to isliš?“ Pogledala sa ga i ila z u je a. „Ratko Rosić a pote ijal u udalu svali sve što ože, izvuče se kao evi aš e i astavi dalje. Neka Srete odgovara za svoje greške, ali eka i Ratko ovaj put plati svoje.“ Položio je dla ove a oja ramena.

„Radi kako isliš da tre a. Sa o i aj u vidu da su se o i e e jav o odrekli i e očekuj previše.“ Progutala sam istinu od kamena.

„Ne očekuje išta. Sa o želi da z a da i a sestru vred iju od svega i da se ona njega nije odrekla, i

da z a da i a zeta a koga se ože oslo iti ako to poželi, i ako odluči da ude olji čovek.“ Uzdah uo je gledajući u oje ra e. „Nije straš o“, tiho sa rekla pos atrajući podliv i znala da se tema u sekundi okrenula.

„Kao za koga, Ta ara… Za e e je ovo oć a ora. Koš ar a javi…“ Napravio i je adekvat o poređe je kako ih razu ela. „Proći će…“ E o ije su e savladale i zaplakala sam.

„Ššš… e oj, u ićeš e ti suza a…“ Privio e a svoje grudi.

Kupa je je predugo trajalo. Misli da sva voda ovog sveta ije ogla tek tako da spere aše pat je. O oje s o z ali da je potre o vre e da aše ra e za ele. Dok sam ja sušila kosu, Luka je otišao da a kupi doručak ili olje reče o ručak, skoro je ilo dva popodne.

Sto je io postavlje i kafe su čekale kada sa ušla u trpezariju. Sela sa i pogledala u rve u ružu koja je bila ispred mene, a zatim u Luku.

„Voli te…“ Než o se os eh uo. „Hvala“, uzela sa ružu i po irisala je. „Voli i ja te e.“ Os eh ula sa se od sr a. „Z a da e voliš, oseća to.“ Uzeo je kafu i otpio gutljaj e skidajući pogled sa e e. „Bože, i dalje pada s eg…“ Pogledala sa kroz prozor. „Dušo, posle ide o a Kopao ik“, rekao je kao iz topa. „Moli ?“ Skoro sa zi ula. „Zaslužili s o alo od ora. Želi da se opusti o… Potre o a je alo da ude o va svih riga.“ O jas io je veo a ro a tič o. „Kako god želiš…“ Uzela sa svoju kafu. „Iva i A astazija će se po ri uti za sta u ko e si živela. Ključeve će o i ostaviti ovde.“

„Do ro. Ostaviću i i Ivo i roj, da je pozovu.“ Privilegija je ila i ati prijatelje koji su ogli da se po ri u za sve što ti tre a…

Veče je ilo kada se Luka parkirao ispred vikendice skoro skrivene eđu visokim jelka a. Izašla sa a hlada vazduh i pos atrala s ež o elilo koje e raz ežilo svojo čistoto . „Hajde o u utra, hlad o je apolju.“ Prišao i je oseći aše tor e. „U utra eko i a.“ Pogledala sa u upalje a svetla.

„Gospodi koji izdaje vike di u as očekuje.“ Pogurao e ispred se e. Zaista as je dočekao gospodi sred jih godi a. Luka e predstavio kao svoju vere i u i osećala sa se veo a raz eže o od oseća ja da u pripada . Gospodi je čestitao Luki i alo u pričali jer su se poz avali, a ja sa za to vre e pogledala u opušte a ije t kakav sa sa o ogla u časopisi a da vidim. Ugaona garnitura sa puno mekanih jastuka, ozidani kamin od bele cigle u kom je gorela vatra,

ala kuhi ja i sto sa četiri stoli e… La perija u oji lipe je o lagala zidove… Divila sa se skladu koji je vladao, pored drveta prirod e oje, do i irala je ra oja sa ojo peska… „Sviđa ti se?“ Luka e o grlio ruka a oko struka i polju io u vrat. „Tako je opuštajuće…“ Pogledala sa u ka i i slušala vatri u kako pu keta. „Mh … Moja omiljena. Dok smo bili momci, Petar i ja smo dolazili u ovu vikendicu, a Andrej i Ivan su bili

u vike di i do ove. Prvo se Iva ože io, pa A drej, o da Petar… I ko ač o ja.“ Nas ejao se. „Ti si vere , koliko z a .“ Okre ula sa se da ga pogleda . „Isto je to. Vere ili ože je , it o i je da sa sa to o .“ Polju io e. „Tre alo i da ode do prodav i e.“

„A, da zajed o prošeta o?“ U iljato sa pitala. „Dušo, aj liža prodav i a je kilo etar udalje a sigur o.“

„Odlič o. Hajde da prošeta o po s egu, oli te.“ Os eh ula sa se aj olje što sa ogla. „Sad i je jas o, zašto oji drugari a sve pristaju i rade o o što ikada isu islili da će raditi…“ Zagledao se u mene.

„Šta pokušavaš da i kažeš?“ Izdigla sa o rve.

„Tač o je da volje oj že i e ožeš reći –ne- kada te ešto za oli. Ide o u šet ju do prodav i e, pa akar as s eg i zavejao. O lači se.“ Nas ejao se i kre uo pre a tor i da a izvadi ski odela.

Napolju je zaista vejao sneg. Krupne pahulje su povremeno bile u vrtlogu od naleta vetra. Luka je bio

everovat o raspolože . S ejao se kako sa espret o gazila po s egu dok sa ga držala za ruku. „Sa o da ti kaže da sa prvi put a pla i i.“ Nas ejala sa se i ja svo trapavo hoda ju. „Dušo, sjaj a si. Sa o se drži e e i ekako će o stići do prodav i e, a kako će o se vratiti to stvar o

e z a .“ S ejao se kao lud.

Uspeli smo i da se vratimo.

Pla i ski vazduh e toliko opio da sa dre ala a puf astoj prostir i ispred ka i a i pila čaj da se ugrejem. Luka je seo pored e e i spustio poslužav ik sa sveži pe ivo . Nisa ila sigur a i a li uopšte s age da žvaće . „Ko se to e i uspavao?“, ež o je pitao. „Ne ogu ti opisati koliko i se spava.“ Čak sa i zev ula. „Vidi koliko ti se spava.“ Os eh uo se i ponudio me pecivom.

Nako laga e večere, otišli s o a sprat u so u. Izašla sa iz kupatila spre a da se sruči u krevet kada me Luka zaustavio.

„Sa o tre utak.“ U ru i je držao ele . „Maži dok se isa o esvestila.“ Mr ljala sa . Lagano je namazao prvo predeo a ra e u, zati i predeo jagodič e kosti. Mrštio se i to e doti alo. „Ne oli e“, prošaputala sa .

„Puder je čudo. Skoro da sa i za oravio a ovo.“ Ig orisao je o o što sa rekla. „Možda ije tre alo da ga skida ?“ Našalila sa se. „Ha-ha… Neuspela šala.“ Polju io e u vrh osa. „Polazi u krevet.“ Po erio je prekrivač, sačekao da leg e i pokrio e. „Eto e za par i uta.“ Udo o sa se a estila i pos atrala fil koje je poči jao. Luka se vratio sveže istušira i legao do mene.

„E, ovo je si patiča fil .“ Privukao e se i a ra e

„Mh …“ Nisa ila u sta ju i da govori . Lekić, šet ja i Luki o telo su e oduzi ali od stvar osti. „Spavaj ti, ja ću da gleda fil .“ Os eh uo se i počeo da e azi…

Želela sa da osta e još alo ud a ali to ije ilo oguće…

***

Poljup i eki poput pera su putovali po o li u. Laga o sa otvorila oči…

„Do ro jutro“, prošaputala sa . „I te i uspava a lepoti e“, r ljao je iz eđu polju a a. Pre a io se telo preko e e i ilovao e us a a po jagodič oj kosti koja je malo bolela. Obavila sam

ruke oko njega i šaka a klizila iz jegova leđa opipavajući svaki išić koji se grčio pod oji dodiro . Us e su a se spojile i raspalile želju koja je ti jala. Polju a po polju a , dodiri po dodir i ili s o goli. Svoji dodiri a od strasti e doveo do ludila e dajući se e. Gotovo sa postala razdu da a od potre e da ga i a … Da ga poseduje … O r ula sa se u ašla a je u. Držala sa u ruke kao zaro lje iku iz ad glave dok sa ga lju ila i

eškoljila se a jegovoj uškosti. „Ta ara…“ Du oko je uzdah uo u slatki uka a čeka ja. „Sa o alo…“ Mučila sa ga svoji telo . „Neću oći još dugo da ti dopušta da isliš da si jača…“ Pro edio je kroz zu e. Pro ešala sa kukovi a i spustila se i alo ež o…

Bio je u meni eo…

„Isuse…“, zarežao je i izvio apeto telo. Mogla sa jas o da vidi svaki išić i to e raspa etilo. Istrgao je ruke iz ojih i uhvatio e za okove zarivajući prste duboko. Taj gest sirove snage me oterao

van granica normalnog. Uhvatila sam ritam, podizala se, spuštala, podizala…

Osećala sa ga u se i e sa o a fizičko ivou već i a o o dušev o . Prelivao se u e e, postajao je deo e e… Uči io je da se oseća kao zrela že a koja e a predrasude. „Moja si!“ U tre u se uspravio i seo. „Oh…“ Za a ila sa glavu jer je io u edokučivi du i a a oga tela. O otala sa ga oga a dok e čvrsto držao u svoji krili a i diktirao te po. U glavi i se zavrtelo i jako sa ga zagrlila. Naslo ila sa čelo a jegovo dok je prodirao i prodirao u e e tako jako da sam

ila a ivi i po ora. Pro ešao je kukovi a i od prokletog po ora e vi uo pravo u raj. Z ao je šta i tre a, kako i tre a i koliko i tre a. Odigao e pa spustio i po ovo zavrteo kukovi a, i to je prelilo sve…

Čula sa sopstve e glas e uzdahe strasti kako su se odbijali o zidove sobe. Bila sam van sebe od

orgazma koji me mleo.

„Tako je, dušo… To i daj…“ Jako e stegao i pridružio se o vrhu u. Ne z a koliko je trajalo… do iz e oglosti pretpostavlja jer s o se urušili azad u krevet. Ležala sa a je u. Mogla sa da oseti kako u sr e ije o grud i koš i dodiruje oje.

A, onda, te preko potrebne, ež e ruke su počele laga o da klize preko ojih leđa i da e u iruju. Opuštala sa se i laga o dolazila se i. Laga o e okre uo a stra u i dugo lju io… Mazio… „Želi te još…“, izgovorih u ludo u ilu od želje koja se po ovo rađala. „I, ja te e…“ Telo je preklapao oje. Ovaj put je o a se i svojstve , eža i osećaja , spor i laga , i ti a ači vodio lju av sa o , dugo… dugo… Toliko dugo da sa islila da ću dušu ispustiti u eđu prostoru iz eđu lju avi i orgaz a… Ne, o ije želeo ijeda rz pokret, išta što i oko čalo ašu slatku ago iju u kojoj as je držao dok ije došlo eiz ež o. Vrisak zadovoljstva mi se nekontrolisano oteo. Nisam ni sanjala da je moglo biti ovako duboko i jako

vođe je lju avi sa ji a tako spor isio arski ači . „Ta ara… Isuse!!!“ Ni o ije io tih. Uopšte ije io tih…

Ja sa ostala ez s age… O je svo teži o klo uo a e e…

Sveže kuva a kafa je opoj o irisala kada sa sišla u prize lje. Luka je dodao drvo u ka i , zati se okre uo i pogledao e sa os eho sreć og uškar a. „Dođi da se azi o.“ Na eštao je jastuke a prostirku. „Ali da se azi o.“ Podigla sa prst kao upozorenje.

„Skuvao sa a kafe.“ Na ig uo i je i seo. Potapšao je ruko esto. Sela sa do jega i as ejala se. „Čoveče, ti si eu ora .“

„Ne, dušo. Ja sa izdržljiv.“ Pružio i je šolji u. „Neću ko e tarisati tvoju izdržljivost.“ Os eh ula sa se pošto e zagrlio i poljubio.

„Čuo sa se sa o i a. A drej je otišao da vidi gde ti je rat i da vidi šta se ože uči iti.“

„Moli te, ože o li da e priča o o je u.“ Uzdah ula sa od po isli a sve Rosiće. „Nisa i ao a eru da priča o je u. Me ja o te u.“ Po azio me po kosi samo onako kako on to

ume.

„Do ro, šta je te a?“ Pogledala sa ga i čekala. „Naša kuća…“ Izdigao je jed u o rvu dok u je os eh krasio li e. „Čija kuća?“ Zatreptala sa . „Naša, u koju se vraća o posle ovog od ora.“

„Mh … Kuća?“ Pokušavala sam da shvatim.

„Slušaj sad priču o a a i kuća a…“ Počeo je da i o jaš java kako su jih četvori a svojevre e o apravili dogovor u vezi kuća i že a. Kako se koji že io tako je zidao kuću i useljavao se u ju sa svojo udućo suprugo …

Zamislila sam se i setila kako je jed e večeri rekao da zida kuću… Na rštila sa se. „Šta je ilo?“ Šaljivo je pitao. „Ništa… Koliko shvata ti si aš čovek od dugoroč ih pla ova.“ Skupila sa us e. „Upora čovek koji svoje pla ove ispu java.“ Nas ejao se. „Do ro. Pla evi, kuće, že e… Tre a li još ešto da z a ?“ Njegov os eh je prelazio a e e. „Pa… ada se da će ti se kuća dopasti jer sa oda rao sve o o što e podseća a te e.“ Za išlje o je pogledao u svoju šolju kafe. „Hoće sigur o ako udeš sa o . Sve ostalo je tako e it o.“ Naslo ila sa u glavu a ra e. „O, oja Ta ara i je a skro ost.“ Polju io e u kosu.

Da i su ili ispu je i s ego i lju avlju. Pričali s o o sve u. Ne z a kako je uspeo, ali vratili s o se a oju školu, ostatak ispita i posao u jegovoj firmi. Ma koliko mi bilo neprijatno da se vratim tamo, Luka

je uspeo da raz ije svaku arijeru i dogovor je pao. Vraća se da preuz e Miletovo mesto.

Nije pro akla i te a og ivšeg o a, isa pro e ila išlje je i ila sa reše a da ga tuži . Jas o sa Luki stavila do z a ja da želi da i advokat o ez edi za ra u prilaska i da više završi sa ji . U

eko tre utku sa Luki ispričala sve ati e koje sa u životu do ila od o a. Stvar o je tragedija ila u to e da sa više ati a do ila od slatkiša. Jas o sa stavila do z a ja da sa o želi ira i or ala život. I ala sa Luki u i podršku i razu eva je u svi te a a kojih s o se dotakli. Ako je postojao mir, onda je on postojao samo pored Luke…

***

Nako sja og od ora a Kopao iku došlo je vre e da se vratimo u Beograd. Sedmi dan je prolazio a

Luka i ja s o uvek i ali te u za razgovor. Shvatila sa da a ikada eće iti dosad o i da ću uvek ez straha oći da iskaže svoje isli i oseća ja. Čak i dok s o putovali, pričali s o, pričali i pričali. Po dolasku u Beograd is o kre uli pre a sta u, z ala sa da je došao o e at da ovi život započ e o u ovoj kući.

Kako se parkirao ispred ogro e kuće, oči i u alo isu ispale iz glave.

Svi su bili tu, ispod natpisa –˝Do ro došli i tačka!˝-

Nasmejala sa se ti reči a koje su ile iz ad glava aših prijatelja. „Hej, došla oja s aha!!!“ Ni a je prva potrčala da se zagrli o. „Sr e!!!“ Zagrlile s o se kao da i je sestra. „Brate oj!“ Petar je zagrlio Luku. Nakon mnogo zagrljaja i poljubaca, Andrej se oglasio. „Hoće o li i da uđe o u vašu kuću ili da do ije o po upalu pluća?“ Pogledao je u Luku. „Ti ako do iješ upalu pluća, i ostali će o iti dva etra ispod ze lje.“ Luka ga je zagrlio. „Ta ara, izvoli.“ A drej i je pružio ključ. Uzela sam i ostala u čudu. „Dušo, hajde, otključaj vrata aše kuće.“ Luka i je prišao i poveo e. Nesigur i pokreto sa uradila kako je rekao i ašli s o se u ogro o predso lju. Stala sa i čekala. Sve i je ilo ovo, epoz ato, još isa i ala osećaj da pripada toj velikoj građevi i. „Ide o u o ilazak!“ A astazija e povela. „Hajde o da vidiš kako ti je lepa kuća“, Eleo ora je dodala. „Ovo je tvoje esto i ti ovde pripadaš.“ Ni a je rekla ešto što i je zagrejalo sr e. Z ala sa da su z ale šta i se desilo o e oći pred odlazak a Luki rođe da . Osećala sa koliko su se trudile da prihvatim svoj novi dom i njih kao svoje prijatelje i novu porodicu koju sam dobila.

Pošto s o o išle šest spavaćih so a a spratu, u prize lju s o o išle dve rad e so e, oju i Luki u. Onda ušku so u sa ilijar stolo , ostavu i ostalo, ko ač o s o se ašle u ogro o d ev o boravku.

Pri etile su da sa ila po alo va se e ali isu odustajale i ašle s o se u trpezariji u kojoj je io ogro a postavlje sto sa osa stoli a…

Muški su se as ešili i čekali da svaka od as zauz e svoje esto pored svog uškar a. U eko o e tu sa shvatila da i a o kuće-do aći u koja as je služila.

Bila sa i dalje u ekoj everi i da je ovo oglo e i da se desi i događa…

O da je razgovor uči o svoje i opustila sa se. Osećala sa pripad ost Luki i svi a ostali a. Uzgred, ili s o ko šije, prijatelji, ku ovi i porodi a… O i su ili sve što sa želela da i a …

Kada su svi otišli i kada s o as dvoje ostali sa i, isa ogla da ešto e pita Luku. „Da li a je eophod a kuće-do aći a?“

„Misli da jeste…“, o azrivo je rekao. „Mogu ja da stig e sve.“ Po islila sa da e ožda ije s atrao dovolj o sposo o . „Z a da ožeš, ali e želi . Uostalo Olga školuje dva si a i potre a joj je posao.“

„Mh …“ Kli ula sa glavo i ostala za išlje a. „Dušo, e želi da gu iš vre e a kuć e poslove ako već ogu da te oslo odi toga. Posveti se uče ju a vre e gu i a e e.“ Nas ejao se da razvedri situa iju. „Do ro…“, otegla sa . „Slušaj… Z a koliko si radila, kolko si se učila i kako si živela. Ovde ećeš iti ičiji ro već oja pri eza. Olga će iti u kući pre pod e dok s o i a poslu, vike do eće dolaziti i ostaje i a a prostora da ešto uradi o.“ Bio je oz ilja . „To je već prihvatljivo. Z aš, u e i ja da spre a hra u…“ Skupila sa us e. „Z a da u eš, sa o e želi da ti eprijat e slike iskaču dok to radiš.“

„Ne oj sad da preteruješ i zloupotre ljavaš sve što sa ti ispričala a zi ova ju.“ Shvatila sa koliko je io spre a od svega da e čuva.

„Oprosti, ali e zloupotre ljava . Sa o sa te pažljivo slušao i eću da dozvoli i jed oj jedi oj sit i i da ti opterećuje život ako e ora.“ Poljup e e sprečio da išta kaže . „Uostalo , svi s o ozidali ogro e kuće i odlučili život da deli o sa že a a koje rade pa ar va ože o olakšati poslove jed o kuće-do aći o .“ Pričao u i e svojih drugova. „Do ro, do ro, predaje se.“ Os eh ula sa se shvativši da i oje drugari e i aju po oć u kući, tač ije isa se osećala esposo o . „Izvi i, oli te. Za isli da dođe o sa posla i poželi da ode o u šet ju ili ilo gde, a ti i kažeš – ne

ogu, ora da pre riše paši u, ispegla veš ili šta već. Ne želi to.“ Poveo e a sprat jer se ližilo vreme spavanju.

Od ah ula sa glavo i prepustila se ovo životu.

***

Psihijatar je io i više ego zadovolja oji pro e a a u životu. Pri etio je da ogo olje izgleda i da trauma lagano ostaje iza mene.

Podržao je oju odluku da asil ika tre a tužiti, ez o zira da li je to ota , ajka, rat, sestra, už… Nasilje je krivič o delo i asil ika ipošto e tre a pustiti da se olako izvuče. Jer svaki aši dopušta je da prođe ekaž je o asil ik se osili i daje se i za pravo da astavi sa asilje . Takođe isa odustala i od grup e terapije, laga o sa do ijala status iskus og učes ika koji je po agao ovi čla ovi a da progovore. U to e je ilo ešto što i je davalo i jači u i ači da sa a shvatim i prihvati da sa BILA žrtva… Da, ila sa … BILA. Nisa više ičija žrtva i to je davalo pravo a

or ala život.

Škola i posao su tekli po planu.

Sve se ekako dovelo u red i oj život je postao sta ila . Osi po ekog koš ara, koji i Luka od ah preki uo drugih pro le a isa i ala. Čak šta više, vre e o , ti koš ari isu i ali a e e toliko jak uti aj, pre i se oglo reći – to je io sa o ruža sa , jer više ije ilo fa to skih olova kada i e Luka pro udio.

Moj ivši ota , Rade ko Rosić je završio u zatvoru uz o avez o leče je… Ujed o je advokat i izvojevao zabranu prilaska.

Nisa ila po os a a sve što se dešavalo, ali tako je ilo isprav o.

Uostalo sve vre e suđe ja je po avljao kako u ja isa kćerka i da e se jav o odrekao. To ije u lažilo kaz u i propisa e ere, kao i uslov u koja ga je čekala ako zatvorske kaz e.

***

Bližila se ova godi a. Nako posla sa sa drugari a a otišla u kupovi u da se pripre o za aše prvo zajed ičko putova je. Ta zajed ička putova ja su os islili aši uškar i, a i s o to e ile. O i su ili kao raća dok s o as četiri ile kao sestre. I ali su za isao da doček ove godine proslavimo u Parizu.

Rezervisali su četiri hotelske so e da udu jed a do druge. Oni su imali planove sa nama ali i planove bez nas na tom putovanju. Bogami i mi smo imale planove bez

jih. Sve s o se složile da Ni a tre a da as provede kroz uzeje i da a pri liži u et ost dok uški budu imali drugi vid zabave.

Sa o što sa ušla u kuću i javila se da sa stigla. „Dušo, i a o gosta. Pridruži a se.“ Luka je sedeo sa oji rato Srete o … ili ivši rato . „Do ar da .“ Zva ič o sa se oglasila i sela pored Luke.

„Ta ara, došao sa da va se zahvali a sve u. Ne a a eru da vas uz e irava .“ Srete se meni obratio.

„Da, svakako se Luki zahvali. Pušte si da se ra iš sa slo ode.“ Z ala sa šta je Luka uči io za jega. „Naučio sa lek iju, Ta ara. Shvatio sa i koliko sa pogrešio, ali isto tako z a da vre e e ogu vratiti u azad…“ Srete je postao eko zreliji i to e je zbunilo.

„Tač o, Srete e. Zato te oli da ispraviš svoje greške. Život je pred to o i potrudi se da udeš do ar i pošte čovek.“ Na rštila sa se jer i je ilo eprijat o od seća ja koliko je o io ezosećaja pre a meni.

„Hoću, o ećava . Želi da ti kaže koliko i je žao što sa zatvarao oči pred isti o i koliko se kaje što te isa zaštitio. I, da z aš… ikada eću se i oprostiti što sa te i ja altretirao a eki ači .“ Oči su mu zasuzile i ustao je.

„Srete e, zašto e osta eš a večeri?“ Luka se u ešao. „Ne ogu, hvala.“ Spre ao se da kre e „Slušaj, što je ilo, ilo je. Što sa preživela, preživela sa . Iako si me se i ti odrekao preko novina, krv

ije voda. Pusti da vre e uradi svoje i dokaži i da isi kao aš ota . Moli te, udi do ar čovek.“ Ustala sa i prišla u. „Ne ogu da ti o eća da ćeš iti po os a a e e. Ali ogu da ti o eća da ću iti olji čovek, ako ni

zbog koga drugog, o da z og te e i Luke.“ Pogledao je u Luku „Srete e, daj joj vre e a i udi sigura da ćete u eko tre utku pozvati.“ Luka u je prišao i zagrlili su se što je e e zaprepastilo. „Hvala ti što si i o ogućio da je vidi “, rekao je, a o da se okre uo pre a e i. „Ta ara, hvala ti što si i ila starija sestra iako to po godi a a isi. I, izvi i što ja isa io stariji rat…“ Progutao je k edlu dok je o lačio kaput. „Ako poželiš da se vidi o, pozovi e. A i ako e poželiš, razu eću i eću se ljutiti.“ Ostala sa da stoji i pos atra kako ga Luka prati. Či je izašao, vrele suze su i se sručile iz o raze a ja sa se sručila a trosed. Luka se vratio i seo pored mene. Zagrlio me i poljubio u teme.

„Otkuda o ovde.“ O risala sa suze i pogledala u Luku.

„Želeo je da te vidi…“ Po azio e po kosi. „Teško i je…“ Progutala sa gorči u koja i se pela uz grlo. Luka e istog tre utka zagrlio. „Ovako, ije uopšte kriv koliko s o islili da jeste po pita ju posla. Na slepo je prodavao stanove i nije ni bio svestan da je jedan te isti stan prodao po pet puta, jer mu je stric

jed ostav o gurao papire da potpisuje. Stoji da ez a je ije opravda je a sudu, ali uz kau iju je pušte da se ra i sa slo ode i do iće uslov u kaz u. Dalje, do io je posao kod Ivana u firmi i radiće kao vozač. Ja sam mu u neku ruku kupio sta …“

„Šta si uradio?“ Izvukla sa se iz zagljaja i iz ečila. „Polako. Plakao je kao alo dete, pokajao se z og svega. Pati što se ije po eo kao rat. Dugo s o pričali i video sa da želi da ude kao i ti. Vreda , do ar i pošte . Nije uredu da pot e i jeda lad život i oso u koja i a želju da ude do ar čovek. Ta ara, o se ugledao a o a koji i ije io adekvata pri er. Prihvati či je i u da vas je ista ajka rodila i da i o i a do rote u se i. O živi sa tereto što svoju sestru ije ra io. Ne, ti… Ti si u ila sve i ije z ao šta je i ao dok te ije izgu io.“

„Luka, e i Iva ov gest i to što je do io posao. Ali da u kupiš sta … Za e e je to eprihvatljivo.“

„Taj sta ije jegov. Taj sta sa kupio i to je zavede o kao oj poklo te i. Papire ćeš do iti da potpišeš. Pruži u ša su, jer sa sigura da će od jega postati čovek.“

„Šta će i sta ?“ Šok za šoko e stizao. „Želi da i aš svoj sta . Sestri sa ostavio svoj stan. Tebi sam kupio trosoban stan. Smatram da svako

že sko tre a da i a svoj krov ad glavo i da je to isprav o. Šta god da a život do ese, e dao Bog, želi da i aš svoj lič i krov ad glavo .“

„Ali…“ Pokušavala sa da kaže kako je pogreš o. „Ta ara. Ako s atra da oja sestra tre a da i a aterijal u sigur ost, isto želi i za te e. Kraj svake rasprave. Sta s atraj oji svad e i poklo o .“

I io je to kraj raspre jer e je poljup i a sprečio da išta više kaže . „Briga e ko e si kupio sta , ja ostaje ovde sa to o .“ Ipak sa uspela da progovori . „Ha! Ja i e a a eru da te pusti odavde. Hajde, udi do ra, po ozi ratu još sa o ovaj put“, dodao je.

„Hoću… Sa o i tre a vre e a.“

„Z a . Ti si oja ila duša.“ Zagrlio e jako.

Upoz ajte Luku Berića

Le ji korako sa prilazio zgradi. Da je io topao, u vazduhu je ila ota zagušljivosti ili je oje raspolože je dopri osilo to teško osećaju spari e. Ali, a tre su i pluća slo od o disala jer je iz zgrade izlazila čokolad a devojka.

Zastao sam i posmatrao kako žur o silazi iz par stepe ika dok je kosa lepršala oko je. Ovog puta nisam

ogao da joj vidi rao oči jer je pog ula glavu. „Zdravo…“, tiho sa rekao dok je prolazila pored e e. „Zdravo…“ Nje odgovor je io jedva čuja . Okre uo sa se, jer e ije i pogledala. Stajao sa i gledao kako odlazi…

Raz išljao sa o to e da je jed o uhvati za ruku i zaustavi . Ovo je io već dva aesti put da joj se javi , i da i o a odgovori o ako u prolazu, čisto reda radi. Ta ara e jed ostav o ije pri ećivala za razliku od veći e devojaka koje su e pri ećivale sa pet kilo etara. Ušao sa u praza sta i po ovo osetio tesko u. Uzeo sa o il i i sa o ga pos atrao jed o vre e…

Iva je ože je , A drej isto… Petar je vere sa ojo sestro … Koga sad da pozove ?

Nikog!

Bacio sam mobilni i prepustio se usamljenosti u svojoj jazbini.

***

Nako ekog vre e a, sreća i se os eh ula kada sa se aj a je adao. Ni a se parkirala ispred zgrade i olio sa Boga da ekog e zakači. I, aš tad sa ko ač o upoz ao Ta aru. Da ude pre iz iji, zva ič o s o se upoz ali. Ni a je često i ala o ičaj da po e e kako je srela devojku oje čokolade. Osetio sa da i pluća po ovo slo od o dišu. Nisa ogao da shvati šta se dešava kada ju pogledam, pa sa odlučio da se raspita kada radi u restora u preko puta aše iz is zgrade, jer par puta nakon posla odlazio i nisam je video.

***

Uvek je prva smena- do io sa i for a iju i od ah otišao a doručak tog jutra. Po ovo su i pluća ila slo od a i disala su.

Da li su oja pluća ila u e gela a ili oja praz a duša, koja aprosto oživi kada je vidi … Nisa ogao da razluči …

Ali sa jed o prilič o do ro shvatao, kada sa u je oj lizi i, opušte sa i slo od o diše . Nisa ogao za e ariti to oseća je i rešio sa da se z liži sa jo kako ih olje upoz ao se e i sve ovo što i se dešava u je oj lizi i.

***

Da i su prolazili, a ja sa svako jutro odlazio a doručak kod Ta are. I svaki put sa slo od o disao.

Jed o veče sa je sreo ispred zgrade. Po islio sa kako se vraćala iz provoda, a ona je objasnila da se

vraća sa drugog posla. Ostao sa po alo zateče saznanjem da radi na dva mesta. Pre podne u

restora u i pola večere je s e e u kafiću. Iskoristio sa priliku i u edio je da zajed o te oći popijemo

kafu. Na jedvite jade je pristala…

Moj stan je dobio novu dimenzju jer je Tamara bila u njemu. Ja sam ponovo slobodno disao jer je bila u

mojoj blizini. Ali, nisam bio siguran da li je ona bezbolno disala jer se nesvesno u par navrata hvatala za

rebra, koja je udarila u magacinu o gajbu, kako mi je objasnila.

Te oći sa otkrio ogo o joj. Bila je vred a, tiha, skro a, želela je ez ičije po oći da astavi školova je i ažalost saz ao sa da joj je a a u rla…

Nije ilo ša se da za e ari osećaj koji me savladao, samo sam mogao da obuzdam sebe i da je ne

zagrlim. Bio sam siguran da bih je ti gesto uplašio. Dok su i isli ludele, o a je ešto htela da e zamoli. Ponadao sam se da joj trebam u nekom obliku, ali njena molba me udarila pesnicom u stomak.

Za olila e je da joj više e ostavlja akšiš… Odmah sam dao sve od sebe da je privuče se i. Nudio sa posao, stipe diju…

Nije vredelo. Tamara je bila toliko ponosna da sam pomislio da sam je uvredio, a to mi nikako nije

trebalo.

Kada je napustila oj sta , e gele su i po ovo stegle pluća i isa disao o ako kako ih želeo. Bila je to duga oć ez s a protka a devojko oje čokolade.

***

Bližio sa se zgradi i dah i je zastao kada sa video Ta aru a klupi kako sedi i plače. Noć je ilo oko nas i zahvalio sa Bogu što e a pu like. Od ah sa joj prišao. „Ta ara?“ Čuč uo sa ispred je i u grudi a e za olelo

„O, ože…“ Pogledala e plač i oči a. „Šta se desilo?“ Než o sa spustio dla a je o kole o, a o a se trgla kao da sa je opekao. „Ništa…“ Jecala je i kidala me iznutra.

„Kako išta kada plačeš? Re i i, šta se desilo?“ Gledao sa je pravo u oči pokušavajući da prodre iza tamne senke koja joj je pomutila vid.

„Joj, Luka… sklo i se od e e.“ „Neću da se sklo i , re i i šta se desilo?“ Ša se nije bilo da se sklonim od nje.

„Posvađala sa se sa o e , edostaje i ajka…“ Po ovo je zaplakala.

„Hajde, s iri se.“ Od ah sa seo do je i zagrlio je. Gospode, i od tog dodira se stresla. „Ta ara, šta ti je?“ Po ilovao sa joj ra e u adi da ću je alo opustiti.

„Ništa...“ Od ah ula je glavo i ila apeta do gra i e pu a ja. „Dušo, po irićeš se sa o e . Z a da ti a a edostaje, ali e oj se toliko kidati.“ Po azio sam je po

kosi i primetio da joj to prija.

„Biće sve uredu. Sa o sa u orna i razdražljiva.“ Pokušavala je da zaustavi suze čvrsto zatvarajući oči „Ššš… s iri se. Nisi ti u or a, ti si preu or a. M ogo radiš“, tiho sa pričao uprkos želji da vik e . Obgrila je sebe rukama kao da se štiti. Mazio sa je po kosi i isa želeo da presta e . Osećao sa da je to jedi o što joj prija. Sasvi ež o sa ilovao svilu oje čokolade i ćutao. Shvatio sa da ja uprkos

je i suza a po ovo slo od o diše . O da sa shvatio! Nisu ila oja pluća u pita ju već oja duša. O a je ila oja duša… O uzeo sa se isli a dok ije otvorila oči i pogledala e. Taj, bistar pogled od

suza e potresao do srži. „Do ro sa “, šap ula je. „Ti si jed a ila duša…“ Jed ostav o sa priz ao šta i je predstavljala. Ništa ije rekla. Sa o e pos atrala. „Hoćeš da ode o kod e e na kafu, sok, vodu?“ Pokušao sa da se os eh e dok sa je dla o i dalje eu or o azio po kosi od te e a do polovi e leđa. „Ne ogu. Hvala, ali e ogu“, pro uklo je odgovorila. „Ako želiš da priča o o ilo če u, ije i pro le …“ Zagrlio sa je preko ra e a, ilo je jače od e e. „U or a sa … Izvi i za ovo i hvala ti.“ „Ta ara, uredu je. Do ekle z a koliko ajka ože da edostaje. Ja sa i ao pet godi a kada je oja

a a u rla, ali opet sa i ao sreće da za godi u ipo do ije div u aćehu koju i da danas zovem

a a. O a i je rodila Ni u i do io sa sve što sa želeo…“ Pokušavao sa a sve ači e da joj pokaže koliko je razu e .

„Život…“ Izustila je i jedva ustala sa klupe. Ustao sam i ja. Zajed o s o ušli u zgradu i pogledo sa ispratio kako je ušla u svoj sta koji je io u prizemlju.

Još jed a oć ez s a e davila i gušila od seća ja a je u ta u se ku u pogledu. Ustao sa i počeo da šeta po sta u. Jed ostav o sa z ao, ora iti sa jo . O a ora iti oja. I ao sa sa o jed u želju, a to je da tu se ku, koja e podsećala a de o a, otera daleko od je.

***

Nared og jutra dok sa io u restora u a doručku i osećao da i je duša živa zahvaljujući Ta ari oj lizi i, sr e i je preskočilo kada sa video odri e a je i ruka a. Po ovo se udarila dok je radila…

Tog jutra su i se pridružili drugari jer sa i priz ao šta oseća kada vidi Ta aru. U jed o su se složili. Ljubav!

Za e e je ilo i više od lju avi. Ili, je lju av i ala dušu?

Tog jutra sam bio veoma zadovoljan sve do neko doba dok i ije stigao sladak kolač sa gorko poruko i dve hiljade di ara koje s o joj ostavili kao akšiš-

Izvinjavam se svima vama, ali ja ovo ne mogu da prihvatim . Tamara

„Au. Je ote…“ Iva je pos atrao šta se alazilo ispred e e a rad o stolu. „Po os a je.“ A drej je čitao poruku. „Šta da radi o?“ Petar je prelazio pogledo po a a. „Ne z a !“, pras uo sa . „Je e o e z a šta je toliko straš o u to akšišu!“ Prošao sa ruka a kroz kosu.

„Polako.“ A drej je laga o ustao. „Po os a je, Luka. Ovo je vređa. Z a da želiš da joj po og eš, ali ije ti još devojka i e aš pravo da udeš do i a ta .“

„Pa, vređa i as!“ Iva se oglasio. „Kad je a a eko vratio akšiš?“ Pos atrao as je. „Niko ikad.“ Petar je odgovorio i složili s o se. „Ovo ću ja da ispravi , a ti Luka s isli kakvo izvi je je želiš.“ Iva je zgra io ova sa stola i otišao. Pošto je svako otišao svoji poslo , ja sa pozvao Mila a u čije je restoranu radila Tamara. Bio mi je

školski drug. Jed ostav o sa i ao potre u da u kaže kakvo lago i a…

Nakon nekog vremena moj mobilni je zazvonio i pogledao sam u nepoznat broj fiksnog koji se ispisao na

ekranu.

„Berić.“ Javio sa se ustalje o. „Luka, Ta ara je ovde…“ Od je og tihog glasa i je zastao dah. „Zdravo, Ta ara…“ Nisa z ao šta da kaže i šta će o a reći. „Pozvala sa te da ti se izvi i … Nisa i ala a eru da vas uvredi , sa o i je ilo veo a eprijat o z og akšiša. I…“ Za e ela je što je dalo priliku da ja sad priča . „Do ro… Pošto si prihvatila akšiš, hvala a kolaču koji si i poslala, ali izvi je je ću prihvatiti sa o ako večeras dođeš kod e e da popije o kafu.“ Bio sa odluča . „Radi večeras u kafiću. Biće kas o…“ Po ovo se dvoumila.

„Neće iti kas o. Želiš li da prihvati izvi je je?“, pitao sa oštrije ego što sa hteo.

„Želi …“ E, to što je rekla je io lagoslov. „Re i i roj svog o il og, pa ogu doći po te e kada završiš s e u u kafiću.“ Već sa sve i ao u glavi.

„Ne a o il i. Po edeljak je i sigur o će o završiti ra ije, i doći ću kod te e.“ E, to da nema mobilni

nisam imao u glavi.

„O da se vidi o.“ Nas ejao sa se jer i je skršila pla z og proklete ale aprave koju ije i ala. „Vidi o se.“ Čuo sa da se os eh ula i to mi je bilo dovoljno.

Odložio sa o il i i sa estrplje je čekao veče i ju.

Bio sam nervozan dok se nije oglasilo zvono i najavilo njen dolazak. U tri korala sam bio kod vrata i

otvorio ih.

O a je ila tu… A ja sa po ovo osetio da i a dušu. Disao sam

„Zdravo…“ Sla aš o se os eh ula i oči su joj za listale. „Dolazi ova o!“ Nas ejao sa se i uvukao je u svoj sta . „Nisi ljut a e e?“ Pogledala e po alo za ri uto. „Došla si i isa ljut a te e. Izvoli…“ O, Bože, kako a ju iko ože da ude ljut.

„Hvala.“ Široko se osmehnula dok je sedala u fotelju.

„Kako je ilo a poslu?“ Pošao sa da a skuva kafe. Pričala je i je glas je ispu io praz i u oje jaz i e, a svoji prisustvo ta jaz i a je počela da liči a dom koliko sam mogao da primetim. Jed o e učilo to što je sela u fotelju, io je to jasa z ak da joj se e pri ližava kako sa pla irao i poštovao sa to. Nako eo avez e priče uz kafu, orao sa da apravi ar ale i korak apred. „Ta ara…“ Pogledao sa je pravo u čokolad e tople oči. „Moli ?“ Zadržala je vazduh kao da se uplašila. „Zašto si i poslala kolač da as? Za akšiš eću da pita , s atra da je to reše o.“ Bio sam prokleto

direktan kao da ugovaram posao

„Mali z ak zahval osti…“ Li e joj se zabrinulo i u tom trenu sam opsovao u sebi.

„Za šta i se zahvaljuješ?“ S ekšao sa pogled e ih li je u irio. „Druži o se… do ar si pre a e i… I o o kad sa plakala…“ O orila je glavu i ilo i je jas o da se postidela.

„Ne oj i se zahvaljivati a to e, zadovoljstvo je oje. Mogu li ja da se zahvalim za kolač koji si i da as poslala?“ Nisa ogao više da se o uzda . Morao sa da ostvarim bar neku malu bliskost pa

akar ila i dečija. „Možeš.“ Video sa da ije aš sigur a. „Dođi i sedi, ovde pored e e…“ Potapšao sa mesto na ugaonoj garnituri do sebe. Ako i dođe, to je to. Čak sa u z ak ohra re ja da to uradi prevukao je u kafu do oje

Ustala je laga o i ko ač o se ašla do e e. Bio sa svesta da e s e pre agliti i da ora praviti ale korake u aše od osu.

„Mogu li da te poljubim u o raz?“ Okre uo sa se pre a joj i dla joj položio a leđa. Klimnula je glavom. U mojoj glavi se zavrtelo iako sa je sa o ež o polju io u ek o raz. Osetio sa da ije ostala i u a i io sa sreća jer i a ade da ude o zajed o. „Hvala a o ako div o kolaču, zaista si e prijat o iz e adila, dušo“, opije o sa joj šap uo i po azio je po kosi. Duša… Moja duša…

„Ne a a če u“, tiho je rekla i pogled zadržala a e i dok sa prste provlačio kroz pra e ove je e kose.

„Prija ti da te azi po kosi?“ Nisa ogao da je e pita i e čuje od je o o u šta sa io sigura da joj prija

„Opušta e…“ I dalje e pos atrala i pogled joj je postao s e što je e e raz ežilo. „Kosa ti je kao svila i e e opušta da je dodiruje .“ Nas ejao sa se sa se i šta i kako radim, osećao sam se kao pubertetlija koji prvi put muva devojku. Onda sam joj dodao kafu.

„Hvala.“ Nas ešila se i otpila malo.

„Sa ki živiš?“ Morao sa ešto da je pita jer su i isli ludele od želje za jo . „Sa o e i rato .“ Uzdah ula je i je i ga, taj uzdah i je po ilovao eđu ož og drugara, što ije trebalo da se desi, s´obzirom na okolnosti jer nisu vodile prema seksu.

Od ah sa pro e io te u. Ja sa počeo da priča o ojoj porodi i, to je odag alo potre u da je odnesem u krevet, ali sa je sve vre e azio po kosi i uživao kao ikada pre. Nakon nekog vremena je

kre ula a ja sa se osetio espo oć o jer isa i ao pravo da je zaustavi i ostavi je pod svoji krovom

Dopratio sam je do vrata i stao.

„Ta ara, edeljo e radiš?“, pitao sa iako sa z ao odgovor zahvaljujući Mila u. „Ne. Nedelja i je slo oda da .“ „Mogu li u edelju da te izvede a večeru? Moli te…“ Molio sa Boga da prista e. „Može…“ Os eh ula se. Bože hvala ti- zahvalih mu se u sebi.

Nisa više ogao da izdrži i ež o sa je zagrlio i po ovo polju io u o raz, ali sa o iz straha da ešto ne sjebem. „Sviđaš i se, ale a“, priz ao sa joj i dla o skliz uo iz je u kosu.

„Laku oć…“ O orila je pogled i po ovo se postidela. „Laku oć i lepo spavaj.“ Stajao sa dok je odlazila.

U jed o okretu sa po ovo io u jaz i i i ez duše… „Bože!!!“ Pogledao sa u plafo . „I ova oć će iti ez s a“, rekao sa aglas. „O, Je ote! Nisa joj rekao da ide a služ e i put…“, dodao sa kao ludak. Noć je ila, kako sa i očekivao, ez s a…

***

Služ e i put, zapravo odsustvo od Ta are je io prokleti pakao. Jed o sa od ojih drugara z ao da je dobro i da radi.

Jedi o što ikako ije ilo do ro je to, što A drejev pla , da Ta aru dovede u ašu zgradu je izgleda pao u vodu. Zbog toga sa io prilič o sje a , a A drej je io iz ače iz koloseka jer ga je od ila… Nedelja- ponavljao sam sebi. Nedelja će iti da kada će ti postati moja devojka- zacrtao sam cilj.

***

Nedelja je ko ač o osva ula i isa i ao a eru da čeka veče kako ih video Tamaru. Ustao sam

sredio se i uputio ka prizemlju.

Bila je u pidža a a kada i je otvorila vrata. Po alo otekla od spava ja… Bila je savrše a. Nisa gu io i seku du. Od ah sa joj izložio pla koji je upalio.

Danas je samo moja!

Prvo sam skoknuo do pekare po pe ivo a o da se eviđe o rzi o vratio u sta . Postavio sam sto i

skuvao kafe. Kada se oja duša pojavila u o sta u i udah ula ojoj jaz i i život. Taj doručak sa jo je io toliko prijata da sa joj priz ao da i je edostajala. Zati je i ona potvrdila

da sa i ja joj edostajao što i je ulilo toliko sreće da sa ogao da poleti . Da li sa io su a ut, lud ili total o zalju lje kada sa poželeo da i a ju aš ovako svakog da a za se e, e z a . Ali sa z ao jed o… Želeo sa sa jo ogo više. Dok smo pili kafu dotakao sam se Andreja i jegove po ude koju joj je dao za posao u adi da ću je urazu iti da prihvati. Nažalost Ta ari po os je io ogo veći od oje želje izgleda. Odustao sa od u eđiva ja i poveo je sa so o u trž i e tar jer i je tre alo gardero e za predstojeću jesen i zimu.

Sve je ilo savrše o i skoro sa as video u vezi dok je isa uveo u že ski utik. I ao sa eopisivu želju ešto da joj kupi odela, ali su tu stvari pošle po zlu. „Hajde da oda ere o ešto za te e“, ež o sa rekao

„Ne oj oli te.“ Bila je uplaše a i ostao sa zateče . „Ta ara, oli te… e i za lju av. Vidi kako lepih stvari i aju.“Nisam se predavao.

„Ne.“ Odluč o je zavrtela glavo . „Sa o jed u odev u ko i a iju.“ Pokušao sa da je povedem, ali se ona ukopala u mestu.

Nisam mogao da verujem da me odbija.

Ponovo je odmahnula glavo i oči su joj se lagano punile suzama.

„Hej, šta ti je?“ U sekundi sam joj se primakao

Jas o sa video kako guta suze i ači a koji je o orila pogled i je rekao više od hiljadu reči. Uvredio

sam je.

„Isuse... Ide o odavde.“ Odmah sam je poveo napolje.

Či s o seli u auto, pogledao sam je. „Nisa i ao a eru da te povredi ili uvredi , sa o sa želeo ešto da ti kupi …“ Je e o sa želeo da joj sve kupi .

„Luka…“ udah ula je du oko kao da ira reči, „ovoliko paž je isa do ila od kako pa ti da postoji , sve preko i ilo previše za e e.“ Pos atrao sa je i shvatao da sa prešao gra i u. „Ide o a ručak. Ovaj da još ije gotov.“

Upalio sa auto i kre uli s o. Iz glave i isu izlazile je e reči i pitao sa se, kako i koji životo živi, zašto joj iko ije pokla jao paž ju? I, da e Bog pita kako, ali osetio sa da a svojoj duši osi ol koji sam hteo da odagnam.

„Voliš li ri u?“ U eko tre utku sa pitao, shvatajući da sa predugo ćutao. „Voli …“ Kraje oka sa video da se os eh ula i to i je ilo potre o

„Odlič o, vodi te a jed o lepo esto.“ Ja sa se os eh uo od olakša ja.

Oda rao sa splav u prirodi. Vodio sa se išlju kako je Ni a pričala da priroda opušta. Ako sa išta poželeo, a to je da opusti Ta aru. Zahvalih se Bogu u se i jer sa uspeo. Uživala je u ambijentu i jelu.

Pričali s o… Ko ač o se vratila opušte ost i ir a je o li u koji i je io i više ego potreban da ga

vidi i uveri se da uživa. Polako s o se spre ali da pođe o dok sa joj pričao o fil u i pos atrao je kako je elega t o izvadila vlaž e ara i e iz taš e, i počela da riše dla ove po erajući rukave luze… Onda sam onemeo. Na desnoj podlaktici je imala jaku masnicu od koje mi se vid zamaglio.

„Ta ara, šta ti je to a ru i?“ Nisa ogao da e pita .

„Šta?“ Pogledala je u dlanove i okretala ih…

„Na des oj podlakti i i aš asi u“, tiho sa rekao i pogledo pokazao a odro esto. „To…“ Pogledala je. „To je… Udarila sa se a poslu.“ O lizala je suve us e. „Izvi i, kako si se udarila?“ Nalaktio se a sto, i ao sa utisak da ešto ije uredu. „Prosipala sa pepeljaru u ka tu za s eće ispod ša ka, i… i a jed a šipka pa sam o ju udarila.“ Rukama je o jaš javala kako se udarila.

„I toliko si se udarila?“ Iz ečio se. Nije imalo smisla da se toliko udari.

„Da…“ Kli ula je svojo lepo glavo .

„Me i više liči da je ta šipka oši ula te e…“, tiho sa agovestio o o što sa i islio. Neko ju je udario,

nije bilo sumnje.

„Veruj, ije i prvi put da se udari .“ Nas ejala se u adi da će e zavarati. „Z a da ti ije prvi put.“ Nas ejao sa se i ja za sada, čisto da joj dozvoli da isli kako e je uspeš o obmanula.

„Ja sa alo trapava i kada se raz aše po šanku, obavezno se negde raspali .“ Nastavila je da se izvlači što je sa o potkrepilo oje užas e isli.

„Mh …“ Klimao sam joj glavom da joj udovoljim, ali sam nesvesno frknuo jer je lagala.

Dok s o šetali do auta, pogledala e. „Sa o da ti kaže , da ja eću oći da večera , prejela sa se.“ Huknula sam.

„Razu e te, kas o s o doručkovali, kas o s o ručali… Šta kažeš da ode o kod e e i odgleda o eki fil uz kafu?“ Tre alo i je da je drži uz se e i pokuša da izvuče iz je šta se događalo sa ti

modricama koje je imala. Ovo nije bila prva koju vidim i lagano sam se hladio.

„Slaže se.“ Kli ula sa glavo . „O da ide o.“ Os eh uo sa se aj olje što sa ogao, iako je u e i sve ključalo. Veče i je egde išlo po pla u. Doveo sa je u svoj sta , udo o je s estio i sve vre e podsećao se e da tre a da joj veruje kako se udarila čak i dok sa joj azao gada podliv , koji je e e za oleo. Od te grozote paž ju i je odvlačilo Ta ari o prisustvo. S estili s o se da gleda o fil i a esto sa je do se e aš kako sa želeo. Mazio sa je i laga o se opuštao

„M …“ Čuo sa je u poluta i so e i isa ogao da čeka i seku de više. Osmehnuo sam se i uzdahnuo. Nisa želeo da pre agli pa sa sa stola uzeo mocatr kugle i delio sa

njom, sa nje i us a a… Nije od ila i ko ač o sa ogao da je polju i . Než o sa rsio je u kosu i azio je dok se toplila. Ovlaš sa je polju io u čelo i osetio koliko i a ež u kožu. Nje uzdah e ohra rio i astavio sa . Polju io sa je opet alo s až ije da e oseti i disa je joj je postalo plitko kao i

oje. Mazio sa je us a a po čelu dok sa je grlio i a eštao. Dla sa joj položio a o raz da je us eri pre a e i. Pogledali s o se pod svetlošću televizora. Oči su joj gorele kao i oje sr e. „Isuse, kako si lepa…“,šaputao sa opijen njenom lepotom.

Pal e sa joj prešao preko vrelih, pu ih usa a i osetio sa kako je zadrhtala u o aručju. Sr e i je u jalo kao ikada pre. Spustio sa oje us e a je e da utoli čež ju koja e da i a gutala.

Naše us e su sporo vodile lju av što je io eopisiv osećaj za e e. Bio sa eža i e z a zašto sa io takav… O a je udila tu eo jaš jivu potre u da ude eža i pažljiv. Laga o sa je po erao dok

se isa ašao ad jo . Udah ula je vazduh odvajajući us e od ojih. Me i ije tre ao vazduh, imao

sa ju i lju io sa je svuda po li u i vratu dok po ovo isa pro ašao je e vrele us e. Priroda ago e aterao da produ i polju a i uči i ga i ti iji . Podvukao sa dla pod je a leđa privijajući je

uza se. Želeo sa da je oseti , želeo sa da se o a privija uza e jer se isa svo teži o svog tela oslo io a je o. Nago ski sa dla o jače pritis uo je a leđa u želji da ih odig e …

. „Jao…sssssss“ Preseklo e je o tiho sikta je. „Ta ara?“ Od akao sa se od je. „Ništa, leđa su e ešto za olela.“ Brzo je disala i alo se nakrivila.

Odmah sam seo i povukao je za sobo . „ Gde te oli?“ po azio sa je po obrazu.

„Ma… Ništa… leđa, alo…“ Bila je odsut a što e je od ah vratilo u stvar ost. „Malo? A toliko se rštiš.“ U jed o potezu sa uspeo da joj svuče luzu. „Luka!“, vik ula je i rukama prekrila predeo grudi jer je ostala u brusu koji me trenutno ni malo nije

zanimao.

Prebacio sam je preko svojih butina. I ala je žestoku as i u a leđi a. „Isuse...“ Prešao sa prsto pored ordo- plave kože.

Pokušala je da se vrati u sedeći položaj, ali joj isa dozvolio. Upalio sa la pu koja i je ila u lizi i. Krv i se ledila u ve a a kada sa video kakav je udara zado ila…

„Šta je ovo, Ta ara?“ Ostao sa ez vazduha. „Luka, za oga, udarila sa se.“ Povisila je alo to i iz a ila e iz koloseka laži a. „Gde si se udarila i kako?“ Pustio sa je da sed e i pos atrao je kako će da e laže. „Pa, a poslu… kad sa …“ Nije ogla u ti seku da a da s isli valid o o jaš je je. „Ko te ije Ta ara?“ Bilo i je dosta. Nisa više ogao da joj povlađuje . „Moli ? Ko e ije? Šta pričaš.“ Uzalud o se trudila da astavi sa laži a.

„Ovu su as i e od kaiša. Na leđi a i aš o rta u čak i r ji u.“ Reč po reč sa izgovorio i stavio do znanja da prestane da e laže. Zanemela je i oči su joj se ispu ile straho koji e pogodio kao etak. „Re i i, ko te ije?“ Dla sa naslonio na je o raz u adi da će i ati povere ja u e e. Na žalost, usledio je pravi šok. Počela je da se hladi. „Ta ara, odgovori i, ko te je tukao kaiše ?“ Zvučao sa strožije ego što sa hteo. Trgla se i ustala. Zgrabila je bluzu i brzo je navukla preko glave.

„Gde ćeš?“ Skočio sa a oge i stao ispred je. „Ide u sta .“ Pošla je da uz e taš u sa fotelje. „Ta ara! Pričaj sa o . Šta se dešava, ko te ije i zašto?“ Uhvatio sa je za ruku u adi da će razu eti moju brigu.

„Pusti e…“ Zadrhtala je, i shvatih da sa apravio pogreša potez. „Sta i, ja te eću povrediti.“ U edljivo sa rekao i isa želeo da joj pusti ruku. „Moli te… Pusti i ruku…“ Odjed o je počela da plače.

„O, Bože.“ Pustio je od ah. Srce me zaboleo.

Brzo je koračala pre a vrati a… „Sta i, za oga. Pogledaj e.“ Stao sa ispred je i odoleo ago u da je dodir e .“Ta ara, oli te, dozvoli i da ti po og e .“ Sklopio sa dla ove i shvatao koliko sa e oća i očaja . „Luka…“ sa uko je progutala pljuvačku. „Moli te, pusti e da ide …“ Nove suze su potekle. Sklonio sa se u stra u. Ta ara je otišla…

Uhvatio sa se za glavu…

O da sa seo i pos atrao jed u tačku dok su i se suze slivale niz lice.

„Oslo odiću te bola!“ Na glas sa vik uo dok sa u se i dovršavao e o o eća je- svakog bola, svake

povrede…

***

Nared og jutra sa od ah otišao kod A dreja u ka elariju i rekao u da i za Ta aru tre a o ez eđe je koje eće videti ni primetiti.

Nije i ala o il i i is o ogli ući u trag je o kreta ju, a i da je i ala to e i ilo dovolj o. Sedeli s o i ogli sa o agađati da je ožda, sadaš ji ili ivši dečko ije, eči u e juje… Ta ara je vešto krila svoje odri e ili nalazila valjana opravdanja. Ako je sve uspevala da krije od oca i

rata, od e e eće oći. Kad pro ađe gada koji je tuče, eka i Bog po og e, da u e iščupa glavu sa sve kič o …

***

Nisa ogao ir o da sedi i čeka . Nije i ilo dovolj o što sam u svakom trenutku znao gde se

alazi i šta radi, i kad je u sta u i kad je izašla… Nije i ilo dovolj o! Nije ilo ikakvih i for a ija se je og ustalje og kreta ja. Morao sa ešto da uči i ako po edeljka i doručka u restora u koji i

nije doneo rezultate.

Već je io petak i pos atrao sa kako pada kiša… Ustao sa i kre uo da vidi Ta aru i po ovo pokuša da dopre do je. Či sa je ugledao seo sa preko puta je i sa o što sa započeo razgovor primetio sam nove

odri e…

Nisa ogao se i da dođem.

Nisa z ao da li su od ati a ili se stvar o udarila jer je ila pod prat jo dvadeset četiri sata d ev o, a nisam imao dojavu da ju je neko napao.

O da i je a pa et pao kafić u ko e radi. O ez eđe je ije oglo ući u aga i u koji su ulazili zaposleni. Bio sam siguran da je bila u vezi sa nekim od kolega sa posla.

Iz e e su se prosipale reči. Pokušao sa da joj o jas i koliko je izgu lje a da je dva puta prošla pored mene u zgradi i nije mi se javila. Onda sam udario direktno, pitao sam je jel je o ak eči u e juje, po udio po oć… Ništa ije vredelo, sve je od ijala. Pukao sam u nekom trenutku i pomenuo joj oca i brata, pitajući je da li o i z aju i dodao da ih ja razapeo svakog ko bi pipnuo moju sestru.

Ni to ije po oglo…

Otišla je u toalet po egavši od e e...

A drej je pute telefo a dri lao o ke iz o ez eđe ja u adi da će aći šta je oglo da i pro ak e, pošto sa u ispričao da sa io u restora u kod Ta are i da i a ove odri e. Bio sa očaja …

„Luka, išta i ije oglo pro aći se tog aga i a koji po i ješ u kafiću.“ „Preostaje i da ode kod Mila a i da priča sa ji . Ipak je to jegov kafić“, skoro sa režao. „Ide o Eleo ora, ti i ja večeras u kafić. O ako kao eo avez o, a ja ću da pokuša da u a i ekog od

ojih kao po oć og ko o ara kod Mila a. Pitaću ga da zaposli jed og o ka… da i uči i…“ A drej je raz išljao dvesta a sat. „Do ro…“ Kli uo sam glavom i krenuo u stan.

Veče se avuklo ad Beograd i io sa spre a da kre e . Nisa se osećao do ro, z ao sa da ću opet videti Ta aru, ali isto tako sa z ao da eko od o aka koji rade u kafiću ože vrlo lako iti eta mojih ruku.

A drej i Eleo ora su čekali ispred zgrade kada sa izašao. Uputili s o se pre a kafiću. Nis o daleko odmakli kada je i moj i Andrejev mobilni zazvonio.

„Berić!“ Javio sa se i zadrhtao. „Upravo s o prijavili poli iji! Ta aru ije ota !“

Ostao sa ez vazduha dok je A drej ez ilosti okre uo auto i apravio opštu po et ju. „Stiže o!!!“, vik uo je i agazio. „Ota !!!“, vik uo sa kao da je tre alo da čuje se e. „Isuse, šta se desilo?“ Eleo ora je ila va se e. „O ez eđe je je upravo prijavilo poli iji da se u Ta ari o sta u odvija zloči .“ A drej je vozio tako

rzo da s o već ili ispred zgrade kada je stigla i poli ija.

Srce mi je stalo dok sam prilazio zgradi ispred koje je ilo i vozilo hit e po oći. Bez o zira što e A drej držao za ra e otrgao sa se i kre uo. Probio sam se do ulaza njenog stana

„Hit a!!! Brzo!!!“ Urlao je poli aja koji je stajao a vrati a. Pored e e su potrčali lekari. Doktorka je pala a kole a ispred Ta are čije je li e ilo krvavo. „Zlato, otvori oči.“ Čuo sa kako je doziva.

Skla jala joj je kosu sa li a dok je oja Ta ara epo ič o ležala. Hladio sa se… Utr uo sa … Nije valjda u ije a, ajko ila. Usta su i ila suva, usne su mi drhtale,

telo se treslo. Sa o sa preko ra e a poli aj a pos atrao straviča prizor. „Kako se zoveš?“, pitala je doktorka Ta ari o epo ič o telo i video sa kako se rlja krvi uvećava a tepihu gde je počivala Ta ari a glava. –Bože, sve mi uzmi, samo nju nemoj.- nemo sam ga molio da je

vrati eđu žive.

„Hoćete li e više pustiti da uđe , ja sa joj dečko!“ Nisa ogao da čeka jer Ta ara ije odgovarala doktorki a či ilo i se da ako ije već rtva, u ire… „Gospodi e, e ožete u utra, sačekajte apolju!“ Poli aja ije dozvolilo da dođe do oje duše. Duše koja e ožda apuštala. –Bože, sve, ali sve i uz i, sa o Ta aru e oj…- ponovo sam molio u

sebi

„Dajte osilo, rzo! Krv teče iz o e ozdvre!“ Doktorka je vik ula. Odahnu sam na tre . Živa je! –Bože, hvala ti- Pomerali su je laga o, stavili a dažer za vrat, priključili i fuziju, gurali evči e u os, prepipavali. Gutao sa ol i suze… Video sa kako je sla aš o po erila krvavu ruku

Podigli su je i ež o spustili na pokret o osilo… izvozili su je iz stana. Zadržao sa dah i pos atrao haos u koji i sa isa ogao da veruje da ože da postoji. O da sa se trgao i potrčao jer su Ta aru iz osili iz zgrade. Rota io a svetla su privukla više paž je od je og zapo aga ja koje je o ez eđe je čulo tik ispred zgrade. Masa je stajala i pos atrala događaj. Isuse… ljudi su groz i. „Ta ara, dušo oja.“ Stigao sa ih i uhvatio je za hlad u krvavu ruku. „Ko ste vi?“ Lekarka me pogledala.

„Ja sa joj dečko. Moli vas, zahteva da pođe sa va a.“ Nisa puštao Ta ari dla . Lekarka je pogledala u Tamaru, a zatim u mene. „Uđite i ez pita ja, ije usta u da govori.“

„Luka, prati o vas auto !!!“ Čuo sa A dreja. Sanitet se pokre uo i Ta ara je sklapala atekle oči koje su takođe ile krvave. „Tamara, gledaj u e e.“ Doktorka je pozvala dok je erila pritisak.„Gospodi e, pričajte sa jo da ostane pri svesti.“, pogledala e.

„Dušo, pogledaj e“ Zaledio sam se. Ne oj da i u reš- vrištao sa u se i. Pogledala me, Bogu hvala.

„Moli te re i ešto, šta ilo, sa o pričaj sa o Ta ara.“ Bio sa a ivi i plača ali sa ostao pri ra . „Htela… sa … da… ode …“ Šištavo je izustila i po islio sa da je sa je i plući a gotovo. „Do ro.“ Pogledao sa u doktorku koja e ohra rila da priča . „Sa o se s iri, sad si na bezbednom.

Biće sve uredu.“ Nisa z ao šta ogu u ovo tre utku da joj kaže i kako da joj po og e . Po ovo je prevrtala oči a i sklapala ih. Sr e je počelo da i preskače. „Ta ara, e oj zlato, oli te. Hajde osta i sa a a još dva i uta.“ Doktorka se nagla nad nju.

„Sa o drži otvore e oči, gledaj, Ta ara, oli te.“ I ja sa se advio da e vidi. Da osta e sves a ili živa, ili šta već, dođavola! „Stiže o. Gledaj u svog dečka, vidi kako je o lep o ak. Ne oj sad da a zaspiš.“ Doktorka je bila

veoma preduzi ljiva i Ta ara je otvorila oči oreći se da ih e sklopi. Vrata su se otvorila.

Pomagao sam im dok su uvozili Tamaru u urgentni centar.

„Hita , ske er!“, vik ula je doktorka i pogledo i poručila da ora sada pustiti Ta aru. „Spre i s o, dajte je ova o.“

Čuo sa ih i ostao da stoji epo iča a hod iku dok isa osetio jak stisak ruke a ra e u. „Kako je Ta ara?“ A drej je stao ispred e e. „Živa je…“, ekako sa izustio. „Hajde ova o da sed e o.“ Povukao e do o liž jih stoli a. „Slušaj…“ Pri rao sa se kada je oje sr e po ovo počelo da ku a. „Sad da se dogovori o. Neće o

ikada Ta ari reći da je i ala o ez eđe je i da su o i pozvali po oć jer su sta ari ostali gluvi na njene

krike i pozive u po oć. Ne želi da z a u kakvo okrut o svetu živi. Mogao ju je i u iti i svi i ćutali kao da iko išta ije čuo.“ Progutao sa sopstve u žuč koja i se pela uz grlo. „Dogovore o. Ne ri i. Nikada eće saz ati.“ A drej e potapšao po leđi a.

„Ako ude potre e, slagaću je kako je ko ši i a iz prize lja pozvala poli iju…“ Oči su i se pu ile suzama od poimanja sveta u kome smo se nalazili.

„Ni ja e ogu da shvati taj arod. Kukala je toliko da su je čuli apolju…“ A drej je u everi i odmahnuo glavom.

„Da joj ije ota … U io ih ga…“, pro edio sa . „Z a … I ja ih. Ali, oli te, sa eri se, to je je ota , Luka. Moraš iti sta ila i jak z og je.“

„Z a …“ Sklopio sa oči i čekao…

Pakao je bio ispred mene u narednim trenucima. Andrej je sve organizovao od apartmana do potrebnih

stvari da se donesu za Ta aru. Malo sa odah uo kada i je doktorka saopštila da e a oz ilj ih povreda.

Po islio sa a o e evidljive ra e i povrede koje je osila u se i kao žrtva porodič og asilja. I ao sa jasa ilj. Sve ću uči iti da zaleči te ra e i da joj daruje život kakav je ona meni darovala svojom

pojavo . Dušu i je oživela… Zavoleo sa je toliko da ih ovog tre utka e jao esto sa jo , da sa mogao.

U eko tre utku se e pozvali… Ta ara je sla aš o govorila. U teški tre u i a pregleda kroz koji je prolazila, ja sam bio ta osoba kojoj je verovala i koja je bila sa

jo . Ma koliko i sr e krvarilo, stoički sa sve pod eo i io jak za o oje. Uši uo sa duboko vazduh i potisnuo svu muku zarad nje.

Oslobodiću te bola – ponovio sam sebi prioritet da bih ostao normalan.