hana arent - izvori totalitarizma

P R V I D E O

Antisemitizam

Ovo je zna~ajan vek koji je po~eo

Revolucijom a zavr{io se Aferom! Mo`da

}e ga zvati vekom trica i ku~ina.

RO@E MARTEN DI GAR

PRVO POGLAVLJE : Antisemitizam kao uvredazdravog razuma

ZA MNOGE je jo{ uvek to nesre}na slu~ajnost {to se nacisti~ka ideologi-ja koncentrisala oko antisemitizma i {to je nacisti~ka policija, dosled-

no i beskompromisno, ciljala na proganjanje i kona~no na istrebljenje Jev-reja. Tek je uàs kona~ne katastrofe, a jo{ vi{e besku}ni{tvo i iskorenjenostpreìvelih, izbacio u prvi plan “jevrejsko pitanje” u na{em svakodnevnompoliti~kom ìvotu. Ono {to su sami nacisti tvrdili da je njihovo glavno ot-kri}e – uloga jevrejskog naroda u svetskoj politici – i njihov glavni interes– proganjanje Jevreja u celom svetu – javno mnjenje je smatralo izgovoromda se pridobiju mase ili zanimljivim demago{kim sredstvom.

Sasvim je razumljivo to {to nacisti~ke parole niko nije uzimao ozbiljno.To je aspekt savremene istorije koji najvi{e iritira i baca u zabunu: da odsvih velikih nere{enih pitanja ovog veka ba{ ovaj naizgled mali i nevaànjevrejski problem ima sumnjivu ~ast da je celu paklenu ma{inu stavio upogon. Takva neslaganja uzroka i posledice vre|aju na{ zdrav razum, dane govorimo o istori~arevom ose}anju za ravnoteù i harmoniju. U pore-|enju sa samim doga|ajima, sva obja{njenja antisemitizma kao da su ne-promi{ljeno i vratolomno izvedena da bi prikrila problem koji tako oz-biljno ugroàva na{e ose}anje proporcije i nadu u du{evno zdravlje.

Jedno od ovih brzopletih obja{njenja je izjedna~avanje antisemitizma saneobuzdanim nacionalizmom i njegovim ksenofobi~nim izlivima. Naàlost, ~injenica je da je moderni antisemitizam proporcionalno rastao saopadanjem tradicionalnog nacionalizma i da je dostigao svoj klimaks ta~-no u momentu kada se raspao evropski sistem nacionalnih dràva i njegovdragoceni balans mo}i.

Shvatilo se ve} da nacisti nisu bili jednostavno nacionalisti. Njihova na-cionalisti~ka propaganda bila je uperena na saputnike, a ne na ube|ene~lanove; ovim drugima, naprotiv, nikada nije bilo dozvoljeno da izgube izvida dosledno nadnacionalan pristup politici. Nacisti~ki “nacionalizam”ima vi{e zajedni~kih aspekta sa skora{njom nacionalisti~kom propagan-dom u Sovjetskom Savezu, koja tako|e sluì da pothrani predrasude u ma-sama. Nacisti su gajili istinski prezir, koji nikad nisu porekli prema uskostinacionalizma, prema provincijalizmu nacionalnih dràva i vi{e puta su

ponovili da je njima “pokret”, internacionalnog delokruga kao i bolj{evi-~ki, va`niji od ijedne dràve koja nu`no mora da bude vezana za odre|enuteritoriju. I ne samo nacizam, nego i pedeset godina antisemitske istorijegovori protiv izjedna~avanja antisemitizma sa nacionalizmom. Prve anti-semitske partije u poslednjim decenijama devetnaestog veka bile su me|uprvima koje su se internacionalno udruìle. Od samog po~etka one su sazi-vale internacionalne kongrese i bavile se koordinacijom internacionalnihili, u najmanju ruku, interevropskih aktivnosti.

Glavni trendovi, kao {to je poklapanje opadanja mo}i nacionalnih drà-va sa porastom antisemitizma, te{ko da }e se ikad valjno objasniti samojednim razlogom ili jednim uzrokom. Istori~ar se u najve}em broju takvihslu~ajeva suo~ava sa veoma sloènom istorijskom situacijom gde skoro daima slobodu da izoluje jedan ~inilac kao “duh vremena”, a to zna~i da ne{-to gubi. Ima svakako nekoliko korisnih op{tih pravila. Za na{e svrheglavno od njih je Tokvilovo veliko otkri}e (u L’Ancien Régime et la Révo-lution, knjiga II, pog. 1.) motiva èstoke mr`nje koju su francuske maseosetile prema plemstvu kad je izbila Revolucija – mr`nja koja je podstaklaBerka da primeti da se revolucija vi{e bavila “poloàjem plemstva” negoinstitucijom kralja. Prema Tokvilu, francuski narod je mrzeo plemstvo kadje ono gubilo vlast vi{e nego {to ga je ikad ranije mrzeo, upravo zato {to sabrzim gubitkom realne mo}i kod plemstva nije do{lo i do zna~ajnog sma-njenja bogatstva. Sve dok je plemstvo dràlo neograni~enu mo} jurisdikci-je, narod ga nije samo trpeo nego ga je i po{tovao. Kad su plemi}i izgubilisvoje privilegije, izme|u ostalih privilegije eksploatisanja i ugnjetavanja,narod ih je po~eo smatrati parazitima bez ikakve stvarne uloge u upravlja-nju zemljom. Drugim re~ima, ni ugnjetavanje niti eksploatacija kao takvinisu uvek glavni razlog za kivnost; bogatstvo bez vidljive funkcije mnogoje nepodno{ljivije jer niko ne moè da razume za{to bi se ono tolerisalo.

Antisemitizam je dostigao vrhunac kada su Jevreji istovremeno izgubilisvoje javne funkcije i uticaj i ostali bez i~ega, samo sa bogatstvom. Kad jeHitler do{ao na vlast, nema~ke banke bile su skoro potpuno judenrein (aba{ tu su Jevreji dràli klju~ne pozicije tokom vi{e od sto godina), a ne-ma~ka jevrejska zajednica u celini, posle dugog postojanog ja~anja dru-{tvenog poloàja i broja, tako je brzo slabila da su statisti~ari predvidelinjen nestanak za nekoliko decenija. Statistike, istina, ne moraju da pogodeprave istorijske procese; ipak, vredno je pa`nje da je statisti~arima naci-sti~ko proganjanje i istrebljivanje moglo da izgleda kao besmisleno ubrza-vanje procesa koji bi se verovatno odvijao u svakom slu~aju.

Isto je bilo u skoro svim zapadnoevropskim zemljama. Drajfusova aferanije eksplodirala pod Drugim carstvom, kada su napredak i uticaj fran-cuske jevrejske zajednice bili veliki, ve} u Tre}oj republici, kada su Jevre-

4 ANTISEMITIZAM

ji imali sve ali su nestali sa zna~ajnih poloàja (iako ne i sa politi~kescene). Austrijski antisemitizam nije postao nasilan za vladavine Meterni-ha i Franje Josifa, ve} u poratnoj austrijskoj republici, kada je bilosavr{eno jasno da verovatno nijedna druga grupa nije pretrpela toliki gu-bitak uticaja i prestià nestankom habsbur{ke monarhije.

Proganjanje grupa koje nemaju mo} ili je gube svakako nije mnogo pri-jatan prizor, ali ono ne proizlazi samo iz ljudskog zla. Ono {to tera ljude dapo{tuju ili toleri{u stvarnu vlast i da, s druge strane, mrze ljude koji imajubogatstvo bez vlasti, jeste racionalni instinkt da vlast ima odre|enu fun-kciju i da je od nekakve zajedni~ke koristi. âk i eksploatacija i tla~enjejo{ uvek ~ine da dru{tvo funkcioni{e i uspostavljaju izvesnu vrstu reda.Samo se bogatstvo bez vlasti ili distanciranje od politike ose}aju kao pa-razitski, beskorisni, revoltiraju jer takva stanja kidaju sve konce koji po-vezuju ljude. Bogatstvu koje ne eksploati{e nedostaje ~ak i odnos koji pos-toji izme|u eksploatatora i eksploatisanog; uzdrànost bez politike ne po-drazumeva ~ak ni minimum zainteresovanosti tla~itelja za tla~enog.

Op{te propadanje zapadne i srednjoevropske jevrejske zajednice, usvakom slu~aju, opisuje samo atmosferu u kojoj su se odigrali slede}i do-ga|aji. Samo po sebi propadanje ih obja{njava isto onoliko malo kao {to bipuki gubitak vlasti plemstva objasnio Francusku revoluciju. Va`no je ima-ti svest o tim op{tim pravilima da bi se pobili oni saveti zdravog razumakoji nas navode da verujemo da èstoka mr`nja ili iznenadna pobuna nu-`no proizlaze iz velike vlasti i velikih zloupotreba i da dosledno organizo-vana mr`nja prema Jevrejima moè biti samo reakcija na njihov zna~aj ivlast.

Mnogo je ozbiljniji, jer se svi|a velikom broju ljudi, jedan drugi pro-ma{aj zdravog razuma: Jevreji, po{to su bili potpuno bespomo}na grupauhva}ena u op{te i nere{ive sukobe tog vremena, mogli bi se optuìti zasve to zlo i na kraju iza}i kao njegovi skriveni tvorci. Ovo obja{njenje,drago srcima mnogih liberala, najbolje ilustruje i najbolje pobija {ala kojase prepri~avala posle Prvog svetskog rata. Jedan antisemit tvrdio je da suJevreji izazvali rat; odgovor je bio: Da, Jevreji i biciklisti. Za{to biciklisti?pita onaj. A za{to Jevreji? pita ovaj drugi.

Teorija po kojoj su Jevreji uvek `rtveno jagnje sadrì mogu}nost da`rtveno jagnje bude i neko drugi. Ona zagovara savr{enu nevinost `rtve,nevinost koja nagove{tava da ne samo {to nikakvo zlo nije po~injeno, ve}da ba{ ni{ta nije u~injeno {to bi mo`da moglo imati veze sa doti~nomstvari. Istina, teorija o `rtvenom jagnjetu u svom proizvoljnom obliku nijese nikad pojavila u {tampi. Kad god, i ma na koji na~in, njeni poklonicipomno poku{avaju da objasne za{to je odre|eno `rtveno jagnje tako dobroodgovaralo svojoj ulozi, oni pokazuju da su napustili teoriju i da su se

ANTISEMITIZAM KAO UVREDA ZDRAVOG RAZUMA 5

upleli u uobi~ajena istorijska istraìvanja – gde nikad ni{ta nije otkrivenoosim da istoriju ~ine mnoge grupe i da je iz izvesnih razloga jedna grupaizdvojena. Takozvano `rteno jagnje nu`no prestaje da bude nevina `rtvakoju svet krivi za sve svoje grehe i preko koje èli da se spase kazne ipostaje jedna od tolikih grupa koje su ume{ane u svetska pitanja. Ali neprestaje jednostavno da bude saodgovorna time {to postaje `rtva svetskenepravde i okrutnosti.

Sve do skora, unutra{nja nedoslednost teorije o ̀ rtvenom jagnjetu bila jedovoljan razlog da se ova diskredituje kao jo{ jedna od mnogih teorija ko-je su motivisane eskapizmom. Ali porast nasilja kao glavnog oru|a vlastidao joj je kredibilitet ve}i nego {to je ikad ranije imala.

Temeljna razlika izme|u moderne diktature i svih drugih tiranija iz pro-{losti jeste u tome {to se nasilje vi{e ne koristi kao sredstvo za uni{tavanjei zastra{ivanje protivnika ve} kao instrument za vladanje masama savr-{eno poslu{nih ljudi. Nasilje kakvo danas poznajemo udara bez ikakveprethodne provokacije, njegove su `rtve nevine ~ak i sa gledi{ta progonio-ca. To je bio slu~aj u nacisti~koj Nema~koj kada se sve nasilje usmeriloprotiv Jevreja, to jest, protiv ljudi sa izvesnim zajedni~kim karakteristika-ma, nezavisno od njihovog specifi~nog pona{anja. U sovjetskoj Rusijisituacija je jo{ konfuznija, ali su ~injenice, na àlost, suvi{e o~igledne. Sjedne strane, bolj{evi~ki sistem, za razliku od nacisti~kog, nikada nijeteorijski priznavao da moè da sprovodi nasilje nad nevinim ljudima pa,iako u svetlu izvesne prakse moè da izgleda kao hipokrizija, izvesna ra-zlika postoji. S druge strane, ruska praksa je u jednom jo{ “naprednija” odnema~ke: proizvoljnost terora nije ograni~ena rasnom podelom, dok sustare klasne kategorije ve} odavno napu{tene, tako da je u Rusiji svakomogao iznenada da postane `rtva policijskog terora. Mi se ovde ne bavimoposledicom vladavine putem terora – time {to niko, ~ak ni izvr{ioci, nikadne mogu da budu bez straha; u na{em kontekstu bavimo se uglavnomproizvoljno{}u kojom se `rtve biraju, a za to je presudno da su one objek-tivno nevine, da su izabrane bez obzira na to {ta su mogle ili nisu mogle dapo~ine.

To na prvi pogled deluje kao zakasnela potvrda stare teorije o `rtvenomjagnjetu i ta~no je da `rtva modernog nasilja zaista pokazuje sve karakteri-stike `rtvenog jagnjeta: ona je objektivno i apsolutno nevina jer ni{ta nijeu~inila ili propustila da u~ini {to bi imalo bilo kakve veze sa njihovomsudbinom.

Zato dolazimo u isku{enje da se vratimo na ono obja{njenje koje `rtvuautomatski osloba|a odgovornosti; izgleda da to sasvim odgovara realno-sti u kojoj nas najja~e poga|a potpuna nevinost pojedinca uhva}enog uuàsnu ma{ineriju i njegova potpuna nesposobnost da izmeni svoju sud-binu. Teror dakako, postaje oblik vlasti tek kad se razvije do krajnjih gra-

6 ANTISEMITIZAM

nica. Da bi se zaveo totalitarni reìm, teror mora da se predstavi kao in-strument koji }e nositi posebnu ideologiju; a ta ideologija mora da prido-bije naklonost mnogih, ~ak i ve}ine, pre nego {to se teror u~vrsti. Za is-tori~are je va`no to {to su Jevreji, pre nego {to su postali glavne `rtvemodernog nasilja, bili u centru nacisti~ke ideologije. A jedna ideologijakoja treba da ubedi i da mobili{e ljude ne moè proizvoljno da bira svoju`rtvu. Drugim re~ima, ako u o~evidan falsifikat kao {to su “Protokoli sion-skih mudraca” veruje tako mnogo ljudi da to moè da postane tekst celogpoliti~kog pokreta, zadatak istori~ara nije vi{e da raskrinkava falsifikat,niti da izmi{lja obja{njenja kojima se odbacuje glavna politi~ka i istorijska~injenica o toj stvari: da se falsifikatu veruje. Ta ~injenica je va`nija od (is-torijski govore}i, drugorazredne) okolnosti {to je u pitanju falsifikat.

Teorija `rtvenog jagnjeta ostaje tako jedan od glavnih poku{aja da sespase ozbiljnost antisemitizma i va`nost ~injenice da su se Jevreji na{li usredi{tu bure doga|aja. Isto toliko je ra{irena i suprotna doktrina “ve~nogantisemitizma” po kojoj je mr`nja prema Jevrejima normalna i prirodnareakcija kojoj istorija samo daje manje ili vi{e mogu}nosti. Povremenarasplamsavanja mr`nje ne traè posebno obja{njenje, jer su ona prirodneposledice ve~itog problema. Samo se po sebi razume da su ovu doktrinuprihvatili profesionalni antisemiti; ona daje najbolji mogu}i alibi za sveuàse. Ako je istina da ~ove~anstvo ve} vi{e od dve hiljade godina insisti-ra na ubijanju Jevreja, tad je ubijanje Jevreja normalno, ~ak humano zani-manje, a mr`nja prema Jevrejima je opravdana i ne traì dodatne argu-mente.

Mnogo vi{e iznena|uje jedan drugi aspekt ovog obja{njenja, pretpostav-ka ve~nog antisemitizma, koju je prihvatilo veoma mnogo nepristrasnihistori~ara, pa ~ak i veliki broj Jevreja. To je ona ~udna podudarnost zbogkoje ova teorija ostaje tako opasna i zbunjuju}a. Njena eskapisti~ka osno-va u oba primera je ista: ba{ kao {to antisemiti razumljivo èle da izbegnuodgovornost za svoja dela, tako Jevreji, napadnuti i brane}i se, {to je jo{razumljivije, ni pod kojim uslovima ne èle da raspravljaju o svom dêluodgovornosti. U slu~aju jevrejskih i ~esto hri{}anskih poklonika ove dok-trine, me|utim, eskapisti~ke tendencije zvani~nih apologeta se zasnivajuna va`nijim i manje racionalnim motivima.

Ra|anje i porast modernog antisemitizma bilo je propra}eno i spojenosa jevrejskom asimilacijom, sekularizacijom i odumiranjem starih religij-skih i duhovnih vrednosti judaizma. Dogodilo se zapravo da su veliki de-lovi jevrejskog naroda u isto vreme bili ugroèni fizi~kim izumiranjemspolja i raspadanjem iznutra. U toj situaciji Jevreji zabrinuti za opstanaksvog naroda bacali bi se sa ~udnim, o~ajni~kim, pogre{nim tuma~enjem,na ute{nu ideju da bi antisemitizam, ipak, mogao biti odli~no sredstvo zao~uvanje zajednice ovog naroda, tako da bi tvrdnja o ve~nom antisemitiz-


mu ~ak sadràla ve~nu garanciju za postojanje Jevreja. Ova praznoverica,ova sekularizovana parodija ideje ve~nosti sadràna u veri u izabranost imesijansku nadu, bila je potkrepljena ~injenicom da su tokom mnogihvekova Jevreji iskusili èstoko hri{}ansko neprijateljstvo koje je bilo za-ista mo}no sredstvo o~uvanja, duhovno kao i politi~ko. Jevreji su pogre{-no shvatili moderni ne-hri{}anski antisemitizam kao staru versku mr`njuprema Jevrejima – i to utoliko naivinije {to je njihova asimilacija zaobi{lahri{}anstvo u njegovom religioznom i kulturnom vidu. Suo~eni sa o~i-glednim simptomom slabljenja hri{}anstva, oni su odatle u svem neznanjumogli da zamisle da je moderni antisemitizam nekakvo oìvljavanje ta-kozvanog “mra~nog doba”. Nepoznavanje i pogre{no razumevanje sop-stvene pro{losti bilo je delimi~no odgovorno za njihovo fatalno potcenji-vanje aktuelne i nezapam}ene opasnosti koja ih je ~ekala. Ali trebalo bitako|e imati na umu da je nedostatak politi~ke sposobnosti i prosu|ivanjabio izazvan samom prirodom jevrejske istorije, istorije naroda bez vlade,bez zemlje i bez jezika. Jevrejska istorija nudi izvanredan primer, jedin-stven u ovom pogledu, naroda koji je svoju istoriju zapo~eo dobro defini-sanim pojmom istorije i skoro svesnom odlukom da ostvari dobro zacrtanplan na zemlji a onda, ne odustaju}i od tog koncepta, zaobi{ao sve poli-ti~ke akcije tokom slede}e dve hiljade godina. Rezultat je bio takav da jepoliti~ka istorija jevrejskog naroda postala zavisnija od nepredvidivih,slu~ajnih, nesre}nih ~inilaca nego istorija drugih naroda, tako da su Jevre-ji posrtali od jedne uloge do druge i nisu ni za jednu preuzeli odgovornost.

S obzirom na kona~nu katastrofu, koja je dovela Jevreje tako blizu pot-punog uni{tenja, teza o ve~nom antisemitizmu je postala opasnija negoikad. Danas bi, vi{e nego {to je to ikad iko poverovao da je mogu}e, ta tezaskinula odgovornost sa onih koji mrze Jevreje. Antisemitizam, daleko odtoga da bude misteriozna garancija za preìvljavanje jevrejskog naroda,razotkrio se kao jasna opasnost od njegovog istrebljenja. Ipak je realnostopovrgla takvo obja{njenje antisemitizma, kao i teoriju `rtvenog jagnjetaiz sli~nih razloga. Time se kona~no razli~itim argumentima, ali sa istomtvrdoglavo{}u, isti~e potpuna i neljudska nevinost koja tako napadno ka-rakteri{e `rtve modernog terora, a koju doga|aji izgleda potvr|uju. To ob-ja{njenje ima prednost nad teorijom `rtvenog jagnjeta time {to nekakoodgovora na neprijatno pitanje: Za{to od svih ljudi ba{ Jevreji? – samo {tona to pitanje traì odgovor: Ve~no neprijateljstvo.

Dosta je zna~ajno to {to samo dve doktrine koje barem poku{avaju daobjasne politi~ko zna~enje antisemitskog pokreta odri~u svaku posebnuodgovornost Jevreja i odbijaju da o tom problemu diskutuju u specifi~nimistorijskim terminima. Po tom inherentnom negiranju va`nosti ljudskogpona{anja one su uàsno sli~ne onim modernim praksama i formama vla-davine koje, sredstvima nasumi~nog nasilja, ukidaju samu mogu}nost ljud-

8 ANTISEMITIZAM

skog delovanja. U svakom slu~aju, u logorima smrti Jevreje su ubijali kaopo obja{njenju koje su te doktrine dale za{to su Jevreji omraèni: bez obzi-ra na to {ta su u~inili ili propustili da u~ine, bez obzira na porok ili vrlinu.[tavi{e, same ubice, izvr{avaju}i samo nare|enja i ponosne na svoju be-strasnu efikasnost, sablasno su nalikovale na neljudski, impersonalan tokdoga|aja kako ga je smislila doktrina ve~nog antisemitizma.

Takvi zajedni~ki imenioci teorije i prakse nisu sami po sebi pokazateljistorijske istine iako su pokazatelj “zgodnog” karaktera takvih stavova iobja{njavaju za{to oni gomili zvu~e tako uverljivo. Istori~ar je u njihube|en onoliko koliko su oni sami deo njegove istorije i zato {to stoje naputu njegovom traganju za istinom. Po{to je savremenik, on moè dapodlegne njihovoj uverljivosti kao bilo ko drugi. Opreznost u rukovanjuop{teprihva}enim mi{ljenjima koja nastoje da objasne cele istorijske tren-dove va`na je posebno za istori~are modernog doba, jer je ovaj poslednjivek proizveo obilje ideologija koje pretenduju da budu klju~ za istoriju, azapravo nisu ni{ta do o~ajni~ki napori da se izbegne odgovornost.

Platon je, u svojoj ~uvenoj borbi protiv anti~kih sofista otkrio da njiho-va “univerzalna umetnost o~aravanja duha argumentima” (Fedar 261) ne-ma nikakve veze sa istinom, ve} da cilja na uverenja koja su po samoj svo-joj prirodi promenljiva i koja su validna samo “u vreme slaganja i onolikodugo koliko traje slaganje” (Teetet 172). On je tako|e otkrio sâmo nesi-gurno mesto istine u svetu jer iz “ube|enja dolazi uverljivost, ne iz istine”(Fedar 260). Najupadljivija razlika izme|u starih i modernih sofista je dasu se stari zadovoljavali prolaznom pobedom argumenata na ra~un istine,dok moderni èle trajniju pobedu na ra~un stvarnosti. Drugim re~ima, jed-ni su razarali dostojanstvo ljudske misli, dok drugi razaraju dostojanstvoljudskog delanja. Stari manipulatori logikom bili su briga filozofa, dokmoderni manipulatori ~injenicama stoje na putu istori~arima. Jer sama is-torija je razorena i njena se razumljivost – utemeljena na ~injenici da su jeodredili ljudi pa je stoga ljudi i mogu razumeti – u opasnosti kad god se~injenice ne drè vi{e kao nerazdvojne od pro{log i sada{njeg sveta i kadse zloupotrebljavaju da bi se dokazalo ovo ili ono mi{ljenje.

Ostaje, dakako, nekoliko vodi~a kroz lavirint neartikulisanih ~injenicaako se diskredituju uverenja i ako se tradicija ne prihvata vi{e kao neospor-na. Takva zamr{enost istoriografije, ipak, ima sasvim sporedne poslediceako se imaju u vidu duboki potresi u na{e vreme i njihovi efekti na istorij-ske strukture zapadnog ~ove~anstva. Njihov neposredni rezultat je bio ra-zotkrivanje svih onih ~inilaca na{e istorije koji su sve do sada bili skriveniod na{eg pogleda. To ne zna~i da je ono {to je po~elo da se ru{i u ovoj krizi(mo`da najdubljoj krizi u zapadnoj istoriji od pada Rimskog carstva) bilopuka fasada, iako su mnoge stvari koje smo samo nekoliko decenija una-zad smatrali nerazorivom su{tinom razotkrivene kao fasada.


Istovremeno opadanje mo}i evropske nacionalne dràve i ja~anje antise-mitskih pokreta, poklapanje pada nacionalno organizovane Evrope i istre-bljenja Jevreja koje se pripremalo kroz pobedu antisemitizma nad svimizmima koji su se sa njim takmi~ili u prethodnim borbama za pridobijanjenaklonosti javnog mnjenja, treba uzeti kao ozbiljan pokazatelj izvora anti-semitizma. Moderni antisemitizam mora se posmatrati u mnogo {irem ok-viru razvoja nacionalnih dràva, a istovremeno se njegov izvor mora traì-ti u izvesnim aspektima jevrejske istorije i u specifi~nim dru{tvenim fun-kcijama koje su Jevreji imali tokom pro{lih vekova. Kad bi se, u posled-njem stadijumu degeneracije, antisemitske parole pokazale kao najefek-tnija sredstva za podsticanje i organizovanje velikih masa ljudi za imperi-jalisti~ku ekspanziju i razaranje starih oblika vlasti, tada bi prethodna isto-rija odnosa izme|u Jevreja i dràve morala da sadrì osnovne klju~eve zaja~anje neprijateljstva izme|u izvesnih grupa dru{tva i Jevreja. Pokaza}e-mo taj razvoj u slede}em poglavlju.

Ako je, dalje, postojan rast moderne gomile – to jest déclasses svih klasa– proizveo vo|e kojih se ne ti~e pitanje da li su Jevreji bili dovoljno va`nida postanu ìà politi~ke ideologije, koje stalno u njima vide klju~ za is-toriju i sredi{nji uzrok svih zala, tada istorija odnosa izme|u Jevreja i dru-{tva mora da sadrì osnovne pokazatelje neprijateljskog odnosa gomile iJevreja. Odnosom izme|u Jevreja i dru{tva bavi}emo se u tre}em poglav-lju.

êtvrto poglavlje se bavi Drajfusovom aferom, nekom vrstom gene-ralne probe za predstavu koja se izvodi u na{e doba. Ovaj slu~aj je razma-tran sasvim detaljno zbog neobi~ne prilike koju pruà da se u kratkom is-torijskom trenutku vide ina~e skriveni potencijali antisemitizma kao glav-nog politi~kog oru`ja politike devetnaestog veka i njene relativne urav-noteènosti.

Slede}a tri poglavlja analiziraju, naravno, samo pretpostavke koje se ni-su potpuno realizovale dok pad nacionalne dràve i razvoj imperijalizmanisu dostigli vidno mesto na politi~koj sceni.

10 ANTISEMITIZAM

D R U G O POGLAVLJE : Jevreji, nacionalna dràvai ro|enje antisemitizma

I: Dvosmislenosti emancipacije i Jevrejin kao dràvni bankar

NA VRHUNCU svoga razvoja u devetnaestom veku, nacionalna dràva jedala jevrejskim stanovnicima jednaka prava. Dublje, starije i mnogo

sudbonosnije nesuglasice skrile su se iza apstraktne i prividne nedosled-nosti {to su Jevreji primili dràvljanstvo od vlada koje su tokom vekovauzele nacionalnost kao pretpostavku za dràvljanstvo i homogenost popu-lacije kao glavnu karakteristiku dràvne zajednice.

Paralelno sa nizom emancipatorskih ukaza koji su polako i neodlu~nodo{li za francuskim ukazom 1792. menjalo se pona{anje nacionalne drà-ve prema svojim jevrejskim stanovnicima. Slom feudalnog poretka dao jepodstreka novom revolucionarnom konceptu jednakosti, prema kojem sevi{e ne moè tolerisati “nacija unutar nacije”. Jevrejska ograni~enja i pri-vilegije trebalo je da budu ukinute zajedno sa svim drugim posebnim pra-vima i slobodama. Taj porast jednakosti, svakako, veoma je zavisio od ja-~anja nezavisne dràvne ma{ine koja je, kao prosve}ena despotija ili kaoustavna vlada nad svim klasama i partijama, mogla u veli~anstvenoj izo-laciji da funkcioni{e, vlada i predstavlja interese nacije u celini. Stoga je,po~ev od kasnog sedamnaestog veka, porasla ogromna potreba za dràv-nim kreditom i nova ekspanzija dràvne sfere ekonomskog i poslovnog in-teresa, po{to nijedna grupa evropskog stanovni{tva nije bila spremna da dâkredit dràvi ili da preuzme aktivnu ulogu u razvoju dràvnih poslova. Bi-lo je sasvim prirodno da se Jevreji, sa svojim vi{egodi{njim iskustvompozajmljivanja novca i svojim vezama sa evropskim plemstvom – komesu ~esto dugovali lokalnu za{titu i ~ije su finansijske poslove vodili – po-zovu u pomo}; bilo je jednostavno u interesu novog dràvnog biznisa dase Jevrejima daju izvesne privilegije i da se oni tretiraju kao odvojena gru-pa. Ni pod kakvim uslovima dràva nije mogla sebi da dozvoli da ih pot-puno asimiluje sa ostatkom stanovni{tva, koje je odbilo kredite dràvi, ko-je je bilo nevoljno da otpo~ne i da razvije biznis koji je vodila dràva i ko-je je sledilo ustaljene oblike privatnog kapitalisti~kog preduzetni{tva.

Tako, emancipacija Jevreja do koje je doveo sistem nacionalne dràve udevetnaestom veku imala je dva uzroka i uvek prisutnu dvozna~nost. Sjedne strane, do nje je do{lo zahvaljuju}i politi~koj i pravnoj strukturi no-ve dràvne zajednice koja je mogla da funkcioni{e samo u uslovima poli-ti~ke i pravne jednakosti. Vlade su, zbog sebe samih, morale da izgladenejednakosti starog poretka potpunije i brè. S druge strane, bio je to jasanrezultat postepenog {irenja posebnih privilegija Jevreja, koje su prvobitnobile date samo pojedincima, a zatim preko njih malim grupama dobrosto-je}ih Jevreja; tek kad ta ograni~ena grupa nije vi{e mogla da zadovoljavastalno rastu}e zahteve dràvnog biznisa, te privilegije su kona~no pro-{irene na celu zapadno i srednjoevropsku jevrejsku zajednicu.1

Tako je u isto vreme i u istim zemljama emancipacija zna~ila jednakosti privilegije, razaranje autonomije stare jevrejske zajednice i svesno o~u-vanje Jevreja kao zasebne grupe u dru{tvu, ukidanje posebnih ograni~enjai posebnih prava i pro{irenje takvih prava na sve ve}u grupu pojedinaca.Podjednaki uslovi za sve dràvljane postali su premisa nove dràvne zaje-dnice i dok je ta politika bila sprovedena u najmanju ruku do li{avanja sta-rih vladaju}ih klasa njihovih privilegija da vladaju, a starih potla~enih kla-sa prava na za{titu, taj proces se poklapa sa ra|anjem klasnog dru{tva ko-je ponovo deli dràvljane, ekonomski i dru{tveno, isto tako efikasno kao istari reìm. Jednakost uslova, kako su je jakobinci shvatali u Francuskojrevoluciji, ostvarena je samo u Americi, dok je na evropskom kontinentuona najedanput bila zamenjena pukom formalnom jednako{}u pred zako-nom.

Temeljna protivre~nost izme|u dràvne zajednice zasnovane na jed-nakosti pred zakonom i dru{tva osnovanog na nejednakosti klasnog sis-tema spre~avala je razvoj delotvornih dràva i ra|anje nove politi~ke hi-jerarhije. Nepremostiva socijalna nejednakost, ~injenica da je klasna pri-padnost na kontinentu pojedincu bila dodeljena i sve do Prvog svetskograta garantovana ro|enjem, nije ipak mogla da se meri sa politi~kom jed-

12 ANTISEMITIZAM

1 Prema modernim istori~arima, prava i slobode date dvorskim Jevrejima tokom sedam-naestog i osamnaestog veka pokazali su se samo kao prete~a jednakosti: dvorski Jevreji sumogli da ìve gde god su èleli, bilo im je dozvoljeno da slobodno putuju po teritoriji svogvladara, smeli su da nose oru`je i imali su prava na posebnu za{titu lokalnih vlasti. Zapravosu ti dvorski Jevreji, karakteristi~no nazvani Generalprivilegierte Juden, imali u Pruskoj nesamo bolje ìvotne uslove od svoje sabra}e Jevreja koji su jo{ uvek ìveli pod skoro sred-njovekovnim ograni~enjima, ve} su bili bogatiji od svojih nejevrejskih suseda. Njihov ìvot-ni standard bio je mnogo vi{i nego srednje klase u to vreme, njihove su privilegije u najve-}em broju slu~ajeva bile ve}e od onih koje su bile date trgovcima. I ta situacija nije promak-la pa`nji njihovih savremenika. Hri{}anin Vilhlem Dom, istaknuti zagovornik jevrejskeemancipacije u Pruskoj u osamnaestom veku, àli se na praksu koja je bila na snazi od vre-mena Fridriha Vilhelma I koja je bogatim Jevrejima davala “razne prednosti i podr{ke” ~esto“na ra~un i uz prenebregavaje marljivih, prvnih (to jest nejevrejskih gra|ana)”. UDankwürdigkeiten meiner Zeit, Lamgo, 1814-1819, IV, 487.

nako{}u. Jedino politi~ki nazadne zemlje, kao Nema~ka, zadràle su nekeostatake feudalizma. Tamo su pripadnici plemstva, koje je u celini ve} bi-lo na putu da se transformi{e u klasu, imali privilegovan politi~ki status itako su kao grupa mogli da sa~uvaju izvestan poseban odnos sa dràvom.Ali to su bili ostaci. Potpuno razvijen klasni sistem isklju~ivo je zna~io daje status pojedinca odre|en pripadno{}u njegovoj sopstvenoj klasi i nje-govim odnosom prema drugoj, a ne njegovom pozicijom u dràvi ili unu-tar njene ma{inerije.

Jedini izuzetak od ovog op{teg pravila bili su Jevreji. Oni nisu ~inili po-sebnu klasu i nisu pripadali nijednoj od klasa u svojim dràvama. Kao gru-pa, oni nisu bili ni radnici, gra|ani srednje klase, zemljoposednici, niti se-ljaci. Izgledalo je kao da ih njihovo bogatstvo svrstava u srednju klasu, alioni nisu u~estvovali u njenom kapitalisti~kom razvoju; jedva da su bili za-stupljeni u industrijskim preduze}ima i ako su, u poslednjim etapama is-torije, u Evropi postojali veliki poslodavci, zapo{ljavali su slu`benike a neradnike. Drugim re~ima, iako je njihov status bio odre|en njihovim jevrej-stvom, nije bio odre|en njihovim odnosom sa drugom klasom. Njihovaposebna dràvna za{tita (bilo, u staroj formi, kao otvorene privilegije, bilokao poseban emancipatorski ukaz koji nije bio potreban nijednoj drugojgrupi i koji je ~esto trebalo oja~avati protiv neprijateljstva dru{tva) i nji-hove specijalne usluge vladama spre~ile su njihovo podvrgavanje klasnomsistemu i konstituisanje posebne klase.2 Kad god su, tako, oni bili primanii ulazili u dru{tvo, postajali su ~vrsto odre|ena, samoza{ti}ena grupa uokviru jedne od klasa, aristokratije ili buròazije.

Nema sumnje da se interes nacionalne dràve da sa~uva Jevreje kao po-sebnu grupu i da spre~i njihovo asimilovanje u klasno dru{tvo poklapa sejevrejskim interesom za samoo~uvanje i preìvljavanje grupe. Tako|e jevi{e nego verovatno da bi bez te koincidencije napori vladara bili uzalud-ni; mo}ni trendovi dràve da izjedna~i sve gra|ane, i te`nja dru{tva da in-korporira svakog pojedinca u klasu, a oba podrazumevaju potpunu asimi-laciju Jevreja, mogli su biti osuje}eni samo kombinovanjem intervencijevlade i dobrovoljne saradnje. Zvani~na politika prema Jevrejima nije, naj-zad, bila uvek tako dosledna i nepokolebljiva kao {to moèmo da poveru-jemo ako posmatramo samo krajnje rezultate.3 Zaista iznena|uje kako su

JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 13

2 Jacob Lestschinsky u jednoj ranoj raspravi o jevrejskom problemu istakao je da Jevrejine pripadaju nijednoj dru{tvenoj klasi i govorio je o “Klasseneinschiebsel” (u Weltwirtsc-hafts-Archiv, 1929, Band 30, 123 ff.), ali je video samo lo{e strane poloàja Jevreja u Isto~nojEvropi, a nije govorio o velikim prednostima u zapadnim i srednjoevropskim zemljama.

3 Na primer, pod Fridrihom II, posle sedmogodi{njeg rata u Pruskoj, u~injen je izvestannapor da se Jevreji inkorporiraju u neku vrstu trgova~kog sistema. Stariji, op{ti Juden Regle-ment iz 1750. bio je istisnut sistemom regularnih dozvola koje su bile izdate samo onim sta-novnicima koji su uloìli znatan deo svog bogatstva u nova manufakturna preduze}a. Aliovde, kao i svuda, takvi vladini napori su potpuno propali.

Jevreji propustili {anse za uobi~ajeno kapitalisti~ko preduze}e i biznis.4Ali bez zainteresovanosti i angaòvanja vlada Jevreji bi te{ko mogli dasa~uvaju svoj grupni identitet.

Nasuprot svim drugim grupama, Jevreje je definisala i njihovu pozicijuodre|ivala dràva. Kako, ina~e, to dràvno telo nije imalo nikakvu drugudru{tvenu stvarnost, oni su, u dru{tvenom smislu, bili u praznom prostoru.Njihova dru{tvena nejednakost je bila dosta druga~ija od nejednakosti ko-ju uslovljava klasni sistem; ona je opet bila uglavnom rezultat njihovogodnosa prema dràvi, tako da, u dru{tvu, sama ~injenica da je neko ro|enkao Jevrejin zna~ila bi ili da je preterano povla{}en – pod posebnom za{ti-tom vlade – ili podvla{}en, bez izvesnih prava i mogu}nosti koje su bileuskra}ene Jevrejima s namerom da se spre~i njihova asimilacija.

Simultani uspon i pad evropskog sistema nacionalnih dràva i evropskejevrejske zajednice otprilike se odvija u slede}im fazama:

1. Sedamnaesti i osamnaesti vek su bili svedoci sporog razvoja nacio-nalnih dràva pod tutorstvom apsolutnih monarhija. Pojedini Jevreji su sesvuda izdizali iz duboke tame do ponekad blistave, ali uvek uticajne pozi-cije dvorskih Jevreja koji su finansirali dràvne poslove i vodili finansij-ske transakcije svojih knezova. Ovaj je razvoj malo uticao i na mase kojesu nastavile da ìve u vi{e ili manje feudalnom poretku i na jevrejski na-rod u celini.

2. Posle Francuske revolucije, koja je naglo promenila politi~ke prilikena celom evropskom kontinentu, pojavile su se nacionalne dràve u mo-dernom smislu, ~ije su poslovne transakcije zahtevale znatno ve}u koli-~inu kapitala i kredit kakav dvorski Jevreji nisu nikad stavili nekom knezuna raspolaganje. Samo udruèno bogatstvo bogatijih slojeva zapadno i

14 ANTISEMITIZAM

4 Felix Priebatsch (”Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und 18. Jahrhu-ndert”, u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit, 1915)navodi tipi~an primer iz ranog osamnaestog veka. “Kada je stala proizvodnja u fabrici og-ledala u Nojhauzu u Donjoj Austriji, koju je vlast dotirala, Jevrejin Verthajmer je dao carunovac da kupi fabriku. Kad su ga molili da je preuzme, odbio je tvrde}i da je zauzet finansij-skim transakcijama.”

Vidi tako|e Max Köhler, “Beiträge zur neueren jüdischen Wirtschaftsgeschichte. Die Ju-den in Halberstadt und Umgebung”, u Studien zur Geschichte der Wirtschaft und Geisteskul-tur, 1927, tom 3.

U toj tradiciji koja je bogate Jevreje dràla dalje od pozicija vlasti u kapitalizmu, je ~inje-nica da su 1911. pariski Rot{ildovi prodali svoje naftne izvore u Bakuu Royal Shell-u, kadasu bili, sa izuzetkom Rokfelera, najve}i svetski magnati. O tome govori Richard Lewinsohn,Wie sie gross und reich wurden, Berlin, 1927.

André Sayou, (”Les Juifs” u Revue Economique Internationale, 1932), u polemici sa Wer-ner Sombartovom identifikacijom Jevreja sa kapitalisti~kim razvojem, zastupa op{tu tezu:“Rot{ildovi i drugi Izraeli}ani koji su skoro isklju~ivo angaòvani u pokretanju dràvnih zaj-mova i u me|unarodnom kretanju kapitala, uop{te nisu poku{ali ... da stvore velika predu-ze}a.”

srednjoevropske jevrejske zajednice, koje su oni u ove svrhe poverilinekim istaknutim jevrejskim bankarima, moglo je da zadovolji novepro{irene vladine potrebe. Taj je period doneo sa sobom dodeljivanje pri-vilegija, do tada potrebnih samo dvorskim Jevrejima, {iroj klasi bogatih,koja je u osamnaestom veku uspela da u|e u va`nije urbane i finansijskecentre. Kona~no je emancipacija data u potpuno razvijenim nacionalnimdràvama a uskra}ena je samo u onim zemljama gde Jevreji zbog svojebrojnosti i op{te zaostalosti u tom regionu nisu bili u stanju da se orga-nizuju u specijalne izdvojene grupe ~ija bi ekonomska funkcija bila finan-sijska podr{ka njihovoj vladi.

3. Po{to je taj prisni odnos izme|u nacionalne vlade i Jevreja po~ivao naindiferentnosti buròazije prema politici i prema dràvnim finansijama,ovaj je period okon~an usponom imperijalizma, krajem devetnaestog ve-ka, kada kapitalisti~ki biznis u obliku ekspanzije nije vi{e mogao da sevr{i bez aktivne politi~ke pomo}i i intervencije dràve. Imperijalizam je, sdruge strane, potkopao same temelje nacionalne dràve i u zajednicu ev-ropskih naroda uveo takmi~arski duh poslovnih koncerna. U ranim dece-nijama toga razvoja Jevreji su izgubili svoju ekskluzivnu poziciju u dràv-nom biznisu u korist imperijalisti~ki nastrojenih biznismena; opao je nji-hov zna~aj kao grupe, iako su Jevreji pojedina~no sa~uvali uticaj kao fi-nansijski savetnici i kao posrednici u Evropi. Ti su Jevreji, ipak – za raz-liku od dràvnih bankara devetnaestog veka – imali ~ak manje potrebe za{irokom jevrejskom zajednicom nego dvorski Jevreji sedamnaestog i osa-mnaestog veka, i to uprkos njenom bogatstvu, pa su se ~esto potpuno otce-pljivali od jevrejske zajednice. Jevrejske zajednice nisu vi{e bile finansij-ski organizovane, pa iako su pojedina~no Jevreji na visokim poloàjima uo~ima nejevrejskog sveta ostali reprezentativni za jevrejstvo u celini, za toje bilo malo, materijalnog osnova, ako ga je uop{te bilo.

4. Kao grupa, zapadnoevropska jevrejska zajednica se dezintegrisala za-jedno sa nacionalnom dràvom u decenijama koje su prethodile Prvomsvetskom ratu. Brzo propadanje Evrope posle rata zateklo je Jevreje ve}li{ene njihove ranije mo}i, atomiziovane u gomilu bogatih pojedinaca. Udoba imperijalizma jevrejsko je bogatstvo postalo bezna~ajno; za Evropukoja nije imala ose}aja za ravnoteù mo}i izme|u svojih nacija i za me|u-evropsku solidarnost, nenacionalni, me|uevropski jevrejski element po-stao je predmet op{te mr`nje zbog nekorisnog bogatstva i nezainteresova-nosti za vlast.

Prve vlade kojima je bio potreban redovan dohodak i sigurne finansijebile su apsolutne monarhije pod ~ijim su okriljem nastajale nacionalne dr-àve. Feudalnim kneèvima i kraljevima tako|e je bio potreban novac i~ak kredit, ali u posebne svrhe i jedino za povremene operacije; ~ak i u


{esnaestom veku, kada su Fugeri stavili sopstveni kredit na raspolaganjedràvi, oni jo{ uvek nisu razmi{ljali o ustanovljavanju specijalnog dràv-nog kredita. Apsolutni vladari zadovoljavali su svoje finansijske potrebestarim metodom ratovanja i plja~ke, a delimi~no putem novih oblika po-reskog monopola. Ovo je potkopalo vlast plemstva i uni{tilo njegovo bo-gatstvo ne ublaìv{i rastu}u netrpeljivost ostatka stanovni{tva.

Dugo su apsolutne monarhije traìle u dru{tvu klasu koju bi uzele za os-lonac kakav je feudalna monarhija imala u plemstvu. U Francuskoj je ne-prestana bitka izme|u gildi i monarhije, koja je èlela da ih inkorporira udràvni sistem, trajala od petnaestog veka. Najinteresantniji od tih ekspe-rimenata bili su bez sumnje ja~anje merkantilizma i napori apsolutne dr-àve da uzme apsolutni monopol nad nacionalnim biznisom i industrijom.Propast koja je iz toga proiza{la i bankrotstvo koje je doneo koncentrisanotpor buròazije u usponu, dovoljno su poznati.5

Pre emancipatorskih ukaza, sve kneèvine i svaki monarh u Evropi ve}je imao dvorskog Jevrejina koji je vodio finansijske poslove. Tokom se-damnaestog i osamnaestog veka ti su dvorski Jevreji bili uvek usamljenipojedinci koji su imali me|uevropske veze i me|uevropski kredit na ra-spolaganju, ali nisu sa~injavali me|unarodnu finansijsku celinu.6 Karakte-ristika ovih vremena kada su pojedini Jevreji i prave male bogate jevrejske

16 ANTISEMITIZAM

5 Me|utim, te{ko je proceniti uticaj trgovinskih eksperimenata na budu}i razvoj. Francus-ka je bila jedina zemlja u kojoj se stalno isprobavao sistem trgovine a to je rezultiralo ranimprocvatom manufaktura koje su nastajale zahvaljuju}i me{anju dràve; Francuska se nikadnije sasvim oporavila od tog iskustva. U periodu slobodnog trì{ta njena je buròazija izbe-gavala neza{ti}enu investiciju u doma}e industrije dok je birokratija, tako|e proizvod sis-tema trgovine, nadìvela kolaps slobodnog trì{ta. Uprkos ~injenici da je birokratija tako|eizgubila sve svoje proizvodne funkcije, ona je ~ak i danas karakteristi~nija za tu zemlju i ve}aje prepreka njenom oporavku nego buròazija.

6 Tako je bilo u Engleskoj od Marano bankara kraljice Elizabete i Jevreja koji su finansi-rali Kromvelovu vojsku, dok su za jednog od dvanaest jevrejskih me{etara primljenih u lon-donsku berzu govorili da barata ~etvrtinom svih vladinih dugova u to vreme (vidi Salo W.Baron, A Social and Religious History of the Jews, 1937, Vol. II: Jews and Capitalism); uAustriji su za samo ~etrdeset godina (1695-1739) Jevreji kreditirali vladu sa vi{e od 35 mi-liona florina i gde je smrt Zamuela Openhajmera 1703. izazvala te{ku finansijsku krizu i zadràvu i za cara; u Bavarskoj su 1808. za osamdeset posto svih vladinih dugova jam~ili i pre-govarali Jevreji (vidi M. Grunwald, Samuel Oppenheimer und sein Kreis, 1903); u Fran-cuskoj su trgovinski uslovi bili posebno povoljni za Jevreje, ve} je Kolber hvalio veliku ko-rist koju dràva ima od Jevreja (Baron, op.cit.,loc.cit.) i gde je u sred osamnaestog veka ne-ma~ki Jevrejin Limfan Kalmer dobio titulu barona od zahvalnog kralja koji je cenio usluge ilojalnost “Na{oj dràvi i Nama li~no” (Robert Anchel, “Un Baron Juif Francais au 18e siècle,Liefman Calmer” u Souvenir et Science, I, pp. 52-55); a tako|e i u Pruskoj gde su MünzjudenFridriha II dobili titulu i gde je na kraju osamnaestog veka 400 jevrejskih porodica bila jednaod najbogatijih grupa u Berlinu. (Jedan od najboljih opisa Berlina i uloge Jevreja u njegovomdru{tvu na kraju osamnaestog veka na}i }e se u Das Leben Schleiermachers, Wilhelm Dil-they, 1870, pp. 182 ff.).

zajednice bili mo}niji nego ikada u devetnaestom veku,7 bila je otvorenostsa kojom se o njihovom privilegovanom statusu i pravu na njega ras-pravljalo, kao i pa`ljivi iskazi vlasti o va`nosti njihove slu`be za dràvu.Nije bilo ni najmanje sumnje ili nejasnosti o vezi izme|u pruènih uslugai datih privilegija. Privilegovani Jevreji u Francuskoj, Bavarskoj, Austriji iPruskoj primali su plemi}ke titule skoro kao prirodnu stvar, tako da su oni~ak i spolja bili vi{e nego samo bogati ljudi. înjenica da su Rot{ildovi stoliko muke stigli do svoje molbe za titulu koju je potvrdila austrijska vla-da (uspeli su 1817), bila je znak da je taj period zavr{en.

Do kraja osamnaestog veka postalo je jasno da nijedan od staleà iliklasa u razli~itim zemljma nije voljan ili nije u mogu}nosti da postane no-va vladaju}a klasa, to jest da se identifikuje sa vla{}u kao {to je to plemst-vo vekovima ~inilo.8 To {to apsolutna monarhija nije na{la zamenu unutardru{tva, dovelo je do potpunog razvoja nacionalne dràve i njenog zahte-va da bude iznad svih klasa, potpuno nezavisna od dru{tva i njegovihposebnih interesa, kao pravi i jedini predstavnik nacije u celini. To je s jed-ne strane rezultiralo produbljivanjem rascepa izme|u dràve i dru{tva nakome je ta dràva i po~ivalo. Bez toga ne bi bilo potrebe – ili ~ak ikakvemogu}nosti – da se Jevreji ravnopravno uvedu u evropsku istoriju pod is-tim uslovima.

Kada su svi napori da postigne savez sa nekom od glavnih klasa u dru-{tvu propali, dràva je odlu~ila da se postavi kao ogroman poslovni kon-cern, i to najpre samo u administrativne svrhe, svakako, ali su interesi, fi-nansijski i drugi, i tro{kovi bili tako veliki da se mora uvideti postojanjespecijalne sfere dràvnog biznisa od osamnaestog veka nadalje. Nezavisnirast dràvnog biznisa bio je izazvan sukobom sa finansijski mo}nim sna-gama tog vremena, sa buròazijom koja je i{la putem privatnog ulaganja,koja je izbegavala sve dràvne intervencije i odbijala aktivno finansijskou~e{}e u onome {to se pokazalo kao “neproduktivan” poduhvat. Tako suJevreji bili jedini deo stanovni{tva voljan da finansira po~etke dràve i dasvoju sudbinu veè za njen kasniji razvoj. Sa svojim kreditom i me|una-rodnim vezama oni su bili u odli~noj poziciji da pomognu nacionalnojdràvi da u|e me|u najve}a preduze}a i poslodavce tog vremena.9


7 U ranom osamnaestom veku austrijski Jevreji su uspeli da skinu Ajzemengerov Ent-decktes Judentum 1703, a na kraju veka se Mleta~ki trgovac u Berlinu igrao uvek sa malimprologom kojim se izvinjavalo (neemancipovanoj) jevrejskoj publici.

8 Jedini i nevaàn izuzetak mogli bi biti u Francuskoj skuplja~i poreza zvani fermiers-gé-néraux koji su zakupljivali od dràve pravo da prikupljaju porez garantuju}i utvr|enu svotuvladi. Oni su svoje veliko bogatstvo stekli u apsolutnoj monarhiji i direktno su zavisili od nje,ali su bili isuvi{e mala grupa i isuvi{e izolovana pojava da bi sami po sebi bili ekonomski uti-cajni.

9 Hitni slu~ajevi u kojima su se povezivali vladin biznis i Jevreji mogu se meriti kroz oneslu~ajeve u kojima su antijevrejski ~inovnici bezuslovno morali da sprovode tu politiku.

Velike privilegije, odlu~uju}e promene u poloàju Jevreja, bile su nu`nacena pruànja takvih usluga i, u isto vreme, nagrada za velike rizike. Naj-ve}a privilegija bila je jednakost. Kad su Münzjuden Fridriha Pruskog ilidvorski Jevreji austrijskog cara kroz “op{te privilegije” i “prava” dobiliisti status koji su pola veka ranije svi pruski Jevreji dobili pod imenomemancipacije i jednakih prava; kada su krajem osamnaestog veka i navrhuncu svog bogatstva berlinski Jevreji uspeli da spre~e priliv svojihsunarodnika iz isto~nih pokrajina jer nisu èleli da dele svoju “jednakost”sa siroma{nijom bra}om koju nisu priznavali kao jednake; kada su uvreme Francuske nacionalne skup{tine Jevreji iz Avinjona i Bordoa ès-toko protestovali protiv toga {to je francuska vlada darovala jednakostJevrejima iz isto~nih pokrajina – postalo je jasno da barem Jevreji ne raz-mi{ljaju o jednakim pravima, nego o privilegijama i posebnim slobodama.I zaista ne iznena|uje {to su privilegovani Jevreji, blisko povezani saposlovima svojih vlada i sasvim svesni prirode i uslova svoga statusa, bilinevoljni da za sve Jevreje prihvate dar slobode koji su sami posedovalikao cenu usluga koja je, znali su, bila ura~unata u te usluge, i zato te{komoè postati pravo za sve.10

Tek krajem devetnaestog veka, s usponom imperijalizma, po~ele su bo-gate klase da menjaju svoju prvobitnu procenu o neisplativosti dràvnogbiznisa. Imperijalisti~ka ekspanzija, zajedno sa sve savr{enijim instrumen-tima nasilja i apsolutnim monopolom dràve nad njima, dala je dràvi in-teresantan poslovni predlog. To je, naravno, zna~ilo da Jevreji postepenoali automatski gube svoju ekskluzivnu i jedinstvenu poziciju.

Ali veliko bogatstvo Jevreja, njihov uspon iz mraka do politi~kog zna~a-ja svr{ili bi se ~ak i ranije da su se ovi ograni~ili na prostu poslovnu fun-kciju u sve ja~im nacionalnim dràvama. Do sredine pro{log veka neke sudràve stekle dovoljno pouzdanja da nastave bez jevrejske podr{ke i finan-siranja vladinih zajmova.11 Sve ja~a svest pripadnika nacije da njihove su-

18 ANTISEMITIZAM

Tako je Bizmark u mladosti odrào nekoliko antisemitskih govora samo da bi postao, kaokancelar Rajha, blizak prijatelj Blajhrederu i pouzdan za{titnik Jevreja protiv antisemitskogpokreta dvorskog kapelana [tekera u Berlinu. Viljem II, iako krunisani knez i ~lan antijevrej-skog pruskog plemstva, koje je bilo veoma naklonjeno svim antisemitskim pokretima u osam-desetim godinama, preko no}i je promenio svoja antisemitska ube|enja i napustio svoje anti-semitske protégés kada je nasledio presto.

10 Jo{ u osamnaestom veku kad god bi se cele jevrejske grupe dovoljno obogatile da budukorisne dràvi, uìvali su kolektivne privilegije i bili kao grupa odvojeni od svoje manje bo-gate i manje korisne bra}e, ~ak i u istoj dràvi. Kao Schutzjuden u Pruskoj, bordo{ki i bajon-ski Jevreji u Francuskoj su uìvali jednakost mnogo pre Francuske revolucije i ~ak su bilipozvani da ulaù àlbe i predloge zajedno sa drugim staleìma u Convocation des EtatsGénéraux od 1787.

11 Jean Capefigue (Histoir des grandes opérations financières, Tome III: Banque, Bour-ses, Emprunts, 1855) tvrdi da su tokom Julske monarhije samo Jevreji, a posebno ku}a Rot-{ild spre~ili zna~ajan dràvni kredit baziran na Banque de France. On tako|e tvrdi da su

dbine sve vi{e zavise od sudbina njihovih dràva navela ih je da poverevladama vi{e potrebnog kredita. Samu jednakost simbolizovale su vladineobveznice koje su bile svima na raspolaganju i koje su se kona~no smatra-le najsigurnijim oblikom ulaganja kapitala, jednostavno zato {to je dràva,koja je vodila nacionalne ratove, jedina mogla zaista da posreduje da za-{tititi imovinu svojih gra|ana. Od sredine devetnaestog veka nadalje Je-vreji su mogli da zadrè svoju istaknutu poziciju samo zato {to su imali daodigraju jo{ jednu va`niju i sudbonosniju ulogu, ulogu isto tako blisko po-vezanu sa njihovim u~estvovanjem u sudbini dràve. Bez teritorije i bezsopstvene vlade, Jevreji su uvek bili me|uevropski element; taj interna-cionalni status nacionalna dràva je ~uvala jer su na njemu po~ivale finan-sijske usluge Jevreja. Ali ~ak i kad se njihova finansijska korist iscrpla,me|uevropski status Jevreja ostao je od velikog nacionalnog zna~aja uvreme nacionalnih sukoba i ratova.

Dok se potreba nacionalnih dràva za jevrejskim uslugama razvijalasporo i logi~no, izrastaju}i iz op{teg konteksta evropske istorije, uspon Je-vreja do statusa od politi~kog i ekonomskog zna~aja bio je izvanredan ineo~ekivan njima samima kao i njihovim susedima. Od kasnog srednjegveka Jevreji koji su davali novac na zajam izgubili su svu svoju pre|a{njuva`nost, te su u ranom {esnaestom veku ve} bili proterani iz gradova i tr-gova~kih sredi{ta na selo i u unutra{njost, zameniv{i tako uniformnu za-{titu udaljenih vi{ih vlasti za nesigurni poloàj koji su im dali sitni lokalniplemi}i.12 Do preokreta je do{lo u sedamnaestom veku kada su, tokomTridesetogodi{njeg rata, upravo zbog svoje raspr{enosti, ti mali, bezna~aj-ni pozajmljiva~i novca mogli da garantuju neophodno snabdevanje pla}e-nih vojski u udaljenim zemljama i da uz pomo} sitnih preprodavaca kupu-ju namirnice u svim oblastima. Kako su ti ratovi ostali feudalni, manje ilivi{e privatne stvari kneèva, koje nisu uklju~ivale interes drugih klasa inisu pridobili pomo} naroda, pobolj{anje statusa Jevreja bilo je vrloograni~eno i jedva vidljivo. Me|utim broj dvorskih Jevreja je porastao jerje sada svakom feudalnom posedu bio potreban neko kao dvorski Jevrejin.

Sve dok su ti dvorski Jevreji sluìli male feudalne gospodare koji, kao~lanovi plemstva, nisu teìli da predstavljaju ikakvu centralizovanu vlast,oni su bili sluge samo jedne grupe u dru{tvu. Posed kojim su upravljali,novac koji su pozajmljivali, provizije koje su uzimali, sve se to smatraloprivatnim vlasni{tvom njihovih gospodara, pa ih tako te delatnosti nisu


posle doga|aja 1848. Rot{ildove delatnosti postale suvi{ne. Raphael Strauss (”The Jews inthe Economic Evolution in Central Europe” u Jewish Social Studies, III, I, 1941) tako|e na-pominje da su posle 1830. “dràvni krediti postali ve} manje riskantni tako da su hri{}anskebanke po~ele sve vi{e da se time bave”. Protiv tih interpretacija stoji ~injenica da su pre-vladale odli~ne veze izme|u Rot{ildovih i Napoleona III, iako ne moè biti sumnje u op{titrend vremena.

12 Vidi Priebatsch, op.cit.

mogle uplesti u politi~ke stvari. Omraèni ili favorizovani, Jevreji nisumogli postati politi~ki subjekt od bilo kakve va`nosti.

Kada bi se, pak, funkcija feudalnog gospodara promenila, kada bi napre-dovao do kneza ili kralja, menjala bi se i funkcija njegovog dvorskogJevrejina. Jevreji, po{to su bili strani element, ne posebno zainteresovaniza takve promene u svom okruènju, obi~no su poslednji postajali svesnisvog pobolj{anog statusa. Toliko koliko su se za to zanimali, nastavili suda vode privatne poslove i njihova je odanost bila li~na stvar bez ikakvihpoliti~kih motiva. Odanost je zna~ila po{tenje; ona nije zna~ila drànjestrane u sukobu ili vernost iz politi~kih razloga. Snabdevanje, odelo i hra-na za vojsku, nov~ane pozajmice za unajmljivanje vojske, bilo je samo zadobrobit poslovnog partnera.

Ta vrsta odnosa izme|u Jevreja i plemstva bila je jedina koja je ikadavezivala jednu grupu Jevreja za neki drugi sloj u dru{tvu. Kada je to po-~etkom devetnaestog veka nestalo, nikada nije nadokna|eno. Jevrejima jeostala jedino sklonost ka plemi}kim titulama (naro~ito u Austriji i Fran-cuskoj), a nejevrejima neka vrsta liberalnog antisemitizma, koji je gledaozajedno Jevreje i plemstvo bez razlike i uobraàvao da su oni neka vrsta fi-nansijskog saveza protiv buròazije u usponu. Takva argumentacija, ~estau Pruskoj i Francuskoj, bila je do izvesnog stepena verodostojna sve doknije do{lo do op{te emancipacije Jevreja. Privilegije dvorskih Jevreja zai-sta su bile o~evidno sli~ne sa pravima i slobodama plemstva i istina je dasu Jevreji bili isto tako upla{eni da }e izgubiti privilegije i da su koristiliiste argumente protiv jednakosti kao i pripadnici plemstva. To je postalojo{ uverljivije u osamnaestom veku kada su najprivilegovaniji Jevreji do-bijali bezna~ajne titule i po~etkom devetnaestog veka kada su bogatiJevreji koji su izgubili veze sa jevrejskim zajednicama i traìli novi dru-{tveni status uzeli plemstvo kao model. Ali sve je to imalo malo posledica,prvo jer je bilo sasvim jasno da je plemstvo na zalasku a da Jevreji, napro-tiv, stalno dobijaju na statusu, a tako|e i zbog toga {to je upravo samoplemstvo, naro~ito u Pruskoj, postalo prva klasa koja je stvarala antisemit-sku ideologiju.

Jevreji su bili dobavlja~i u ratovima i sluge kraljeva, ali sami se nisu an-gaòvali u sukobima, niti se to od njih o~ekivalo. Kada su se ti sukobipro{irili do nacionalnih ratova, oni su i dalje ostali internacionalni element~iji su zna~aj i korist leàli upravo u njihovoj neoptere}enosti bilo kakvimnacionalnim interesom. Kako nisu vi{e bili dràvni bankari i ratni dobav-lja~i (poslednji rat koji su Jevreji finansirali bio je prusko-austrijski rat1866, gde je Blajhreder pomogao Bizmarku kada je pruski parlamentovome odbio potrebne kredite), Jevreji su postali finansijski savetnici i po-mo}nici u mirovnim pregovorima i, na manje organizovan i odre|enna~in, posrednici informacija. Poslednji mirovni sporazumi izvedeni bezjevrejske asistencije bili su sporazumi izme|u kontinentalnih sila i Fran-

20 ANTISEMITIZAM

cuske na Be~kom kongresu. Blajhrederova uloga u mirovnim pregovori-ma izme|u Nema~ke i Francuske 1871. bila je jo{ za~ajnija nego njegovapomo} u ratu13 i on je kasnih sedamdesetih pruìo ~ak zna~ajnije uslugekada je, putem veza sa Rot{ildovima, obezbedio Bizmarku indirektni ka-nal vesti ka Bendàminu Dizraeliju. Versajski mirovni ugovori bili su po-slednji u kojima su Jevreji igrali zna~ajnu savetni~ku ulogu. PoslednjiJevrejin koji je svoje istaknuto mesto na nacionalnoj sceni dugovao svojojme|unarodnoj jevrejskoj vezi bio je Valter Ratenau, zlosre}ni ministarspoljnih poslova Vajmarske republike. Platio je ìvotom to {to je (kako jejedan od njegovih kolega rekao posle njegove smrti) poklonio svoj prestiù me|unarodnom svetu finansija i podr{ku Jevreja {irom sveta14 ministri-ma nove republike koji su bili potpuno nepoznati na me|unarodnoj sceni.

O~igledno je da antisemitske vlade ne bi koristile Jevreje za ratne imirnodopske poslove. Ali isklju~enje Jevreja sa me|unarodne scene imamnogo op{tiji i dublji zna~aj koji se ne moè objasniti pukim antisemitiz-mom. Ba{ zato {to su kori{}eni kao nenacionalni element, Jevreji su moglibiti od vrednosti u ratu i miru samo dotle dok su svi za vreme rata svesnopoku{avali da o~uvaju mogu}nosti mira, samo dok je sva~iji cilj bio kom-promisni mir i ponovno uspostavljanje modus vivendi. îm je “pobedasmrti” postala odlu~uju}a politika, a rat po~eo da teì potpunom uni{tenjuneprijatelja, Jevreji vi{e nisu mogli biti ni od kakve koristi. Posledica tepolitike je, u svakom slu~aju, bila razaranje njihove zajedni~ke egzistenci-je, iako nestajanje sa politi~ke scene pa ~ak i ga{enje specifi~nog grupnogìvota nije ni u kom slu~aju moralo da dovede do njihovog fizi~kog istre-bljenja. Samo je polovi~no istinit ~esto ponavljani argument da bi Jevrejipostali nacisti isto tako lako kao i njihovi nema~ki sugra|ani da im jesamo bilo dozvoljeno da se priklju~e pokretu, kao {to su se u~lanili u itali-jansku fa{isti~ku partiju pre nego {to je italijanski fa{izam uveo rasni za-kon. To je ta~no samo u pogledu individualne psihologije Jevreja, koja senaravno nije mnogo razlikovala od psihologije njihove sredine. To jedvostruka gre{ka u istorijskom smislu. Nacizam, ~ak i bez antisemitizma,bi bio smrtni udarac postojanju jevrejskog naroda u Evropi; pristanak nanjega zna~io bi samoubistvo, ne nu`no za pojedince jevrejskog porekla,ve} za Jevreje kao narod.


13 Prema jednoj anegdoti, koju uvek navode svi njegovi biografi, Bizmark je odmah poslefrancuskog poraza 1871 rekao: “Pre svega, Blajhreder je morao da ide u Pariz da se sastanesa svojim drugovima Jevrejima i da o tome (pet milijardi franaka za reparacije) porazgovarasa bankarima.” (Vidi Otto Joehlinger, Bismarck und die Juden, Berlin, 1921).

14 Vidi Walter Frank, “Walter Rathenau und die blonde Rasse”, u Forschungen zur Juden-frage, Band IV, 1940. Frank je, uprkos zvani~nom poloàju pod nacistima, ostao pone{toobazriv u svojim izvorima i metodima. U ovom ~lanku on daje citat iz Ratenauove ~itulje uIsraelitisches Familienblatt (Hamburg 6. juli 1922), Die Zeit, (jun 1922) i Berliner Tageblatt(31. maj 1922).

Na prvu protivre~nost koja je odredila sudbinu evropskih Jevreja tokomposlednjih vekova, to jest na protivre~nost izme|u jednakosti i privilego-vanosti ({to je pre jednakost data u obliku i u svrhe privilegovanosti), mo-ra se dodati i druga protivre~nost: Jevreji, jedini nenacionalni evropski na-rod, pla{ili su se raspada sistema nacionalnih dràva vi{e nego iko drugi.Ova situacija je manje paradoksalna nego {to na prvi pogled mo`da izgle-da. Predstavnici nacije, bilo jakobinci od Robespjera do Klemansoa, ilipredstavnici srednjoevropskih revolucionarnih vlada od Meterniha do Bi-zmarka imali su ne{to zajedni~ko: svi oni su bili iskreno zaokupljeni “rav-noteòm mo}i” u Evropi. Oni su, naravno, poku{avali da poremete tu rav-noteù, svaki u korist svoje zemlje, ali nikad nisu sanjali o preuzimanju mo-nopola nad kontinentom ili o potpunom uni{tenju svojih suseda. Jevreji sumogli biti upotrebljeni ne samo u interesu ove dragocene ravnoteè, oni su~ak postali neka vrsta simbola zajedni~kog interesa evropskih nacija.

Tako, dakle, nije samo slu~ajnost {to su katastrofalni porazi narodaEvrope po~eli katastrofom jevrejskog naroda. Bilo je izuzetno lako za-po~eti uni{tenje dragocene evropske ravnoteè mo}i eliminacijom Jevreja,a izuzetno te{ko shvatiti da je u ovu eliminaciju bilo ume{ano ne{to vi{eod neobi~no okrutnog nacionalizma ili oìvljavanja “starih predrasuda” uzao ~as. Kad je do{lo do katastrofe, sudbina jevrejskog naroda posmatranaje kao “poseban slu~aj” ~ija istorija sledi izuzetne zakone i ~ija sudbinastoga nema op{te vaènje. Ova propast evropske solidarnosti odjednom seodrazila na propast jevrejske solidarnosti {irom Evrope. Kad je po~eo pro-gon nema~kih Jevreja, Jevreji iz drugih evropskih zemalja prona{li su danema~ki Jevreji predstavljaju izuzetak ~ija sudbina nema nikakve sli~nos-ti sa njihovom. Sli~no tome, raspadu nema~ke jevrejske zajednice pretho-dio je rascep na bezbrojne frakcije koje su sve verovale i nadale se da }enjihova osnova ljudska prava biti za{ti}ena specijalnim privilegijama –privilegijom za veterane iz Prvog svetskog rata, za dete veterana, ponos-nog sina oca ubijenog u borbi. Izgledalo je kao da je uni{tenju svih pojedi-naca jevrejskog porekla prethodilo razaranje bez krvi i samoraspadanje je-vrejskog naroda, kao da je jevrejski narod dugovao svoje postojanje is-klju~ivo drugim narodima i njihovoj mr`nji.

Jo{ uvek je jedan od najpodsticajnijih aspekata jevrejske istorije to {to jeaktivan ulaz Jevreja u evropsku istoriju izazvala ~injenica {to su oni inter--Evropljani, nenacionalni element u svetu narastaju}ih ili postoje}ih naci-ja. To {to su tu ulogu igrali mnogo istrajnije i mnogo temeljnije nego fun-kciju dràvnih bankara, jedan je od materijalnih razloga za novi, modernitip jevrejskog stvarala{tva u umetnosti i naukama. Ima neke istorijske pra-vde u tome {to se njihov pad podudario sa propa{}u sistema i dràvne za-jednice koja je, ma kakvi da su joj nedostaci, imala potrebe i mogla da to-leri{e jedan ~isto evropski element.

22 ANTISEMITIZAM

Veli~ina ove dosledno evropske egzistencije ne treba da se zaboravizbog mnogih nesumnjivo manje privla~nih aspekata jevrejske istorijetokom pro{lih vekova. Nekoliko evropskih autora koji su bili svesni ovogaspekta “jevrejskog pitanja” nisu imali osobite simpatije prema Jevrejima,ali su bez predrasuda ocenili celu evropsku situaciju. Me|u njima je bioDidro, jedini francuski filozof osamnaestog veka koji nije bio netrpeljivprema Jevrejima i koji je u njima prepoznao korisnu kariku izme|u Evro-pljana razli~itih nacionalnosti; Vilhelem fon Humbolt, koji je bio svedoknjihove emancipacije kroz Francusku revoluciju, primetio je da su Jevrejigubili svoju univerzalnost kada su postajali Francuzi;15 i kona~no FridrihNi~e, koji je, zga|en Bizmarkovim Nema~kim rajhom, skovao izraz “do-bar Evropljanin”, koji mu je omogu}io ta~nu procenu zna~ajne uloge Jev-reja u evropskoj istoriji i pomo}u kojeg je izbegao pad u zamku jeftinog fi-losemitizma ili u popovanje o “progresivnim te`njama”.

Ova procena, iako sasvim ta~na u spoljnom opisu pojave, previ|a najoz-biljniji paradoks ugra|en u ~udnu politi~ku istoriju Jevreja. Od svih evrop-skih naroda Jevreji su jedini bili bez sopstvene dràve i upravo su iz tograzloga bili toliko èljni i toliko podlo`ni savezima i vladama i dràvamakao takvim, ma {ta da su te dràve ili vlade predstavljale. S druge strane,Jevreji nisu imali politi~ku tradiciju ili iskustvo i bili su malo svesni na-petosti izme|u dru{tva i dràve kao i o~iglednih rizika i potencijala mo}isvoje nove uloge. Ono malo znanja ili tradicionalne prakse {to su doneli upolitiku vodilo je poreklo prvo iz Rimskog carstva, gde su ih {titili, da takokaèmo, rimski vojnici i kasnije, u srednjem veku, kada su traìli i dobiliza{titu dalekih vladarskih i crkvenih vlasti od stanovni{tva i lokalne up-rave. Iz ovih iskustava oni su nekako izvukli zaklju~ak da vlast, posebnovisoka vlast, njih favorizuje i da su niì ~inovnici, a posebno obi~an narod,opasni. Ovu je predrasudu, koja iskazuje savr{enu istorijsku istinu, ali vi{ene odgovara novim okolnostima, delila ve}ina Jevreja i ona je bila takoduboko ukorenjena i nesvesna kao {to su i nejevreji obi~no prihvatali od-govaraju}e predrasude o Jevrejima.

Istorija odnosa izme|u Jevreja i vladara bogata je primerima kako su br-zo jevrejski bankari prebacivali svoju privrènost od jedne vlade do druge~ak i posle revolucionarnih promena. Francuskim Rot{ildovima je 1848.trebalo samo dvadeset i ~etri sata da prenesu svoje usluge sa vlade LujaFilipa na novu francusku republiku koja je bila kratkog veka i ponovo na


15 Wilhelm von Humboldt, Tagebücher, priredio Leitzmann, Berlin, 1916-1918, I, 475. –^lanak “Juif” iz Encyclopédie, 1751-1765, tom IX, koji je verovatno napisao Didro: “Takoraspr{eni u na{e vreme... (Jevreji) su postali instrumenti komunikacije me|u najudaljenijimzemljama. Oni su kao zupci i ekseri u velikoj gra|evini potrebni da sastave i drè na okupusve druge delove.”

Napoleona III. Isti se proces ponovio, malo sporije, posle pada Drugogcarstva i uspostavljanja Tre}e republike. U Nema~koj tu iznenadnu i lakupromenu oli~avaju, posle revolucije 1918, finansijska politika Vartburgo-vih sa jedne strane, i promenljive politi~ke ambicije Valtera Ratenaua, sdruge.16

U ovaj tip pona{anja ume{alo se vi{e od prostog buròaskog obrasca ko-ji uvek podrazumeva da nema ni~eg uspe{nijeg od uspeha.17 Da su Jevrejibili burùji u uobi~ajenom smislu re~i, mo`da bi pravilno procenili iz-vanredne mogu}nosti mo}i svojih novih funkcija i bar bi poku{ali da igra-ju tu izmi{ljenu ulogu tajne svetske mo}i koja sastavlja i obara vlade,ulogu koju su im antisemiti ionako pripisivali. To je, me|utim, najmanjeistina. Jevreji, bez poznavanja vlasti i nezainteresovani za nju, nikad nisumislili da sprovedu vi{e od blagog pritiska u sporedne svrhe samoodbrane.Taj nedostatak ambicije su kasnije o{tro zamerili asimilovaniji sinovijevrejskih bankara i biznismena. Dok su neki od njih sanjali, kao Dizraeli,o tajnom jevrejskom dru{tvu kome bi mogli da pripadaju a koje nikad nijepostojalo, drugi, kao Ratenau, koji su bili bolje informisani, uìvali su upoluantisemitskim tiradama protiv bogatih trgovaca koji nisu imali ni vlastni dru{tveni poloàj.

Tu nevinost nikad nisu sasvim razumeli nejevrejski dràvnici ili is-tori~ari. S druge strane, jevrejski predstavnici ili pisci su potcenjivali uz-drànost Jevreja od vlasti tako da su je jedva ikad spominjali osim {to suizraàvali iznena|enje zbog apsurdne sumnje uperene protiv njih. Umemoarima dràvnika iz pro{log veka mnoge primedbe ostavljaju utisakda ne}e biti rata jer ga Rot{ild u Londonu ili Parizu ili Be~u ne èli. âk itako trezven i pouzdan istori~ar kao J. H. Hobson mogao je da izjavi ~ak1905: “Da li iko ozbiljno pretpostavlja da ijedna evropska dràva moè dapovede rat ili da moè da se raspi{e veliki dràvni zajam ako se ku}aRot{ild i oni koji su sa njima povezani namrgode na to?”18 Ovaj pogre{ansud zabavan je po svojoj naivnoj pretpostavci da su oni svi kao jedan, po-put Meternihovog iskrenog verovanja da “ku}a Rot{ild u Francuskoj igrave}u ulogu nego ijedna strana vlada”, ili njegovo samouvereno predska-zanje be~kim Rot{ildovima neposredno pre revolucije u Austriji 1848:

24 ANTISEMITIZAM

16 Valter Ratenau, ministar spoljnih poslova Vajmarske republike 1921. i jedan od istaknu-tih predstavnika nove volje Nema~ke za demokratiju proklamovao je tek 1917. svoja “dubo-ka monarhisti~ka uverenja”, prema kojima samo “pomazani”, i nijedan “skorojevi} kome seposre}ila karijera” ne moè da vodi zemlju. Vidi Von kommenden Dingen, 1917, p. 247.

17 Ovaj buròaski obrazac, me|utim, ne treba zaboraviti. Kad bi on bio samo stvar li~nihmotiva i obrazaca pona{anja, metode ku}e Rot{ild ne bi se svakako mnogo razlikovale odmetoda njihovih nejevrejskih kolega. Na primer, Napoleonov bankar, Uvrar, po{to je priba-vio finansije za Napoleonov stodnevni rat, odmah je ponudio svoje usluge Burbonima koji suse borili za povratak.

18 J. H. Hobson, Imperialism, 1905, p. 57. nerevidirano izdanje iz 1938.

“Ako ja treba da propadnem, i vi }ete sa mnom.” Istina je zapravo da suRot{ildovi imali isto tako malo politi~kih ideja kao i drugi jevrejski ban-kari o tome {ta èle da izvedu u Francuskoj, da zapravo nisu imali nikakvujasnu svrhu koja bi ~ak i iz daleka nagove{tavala rat. Naprotiv, kao i drugiJevreji, oni se nikada nisu udruìvali sa nekom posebnom vladom, ve}radije sa vladama, sa vla{}u kao takvom. Ako su u to vreme i kasnije po-kazivali primetnu naklonost prema monarhijama a protiv republika, to jebilo samo zato {to su oni ispravno sumnjali da su republike zasnovane nave}em stepenu narodne volje, kojoj instiktivno nisu verovali.

Koliko je duboko jevrejska sudbina bila u dràvi, a koliko je bilo fan-tasti~no njihovo nepoznavanje aktuelnog stanja u Evropi, iza{lo je na vi-delo poslednjih godina Vajmarske republike kada su se Jevreji, ve} s raz-logom upla{eni za budu}nost, oku{ali u politici. Uz pomo} nekolicine ne-jevreja oni su tada osnovali partiju srednje klase koju su nazvali “Dràvnapartija” (Staatspartei), ~ije je i samo ime protivre~no. Bili su toliko naivnouvereni da njihova “partija”, zami{ljena da ih reprezentuje u politi~koj isocijalnoj borbi, treba da bude sama dràva da im ceo odnos partije premadràvi nikada nije postao jasan. Da se iko potrudio da uzme ozbiljno ovupartiju uvaène gospode koji se nisu snalazili, mogao je jedino da zaklju~ida je lojalnost po svaku cenu fasada iza koje zlokobne snage pletu zaveruda preuzmu dràvu.

Ba{ kao {to su potpuno ignorisali sve ve}u napetost izme|u dràve idru{tva, Jevreji su poslednji postali svesni da su ih okolnosti nagnale usredi{te sukoba. Tako nisu nikada znali kako da procene atisemitizam, ili,jo{ bolje, nikada nisu raspoznavali momenat kada se dru{tvena diskrimi-nacija pretvarala u politi~ki argument. Za vi{e od sto godina antisemitizamje polagano i postepeno kr~io sebi put u skoro svim dru{tvenim slojevimau skoro svim evropskim dràvama dok nije iznenada izronio kao predmeto kome se moè posti}i skoro jedinstveno mi{ljenje. Zakon po kome seodvijao ovaj proces bio je jednostavan: svaka klasa koja je do{la u sukobsa dràvom kao takvom postala je antisemitska jer je izgledalo da suJevreji jedina dru{tvena grupa koja predstavlja dràvu. A jedina klasa kojase pokazala skoro imuna na antisemitsku propagandu bili su radnici koji,uvu~eni u klasnu borbu i opremljeni marksisti~kim tuma~enjem istorije,nikada nisu do{li u direktan konflikt sa dràvom, ve} jedino sa drugomdru{tvenom klasom, buròazijom, koju Jevreji svakako nisu predstavljali i~iji zna~ajan deo nikada nisu bili.

Politi~ka emancipacija Jevreja u nekim dràvama na kraju osamnaestogveka i diskusija o tome u ostalim delovima Srednje i Zapadne Evrope re-zultirala je pre svega odlu~nom promenom u njihovom stavu prema dr-àvi, koja je nekako bila simbolizovana usponom ku}e Rot{ild. Nova poli-


tika ovih dvorskih Jevreja, koji su prvi postali sasvim razvijeni dràvnibankari, iza{la je na videlo onda kad se oni vi{e nisu zadovoljavali time dasluè jednog odre|enog kneza ili vladu putem svojih me|unarodnih vezasa dvorskim Jevrejima u drugim dràvama, ve} su odlu~ili da se postaveinternacionalno i da istovremeno i konkurentno sluè vladama Nema~ke,Francuske, Velike Britanije, Italije i Austrije. Ovaj ne~uveni kurs bio je uvelikoj meri reakcija Rot{ildovih na opasnosti stvarne emancipacije, kojaje, zajedno sa jednako{}u, pretila da nacionalizuje jevrejske zajednice nji-hovih zemalja i da razori same me|uevropske prednosti na kojima supo~ivale pozicije evropskih bankara. Stari Majer Am{el Rot{ild, osniva~ove ku}e, mora da je shvatio da me|uevropski status Jevreja nije vi{ebezbedan i da je bolje da poku{a da ostvari ovu jedinstvenu internacional-nu poziciju u svojoj sopstvenoj porodici. Postavljanje pet sinova u pet fi-nansijskih prestonica Evrope – Frankfurt, Pariz, London, Napulj i Be~ – jebio njegov ingeniozni izlaz iz zbunjuju}e emancipacije Jevreja.19

Rot{ildovi su zapo~eli svoju spektakularnu karijeru kao finansijske slu-ge izbornog kneza iz Esena, jednog od izuzetnih zajmodavaca svoga vre-mena, koji ih je nau~io poslovanju i pribavio im mnoge svoje mu{terije.Njihova je velika prednost bila {to su ìveli u Frankfurtu, jedinom velikomurbanom centru iz koga Jevreji nisu nikada bili proterivani i gde su po-~etkom devetnaestog veka ~inili blizu 10 posto gradskog stanovni{tva.Rot{ildovi su po~eli kao dvorski Jevreji, ni pod jurisdikcijom kneza nitislobodnog grada ve} direktno pod vla{}u dalekog be~kog cara. Oni su ta-ko kombinovali sve prednosti jevrejskog statusa iz srednjeg veka sa pred-nostima svoga vremena i bili su mnogo manje zavisni od plemstva i drugihlokalnih vlasti nego iko od ostalih dvorskih Jevreja. Kasnije finansijskeradnje ove ku}e, ogromno bogatstvo koje su nagomilali i njihova jo{ ve}asimboli~na slava od po~etka devetnaestog veka dovoljno je poznata.20 Nascenu velikog biznisa su u{li tokom poslednjih godina napoleonskih rato-va kada je – od 1811. do 1816 – skoro polovina engleskih subvencija kon-tinentalnim silama prolazila kroz njihove ruke. Kada su, posle Napoleo-novog poraza, kontinentu svuda bile potrebne velike vladine povlastice zareorganizaciju svojih dràvnih ma{ina i za uzdizanje finansijskih strukturaprema modelu Engleske banke, Rot{ildovi su skoro uìvali monopol urukovanju dràvnim zajmovima. To je trajalo tokom tri generacije i u tomvremenu oni su uspeli da poraze sve jevrejske i nejevrejske takmace na

26 ANTISEMITIZAM

19 Koliko su dobro Rot{ildovi bili svesni izvora svoje snage pokazuje se u njihovom ra-nom ku}nom zakonu prema kome se k}erke i njihovi muèvi isklju~uju iz poslova ku}e. De-vojke su mogle, a posle 1871. su ~ak podsticane, da se udaju u nejevrejsku aristokratiju;mu{ki potomci morali su da se ène isklju~ivo jevrejskim devojkama i ako je mogu}e (u pr-voj generaciji to je bio redovan slu~aj) ~lanicama porodice.

20 Vidi posebno Egon Cesar Conte Corti, The Rise of the House of Rothschild, New York,1927.

tom polju. “Ku}a Rot{ild je postala”, kao {to je rekao Kapfigu21, “glavnitrezor Svete alijanse”.

Me|unarodno utemeljenje ku}e Rot{ild i njen iznenadni uspon iznadsvih jevrejskih bankara promenio je celu strukturu jevrejskog dràvnogbiznisa. Pro{lo je vreme slu~ajnog razvoja, neplaniranog i neorganizo-vanog, kada su se pojedini Jevreji, dovoljno pronicljivi da iskoriste pred-nost jedinstvene prilike, ~esto uspinjali do vrhova velikog bogatstva ipadali na dno siroma{tva samo u toku jednog ljudskog veka; kada je takvasre}a jedva dodirivala sudbinu jevrejskog naroda kao celine, osim utoliko{to su se takvi Jevreji ponekad pona{ali kao za{titnici ili apelovali u koristdalekih zajednica; kada, bez obzira kako su brojni bili bogati pozajmlji-va~i novca ili kako su uticajni bili pojedini dvorski Jevreji, nije bilo znakanapretka neke ~vrsto odre|ene jevrejske grupe koja bi kolektivno uìvalaposebne privilegije i vr{ila posebne usluge. Upravo je Rot{ildov monopolna izdavanje dràvnih zajmova omogu}io i u~inio potrebnim da se privu~e{iri jevrejski kapital, usmeri veliki procenat jevrejskog bogatstva u kanaledràvnog biznisa i tako stvori prirodna osnova za novo me|uevropskookupljanje srednje i zapadnoevropske jevrejske zajednice. Ono {to je usedamnaestom i osamnaestom veku bila neorganizovana veza izme|u po-jedinih Jevreja iz razli~itih zemalja, sada je postalo sistemati~no raspola-ganje ovim ra{trkanim kapacitetima jedne firme fizi~ki prisutne u svimva`nim evropskim glavnim gradovima, u stalnom dodiru sa svim delovi-ma jevrejskog naroda, koja je posedovala sve va`ne informacije i sve mo-gu}nosti za organizaciju.22

Ekskluzivna pozicija ku}e Rot{ild zamenila je u jevrejskom svetu doizvesne mere stare spone religiozne i duhovne tradicije, ~ije je postepenoslabljenje pod uticajem zapadne kulture zapretilo prvi put samom posto-janju jevrejskog naroda. I za spoljni svet je ta jedna porodica postala sim-bol delatne stvarnosti jevrejskog internacionalizma u svetu nacionalnihdràva i nacionalno organizovanih naroda. Gde je, zaista, bilo boljeg do-kaza za fantasti~nu zamisao o jevrejskoj svetskoj vladavini nego u toj po-rodici koja je imala nacionalnost pet razli~itih dràva, svuda istaknuta, ko-ja je blisko sara|ivala sa najmanje tri vlade (francuskom, austrijskom i bri-tanskom) ~iji ~esti sukobi nisu ni za trenutak uzdrmali solidarnost interesanjihovih dràvnih bankara? Nijedna propaganda nije mogla da stvori efek-tniji simbol u politi~ke svrhe od same stvarnosti.

Popularno shvatanje da su Jevreji – za razliku od drugih naroda – pove-zani navodno te{njim krvnim vezama i porodi~nim sponama, pothranji-


21 Capefigue, op. cit.22 Nikada nije bilo mogu}e utvrditi do kog stepena su Rot{ildovi koristili kapital drugih

Jevreja za sopstvene poslovne transakcije i koliko je daleko i{la njihova kontrola nadbankarima Jevrejima. Porodica nikada nije dozvolila nijednom nau~niku da radi u njenimarhivima.

vala je u velikoj meri realnost ove jedne porodice koja je ve{ta~ki pred-stavljala sav ekonomski i politi~ki zna~aj jevrejskog naroda. Kobna posle-dica je bilo to da kada su, iz razloga koji nemaju veze sa jevrejskim pita-njem, rasni problemi do{li u prvi plan politi~ke scene, Jevreji su se odjed-nom uklapali u sve ideologije i sve doktrine koje su ljude odre|ivale po kr-vnim vezama i porodi~nim karakteristikama.

Jo{ jedna, manje slu~ajna ~injenica uklapa se u tu sliku. U o~uvanju jev-rejskog naroda porodica je odigrala mnogo ve}u ulogu nego i u jednoj dru-goj zapadnoj dràvnoj ili dru{tvenoj zajednici osim u plemstvu. Porodi~neveze su bile me|u najmo}nijim i najtvrdoglavijim elementima kojima sejevrejski narod odupirao asimilaciji i raspadu. Kao {to je evropsko plemst-vo na zalasku oja~alo svoje brakove i ku}ne zakone, tako je cela zapadnajevrejska zajednica postala porodi~no svesnija u vekovima svog duhovnogi religioznog raspada. Bez stare nade u mesijansko iskupljenje i bez ~vr-stog tla tradicionalnog stava ve}ine, zapadna jevrejska zajednica postala jeisuvi{e svesna ~injenice da je njen opstanak postignut u tu|oj i ~esto nepri-jateljski nastrojenoj sredini. Po~eli su da gledaju na porodi~ni krug kao naneku vrstu poslednjeg upori{ta i da se prema ~lanovima svoje grupe po-na{aju kao prema ~lanovima velike porodice. Drugim re~ima, antisemits-ka slika jevrejskog naroda kao porodice tesno povezane krvnim vezamaima ne{to zajedni~ko sa slikom koju su Jevreji imali sami o sebi.

Ova je situacija bila vaàn ~inilac u ranom usponu i postojanom ja~anjuantisemitizma u devetnaestom veku. Koja }e se grupa ljudi okrenuti anti-semitizmu u odre|enoj zemlji u odre|enom istorijskom trenutku isklju-~ivo je zavisilo od op{te situacije koja ih je pripremala na èstoko nepri-jateljstvo prema vladama. Ali zna~ajna sli~nost u argumentima i predsta-vama koja je vi{e puta spontano proizvedena, bila je u bliskoj vezi sa isti-nom koju je izopa~avala. Uvek imamo Jevreje predstavljene kao me|una-rodnu trgovinsku organizaciju, po celom svetu ra{iren porodi~ni koncernsa svuda identi~nim interesima, tajnu silu iza prestola koja degradira svevidljive vlade u puke fasade ili u marionete ~ije konce ona vu~e iza scene.Zbog njihovih bliskih odnosa sa izvorima dràvne vlasti, Jevreje su nei-zbe`no identifikovali sa vla{}u, a zbog njihove uzdrànosti od dru{tva iusredsre|enosti na uzak porodi~ni krug, neprestano su ih sumnji~ili darade na razaranju svih dru{tvenih struktura.

II: Rani antisemitizam

OÎGLEDNO JE PRAVILO, iako se ~esto zaboravlja, da antijevrejska ose}a-nja sti~u politi~ku va`nost samo onda kad se mogu kombinovati sa glav-nim politi~kim problemima ili kad grupni jevrejski interes do|e u otvoreni

28 ANTISEMITIZAM

sukob sa vode}om klasom u dru{tvu. Moderni antisemitizam, kao {to zna-mo iz zemalja Srednje i Zapadne Evrope, imao je vi{e politi~ke nego eko-nomske uzroke, dok su komplikovani klasni uslovi stvarali èstokumr`nju naroda u Poljskoj i Rumuniji. Tamo je, zahvaljuju}i nesposobnostivlada da re{e zemlji{no pitanje i da nacionalnoj dràvi daju minimum jed-nakosti oslobo|enjem seljaka, feudalno plemstvo uspelo ne samo dasa~uva politi~ku nadmo} ve} i da spre~i uspon obi~ne srednje klase. Jevre-ji u tim zemljama, jaki u broju a slabi u svemu ostalom, naizgled su ispu-njavali neke funkcije srednje klase jer su uglavnom oni dràli radnje i tr-govinu i zato {to su kao grupa stajali izme|u krupnih zemljoposednika iklase bezemlja{a. Mali posednici, me|utim, mogu da postoje u feudalnojkao i u kapitalisti~koj ekonomiji. Jevreji su, ovde kao i svuda, bili nespo-sobni ili nevoljni da se razvijaju du` linija industrijskog kapitalizma, takoda je kona~an rezultat njihovog delanja bila rasuta, neefikasna organizaci-ja potro{nje bez odgovaraju}eg sistema proizvodnje. Jevrejski poslovi bilisu prepreka normalnom kapitalisti~kom razvoju jer je izgledalo da su Je-vreji jedini od kojih se moè o~ekivati ekonomski napredak iako oni nisubili u stanju da ta o~ekivanja ispune. Zbog njihovog nastupa ~inilo se da sujevrejski interesi u sukobu sa onim delovima stanovni{tva iz kojih se ina~erazvijala srednja klasa. Vlade su, s druge strane, mlako poku{avale da pod-staknu srednju klasu a da ne ukinu plemstvo i krupne posednike. Jedininjihov ozbiljan poku{aj bila je ekonomska likvidacija Jevreja – delom kaoustupak javnom mnjenju, a delom zbog toga {to su Jevreji jo{ uvek bilideo starog feudalnog poretka. Vekovima su Jevreji bili posrednici izme|uplemstva i selja{tva; sada su formirali srednju klasu ali nisu ispunjavalinjene proizvodne funkcije i zaista su bili jedan od elemenata koji su stajalina putu industrijalizaciji i kapitalizaciji.23 Ti isto~noevropski uslovi, me-|utim, iako su ~inili su{tinu pitanja jevrejskih masa, nisu mnogo zna~ajniu na{em kontekstu. Njihov politi~ki zna~aj bio je ograni~en na zaostalezemlje gde je uobi~ajena mr`nja prema Jevrejima bila neupotrebljiva kaooru`je u posebne svrhe.

Antisemitizam je prvo buknuo u Pruskoj odmah posle Napoleonovogporaza 1807, kada su “reformisti” tako promenili politi~ku strukturu da jeplemstvo izgubilo svoje privilegije a srednja klasa dobijala priliku darazvija svoju slobodu. Ova reforma, “revolucija odozdo”, preobrazila jepolufeudalnu strukturu pruskog prosve}enog despotizma u manje ili vi{emodernu nacionalnu dràvu ~ija je poslednja stepenica bilo stvaranje ne-ma~kog Rajha 1871.


23 James Parkes, The Emergence of the Jewish Problem, 1878-1939, 1946, kratko i bezpredrasuda raspravlja o ovim uslovima, u poglavljima IV i VI.

Iako su berlinski bankari toga vremena ve}inom bili Jevreji, pruske re-forme nisu traìle nikakvu zna~ajnu finansijsku pomo} od njih. Otvorenesimpatije pruskih reformatora, njihova odbrana jevrejske emancipacije,bile su posledica nove jednakosti svih gra|ana, ukidanja privilegija iuvo|enja slobodne trgovine. Nisu bili zainteresovani za o~uvanje Jevrejakao Jevreja za posebne svrhe. Njihov odgovor na primedbu da bi u uslovi-ma jednakosti “Jevreji mogli prestati da postoje” bio je uvek: “Neka. [tase to ti~e vlade koja traì samo da oni postanu dobri gra|ani?”24 Emanci-pacija je, {tavi{e, bila relativno neofanzivna jer je Pruska upravo izgubilaisto~ne pokrajine gde je ìvelo brojno i siroma{no jevrejsko stanovni{tvo.Odluka o emancipaciji iz 1812. odnosila se samo na one bogate i korisnegrupe Jevreja koje su ve} bile privilegovane najve}im gra|anskim pravi-ma i koje bi op{tim ukidanjem privilegija pretrpele velike {tete u gra|an-skom statusu. Za te grupe emancipacija nije zna~ila mnogo vi{e od op{tegjavnog potvr|ivanja status quo-a.

Ali simpatije pruskih reformatora prema Jevrejima bile su vi{e nego lo-gi~na posledica njihovih op{tih politi~kih te`nji. Kada je, skoro decenijukasnije i u sred novog talasa antisemitizma, Vilhelm fon Humbolt izjavio:“Ja volim Jevreje zaista samo en masse; en détail ja ih radije izbega-vam,”25 on je naravno stajao u otvorenoj opoziciji prema preovla|uju}ojmodi koja je Jevreje favorizovala pojedina~no, a prezirala ih kao narod.Kao pravi demokrata, on je èleo da oslobodi potla~eni narod, a ne da deliprivilegije pojedincima. Ali takav je pogled tako|e bio u tradiciji starihpruskih ~inovnika, za koje znamo da su tokom celog osamnaestog vekadosledno radili na pobolj{anju uslova ìvota i unapre|enju obrazovanja zaJevreje. Njihova podr{ka nije bila motivisana samo ekonomskim ili dr-àvnim razlozima, ve} prirodnom simpatijom prema jedinoj dru{tvenojgrupi koja je tako|e stajala izvan dru{tvene zajednice a u okviru dràve,iako iz potpuno druga~ijih razloga. Stvaranje gra|anske slu`be, ~ija je lo-jalnost pripadala dràvi i koja je bila nezavisna od promena u vladi, kida-lo je njene klasne veze, ali je bilo i jedno od izvanrednih dostignu}a starepruske dràve. Ti su ~inovnici bili najva`nija grupa u Pruskoj osamnaes-tog veka i stvarni prethodnici reformatora; oni su ostali stub dràvne ma-{inerije kroz ceo devetnaesti vek iako su izgubili mnogo od svoga uticajana plemstvo posle Be~kog kongresa.26

30 ANTISEMITIZAM

24 Christian Wilhelm Dohm, Uber die bürgerliche Verbesserung der Juden, Berlin i Stet-tin, 1781, I, 174.

25 Wilhelm und Caroline von Humboldt in ihren Briefen, 1900, V, 236.26 Odli~an opis tih civilnih slu`benika koji nisu bili su{tinski razli~iti u raznim zemljama,

nalazi se u Henry Pirenne, A History of Europe from the Invasions to the XVI century, Lon-don, 1939, pp. 361-362: “Bez klasnih predrasuda i s neprijateljstvom prema privilegijamavelikih plemi}a koji su ih prezirali... kroz njih nije govorio kralj, ve} anonimna monarhija,nadre|ena svemu, podvrgavaju}i sve svojoj mo}i.”

Kroz drànje reformatora i naro~ito kroz proglas o emancipaciji 1812,posebni interesi dràve u vezi sa Jevrejima po~eli su da se manifestuju na~udan na~in. Nestalo je staro iskreno uverenje o njihovoj koristi kao Jevre-ja (kada je ~uo za masovno pokr{tavanje Jevreja Fridrih II Pruski jeuzviknuo: “Nadam se da ne}e u~initi tako |avolju stvar!”).27 Emancipa-cija je data u ime principa i bilo kakva aluzija na usluge Jevreja bila bi sve-togr|e po mentalitetu toga vremena. Posebne okolnosti koji su dovele doemancipacije, iako dobro poznate svima kojih se to ticalo, sada su se skri-vale kao velika i stra{na tajna. Sam proglas, s druge strane, shva}en je kaoposlednje i u izvesnom smislu najsjajnije dostignu}e preobraàja od feu-dalne u nacionalnu dràvu i dru{tvo u kome ubudu}e ne}e biti bilo kakvihprivilegija.

Jedna od reakcija ogor~enog plemstva, klase koja je najja~e pogo|ena,bila je i iznenadna i neo~ekivana provala antisemitizma. Njihov najjasnijigovornik, Ludvig fon der Marvic (koji se isticao me|u osniva~ima konzer-vativne ideologije), podneo je duga~ku peticiju vladi u kojoj je rekao da }eJevreji sada biti jedina grupa koja }e uìvati posebne prednosti, kritikuju}ipri tom “preobraàj stare pruske dràve, koja je ulivala strahopo{tovanje,u jevrejsku dràvu èljnu novotarija”. Politi~ki napad pratio je dru{tvenibojkot koji je skoro preko no}i promenio lice berlinskog dru{tva. Jer aris-tokrati su bili me|u prvima koji su proslavili na prelasku veka ove salonejevrejskih doma}ica, gde se na kratko vreme susrelo istinski me{ovitodru{tvo. To je do izvesnog stepena ta~no, ovo odsustvo predrasuda bilo jerezultat usluga koje su pruàli jevrejski zajmodavci, vekovima isklju~i-vani iz svih velikih poslovnih transakcija, a svoju jedinu mogu}nost na{lisu u ekonomski neproduktivnim i bezna~ajnim ali dru{tveno va`nim po-zajmicama onim ljudima koji su imali sklonost da ìve iznad svojih mo-gu}nosti. U svakom slu~aju, zna~ajno je da su dru{tvene veze opstale kadasu apsolutne monarhije sa ve}im finansijskim mogu}nostima uspostavileposao kroz privatne zajmove, ~ime su pojedina~ni mali dvorski Jevrejipostali stvar pro{losti. Prirodni otpor koji jedan plemi} mo`da ima premagubljenju vrednih izvora pomo}i u hitnim situacijama naveo je njega dapre poèli da se oèni jevrejskom devojkom iz bogate porodice nego damrzi jevrejski narod.

Provala plemi}kog antisemitizma nije bila ni rezultat blièg kontaktaizme|u Jevreja i plemstva. Naprotiv, i jednima i drugima je bilo zajed-ni~ko instinktivno odbijanje novih vrednosti srednje klase i klase sli~nogporekla. U jevrejskim kao i u plemi}kim porodicama pojedinac se smatraoprvenstveno ~lanom porodice; njegove je obaveze na prvom mestuodre|ivala porodica koja je pevazilazila ìvot i va`nost pojedinca. Obe su


27 Vidi Kleines Jahrbuch des Nützlichen und Angenehmen für Israeliten, 1847.

bile nenacionalne i me|uevropske i svaka je razumela na~in ìvota onedruge, u kome je nacionalna privrènost bila drugorazredna u odnosu nalojalnost prema porodici, naj~e{}e razasutoj po celoj Evropi. I jedni i dru-gi su sada{njost poimali tek kao kariku u lancu pro{lih i budu}ih generaci-ja. Antijevrejski liberalni pisci nisu propu{tali priliku da istaknu tu ~udnusli~nost principa i zaklju~ilii su da se plemstva mogu re{iti samo ako se pr-vo re{e Jevreja, i to ne zbog njihovih finansijskih veza, ve} zato {to su iJevreje i plemstvo smatrali preprekom istinskom razvoju te “uro|eneli~nosti”, te ideologije samopo{tovanja koju je liberalna srednja klasa ko-ristila u borbi protiv koncepcije ro|enja, porodice i nasle|a.

Zbog tih projevrejskih ~inilaca sve je dobilo ve}i zna~aj, tako da su ple-mi}i otpo~eli dugu liniju antisemitske politi~ke argumentacije. Niekonomske veze niti dru{tvena bliskost nisu imale nikakvu teìnu u si-tuaciji u kojoj se plemstvo otvoreno suprotstavlja egalitarnoj nacionalnojdràvi. Dru{tveno, napad na dràvu identifikovao je Jevreje sa vladom;uprkos tome {to je srednja klasa, ekonomski i dru{tveno, imala stvarne ko-risti od reforme, Jevreji su bili èstoko optuèni i ispa{tali su staru izo-laciju prezrenjem.

Posle Be~kog kongresa, kada je nakon dugih decenija tihe reakcije podSvetom alijansom prusko plemstvo povratilo mnogo od svog uticaja nadràvu i ~ak privremeno postalo va`nije nego {to je ikada bilo u osam-naestom veku, aristokratski antisemitizam iznenada se pretvorio u blagudiskriminaciju bez politi~kog zna~aja.28 U isto vreme, uz pomo} intelektu-alaca-romanti~ara, konzervativizam je dostigao svoj puni razvoj kao jednaod politi~kih ideologija koja je u Nema~koj poprimila veoma karakte-risti~an, ingeniozno dvosmislen stav prema Jevrejima. Od tada pa nadaljenacionalna dràva, opremljena konzervativnim argumentima, povukla jejasnu liniju izme|u Jevreja koji su potrebni i poèljni i onih koji to nisu.Pod izgovorom su{tinski hri{}anskog karaktera dràve – {ta bi moglo bitistranije prosve}enim despotima! – narastaju}a jevrejska inteligencijamogla je biti otvoreno diskriminisana jer nije bilo povratka na poslovebankara i biznismena. Ova vrsta diskriminacije, koja je poku{ala da zaJevreje zatvori univerzitete time {to }e ih isklju~iti iz gra|anskih slu`bi,imala je dvostruku prednost jer je pokazivala da nacionalna dràva vi{evrednuje posebne usluge nego jednakost i istovremeno spre~avala ili barodga|ala stvaranje nove grupe Jevreja, koji nisu bili ni od kakve o~iglednekoristi za dràvu, a ~ak je izgledalo da }e biti asimilovani u dru{tvo.29 Ka-

32 ANTISEMITIZAM

28 Kada je pruska vlada podnela novi emancipacioni zakon pred Vereintige Landtage1847, skoro svi ~lanovi visoke aristokratije su bili naklonjeni potpunoj jevrejskoj emanci-paciji, vidi I. Elbogen, Geschichte der Juden in Deutchland, Berlin, 1935, p. 224.

29 Iz tog razloga su se pruski kraljevi toliko bavili najstroìm o~uvanjem jevrejskihobi~aja i verskih rituala. Fridrih Vilhelm III je 1823. zabranio “i najmanje osavremenjivanje”

da je, osamdesetih godina, Bizmark do{ao u prili~nu nepriliku da {titiJevreje od [tekerove antisemitske propagande, on je rekao expressis ver-bis da ho}e da protestuje samo protiv napada na “imu}nu jevrejsku zajed-nicu... ~iji su interesi povezani sa o~uvanjem na{ih dràvnih institucija” ida se njegov prijatelj Blajhreder, pruski bankar, ne àli na napade naJevreje uop{te (koje mora da je prevideo), ve} samo na bogate Jevreje.30

Prividna dvoli~nost sa kojom su vladini ~inovnici s jedne strane protes-tovali protiv jednakosti (naro~ito protiv profesionalne jednakosti) za Je-vreje, ili se kasnije pomalo àlili na jevrejski uticaj na {tampu a ipak im, sdruge strane, iskreno “èleli dobro u svakom pogledu”,31 vi{e je odgova-rala interesima dràve nego ranijem àru reformatora. Najzad, Be~ki kon-gres je povratio Pruskoj pokrajine gde su mase siroma{nih Jevreja ìvelevekovima i niko osim nekoliko intelektualaca koji su sanjarili o Fran-cuskoj revoluciji i pravima ~oveka nikada nije ni pomi{ljao da njima daisti status kao njihovoj bogatoj bra}i – a ovi su svakako bili poslednji kojibi zahtevali jednakost kojom mogu jedino da izgube.32 Oni su kao i svidrugi znali da “svaka zakonska i politi~ka mera za emancipaciju Jevrejamora obavezno da dovede do pogor{anja njihove gra|anske i dru{tvenesituacije.”33 I sami su bolje nego iko znali koliko njihova mo} zavisi odpozicije i prestià u jevrejskim zajednicama. Tako da su te{ko mogli daprihvate ijednu drugu politiku osim da “nastoje da sebi pribave vi{e utica-ja a da svoje sunarodnike ~uvaju u nacionalnoj izolaciji, pretvaraju}i se daje ta izolacija deo njihove religije. Za{to?... Zato {to }e drugi jo{ vi{e zavi-siti od njih, tako da ostale, kao unsere Leute, mogu da koriste samo mo}-ni.”34 A u dvadesetom veku, kada je emancipacija prvi put bila svr{ena


a njegov naslednik, Fridrih Vilhelm IV, otvoreno je izjavio da “dràva ne sme u~initi ni{ta {tobi produìlo stapanje Jevreja sa ostalim stanovnicima” njegovog kraljevstva. Elbogen, op.cit., pp. 223, 234.

30 U pismu Kultursminister-u fon Putkameru u oktobru 1880. Vidi tako|e pismo Herbertafon Bizmarka iz novembra 1880. Tidemanu. Oba pisma u Walter Frank, Hofprediger AdolfStoecker und die christlich-soziale Bewegung, 1928, pp. 304, 305.

31 August Varnhagen komentari{e izjavu Fridriha Vilhelma IV. “Kralja su pitali {ta name-rava da radi sa Jevrejima. On je odgovorio: ’@elim im svako dobro, ali èlim da ose}aju da suJevreji’. Ove re~i su klju~ mnogo ~ega.” Tagebücher, Leipzig, 1861, II, 113.

32 Da }e se emancipacija Jevreja sprovesti protivno volji jevrejskih predstavnika bilo jeop{tepoznato u osamnaestom veku. Mirabo je raspravljao pred Assemblée Nationale 1789:“Gospodo, da li zato {to Jevreji ne èle da budu gra|ani, vi ih ne progla{avate gra|anima? Uvladi kakvu ste sada osnovali svi ljudi moraju biti ljudi; morate prognati sve one koji nisu ilikoji odbijaju da postanu ljudi.” Stav nema~kih Jevreja u ranom devetnaestom veku saop{ta-va J. M. Jost, Neuere Geschichte der Israeliten. 1815-1845, Berlin, 1846. Band 10.

33 Adam Mueller (vidi Ausgewählte Abhandlungen, priredio J. Baxa, Jena, 1921, p. 215) upismu Meternihu 1815.

34 E. G. Paulus, Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen und Besserun-gsmitteln, 1831.

~injenica za jevrejske mase, do{lo je do kona~nog nestanka mo}i privile-govanih Jevreja.

Tako je uspostavljena savr{ena harmonija interesa izme|u mo}nihJevreja i dràve. Bogati Jevreji su èleli i postigli kako kontrolu nad svo-jim sunarodnicima tako i odvajanje od nejevrejskog dru{tva; dràva je mo-gla da kombinuje politiku blagonaklonosti prema bogatim Jevrejima sa le-galnom diskriminacijom prema jevrejskoj inteligenciji i ja~anjem dru-{tvene podvojenosti, kako je izraèno u konzervativnoj teoriji hri{}anskesu{tine dràve.

Dok je antisemitizam u plemstvu ostao bez politi~kih posledica i brzosplasnuo u decenijama Svete alijanse, liberali i radikalni intelektualci sunadahnuli i poveli novi talas antisemitizma odmah posle Be~kog kongre-sa. Liberalna opozicija Meternihovom politi~kom reìmu na kontinentu io{tri napadi na reakcionarnu prusku vladu brzo su doveli do antisemitskihispada i prave poplave antijevrejskih pamfleta. Ba{ zato {to su bili mnogomanje iskreni i otvoreni u opoziciji prema vladi nego {to je plemi} Marvicbio deceniju ranije, oni su napadali Jevreje vi{e nego vladu. Zabrinuti ug-lavnom zbog jednakih mogu}nosti i odbijaju}i pre svega svako oìvlja-vanje aristokratskih privilegija koje su im ograni~avale pristup dràvnimposlovima, uveli su u diskusiju razliku izme|u Jevrejina pojedinca, “na{ebra}e”, i Jevreja kao grupe, razliku koja je od tada postala za{titni znaklevog antisemitizma. Iako nisu potpuno razumevali za{to i kako vlada usvojoj prisilnoj nezavisnosti od dru{tva ~uva i {titi Jevreje kao odvojenugrupu, oni su dovoljno dobro znali da tu postoji neki politi~ki osnov i da jejevrejsko pitanje ne{to vi{e od problema Jevreja pojedina~no i ljudske to-lerancije. Iskovali su nove nacionalisti~ke fraze “dràva u dràvi” i “naci-ja bez nacije”. Gre{e}i svakako u prvom delu, jer Jevreji nisu imali li~nihpoliti~kih ambicija i bili su jedina dru{tvena grupa bezuslovno lojalnadràvi, u drugom su bili polovi~no u pravu, jer Jevreji, uzeti kao dru{tvenaa ne kao politi~ka zajednica, nisu zapravo ~inili posebnu grupu u okvirunacije.35

U Pruskoj, iako ne u Austriji i u Francuskoj, ovaj radikalni antisemiti-zam bio je skoro isto tako kratkotrajan i bez posledica kao ranije plemi}kiantisemitizam. Radikali su bili sve obuzetiji liberalizmom srednje klase uekonomskom usponu, klase koja je dvadesetak godina kasnije na svojimskup{tinama po celoj Nema~koj zahtevala jevrejsku emancipaciju i poli-ti~ku jednakost. To je, me|utim, uspostavilo izvesnu teorijsku, pa ~ak iknjièvnu tradiciju ~iji se uticaj ose}a u ~uvenim antijevrejskim spisimamladog Marksa, koji je tako ~esto i nepravedno bio optuìvan za antisemi-

34 ANTISEMITIZAM

35 Za ta~an i pouzdan prikaz nema~kog antisemitizma u devetnaestom veku vidi Walde-mar Gurian, “Antisemitism in Modern Germany”, u Essay on Anti-Semitism, priredio K. S.Pinson, 1946.

tizam. To {to jedan Jevrejin, Karl Marks, moè da pi{e na isti na~in kaoovi antijevrejski radikali, dokazuje jedino koliko je malo zajedni~kog ovavrsta antisemitizma imala sa potpuno razvijenim antisemitizmom. Marksakao Jevrejina pojedinca, nisu mnogo zbunjivali ovi argumenti protiv “je-vrejstva” kao i, na primer, Ni~ea sopstveni argumenti protiv Nema~ke.Marks, istina je, u svojim kasnijim godinama nikada nije pisao ili izrekaosvoje mi{ljenje o jevrejskom pitanju; ali to jedva da ima veze sa nekakvomtemeljnom promenom njegove misli. Njegova isklju~iva preokupacijadru{tvenim fenomenom klasne borbe, problemima kapitalisti~keproizvodnje u koju Jevreji nisu bili ume{ani niti kao kupci niti kao pro-davci rada i njegovo krajnje prenebregavanje politi~kih pitanja automatskiga je spre~ilo da dalje ispituje strukturu dràve, a time i ulogu Jevreja. Jakuticaj marksizma na radni~ki pokret u Nema~koj jedan je od glavnih ra-zloga {to su nema~ki revolucionarni pokreti pokazali tako malo znakovaantijevrejskog ose}anja.36 Jevreji su imali mali ili nikakav zna~aj u soci-jalnim borbama tog vremena.

Po~eci modernog antisemitskog pokreta svuda datiraju od poslednje tre-}ine devetnaestog veka. U Nema~koj je on jo{ jednom neo~ekivano nastaome|u plemstvom, ~ija se opozicija prema dràvi opet poja~ala preobraà-jem pruske monarhije u razvijenu nacionalnu dràvu posle 1871. Bizmark,stvarni osniva~ nema~kog Rajha, imao je stalne bliske odnose sa Jevreji-ma otkad je postao premijer; sada su ga optuìvali da zavisi od Jevreja i daod njih prima mito. Njegov napor i delimi~an uspeh u osloba|anju vladeod mnogih feudalnih ostataka izazvali su neizbeàn sukob sa aristokrati-jom; ova je napadala Bizmarka ili kao nevinu `rtvu ili kao Blajhrederovogpla}enog agenta. Odnos je zapravo bio sasvim suprotan: Blajhreder je ne-sumnjivo bio visoko cenjeni i dobro pla}eni Bizmarkov agent.37

Feudalna aristokratija, me|utim, iako jo{ uvek dovoljno mo}na da uti~ena javno mnjenje, nije u sebi bila ni dovoljno jaka niti dovoljno va`na dapovede pravi antisemitski pokret kao onaj koji je po~eo osamdesetih godi-na. Njen glasnogovornik, dvorski kapelan [teker, sin roditelja iz niè sred-nje klase, bio je mnogo manje nadaren predstavnik konzervativnih intere-sa nego njegovi prethodnici, romanti~ni intelektualci koji su formulisaliglavne te`nje konzervativne ideologije pedesetak godina ranije. [tavi{e,on nije otkrio korist antisemitske propagande putem prakti~nih ili teorij-skih razmatranja, ve} slu~ajno, kada je uz pomo} velikog demago{kog ta-


36 Jedini levi~arski nema~ki antisemita od nekakvog zna~aja bio je E. Duering koji jesmislio konfuzno naturalisti~ko obja{njenje “jevrejske rase” u svom Die Judenfrage alsFrage der Rassenschädlichkeit für Existenz, Sitte und Cultur der Völker mit einer welt-geschichtlichen Antwort, 1880.

37 Za antisemitske napade na Bizmarka vidi Kurt Wawrzinek, Die Entstehung derdeutschen Antisemitenpartien. 1873-1890, Historische Studien, Heft 168, 1927.

lenta otkrio da je ona veoma korisna za popunjavanje ina~e praznih mesta.Ali on ne samo da nije razumeo sopstveni iznenadni uspeh; kao dvorskikapelan i slu`benik i kraljevske porodice i vlade, on jedva da je bio u pozi-ciji da ga valjano iskoristi. Njegova entuzijasti~na publika sastojala seisklju~ivo od pripadnika niè srednje klase, sitnih preduzetnika i trgovaca,majstora i staromodnih zanatlija. A antijevrejska ose}anja ovih ljudi jo{nisu bila, svakako ne isklju~ivo, motivisana sukobom sa dràvom.

III: Prve antisemitske partije

ISTOVREMENOM PORASTU antisemitizma kao ozbiljnog politi~kog ~iniocau Nema~koj, Austriji i Francuskoj poslednjih dvadeset godina devetnaes-tog veka prethodio je niz finansijskih skandala i afera zbog prevara, ~iji jeglavni izvor bila prevelika proizvodnja gotovog kapitala. U Francuskoj suve}ina ~lanova Parlamenta i neverovatan broj vladinih slu`benika ubrzobili tako duboko ume{ani u prevare i mito da Tre}a republika nije nikadmogla da povrati presti` koji je izgubila tokom prvih decenija postojanja;u Austriji i Nema~koj plemstvo je bilo veoma kompromitovano. U sve trizemlje Jevreji su bili samo posrednici i nijedna jevrejska ku}a nije iza{lasa trajnim bogatstvom iz prevara u Panamskoj aferi i u Gründungssch-windel.

Ali, jo{ jedna grupa ljudi, pored plemi}a, vladinih oficira i Jevreja, bilaje upletena u ove fantasti~ne investicije koje su umesto obe}avaju}eg pro-fita rezultirale neverovatnim gubicima. Ta se grupa uglavnom sastojala odsrednjih slojeva koji su sada iznenada postali antisemitski orijentisani. Onisu bili mnogo ozbiljnije pogo|eni nego ijedna druga grupa: rizikovali sumale u{te|evine i bili trajno uni{teni. Bilo je va`nih razloga za njihovulakovernost. Kapitalisti~ka ekspanzija na doma}oj sceni nastojala je svevi{e da likvidira male posednike kojima je postalo pitanje ìvota ili smrtida brzo uve}aju to malo {to imaju jer je pretila opasnost da sve izgube.Postajali su svesni da }e, ako ne uspeju da se uzdignu u buròaziju, poto-nuti u proletarijat. Decenije op{teg napretka zna~ajno su usporile ovaj raz-voj (mada ga nisu spre~ili), tako da je njihova panika bila donekle preura-njena. Kako je vreme odmicalo, strah niìh srednjih slojeva ta~no je odgo-varao Marksovom predvi|anju njihovog brzog raspada.

Niì srednji slojevi ili sitna buròazija bili su potomci gilda zanatlija i tr-govaca koji su vekovima bili za{ti}eni od rizika sistemom koji je konku-renciju stavljao izvan zakona te su i u krajnjoj instanci bili pod za{titomdràve. Stoga su se oni àlili na svoju nesre}u pod Man~esterskim siste-mom, koji ih je izloìo te{ko}ama konkurentskog dru{tva i li{io ih svih

36 ANTISEMITIZAM

posebnih za{tita i privilegija koje su im pruàle dràvne vlasti. Oni su takobili prvi koji su se borili za dràvu sa socijalnim osiguranjem, od koje suo~ekivali ne samo da ih zakloni od opasnosti ve} i da ih sa~uva u profesi-jama i pozivima koje su nasledili od svojih porodica. Kako je glavnakarakteristika veka slobodne trgovine bila ulazak Jevreja u sve profesije,sasvim je razumljivo {to su niì srednji slojevi Jevreje smatrali predstav-nicima “najdoslednije primene Man~esterskog sistema,”38 iako to uop{tenije bilo ta~no.

Ova dosta nategnuta ogor~enost, koju prvo nalazimo u nekih konzerva-tivnih pisaca koji su slu~ajno zdruìli napad na buròaziju sa napadom naJevreje, dobila je veliki podsticaj kada je trebalo da oni koji su se nadalipomo}i od vlade i igrali na ~udo prihvate prili~no dvosmislenu pomo}bankara. Malom vlasniku jedne radnje bankar je izgledao isti takav ek-sploatator kao {to je vlasnik velikog industrijskog preduze}a bio za rad-nike. Ali dok su evropski radnici, iz li~nog iskustva i marksisti~kog eko-nomskog obrazovanja, znali da kapitalista ispunjava duplu ulogu eksplo-ati{u}i ih i daju}i im mogu}nost da proizvode, malog trgovca niko nijemogao da prosveti o njegovoj dru{tvenoj i ekonomskoj sudbini. Njegov jepoloàj bio ~ak gori nego radnikov i na osnovu svog iskustva on je ban-kara smatrao parazitom i lihvarom koji treba da postane njegov nevidljivipartner, ~ak i ako taj bankar, za razliku od fabrikanta, nema ba{ nikakveveze sa njegovim poslom. Nije te{ko zamisliti da ~oveka koji stavi svojnovac samo i direktno u slu`bu zara|ivanja ve}eg novca mogu è{}e damrze nego onoga ko dobija profit kroz dug i zamr{en proces proizvodnje.Kako u to vreme niko nije traìo kredit, ako je to ikako mogao da izbegne– mali trgovci svakako ne – bankari su izgledali kao eksploatatori ne radnesnage i proizvodnih mogu}nosti, ve} nesre}e i bede.

Mnogi od tih bankara bili su Jevreji i, {to je jo{ va`nije, op{ta predstavao bankaru nosila je iz istorijskih razloga jevrejske crte. Tako je levi~arskipokret niè srednje klase i cela propaganda protiv bankarskog kapitalapostala manje ili vi{e antisemitska, {to je od male va`nosti za industrijskuNema~ku, ali od velikog zna~aja u Francuskoj i, u manjem stepenu, u Aus-triji. Za trenutak je izgledalo da su Jevreji zaista prvi put do{li u neposre-dan sukob sa drugom klasom bez posredovanja dràve. U okviru nacio-nalne dràve, u kojoj je funkcija vlade bila manje-vi{e odre|ena njenimpoloàjem nad konkurentskim klasama, takav sukob je bio mogu}an, iakoopasan na~in da se normalizuje jevrejski poloàj.

Ovom dru{tveno-ekonomskom elementu, me|utim, brzo je dodat jo{jedan, koji se tokom vremena pokazao kao mnogo kobniji. Poloàj Jevre-


38 Otto Glagau, Der Bankrott des Nationalliberalismus und die Reaktion, Berlin, 1878. Odistog autora Der Boersen – und Gruendungsschwindel, 1876, jedan je od najva`nijih anti-semitskih pamfleta toga vremena.

ja kao bankara nije zavisio od pozajmica malim ljudima u nevolji ve} pr-venstveno od davanja dràvnih zajmova. Sitne pozajmice bile su prepu-{tene sitnim sunarodnicima, koji su se na taj na~in pripremali za obe}ava-ju}e karijere svoje bogatije i po{tovanije bra}e. Dru{tveni otpor niìh sred-njih slojeva protiv Jevreja postao je visokoeksplozivni politi~ki element, jerse mislilo da ti mnogo omraèni Jevreji ~vrsto idu ka politi~koj mo}i. Zaroni nisu bili isuvi{e dobro poznati po svojim odnosima sa vladom u drugimpitanjima? Dru{tvena i ekonomska mr`nja su, sa druge strane, politi~komargumentu dodale ono hajka~ko nasilje koje do tada uop{te nije postojalo.

Fridrih Engels je jedanput primetio da su protagonisti antisemitskog po-kreta u to vreme bili plemi}i, a njihov hor razularena gomila sitne burò-azije. To je ta~no ne samo za Nema~ku ve} i za austrijski hri{}anski socija-lizam i za francuske antidrajfusovce. U svim tim slu~ajevima, aristokrati-ja, u o~ajni~koj poslednjoj borbi, poku{avala je da sklopi savez sa konzer-vativnim crkvenim snagama – sa katoli~kom crkvom u Austriji i Francus-koj, sa protestantskom crkvom u Nema~koj, pod izgovorom da se protivliberalizma bori hri{}anskim oru`jem. Gomila je bila samo sredstvo da onioja~aju svoju poziciju, da svojim glasovima daju ve}i odjek. O~iglednoaristokrati nisu ni mogli niti hteli da organizuju gomilu koju bi i onakoodbacili ~im postignu cilj. Ali otkrili su da antisemitske parole vrlo efikas-no pokre}u {iroke slojeve populacije.

Sledbenici dvorskog kapelana [tekera nisu organizovali prve anti-semitske partije u Nema~koj. Kad se pokazala privla~nost antisemitskihparola, radikalni antisemiti su se odmah ogradili od [tekerovog berlinskogpokreta, u{li su u otvorenu borbu protiv vlade i osnovali partije ~iji supredstavnici u Rajhstagu o svim glavnim doma}im pitanjima glasali sanajve}om opozicionom partijom, socijaldemokratima.39 Oni su se brzooslobodili kompromituju}eg po~etnog saveza sa starim vlastima; Bekel,prvi antisemita ~lan Parlamenta, dugovao je svoje mesto glasovima hesen-skih seljaka koje je branio od “junkera i Jevreja”, to jest od plemstva kojeje posedovalo previ{e zemlje i od Jevreja od ~ijih su kredita zavisili.

Te prve, male, antisemitske partije su se odjednom izdvojile od ostalihpartija. Oni su za sebe tvrdili da nisu samo jedna od partija, ve} “partija iz-nad svih partija”. U klasnoj i partijski vo|enoj nacionalnoj dràvi samo sudràva i vlada pretendovale na poloàj iznad svih partija i klasa i da pred-stavljaju naciju u celini. Partije su bile prihvatljive grupe ~iji su poslanicipredstavljali interese svojih glasa~a. Iako su se borile za vlast, pod-razumevalo se da je na vladi da uspostavi ravnoteù izme|u sukobljenihinteresa i njihovih predstavnika. Antisemitske partije su tvrdile da su “iz-

38 ANTISEMITIZAM

39 Vidi Wawrzinek, op. cit. Instruktivan pregled svih ovih doga|aja, sa posebnim osvrtomna dvorskog kapelana [tekera, u Frank, op. cit.

nad svih partija”, {to je jasno pokazivalo njihovu te`nju da predstavljajucelu naciju, da imaju isklju~ivu vlast, da zaposednu dràvnu ma{ineriju,da oni zamene dràvu, dok su, na drugoj strani, i dalje bile organizovanekao partije, da bi tako njihovi glasa~i dominirali nacijom.

Dràvna politika nacionalne dràve do{la je dotle da nijedna posebnagrupa nije vi{e mogla da ima isklju~ivu politi~ku mo}, tako da je vladapreuzela stvarno politi~ko rukovo|enje koje nije vi{e zavisilo od dru{tve-nih i ekonomskih ~inilaca. Revolucionarni pokreti s leva, koji su se boriliza radikalnu promenu dru{tvenih uslova, nikada nisu direktno dirnuli uovaj vrhovni politi~ki autoritet. Oni su osporavali samo mo} buròazije injen uticaj na dràvu, pa su uvek bili spremni da puste vladi da vodi straneposlove gde su u pitanju bili interesi la`no ujedinjenih naroda. Brojni pro-grami antisemitskih grupa, s druge strane, bili su od po~etka najvi{e zain-teresovni za strane poslove; njihov revolucionarni impuls bio je usmerenprotiv vlade vi{e nego protiv odre|ene klase i oni su zapravo teìli da uni-{te politi~ki obrazac dràve sredstvima partijske organizacije.

Zahtev partije da bude iznad svih partija imao je druge, mnogo zna~ajni-je implikacije od pukog antisemitizma. Da je to bilo samo pitanje uklanja-nja Jevreja, Fri~ov predlog na jednom od ranih antisemitskih kongresa40

da se ne stvara nova partija ve} da se {iri antisemitizam sve dok kona~nosve postoje}e partije ne postanu antijevrejski nastrojene, dao bi mnogobrè rezultate. Ali Fri~ov predlog pro{ao je nezapaèno jer je antisemiti-zam tada ve} bio instrument za ukidanje ne samo Jevreja ve} i dràvne po-litike nacionalne dràve.

Nije samo nesre}ni slu~aj to {to se zahtev antisemitskih partija poklopiosa ranim stepenima imperijalizma i na{ao pandane u izvesnim trendovimau Velikoj Britaniji, u kojoj antisemitizam nije postojao, kao i u nekimsna`nim antisemitskim sveop{tim pokretima na kontinentu.41 Samo su uNema~koj ti novi trendovi bili neposredna posledica antisemitizma kaotakvog, a antisemitske partije prethodile su i nadìvele stvaranje ~isto im-perijalisti~kih grupa kao {to su Alldeutcher Verband i drugih, koje su svezahtevale da budu iznad partijskih grupa.

înjenica da su sli~ne formacije bez aktivnog antisemitizma – koje suizbegle {arlatanstvo antisemitskih partija i stoga je isprva izgledalo kao daimaju vi{e {ansi za kona~nu pobedu – bile kona~no potisnute ili uni{teneod strane antisemitskog pokreta, dobar je pokazatelj koliko je ovaj pred-met vaàn. Verovanje antisemita da njihova tvrdnja da imaju ekskluzivnopravo na vlast nije ni{ta vi{e od onog {to su Jevreji zapravo postigli, dava-lo im je prednost doma}eg programa, a uslovi su bili takvi da se moralo


40 Ovaj predlog je dat 1886. u Kaselu, gde je osnovan Deutsche Antisemitische Vereini-gung.

41 Za obimnu diskusiju o “partijama nad partijama” i pan-pokretima vidi VIII poglavlje.

u}i u arenu dru{tvene borbe da bi se zadobila politi~ka mo}. Oni su moglida pretenduju da pobede Jevreje kao {to su se radnici borili sa buròazi-jom. Njihova prednost sastojala se u tome {to su, napadaju}i Jevreje, zakoje se verovalo da predstavljaju tajnu mo} u pozadini zvani~ne vlade,otvoreno mogli da napadaju samu dràvu, dok se imperijalisti~ke grupe,svojom blagom i sporednom antipatijom prema Jevrejima, nikada nisupovezale sa va`nim dru{tvenim borbama tog vremena.

Druga veoma va`na odlika novih antisemitskih partija bila je ta {to suone smesta zapo~ele nadnacionalno organizovanje svih antisemitskih gru-pa u Evropi, otvoreno se suprotstavljaju}i teku}im nacionalisti~kim paro-lama. Uvode}i taj nadnacionalni element, one su jasno pokazale da ne teèsamo politi~koj vladavini nad odre|enom nacijom, ve} da planiraju i ko-rak dalje ka me|uevropskoj vladavini “nad svim nacijama”.42 Ovaj drugirevolucionarni element zna~io je temeljni raskid sa status quo-om, to se~esto previ|alo jer su sami antisemiti, delom zbog tradicionalnih navika, adelom svesno laù}i, u svojoj propagandi koristili jezik reakcionarnih par-tija.

Blizak odnos izme|u naro~itih okolnosti jevrejske egzistencije i ideo-logije ovakvih grupa jo{ je evidentniji u organizovanju nadnacionalnihgrupa nego u stvaranju partije nad partijama. Jevreji su vrlo jasno bili jedi-ni me|uevropski element u nacionalno izdeljenoj Evropi. Izgledalo jeprosto logi~no da njihov neprijatelj treba da se organizuje na istom prin-cipu ako ho}e da pobedi navodne tajne manipulatore politi~ke sudbinesvih nacija.

Dok je bilo sigurno da je ovaj argument ubedljiv, uspeh nadnacionalnogantisemitizma zavisio je od mnogo op{tijih stavova. âk i krajem pro{logveka, a naro~ito od francusko-pruskog rata, sve vi{e ljudi je ose}alo da jenacionalna organizacija Evrope zastarela jer vi{e ne moè da adekvatnoodgovori na nove ekonomske izazove. Ovo je ose}anje bilo mo}ni argu-ment podr{ke internacionalnom organizovanju socijalizma i ovaj ga je, zauzvrat, ja~ao. Masama se {irilo uverenje da postoje identi~ni interesi {iromEvope.43 Dok su me|unarodne socijalisti~ke organizacije ostale pasivne i

40 ANTISEMITIZAM

42 Prvi me|unarodni antijevrejski kongres odràn je 1882. u Drezdenu, sa oko 3.000 dele-gata iz Nema~ke, Austro-Ugarske i Rusije; tokom te diskusije [tekera su porazili radikalnielementi koji su se sastali godinu dana kasnije u [emnicu i osnovali Alliance Antijuive Uni-verselle. Dobar prikaz tih susreta i kongresa, njihovih programa i diskusija na}i }e se uWawrzinek, op. cit.

43 Me|unarodna solidarnost radni~kih pokreta bila je, sve dok je postojala, me|uevropskastvar. Njihova ravnodu{nost prema spoljnoj politici bila je istovremeno neka vrstasamoza{tite i od aktivnog u~estvovanja u savremenoj imperijalisti~koj politici njihovih ze-malja i od borbe protiv nje. [to se ti~e ekonomskih interesa, bilo je sasvim jasno da bi svi ufrancuskoj ili britanskoj ili holandskoj naciji osetili potres od pada svojih imperija, a ne samokapitalisti i bankari.

nezainteresovane u svim pitanjima spoljne politike (to jest upravo u onimpitanjima u kojima je njihov internacionalizam mogao da se dokaè), anti-semiti su po~eli sa problemima spoljne politike i ~ak su i re{enja doma}ihproblema traìli na nadnacionalnoj osnovi. Ako ideologije uzmemo manjepo njihovim spoljnim vrednostima i ako se bliè zagledaju stvarni progra-mi odgovaraju}ih partija, otkri}emo da socijalisti, koji su se vi{e bavili do-ma}im problemima, mnogo bolje odgovaraju nacionalnoj dràvi nego an-tisemiti.

Naravno, to ne zna~i da internacionalna uverenja socijalista nisu bilaiskrena. Ona su, naprotiv, bila ja~a i, slu~ajno, mnogo starija od otkri}aklasnih interesa koji probijaju granice nacionalnih dràva. Ali sama svesto sveop{tem zna~aju klasne borbe navela ih je da previde to nasle|e kojeje Francuska revolucija zave{tala radni~kim partijama, a jedino ih je onomoglo dovesti do artikulisane politi~ke teorije. Socijalisti su implicitnosa~uvali originalni koncept “nacije me|u nacijama”, koje sve pripadajuporodici ~ove~anstva, ali nikada nisu napravili nacrt po kome bi preo-brazili tu ideju u operativni koncept u svetu suverenih dràva. Taj interna-cionalizam je, sledstveno, ostao li~no uverenje koje su svi delili, a njihovazdrava nezainteresovanost za nacionalni suverenitet obrnula se u dostanezdravu i nerealisti~nu ravnodu{nost prema spoljnoj politici. Po{to parti-je s leva nisu prigovarale nacionalnim dràvama u principu, ve} samo saaspekta nacionalne suverenosti, po{to su, {tavi{e, njihove sopstvene near-tikulisane nade u federalne strukture sa eventualnom integracijom svihnacija na istim principima nekako podrazumevale nacionalnu slobodu inezavisnost svih potla~enih naroda, oni su mogli da se kre}u u okviru na-cionalne dràve i ~ak da se pojave, u vreme raspada sopstvene dru{tvene ipoliti~ke strukture, kao jedina grupa u populaciji koja se nije prepu{talaekspanzionisti~kim fantazijama i idejama o uni{tavanju ostalih naroda.

Nadnacionalizam antisemita pri{ao je pitanju me|unarodne organizacijesa sasvim suprotnog gledi{ta. Njegov je cilj bila nadmo}na superstrukturakoja bi podjednako razorila sve nacionalne strukture nikle na doma}emtlu. Antisemiti su mogli da se upuste u hipernacionalisti~ko fraziranje ~aki kad su se pripremali da razore dràvnu politiku sopstvene nacije, jer jeplemenski nacionalizam sa svojom neumerenom ùdnjom za osvajanjem,bio jedna od glavnih snaga kojom se na silu probijaju uske i sku~enegranice dràve i njenog suvereniteta.44 [to je efektnija bila {ovinisti~kapropaganda, lak{e je bilo ubediti javno mnjenje u neophodnost nadna-cionalne strukture koja bi vladala odozgo i bez nacionalnih razlika uni-verzalnim monopolom vlasti i instrumentima nasilja.

Nema sumnje da je poseban me|uevropski poloàj jevrejskog narodamogao da posluì u svrhe socijalisti~kog federalizma makar onoliko ko-


44 Uporedi VIII poglavlje.

liko je posluìo mra~nim zaverama nadnacionalista. Ali socijalisti su bilitoliko obuzeti klasnom borbom i tako nemarni prema politi~kim posledi-cama sopstvenih nasle|enih koncepata da su Jevreje shvatili kao politi~kifaktor tek kad su se ve} sukobili sa antisemitizmom u punom jeku kao oz-biljnim takmacem na doma}oj sceni. Tada oni nisu bili samo nepripremlje-ni da unesu jevrejsko pitanje u svoje teorije, ve} su se bojali da ga uop{te idodirnu. Ovde, kao i u drugim me|unarodnim pitanjima, prepustili su tonadnacionalistima koji su onda mo`da izgledali kao jedini koji znaju od-govore na svetske probleme.

Na smeni vekova, posledice prevara iz sedamdesetih ~inile su svoje, idoba napretka i op{teg blagostanja, naro~ito u Nema~koj, stavilo je ta~kuna preuranjena vrenja iz osamdesetih. Niko nije mogao da predvidi da jeova ta~ka samo predah, da }e se sva nere{ena politi~ka pitanja zajedno sasvim neutaènim politi~kim mr`njama udvostru~iti po snazi i nasrtnostiposle Prvog svetskog rata. Antisemitske partije u Nema~koj, nakon po~et-nih uspeha, opet su postale bezna~ajne; njihove vo|e, posle kratkog up-ravljanja javnim mnjenjem, nestale su kroz zadnja vrata istorije u mrak lu-da~ke zbrke i {arlatanstva koje ima lek za sve.

IV: Antisemitizam levi~ara

DA NIJE BILO zastra{uju}ih posledica antisemitizma u na{e vreme, moglibismo da obratimo manje pa`nje na njegov razvoj u Nema~koj. Kao poli-ti~ki pokret, antisemitizam devetnaestog veka najbolje se moè prou~avatiu Francuskoj, gde je skoro ~itavu deceniju dominirao politi~kom scenom.Kao ideolo{ka snaga, bore}i se sa drugim mnogo uvaènijim ideologijamaza naklonost javnog mnjenja, on je dostigao svoj najjasniji oblik u Austriji.

Nigde Jevreji nisu ~inili tako velike usluge dràvi kao u Austriji, ~ije jebrojne nacionalnosti dràla na okupu samo dvojna monarhija ku}e Hab-zburga, i gde je Jevrejin kao dràvni bankar, nasuprot svim ostalim evrop-skim zemljama, preìveo pad monarhije. Ba{ kao na po~etku osamnaestogveka, kredit Zamuela Openhajmera bio je identi~an sa kreditom ku}e Hab-sburga, tako da je “na kraju austrijski kredit zapravo bio kredit Credi-tanstalt-a – bankarske ku}e Rot{ild.45 Iako dunavska monarhija nije imalahomogeno stanovni{tvo, najva`niji preduslov za evoluciju u nacionalnudràvu, ona nije mogla da izbegne preobraàj prosve}enog despotizma uustavnu monarhiju i stvaranje modernih gra|anskih slu`bi. To je zna~iloda treba da oformi izvesne institucije nacionalne dràve. Kao prvo, mo-derni klasni sistem rastao je po nacionalnim linijama, tako da su odre|ene

42 ANTISEMITIZAM

45 Vidi Paul H. Emden, “The Story of the Vienna Creditanstalt”, u Menorah Journal,XXVIII, 1, 1940.

nacionalnosti po~ele da se identifikuju sa odre|enim klasama ili bar profe-sijama. Nemci su postali dominantna nacija uglavnom u istom smislu kao{to je buròazija postala dominantna klasa u nacionalnoj dràvi. Ma|arskiplemi}i-zemljoposednici igrali su ~ak va`niju, ali u su{tini sli~nu ulogu,kakvu je imalo plemstvo u drugim zemljama. Sama dràvna ma{inerijadala je sve od sebe da o~uva staru apsolutnu distancu od dru{tva, da vladanad svim nacionalnostima, kao nacionalna dràva, po{tuju}i svoje klase.Rezultat za Jevreje bio je taj da jevrejska nacionalnost jednostavno nijemogla da se stopi sa drugim klasama u nacionalnoj dràvi ili da i samapostane klasa. Kako su se Jevreji u nacionalnoj dràvi razlikovali od svihdru{tvenih klasa svojim posebnim odnosom prema dràvi, tako su se ra-zlikovali i od ostalih nacionalnosti u Austriji svojim posebnim odnosomprema habsbur{koj monarhiji. I kao {to je svuda svaka klasa koja je do{lau otvoren sukob sa dràvom postajala antisemitska, tako je u Austriji sva-ka nacionalnost koja se nije prosto ume{ala u sveop{tu borbu nacionalnos-ti, ve} je do{la u otvoreni sukob sa monarhijom samom, po~injala svojuborbu napadom na Jevreje. Ali postojala je jasna razlika izme|u tih suko-ba u Austriji i sukoba u Nema~koj i Francuskoj. U Austriji oni nisu bilisamo o{triji, ve} je prilikom izbijanja Prvog svetskog rata svaka nacional-nost, a to zna~i svaki sloj dru{tva, bio suprotstavljen dràvi, tako da je vi{enego igde u Zapadnoj ili Srednjoj Evropi stanovni{tvo pozdravilo aktivniantisemitizam.

U tim sukobima je bio izrazit neprekidni porast mr`nje pripadnika ne-ma~ke nacionalnosti prema dràvi, koji se ubrzao osnivanjem Rajha i ka-da se otkrila beskorisnost antisemitskih parola posle finansijskog kraha1873. Dru{tvena situacija je u tom trenutku bila prakti~no ista kao u Ne-ma~koj, ali socijalna propaganda da bi se pridobio glas srednje klasesmesta je uplivala u mnogo nasilniji napad na dràvu i u mnogo glasnijepriznanje nelojalnosti prema Austriji. [tavi{e, Nema~ka liberalna partija,pod vo|stvom [enerera, bila je od po~etka partija niè srednje klase bezveza ili ograni~avanja od strane plemstva i nesumnjivo sa levi~arskim na-zorima. Ona nije nikada stekla stvarno masovnu bazu, ali je tokom osam-desetih godina postigla zna~ajan uspeh na univerzitetima, gde je na baziotvorenog antisemitizma organizovala kompaktnu studentsku organizaci-ju. [enererov antisemitizam, prvo skoro isklju~ivo upravljen protiv Rot{il-dovih, pribavio mu je simpatije radni~kog pokreta, koji je njega smatraoautenti~nim radikalom.46 Njegova glavna prednost bila je {to je on svoju


46 Vidi F. A. Neuschaefer, Georg Ritter von Schoenerer, Hamburg, 1935. i Eduard Pichl,Georg Schoenerer, 1938, 6 tomova. âk i 1912. kada je [onererova agitacija ve} odavno iz-gubila svaki zna~aj, be~ki Arbeiterzeitung gajio je vrlo strasna ose}anja prema ~oveku okome je mogao da misli samo onako kako je Bizmark jedanput rekao za Lasala: “I kad smoizmenjali udarce, pravda je jo{ uvek zahtevala da priznamo, ~ak i tokom borbe: On jemu{karac; a ostali su babe.” (Neuschaefer, p. 33.)

antisemitsku propagandu mogao da zasniva na ~injenici koja se moèdokazati: kao ~lan austrijskog Rajhstrata, on se zalagao za nacionalizacijuputeva, ~iji je najve}i deo od 1836. bio u rukama Rot{ildovih, premadràvnoj licenci koja je isticala 1886. [enerer je uspeo da sakupi 40.000potpisa protiv njenog obnavljanja i da pomeri jevrejsko pitanje u sredi{teinteresovanja javnosti. Bliska veza izme|u Rot{ildovih i finansijskih in-teresa monarhije postala je vrlo vidljiva kada je vlada poku{ala da produìlicencu pod uslovima koji su bili o~igledno nepovoljni po dràvni kao i pojavni interes. [enererova agitacija u toj stvari ozna~ila je stvarni po~etakartikulisanog antisemitskog pokreta u Austriji.47 Poenta je u tome {to je tajpokret, za razliku od [tekerove agitacije u Nema~koj, osnovao i vodio~ovek koji je bez sumnje bio iskren i koji stoga nije prestao da koristi anti-semitizam kao propagandno oru`je, ali je brzo razvio pangermansku ideo-logiju koja je mnogo dublje uticala na nacizam nego ijedna druga nema~kavrsta antisemitizma.

Iako je kona~no pobedio, [enererov pokret je privremeno porazila jednadruga antisemitska partija, hri{}anski socijalisti, pod vo|stvom Ligera.Dok je [enerer katoli~ku crkvu i njen znatan uticaj na austrijsku politikunapadao skoro koliko i Jevreje, hri{}anski socijalisti bili su katoli~ka par-tija koja je od po~etka poku{avala da se udruì sa onim reakcionarnim,konzervativnim snagama koje su se pokazale tako korisne u Nema~koj i uFrancuskoj. Po{to su napravili vi{e socijalnih ustupaka, bili su uspe{nijinego u Nema~koj i Francuskoj. Oni su, zajedno sa socijaldemokratima,preìveli pad monarhije i postali najuticajnija stranka u posleratnoj Austri-ji. No, mnogo pre uspostavljanja austrijske dràve, kada je, devedesetihgodina, Liger postao gradona~elnik Be~a zahvaljuju}i antisemitskoj kam-panji, hri{}anski socijalisti su ve} usvojili to tipi~no dvoli~no pona{anjeprema Jevrejima u nacionalnoj dràvi – netrpeljivost prema inteligenciji isimpatije prema klasi poslovnih Jevreja. Nikako nije bilo slu~ajno to {tosu, posle gorke i krvave borbe za vlast sa socijalisti~kim radni~kim pokre-tom, oni preuzeli dràvnu ma{inu kada je Austrija, redukovana na svojenema~ko stanovni{tvo, uspostavljena kao nacionalna dràva. Ispostavilose da su oni jedina partija koja je spremna upravo za tu ulogu i koja je ~aki pod starom monarhijom stekla popularnost zbog svog nacionalizma.Po{to su Habsburzi bili nema~ka ku}a i po{to su svojim nema~kim po-danicima dali izvesnu nadmo}, hri{}anski socijalisti nisu nikada napadalimonarhiju. Njihova je funkcija bila da pridobiju velike delove nema~kenacije za podr{ku jednoj su{tinski nepopularnoj vladi. Njihov antisemiti-zam ostao je bez posledica; decenije u kojima je Liger vladao Be~om bilesu zapravo neka vrsta zlatnog doba za Jevreje. Ma koliko je njegova pro-

44 ANTISEMITIZAM

47 Vidi Neuschaefer, op. cit. pp. 22 ff., i Pichl, op. cit., I, 236 ff.

paganda povremeno daleko i{la da bi dobila glasove, on nikada nije mo-gao da tvrdi kao [enerer i pangermani da “antisemitizam vidi kao glavnioslonac na{e nacionalne ideologije, kao su{tinski izraz istinskog narodnoguverenja, pa tako i kao glavno nacionalno dostignu}e ovog veka”.48 Iakosu bili pod velikim uticajem klerikalnih krugova, kao i antisemitski pokretu Francuskoj, oni su nu`no bili mnogo suzdràniji u svojim napadima naJevreje, jer nisu napadali monarhiju kao {to su antisemiti u Francuskoj na-padali Tre}u republiku.

Uspesi i porazi dve austrijske antisemitske partije pokazuju ograni~enuva`nost dru{tvenih sukoba za re{avanje dugoro~nih problema toga vreme-na. U pore|enju sa mobilizacijom svih protivnika vlade kao takve, prido-bijanje glasova niè srednje klase bilo bi privremena pojava. Zapravo,ki~ma [enererovog pokreta bila je u onim krajevima nema~kog govornogpodru~ja u kojima uop{te nije bilo jevrejske populacije, gde nije nikadapostojalo takmi~enje sa Jevrejima ili mr`nja prema njihovim bankarima.Opstanak pangermanskog pokreta i njegovog nasilni~kog antisemitizma utim krajevima, u trenutku kada se on sti{avao u urbanim centrima, bio jeposledica ~injenice da ti krajevi nisu nikada postigli onaj stepen op{tegnapretka predratnog perioda koji je gradsko stanovni{tvo pomirio sa vla-dom.

Potpuno odsustvo lojalnosti prema sopstvenoj zemlji i vladi, koje supangermani zamenili otvorenom lojalno{}u prema Bizmarkovom Rajhu, iiz njega proiza{ao nenacionalni koncept nezavisan od dràve i teritorije,doveo je [enererovu stranku do istinske imperijalisti~ke ideologije u kojojje leào znak njegove privremene slabosti i njegove dugoro~ne snage. Toje tako|e razlog {to je pangermanska partija u Nema~koj (Alldeutschen),koja nikad nije prekora~ila granicu obi~nog {ovinizma, ostala tako krajnjesumnji~ava i nesklona da prihvati {irom ispruène ruke svoje austrijskegermanske bra}e. Taj austrijski pokret imao je za cilj vi{e od dolaska navlast, vi{e od zauzimanja dràvne ma{inerije. On je èleo revolucionarnureorganizaciju Srednje Evrope u kojoj bi austrijski Nemci, zajedno sa ne-ma~kim Nemcima, postali vladaju}i narod, u kojoj bi svi ostali narodi satog podru~ja bili dràni u istoj vrsti poluropstva kao slovenske nacije uAustriji. Zbog te bliske sklonosti ka imperijalizmu i temeljne promene ko-ju je austrijski pangermanski pokret uneo u koncept nacionalnog, moramoda odloìmo raspravu o njemu. On nije, ~ak ni po svojim posledicama,prosta priprema pokreta u devetnaestom veku; vi{e nego ijedna druga vrs-ta antisemitizma, on pripada na{em sopstvenom vremenu.


48 Citirano iz Pichl, op. cit.

Stvari sasvim druga~ije stoje sa francuskim antisemitizmom. Drajfuso-va afera iznela je na videlo sve druge elemente antisemitizma devetnaes-tog veka u njihovim ~isto ideolo{kim i politi~kim aspektima; ono {to je iz-raslo iz posebnih uslova nacionalne dràve jeste kulminacija antisemitiz-ma. Ipak, njegova nasilna forma nagove{tavala je budu}i razvoj, tako da jeponekad izgledalo da glavni glumci te afere izvode ogromnu generalnuprobu za predstavu koja treba da bude odloèna za vi{e od tri decenije.Ona je okupila sve javne i podzemne, politi~ke i dru{tvene izvore koji sudoveli do toga da jevrejsko pitanje prevlada u devetnaestom veku; preranoizbijanje tog pitanja, s druge strane, zadràlo ga je u okviru tipi~ne ideo-logije devetnaestog veka koja, iako je nadìvela sve francuske vlade i poli-ti~ke krize, nikad nije sasvim odgovarala politi~kim uslovima dvadesetogveka. Kada je, posle poraza 1940, francuski antisemitizam sa vladom uVi{iju, dobio jedinstvenu priliku, imao je zastareo i, za glavne ciljeve, dos-ta beskoristan karakter, {to nema~ki nacisti~ki autori nikad nisu propu{talida istaknu.49 On nije imao mnogo uticaja na formiranje nacizma i ostao jemnogo zna~ajniji sam po sebi nego kao aktivni istorijski ~inilac u kona-~noj katastrofi.

Glavni razlog za ova korisna ograni~enja bio je taj {to francuske anti-semitske partije, iako nasilne na doma}oj sceni, nisu imale nadnacionalneaspiracije. One su ipak pripadale najstarijoj i najrazvijenijoj nacionalnojdràvi u Evropi. Niko od antisemita nikada nije ozbiljno poku{ao da orga-nizuje “partiju nad partijama” ili da kao partija zavlada dràvom, bez ika-kve svrhe osim partijskog interesa. Nekoliko izvr{enih coups d’etat, kojibi se mogli pripisati savezu izme|u antisemita i vi{ih vojnih oficira, bilo jesme{no neadekvatno i o~igledno neodlu~no izvedeno.50 Godine 1898. uParlament je, uz pomo} antisemitske kampanje, izabrano nekih devetnaest~lanova, ali to je ujedno bio vrhunac koji nikada vi{e nije dostignut i s ko-ga je pad bio brz.

Ta~no je, s druge strane, da je to bio najraniji primer uspeha antisemitiz-ma kao katalizatora za sva druga politi~ka pitanja. To se moè pripisati ne-dostatku autoriteta Tre}e republike koja je bila izglasana sa veoma tankomve}inom. U o~ima masa, dràva je izgubila svoj presti` zajedno sa monar-hijom, pa napadi na dràvu nisu vi{e bili svetogr|e. Prva nasilja u Fran-cuskoj upadljivo li~e na sli~na vrenja u austrijskoj i u nema~koj republiciposle Prvog svetskog rata. Nacisti~ka diktatura se tako ~esto povezivala satakozvanom “dràvnom religijom” da su ~ak i istori~ari ostali pomalo sle-pi za jasnu ~injenicu da su nacisti izvukli prednost iz potpunog slomadràvne religije koju je izvorno nosio knez, koji je na prestolu sedeo po

46 ANTISEMITIZAM

49 Vidi posebno Walfried Vernunft, “Die Hintergründe des französischen Antisemitiz-mus”, u Nationalsozialistische Monatshefte, jun 1939.

50 Vidi IV poglavlje.

milosti boìjoj, do ~ega nikada nije dolazilo u republici. U Francuskoj, pe-deset godina pre nego {to su evropske zemlje bile potresene ovim op{timnestankom oboàvanja, dràvna religija je preìvela mnoge poraze. Bilo jemnogo lak{e napasti Jevreje i vladu tamo nego u Srednjoj Evropi, gde sunapadani Jevreji da bi se napala vlada.

Francuski antisemitizam je, {tavi{e, toliko stariji od svojih evropskihpandana koliko i francuska emancipacija Jevreja, koja datira jo{ od krajaosamnaestog veka. Za predstavnike prosvetiteljstva je prezir prema Jevre-jima bio ne{to sasvim normalno; oni su u njima videli povratak mra~nogdoba i mrzeli su ih kao finansijske me{etare aristokratije. Jedini jasni pri-jatelji Jevreja u Francuskoj bili su konzervativni pisci koji su antijevrejskodrànje ìgosali kao “jednu od omiljenih teza osamnaestog veka”.51 Zasvakog malo liberalnijeg ili radikalnijeg pisca postalo je skoro tradicija daupozorava na Jevreje kao varvare koji jo{ uvek ìve pod upravom patri-jarha i ne poznaju drugu dràvu.52 Tokom Francuske revolucije i posle nje,francuski kler i francuski aristokrati priklju~ili su se op{tem antijevrej-skom raspoloènju, iako iz drugih, materijalnijih razloga. Oni su optuìlirevolucionarnu vladu da je naredila prodaju crkvenog imanja kako bi is-platila “Jevreje i trgovce kojima je du`na.”53 Ovi stari argumenti, nekakopreìveli kroz neprestanu borbu izme|u crkve i dràve u Francuskoj, pot-pirivali su op{te nasilje i ogor~enje koje su podstakle druge, modernijesnage s kraja veka.

Uglavnom zbog jake podr{ke klera antisemitizmu, francuski socijali-sti~ki pokret je najzad odlu~io da stane protiv antisemitske propagande uDrajfusovoj aferi. Do tada, me|utim, francuski levi~arski pokreti devet-naestog veka izraàvali su antipatiju prema Jevrejima. Oni su jednostavnosledili tradiciju prosvetiteljstva osamnaestog veka, koje je bilo izvor libe-ralizma i radikalizma, a antijevrejsko drànje su smatrali sastavnim delomantiklerikalizma. Ta raspoloènja levice bila su oja~ana i ~injenicom da sualza{ki Jevreji nastavili da ìve od pozajmljivanja novca seljacima, praksakoja je ve} izazvala Napoleonov dekret iz 1808. Po{to su se uslovi u Alza-su promenili, levi~arski antisemitizam na{ao je novi izvor snage u finan-sijskoj politici ku}e Rot{ild, koja je igrala veliku ulogu u finansiranju Bur-bona, odràvala bliske veze sa Lujem Filipom i procvetala pod Napo-leonom III.


51 Vidi J. de Maistre, Les Soirées de St. Petersburg, 1821, II, 55.52 Charles Fourier, Noveau Monde Industriel, 1829, Oeuvres Complètes, tom V 1841. p.

421. Za Furijeove antijevrejske doktrine vidi tako|e Edmund Silberner “Charles Fourier onthe Jewish Question” u Jewish Social Studies, oktober 1946.

53 Vidi list Le patriote Français, br. 457, 8. novembar 1790. Citirano iz Clemens AugustHoberg, “Die geistigen Grundlagen des Antisemitismus im modernen Frankreich”, u Forsc-hungen zur Judenfrage, 1940, tom IV.

Iza tih o~iglednih i prili~no ve{ta~kih podsticaja za antijevrejsko drànjepostojao je i jedan dublji razlog, koji je bio presudan za celu strukturu spe-cifi~nog francuskog radikalizma, a koji je uspeo skoro da okrene ceo fran-cuski levi~arski pokret protiv Jevreja. Bankari su u Francuskoj bili mnogostroì nego u drugim kapitalisti~kim zemljama a francuska industrija poslekratkog uspona nakon Napoleona III, zaostajala je tako daleko za drugimnacijama da su prekapitalisti~ke socijalisti~ke tendencije i dalje imaleznatan uticaj. Nià srednja klasa, koja je u Austriji i Nema~koj postala an-tisemitska tek tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su ti ljudibili ve} toliko o~ajni da su se mogli upotrebiti za reakcionarnu politiku is-to kao i za novu politiku gomile, u Francuskoj je bila antisemitska pedese-tak godina ranije, kada je, uz pomo} radni~ke klase, iznela revoluciju1848. do kratke pobede. êtrdesetih, kada je Tusnel objavio svoje LesJuifs, Rois de l’Epoque, najva`niju knjigu u pravoj poplavi pamfleta pro-tiv Rot{ildovih, cela levi~arska {tampa, u to vreme glasilo revolucionarnesrednje niè klase, primila ga je s puno entuzijazma. Njihovo ra-spoloènje, kao {to je iskazao Tusnel, iako manje artikulisano i manje raz-ra|eno, nije se mnogo razlikovalo od raspoloènja mladog Marksa, a Tus-nelov napad na Rot{ildove bio je samo manje darovita i razra|enija vari-janta pisama iz Pariza koja je Berne pisao petnaest godina ranije.54 Obaova Jevrejina su, tako|e, uzeli jevrejskog bankara kao centralnu figurukapitalisti~kog sistema, i ta gre{ka je vr{ila zna~ajan uticaj na op{tinsku iniù vladinu birokratiju u Francuskoj sve do na{eg vremena.55

Svakako da ova provala antijevrejskog ose}anja, pothranjivana eko-nomskim sukobom izme|u bankara Jevreja i njihove o~ajne klijentele, ni-je kao vaàn ~inilac u politici trajala duè od sli~nih provala sa ~isto eko-nomskim ili dru{tvenim motivima. Dvadeset godina vladavine NapoleonaIII bilo je doba napretka i sigurnosti francuskih Jevreja, veoma nalik nadve decenije pre izbijanja Prvog svetskog rata u Nema~koj i Austriji.

48 ANTISEMITIZAM

54 Marksov esej o jevrejskom pitanju je dovoljno poznat da ne specifikujem citat. Po{to suBerneovi izrazi zbog ~isto polemi~kog i neteorijskog karaktera danas zaboravljeni, citiramoiz 72. pisma iz Pariza (januara 1832): “Rot{ild je poljubio papi ruku... Najzad je nastupio po-redak koji je Bog zamislio kada je stvarao svet. Siroma{ni hri{}anin ljubi papino stopalo, abogati Jevrejin mu ljubi ruku. Da je Rot{ild dobio svoj rimski zajam po 60 procenata umesto65 i da je mogao da po{alje kardinalu-komorniku vi{e od deset hiljada dukata, oni bi mudozvolili da zagrli svetog oca... Ne bi li to bila najve}a sre}a za svet da se povuku svi kralje-vi i da se porodica Rot{ild stavi na presto?” Briefe aus Paris. 1830-1833.

55 Ovaj stav je dobro opisao gradski savetnik Pol Brus u uvodu za ~uveno delo SezaraLambroza o antisemitizmu (1899). Karakteristi~ni deo rasprave sadrì se u slede}em: “Ma-lom vlasniku radnje treba kredit, a mi znamo kako je lo{e organizovan i kako je skup kredit uovo vreme. I ovde mali trgovci stavljaju odgovornost na bankara Jevrejina. Sve dole do rad-nika – to jest onih radnika koji nemaju jasnu ideju nau~nog socijalizma – svi misle da se re-volucija unapre|uje ako op{toj eksproprijaciji kapitalista prethodi eksproprijacija jevrejskihkapitalista koji su najtipi~niji i ~ija su imena najpoznatija masama.”

Jedina vrsta francuskog antisemitizma koja je zapravo ostala jaka i nad-ìvela dru{tveni antisemitizam, kao i prezrivo pona{anje antiklerikalno na-strojenih intelektualaca, bila je povezana sa op{tom ksenofobijom. Naro-~ito posle Prvog svetskog rata, strani Jevreji postali su prototip svih stra-naca. Diferencijacija izme|u doma}ih Jevreja i onih koji su “napali” zem-lju sa istoka vr{ila se u svim zemljama Zapadne i Srednje Evrope. Poljskii ruski Jevreji tretirani su u Nema~koj i Austriji na isti na~in kao rumunskii nema~ki Jevreji u Francuskoj, ba{ kao {to su u Nema~koj Jevreji iz Po-zena ili u Austriji iz Galicije bili tretirani sa istim snobovskim preziromkao u Francuskoj Jevreji iz Alzasa, ali je samo u Francuskoj ova diferenci-jacija dobila toliki zna~aj na doma}oj sceni – verovatno zbog ~injenice {tosu se Rot{ildovi, koji su vi{e nego igde drugde bili `rtva antijevrejskih na-pada, naselili u Francusku dolaze}i iz Nema~ke, tako da je od izbijanjaDrugog svetskog rata postalo normalno da se Jevreji sumnji~e za simpa-tizerstvo prema narodnom neprijatelju.

Nacionalisti~ki antisemitizam, bezopasan u pore|enju sa modernimpokretima, u Francuskoj nikad nije bio monopol reakcionara i {ovinista. Utoj se ta~ki pisac @an @irodu, ministar za propagandu u Daladijeovoj rat-noj vladi, potpuno slagao56 sa Petenom i vladom u Vi{iju, koja tako|e, makoliko se trudila da zadovolji Nemce, nije mogla da probije ograni~enjaove staromodne antipatije prema Jevrejima. Proma{aj je bio sasvim uo~-ljiv otkad su Francuzi proizveli jednog istaknutog antisemitu koji je otkriosvu snagu i mogu}nosti novog oru`ja. To {to je taj ~ovek bio uvaèni ro-mansijer, osobenost je prilika u Francuskoj, gde antisemitizam nikada i ni-je bio dru{tveno i intelektualno ozlogla{en kao u drugim zemljama.

Luj Ferdinan Selin imao je prostu tezu, bezazlenu, sa upravo onom ide-olo{kom ma{tovito{}u koja je nedostajala mnogo racionalnijim fran-cuskim antisemitima. On je tvrdio da su Jevreji spre~ili evoluciju Evrope upoliti~ku celinu, izazvali sve evropske ratove od 843. i zaverili se da poru-{e i Francusku i Nema~ku izazivaju}i njihovo uzajamno neprijateljstvo.Selin je predlagao ovo fantasti~no obja{njenje istorije u svojoj Ecole desCadavres, pisanoj u vreme Minhenskog pakta i objavljenoj prvih mesecirata. Jedan raniji pamflet na tu temu, Bagatelle pour un Massacre (1938),iako nije sadrào novi klju~ za evropsku istoriju, ve} je imao znatno mo-


56 Za iznena|uju}i kontinuitet francuskih antisemitskih argumenata uporedi, na primer,[arl Furijeovu sliku Jevrejina “Iskariotskog” koji dolazi u Francusku sa 100.000 funti, sme-{ta se u grad sa {est konkurenata na svom polju, istiskuje sve konkurentske ku}e, zgr}e veli-ko bogatstvo i vra}a se u Nema~ku (u Théorie des quatre mouvements, 1808, Oeuvres Comp-lètes 88 ff.), sa @iroduovom slikom 1939: “Infiltracijom ~iju tajnu sam uzalud poku{avao daotkrijem, stotine hiljada A{kenaza koji su pobegli iz poljskih i rumunskih geta u{li su u na{uzemlju... elemini{u}i na{e sugra|ane i u isto vreme uni{tavaju}i njihove profesionalneobi~aje i tradicije... i uspe{no se brane}i od svih popisa stanovni{tva, poreza i rada.” U PleinsPouvoirs, 1939.

derniji pristup; on je izbegavao sve ograni~avaju}e razlike izme|u doma-}ih i stranih Jevreja, izme|u dobrih i lo{ih i nije se baktao sa razra|enimzakonskim predlozima (posebna odlika francuskog antisemitizma), ve} jei{ao pravo u sr` stvari i zahtevao masakr svih Jevreja.

Selinovu prvu knjigu veoma su dobro primili vode}i francuski intelektu-alci, koji su bili delom zadovoljni napadom na Jevreje, a delom uvereni dato nije ni{ta vi{e do nova literarna fantazija.57 Iz potpuno istih razlogafrancuski fa{isti nikli na doma}em tlu nisu uzeli Selina ozbiljno, uprkos~injenici {to su oduvek znali da je on jedini pravi antisemit u Francuskoj.Uro|eni zdrav razum francuskih politi~ara i njihova duboko ukorenjenapristojnost spre~ili su ih da prihvate {arlatana i ludaka. Rezultat je bio tajda su ~ak Nemci, koji su bili savesniji, u svojim uzaludnim naporima daubede francuski narod da bi istrebljenje Jevreja bilo lek za sve pod suncemmorali i dalje da koriste neprikladne pristalice kao {to su Musolinijev sled-benik Dorio, i Peten, stari francuski {ovinist bez razumevanja ikakvog mo-dernog problema. Na~in na koji se ta situacija razvijala tokom godina fran-cuske zvani~ne, pa ~ak i nezvani~ne spremnosti na saradnju sa nacisti-~kom Nema~kom, jasno pokazuje kako je neefikasan antisemitizam devet-naestog veka bio za nove politi~ke potrebe dvadesetog, ~ak i u zemlji u ko-joj je dostigao svoj pun razvoj i nadìveo sve druge promene u javnommnjenju. Nije va`no {to su sposobni novinari devetnaestog veka kao Ed-uar Drimon, pa ~ak i veliki savremeni pisci kao @or` Bernanos, doprinosilistvari kojoj su mnogo bolje sluìli ludaci i {arlatani.

To {to Francuska, iz raznih razloga, nikada nije razvila pravu imperijali-sti~ku partiju, pokazalo se kao presudno. Kao {to su mnogi francuski ko-lonijalni politi~ari isticali58, samo bi francusko-nema~ki savez omogu}ioFrancuskoj da se takmi~i sa Engleskom u podeli sveta i da se uspe{no uk-lju~i u grabe` oko Afrike. Iako Francuska nikad nije popustila isku{enjuda se u tome nadme}e, uprkos svoj svojoj kivnosti i neprijateljstvu premaVelikoj Britaniji, ona je bila i ostala nation par exellence na Kontinentu,iako je njena va`nost slabila, pa su se ~ak i njeni slabi imperijalisti~kipoku{aji zavr{avali novim pokretima za nacionalnu nezavisnost. Kako se,{tavi{e, njen antisemitizam hranio ~isto nacionalnim sukobom sa Ne-ma~kom, jevrejskoj stvari je skoro automatski oduzeta velika uloga u im-perijalisti~koj politici, uprkos uslovima u Alìru, gde je me{ano stanov-ni{tvo doma}ih Jevreja i Arapa moglo biti plodno tle.59 Prosto i brutalno

50 ANTISEMITIZAM

57 Vidi posebno kriti~ku diskusiju u Nouvelle Revue Française Marcel Arlanda (februar1938) koji tvrdi da je Selinova pozicija su{tinski “solide”. Andre @id (april 1938) misli da jeSelin opisuju}i samo jevrejsku “spécialité” uspeo da naslika ne realnost ve} samu haluci-naciju koju realnost izaziva.

58 Vidi na primer René Pion, France et Allemagne, 1912.59 Neki aspekti jevrejskog pitanja u Alìru obra|eni su u autorkinom ~lanku “Why the

Crémieux Decree was Abrogated”, u Contemporary Jewish Record, april 1943.

razaranje francuske nacionalne dràve nema~kom agresijom, parodija ne-ma~ko-francuskog saveza posle nema~ke okupacije i francuskog poraza,moglo je da dokaè koliko je malo sopstvene snage ova nation par exel-lence ponela u na{e vreme iz slavne pro{losti; ona nije promenila svojupoliti~ku strukturu.

V: Zlatno doba sigurnosti

SAMO DVE DECENIJE su delile privremeno slabljenje antisemitskog pokre-ta od izbijanja Prvog svetskog rata. Taj je period dobro opisan kao “zlatnodoba sigurnosti”,60 jer je malo onih koji su tada ìveli osetilo unutarnjuslabost jedne o~igledno staromodne politi~ke strukture koja je, uprkossvim proricanjima bliske propasti, sa neobja{njivo monotonom tvrdogla-vo{}u nastavila da ìvotari u la`nom sjaju. Rame uz rame i o~igledno saneumanjenom stabilno{}u, uspeli su da se odrè anahroni despotizam uRusiji, korumpirana birokratija u Austriji, priglupi militarizam u Nema-~koj i neodlu~na republika u neprestanoj krizi u Francuskoj – sve one jo{uvek u senci mo}i svetskih razmera Britanske imperije. Nijedna od tih vla-da nije bila naro~ito popularna i sve su se one suo~ile sa sve ja~om do-ma}om opozicijom; ali nigde nije izgledalo da postoji ozbiljna politi~kavolja za radikalnom promenama politi~kih prilika. Evropa je bila isuvi{ezauzeta ekonomskim {irenjem da bi ijedna nacija ili dru{tveni sloj ozbiljnouzeli politi~ka pitanja u svoje ruke. Sve je moglo da se nastavi po staromjer niko nije mario. Ili, o{troumnim êstertonovim re~ima: “Sve je i daljepostojalo pori~u}i da postoji.”61

Ogroman rast industrijske i ekonomske mo}i doveo je do stalnog sla-bljenja ~isto politi~kih ~inilaca, dok su u isto vreme ekonomske snage po-stale dominantne u me|unarodnoj igri vlasti. Mislilo se da je vlast sinonimza ekonomsku mo} pre nego {to su ljudi otkrili da su ekonomska i indus-trijska mo} samo njeni moderni preduslovi. U izvesnom smislu, ekonom-ska mo} bi mogla da poljulja vlade jer one u ekonomiju imaju istu verukao i ~isti biznismeni koji su ih odnekud uverili da dràvni instrumenti na-silja treba da se koriste samo kao za{tita poslovnih interesa i nacionalnogposeda. Veoma kratko vreme je bilo neke istine u primedbi Valtera Rate-naua da 300 ljudi, koji se svi me|usobno poznaju, drè sudbinu sveta usvojim rukama. To ~udno stanje trajalo je ta~no do 1914, kada su samom


60 Termin [tefana Cvajga koji je tako imenovao period do Prvog svetskog rata u TheWorld of Yesterday: An Autobiography, 1943.

61 Za odli~an opis Britanskog ministarstva unutra{njih poslova vidi G. K. Chesterton, TheReturn of Don Quixote, koji se nije pojavio do 1927. ali je bio “planiran i delimi~no napisanpre rata”.

~injenicom rata, mase izgubile veru u sudbinski karakter ekonomske ek-spanzije.

Jevreji su pojavom zlatnog doba sigurnosti bili obmanuti vi{e nego ije-dan drugi evropski narod. Izgledalo je da je antisemitizam stvar pro{losti;{to su vi{e vlade gubile mo} i ugled, manje se pa`nje obra}alo Jevrejima.Po{to je dràva igrala sve ograni~eniju i prazniju reprezentativnu ulogu,politi~ka reprezentacija teìla je da postane jedna vrsta teatarske predstavepromenljivog kvaliteta, dok samo pozori{te nije u Austriji postalo ìà na-cionalnog ìvota, institucija ~iji je javni zna~aj bio ve}i od zna~aja Parla-menta. Teatarski kvalitet politi~ke sfere postao je tako o~it da se pozori{temoglo pojaviti kao carstvo realnosti.

Sve ve}i uticaj krupnog biznisa na dràvu i slabljenje potrebe dràve zajevrejskim uslugama pretili su da }e se jevrejsko bankarstvo ugasiti i nate-rali Jevreje na izvesne promene u zanimanjima. Prvi znak slabljenja je-vrejskih bankarskih ku}a bio je njihov gubitak ugleda i mo}i u okviru je-vrejskih zajednica. One nisu vi{e bile dovoljno jake da centralizuju i do iz-vesne mere monopolizuju jevrejsko bogatstvo. Sve je vi{e Jevreja osta-vljalo dràvne finansije u korist nezavisnog biznisa. Pored snabdevanjavojske i vlade hranom i ode}om, rasla je jevrejska trgovina hranom i ìtomi industrija ode}e, u kojima su oni ubrzo stekli istaknute poloàje u svimzemljama; zalagaonice i me{ovite radnje u provincijskim gradi}ima bilesu prete~e robnih ku}a u velikim gradovima. To ne zna~i da je odnos iz-me|u Jevreja i vlada prestao, ali je u njega bilo uklju~eno manje pojedina-ca, tako da na kraju tog perioda imamo skoro istu sliku kao na po~etku: ne-koliko Jevreja na va`nim finansijskim poloàjima sa malom ili nikakvomvezom sa {irim slojem jevrejske srednje klase.

Mnogo va`nija od {irenja nezavisne jevrejske trgova~ke klase bila jejedna druga promena strukture zanimanja. Jevreji Srednje i Zapadne Evro-pe dostigli su ta~ku zasi}enja u bogatstvu i ekonomskom poloàju. To jemogao biti trenutak da oni pokaù da li zapravo èle novac radi novca iliradi vlasti. U prvom slu~aju oni su mogli da pro{ire trgovinu i da je prene-su naslednicima; u drugom su mogli da se ja~e uvreè u dràvne poslove ida se bore za uticaj krupnog biznisa i industrije na vlade. Ali oni nisu ura-dili ni{ta od toga. Naprotiv, sinovi bogatih biznismena i, u manjem stepe-nu, sinovi bankara napustili su karijere svojih o~eva radi slobodnih profe-sija ili ~isto intelektualnih zanimanja, {to sebi nisu mogli da priu{te neko-liko generacija ranije. Ono ~ega se nekada nacionalna dràva toliko bojala,ra|anje jevrejske inteligencije, sada se zbivalo fantasti~nom brzinom. Na-vala jevrejskih sinova iz bogatih porodica na kulturna zanimanja posebnoje zapaèna u Nema~koj i Austriji, gde je veliki deo kulturnih institucija,kao {to su novine, izdava{tvo, muzika i pozori{te, postao jevrejsko predu-zetni{tvo.

52 ANTISEMITIZAM

Ono {to je postalo mogu}e zahvaljuju}i tradicionalnoj jevrejskoj naklo-nosti i po{tovanju prema intelektualnim zanimanjima, dovelo je do stvar-nog raskida sa tradicijom i do intelektualne asimilacije i nacionalizacijeva`nih slojeva zapadno-srednjoevropskih Jevreja. Politi~ki, to je zna~iloosloba|anje Jevreja od za{tite dràve, ja~anje svesti o zajedni~koj sudbinisa ostalim sugra|anima i neprestano slabljenje veza koje su od Jevrejastvorile me|uevropski element. U dru{tvenom smislu, jevrejski intelektu-alci bili su prvi koji su kao grupa imali potrebu i èlju da se priklju~e ne-jevrejskom dru{tvu. Dru{tvena diskriminacija, sitna stvar za njihove o~e-ve, koji nisu marili za dru{tveno me{anje sa nejevrejima, za njih je postalaogroman problem.

Traè}i put u dru{tvo, ova grupa je bila primorana da prihvati obrascedru{tvenog pona{anja koje su postavili Jevreji pojedinci prihva}eni udru{tvu tokom devetnaestog veka kao izuzeci od pravila diskriminacije.Ona je brzo otkrila silu koja otvara sva vrata, “blistavu mo} Slave” – kakokaè [tefan Cvajg, koju je stogodi{nja idolatrizacija genija u~inilaneodoljivom. Ono {to je jevrejsku potragu za slavom razlikovalo od op{teidolatrizacije slave toga vremena jeste {to Jevreji nisu za nju bili zain-teresovani zbog sebe samih. @iveti sa oreolom slave bilo je va`nije negopostati slavan; tako su postali izuzetni recenzenti, kriti~ari, kolekcionari iorganizatori onoga {to je bilo slavno. “Blistava mo}” bila je vrlo sna`nadru{tvena sila pomo}u koje su dru{tveni besku}nici mogli da stvore sebidom. Jevrejski intelektualci su, drugim re~ima, poku{ali, a donekle i us-peli, da postanu ìvi kohezioni element koji slavne li~nosti i povezuje kaodru{tvo slavnih, koje je po definiciji me|unarodno, jer duhovna dostignu-}a prevazilaze nacionalne granice. Op{te slabljenje politi~kih ~inilaca, ko-je je za dve decenije stvorilo uslove gde realnost i privid, politi~ka realnosti pozori{na predstava lako mogu da parodiraju jedna drugu, sada je Jevre-jima omogu}ilo da postanu predstavnici nekog nedefinisanog me|unaro-dnog dru{tva u kome nacionalne predrasude vi{e nisu zna~ajne. I, dostaparadoksalno, izgleda da je to internacionalno dru{tvo bilo jedino koje jedopustilo nacionalizaciju i asimilaciju svojih jevrejskih ~lanova; austrij-skom Jevrejinu je bilo mnogo lak{e da u Francuskoj bude prihva}en kaoAustrijanac nego u Austriji. La`ni kosmopolitizam ove generacije, ova iz-mi{ljena nacionalnost koju su oni isticali ~im se pominjalo njihovo jevrej-sko poreko, delimi~no je ve} li~ila na one paso{e koji su svojim vlasnici-ma davali pravo da borave u svakoj zemlji osim u onoj koja ih je izdala.

Po samoj svojoj prirodi, ovi uslovi su mogli da dovedu Jevreje na is-taknuto mesto, upravo kad su njihove delatnosti, njihovo zadovoljstvo isre}a u dru{tvu dokazali da oni, kao grupa, zapravo ne èle ni novac nivlast. Po{to su se ozbiljni dràvnici i publicisti sada bavili jevrejskim pi-tanjem manje nego ikada od emancipacije i po{to je antisemitizam skoro


potpuno nestao sa otvorene politi~ke scene, Jevreji su postali simboldru{tva kao takvog i predmet mr`nje za sve one koje dru{tvo nije prihvati-lo. Kako je antisemitizam izgubio utemeljenje u posebnim uslovima kojisu uticali na njegov razvoj tokom devetnaestog veka, njega su se latili {ar-latani i ludaci i razradili ga u onu ~udnu sme{u poluistina i zbrkanih pre-drasuda koje su kolale Evropom posle 1914, u ideologiju svih frustriranihi ogor~enih ljudi.

Po{to se jevrejsko pitanje u svom dru{tvenom aspektu pretvorilo u kata-lizator dru{tvenog nemira, {to se okon~alo ideolo{kom kristalizacijom de-zintegrisanog dru{tva oko mogu}eg masakra Jevreja, bilo bi va`no ukazatina neke od glavnih crta dru{tvene istorije emancipovanih Jevreja u bur-`oaskom dru{tvu pro{log veka.

54 ANTISEMITIZAM

TRE ]E P O G L AV L J E : Jevreji i dru{tvo

POLITI^KO NEZNANJE Jevreja je veoma dobro odgovaralo njihovoj speci-jalnoj ulozi i ukorenjenosti u sferu dràvnog biznisa i njihovoj predra-

sudi prema narodu a naklonosti prema vlasti, ali ih je u~inilo slepim zapoliti~ke opasnosti antisemitizma i uzrokovalo njihovu preosetljivost nasve oblike dru{tvene diskriminacije. Kako su se uporedo razvili, te{ko jebilo jasno uo~iti razliku izme|u antisemitizma kao politi~kog argumenta ipuke antipatije. Me|utim, problem je u tome {to su izrasli iz sasvim razli-~itih aspekata emancipacije: politi~ki antisemitizam razvio se zato {to suJevreji bili posebna zajednica, dok se dru{tvena diskriminacija poja~alazbog sve ve}e jednakosti Jevreja sa ostalim grupama.

Jednakost poloàja, iako je to svakako preduslov za pravi~nost, spadame|utim me|u najve}e i najneizvesnije poduhvate modernog ~ove~anst-va. [to su uslovi ravnopravniji, manje su obja{njive razlike koje realno po-stoje me|u ljudima; a tako grupe i pojedinci postaju sve manje ravnoprav-ni. Ovaj zamr{en odnos iza{ao je u potpunosti na videlo ~im se jednakostnije vi{e posmatrala u svetlu nekog svemo}nog bi}a kakvo je Bog ili neiz-be`ne zajedni~ke sudbine kakva je smrt. Kad god jednakost postane sve-tovna ~injenica po sebi, bez ikakvog merila kojim bi se mogla proceniti iliobjasniti, zanemarljive su {anse da }e je kao obi~an radni princip usvojitipoliti~ka organizacija u kojoj ina~e nejednaki ljudi imaju ista prava; mno-go je verovatnije da }e ona biti zamenjena za uro|eni kvalitet svakog po-jedinca koji je “normalan” ako je kao i svaki drugi, a “nenormalan” ako seslu~ajno razlikuje. Ovo izopa~avanje jednakosti od politi~kog u dru{tvenikoncept je mnogo opasnije ako dru{tvo ostavlja malo prostora posebnimgrupama i pojedincima, jer tada njihove razlike postaju sve upadljivije.

Veliki izazov modernom dobu i posebna opasnost je {to se u njemu ~o-vek prvi put suo~io sa ~ovekom bez za{tite okolnosti i situacija koje ljude~ine razli~itima. I to je upravo bio taj novi koncept jednakosti koji je mo-derne rasne odnose u~inio tako te{kim, jer se ovde susre}emo sa prirodnimrazlikama koje se ne mogu umanjiti nikakvim mogu}im i pojmljivimpromenama poloàja. Naime jednakost zahteva da ja vidim svaku jedinkukao sebi ravnu, pa zato sukobi me|u razli~itim grupama, koje su iz nekihli~nih razloga nesklone da daju jedne drugima tu osnovnu jednakost, uzi-maju ovako uàsno okrutne oblike.

Zbog toga, {to su Jevreji bili u ravnopravnijem poloàju, to su vi{e izne-na|ivale jevrejske razlike. Ova nova svest je dovela do kivnosti dru{tvaprema Jevrejima, ali je njih istovremeno u~inila ~udno privla~nima; te slo-ène reakcije odredile su dru{tvenu istoriju zapadnoevropskih Jevreja. Di-skriminacija je, me|utim, kao i privla~nost, politi~ki jalova. One nisustvorile ni politi~ki pokret protiv Jevreja niti su im na bilo koji na~in slu-ìle za za{titu od neprijatelja, ali su ipak uspele da zatruju dru{tvenu atmo-sferu, da spre~e sve dru{tvene spojeve Jevreja i nejevreja i imale su ko-na~an odraz na pona{anje samih Jevreja. Formiranje tipa Jevrejina imaloje veze sa obema – sa posebnom diskriminacijom i sa posebnom naklono-{}u.

Dru{tvena antipatija prema Jevrejima, sa promenljivim oblicima di-skriminacije, nije u~inila mnogo politi~ke {tete u evropskim dràvama, jerprava dru{tvena i ekonomska jednakost nikad nije ni bila postignuta. Posvemu sude}i, nove klase su se razvijale kao grupe kojima se po ro|enjupripada. Nema sumnje da je dru{tvo moglo da dopusti da se Jevreji jedinou tom okviru uspostave kao posebna grupa.

Situacija bi bila potpuno druga~ija da je, kao u Sjedinjenim Dràvama,jednakost uzeta kao re{ena stvar; da je svaki ~lan dru{tva – iz bilo kog slo-ja – bio ~vrsto uveren da sposobno{}u i uz sre}u moè postati junak pri~eo uspehu. U takvom dru{tvu diskriminacija postaje jedno sredstvo razliko-vanja, jedna vrsta univerzalnog zakona prema kome se odre|ene grupemogu na}i izvan sfere gra|anske, politi~ke i ekonomske jednakosti. Tamogde diskriminacija nije povezana samo sa jevrejskom stvari, ona moè po-stati osnov diskriminacije za politi~ki pokret koji sve prirodne te{ko}e isukobe jedne mnogonacionalne zemlje ho}e da re{i nasiljem, vladavinomgomile i prostom vulgarno{}u rasnog koncepta. Jedan od paradoksa ame-ri~ke dràve koji najvi{e obe}ava ali je i najopasniji jeste {to se ona usudi-la da ostvari jednakost na bazi fizi~ki i istorijski najmanje jednakog stano-vni{tva na svetu. U Sjedinjenim Dràvama dru{tveni antisemitizam moèjednog dana postati veoma opasno jezgro nekog politi~kog pokreta.1 UEvropi je on, me|utim, imao malog uticaja na uspon politi~kog antisemi-tizma.

56 ANTISEMITIZAM

1 Iako su Jevreji vi{e od drugih grupa ostali van homogenog stanovni{tva u evropskim ze-mljama, iz toga ne sledi da njima preti diskriminacija vi{e nego drugim grupama u Americi.Zapravo, do sada nisu Jevreji ve} Crnci – po prirodi i istoriji najmanje jednaki me|u svimnarodima Amerike – podneli teret dru{tvene i ekonomske diskriminacije.

Ovo bi se ipak moglo promeniti ako bi politi~ki pokret ikada izrastao iz ove ~isto dru{tve-ne diskriminacije. Tada bi Jevreji mogli vrlo brzo da postanu glavni predmet mr`nje iz pros-tog razloga {to su oni, jedini me|u svim drugim grupama, sami ispoljili, u okviru svoje is-torije i religije, dobro poznat princip separacije. To nije slu~aj sa Crncima i Kinezima kojimazato preti manja politi~ka opasnost, iako se oni mo`da vi{e razlikuju od ve}ine nego Jevreji.

I: Izme|u parija i skorojevi}a

DRAGOCENA ravnoteà izme|u dru{tva i dràve, na kojoj je nacionalnadràva po~ivala dru{tveno i politi~ki, donela je ~udan zakon koji propisu-je pristup Jevreja dru{tvu. Tokom 150 godina koliko su Jevreji zaista ̀ ivelipo strani a ne tek u susedstvu zapadnoevropskih naroda, oni su dru{tvenuslavu uvek morali da pla}aju politi~kom bedom, a politi~ki uspeh dru{tve-nom ponièno{}u. Asimilacija, u smislu prihva}enosti od strane nejevrej-skog dru{tva, bila im je data samo dok su bili jasno izdvojeni izuzeci izjevrejske mase, iako su sa ovom i dalje delili iste restriktivne i poniàva-ju}e politi~ke uslove, ili kasnije, samo kad su, posle zavr{ene emancipaci-je i dru{tvene izolacije koja je iz toga proiza{la, njihov politi~ki status ve}uzdrmali antisemitski pokreti. Dru{tvo, suo~eno sa politi~kom, ekonom-skom i zakonskom ravnopravno{}u Jevreja, sasvim jasno je pokazalo danijedna od njegovih klasa nije spremna da im prizna dru{tvenu ravno-pravnost i da }e jedino izuzeci jevrejskog naroda biti prihva}eni. Jevrejikoji su razumeli ~udan kompliment da su oni izuzeci, izuzetni Jevreji, sa-svim dobro su znali da im sama ta dvosmislenost – da su oni Jevreji a ipakverovatno nisu nalik na Jevreje – otvara vrata u dru{tvo. Ako su èleli ovuvrstu op{tenja, poku{avali su, tako, “da budu a da ipak ne budu Jevreji”.2

Taj prividni paradoks imao je zapravo vrlo ~vrst osnov. Nejevrejsko dru-{tvo je odlu~ilo da prido{lica bude tako “obrazovan” kao i ono samo i da,iako se ne pona{a kao “obi~an Jevrejin”, on bude i stvara ne{to neobi~no,jer, napokon, on jeste Jevrejin. Svi zagovornici emancipacije pozivali suna asimilaciju, to jest, prilago|avanje dru{tvu i primanje u dru{tvo, {to suoni smatrali ili preduslovom za jevrejsku emancipaciju ili njenom au-tomatskom posledicom. Drugim re~ima, kad god su ljudi koji su zapravopoku{avali da pobolj{aju uslove ìvota za Jevreje nastojali da misle o je-vrejskom pitanju s gledi{ta samih Jevreja, oni su mu pristupali sa pukogdru{tvenog aspekta. Jedna od najnesre}nijih ~injenica u istoriji jevrejskognaroda jeste to {to su samo njegovi neprijatelji, a skoro nikada njegovi pri-jatelji razumevali da je jevrejsko pitanje politi~ko pitanje.

Zagovornici emancipacije nastojali su da ~itav problem predstave kaoproblem “obrazovanja”, koncept koji se izvorno primenjivao na Jevreje ina nejevreje.3 Podrazumevalo se da }e avangarda u oba tabora biti sastav-ljena od tolerantnih, kulturnih li~nosti, iza ~ega je sledilo, naravno, da po-

JEVREJI I DRU[TVO 57

2 Ovu iznena|uju}e ve{tu primedbu stavio je liberalni protestant, teolog H. E. G. Paulus uvrednom malom pamfletu, Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen undBesserungsmitteln, 1831. Paulus, koga su mnogo napadali jevrejski pisci toga vremena, zas-tupao je postepenu li~nu emancipaciju na bazi asimilacije.

3 Taj je stav izraèn u Wilhelm v. Humboldt, “Expert Opinion” iz 1809: “Dràva zapravone treba da u~i po{tovanju prema Jevrejima, ve} treba da progna nehuman i pun predrasudana~in mi{ljenja itd...” U Ismar Freund, Die Emancipation der Juden in Preussen, Berlin,1912, II, 270.

sebno tolerantni, obrazovani i kulturni nejevreji dru{tveno mogu da se op-hode samo sa izuzetno obrazovanim Jevrejima. Kao ne{to sasvim prirod-no, zahtev obrazovanih za ukidanje predrasuda vrlo brzo je postao prili~nojednostrano pitanje dok su na kraju samo Jevreje terali da se obrazuju.

Ovo je, me|utim, samo jedna strana ovog pitanja. Jevreji su podsticanida se dovoljno obrazuju da se ne bi pona{ali kao obi~ni Jevreji, ali su bili,s druge strane, prihvatani samo zato {to su Jevreji, zbog njihove egzoti~ne,strane privla~nosti. U osamnaestom veku je to proizlazilo iz novog hu-manizma koji je ubrzano èleo “nove primerke ljudskog roda” (Herder), aop{tenje s njima sluìlo bi kao primer mogu}e bliskosti sa svim tipovima~ove~anstva. Prosve}enom Berlinu u Mendelsonovo vreme Jevreji su slu-ìli kao ìvi dokaz da su svi ljudi ljudi. Za njihovu generaciju prijateljstvosa Mendelsonom ili Markusom Hercom bilo je ponovno demonstriranje~ovekovog dostojanstva. A po{to su Jevreji bili prezren i potla~en narod,oni su zato bili jo{ ~istiji nepatvoren uzor ~ove~anstva. Prvi je Herder,iskreni prijatelj Jevreja, upotrebio kasnije zloupotrebljavan i pogre{no na-vo|en izraz, “~udni narod iz Azije nanet na na{e prostore”.4 Tim su re~imaon i njegovi drugovi humanisti pozdravili “nove primerke ljudskog roda”za kojima je osamnaesti vek “pretraìo Zemlju”5, da bi ih kona~no otkriou svojim dugogodi{njim susedima. U ùdnji da naglase su{tinsko jedinst-vo ~ove~anstva, oni su èleli da prikaù poreklo jevrejskog naroda kaomnogo udaljenije i egzoti~nije nego {to je uistinu bilo, da bi tako demon-striranje humanosti kao univerzalnog principa bilo efektnije.

Tokom nekoliko decenija s kraja osamnaestog veka, kada su francuskiJevreji ve} uìvali emancipaciju a nema~ki Jevreji skoro nisu imali naduili èlju za njom, pruska prosve}ena inteligencija naterala je “Jevreje {i-rom sveta da upru pogled u jevrejsku zajednicu u Berlinu”6 (a ne u Pari-zu!). Mnogo toga se dugovalo uspehu Lesingovog “Natana mudrog” ilinjegovoj pogre{noj interpretaciji, koja je dràla da “novi primerci ljud-skog roda”, po{to su proizvedeni u primerke ~ove~anstva, mora da su ta-ko|e mnogo ja~e ljudske individualnosti.7 Ova ideja je sna`no uticala naMiraboa i on je obi~avao da navodi Mendelsona kao primer.8 Herder se

58 ANTISEMITIZAM

4 J. G. Herder, “Uber die politische Bekehrung der Juden” u Adrastea und das 18.Jahrhundert, 1801-03.

5 Herder, Briefe zur Beförderung der Humanität (1793-97), 40. Brief.6 Felix Priebatsch, “Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und 18. Jahrhu-

ndert”, u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit, 1915,p. 646.

7 Lesing li~no nije imao takvih iluzija. Njegovo poslednje pismo Mozesu Mendelsonu iz-raàva najjasnije {ta je on èleo: “Najkra}i i najsigurniji put do evropske dràve koja je i bezhri{}ana i bez Jevreja.” Za Lesingov stav prema Jevrejima vidi Franz Mehring, Die Lessi-nglegende. 1906.

8 Vidi Honoré Q. R. de Mirabeau, Sur Moses Mendelssohn, London, 1788.

nadao da }e obrazovani Jevreji pokazati ve}u rastere}enost od predrasudazato {to je “Jevrejin oslobo|en od izvesnih politi~kih sudova, koje je namaveoma te{ko ili nemogu}e da napustimo”. Protestuju}i zbog obi~aja togavremena da se daju “povoljne nove trgova~ke koncesije”, on je predlagaoobrazovanje kao istinski put za emancipaciju Jevreja od judaizma, od “sta-rih i ponositih nacionalnih predrasuda, ... obi~aja koji ne pripadaju na{emdobu i ustanovama”, kako bi Jevreji mogli da postanu “potpuno humani-zovani” i da sluè “razvoju nauka i celokupne kulture ~ove~anstva”.9Otprilike u isto vreme Gete je pisao u prikazu jedne knjige pesama da nji-hov autor, poljski Jevrejin, “nije postigao vi{e od hri{}anskog étudiant enbelles lettres” i àlio se da je tamo gde je o~ekivao ne{to iskreno novo,neku silu iznad ove{tale konvencije, na{ao obi~nu osrednjost.10

Jedva da se moè preceniti poraàvaju}i efekat ovog preterivanja dobrevolje na novopozapadnja~ene, obrazovane Jevreje i uticaj koji je to imalona njihovu dru{tvenu i psiholo{ku poziciju. Oni nisu bili suo~eni samo saobeshrabruju}im zahtevom da budu izuzeci od sopstvenog naroda, da sevidi “o{tra razlika izme|u njih i drugih” zahtevom vladama da takvu “se-paraciju ... i legalizuju”;11 od njih se ~ak o~ekivalo da postanu posebnavrsta ljudskog roda. I po{to je to, a ne Hajneovo pokr{tavanje, bilo prava“ulaznica” u kulturno evropsko dru{tvo, {ta je drugo preostajalo tim i bu-du}im generacijama Jevreja nego da o~ajni~ki poku{avaju da nikoga nerazo~araju?12

U prvim decenijama tog ulaska u dru{tvo, kada asimilacija jo{ nije po-stala tradicija koju treba slediti, ve} ne{to {to je postigla nekolicina darovi-tih pojedinaca, to je zaista vrlo dobro funkcionisalo. Dok je Francuska zaJevreje bila zemlja politi~ke slave, prva koja ih je priznala kao gra|ane, iz-gledalo je da je Pruska na putu da postane zemlja dru{tvenog sjaja. Pro-sve}eni Berlin, gde je Mendelson uspostavio bliske veze sa mnogim ~uve-nim ljudima toga vremena, bio je samo po~etak. Njegove veze sa nejevrej-


9 J. G. Herder, “Ueber die politische Bekehrung der Juden”, op. cit.10 Prikaz Johan Wolfgang v. Goethe, dela Isachar Falkensohn Behr, Gedichte eines pol-

nischen Juden, Mietau und Leipzig, 1772, u Frankfurter Gelehrte Anzeigen.11 Friedrich Schleiermacher, Briefe bei Gelegenheit der politisch theologischen Aufgabe

und des Sendschreibens jüdischer Hausväter, 1799, u Werke, 1846, Abt. I, Band V, 34.12 To se, me|utim, ne ti~e Mozesa Mendelsona, koji te{ko da je bio upoznat sa idejama

Herdera, Getea, [lajermahera i drugih pripadnika mla|e generacije. Mendelson je dubokopo{tovan zbog svoje jedinstvenosti. Njegova ~vrsta privrènost jevrejskoj religijionemogu}avala ga je da potpuno raskine veze sa jevrejskim narodom, {to su njegovi nasled-nici uradili kao ne{to {to se podrazumeva. On je ose}ao da je “pripadnik potla~enog narodakoji mora da moli za dobru volju i za{titu vladaju}e nacije” (vidi njegovo “Letter to Lavater”,1770, u Gesammelte Schriften, tom VII, Berlin, 1930); to jest, on je uvek znao da sa izu-zetnim uvaàvanjem njegove li~nosti uporedo ide izuzetan prezir prema njegovom narodu.Po{to on, za razliku od Jevreja narednih generacija, nije delio taj prezir, on nije sebe smatraoizuzetkom.

skim dru{tvom jo{ uvek su imale mnogo zajedni~kog sa nau~nim vezamakoje su dràle jevrejske i hri{}anske obrazovane ljude u skoro svim peri-odima evropske istorije. Novi i iznena|uju}i element bio je {to su Mendel-sonovi prijatelji koristili te veze u bezli~ne, ideolo{ke ili ~ak politi~ke svr-he. On je li~no otvoreno poricao sve takve skrivene motive i vi{e puta po-novio da je potpuno zadovoljan uslovima pod kojima ìvi, kao da je slutioda njegov posebni dru{tveni status i sloboda imaju nekakve veze sa ~i-njenicom da on jo{ uvek pripada “najniìm stanovnicima pod vla{}u (pru-skog kralja)”.13

Ta ravnodu{nost prema politi~kim i gra|anskim pravima nadìvela jeMendelsonove bezazlene veze sa u~enim i prosve}enim ljudima njegovogvremena; ona je kasnije uneta u salone onih Jevrejki koje su okupljale naj-sjajnije dru{tvo koje je Berlin ikada video – sve dok se, posle pruskog po-raza 1806, kada je uvo|enje napoleonskog zakonodavstva u {iroke oblastiNema~ke stavilo pitanje jevrejske emancipacije na listu javnih rasprava, taravnodu{nost nije pretvorila u pravi strah. Emancipacija bi oslobodila ob-razovane Jevreje, zajedno sa “nazadnim” jevrejskim narodom i njihova bijednakost likvidirala tu dragocenu razliku, na ~emu se, toga su bili i te ka-ko svesni, zasnivao njihov dru{tveni status. Kada je emancipacija kona~nodo{la do kriti~ne ta~ke, najve}i deo asimilovanih Jevreja spasao se prela-ze}i u hri{}anstvo, po pravilu otkrivaju}i da je podno{ljivo i bezopasno bi-ti Jevrejin pre emancipacije, ali ne i posle.

Najreprezentativniji od tih salona, autenti~no me{ovito dru{tvo koje suoni okupljali u Nema~koj bio je salon Rahele Farnhagen. Njena original-na, neiskvarena i nekonvencionalna inteligencija, spojena sa predanim in-teresovanjem za ljude i istinski strasnom prirodom, ~inila ju je najzani-mljivijom od tih Jevrejki. Skromna ali ~uvena soirées u Rahelinom “pot-krovlju” okupljala su “prosve}ene” aristokrate, intelektualce iz srednjeklase i glumce – to jest, sve one koji, kao Jevreji, nisu pripadali uvaènomdru{tvu. Tako je Rahelin salon, po prirodi stvari i namerno, stvoren na ru-bu dru{tva i nije delio nijednu od njegovih konvencija i predrasuda.

Zabavno je pribeleìti kako je asimilacija Jevreja doslovno sledila re-

60 ANTISEMITIZAM

13 Pruska koju je Lesing opisao kao “najropskiju evropsku zemlju” bila je za Mendelsona“dràva u kojoj je jedan od najmudrijih kneèva koji je ikada vladao ljudima doveo umetnosti nauku do procvata, u~inio da nacionalna sloboda mi{ljenja postane toliko op{ta da su njenablagotvorna dejstva stigla ~ak do najniìh stanovnika njegovog veleposeda”. Ovakvo skrom-no zadovoljstvo dirljivo je i iznena|uju}e ako se ima u vidu da je “najmudriji knez” veomaoteào jevrejskom filozofu da dobije dozvolu za kratak boravak u Berlinu i, u vreme kad suMünzjuden uìvali sve povlastice, nije mu ~ak dao ni regularan status “za{ti}enog Jevrejina”.Mendelson je ~ak bio svestan da bi on, prijatelj obrazovane Nema~ke, podlegao istoj taksikoja se udara na bika kad se vodi na pazar da je samo odlu~io da poseti svog prijatelja Lavat-era u Lajpcigu, ali njemu nikada nije pao na pamet nikakav politi~ki zaklju~ak u ciljupobolj{anja takvih uslova. (Vidi “Letter to Lavater, op. cit., i njegov uvod u svoj prevod Me-nasseh Ben Israela u Gesammelte Schriften, III tom, Leipzig, 1843-45).

cept koji je Gete propisao za obrazovanje u romanu Wilhelm Meister, kojije postao veliki model obrazovanja srednje klase. U tom romanu, mladoggra|anina obrazuju plemi}i i glumci, tako da on moè da nau~i kako dapokaè i da predstavi svoju li~nost i da tako napreduje od skromnog polo-àja gra|anskog sina u plemi}a. Za srednju klasu i za Jevreje, to jest zaone koji su zapravo bili izvan visokog aristokratskog dru{tva, sve je zavi-silo od “li~nosti” i od sposobnosti da se ona izrazi. înilo se da je najva`-nija stvar da zna{ da igra{ ulogu onoga {to zapravo jesi. ûdna ~injenica{to se u Nema~koj jevrejsko pitanje dràlo kao pitanje obrazovanja bila jeu tesnoj vezi sa ovim prvim po~ecima ~ija je posledica bila obrazovnofilistarstvo i Jevreja i nejevreja srednje klase, a tako|e i navala Jevreja naintelektualna zanimanja.

Rani berlinski salon imali su {arm po tome {to zaista ni{ta nije bilo va`-no osim li~nosti i jedinstvenog karaktera, talenta i izraza. Takvu jedinstve-nost, koja je jedina omogu}avala skoro bezgrani~nu komunikaciju i neo-grani~enu intimnost, ne bi mogao da zameni ni rang, novac, uspeh nitiknjièvna slava. Kratak susret istinskih li~nosti koji je zdruìo hoencolern-skog kneza Luja Ferdinanda sa bankarom Abrahamom Mendelsonom, ilipoliti~kog publicistu i diplomatu Fridriha Genca sa Fridrihom [legelom,piscem tada ultramoderne {kole – to su bili neki od najslavnijih posetilacaRahelinog “potkrovlja” – zavr{io se 1806, kada je, prema njihovoj doma-}ici, ovo jedinstveno mesto okupljanja “potonulo kao brod pun najve}eguìvanja u ìvotu”. Zajedno sa aristokratima, intelektualci romanti~ari po-stali su antisemiti, pa iako to ni u kom slu~aju nije zna~ilo da se ijedna gru-pa odrekla svih svojih prijatelja Jevreja, nevinost i sjaj su zauvek nestali.

Prava prelomna ta~ka u dru{tvenoj istoriji nema~kih Jevreja nije nai{la ugodini pruskog poraza, ve} dve godine kasnije, 1808. kada je vlada prove-la municipalni zakon kojim je Jevrejima dala sva gra|anska, ali ne i poli-ti~ka prava. U mirovnom sporazumu 1807, Pruska je sa svojim isto~nimoblastima izgubila i ve}inu svoga jevrejskog stanovni{tva; Jevreji koji suostali na njenoj teritoriji bili su ionako “za{ti}eni Jevreji”, to jest, ve} suuìvali gra|anska prava u obliku li~nih privilegija. Municipalna emanci-pacija samo je legalizovala te povlastice i nadìvela op{ti dekret o emanci-paciji iz 1812; ponovno zadobiv{i Poznanj i njegove jevrejske mase posleNapoleonovog poraza, Pruska je prakti~no ukinula dekret iz 1812, koji jedo tada davao politi~ka prava ~ak i siroma{nim Jevrejima, ali municipalnizakon nije dirala.

Iako od malog politi~kog zna~aja, ti kona~ni emancipacioni dekreti, za-jedno sa gubitkom pokrajina, imali su ogromne dru{tvene posledice. Pre1807. za{ti}eni Jevreji iz Pruske ~inili su samo oko 20 procenata ukupnogjevrejskog stanovni{tva. Od vremena kad je izdat emancipacioni dekret,za{ti}eni Jevreji ~inili su ve}inu u Pruskoj, sa samo 10 posto “stranih Je-


vreja”. Sada tamo vi{e nisu postojali mra~no siroma{tvo i zaostalost, na-spram kojih bi se “Jevreji-izuzeci” isticali takvim prednostima. I ta poza-dina, kao glavni osnov za pore|enje dru{tvenog uspeha i psiholo{kog sa-mouvaàvanja, nikada vi{e nije postala ono {to je bila pre Napoleona. Ka-da su 1816. povra}ene poljske provincije, prethodno “za{ti}eni Jevreji”(sada ubeleèni kao pruski gra|ani jevrejske vere) jo{ uvek su ~inili oko60 procenata ukupnog jevrejskog stanovni{tva.14

Sa stanovi{ta dru{tva, to je zna~ilo da su preostali Jevreji u Pruskoj izgu-bili sredinu u kojoj su ro|eni naspram koje su procenjivani kao izuzeci.Sada su oni sami ~inili takvu sredinu, ali suènu, u odnosu na koju je poje-dinac morao dvostruko da se napregne da bi uop{te opstao. “Jevreji-izuze-ci” ponovo su bili obi~ni Jevreji, ne izuzeci, ve} predstavnici prezrenognaroda. Podjednako je lo{ bio dru{tveni uticaj kada se u to ume{ala vlada.Ne samo klase u sukobu sa vladom, pa tako otvoreno neprijateljske premaJevrejima, ve} su svi slojevi dru{tva postali manje ili vi{e svesni da Jevrejikoje su oni poznavali nisu bili toliko pojedina~ni izuzeci koliko ~lanovigrupe nad kojom je dràva bila spremna da primeni posebne mere. A to jebilo upravo ono ~ega su se “Jevreji-izuzeci” uvek bojali.

Berlinsko dru{tvo je napustilo jevrejske salone neverovatnom brzinom iod 1808. ta su mesta okupljanja istisnule ku}e titularne birokratije i gornjesrednje klase. Moè da se vidi, po brojnim prepiskama iz toga vremena, dasu intelektualci kao i aristokrati sada po~eli da upravljaju svoj prezir sa is-to~noevropskih Jevreja, koje su jedva i znali, ka obrazovanim Jevrejima izBerlina, koje su znali vrlo dobro. Ovi drugi ne}e vi{e nikada ste}i samou-vaàvanje koje izbija iz kolektivne svesti o sopstvenoj izuzetnosti; od sadaje svako od njih morao da dokaè da iako je Jevrejin, ipak nije Jevrejin.Nije vi{e bilo dovoljno razlikovati se od manje ili vi{e nepoznate mase“zaostale bra}e”; ~ovek je morao da istupi – kao li~nost kojoj se moè ~e-stitati {to je izuzetak – od “Jevreja”, a tako i od naroda u celini.

Fantom “Jevrejina” je stvorila dru{tvena diskriminacija, a ne politi~ki an-tisemitizam. Prvi autor koji je napravio razliku izme|u Jevrejina pojedinacai “Jevrejina uop{te, Jevrejina svuda i nigde” bio je neki opskurni publicistakoji je 1802. pisao zajedljive satire na jevrejsko dru{tvo i njegovu glad zaobrazovanjem, koje je bilo ~arobni {tapi} za dru{tvenu prihva}enost. Jevrejisu opisivani kao “princip” filistarskog i skorojevi}skog dru{tva.15 Ove pri-li~no vulgarne knjièvne produkte sa odu{evljenjem je ~italo ne samo dosta

62 ANTISEMITIZAM

14 Vidi Heindrich Silbergleit, Die Bevölkerungs– und Berufsverhältnisse der Juden im De-utschen Reich, I tom, Berlin, 1930.

15 Veoma ~itanom pamfletu C. W. F. Grattenauera Wider die Juden iz 1802. prethodio jejo{ 1791. jedan drugi pamflet, Ueber die physische und moralische Verfassung der heutigenJuden, u kojem je ve} ukazano na porast uticaja Jevreja u Berlinu. Iako je rani pamflet bioobjavljen u Allgemeine Deutsche Bibliothek, 1792, CXII tom, skoro niko ga nije pro~itao.

istaknutih posetlaca Rahelinog salona, ve} su ~ak indirektno inspirisali ve-likog romanti~kog pesnika Klemensa fon Brentana da napi{e veoma duhovitspis u kome je opet filistar izjedna~en sa Jevrejinom.16

Sa ranom idilom me{ovitog dru{tva nestalo je ne{to {to se ni u jednojdrugoj dràvi i ni u jednom drugom vremenu ne}e vratiti. Nikada vi{e ni-jedna dru{tvena grupa nije slobodnog duha i srca primila Jevreje. Ona bise prijateljski ophodila prema Jevrejima zato {to je to bilo uzbudljivosamim provociranjem i “nevaljalo{}u” ili kao protest protiv pretvaranjasugra|ana u parije. Ali Jevreji su postajali parije gde god su prestali da bu-du politi~ki i gra|anski izop{tenici.

Va`no je imati na umu da je asimilacija kao grupni fenomen stvarnopostojala samo me|u jevrejskim intelektualcima. Nije slu~ajno {to je prviobrazovani Jevrejin, Mozes Mendelson, bio i prvi koji je, uprkos svom ni-skom dru{tvenom statusu, primljen u nejevrejsko dru{tvo. Dvorski Jevrejii njihovi naslednici, bankari i biznismeni na Zapadu, nikada nisu bilidru{tveno prihvatljivi niti je njima bilo stalo da napuste vrlo uske granicesvog nevidljivog geta. U po~etku su bili ponosni, kao svi neiskvareni sko-rojevi}i, na mra~nu sredinu bede i siroma{tva iz koje su se izdigli; kasnije,kada su bili napadnuti sa svih strana, na{li su interes u bedi pa ~ak i zaosta-losti masa jer je to postao argument, simbol njihove sopstvene sigurnosti.Polako i zloslutno bili su primorani da napuste mnogo stroìje zahtevejevrejskog zakona – mada nikada nisu potpuno napustili svoju versku tra-diciju – a utoliko vi{e su traìli pravovernost od jevrejskih masa.17 Gu-bljenje autonomije jevrejske op{tine veoma ih je podstaklo ne samo da {ti-te jevrejske zajednice od vlasti, ve} i da vladaju njima uz pomo} dràve,tako da je izraz koji ozna~ava “dvostruku zavisnost” siroma{nih Jevreja “iod vlade i od svoje bogate bra}e” samo odraàvao realnost.18


16 Clemens Brentano je namenski napisao Der Philister vor, in und nach der Geschichte ito pro~itao u takozvanom Christlich-Deutche Tischgesellshft, ~uvenom klubu pisaca i patrio-ta, osnovanom 1808. za borbu protiv Napoleona.

17 Tako su Rot{ildovi 1820-ih povukli velike donacije iz svoje doma}e zajednice u Frank-furtu da bi se suprotstavili uticaju reformatora koji su èleli da jevrejska deca dobiju op{teobrazovanje. Vidi Isaak Markus Jost, Neuere Geschichte der Israeliten, 1846, X, 102.

18 Op. cit., IX, 38. – Dvorski Jevreji i bogati bankari Jevreji koji su ih u stopu sledili nikadnisu èleli da napuste jevrejsku zajednicu. Oni su delovali kao njeni predstavnici i za{titniciod vlasti; ~esto su dobijali zvani~nu vlast nad zajednicama kojima su vladali iz daleka tako daje stara autonomija jevrejskih zajednica bila iznutra uzdrmana i uni{tena davno pre nego {toju je ukinula nacionalna dràva. Prvi dvorski Jevrejin sa monarhisti~kim te`njama u svojoj sop-stvenoj “naciji” bio je Jevrejin iz Praga, snabdeva~ izbornog kneza Morisa Saksonskog u {esna-estom veku. On je traìo da se svi rabini i poglavari zajednice biraju od ~lanova njegove poro-dice. (Vidi Bondy-Dworsky, Geschichte der Juden in Boehmen, Maehren und Schlesien, Prag,1906, II, 727). Praksa da se postave dvorski Jevreji kao diktatori u svojim zajednicama postalaje op{ta u osamnaestom veku a sledila ju je vladavina “istaknutih” u devetnaestom veku.

Jevrejski uglednici (kako su ih zvali u devetnaestom veku) vladali sujevrejskim zajednicama, ali im nisu pripadali dru{tveno, ponekad ~ak nigeografski. Oni su, u izvesnom smislu, ostajali podjednako udaljeni od je-vrejskog dru{tva koliko i od nejevrejskog. Po{to su napravili briljantneli~ne karijere i po{to su ih njihovi gospodari obdarili zna~ajnim privilegi-jama, oni su ~inili neku vrstu zajednice izuzetaka sa krajnje ograni~enimdru{tvenim mogu}nostima. Kako ih je dvorsko dru{tvo prirodno preziraloi kako nisu imali poslovnih veza sa nejevrejskom srednjom klasom, nji-hovi su kontakti bili toliko izvan dru{tvenih zakona koliko je i njihovekonomski uspon bio nezavisan od savremenih ekonomskih uslova. Taizolacija i nezavisnost ~esto im je davala ose}anje mo}i i ponosa, ilustro-vano slede}om anegdotom koja se prepri~avala na po~etku osamnaestogveka: “Izvesni Jevrejin..., kada mu je jedan otmeni, kulturni lekar uljudnoprebacio da me|u njima nema kneèva i da ne u~estvuju u vladi ... sa(jevrejskim) ponosom, drsko je odgovorio: Mi nismo kneèvi, ali mi nji-ma vladamo.”19

Takav ponos je skoro suprotan klasnoj oholosti koja se, iako sporo, ra-zvila me|u povla{}enim Jevrejima. Vladaju}i kao apsolutni kneèvi me|usopstvenim narodom, jo{ uvek su ose}ali da su oni primi inter pares. Bilisu ponosniji da budu “povla{}eni rabin svih Jevreja” ili “knez svete zem-lje” nego da nose bilo koju titulu koju su njihovi gospodari mogli da imponude.20 Do sredine osamnaestog veka, oni bi se svi sloìli sa holand-skim Jevrejinom koji je rekao: “Neque in toto orbi alicui nationi inservi-mus” i ni tada ni kasnije ne bi u potpunosti razumeli odgovor “u~enoghri{}anina” koji je rekao: “Ali to zna~i sre}u samo za nekolicinu. Ljudekoje smatraju corpo (sic) svuda proganjaju, oni nemaju svoju upravu, pot-padaju pod stranu vladavinu, nemaju mo} ni dostojanstvo, pa lutaju {iromsveta, svuda stranci.”21

Klasna oholost do{la je tek kad su poslovne veze uspostavljene izme|udràvnih bankara razli~itih zemalja; uskoro su usledili brakovi me|uvode}im porodicama, a vrhunac je bio u pravom me|unarodnom kastin-skom sistemu, dotad nepoznatom u jevrejskom dru{tvu. To je nejevrej-skim posmatra~ima bilo utoliko upadljivije {to se doga|alo paralelno sabrzim nestankom poseda i kasta u nove klase. ôvek je, vrlo pogre{no,mogao da zaklju~i da je jevrejski narod ostatak iz srednjeg veka i da previ-di da je ova nova kasta ro|ena tek nedavno. To se zavr{ilo tek u devet-naestom veku i obuhvatilo je broj~ano ne vi{e od mo`da stotinu porodica.

64 ANTISEMITIZAM

19 Johann Jacob Schudt, Jüdische Merkwürdigkeiten, Frankfurt a. M., 1715-1717, IV, An-nex, 48.

20 Selma Stern, Jud Suess, Berlin, 1929, pp. 18 f.21 Schudt, op. cit. I, 19.

Ali, kako su oni bili u sredi{tu pa`nje, na jevrejski narod u celini po~elo segledati kao na kastu.22

Stoga, iako su dvorski Jevreji imali veliku ulogu u politi~koj istoriji i ura|anju antisemitizma, dru{tvena istorija je mogla lako da ih previdi osimzbog ~injenice da su imali izvesne psiholo{ke crte i obrasce pona{anja kaoi jevrejski intelektualci koji su, najzad, obi~no bili sinovi biznismena.Jevrejski uglednici èleli su da dominiraju jevrejskim narodom i zato nisuimali èlju da ga napuste, dok je karakteristika jevrejskih intelektualacabila èlja da napuste svoj narod i da budu primljeni u dru{tvo; i jedni i dru-gi ose}ali su se kao izuzeci, to ose}anje je bilo u savr{enom skladu sa su-dom njihove okoline. Bogati “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima odzajedni~ke sudbine jevrejskog naroda, i vlade su to smatrale veoma koris-nim; obrazovani “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima od jevrejskognaroda, a tako|e i izuzetnim ljudskim bi}ima i dru{tvo ih je takvima sma-tralo.

Asimilacija, bilo da je dovedena do krajnosti pokr{tavanjem ili ne, nijenikada bila prava pretnja opstanku Jevreja.23 I do prihvatanja i do odbaci-vanja je do{lo zbog toga {to su Jevreji, i oni su toga bili potpuno svesni.Prva generacija obrazovanih Jevreja je jo{ uvek iskreno èlela da izgubisvoj jevrejski identitet i Berne je sa velikom dozom gor~ine pisao: “Nekimi prilaze s tim da sam Jevrejin, neki me zbog toga slave, neki mi se zbogtoga izvinjavaju, ali svi o tome misle.”24 Ipak, odrasli na idejama osam-naestoga veka, oni su ~eznuli za zemljom bez hri{}ana i bez Jevreja; po-svetili su se nauci i umetnostima i bili bi vrlo povre|eni kada otkriju da suvlade koje su dale sve povlastice i po~asti jevrejskim bankarima osudilejevrejske intelektualce da skapavaju od gladi.25 Pokr{tavanja koja su po~e-tkom devetnaestog veka podstaknuta strahom da }e ih bez razlike svrstatisa jevrejskim masama, sada su postala potreba radi svakodnevnog hleba.Takva nagrada za nedostatak karaktera naterala je celu generaciju Jevrejau ogor~enu opoziciju prema dràvi i dru{tvu. “Novi primerci ljudskog ro-da”, ako su i{ta vredeli, svi su postali pobunjenici, i kako su jevrejski


23 Christian Friedrich Ruehs, “Ueber die Ansprüche der Juden an das deutsche Bürge-rrecht”, u Zeitshrift für neueste Geschichte, 1815. On defini{e ceo jevrejski narod kao “trgo-va~ku kastu”. Veoma je zna~ajna, iako malo poznata, ~injenica da je asimilacija kao program~e{}e dovodila do obra}enja nego do me{ovitih brakova. Na àlost, statistike vi{e prikrivajunego {to otkrivaju ovu ~injenicu jer se sve zajednice obra}enika i neobra}enih jevrejskihpartnera statisti~ki smatraju me{ovitim brakovima. Mi me|utim znamo da je bilo dostaporodica u Nema~koj koje su generacijama bile pokr{tavane, a opet ostale ~isto jevrejske.Posledica je to da je pokr{teni Jevrejin retko napu{tao svoju porodicu a jo{ re|e odlazio izsvoje jevrejske sredine. Jevrejska porodica je na svim nivoima dokazala da je konzervativni-ja snaga od jevrejske religije.

24 Briefe aus Paris. 74. pismo, februar 1832.25 Ibid., 72. pismo.

bankari podràvali najreakcionarnije vlade toga doba, oni su se naro~itoèstoko pobunili protiv zvani~nih predstavnika svog naroda. Marksove iBerneove antijevrejske osude ne mogu se potpuno razumeti osim u svetluovog konflikta izme|u bogatih Jevreja i jevrejskih intelektualaca.

Me|utim, ovaj konflikt je postojao punom èstinom samo u Nema~koj inije nadìveo antisemitski pokret u tom veku. U Austriji nije bilo jevrejskeinteligencije o kojoj bi se govorilo pre kraja devetnaestog veka, i ona jeodmah osetila pun uticaj antisemitskog pritiska. Ti Jevreji, kao i njihovabogata bra}a, vi{e su voleli da se povere za{titi habsbur{ke monarhije i po-stali su socijalisti tek posle Prvog svetskog rata, kada je socijaldemokrat-ska partija do{la na vlast. Najzna~ajniji, mada ne i jedini izuzetak od ovogpravila bio je Karl Kraus, poslednji predstavnik tradicije Hajnea, Bernea iMarksa. Krausova osuda jevrejskih biznismena s jedne strane i jevrejskognovinarstva kao organizovanog kulta s druge, bila je verovatno ogor~enijanego osude njegovih prethodnika jer je on bio mnogo izolovaniji u zemljiu kojoj nikakva jevrejska revolucionarna tradicija nije postojala. U Fran-cuskoj, gde je emancipatorski dekret nadìveo sve promene vlada i reì-ma, mali je bio broj jevrejskih intelektualaca koji nisu bili ni glasnici noveklase niti osobito va`ni u intelektualnom ìvotu. Kultura kao takva, obra-zovanje kao program, nisu stvorili jevrejski obrazac pona{anja kao {to suto u~inili u Nema~koj.

Ni u jednoj drugoj zemlji nije postojalo ni{ta nalik na taj kratki periodprave asimilacije, toliko odlu~uju}i za istoriju nema~kih Jevreja, kada jeprava avangarda jednog naroda ne samo prihvatila Jevreje, ve} je ~ak neo-bi~no ùdela da se spoji s njima. I taj stav nikada nije potpuno nestao iznema~kog dru{tva. Do samog kraja mogli su se razabrati ti tragovi koji supokazivali, naravno, da se odnosi sa Jevrejima nikada nisu samo po-drazumevali. Po onom najboljem to je podse}alo na program, a u najgo-rem na ~udno i uzbudljivo iskustvo. Bizmarkova poznata primedba o “ne-ma~kim pastuvima koje treba pariti sa jevrejskim kobilama” je samo naj-vulgarniji izraz prevladavaju}eg gledi{ta.

Sasvim je prirodno da bi ta dru{tvena situacija, iako je od prvih obrazo-vanih Jevreja napravila pobunjenike, tokom vremena proizvela posebnuvrstu konformizma, pre nego stvarnu pobunjeni~ku tradiciju.26 Prilago|a-vaju}i se dru{tvu koje je diskriminisalo “obi~ne Jevreje” i u kome je, u is-to vreme, obrazovanom Jevrejinu u svemu bilo lak{e da bude primljen upomodne krugove nego nejevrejinu sa sli~nim poloàjem, Jevreji sumorali da se jasno odvoje od “Jevrejina uop{te”, a da isto tako jasno iskaùda oni jesu Jevreji; ni pod kakvim uslovima njima nije bilo dozvoljeno da

66 ANTISEMITIZAM

26 “Svesni parija” (Bernar Lazar) je bio jedina tradicija pobune koja se odràla, iako onikoji su joj pripadali jedva da su je bili svesni. Vidi autorkin “The Jew as Pariah. A HiddenTradition”, u Jewish Social Studies, VI Vol, No. 2 (1944).

nestanu me|u svojim susedima. Da bi racionalizovali ambivalenost kojanjima samima nije bila potpuno jasna, mogli su da se pretvaraju da su“~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e”.27 To je zapravo dovelo do ose}anjada su razli~iti od drugih ljudi na ulici zato {to su Jevreji, a da se kod ku}erazlikuju od drugih Jevreja jer nisu kao “obi~ni Jevreji”.

Obrasci pona{anja asimilovanih Jevreja odre|eni tim neprestanimusredsre|enim naporom da se razlikuju, stvorili su tip Jevrejina koji jesvuda prepoznatljiv. Umesto da su odre|eni nacionalno{}u ili religijom,Jevreji su se pretvorili u dru{tvenu grupu ~iji su ~lanovi imali izvesne psi-holo{ke osobine i reakcije za koje se pretpostavljalo da ukupno ~ine “je-vrejstvo”. Drugim re~ima, jevrejstvo je postalo psiholo{ki kvalitet, a je-vrejsko pitanje se svakom Jevrejinu posebno nametnulo kao li~ni problem.

U tom tragi~nom nastojanju da se prilagodi razlikovanjem i odvajanjem,novi tip Jevrejina imao je tako malo zajedni~kog sa “Jevrejinom uop{te”,od ~ega je strahovao, koliko i sa apstrakcijom “naslednika prorokâ i ve-~nog zastupnika pravde na zemlji” koju su jevrejski apologeti prizivali kadgod bi neki jevrejski novinar bio napadnut. Jevrejinu su apologeti pripisi-vali atribute koji su zaista privilegije parija, a koje su neki jevrejski pobu-njenici koji su ìveli na rubu dru{tva zaista imali – humanost, ljubaznost,oslobo|enost od predrasuda, osetljivost na nepravdu. Problem je bio u to-me {to ti kvaliteti nisu imali veze sa prorocima i {to, jo{ gore, ti Jevreji~esto nisu pripadali ni jevrejskom dru{tvu niti pomodnim krugovima ne-jevrejskog dru{tva. U istoriji asimilovane jevrejske zajednice oni su igralisamo bezna~ajnu ulogu. “Jevrejin uop{te”, s druge strane, kako ga je opi-sivao profesionalni mrzitelj Jevreja, pokazivao je one kvalitete koje skoro-jevi} mora da stekne ako èli da uspe – nehumanost, pohlepu, drskost, pu-zavu poniznost i odlu~nost da gura napred. Problem je u ovom slu~aju bi-lo to {to ni ovi kvaliteti nisu imali nikakve veze sa nacionalnim osobinamai {to su, {tavi{e, ovi tipovi Jevreja iz biznis-klase pokazali malo sklonostiprema nejevrejskom dru{tvu i isto tako su igrali skoro zanemarljivu uloguu jevrejskoj dru{tvenoj istoriji. Sve dok postoje oklevetane klase i ljudi,svaka generacija }e sa stra{nom jednoli~no{}u ispo~etka proizvoditi oso-bine skorojevi}a i parija, u jevrejskom dru{tvu ili bilo gde drugde.

Za stvaranje dru{tvene istorije Jevreja u okviru evropskog dru{tva de-vetnaestog veka bilo je, svakako, presudno to {to je do izvesnog stepenasvaki Jevrejin u svakoj generaciji morao nekako i nekad da odlu~i da li }eda ostane parija i da bude potpuno van dru{tva ili }e postati skorojevi},prilagoditi se dru{tvu pod demorali{u}im uslovima ne toliko da bi sakrio


27 Nije bez ironije {to je ovu odli~nu formulu koja moè da posluì kao moto za zapadnuasimilaciju predloìo ruski Jevrejin i {to je prvi put ona objavljena na hebrejskom. To je iz Ju-dah Leib Gordon, Hakitzah ami, hebrejske pesme iz 1863. Vidi S. M. Dubnow History of theJews in Russia and Poland, 1918, II, 228 f.

svoje poreklo koliko da bi “sa tajnom svoga porekla izdao i tajnu svoganaroda”.28 Ovaj potonji put bio je zaista teàk, jer takve tajne nisu posto-jale i trebalo ih je izmisliti. Kako je jedinstveni poku{aj Rahele Farnhagenda uspostavi dru{tveni ìvot izvan zvani~nog dru{tva propao, putevi parijei skorojevi}a bili su putevi krajnje usamljenosti, a put prilago|avanja putstalnog kajanja. Takozvana sloèna psihologija prose~nog Jevrejina, kojaje u nekoliko najboljih slu~ajeva dovela do veoma moderne osetljivosti,zasnivala se na toj anbivalentnoj situaciji. Jevreji su istovremeno ose}alikajanje parije {to nije postao skorojevi} i griù savesti skorojevi}a {to jeizdao svoj narod i jednaka prava zamenio privilegijama. Jedno je bilo si-gurno: ako je ~ovek èleo da izbegne sve dvosmislenosti dru{tvene egzis-tencije, trebalo je da se odrekne ~injenice da biti Jevrejin zna~i ili pripadatiprivilegovanoj gornjoj klasi ili obespravljenoj masi kojoj je u Zapadnoj iSrednjoj Evropi mogao da pripada samo iz intelektualne i pomalo izve{ta-~ene solidarnosti.

Dru{tvenu sudbinu prose~nih Jevreja odredila je njihova ve~ita neod-lu~nost. A dru{tvo ih svakako nije pritiskalo da se odlu~e, jer je upravo tadvosmislenost situacije i karaktera ~inila kontakt sa Jevrejima privla~nim.Ve}ina asimilovanih Jevreja ìvela je tako u polumraku milosti i zle kobi isa sigurno{}u je znala jedino da su i uspeh i propast nerazmrsivo povezanisa ~injenicom da su oni Jevreji. Za njih je jevrejsko pitanje izgubilo, jed-nom i zauvek, sav politi~ki zna~aj, ali je progonilo njihove privatne ìvotei utoliko tiranskije uticalo na li~ne odluke. Izreka “~ovek na ulici a Jevre-jin kod ku}e” realizovana je i do krajnjih konsekvenci: politi~ki problemibili su izobli~eni do stepena ~iste perverzije kada su Jevreji poku{ali da ihre{e posredstvom unutra{njeg iskustva i li~nih emocija; li~ni ìvot je donehumanosti bio zatrovan – na primer u pitanjima me{ovitih brakova – ka-da je te{ki teret nere{enih pitanja od javnog zna~aja bio svaljen na li~nuegzistenciju kojom se mnogo bolje moè vladati nepredvidljivim zakoni-ma strasti nego promi{ljenom politikom.

Ni u kom slu~aju nije bilo lako ne li~iti na “Jevrejina uop{te” a ipakpodse}ati na Jevrejina; praviti se da nisi kao Jevreji, a jo{ uvek sa do-voljnom jasno}om pokazivati da jesi. Prose~ni Jevrejin, ni skorojevi} niti“svesni parija” kako kaè Bernar Lazar, mogao je da istakne samo praznoose}anje razlike koje je dalje bilo tuma~eno sa svih mogu}ih aspekata ivarijacija, od uro|enog stranstvovanja do dru{tvenog otu|enja. Sve dok jeovaj svet bio donekle miroljubiv, ovakvo drànje nije lo{e prolazilo, i ~akje za ~itave generacije postalo modus vivendi. Usredsre|enje na ve{ta~kiiskomplikovan unutra{nji ìvot pomoglo je Jevrejima da odgovore na ne-razumne zahteve dru{tva, da budu jaki i uzbudljivi, da razviju izvesnu ne-

68 ANTISEMITIZAM

28 Ovu formulaciju je dao Karl Kraus oko 1912. Vidi Untergang der Welt durch schwarzeMagie, 1925.

posrednost u samoiskazivanju i samoreprezentaciji, {to su ina~e bile odli-ke glumca i virtuoza, ljudi koje je dru{tvo uvek pola poricalo a pola obo-àvalo. Asimilovani Jevreji, pola ponosni a pola puni stida zbog svog je-vrejstva, o~ito su bili u toj kategoriji.

Proces pomo}u koga se buròasko dru{tvo razvilo iz ostataka svoje re-volucionarne tradicije i uspomena dodao je ekonomskom zasi}enju i op-{toj ravnodu{nosti prema politi~kim pitanjima i zloduha dosade. Jevreji supostali narod sa kojim se ponekad za trenutak isko~i. [to su ih manje sma-trali za jednake, to su oni postajali privla~niji i zabavniji. Buròaskodru{tvo u potrazi za zabavom i sa strasnim zanimanjem za li~nost, ukolikose ona razlikovala od norme, otkrilo je privla~nost svega za {ta se moglopretpostaviti da je tajanstveno zlo i potajno pokvareno. I upravo ta grozni-~ava sklonost otvorila je Jevrejima vrata dru{tva, jer se u okviru ovog dru-{tva jevrejstvo, po{to je bilo izvrnuto u psiholo{ki kvalitet, moglo lakoizopa~iti u porok. Iskrena tolerancija i radoznalost prosvetiteljstva za sveljudsko zamenjivana je morbidnom poùdom za egzoti~nim, nenormalnimi druga~ijim kao takvim. Nekoliko je tipova, jedan za drugim, predstavlja-lo u dru{tvu egzoti~no, anomalno, druga~ije, ali nijedan od njih nije ni naj-manje bio povezan sa politi~kim pitanjima. Jedino tako je uloga Jevreja utom dru{tvu koje propada mogla da zadobije veli~inu koja je nadilazilauske granice dru{tvenog.

Pre nego {to krenemo za ~udnim putevima koji su “izuzetne Jevreje”,slavne i ozlogla{ene strance, vodili u salone Fobur Sen-@ermena u Francu-skoj fin-de-siècle, moramo prizvati jedinog velikog ~oveka koga je komp-likovana samoobmana “izuzetnih Jevreja” ikada stvorila. Izgleda da svakazajedni~ka ideja ima {ansu da u najmanje jednoj li~nosti postigne ono {tose nekada zvalo istorijska veli~ina. Veliki ~ovek “izuzetnih Jevreja” bio jeBendàmin Dizraeli.

II: Mo}ni ~arobnjak 29

BEND@AMIN DIZRAELI, ~iji je glavni ìvotni interes bio karijera u svojstvulorda Bikonsfilda, isticao se dvema stvarima: bo`jim darom koji mi danasbanalno zovemo sre}om, a koji su u druga vremena oboàvali pod ime-nom boginje Fortune i, drugo, mnogo prisnijom i ~udnovatijom vezom saFortunom nego {to se moè objasniti, velikom bezbri`nom nevino{}u du-ha i ma{tovito{}u koje nas spre~avaju da tog ~oveka svrstamo u karijeri-ste, iako on nikada ni na {ta osim na karijeru nije ozbiljno mislio. Njegova


29 Naslovna fraza je uzeta iz skice o Dizraeliju ser Dòna Skletona 1867. Vidi W. F.Monypenny i G. E. Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield, New York,1929, II, 292-93.

bezazlenost naterala ga je da shvati kako bi bilo glupo ose}ati se déclasséi koliko bi bilo uzbudljivije njemu i drugima, koliko korisnije za njegovukarijeru, da naglasi ~injenicu da je Jevrejin “druga~ijim obla~enjem, ~ud-nim ~e{ljanjem i nastranim pona{anjem i govorom”.30 Starao se mnogostrasnije i besramnije da ga prime u visoko i najvi{e dru{tvo nego ijedandrugi jevrejski intelektualac; ali on je jedini od njih otkrio tajnu kako dasa~uva sre}u, to prirodno ~udo parije i od po~etka je znao da ~ovek nikadane treba da se savija da bi se “popeo od visokog do najvi{eg”.

On je igrao politi~ku igru kao glumac u pozori{noj predstavi, samo {toje svoju ulogu igrao tako dobro da je i samoga sebe uverio. Njegov ìvot injegova karijera su kao bajka u kojoj on nastupa kao princ koji nudi tu`nicvet romanti~ara, sada jagor~evinu imperijalisti~ke Engleske, svojojprincezi, engleskoj kraljici. Britanski kolonijalni poduhvat bio je ~arobnazemlja u kojoj sunce nikada ne zalazi, a njegova prestonica misteriozniazijatski Delhi kuda je princ hteo da pobegne sa svojom princezom iz ma-glovitog prozai~nog Londona. To je mo`da budalasto i detinjasto, ali kadaèna pi{e muù kao {to je ledi Bikonsfild pisala svome: “Zna{ da si semnome oènio zbog novca, a ja znam da kad bi to opet morao da u~ini{,uradio bi to iz ljubavi”,31 ~ovek zanemi pred sre}om koja izgleda kao da seprotivi svim pravilima. Evo nekoga ko je krenuo da proda du{u |avolu, ali|avo nije hteo njegovu du{u i bogovi su mu dali svu ovozemaljsku sre}u.

Dizraeli poti~e iz potpuno asimilovane porodice; njegov otac, prosve-}eni dèntlmen, krstio je sina jer je èleo da ovaj ima mogu}nosti obi~nogsmrtnika. On je imao malo veza sa jevrejskim dru{tvom i nije ni{ta znao ojevrejskoj religiji ili obi~ajima. Jevrejstvo je od po~etka bilo ~injenicaporekla kojom je smeo slobodno da se krasi, bez zapreka stvarnog znanja.Zato je on nekako gledao na tu ~injenicu veoma sli~no kao {to bi na svojeporeklo gledao nejevrejin. Shvatio je mnogo jasnije od ostalih Jevreja dato {to si Jevrejin moè isto tako biti prednost kao i hendikep. I po{to je zarazliku od svog jednostavnog i skromnog oca èleo da postane samoobi~an smrtnik i samo da se “istakne iznad svih svojih savremenika”32,po~eo je da oblikuje svoj “maslinasti ten i kao ugalj crne o~i” sve dok nijepostao, “sa mo}nom kupolom svog ~ela – koja, dakako nije bila hri{}ans-ki hram – razli~it od bilo kog ìvog stvora koga ste ikada sreli”.33 Instink-tivno je znao da sve zavisi od “razlike izme|u njega i obi~nih smrtnika”,od nagla{avanja njegove sre}ne “neobi~nosti”.

70 ANTISEMITIZAM

30 Morris S. Lazaron, Seed of Abraham, New York, 1930, “Benjamin Disraeli”, pp. 260 ff.31 Horace B. Samuel, “The Psychology of Disraeli”, u Modernities, London, 1914.32 J. A. Froude ovako zavr{ava biografiju Lord Beaconsfield, 1890: “Njegov ìvotni cilj je

bio da se uzdigne nad svim svojim savremenicima i koliko god je ta ambicija izgledala luda,dobio je opkladu za koju se tako hrabro borio.”

33 Sir John Skleton, op. cit.

Sve ovo pokazuje izuzetno razumevanje dru{tva i njegovih pravila. Zna-~ajno je da je ba{ Dizraeli rekao: “[to je zlo~in u mno{tvu, samo je porokme|u nekolicinom”34 – {to je mo`da najdublji uvid u sam princip po komese odvija lagani i podmukao pad dru{tva devetnaestog veka na dno gomilei u podzemni moral. Po{to je on znao ovo pravilo, znao je tako|e da Jevre-ji nigde ne bi imali bolje {anse nego u krugovima koji pretenduju da buduekskluzivni i da ih diskrimini{u; jer, budu}i da su ti krugovi nekolicine, za-jedno sa mno{tvom, mislili o jevrejstvu kao o zlo~inu, taj “zlo~in” bi mo-gao u svakom trenutku da se pretvori u privla~ni “porok”. Dizraelijevo po-tenciranje egzoti~nosti, neobi~nosti, misterioznosti, magije i mo}i koja secrpe iz tajnih izvora, ispravno je ciljalo na tu sklonost u dru{tvu. A njego-va virtuoznost u dru{tvenoj igri navela ga je da izabere konzervativnu par-tiju, da osvoji mesto u Parlamentu, poloàj premijera, i na kraju, {to nijenajmanje zna~ajno, trajno divljenje dru{tva i kralji~ino prijateljstvo.

Jedan od razloga tog uspeha je bila iskrenost njegove igre. Utisak koji jeostavio na svoje nepristrasnije savremenike bio je ~udna me{avina glume i“apsolutne iskrenosti i otvorenosti”.35 Ovo je mogao posti}i samoiskrenom bezazleno{}u, a nju je delimi~no dugovao vaspitanju iz koga jebio isklju~en svaki posebni jevrejski uticaj.36 Ali Dizraeli je svoju ~istusavest dugovao i ~injenici da je ro|en kao Englez. Engleska nije upoznalajevrejske mase i jevrejsko siroma{tvo, jer ih je primila vekovima posleproterivanja iz Srednje Azije; portugalski Jevreji koji su se nastanili u En-gleskoj u osamnaestom veku bili su bogati i obrazovani. Sve do kraja de-vetnaestog veka, kada su pogromi u Rusiji pokrenuli savremena jevrejskaiseljenja, jevrejsko siroma{tvo a sa njim razlika izme|u jevrejskih masa injihove bogate sabra}e nije u{lo u London. U Dizraelijevo vreme jevrej-sko pitanje je bilo sasvim nepoznato, jer su u Engleskoj ìveli samo Jevre-ji dobrodo{li dràvi. Drugim re~ima, “izuzetni Jevreji” nisu bili tako sves-ni svoje izuzetnosti kao njihova kontinentalna bra}a. Kada je Dizraeliprezreo “{tetnu doktrinu modernog vremena, prirodnu jednakost ljudi”,37

on je svesno sledio korake Berka koji je “vi{e voleo prava Engleza negoPrava ~oveka”, ali je ignorisao stvarnu situaciju u kojoj su privilegije zanekolicinu zamenjene pravima za sve. On toliko nije poznavao stvarneprilike jevrejskog naroda i bio je tako uveren u “uticaj jevrejske rase na


34 U svom romanu Tancred, 1847.35 Sir John Skleton, op. cit.36 Sam Dizraeli je to prikazao ovako: “Ja nisam odgajan u svojoj rasi i bio sam hranjen ve-

likim predrasudama prema njima.” O njegovom porodi~nom okruènju vidi posebno JosephCaro, “Benjamin Disraeli, Juden und Judentum,” u Monatsschrift für Geschichte und Wis-senschaft des Judentums, 1932. Jahrgang 76.

37 Lord George Bentinck. A Political Biography, London, 1852, 496.

moderne zajednice” da je iskreno traìo da Jevreji “prime svu ~ast i na-klonost severnih i zapadnih rasa, a u civilizovanim i prefinjenim narodimatrebalo bi da postoji mno{tvo njih koji o~aravaju javni ukus i podiù javnoraspoloènje”.38 Po{to se politi~ki uticaj Jevreja u Engleskoj koncentrisaooko engleske grane Rot{ildovih, osetio se on veoma ponosnim zbogRot{ildove pomo}i u Napoleonovom porazu i nije video nikakav razlogza{to se u svojim politi~kim stavovima ne bi otvoreno predstavljao kaoJevrejin.39 Kao pokr{teni Jevrejin on naravno nije nikada bio zvani~nipredstavnik ijedne jevrejske zajednice, ali ne moè se pore}i da je on biojedini Jevrejin iz svoje vrste i iz svoga veka koji je poku{ao, koliko jeumeo, da jevrejski narod politi~ki zastupa.

Dizraeli, koji nije nikada poricao “da (je) osnovna ~injenica o njemu toda je Jevrejin”,40 divio se svemu jevrejskom, i to se divljenje moglo meri-ti jedino sa njegovim neznanjem. Me{avina ponosa i neznanja o tim stvari-ma bila je, svakako, karakteristika svih novoasimilovanih Jevreja. Velikarazlika bila je u tome {to je Dizraeli znao jo{ manje o jevrejskoj pro{losti isada{njosti i zato se usu|ivao da otvoreno govori ono {to su drugi izneve-rili u polusvesnom mraku obrazaca pona{anja koje su diktirali strah i aro-gancija.

Politi~ki rezultat Dizraelijeve sposobnosti da meri jevrejske mogu}nostiprema politi~kim aspiracijama obi~nih ljudi bio je ozbiljniji; on je skoroautomatski stvorio skup teorija o jevrejskom uticaju i o organizovanosti,koje obi~no nalazimo u o{trijim formama antisemitizma. Pre svega, on jeo sebi mislio kao o “izabranom ~oveku izabrane rase”.41 [ta je bolji dokazod njegove karijere: Jevrejin bez imena i bogatstva, kome je pomoglo sa-mo nekoliko jevrejskih bankara, dospeo je do poloàja prvog ~oveka En-gleske; jedan od najneomiljenijih ljudi Parlamenta postao je premijer i ste-kao iskrenu popularnost me|u onima koji su ga dugo “gledali kao {arlata-na i tretirali kao pariju”.42 Politi~ki uspeh ga nikada nije zadovoljavao. Bi-lo je teè i va`nije biti primljen u londonsko dru{tvo nego osvojiti Donjidom, bio je svakako ve}i trijumf biti izabran za ~lana Grijonovog dajningkluba – odabrane koterije koja je po obi~aju izdizala politi~are obe partije,ali iz koje su oni sa dru{tvenom manom bili rigorozno isklju~eni”43 – negopostati ministar Njenog veli~anstva. O~aravaju}e neo~ekivan vrhunac svihovih slatkih pobeda bilo je iskreno kralji~ino prijateljstvo, jer, ako je mo-narhija u Engleskoj izgubila najve}i broj svojih prerogativa u strogo kon-

72 ANTISEMITIZAM

38 Ibid., p. 491.39 Ibid., pp. 497 ff.40 Monypenny and Buckle, op. cit., p. 1507.41 Horace S. Samuel, op. cit.42 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 147.43 Ibid.

trolisanoj ustavnoj nacionalnoj dràvi, zadobila je i zadràla neosporniprimat u engleskom dru{tvu. Prilikom procenjivanja veli~ine Dizrae-lijevog trijumfa treba se setiti da je lord Robert Sesil, jedan od njegovih is-taknutih kolega u konzervativnoj partiji, oko 1850. godine jo{ uvek mogaoda opravda naro~ito o{tar napad tvrde}i da on samo “glasno iskazuje ono{to svi govore privatno o Dizraeliju, a niko ne}e javno da kaè”.44 Dizrae-lijeva najve}a pobeda bila je {to niko privatno nije govorio ono {to mu nebi laskalo ili bi mu se dopalo da je bilo javno re~eno. Upravo taj jedin-stveni uspon do iskrene popularnosti Dizraeli je postigao kroz politiku davidi samo prednosti i zagovara samo privilegije u tome {to je ro|en kao Je-vrejin.

Deo Dizraelijeve sre}e je ~injenica da je on uvek bio u skladu sa svojimvremenom i da su ga zbog toga njegovi brojni biografi razumeli potpunijenego {to je bio slu~aj sa ve}inom velikih ljudi. On je bio otelovljenje am-bicije, te mo}ne strasti koja se razvila u veku koji naizgled nije dopu{taonikakva odvajanja i razlike. U svakom slu~aju, Karlajl, koji je tuma~iocelu svetsku istoriju prema idealu junaka devetnaestog veka, o~igledno jepogre{io kada je odbio titulu iz Dizraelijevih ruku.45 Nijedan ~ovek me|uKarlajlovim savremenicima nije Karlajlovim herojima odgovarao tako do-bro kao Dizraeli, sa svojim konceptom veli~ine kao takve, bez ikakvihspoljnih dostignu}a; nijedan ~ovek nije tako ta~no ispunjavao zahtevekasnog devetnaestog veka za genijem od krvi i mesa kao ovaj {arlatan ko-ji je svoju ulogu ozbiljno shvatio i igrao veliku ulogu Velikog ~oveka saiskrenom naivno{}u i neodoljivo, prikazuju}i fantasti~ne trikove i zabav-lja~ke ve{tine. Politi~ari su se zaljubili u {arlatana koji je dosadneposlovne transakcije preobra}ao u snove sa orijentalnim ukusom; a kad jedru{tvo u Dizraelijevim promu}urnim poslovima osetilo aromu crne ma-gije, “mo}ni ~arobnjak” je ve} zadobio srce svog vremena.

Dizraelijeva ambicija da se odvoji od smrtnika i njegova ~e`nja za aris-tokratskim dru{tvom bila je tipi~na u srednjoj klasi njegovog vremena izemlje. Ni politi~ki razlozi niti ekonomski motivi, ve} snaga njegovedru{tvene ambicije naterala ga je da se pridruì konzervativnoj partiji i dasledi politiku koja }e uvek “birati vigovce za neprijatelje i radikale zasaveznike”.46 Ni u jednoj evropskoj zemlji srednja klasa nije postigla do-voljno samopo{tovanja da uskladi svoju inteligenciju sa dru{tvenim statu-som, tako da je aristokratija mogla i dalje da diktira dru{tvenu hijerarhiju i


44 ^lanak Roberta Sesila pojavio se u najautoritativnijem organu torijevaca, Quarterly Re-view. Vidi Monypenny and Buckle, op. cit. pp. 19-22.

45 Ovo se dogodilo tek 1874. Zabeleèno je da je Karlajl nazivao Dizraelija “prokletiJevrejin”, “najgori ~ovek koji je ikada ìveo”. Vidi Caro, op. cit.

46 Lord Salisbury u ~lanku u Quarterly Rewiev, 1869.

onda kad je ve} izgubila sav politi~ki zna~aj. Nesre}ni nema~ki filistarotkrio je svoju “uro|enu li~nost” u o~ajni~koj borbi protiv kastinske aro-gancije izrasle iz pada plemstva i iz neophodnosti za{tite plemi}kih titulaod buròaskog novca. Maglovite krvne teorije i striktna kontrola brakovavi{e su skora{nje pojave u istoriji evropske aristokratije. Dizraeli je mno-go bolje od nema~kih filistara znao {ta je potrebno da bi se zadovoljili za-htevi aristokratije. Svi poku{aji buròazije da stekne dru{tveni status nisubili ubedljivi za arogantnu aristokratiju, jer se burùazija uzdala u li~nostia manjkao joj je najva`niji element kastinskog uverenja, ponos na privi-legije bez li~nog napora i zasluge, ste~ene samim plemenitim ro|enjem.“Ro|ena li~nost” nije nikada mogla da porekne da njen razvoj zahtevaobrazovanje i poseban napor li~nosti. Kada je Dizraeli “okupio ponos raseda se suprotstavi ponosu kaste”47, on je znao da dru{tveni poloàj Jevreja,ma {ta drugo da se o njima moè re}i, zavisi na kraju samo od ~injenicero|enja, a ne od dostignu}a.

Dizraeli je oti{ao i korak dalje. Znao je da je aristokratija, koja je iz go-dine u godinu morala da gleda kako prili~an broj bogatih ljudi srednjeklase kupuje titule, uzdrmana vrlo ozbiljnom sumnjom u sopstvenu vred-nost. On je aristokratiju porazio u njenoj igri koriste}i svoju prili~no trivi-jalnu i popularnu ma{tu da smelo prikaè kako su Englezi “nastali od sko-rojevi}ske i hibridne rase, dok je on sam potekao od naj~istije krvi u Evro-pi”, kako je “ìvot britanskog pêra uglavnom regulisan arapskim zakoni-ma i sirijskim obi~ajima”, kako je “Jevrejka kraljica neba” ili da “cvet je-vrejske rase ~ak i sada sedi s desne strane Gospoda boga Savaota.”48 I ka-da je kona~no napisao “da vi{e zapravo nema aristokratije u Engleskoj, jerje superiornost animalnog ~oveka su{tinski kvalitet aristokratije,”49 on jezapravo dotakao najslabiju ta~ku modernih aristokratskih teorija rase, ko-ja }e kasnije biti polazna ta~ka za buròaziju i rasne stavove skorojevi}a.

Judaizam i pripadnost jevrejskom narodu su se tek me|u asimilovanimJevrejima izrodili u puku ~injenicu o ro|enju. Izvorno, to je zna~ilo pose-bnu religiju, posebnu nacionalnost, zajedni~ka posebna se}anja i posebnenade i, ~ak me|u privilegovanim Jevrejima, bar odre|ene ekonomske pred-nosti. Sekularizacija i asimilacija jevrejske inteligencije promenile su sa-mosvest i samotuma~enje na takav na~in da ni{ta nije ostalo od starih se-}anja i nada osim uverenja o pripadnosti izabranom narodu. Dizraeli, iakosvakako nije bio jedini “izuzetni Jevrejin” koji je verovao u sopstvenu iza-branost ne veruju}i pri tom u Njega koji izabira i odbacuje, jedini je stvo-rio potpuno razvijenu rasnu doktrinu iz tog praznog koncepta istorijske

74 ANTISEMITIZAM

47 E. T. Raymond, Disraeli, The Alien Patriot, London, 1925, p. l.48 H. B. Samuel, op. cit, odnosno Disraeli, Tancred i Lord George Bentinck.49 U svom romanu Coningsby, 1844.

misije. Bio je spreman da izjavi da semitski prinicip “predstavlja sve ono{to je duhovno u na{oj prirodi”, da “nestalnost istorije ima svoje glavnore{enje – sve je rasa”, {to je “klju~ za istoriju” bez obzira na “jezik i religi-ju”, jer “ima samo jedna stvar koja ~ini rasu, a to je krv” i ima samo jednaaristokratija, “prirodna aristokratija” koja se sastoji od “~iste rase prvo-razredne organizacije”.50

Ne treba da se nagla{ava koliko je bliska veza izme|u ovoga i moderni-jih rasnih ideologija, a Dizraelijevo otkri}e je jo{ jedan dokaz kako onedobro sluè za suzbijanje ose}anja dru{tvene inferiornosti. Jer iako su ras-ne doktrine kona~no sluìle autenti~nim i neposredno politi~kim svrhama,ipak je ta~no da veliki deo njihove primenljivosti i ubedljivosti leì u ~i-njenici da su svakome pomogle da se ose}a aristokratom po ro|enju. To{to ti novoizabrani nisu pripadali eliti, izabranoj manjini – {to je, ipak, popravu i poloàju ponos plemi}a – ve} su morali da dele izabranost sa sveve}om masom, nije bitno na{kodilo doktrini, jer oni koji nisu pripadaliizabranoj rasi rasli su brojno u istoj proporciji.

Dizraelijeve rasne doktrine, me|utim, bile su isto toliko rezultat njego-vog izuzetnog uvida u dru{tvena pravila koliko posebne sekularizacijeasimilovanih Jevreja. Jevrejska inteligencija nije samo bila uhva}ena uop{ti proces sekularizacije, koji je u devetnaestom veku ve} izgubio revo-lucionarnu privla~nost prosvetiteljstva zajedno sa poverenjem u nezavisnoi samopouzdano ~ove~anstvo ve} je ostala neza{ti}ena pred preobraàjemranije iskrenih religioznih ube|enja u praznoverice. Jevrejska inteligenci-ja je isto tako bila izloèna uticajima jevrejskih reformatora koji su hteli dapromene nacionalnu religiju u veroispovest. Da bi to uradili, morali su dapreobraze dva osnovna elementa jevrejske pobo`nosti – mesijansku nadu iveru u izabranost Izraela, pa su iz jevrejskih molitvenika brisali vizijekona~nog obnavljanja Ciona, zajedno sa pobo`nim predskazanjem sud-njeg dana kada }e nestati podvajanje jevrejskog naroda od drugih narodana Zemlji. Bez mesijanske nade, ideja o izabranosti je zna~ila ve~nu pod-vojenost; bez vere u izabranost koja je optere}ivala jedan poseban narodiskupljenjem sveta, mesijanska nada je isparila u magloviti oblak op{te fi-lantropije i univerzalizma koji su postali tako karakteristi~ni za specifi~nojevrejski politi~ki entuzijazam.

Najkobniji element u jevrejskoj sekularizaciji je bilo to {to je konceptizabranosti odvojen od mesijanske nade, dok su u jevrejskoj religiji ta dvaelementa bila dva vida bo`jeg plana iskupljenja ~ove~anstva. Bez mesi-janske nade rasla je naklonost prema krajnjim re{enjima politi~kih proble-ma koji nisu nameravali ni{ta manje nego da uspostave raj na Zemlji. Bezvere u izabranost od Boga raslo je to fantasti~no uobraènje, koje su pod-jednako delili Jevreji-nevernici i nejevreji, da su Jevreji po prirodi inteli-


50 Vidi Lord George Bentinck i romane Endymion 1881. i Coningsby.

gentniji, bolji, zdraviji, sposobniji da opstanu – motor istorije i so zemlje.Entuzijasti~ni jevrejski intelektualac koji sanjari o raju na Zemlji, tako si-guran da je rastere}en svih nacionalnih veza i predrasuda, bio je zapravoudaljeniji od politi~ke realnosti nego njegovi o~evi koji su se molili zaMesijin dolazak i za povratak naroda u Palestinu. Asimilacionisti, s drugestrane, koji su bez ikakve entuzijasti~ke nade ube|ivali sebe da su oni sozemlje, bili su mnogo uspe{nije odeljeni od nacija tom bezvernom idejomda su njihovi o~evi stali u odbranu zakona koji je, kako se redovno verova-lo, delio Izrael od nejevreja, ali }e biti uni{ten kad do|e Mesijino vreme.To je bila zamisao “izuzetnih Jevreja”, koji su bili isuvi{e prosve}eni daveruju u Boga a, na podlozi svoje svuda izuzetne pozicije, dovoljno pra-znoverni da veruju u sebe, {to je zapravo razbilo ~vrste spone pobo`ne na-de koje su povezivale Izrael sa ostatkom ~ove~anstva.

Time je na kraju sekularizacija proizvela onaj paradoks, tako presudanza psihologiju modernih Jevreja, kojim je verska asimilacija – uni{tavaju}inacionalnu svest, pretvaraju}i nacionalnu religiju u veroispovest i izlaze}iu susret poluomraènim i dvosmislenim zahtevima dràve i dru{tva krozisto tako dvosmislene zamisli i psiholo{ke trikove – pobudila vrlo realanjevrejski {ovinizam, ako pod {ovinizmom razumemo izopa~eni nacionali-zam u kome (kako kaè êsterton) “sama li~nost treba da bude predmetoboàvanja; li~nost je svoj sopstveni ideal, ~ak svoj sopstveni idol”. Starireligiozni koncept izabranosti od tada vi{e nije bio su{tina judaizma,umesto toga je postao su{tina jevrejstva.

Taj paradoks je na{ao svoje najmo}nije, o~aravaju}e otelovljenje uDizraeliju. On je bio engleski imperijalista i jevrejski {ovinista; no nije te-{ko na}i oprevdanje za {ovinizam koji je bio vi{e igra fantazije, jer, naj-zad, “Engleska je bila Izrael njegove fantazije”;51 i isto tako nije te{ko na}iopravdanje za njegov engleski imperijalizam, koji je imao veoma malo za-jedni~kog sa samovoljnom odlu~no{}u ekspanzije radi ekspanzije, jer on,najzad, “nikada nije bio pravi Englez i na to je bio ponosan”.52 Kada se sveove kontradikcije, koje jasno pokazuju da mo}ni ~arobnjak sebe nikada ni-je uzimao ba{ ozbiljno i da je uvek glumio da bi pridobio dru{tvo i stekaopopularnost, dodaju njegovom jedinstvenom {armu, one uvode u njegovopona{anje element {arlatanskog entuzijazma i sanjarenja, {to ga ~ini sa-svim druga~ijim od njegovih imperijalisti~kih sledbenika. Imao je dostasre}e da sanja i glumi u vreme kada Man~ester i biznismeni jo{ nisu preu-zeli imperijalni san, ve} su se o{tro i èstoko protivili “kolonijalnoj avan-turi”. Njegova praznoverna nada u krv i rasu – u koju je on ume{ao stararomanti~na narodna verovanja o mo}noj, natprirodnoj vezi izme|u zlata ikrvi – nije ni sumnjala da su pokolji mogu}i u Africi, Aziji ili samoj

76 ANTISEMITIZAM

51 Sir John Skleton, op. cit.52 Horace B. Samuel, op. cit.

Evropi. On je po~eo kao ne mnogo talentovan pisac i ostao je intelektualackoji je slu~ajno postao ~lan Parlamenta, vo|a svoje partije, premijer i pri-jatelj engleske kraljice.

Dizraelijevo shvatanje uloge Jevreja u politici datira od vremena kad jeon bio samo pisac i jo{ nije zapo~eo politi~ku karijeru. Tako njegove idejenisu bile rezultat stvarnog iskustva, ali se on njih i kasnije, celog ìvotadrào sa velikom postojano{}u.

U prvom romanu Alroy (1833), Dizraeli je razvio plan za jevrejskocarstvo u kome bi Jevreji vladali kao strogo odvojena klasa. Roman po-kazuje uticaj tada{njih iluzija o mogu}nostima da Jevreji osvoje vlast, ineznanje mladog autora o stvarnim uslovima za dolazak na vlast u njego-vom vremenu. Jedanaest godina kasnije politi~ko iskustvo u Parlamentu iblizak odnos sa istaknutim ljudima nau~ili su Dizraelija da su “ciljeviJevreja, ma kakvi bili ranije, u njegovo vreme daleko od zahteva za poli-ti~kom nacionalno{}u u bilo kom obliku.”53 U novom romanu Coningsby,napustio je san o jevrejskom carstvu i razvio fantasti~nu shemu prema ko-joj jevrejski novac dominira usponom i padom dvorova i carstava i nad-mo}no vlada u diplomatiji. Nikad u ìvotu nije se odrekao ovog drugogshvatanja tajnog i tajanstvenog uticaja izabranih ljudi izabrane rase, kojimje zamenio raniji san o javno konstituisanoj, misterioznoj kasti vladara. Toje postalo stoèr njegove politi~ke filozofije. Nasuprot njegovim mnogo-po{tovanim jevrejskim bankarima koji su davali zajmove vladama izara|ivali proviziju, Dizraeli je na celu stvar gledao sa autsajderskim ne-shvatanjem da su takve mogu}nosti koje pruà vlast svakodnavno u ruka-ma ljudi koji nemaju ambiciju da zadobiju vlast. Nije mogao da razume daje bankar Jevrejin ~ak manje zainteresovan za politiku od njegovih ne-jevrejskih kolega; za Dizraelija je bilo jasno da je jevrejsko bogatstvo sa-mo sredstvo za jevrejsku politiku. [to je vi{e saznavao o jevrejskoj banka-rskoj organizaciji koja dobro funkcioni{e u poslovima biznisa i o njihovojme|unarodnoj razmeni novosti i informacija, bivao je uvereniji da imaposla sa ne~im {to nalikuje tajnom dru{tvu koje drì sudbinu sveta u svo-jim rukama, a da to niko ne zna.

Dobro je poznato da je verovanje u jevrejsku zaveru koju slo`no gajineko tajno dru{tvo, bilo od velike propagandne vrednosti za publicitetantisemitizma i da je daleko prema{ilo sva tradicionalna evropska prazno-verja o ritualnim ubistvima i trovanju bunara. Od velikog je zna~aja {to jeDizraeli, u potpuno suprotne svrhe i u vreme kad niko nije ozbiljno mislioo tajnim dru{tvima, do{ao do istovetnih zaklju~aka, jer je to jasno pokaza-lo do kog su stepena te izmi{ljotine zavisile od socijalnih motiva i nezado-voljstava i kako one obja{njavaju doga|aje ili politi~ke i ekonomske rad-


53 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 882.

nje na mnogo prihvatljiviji na~in nego mnogo trivijalnija istina. UDizraelijevim o~ima, kao i u o~ima mnogo manje poznatih i uvaènih {ar-latana posle njega, cela politi~ka igra se igrala me|u tajnim dru{tvima. Nesamo Jevreji, ve} svaka druga grupa ~iji uticaj nije bio politi~ki organizo-van ili koja je bila u opoziciji prema celom dru{tvenom i politi~kom siste-mu, postajala je za njega zakulisna sila. Mislio je 1863. da se osvedo~io o“borbi izme|u tajnih dru{tava i evropskih milionera; Rot{ild je do sadapobe|ivao,”54 ali i da “prirodnu jednakost me|u ljudima i ukidanje imovi-ne proklamuju tajna dru{tva”;55 ~ak i 1870. on je mogao ozbiljno da govo-ri o snagama “ispod povr{ine” i da iskreno veruje da “tajna dru{tva i nji-hovi me|unarodni pokreta~i, Rimska crkva i njene izjave i metode, kojipredstavljaju ve~ni sukob izme|u nauke i vere”, rade na tome da odredepravac ljudske istorije.56

Dizraelijeva neverovatna naivnost navela ga je da poveè sve te “tajne”snage sa Jevrejima. “Prvi jezuiti bili su Jevreji; onu misterioznu ruskudiplomatiju koja uznemirava celu Evropu organizuju i uglavnom nose Je-vreji; ona tajna revolucija koja se u ovom trenutku sprema u Nema~koj akoja }e u stvari biti druga i ve}a reformacija ... potpuno se razvila pod ok-riljem Jevreja”, “ljudi jevrejske rase nalaze se na ~elu svake (komunisti~kei socijalisti~ke) grupe. Bo`ji ljudi sara|uju sa ateistima; najspretniji zgrta-~i poseda ulaze u savez sa komunistima, ~udna i izabrana rasa dodiruje ru-ke {ljama i niìh kasta Evrope! I sve zbog toga {to èle da uni{te nezahval-no hri{}anstvo koje im duguje ~ak i ime a ~iju tiraniju vi{e ne mogu da iz-drè.”57 U Dizraelijevoj fantaziji svet je postao jevrejski.

U toj ~udnoj iluziji je bio anticipiran ~ak i onaj najingeniozniji od Hitle-rovih reklamnih trikova, lozinka tajnog saveza izme|u jevrejskih kapita-lista i jevrejskih socijalista. I ne moè se pore}i da je cela shema, takoma{tovita i fantasti~na, imala sopstvenu logiku. Kada se po|e, kao {to jeDizraeli radio, od tvrdnje da jevrejski milioneri kroje jevrejsku politiku,kad se uzmu u ozbir uvrede koje su Jevreji vekovima trpeli ({to je bilodosta realno, ali ipak glupo preterivanje jevrejske apologetske propagan-de), kada se vide ~esti primeri kako je sin jevrejskog milionera postaovo|a radni~kog pokreta, a zna se iz iskustva kako su tesno spletene jevrej-ske porodi~ne veze bile pravilo, Dizraelijeva slika prora~unate osvete nadhri{}anskim narodom nije tako neverovatna. Istina je, naravno, bila dasinovi jevrejskih milionera naginju ka levi~arskim pokretima upravo zato{to njihovi o~evi bankari nisu nikada do{li u otvoreni klasni sukob sa ra-dnicima. Njima je zato potpuno nedostajala ona klasna svest koju je imao

78 ANTISEMITIZAM

54 Ibid., p. 73. U pismu gospo|i Brydges Williams, 21. jula 1863.55 Lord Georg Bentinck, p. 497.56 U svom romanu Lothair, 1870.57 Lord Georg Bentinck.

sin svake obi~ne buròaske porodice kao ne{to sasvim prozai~no, dok, sdruge strane, i upravo iz istih razloga, radnici nisu gajili ona otvorena iliskrivena antisemitska ose}anja koja je svaka druga klasa pokazivala pre-ma Jevrejima kao ne{to sasvim razumljivo. O~igledno su levi~arski pokre-ti u svim zemljama nudili jedinu istinsku mogu}nost za asimilaciju.

Dizraelijeva postojana naklonost prema tuma~enju politike kroz tajnadru{tva zasnivala se na iskustvima koja su kasnije pridobila mnoge manjeugledne evropske intelektualce. Njegovo osnovno iskustvo govorilo je daje mnogo teè izboriti mesto u engleskom dru{tvu nego mesto u Parlamen-tu. Englesko dru{tvo se u njegovo vreme okupljalo u elegantnim klubovi-ma koji nisu bili partijski opredeljeni. Klubovi, iako su bili izuzetno va`niu formiranju politi~ke elite, izbegli su javnoj kontroli. Autsajderu su onimorali zaista izgledati tajanstveni. Bili su tajni utoliko {to u njih nije mo-gao svako da bude primljen. Postajali su tajanstveni jedino kad bi ~lanovidrugih klasa zatraìli da budu primljeni i bili ili odbijani ili prihva}eniposle preteranih, nepredvidivih, naizgled iracionalnih te{ko}a. Nema sum-nje da nikakva politi~ka ~ast ne moè da zameni trijumf koje intimnoudruènje privilegovanih moè da dâ. Dizraelijeve ambicije, {to je dostazna~ajno, nisu se smanjile ~ak ni pred kraj njegovog ìvota, kada je pretr-peo nekoliko politi~kih poraza, jer je on ostao “najja~a figura koja je ko-mandovala londonskim dru{tvom”.58

U svojoj naivnoj uverenosti u vrhunsku va`nost tajnih dru{tava, Dizraelije bio prethodnica onih novih dru{tvenih slojeva koji, ro|eni van okviradru{tva, nikada nisu mogli ta~no da razumeju njegova pravila. Na{li su se ustanju stvari gde se razlika izme|u dru{tva i politike stalno brisala i gde je,uprkos naizgled haoti~nim uslovima, isti uski klasni interes uvek po-be|ivao. Autsajder nije mogao a da ne zaklju~i da je tako izuzetne rezultatepostigla svesno osnovana institucija sa kona~nim ciljevima. I ta~no je da jecela ta dru{tvena igra traìla samo odlu~nu politi~ku volju da njenu napolasvesnu igru interesa i su{tinski nesvrhovitih mahinacija preobrazi uodre|enu politiku. To se na kratko dogodilo u Francuskoj za vreme Drajfu-sove afere i ponovo u Nema~koj u deceniji pre Hitlerovog dolaska na vlast.

Dizraeli, me|utim, nije stajao samo izvan engleskog, ve} i izvan jevrej-skog dru{tva tako|e. On je malo znao o mentalitetu jevrejskih bankara ko-jima se tako duboko divio i bio bi zaista razo~aran da je shvatio da ti


58 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 1470. Ova odli~na biografija daje korektnu procenuDizraelijevog trijumfa. Posle citiranja (Tennyson) In Memoriam, 64. pevanje, on ovako nas-tavlja: “U jednom smislu Dizraelijev uspeh je bio izvanredniji i potpuniji nego {to na-gove{tavaju Tenisonovi stihovi; on se nije samo uspeo politi~kom lestvicom do najvi{eg ran-ga i ’postao {apta~ prestolu’; tako|e je osvojio dru{tvo. Dominirao je na ve~erama i na onimmestima koja bismo mi nazvali salonima Mejfera... a dru{tveni trijumf, {to god mislili filo-zofi o njegovoj pravoj vrednosti, svakako nije bilo manje te{ko posti}i jednom prezrenomautsajderu nego politi~ki trijumf, a verovatno je za njegov ukus bio sla|i.” (str. 1506).

“izuzetni Jevreji”, mada izuzeti iz buròaskog dru{tva (oni nikada nisustvarno poku{ali da budu primljeni), dele njegov glavni politi~ki princip:koncentrisanje politi~ke aktivnosti oko za{tite poseda i profita. Dizraeli jeu njima video, i time bio impresioniran, samo grupu bez spoljne politi~keorganizacije, ~ije je ~lanove jo{ uvek povezivala prividna beskrajnost po-rodi~nih i poslovnih veza. Ma{ta bi mu uvek proradila kad god bi s njimaimao posla i sve je “dokazano” – kada su, na primer, deonice Sueckog ka-nala bile ponu|ene engleskoj vladi putem informacije Henrija Openhajma(koji je saznao da egipatski kediv èli da ih proda) i prodaja obavljena uzpomo} ~etiri miliona funti zajma od Lajonela Rot{ilda.

Dizraelijeva rasna ube|enja i teorije o tajnim dru{tvima proizlazili su,kada se sve analizira, iz njegove èlje da objasni ne{to o~igledno tajan-stveno i u stvari himeri~no. Nije mogao da stvori politi~ku realnost od hi-meri~ne mo}i “izuzetnog Jevrejina”, ali je mogao, i to je radio, da pomo-gne da se himere preobraze u javne strahove i da se dru{tvo koje se dosa-|ivalo zabavi najopasnijim bajkama.

Sa ~vrstinom ve}ine fanatika rase, Dizraeli je sa zadovoljstvom govoriosamo o “modernom, novatorskom, sentimentalnom principu nacionalnos-ti”.59 On je mrzeo politi~ku jednakost, koja je u osnovi nacionalne dràve,i bojao se za opstanak Jevreja pod tim uslovima. Zami{ljao je da rasa moèda pruì dru{tveno kao i politi~ko uto~i{te od izjedna~avanja. Po{to jepoznavao plemstvo svoga vremena mnogo bolje nego {to je ikada upoznaojevrejski narod, ne iznena|uje {to je rasni koncept oblikovao prema aris-tokratskom kastinskom konceptu.

Bez sumnje, ti su koncepti dru{tvene povla{}enosti mogli daleko da sti-gnu, ali oni bi imali malog zna~aja u evropskoj politici da nisu nai{li narealne politi~ke potrebe kada su, posle grabeì oko Afrike, mogli da se pri-hvate iz politi~kih razloga. Ta spremnost da se veruje u deo buròaskogdru{tva dala je Dizraeliju, jedinom Jevrejinu devetnaestog veka, deo iskre-ne popularnosti. Na kraju, nije njegova gre{ka {to je isti trend koji je biorazlog njegove retko velike sre}e kona~no doveo do velike katastrofe nje-govog naroda.

III: Izme|u poroka i zlo~ina

PARIZ JE s pravom nazvan la capitale du dixneuvième siècle (Valter Be-njamin). Pun obe}anja, devetnaesti vek je zapo~eo Francuskom revoluci-jom, tokom vi{e od stotinu godina bio je svedok uzaludne borbe protiv de-generacije citoyen u bourgeois, dostigao svoju najniù ta~ku u Drajfusovojaferi i dobio jo{ ~etrnaest godina bolesni~kog predaha. Jo{ uvek je jako-

80 ANTISEMITIZAM

59 Ibid., Vol I, Book 3.

binska privla~nost Klemansoa, francuskog poslednjeg sina revolucije,mogla da dobije Prvi svetski rat, ali slavni vek nation par exellence se za-vr{avao60 i Pariz je, bez politi~kog zna~aja i dru{tvenog sjaja, ostavljen in-telektualnoj avangardi svih zemalja. Francuska je igrala veoma malu ulo-gu u dvadesetom veku, koji je po~eo, odmah posle Dizraelijeve smrti, gra-beòm oko Afrike i trkom za imperijalisti~kom prevlasti u Evropi. Njenoslabljenje je otuda, izazvano delom ekonomskom ekspanzijom drugih na-cija, a delom unutra{njom dezintegracijom, moglo da preuzme oblike isledi zakone koji su izgledali svojstveni nacionalnoj dràvi.

Do izvesnog stepena, to {to se dogodilo u Francuskoj osamdesetih i de-vedesetih godina dogodilo se trideset i ~etrdeset godina kasnije u svim ev-ropskim nacionalnim dràvama. Uprkos vremenskim razmacima, Vajmar-ska i austrijska republika imale su istorijski mnogo zajedni~kog sa Tre}imrajhom, a izvesni politi~ki i dru{tveni obrasci u Nema~koj i Austriji dvade-setih i tridesetih skoro su svesno sledili uzor francuskog fin-de-siècle.

U svakom slu~aju, antisemitizam devetnaestog veka dostigao je vrhunacu Francuskoj i bio je poraèn zato {to je ostao doma}a nacionalna stvarbez kontakta sa imperijalisti~kim trendovima, koji tamo nisu postojali.Glavne crte te vrste antisemitizma pojavile su se ponovo u Nema~koj i Au-striji posle Prvog svetskog rata, a njegov dru{tveni efekat na uvaènejevrejske zajednice bio je skoro isti, iako manje o{tar, manje ekstreman, abilo je mnogo drugih ja~ih uticaja.61

Glavni razlog, me|utim, {to biram salone Fobur Sen-@ermena za primeruloge Jevreja u nejevrejskom dru{tvu, je to {to nigde nije postojalo takoveliko dru{tvo ili istinitiji zapis o njemu. Kad je Marsel Prust, i sam polu-jevrejin, po~eo da traga za “izgubljenim vremenom”, on je zapravo pisaoono {to je jedan njegov kriti~ar-po{tovalac nazvao apologia pro vita sua.@ivot ovog najve}eg pisca Francuske dvadesetog veka odvijao seisklju~ivo u dru{tvu; svi doga|aji su mu se pokazivali onako kako su se re-flektovali u dru{tvu i kako su ih te li~nosti preispitivale, tako da refleksijei preispitivanje ~ine naro~itu realnost i gra|u Prustovog sveta.62 Kroz celo


60 Yves Simon, La Grande Crise de la République Française, Montreal, 1941. p. 20: “DuhFrancuske revolucije nadìveo je Napoleonov poraz vi{e od jednog veka... Trijumfovao je dabi neprimetno izbledeo tek 11. novembra 1918. Francuska revolucija? Njeni datumi morajusigurno biti sme{teni u 1789-1918.”

61 înjenica da se izvesna psiholo{ka pojava nije tako o{tro javila kod nema~kih i austrij-skih Jevreja, delom je posledica toga {to je cionisti~ki pokret ~vrsto obuzeo jevrejske inte-lektualce u tim zemljama. Cionizam je u deceniji posle Prvog svetskog rata a ~ak i u deceni-ji pre dugovao svoju snagu ne toliko politi~kom uvidu (i nije proizvodio politi~ka uverenja),koliko kriti~kim analizama psiholo{kih reakcija i sociolo{kih ~injenica. Njegov je uticajuglavnom bio pedago{ki i i{ao je daleko izvan relativno uskog kruga ~lanova cionisti~kogpokreta.

62 Uporedi interesantne primedbe koje je na tu temu dao E. Levinas, “L’Autre dansProust” u Deucalion No. 2, 1947.

Traganje za izgubljenim vremenom li~nost i njena preispitivanja pripadajudru{tvu, ~ak i kad se ona povu~e u nemu i nekomunikativnu samo}u u ko-joj je sam Prust kona~no nestao kada je odlu~io da pi{e svoje delo. Tamoje njegov unutarnji ìvot, koji je nastojao da sve svetske doga|aje preobra-zi u unutarnje iskustvo, postao nalik na ogledalo u ~ijoj se refleksiji moglapojaviti istina. Kontemplator unutarnjeg iskustva sli~an je posmatra~u udru{tvu po tome {to nema neposredan pristup ìvotu ve} opaà realnostsamo ako je reflektovana. Prust, ro|en na rubu dru{tva, kome je ipak spunim pravom pripadao bez obzira {to je bio autsajder, {irio je to unutar-nje iskustvo sve dok ono nije obuhvatilo ~itav niz aspekata onako kako suih svi ~lanovi dru{tva videli i kako su ih reflektovali.

Zaista nema boljeg svedoka toga perioda u kom se dru{tvo potpunoemancipovalo od javnosti i u kom je politika polako postajala deo dru-{tvenog ìvota. Pobeda burùjskih vrednosti nad gra|aninovim duhomodgovornosti zna~ila je razlaganje politi~kih tema na njihove ble{tave,o~aravaju}e refleksije u dru{tvu. Mora se dodati da je sam Prust bio istin-ski eksponent tog dru{tva, jer je bio ume{an u oba njegova najpomodnija“poroka”, koja je on, “najve}i svedok dejudaizovanog judaizma”, spajao u“najmra~nije pore|enje koje je ikad bilo napravljeno u ime zapadnog ju-daizma”63: “porok” jevrejstva i “porok” homoseksualnosti, koji su u dru-{tvenoj refleksiji i u li~nim preispitivanjima postali zaista veoma sli~ni.64

Upravo je Dizraeli otkrio da porok nije ni{ta drugo do odgovaraju}a re-fleksija zlo~ina u dru{tvu. Ljudsko zlo, ako ga dru{tvo prihvati, menja seiz ~ina volje u uro|eni, psiholo{ki kvalitet koji ~ovek ne moè da bira iliodbacuje, ve} mu je on dat spolja i njime vlada prinudno kao {to drogavlada narkomanom. Asimilovanjem zlo~ina i njegovim pretvaranjem u po-rok dru{tvo odri~e svaku odgovornost i uspostavlja svet fatalnosti u komese ~ovek na|e zapleten. Moralisti~ki sud da je zlo~in svako odstupanje odnorme, koji su pomodni krugovi uglavnom smatrali uskim i filistarskim,ipak je vi{e po{tovao ljudsko dostojanstvo, iako pokazuje inferiorno poz-navanje psihologije. Ako se zlo~in razume kao neka vrsta fatalnosti, pri-rodne ili ekonomske, za svakog }e se kona~no sumnjati da je nekako (po-sebno) predodre|en za njega. “Kazna je pravo kriminalca,” koje mu je us-kra}eno ako (Prustovim re~ima) “sudije prihvataju i ako su sklonije daoproste ubistvo kod invertita i izdaju kod Jevreja sa razloga izvedenih iz ...rasne predestinacije.” To ose}anje privla~nosti ubistva i izdaje skriveno je

82 ANTISEMITIZAM

63 J. E. van Paag, “Marcel Proust, Témoin du Judaisme déjudaizé” u Revue Juive deGenève, 1937, brojevi 48, 49, 50.

ûdna podudarnost (ili je to vi{e od podudarnosti?) se dogodila u filmu Crossfire koji sebavi jevrejskim pitanjem. Pri~a je uzeta iz knjige Richard Brook, The Brick Foxhole, u kojojje ubijeni Jevrejin iz Crossfire bio homoseksualac.

64 Za dalje posebno vidi Cities of the Plain, I deo, pp. 20-45.

iza takve izopa~ene tolerancije, jer se za tren oka moè preokrenuti u od-luku da se likvidiraju ne samo svi stvarni kriminalci, ve} svi koji su “ras-no” predestinirani da po~ine izvesne zlo~ine. Takve se promene doga|ajukad god zakonska i politi~ka ma{inerija nije odvojena od dru{tva, tako dadru{tvene mere prodiru u nju i postaju politi~ka i zakonska pravila. Ako seprividnoj {irini duha koja izjedna~ava zlo~in i porok dozvoli da uspostavikôd zakona, pokaza}e se da je ona neizostavno okrutnija i nehumanija odzakona koji po{tuju i priznaju ne~iju nezavisnu odgovornost za sopstvenopona{anje, bez obzira na to koliko su o{tri.

Fobur Sen-@ermen bio je, kako ga Prust opisuje, u ranom stadijumu raz-vitka. Prihvatio je invertite jer je ose}ao privla~nost onoga na {ta je gledaokao na porok. Prust opisuje kako se gospodin [arlis, koji je ranije bio to-lerisan, “uprkos njegovom poroku”, zahvaljuju}i li~nom {armu i staromimenu sada uspinje u dru{tvene vrhove. Nije vi{e morao da vodi dvostrukiìvot i da prikriva svoja sumnjiva poznanstva, ve} je bio podstaknut da ihdovodi u mondenske ku}e. Predmeti razgovora koje bi ranije izbegavao –ljubav, lepota, ljubomora – da neko ne bi posumnjao u njegovu anomaliju,sada su lakomo pozdravljeni “u pogledu iskustva, ~udnog, tajnog, prefi-njenog i monstruoznog, na kome je temeljio” svoje nazore.65

Ne{to veoma sli~no se dogodilo Jevrejima. Pojedina~ni izuzeci, Jevrejiprimljeni u plemstvo, bili su tolerisani i ~ak dobrodo{li u dru{tvu Drugogcarstva, ali sada su Jevreji kao takvi postajali sve popularniji. U obaslu~aja dru{tvo ni iz daleka nije bilo podstaknuto time {to su se predrasudepromenile. Ono nije sumnjalo da su homoseksualci “kriminalci” ili da suJevreji “izdajnici”; ono je samo promenilo svoj stav prema zlo~inu i izda-ji. Nevolja sa novom {irinom duha, naravno, nije bila u tome {to se dru{tvovi{e nije pla{ilo invertita, ve} {to se vi{e nije pla{ilo zlo~ina. Dru{tvo ninajmanje nije sumnjalo u konvencionalni sud. Najskrivenija bolest devet-naestog veka, uàsna dosada i op{ta zasi}enost, prsla je kao ~ir. Odba~enii parije, na koje se dru{tvo pozivalo u {kripcu, makar nisu bili, ma kakvi dasu, obavijeni dosadom i, ako }emo verovati Prustovom sudu, jedini su udru{tvu fin-de-siècla jo{ uvek bili sposobni za strast. Prust nas vodi krozlavirint dru{tvenih veza i ambicija jedino pomo}u niti ne~ije sposobnostida voli, {to je predstavljeno u izopa~enoj strasti gospodina [arlisa premaMorelu, u razornoj predanosti Jevrejina Svana svojoj milosnici i u pi{~e-voj sopstvenoj o~ajni~koj ljubomori prema Albertini, koja je personifika-cija poroka u romanu. Prust je jasno pokazao da on gleda na autsajdere iprido{lice, stanovnike “Sodome et Ghomorre”, ne samo kao na humanije,ve} kao normalnije ljude.

Razlika izme|u Fobur Sen-@ermena, koji je iznenada otkrio privla~nostJevreja i invertita, i gomile koja vi~e “Smrt Jevrejima” bila je ta {to se sa-


65 Cities of the Plain, II deo, poglavlje III.

loni jo{ uvek nisu otvoreno udruìli sa zlo~inom. To zna~i da oni sa jednestrane jo{ uvek nisu èleli da aktivno u~estvuju u ubijanju, a sa druge suotvoreno priznavali antipatiju prema Jevrejima i strah od invertita. Ishodje bila tipi~na dvosmislena situacija u kojoj novi ~lanovi ne mogu otvore-no da priznaju svoj identitet, a ipak ne mogu ni da ga sakriju. Iz takvogstanja je izrasla komplikovana igra izlaganja i prikrivanja, polupriznanja ila`ljivih izvrtanja, preterane poniznosti i preterane drskosti, a to su svebile posledice situacije u kojoj ~oveku sâmo njegovo jevrejstvo (ili ho-moseksualnost) moè da otvori vrata ekskluzivnih salona, ~ine}i njegovupoziciju istovremeno krajnje nesigurnom. U toj dvosmislenoj situaciji,jevrejstvo je za pojedina~nog Jevrejina odjednom postalo fizi~ka mrlja itajanstvena li~na privilegija, obe sadràne u “rasnoj predestinaciji”.

Prust na{iroko opisuje kako dru{tvo, stalno traè}i ~udno, egzoti~no,opasno, na kraju poistove}uje prefinjeno sa ~udovi{nim i sprema se da pri-hvati ~udovi{nost – stvarnu ili izmi{ljenu – kao one ~udne, neobi~ne“predstave koje su davali ruski ili japanski glumci”66; “ofarban, trbu{ast,~vrsto zakop~an lik [invertita] podse}ao je ~oveka na kutiju egzoti~nog inejasnog porekla iz koje hlapi ~udan miris vo}a gde sama pomisao da seono ku{a ume da uznemiri srce”;67 “genijalni ~ovek” od koga se o~ekujeda zra~i “utisak natprirodnog” i oko koga }e se dru{tvo “okupljati kao okostola koji se mi~e da nau~e tajnu Beskona~nog”.68 U atmosferi ovog“prizivanja duhova” jevrejski dèntlmen ili turska dama mogli su da se po-jave “kao da su zaista stvorenja prizvana naporom medijuma”.69

O~igledno, ulogu egzoti~nog, neobi~nog i ~udovi{nog nisu mogli daigraju oni pojedina~ni “Jevreji izuzeci” koji su skoro ~itav vek bili prihva-tani i tolerisani kao “strani skorojevi}i” i “~ijim prijateljstvom niko nijesanjao da }e se ponositi”.70 Mnogo bolje su naravno odgovarali oni kojenikada niko nije upoznao, koji u prvom stepenu asimilacije nisu bili pois-tove}ivani sa jevrejskom zajednicom i koji je nisu predstavljali, jer bi tak-vo poistove}ivanje sa dobro znanim telima strogo ograni~ilo dru{tvenufantaziju i o~ekivanja. Oni koji su, kao Svan, imali bezmeran dar za dru-{tvo i uop{te ukus, bili su prihva}eni; ali su sa mnogo entuzijazma prigr-ljeni oni koji su, kao Blo{, po{to je “pripadao ne mnogo uvaènoj porodi-ci [i] morao da podnese, kao na dnu okeana, bezmerni pritisak onog {to suna njega navalili ne samo hri{}ani na povr{ini ve} i svi oni laòvi, posred-nici iz jevrejskih kasta koje su bile nadre|ene njegovoj, a one su sve sazadovoljstvom udarale po kasti koja je trenutno bila ispod nje”. Voljnost

84 ANTISEMITIZAM

66 Ibid.67 Ibid.68 Le côté de Guermants, I deo, poglavlje I.69 Ibid.70 Ibid.

dru{tva da primi potpuno strane i, kako je ono mislilo, potpuno poro~ne el-emente, skratila je uspon za nekoliko generacija kroz koje je trebalo daprido{lice “probijaju svoj put izlaska na otvoreno uspinju}i se od jedne je-vrejske porodice do druge”.71 Nije bilo slu~ajno {to se to dogodilo ubrzonakon {to je doma}a francuska jevrejska zajednica, tokom Panamskogskandala, ustuknula pred preduzimljivo{}u i beskrupulozno{}u nekih ne-ma~kih Jevreja-avanturista; pojedina~ni izuzeci, sa ili bez titule, koji suvi{e nego ikada traìli dru{tvo antisemitskih i monarhisti~kih salona, gdesu mogli sanjariti o dobrim starim danima Drugog carstva, na{li su se u is-toj kategoriji sa Jevrejima, koje oni nikada ne bi pozvali u svoje ku}e. Akoje jevrejstvo kao izuzetnost bilo razlog prihvatanja Jevreja, onda jedru{tvo vi{e volelo one koji su jasno bili “~vrsta gomila, iznutra homoge-na i krajnje razli~ita od ljudi koji mimo njih prolaze”, koji jo{ nisu “po-stigli isti stepen asimilacije” kao njihova bra}a skorojevi}i.72

Iako je Bendàmin Dizraeli jo{ uvek bio jedan od onih Jevreja koji suprihva}eni u dru{tvu jer su izuzeci, njegovo sekularizovano predstavljanjesebe kao “izabranog ~oveka izabrane rase” nazna~ilo je linije du` kojih jetrebalo da se razvija samospoznaja Jevreja. Da to, fantasti~no i sirovo kak-vo je bilo, nije tako ~udno nalik na ono {to je dru{tvo o~ekivalo od Jevre-ja, Jevreji ne bi nikada mogli da igraju svoje nejasne uloge. Nisu, naravno,oni usvojili Dizraelijeva uverenja ili svrhovito razra|ena prva boja`ljivaizopa~ena samotuma~enja svojih pruskih prethodnika s po~etka veka; naj-vi{e je njih bilo u blaènom neznanju o celoj jevrejskoj istoriji. Ali gdegod su Jevreji bili obrazovani, sekularizovani i asimilovani pod nejasnimdru{tvenim i dràvnim prilikama u Zapadnoj i Srednjoj Evropi, oni bi gu-bili onu meru politi~ke odgovornosti koju je nosilo njihovo poreklo a kojusu jevrejski uglednici ve} bili osetili, premda u obliku privilegija i vlasti.Jevrejsko poreklo, bez religiozne i politi~ke konotacije, svuda je postalopsiholo{ki kvalitet, bilo je promenjeno u “jevrejstvo”, i od tada se mogloposmatrati samo u kategorijama vrline ili poroka. Ako je ta~no da “jevrej-stvo” bez predrasude koja ga smatra zlo~inom ne bi moglo da se izopa~i uzanimljiv porok, istina je tako|e da su takvo izopa~avanje omogu}ili oniJevreji koji su jevrejstvo smatrali uro|enom vrlinom.

Asimilovanoj jevrejskoj zajednici su prigovarali da se otu|ila od judaiz-ma i ~esto se misli da je kona~na katastrofa do koje je do{lo patnja be-smislena koliko i uàsna, po{to je izgubila staru vrednost mu~eni{tva.Ovaj argument previ|a ~injenicu da je, {to se starih na~ina vere i ìvotati~e, “otu|enje” bilo podjednako o~igledno i u isto~noevropskim zemlja-ma. Ali stalno gledati na Jevreje Zapadne Evrope kao “dejudaizovane” je


71 A l’ombre des jeunes filles en fleurs, II deo, Noms de pays: le pays.72 Ibid.

pogre{no iz drugog razloga. Prustova slika, nasuprot svim previ{e o~igled-no zainteresovanim izrazima zvani~nog judaizma, pokazuje da ~injenicajevrejstva po ro|enju nikad nije igrala tako odlu~uju}u ulogu u privatnomìvotu i svakodnevnoj egzistenciji kao me|u asimilovanim Jevrejima. Je-vrejski reformator koji je promenio nacionalnu religiju u versku pripa-dnost, sa shvatanjem da je religija privatna stvar, jevrejski revolucionarkoji je teìo da bude gra|anin sveta da bi se oslobodio jevrejske nacional-nosti, obrazovani Jevrejin, “~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e” – svi suoni uspeli da pretvore nacionalni kvalitet u privatnu stvar. Rezultat je biotaj da su njihovi privatni ̀ ivoti, njihove odluke i ose}anja, postali sam cen-tar njihovog “jevrejstva”. I {to je vi{e ~injenica jevrejskog ro|enja gubilasvoj religiozni, nacionalni i dru{tveno-ekonomski zna~aj, to su opsesivnijiJevreji postajali; Jevreji su time bili opsednuti kao mo`da nekom fizi~kommanom ili predno{}u, i ogrezli u to kao u porok.

Prustova “uro|ena predispozicija” nije drugo do ova li~na, privatnaopsesija koju je tako visoko cenilo dru{tvo u kom su uspeh ili propast za-visili od ~injenice jevrejstva po ro|enju. Prust je to zamenio “rasnom pre-destinacijom”, jer je on video i ocrtao samo dru{tveni aspekt jevrejstva ili~no preispitivanje. A istina je da je dobrom posmatra~u pona{anje jevrej-ske klike pokazalo istu onu opsesiju kao i na~ini pona{anja invertita. I jed-ni i drugi su se ose}ali ili superiorno ili inferiorno, ali u svakom slu~aju sponosom razli~iti od drugih normalnih bi}a; i jedni i drugi su verovali daje njihova razli~itost prirodna ~injenica ste~ena ro|enjem; i jedni i drugi sustalno prosu|ivali ne ono {to rade, ve} ono {ta jesu; i jedni i drugi se, ko-na~no, uvek kolebali izme|u takvog apologetskog drànja i iznenadnihprovokativnih tvrdnji da su elita. Kako je njihov dru{tveni poloàj bio za-uvek po prirodi zale|en, niko od njih nije mogao da pre|e iz jedne grupe udrugu. Potreba da se negde pripada postojala je i kod drugih ~lanovadru{tva – “pitanje nije kao za Hamleta, biti ili ne biti, ve} pripadati ili nepripadati”73 – ali ne u istoj meri. Dru{tvo koje se razjedinilo u grupe i nijevi{e trpelo autsajdere, Jevreje ili invertite kao li~nosti ve} samo zbogposebnih okolnosti u kojima su primani, izgledalo je kao otelovljenje kla-nova.

Svako dru{tvo zahteva od svojih ~lanova izvestan stepen glume, sposob-nost da prikaù, da predstave i da glume ono {to zapravo jesu. Kada sedru{tvo razjedini u grupe, takve zahteve ne postavlja vi{e pojedinac, nego~lanovi grupe. Pona{anje se tada proverava pre}utnim zahtevima, a neli~nim sposobnostima, ba{ kao {to se glum~eva igra mora uklapati u skupsvih drugih uloga u komadu. Saloni Fobur Sen-@ermena sastojali su se odtakvih grupa od kojih je svaka predstavljala krajnji obrazac pona{anja.

86 ANTISEMITIZAM

73 Cities of the Plain, II deo, poglavlje III.

Uloga invertita je bila da pokaù svoju nenormalnost, Jevreja da pred-stavljaju crnu magiju (”prizivanje duhova”), umetnika da manifestuju jo{jedan oblik dodira natprirodnog sa nadljudskim, aristokrata da pokaù daoni nisu kao obi~an (”burùjski”) narod. Uprkos njihovom klanovskompripadanju, ta~no je da su sve ove prido{lice, kao {to je Prust primetio, “dabi se spasle u danima op{te propasti kada se ve}ina okupljala oko `rtve,kao {to su se Jevreji okupljali oko Drajfusa”, izbegavale odnose sa svojimsunarodnicima. Razlog je bio to {to je sve znake razlikovanja odre|ivalasamo zajednica grupa, tako da su Jevreji ili invertiti osetili da }e izgubitisvoj razli~iti karakter u dru{tvu Jevreja ili invertita, u kom bi jevrejstvo ilihomoseksualnost bili najprirodnija, najnezanimljivija i najbanalnija stvarna svetu. Isto to je, me|utim, vaìlo i za njihove doma}ine, kojima je ta-ko|e bio potreban skup druga~iji od njih pred kojim su mogli biti razli~iti,nearistokrati koji }e se diviti aristokratima kao {to su se ovi divili Jevreji-ma ili homoseksualcima.

Iako te grupe u sebi nisu imale ~vrstine i razbijale su se ~im oko njih ni-je bilo ~lanova druge grupe, njihovi su ~lanovi koristili tajanstveni jezikznakova kad god bi im bilo potrebno ne{to ~udno ~ime bi jedni druge pre-poznavali. Prust na{iroko izlaè va`nost takvih znakova, naro~ito za pri-do{lice. Dok su, ipak, invertiti, majstori u jeziku znakova, bar imali realnutajnu, Jevreji su koristili taj jezik samo da bi stvorili o~ekivanu atmosferutajanstvenosti. Njihovi su znakovi tajanstveno i sme{no pokazivali ne{toop{tepoznato: da u }o{ku salona princeze te i te sedi jo{ jedan Jevrejin ko-ji ne sme otvoreno da prizna svoj identitet, ali koji bez ovog besmislenogsvojstva ne bi nikada mogao da stigne do tog }o{ka.

Va`no je ista}i da se novo me{ovito dru{tvo s kraja devetnaestoga veka,kao i prvi jevrejski saloni u Berlinu, opet okupilo oko plemstva. Aristokra-tija do tada nikako nije izgubila svoju ùdnju za kulturom i radoznalost za“nove primerke ljudskog roda”, ali je zadràla stari prezir prema bur-òaziji. Poriv za dru{tveno razlikovanje bio je njen odgovor na politi~kujednakost i na gubitak politi~kog poloàja i privilegija potvr|en pro-gla{avanjem Tre}e republike. Posle kratkog i ve{ta~kog uspona pod Dru-gim carstvom, francuska aristokratija se odràvala samo dru{tvenom pri-padno{}u klanovima i napola mrzovoljnim poku{ajima da sa~uva vi{e po-loàje u vojsci za svoje sinove. Mnogo ja~e od politi~ke ambicije bilo jenapadno omalovaàvanje uzora srednje klase, {to je nesumnjivo bio jedanod najja~ih motiva za prijem pojedinaca i ~itavih grupa ljudi koji su pri-padali dru{tveno neprihvatljivim klasama. Isti motiv koji je spre~io pruskearistokrate da se na|u u dru{tvu sa glumcima i Jevrejima, u Francuskoj jekona~no doveo do dru{tvenog prestià invertita. Srednja klasa, s drugestrane, nije stekla dru{tveno samouvaàvanje, iako se u me|uvremenudokopala bogatstva i vlasti. Odsustvo politi~ke hijerarhije u nacionalnoj


dràvi i pobeda jednakosti u~inile su “dru{tvo potajno sna`nije hijerarhi-zovanim {to se ono naizgled vi{e demokratizovalo”.74 Po{to je princip hi-jerarhije bio otelovljen u ekskluzivnim dru{tvenim krugovima Fobur Sen-@ermena, sva dru{tva u Francuskoj “opona{ala su te osobine sa manjim ilive}im varijacijama, manje ili vi{e kao karikaturu dru{tva Fobur Sen-@er-mena koje se katkad pretvaralo... da prezire, ma koji poloàj ili politi~keideje njegovi ~lanovi zastupali”. Aristokratsko dru{tvo je bilo stvarpro{losti samo spolja; ono je zapravo proìmalo celu dru{tvenu zajednicu(i ne samo francuskog naroda) time {to je predstavljalo “klju~ i azbuku po-modnog dru{tvenog ìvota”.75 Kada je Prust osetio potrebu za apologiapro vita sua i preispitao sopstveni ìvot proveden u aristokratskim krugov-ima, on je dao analizu dru{tva kao takvog.

Su{tina uloge Jevreja u tom fin-de-siècle dru{tvu sastoji se u tome {to jeupravo antisemitizam Drajfusove afere otvorio Jevrejima vrata dru{tva,dok je kraj afere, ili bolje otkri}e Drajfusove nevinosti, stavilo ta~ku nanjihovu dru{tvenu slavu.76 Drugim re~ima, bez obzira na to {ta su Jevrejimislili o sebi ili o Drajfusu, oni su mogli da igraju ulogu koju im je dru{tvonametnulo samo dotle dok je to isto dru{tvo bilo uvereno da oni pripadajurasi izdajnika. Kada je otkriveno da je izdajnik prili~no glupa `rtva jedneobi~ne name{taljke i kada je ustanovljena nevinost Jevreja, dru{tveno in-teresovanje za Jevreje splasnulo je brzo kao i politi~ki antisemitizam. NaJevreje se opet gledalo kao na obi~ne smrtnike i oni su pali u bezna~ajnostiz koje ih je izmi{ljeni zlo~in jednoga od njih svojevremeno uzdigao.

U su{tini je to bila ista vrsta dru{tvene slave koju su Jevreji Nema~ke iAustrije uìvali u mnogo è{}im okolnostima odmah posle Prvog svet-skog rata. Tada je njihov izmi{ljeni zlo~in bio da su oni krivi za rat, zlo~inkoji se, ne vi{e identifikovan kao pojedina~ni ~in jednog ~oveka, ne moèopovrgnuti, tako da je ocena gomile o jevrejstvu kao zlo~inu ostala neuz-drmana, a dru{tvo je moglo i dalje da se ushi}uje svojim Jevrejima dosamog kraja. Ako ima ikakve psiholo{ke istine u teoriji `rtvenog jagnjeta,ona je posledica ovakvog dru{tvenog stava prema Jevrejima; jer kad je an-tisemitski zakon naterao dru{tvo da izbaci Jevreje, ovi “filosemiti” su ose-tili da treba da se pro~iste od tajnih poroka, da se o~iste od ljage koju sumisteriozno i nevaljalo voleli. Ova psihologija, svakako, te{ko da obja-{njava za{to su “oboàvaoci” Jevreja kona~no postali njihove ubice i ~ak

88 ANTISEMITIZAM

74 Le côté de Guermants, II deo, poglavlje II.75 Ramon Fernandez, “La vie sociale dans l’oeuvre de Marcel Proust”, u Les Cahiers

Marcel Proust, br. 2, 1927.76 Ali to je bio trenutak kada je iz posledica Drajfusovog slu~aja izrastao antisemitski po-

kret uporedo sa brojnijim pokretom za proboj Izraeli}ana u dru{tvo. Politi~ari nisu pogre{nomislili da }e otkri}e sudske gre{ke naneti fatalan udarac antisemitizmu. Ali makar privre-meno dru{tveni antisemitizam je, naprotiv, bio njome poja~an i razdraèn.” Vidi The SweetCheat Gone, poglavlje II.

se moè naga|ati jesu li se oni isticali me|u onima koji su vodili fabrikesmrti, mada je procenat pripadnika takozvanih obrazovanih klasa me|ustvarnim ubicama zapanjuju}i. Ali ona obja{njava upravo neverovatnu ne-lojalnost ba{ tih slojeva dru{tva koji su Jevreje najprisnije poznavali i bilinajvi{e odu{evljeniji i o~arani svojim jevrejskim prijateljima.

[to se ti~e Jevreja, za njih je preobraàj “zlo~ina” judaizma u pomodni“porok” jevrejstva bio kranje opasan. Jevreji su pokr{tavanjem mogli dase spasu judaizma; od jevrejstva se nije moglo pobe}i. Zlo~in, {tavi{e,moè da stigne kazna; porok se samo moè istrebiti. Intrpretacija ~injenicejevrejskog ro|enja, koju je dalo dru{tvo, i uloga koju su Jevreji igrali uokviru dru{tenog ìvota, blisko su povezani sa katastrofalnom temelji-to{}u sa kojom su antisemitske zamisli mogle da se sprovedu. Nacisti~kitip antisemitizma imao je korena u tim dru{tvenim uslovima koliko i upoliti~kim prilikama. No, iako je koncept rase imao druge i mnogo kon-kretnije politi~ke svrhe i funkcije, pristup jevrejskom pitanju u njegovomnajiskrenijem vidu dugovao je mnogo od svog uspeha dru{tvenom feno-menu i uverenjima koja su prakti~no predstavljala pristanak javnog mnje-nja.

Odlu~uju}e snage u jevrejskom lakovernom putovanju u centar bure do-ga|aja bez sumnje su bile politi~ke; ali reakcije dru{tva na antisemitizam ipsiholo{ki odrazi jevrejskog pitanja u pojedincu imali su neke veze saposebnom okrutno{}u, sa organizovanim i prora~unatim napadom nasvaku li~nost jevrejskog porekla, {to je ve} bila karakteristika antisemitiz-ma Drajfusove afere. Taj stra{}u vo|en lov na “Jevrejina uop{te”, “na Je-vrejina svuda i nigde”, ne moè se razumeti ako se istorija antisemitizmaposmatra kao entitet po sebi, kao ~isto politi~ki pokret. Dru{tveni ~iniocinerazja{njeni u politi~koj ili ekonomskoj istoriji, skriveni ispod povr{inedoga|aja, koje istori~ari nisu uop{te primetili i koje su zabeleìle samoprodornije i strasnije mo}i pesnika ili romansijera (ljudi koje je dru{tvoodvelo u o~ajni~ku napu{tenost i osamljenost apologiae pro vita sua),promenili su tok koji bi ~isto politi~ki antisemitizam uzeo da je bio pre-pu{ten sebi, a {to bi moglo da rezultira dono{enjem antijevrejskih zakona i~ak masovnim izgonom ali ne ba{ masovnim uni{tenjem.

Otkad su Drajfusova afera i njena politi~ka pretnja pravima francuskejevrejske zajednice stvorile dru{tvenu situaciju u kojoj su Jevreji uìvalidvosmislenu slavu, antisemitizam se pojavio u Evropi kao nerazmrsivame{avina politi~kih motiva i dru{tvenih elemenata. Dru{tvo je na jak anti-semitski pokret uvek prvo reagovalo sa izrazito pove}anom naklono{}uprema Jevrejima, tako da je Dizraelijeva primedba da “nema rase u ovomsada{njem vremenu ... koja toliko mnogo o~arava i fascinira i podiè ioplemenjuje Evropu kao jevrejska”, postala delimi~no ta~na u opasnimvremenima. Dru{tveni “filosemitizam” uvek se zavr{avao dodavanjem


politi~kom antisemitizmu tog misterioznog fanatizma bez ~ega bi anti-semitizam te{ko mogao da postane najbolja parola za organizovanje masa.Svi déclassés kapitalisti~kog dru{tva kona~no su bili spremni da se uje-dine i da stvore sopstvene masovne organizacije; njihova propaganda i nji-hova privla~nost po~ivale su na tvrdnji da }e dru{tvo koje se pokazalovoljno da u samu svoju strukturu inkorporira zlo~in u obliku poroka od sa-da biti spremno i da se o~isti od poro~nosti, otvoreno priznaju}i krimi-nalce i javno ~ine}i zlo~ine.

90 ANTISEMITIZAM

ÊTVRTO P O G L AV L J E : Drajfusova afera

I: înjenice o ovom slu~aju

DOGODILO SE TO u Francuskoj s kraja 1894. godine. Alfred Drajfus, je-vrejski oficir francuskog general{taba, bio je optuèn i osu|en za {pi-

junaù za Nema~ku. Presuda, doìvotno progonstvo na \avolje ostrvo,jednoglasno je prihva}ena. Su|enje se odvijalo iza zatvorenih vrata. Iz na-vodno obimnog dosijea optu`nice pokazan je samo takozvani “borde-reau”, pismo navodno pisano Drajfusovim rukom, naslovljeno na nema-~kog vojnog ata{ea, [varckopena. Jula 1895, pukovnik Pikar postao je {efinformativnog odseka general{taba. Maja 1896. rekao je {efu general{aba,Buadfreu, da se uverio u Drajfusovu nevinost i u krivicu drugog jednogoficira, majora Valsin-Esterhazija. [est meseci kasnije, Pikar je prekoman-dovan na opasno mesto u Tunisu. U isto vreme je Bernar Lazar u ime Draj-fusove bra}e objavio prvi pamflet o ovoj aferi: Une erreur judiciaire; lavérité sur l’affaire Dreyfus. Juna 1897, Pikar je obavestio [erer-Kestnera,potpredsednika Senata, o ~injenicama sa su|enja i o Drajfusovoj nevinos-ti. U novembru 1897. Klemanso je po~eo bitku za preispitivanje slu~aja.êtiri nedelje kasnije Zola se pridruìo nizu drajfusovaca: J’Accuse su{tampale Klemansoove novine u januaru 1898. U isto vreme Pikar je biouhap{en. Zolu, izvedenog na sud zbog klevetanja vojske, osudili su i re-dovni i apelacioni sud. Avgusta 1898. Esterhazi je sramno otpu{ten zbogpronevere. Odmah je poùrio do jednog britanskog novinara i rekao mu daje on – a ne Drajfus – bio autor “bordereau” koji je krivotvorio Drajfuso-vim rukopisom po nare|enju pukovnika Zandhera, svog nadre|enog iranijeg {efa kontraobave{tajnog odseka. Nekoliko dana kasnije pukovnikAnri, jo{ jedan ~lan istog odseka, priznao je krivotvorenje nekoliko drugihspisa iz tajnog Drajfusovog dosijea i izvr{io samoubistvo. Na to je apela-cioni sud naloìo istragu slu~aja Drajfus.

Juna 1899. apelacioni sud je poni{tio prvobitnu presudu protiv Drajfusaiz 1894. Ponovni postupak se odrào u Renu u avgustu. Doneta je presudana deset godina zatvora zbog “olak{avaju}ih okolnosti”. Nedelju danakasnije Drajfusu se izvinio Predsednik republike. Svetska izlo`ba otvore-na je u Parizu aprila 1900. Maja, kada je uspeh izlo`be bio zagarantovan,poslani~ki dom je velikom ve}inom glasao protiv ikakve dalje revizije

slu~aja Drajfus. U decembru iste godine su sva su|enja i parnice u vezi saaferom ukinute op{tom amnestijom.

Godine 1903. Drajfus je traìo novu reviziju. Njegov je zahtev zanema-rivan do 1906, kada je Klemanso postao premijer. Jula 1906. apelacionisud je poni{tio presudu iz Rena i oslobodio Drajfusa svih optu`bi. Ape-lacioni sud, me|utim, nije bio ovla{}en za osloba|anje od optu`be; treba-lo je da naloì novo su|enje. Jo{ jedna revizija pred vojnim sudom bi, naj-verovatnije, uprkos ogromnom broju dokaza u Drajfusovu korist, dovelado nove osude. Drajfus tako nikada nije bio oslobo|en optu`be u skladu sazakonom1 i slu~aj Drajfus nije nikada zapravo bio zavr{en. Francuski na-rod nikada nije priznao rehabilitaciju optuènog i strasti koje su se ondarazbuktale nisu se nikada potpuno slegle. âk 1908, devet godina posleizvinjenja i dve godine kako je Drajfus bio ~ist, kada je, na Klemansoovpodsticaj, telo Emila Zole preneto u Panteon, Alfred Drajfus je bio otvore-no napadnut na ulici. Pariski sud je oslobodio napada~a sa obrazloènjemda je to neslaganje sa odlukom koja je sprala Drajfusovu krivicu.

Jo{ je ~udnija ~injenica da ni Prvi ni Drugi svetski rat nisu bili u stanjuda bace ovu aferu u zaborav. Po nalogu Action Française, Précis de l’Af-faire Dreyfus2 je ponovno objavljen 1924. i otada je bio standardnipriru~nik antidrajfusovaca. Na premijeri L’Affair Dreyfus (komada koji su1931. napisali Refi{ i Viljem Hercog pod pseudonimom Rene Kestner) at-mosfera devedesetih godina vladala je jo{ uvek, sa sva|ama u publici, sasmrdljivim bombicama na sedi{tima, sa udarnim brigadama ActionFrançaise koji su okolo stajali da uteraju strah glumcima, publici i posma-tra~ima. Niti je Lavalova vlada postupila i{ta druga~ije od svojih prethod-nika tridesetak godina ranije: ona je rado priznala da je nemogu}e garan-tovati da se predstava ne remeti, daju}i time novi kasni trijumf antidraj-fusovcima. Predstva je morala da bude skinuta. Kada je Drajfus umro1935, glavna {tampa se bojala da dodirne temu3 dok su levi~arski listovijo{ uvek u starom tonu govorili o Drajfusovoj nevinosti, a desnica o Draj-fusovoj krivici. âk i danas, iako u manjem stepenu, afera Drajfus je jo{uvek otrcana fraza u francuskoj politici. Kada je Peten optuèn, ugledneprovincijske novine Voix du Nord (iz Lila) povezale su slu~aj Peten sa

92 ANTISEMITIZAM

1 Najop{irniji i jo{ i danas neophodan rad na tu temu je Joseph Reinach, L’Affaire Drayfus,Paris, 1903-11, 7 tomova. Najdetaljnija me|u novim studijama, napisana sa ta~ke gledi{ta so-cijaliste je studija Wilhelm Herzog, Der Kampf einer Republik, Zürich, 1933. Njene iscrpnehronolo{ke tabele vrlo su vredne. Najbolja politi~ka i istorijska procena ove afere na}i }e seu D. W. Brogan, The Development of Modern France, 1940, VI i VII knjiga. Kratak i pouz-dan je G. Charensol, L’Affaire Dreyfus et la Troisième République, 1930.

2 Napisala su ga dva oficira i objavili pod pseudonimom Henri Dutrait-Crozon.3 Action Français (19. juli, 1935) hvalio je suzdrànost francuske {tampe i taj list je

iskazivao mi{ljenje da “slavni pobornici pravde i istine od pre ~etrdeset godina nisu ostavilisledbenike”.

slu~ajem Drajfus i tvrdile da “zemlja ostaje podeljena kao {to je bila posleDrajfusovog slu~aja”, jer sudska presuda ne moè da okon~a politi~kisukob i da “donese svim Francuzima mir duha i srca”.4

Dok afera Drajfus u svom {irem politi~kom vidu pripada dvadesetomveku, slu~aj Drajfus, razna su|enja jevrejskom kapetanu Alfredu Drajfusu,dosta su tipi~ni za devetnaesti vek, kada su ljudi tako pomno pratili sudskeprocese jer je svaka instanca bila provera najve}eg dostignu}a veka, pot-pune nepristrasnosti zakona. Karakteristi~no je za taj period da proma{ajpravde moè da podigne takvu politi~ku strast i da pokrene takav beskraj-ni niz su|enja i revizija, da ne govorimo o dvobojima i pesni~anjima. Dok-trina jednakosti pred zakonom bila je jo{ uvek tako ~vrsto usa|ena u svestcivilizovanog sveta da je jedan neuspeh pravde izazvao ogor~enje javnos-ti od Moskve do Njujorka. I niko nije, osim u samoj Francuskoj, bio tako“moderan” da udruì taj predmet sa politi~kim temama.5 Nepravda nane-sena jednom francuskom oficiru mogla je da izazove u ostalom delu sveta~vr{}u i jedinstveniju reakciju nego sva proganjanja nema~kih Jevreja jed-nu generaciju kasnije. âk je i carska Rusija mogla da optuì Francusku zavarvarstvo, dok su u Nema~koj ~lanovi kajzerove pratnje otvoreno izraziliogor~enje s kojim bi se sloìla jedino radikalna {tampa tridesetih godinaovog veka.6

Dramatis personae ovog slu~aja mogle su si}i sa Balzakovih stranica: sjedne strane, klasno svesni generali fanati~no {tite ~lanove svoje grupe, asa druge je njihov protivnik Pikar, sa svojim smirenim, trezvenim i poma-lo ironi~nim po{tenjem. Pored njih stoji neopisiva gomila ljudi iz Parla-menta, svaki prestra{en onim {to mo`da zna njegov sused; Predsednik re-publike, ozlogla{eni pokrovitelj bordela, istra`ne sudije koje ìve samo oddru{tvenih veza. Onda je tu sam Drajfus, zapravo skorojevi}, koji se kole-gama stalno hvali{e svojim porodi~nim bogatstvom koje je potro{io naène; njegova bra}a, koja pateti~no nude ceo svoj imetak da se oslobodinjihov ro|ak, a zatim smanjuju ponudu na 150.000 franaka, nikad sasvimsigurni da li su èleli da se `rtvuju ili da podmite general{tab; i advokat

DRAJFUSOVA AFERA 93

4 Vidi G. H. Archambault u New York Times, 18. avgusta, 1945, p. 5.5 Jedini izuzetak, katoli~ke novine koje su u najve}em broju u svim zemljama agitovale

protiv Drajfusa, prodiskutova}emo kasnije. Ameri~ko javno mnjenje je bilo takvo da je kaododatak protestima po~eo organizovani bojkot pariske Svetske izlo`be planirane za 1900. Oefektu te pretnje vidi niè. Za razra|enu studiju vidi odli~an esej na Columbia University,Rose A. Halperin, “The American Reaction to the Dreyfus Case”, 1941. Autorka èli da sezahvali profesoru S. W. Baronu na ljubaznosti {to joj je stavio ovu studiju na raspolaganje.

6 Tako je, na primer, H. B. von Buelow, nema~ki chargé d’affaires u Parizu, pisao rajhkan-celaru Hoenloeu da je sud u Renu bio “me{avina vulgarnosti i kukavi~luka, {to su najpouz-daniji znaci varvarizma”, a da je Francuska “time isklju~ila sebe iz porodice civilizovanih na-cija,” citirao Herzog, op. cit., datirano 12. septembar 1899. Po mi{ljenju (fon Buelova), Affai-re je bila “krilatica” nema~kog liberalizma; vidi njegov Denkwürdigkeiten, Berlin, 1930-31,I, 428.

Deman`, istinski uveren u nevinost svog klijenta, ali koji zasniva odbranuna motivu sumnje da bi se spasao od napada i {tete po svoje li~ne interese.Na koncu, tu je avanturista Esterhazi, od stare loze, koji se tako stra{nodosa|uje me|u tim buròaskim svetom da traì izlaz u juna{tvu ba{ kao iu lopovluku. Nekada drugi lajtnant u Legiji stranaca, on je stra{no impre-sionirao kolege svojom smelo{}u i besramno{}u. Uvek u nevolji, ìveo jeod sekundiranja jevrejskim oficirima u dvobojima i od ucenjivanja nji-hovih bogatih istovernika. Zaista, on bi se koristio samim rabinom da bipribavio neophodna poznanstva. âk i u svom poslednjem padu ostao jeveran balzakovskoj tradiciji. Ni izdaja ni obesni snovi o velikoj orgiji ukojoj sto hiljada pijanih pruskih ulana juri podivljalo kroz Pariz,7 ve} bez-na~ajna pronevera ro|akovog novca poslala ga je u propast. A {ta re}i oZoli sa njegovim raspaljenim moralnim àrom, pone{to praznim patosomi dramati~nom izjavom uo~i bekstva u London da je ~uo Drajfusov glaskoji ga moli da podnese ovu `rtvu?8

Sve je ovo tipi~no za devetnaesti vek i sâmo nikad ne bi preìvelo dvasvetska rata. Od starovremskog zanosa mase Esterhazijem, kao i od njenemr`nje prema Zoli odavno je ostao samo àr, ali je i takav imao onu ès-toku strast protiv aristokratije i klera koja je jedanput zapalila @oresa i ko-ja je sama dovela do kona~nog osloba|anja Drajfusa. Kako je pokazalaKagularova afera, oficiri generali{taba nisu vi{e morali da se boje gnevanaroda kad su kovali zavere za coup d’état. Od odvajanja crkve i dràve,Francuska, iako svakako ne vi{e klerikalnog duha, izgubila je veliki deoantiklerikalnog raspoloènja, po{to je sama katoli~ka crkva izgubila mno-go od svojih politi~kih aspiracija. Petenov napor da pretvori republiku ukatoli~ku dràvu bio je zako~en krajnjom ravnodu{no{}u naroda i nepri-jateljstvom nièg klera prema klerofa{izmu.

Afera Drajfus je sa svojim politi~kim implikacijama mogla da preìvijer je dvama njenim elementima porasla va`nost tokom dvadesetih godina.Prvi je mr`nja prema Jevrejima; drugi, sumnji~avost prema samoj republi-ci, Parlamentu i dràvnoj ma{ini. Ve}i delovi javnosti mogli su i dalje damisle ovo potonje, s pravom ili pogre{no, pod uticajem Jevreja i mo}i ba-naka. I u na{e vreme naziv antidrajfusovac jo{ uvek moè da posluì zaprepoznavanje svega onoga {to je antirepublikansko, antidemokratsko iantisemitsko. Pre nekoliko godina taj pojam je jo{ uvek sadràvao sve, odmonarhizma Açtion Francaise do nacionalnog bolj{evizma Dorioa i soci-jalnog fa{izma Deata.

Tre}a republika me|utim, nije tim fa{isti~kim grupama, brojno neva`-nim, dugovala svoj kolaps. Naprotiv, istina je, iako paradoksalna, da nji-

94 ANTISEMITIZAM

7 Théodore Reinach, Histoire sommaire de l’Affaire Drayfus, Paris, 1924, p. 96.8 Iskaz Jozefa Rajnaha po citatu Herzog, op. cit., datirano 18. juna 1898.

hov uticaj nikad nije bio tako slab kao u trenutku kad je stvarno do{lo dokolapsa. Ono {to je Francusku nateralo da padne bila je ~injenica da onanije vi{e imala pravih drajfusovaca, nikoga ko bi verovao da demokratija isloboda, jednakost i pravda jo{ uvek mogu da se odbrane ili ostvare u re-publici.9 Na kraju krajeva, republika je kao prezrela vo}ka pala u ~eljuststare antidrajfusovske grupe10 koja je uvek sa~injavala jezgro njene voj-ske, ~ak i u vreme kada je imala malo neprijatelja ali skoro nijednog pri-jatelja. Koliko je Petenova grupa neznatno bila proizvod nema~kog fa{iz-ma jasno je pokazala njena ropska privrènost starim formulama od pre~etrdeset godina.

Dok je Nema~ka Francusku o{tro srezala i uni{tila joj unutra{nju ekono-miju demarkacionom linijom, francuske vo|e u Vi{iju neve{to su baratalestarom Baresovom formulom o “autonomnim pokrajinama”, sabijaju}i jetime sve vi{e. Oni su, mnogo spremnije od bilo kog kvislinga, uveli anti-jevrejske zakone, hvale}i se sve vreme da antisemitizam nije morao da seuvozi iz Nema~ke i da se njihov zakon koji reguli{e Jevreje razlikuje usu{tinskim ta~kama od zakona rajha.11 Nastojali su da mobili{u katoli~kosve{tenstvo protiv Jevreja, a time su potvrdili da sve{tenici ne samo {to suizgubili svoj politi~ki uticaj, ve} da zapravo nisu antisemiti. Naprotiv, up-ravo biskupi i sinodi, koje je reìm iz Vi{ija hteo jo{ jednom da pretvori upoliti~ke sile, izrazili su najjasnije protest protiv progona Jevreja.

Ne Drajfusov slu~aj i su|enja, ve} Drajfusova afera u celini nudi prvenagove{taje dvadesetog veka. Kao {to je Bernanos istakao 1931,12 “Draj-fusova afera ve} pripada tragi~nom periodu koji sigurno nije zavr{en pro-{lim ratom. Ta afera je otkrila isti nehumani karakter, sa~uvav{i u sred

DRAJFUSOVA AFERA 95

9 Da vi{e ni Klemanso pred kraj ìvota nije u to verovao jasno pokazuje primedba kojucitira René Benjamin, Clémanceau dans la retraite, Paris, 1930, p. 249: “Nada? Nemogu}e!Kako da se i dalje nadam kad vi{e ne verujem u ono {to me je uznosilo, a to je upravodemokratija?”

10 Weygand, poznati privrènik Action Français, bio je u mladosti andirajfusovac. On jebio jedan od upisnika za “Henry Memorial” koji je osnovao Libre Parole u ~ast nesre}nogpukovnika Anrija koji je samoubistvom platio svoje krivotvorine dok je bio u general{tabu.Spisak upisnika kasnije je objavio Kilar, jedan od urednika L’Aurore (Klemansoove novine),pod naslovom Le Monument Henry, Paris 1899. [to se ti~e Petena, on je bio u general{tabuvojne uprave Pariza od 1895. do 1899, u vreme kad niko osim proverenih antidrajfusovacane bi bio tolerisan. Vidi Contamine de Latour, “Le Maréchal Pétain”, u Revue de Paris, I, 57-69. D. W. Brogan, op. cit., p. 382, umesno prime}uje da su od pet oficira iz Prvog svetskograta ~etvorica – Fo{, Peten, Lioti i Fajol bili lo{i republikanci, dok je peti, @ofr, imao dobropoznate klerikalne sklonosti.

11 Mit po kome je Rajh Petenu nametnuo antijevrejski zakon, koji se drào u skoro celomfrancuskom Jevrejstvu, pukao je na samoj francuskoj strani. Vidi posebno Yves Simon, LaGrande crise de la République Français: observations sur la vie politique des français de1918 à 1938, Montreal, 1941.

12 Cf. Georges Bernanos, La grande peur des bien-pesants, Edouard Drumont, Paris1931, p. 262.

haosa neobuzdane strasti i plamene mr`nje nepojmljivo hladno i be-zose}ajno srce.” Naravno, prave posledice afere ne}e se na}i u Francu-skoj, ali razlog zbog ~ega je Francuska bila laka `rtva fa{isti~ke agresijene treba daleko traìti. Hitlerova propaganda govorila je njenim jezikomkoji je dugo bio blizak i nikad sasvim zaboravljen. To {to “cezarizam”13

Action Française-a i nihilisti~ki nacionalizam Baresov i Morasov nikadanisu uspeli u svom izvornom obliku, treba zahvaliti razli~itim razlozima,koji idu iz nedostatka. Nedostajala im je dru{tvena vizija i oni nisu bili ustanju da u popularne izraze prevedu one mentalne fantazmagorije koje jeprobudio njihov prezir prema intelektu.

Mi se ovde u su{tini bavimo politi~kom orijentacijom Drajfusove aferea ne zakonskim aspektima slu~aja. U njoj je o{tro ocrtan jedan broj karak-teristi~nih crta dvadesetog veka. Slabe i jedva raspoznatljive u ranimdecenijama veka, one su na kraju izronile na punu dnevnu svetlost i otkrileda su deo glavnih tokova modernih vremena. Posle trideset godine blagog,~isto dru{tvenog oblika dru{tvene diskriminacije, postalo je pomalo te{kosetiti se da je povik “Smrt Jevrejima” odjekivao uzdu` i popreko modernedràve jednom ranije kada se njena unutra{nja politika kristalisala u temiantisemitizma. Tokom trideset godina je legenda o svetskoj zaveri bilasamo konvencionalni oslonac ùte {tampe i jeftinih romana i svet je lakozaboravio da je ne tako davno, ali u vreme kad su “Protokoli sionskuh mu-draca” bili jo{ uvek nepoznati, cela nacija lupala glavu poku{avaju}i daodredi da li “tajni Rim” ili “tajni Juda” drì uzde svetske politike.14

Sli~no tome, ~vrsta i nihilisti~ka filozofija mr`nje duha prema sebisamom15 bila je pomalo na zalasku kada svet u privremenom miru sasobom nije dopu{tao da se stane na put izuzetnim kriminalcima, da biopravdao uspon brutalnosti i beskrupuloznosti. @il Gerenovi su morali da~ekaju skoro ~etrdeset godina dok atmosfera nije bila ponovo zrela zakvazi-vojne juri{ne trupe. Déclassé, koje je stvorila ekonomija devet-naestog veka, morali su brojno da rastu sve dok nisu postali jake na-

96 ANTISEMITIZAM

13 Waldemar Gurian, Der integrale Nationalismus in Frankreich: Charles Maurras unddie Action Française, Frankfurt-am-Main, 1931, p. 92, pravi o{tru razliku izme|umonarhisti~kog pokreta i drugih reakcionarnih tendencija. Isti autor razmatra Drajfusovslu~aj u svom Die politischen und sozialen Ideen des französischen Katolizismus, M. Glad-bach, 1929.

14 Za stvaranje ovakvih mitova na obe strane, Daniel Halévy, “Apologie pour notrepassé”, u Cahier de la quinzaine, Series XL, No. 10, 1910.

15 Izuzetno moderan ton je pogo|en u Zolinom Letter to France iz 1898: “ûjemo sa svihstrana da je koncept slobode propao. Kad je iskrsla Drajfusova stvar, ova preovla|uju}amr`nja prema slobodi je na{la zlatnu ìcu... Zar ne vidite da je jedini razlog tako besnog na-pada na [erer-Kestnera to {to on pripada generaciji koja je verovala u slobodu i radila za nju?Danas se sleè ramenima na takve stvari... ’Sedobradi starci’, smeju se njima, ’staromodnavelikodu{nost’“. Herzog, op. cit., datirano 6. januara 1898.

cionalne manjine; pre toga je coup d’état, koji je ostao tek groteskna zave-ra16 u Francuskoj, mogao skoro bez napora da postane realnost u Nema-~koj. Predigra nacizma izvodila se preko cele evropske scene. Drajfusovslu~aj je zato vi{e nego bizaran, nesavr{eno razre{en “zlo~in”,17 afera{tapskih oficira preru{enih la`nim bradama i tamnim nao~arima, koji susvoje glupe krivotvorine {irili no}u po ulicama Pariza. Njen junak nijeDrajfus ve} Klemanso i ona ne po~inje hap{enjem jevrejskog {tabnog ofi-cira, ve} panamskim skandalom.

II: Tre}a republika i francuska jevrejska zajednica

IZME\U 1880. i 1888. Panamska kompanija, pod rukovodstvom de Lese-pa koji je izgradio Suecki kanal, mogla je da ostvari samo malu prakti~anudobit. Uprkos tome ona je u tom periodu uspela da, u samoj Francuskoj,sakupi ~ak 1,335.539.454 franka u privatnim zajmovima.18 Taj je uspehjo{ zna~ajniji ako se ima u vidu obazrivost francuske srednje klase unov~anim stvarima. Tajna uspeha te kompanije leì u ~injenici da je neko-liko njenih javnih zajmova redovno podràvao Parlament. Na gradnju ka-nala se uop{te vi{e gledalo kao na javnu i nacionalnu slu`bu nego kao naprivatno preduze}e. Kada je kompanija bankrotirala, dakle, upravo jespoljna politika republike pretrpela udarac. Tek posle nekoliko godinapostalo je zaista jasno da je jo{ va`nije bilo to {to je uni{teno nekih polamiliona Francuza srednje klase. I {tampa i Parlamentarna istra`na komisi-ja do{le su otprilike do istog zaklju~ka: kompanija je bila bankrot ve}nekoliko godina. Tvrdili su da je de Lasep ìveo nadaju}i se ~udu i gaje}isan da }e novi fondovi nekako ubrzo do}i da poguraju posao. Da bi izbe-gao zabranu novih zajmova, bio je prisiljen da podmiti {tampu, pola Parla-menta i sve vi{e ~inovnike. Zbog toga je bilo potrebno uklju~ivanje ljudiiz srednje klase, a u zamenu su odredili preterane kamate. Tako se ono {toje prvobitno izazvalo poverenje javnosti u poduhvat, podr{ka Parlamentazajmovima, pokazalo na kraju kao ~inilac koji je jedan pomalo klimav pri-vatni posao pretvorio u kolosalnu prevaru.

DRAJFUSOVA AFERA 97

16 Farsi~nu prirodu razli~itih poku{aja iz devedesetih godina da se izvr{i coup d’état, jas-no je analizirala Roza Luksemburg u ~lanku, “Die soziale Krise in Frankreich”, u Die NeueZeit, I tom, 1901.

17 Da li je pukovnik Anri falsifikovao bordereau po nare|enju {efa general{taba ili na sop-stvenu inicijativu, jo{ uvek se ne zna. Sli~no tome, poku{aj ubistva Laborija, Drajfusovog za-stupnika na sudu u Renu, nikada nije sasvim rasvetljen. Cf. Emil Zola, Correspondance: let-tres à Maitre Labori, Paris, 1929, p. 32, n. l.

18 Cf. Walter Frank, Demokratie und Nationalismus in Frankreich, Hamburg, 1933, p.273.

Jevreja nije bilo ni me|u podmi}enim ~lanovima Parlamenta niti u up-ravi kompanije. @ak Rajnah i Kornelius Herc, me|utim, takmi~ili su se za~ast da dele bak{i{ ~lanovima Kabineta, prvi rade}i na desnom kriluburòaskih partija a drugi na radikalima (antiklerikalnim partijama sitneburòazije).19 Rajnah je bio tajni finansijski savetnik vlade tokom osam-desetih,20 pa je tako odràvao njene veze sa Panamskom kompanijom, dokje Hercova uloga bila dvostruka. S jedne strane, on je sluìo Rajnahu kaoveza sa radikalnim krilom Parlamenta, u ~emu sam Rajnah nije imao us-peha; s druge strane, ta mu je slu`ba davala tako dobar uvid u obim korup-cije da je stalno mogao da ucenjuje svog {efa i da ga sve dublje uvaljuje u{kripac.21

Naravno, bio je tu prili~an broj manjih jevrejskih biznismena koji suradili i za Herca i za Rajnaha. Njihova imena, me|utim, mogu sasvim dapo~ivaju u zaboravu u koji su zasluèno i pala. [to je nesigurnija bilasituacija u kompaniji, to je naravno vi{a bila vrednost kamata, sve dok, nakraju, sama kompanija nije primila samo malo novca. Kratko pre raspada,Herc je samo za unutarparlamentarne transakcije uzeo avans od ~itavih600.000 franaka. Avans je, me|utim, bio preuranjen. Zajam nije prikup-ljen i akcionarima je jednostavno 600.000 franaka oti{lo iz dèpa.22 Celaru`na prevara zavr{ila se porazno po Rajnaha. Mu~en Hercovom ucenom,na kraju je izvr{io samoubistvo.23

Malo pre smrti, me|itim, on je preduzeo korak ~ije se posledice po fran-cusku jevrejsku zajednicu te{ko mogu preuveli~ati. On je Libre Parole-u,antisemitskom dnevnom listu Edara Drimona dao svoj spisak podmi}enih~lanova Parlamenta, takozvanih “primalaca”, postavljaju}i jedini uslov daprikrije njega li~no kad objavi raskrinkavanje. Libre Parole se preko no}ipreobrazio od malog i bezna~ajnog lista u jedne od najuticajnijih novina uzemlji, sa tiraòm od 300.000 primeraka. Zlatna mogu}nost koju jeponudio Rajnah rukovo|ena je sa savr{enom brigom i ve{tinom. Lista kri-vaca objavljivana je u kratkim nastavcima, tako da su stotine politi~arasvako jutro do~ekivale kao na iglama. Drumonov dnevnik, a s njim i celaantisemitska {tampa i pokret, pokazali su se najzad kao opasna sila u Tre-}oj republici.

98 ANTISEMITIZAM

19 Cf. Georges Suarez, La vie orgueilleuse de Clémanceau, Paris 1930, p. 156.20 Takvo je na primer bilo svedo~enje biv{eg ministra Ruvijea pred Istra`nom komisijom.21 Bares (citirao Bernanos, op. cit., p. 271) kaè to saèto: “Kad god bi Rajnah ne{to

progutao, upravo Kornelius Herc je znao kako da ga natera da to povrati.”22 Cf. Frank, op. cit., u poglavlju naslovljenom “Panama”; cf. Suarez, op. cit., p. 155.23 Sva|a izme|u Rajnaha i Herca dala je panamskom skandalu duh gangsterizma neo-

bi~an za devetnaesti vek. Opiru}i se Hercovoj uceni, Rajnah je i{ao tako daleko da je an-gaòvao pomo} biv{ih policijskih inspektora cene}i glavu svoga rivala deset hiljada franaka;cf. Suarez, op. cit., p. 157.

Panamski skandal, koji je, kako se Drimon izrazio, izneo nevidljivo navidelo, doneo je sa sobom dva otkri}a. Prvo, razotkrio je da su ~lanovi Par-lamenta i civilni slu`benici postali biznismeni. Kao drugo, pokazao je dasu posrednici izme|u privatnog preduze}a (u ovom slu~aju kompanije) idràvne ma{inerije bili skoro isklju~ivo Jevreji.24 Najvi{e je iznena|ivalo{to su svi ti Jevreji koji su radili u tako prisnim odnosima sa dràvom bilido{ljaci. Do uspostavljanja Tre}e republike, rukovo|enje finansijama dr-àve dosta dobro su monopolisali Rot{ildovi. Poku{aj njihovih rivala,bra}e Perer, da istrgnu deo iz njihovih ruku osnivanjem Crédit Mobilierzavr{io se kompromisom. Godine 1882. Rot{ildova grupa je jo{ uvek biladovoljno mo}na da dovede do bankrotstva Catholic Union Générale, aprava je svrha toga bila da uni{ti jevrejske bankare.25 Odmah posle za-klju~ivanja mirovnog ugovora 1871, ~ijim je finansijskim poslovimarukovodio s francuske strane Rot{ild, a sa nema~ke Blajheder, raniji zas-tupnik ku}e, Rot{ildovi su se upustili u politiku kao nikad ranije: istupilisu otvoreno za monarhiju, a protiv republike.26 Novina nije bila monarhi-sti~ki smer, ve} ~injenica da je prvi put jedna va`na jevrejska finansijskasila stala u opoziciju vladaju}em reìmu. Do tada su se Rot{ildovi prila-go|avali svakom politi~kom sistemu koji je bio na vlasti. Izgledalo je,me|utim, da je republika prvi oblik koji njima zaista nije od koristi.

I politi~ki uticaj i dru{tveni poloàj Jevreja opstajali su vekovima zah-valjuju}i ~injenici da su oni bili zatvorena grupa koja je radila neposrednoza dràvu, a ona ih je zbog njihovih posebnih usluga neposredno {titila.Njihova bliska i neposredna veza sa ma{inerijom vlasti bila je mogu}nasamo dok je dràva ostajala na distanci od naroda, dok su vladaju}e klasei dalje bile indiferentne prema upravljanju dràvom. U takvim okolnosti-ma Jevreji su, sa stanovi{ta dràve, bili najzavisniji element u dru{tvu ba{zato {to mu nisu stvarno pripadali. Parlamentarni sistem je dopu{tao libe-ralnoj buròaziji da preuzme kontrolu nad dràvnom ma{inom. Tojburòaziji, me|utim, Jevreji nisu nikada pripadali i zato su gledali na njusa osnovanom sumnjom. Reìmu Jevreji vi{e nisu bili potrebni kao ranije,jer se sada preko Parlamenta mogla posti}i finansijska ekspanzija {ira odnajlu|ih snova ranije monarhije, manje ili vi{e apsolutne ili ustavne. Takosu vode}e jevrejske ku}e postepeno nestajale sa scene finansijske politikei upu}ivale se sve vi{e i vi{e antisemitskim pokretima re{enim da vrate do-

DRAJFUSOVA AFERA 99

24 Cf. Levaillant, “La Genèse de l’antisémitisme sous la troisième République”, u Revuedes études juives, LIII vol. (1907), p. 97.

25 Vidi Bernard Lazare, Contre l’Antisémitisme: histoire d’une polémique, Paris, 1896.26 O sau~esni{tvu Haute Banque u orleanisti~kom pokretu vidi G. Charensol, op. cit.

Jedan od glasnogovornika te mo}ne grupe bio je Artur Mejer, izdava~ Gaulois. Pokr{teniJevrejin, Mejer je pripadao najotrovnijem delu antidrajfusovaca. Vidi Klemanso, “Le specta-cle du jour”, u L’Iniquité, 1899; vidi tako|e stavke u Hoenloeovom dnevniku, kod Herzog,op. cit., datirano 11. jun 1898.

bre stare dane.27 U me|uvremenu, me|utim, drugi sunarodnici, prido{liceme|u jevrejskim plutokratima, po~eli su da zauzimaju narastaju}i deo tr-gova~kog ìvota Tre}e republike. Ono {to su Rot{ildovi skoro zaboravili i{to ih umalo nije ko{talo mo}i bila je jednostavna ~injenica da su,povukav{i se iz aktivnog interesa reìma, makar i za trenutak, smesta izgu-bili uticaj ne samo na kabinetske krugove, ve} i na Jevreje. Jevrejskidoseljenici prvi su videli svoju {ansu.28 Oni su sasvim jasno shvatili da re-publika koja se razvila nije bila logi~an nastavak jedinstvenog narodnoguspona. Iz pokolja 20.000 komunara, iz vojnog poraza i ekonomskog ko-lapsa, iza{ao je zapravo reìm ~ija je sposobnost vladanja bila sumnjiva odsamog po~etka. Zaista je bilo ta~no da je dru{tvo koje je za tri godinedovedeno na ivicu propasti traìlo diktatora. I kad ga je dobilo u predsed-niku generalu Mekmehonu (~ije je jedino posebno obele`je bio njegov po-raz kod Sedana), ta se individua spremno preokrenula u parlamentarcastare {kole i posle nekoliko godina (1879) je dao ostavku. U me|uvreme-nu, me|utim, razli~iti elementi u dru{tvu, od oportunista do radikala i odkoalicionista do krajnje desnice odlu~ili su se kakvu politiku traè od svo-jih predstavnika i koje metode ovi treba da primenjuju. Prava politika bilaje za{tita ste~enih prava, a pravi metod korupcija.29 Posle 1881. prevara je(da citiramo Leona Saja) postala jedini zakon.

S pravom je re~eno da je u tom periodu francuske istorije svaka partijaimala svog Jevrejina, kao {to je nekada svaka kraljevska porodica imalasvog dvorskog Jevrejina.30 Razlika je, naravno, bila duboka. Ulaganjejevrejskog kapitala u dràvu pomoglo je Jevrejima da dobiju produktivnuulogu u ekonomiji Evrope. Bez njihove pomo}i razvoj nacionalne dràveu osamnaestom veku i njena nezavisna civilna slu`ba bile bi nepojmljive.Najzad, upravo tim dvorskim Jevrejima zapadna jevrejska zajednica dugu-

100 ANTISEMITIZAM

27 O tada{njim sklonostima prema bonapartizmu vidi Frank, op. cit., p. 419, na osnovuneobjavljenih dokumenata uzetih iz arhiva nema~kog ministra stranih poslova.

28 @ak Rajnah se rodio u Nema~koj, primio je italijansko baronstvo i naturalizovao se uFrancuskoj. Kornelius Herc se rodio u Francuskoj kao sin bavarskih roditelja. Emigrirav{i uAmeriku u ranoj mladosti, stekao je dràvljanstvo i tamo zgrnuo bogatstvo. Za dalje detalje,cf. Brogan, op. cit., pp. 265 ff.

Za na~in na koji su doma}i Jevreji nestali iz javne slu`be je karakteristi~na ~injenica da~im su poslovi Panamske kompanije po{li lo{e, Levi-Kremijo, njen finansijski savetnik, za-menjen je Rajnahom; vidi Brogin, op. cit., Book. VI, 2 chapter.

29 Georges Lachapelle, Les Finances de la Troisième République, Paris 1937, pp. 54 ff., udetalje opisuje kako je birokratija stekla kontrolu nad javnim fondovima i kako je budètskakomisija bila potpuno rukovo|ena privatnim interesima.

S osvrtom na ekonomski poloàj ~lanova Parlamenta cf. Bernanos, op. cit., p. 192: “Mno-gi od njih, kao na primer Gambeti, nisu imali ~ak ni presvlaku donjeg ve{a”.

30 Kao {to prime}uje Frank (op. cit., pp. 321 ff.), desnica je imala svog Artura Mejera, bu-lanèrizam svog Alfreda Nakea, oportunisti svog Rajnaha a radikali svog dr Korneliusa Her-ca.

je svoju emancipaciju. Mutne transakcije Rajnaha i njegovih ortaka nisu~ak vodile do trajnog bogatstva.31 One su samo u jo{ dublji mrak zaviletajanstvene i skandalozne veze izme|u biznisa i politike. Ti paraziti na ko-rumpiranom telu stvorili su jedno potpuno dekadentno dru{tvo sa izvan-redno opasnim alibijem. Po{to su oni bili Jevreji, od njih su mogla da senaprave `rtvena jagnjad kada je trebalo ublaìti javno gnu{anje. Posle togastvari su mogle da idu istim dobrim starim putem. Antisemiti su mogliodmah da upere prst na jevrejske parazite u korumpiranom dru{tvu da bi“dokazali” da su svi Jevreji svuda bili samo termiti u ina~e zdravom telunaroda. Ni{ta im nije zna~ilo {to je korupcija dràve po~ela i bez pomo}iJevreja; {to su politika biznismena (u buròaskom dru{tvu kome Jevrejinisu pripadali) i njihov ideal neograni~ene konkurencije doveli do razje-dinjavanja dràve na partijske politike; {to su vladaju}e klase pokazale dasu nesposobne da i dalje {tite svoje interese, da ne govorimo o interesimazemlje u celini. Antisemiti koji su sebe nazivali patriotima uveli su ovenove vrste nacionalnog ose}anja koje su se pre svega sastojale od potpunerehabilitacije sopstvenog naroda i {iroke osude svih ostalih.

Jevreji su mogli da ostanu odvojena grupa izvan dru{tva samo dok jemanje ili vi{e homogena i stabilna dràvna ma{ina mogla da ih koristi iimala interesa da ih {titi. Propast dràvne ma{ine donela je nestajanjezatvorenih jevrejskih krugova koji su tako dugo bili srasli sa njom. Prviznak se pojavio u aferi predvo|enoj skoro naturalizovanim francuskimJevrejima, nad kojima su njihova doma}a bra}a izgubila kontrolu na veo-ma sli~an na~in kao u Nema~koj u periodu inflacije. Prido{lice su ispunilejaz izme|u sveta trgovine i dràve.

Mnogo katastrofalniji je bio proces koji je tako|e po~eo u to vreme, akoji je bio nametnut odozgo. Raspadanje dràve na frakcije, iako je razbi-lo zatvoreno dru{tvo Jevreja, njih nije teralo u vakuum u kome bi i daljemogli da vegetiraju izvan dràve i dru{tva. Za tako ne{to su Jevreji biliprebogati i, u vreme kada je novac bio jedan od zna~ajnih rekvizita vlasti,isuvi{e mo}ni. Oni su pre nastojali da u|u u odre|ene dru{tvene “krugo-ve”, u skladu sa svojim politi~kim sklonostima, ili, mnogo ~e{}e, dru{tve-nim vezama. Ovo, dakle, nije dovelo do nestanka Jevreja. Naprotiv, oni suodràli izvesne veze sa dràvnom ma{inom i nastavili, premda u su{tinskirazli~itom obliku, da vode biznis dràve. Tako, uprkos njihovoj poznatojopoziciji prema Tre}oj republici, niko drugi do Rot{ildovi su preuzeli daplasiraju ruski zajam, dok je Artur Majer, iako pokr{ten i osvedo~eni mo-narhista, ume{an u panamski skandal. To zna~i da su doma}i Jevreji slediliprido{lice, koje su ~inile glavnu sponu izme|u privatne trgovine i ma{i-

DRAJFUSOVA AFERA 101

31 Tim prido{licama Drimonova optu`ba pripisuje (Les Trétaux du succès, Paris. 1901, p.237): “Ti veliki Jevreji koji su po~eli ni od ~ega i postigli sve... dolaze bog zna odakle, ìvetajanstveno, umiru poga|aju}i se... oni ne dolaze, oni naska~u... Oni ne umiru, oni hlape”.

nerije vlasti. Ali, dok su Jevreji ranije predstavljali jaku, ~vrsto povezanugrupu, ~ija je korist za dràvu bila o~igledna, oni su sada bili podeljeni ugrupe, me|usobno antagonisti~ke ali sve usredsre|ene na isti cilj: da po-mognu dru{tvu da se pothranjuje na ra~un dràve.

III: Vojska i kler protiv republike

PRIVIDNO po strani od svih takvih ~inilaca, prividno imuna na celu ko-rupciju stajala je vojska, nasle|e iz Drugog carstva. Republika se nikadanije usudila da njome vlada, ~ak i kad su monarhisti~ke simpatije i intrigedo{le do otvorenog izraàja u Bulanèovoj krizi. Oficirsku klasu su tadkao i ranije ~inili sinovi onih starih aristokratskih porodica ~iji su se preci,kao emigrés, borili protiv svoje otad`bine tokom revolucionarnih ratova.Ti oficiri bili su pod jakim uticajem klera, koji je od revolucije insistiraona podràvanju reakcionarnih i antirepublikanskih pokreta. Njegov je uti-caj bio mo`da podjednako jak na one oficire koji su bili ne{to nièg roda,ali koji su se nadali da }e po staroj crkvenoj praksi isticanja talenata bezobzira na lozu biti unapre|eni uz pomo} sve{tenstva.

Nasuprot promenljivim i fluidnim grupama dru{tva i Parlamenta, gde jepristup bio lak, a privrènost nestalna, stoji rigorozna isklju~ivost vojske,tako karakteristi~na za kastinski sistem. Ni vojni~ki ìvot, profesionalna~ast, niti esprit de corps nije okupio te oficire da formiraju reakcionarnibedem protiv republike i protiv demokratskih uticaja; to su jednostavnou~inile kastinske veze.32 Odbijanje dràve da demokratizuje vojsku i da jepodvrgne civilnim vlastima povuklo je zna~ajne konsekvence. To je odarmije napravilo celinu izvan nacije i stvorilo oruànu silu ~ija se lojalnostmogla okrenuti u pravcu koji niko ne bi mogao da predskaè. Da ta sila uvlasti jedne kaste, ako je prepu{tena sama sebi, nije ni za ni protiv bilo ko-ga, jasno pokazuje pri~a o skoro burlesknom coups d’état u ~emu je, upr-kos druga~ijim tvrdnjama, ona zaista nevoljno u~estvovala. âk je i njenozlogla{eni monarhizam bio, u krajnjoj liniji, samo izgovor da se vojskasa~uva kao grupa nezavisnog interesa, spremna da brani svoje povlastice“bez obzira na dràvu, pa ~ak i protiv nje”.33 Savremeni novinari i kasnijiistori~ari u~inili su juna~ke napore da poveù sukob izme|u vojnih i civil-nih vlasti tokom Drajfusove afere putem ideje antagonizma izme|u “bi-

102 ANTISEMITIZAM

32 Vidi odli~an anonimni ~lanak “The Dreyfus Case: A Study of French Opinion”, u TheContemporary Review LXXIV tom (oktobar 1898).

33 Vidi Luxemburg, loc. cit.; “Razlog zbog kog vojska nije bila sklona da se pokrene bioje taj {to je èlela da pokaè da se protivi civilnoj vlasti republike, ne gube}i u isto vremesnagu te opozicije pot~injavanjem monarhiji.”

znismena i vojnika”.34 Mi danas, me|utim, znamo kako je neopravdano toindirektno antisemitsko tuma~enje. Obave{tajni odsek general{taba bio jerelativno i sam ekspert u biznisu. Zar nisu tako otvoreno trgovali kriv-otvorenim bordereaux i prodavali ih tako non{alantno stranim vojnimata{eima, kao {to je i koàr mogao da trguje koòm a onda da postanepredsednik republike, ili predsednikov zet po~astima i odlikovanjima?35

Zaista, revnost [varckopena, nema~kog ata{ea koji je goreo od èlje daotkrije vi{e vojnih tajni nego {to je Francuska imala da sakrije, mora da jebila stalan izvor neprilika za onu gospodu u kontraobave{tajnoj slu`ba ko-ja, najzad, nije mogla da prodaje vi{e nego {to je proizvela.

Bila je velika gre{ka katoli~kih politi~ara {to su zami{ljali da, sledstvenonjihovoj evropskoj politici, mogu da iskoriste francusku vojsku jednos-tavno zato {to je ona antirepublikanska. Crkva je, zapravo, morala da platiovu gre{ku potpunim gubitkom politi~kog uticaja u Francuskoj.36 Kada seobave{tajno odeljenje pokazalo kao obi~na fabrika falsifikata, kako je Es-terhazi, koji je bio u poziciji da zna, opisao Deuxième Bureau,37 niko uFrancuskoj, ~ak ni vojska, nije bio tako ozbiljno kompromitovan kao Crk-va. Do kraja pro{log veka katoli~ko sve{tenstvo je nastojalo da povratisvoju staru politi~ku mo} ba{ u onim krugovima u kojima su, iz ovog ilionog razloga, svetovne vlasti bile u opadanju me|u narodom. Tipi~niprimeri su [panija, gde je dekadentna feudalna aristokratija donela zemljiekonomsku i kulturnu propast, i Austro-Ugarska, gde je sukob nacija sva-ki dan pretio da dezorganizuje dràvu. A takav je slu~aj bio i u Francuskoj,gde je izgledalo da nacija brzo tone u blato sukobljenih interesa.38 Vojska,koju je Tre}a republika ostavila u politi~kom vakuumu, rado je prihvatilavo|stvo katoli~kog sve{tenstva jer je ono osiguravalo bar civilno vo|stvobez koga je vojno gubilo svoj “raison d’être i odbranu principa otelovlje-nog u civilnom dru{tvu”, kako je rekao Klemanso.

Katoli~ka crkva je tada dugovala svoju popularnost {iroko rasprostra-njenom skepticizmu, koji je u republici i u demokratiji video gubitak sva-


34 Pod tim hap{enjem Maksimilijan Harden (nema~ki Jevrejin) opisuje slu~aj Drajfus uDie Zukunft (1898). Valter Frank, antisemita istori~ar, upotrebljava istu parolu u naslovusvog poglavlja o Drajfusu, dok Bernanos (op. cit., p. 413) prime}uje u istom duhu da “ta~noili ne, demokratija u vojsci izgleda kao njen najopasniji takmac”.

35 Panamskom kanalu prethodila je takozvana “Vilsonova afera”. Predsednikov zet jezate~en kako rukovodi otvorenom trgovinom odlikovanjima i ordenjem.

36 Vidi otac Eduard Lecanuet, Les Signes avant-coureurs de la séparation, 1894-1910,Paris, 1930.

37 Vidi Bruno Weil, L’Affaire Dreyfus, Paris, 1930, p. 169.38 Cf. Clemanceau, “La Croisade”, op. cit.: “[panija se savija pod jarmom Rimske crkve.

Italija izgleda da podleè. Jedine preostale zemlje su katoli~ka Austrija ve} u samrtnoj borbii Francuska iz revolucije, protiv koje papski neprijatelji i sad drè front.”

kog reda, sigurnosti i politi~ke volje. Mnogima je hijerarhijski sistemCrkve izgledao kao jedini spas od haosa. Zaista, vi{e od nekog religioznogoìvljavanja, to je prouzrokovalo po{tovanje prema sve{tenstvu.39 Zapra-vo su u to vreme Crkvu najdoslednije podràvali eksponenti takozvanog“cerebralnog katolicizma”, “katolici bez vere”, koji }e ubudu}e dominiraticelim monarhisti~kim i ekstremno nacionalisti~kim pokretom. Ne veruju}iu svoje utemeljenje na drugom svetu, ti “katolici” su zahtevali vi{e vlastiza sve revolucionarne institucije. To je zapravo bila crta koju je prvi iz-rekao Drimon a kasnije podrào Moras.40

Najve}i deo katoli~kog sve{tenstva, duboko upleten u politi~ke mane-vre, vodio je politiku prilago|avanja. U tome je, kao {to je jasno pokazalaDrajfusova afera, bio izuzetno uspe{an. Tako je, kada je Viktor Ba{ podi-gao zahtev za obnovu sudskog postupka, njegova ku}a u Renu osvojenana juri{ pod rukovodstvom tri sve{tenika41, dok je jedna tako uvaèna oso-ba kao dominikanac otac Didon pozivao studente Collège D’Arcueil da“izvuku ma~, seju strah, odsecaju glave, pobesne i ubijaju sve oko sebe”.42

Sli~no je bilo gledi{te i tri stotine manjih sve{tenika koji su se ovekove~iliu Henry Memorial kako je nazvan spisak upisnika Libre Parole za fond ukorist madam Anri (udovice pukovnika koji je izvr{io samoubistvo dok jebio u zatvoru),43 {to je svakako spomenik za sva vremena {okantnoj ko-rupciji vi{ih klasa francuskog naroda tog doba. U periodu Drajfusovekrize, na politi~ku liniju katoli~ke crkve nije uticalo obi~no sve{tenstvo, ninjegovi obi~ni verski redovi, a svakako ne homines religiosi. [to se ti~eEvrope, njena reakcionarna politika u Francuskoj, Austriji i [paniji, kao ipodr{ka koju je davala antisemitskim tendencijama u Be~u, Parizu iAlìru, bila je verovatno neposredna posledica uticaja jezuita. Upravo sujezuiti uvek i u pisanoj i u govornoj re~i najbolje predstavljali antisemitsku{kolu katoli~kog sve{tenstva,44 {to je uglavnom posledica njihovog statutapo kome svaki isku{enik mora da dokaè da nema jevrejske krvi ~etiri

104 ANTISEMITIZAM

39 Cf. Bernanos, op. cit., p. 152: “Tu poentu nikada nije suvi{no ponoviti: pokretom reak-cije koja je sledila iza pada i poraza carstva zaista se okoristio kler. Zahvaljuju}i njima na-cionalna reakcija poprimila je posle 1873. karakter religioznog oìvljavanja.”

40 O Drumonu i poreklu “intelektualnog katolicizma” vidi Bernanos, op. cit., pp. 127 ff.41 Cf. Herzog, op. cit., datirano 21. januar 1898.42 Vidi Lecanuet, op. cit., p. 182.43 Vidi gore bele{ku 10.44 Jezuitski ~asopis Civiltà Cattolica decenijama je bio najglasniji antisemitiski i najutica-

jniji katoli~ki ~asopis na svetu. On je pronosio antijevrejsku propagandu mnogo pre nego {toje Italija postala fa{isti~ka i na njegovu politiku nije uticalo antihri{}ansko drànje nacista.Vidi Joshua Starr, “Italy’s Antisemites”, u Jewish Social Studies, 1939.

Prema L. Koch, S. J.: “Dru`ba Isusova je svojim ustrojstvom bolje od svih redova za{ti-}ena od jevrejskih uticaja.” U Jesuiten-Lexikon, Paderborn, 1934, ~lanak “Juden”.

generacije unazad.45 A od po~etka devetnaestog veka me|unarodna politi-ka Crkve pre{la je u njihove ruke.46

Ve} smo napomenuli kako je raspad dràvne ma{inerije olak{ao Rot{il-dovima ulaz u krugove antisemitske aristokratije. Mondensko dru{tvo Fo-bur Sen-@ermena otvorilo je vrata ne samo nekolicini oplemenjenih Jevre-ja, ve} je pretrpelo nalet svojih pokr{tenih ulizica, antisemitskih Jevreja,kao i potpunih prido{lica.47 Dosta ~udno, Jevreji iz Alzasa koji su se, kao iDrajfusova porodica, doselili u Pariz, sléde}i odstupanje sa te teritorije,preuzeli su istaknutu ulogu u ovom dru{tvenom usponu. Njihov preteranipatriotizam bio je najuo~ljiviji u na~inu na koji su se borili da se ograde odostalih jevrejskih doseljenika. Drajfusova porodica je pripadala onom delujevrejstva koje je nastojalo da se asimiluje prihvatanjem svojevrsnog anti-semitizma.48 To pode{avanje prema francuskoj aristokratiji imalo je jedanneizbeàn rezultat: Jevreji su poku{ali da ubace svoje sinove u iste vi{evojne slu`be koje su dràli sinovi njihovih novoste~enih prijatelja. Upravose tu za~eo prvi uzrok trvenja. Prijem Jevreja u visoko dru{tvo je bio rela-tivno miroljubiv. Vi{e klase, uprkos snovima o restauraciji monarhije, bilesu politi~ki mlitava gomila i nisu se preterano trudile na bilo koji na~in.Ali kada su po~eli da traè jednakost u vojsci, Jevreji su se suo~ili sa odlu-~nim protivljenjem jezuita koji nisu bili spremni da toleri{u oficire imunena uticaj ispovedaonice.49 [tavi{e, sukobili su se sa okorelim kastinskimduhom koji su zaboravili zbog lake atmosfere salona, kastinskim duhom


45 Prvobitno, prema konvenciji od 1593, bili su isklju~eni svi hri{}ani jevrejskog porekla.Dekret iz 1608. postavljao je uslov da se ispita unazad do pete generacije, poslednji propis iz1923. smanjio je to na ~etiri generacije. Nastojnik reda moè da prenebregne ove zahteve upojedina~nim slu~ajevima.

46 Cf. H. Boehmer, Les Jésuites, prevod sa nema~kog, Paris 1910, p. 284: “Od 1820... ni-je postojalo ne{to kao nezavisne nacionalne crkve sposobne da se odupru papskim redovimakojima su diktirali jezuiti. Vi{e sve{tenstvo na{ih dana ulogorilo se ispred Svete stolice i Crk-va je postala ono {to je Belarmin, veliki jezuitski polemi~ar, uvek zahtevao da ona postane,apsolutna monarhija ~ijom politikom mogu upravljati jezuiti i ~iji se razvoj moè odreditipritiskom na dugme.”

47 Cf. Clemenceau, “Le spectacle du jour”, u op. cit.: “Rot{ild, prijatelj celokupnog anti-jevrejskog plemstva... isti kao Artur Mejer koji je ve}i papa od pape.”

48 O alza{kim Jevrejima, kojima je Drajfus pripadao, vidi André Foucault, Un nouvel as-pect de l’Affaire Dreyfus u Les Oeuvres Libres, 1938, pp. 310: “U o~ima jevrejske pariskeburòazije oni su bili otelovljenje nacionalnog raideur... to drànje pristojnog prezira koje suposednici izraàvali prema skorojevi}ima svoje vere. Njihova èlja da se potpuno prilagodegalskim obi~ajima, da ìve u bliskim odnosima sa na{im starim porodicama, da zauzmu naj-istaknutije poloàje u dràvi i prezir koji su pokazali prema trgovcima ~lanovima jevrejskezajednice, prema nedavno naseljenim ’Poljacima’ iz Galicije, skoro su im dali izgled izdajni-ka svoje sopstvene rase. ... Drajfusi iz 1894? Za{to, oni su bili antisemiti!”

49 Cf. “K. V. T.” u Contemporary Review, LXXIV, 598: “Po volji demokratije svi Francuzitreba da budu vojnici; po volji Crkve jedino katolici treba da drè glavne komande.”

koji je, ve} oja~an tradicijom i zvanjem, bio jo{ poduprt nepomirljivommr`njom prema Tre}oj republici i prema civilnoj vlasti.

Jedan moderni istori~ar je opisao borbu izme|u Jevreja i jezuita kao“borbu izme|u dva suparnika” u kojoj su “vi{e jezuitsko sve{tenstvo i jev-rejska plutokratija suo~eni u sred Francuske kao dva nevidljiva fronta.”50

Opis je ta~an utoliko {to su Jevreji u jezuitima nai{li na nepomirljive pro-tivnike, dok su ovi odmah shvatili kako mo}no moè biti oru`je antisemi-tizma. To je bio prvi i jedini napad pre Hitlera koji je u sveevropskomobimu koristio antisemitizam kao “glavni politi~ki koncept”51. S drugestrane, me|utim, ako se uzme da je to bila borba dva podjednako spremna“suparnika”, opis je o~ito neta~an. Jevreji nisu traìli ve}i stepen mo}i odonog koji su imale sve druge grupe na koje se podelila republika. Oni sutada samo èleli dovoljno uticaja da bi mogli da sprovedu svoje dru{tvenei poslovne interese. Oni nisu pretendovali na politi~ki deo u upravljanjudràvom. Jedina organizovana grupa koja je to traìla bili su jezuiti. Draj-fusovom su|enju prethodili su brojni doga|aji koji pokazuju kako su od-lu~no i energi~no Jevreji poku{ali da izbore mesto u vojsci i kako je svaki-da{nja, ~ak i u to doba, bila mr`nja prema njima. Kao stalni predmet ve-likih uvreda, nekolicina jevrejskih oficira morala je stalno da se bori udvobojima, a da njihovi nejevrejski drugovi nisu bili voljni da u~estvujukao sekundanti. U vezi s tim, zaista, proslavljeni Esterhazi prvi izlazi nascenu kao izuzetak od pravila.52

Uvek je ostalo pomalo nejasno da li su Drajfusovo hap{enje i osuda bilisamo sudska gre{ka koja je sasvim slu~ajno zapalila veliki politi~ki poàr,ili je general{tab namerno podmetnuo krivotvoreni bordereau da bi pokratkom postupku kona~no ìgosao jednog Jevrejina kao izdajnika. U ko-rist ove druge hipoteze ide ~injenica da je Drajfus bio prvi Jevrejin koji sena{ao u general{tabu, {to je u postoje}im uslovima moglo da izazove nesamo negodovanje, ve} nesumnjivo i bes i zabrinutost. U svakom slu~aju,mr`nja prema Jevrejima raspaljena je i pre nego {to je doneta presuda.

106 ANTISEMITIZAM

50 Herzog, op. cit., p. 35.51 Cf. Bernanos, op. cit., p. 151: “Li{en sme{nog preuveli~avanja, antisemitizam se

pokazao onakvim kakav zaista jeste: ne puka izmi{ljotina ~udaka, mentalni hir, ve} vaànpoliti~ki koncept.”

52 Vidi Esterhazijevo pismo iz jula 1894, Edmondu de Rot{ildu, citirao J. Reinach, op. cit.,II, 53 ff.: “Nisam se kolebao kada kapetan Kremijo nije mogao da na|e oficira hri{}anina damu bude sekundant.” Cf. T. Reinach, Histoire sommaire de l’Affaire Dreyfus, p. 60 ff. Vidi ta-ko|e Herzog, op. cit., datirano 1892. i juna 1894, gde su ti dvoboji detaljno pobrojani i ime-novana sva Esterhazijeva sekundiranja. Poslednja prilika bila je u septembru 1896, kada jeprimio 10.000 franaka. Ova velikodu{nost na pogre{nom mestu kasnije je dala uznemiruju}erezultate. Kada se, iz udobne bezbednosti Engleske, Estarhazi napokon razotkrio i time iznu-dio reviziju slu~aja, antisemitska {tampa prirodno je sugerisala da su ga potplatili Jevreji dasam sebe optuì. Ta ideja se jo{ uvek koristi kao vaàn argument u korist Drajfusove krivice.

Suprotno obi~aju koji zahteva zadràvanje svih informacija u {pijunskimslu~ajevima jo{ sub iudice, oficiri general{taba radosno su snabdeli LibreParole detaljima slu~aja i imenom optuènog. O~igledno, pla{ili su se dajevrejski uticaj na vladu ne dovede do obustave su|enja i gu{anja celogposla, a taj je strah bio tim opravdaniji {to su se izvesni krugovi francuskejevrejske zajednice u to vreme, kao {to je bilo poznato, ozbiljno zabrinulizbog opasne situacije u kojoj su se na{li jevrejski oficiri.

Treba se tako|e podsetiti da je panamski skandal tada bio sve` u svestijavnosti i da je posle Rot{ildovog zajma Rusiji znatno poraslo nepoverenjeprema Jevrejima.53 Vojnog ministra Mersijea nije pri svakom novom obr-tu su|enja uzdizala samo buròaska {tampa, ve} su mu ~ak @oresove no-vine, organ socijalista, ~estitale “{to se suprotstavio ogromnom pritiskukorumpiranih politi~ara i krupnog kapitala”.54 Karakteristi~no, ovo veli~a-nje je kod Libre Parole izazvalo brojne pohvale, Bravo, @ores! Dve godi-ne kasnije, kada je Bernar Lazar objavio svoj prvi pamflet o neuspehu pra-vde, @oresove novine su se pa`ljivo uzdràle da diskutuju o sadràju, ve}su optuìle, autora ina~e socijalistu, da je Rot{ildov oboàvalac i verovat-no pla}eni agent.55 Sli~no tome, ~ak 1897, kada je bitka za Drajfusovu re-habilitaciju ve} po~ela, @ores u tome nije video ni{ta osim konflikta dveburòaske grupe, oportunista i sve{tenstva. Kona~no, ~ak posle obnovepostupka u Renu, Vilhelm Libkneht, nema~ki socijaldemokrata, jo{ uvekje verovao u Drajfusovu krivicu jer nije mogao da zamisli da pripadnikvi{ih klasa ikada moè postati `rtva la`ne optu`be.56

Skepticizam radikalne i socijalisti~ke {tampe, ionako obojen antijevrej-skim ose}anjima, poja~ala je ~udna taktika Drajfusove porodice upoku{ajima da sprovede obnovu postupka. Poku{avaju}i da spase nevinog~oveka, sluìla se upravo onim metodima koji se obi~no primenjuju uslu~ajevima gde krivica postoji. Porodica je bila u samrtnom strahu odjavnosti i oslanjala se isklju~ivo na tajne manevre.57 Rasipala je novac i


53 Herzog, op. cit., datirano 1892, napokon pokazuje kako su Rot{ildovi po~eli da se pri-lago|avaju republici. Dosta neobi~no, papska politika koalicionizma, koja predstavljapoku{aj pribliàvanja katoli~ke crkve, datira upravo iz te godine. Tako da nije mogu}e da jena Rot{ildovu liniju uticalo sve{tenstvo. Kao {to je u vezi sa zajamom od 500 miliona frana-ka Rusiji grof Minster umesno primetio: “[pekulacija je mrtva u Francuskoj... kapitalisti nemogu da na|u na~in da pregovaraju o svojim obveznicama... i to }e doprineti uspehu zajma...veliki Jevreji veruju da }e ako zarade novac mo}i najbolje da pomognu svojoj sitnoj bra}i.Rezultat je to da, iako je francusko trì{te zasi}eno ruskim obveznicama, Francuzi jo{ uvekdaju dobre franke za lo{e rublje”; Herzog, ibid.

54 Cf. J. Reinach, op. cit., I, 471.55 Cf. Herzog, op. cit., p. 212.56 Cf. Max J. Kohler, “Some New Light on the Dreyfus Case”, u Studies in Jewish Bibli-

ography and Related Subjects in Memory of A. S. Freidus, New York 1929.57 Porodica Drajfus, na primer, u celini je odbacila predlog Artura Levija, pisca, i Levi-

Brila, intelektualca, da oni pokrenu protestnu peticiju me|u svim vode}im figurama javnog

odnosila se prema Lazaru, jednom od svojih najvrednijih pomo}nika i jed-noj od najve}ih figura ovog slu~aja, kao da je njen pla}eni agent.58 Kle-manso, Zola, Pikar i Labori – da pomenem samo aktivnije drajfusovce –mogli su na kraju da sa~uvaju svoj dobar glas jedino ogra|uju}i svoje na-pore, sa manje ili vi{e buke i publiciteta, od konkretnijih vidova ovogpredmeta.59

Postojala je samo jedna osnova po kojoj je Drajfus mogao ili trebalo dabude spasen. Intrige korumpiranog Parlamenta, suvo truljenje dru{tva iùdnja klera za vla{}u trebalo je da se otvoreno ogledaju sa strogim jako-binskim konceptom naroda, zasnovanim na ljudskim pravima – onim re-publikanskim pogledom na javni ìvot koji tvrdi (Klemansoovim re~ima)da neko ko kr{i prava pojedinca, kr{i prava svih. Oslanjanje na Parlamentili na dru{tvo je zna~ilo da je bitka izgubljena i pre nego {to je zapo~eta: sjedne strane, zato {to izvori jevrejske zajednice nisu ni na koji na~in bilija~i od izvora bogate katoli~ke buròazije, a s druge zato {to su svi vi{islojevi dru{tva, od sve{teni~kih i aristokratskih porodica Fobur Sen-@er-mena do antiklerikalne i radikalne sitne buròazije, ipak prièljkivali da seJevreji formalno uklone iz dràvnog tela. Na taj na~in, ra~unali su, mo}i}e da se o~iste od mogu}e ljage. Gubljenje jevrejskih dru{tvenih i trgo-va~kih kontakata izgledalo im je kao cena koju vredi platiti. Sli~no tome,kako svedo~e @oresove izjave, Parlament je na ~itavu aferu gledao kao nazlatnu mogu}nost da rehabilituje ili pre da spase svoju starostavnu repu-taciju nepotkupljivosti. Kona~no, uop{te nije neva`no {to je u podràvanjutakvih parola kao {to su “Smrt Jevrejima” i “Francuska Francuzima”prona|ena skoro ~arobna formula za pomirenje masa sa postoje}im sta-njem u kome su se vlada i dru{tvo na{li.

108 ANTISEMITIZAM

ìvota. Umesto toga upustili su se u niz li~nih obra}anja politi~arima sa kojima su uspeli dado|u u kontakt; cf. Dutrait-Crozon, op. cit., p. 51. Vidi tako|e Foucault, op. cit., p. 309: “Saove distance ~ovek moè da se za~udi nad ~injenicom da francuski Jevreji umesto {to tajnorade na {tampi, nisu dali odgovaraju}i otvoreni izraz svoje indignacije”.

58) Cf. Herzog, op. cit., datirano decembra 1894. i januara 1898. Vidi tako|e Charensol,op. cit., str. 79. i Charles Péguy, “Le Portrait de Bernard Lazare” u Cahiers de la quinzaine,series XI, No. 2 (1910).

59) Laborijevo povla~enje, po{to je Drajfusova porodica ùrno povukla predmet od njegadok je sud u Renu jo{ uvek zasedao, izazvalo je veliki skandal. Iscrpan, iako uglavnompreteran izve{taj na}i }e se kod Franka, op. cit., str. 432. Laborijeva izjava, koja re~ito govorio plemenitosti njegovog karaktera, pojavila se u La Grande Revue (februara 1900). Posleonoga {to se dogodilo njegovom advokatu i prijatelju, Zola je odjednom prekinuo odnose saporodicom Drajfus. Kao {to za Pikara Echo de Paris (30. novembar 1901) izve{tava da posleRena on nije imao nikakve veze sa Drajfusovima. Klemanso, suo~en sa ~injenicom da je celaFrancuska, ili ~ak ceo svet, shvatio pravo zna~enje su|enja bolje od optuènog ili njegoveporodice, bio je sklon da incident smatra humornim; ef. Weil, op. cit., p. 307-308.

IV: Narod i gomila

AKO JE uobi~ajena gre{ka na{eg vremena umisliti da propaganda moèsve da postigne i da se ~ovek moè ubediti u bilo {ta, pod uslovom da jegovor dovoljno jasan i lukav – u onom periodu se obi~no verovalo da je“glas naroda glas Boìji”, a da je zadatak vo|e, kako se Klemanso prezri-vo izrazio,60 da taj glas promu}urno sledi. Oba pogleda se vra}aju na istusu{tinsku gre{ku po kojoj se gomila poistove}uje s narodom umesto da seshvati kao njegova karikatura.

Gomila je prvenstveno grupa u kojoj su se na{li ostaci svih klasa. Zato jetako lako pome{ati gomilu sa narodom, koji tako|e obuhvata sve slojevedru{tva. Dok se narod u svim velikim revolucijama borio za svoje istinskozastupni{tvo, gomila }e uvek zahtevati “jakog ~oveka”, “velikog vo|u”.Jer gomila mrzi dru{tvo iz koga je isklju~ena, kao i parlament u kome nijezastupljena. Plebisciti, me|utim, sa kojima su moderne vo|e gomile po-stigle tako izvrsne rezultate, stari su recept politi~ara koji su se oslanjali nagomilu. Jedan od najinteligentnijih vo|a antidrajfusovaca, Deruld, traìoje “Republiku putem plebiscita”.

Visoko dru{tvo i politi~ari Tre}e republike pomogli su stvaranje fran-cuske gomile nizom skandala i javnih prevara. Oni su sada osetili ne`no~uvstvo roditeljske bliskosti sa svojim potomstvom, ose}anje pome{ano sadivljenjem i strahom. Najmanje {to dru{tvo moè da u~ini za svoje potom-stvo jeste da ga verbalno za{titi. Dok je gomila stvarno ru{ila jevrejskeradnje i napadala Jevreje na ulici, jezik visokog dru{tva ~inio je da pravo,strasno nasilje izgleda kao bezazlena de~ja igra.61 Najva`niji dokument iztog vremena je Henry Memorial i razli~ita re{enja koja je on nudio zajevrejsko pitanje: Jevreje treba rastrgnuti na komade kao Marsiju u gr~-kom mitu, Rajnaha treba ìvog skuvati, Jevreje treba prìti na ulju ili nasmrt izbosti iglama, treba ih “obrezati oko vrata”. Jedna grupa oficira bilaje veoma nestrpljiva da isproba nov tip pu{ke na 100.000 Jevreja u zemlji.Me|u potpisnicima je bilo vi{e od 1.000 oficira, uklju~uju}i i ~etiri aktiv-na generala i ministra rata Mersijea. Iznena|uje relativno velik broj in-


60 Cf. Klemansoov ~lanak 2. februara 1898. u op. cit. O uzaludnosti poku{aja da se radni-ci pobede antisemitskim parolama i posebno o poku{ajima Leona Dodea, vidi rojalisti~kogpisca Dimiera, Vingt ans d’Action Français, Paris 1926.

61 U ovom pogledu su vrlo karakteristi~ni razni opisi savremenog dru{tva u J. Reinach,op. cit., I, 233 ff.; III, 141: “Doma}ice iz visokog dru{tva prilagodile su korak Gerenu. Nji-hov jezik (koji nije bio bolji od onog {to su mislile) izazvao bi strah u Demohejskom Ama-zonu...” U vezi s ovim je od posebne va`nosti ~lanak André Chevrillona, “Huit Jours àRennes”, u La Grande Revue, februar 1900. On pripoveda, inter alia, slede}i indikativan do-ga|aj: “Jedan lekar, govore}i nekim mojim prijateljima, reskirao je da napravi opasku ’Voleobih da ga mu~im’. ’A ja bih èlela da je nevin’, pridruìla se jedna od dama, Onda bi vi{e pa-tio.’”

telektualaca,62 pa ~ak i Jevreja na toj listi. Vi{e klase su znale da je gomilaput njihove puti i krv njihove krvi. âk je jedan jevrejski istori~ar togavremena, iako je sopstvenim o~ima video da Jevreji vi{e nisu bezbednikad gomila vlada ulicom, sa potajnim divljenjem govorio o “velikom za-jedni~kom pokretu”.63 Ovo samo pokazuje koliko je duboko najve}i brojJevreja bio duboko ukorenjen u dru{tvo koje je nastojalo da ih elimini{e.

Ako Bernanos u vezi sa Drajfusovom aferom opisuje antisemitizam kaoglavni politi~ki koncept, on je bez sumnje u pravu kada je gomila u pita-nju. Ranije su to u Berlinu i Be~u poku{ali Alvart i [teker, [onerer i Liger,ali se njegova efikasnost nigde nije tako jasno pokazala kao u Francuskoj.Nema sumnje da su u o~ima gomile Jevreji postali simbol svega {to jemrzela. Ako je mrzela dru{tvo, mogla je da ukaè na to kako se Jevreji to-leri{u u njemu; a ako je mrzela vladu, mogla je da ukaè na to kako Jevre-je {titi dràva ili ~ak da Jevreje poistoveti sa dràvom. Iako je pogre{nopretpostavljati da je gomila proganjala samo Jevreje, Jevrejima se moèdodeliti prvo mesto me|u njenim najdraìm `rtvama.

Kako je isklju~ena iz dru{tva i politi~ki nezastupljena, gomila je svojepotrebe okrenula ka vanparlamentarnim akcijama. [tavi{e, naginjala jetraènju stvarnih snaga politi~kog ìvota u onim pokretima i uticajima ko-ji su skriveni od pogleda javnosti i rade u pozadini. Nema sumnje da je udevetnaestom veku jevrejska zajednica pala u tu kategoriju, kao ranije ma-soni (posebno u latinskim zemljama) i jezuiti.64 Naravno, potpuno je ne-ta~no da je ijedna od ovih grupa obrazovala tajno dru{tvo ~ija je jedinanamera bila da svetom ovlada putem dìnovske zavere, ali je svakakota~no da se njihov uticaj u velikoj meri sprovodio u kuloarima, loàma i is-povedaonicama, van domena formalne politike. Od vremena Francuskerevolucije ove tri grupe su delile sumnjivu ~ast da, u o~ima evropske go-mile, predstavljaju klju~nu ta~ku svetske politike. Tokom Drajfusove krizesvako je mogao da koristi ovo popularno shvatanje optuùju}i druge za za-veru radi svetske prevlasti. Parola “tajni Juda”, nastala je, bez sumnje, za-hvaljuju}i inventivnosti izvesnih Jevreja koji su u prvom Cionisti~komkongresu (1897) videli jezgro jevrejske svetske zavere.65 Sli~no tome,koncept “tajnog Rima” nastao je zahvaljuju}i antiklerikalnim masonima, amo`da i zahvaljuju}i nekriti~kim klevetama nekih Jevreja.

110 ANTISEMITIZAM

62 Me|u intelektualcima je, {to je sasvim ~udno, i Pol Valeri, koji je priloìo tri franka,“non sans réflexion”.

63 J. Reinach, op. cit., I, 233.64 Studija evropskog praznoverja verovatno bi pokazala da su Jevreji dosta kasno postali

predmet te tipi~ne vrste praznoverja devetnaestog veka. Prethodili su im rozenkrojcevci,templari, jezuiti i masoni. Obrada istorije devetnaestog veka veoma pati od nedostatka takvestudije.

65 Vidi “Il caso Deyfus” u Civiltà Cattolica (5. februar 1898). – Me|u izuzecima od rani-je pomenutih izjava najuo~ljiviji je jezuita Pjer [arl Luven koji je osudio “Protokole”.

Nepostojanost gomile je poslovi~na, {to su Drajfusovi protivnici moralina svoju àlost da saznaju 1899, kada se vetar promenio i mala grupa pra-vih republikanaca, na ~elu sa Klemansoom, iznenada shvatila, sa podelje-nim ose}anjima, da se deo gomile okupio na njenoj strani.66 U nekimo~ima su te dve partije, veoma kontroverzno, sada izgledale kao “dve su-parni~ke bande {arlatana koje se bore za priznanje gomile”67, dok je za-pravo glas jakobinca Klemansoa uspeo da vrati deo francuskog narodanjegovim najja~im tradicijama. Tako da je veliki nau~nik Emil Diklo mo-gao da napi{e: “U toj drami koja se igrala pred celim narodom, a koju je{tampa tako uzburkala da je cela nacija kona~no uvu~ena u nju, mi vidimohor i antihor anti~ke tragedije kako psuju jedan drugog. Scena je Francus-ka, a pozori{te je svet.”

Vojska je, predvo|ena jezuitima i uz pomo} gomile, u{la u borbu, uvere-na u pobedu. Kontraudar civilne vlasti je bio uspe{no preduhitren. Anti-semitska {tampa zapu{ila je svima usta objavljuju}i Rajnahove spiskoveposlanika ume{anih u panamski skandal.68 Sve je nagove{tavalo lak tri-jumf. Dru{tvo i politi~ari Tre}e republike, njeni skandali i afere, stvorili sunovu klasu déclassés; nije se od njih moglo o~ekivati da se bore protivsvog sopstvenog proizvoda. Naprotiv, trebalo je da oni usvoje jezik imanire gomile. Jezuiti bi putem vojske postigli prevlast nad korumpira-nom civilnom vla{}u i tako bi se poplo~ao put za coup d’etat bez krvi.

Sve dok je samo Drajfusova porodica ~udnim metodama poku{avala daspase svog ro|aka sa \avoljeg ostrva i dok su samo Jevreji bili zabrinutiza svoj poloàj u antisemitskim salonima i u vojsci koja je bila jo{ vi{e an-tisemitska, sve je naravno ukazivalo na taj put. O~igledno nije bilo razlogada se iz njihovog kruga o~ekuje napad na vojsku ili na dru{tvo. Nije li tobila samo èlja Jevreja da i dalje budu prihva}eni u dru{tvu i da trpe uoruànim snagama? Niko u vojnim ili civilnim krugovima nije trebalo dase obazire na njih.69 Zato je nastala neprilika kada je u javnost izbilo da uobave{tajnoj slu`bi general{taba sedi visoki oficir koji, iako pripada do-broj katoli~koj sredini i ima izvrsne vojne sposobnosti i “pravi” stepen an-tipatije prema Jevrejima, jo{ nije usvojio princip da cilj opravdava sredst-vo. Takav ~ovek, potpuno van dru{tvenih klanova ili profesionalne ambi-


66 Cf. Martin du Gard, Jean Barios, p. 272 ff., i Daniel Halévy u Cahiers de la quinzaine,Series XI, cahier 10, Paris, 1910.

67 Cf. Georges Sorel, La Revolution dreyfusienne, Paris, 1911, pp. 70-71.68 Do koje mere su ~lanovima Parlamenta bile vezane ruke pokazuje slu~aj [erer-Kest-

nera, jednog od njihovih boljih elemenata i potpredsednika Senata. Tek {to je on otpo~eo pro-test protiv su|enja, Libre Parole je objavio ~injenicu da je njegov zet bio ume{an u panamskiskandal. Vidi Herzog, op. cit., datirano novembra 1897.

69 Cf. Brogan, op. cit., VII Book, 1 ch.: “@elja da se ostavi da stvar po~iva nije bila neuo-bi~ajena me|u francuskim Jevrejima, posebno me|u bogatijim francuskim Jevrejima.”

cije, zvao se Pikar i general{tab je uskoro bio sit tog jednostavnog, mirnog~oveka, politi~ki nezainteresovanog duha. Pikar nije bio heroj, svakako nemu~enik. On je jednostavno bio onaj obi~an tip gra|anina sa prose~niminteresovanjem za javne poslove koji u ~asu opasnosti (ali ni minut ranije)ustaje u odbranu svoje zemlje na isti pouzdan na~in kao {to ispunjava svo-je dnevne obaveze.70 Ipak, povod postaje ozbiljan tek posle nekoliko odla-ganja i kolebanja, kada se Klemanso najzad uverio da je Drajfus nevin arepublika u opasnosti. Na po~etku borbe samo se {a~ica poznatih pisaca inau~nika okupila oko tog slu~aja: Zola, Anatol Frans, E. Diklo, istori~arGabriel Mono i Lisijen Her, bibliotekar Ecole Normale. Ovome se moèdodati mali i zato bezna~ajan krug mladih intelektualaca koji }e kasnijepraviti istoriju u Cahiers de la quinzaine.71 To je, me|utim, bio ceo spisakKlemansoovih saveznika. Nije bilo politi~ke grupe, ~ak nijednog renomi-ranog politi~ara spremnog da stane na njegovu stranu. Veli~ina Kleman-soovog pristupa sastoji se u tome {to on nije bio usmeren protiv pojedi-na~ne pogre{ke pravde, ve} se zasnivao na tako “apstraktnim” idejamakao {to su pravda, sloboda i gra|anska vrlina. Ukratko, zasnivao se na sa-mim onim pojmovima koji su bili glavni proizvod starovremskog jakobin-skog patriotizma, a na koji je ve} bilo ba~eno mnogo blata i uvreda. Kakoje vreme prolazilo i Klemanso nastavio, nepokoleban pretnjama i razo~a-ranjima, da iznosi iste istine i da ih utelovljuje u zahteve, to su “~vrsti” na-cionalisti sve vi{e gubili tlo. Sledbenici ~oveka kao {to je bio Bares, koji jeoptuìo Drajfusove podràvaoce da se gube u “metafizi~koj zbrci”, shva-tali su polako da su apstrakcije “Tigra” bile zapravo bliè politi~koj stvar-nosti nego ograni~ena inteligencija propalih biznismena ili jalov tradi-cionalizam fatalisti~ki nastrojenih intelektualaca.72 Kuda je ~vrst prilazkona~no vodio realisti~ke nacionaliste ilustruje pri~a od neprocenjivevrednosti o tome kako je [arl Moras imao “~ast i zadovoljstvo”, posle po-raza Francuske, da prilikom lêta na jug susretne astrol{kinju koja mu tu-ma~i politi~ko zna~enje skora{njih doga|aja i savetuje ga da sara|uje sanacistima.73

Iako je antisemitizam bez sumnje uhvatio korena tokom tri godine posleDrajfusovog hap{enja, pre nego {to je po~ela Klemansoova kampanja i

112 ANTISEMITIZAM

70 îm je sve razotkrio, Pikar je bio izgnan na opasno mesto u Tunisu. Na to je napraviotestament, izloìo celu stvar, a kopiju dokumenta deponovao kod svog advokata. Nekolikomeseci kasnije, kada je otkriveno da je jo{ ìv, poplava tajanstvenih pisama po~ela je dapristiè, kompromituju}i ga i optuùju}i za sau~esni{tvo sa “izdajnikom” Drajfusom. Treti-rali su ga kao gangstera koji je pretio da “potkaè”. Kad se sve to pokazalo uzaludnim, uhap-sili su ga, izbacili iz vojske i oduzeli mu odlikovanja, {to je on sve mirno i staloèno izdrào.

71 Ovoj grupi koju je predvodio [arl Pegi pripadali su mladi Romen Rolan, Suarez, @or`Sorel, Danijel Halevi i Bernar Lazar.

72 Cf. M. Barrès, Scènes et doctrines du nationalisme, Paris, 1899.73 Vidi Yves Simon, op. cit., pp. 54-55.

iako je antijevrejska {tampa postigla tira` koji se mogao meriti sa glavnimlistovima, ulice su ostale mirne. Tek kada je Klemanso po~eo da objavlju-je svoje ~lanke u l’Aurore, i kada je sud u Renu istakao neveseo uspeh su-|enja i obnove su|enja, gomila se pokrenula. Svaki udarac drajfusovaca(koji su bili poznati kao manjina) pratili su manje ili vi{e nasilni nemiri naulicama.74 General{tab je izvanredno organizovao gomilu. Su|enje je vo-dilo pravo iz vojske u Libre Parole koji je, neposredno ili posredno, svo-jim ~lancima ili li~nim intervencijama svojih urednika, mobilisao stu-dente, monarhiste, avanturiste i ~iste gangstere i gurnuo ih na ulice. Kad biZola izrekao koju re~, njegovi prozori su odmah bili kamenovani. Kad je[erer-Kestner pisao kolonijalnom ministru, prebili su ga na ulici, dok sunovine vr{ile besramne napade na njegov privatni ìvot. I svi se prikazislaù: da je Zola bio oslobo|en optu`be, ne bi ìv napustio sudnicu.

Povik “Smrt Jevrejima” brisao je zemljom. U Lionu, Renu, Nantu, Turu,Bordou, Klermon-Feranu i Marseju – zapravo svuda – izbijale su antise-mitske pobune i uvek vodile ka istom izvoru. Masovno ogor~enje izbijaloje svuda istog dana i ta~no u isti ~as.75 Pod vo|stvom Gerena, gomila jezauzela vojni kompleks. Antisemitske udarne trupe pojavile su se na ulica-ma i uverile ljude da }e se svaki prodrajfusovski miting zavr{iti krvoproli-}em. Sau~esni{tvo policije svuda je bilo o~igledno.76

Najmodernija figura na strani antidrajfusovaca bio je verovatno @il Ge-ren. Propali preduzetnik, on je svoju politi~ku karijeru po~eo kao politi~kiprovokator i stekao onaj smisao za disciplinu i organizaciju koji neizbe`noukazuje na podzemlje. Tako je on kasnije mogao da skrene u politi~kekanale postav{i osniva~ i glava Ligue Antisémite. U njemu je visoko dru-{tvo na{lo svog prvog heroja-kriminalca. Laskaju}i Gerenu, buròaskodru{tvo je jasno pokazalo da je po svom moralnom i eti~kom kôdu zauvekraskinulo sa sopstvenim standardima. Iza Lige su stajala dva ~lana aris-tokratije, vojvoda od Orleana i markiz de Mores. Ovaj drugi je izgubio bo-gatstvo u Americi i postao slavan po organizovanju mesara Pariza u ubo-ji~ke brigade.


74 Prostorije Univerziteta u Renu bile su demolirane po{to se pet profesora izjasnilo u ko-rist su|enja. Kad je {tampan prvi Zolin ~lanak, rojalisti~ki studenti su demonstrirali ispredredakcije Figaroa, posle ~ega su novine odustale od daljih ~lanaka istog tipa. Izdava~ pro-drajfusovskog La Bataille prebijen je na ulici. Sudije kasacionog suda koji su kona~no uki-nuli presudu iz 1894. jednoglasno su izjavili da su im pretili “vanpravnim napadom”. Pri-mera ima mnogo.

75 18. januara 1898. odràne su antisemitske demonstracije u Bordou, Marselju, Klemon-Feranu, Nantu, Ruanu i Lionu. Sutradan su izbile studentske pobune u Ruanu, Tuluzu i Nan-tu.

76 Najneotesaniji je bio postupak prefekta policije u Renu koji je savetovao profesoru Vik-toru Ba{u, kad mu je opusto{ila ku}u gomila od ~itavih 2.000 ljudi, da treba da podnese os-tavku, jer on ne moè dalje da mu garantuje sigurnost.

Najre~itiji primer koji oslikava tendenciju tog vremena bila je farsi~naopsada takozvane tvr|ave [abrol. Tu se, u toj prvoj od “Sme|ih ku}a”,sastao krem Ligue Antisémite kada je policija najzad odlu~ila da uhapsinjihovog vo|u. Instalacije su bile vrhunac tehni~ke perfekcije. “Prozori subili za{ti}eni gvozdenim kapcima. Postojao je sistem elektri~nih zvona itelefona od podruma do krova. Na oko pedeset metara od masivnog ulazakoji je uvek bio zaklju~an i zakra~unat bila je visoka re{etka od staroggvo`|a. S desna, izme|u re{etke i glavnog ulaza, bila su mala vrata, oblo-èna gvo`|em, iza kojih su straàri, probrani iz mesarskih legija, motrilidan i no}.”77 Maks Reì, podstreka~ alìrskih pogroma, jo{ jedan je koji jeudario modernu notu. To je bio onaj mladala~ki Reì koji je jednom poz-vao veselu parisku rulju da “zalije drvo slobode krvlju Jevreja”. Reì jepredstavljao onaj odeljak pokreta koji se nadao da }e ste}i vlast legalnim iparlamentarnim metodama. U skladu sa tim programom on je sebe izabraoza gradona~elnika Alìra i iz svoje kancelarije je pokrenuo pogrome u ko-jima je ubijeno vi{e Jevreja, jevrejske ène zlo~ina~ki napadane a radnjekoje su posedovali Jevreji oplja~kane. Njemu je, tako|e, Eduar Drimon,najslavniji francuski antisemit, ugla|en i kulturan, dugovao svoje mesto uParlamentu.

U svemu tome nije bila nova aktivnost gomile; za to je postojalo obiljeprete~a za to vreme. Nova i iznena|uju}a – iako nama isuvi{e dobro poz-nata – bila je organizacija gomile i oboàvanje koje su uìvale vo|e. Go-mila je postala direktni agent tog “~vrstog” nacionalizma koji su usvojiliBares, Moras i Dode, koji su zajedno bez sumnje ~inili neku vrstu elitemla|ih intelektualaca. Ti ljudi koji su prezirali narod i koji su tek nedavnoizronili iz razornog i dekadentnog kulta esteticizma, videli su u gomili ìviizraz muèvne i primitivne “snage”. Oni i njihove teorije prvi su identifi-kovali gomilu sa narodom i pretvorili njene vo|e u nacionalne heroje.78

Njihova filozofija pesimizma i njihovo uìvanje u propasti bili su prviznak neizbe`nog kolapsa evropske inteligencije.

âk i Klemanso nije bio imun na isku{enje da poistoveti gomilu sa naro-dom. Posebno je bio sklon toj gre{ki zbog dosledno dvosmislenog drànjaradni~ke partije prema pitanju “apstraktne” pravde. Nijedna partija, uklju-~uju}i socijalisti~ku, nije bila spremna da postavi problem pravde per se,“da stane nepokolebljivo, dogodilo se {to mu drago, iza pravde, kao nera-skidive spone civilizovanih ljudi”. 79 Socijalisti su zastupali interese radni-ka, oportunisti liberalne buròazije, koalicionisti interese katoli~kih vi{ih

114 ANTISEMITIZAM

77 Cf. Bernanos, op. cit., p. 346.78 Za te teorije vidi posebno Charles Maurras, Au Signe de Flore; souvenirs de la vie poli-

tique; l’Affaire Dreyfus et la fondation de la Action Française, Paris, 1931. M. Barrès, op.cit.; Léon Daudet, Panorama de la Troisième Republique, Paris, 1936.

79 Cf. Clemenceau, “A la dérive”, op. cit.

klasa, a radikali antiklerikalne sitne buròazije. Socijalisti su imali velikuprednost da govore u ime homogene i ujedinjene klase. Za razliku odburòaskih partija, oni nisu predstavljali dru{tvo koje se delilo u bezbrojklika i tajnih dru{tava. Uprkos tome, oni su se prvenstveno i su{tinski ba-vili interesima svoje klase. Nije ih potresala nikakva vi{a obaveza premaljudskoj solidarnosti i nisu imali predstavu o tome {ta zajedni~ki ìvot za-ista zna~i. Za njihovo drànje je bila tipi~na opaska @ila Gezda, koji je biopandan @oresu u Francuskoj partiji, da su “zakon i ~ast samo re~i”.

Nihilizam koji je karakterisao nacionaliste nije bio monopol antidrajfu-sovaca. Naprotiv, veliki deo socijalista i mnogi od onih koji su podràvaliDrajfusa, kao Gezd, govorili su istim jezikom. Ako je katoli~ki La Croixprimetio da “nije vi{e pitanje da li je Drajfus nevin ili kriv, ve} jedino ko}e pobediti, prijatelji vojske ili njeni protivnici”, odgovaraju}e ose}anjesu, mutatis mutandis, mogli da iskaù samo Drajfusovi pobornici.80 Nijesamo gomila ve} je i zna~ajan deo francuskog naroda pokazao da je, u naj-boljem slu~aju, sasvim nezainteresovan da li }e jedan deo stanovni{tva bitiisklju~en iz zakona ili ne.

îm je po~ela kampanju nasilja protiv Drajfusovih prista{a, gomila jepred sobom na{la otvoren put. Kao {to svedo~i Klemanso, radnici Parizasu slabo marili za celu aferu. Ako su se razni elementi buròazije prepiralime|u sobom, to, mislili su oni, jedva uti~e na njihove interese. “Sa otvore-nim pristankom naroda”, pisao je Klemanso, “oni su pred svetom progla-sili neuspeh svoje ’demokratije’. Kroz njih je suvereni narod, sa koga jeostrièno njegovo neprikosnoveno dostojanstvo, sâm sebe napao sa tronasvoje pravde. Jer ne moè da se porekne da nas je to zlo zadesilo uz punosau~esni{tvo samog naroda. ...Narod nije Bog. Svako je mogao predvidetida }e se ovo novo boànstvo sru{iti. Kolektivni tiranin razasut ~itavom ze-mljom nije ni{ta prihvatljiviji od obi~nog tiranina ustoli~enog na tronu.”81

Najzad je Klemanso ubedio @oresa da je kr{enje prava jednog ~ovekakr{enje prava svih, ali je u tome uspeo jedino zato {to su krivci bili okore-li neprijatelji naroda jo{ od revolucije, upravo aristokratija i kler. To protivbogatih i sve{tenstva, ne za republiku, ne za pravdu i slobodu, kona~no jeizvelo radnike na ulicu. Uistinu, i @oresovi govori i Klemansoovi ~lanciodi{u starom revolucionarnom stra{}u prema ljudskim pravima. Tako|e jeistina da je ta strast bila dovoljno jaka da okupi narod na borbu, ali prvo ihje trebalo ubediti da nisu u pitanju samo pravda i ~ast republike, ve} i nji-hovi sopstveni klasni “interesi”. Situacija je bila takva da je veliki broj so-


80 Upravo je to sna`no razo~aralo Drajfusove pobornike, naro~ito krug oko [arla Pegija.Ta uznemiruju}a sli~nost izme|u drajfusovaca i antidrajfusovaca je glavni predmet instruk-tivnog romana Martin du Gara, Jean Barois, 1913.

81 Uvod u Contre la Justice, 1900.

cijalista, i unutar i izvan zemlje, jo{ uvek smatrao da je gre{ka me{ati se(kako su govorili) u bratoubila~ke sva|e buròazije ili se uznemiravatispa{avanjem republike.

Prvi koji je odu~io radnike, bar delimi~no, od te indiferentnosti, bio jeveliki ljubitelj naroda Emil Zola. U svojoj ~uvenoj optu`bi pisanoj protivRepublike on je bio prvi koji je odustao od izlaganja preciznih politi~kih~injenica i popustio strasti gomile bude}i |avolka “tajnog Rima”. To je bioton koji je Klemanso prihvatio samo nerado, a @ores sa entuzijazmom.Stvarna Zolina zasluga, koju je te{ko otkriti iz njegovih pamfleta, sastojise u odlu~noj i neustra{ivoj hrabrosti sa kojom je taj ~ovek, ~iji su ìvot idela ushitili narod do ta~ke koja se “grani~ila sa idolatrijom”, ustao da iza-zove, da se bori i da kona~no pokori mase u kojima je, kao Klemanso, svevreme jedva mogao da odeli gomilu od naroda. “ôvek je stvoren da seodupre najmo}nijim monarsima i da odbije da se povije pred njima, ali jemalo njih zaista bilo stvoreno da se odupre gomili, da se uspravi i predzavedenim masama, da se bez oru`ja suo~i sa njihovim neumoljivim be-som i da se skr{tenih ruku usudi da kaè ne onda kada se od njega o~ekujeda kaè da. Takav je ~ovek bio Zola.”82

Tek {to se J’Accuse pojavio, pariski socijalisti su odràli svoj prvi skupi doneli odluku u kojoj traè obnovu Drajfusovog slu~aja. Ali samo petdana kasnije, neka trideset dva socijalisti~ka zvani~nika spremno su iza{lisa deklaracijom da sudbina Drajfusa, “klasnog neprijatelja”, nije njihovabriga. Iza te deklaracije su stajali {iroki elementi te partije u Parizu. Iakose cepanje u njenim redovima nastavilo tokom cele afere, partija je imaladovoljno drajfusovaca da spre~i Ligue Antisémite da i dalje kontroli{e uli-ce. Socijalisti~ki skup je ~ak ìgosao antisemitizam kao “novi oblik reak-cije”. Ipak, nekoliko meseci kasnije na parlamentarnim izborima @ores ni-je vra}en, a malo posle toga, kada je Kavenjak, ministar rata, odrào predPredstavni~kim domom govor u kome napada Drajfusa i hvali vojsku kaoneophodnu, poslanici su odlu~ili, sa samo dva glasa protiv, da oblepepariske zidove tim tekstom. Sli~no tome, kada je u Parizu progla{en veliki{trajk u oktobru iste godine, Minster, nema~ki ambasador, mogao je pouz-dano i poverljivo da obavesti Berlin da “{to se ti~e {irokih masa, ovo ni-kako nije politi~ka stvar. Radnici su jednostavno iza{li zbog ve}ih nadnicai na kraju }e ih sigurno i dobiti. [to se Drajfusovog slu~aja ti~e, on ih uop-{te nije doticao.”83

Ko je onda, naj{ire re~eno, podràvao Drajfusa? Ko su bili 300.000Francuza koji su tako ùdno gutali Zolin J’Accuse i koji su pobo`no pratiliKlemansoove uvodnike? Ko su bili ljudi koji su kona~no uspeli da po-

116 ANTISEMITIZAM

82 Klemanso, u govoru pred Senatom nekoliko godina kasnije; et. Weil, op. cit., pp 112-113.

83 Vidi Herzog, op. cit., datirano 10. oktobar 1898.

cepaju svaku klasu, ~ak svaku porodicu u Francuskoj na strane zava|eneoko Drajfusove stvari? Odgovor je da oni nisu sa~injavali nikakvu partijuili homogenu grupu. Dodu{e, oni su se vi{e regrutovali iz niìh nego izvi{ih klasa, kao {to je me|u njima bilo, sasvim karakteristi~no, vi{e lekaranego advokata ili dràvnih slu`benika. Uglavnom je to bila me{avina ra-zli~itih elemenata: ljudi tako razli~iti kao Zola i Pegi ili @ores i Pikar, lju-di koji }e sutradan razvrgnuti prijateljstvo i oti}i svako svojim putem.“Oni dolaze iz politi~kih partija i verskih zajednica koje nemaju ni~eg za-jedni~kog, koje su ~ak u sukobu. ...Ti ljudi ne poznaju jedni druge. Oni suse borili i po potrebi bi se ponovo borili. Nemojte se zavaravati; oni su’elita’ francuske demokratije.”84

Da je Klemanso u to vreme imao dovoljno samopouzdanja da samo svo-je pristalice smatra pravim narodom Francuske, ne bi pao kao plen fa-talnog ponosa koji je ozna~io kraj njegove karijere. Iz iskustva u Draj-fusovoj aferi izrastao je njegov o~aj prema narodu, njegov prezir prema~oveku, kona~no njegova vera da }e on i samo on mo}i da spase repub-liku. Nikada nije mogao da se ponizi da izigrava pljeska~a u lakrdijamagomile. Tako, ~im je po~eo da poistove}uje gomilu sa narodom, on je za-ista izmakao sebi tlo pod nogama i prognao sebe u sumornu usamljenostkoja je od tada postala njegova odlika.

Razjedinjenost francuskog naroda bila je o~igledna u svakoj porodici.Sasvim karakteristi~no, samo u redovima radni~ke partije ona je na{lapoliti~ki izraz. Svi drugi, kao i sve parlamentarne grupe, na po~etku kam-panje za obnovu su|enja bili su ~vrsto protiv Drajfusa. Sve to, me|utim,zna~i da buròaske partije vi{e nisu predstavljale prava ose}anja bira~a,jer je isto nejedinstvo koje je bilo tako o~evidno me|u socijalistima vlada-lo u skoro svim delovima stanovni{tva. Svuda je postojala manjina koja jeprihvatila Klemansoovu molbu za pravdu i ta heterogena manjina sa~inja-vala je drajfusovce. Njihova borba protiv vojske i korumpiranog sau~es-ni{tva republike, bila je dominantni ~inilac u francuskoj unutra{njoj politi-ci od kraja 1897. do otvaranja izlo`be 1900. To je tako|e izvr{ilo vaànuticaj na spoljnu politiku zemlje. Ipak, ova celokupna borba koja je rezul-tirala bar delimi~nom pobedom, odvijala se isklju~ivo izvan Parlamenta.U toj takozvanoj predstavni~koj skup{tini, a ova je sadràvala svih 600 de-legata izvu~enih iz svake nijanse i boje i radni~ke i buròaske, godine1898. sedela su samo dva Drajfusova pobornika, a jedan od njih, @ores, ni-je ponovo izabran.

U Drajfusovoj aferi zapravo uznemirava to {to nije samo gomila moralada se sluì sredstvima vanparlamentarne borbe. Celokupna manjina,bore}i se za Parlament, demokratiju i republiku, bila je isto tako prisiljena


84 “K. V. T.”, op. cit., p. 608.

da bije svoju bitku izvan Predstavni~kog doma. Ova dva elementa razliko-vala su se jedino po tome {to je jedan koristio ulice, a drugi {tampu i sud-nice. Drugim re~ima, ukupan politi~ki ìvot u Francuskoj tokom Drajfuso-ve krize vodio se izvan Parlamenta. Ni onih nekoliko parlamentarnih gla-sova u korist vojske a protiv ponovnog su|enja ne krnji ovaj zaklju~ak nabilo koji na~in. Zna~ajno je zapamtiti da kada je parlamentarnoraspoloènje po~elo da se menja pred otvaranje Pariske izlo`be, ministarrata Galifet je mogao sa puno verodostojnosti da izjavi da to nikako nepredstavlja raspoloènje u zemlji.85 S druge strane, glas protiv obnovesudskog postupka ne sme se tuma~iti kao odobrenje politi~kog coup d’etatkoji su jezuiti i izvesni radikalni antisemiti poku{avali da izvedu uz pomo}vojske.86 To je vi{e bilo zahvaljuju}i otporu protiv svake promene statusquo-a. Zapravo bi ogromna ve}ina Predstavni~kog doma odbacila i vojno--klerikalnu diktaturu.

Oni ~lanovi Parlamenta koji su nau~ili da na politiku gledaju kao na pro-fesionalno zastupanje sebi~nih interesa goreli su od èlje, prirodno, dasa~uvaju svoju dràvu od afera od kojih je zavisio njihov “poziv” i njihovprofit. Drajfusov slu~aj je ~ak otkrio da narod vi{e voli da njegovi pred-stavnici ~uvaju sopstvene parcijalne interese nego da deluju kao dràvnici.Naro~ito nije bilo mudro spominjati taj slu~aj u izbornoj propagandi. Da jeona zavisila samo od antisemitizma, situacija drajfusovaca bi sigurno bilabeznade`na. Zapravo, tokom izbora oni su ve} uìvali zna~ajnu podr{ku uradni~koj klasi. Ipak, ~ak i oni koji su dràli stranu drajfusovcima nisuèleli da se ovo politi~ko pitanje me{a u izbore. Upravo zato {to je nasto-jao da ono postane stoèr njegove kampanje, @ores je izgubio svoje mesto.

Da su Klemanso i drajfusovci sa zahtevom za obnovu su|enja uspeli dapobede velike delove svih klasa, katolici bi reagovali kao blok; me|u nji-ma nije bilo razilaènja u mi{ljenju. Ono {to su jezuiti radili u kormilare-nju aristokratijom i general{tabom, srednjim i niìm klasama su radiliasumpcionisti, ~iji je organ, La Croix, imao najve}i tira` od svih katoli~kihnovina u Francuskoj.87 I jedni i drugi su svoju agitaciju usmerili na Jevre-je, a protiv Republike. I jedni i drugi su se predstavljali kao branioci voj-

118 ANTISEMITIZAM

85 Galif, ministar rata, pisao je Valdeku: “Nemojmo zaboraviti da je ogromna ve}ina naro-da u Francuskoj antisemitska. Na{a bi pozicija, tako, bila da bismo mi sa jedne strane imalicelu vojsku i ve}inu Francuza, da ne govorimo o dràvnoj slu`bi i senatorima;...” cf. J.Reinach, op. cit., V, 579.

86 Najpoznatiji od takvih je napad Deruleda koji je nastojao na pogrebu predsednika PolaFora februara 1899. da izazove generala Roèa na pobunu. Nema~ki ambasadori i chargésd’affaires u Parizu izve{tavali su o takvim poku{ajima svakih nekoliko meseci. Situaciju jedobro sumirao Barrès, op. cit., st. 4: “U Renu smo na{li svoje bojno polje. Samo su nampotrebni vojnici ili, preciznije, generali – ili, jo{ preciznije, general.” Samo, nije biloslu~ajno {to je to bio nepostoje}i general.

87 Brogan ide tako daleko da krivi asumpcioniste za celokupnu klerikalnu agitaciju.

ske i op{teg dobra od mahinacija “internacionalne jevrejske zajednice”.Me|utim, mnogo upadljivija od drànja katolika u Francuskoj bila je ~i-njenica da je katoli~ka {tampa {irom sveta bila ~vrsto protiv Drajfusa. “Svisu ti novinari mar{irali i jo{ uvek mar{iraju na zapovest svojih nadre-|enih.”88 Kako je slu~aj napredovao, postajalo je sve jasnije da je agitaci-ja protiv Jevreja u Francuskoj sledila internacionalnu liniju. Tako je Civil-tà Cattolica izjavila da se Jevreji svuda moraju isklju~iti iz nacije, u Fran-cuskoj, Nema~koj, Austriji i Italiji. Katoli~ki politi~ari su me|u prvima sh-vatili da se moderna politika mo}i mora zasnivati na sadejstvu kolonijal-nih ambicija. Oni su bili prvi koji su antisemitizam povezali sa imperija-lizmom, izjavljuju}i da su Jevreji agenti Engleske, poistove}uju}i tako an-tagonizam prema Jevrejima sa anglofobijom.89 Drajfusov slu~aj, u komesu Jevreji bili centralna figura, dobro im je do{ao da igraju svoju igru. Zato {to je Engleska uzela Egipat od Francuza trebalo je kriviti Jevreje,90 dokje pokret za anglo-ameri~ki savez postojao zahvaljuju}i, naravno, “Rot{il-dovom imperijalizmu”.91 Da katoli~ka igra nije ograni~ena na Francusku,postalo je sasvim jasno onda kad je dat znak da se na tu scenu spusti za-vesa. S kraja 1899, kada je Drajfus dobio izvinjenje i kada se francuskojavno mnjenje preokrenulo iz straha od predvi|enog bojkota izlo`be, bio jepotreban intervju sa samim papom Lavom XIII da bi se zaustavilo {irenjeantisemitizma u celom svetu.92 âk i u Sjedinjenim Dràvama, gde je Draj-fusova pobeda bila delimi~no primljena sa odu{evljenjem me|u nekatolici-ma, moglo se u katoli~koj {tampi posle 1897. otkriti jasno oìvljavanje an-tisemitskog raspoloènja, koje je, me|utim, preko no}i opalo pod uticajemintevjua sa Lavom XIII.93 “Veli~anstvena strategija” koja je trebalo da anti-semitizam iskoristi kao instrument katolicizma pokazala se jalova.

V: Jevreji i drajfusovci

SLUÂJ NESRE]NOG kapetana Drajfusa pokazao je svetu da u svakomjevrejskom plemi}u i multimilioneru ostaje jo{ uvek ne{to od parije koji


88 “K. V. T.”, op. cit., st. 597.89 “Po~etni podsticaj u aferi do{ao je vrlo verovatno iz Londona, gde je misija Kongo-Nil

iz 1896-1898 izazvala izvesnu uznemirenost”, tako pi{e Maurras u Action Française (14. juli1935). Katoli~ka {tampa Londona branila je jezuite; vidi “The Jesuites and the DreyfusCase”, u The Month, Vol. XVIII (1899).

90 Civiltà Cattolica, 5. februar 1898.91 Vidi posebno karakteristi~an ~lanak Rev. George McDermot, C. S. P., “Mr. Chamber-

lain’s Foreign Policy and the Dreyfus Case”, u ameri~kom mese~niku Catholic World,LXVII Vol. (September 1898).

92 Cf. Lecanuet, op. cit., p. 188.93 Cf. Rose A. Halperin, op. cit., p. 59, 77 ff.

nema zemlju, za koga ljudska prava ne postoje i kome }e dru{tvo radouskratiti privilegije. Niko, me|utim, nije teè prihvatio ovu ~injenicu odsamih emancipovanih Jevreja. “Nije im dovoljno”, pisao je Bernar Lazar,“{to su odbacili svaku solidarnost sa svojom bra}om ro|enom u drugimzemljama, nego moraju jo{ da ih optuùju za sva zla koja njihov sopstvenikukavi~luk prouzrokuje. Nije im dovoljno {to su ve}i {ovinisti od ro|enihFrancuza; kao emancipovani Jevreji, oni su po sopstvenoj volji pokidalisve veze solidarnosti. Stvarno, oni idu tako daleko da na oko tri tuceta lju-di u Francuskoj koji su spremni da brane jednog svog brata mu~enikamoète na}i hiljade onih koji su spremni da ~uvaju straù nad \avoljimostrvom, uporedo sa najzadrtijim rodoljubima ove zemlje.”94 Upravo zato{to su igrali tako malu ulogu u politi~kom razvoju zemalja u kojima suìveli, Jevreji su tokom vekova do{li do toga da prave feti{ od zakonskejednakosti. Za njih je to bila nepobitna osnova ve~ne sigurnosti. Kada jeizbila Drajfusova afera i upozorila ih da je njihova sigurnost ugroèna, onisu bili duboko u procesu razaraju}e asimilacije, koji je njihovu nedovoljnupoliti~ku mudrost poja~ao vi{e nego ina~e. Jevreji su se ubrzano asimilo-vali u one elemente dru{tva u kojima su sve politi~ke strasti bile zagla|enepod mrtvim teretom dru{tvenog snobizma, krupnog biznisa i do tada nepo-znatih prilika za profit. Nadali su se da }e mo}i da se oslobode antipatijekoju je ova tendencija poja~ala, ako je okrenu protiv svoje jo{ uvek siro-ma{ne i neasimilovane imigrantske bra}e. Koriste}i istu taktiku koju je ne-jevrejsko dru{tvo primenjivalo na njima, potrudili su se da se ograde odtakozvanih Ostjuden. Politi~ki antisemitizam, koji se u Rusiji i Rumunijimanifestovao pogromima, oni su odbacili lakomisleno kao recidiv iz sred-njeg veka, {to u modernoj politici nije mnogo realno. Oni uop{te nisu mo-gli da razumeju da je u Drajfusovoj aferi do{lo u pitanje ne{to vi{e od nji-hovog dru{tvenog poloàja, i da se rodilo ne{to vi{e od obi~nog dru{tve-nog antisemitizma.

Stoga se u krugovima francuske jevrejske zajednice na{lo tako maloonih koji su podràvali Drajfusa. Jevreji su, uklju~uju}i i samu porodicuoptuènog, prezali da zapo~nu politi~ku borbu. Ba{ na toj osnovi je La-bori, Zolin advokat, odbio odbranu pred sudom u Renu, dok je drugiDrajfusov advokat, Deman`, bio prisiljen da svoju molbu bazira na os-novu sumnje. Nadali su se da }e poplavom pohvala ublaìti svaki mogu}inapad vojske ili njenih oficira. Mislili su da }e Drajfusa osloboditi nadostojanstven na~in ako odbranu zasnuju na pravnoj gre{ki, ~ija je `rtvasamo slu~ajno Jevrejin. Rezultat je bio druga presuda koja je Drajfusa,koji je odbijao da se suo~i sa pravom temom, podstakla da se odrekne ob-nove su|enja i da umesto toga zatraì pomilovanje, to jest, da prizna

120 ANTISEMITIZAM

94 Bernard Lazare, Job’s Dungheap, New York 1948, p. 97.

krivicu.95 Jevreji nisu iskoristili priliku da uvide da je ovde protiv njih nadelu organizovana borba na politi~kom frontu. Oni su se opirali da sadej-stvuju sa ljudima koji su bili spremni da se suo~e sa izazovom na ovoj os-novi. U Klemansoovom slu~aju se pokazalo koliko je njihovo drànje biloslepo. Klemansoova bitka za pravdu kao temelj dràve svakako je obuh-vatala obnovu jednakih prava Jevrejima. U jednoj generaciji, me|utim, ukojoj su sa jedne strane bile klasne borbe, a sa druge neobuzdani {o-vinizam, to bi ostalo politi~ka apstrakcija da istovremeno nije bilozami{ljeno u aktuelnom smislu borbe ugnjetenih protiv ugnjeta~a. Kle-manso je bio jedan od malobrojnih istinskih prijatelja koje je modernajevrejska zajednica upoznala, upravo zato {to je shvatio i pred svetom pro-klamovao da su Jevreji jedan od potla~enih naroda Evrope. Antisemitizamje bio sklon da u jevrejskim skorojevi}ima vidi skorojevi}ke parije; dakle,u svakom poku}aru se pla{io Rot{ilda a u svakom shnorrer skorojevi}a.Ali Klemanso je u svojoj iscrpljuju}oj strasti prema pravdi i Rot{ildove jo{uvek video kao ~lanove potla~enog naroda. Bol nad nacionalnom ne-sre}om Francuske otvorio mu je o~i i srce ~ak i za one “nesre}nike koji suse nametnuli kao vo|e svoga naroda i spremno ga ostavili u {kripcu”, zaone prestra{ene i podre|ene ~lanove koji su, u svom neznanju, slabosti istrahu bili tako zasenjeni divljenjem prema ja~ima da su se isklju~ili izpartnerstva u bilo kakvoj aktivnoj borbi i koji mogu da “jure ka pobed-nikovom cilju” samo kad je bitka izborena.96

VI: Izvinjenje i njegovo zna~enje

DA JE Drajfusova drama bila komedija, postalo je o~igledno tek u za-vr{nom ~inu. Deus ex machina koji je ujedinio razjedinjenu zemlju, prido-bio Parlament za obnavljanje su|enja i kona~no uskladio sasvim razli~iteelemente naroda, od ekstremne desnice do socijalista, bio je ni{ta drugonego Pariska izlo`ba 1900. Ono {to nisu postigli Klemansoova dnevna iz-danja, Zolin patos, @oresovi govori i narodna mr`nja prema kleru i ari-stokratiji, naime, promenu parlamentarnog raspoloènja u korist Drajfusa,postiglo se na kraju strahom od bojkota. Isti onaj Parlament koji je godinudana ranije jednoglasno odbacio obnovu su|enja, sada je sa dvotre}in-


95 Fernand Labori, “Le mal politique et les partis” u La Grande Revue (oktobar-decembar1901): “Od trenutka kada je u Renu okrivljeni priznao krivicu a branilac se odrekao prava naobnovu su|enja u nadi da }e biti pomilovan, Drajfusov slu~aj je kao velika, univerzalna ljud-ska stvar bio definitivno zaklju~en.” U svom ~lanku pod naslovom “Le Spectacle de jour”,Klemanso govori o Jevrejima iz Alìra “u ~iju korist Rot{ild ne}e izraziti ni najmanjiprotest”.

96 Vidi Klemansoove ~lanke pod naslovom “Le Spectacle du jour”, “Et les Juifs!”, “LaFarce du syndicat” i “Encore les Juifs!” u L’Iniquité.

skom ve}inom izglasao cenzuru antidrajfusovske vlade. Jula 1899. do{aoje na vlast Valdek-Rusoov kabinet. Predsednik Lube izvinio se Drajfusu iokon~ao tako celu aferu. Izlo`ba je mogla biti otvorena pod najblistavijimkomercijalnim nebom i u op{tem bratstvu koje je iz njega nastalo: ~ak su isocijalisti postali prihvatljivi za mesta u vladi; Mijran, prvi socijalisti~kiministar u Evropi, primio je portfelj trgovine.

Parlament je postao Drajfusov pobornik! To je bio rezultat. Za Kle-mansoa je to, naravno, bio poraz. Do svog gorkog kraja on je optuìvaodvosmisleno izvinjenje i jo{ dvosmisleniju amnestiju. “Sve to je u~inilo”,pisao je Zola, “da se bez razlike strpaju u jedno obi~no sumnjivo izvinje-nje ~astan ~ovek i huligani. Svi su bili ba~eni u isti ko{.”97 Klemanso je os-tao, kao i na po~etku, potpuno sam. Socijalisti, pre svih @ores, pozdravilisu i izvinjenje i amnestiju. Nije li im to osiguralo mesto u vladi i mnogo{ire zastupanje njihovih posebnih interesa? Nekoliko dana kasnije, u maju1900, kada je uspeh izlo`be bio osiguran, prava istina je najzad izronila.Sve te taktike ustupaka i{le su na ra~un drajfusovaca. Pokret za dalju ob-novu su|enja bio je poraèn sa 425 prema 60, a ~ak ni vlada samog Kle-mansoa 1906. nije mogla da promeni situaciju; ona se nije usudila dapoveri obnovu su|enja redovnom sudu. (Nezakonito) oslobo|enje putemapelacionog suda je bio kompromis. Ali Klemansoov poraz nije zna~io po-bedu crkve i vojske. Odvajanje crkve i dràve i zabrana parohijalnog obra-zovanja okon~ala je politi~ki uticaj katolicizma u Francuskoj. Sli~no to-me, podvrgavanje obave{tajne slu`be ministru rata, t.j. civilnoj vlasti, li-{ilo je vojsku njenog ucenjiva~kog uticaja na kabinet i Predstavni~ki domi oduzelo joj svako opravdanje za vo|enje policijske istrage za svoj sop-stveni ra~un.

Godine 1909. Drimon je simbolizovao Akademiju. Nekada su katolicihvalili njegov astisemitizam i narod mu klicao. Sada, me|utim, “najve}iistori~ar od Fistela” (Lemetr) bio je primoran da popusti Marselu Prevou,autoru pone{to pornografskog Demi-Vierges, i novi “besmrtnik” je primio~estitanja od jezuitskog oca Di Laka.98 âk je i Isusova dru`ba izgladilasvoju sva|u sa Tre}om republikom. Zatvaranje Drajfusovog slu~aja oz-na~ilo je kraj klerikalnog antisemitizma. Kompromis koji je usvojila Tre}arepublika razre{io je krivice optuènog a da mu nije pruìo regularno su-|enje, smanjiv{i istovremeno aktivnosti katoli~ke organizacije. Budu}i daje Bernar Lazar traìo ista prava za obe strane, dràva je dozvolila jedanizuzetak za Jevreje i drugi koji je pretio slobodi savesti katolika.99 Obe

122 ANTISEMITIZAM

97 Cf. Zolino pismo od 13. septembra 1899, u Correspondance: lettres à Maitre Labori.98 Cf. Herzog, op. cit., p. 97.99 Lazarov poloàj u Drajfusovoj aferi najbolje je opisao Charles Péguy, “Notre Je-

unesse”, u Cahiers de la quinzaine, Paris, 1910. Posmatraju}i ga kao pravog predstavnikajevrejskih interesa, Pegi formuli{e Lazarove interese na slede}i na~in: “On je bio borac za

partije koje su zaista bile u sukobu stavljene su van zakona, a rezultat jebio taj da su jevrejsko pitanje s jedne strane i politi~ki katolicizam s drugebili od tada prognani iz arene dnevne politike.

Tako se zavr{ava jedina epizoda u kojoj su podzemne sile devetnaestogveka iza{le na svetlost pisane istorije. Jedini vidljivi rezultat je bio {to se iztoga rodio cionisti~ki pokret – jedini politi~ki odgovor na antisemitizamkoji su Jevreji uop{te na{li i jedina ideologija u kojoj su oni ikada za oz-biljno uzeli neprijateljstvo koje }e ih staviti u centar svetskih doga|aja.


nedeljivost zakona. Nedeljivost zakona u Drajfusovom slu~aju, nedeljiv zakon u slu~aju ver-skih redova. To izgleda kao sitnica; to mo`e daleko da odvede. To ga je odvelo do izolacije usmrti.” (Prevod citiran iz uvoda u Lazarov Job’s Dungheap.) Lazar je bio jedan od prvih draj-fusovaca koji je protestovao protiv zakona o kongregacijama.

D R U G I D E O

Imperijalizam

Anektirao bih planete kad bih mogao

SESIL ROUDZ

P E T O P O G L AV L J E : Politi~ka emancipacijaburòazije

GODINE OD 1884. do 1914, tri decenije, dele devetnaesti vek, koji se za-vr{ava grabeòm oko Afrike i ra|anjem pan-pokreta, od po~etka Pr-

vog svetskog rata. To je period imperijalizma sa zati{jem u Evropi i sa za-panjuju}im razvojem doga|aja u Aziji i Africi.1 Neki od fundamentalnihaspekata toga vremena izgledaju tako bliski totalitarnom fenomenu dvade-setog veka da bi bilo opravdano ceo period shvatiti kao pripremanje sceneza katastrofe koje slede. S druge strane, zbog zati{ja ono jo{ uvek veomali~i na neki deo devetnaestog veka. Te{ko moèmo da izbegnemo da na tublisku a ipak daleku pro{lost gledamo suvi{e mudrim o~ima ljudi koji una-pred znaju kraj pri~e, ljudi koji znaju da je ona dovela do skoro potpunogsloma kontinuiranog toka zapadne istorije kakav smo pozavali vi{e od dvehiljade godina. Ali moramo priznati i izvesnu nostalgiju za onim {to se jo{uvek moè zvati “zlatno doba sigurnosti”, to jest za dobom kad je ~ak iuàse jo{ uvek obeleàvala izvesna umerenost, pod kontrolom pristojnos-ti, tako da bi ono moglo da se generalno predstavi u liku razuma. Drugimre~ima, bez obzira koliko nam je bliska ta pro{lost, savr{eno samo svesnida je na{e iskustvo koncentracionih logora i fabrika smrti daleko od njeneop{te atmosfere isto kao i od bilo kog drugog perioda u zapadnoj istoriji.

Sredi{nji unutarevropski doga|aj imperijalisti~kog perioda jeste politi~-ka emancipacija buròazije, prve klase u istoriji koja je postigla ekonom-sku nadmo} ne teè}i za politi~kom vla{}u. Buròazija se razvila unutarnacionalne dràve i zajedno sa njom koja je skoro po definiciji vladala iz-nad i izvan klasno podeljenog dru{tva. âk i kada se ve} afirmisala kaovladaju}a klasa, buròazija je sve politi~ke odluke prepu{tala dràvi. Tekkad se nacionalna dràva pokazala kao neprikladan okvir za budu}i rastkapitalisti~ke ekonomije, latentna borba izme|u dràve i dru{tva je posta-la otvorena bitka za vlast. Tokom imperijalisti~kog perioda ni dràva niburòazija nisu odnele odlu~uju}u pobedu. Nacionalne institucije su sesve vreme opirale brutalnosti i megalomaniji imperijalisti~kih aspiracija, apoku{aji buròazije da iskoristi dràvu i njene instrumente nasilja za svojeekonomske ciljeve bili su uvek samo napola uspe{ni. To se promenilo ka-da je nema~ka buròazija sve uloìla u Hitlerov pokret i pretendovala na

1 J. A. Hobson, Imperialism, London 1905, p. 19: “Iako se, iz prakti~nih razloga, godina1870. uzima kao pokazatelj po~etka svesne politike imperijalizma, bi}e evidentno da ovajpokret nije dostigao svoj puni zamah sve do sredine osamdesetih... otprilike od 1884.”

vlast uz pomo} gomile, ali se ispostavilo da je prekasno. Buròazija je us-pela da poru{i nacionalnu dràvu, ali je time izvojevala Pirovu pobedu;gomila se pokazala sasvim sposobnom da sama vodi politiku i likvidiralaje buròaziju zajedno sa svim drugim klasama i institucijama.

I: Ekspanzija i nacionalna dràva

“EKSPANZIJA JE SVE”, rekao je Sesil Roudz i pao u o~ajanje, jer je svakeno}i nad glavom video “te zvezde... te beskrajne svetove koje mi nikadane}emo dosegnuti. Anektirao bih planete kad bih mogao.”2 On je otkriopokreta~ki princip ove nove, imperijalisti~ke ere (za manje od dve deceni-je britanski kolonijalni posedi porasli su za 4,5 miliona kvadratnih milja i66 miliona stanovnika, francuska nacija je dobila 3,5 miliona kvadratnihkilometara i 26 miliona ljudi, Nema~ka je izvojevala novo carstvo od mi-lion kvadratnih milja i 13 miliona domorodaca, a Belgija je preko svogkralja pribavila 900.000 kvadratnih milja sa 8,5 miliona ìtelja);3 a ipak jeu trenutku prosvetljenja Roudz istoga trenutka spoznao unutra{nje ludiloimperijalisti~ke ere i njenu opre~nost condicio humana. Prirodno, ni spoz-naja ni rastuènost nisu promenili njegovu politiku. On nije imao koristiod trenutaka prosvetljenja, pa je zato prevazi{ao ~ak i normalne kapaciteteambicioznog biznismena sa izrazitom tendencijom ka megalomaniji.

“Svetska politika je za naciju ono {to je magalomanija za pojedinca”,4rekao je Ojgen Rihter (vo|a Nema~ke progresivne partije) otprilike u is-tom istorijskom trenutku. Ali kad se on u Rajhstagu usprotivio Bizmarko-vom predlogu da se podrè privatne kompanije u osnivanju trgovine i po-morskih stanica, jasno je pokazao da savremene ekonomske potrebe naci-je razume jo{ i manje od Bizmarka. Izgledalo je kao da su oni koji se pro-tive imperijalizam ili ga ignori{u – kao Ojgen Rihter u Nema~koj ili Gled-ston u Engleskoj ili Klemanso u Francuskoj – izgubili dodir sa stvarno{}ui da ne shvataju da su trgovina i ekonomija ve} uplele njihove nacije usvetsku politiku. Nacionalni princip je vodio u provincijalno neznanje.Bitka koju je vodio razum bila je izgubljena.

Svaki dràvnik koji se uporno protivio imperijalisti~koj ekspanziji us-peo je samo da je obuzdava i da napravi konfuziju. Tako je Bizmark 1871.

128 IMPERIJALIZAM

2 S. Gertrude Millin, Rhodes, London, 1933, p. 138. 3 Ove su brojke citirane prema Carlton J. H. Hayes, A Genaration od Materialism, New

York, 1941, p. 237. i pokrivaju period od 1871. do 1900. – Vidi tako|e Hobson op. cit., p. 19:“tokom 15 godina, nekih 3,75 miliona kvadratnih milja dodato je Britanskoj imperiji, 1 mi-lion kvadratnih milja sa 14 miliona stanovnika Nemcima, 3,5 miliona kvadratnih milja sa 37miliona stanovnika Francuzima.”

4 vidi Ernst Hasse, Deutche Weltpolitik, Flugschriften des Alldeutschen Verbandes, No. 5,1897, p. 1.

odbacio ponu|ene francuske posede u Africi kao zamenu za Alzas i Lore-nu, a dvadeset godina kasnije je pribavio Helgoland od Velike Britanije uzamenu za Ugandu, Zanzibar i Vitu – dva kraljevstva za kadu, kao {to sumu rekli nema~ki imperijalisti, ne bez prava. Tako se osamdesetih Kle-manso suprotstavio imperijalisti~koj struji u Francuskoj kada je ova èlelada po{alje ekspedicione vojne trupe u Egipat protiv Britanaca, a tridesetgodina kasnije je predao mosulska naftna polja Engleskoj radi francusko-britanskog saveza. Tako je Kromer optuìo Gledstona u Egiptu da “nije~ovek kome bi bezbedno mogla da se poveri sudbina britanske imperije.”

Ti dràvnici, koji su razmi{ljali prvenstveno u smislu uspostavljanja na-cionalne teritorije, bili su sumnji~avi prema opravdanosti imperijalizma sprigovorom da se u njemu sadràvalo mnogo vi{e od toga {to su zvali“prekomorske avanture”. Znali su pre po instinktu nego po razumevanjuda taj novi ekspanzionisti~ki pokret, u kome je “patriotizam... najbolje iz-raèn u sticanju novca” (Hube-[lajden) a nacionalna zastava “trgovinskibilans” (Roudz), moè samo da uni{ti celinu nacionalne dràve. Osvajanjekao i izgradnja imperije su bili na zlom glasu, i to sa veoma dobrim razlo-gom. Uspe{no su ih izvodile jedino vlade koje su, kao Rimska republika,bile zasnovane prvenstveno na pravu, tako da je posle osnivanja moglo dado|e do integracije najraznorodnijih naroda, po{to se i na njih primenjiva-lo op{te pravo. Nacionalnoj dràvi, me|utim, zasnovanoj na aktivnom pri-stanku homogene populacije na svoju vladu (“le plébiscite de tous lesjours”),5 nedostajao je takav ujedinjuju}i princip, i ona bi u slu~ajuosvajanja morala vi{e da asimilira nego da integri{e, da iznudi pristanakvi{e nego da sprovede pravdu: morala bi da degeneri{e u tiraniju. Jo{Robespjer je bio sasvim svestan toga kada je uzviknuo: “Périssent lescolonies si elles nous en coûtent l’honneur, la liberté.”

Ekspanzija kao stalni i najvi{i cilj politike sredi{nja je ideja imperijaliz-ma. Po{to ne povla~i sobom ni privremeno plja~kanje niti trajniju asimila-ciju osvojenog, ona je potpuno nov koncept u dugoj istoriji politi~ke mislii delanja. Razlog te iznena|uju}e originalnosti – iznena|uju}e jer su pot-puno novi koncepti veoma retki u politici – jeste jednostavno to {to ovajkoncept zapravo uop{te nije politi~ki, ve} ima svoje poreklo u carstvu po-slovne {pekulacije, gde je ekspanzija zna~ila stalno {irenje industrijskeproizvodnje i ekonomskih transakcija karakteristi~nih za devetnaesti vek.

U ekonomskoj sferi je ekspanzija primeren koncept, jer je industrijskirast bio realnost. Ekspanzija je zna~ila porast stvarne proizvodnje robe zaupotrebu i potro{nju. Procesi proizvodnje su isto tako neograni~eni kao i

5 Ernest Renan u klasi~nom eseju Qu’est-ce qu’une nation?, Paris, 1882, isti~e “stvarnipristanak, èlju da se ìvi zajedno, volju da se dostojno sa~uva zajedni~ko nasle|e”, kaoglavne elemente koji okupljaju pripadnike jednog naroda tako da oni formiraju naciju. Pre-vod citiran iz The Poetry of the Celtic Races, and other Studies, London, 1896.

POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 129

sposobnosti ~oveka da stvara svoj svet, da ga uspostavlja, oprema i pobolj-{ava. Kada su se proizvodnja i ekonomski rast usporili, njihovo ograni~e-nje nije bilo toliko ekonomske koliko politi~ke prirode, utoliko {to je proi-zvodnja zavisila od mnogih razli~itih naroda koji su te proizvode koristilia bili su organizovani u veoma razli~ite dràvne zajednice.

Imperijalizam je ro|en kada je klasa vladaju}a u kapitalizmu ustala pro-tiv ograni~enja ekonomske ekspanzije samo na teritoriju sopstvene nacije.Buròazija se okrenula politici iz ekonomskih razloga; jer ako nije htela dase odrekne kapitalisti~kog sistema proizvodnje, ~iji je unutarnji zakon sta-lan ekonomski rast, morala je da nametne taj zakon svojim doma}im vla-dama i da proklamuje ekspanziju kao krajnji politi~ki cilj spoljne politike.

Parolom “ekspanzija radi ekspanzije” buròazija je poku{ala, a delimi-~no i uspela, da ubedi svoje nacionalne vlade da stupe na put svetske poli-tike. Na trenutak je izgledalo da je nova politika na{la svoja prirodna ogra-ni~enja i ravnoteù u samoj ~injenici da je nekoliko naroda istovremeno ikompetitivno zapo~elo ekspanziju. Jo{ uvek bi imperijalizam u po~etnimstupnjevima mogao da se opi{e kao “borba suparni~kih carstava” i da seodvoji od “ideje carstva u anti~kom i srednjovekovnom svetu [koja je bila]ideja federacije dràva, pod zajedni~kom vla{}u, koja pokriva... celokupnipoznati svet”.6 Ipak, takvo takmi~enje bilo je jedan od mnogih ostatakapro{le ere, ustupak tom jo{ uvek vladaju}em nacionalnom principu po ko-jem je ~ove~anstvo porodica naroda koji se takmi~e za prevlast; po libe-ralnom uverenju, opet, to takmi~enje }e automatski postaviti sopstvenegranice kao faktor stabilnosti pre nego {to jedan takmac likvidira sve os-tale. Ova sre}na ravnoteà, me|utim, nije bila ba{ nuàn proizvod tajan-stvenih ekonomskih zakona, ve} se sna`no oslanjala na politi~ke i jo{ vi{ena policijske institucije koje treba da spre~e takmi~are da upotrebe pi{to-lje. Te{ko je pretpostaviti kako bi na bilo koji drugi na~in moglo da se za-vr{i takmi~enje izme|u do zuba naoruànih poslovnih koncerna – “impe-rija” – osim pobedom jednog a smr}u svih ostalih. Drugim re~ima, takmi-~enje vi{e nije bilo princip politike ve} princip ekspanzije, a isto mu je to-liko bila stra{no potrebna politi~ka mo} radi uspostavljanja kontrole i og-rani~enja.

Nasuprot ekonomskoj strukturi, politi~ka struktura ne moè da se bes-krajno {iri, jer se ne zasniva na ljudskoj proizvodnji, koja je, zaista, neo-grani~ena. Od svih oblika vladanja i organizovanja, nacionalna dràva jenajmanje prikladna za neograni~en rast, jer ni iskrena saglasnost u njenojbazi ne moè da se {iri beskrajno, a samo je retko i te{ko zadobijena od po-korenih naroda. Nijedna nacionalna dràva ne bi ~iste savesti uop{te mo-gla da pokorava strane narode, po{to takva svest moè da se opravda samo

130 IMPERIJALIZAM

6 Hobson, op. cit.

uverenjem da je pokoravanje zapravo nametanje superiornog zakona var-varima.7 Nacija je, me|utim, svoj zakon shvatala kao izdanak jedinstvenenacionalne biti koji nije pravovaàn izvan sopstvenog naroda i granica sop-stvene teritorije.

Gde god se pojavila kao osvaja~, nacionalna dràva je me|u pokoreni-ma budila nacionalnu svest i èlju za suverenitetom, osuje}uju}i na tajna~in sve prave napore u izgradnji imperije. Tako su Francuzi uklju~ili umaticu Alìr kao pokrajinu, ali nisu uspeli da nametnu sopstvene zakonearapskom narodu. Nastavili su da po{tuju postoje}i lokalni zakon i dodelilisu svojim arapskim gra|anima “li~ni status”, stvaraju}i tako besmislenihibrid nominalno francuske teritorije, koja je zakonski isto toliko deoFrancuske koliko i Département de la Seine, ali ~iji stanovnici nisu fran-cuski gra|ani.

Rani britanski “graditelji imperije”, uzdaju}i se u osvajanje kao stalanmetod vladavine, uop{te nisu mogli da inkorpori{u svoje susede Irce u ra-{trkanu strukturu Britanske imperije ili Britanskog komonvelta nacija; ka-da je, nakon poslednjeg rata, Irskoj dodeljen status dominiona i ona bilapozdravljena kao prava ~lanica Britanskog komonvelta, to je tako|e bioproma{aj, iako mo`da manje o~igledan. Najstariji “posed” i najnoviji do-minion je jednostrano otkazao svoj dominionski status (1937) i zao{triosve odnose sa engleskom nacijom kada je odbio da u~estvuje u ratu. Po{toje “propustila da uni{ti” Irsku (êsterton), engleska vladavina putem stal-nog osvajanja nije toliko podstakla sopstveni “dremovni genije imperija-lizma”8 koliko je probudila duh nacionalnog otpora u Ircima.

Nacionalna struktura Ujedinjenog kraljevstva onemogu}ila je brzu asi-milaciju i inkorporaciju osvojenih zemalja; Britanski komonvelt nije nika-da bio “komonvelt nacija”, ve} naslednik Ujedinjenog kraljevstva, jednanacija koja se ra{irila po celom svetu. Disperzija i kolonizacija nisu pro{i-rile politi~ku strukturu ve} su je presadile, a ishod je bio taj da su ~lanovinovog federativnog tela ostali ~vrsto vezani za svoju zajedni~ku mati~nuzemlju iz opravdanog razloga zajedni~ke pro{losti i zajedni~kog zakona.Irski primer dokazuje koliko je Ujedinjeno kraljevstvo bilo nepodesno za


7 Ovu ne~istu savest koja proizlazi iz vere u pristanak kao osnove svih dràvnih organi-zacija vrlo dobro je opisao Harold Nicolson, Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston-New York, 1934, u raspravi o britanskoj politici u Egiptu: “Opravdanje našeg pristustva uEgiptu i dalje se ne zasniva na pravu osvajanja koje se da braniti, ili na sili, ve} na našem sop-stvenom verovanju u element pristanka. Taj element 1919. nije postojao ni u jednoj ar-tikulisanoj formi. Egipatskom pobunom marta 1919. bio je radikalno osporen.”

8 Kao što je to rekao lord Solzberi, raduju}i se porazu Gledstonovog prvog Home RuleBill-a. Tokom slede}ih dvadeset godina konzervativne – a to je u to vreme bila imperijalisti-~ka – vladavine (1885-1905), englesko-irski sukob ne samo da nije rešen ve} je postao mno-go akutniji. Vidi tako|e Gilbert K. Chesterton, The Crimes of England, 1915, p. 57 ff.

izgradnju imperijalne strukture u kojoj bi mnogi razli~iti narodi mogli za-dovoljno da ìve zajedno.9 Britanski narod je pokazao da nije ve{t u rim-skoj umetnosti izgradnje imperije, ve} da sledi gr~ki model kolonizacije.Umesto osvajanja i nametanja sopstvenog zakona stranim narodima, en-gleski kolonisti su se na sve ~etiri strane sveta naseljavali na neosvojenimteritorijama, a ostajali su ~lanovi iste britanske nacije.10 Ostaje da se vidida li }e federativna struktura Komonvelta, zadivljuju}e izgra|ena na real-nosti jedne nacije raspr{ene svuda po svetu, biti dovoljno elasti~na dauravnoteì te{ko}e nacije koje iskrsavaju same po sebi u gradnji imperije ida za stalno prizna nebritanske narode kao prave “partnere u preduze}u”Komonvelta. Sada{nji status Indije kao dominiona – status, uzgred re~eno,koji su indijski nacionalisti tokom rata glatko odbili – ~esto se smatrao pri-vremenim i prelaznim re{enjem.11

Od propasti Napoleonovog sna, o~ita je duboka protivre~nost izme|unacionalne dràvne zajednice i osvajanja kao politi~kog obrasca. Zahva-ljuju}i tom iskustvu, a ne iz ~ovekoljubivih uverenja, osvajanje je od tadazvani~no osu|ivano i igralo je minornu ulogu u re{avanju grani~nih sporo-va. Napoleonov neuspeo poku{aj da ujedini Evropu pod francuskom zas-

132 IMPERIJALIZAM

9 Zašto u po~etnim fazama nacionalnog razvoja Tjudori nisu uspeli da pripoje IrskuVelikoj Britaniji kao što je Valoa uspeo da pripoji Bretanju i Burgundiju Francuskoj, to je jošuvek zagonetka. Mo`da je, me|utim, sli~an proces brutalno prekinuo Kromvelov reìm kojije Irsku tretirao kao veliki komad plena koji treba podeliti svojim slugama. U svakomslu~aju, posle Kromvelove revolucije, koja je bila toliko presudna za formiranje britanskenacije kao što je Francuska revolucija postala za Francusku, Ujedinjeno kraljevstvo je ve}postiglo onaj stepen zrelosti posle koga uvek dolazi do opadanja mo}i asimilacije i integraci-je koju nacionalna dràva ima samo u po~etnim stupnjevima. Ono što je tada sledilo bila je,zapravo, jedna druga tu`na pri~a “prisile (koja) nije bila nametnuta da bi ljudi mogli smirenoda ìve ve} da mogu smireno da umru”. (Chesterton, op. cit., p. 60).

Za istorijski pregled irskog pitanja koji sadrì i skorašnji razvoj, koristi izvanrednu, nepri-strasnu studiju Nicholas Mansergh, Britain and Ireland (u Longmans Pamphlets on the Bri-tish Commonwelth, London, 1942).

10 Vrlo je karakteristi~na slede}a tvrdnja koju je J. A. Froude dao malo pre po~etka imperi-jalisti~ke ere: “Neka jedanput za svagda bude jasno da Englez koji je emigrirao u Kanadu ilina Rt ili u Australiju ili Novi Zeland nije proigrao svoju nacionalnost, da je on još uvek naengleskom tlu isto koliko i u Devonšajru ili Jorkširu, i da }e ostati Englez dok je Engleskeimperije; i kad bismo potrošili ~etvrtinu sume koja je potonula u mo~varama na Balaklavi zaslanje i nastanjivanje dva miliona naših ljudi u tim kolonijama, to bi suštinskoj snazi zemljeviše doprinelo od svih ratova u koje smo se uplitali od Aìnkura do Vaterloa”. Citirano premaRobert Livington Schuyler, The Fall of the Old Colonial System, New York, 1945, p. 280-81.

11 Eminentni ju`noafri~ki pisac Jan Disselboom izrazio je bez ikakvog uvijanja drànjenaroda Komonvelta o ovom pitanju: “Velika Britanija je samo partner u koncernu... u komsvi imaju isto nacionalno poreklo... Oni delovi imperije naseljeni rasama za koje ovo ne vaì,nikada nisu bili partneri u ovom koncernu. Oni su bili privatno vlasništvo nadmo}nog part-nera... Moète imati belu dominaciju ili moète imati dominion Indije, ali ne moète imatioba.” (Citirano iz A. Carthill, The Lost Dominion, 1924. )

tavom bio je jasan pokazatelj da osvajanje jedne nacije vodi ili do bu|enjasvesti osvojenog naroda, pa tako i do pobune protiv osvaja~a, ili do tirani-je. No iako tiranija moè uspe{no da vlada stranim narodima, jer ona netraì ni~iju saglasnost, ona na vlasti moè da se odrì samo ako razori presvega nacionalne institucije sopstvenog naroda.

Francuzi su, za razliku od Britanaca i drugih nacija Evrope, u skorijevreme zaista poku{ali da kombinuju ius i imperium i da izgrade carstvo ustarorimskom duhu. Sami su najzad poku{ali da iz nacionalne dràverazviju imperijalnu dràvnu strukturu, verovali su da “francuska nacijamar{ira... da {iri dobra francuske civilizacije”; èleli su da uklju~e preko-morske posede u nacionalno telo, tretiraju}i osvojene narode “i... kao bra-}u i kao podre|ene – bra}u po zajedni~koj francuskoj civilizaciji, a podre-|ene po tome {to su u~enici francuske prosve}enosti i sledbenici Fran-cuske kao predvodnice.”12 To je delimi~no sprovedeno kada su obojeniposlanici zauzeli mesta u Francuskom parlamentu i kada je Alìrprogla{en departmanom Francuske.

Rezultat ovog smelog poduhvata bila je naro~ito okrutna eksploatacijaprekomorskih poseda u ime nacije. Nasuprot svim teorijama, francuskaimperija se zapravo razvila pod parolom nacionalne odbrane13 i kolonijesu smatrane zemljama vojnika koji mogu da stvore force noire radi za{titestanovnika Francuske od nacionalnih neprijatelja. Poenkareova slavnafraza iz 1923, “Francuska nije zemlja od ~etrdeset miliona ljudi, to je ze-mlja stotine miliona”, ukazuje jednostavno na otkri}e “da se topovsko me-so moè stvoriti metodama masovne proizvodnje”.14 Klemanso je 1918.za mirovnim stolom tvrdio da mu je stalo samo do “neograni~enog pravana sakupljanje crnih trupa koje }e pomo}i u odbrani francuske teritorije uEvropi ako bi Nema~ka u budu}nosti napala Francusku,”15 ali on nijespasao francusku naciju od nema~ke agresije, {to sada na nesre}u znamo,iako je general{tab izveo njegov plan; me|utim zadao je smrtni udarac jo{uvek neizvesnoj mogu}nosti stvaranja Francuske imperije.16 U pore|enju


12 Ernest Baker, Ideas and Ideals of the British Empire, Cambridge, 1914, p. 4. Vidi tako|e vrlo dobre uvodne napomene o osnovanju francuskog carstva u French

Colonial Empire (u Information Department Papers No. 25, koje je objavio Royal Instituteof International Affairs, London, 1941), p. 9 ff. “Cilj je da se kolonijalni narodi asimiluju ufrancuski narod ili ih, tamo gde to nije mogu}e, treba udruìti u veoma primitivne zajednice,’udruìti’ ih tako da razlike izme|u la France métropole i la France d’outremer sve višebude geografska a ne su{tinska.”

13 vidi Gabirel Hanotaux, “Le Général Mangin” u Revue des Deux Mondes (1925),Tome 27.

14 W. P. Crozier, “France and her ’Black Empire’”, u New Republic, January 23, 1924. 15 David Lloyd George, Memoirs of the Peace Conference, New Haven, 1939, I, 362 ff. 16 Sli~an pokušaj brutalne eksploatacije prekomorskih poseda u korist nacije su izvršili

Holan|ani u Holandskim Antilima pošto je Napoleonova propast vratila holandske kolonije

sa ovim slepim o~ajni~kim nacionalizmom, britanski imperijalisti su, na-ga|aju}i se oko mandatnog sistema, izgledali kao zagovornici ideje osamoopredeljenju. I to uprkos ~injenici {to su “indirektnom vladavinom”odmah po~eli da zloupotrebljavaju mandatni sistem, metod koji adminis-tratoru dozvoljava da vlada narodom “ne direktno ve} posredno, putemnjihovih plemenskih i lokalnih vlasti”.17

Britanci su poku{ali da se spasu opasne protivre~nosti svojstvene nacio-nalnom poku{aju izgradnje imperije tako {to su pokorenim narodima os-tavljali njihove kulturne, verske i pravne tekovine, tako {to su ostajali postrani i uzdràvali se od {irenja britanskog zakona i kulture. To nije spre-~ilo doma}e stanovni{tvo da razvije nacionalnu svest i da zahteva suve-renitet i nezavisnost – iako je pone{to usporilo taj proces. Ali je sve to stra-{no oja~alo imperijalisti~ku svest o su{tinskoj, ne samo privremenoj supe-riornosti ~oveka nad ~ovekom, o “vi{im” i “niìm vrstama”. To je posle ra-zjarivalo borbu podre|enih naroda za slobodu i spre~avalo ih da uvide ne-pobitne koristi od britanske vladavine. Zbog same uzdrànosti vladinihslu`benika koji, “uprkos iskrenom po{tovanju prema doma}em sta-novni{tvu kao narodu, a ~ak u nekim slu~ajevima ljubavi prema njima,...skoro do poslednjeg ~oveka nisu verovali da oni jesu ili }e biti sposobni daimaju samoupravu bez nadzora”,18 “domoroci” su samo mogli da zaklju~eda njih isklju~uju i zauvek odvajaju od ostatka ~ove~anstva.

Imperijalizam nije isto {to i izgradnja imperije i ekspanzija nije osvaja-nje. Britanski osvaja~i, stari “kr{ioci zakona u Indiji” (Berk), imali su ma-lo zajedni~kog sa britanskim izvoznicima novca ili vladinim slu`benicimakoji su upravljali indijskim narodima. Da su se ovi imalo promenili od vla-

134 IMPERIJALIZAM

veoma osiromašenoj mati~noj zemlji. Sredstvima prisilnog kultivisanja uro|enici su bili sve-deni na robove u korist vlade u Holandiji. Multatulijev Max Havelaar, prvi put objavljenšezdesetih godina prošlog veka, ciljao je na vladu kod ku}e a ne na slu`be u inostranstvu.(Vidi de Kat Angelino, Colonial Policy, Tom II, The Duch East Indies, Chicago, 1931, p. 45.)

Ovaj je sistem brzo napušten i Holandski Antili su za trenutak postali “predmet divljenjasvih kolonizatorskih nacija” (Ser Hesketh Bell, pre|ašnji guverner Ugande, severne Nigerijeitd., Foreign Colonial Administration in the Far East, 1928. Part I). Holandski metodi imajumnogo sli~nosti sa francuskim: davanje statusa Evropljana zaslu`nim uro|enicima, uvo|enjeevropskog školskog sistema i druga sredstva postepene asimilacije. Holan|ani su takopostigli isti rezultat: jak nacionalni pokret za nezavisnost me|u pokorenim narodom.

U sadašnjem prou~avanju se previ|aju holandski i belgijski imperijalizam. Prvi je ~udna ipromenljiva mešavina francuskih i engleskih metoda; drugi je pri~a ne o ekspanziji belgijskenacije ili ~ak belgijske buròazije, ve} o ekspanziji belgijskog kralja li~no, koju ne kontrolišebilo koja vlada i koja nije u vezi ni sa jednom drugom institucijom. I holandski i belgijski ob-lik imperijalizma su atipi~ni. Holandija se nije širila tokom osamdesetih godina, ve} je samou~vrstila i modernizovala svoje stare posede. Neverovatna zverstva po~injena u BelgijskomKongu, s druge strane, nudila bi isuviše nepravi~an primer o onome što se u celini doga|alou prekomorskim posedima.

17 Ernest Baker, op. cit., p. 69. 18 Selwyn James, South of the Kongo, New York, 1943, p. 326.

davine dekretima do uspostavljanja zakona, mogli su postati graditelji im-perije. Poenta je, me|utim, u tome {to engleska nacija nije za to bila zain-teresovana i te{ko da bi ih podràla. Ovako, iza imperijalisti~ki nastrojenihbiznismena do{li su dràvni ~inovnici koji su èleli “da Afrikanac ostaneAfrikanac”, dok je mnogo onih koji jo{ nisu bili prerasli ono {to je HaroldNikolson jednom nazvao “njihovim de~a~kim idealima”19 èlelo da Afri-kancima pomogne da “postanu bolji Afrikanci”20 – ma {ta to zna~ilo. Tibiznismeni ni u kom slu~aju nisu bili “spremni da primene upravni i poli-ti~ki sistem svoje zemlje na zaostalo stanovni{tvo”21 i da veù ra{trkaneposede britanske krune za englesku naciju.

Nasuprot istinski imperijalnim strukturama, gde su institucije mati~nezemlje na razli~ite na~ine integrisane u imperiju, za imperijalizam je ka-rakteristi~no da nacionalne institucije ostaju odvojene od kolonijalne up-rave iako im je dozvoljeno da ih kontroli{u. Stvarna motivacija za tu pod-vojenost je bila ~udna me{avina arogancije i po{tovanja: nova arogancijaadministratora suo~enih sa “zaostalim stanovni{tvom” ili “niìm vrsta-ma”, i po{tovanje koje su staromodni dràvnici u matici gajili premasvakoj naciji, smatraju}i da nijedna nacija nema prava da uspostavlja svojzakon nad stranim narodom. U samoj prirodi stvari je da je arogancija po-stala sredstvo vladavine, a respektovanje koje je ostalo u potpunosti nega-tivno, nije stvorilo nov modus zajedni~kog ìvota, ve} je jedino uspelo dadonekle ograni~i nemilosrdnu imperijalisti~ku vladavinu dekretima. Zdra-vim ograni~avanjima nacionalnih institucija i politi~ara duguju se sve onebeneficije koje su neevropski narodi, nakon svega i uprkos svemu, moglida izvuku iz zapadne dominacije. Ali kolonijalne slu`be nisu nikada pre-stale da protestuju protiv me{anja “neiskusne ve}ine” – nacije – koja jepoku{ala da pritisne “iskusnu manjinu” – imperijalisti~ku upravu – “upravcu imitacije”,22 zapravo, na vladavinu u skladu sa op{tim merilimapravde i slobode koja su vladala kod ku}e.

Za{titni znak moderne istorije je postalo to {to je pokret ekspanzije radiekspanzije ro|en u nacionalnim dràvama koje su vi{e od svih drugih dr-àvnih tvorevina bile odre|ene teritorijalnim granicama i limitima u ono-me {to je mogu}e osvojiti, primer o~igledno apsurdnog dispariteta izme|uuzroka i posledice. Stra{na konfuzija moderne istorijske terminologije jenuzproizvod ovih dispariteta. Prave}i pore|enja sa anti~kim carstvima, br-

19 O tim de~a~kim idealima i njihovoj ulozi u britanskom imperijalizmu vidi poglavljeVII. Kako su se oni razvili i kultivisali opisao je Rudyard Kipling u Stalky and Company.

20 Ernest Baker, op. cit., str. 150. 21 Lord Cromer, “The Government of Subject Races”, u Edinburgh Review, January,

1908. 22 Ibid.


kaju}i ekspanziju sa osvajanjem, previ|aju}i razliku izme|u komonvelta iimperije (koju su preimperijalisti~ki istori~ari ozna~avali kao razlikuizme|u plantaà i poseda ili izme|u kolonija i zavisnih teritorija, ili, ne{tokasnije, kolonijalizma i imperijalizma)23, drugim re~ima, previ|aju}i raz-liku izme|u izvoza (britanskog) naroda i izvoza (britanskog) novca24, is-tori~ari su poku{ali da presko~e uznemiravaju}u ~injenicu da na taj na~inmnoga va`na de{avanja u modernoj istoriji izgledaju kao drasti~neposledice bezazlenih uzroka.

Suo~eni sa prizorom nekolicine kapitalista kako po celoj zemaljskoj ku-gli rukovode svojim grabljivim istraìvanjem novih mogu}nosti za ulaga-nje i kako privla~e èlju za profitom prebogatih i kockarski instinkt previ-{e siroma{nih, savremeni istori~ari èle da zaogrnu imperijalizam staromveli~inom Rima i Aleksandra Velikog, veli~inom koja bi sva kasnija de{a-vanja kao humanija u~inila podno{ljivijim. Nesrazmera izme|u uzroka iposledice je izneverena u ~uvenoj i na àlost istinitoj primedbi da je bri-tanska imperija ste~ena u naletu rasejanosti; to je postalo bolno o~iglednoonda kad je demokratski svet morao da otpo~ne ~itav jedan svetski rat dabi se re{io Hitlera, {to je bilo sramno upravo po tome {to je bilo komi~no.Ne{to sli~no iza{lo je na videlo tokom Drajfusove afere, kada su najboljielementi u naciji bili potrebni da bi zaklju~ili borbu koja je po~ela kaogroteskna zavera a zavr{ila se kao farsa.

Jedina veli~ina imperijalizma leì u tome {to nacija gubi bitku protivnjega. Tragedija te malodu{ne opozicije nije bila u tome {to su novi impe-rijalisti~ki biznismeni mogli da kupe mnoge nacionalne predstavnike. Odkorupcije je mnogo gora bila ~injenica da su nepodmitljivi bili ube|eni daje imperijalizam jedini na~in da se vodi svetska politika; po{to su pomors-ka mesta i pristup sirovinama bili zaista potrebni svim nacijama, oni supo~eli da veruju da aneksija i ekspanzija rade za spas nacije, ne shvataju}iosnovnu razliku izme|u starog osnivanja trgovinskih i pomorskih mestaradi trgovine i nove politike ekspanzije. Poverovali su Sesilu Roudzu kadim je rekao “neka vas probudi ~injenica da ne moète ìveti ako nemate

136 IMPERIJALIZAM

23 Prvi nau~nik koji je upotrebio termin imperijalizam da bi jasno razdvojio “Imperiju” od“Komonvelta” bio je J. A. Hobson. Ali suštinska razlika je oduvek bila dobro poznata. Prin-cip kolonijalne slobode na primer, koji su gajili svi liberalni britanski dràvnici posle Ame-ri~ke revolucije, uzimao se kao vaè}i sve dok je kolonije “formirao britanski narod ili... pro-cenat britanske populacije koji bi omogu}io uvo|enje britanskih predstavni~kih institucija.”Vidi Robert Livingston Schuyler. op. cit., p. 236 ff.

U devetnaestom veku moramo razlikovati tri tipa prekomorskih poseda u okviru britanskeimperije: naselja ili plantaè ili kolonije, kakve su Australija i dominioni; trgovinske stanicei posede kao {to je Indija; i pomorske i vojne stanice kao {to je Rt Dobre Nade, odràvanezbog onih prvih. Svi ti posedi su u eri imperijalizma pretrpeli promenu u sistemu uprave ipoliti~kom zna~aju.

24 Ernest Barker, op. cit.

svetsku trgovinu”, “va{a trgovina je svet i va{ ìvot je svet, a ne Engle-ska”, i da zato moraju da se bave ovim pitanjima ekspanzije i nepu{tanjasveta.25 Ne èle}i to, ponekad i nehotice, ne samo da su postali sukrivci uimperijalisti~koj politici, ve} su ih prve optuìli i eksponirali zbog nji-hovog “imperijalizma”. Takav je bio slu~aj Klemansoa koji je, zato {to jebio tako o~ajni~ki zabrinut za budu}nost francuske nacije, postao “impe-rijalista”, u nadi da }e kolonijalno vojnosposobno stanovni{tvo za{tititifrancuske gra|ane od agresora.

Probudila se savest nacije, koju su predstavljali parlament i slobodna{tampa, a u svim evropskim zemljama ju je osu|ivala kolonijalna uprava –bilo to u Engleskoj, Francuskoj, Belgiji, Nema~koj ili Holandiji. U Engle-skoj je, da bi se napravila razlika izme|u imperijalne vlade sa sedi{tem uLondonu, koju je kontrolisao parlament, i kolonijalne uprave, taj uticaj bionazvan “imperijalnim ~iniocem”, ~ime su imperijalizmu pripisane vred-nosti i ostaci pravde koje je on tako èstoko poku{avao da odstrani.26 “Im-perijalisti~ki faktor” je bio politi~ki izraèn u tvrdnji da Britanci ne samo{to {tite doma}e stanovni{tvo ve} ga na izvestan na~in i zastupaju u“Imperijalnom parlamentu”.27 Ovde su Englezi bili veoma blizu fran-cuskom eksperimentu u izgradnji imperije, iako nikad nisu i{li tako dalekoda daju stvarno zastupni{tvo podre|enom narodu. Ipak, oni su se o~igled-no nadali da nacija u celini moè da predstavlja neku vrstu staratelja naro-du koji je osvojila, i istina je da je redovno davala sve od sebe da spre~iono najgore.

Sukob izme|u predstavnika “imperijalnog faktora” (koji bi pre trebalozvati nacionalni ~inilac) i kolonijalne uprave provla~i se kroz ~itavu istori-ju britanskog imperijalizma. “Molitva” koju je Kromer za vreme svoje up-rave Egiptom uputio lordu Solzberiju 1896, “spasi me od Engleskih ode-


25 Millin, op. cit., r. 175. 26 Poreklo ove zamene teza verovatno leì u istoriji engleske vladavine u Ju`noj Africi, i

ide sve do vremena kada su lokalni guverneri Sesil Roudz i Dèjmson upleli “Imperijalnuvladu” u Londonu, veoma protivno njenim namerama, u rat protiv Bura. “U stvari je Roudz,ili još više Dèjmson, bio apsolutni vladar teritorije tri puta ve}e od Engleske, kojom se moèupravljati ’ne ~ekaju}i na nevoljan pristanak ili uljudnu kritikuu glavnog poverenika’”, pred-stavnika Imperijalne vlade koja je zadràla samo “nominalnu kontrolu”. (Reginal IvanLovell, The Struggle for South Africa 1875-1899, New York, 1934, p. 194). A ono što se do-godilo na teritorijama na kojima je britanska vlada predala jurisdikciju lokalnom evropskomstanovništvu oslobo|enom bilo kakvih tradicionalnih i konstitucionalnih ograni~enja na-cionalnih dràva, najbolje se moè videti u tragi~noj pri~i Ju`noafri~ke Unije, od sticanjanjene nezavisnosti naovamo, to jest od vremena kada “Imperijalna vlada” nije više imala pra-va da se meša.

27 Diskusija u Donjem domu maja 1908, izme|u ârlsa Dilka i Kolonijalnog sekretara jeinteresantan primer. Dilk je upozoravao protiv davanja autonomije kolonijama Krune jer bito rezultiralo vladavinom belih plantaèra nad obojenim radnicima. Njemu je re~eno da iuro|enici imaju predstavnike u engleskom Donjem domu. Vidi G. Zoepfl, “Kolonien undKolonialpolitik” in Handwörterbuch der Staatswissenschaften.

ljenja”,28 stalno je ponavljana sve dok ekstremna imperijalisti~ka strujadvadesetih godina ovog veka naciju, i sve {to je ona predstavljala, nijeotvoreno optuìla zbog toga {to je pretio gubitak Indije. Imperijalisti suuvek bili duboko kivni {to pred vladom Indije treba “da opravdaju svojepostojanje, a pred javnim mnjenjem u Engleskoj svoju politiku”; ova kon-trola je onemogu}ila dalje sprovo|enje onih mera “masakra kolonijalnevlasti”29 koji su se, odmah po zavr{etku Prvog svetskog rata, ponekad nadrugom mestu isprobavali kao radikalna sredstva pacifikacije,30 i koji sumo`da zaista mogli da spre~e nezavisnost Indije.

Sli~no neprijateljstvo je vladalo u Nema~koj izme|u nacionalnih pred-stavnika i kolonijalne uprave u Africi. Godine 1897. Karl Peters je biopreme{ten sa svoga mesta u Nema~koj Jugoisto~noj Africi i morao je dadâ ostavku na vladinu slu`bu zbog zverstava prema doma}em stanovni-{tvu. Isto se dogodilo guverneru Cimereru. Godine 1905. plemenske po-glavice su prvi put uputile pritu`be Rajhstagu, rezultat je bio da je ne-ma~ka vlada intervenisala tek kad su ih kolonijalni administratori bacili uzatvor.31

Isto se dogodilo sa francuskom upravom. Guverneri koje je uglavnomodre|ivala vlada u Parizu bili su ili podre|eni mo}nom pritisku iz fran-cuskih kolonija kao u Alìru ili su jednostavno odbijali da sprovode re-forme u opho|enju sa doma}im stanovni{tvom, na {ta su ih navodno pod-stakli “slabi demokratski principi njihove vlade”.32 Svuda su imperijalniadministratori osetili da je kontrola nacije nepodno{ljivi teret i pretnja nji-hovoj dominaciji.

I imperijalisti su bili potpuno u pravu. Oni su znali uslove modernogvladanja nad podre|enim narodima bolje od onih koji su s jedne straneprotestovali protiv vladavine putem dekreta i samovoljne birokratije, a sdruge se nadali da }e zauvek zadràti svoje posede na ve}u slavu nacije.

138 IMPERIJALIZAM

28 Lawrence J. Zetland, Lord Cromer, 1923, p. 224.29 A. Carhill, The Lost Dominion, 1924, p. 41-42, 93. 30 Insistiranje na pacifikaciji Bliskog Istoka opširno je opisao T. E. Lawrence u ~lanku

“France, Britain and the Arabs” koji je napisao za The Observer (1920). “Po~etni uspeh tre-ba pripisati Arapima, britanska poja~anja izlaze kao kaznene jedinice. Probijaju se ... premasvom objektu, koji su u me|uvremenu bombardovali artiljerija, avioni ili torpedni ~amci. Nakraju se mo`da selo spaljuje a oblast je umirena. ûdno da ne koristimo otrovni gas u ovimslu~ajevima. Bombardovanjem ku}a moèmo da povredimo ène i decu... Gasom bi se celostavništvo pobunjene teritorije moglo na~isto izbrisati, a kao metod vlasti ne bi bilo nemoral-nije od sadašnjeg sistema.” Vidi T. E. Lawrence, Letters, edited by David Garnett, New York,1939, p. 311. ff.

31 S druge strane je, Kolonijalni sekretar B. Dernburg 1910. morao da podnese ostavku jerse sukobio sa kolonijalnim plantaèrima štite}i domoroce. Vidi Mary E. Townsend, Rise andFall of Germany’s Colonial System, New York, 1930 i P. Leutwein, Kämpfe um Afrika,Lübeck, 1936.

32 Po re~ima Leona Kejla pre|ašnji general-guverner Madagaskara i Petenov prijatelj.

Imperijalisti su bolje znali od nacionalista da nacionalna dràva nije ustanju da izgradi imperiju. Oni su bili potpuno svesni da se nacionalni po-hod i osvajanje drugih naroda, ako im se dozvoli da slede sopstvene zako-ne, zavr{avaju usponom tih naroda do dràvnosti i porazom osvaja~a. Fran-cuski metodi, me|utim, koji su uvek poku{avali da kombinuju nacionalneaspiracije sa izgradnjom imperije, bili su mnogo manje uspe{ni od britan-skih metoda, koji su posle osamdesetih godina pro{log veka bili otvorenoimperijalisti~ki, iako ih je mati~na zemlja obuzdavala da bi sa~uvala svojenacionalne demokratske institucije.

II: Vlast i buròazija

IMPERIJALISTI SU zapravo èleli ekspanziju politi~ke vlasti bez osnivanjadràvne celine. Imperijalisti~ka ekspanzija je bila reakcija na jednu ~udnuvrstu ekonomske krize, preteranu proizvodnju kapitala i pojavu “suvi{nognovca”, koji je bio rezultat prevelikih u{te|evina i koji vi{e nije mogao dabude produktivno investiran u okviru nacionalnih granica. Prvi put inve-stiranje vlasti nije utrlo put investiranju novca, ve} je izvoz vlasti pokornosledio izvoènje novca, po{to su nekontrolisana investiranja u udaljenimzemljama pretila da velike slojeve dru{tva pretvore u kockare, da obrnucelu kapitalisti~ku ekonomiju iz sistema proizvodnje u sistem finansijske{pekulacije i da profit od proizvodnje zamene profitom od provizija. De-cenija imperijalisti~ke ere, sedamdesete godine pro{log veka, svedo~i onesvakida{njem porastu prevara, finansijskih skandala i berzanskih {peku-lacija.

Pioniri u tom preimperijalisti~kom razvoju su bili oni jevrejski finansi-jeri koji su stekli bogatstvo izvan kapitalisti~kog sistema i koji su nacio-nalnim dràvama bili potrebni u {to ve}em broju za me|unarodno garanto-vane zajmove.33 Sa ~vrsto uspostavljenim poreskim sistemom koji je obe-zbe|ivao ~vrstu osnovu vladinih finansija, ova grupa je imala sve razlogeda se pla{i potpunog istrebljenja. Po{to su vekovima novac zara|ivaliputem provizija, bilo je prirodno da oni prvi imaju volju i pozvani su daposluè u plasiranju kapitala koji vi{e nije mogao unosno da se investirana doma}em trì{tu. Finansijeri-Jevreji sa me|unarodnim vezama su za-ista delovali kao naro~ito pogodni za me|unarodne poslovne operacije.34


33 Za ovo i slede}e uporediti II poglavlje.34 Interesantno je da su svi raniji posmatra~i imperijalisti~kog razvoja veoma sna`no

naglašavali ovaj jevrejski element, iako on jedva da je odigrao ikakvu ulogu u skorijoj litera-turi. Posebno je u ovom pogledu vredno obratiti pa`nju na J. A. Hobsonov razvoj, jer je onveoma pouzdan u posmatranju i veoma pošten u analizama. U prvom eseju koji je napisao oovom predmetu, “Capitalism and Imperialism in South Africa” (u Contemporary Review

[tavi{e, same vlade, ~ija je pomo} u nekom obliku bila potrebna za inve-stiranje u udaljenim zemljama, su bile u po~etku sklonije dobro znanimjevrejskim finansijerima nego novajlijama u me|unarodnim finansijamaod kojih su mnogi bili avanturisti.

Po{to su finansijeri otvorili kanale izvoza kapitala suvi{nom bogatstvukoje je bilo osu|eno na lenstvovanje unutar uskog okvira nacionalne proi-zvodnje, brzo je postalo o~igledno da deoni~arima na daljinu nije stalo dapreuzmu stra{ne rizike adekvatne njihovim stra{no uve}anim profitima.Finansijeri koji zara|uju na provizijama, ~ak i sa dobrovoljnom asi-stencijom dràve, nisu imali dovoljno mo}i da se od tih rizika osiguraju:samo je materijalna mo} dràve mogla to da u~ini.

îm je postalo jasno da bi izvoz novca morao biti pra}en izvozom mo}ivladavine, pozicija finansijera uop{te, a jevrejskih finansijera posebno, bi-la je znatno oslabljena, a vo|enje imperijalisti~kih poslovnih transakcija ipreduze}a su postepeno preuzeli ~lanovi doma}e buròazije. U tom smis-lu je veoma pou~na karijera Sesila Roudza u Ju`noj Africi, koji je, kaopotpuni novajlija uspeo da za nekoliko godina istisne sa prvog mesta sve-mo}ne jevrejske finansijere. U Nema~koj su Blajhredera, koji je 1885. jo{uvek bio partner u osnivanju Ostafrikanische Gesellschaft-a, istisnuli, za-jedno sa baronom Hir{om, budu}i giganti Siemens i Deutsche Bank, ~etr-naest godina kasnije, kada je Nema~ka otpo~ela izgradnju Bagdadskepruge. Nekako su se tako dobro poklopile vladina neodlu~nost da dâ stvar-nu vlast Jevrejima i jevrejska neodlu~nost da se upuste u biznis sa politi-~kom implikacijom da se, uprkos velikom bogatstvu jevrejskog lobija,uop{te nije razvila nikakva stvarna borba za vlast nakon {to se zavr{io po-~etni stadijum kockanja i zarade od provizija.

Razli~ite nacionalne vlade su sa zabrinuto{}u gledale na sve ja~u ten-denciju da se biznis transformi{e u politi~ku stvar i da se ekonomski in-teres jedne relativno male grupe poistoveti sa nacionalnim interesom kaotakvim. Ali je izgledalo da je jedina alternativa izvozu vlasti bilo namerno`rtvovanje velikog dela nacionalnog bogatstva. Samo su {irenjem dràv-nih instrumenata nasilja mogla da se racionalizuju strana ulaganja i vra-

140 IMPERIJALIZAM

1900), rekao je: “Najve}i broj (finansijera) bili su Jevreji, jer su Jevreji me|unarodni finansi-jeri par excellence i, iako govore engleski, najve}i broj je kontitentalnog porekla... Išli su ta-mo (u Transval) zbog novca a oni koji su došli prvi, i koji su najviše napravili, zajedni~ki supovukli svoje ljude, ostavljaju}i ekonomske o~njake u truplu plena. Zaka~ili su se za Rand...kao što su spremni da se zaka~e za svaku ta~ku na zemlji... Prvenstveno, oni su finansijskišpekulanti koji zarade ne uzimaju iz istinskih plodova proizvodnje, ~ak ni iz tu|e proizvod-nje, ve} iz konstrukcije, promocije i finansijske manipulacije”. U Hobsonovoj kasnijoj studi-ji Imperialism, me|utim, Jevreji se ~ak i ne pominju; u me|uvremenu je postalo o~igledno dasu njihov uticaj i uloga bili privremeni i pomalo površni.

Za ulogu jevrejskih finansijera u Ju`noj Africi vidi poglavlje VII. 35 Svi dalji citati su, ako nije druga~ije nazna~eno, iz Hobbes, Leviathan.

tolomne {pekulacije sa vi{kom kapitala, koje su prouzrokovale kockanjesvim u{te|evinama, samo su tako ona mogla da se reintegri{u u ekonom-ski sistem nacije. Draàva je pro{irila svoju vlast jer je, imaju}i da bira iz-me|u dugova ve}ih nego {to ekonomija ijedne dràve moè da podnese idobitaka ve}ih nego {to je ijedan narod prepu{ten sopstvenim mogu}nosti-ma mogao da sanja, ona mogla da izabere samo ovo drugo.

Prva posledica izvoza vlasti je bila ta {to su dràvni instrumenti nasilja,policija i vojska, koji su u okviru nacije postojali pored drugih nacionalnihinstitucija koje su ih kontrolisale, bili odvojeni od dràve i unapre|eni upoloàj nacionalnih predstavnika u necivilizovanim ili nejakim zemljama.Ovde, u zaostalim regionima bez industrije i politi~ke organizacije, gde senasilje primenjivalo mnogo slobodnije nego u bilo kojoj zapadnoj zemlji,takozvanim zakonima kapitalizma bilo je zapravo dozvoljeno da kreirajustvarnost. Prazna èlja buròazije da novac ra|a novac kao {to ~ovek ra|a~oveka bila je samo ruàn san sve dok je novac morao da prolazi dug putinvestiranja u proizvodnju; nije novac ra|ao novac ve} je ~ovek praviostvari i novac. Tajna novog sre}nog ispunjenja je bila upravo to {to eko-nomski zakoni vi{e nisu stajali na putu pohlepi imu}nih klasa. Novac jekona~no mogao da ra|a novac zato {to je vlast potpuno prenebregavaju}isve zakone, ekonomske kao i eti~ke, mogla da prisvoji bogatstvo. Tek kadje izvezeni novac uspeo da stimuli{e izvoz vlasti, uspeo je da ispuni i za-misli svojih vlasnika. Jedino je neograni~ena akumulacija vlasti mogla dadonese neograni~enu stimulaciju kapitala.

Strane investicije, izvoz kapitala koji je po~eo kao prinudna mera, po-stale su stalna crta svih ekonomskih sistema ~im su bile za{ti}ene izvozomvlasti. Imperijalisti~ki koncept ekspanzije, prema kojem je ekspanzija sa-ma sebi cilj a ne privremeno sredstvo, pojavio se u politi~koj teoriji kadaje postalo o~igledno da je {irenje vlasti jedna od najva`nijih stalnih fun-kcija nacionalne dràve. Dràvni administratori nasilja su ubrzo formiralinovu klasu unutar nacije pa su, iako je polje njihove aktivnosti bilo uda-ljeno od matice, vr{ili vaàn uticaj na svoju nacionalnu dràvu. Po{to oninisu bili ni{ta do funkcioneri nasilja, mogli su da razmi{ljaju samo u smis-lu politike sile. Oni su bili prvi koji }e kao klasa, podràni svojim svako-dnevnim iskustvom, tvrditi da je osvajanje vlasti su{tina svake politi~kestrukture.

Prevashodno nova crta ove imperijalisti~ke politi~ke fantazije nije mes-to koje je ona davala nasilju, niti otkri}e da je vlast jedna od su{tinskih po-liti~kih realnosti. Nasilje je uvek bilo ultima ratio politi~ke akcije a vlastje uvek bila vidljivi izraz upravljanja i vladanja. Ali ni{ta od toga nije nika-da ranije bilo svesni cilj dràvne zajednice ili krajnji cilj ijedne odre|enepolitike. Jer vlast prepu{tena sama sebi ne moè da donese ni{ta drugo dojo{ vi{e vlasti, a nasilje koje se sprovodi radi vlasti (a ne radi zakona) pret-


vara se u destruktivni princip koji ne}e stati sve dok postoji bilo {ta nad~im }e se vr{iti nasilje.

Protivre~nost sadràna u svakoj politici sile koja iz ovoga proisti~e pri-vidno dobija smisao ako se razume u kontekstu zami{ljenog permanen-tnog procesa koji nema drugog kraja ili cilja osim sebe samog. Tadaprovera onoga {to se postiglo zaista moè da postane besmislena i o vlastise moè misliti kao o stalnom, samonapajaju}em motoru ukupne politi~keakcije {to korespondira legendarnoj beskrajnoj akumulaciji novca koja ra-|a novac. Koncept neograni~ene ekspanzije koja sama moè da ispuni na-du u neograni~enu akumulaciju kapitala i prouzrokuje besciljnu akumula-ciju vlasti, gotovo da onemogu}ava osnivanje novih dràva – koja su doere imperijalizma uvek bile posledica osvajanja. Zapravo, logi~na posledi-ca je razaranje svih ljudskih zajednica, osvojenih naroda kao i naroda kodku}e. Jer svaka politi~ka struktura, nova ili stara, prepu{tena sama sebi, ra-zvija stabilizuju}e snage koje stoje na putu stalnoj transformaciji i ek-spanziji. Tako se sve dràve pojavljuju kao privremene prepreke kad se nanjih gleda kao na deo ve~ne struje vlasti koja vremenom postaje sve ja~a.

Dok administratori sve ve}e vlasti u prethodnoj eri umerenog imperijali-zma nisu ~ak ni poku{ali da inkorporiraju osvojene teritorije, dok su oni~uvali postoje}e zaostale politi~ke zajednice kao prazne ruine pro{log ì-vota, njihovi totalitarni naslednici raspustili su i razorili sve politi~ki stabi-lizovane strukture, sopstvene kao i drugih naroda. Sam izvor nasilja na~i-nio je od slugu gospodare ne dav{i im gospodarski prerogativ: mogu}noststvaranja ne~eg novog. Monopolisti~ka koncentracija i uàsna akumulaci-ja nasilja kod ku}e u~inile su sluge aktivnim posrednicima u razaranju,dok totalitarna ekspanzija kona~no nije postala sila koja razara naciju i na-rod.

Vlast je postala su{tina politi~ke akcije i centar politi~ke misli ~im seodvojila od dràvne zajednice kojoj je trebalo da sluì. Za to je, istina, za-sluàn prevashodno ekonomski faktor. Ali uvo|enje vlasti kao jedinogsadràja politike i ekspanzija kao njen jedini cilj te{ko da bi mogli da nai-|u na tako op{te odobravanje, niti bi razaranje nacionalne dràve mogloda nai|e na toliko slab otpor da nije tako savr{eno odgovorilo na skriveneèlje i tajna uverenja ekonomski i dru{tveno nadmo}nih klasa. Imperijali-zam je politi~ki emancipovao buròaziju koju su njena nezainteresovanostza dràvne poslove, ali i nacionalna dràva tako dugo isklju~ivali iz vlasti.

Imperijalizam se pre mora smatrati prvim stepenom u politi~koj vlastiburòazije nego poslednjim stepenom kapitalizma. Dobro je poznato da suaspiracije imu}ne klase na vlast bile male i da je ona bila sasvim zadovolj-na svakim tipom dràve kojoj se moè poveriti za{tita prava poseda. Zanju je, zaista, dràva uvek bila samo dobro organizovana policijska snaga.ûdna posledica ove la`ne skromnosti, me|utim, bila je izolovanje cele

142 IMPERIJALIZAM

gra|anske klase od dràvne politike; njeni pripadnici su su{tinski bili pri-vatne li~nosti pre nego subjekti u monarhiji ili gra|ani u republici. Ta pri-vatnost i prvenstveno bavljenje zara|ivanjem novca razvili su niz ob-razaca pona{anja vidljivih u onim izrekama koje izviru iz iskustava u~es-nika dru{tvene utakmice – “nema ve}eg uspeha od uspeha”, “sila zakonmenja”, “interes je uvek u pravu”.

Kada je, u eri imperijalizma, biznismen postao politi~ar i bio progla{enza dràvnika, dok su dràvnici uzimani ozbiljno samo ako su govorili jezi-kom uspe{nih biznismena i “razmi{ljali u kontinentima”, ovi privatni prin-cipi i sredstva postepeno su se transformisali u pravila i principe vo|enjajavnih poslova. Zna~ajna je ~injenica u tom procesu prevrednovanja starihvrednosti, koji je po~eo tokom pro{log veka i jo{ uvek traje, {to je on za-po~et primenom buròaskih uverenja na inostrane poslove i tek je polakopro{irivan na unutra{nju politiku. Zato te nacije gotovo da nisu ni bile sve-sne da se bezobzirnost, koja je prevladala u ìvotu kod ku}e i naspram ko-je je dràvna zajednica uvek morala da odredi sebe i svoje gra|ane poje-dina~no, spremala da se uzdigne do nivoa javno priznatog politi~kog prin-cipa.

Zna~ajno je da se moderni vlastodr{ci potpuno slaù sa filozofijomjedinog velikog mislioca koji se ikad usudio da javno dobro izvodi iz pri-vatnog interesa i koji je radi privatnog dobra zamislio i u glavnim crtamaprikazao Komonvelt ~ija bi osnova i glavni cilj bila akumulacija vlasti.Hobs je svakako jedini veliki filozof na koga buròazija s pravom i ek-skluzivno moè da polaè pravo, iako njegove principe buròazija dugonije priznavala. Hobsov Levijatan izloìo je jedinu politi~ku teoriju premakojoj dràva nije zasnovana na nekoj vrsti konstitutivnog zakona – biloboànskog zakona, zakona prirode, ili zakona dru{tvenog ugovora – kojiodre|uje {ta je ispravno a {ta je pogre{no u interesima pojedinaca uz po-{tovanje javnih poslova, ve} je zasnovana na samim li~nim interesima,tako da je “privatni interes isto {to i javni”.36

Te{ko da postoji ijedna buròaska moralna norma koja nije bila anticipi-rana nenadma{nom veli~anstveno{}u Hobsove logike. On daje skoro pot-punu sliku ne ôveka, ve} buròaskog ~oveka, analizu koja za tri stotinegodina nije ni zastarela niti nadma{ena. “Razum ... je samo Prora~unava-nje”, “slobodni Subjekt, slobodna Volja... (su) re~i ... bez zna~enja; takore}i apsurd”. Bi}e bez razuma, bez sposobnosti da do|e do istine i bez slo-


36 Dosta je zna~ajno to što se ova identifikacija poklapa sa totalitarnom pretenzijom da seukinu protivure~nosti izme|u li~nog i zajedni~kog interesa (vidi poglavlje XII). Me|utim, netreba prevideti ~injenicu da je Hobs više od svega èleo da zaštiti privatne interese, tvrde}i dasu to, ako se pravilno razumeju, i interesi dràvne politike, dok su, naprotiv, totalitarni reìmiproklamovali nepostojanje privatnosti.

bodne volje – bez sposobnosti za odgovornost – ~ovek je su{tinski funkci-ja dru{tva i zbog toga se prosu|uje prema svojoj “va`nosti ili vrednosti...svojoj ceni; to jest prema onome koliko bi bilo dato za kori{}enje njegovemo}i”. Cenu stalno odre|uje i revalorizuje dru{tvo, “koliko cene drugi”,zavisno od zakona ponude i potra`nje.

Vlast je, prema Hobsu, akumulirana kontrola koja dozvoljava pojedincuda odredi cene i da reguli{e ponudu i potra`nju na takav na~in da mu oneidu u korist. Pojedinac }e sasvim izolovano razmatrati svoju korist, s ta~kegledi{ta apsolutne manjine, takore}i; on }e tada shvatiti da moè da sledi ida zadovoljava svoj interes jedino uz pomo} neke vrste ve}ine. Stoga, ako~ovek nije vo|en ni~im drugim do li~nim interesima, èlja za vla{}u morabiti njegova osnovna strast. Ona reguli{e odnose izme|u pojedinca i dru-{tva, a iz nje proizlaze i sve druge ambicije za bogatstvo, znanje i ~ast.

Hobs isti~e da su u borbi za vlast, kao i po svojoj uro|enoj sposobnostiza vlast, svi ljudi jednaki, jer se jednakost ljudi zasniva na ~injenici da sva-ko po prirodi ima dovoljno vlasti da ubije drugog. Slabost se moè kompen-zovati lukavo{}u. Jednakost ljudi kao potencijalnih ubica sve njih vodi uisto stanje nesigurnosti, iz koga se ra|a potreba za dràvom. Raison d’êtreje potreba za malo sigurnosti pojedinca koji se ose}a ugroèn svojim bli-`njima.

Glavna odlika Hobsove slike ~oveka uop{te nije realisti~ki pesimizamzbog kojeg je on slavljen u poslednje vreme. Jer kad bi bilo ta~no da je ~o-vek bi}e kakvim ga Hobs prikazuje, on ne bi uop{te bio u stanju da osnujebilo kakvu dràvnu zajednicu. Hobs, zaista, ne uspeva i ~ak ne èli da ovobi}e definitivno uklju~i u politi~ku zajednicu. Hobsov ~ovek ne duguje lo-jalnost svojoj zemlji ako ona doìvi poraz, i opravdana je svaka izdaja akose desi da ga zarobe. Oni koji ìve izvan Dràve (na primer robovi) ne-maju nikakvih daljih obaveza prema svojim bli`njima, ve} im je do-zvoljeno da ubijaju koliko god ho}e; dok, naprotiv, “nijedan ~ovek nemaslobode da se odupre Ma~u Dràve u odbranu drugog ~oveka, krivog ilinevinog”, {to zna~i da nema ni bli`njih niti odgovornosti ~oveka prema~oveku. Na okupu ih drì obi~an interes koji moè biti “neki smr}u ka-`njiv zlo~in za koji je svako od njih o~ekivao pogubljenje”; u tom slu~ajuljudi imaju pravo “da se odupru Ma~u Dràve”, da se “udruè, pomaù ibrane jedan drugoga... jer brane samo svoje ìvote”.

Tako je pripadnost zajednici bilo kog oblika za Hobsa privremena i og-rani~ena i su{tinski ne menja usamljeni~ki i privatni karakter li~nosti (ko-ja “ne nalazi zadovoljstvo ve} naprotiv dosta bola kada je u dru{tvu gdenema vlasti kojom }e se svi dràti u strahu”), i ne stvara stalne spone me|ubli`njima. Izgleda kao da Hobsova slika ~oveka osuje}uje njegovu nameruda stvori osnovu za Dràvu, a za uzvrat daje ~vrst obrazac pona{anja ko-jim se svaka istinska zajednica moè lako razoriti. Posledica toga je inhe-

144 IMPERIJALIZAM

rentna i dopu{tena nestabilnost Hobsove Dràve, koja po samoj koncepci-ji uklju~uje njen raspad (“kada u ratu /spolja{njem ili unutra{njem/ nepri-jatelji zadobiju kona~nu pobedu... tada se Dràva raspada i svaki ~ovek jeslobodan da sebe {titi”), a ta nestabilnost je utoliko napadnija {to jeHobsov primarni i ~esto ponavljani cilj bio da osigura maksimum sigurno-sti i stabilnosti.

Bila bi velika nepravda prema Hobsu i njegovom dignitetu filozofa daovu sliku ~oveka smatramo poku{ajem psiholo{kog realizma ili filozofskeistine. înjenica je da Hobsa ni{ta od toga ne interesuje, ve} se on bavi is-klju~ivo politi~kom strukturom i opisuje crte ~oveka prema potrebama Le-vijatana. Radi argumentacije i uverljivosti on svoj politi~ki nacrt po~injeod realisti~kog uvida u ~oveka, bi}e koje prièljkuje “jednu vlast za dru-gom” i iz tog stava nastavlja ka planu dràvne zajednice koja bi najboljepogodovala toj ìvotinji èdnoj vlasti. Stvarni proces, to jest jedini procesu kojem njegov koncept ~oveka ima smisla i ide izvan o~igledne banalno-sti pretpostaljenog ljudskog zla, upravo je suprotan.

Ova nova dràvna zajednica je bila zami{ljena u korist novog buròas-kog dru{tva kakvo se pojavilo u sedamnaestom veku i ova skica ~oveka jeskica za novi tip ôveka koji bi njemu pristajao. Dràva se bazira na legi-timnosti vlasti a ne prava. Ona sti~e monopol na ubijanje i zauzvrat dajeuslovnu garanciju da ne}e{ biti ubijen. Sigurnost je zajem~ena zakonomkoji je direktna emanacija monopola dràvne vlasti (a nije ga uspostavio~ovek prema ljudskim standardima onoga {ta je dobro a {ta pogre{no). Ikako u o~ima pojedinca koji ìvi pod njim taj zakon proisti~e direktno izapsolutne vlasti, on predstavlja apsolutnu potrebu. Prema zakonu te dr-àve – to jest akumuliranoj mo}i dru{tva koju je monopolisala dràva – nepostavlja se pitanje o tome {ta je ispravno a {ta pogre{no, ve} postoji samoapsolutna poslu{nost, slepi konformizam buròaskog dru{tva.

Li{en politi~kih prava, pojedinac koji sav javni i zvani~ni ìvot doìvlja-va kao neminovnosti, sti~e nov i poja~an interes za svoj li~ni ìvot i li~nusudbinu. Isklju~en iz upravljanja dràvnim poslovima koji obuhvataju svegra|ane, pojedinac gubi svoje punopravno mesto u dru{tvu i prirodnuvezu sa sunarodnicima. On sad moè da sudi o svom privatnom ìvotu sa-mo porede}i ga sa ìvotima drugih, a njegovi odnosi sa bli`njima popri-maju oblik takmi~enja. îm dràva reguli{e javne poslove pod izgovoromneminovnosti, dru{tvene i javne karijere takmaca dolaze pod udar slu~aj-nosti. U dru{tu pojedinaca po prirodi jednako ovla{}enih za mo}, kojedràva podjednako {titi jedne od drugih, samo slu~aj moè da odlu~i ko }euspeti.37


37 Princip slu~aja kao krajnjeg arbitra nad celim ìvotom je dostigao svoj puni razvoj u de-vetnaestom veku. S tim je došao novi ànr knjièvnosti, roman, i opadanje drame. Jer je dramapostala besmislena u svetu bez akcije, dok je roman mogao da se primereno bavi sudbinama

Prema buròaskim normama, oni koji uop{te nemaju sre}e i potpuno suneuspe{ni automatski se isklju~uju iz takmi~enja koje je ìvot dru{tva.Sre}a se identifikuje sa ~a{}u, a nesre}a sa sramotom. Prenose}i svoja po-liti~ka prava na dràvu, pojedinac na nju prenosi i dru{tvene odgovornos-ti: on traì da ga dràva oslobodi tereta brige za siroma{ne isto kao {totraì za{titu od kriminalaca. Razlika izme|u siroma{tva i kriminala nesta-je – oba stoje izvan dru{tva. Neuspe{nima su otete vrline koje im je ostavi-la klasi~na civilizacija; nesre}ni ne mogu vi{e da traè hri{}ansku milost.

Hobs osloba|a one koji su isklju~eni iz dru{tva – neuspe{ne, nesre}ne,kriminalce – od svake obaveze prema dru{tvu i dràvi ako dràva ne vodibrigu o njima. Oni mogu da daju maha svojoj èlji za vla{}u i kaè im seda iskoriste prednost svoje elementarne sposobnosti da ubijaju, ne bi li ta-ko povratili onu prirodnu jednakost koju dru{tvo prikriva jedino iz li~nekoristi. Hobs predvi|a i opravdava organizovanje dru{tvenih izop{tenika ubande ubica kao logi~an ishod buròaske filozofije morala.

Po{to je vlast su{tinski samo krajnje sredstvo, zajednica zasnovana is-klju~ivo na vlasti mora se raspasti u spokojstvu rada i stabilnosti; njenapotpuna bezbednost otkriva da je ona sagra|ena na pesku. Samo sticanjemvi{e vlasti ona moè da garantuje status quo; samo neprestanim {irenjemvlasti i samo procesom akumulacije vlasti ona moè ostati stabilna. Hob-sova Dràva je kolebljiva struktura i stalno se mora snabdevati novim pot-porama spolja; ina~e }e preko no}i kolabirati u besciljni, besmisleni haosprivatnih interesa iz kojih je potekla. Hobs u teoriji prirodne dràve ote-lovljuje potrebu za akumulacijom vlasti, “situaciju neprestanog rata” svihprotiv svih u kojem pojedina~ne dràve ostaju neprijatelji kao {to su bilinjihovi pojedina~ni podanici pre nego {to su se podredili autoritetu Drà-ve.38 Ta uvek prisutna mogu}nost rata garantuje Dràvi izgled trajnosti jerjoj omogu}ava da pove}a svoju vlast na ra~un drugih dràva.

Bilo bi pogre{no povr{nom procenom prihvatiti o~iglednu nedoslednost

146 IMPERIJALIZAM

ljudskih bi}a koja su bila ili `rtve neminovnosti ili miljenici sre}e. Balzak je pokazao svemogu}nosti ovog novog ànra i ~ak je ljudske strasti predstavio kao ljudsku sudbinu, u kojojnema ni vrline ni poroka, ni razuma ni slobodne volje. Samo je roman u svojoj punoj zrelosti,interpretiraju}i i reinterpretiraju}i celu skalu ljudske gra|e, mogao da propoveda novo je-van|elje zaslepljenosti sopstvenom sudbinom koje je odigralo tako veliku ulogu me|u in-telektualcima devetnaestog veka. Pomo}u takve zaslepljenosti umetnik i intelektualac supokušali da povuku granicu izme|u sebe i filistara, da se zaštite od nehumanosti dobre ili zlesre}e, i razvili su sav talenat modernog senzibiliteta – za patnju, za razumevanje, za igranjepropisane uloge – koja je tako o~ajni~ki potrebna ljudskom dostojanstvu, koja traì od ~ove-ka da bude makar dobrovoljna `rtva ako ništa drugo.

38 Trenutno popularna liberalna ideja Svetske vlade zasnovana je, kao sve liberalne idejepoliti~ke vlasti, na istom konceptu pojedinaca podre|enih centralnoj vlasti koja “ih sve drì ustrahu”, osim što sada nacije zauzimaju mesto pojedinaca. Svetska vlada treba da nadja~a ieliminiše autenti~nu nacionalnu politiku, to jest, razli~iti narodi treba da idu skupa punomparom.

izme|u Hobsovog zahteva za sigurno{}u i uro|ene nestabilnosti njegoveDràve. I ovde on poku{ava da ubedi, da se pozove na izvesne temeljne in-stinkte sigurnosti za koje dobro zna da u idejama Levijatana mogu da pre-ìve samo u obliku apsolutne podre|enosti vlasti koja “sve njih pla{i”, tojest u sveproìmaju}em, sveobuhvatnom strahu – koji ba{ nije osnovnoose}anje bezbednog ~oveka. Hobs je zapravo po{ao od jedinstvenog uvidau politi~ke potrebe novog buròaskog dru{tva u usponu, ~ija je temeljnavera u beskrajni proces akumulacije vlasni{tva skoro eliminisala svakuli~nu sigurnost. Hobs je izveo neophodne zaklju~ke iz dru{tvenih i eko-nomskih obrazaca pona{anja kada je predloìo svoje revolucionarne pro-mene u politi~kom ustrojstvu. On je izloìo plan jedine nove dràvne za-jednice koja bi mogla da odgovori novim potrebama i interesima noveklase. Prikazao je zapravo kakav ~ovek treba da postane i kako treba da sepona{a ako èli da odgovara buròaskom dru{tvu koje nastaje.

Hobsovo insistiranje na vlasti kao motoru svih stvari ljudskih i boàn-skih (~ak i boìja vladavina nad ljudima “ne poti~e od toga {to ih je bogstvorio... ve} iz Vlasti kojoj se ljudi ne mogu odupreti”) proisti~e iz teorij-ski nepobitne pretpostavke da beskrajna akumulacija poseda mora da sebazira na beskrajnoj akumulaciji vlasti. Filozofski korelativ unutra{njojnestabilnosti zajednice zasnovane na vlasti je slika beskrajnog procesa is-torije koja, da bi bila konzistentna sa neprestanim ja~anjem vlasti, neumo-ljivo stiè pojedince, narode i kona~no celo ~ove~anstvo. Neograni~enomprocesu akumulacije kapitala potrebna je politi~ka struktura tako “jedneneograni~ene vlasti” da bi mogla da za{titi sve ve}i posed postaju}i ne-prestano sve vlasnija. Zahvaljuju}i su{tinskom dinamizmu nove dru{tveneklase, savr{eno je ta~no da “on ne moè da osigura vlast i sredstva da do-bro ̀ ivi, koje ima trenutno, a da stalno ne sti~e jo{ vi{e”. ̂ vrstinu ovog za-klju~ka ni na koji na~in ne menja zna~ajna ~injenica da za nekih tri stotinegodina nije bilo ni vladara koji bi “pretvorio ovu Istinitost Spekulacije uKorisnost Prakse”, niti je buròazija bila politi~ki svesna i ekonomski do-voljno zrela da otvoreno prihvati Hobsovu filozofiju vlasti.

Taj proces neprekidne akumulacije vlasti, neophodne za za{tituneprestane akumulacije kapitala, odredio je “progresivnu” ideologijukasnog devetnaestog veka i nagovestio uspon imperijalizma. Progres jepostao neodoljiv ne zbog naivne iluzije o beskrajnom rastu poseda, ve}zbog shvatanja da je akumulacija vlasti jedina garancija stabilnosti tako-zvanih zakona ekonomije. Prema osamnaestovekovnom shvatanju progre-sa, na primer u Francuskoj pre revolucije, kritika pro{losti trebalo je dabude sredstvo gospodarenja sada{njo{}u i kontrole budu}nosti; progres jekulminirao u emancipaciji ~oveka. Me|utim, to shvatanje imalo je maloveze sa beskrajnim progresom buròaskog dru{tva, koje ne samo {to nije


èlelo slobodu i autonomiju ~oveka, ve} je bilo spremno da sve i svakoga`rtvuje navodno nadljudskim zakonima istorije. “Ono {to mi zovemo pro-gres to je vetar [koji] [an|ela istorije] nezadrìvo nosi u budu}nost kojojon okre}e le|a dok se gomila ru{evina pred njim diè do neba”.39 Jedinose u Marksovom snu besklasnog dru{tva koje je, po Dòjsovim re~ima,trebalo da probudi ~ove~anstvo iz no}ne more istorije, javlja poslednji,iako utopijski trag predstava osamnaestog veka.

Imperijalisti~ki nastrojen biznismen koga zvezde ljute jer ne moè da ihanektira, shvatio je da }e vlast organizovana same sebe radi proizvesti jo{vi{e vlasti. Kada je akumulacija kapitala dostigla svoje prirodne, nacio-nalne limite, buròazija je razumela da }e samo sa ideologijom “ekspanzi-ja je sve” i samo sa odgovaraju}im procesom akumulacije vlasti stari mo-tor mo}i ponovo da se stavi u pogon. U istom trentuku, me|utim, kada jeizgledalo da je pravi princip neprestanog kretanja otkriven, specifi~no op-timisti~ko raspoloènje ideologije progresa je bilo uzdrmano. Ne samo dasu neki po~eli da sumnjaju u neodoljivost samog procesa, ve} je mnogoljudi po~elo da vidi ono {to je pla{ilo Sesila Roudza: da su condicio huma-na i ograni~enja zemaljske kugle ozbiljne prepreke procesu koji nije mo-gao da se zaustavi i da se stabilizuje, pa je zato jedino mogao da prouzro-kuje niz katastrofa kad je dostigao te granice.

U imperijalisti~koj epohi je filozofija vlasti postala filozofija elite kojaje brzo otkrila i bila sasvim spremna da prizna da se è| za vla{}u moèugasiti jedino destrukcijom. To je bio su{tinski razlog njihovog nihilizma(naro~ito uo~ljivog u Francuskoj na prelazu vekova, a u Nema~koj dvade-setih godina) koji je zamenio praznoverje progresa podjednako vulgarnimpraznoverjem propasti i propovedao automatsko uni{tenje sa istim entuzi-jazmom sa kojim su fanatici automatskog progresa propovedali neodolji-vost ekonomskih zakona. Hobsu, velikom idolopokloniku Uspeha, trebaloje tri veka da uspe: delom zato {to je Francuska revolucija, sa svojim kon-ceptom ~oveka kao tvorca zakona i citoyena, skoro uspela da spre~i burò-aziju da potpuno razvije svoje shvatanje istorije kao neminovnog procesa– ali delom i zbog revolucionarnih implikacija Dràve, njenog neustra{i-vog prekida sa zapadnom tradicijom, na {ta je Hobs tako|e ukazao.

Opasna smetnja su svaki ~ovek i svaka misao koji ne sluè i ne zadovo-ljavaju krajnji cilj ma{ine ~ija je jedina svrha stvaranje i akumulacija vla-sti. Hobs je sudio da su knjige “starih Grka i Rimljana” isto tako “{kodlji-ve” kao i u~enje hri{}ana “Summum bonum... kako se govori u knjigama

148 IMPERIJALIZAM

39 Walter Benjamin, “Über den Begriff Geschicte”, Institut für Sozialforschung, NewYork, 1942, mimeographed. – Sami imperijalisti su bili sasvim svesni implikacija svoga kon-cepta progresa. Veoma reprezentativan autor iz dràvne slu`be u Indiji koji je pisao podpseudonimom A. Carthill rekao je: “ôvek mora uvek da saàljeva one li~nosti koje su lupi-la trijumfalna kola progresa” (op. cit., p. 209).

starih filozofa morala” ili doktrina da “{to god ~ovek u~ini protiv svoje sa-vesti, greh je”, a da su “zakoni pravila o pravednom i nepravednom”. Hob-sovo duboko nepoverenje prema celoj zapadnoj tradiciji politi~ke misline}e nas iznenaditi ako se setimo da on nije èleo ni vi{e ni manje negoopravdanje Tiranije koja, iako se dogodila mnogo puta u zapadnoj istoriji,nije nikada po~astvovana filozofskim utemeljenjem. Na to {to se Levijatanzapravo uspinje do trajne vladavine, Hobs ponosno dodaje: “Ime Tiranijanije ozna~avalo ni vi{e ni manje nego ime Vrhovne vlasti...; ja mislim daje tolerisanje tobo`nje mr`nje prema Tiraniji zapravo tolerisanje mr`njeprema Dràvi uop{te...”

Po{to je Hobs bio filozof, on je ve} u usponu buròazije mogao da otkri-je sve one antitradicionalne kvalitete nove klase kojima treba vi{e od tristagodina da se potpuno razviju. Njegov Levijatan se nije bavio dokonimspekulacijama o novim politi~kim principima ili starim traènjem izgovo-ra kad se upravlja ljudskom zajednicom; to je bilo ta~no “prora~unavanjeposledica” koje slede iz uspona nove klase u dru{tvu ~ije je postojanjesu{tinski povezano sa posedom kao dinami~kim sredstvom koje proizvodinov posed. Takozvana akumulacija kapitala, koja je rodila buròaziju,promenila je samu koncepciju poseda i bogatstva: njih vi{e nisu smatralirezultatima akumulacije i sticanja ve} izvorima; bogatstvo je postalo bes-krajni proces boga}enja. Klasifikacija buròazije kao imu}ne klase samoje naizgled ta~na, jer je karakteristika ove klase da njoj moè pripadatisvako ko ìvot shvata kao proces neprestanog boga}enja i ko novac smatrane~im nepovredivim, ne~im {to ni pod kojim uslovima ne moè biti pukapotro{na roba.

Posed po sebi, me|utim, stvar za kori{}enje i potro{nju, stalno se uma-njuje. Najradikalniji i jedino siguran oblik posedovanja je destrukcija, jersamo ono {to smo razorili sigurno je i zauvek na{e. Vlasnici poseda koji netro{e ve} se trude da uve}aju svoje imanje neprestano nailaze na jedno vr-lo neprijatno ograni~enje, nesre}nu ~injenicu da ~ovek mora da umre.Smrt je pravi razlog {to posed i sticanje nikad ne mogu postati pravi poli-ti~ki princip. Dru{tveni sistem su{tinski zasnovan na posedu moè da idesamo ka kona~noj destrukciji sveg poseda. Ume{nost privatnog ìvota jetako ozbiljan izazov posedu kao temelju dru{tva kao {to su ograni~enja ze-maljske kugle izazov ekspanziji kao temelju dràve. Prevazilaze}i ogra-ni~enja ljudskog ìvota u planiranju automatski kontinuiranog rasta bogat-stva izvan svih li~nih potreba i mogu}nosti potro{nje, li~ni posed je postaojavna stvar i izveden je iz sfere pukog privatnog ìvota. Privatni interesikoji su po samoj svojoj prirodi privremeni, ograni~eni ~ovekovim prirod-nim ìvotnim vekom, mogu sada da umaknu u sferu javnih poslova i da odnjih pozajme to beskrajno vreme koja je potrebno za neprekidnu akumu-laciju. Izgleda da se time stvara dru{tvo veoma sli~no dru{tvu mrava i


p~ela gde se “zajedni~ko dobro ne razlikuje od privatnog; i gde oni koji poprirodi naginju privatnom, sti~u u zajedni~ku korist”.

Po{to, me|utim, ljudi nisu ni mravi niti p~ele, cela stvar je iluzija. Javniìvot preuzima varljiv izgled zbira privatnih interesa kao da ti interesisamim okupljanjem mogu da stvore nov kvalitet. Svi takozvani liberalnikoncepti politike (to jest, sva takozvana preimperijalisti~ka politi~ka shva-tanja svojstvena buròaziji) – kao neograni~ena konkurencija regulisanatajnom ravnoteòm koja nastaje tajanstveno iz ukupnog zbira konkurent-skih aktivnosti, “prosve}eni li~ni interes” kao poèljna politi~ka vrlina,neograni~eni progres svojstven pukom nizanju doga|aja – imaju jedno za-jedni~ko: oni jednostavno zbrajaju privatne ìvote i li~ne obrasce pona{a-nja i njihov zbir predstavljaju kao zakone istorije ili ekonomije ili politike.Liberalne zamisli, me|utim, sve dok izraàvaju instinktivno nepoverenjeburòazije i njeno uro|eno neprijateljstvo prema javnim poslovima, samosu privremeni kompromis izme|u starih normi zapadne kulture i vere noveklase u vlasni{tvo kao dinami~an, samopokreta~ki princip. Stari standardiuzmi~u u tolikoj meri da automatski porast bogatstva zapravo zamenjujepoliti~ku akciju.

Hobs je bio pravi filozof buròazije, iako ga ova nikad nije sasvim priz-nala zato {to je Hobs shvatio da sticanje bogatstva zami{ljeno kao nepre-stani proces mora pre ili kasnije da provali sva postoje}a teritorijalna og-rani~enja. On je predvideo da dru{tvo koje je po{lo putem neprestanog sti-canja mora da izgradi dinami~nu politi~ku organizaciju sposobnu da odgo-vara neprekidnom procesu proizvo|enja vlasti. On je, ~ak, samom snagomimaginacije, uspeo da ocrta glavne psiholo{ke osobine novog tipa ljudi ko-ji bi odgovarali takvom dru{tvu i njegovoj tiranskoj dràvi. On je pred-video da je neophodno da novi ljudski tip ose}a idolopoklonstvo premasamoj vlasti, da bude polaskan kada ga nazovu ìvotinjom èdnom vlasti,iako }e ga dru{tvo zapravo naterati da preda sve svoje prirodne sile, svojevrline i poroke i pretvoriti ga u jadnog, slaba{nog ~ove~uljka koji ~ak ne-ma ni prava da se usprotivi tiraniji i koji se, daleko od te`nje za vla{}u,podre|uje svakoj postoje}oj vladavini i ne reaguje ~ak ni kad njegov naj-bolji prijatelj pada kao nevina `rtva nerazumljivog raison d’état.

Jer Dràva zasnovana na akumuliranoj i monopolizovanoj vlasti svihpojedina~nih ~lanova, neminovno svaku li~nost ostavlja bez vlasti, li{enusvojih li~nih i ljudskih sposobnosti. Ostavlja ga degradiranog u to~ki} uma{ini koja akumulira vlast, slobodnog da se ute{i uzvi{enim mislima okona~noj sudbini ove ma{ine koja je sama konstruisana na takav na~in damoè da pro`dere zemaljsku kuglu slede}i jednostavno sopstveni unutra{-nji zakon.

Krajnja, destruktivna svrha te Dràve je makar nazna~ena u filozofskojinterpretaciji ljudske jednakosti kao “jednake sposobnosti” za ubijanje.

150 IMPERIJALIZAM

@ivljenje sa svim drugim nacijama “u stanju neprestanog rata i u grani~-nom ratnom podru~ju, sa vojskom na granicama i topovima postavljenimprotiv svih suseda “, ne zna za drugi zakon pona{anja od “pona{anja naj-vi{e u (svoju) korist” i postepeno bi pro`drlo slabije strukture dok ne do|edo poslednjeg rata “koji }e svakom ~oveku doneti Pobedu ili Smrt”.

“Pobedom ili Smr}u” Levijatan moè zaista da prevazi|e sva politi~kaograni~enja koja donosi postojanje drugih naroda i moè da obavije celuzemlju svojom tiranijom. Ali kada je do{ao poslednji rat i kada je svaki~ovek dobio ono {to mu pripada, nikakav kona~ni mir nije uspostavljen naZemlji: ma{ini za akumuliranje vlasti, bez koje kontinentalna ekspanzijane bi bila postignuta, potrebno je da guta sve vi{e materijala u svomneprekidnom radu. Ako poslednja pobedni~ka Dràva ne moè da ide da-lje da “anektira planete”, ona moè samo da nastavi da sebe razara kako biiznova po~ela neprestani proces proizvodnje vlasti.

III: Savez izme|u gomile i kapitala

IMPERIJALIZAM JE stupio na politi~ku scenu grabeòm oko Afrike osam-desetih, unapredili su ga biznismeni, o{tro su mu se suprotstavile tada{njevlade, a pozdravila ga je iznena|uju}e {iroka grupa obrazovanih ljudi.40

Njima je on izgledao kao bogomdano izle~enje od svih zala, lako re{enjeza sve sukobe. Istina je da imperijalizam u izvesnom smislu nije izneveriote nade. On je produìo ìvot politi~kim i dru{tvenim strukturama kojimasu sasvim o~igledno pretile nove dru{tvene i politi~ke snage i koje bi, udrugim uslovima, bez uticaja imperijalisti~kog razvoja, nestale i bez dvasvetska rata.

Kako stvari stoje, imperijalizam je kao rukom odneo sve nevolje i proiz-veo ono varljivo ose}anje sigurnosti, tako ra{ireno u predratnoj Evropi ko-je je zavelo sve osim najosetljivijih duhova. Pegi u Francuskoj a êstertonu Engleskoj instinktivno su znali da ìve u svetu praznog privida i da jenjegova stabilnost najve}i od svih privida. Dok sve nije po~elo da pro-pada, stabilnost o~igledno staromodnih politi~kih struktura je bila ~injeni-ca, i izgledalo je da njihova tvrdoglava, nehajna dugove~nost opovrgavaone koji su ose}ali da im se trese tlo pod nogama. Re{enje zagonetke bio


40 “Dràvne slu`be nude naj~istiju i najprirodniju podršku agresivnoj spoljnoj politici,ekspanzija imperije se mo}no javlja aristokratiji i ljudima od profesije nude}i nova i sve ve}apolja za ~asno i unosno zaposlenje njihovih sinova” (J. A. Hobson, “Capitalism and Imperia-lism in South Africa”, op. cit. ) “Pre svih su... patriotski profesori i publicisti, bez obzira napoliti~ke sklonosti i li~ni ekonomski interes”, podràvali “{irenje imperijalisti~kih trustovasedamdesetih i ranih osamdesetih “ (Hayes, op. cit., p. 220).

je imperijalizam. Odgovor na sudbinsko pitanje za{to se izvan pravila ev-ropskih dràva o me|usobnom po{tovanju dozvolilo da se ovo zlo {iri dokne razori sve, dobro kao i lo{e, jeste da su sve vlade vrlo dobro znale da senjihove zemlje potajno dezintegri{u, da se dràvna zajednica razara iznu-tra i da se ìvi od pozajmljenog vremena.

Dosta nevino, ekspanzija se prvo pojavila kao odu{ak za prekomernuproizvodnju kapitala i ponudila je lek, izvoz kapitala.41 Stra{an porast bo-gatstva stvoren kapitalisti~kom proizvodnjom u dru{tvenom sistemu bazi-ranom na lo{oj raspodeli rezultirao je prevelikim u{te|evinama – to jest,akumulacijom kapitala koji je bio osu|en da tavori u okviru postoje}egnacionalnog kapaciteta proizvodnje i potro{nje. Ovaj novac je zapravo biosuvi{an, nikome potreban iako ga je posedovala sve ve}a klasa nekih ljudi.Krize i depresije tokom decenija koje su prethodile eri imperijalizma42

nametnule su kapitalistima misao da ceo njihov ekonomski sistem proi-zvodnje, zasnovan na ponudi i potra`nji, od sada mora da dolazi “izvankapitalisti~kog dru{tva”.43 Takav zahtev ponude i potra`nje proizlazio je iznacije dok god kapitalisti~ki sistem nije imao kontrolu nad svojom klasomzajedno sa svojim celokupnim proizvodnim kapacitetom. Kada je kapita-lizam proèo celokupnu ekonomsku strukturu i kada su svi dru{tveni slo-jevi u{li u orbitu njegovog sistema proizvodnje i potro{nje, kapitalisti sumorali jasno da odlu~e, da li }e gledati kako ceo sistem doìvljava kolapsili }e na}i nova trì{ta, to jest, probiti u nove zemlje koje jo{ nisu bilepodvrgnute kapitalizmu i zato mogu da obezbede novu, nekapitalisti~kuponudu i potra`nju.

Odlu~uju}a ta~ka u vezi sa depresijama {ezdesetih i sedamdesetih, kojesu inicirale eru imperijalizma, bilo je to {to su one naterale buròaziju dashvati da pragreh obi~ne plja~ke, koji je nekoliko vekova ranije omogu}io“prvobitnu akumulaciju kapitala” (Marks) i otpo~eo svaku dalju akumu-laciju, mora kona~no da se ponovi kako motor akumulacije ne bi iznenada

152 IMPERIJALIZAM

41 O tome i onome što sledi vidi J. A. Hobson, Imperialism, koji je još 1905. dao iz-vanrednu analizu vode}ih ekonomskih snaga i motiva kao i nekih politi~kih implikacija im-perijalizma. Kada je 1938. njegova rana studija bila ponovo objavljena, Hobson je u uvoduneizmenjenog teksta s pravom mogao da tvrdi da je njegova knjiga bila dokaz “da su glavneopasnosti i potresi ... današnjice... bili latentni i vidljivi u svetu pre jedne generacije...”

42 O~igledan kontrast izme|u oštre krize šezdesetih godina u Engleskoj i sedamdesetih naKontinentu s jedne i imperijalizma s druge strane spominje Hayes, op. cit., samo u fusnoti(na str. 219), i Schuyler, op. cit., koji veruje da je “oìvljavanje interesovanja za emigracijubilo vaàn ~inilac u po~ecima imperijalnog pokreta” i da je to interesovanje bilo izazvano“ozbiljnom depresijom u britanskoj trgovini i industriji” pred kraj šezdesetih (str. 280).Schuyler tako|e donekle opisuje “antiimperijalisti~ko raspoloènje sredinom viktorijanskeere”. Na nesre}u, Schuyler ne pravi razliku izme|u Komonvelta i prave imperije, iako je pre-tresanje materijala o preimperijalisti~koj eri lako mogla da sugeriše takvu definiciju.

43 Rosa Luxemburg, Die Akkumulation des Kapitals, Berlin, 1923, p. 273.

zastao.44 Suo~eni sa ovom opasno{}u, koja je ne samo buròaziji ve} iceloj naciji pretila katastrofalnim slomom proizvodnje, kapitalisti~kiproizvo|a~i su razumeli da su oblici i zakoni njihovog proizvodnog sis-tema “od po~etka sra~unati na celu Zemlju”.45

Prva reakcija na zasi}eno doma}e trì{te, na nedostatak sirovina i naras-taju}u krizu, bio je izvoz kapitala. Posednici suvi{nog bogatstva prvo suoku{ali strano ulaganje bez ekspanzije i bez politi~ke kontrole, {to je re-zultiralo besprimerenim orgijama i prevarama, finansijskim skandalima iberzanskim {pekulacijama, utoliko alarmantnijim otkad su strane investi-cije rasle mnogo brè od doma}ih.46 Veliki novac proiza{ao iz prevelikihu{te|evina poplo~ao je put malom novcu, proizvodu rada malih ljudi. Do-ma}a preduze}a, da bi dràla korak sa visokim profitima od stranih inves-ticija, okrenula su se tako|e la`ljivim metodama i privla~ila su sve ve}ibroj ljudi koji, u nadi u ~arobne preokrete, baci{e novac kroz prozor. Panam-ski skandal u Francuskoj, Gründungsswindel u Nema~koj i Austriji,klasi~ni su primeri. Iz obe}anja stra{nih profita proiza{li su stra{ni gubici.Vlasnici male koli~ine novca izgubili su toliko mnogo tako brzo da suvlasnici vi{ka velikog kapitala uskoro videli da su ostali sami na onom {toje, u nekom smislu, bilo bojno polje. Ne uspev{i da pretvore celo dru{tvou zajednicu kockara, oni su opet bili suvi{ni, isklju~eni iz normalnog pro-cesa proizvodnje kojem su se, posle nekih preokreta, sve druge klase mir-no vratile, iako pomalo osiroma{ene i ogor~ene.47

Izvoz novca i strano investiranje kao takvi nisu imperijalizam, i ne vodenu`no do ekspanzije kao politi~kog sredstva. Sve dok su vlasnici vi{ka


44 Rudolf Hilferding, Das Finanzkapital, Wien, 1910, p. 401, pominje ~injenicu – ali neanalizira implikacije – da imperijalizam “iznenada ponovo koristi metode prvobitne akumu-lacije kapitalisti~kog bogatstva”.

45 Prema briljantnom uvidu Roze Luksemburg u politi~ku strukturu imperijalizma (op.cit., p. 273 ff, p. 361 ff), “istorijski proces akumulacije kapitala u svim svojim aspektima za-visi od postojanja nekapitalisi~kog društvenog sloja”, tako da je “imperijalizam politi~kiizraz akumulacije kapitala u nadmetanju za posedovanje ostataka nekapitalisti~kog sveta”.Ta suštinska zavisnost kapitalizma od nekapitalisti~kog sveta leì u osnovi svih drugih as-pekata imperijalizma, koji se onda mogu objasniti kao proizvod suvišnog novca i lošeraspodele (Hobson op. cit.,), kao rezultat prekomerne proizvodnje i potrebe za novim trìšti-ma koja iz toga proizilazi (Lenjin, Imperialism, the Last Stage of Capitalism, 1917), kaorezultat nedovoljne snabdevenosti sirovinama (Hayes, op. cit.), ili izvoza kapitala radi ujed-na~enja nacionalne profitne stope (Hilferding, op. cit.).

46 Prema Hilferdingu, op. cit., p. 409, beleška, od 1865. do 1898. britanski prihod odstranih ulaganja porastao je devet puta, dok se nacionalni prihod samo udvostru~io. On pret-postavlja sli~an, iako mo`da manje izrazit porast za nema~ka i francuska strana ulaganja.

47 Za Francusku vidi George Lachapelle, Les Finances de la Troisième République, Paris,1937, i D. W. Brogan, The Development of Modern France, New York, 1941. Za Nema~kuuporedi zanimljiva savremena svedo~enja kao Max Wirth, Geschichte der Handelskrisen,1873, chapter 15, i A. Schäffle, “Der ’grosse Borsenkrach’ des Jahres 1873” u Zeitschrift fürdie gesamte Staatswissenschaft, 1847, Band 30.

kapitala bili zadovoljni investiranjem “velikih delova svog poseda u stranezemlje”, ~ak i ako je ta tendencija zadala “protivudarac svim pro{lim na-cionalnim tradicijama “48, oni su samo potvrdili svoje otu|enje od nacio-nalnog tela na kome su u svakom slu~aju bili paraziti. Tek kad su za svojuinvesticiju zatraìli vladinu za{titu (po{to im je po~etni stadijum prevareotvorio o~i za mogu}u upotrebu politike protiv rizika kocke), u{li su pono-vo u ìvot nacije. U tom traènju, me|utim, oni su sledili uspostavljenutradiciju buròaskog dru{tva, koje uvek smatra politi~ke institucijeisklju~ivo instrumentom za za{titu li~nog poseda.49 Jedino je sre}na podu-darnost uspona nove klase posednika i industrijske revolucije na~inilaburòaziju proizvo|a~em i podstreka~em proizvodnje. Dok god jeburòazija ispunjavala osnovne funkcije u modernom dru{tvu, koje je su{-tinski zajednica proizvo|a~a, njeno je bogatstvo imalo zna~ajnu funkcijuza naciju u celini. Posednici vi{ka kapitala su bili prvi u toj klasi koji suèleli da ostvaruju profit a da ne ispunjavaju neke stvarne dru{tvenefunkcije – ~ak i da je to funkcija proizvo|a~a-eksploatatora, pa njih takonijedna policija ne bi mogla da spase od gneva naroda.

Ekspanzija je tada bila spas ne samo za vi{ak kapitala. Mnogo va`nije,ona je za{titila njegove vlasnike od pretnje da }e ostati potpuno suvi{ni iparaziti. Ona je spasla buròaziju od posledica lo{e raspodele i oìvelanjen koncept vlasni{tva u vreme kad bogatstvo vi{e nije moglo da se ko-risti kao faktor proizvodnje unutar nacionalnog okvira i kad je do{lo usukob sa proizvodnim idealom zajednice kao celine.

Stariji od vi{ka bogatstva bio je jedan drugi sporedni proizvod kapita-listi~ke proizvodnje: ljudski odpad koje je svaka kriza, slede}i neizbe`nosvaki period industrijskog rasta, stalno isklju~ivala iz proizvodnog dru{-tva. Ljudi koji su postali stalno besposleni bili su zajednici isto tako su-vi{ni kao i vlasnici suvi{nog bogatstva. Da su oni stvarna pretnja dru{tvu,shvatilo se tokom devetnaestog veka, i njihov je izvoz pomogao da se nas-

154 IMPERIJALIZAM

48 J. A. Hobson, Capitalism and Imperialism”, op. cit.49 Vidi Hilferding, op. cit., p. 406. “Otuda pokli~ za jaku dràvnu vlast svih kapitalista ko-

ji su stekli interes u stranim zemljama... Izvezeni kapital se ose}a najsigurnije kada dràvnavlast njegove sopstvene zemlje potpuno vlada novim veleposedom... Njegove profite dràva}e garantovani ako moè. Tako izvoz kapitala podsti~e imperijalisti~ku politiku”, zatim p.423: “Sasvim je normalno da drànje buròazije prema dràvi pretrpi potpunu promenu kadapoliti~ka vlast dràve postane kompetitivni instrument za finansijski kapital na svetskomtrìštu. Buròazija se neprijateljski dràla prema dràvi u svojoj borbi protiv ekonomskogmerkantilizma i politi~kog apsolutizma... Barem teorijski, ekonomski ìvot je trebalo dabude potpuno oslobo|en dràvne intervencije; dràva je trebalo da se politi~ki posvetio~uvanju sigurnosti i uspostvljanju gra|anske jednakosti”, p. 426: “Me|utim, èlja za ek-spanzionisti~kom politikom izazvala je revolucinarnu promenu u mentalitetu buròazije.Ona je prestala da bude miroljubiva i humana” i p. 470: “Društveno, ekspanizija je vitalni us-lov za o~uvanje kapitalisti~kog društva; ekonomski, ona je uslov o~uvanja i povremenog po-ve}avanja profitne stope. “

tane dominioni Kanada i Australija, kao i Sjedinjene Dràve. Novina svoj-stvena imperijalisti~koj eri je da su se te dve suvi{ne snage, vi{ak kapitalai vi{ak radne snage, udruìle i zajedno napustile zemlju. Koncept ekspan-zije, izvoz administracije i pripajanje svake teritorije u koju su gra|aniuloìli ili svoje bogatstvo ili svoj rad, izgledalo je kao jedina alternativasve ve}im gubicima u bogatstvu i stanovni{tvu. Imperijalizam i njegovaideja neograni~ene ekspanzije naizgled su nudili trajni lek za trajno zlo.50

Dosta ironi~no, prva zemlja u koju je vi{ak bogatstva i vi{ak ljudi zajed-no donet i sama je postala suvi{na. Ju`na Afrika je bila u britanskom pose-du od po~etka veka jer je osiguravala pomorski put do Indije. ProbijanjeSueckog kanala, me|utim, i kasnije administrativno osvajanje Egipta, znat-no je smanjilo va`nost stare trgova~ke stanice na Rtu. Britanci bi se, posvoj verovatno}i, povukli iz Afrike, ba{ kao {to su radile sve evropske na-cije kadgod bi njihovi posedi i trgovinski interesi u Indiji bili ukinuti.

Posebna ironija i, u nekom smislu, simboli~na okolnost u neo~ekivanomrazvoju Ju`ne Afrike u “kolevku kulture imperijalizma”51 leì u samojprirodi njene iznenadne privla~nosti po{to je izgubila svu vrednost za uùImperiju: dijamantska polja otkrivena su sedamdesetih, a veliki rudnicizlata osamdesetih godina. Nova ùdnja za profitom po svaku cenu steklase prvi put u jednoj ta~ki sa starim lovom na blago. Lovci na zlato, avantu-risti i talog velikih gradova emigrirali su na Crni kontinent zajedno sa ka-pitalom iz industrijski razvijenih zemalja. Od tada, gomila, koju je za~elamonstruozna akumulacija kapitala, pridruìla se svom uzro~niku na timputevima otkrivanja, na kojima nije bilo otkriveno ni{ta osim novih mogu}-nosti za investiranje. Posednici vi{ka bogatstava jedini su mogli da isko-riste vi{ak ljudi koji je dolazio sa sve ~etiri strane sveta. Zajedno su oni us-postavili prvi raj parazita kojima je pokreta~ka snaga bilo zlato. Imperija-lizam, proizvod vi{ka novca i vi{ka ljudi zapo~eo je svoju zapanjuju}u ka-rijeru proizvo|enjem najnepotrebnije i najnestvarnije robe.

Jo{ uvek je neizvesno da li bi ekspanzija kao lek za sve postala tako ve-liko isku{enje za neimperijaliste da je svoja opasna re{enja ponudila jedi-no za onaj vi{ak snaga koji je ve} bio izvan nacionalnog kolektiva. Sau-~esni{tvo svih parlamentarnih partija u imperijalisti~kim programima je


50 Ti motivi su naro~ito bili izraèni u nema~kom imperijalizmu. Me|u prvim aktivnosti-ma Alldeutsche Verband (osnovan 1891) bili su napori da se nema~ki emigranti spre~e damenjaju dràvljanstvo, a prvi imperijalisti~ki govor Vilhelma II, prilikom dvadesetpetogodiš-njice osnivanja Rajha, sadràvao je slede}i tipi~an pasa`: “Nema~ko carstvo postalo je svet-sko carstvo. Hiljade naših zemljaka ìve svuda, u udaljenim delovima zemlje... Gospodo,vaša je sveta du`nost da mi pomognete da ujedinim ovo šire nema~ko carstvo sa našom do-movinom.” Uporedi tako|e tvrdnju J. A. Froude u fusnoti br. 10.

51 E. H. Damce, The Victorian Illusion, London, 1928, p. 164: “Afrika, koja nije bilauklju~ena ni u itinerer saksonstva niti u razmi{ljnja profesionalnih filozofa imperijalne istori-je, postala je rasadnik kulture britanskog imperijalizma.”

osvedo~ena stvar. Ovako posmatrana istorija britanske Laburisti~ke stran-ke je skoro neprekidni lanac opravdanja ranijeg predskazanja Sesila Roud-za: “Radnici vide da iako su Amerikancima izuzetno dragi i iako upravosada izmenjuju sa njima najbratskija ose}anja, ovi ipak isklju~uju njihovurobu. Radnici tako|e vide da Rusija, Francuska i Nema~ka na svojojteritoriji rade isto to, i radnici vide da ako dobro ne otvore o~i, ne}e bitiuop{te mesta na svetu gde }e mo}i da posluju. I tako su radnici postali im-perijalisti i podràvaju Liberalnu partiju.”52 U Nema~koj su liberali (a neKonzervativna partija) bili stvarni osniva~i ~uvene pomorske politike kojaje tako doprinela izbijanju Prvog svetskog rata.53 Socijalisti~ka partija sekolebala izme|u aktivne podr{ke imperijalisti~koj pomorskoj politici (onaje posle 1906. vi{e puta izglasala fondove za izgradnju nema~ke morna-rice) i potpunog prenebregavanja svih pitanja spoljne politike. Povremenaupozorenja protiv lumpenproletarijata i mogu}eg podmi}ivanja delovaradni~ke klase mrvicama sa imperijalisti~ke trpeze, nisu dovela do dubljegrazumevanja velike privla~nosti koju su imperijalisti~ki programi imali napartijske redove. Za marksiste, nova pojava kao {to je bio savez izme|ugomile i kapitala izgledala je tako neprirodno, tako o~igledno u sukobu sadoktrinom klasne borbe, da su potpuno prevideli stvarnu opasnost imperi-jalisti~kog nastojanja – da podeli ~ove~anstvo na rase gospodara i raserobova, na vi{e i niè vrste, na obojene narode i bele ljude, {to nastojanjeda se ujedini narod na bazi gomile zapravo i jeste. âk i slom me|unarod-ne solidarnosti pri izbijanju Prvog svetskog rata nije uzdrmao samozado-voljstvo socijalista i njihovu veru u proletarijat kao takav. Socijalisti su jo{uvek istraìvali ekonomske zakone imperijalizma koje je imperijalizamve} davno prestao da po{tuje jer su u prekomorskim zemljama ti zakonibili `rtvovani “imperijalnom faktoru” ili “faktoru rase” i tek ne{to starijegospode u visokim finansijskim krugovima je jo{ uvek verovalo u neo-tu|iva prava profitne stope.

ûdno slab otpor naroda imperijalizmu, brojne nedoslednosti i direktnakr{enja obe}anja liberalnih dràvnika, ~esto pripisani oportunizmu ili pod-mi}enosti, imali su druge i dublje razloge. Ni oportunizam ni podmi}enostnisu mogli da navedu ~oveka kao {to je Gledston da prekr{i obe}anje kojeje dao kao lider Liberalne partije, da }e se evakuisati iz Egipta kad postanepremijer. Napola svesno i jedva artikulisano, ovi ljudi su delili sa narodomuverenje da je sâma nacionalna zajednica tako duboko podeljena na klase,

156 IMPERIJALIZAM

52 Citirano iz Millin, op. cit. 53 “Liberali, a ne desnica u Parlamentu, podràvali su pomorsku politiku”, Alfred von

Tirpitz, Erinnerungen, 1919. Vidi tako|e Daniel Frymann (pseudonim za Heinrich Class)Wenn ich der Kaiser wär, 1912: “Istinska imperijalisti~ka partija je Nacionalna liberalna par-tija”. Frymann, istaknuti nema~ki šovinista tokom Prvog svetskog rata, dodao je ~ak, sa poš-tovanjem prema konzervativcima: “Uzdrànost konzervativnih miljea u pogledu rasnih dok-trina tako|e je vredna pa`nje”.

da je klasna borba toliko univerzalna karakteristika modernog politi~kogìvota da je sama kohezija nacije dovedena u pitanje. Ekspanzija se pono-vo pojavila kao ìvotni spas, ako je, i onoliko koliko je mogla da zadovoljiop{ti interes nacija u celini. Uglavnom iz tog razloga imperijalistima je bi-lo dozvoljeno da postanu “paraziti patriotizma”.54

Delimi~no, takve nade su jo{ uvek pripadale staroj lo{oj praksi “le~enja”doma}ih sukoba stranim poduhvatima. Razlika je, ipak, zna~ajna. Pustolo-vine su po samoj svojoj prirodi ograni~ene u vremenu i prostoru; one mo-gu privremeno da prevladaju sukobe, iako u tome po pravilu ne uspevaju i~ak su pre sklone da ih zao{tre. Od samog po~etka, imperijalisti~ki poduh-vat ekspanzije je izgledao kao ve~no re{enje, jer je ekspanzija zami{ljenakao neograni~ena. Nadalje, imperijalizam nije bio avantura u uobi~ajenomsmislu, jer je on manje zavisio od nacionalisti~kih parola nego od naizgled~vrste osnove ekonomskih interesa. U dru{tvu sukobljenih interesa, gde jezajedni~ko dobro poistove}eno sa ukupnim zbirom li~nih interesa,ekspanzija kao takva izgledala je kao mogu}i zajedni~ki interes nacije ucelini. Po{to su imu}ne i vladaju}e klase uverile sve ljude da su ekonom-ski interes i strast za posedovanjem zna~ajne osnove za dràvnu politiku,~ak i neimperijalisti~ki dràvnici su brzo nagovoreni da uzmaknu kada sezajedni~ki ekonomski interes pojavio na horizontu.

To su dakle razlozi iz kojih je nacionalizam razvio tako jasnu tendencijuprema imperijalizmu, gde postoji unutra{nja protivre~nost dva nespojivaprincipa.55 [to je vi{e nacija bilo nesposobno da integri{e u sebe strane na-rode ({to je protivre~ilo ustrojstvu njihove sopstvene dràve) to su vi{e bi-le u isku{enju da ih tla~e. U teoriji, nema jaza izme|u nacionalizma i im-perijalizma; u praksi on moè i biva premo{}en plemenskim nacionaliz-mom i potpunim rasizmom. Od po~etka, imperijalisti u svim zemljama za-govarali su i hvalisali se da su “iznad partija” i jedini koji zastupaju nacijukao celinu. To je posebno ta~no za srednje i isto~noevropske zemlje sa ma-lo ili bez ikakvih prekomorskih poseda; tamo se savez izme|u gomile ikapitala sklapao na doma}em terenu i ~ak je bio jo{ vi{e ogor~en na na-cionalne institucije i sve nacionalne partije i napadao ih mnogo è{}e.56

Zadovoljna ravnodu{nost imperijalisti~kih politi~ara doma}im stvarimaispoljila se, me|utim, svuda, a naro~ito u Engleskoj. Dok su “partije iznadpartija” kao Primrouz liga bile od sporednog zna~aja, imperijalizam je bioglavni razlog degeneracije dvopartijskog sistema u Front Bench sistem,koji je doveo do “umanjivanja mo}i parlamentarne opozicije” i do rasta

54 Hobson, op. cit., p. 61. 55 Hobson, op. cit., je prvi shvatio i fundamentalnu opoziciju imperijalizma i nacionaliz-

ma i tendenciju nacionalizma da postane imperijalisti~ki. Imperijalizam je nazvao iskvare-noš}u nacionalizma “u kome nacije ... preobraàvaju ukupno stimulativno rivalstvo razli~itihnacionalnih tendencija u kolja~ku borbu carstava koja se nadme}u” (p. 9).

56 Vidi poglavlje VIII.


“mo}i kabineta nasuprot Donjem domu”.57 Ovo se tako|e sprovodilo kaopolitika izvan partijskih linija i partikularnih interesa i to su radili ljudi ko-ji su tvrdili da zastupaju naciju u celini. Takave fraze su jam~ile da }e pri-vu}i i zavarati one osobe koje su sa~uvale iskru politi~kog idealizma. Po-kli~ za ujedinjenje li~io je sasvim na bojni pokli~ koji je uvek vodio ljudeu rat, a ipak u univerzalnom i permanentnom instrumentu jedinstva nikonije otkrio zametak sveop{teg i permanentnog rata.

Vladini ~inovnici angaòvali su se vi{e nego ijedna grupa u nacional-nom tipu imperijalizma i bili su uglavnom odgovorni za brkanje imperija-lizma sa nacionalizmom. Nacionalne dràve su stvorile dràvne slu`be izavisile su od njih kao od permanentnog ~inovni~kog tela koje je sluìlobez obzira na klasni interes i promene vlade. înovni~ka profesionalna~ast i samopo{tovanje – posebno u Engleskoj i Nema~koj – proizlazili suiz toga {to su oni bili slu`benici nacije u celini. Oni su bili jedina grupa saneposrednim interesom u podràvanju fundamentalnog zahteva dràve zanezavisno{}u od klasa i frakcija. U na{e vreme je postalo o~igledno da au-toritet same nacionalne dràve duboko zavisi od ekonomske nezavisnosti ipoliti~ke neutralnosti njenih dràvnih slu`benika; opadanje nacija jeneizbe`no po~elo sa korupcijom stalne administracije uz op{te uverenje dadràvni slu`benici nisu na plati dràve, ve} imu}nih klasa. S kraja vekaimu}ne klase su postale tako dominantne da je za dràvne slu`benike biloskoro sme{no da i dalje pretenduju na to da sluè naciji. Podela na klaseostavila ih je izvan dru{tvene zajednice i naterala ih da formiraju sop-stvenu kliku. U kolonijalnim slu`bama oni su se spasavali od stvarne de-zintegracije nacionalne zajednice. U vladanju stranim narodima u udalje-nim zemljama mogli su mnogo bolje da se pretvaraju da su herojske slugenacije, “koje su svojom slu`bom proslavile britansku rasu”58, nego da suostali kod ku}e. Kolonije nisu vi{e bile jednostavno ”beskrajan sistem od-mora u prirodi za vi{e klase”, kako ih je Dèjms Mil jo{ uvek opisivao;one su morale da postanu sama ki~ma britanskog nacionalizma, koji je udominaciji nad udaljenim zemljama i vladanju stranim narodima otkrio je-dini na~in da sluì britanskim i samo britanskim interesima. Slu`be su za-pravo verovale da “~udni genije svake nacije nigde ne pokazuje sebe jas-nije nego u na~inu na koji se ophodi prema podre|enim rasama”.59

158 IMPERIJALIZAM

57 Hobson, op. cit. p. 146 ff. – “Nema sumnje da je vlast Kabineta u odnosu na Donji domuporno i brzo rasla i još uvek raste”, primetio je u studiji 1901. Bryce, Studies in History andJurisprudence, 1901, I, 177. Za rad Front-Bench-sistema vidi tako|e Hilaire Belloc andCecil Chesterton, The Party Sistem, London 1911.

58 Lord Curzon na otkivanju spomen plo~e Lordu Cromeru. Vidi Lawrence J. Zetland,Lord Cromer, 1932, p. 362.

59 Ser Hesketh Bell, op. cit., deo I, p. 300. Isto ose}anje prevladavalo je u holanskim kolonijalnim slu`bama. “Najviši zadatak, za-

datak bez premca, je onaj koji ~eka slu`benika isto~noindijske dràvne slu`be... najvišom

Ta~no je da je gra|anin Egleske, Nema~ke ili Francuske jedino dalekood ku}e mogao da bude samo Englez, Nemac ili Francuz. U sopstvenoj ze-mlji on je bio toliko zapleten u ekonomske interese ili dru{tvenu lojalnostda se ose}ao bliè pripadniku svoje klase u tu|oj zemlji nego ~oveku izdruge klase u sopstvenoj. Ekspanzija je dala nacionalizmu nov zamah, paje sada bila prihva}ena kao instrument nacionalne politike. ^lanovi novihkolonijalnih dru{tava i imperijalisti~kih liga su se osetili “sasvim isklju-~eni iz partijskih borbi” i {to su se vi{e udaljavali, ja~e su verovali da “radesamo u nacionalnu korist”.60 Ovo svedo~i o tome koliko je stanje evrop-skih nacija pre imperijalizma bilo desperatno, koliko su njihove institucijepostale krhke, koliko se njihov dru{tveni sistem pokazao staromodan, predsve ve}om proizvodnom sposobno{}u ~oveka. I za{titna sredstva su biladesperatna i na kraju se lek pokazao gorim od zla – koje, usput, nije iz-le~io.

Savez izme|u kapitala i gomile moè se na}i u genezi svake doslednoimperijalisti~ke politike. U nekim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji,ovaj novi savez izme|u prebogatih i previ{e siroma{nih bio je i ostao og-rani~en na prekomorske posede. Takozvana hipokrizija britanske politikebila je rezultat zdravog razuma engleskih dràvnika koji su povukli o{truliniju izme|u kolonijalnih metoda i normalne unutra{nje politike, izbegav-{i tako sa dosta uspeha povratni efekat imperijalizma na domovinu, ~egasu se pla{ili. U drugim zemljama, naro~ito u Nema~koj i Austriji, savez jedejstvovao na doma}em terenu u obliku pan-pokreta, a u Francuskoj umanjem stepenu, u takozvanoj kolonijalnoj politici. Cilj tih “pokreta” bioje, da tako kaèmo, da se imperijalizuje cela nacija (a ne samo njen “vi-{ak”), da se unutra{nja i spoljna politika kombinuju na takav na~in da senacija moè organizovati za plja~kanje stranih teritorija i za neprestanudegradaciju stranih naroda.

Uspon gomile iz te kapitalisti~ke organizacije rano je prime}en i njen surast pa`ljivo i sa strahom zabeleìli svi veliki istori~ari devetnaestog veka.Istorijski pesimizam od Burkharta do [penglera su{tinski izvire iz tog raz-mi{ljanja. Ali ono {to su istori~ari, na àlost preokupirani samim fenome-nom, propustili da shvate bilo je da se gomila ne moè identifikovati sanarastaju}om industrijskom radni~kom klasom, a svako ne sa narodom ucelini, ve} da je ona zapravo sastavljena od otpadaka svih klasa. Zbog togsastava je izgledalo da su gomila i njeni predstavnici ukinuli klasne raz-like, da su ti ljudi, koji su ostali s onu stranu klasno podeljene nacije, na-


~aš}u treba smatrati tu slu`bu... birano telo koje ispunjava holandsku prekomorsku misiju”.Vidi De Kat Angelino, Colonial Policy, Chicago, 1931, II, 129.

60 Predsednik nema~kog “Kolonialverein-a”, Hoenloe-Langenburg 1884. Vidi Mary E.Townsend, Origin of Modern German Colonialism. 1871-1885, 1921.

rod sâm (Volksgemeinschaft, kako bi ih nacisti zvali), pre nego njegovo is-krivljenje i karikatura. Istorijski pesimisti su razumeli su{tinsku neodgo-vornost ovog novog dru{tvenog sloja, i oni su tako|e ispravno predvidelimogu}nost izvrgavanja demokratije u despotizam ~iji bi tirani izrasli izgomile i oslanjali se na njenu podr{ku. Oni nisu iskoristili to saznanje darazumeju da gomila nije samo ostatak i sporedni proizvod buròaskogdru{tva koji je ono direktno proizvelo, pa se zato uop{te i ne moè sasvimodeliti od njega. Iz tog razloga nisu primetili stalan porast divljenja vi-sokog dru{tva prema podzemlju, koje se provla~i kroz ~itav devetnaestivek, stalno odstupanje, korak po korak, od svih pitanja morala i razvojukusa u pravcu anarhi~nog cinizma tog svog poroda. Na prelazu vekova,Drajfusova afera je pokazala da su podzemlje i visoko dru{tvo Francuskebili tako tesno povezani da je kona~no bilo te{ko bilo kog “heroja” me|uantidrajfusovcima smestiti bilo u jednu, bilo u drugu kategoriju.

To ose}anje srodstva, zdruìvanje roditelja sa svojim potomstvom, ve}klasi~no izre~eno u Balzakovim romanima, starije je od svih prakti~nihekonomskih, politi~kih i dru{tvenih shvatanja i priziva u se}anje one os-novne psiholo{ke crte novog tipa zapadnog ~oveka koje je Hobs skiciraotrista godina ranije. Ali ta~no je de je uglavnom zahvaljuju}i shvatanjimado kojih je do{la buròazija tokom kriza i depresija koje su prethodile im-perijalizmu, visoko dru{tvo kona~no priznalo da je spremno da prihvatirevolucionarnu promenu u moralnim normama koju je predlagao Hobsov“realizam” i koju su sada ponovo predlagali gomila i njene vo|e. U ube|i-vanju buròazije da odbaci ostatke zapadne tradicije, mnogo efektnija odnjenog filozofa i njenog podzemlja bila je sama ~injenica da je “pra-greh”“prvobitne akumulacije kapitala” traìo dodatne grehe da bi sistem nas-tavio da radi. To je kona~no navelo nema~ku buròaziju da odbaci maskulicemerja i da izri~ito prizna svoju vezu sa gomilom, otvoreno je poziva-ju}i da brani interese njenog poseda.

Zna~ajno je {to }e se to dogoditi u Nema~koj. U Engleskoj i Holandiji jerazvoj buròaskog dru{tva napredovao relativno mirno i buròazija tih ze-malja je vekovima ìvela u sigurnosti i bez straha. Me|utim, u Francuskojje njen uspon bio prekinut velikom narodnom revolucijom ~ije su seposledice me{ale sa nadmo}i koju je uìvala buròazija. U Nema~koj, da-lje, gde do druge polovine devetnaestog veka buròazija nije dostigla punrazvoj, njen uspon je od po~etka bio pra}en ja~anjem revolucionarnog rad-ni~kog pokreta, sa skoro podjednako starom tradicijom. [to se buròaskaklasa ose}ala manje sigurnom u sopstvenoj zemlji, to je bila vi{e uisku{enju da odbaci te{ki teret licemerja. Sklonost visokog dru{tva premagomili je u Francuskoj iza{la na videlo ranije nego u Nema~koj, ali je nakraju bila podjednako jaka u obe zemlje. Francuska je, me|utim, zbogsvoje revolucionarne tradicije i relativno slabe industrijalizacije, stvorila

160 IMPERIJALIZAM

relativno malu gomilu, tako da je njena buròazija bila kona~no prisiljenada potraì pomo} izvan granica i da postane saveznik Hitlerove Nema~ke.

Kakva god da je prava priroda duge evolucije buròazije u raznimevropskim zemljama, politi~ki principi gomile, kakvi se sre}u u imperija-listi~kim ideologijama i totalitarnim pokretima, pokazuju iznena|uju}e ja-ko srodstvo sa politi~kim pona{anjem buròaskog dru{tva ako je ono bezhipokrizije i nepremazano ustupcima hri{}anskoj tradiciji. Ono zbog ~egaje u skorije vreme nihilisti~ko drànje gomile po~elo buròaziju toliko daintelektualno privla~i jeste odnos prema principu, {to daleko nadma{ujestvarno ro|enje gomile.

Drugim re~ima, nesrazmera izme|u uzroka i posledice koja je karakte-risala ro|enje imperijalizma imala je svoje razloge. Preduslov – vi{ak bo-gatstva stvoren preteranom akumulacijom, kome je trebala pomo} gomileda na|e sigurnu, profitabilnu investiciju – pokrenula je silu koja je uvekleàla u osnovi strukture buròaskog dru{tva, iako skrivena otmenijim tra-dicijama i blagoslovljenom hipokrizijom koju je La Ro{fuko zvao “poro-~ni kompliment udeljen vrlini”. U isto vreme potpuno neprincipijelna po-litika vlasti nije mogla da se sprovodi dok nije postojala masa naroda kojaje bila oslobo|ena bilo kakvih principa i toliko broj~ano nadmo}na da jeprevazi{la sposobnost dràve i dru{tva da brinu o njoj. înjenica da su ovugomilu mogli upotrebiti samo imperijalisti~ki politi~ari i da su je mogleinspirisati samo rasne doktrine, pokazuje da je jedino imperijalizam mo-gao da smiri te{ke doma}e, dru{tvene i ekonomske probleme modernihvremena.

Hobsova filozofija, istina, ne sadrì ni{ta od modernih doktrina rase, ko-je ne samo da pokre}u gomilu, ve} u svom totalitarnom obliku vrlo jasnopokazuju oblike organizacije kroz koje }e ~ove~anstvo mo}i da nosibeskrajne procese kapitala i akumulacije vlasti sve do svog logi~nog krajai samouni{tenja. Ali Hobs je u najmanju ruku dao politi~koj misli pre-duslove za sve doktrine rase, to jest, u principu je isklju~io ideju humanos-ti, koja ~ini jedinstvenu regulativnu ideju me|unarodnog prava. Sa tvrd-njom da je spoljna politika neizostavno izvan dru{tvenog ugovora, an-gaòvana u ve~nom ratu svih protiv svih, {to je zakon “prirodnog stanja”,Hobs je dao najbolji mogu}i teorijski osnov za te naturalisti~ke ideologije,koje naciju smatraju za plemena koja je jedna od drugih odvojila priroda,bez bilo kakve veze, bez svesti o solidarnosti ~ove~anstva i samo sa zajed-ni~kim instinktom samoo~uvanja, koji ~ovek deli sa ìvotinjskim svetom.Ako vi{e ne vaì ideja ~ove~anstva, ~iji je klju~ni simbol zajedni~koporeklo ljudske vrste, onda ni{ta nije verovatnije od teorije po kojoj jesme|a, ùta ili crna rasa potomak nekih drugih vrsta majmuna nego belarasa, i da su svi zajedno prirodom predodre|eni da ratuju jedni protiv dru-gih sve dok ne nestanu sa lica Zemlje.


Ako bi se dokazalo da je ta~no da smo mi zarobljenici Hobsovog bes-krajnog procesa akumulacije mo}i, tada bi organizacija gomile neizbe`nopretvorila nacije u rase, jer ne postoji, pod uslovima dru{tva koje akumuli-ra mo} ni{ta {to povezuje pojedinace koji u samom procesu akumulacijevlasti i ekspanzije gube sve prirodne veze sa svojim srodnicima.

Rasizam mo`e zaista da dovede do propasti zapadnog sveta, i zbog togacele ljudske civilizacije. Kad Rusi postanu Sloveni, kad Francuzi prihvateulogu komandanata force noire, kada se Englezi pretvore u “bele ljude”,kao {to su ve} zbog kobne op~injenosti svi Nemci postali arijevci, tada }eova promena sama zna~iti kraj zapadnog ~oveka. Ma {ta govorili prirod-njaci, rasa je, politi~ki re~eno, ne po~etak ve} kraj ~ove~anstva, ne izvornaroda ve} njihovo propadanje, ne prirodno ro|enje ~oveka ve} njegovaneprirodna smrt.

162 IMPERIJALIZAM

{E S T O POGLAVLJE : Teorija rase pre rasizma

AKO JE teorija rase bila nema~ki izum, kao {to se ponekad tvrdi, onda je“nema~ka teorija” (ma {ta da je to) pobedila u mnogim delovima

duhovnog sveta mnogo pre no {to su nacisti zapo~eli svoj zlokobnipoku{aj da osvoje svet. Hitlerizam je koristio svoj jak me|unarodni i unu-tar-evropski odziv tokom tridesetih jer je rasizam, iako dràvna doktrinasamo u Nema~koj, bio snaàn trend svuda u javnom mnjenju. Politi~karatna ma{ina nacista bila je davno u pokretu kada su 1939. nema~ki tenko-vi po~eli svoj mar{ razaranja, po{to se – u politi~kom ratovanju – na rasi-zam ra~unalo kao na saveznika mo}nijeg od ijednog pla}enog agenta ilitajne organizacije petokolona{a. Oja~ani skoro dvadesetogodi{njim is-kustvom u raznim glavnim gradovima, nacisti su bili uvereni da }e njiho-va najbolja “propaganda” biti sama njihova politika rase, od koje, uprkosmnogim drugim kompromisima i prekr{enim obe}anjima, oni nisu nikadodstupili.1 Rasizam uop{te nije bio novo ili tajno oru`je, iako nikada rani-je nije bio kori{}en sa tako krajnjom dosledno{}u.

Istorijski gledano, teorija rase, sa korenima duboko u osamnaestom ve-ku, pojavila se tokom devetnaestog veka u svim zapadnim zemljama isto-vremeno. Rasizam je bio mo}na ideologija rasisti~kih politika od po~etkana{eg veka. On je svakako upio i oìveo sve stare obrasce rasnih shvatanjakoji, me|utim, sami po sebi jedva da bi mogli da stvore rasizam ili da de-generi{u u rasizam kao Weltanschauung ili ideologiju. Sredinom pro{logveka o shvatanjima rase se jo{ uvek sudilo po merilu politi~kog razuma:Tokvil je pisao Gobinou o njegovim doktrinama: “One su verovatnopogre{ne, a svakako su pogubne.”2 Tek s kraja veka teorija rase dobila jedignitet i zna~aj kao jedna od glavnih duhovnih tekovina zapadnog sveta.3

Do zlokobnih dana “grabeà oko Afrike” teorija rase bila je jedan odmnogih slobodnih pravaca mi{ljenja koja su se, unutar op{teg okvira libe-ralizma, sukobljavala i borila za naklonost javnog mnjenja.4 Samo nekoli-

1 Za vreme nema~ko-ruskog pakta nacisti~ka propaganda je obustavila sve napade na“boljševizam”, ali nikada nije odustala od rasne linije.

2 “Lettres de Alexis de Tocqueville et de Arthur de Gobineau”, u Revue des deux Mondes,1907, tom 199, pismo od 17. novembra 1853.

3 Najbolji duhovno-istorijski prikaz teorije rase po uzoru na “istoriju ideja” je ErichVoegelin, Rasse und Staat, Tuebingen, 1933.

4 Za mnoštvo sukobljenih pravaca mišljenja devetnaestog veka vidi Carlon J. H. Hayes, AGeneration of Materialism, New York, 1941, pp. 111-112.

cina tih teorija su postale razvijene ideologije, to jest, sistemi bazirani naprostom mi{ljenju koje se pokazalo dovoljno sna`nim da privu~e i zavedeve}inu ljudi, i dovoljno {irokim da ih provede kroz razli~ita iskustva isituacije svakodnevnog modernog ìvota. Jer ideologija se od prostogmi{ljenja razlikuje po tome {to tvrdi da ima ili klju~ za istoriju ili re{enjeza sve “zagonetke kosmosa”, ili da do u tan~ine poznaje skrivene op{te za-kone koji, navodno, vladaju prirodom i ~ovekom. Nekoliko je ideologijazadobilo dovoljno va`nosti da preìve te{ku takmi~arsku borbu ube|iva-nja, a samo dve su izbile na vrh i u biti pobile sve druge: ideologija koja jetuma~ila istoriju kao prirodnu borbu klasa i druga koja je istoriju tuma~ilakao prirodnu borbu rasa. Obe su bile toliko privla~ne za {iroke mase da sumogle da pridobiju podr{ku dràve i da se ustoli~e kao zvani~ne nacio-nalne doktrine. Ali daleko nadma{uju}i okvire u kojima su se rasna i klas-na teorija razvile u obavezuju}e obrasce mi{ljenja, slobodno javno mnje-nje ih je usvojilo do te mere da ne samo intelektualci, nego ni {iroke masenaroda vi{e nisu uvaàvale ~injenice iz pro{losti ili sada{njosti ukolikoone nisu bile u saglasnosti sa jednim od ovih pogleda.

Stra{na mo} ube|ivanja svojstvena glavnim ideologijama na{eg vreme-na nije slu~ajna. Ube|ivanje nije mogu}no ako ne nai|e na odziv ili iskus-tava ili èlja, drugim re~ima, neposrednih politi~kih potreba. Uverljivost utim stvarima ne dolazi ni iz nau~nih ~injenica, kako razli~ite vrste darvi-nista veruju, niti iz istorijskih zakona, kao {to kaù istori~ari koji tvrde damogu da otkriju zakon prema kojem se civilizacije uspinju i propadaju.Svaka potpuna ideologija stvorena je, trajala je i razvijala se kao politi~kooru`je, a ne kao teorijska doktrina. Istina je da je ponekad – a takav je slu-~aj sa rasizmom – ideologija menjala svoj prvobitni politi~ki smisao, alinijedna nije mogla nastati bez neposrednog kontakta sa politi~kim ìvo-tom. Nau~ni aspekt ideologija je sekundaran i on izrasta iz èlje da se pri-bave neoborivi argumenti. Njihova mo} ube|ivanja je isto tako u rukamanau~nika koji vi{e nisu zainteresovani za rezultat svog istraìvanja, koji sunapustili svoje laboratorije i poùrili da mno{tvu propovedaju svoja tu-ma~enja ìvota i sveta.5 Tim “nau~nim” propovednicima vi{e nego

5 “Haksli je zanemario sopstveno nau~no istraìvanje iz 70-ih nadalje, toliko je bio obuzetulogom ’Darvinovog buldoga’, laju}i i ujedaju}i teologe” (Hayes, op. cit., str 126). StrastErnsta Hekela prema popularizaciji nau~nih rezultata, jaku barem kao {to je njegova strastprema samoj nauci, nedavno je sa velikim odobravanjem istakao nacisti~ki pisac H. Bruecher“Ernst Haeckel, Ein Wegbereiter biologischen Staatsdenkens” u Nationalsozialistische Mo-natshefte, 1935, Heft 69.

Dva dosta ekstremna primera mogu da pokaù na šta su spremni nau~nici. Obojica su bilidobrostoje}i u~enjaci koji su pisali tokom Prvog svetskog rata. Nema~ki istori~ar umetnostiJosef Strzygowski je u svom Altai, Iran und Völkerwanderung (Leipzig, 1917) otkrio da senordijska rasa sastoji od Nemaca, Ukrajinaca, Jermena, Persijanaca, Ma|ara, Bugara iTuraka (pp. 306-307). Udruènje lekara Pariza ne samo da je objavilo izveštaj o pronalasku“polihezije” (preterane defekacije) i “bromidrozisa” (telesnog mirisa) u nema~koj rasi ve} je

164 IMPERIJALIZAM

ikakvim nau~nim otkri}ima dugujemo to {to danas ne postoji nijedna je-dina nauka u koju kategorije teorije rase nisu duboko prodrle. To je opetnateralo istori~are, od kojih su neki bili u isku{enju da na nauku prebaceodgovornost za teoriju rase, da izvesne rezultate bilo psiholo{kih bilo bio-lo{kih istraìvanja proglase uzrocima umesto posledicama rasne teorije.6Pre bi se moglo re}i suprotno. Zapravo, doktrini da sila zakon menja tre-balo je nekoliko vekova (od sedamnaestog do devetnaestog) da osvojiprirodnu nauku i da stvori “zakon” preìvljavanja onoga {to je najprila-godljivije. I da je, da uzmemo drugi primer, teorija de Mestra i [elinga odivlja~kim plemenima kao o ostacima propadanja ranijih naroda odgova-rala politi~koj zamisli devetnaestog veka koliko teorija progresa, miverovatno nikad ne bismo ~uli o “primitivnim ljudima” i nijedan nau~nikne bi gubio vreme traè}i “kariku koja nedostaje” izme|u majmuna i ~o-veka. Krivica nije ni do jedne nauke kao takve, ve} do izvesnih nau~nikakoji su ideologijama bili hipnotisani isto koliko i njihovi sugra|ani.

înjenica da je rasizam glavno ideolo{ko oru`je imperijalisti~ke politiketoliko je o~igledna da neki prou~avaoci vi{e vole da izbegnu utrti put ba-nalnih istina. Me|utim, jo{ uvek je u opticaju stara pogre{na koncepcijarasizma kao jedne vrste potenciranog nacionalizma. Potpuno se previ|ajuvredni radovi prou~avalaca, posebno u Francuskoj, koji su dokazali da ra-sizam nije samo ne{to razli~ita pojava, ve} da nastoji da uni{ti nacionalnudràvu kao zajednicu. Svedo~e}i o divovskom nadmetanju teorija rase iklase za vlast nad umovima modernih ljudi, neki su skloni da u jednoj vide

TEORIJA RASE PRE RASIZMA 165

predloìlo analizu urina za detektovanje germanskih vrsta; otkrilo se da nema~ki urin sadrì20 posto neurinskog nitrogena nasuprot 15 posto kod drugih rasa. Vidi Jacques Barzun, Race,New York, 1937, p. 239.

6 “Ovaj quid pro quo bio je delimi~no rezultat àra u~enjaka koji su èleli da zabeleè sva-ki i najmanji primer u kome se pominjala rasa. Tako su oni relativno bezopasne autore, za ko-je je tuma~enje putem rase bilo mogu}e i ponekad fasciniraju}e uverenje, gre{komprogla{avali pravim rasistima. Takva uverenja, bezopasna po sebi, razvili su rani antropolozikao polazne ta~ke svojih ispitivanja. Tipi~an primer je naivna hipoteza koju je postavio PaulBroca, zapaèni francuski antropolog sa sredine prošlog veka koji je tvrdio da “mozak imaneke veze sa rasom i da je premeravanje lobanje najbolji na~in da se do|e do sadràja moz-ga” (citirano po Jacques Barzun, op. cit., p. 162). O~igledno da je ova tvrdnja, ako je ne po-dupire poseban koncept ljudske prirode, jednostavno smešna.

Isto tako su i filolozi ranog devetnaestog veka sasvim nevini, a njihov je koncept “ari-jevstva” zaveo skoro sve prou~avaoce rasizma da ih ubroje me|u propagatore ili ~ak izu-mitelje teorije rase. Kada su filolozi prekora~ili granice ~istog istraìvanja, to je bilo zato štosu èleli da uklju~e što više nacija u isto kulturno bratstvo. Re~ima Ernesta Seillièrea, LaPhilosophie de l’Impérialisme, 4 vols. 1903-1906: “Postojala je neka vrsta opijenosti: mo-derna civilizacija je verovala da je povratila svoj pedigre... i ro|en je organizam koji je u jed-no zajedni~ko bratstvo obuhvatio sve nacije ~iji je jezik pokazivao neku sklonost prema sa-nskritu.” (Préface, Tome I, p. XXXV) Drugim re~ima, ti ljudi su još uvek bili u humani-sti~koj tradiciji osamnaestog veka i delili su njegovo oduševljenje stranim narodima i egzo-ti~nim kulturama.

izraz nacionalnih a u drugoj izraz internacionalnih te`nji, da veruju da jejedno mentalna priprema za nacionalne ratove, a da je drugo ideologija zagra|anske ratove. To nije isklju~eno, jer je Prvi svetski rat bio ~udname{avina starog nacionalnog i novog imperijalisti~kog sukoba, me{avinau kojoj su stare nacionalne parole dokazale da su za mase svih ume{anihzemalja jo{ uvek mnogo privla~nije nego ijedan imperijalisti~ki cilj.Poslednji rat, me|utim, koji je svuda imao kvislinge i kolaboracioniste,dokazao je da rasizam moè da izazove gra|anske sukobe u svakoj zemljii da je on jedno od najve{tijih sredstava koje je ikada smi{ljeno za pri-premu gra|anskog rata.

Jer ta~no je da je teorija rase do{la na scenu aktivne politike u trenutku ka-da su evropski narodi pripremali i do izvesnog stepena realizovali novu na-cionalnu dràvu kao zajednicu. Od samog po~etka rasizam je smi{ljenopresecao sve nacionalne granice, odre|ene geografski, lingvisti~ki, tradi-cionalno ili bilo kojim drugim standardom i poricao nacionalnu dràvu kaotakvu. Teorija rase, vi{e nego teorija klase, uvek je bila prisutna senka kojaprati razvoj diplomatske forme opho|enja evropskih nacija, dok kona~no ni-je izrasla u mo}no oru`je za razaranje tih nacija. Istorijski govore}i, rasistisu imali manju meru patriotizma nego predstavnici svih ostalih interna-cionalnih ideologija zajedno i oni su jedini dosledno odbijali veliki principna kome su izgra|ene nacionalne organizacije naroda, princip jednakosti isolidarnosti svih naroda koji je garantovala ideja ~ove~anstva.

I: “Rasa” aristokrata protiv “nacije” gra|ana

FRANCUSKU OSAMNAESTOG veka je karakterisalo neprekidno ja~anje inte-resovanja za najrazli~itije, naj~udnije i ~ak najzaostalije narode. To je bilovreme kada su se ljudi divili kineskom slikarstvu i kada su ga podraàvali,kada je jedno od naj~uvenijih dela veka nazvano Lettres Persanes i kadasu putopisi bili najdraè {tivo. Po{tenje i jednostavnost divljih i necivilizo-vanih naroda suprotstavljani su sofisticiranosti i frivolnosti kulture.Mnogo pre nego {to je devetnaesti vek sa svojim pro{irenim mogu}nosti-ma za putovanje doneo neevropski svet u dom svakog obi~nog gra|anina,francusko dru{tvo osamnaestog veka je poku{alo da duhovno prisvoji sa-dràj kultura i zemalja koje leè daleko izvan evropskih granica. Veliki en-tuzijazam prema ”novim ljudskim vrstama” (Herder) ispunio je srca juna-ka Francuske revolucije koji su zajedno sa francuskom nacijom oslobodilisve narode svih boja pod francuskom zastavom. Entuzijazam prema ~ud-nim i stranim zemljama kulminirao je u poruci bratstva, jer ga je inspi-risala èlja da u svakoj novoj i iznena|uju}oj “ljudskoj vrsti” dokaè staruLa Brijerovu izreku: La raison est de tous les climats.

166 IMPERIJALIZAM

Pa ipak u tom veku koji je stvorio naciju i u zemlji ~ovekoljubljamoramo u}i u trag klici onoga {to se kasnije ispostavilo kao razoriteljnacija i kao uni{titelj ~ove~anstva – a to je mo} rasizma.7 Zna~ajna je ~i-njenica da je prvi autor koji je u Francuskoj prihvatio koegzistenciju ra-zli~itih naroda razli~itog porekla, bio u isto vreme prvi koji je razradioodre|enu teoriju klasa. Kont de Bulenvilije, francuski plemi} koji je pisaopo~etkom osamnaestog veka i ~ija su dela objavljena posmrtno, tuma~io jeistoriju Francuske kao istoriju dve razli~ite nacije, od kojih je jedna, ger-manskog porekla, pokorila starosedeoce, “Gale”, nametnula im svoje za-kone, oduzela im zemlju i naselila se kao vladaju}a klasa, “velika{i” ~ijasu neograni~ena prava po~ivala na “pravu osvaja~a” i “obavezi po{tovanjakoje uvek pripada ja~em”.8 Angaòvan uglavnom u traènju argumenataprotiv sve ve}e politi~ke mo}i Tiers Etat i njenih zagovornika, “nouveaucorps”, koje su oformili “gens de lettres et de lois”, Bulenvilije je moraoda se bori i sa monarhijom, jer francuski kralj nije vi{e èleo da predstav-lja velika{e kao primus inter pares, ve} naciju u celini; u njemu je, zatrenutak, nova klasa u usponu na{la svog najmo}nijeg za{titnika. Da bi ob-novio neosporni primat plemstva, Bulenvilije je predloìo da njegovi ple-mi}i poreknu zajedni~ko poreklo sa francuskim narodom, razbiju jedin-stvo nacije i proglase izvornu i zato ve~nu razliku.9 Mnogo smelije negove}ina kasnijih branilaca plemstva, Bulenvilije je poricao bilo kakvu pre-dodre|enu vezu sa tlom; on je dopu{tao da su “Gali” bili duè u Francu-skoj, da su “Franci” bili stranci i varvari. Svoju doktrinu je zasnovao is-klju~ivo na ve~nom pravu osvajanja i bez problema je tvrdio da je “Frizijaprava kolevka francuske nacije”. Vekovima pre stvarnog razvoja imperi-jalisti~kog rasizma, sléde}i jedino unutra{nju logiku svog koncepta, on jeprvobitne stanovnike Francuske smatrao domorocima u modernom smisluili, njegovim sopstvenim terminima, “podanicima” – ne kralja, ve} svihonih ~ija je nadmo} poticala od osvajanja naroda koji }e se po pravu ro-|enja zvati “Francuzima”.

Bulenvilije je bio pod dubokim uticajem doktrine sila-zakon sedamnae-stog veka i on je svakako bio jedan od najdoslednijih savremenih Spino-zinih u~enika, ~iju je Etiku preveo i ~iji je Teolo{ko-politi~ki traktat ana-lizirao. U njegovoj recepciji i primeni Spinozinih politi~kih ideja sila je


7 Francuski autor iz šesnaestog veka Francois Hotman, Franco-Gallia, ponekad se smatraprethodnikom rasnih doktrina osamaestog veka, kao kod Ernst Sellière, op. cit. TeophileSimar je protiv ove pogrešne koncepcije s pravom protestovao: “Hotman se ne pojavljuje kaoapologet Tevtonaca, ve} kao branilac naroda koji je bio potla~en monarhijom” (EtudeCritique sur la formation de la doctrine des Races au 18e et son expansion au 19e siècle,Bruxelles, 1922, p. 20).

8 Histoire de l ’Ancien gouvernement de la France, 1727, Tome I, p. 33.9 Da je istorija grofa Bulenvilijea zamišljena kao politi~ko oru`je protiv Tiers Etat, utvrdio

je Montesquieu, Esprit de Lois, 1748, XXX, chap. X.

pretvorena u osvajanje, a osvajanje je igralo neku vrstu jedinstvene proce-ne prirodnih kvaliteta i prednosti ljudi i nacija. U tome moèmo otkritiprve tragove kasnijih naturalisti~kih transformacija kroz koje je doktrinasila-zakon imala da pro|e. Ovaj stav zaista potvr|uje ~injenica da je Bulen-vilije bio jedan od izuzetnih slobodnih mislilaca svoga doba i da njegovinapadi na katoli~ku crkvu nisu bili motivisani samo antiklerikalizmom.

Bulenvilijeova teorija, me|utim, jo{ uvek ima veze sa narodima a ne sarasama; ona pravo superiornog naroda zasniva na istorijskom ~inu, osvaja-nju, a ne na fizi~koj ~injenici – iako je istorijski ~in ve} imao izvestan uti-caj na prirodne osobine pokorenog naroda. Ona pronalazi dva razli~ita na-roda u Francuskoj da bi ih suprotstavila novoj nacionalnoj ideji, koju jekao takvu do izvesnog stepena zastupala apsolutna monarhija u savezu saTiers Etat. Bulenvilije je anacionalan u vreme kada se ideja nacionalnogdoìvljavala kao nova i revolucionarna, mada se jo{ nije pokazalo, kaokasnije u Francuskoj revoluciji, koliko je blisko povezana sa demokrat-skim oblikom vladavine. Bulenvilije je pripremao svoju zemlju za rat neznaju}i {ta gra|anski rat zna~i. On je predstavnik mnogih plemi}a koji ni-su sebe videli kao predstavnike nacije, ve} kao odvojenu vladaju}u kastu~ija snaga ima mnogo vi{e zajedni~kog sa pripadnicima “istog dru{tvenogpoloàja i situacije” nekog drugog naroda nego sa svojim zemljacima. Za-pravo su ti antinacionalni trendovi izvr{ili uticaj u miljeu émigés, a ko-na~no su ih apsorbovale nove i izrazito rasne doktrine u kasnom devetna-estom veku.

Tek kad je izbijanje Francuske revolucije nateralo veliki broj francuskihplemi}a da potraì uto~i{te u Nema~koj i Engleskoj, Bulenvilijeove idejesu pokazale koliko su korisne kao politi~ko oru`je. U me|uvremenu seodrào njegov uticaj na francusku aristokratiju, kao {to se moè videti udelima drugog konta, konta Dibua-Nanseja,10 koji je èleo da jo{ te{njepoveè francusko plemstvo sa njegovom kontinentalnom bra}om. Uo~irevolucije se taj zastupnik francuskog feudalizma osetio tako nesigurnimda se nadao “stvaranju jedne vrste Internationale aristokratije varvarskogporekla”,11 i po{to je nema~ko plemstvo bilo jedino ~iju je pomo} eventu-alno mogao da o~ekuje, otuda je tako|e pretpostavio da je pravo poreklofrancuske nacije identi~no sa poreklom Nemaca i francuskih niìh klasa,koje, iako ne vi{e robovi, nisu bile slobodne po ro|enju ve} “affranchisse-ment”, po milosti onih koji su slobodni po ro|enju, plemstva. Nekolikogodina kasnije francuski izgnanici zaista su poku{ali da oforme internatio-nale aristokrata da bi ugu{ili revolt onih koje su smatrali stranim poroblje-nim narodom. I iako je prakti~nija strana toga poku{aja pretrpela spek-

168 IMPERIJALIZAM

10 Les Origines de l’Ancien Gouvernement de la France, de l’Allemagne et de l’Italie,1789.

11 Seillière, op. cit., p. XXXII.

takularan poraz kod Valmija, émigrés kao [arl Fransoa Dominik de Vilie,koji je oko 1800. suprotstavio “Gallo-Romains” Germanima, ili kao Vil-helm Alter, koji je deceniju kasnije sanjao o federaciji svih germanskih na-roda,12 nisu priznavali poraz. Njima verovatno nikada nije palo na pametda su zapravo izdajnici, toliko su ~vrsto bili uvereni da je Francuska revo-lucija “rat izme|u stranih naroda” – kao {to je to Fransoa Gizo mnogo ka-snije ustvrdio.

Dok je Bulenvilije, sa smirenom lako}om manje uzburkanog vremena,zasnovao prava plemstva na pravima osvajanja bez neposrednog odbaci-vanja same prirode druge, pokorene nacije, kont de Monlozje, jedna odpomalo sumnjivih li~nosti me|u francuskim izgnanicima, otvoreno jeizrazio prezir prema tom “narodu koji se uzdigao od robova... (me{avini)svih rasa i svih vremena”.13 Vremena su se o~igledno promenila i plemi}ikoji nisu vi{e pripadali pokorenoj rasi morali su tako|e da se menjaju.Napustili su staru ideju, tako dragu Bulenvilijeu i ~ak Monteskjeu, dasamo osvajanje, fortune des armes, odre|uje sudbinu ~oveka. Valmi ple-mi}kih ideologija nastupio je kada je opat Sieje u svom ~uvenom pamfle-tu rekao Tiers Etat da “po{alju nazad u {ume Frankonije sve one porodicekoje odràvaju apsurdnu pretenziju da su naslednici osvaja~ke rase i da }euspeti u svojim pravima”.14

Dosta je ~udno da su od tih ranih vremena kada su francuski plemi}i usvojoj klasnoj borbi protiv buròazije otkrili da pripadaju jednoj drugojnaciji, da imaju drugo genealo{ko poreklo i da su mnogo ~vr{}e povezanisa me|unarodnom kastom nego sa tlom Francuske, sve francuske rasneteorije podràle germanizam ili barem superiornost nordijskih naroda pro-tiv svojih sopstvenih zemljaka. Jer ako su se ljudi Francuske revolucijementalno identifikovali sa Rimom, to nije bilo zato {to su “germanizmu”svog plemstva suprotstavili “latinizam” Tiers Etat, ve} zato {to su osetilida su oni duhovni naslednici rimskih republikanaca. To istorijsko pitanje,nasuprot plemenskoj identifikaciji plemstva, moglo bi biti jedan od uzrokakoji su spre~ili “latinizam” da se pojavi kao posebna rasna doktrina. Usvakom slu~aju, paradoksalno zvu~i, ali ~injenica je da }e Francuzi preNemaca ili Engleza insistirati na toj idée fixe germanske superiornosti.15 Ani ro|enje germanske rasne svesti posle pruskog poraza 1806, koja je bila


12 Vidi René Maunier, Sociologie Coloniale, Paris, 1932, Tome II, p. 115. 13 Montlozije je ~ak i u iznanstvu bio u bliskoj vezi sa francuskim šefom policije Fušeom,

koji mu je pomagao da popravi svoje jadno finansijsko izbegli~ko stanje. Kasnije je on sluìokao Napoleonov tajni agent u francuskom društvu. Vidi Joseph Brugerette, Le ComteMontlosier, 1931, i Samar, op. cit., p. 71.

14 Qu’est-ce-que le Tiers Etat? (1789) objavljeno kratko pre izbijanja revolucije. Prevodcitiran prema J. H. Clapham, The Abbé Siéyes, London, 1912, p. 62.

15 “Istorijski, arijevstvo ima poreklo u feudalizmu osamnaestog veka, a podrào ga je ger-manizam devetnaestog veka”, prime}uje Seillière, op. cit., p. II.

uperena protiv Francuza, nije promenilo smer rasnih ideologija u Fran-cuskoj. êtrdesetih godina pro{log veka, Ogisten Tieri drào se jo{ uvekidentifikacije klasa i rasa, i pravio razliku izme|u “germanskog plemstva”i “keltske buròazije”,16 i opet je plemi}, kont de Remiza proglasio da jeevropska aristokratija germanskog porekla. Kona~no, kont de Gobino jejedno mi{ljenje, koje je ve} bilo op{teprihva}eno me|u francuskim plem-stvom, razvio kao punu istorijsku doktrinu, tvrdnjom da je otkrio tajni za-kon sumraka civilizacija i da je podigao istoriju do digniteta prirodne nau-ke. S njim je teorija rasne zavr{ila prvi i otpo~ela drugi stepen ~iji su utica-ji morali da se ose}aju do dvadesetih godina ovoga veka.

II: Rasno jedinstvo kao zamena za nacionalnu emancipaciju

TEORIJA RASE u Nema~koj razvila se tek kad je Napoleon porazio staruprusku vojsku. Ona svoj uspon duguje pruskim patriotima i politi~kom ro-mantizmu vi{e nego plemstvu i njegovim zagovornicima. Nasuprot fran-cuskom tipu teorije rase kao oru`ja za gra|anski rat i za cepanje nacije,nema~ka teorija rase je stvorena u naporu da se narod ujedini protiv stranedominacije. Njeni autori nisu traìli saveznike izvan granica, ve} su èlelida u narodu probude svest o zajedni~kom poreklu. Ovo je zapravo isklju-~ilo plemstvo sa njegovim ozlogla{enim kosmopolitskim vezama – kojesu, me|utim, bile manje karakteristi~ne za pruske junkere nego za ostatakevropskog plemstva; u svakom slu~aju isklju~ilo je mogu}nost ove teorijerase koja se zasnivala na pripadanju najekskluzivnijoj klasi naroda.

Po{to su nema~ku teoriju rase pratili dugo sputavani napori za ujedinje-nje brojnih nema~kih dràva, ona je, na svom ranom stepenu, ostala takoblisko povezana sa vi{e op{tih nacionalnih ose}anja da je dosta te{konapraviti razliku izme|u prostog nacionalizma i jasno odre|enog rasizma.Bezazlena nacionalna ose}anja izrazila su se u onome {to mi danas znamokao rasnu terminologiju, tako da su ~ak istori~ari koji nema~ki vid rasizmadvadesetog veka identifikuju sa osobenim jezikom nema~kog nacionaliz-ma skloni da zamene nacizam za nema~ki nacionalizam, pomaù}i takopotcenjivanju stra{ne privla~nosti Hitlerove propagande i na druge dràve.Te posebne prilike nema~kog nacionalizma promenile su se tek kada jeposle 1870. do{lo do sjedinjenja nacije i kada se nema~ki rasizam potpunorazvio, zajedno sa nema~kim imperijalizmom. Od tih ranih vremena, me-|utim, preìveo je prili~an broj karakteristika koje su ostale zna~ajne zaposeban nema~ki vid teorije rase.

170 IMPERIJALIZAM

16 Lettres sur l’histoire de France (1840).

Nasuprot Francuskoj, pruski plemi}i su osetili da je njihov interes bliskopovezan sa poloàjem apsolutne monarhije i najzad su, od vremenaFridriha II, traìli da budu priznati kao zvani~ni predstavnici nacije u celi-ni. Sa izuzetkom nekoliko godina pruskih reformi (1808-1812), pruskoplemstvo nije pla{io uspon buròaske klase, koja je mo`da èlela da preu-zme vlast, niti je ono moralo da se boji koalicije izme|u srednje klase ivladaju}e ku}e. Pruski kralj, do 1809. najve}i zemljoposednik, ostao jeprimus inter pares, uprkos svim reformatorskim naporima. Teorija rase,me|utim, razvila se izvan plemstva, kao oru`je izvesnih nacionalista kojisu èleli ujedinjenje svih naroda koji govore nema~kim jezikom i zbog to-ga su insistirali na zajedni~kom poreklu. Oni su bili liberali u tom smislu{to su se sna`no suprotstavljali isklju~ivoj vlasti pruskih junkera. Sve dokse to zajedni~ko poreklo definisalo zajedni~kim jezikom, te{ko se moègovoriti o teoriji rase.17

Vredi primetiti da je tek posle 1814. to zajedni~ko poreklo ~e{}e opisi-vano u smislu “krvne veze”, ili porodi~nih veza, plemenskog jedinstva, ilineme{ovitog porekla. Definicije koje su se pojavile skoro istovremeno upisanjima katolika Jozefa Geresa i nacionalisti~kih liberala kao {to jeErnst Moric Arnt ili F. L. Jan svedo~e o potpunom porazu nada u porastpravih nacionalnih ose}anja u nema~kom narodu. Iz neuspeha da se naroduzdigne do nacionalnog, iz nedostatka zajedni~kog istorijskog se}anja io~igledne {iroke apatije prema sudbini u budu}nosti, rodila se prirodnaprivla~nost koja se obratila plemenskim instinktima kao mogu}oj zameniza ono {to je ceo svet nekad gledao kao slavu i mo} francuske dràvnosti.Organsku doktrinu istorije za koju je “svaka rasa odvojena, kompletnacelina”18 izmislili su ljudi kojima su ideolo{ke doktrine nacionalnog jedin-stva bile potrebne kao zamena za politi~ku dràvnost. Potisnuti naciona-lizam je doveo do Arntove tvrdnje da su Nemci – koji su o~igledno posled-nji razvili organsko jedinstvo – imali sre}e da budu od jednostavne, ne-me{ane loze, “nepatvoren narod”.19

Organske naturalisti~ke definicije naroda su izuzetno karakteristi~ne zanema~ke ideologije i nema~ki istorizam. One, me|utim, jo{ uvek nisustvarni rasizam, jer isti ljudi koji se sluè tim “rasnim” izrazima ipak sustoèr idejama nepatvorene dràvnosti, jedinstva svih naroda. Tako u is-tom ~lanku u kome Jan poredi zakone naroda sa zakonima animalnog ì-vota, on insistira i na iskrenoj, jednakoj pluralnosti naroda u ~ijoj potpunoj


17 Na primer u: Fridrich Schlegel Philosophische Vorlesungen aus den Jahren 1804-1806,II, 357. Isto vaì i za Ernsta Morica Arnta. Vidi Alfred P. Pundt, Arndt and the NationalAwakening in Germany, New York, 1935, p. 116 f. âk i Fihte, ~uveno `rtveno jagnje zateoriju rase, gotovo nikad nije prešao granice nacionalizma.

18 Joseph Goerres u Rheinischer Merkur, 1814, No. 25.19 U Phantasien zur Berichtigung der Urteile über künftige deutsche Verfassungen, 1815.

mno{tvenosti ~ove~anstvo moè da se ostvari.20 A Arnt, koji }e kasnije iz-raziti jake simpatije prema nacionalnim oslobodila~kim pokretima Poljakai Italijana, uzviknuo je: “Proklet bio svako ko podjarmljuje i vlada stranimnarodima.”21 U onoj meri u kojoj nema~ka nacionalna ose}anja nisu bilaplod nepatvorenog nacionalnog razvoja, ve} vi{e reakcija na stranu oku-paciju,22 nacionalne doktrine su bile ~udno negativnog karaktera, odre-|ene da stvore zid oko naroda, da budu zamena za granice koje ne bi mo-gle biti jasno definisane ni geografski ni istorijski.

Ako je, u ranom obliku francuske aristokratije, teorija rase kori{}ena kaoinstrument unutra{nje podele, a ispostavilo se da je oru`je za gra|anski rat,ovaj rani oblik nema~ke rasne doktrine izmi{ljen je kao oru`je unutra{njegnacionalnog jedinstva i ispostavilo se da je oru`je za nacionalne ratove.Kao {to bi propast francuskog plemstva, kao va`ne klase u francuskojnaciji, u~inila ovo oru`je beskorisnim da ga neprijatelji Tre}e republikenisu oìveli, tako bi za postizanje nema~kog nacionalnog jedinstva organ-ska doktrina istorije izgubila svoj zna~aj da moderni imperijalisti~kispletkari nisu èleli da je oìve ne bi li se dopali narodu i sakrili svojeodvratno lice pod pristojnim velom nacionalizma. To nije tako kod jednogdrugog izvora nema~kog rasizma koji je, prividno udaljeniji od politi~kescene, imao mnogo nepatvorenije drànje pod kasnijim politi~kim ideolo-gijama.

Politi~ki romantizam optuùju da je stvorio teoriju rase. Mogli bismo gaoptuìti i za razne druge neodgovorne teorije. Adam Miler i Fridrih [legelsu simptomati~ni za op{te poigravanje moderne misli u kojoj skoro svakateorija moè privremeno da pusti koren. Nijedna realna stvar, nijedan is-torijski doga|aj, nijedna politi~ka ideja nije bila sigurna od sveobuhvatnei sverazorne manije po kojoj bi ti prvi literati uvek mogli na}i nove i orig-inalne mogu}nosti za nove i fascinantne ideje. “Svet mora biti romantizo-van”, kao {to je to Novalis rekao, èle}i da “dâ visok smisao obi~nom,misteriozni smisao svakida{njem, dignitet nepoznatog ne~em dobroznanom”.23 Jedna od tih romantizovanih tema je bio narod, koji se u tre-

172 IMPERIJALIZAM

20 “@ivitinje iz mešanog stada nemaju stvarnu rasplodnu mo}; sli~no tome, hibridni naro-di nemaju sopstveno rasplo|avanje naroda... predak ~ove~anstva je mrtav, izvorna rasa jeizumrla. Zato je svaki narod koji izumire nesre}a za ~ove~anstvo... Ljudska plemenitost nemoè da se izrazi samo u jednom narodu.” U Deutsches Volkstum, 1810.

Isti primer je izrazio Geres, koji je uprkos svojoj naturalisti~koj definiciji naroda (“svi~lanovi su ujedinjeni zajedni~kom krvnom vezom”) sledio istinski nacionalni princip kadtvrdi: “Nijedna grana nema prava da vlada drugom” (op. cit. ).

21 Blick aus der Zeit auf die Zeit, 1814. Prevod citiran iz Alfred P. Pundt, op. cit. 22 “Tek kad su Austrija i Pruska pale posle uzaludne borbe, po~eo sam ja izistinski da

volim Nema~ku... kako je Nema~ka podlegala osvajanju i pot~injavanju, za mene je postajalajedna i neraskidiva”, piše E. M. Arndt u svom Erinuerungen aus Schweden, 1818, p. 82.Prevod citiran iz Pundt, op. cit., p. 151.

23 “Neue Fragmentensammlung” (1798) u Schriften, Leipzig, 1929, Tome II, p. 335.

nutku mogao pretvoriti u dràvu ili porodicu ili plemstvo ili bilo {ta drugo{to je slu~ajno sinulo jednom od tih intelektualaca, ili {to im je kasnije, ka-da su upoznali stvarnost svakodnevnog hleba – naru~io za pare neki pa-tron.24 Zato je skoro nemogu}e prou~avati razvoj ijedne od tih teorija kojesu se slobodno nadmetale, kojima devetnaesti vek tako obiluje, a da se nenai|e na romantizam u njegovoj nema~koj formi.

To {to su ti prvi moderni intelektualci zapravo pripremali nije bio tolikorazvoj neke posebne teorije, ve} op{ti mentalitet modernih nema~kih u~e-njaka; ovi su vi{e nego jednom dokazali da se jedva moè na}i ijednaideologija kojoj se oni ne bi voljno podredili, ako se dovede u pitanje jedi-na stvarnost – koju ~ak i romanti~ar te{ko moè da previdi – stvarnost nji-hovog poloàja. Za ovo ~udno pona{anje romantizam je imao savr{en iz-govor u svojoj neograni~enoj idealizaciji “personalnosti”, li~nosti ~ija jegola samovolja postala dokaz genija. [to god je sluìlo takozvanoj krea-tivnosti, to jest, potpuno samovoljnoj igri “ideja”, moglo je postati centarcelokupnog pogleda na ìvot i svet.

Ovaj svojstveni cinizam romanti~kog oboàvanja li~nosti omogu}io jeizvesne moderne stavove me|u intelektualcima. Njih je prili~no dobropredstavljao Musolini, jedan od poslednjih naslednika ovog pokreta, kadaje opisivao sebe u isto vreme kao “aristokratu i demokratu, revolucionara ireakcionara, proletera i antiproletera, pacifistu i antipacifistu”. Okrutni in-dividualizam romanti~ara nije zna~io nikad ni{ta ozbiljnije nego da je“svako slobodan da za sebe stvori sopstvenu ideologiju”. Novo u Musoli-nijevom eksperimentu je bio “poku{aj da to izvede sa svom raspoloìvomenergijom”.25

Zbog tog svojstvenog “relativizma” skoro moè da se previdi neposre-dan doprinos romantizma razvoju teorije rase. U anarhi~noj igri ~ija pra-vila u odre|eno vreme daju svakome pravo na makar jedno li~no i samo-voljno mi{ljenje, podrazumeva se da svaka pomisao moè da se formuli{ei u datom trenutku {tampa. Mnogo karakteristi~nije od ovog haosa bilo jetemeljno verovanje u li~nost kao krajnji cilj po sebi. U Nema~koj, gde sesukob izme|u plemstva i srednje klase u usponu nikad nije vodio na poli-ti~koj sceni, oboàvanje li~nosti razvilo se kao jedino sredstvo sticanjamakar jedne vrste dru{tvene emancipovanosti. Vladaju}a klasa zemlje ot-voreno je pokazala svoj tradicionalni prezir prema biznisu i odbojnost pre-ma udruìvanju sa trgovcima uprkos porastu njihovog bogatstva i zna~aja,tako da nije bilo lako na}i sredstva za zadobijanje neke vrste samopo{to-


24 Za romanti~ni stav u Nema~koj vidi Carl Schmitt, Politische Romantik, München,1925.

25 Mussolini, “Relativismo e Fascismo” u Diaturna, Milano, 1924. Prevod citiran iz F.Neumann, Behemoth, 1932, pp. 462-463.

vanja. Klasi~ni nema~ki Bildungsroman, Wilhelm Meister, u kome junakaiz srednje klase obrazuju plemi}i i glumci jer je buròa u sopstvenojdru{tvenoj sferi bez “li~nosti”, dovoljno svedo~i o beznade`nosti situacije.

Nema~ki intelektualci, iako jedva da su zagovarali politi~ku borbu zasrednju klasu kojoj su pripadali, vodili su ogor~enu i, na àlost, veomauspe{nu bitku za dru{tveni status. âk i oni koji su pisali u odbranu plem-stva, osetili su da je ipak njihov interes u pitanju ~im su do{li do dru{tve-nih poloàja. Da bi u{li u takmi~enje sa pravima i osobinama dobijenimro|enjem, formulisali su novi koncept “uro|ene li~nosti” koji je trebalo dazadobije op{te odobravanje unutar buròaskog dru{tva. Kao titula na-slednika neke stare porodice, “uro|ena li~nost” se dobijala ro|enjem a nepo zasluzi. Ba{ kao {to je nedostatak zajedni~ke istorije za formiranje na-cije bio ve{ta~ki prevazi|en putem naturalisti~kog koncepta organskog ra-zvoja, tako se, u dru{tvenoj sferi, pretpostavilo da sama priroda donosi ti-tulu kad ju je politi~ka realnost uskratila. Liberalni pisci su se uskoro hva-lisali “pravim plemstvom” nasuprot otrcanim titulama barona ili drugih,koje mogu biti date ili oduzete, i tvrdili su, stoga, da prirodne privilegije,kao {to su “snaga ili genije” nijedno ljudsko delo ne moè da kopira.26

Diskriminatorska crta ovog novog dru{tvenog koncepta smesta sepotvrdila. Tokom dugog perioda ~istog dru{tvenog antisemitizma, koji jeuveo i pripremio otkri}e mr`nje prema Jevrejima kao politi~ko oru`je, po-na{anje jevrejskih kolega razlikovalo se od pona{anja prose~nog biznis-mena po nedostatku “uro|ene li~nosti”, uro|enog nedostatka takta, po od-sustvu unutra{nje stvarala~ke sposobnosti, uro|ene sklonosti prema tr-govini, itd. U grozni~avom naporu da sakupi ne{to sopstvenog ponosaprotiv kastinske arogancije junkera, ne usu|uju}i se, me|utim, da se boriza politi~ko vo|stvo, buròazija je od samog po~etka èlela da gleda s vi-sine, ne toliko na druge klase niè od sebe, ve} jednostavno na druge na-rode. Najzna~ajnije u tim naporima je malo knjièvno delo KlemensaBrentana27 koje je bilo napisano za ultranacionalisti~ki klub Napoleonovihprotivnika koji su se okupili 1808. pod imenom “Die Christlich-DeutcheTischgesellschaft” i koje se ~italo u klubu. U svom prefinjenom i duhovi-tom maniru, Brentano ukazuje na kontrast izme|u “uro|ene li~nosti”,genijalne li~nosti i “filistra”, koga odmah identifikuje sa Francuzima i Je-vrejima. Tako }e nema~ka buròazija poku{ati barem drugim narodima dapripi{e sve osobine koje je plemstvo preziralo kao tipi~no buròaske – pr-vo Francuzima, zatim Englezima, a Jevrejima uvek. [to se ti~e misterio-

174 IMPERIJALIZAM

26 Vidi veoma interesantan pamflet protiv plemstva, liberalnog pisca Buchholza,Untersuchungen ueber den Geburtsadel, Berlin, 1807, p. 68: “Pravo plemstvo... ne moè sedati ili oduzeti, jer, kao vlast ili genije, samo sebe postavlja i po sebi postoji.”

27 Clemens Brentano, Der Philister vor, in und nach der Geschichte, 1811.

znih osobina koje je “uro|ena li~nost” dobila ro|enjem, one su bile pot-puno iste kao osobine koje su pravi pruski junkeri tvrdili da oni poseduju.

Iako su na ovaj na~in norme plemstva doprinele usponu teorije rase, sa-mi junkeri nisu ni{ta radili na oblikovanju ovog mentaliteta. Jedini junkertoga perioda koji je razvio sopstvenu politi~ku teoriju, Ludvig fon derMarvic, nikada nije koristio rasne izraze. Po njemu, nacije deli jezik – {toje duhovna a ne fizi~ka razlika. @estoko se protivio Francuskoj revoluciji,govorio je kao Robespjer kada je do{lo do mogu}nosti agresije jedne naci-je protiv druge: “Ko cilja na {irenje svojih granica, treba da se smatra nelo-jalnim, izdajnikom u celoj evropskoj zajednicoi jednakih dràva”.28 AdamMiler je insistirao na ~istoti porekla kao ispitu plemstva, a Haler je, tvrde}ida prirodni zakon nalaè da jaki vladaju nad slabim, pre{ao prekoo~igledne ~injenice da oni koji su mo}ni vladaju onima koji su li{eni mo}i.Plemi}i su, naravno, bili puni entuzijazma kada su saznali da njihova uzur-pacija vlasti ne samo da je legalna, ve} je u saglasnosti sa prirodnim za-konima, tako da je posledica buròaskih definicija bilo to {to su plemi}itokom devetnaestog veka mnogo pa`ljivije izbegavali “mesalliance”.29

To insistiranje na zajedni~kom plemenskom poreklu kao su{tini dr-àvnosti, koje su formulisali nema~i nacionalisti tokom rata 1814. i poslenjega, i naglasak koji su romanti~ari stavili na uro|enu li~nost i prirodnoplemstvo, intelektualno su utrli put teoriji rase u Nema~koj. Iz onog prvogje iznikla organska doktrina istorije sa svojim prirodnim zakonima; izovog drugog se krajem veka uzdigao groteskni homunkulus tog superme-na ~ija je prirodna sudbina da vlada svetom. Sve dok su i{li rame uz rame,ovi trendovi bili su samo sredstva privremenog spasa od politi~ke realnos-ti. îm su se stopili, oni su formirali samu osnovu za rasizam kao potpunuideologiju. Ovo se, me|utim, nije prvo dogodilo u Nema~koj, ve} uFrancuskoj i to nisu izveli intelektualci srednje klase, ve} jedan visokonadaren i frustriran plemi}, grof de Gobino.

III: Novi klju~ za istoriju

GROF ARTIR DE GOBINO je 1853. objavio Essai sur l’Inégalité des RacesHumaines, koji, samo nekih pedeset godina kasnije, na prelazu vekova,postade neka vrsta ud`benika istorije za teorije rasa. Prva re~enica u ~e-


28 “Entwurf eines Friedenspaktes” u Gerhard Ramlow, Ludwig von der Marwitz und dieAnfänge konservativer Politik und Staatsauffassung in Preussen, Historische Studien, Heft185, p. 92.

29 Vidi Sigmund Neumann, Die Stufen des preussischen Konservatismus, HistorischeStudien, Heft 190, Berlin 1930. Posebno pp. 48, 51, 64, 82. Za Adama Müllera vidi:Elemente der Staatskunst, 1809.

tvorotomnom delu – “Pad civilizacije je najupadljivija i u isto vreme naj-mra~nija od svih istorijskih pojava”30 – jasno pokazuje su{tinski novo imoderno interesovanje svoga autora, novo pesimisti~no raspoloènje kojeproìma njegovo delo i koje je ideolo{ka snaga sposobna da ujedini sveprethodne ~inioce i konfliktna mi{ljenja. Zaista, od pamtiveka je ~ove~an-stvo èlelo da sazna {to vi{e o pro{lim kulturama, palim carstvima, izumr-lim narodima; ali niko pre Gobinoa nije mislo o nalaènju jednog jedinograzloga, jedne jedine sile po kojoj se sve civilizacije uvek i svuda uspinju ipadaju. Izgleda da su doktrine o propasti u veoma bliskoj vezi sa teorijomrase. Svakako nije slu~ajno {to je jedan drugi rani “ube|enik u rase”, Ben-dàmin Dizraeli, bio podjednako fasciniran padom kulture, dok s drugestrane Hegel, ~ija se filozofija u velikoj meri bavila dijalekti~kim za-konom napretka u istoriji, nikada nije bio zainteresovan za uspon i padkultura kao takvih, niti za ijedan zakon koji bi obja{njavao smrt nacije:Gobino je precizno izloìo takav zakon. Bez uticaja darvinizma ili bilo ko-je druge evolucionisti~ke teorije, ovaj istori~ar se hvalisao da je uveo is-toriju u porodicu prirodnih nauka, na{ao prirodne zakone svih otkri}a, re-dukovao sve duhovne izraze ili kulturne pojave na ne{to “{to na temeljuegzaktne nauke na{e o~i mogu da vide, na{e u{i da ~uju, ruke da dodirnu”.

Najvi{e iznena|uje onaj aspekt ove teorije, koja je pokrenuta u sred op-timisti~kog devetnaestog veka, koji se ti~e ~injenice da je autor fasciniranpadom, a jedva zainteresovan za uspon civilizacije. U vreme pisanja overasprave Gobino je vrlo malo razmi{ljao o upotrebi svoje teorije kaooru`ja aktuelne politike i zato je imao hrabrsoti da ocrta inherentne kobneposledice svog zakona propasti. Nasuprot [pengleru, koji prori~e samosumrak zapadne kulture, Gobino je sa “nau~nom” precizno{}u prorekaoni{ta manje nego definitivan nestanak ~oveka – ili, njegovim re~ima, ljud-ske rase – sa lica zemlje. Posle ~etiri toma ponovnog ispisivanja ljudskeistorije, on zaklju~uje: “ôvek dolazi u isku{enje da pripi{e ukupno tra-janje od 12 do 14 hiljada godina ljudskoj vladavini nad Zemljom i ta era bise delila u dva perioda: prvi je pro{ao i obuhvatio mladost... drugi je po~eoi svedo~i}e o silaznom putu ka starosti”.

Ta~no je zapaànje da se Gobino, trideset godina pre Ni~ea, bavio prob-lemom “décadance”.31 Me|utim, razlika je u tome {to je Ni~e imao teme-ljno iskustvo evropske dekadencije, po{to je pisao u vreme kad je ovaj po-kret bio na vrhuncu sa Bodlerom u Francuskoj, Svinbernom u Engleskoj iVagnerom u Nema~koj, dok je Gobino bio jedva svestan mnogostrukostimodernog taedium vitae i moè se posmatrati kao poslednji naslednik

176 IMPERIJALIZAM

30 Prevod citiran iz The Inequality of Human Races, translated by Adrien Collins, 1915. 31 Vidi Robert Dreyfus, “La vie et les prophéties du Comte de Gobineau”, Paris, 1905 u

Cahiers de la quinzaine, Ser. 6, Cah. 16, p. 56.

Bulenvilijea i prognanog francuskog plemstva, koje se, bez psiholo{kihmr{enja, jednostavno (i s pravom) pla{ilo za sudbinu aristokratije kaokaste. S izvesnom naivno{}u, on je skoro doslovno prihvatio doktrineosamnaestog veka o poreklu francuskog naroda: burùji su potomci gal-sko-romanskih robova, plemi}i su potomci Germana.32 Isto to se ti~e i nje-govog insistiranja na internacionalnom karakteru plemstva. Moderniji as-pekt njegovih teorija otkrivan je u ~injenici da je on mo`da bio varalica(njegova francuska titula je bila vi{e nego sumnjiva), da je preterivao inatezao starije doktrine dok one ne bi postale o~igledno sme{ne – prisva-jao je za sebe genealogiju koja je vodila preko skandinavskih gusara doOdina: “Ja sam, tako|e, od rase bogova.”33 Ali njegova prava va`nost sas-toji se u tome {to je usred ideologija progresa on propovedao propast, kraj~ove~anstva u laganoj prirodnoj katastrofi. Kada je Gobino otpo~eo svojedelo, u doba buròaskog kralja Luja Filipa, sudbina plemstva izgledala jezape~a}ena. Plemstvo vi{e nije trebalo da se boji pobede Teirs Etat, ona seve} dogodila i moglo je samo da se àli. Njihova nesre}a, kako ju jeizrazio Gobino, katakad je bila veoma blizu velikom o~ajanju pesnikadekadencije koji su, nekoliko decenija kasnije, pevali o krhkosti svih ljud-skih stvari – les neiges d’antan, o lanjskom snegu. [to se ti~e samog Go-binoa, ovo srodstvo je dosta uzgredno; ali interesantno je zabeleìti da ~imje srodstvo ustanovljeno, ni{ta nije moglo spre~iti veoma ugledne intelek-tualce na prelazu veka, kao {to su Rober Drajfus u Francuskoj ili TomasMan u Nema~koj, da Odinovog potomka uzmu ozbiljno. Davno pre no {tosu se ono {to je uàsno i ono {to je besmisleno stopili u ne{to {to je sa ljud-skog gledi{ta nerazumljiva me{avina, koja je za{titni znak na{eg veka, be-smisleno je izgubilo mo} da ubija.

Isto tako, zbog neobi~nog pesimisti~kog raspoloènja, zbog aktivnogo~ajanja poslednjih decenija veka, Gobino je stekao zakasnelu slavu. Ovo,me|utim, ne zna~i da je on li~no bio prete~a generacije “veselog plesasmrti i trgovine” (Dòzef Konrad). On nije bio ni dràvnik koji veruje ubiznis niti pesnik koji slavi smrt. On je bio samo ~udna me{avina frustrira-nog plemi}a i romanti~nog intelektualca koji je rasizam izmislio skoroslu~ajno. To je bilo onda kada je video da ne moè jednostavno da prihvatistare doktrine dva naroda unutar Francuske i da, s obzirom na promenjeneokolnosti, mora da revidira stari stav da su najbolji ljudi neizostavno uvrhu dru{tva. U tu`noj suprotnosti u odnosu na svoje u~itelje, on je moraoda obja{njava za{to najbolji ljudi, plemi}i, ne mogu ~ak ni da se nadaju da}e povratiti prethodne pozicije. Korak po korak, identifikovao je pad svo-


32 Essai, Tome II, Book IV, p. 445. i ~lanak “Ce qui est arrivé à la France en 1870” uEurope, 1923.

33 J. Duesberg, “Le Comte de Gobineau” u Revue Générale, 1939.

je kaste sa padom Francuske, zatim zapadne civilizacije, a zatim celog~ove~anstva. Tako je on do{ao do otkri}a zbog koga su mu se toliko divilikasniji pisci i biografi, da civilizacija opada zahvaljuju}i degeneraciji rase,a da rasa propada zahvaljuju}i me{anju krvi. To podrazumeva da je usvakoj me{avini nià rasa uvek dominantnija. Ova vrsta argumentacije,skoro op{te mesto posle smene vekova, nije se uklapala u doktrine progre-sa Gobinoovih savremenika, koji su ubrzo stekli jo{ jednu idée fixe,“preìvljavanje najprilago|enijih”. Liberalni optimizam pobedni~ke bur-òazije traìo je novo izdanje teorije sila-zakon, a ne klju~ za istoriju nitidokaz neizbe`ne propasti. Gobino je uzalud poku{avao da stekne {iru pub-liku angaùju}i se u ameri~kom pitanju ropstva i grade}i na odgovaraju}ina~in ceo sistem na temeljnom sukobu izme|u belaca i crnaca. Morao jeda ~eka skoro pedeset godina da postigne uspeh me|u elitom, i tek poslePrvog svetskog rata, sa talasom filozofa smrti, njegova dela su stekla {i-roku popularost.34

Ono {to je Gobino zaista traìo u politici bila je definicija i stvaranje“elite” koja bi zamenila aristokratiju. Umesto kneèva, on je predlagao“rasu kneèva”, arijevce, koji su, govorio je, u opasnosti da ih zagu{e niè,nearijevske klase demokratijom. Koncept rase omogu}io je da se orga-nizuju “uro|ene li~nosti” nema~kog romantizma, da se defini{u kao ~lano-vi prirodne aristokratije odre|ene da vlada nad svim drugima. Ako su rasai me{avina rasa sveodre|uju}i faktori za li~nost – a Gobino nije prihvataopostojanje ~istog “porekla” – mogu}e je tvrditi da psihi~ka superiornostmoè da se razvije u svakoj li~nosti, bez obzira na njenu trenutnu situaci-ju, da svaki izuzetan ~ovek pripada “pravim preìvelim sinovima... Mero-vinga”, “sinovima kraljeva”. Zahvaljuju}i rasi formira}e se elita kojamoè traìti stare prerogative feudalnih porodica i to samom tvrdnjom dase ose}aju kao plemi}i; prihvatanje rasne ideologije kao takve postalo biuverljiv dokaz da je li~nost “dobrog porekla”, da “plava krv” te~e njenimvenama a da superiorno poreklo podrazumeva superiorna prava. Tako je izjednog politi~kog doga|aja, propadanja plemstva, grof izvukao dva pro-tivre~na zaklju~ka – propadanje ljudske rase i formiranje nove prirodnearistokratije. Ali nije doìveo da vidi prakti~nu primenu svojih u~enja, ko-ja je razre{ila njihove unutra{nje kontradikcije – nova rasna aristokratijapo~ela je zapravo da ostvaruje “neizbe`no” propadanje ~ove~anstva veo-ma se trude}i da ga razori.

178 IMPERIJALIZAM

34 Vidi izdanje francuskog ~asopisa Europe u ~ast Gobinou 1923, posebno ~lanak ClémentSerpeille de Gobineau, “Le Gobinisme et la pensée moderne”. “Ipak sve do... sredine ratanisam mislio da je Essai sur les Races inspirisan plodnom hipotezom, jedinom koja je moglada objasni izvesne doga|aje koji su se zbivali pred našim o~ima... Bio sam iznena|en kadsam primetio da je ovo skoro jednodušno mišljenje. Posle rata, primetio sam da su za skorocelu mla|u generaciju Gobinoovi radovi postali otkri}e.”

Sléde}i primer svojih prethodnika, prognanih francuskih plemi}a,Gobino je u svojoj rasnoj eliti video bedem ne samo protiv demokratije,ve} tako|e i protiv “kanaanske monstruoznosti” patriotizma.35 I po{to jeFrancuska jo{ uvek bila “patrie” par excellence, jer je svoju vladu – bilakraljevstvo ili carstvo ili republika – jo{ uvek zasnivala na su{tinskoj jed-nakosti ljudi, i po{to je, najgore od svega, bila jedina zemlja svog vremenau kojoj su ~ak i ljudi crne koè mogli da uìvaju gra|anska prava, Gobinouje bilo prirodno da dâ podr{ku ne francuskom narodu, ve} engleskom, ikasnije, posle poraza 1871, Nemcima.36 I ovaj nedostatak digniteta se nemoè nazvati slu~ajnim, ni ovaj oportunizam nesre}nom koincidencijom.Stara izreka da nema uspeha bez uspeha ra~una sa ljudima koji su nau~ilina razli~ita i proizvoljna mi{ljenja. Ideolozi koji pretenduju da imaju klju~za realnost naterani su da menjaju i izvr}u svoja mi{ljenja o prostim stvari-ma prema poslednjim doga|ajima i nikada ne mogu da iza|u na kraj sasvojom stalno promenljivom hranom, realno{}u. Bilo bi apsurdno traìtipouzdanost od ljudi koji po profesiji moraju da smi{ljaju ideolo{ko oprav-danje za svaku datu situaciju.

Mora se priznati da je do vremena kada su nacisti, ustanovljavaju}i sekao rasna elita, otvoreno iskazali prezir prema svim narodima, uklju~uju}iNemce, francuski rasizam bio naj~vr{}i, jer nikada nije pao u slabost pa-triotizma. (Ovo drànje se nije promenilo ~ak ni tokom poslednjeg rata;istina, “essence aryenne” nije vi{e bio monopol Nemaca, ve} pre Anglosak-sonaca, [ve|ana i Normana, ali nacija, patriotizam i zakon jo{ uvek su sesmatrali “predrasudama, fiktivnim i nominalnim vrednostima”.)37 âk je iTen ~vrsto verovao u superiorni genij “germanske nacije”,38 a Ernst Renanje verovatno prvi suprotstavio “Semite” “arijevcima” u presudnoj divisiondu genre humain, iako je on drào da je civilizacija velika, superiorna sna-ga koja razara lokalne originalnosti kao i izvorne rasne razlike.39 Cela ne-


35 Essai, Tome II, Book IV, p. 440 i beleška na strani 445: “Re~ patrie... povratila je svojzna~aj tek pošto se galsko-romanski sloj uzdigao i dobio politi~ku ulogu. Sa njihovim tri-jumfom patriotizam je opet postao vrlina.”

36 Vidi Seillière, op. cit., Tome I: Le Comte de Gobineau et l ’Aruyanisme historique, p.32: “U Essai Nema~ka je jedva germanska, Velika Britanija je u mnogo ve}em stepenu ger-manska... Svakako, Gobino je kasnije promenio mišljenje, ali pod uticajem uspeha.”Zanimljivo je primetiti da je za Selijea, koji je tokom studija postao èstoki pristalica gobi-nizma (“intelektualna klima na koju }e plu}a dvadesetog veka verovatno morati da se adap-tiraju”) uspeh bio sasvim dovoljan razlog da Gobino iznenada revidira svoje mišljenje.

37 Moè se na}i mnoštvo primera. Citat je uzet iz Camille Siess, Impérialismes. Gobinis-me en France, Paris, 1917.

38 Za Tenov stav vidi John S. White, “Taine on Race and Genius” u Social Research, Feb-ruary 1943.

39 Po Gobinoovom mišljenju Semiti su bili bela hibridna rasa, bastardizovana mešavinomsa crnima. Za Renana vidi Histoire Génerale et Système comparé des Langues, 1863, Part I,p. 4,503, i passim. Ista razlika u njegovim Langues Sémitiques, I,15.

povezana pri~a o rasi koja je tako karakteristi~na za francuske pisce posle1870,40 ~ak i ako oni nisu rasisti u bilo kakvom striktnom smislu re~i, sle-di antinacionalne, progermanske linije.

Ako je dosledni antinacionalni trend gobinizma sluìo da poveè nepri-jatelje francuske demokratije a kasnije neprijatelje Tre}e republike sastvarnim ili fiktivnim saveznicima izvan granica njihove zemlje, speci-fi~no stapanje koncepata rase i “elite” okupilo je me|unarodnu inteligen-ciju da se sa novim i uzbudljivim igra~kama igra na velikom igrali{tu is-torije. Gobinoovi fils des rois bili su bliski ro|aci romanti~nih heroja, sve-taca, genija i supermena kasnog devetnaestog veka a svi oni te{ko moguda sakriju svoje germansko romanti~no poreklo. Karakteristi~na neodgo-vornost romanti~nih teorija dobila je novi podsticaj od Gobinoovih me{a-vina rasa, jer je ova me{avina pokazivala istorijski doga|aj iz pro{losti ko-ji se moè pratiti u dubinama sopstvenog bi}a. Ovo zna~i da se unutarnjemiskustvu moè pridati istorijski zna~aj, da sâmo ne~ije bi}e moè postatipopri{te istorije. “Otkad sam pro~itao Essai, svaki put kad neki sukobuzburka izvore moga bi}a, osetim da se nastavlja nemilosrdna bitka u mo-joj du{i, bitka izme|u crnog, ùtog, bitka izme|u Semita i arijevaca”.41

Ma koliko da su zna~ajne, ova i sli~ne ispovesti koje mogu da proiza|u izstanja svesti modernih intelektualaca, pravih naslednika romantizma, makakvih da se uverenja drè, ipak pokazuju su{tinsku bezazlenost i politi~-ku nevinost ljudi koje bi verovatno doslovno svaka ideologija uzela podsvoje.

IV: “Prava Engleza” vs. Prava ~oveka

DOK JE SEME nema~ke teorije rasa posejano tokom Napoleonovih ratova,po~eci kasnijeg razvijanja te teorije u Engleskoj pojavili su se u vremeFrancuske revolucije i mogu se pripisati Edmundu Berku – ~oveku koji jeèstoko optuìo napredak kao “[krizu] koja je izazvala ve}e iznena|enjeod svih svetskih kriza”.42 Dobro je poznat stra{an uticaj koji je njegovodelo izvr{ilo ne samo na englesku ve} i na nema~ku politi~ku misao. Ta~injenica se, me|utim, mora naglasiti zbog sli~nosti nema~ke i englesketeorije rase nasuprot francuskom tipu. Te sli~nosti mogu se objasniti ~inje-nicom da su ove zemlje porazile trobojku i usled toga pokazale izvesnudiskriminatorsku tendenciju prema idejama Liberté-Egalité-Fraternité

180 IMPERIJALIZAM

40 To vrlo dobro izraàva Jacques Barzun, op. cit. 41 Ovaj gospodin koji iznena|uje nije niko drugi nego poznati pisac i istori~ar Elie Faure,

“Gobineau et le Problème des Races”, u Europe, 1923.42 Reflections on the Revolution in France, 1790, Everyman’s Library Edition, New York,

p. 8.

kao stranim izumima. Kako je dru{tvena nejednakost bila osnov en-gleskog dru{tva, engleski konzervativci osetili su nemalu nelagodnost kadse do{lo do “prava ~oveka”. Prema mi{ljenjima koja su bila {irokorasprostranjena me|u torijevcima devetnaestog veka, nejednakost je bila uengleskom nacionalnom karakteru. Dizraeli je video da su “prava Englezabolja od prava ~oveka”, a ser Dèjmsu Stivenu je “malo stvari u istoriji[izgledalo] tako jadno kao to do kog stepena su Francuzi sebi dozvolili dase uzbu|uju oko ovih stvari”.43 To je jedan od razloga {to su oni mogli darazviju teoriju rase sa nacionalnim crtama, dok su iste teorije u Francuskojod samog po~etka pokazivale svoje pravo antinacionalno lice.

Berkov glavni argument protiv “apstraktnih principa” Francuske revolu-cije sadràn je u slede}oj re~enici: “Jednoobrazna politika na{eg ustavatraì i potvr|uje na{e slobode kao neotu|ivo nasle|e dato nam od na{ihpredaka, koje treba da bude preneto na{em potomstvu; kao posed koji po-sebno pripada narodu ovog kraljevstva, bez obzira na ijedno drugo op{tijeili starije pravo.” Koncept nasle|a, primenjen na samu prirodu slobode,ideolo{ka je osnova od koje je engleski nacionalizam dobijao svoju ~udnunijansu rasnog ose}anja jo{ od Francuske revolucije. Kako je to formu-lisao jedan pisac srednje klase, nacionalizam je zna~io neposredno prihva-tanje koncepta feudalne slobode kao ukupnog zbira privilegija nasle|enihzajedno sa titulom i zemljom. Bez kr{enja prava privilegovane klase u ok-viru engleske nacije, Berk je pro{irio princip tih privilegija, tako da oneobuhvataju ceo engleski narod, postavljaju}i ga kao neku vrstu plemstvame|u nacijama. Odatle je crpeo prezir prema onima koji su traìli povlas-tice kao prava ~oveka, povlastice koje je on mislio da je shodno zahtevatijedino kao “prava Engleza”.

U Engleskoj se nacionalizam razvio bez ozbiljnog napada na feudalnuklasu. To je bilo mogu}e jer je engleska vlastela, od sedamnaestog vekanadalje i u sve ve}em broju, asimilovala vi{e slojeve buròazije, tako da jeponekad ~ak i obi~an ~ovek mogao da stekne poloàj lorda. Taj proces jerazvejao veliki deo uobi~ajene kastinske arogancije plemstva i stvorilo seznatno ose}anje nacije u celini; ali, uz pomo} istog simbola, feudalnashvatanja i mentalitet su mogli da uti~u na politi~ke ideje niìh klasa mno-go lak{e nego igde drugde. Tako je shvatanje nasle|ivanja prihva}eno sko-ro nepromenjeno i primenjeno je na celu britansku “skupinu”. Posledicaovog prisvajanja plemi}kih merila bilo je to {to je engleski tip teorije rasebio skoro opsednut naslednim teorijama i njihovim modernim ekvivalen-tom, eugenikom.

Otkad su u~inili prakti~ne napore da uklju~e sve narode na zemlji u svojkoncept humanosti, evropske narode su iritirale velike fizi~ke razlike iz-


43 Liberty, Equality, Fraternity, 1873, p. 254. Za lorda Bikonsfilda (Lord Beaconsfield) vi-di Benjamin Disraeli, Lord Georg Bentinck, 1853, p. 184.

me|u njih i naroda koje su na{li na drugim kontinentima.44 Entuzijazamosamnaestog veka prema razli~itosti u kojoj sveprisutna identi~na priroda~oveka i razuma moè na}i izraz, pribavio je dosta tanak dokaz kao pokri-}e klju~nog pitanja da li }e se hri{}ansko na~elo jedinstva i jednakosti svihljudi, zasnovano na zajedni~kom poreklu od jednog izvornog para rodite-lja, sa~uvati u srcima ljudi koji su suo~eni sa plemenima koja, koliko zna-mo, nikad nisu sama na{la odgovaraju}i izraz ljudskog uma ili ljudskestrasti u kulturnim dostignu}ima ili narodnim obi~ajima i koja su razvilahumane institucije samo do veoma niskog nivoa. Taj novi problem koji sena istorijskoj sceni Evrope i Amerike pojavio uz mnogo temeljnije upo-znavanje afri~kih plemena ve} je bio izazvao, posebno u Americi i nekimbritanskim posedima, povratak na oblike dru{tvene organizacije za koje semislilo da su kroz hri{}anstvo definitivno likvidirani. Ali ~ak i ropstvo,iako zapravo postavljeno na ~isto rasnu osnovu, nije dalo pre devetnaestogveka robovlasni~kim narodima svest o rasi. Tokom celog osamnaestog ve-ka sami robovlasnici su ga smatrali privremenom institucijom i èleli daga postepeno ukinu. Najve}i broj bi ih verovatno rekao kao Dèferson:“Drhtim kad pomislim da je Bog pravedan.”

U Francuskoj, gde je problem crnih plemena nai{ao na èlju Francuzada ih asimiluju i obrazuju, veliki nau~nik Leklerk de Bufon dao je prvuklasifikaciju rasa koja je, zasnovana na evropskim narodima i klasifikuju}isve druge prema razlikama u odnosu na njih, nau~avala jednakost putemstrogih pore|enja.45 Osamnaesti vek, da upotrebimo Tokvilovu zadivljuju-}e preciznu frazu, “verovao je u razli~itost rasa, ali u jedinstvo ljudske vrs-te.”46 U Nema~koj, Herder je odbijao da primeni “neplemenitu re~” rasana ~oveka, a ~ak je prvi istori~ar kulture ~ove~anstva koji je koristio klasi-fikaciju razli~itih vrsta, Gustav Klem,47 po{tovao jo{ uvek ideju ~ove~an-stva kao op{ti okvir za svoja istraìvanja.

Ali stvari su bile znatno teè u Americi i Engleskoj, gde su ljudi imali dare{e problem zajedni~kog ìvljenja posle ukidanja ropstva. Sa izuzetkomJu`ne Afrike – zemlje koja je uticala na zapadni rasizam tek posle “grabeìoko Afrike” osamdesetih – te nacije su prve nai{le na rasne probleme uprakti~noj politici. Ukidanje ropstva zao{trilo je unutra{nje sukobe umestoda na|e re{enje za postoje}e ozbiljne te{ko}e. Posebno je tako bilo u En-gleskoj gde “prava Engleza” nisu bila zamenjena novom politi~kom ori-

182 IMPERIJALIZAM

44 Zna~ajan iako umereni eho ove unutrašnje zbunjenosti moè se na}i u mnogim izvešta-jima sa putovanja iz osamnaestog veka. Volter je mislio da je zna~ajno da napravi posebnubelešku u svom Dictionnaire Philosophique: “Videli smo, štaviše, koliko su rase koje nase-ljavaju ovu zemaljsku kuglu razli~ite i koliko mora da je bilo iznena|enje prvog crnca i prvogbelca koji su se sreli.” (Article: Homme).

45 Histoire Naturelle, 1769-89. 46 op. cit., pismo od 15. maja 1852.47 Allgemeine Kulturgeschichte der Menschheit, 1843-1852.

jentacijom koja je mogla proklamovati prava ~oveka. Ukidanje ropstva ubritanskim posedima 1834. i rasprava koja je prethodila ameri~kom gra-|anskom ratu, nai{li su zato u Engleskoj na veoma konfuzno javno mnje-nje koje je bilo plodno tlo za razli~ite naturalisti~ke doktrine tih decenija.

Prvu od njih su zastupali poligenisti koji su, kritikuju}i Bibliju kao knji-gu licemernih laì, odricali svaku vezu izme|u ljudskih “rasa”; njihovoglavno dostignu}e bilo je ukidanje ideje prirodnog zakona kao ujedinjuju-}e karike svih ljudi i svih naroda. Iako nije uslovljavao predestiniranu ras-nu superiornost, poligenizam je proizvoljno izolovao sve narode jedne oddrugih dubokom provalijom nemogu}nosti ljudskog razumevanja i komu-nikacije. Poligenizam obja{njava za{to je “Istok Istok a Zapad Zapad; i ni-kad se to dvoje ne}e sresti”, i mnogo je pomogao da se spre~e me{ani bra-kovi u kolonijama i da se diskrimini{u pojedinci me{ovitog porekla. Popoligenizmu, ti ljudi nisu prava ljudska bi}a; oni ne pripadaju nijednoj od-re|enoj rasi, ve} su neka vrsta ~udovi{ta ~ija je “svaka }elija popri{te gra-|anskog rata”.48

Uticaj poligenizma na englesku teoriju rase pokazao se kao dugotrajan,ali u devetnaestom veku }e ga na polju javnog mnjenja ubrzo potu}i jednadruga doktrina. Ova doktrina je tako|e po{la od principa nasle|a, ali mu jedodala politi~ki princip devetnaestog veka, progres, odakle je do{la dosuprotnog ali mnogo uverljivijeg zaklju~ka da ~ovek nije u vezi samo sa~ovekom, ve} i sa animalnim ìvotom, da postojanje niìh rasa jasno po-kazuje da ~oveka od ìvotinje dele samo razlike u stepenu i da mo}na bit-ka za egzistenciju dominira celim ìvim svetom. Darvinizam je bio po-sebno oja~an ~injenicom {to je sledio put stare doktrine sila-zakon. Alidok je ta doktrina, kada su je isklju~ivo koristili aristokrati, govorila pono-snim osvaja~kim jezikom, sada je ona bila prevedena na dosta gorak jeziknaroda koji je poznavao bitku za svakodnevni hleb i na svoj na~in se borioza relativnu sigurnost skorojevi}a.

Darvinizam je doìveo tako velik uspeh jer je pribavio, na osnovu nasle-|a, ideolo{ka oru`ja za rasnu kao i za klasnu vladavinu i mogao je da sekoristi za diskriminaciju kao i protiv nje. Politi~ki govore}i, darvinizamkao takav je bio neutralan i vodio je zaista ka svim vrstama pacifizma i ko-smopolitizma, kao i ka najdrasti~nijim oblicima imperijalisti~kih ideologi-ja.49 Sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka darvinizam je jo{uvek bio skoro isklju~ivo u rukama utilitarne, antikolonijalne partije u En-gleskoj. I prvi filozof evolucije, Herbert Spenser, koji je sociologiju treti-rao kao deo biologije, verovao je da prirodna selekcija doprinosi evoluciji


48 A. Carthill, The Lost Dominion, 1924, p. 158.49 Vidi Friedrich Brie, Imperialistische Strömungen in der englischen Literatur, Halle,

1928.

~ove~anstva i da rezultira ve~nim mirom. Za politi~ku diskusiju darvini-zam je ponudio dva va`na koncepta: borbu za egzistenciju sa optimisti-~kom afirmacijom neizbe`nog i automatskog “opstanka najprilago|eni-jih” i beskrajnim mogu}nostima koje navodno leè u evoluciji ~oveka iz-van ìvotinjskog sveta, iz ~ega je krenula nova nauka “eugenika”.

Doktrina nu`nog preìvljavanja najprilago|enijih (sa implikacijom dasu, kona~no, “najprilago|eniji” najvi{i slojevi u dru{tvu) je izumrla kao{to je izumrla i doktrina osvajanja u trenutku kada vladaju}e klase u En-gleskoj ili engleska dominacija u kolonijalnim posedima nisu vi{e bili ap-solutno bezbedni i kada se javila velika sumnja da li }e oni koji su “najpri-lago|eniji” danas jo{ uvek biti najprilago|eniji sutra. Drugi deo darviniz-ma, razvoj ~oveka iz ìvotinjskih vrsta je, na àlost, preìveo. Eugeni~arisu obe}ali da }e prevazi}i problemati~ne nesigurne ta~ke doktrine opstan-ka, prema kojoj je nemogu}e predvideti ko }e iza}i kao najprilago|eniji ilipribaviti sredstva nacijama da razviju trajnu “prilago|enost”. Ta mogu}akonsekvenca primenjene eugenike bila je nagla{ena u Nema~koj dvadese-tih kao reakcija na [penglerovu Propast Zapada.50 Proces selekcije moraoje da se pretvori iz prirodne potrebe koja je radila ~oveku iza le|a u “ve{ta-~ko”, svesno primenjeno psiholo{ko oru|e. Bestijalnost je uvek bila svoj-stvena eugenici i dosta je karakteristi~na rana primedba Ernsta Hekela dabi ubistvo iz milosr|a u{tedelo “porodici i dràvi beskorisne tro{kove”.51

Kona~no su poslednji u~enici darvinizma u Nema~koj odlu~ili da potpunonapuste polje nau~nog istraìvanja, da zaborave na traganje za karikomkoja nedostaje izme|u ~oveka i majmuna i da umesto toga otpo~nu prakti-~ne napore i da pretvore ~oveka u ono {to su darvinisti mislili da majmunjeste.

Ali pre nego {to je nacizam, slede}i pravac svoje totalitarne politike, po-ku{ao da pretvori ~oveka u ìvotinju, bilo je brojnih napora da ga na stro-go naslednoj osnovi proizvedu u boga.52 Ne samo Herbert Spenser, ve} svirani evolucionisti i darvinisti “imali su tako sna`nu veru u an|eosku budu}-

184 IMPERIJALIZAM

50 Vidi, na primer, Oto Bangert, Gold oder Blut, 1927.“Zbog toga civilizacija moè bitive~na.” p. 17.

51 U Lebenswunder, 1904, p. 128 ff. 52 Skoro vek pre nego što je evolucionizam bio ogrnut velom nauke, glasovi upozorenja

prorekli su unutrašnje posledice jednog ludila, što je bilo skoro na stepenu ~iste imaginacije.Volter se, više no jednom, poigrao sa evolucionisti~kim teorijama – vidi uglavnom“Philosophie Géneralé: Métaphysique, Morale et Théologie”, Oeuvres Complets, 1785,Tome 40, p. 16 ff. – U svom Dictionnaire Philosophique, Aricle “Chaine des Etres Créés”, onpiše: “Kao prvo, naša je mašta zadovoljena neprimetnim prelazom sirove materije u organi-zovanu stvar, biljaka u zoofite, zoofita u ìvotinje, ovih u ~oveka, ~oveka u duh, tog duhaobavijenog malim eteri~nim telom u nematerijalne supstance; i... u samog Boga... Ali naj-savršeniji duh koji je stvorilo vrhovno bi}e, moè li on postati Bog? Nije li beskraj izme|uBoga i njega?... Ne postoji li o~igledno praznina izme|u majmuna i ~oveka?”

nost ~ove~anstva isto kao i u majmunsko poreklo ~oveka”.53 Verovalo seda je rezultat odabranog nasle|a “nasledni genije”,54 i opet se aristokratijasmatrala kao prirodni proizvod ne politike, ve} prirodne selekcije, ~isterase. Transformisati celu naciju u prirodnu aristokratiju, ~ijom selekcijombi se razvili primerci genija i supermena, bila je jedna od mnogih ideja ko-ju su stvorili frustrirani liberalni intelektualci u svom snu o zameni starevladaju}e klase novom “elitom” i to nepoliti~kim sredstvima. Krajem ve-ka pisci su obra|ivali politi~ke teme u biolo{kim i zoolo{kim terminimakao ne{to sasvim normalno, a zoolozi su pisali “Biolo{ke aspekte na{espoljne politike”, kao da su otkrili nepogre{iv vodi~ za politi~are.55 Svi onisu izneli nove na~ine kontrole i regulisanja “opstanka najprilago|enijih” usaglasnosti sa nacionalnim interesima engleskog naroda.56

Najopasniji aspekt ovih evolucionisti~kih doktrina je kombinovanje ide-je o nasle|u sa insistiranjem na li~nom dostignu}u i individualnom karak-teru, {to je bilo tako va`no za samosvest srednje klase devetnaestog veka.Srednja klasa je èlela nau~nike koji bi mogli da dokaù da su veliki ljudi,a ne aristokratija, pravi predstavnici nacije, oli~enje “genija rase”. Ti nau-~nici su pribavili idealan beg od politi~ke odgovornosti kada su “dokazali”onu ranu tvrdnju Bendàmina Dizraelija da je veliki ~ovek “personifikaci-


53 Hayes, op. cit., p. 11. Hejz pravilno naglašava sna`nu prakti~nu moralnost svih tih ranihmaterijalista. On “taj neobi~ni razlaz morala od vere” objašnjava putem onoga “što su kasni-je sociolozi opisali kao zaostajanje za vremenom” (p. 130). Ovo objašnjenje, me|utim, po-kazuje se kao dosta slabo ako se prisetimo onih drugih materijalista koji su kao Hakel u Ne-ma~koj ili Vaše de Lapu` u Francuskoj napustili mir nauke i istraìvanja radi propagandnihaktivnosti, koji nisu mnogo patili od tog zaostajanja za vremenom, a da su s druge strane nji-hovi savremenici, koji nisu bili pod uticajem njihovih materijalisti~kih doktrina, kao Bares idruštvo u Francuskoj, bili veoma prakti~ni privrènici izopa~ene brutalnosti koja je brisalaFrancuskom tokom afere Drajfus. Iznenadni pad morala u zapadnom svetu izgleda da je ma-nje bio izazvan autonomnim razvojem izvesnih “ideja”, koliko ozbiljnim novim politi~kimdoga|ajima i novim politi~kim i društvenim problemima koji su iskrsli pred zbunjenim izbrkanim ~ove~anstvom.

54 Takav je bio naslov popularne knjige Fr. Galtona, objavljene 1869, koja je slede}ih de-cenija izazvala poplavu literature na istu temu.

55 “A Biological View of Our Foreign Policy” objavio je P. Charles Michel u Saturday Re-view, London, February, 1896. Najva`niji radovi ove vrste su: Thomas Huxley, The Strugglefor Existence in Human Society, 1888. Njegova glavna teza: pad civilizacije je nuàn samodotle dok je broj ro|enja nekontrolisan. Benjamin Kidd, Social Evolution, 1894. John B.Crozier, History of Intelectual Development on the Lines of Modern Evolution, 1897-1901.Karl Pearson (National Life, 1901), profesor eugenike na Londonskom univerzitetu, bio jeme|u prvima koji je opisao progres kao neku vrstu bezli~nog ~udovišta koje `dere sve što muse zadesi na putu. Charles H. Harvey, The Biology of British Politics, 1904, zaklju~uje dastriktnom kontrolom “borbe za ìvot” unutar nacije nacija moè postati svemo}na u neizbe`-noj borbi za opstanak sa drugim ljudima.

56 Vidi posebno K. Pearson, op. cit. ali je Fr. Galton ve} izjavio: “@elim da naglasim ~inje-nicu da je poboljšanje prirodne nadarenosti budu}ih generacija ljudske rase u velikoj meripod našom kontrolom” (op. cit., ed. 1892, p. XXVI).

ja rase, njen izabrani primerak”. Razvoj toga “genija” je na{ao svoj logi-~an kraj kada je jedan drugi u~enik evolucionizma jednostavno proglasio:“Englez je Nat~ovek i istorija Engleske je istorija njegove evolucije.”57

Isto je toliko zna~ajno za englesku teoriju rase, kao {to je bilo za ne-ma~ku, to {to je ona potekla od pisaca srednje klase a ne od plemstva, {toje ro|ena iz èlje da se pro{ire privilegije plemi}kog standarda na sve kla-se i {to su je hranila iskrena nacionalna ose}anja. Iz tog ugla, Karlajloveideje o geniju i heroju su zaista vi{e bile oru`je “dru{tvenog reformatora”nego doktrine “Oca britanskog imperijalizma”, {to je zaista veoma nepra-vedna optu`ba.58 Njegovo oboàvanje heroja, kojim je stekao {iroku pub-liku i u Engleskoj i u Nema~koj, poticalo je iz istih izvora kao oboàvanjeli~nosti u nema~kom romantizmu. Bilo je to isto zagovaranje i glorifikaci-ja uro|ene veli~ine individualnog karaktera nezavisnog od svoje dru{tve-ne sredine. Me|u ljudima koji su uticali na kolonijalni pokret od sredinedevetnaestog veka do izbijanja stvarnog imperijalizma na kraju veka nije-dan nije izbegao Karlajlovom uticaju, ali nijedan ne moè biti optuèn zaotvoreno ispovedanje rasizma. Sam Karlajl, u eseju “Crna~ko pitanje”, ra-zmatra mogu}nosti da se Antilima pomogne da stvore sopstvene “heroje”.ârls Dilk, ~ija se Ve}a Britanija (1869) katkad uzima kao po~etak impe-rijalizma,59 bio je napredni radikal koji je glorifikovao engleske kolonistekao deo britanske nacije, protiv onih koji bi na njih gledali s visine a nanjihove zemlje kao na puke kolonije. D`. R. Sili, ~ija je Ekspanzija Engle-ske (1883) za manje od dve godine prodata u 80.000 primeraka, jo{ uvekpo{tuje Induse kao strani narod i jasno ih deli od “varvara”. âk se i Frod,~ije je divljenje prema Burima, prvom belom narodu koji se bio o~ito ada-ptirao na plemensku filozofiju rasizma, mo`da bilo sumnjivo, suprotstaviopriznavanju prevelikih prava Ju`noj Africi jer bi “samouprava u Ju`nojAfrici zna~ila da evropski kolonisti vladaju doma}im stanovni{tvom, a tonije samouprava”.60

Potpuno isto kao u Nema~koj, engleski nacionalizam je rodila i u zna-~ajnoj meri stimulisala srednja klasa koja se nikad nije potpuno emancipo-vala od plemstva i usled toga je stvorila prvu klicu teorije rase. Ali za raz-liku od Nema~ke, kojoj je zbog nedostatka jedinstva bio potreban ideo-lo{ki zid da zameni istorijske i geografske ~injenice, britanska ostrva suprirodnim granicama potpuno odvojena od okolnog sveta, a Engleska kaonacija morala je da izmisli teoriju jedinstva za narod koji je ìveo u {irokorasutim kolonijama preko mora, odvojen od mati~ne zemlje hiljadama mi-

186 IMPERIJALIZAM

57 Testament of John Davidson, 1908.58 C. A. Bodelsen, Studies in Mid-Victorian Imperialism, 1924, p. 22 ff. 59 E. H. Damce, The Victorian Illusion, 1928.“Imperijalizam po~inje knjigom ...

Dilkovom Ve}om Britanijom.”60 “Dve lekcije o Ju`noj Africi” u Short Studies on Great Subjects, 1867-1882.

lja. Jedina karika me|u svim tim ljudima bilo je zajedni~ko poreklo, za-jedni~ka ba{tina, zajedni~ki jezik. Otcepljenje Sjedinjenih Dràva pokaza-lo je da ove karike po sebi ne garantuju dominaciju; i ne samo u Americi,druge kolonije su tako|e, iako ne istom èstinom, pokazale jake tendenci-je da razviju ustavne karakteristike razli~ite od onih u mati~noj zemlji. Dabi spasao ove ranije britanske gra|ane, Dilk je, pod uticajem Karlajla,govorio o “Saksonstvu”, i izgledalo je da je ta re~ u stanju da povrati ~ak inarod Sjedinjenih Dràva, kome je posve}ena jedna tre}ina njegove knji-ge. Po{to je bio radikal, Dilk je mogao da se pretvara da rat za nezavisnostnije bio rat me|u nacijama, ve} engleski oblik gra|anskog rata osam-naestog veka, u kome je on sa zaka{njenjem drào stranu republikancima.Ovde leì jedan od razloga iznena|uju}e ~injenice da su dru{tveni refor-matori i radikali bili osniva~i nacionalizma u Engleskoj: èleli su da sa~u-vaju kolonije, ne samo zato {to su mislili da su one nu`ni odu{ak za nièklase, zapravo su èleli da zadrè uticaj koji su na mati~nu zemlju vr{iliovi radikalniji sinovi britanskih ostrva. Ovaj motiv je jak kod Froda, kojije èleo da “zadrì kolonije jer je mislio da je mogu}e da u njima reprodu-kuje jednostavnije stanje dru{tva i plemenitiji na~in ìvota nego {to je bilomogu}e u industrijskoj Engleskoj”61 i to je imalo kona~an uticaj na Silije-vu Ekspanziju Engleske: “Kad se naviknemo da razmi{ljamo o ukupnojImperiji i kad je celu nazovemo Engleska, vide}emo da su tu tako|e i Sje-dinjene Dràve.” Za {ta god da su kasniji politi~ki pisci upotrebljavali“Saksonstvo”, ono u Dilkovom delu ima to izvorno politi~ko zna~enje na-cije koju nije vi{e na okupu dràla ograni~ena zemlja. “Ideja koja je tokomcelog mog putovanja bila moj drug i vodi~ – klju~ kojim se otvaraju skri-vene stvari stranih novih zemalja – je ideja o veli~anstvenosti rase kojaobavija zemlju i mo`da je predodre|ena da je kona~no prekrije” (predgo-vor). Zajedni~ko poreklo, nasle|e, “veli~anstvenost rase” nisu za Dilkabili ni fizi~ke ~injenice niti klju~ za istoriju, ve} preko potreban vodi~ upostoje}em svetu, jedina pouzdana karika u beskrajnom prostoru.

Po{to su se engleski kolonisti rasprostrli po celom svetu, ispostavilo seda je najopasniji koncept nacionalizma, ideja “nacionalne misije”, bio po-sebno jak u Engleskoj. Iako se nacionalna misija kao takva dugo razvijalabez primese rasnih uticaja, u svim zemljama gde su narodi teìli nacional-noj dràvi ona je kona~no dokazala da je u veoma bliskom srodstvu sa ras-nom idejom. Citirani engleski nacionalisti mo`da su razmatrali grani~neslu~ajeve u svetlu kasnijeg iskustva. Sami po sebi nisu naneli vi{e {tetenego Ogist Kont kada je u Francuskoj izrazio nadu u ujedinjeno, organizo-vano, obnovljeno ~ove~anstvo pod vo|stvom – présidence – Francuske.62

Oni ne odustaju od ideje ~ove~anstva, iako misle da je Engleska nadmo}ni


61 C. A. Bodelsen, op. cit., p. 199. 62 U Discours sur l’Ensemble de Positivisme, 1848, p. 384 ff.

garant za humanost. Ne mogu da se uzdrè da ne prenaglase ovaj naciona-listi~ki koncept zbog toga {to je u njega ugra|en raspad veze izme|u tla iljudi koji je sadràn u ideji o misiji, raspad koji za englesku politiku nijebio propagandna ideologija ve} neosporna ~injenica sa kojom je svaki dr-àvnik morao da ra~una. Ono {to ih potpuno deli od kasnijih rasista jeste~injenica da se niko od njih nikada nije bavio diskriminacijom drugih na-roda kao niìh rasa, pa makar samo iz razloga {to su zemlje o kojima sugovorili, Kanada i Australija, bile skoro prazne i nisu imale ozbiljan popu-lacioni problem.

Tako je, ne slu~ajno, prvi engleski dràvnik koji je stalno isticao svojuveru u rase i rasnu superiornost kao presudni ~inilac istorije i politike bio~ovek koji je, bez posebnog interesa za kolonije i engleske koloniste –“kolonijalni mrtvi teret kojim mi ne rukovodimo” – èleo da pro{iri engle-sku imperijalnu snagu na Aziju i, zaista, silom oja~ao poziciju Velike Bri-tanije u jedinoj koloniji sa kriti~nom populacijom i kulturnim problemom.Bendàmin Dizraeli je kraljicu Engleske na~inio imperatorkom Indije, onje bio prvi engleski politi~ar koji je Indiju gledao kao ugaoni kamen im-perije i koji je èleo da prese~e veze koje su spajale engleski narod sa kon-tinentom.63 Stoga je on postavio jedan od kamena-temeljaca fundamental-noj promeni u engleskoj vladavini u Indiji. Ovom kolonijom su vladali sauobi~ajenom grubo{}u osvaja~a – ljudi koje je Berk nazivao “kr{iocimazakona u Indiji”. Sada je trebalo da ona dobije pa`ljivo planiranu upravukoja je ciljala na uspostavljanje stalne vladavine putem administrativnihmera. Ovaj eksperiment je doveo Englesku veoma blizu opasnosti na kojuje Berk upozoravao, naime da bi “kr{ioci zakona u Indiji” mogli postati“zakonodavci za Englesku”.64 Jer su svi oni za koje “u istoriji Engleske ni-je bilo poduhvata kojim bismo mogli vi{e da se ponosimo... nego {to je touspostavljanje indijske imperije”, dràli da su sloboda i jednakost “velikaimena male stvari”.65

Politika koju je uveo Dizraeli zna~ila je da se u stranoj zemlji uspostav-lja ekskluzivna kasta kojoj je jedina funkcija bila vladavina a ne koloni-zacija. Za realizaciju ove koncepcije, ~ije ispunjenje Dizraeli nije doìveo,rasizam bi zaista bio preko potrebno oru|e. Ona je zasenila prete}u trans-

188 IMPERIJALIZAM

63 “Vlast i uticaj moèmo vršiti u Aziji; stoga onda, u Zapadnoj Evropi” (W. F. Monype-nny i G. E. Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield, New York, 1929, II,210. ) Ali “ako ikada Evropa zbog svoje kratkovidosti padne u inferiorno stanje iscrpljenosti,Englesku ~eka divna budu}nost.“(Ibid., I, Book IV, chap. 2). Jer “Engleska nije više pukaevropska sila... ona je realno više azijska sila nego evropska. (Ibid., II, 201).

64 Burke, op. cit., p. 42-43: “Vlast donjeg doma... je zaista velika, i mo`da }e mo}i dugoda ~uva svoju veli~inu... i o~uva}e je sve dok prekršioca zakona u Indiji bude mogla da spre-~ava da postane tvorac zakona za Englesku.“

65 Ser James F. Stephen, op. cit., p. 253 and passim; vidi tako|e njegov ~lanak “Foun-dations of the Government of India”, 1883, u The Nineteenth Century, LXXX.

formaciju nacije u “~istu rasu prvoklasne organizacije” koja je sebe sma-trala “prirodnom aristokratijom” – da ponovimo Dizraelijeve sopstvenere~i.66

Ovo {to smo tako dugo pratili bila je pri~a o jednom na~inu mi{ljenja ukome tek sada, posle svih ovih stra{nih iskustava na{eg vremena, vidimoranu zoru rasizma. Ali, iako je rasizam oìveo elemente rasnog mi{ljenja usvakoj zemlji, nismo se bavili istorijom jedne ideje obdarene nekom “ima-nentnom logikom”. Teorija rase je bila izvor argumenata podesnih za ra-zli~ite politi~ke sukobe, ali nikada nije imala bilo kakvu vrstu monopolana politi~ki ìvot pojedinih nacija, ona je zao{trila i crpla postoje}e su-kobljene interese ili postoje}e politi~ke probleme, ali nikada nije stvorilanove konflikte niti proizvela nove kategorije politi~kog mi{ljenja. Rasi-zam je izbio iz iskustava i politi~kih konstelacija koji su bili jo{ uvek ne-poznati i bili bi potpuno strani ~ak i takvim zagovornicima “rase” kakvi suGobino i Dizraeli. Postoji ~itava provalija izme|u ljudi briljantnih i spret-nih zamisli i ljudi brutalnih dela i aktivne bestijalnosti, provalija koju ni-jedno intelektualno obja{njenje ne moè da premosti. Vrlo je verovatno dabi razmi{ljanje u kategorijama rase nestalo u svoje vreme, zajedno sa dru-gim neodgovornim mi{ljenjima devetnaestog veka, da “grabe` oko Afri-ke” i nova era imperijalizma nisu izloìli zapadno ~ove~anstvo novim i {o-kantnim iskustvima. Imperijalizam bi za nu`nu posledicu imao pronalazakrasizma kao jedino mogu}e “obja{njenje” i opravdanje za svoja dela, ~ak ida teorija rasa nikad nije postojala u civilizovanom svetu.

Po{to je, me|utim, postojala teorija rasa, pokazalo se da ona pruà og-romnu pomo} rasizmu. Sâmo postojanje jedne teorije koja se moè po-hvaliti izvesnom tradicijom posluìlo je da se sakriju destruktivne silenove doktrine koja bi bez tog prividnog po{tovanja nacionalnog ili tobo-`njeg odobravanja tradicije mo`da pokazala kako je potpuno nespojiva sazapadnim politi~kim i moralnim normama pro{losti, ~ak i pre nego {to jojje bilo dozvoljeno da razori me|usobno uvaàvanje zakona i institucijaevropskih naroda.


66 Za Dizraelijev rasizam uporedi poglavlje III.

S E D M O POGLAVLJE : Rasa i birokratija

DVE NOVE tehnike politi~ke organizacije i vladavine nad stranim naro-dima otkrivene su u prvim decenijama imperijalizma: rasa, kao prin-

cip dràvne politike, i birokratija, kao princip strane dominacije. Bez rasekao zamene za naciju grabe` oko Afrike i ulaga~ka groznica su mogli os-tati sasvim nesvrhoviti “ples smrti i trgovine” (Dòzef Konrad) kao u svimpoterama za zlatom. Bez birokratije kao zamene za vladu, britansko pose-dovanje Indije je moglo da se potpuno prepusti bezobzirnosti “kr{ioca za-kona u Indiji” (Berk) i ne bi se menjala politi~ka klima celokupne ere.

Obe tehnike otkrivene su zapravo na Crnom kontinentu. Rasa je postalanu`no obja{njenje za ljudska bi}a koja nijedan Evropljanin ili civilizovan~ovek nije mogao da razume i ~ija je ljudskost toliko upla{ila i poniziladoseljenike da oni vi{e nisu èleli da pripadaju istoj ljudskoj vrsti. Rasa jebila burski odgovor na sveobuhvatnu monstruoznost Afrike – ceo konti-nent naseljen i prenaseljen divljacima – i obja{njenje ludila koje ih je obu-zelo i prosvetlilo kao “munja na vedrom nebu: ’Istrebite sve zveri’.”1 Tajodgovor je rezultirao najgroznijim masakrima u skorijoj istoriji, Berovimistrebljenjem hotentotskih plemena, divljim ubijanjem koje je po~inioKarl Peters u nema~koj Ju`noj Africi, desetkovanjem miroljubivog sta-novni{tva Konga – koje je sa 20 do 40 miliona smanjeno na 8 miliona lju-di; i, kona~no, mo`da najgore od svega, rezultiralo je trijufalnim uvo|e-njem tih sredstava pokoravanja u svakodnevnu, uglednu spoljnu politiku.Koja bi glava civilizovane dràve ikada ranije izrekla strogu opomenuVilhelma II nema~kom ekspedicionom kontingentu koji se borio da ugu{ibokserski ustanak 1900: “Ba{ kao {to su Huni pre hiljadu godina, pod Ati-linim vo|stvom, stekli ugled po kome jo{ uvek ìve u istoriji, tako moènema~ko ime postati poznato u Kini da se nijedan Kinez nikada vi{e neusudi da popreko pogleda Nemca.”2

Dok je rasa, bilo kao doma}a ideologija u Evropi, bilo kao nu`no obja{-njenje poraznih iskustava, uvek privla~ila najgore elemente u zapadnoj ci-vilizaciji, birokratiju je otkrio i prvi joj se priklonio, najbolji i ponekad ~ak

1 Joseph Conrad, “Heart of Darkness” u Youth and Other Tales, 1902, je delo koje najbo-lje osvetljava stvarno rasno iskustvo u Africi.

2 Citirano iz Carlton J. Hayes, A Generation of Materialism, New York, 1941, p. 338. –Naravno da je još gori slu~aj Leopolda II Belgijskog, odgovornog za najcrnje stranice istori-je Afrike. “Postojao je samo jedan ~ovek koji se moè optuìti za zlo~ine koji su smanjili do-ma}e stanovništvo (Konga) od izme|u 20 i 40 miliona 1890. godine na 8 500 000 1911 –Leopold II.” Vidi Selwyn James, South of the Congo, New York, 1943, p. 305.

najjasnovidiji sloj evropske inteligencije. Administrator koji je vladao pu-tem izve{taja3 netrpeljivije i tajnovitije nego ijedan orijentalni despot, iz-rastao je iz tradicije vojne discipline usred grubih i bezakonitih ljudi; dugoje on ìveo po ~asnom, ùdnom de~a~kom idealu modernog viteza u sjaj-nom oklopu koji je poslan da za{titi bespomo}an i primitivan narod. I on jeispunjavao taj zadatak, bolje ili gore, sve dok se kretao u svetu u kojem jevladalo staro “trojstvo – rat, trgovina i gusarenje” (Gete), a ne u kompliko-vanoj igri dalekose`nih investicionih politika, igri koja je zahtevala domi-naciju jednog naroda, ne kao ranije radi sopstvenog bogatstva, ve} zbogbogatstava neke druge zemlje. Birokratija je bila organizator velike igreekspanzije u kojoj se svaka oblast smatrala stepenicom za budu}e me{anjei svaki narod instrumentom budu}ih osvajanja.

Iako se na kraju pokazalo da su rasizam i birokratija me|usobno pove-zani na mnogo na~ina, oba su otkrivena i razvijana nezavisno. Niko ko jena ovaj ili onaj na~in bio uklju~en u njihovo savr{enstvo nije shvatio svemogu}nosti akumulacije vlasti i destrukcije koje je sama ta kombinacijadavala. Lord Kromer, koji se u Egiptu pretvorio od obi~nog britanskogchargé d’affaires u imperijalnog birokratu, nije ni sanjao o kombinovanjuuprave sa masakrom (“masakri kolonijalne vlasti” kako je to Karthil bezuvijanja rekao ~etrdeset godina kasnije), kao {to rani fanatici u Ju`nojAfrici nisu razmi{ljali o organizovanju masakra radi uspostavljanja defi-nisane, rasne dràvne zajednice (kao nacisti u logorima smrti).

I: Fantomski svet Crnog kontinenta

DO KRAJA pro{log veka razvila su se dva izuzetno uspe{na vida koloni-jalnih poduhvata pomorskih evropskih naroda: osnivanje novih naselja, nanovo prona|enim i retko naseljenim teritorijama gde su usvojene za-konske i politi~ke institucije mati~ne zemlje; osnivanje luka i trgovinskihstanica u poznatim iako egzoti~nim zemljama, u sred stranih naroda, stani-ca ~ija je jedina funkcija bila da olak{aju nikad sasvim mirnu razmenusvetskog blaga. Kolonizacija se zbila u Americi i Australiji, na dva konti-nenta bez sopstvene kulture i istorije koji su pali u ruke Evropljanima.Trgovinske stanice su bile karakteristi~ne za Aziju, u kojoj Evropljanivekovima nisu pokazivali ambiciju da trajno vladaju ili nameru da poko-ravaju, desetkuju doma}e stanovni{tvo i stalno se nasele.4 Oba vida preko-

RASA I BIROKRATIJA 191

3 Vidi opis “Indian system of government by reports”, A. Carthill, The Lost Dominion,1924, p. 70.

4 Va`no je imati na umu da su kolonizaciju Amerike i Australije pratili srazmerno kratkiperiodi okrutne likvidacije zbog slabe brojnosti uro|enika, dok je “za razumevanje genezemodernog ju`noafri~kog društva od velike va`nosti to {to zemlja izvan granice Rta nije bila

morskih poduhvata odvijala su se sporo, nepokolebljivo, skoro ~etiri veka,tokom kojih su naseljenici postepeno postigli nezavisnost, a u posedova-nju trgovinskih stanica smenjivale su se nacije u zavisnosti od svoje rela-tivne slabosti ili snage u Evropi.

Jedini kontinent koji Evropa nije dotakla tokom svoje kolonijalne istori-je bio je tamni kontinent Afrike. Njene severne obale, naseljene arapskimnarodima i plemenima, bile su dobro poznate i pripadale su sferi evrop-skog uticaja, na ovaj ili onaj na~in, od anti~kih dana. Prenaseljene da biprivukle doseljenike, i isuvi{e siroma{ne da bi bile eksploatisane, ove ob-lasti su pretrpele sve vrste vladavina i anarhi~nog nemara ali, dosta ~udno,nikad – posle pada egipatskog carstva i razaranja Kartagine – nisu postiglepravu nezavisnost i pouzdanu politi~ku organizaciju. Istina, evropske ze-mlje su poku{avale s vremena na vreme da dopru izvan Mediterana, da us-postave svoju vlast nad arapskim zemljama i nametnu hri{}anstvo musli-manskim narodima, ali nikada nisu poku{ale da severnoafri~ke teritorijetretiraju kao prekomorske posede. Naprotiv, ~esto su poku{avale da ihinkorporiraju u ~vrstu mati~nu zemlju. Ova vekovna tradicija, koju su uskorije vreme jo{ uvek po{tovale Italija i Francuska, razbijena je osamde-setih godina, kada je Engleska oti{la u Egipat da {titi Suecki kanal beznamere da ga osvoji ili inkorporira. Poenta nije u tome {to je Egiptu bilananeta nepravda, ve} u tome {to Engleska (nacija koja ne leì na obalamaMediterana) slu~ajno nije bila zainteresovana za Egipat kao takav, ve} jojje on bio potreban samo zbog blaga koje se nalazilo u Indiji.

Dok je imperijalizam pretvorio Egipat od zemlje za kojom se nekad~eznulo radi nje same u vojnu bazu za Indiju i u oslonac za dalju ekspan-ziju, u Ju`noj Africi se dogodilo upravo suprotno. Od sedamnaestog vekazna~aj Rta Dobre Nade zavisio je od Indije, centra kolonijalnog bogatstva;svakoj naciji koja je tamo uspostavila trgovinske baze bile su potrebne po-morske stanice na Rtu, koji je bio napu{ten kada je trgovina u Indiji uki-nuta. Krajem osamnaestog veka britanska Isto~noindijska kompanija po-razila je Portugaliju, Holandiju i Francusku i zadobila trgovinski monopolu Indiji; sasvim prirodno sledilo je zaposedanje Ju`ne Afrike. Da je impe-rijalizam jednostavno nastavio stare trendove kolonijalne trgovine (koja setako ~esto me{a sa imperijalizmom), Engleska bi ukinula svoje pozicije uJu`noj Africi otvaranjem Sueckog kanala 1869.5 Iako danas Ju`na Afrikapripada Komonveltu, ona se uvek razlikovala od drugih dominiona. Nedo-stajao je glavni preduslov za kona~no naseljavanje, plodnost i slaba nase-

192 IMPERIJALIZAM

nezauzeta zemlja kakva je leàla pred australijskim naseljenicima. To je bila ve} naseljenaoblast, naseljena velikim Bantu stanovništvom”. Vidi C. W. de Kiewiet, A History of SouthAfrica, Social and Economic (Oxford, 1941), p. 59.

5 “âk 1884. Britanska vlada je bila još uvek voljna da umanji svoju vlast i uticaj u Ju`nojAmerici”. (De Kiewiet, op. cit., p. 113).

ljenost, a sâm trud po~etkom devetnaestog veka da se u nju naseli 5.000nezaposlenih Engleza pokazao se kao bezuspe{an. Ne samo da su tokomcelog devetnaestog veka reke emigranata stalno izbegavale Ju`nu Afriku,ve} je to bio jedini dominion iz kojeg se neprestana reka emigranata brzovra}ala u Englesku.6 Ju`nu Afriku, koja je postala “rasadnik kulture im-perijalizma” (Dems), nikada nisu traìli najradikalniji engleski branitelji“Saksonstva”, i ona nije figurirala u vizijama najromanti~nijih engleskihsanjara o azijskoj imperiji. To samo pokazuje da je stvarni uticaj preim-perijalisti~kih kolonijalnih poduhvata i prekomorskih naseobina bio ne-znatan na razvoj samog imperijalizma. Da je kolonija na Rtu ostala unutarokvira preimperijalisti~ke politike, bila bi napu{tena u trenutku kada je za-pravo dobila op{ti zna~aj.

Iako bi sama otkri}a zlatnih rudnika i polja dijamanata sedamdesetih iosamdesetih godina pro{log veka imala male posledice (da to slu~ajno ni-je odigralo ulogu katalizatora za imperijalisti~ke snage), treba zabeleìtida je zahtev imperijalista za trajnim re{avanjem problema suvi{nog novcapo~etno bio motivisan trkom za najsuvi{nijom sirovinom na zemlji. Zlatojedva da je imalo ikakvo mesto u ljudskoj proizvodnji i bezna~ajno je upore|enju sa gvo`|em, ugljem, naftom i gumom; umesto toga, ono je naj-stariji simbol ~istog bogatstva. Po svojoj beskorisnosti u industrijskojproizvodnji ono ima ironi~ne sli~nosti sa suvi{no{}u novca kojim je finan-sirano kopanje zlata i sa suvi{no{}u ljudi koji su ga kopali. Na pretenzijuimperijalista da su na{li stalni spas za dekadentno dru{tvo i zastarelu poli-ti~ku organizaciju, ono je dodalo sopstvenu pretenziju na ve~nu stabilnosti nezavisnost od svih funkcionalnih determinanti. Bilo je zna~ajno {to jedru{tvo, spremno da raskine sa svim tradicionalnim apsolutnim vrednosti-ma, po~elo da traì apsolutnu vrednost u svetu ekonomije gde ona zaistanije i ne moè da postoji, po{to je tu sve po definiciji funkcionalno. Ova


6 Slede}a tabela britanskog useljavanja i iseljavanja iz Ju`ne Afrike izme|u 1924. i 1928.pokazuje da su Englezi bili skloniji od drugih doseljenika da napuste zmelju i, sa jednimizuzetkom, svake godine se pokazivalo da ve}i broj Britanaca napušta zemlju nego što ih seuseljava:

Godina Britanska Ukupna Britanska Ukupnaimigracija imigracija emigracija emigracija

1924 3 724 5 265 5 275 5 8571925 2 400 5 426 4 019 4 4831926 4 094 6 575 3 512 3 7991927 3 681 6 595 3 717 3 9881928 3 285 7 050 3 409 4 127

——— ——— ——— ———17 184 30 911 19 932 22 254

Ove brojke su citirane iz Leonard Barnes, Caliban in Afrika. An Impression of Colour Ma-dness, 1931, p. 59, note.

iluzija o apsolutnoj vrednosti u~inila je da proizvodnja zlata od najstarijihvremena bude posao avanturista, kockara, kriminalaca, elemenata van gra-nica normalnog, zdravog dru{tva. Novost u ju`noafri~koj poteri za zlatomje bilo to {to ovde lovci na sre}u nisu bili strogo izvan civilizovanog dru{-tva ve}, naprotiv, vrlo jasno, nuzproizvod ovog dru{tva, neizbe`ni ostatakkapitalisti~kog sistema; oni su ~ak bili predstavnici ekonomije koja je ne-milosrdno proizvodila suvi{nost ljudi i kapitala.

Suvi{ni ljudi, “boemi ~etvrtog kontinenta”,7 koji su se sjurili na Rt, jo{uvek su imali mnogo zajedni~kog sa starim avanturistima. Oni su tako|eosetili ono “Odvezi me negde isto~no od Sueca gde je najbolje nalik nanajgore, / Gde nema deset zapovesti, gde moè u ~oveku da se probudi è|.”Nisu se oni razlikovali zbog svoje moralnosti ili nemoralnosti, ve} prezbog toga {to odluka da se pridruè ovoj gomili “svih nacija i boja”8 nijevi{e zavisila od njih; oni nisu iskora~ili iz dru{tva, ve} ih je ono ispljunulo,oni nisu preduzeli ni{ta izvan dozvoljenih granica civilizacije, ve} su jed-nostavno bili `rtve bez upotrebe ili funkcije. Njihov jedini izbor bio jenegativan, odluka da se ne pridruè radni~kim pokretima, u kojima su naj-bolji od suvi{nih ljudi ili onih koji su bili upla{eni suvi{no{}u uspostavilineku vrstu kontradru{tva kroz koje ljudi mogu na}i povratak u humanisvet drugarstva i svrhovitosti. Oni nisu bili sopstveno delo, oni su bili ìvisimboli onog {to im se dogodilo, ìve apstrakcije i simboli apsurdnostiljudskih institucija. Nisu bili individualisti kao stari avanturisti, bili susenke doga|aja s kojima nisu imali nikakve veze.

Kao g. Kurc u Konradovom Srcu tame, oni su bili “{uplji do srì”, “be-zobzirni bez sr~anosti, pohlepni bez smelosti i okrutni bez hrabosti”. Nisuni u {ta verovali i “mogli su (sebe) navesti da veruju u bilo {ta – bilo {ta”.Izba~eni iz sveta ustaljenih dru{tvenih vrednosti, bili su prepu{teni samisebi, a jo{ uvek nisu imali za {ta da se uhvate osim, tu i tamo, za mrvu ta-lenta koja bi ih ~inila opasnim, kao Kurca, ako bi im ikada bilo dozvoljenoda se vrate u domovinu. Jer jedini talenat koji je mo`da mogao da pupi unjihovim praznim du{ama bio je dar fascinacije koji ~ini “izvanrednogvo|u ekstremisti~ke partije”. Talentovaniji su bili pokretna otelovljenjaogor~enosti kao Karl Peters (mogu}i model za Kurca), koji je otvorenopriznao da je “bio sit da ga ra~unaju me|u parije i da je èleo da pripadarasi gospodara”.9 Ali, talentovani ili ne, svi su bili “spremni na sve, odube|ivanja i izbacivanja do dragovoljnog ubistva”, za njih su bli`nji bili“ovako ili onako samo mu{ica u letu”. Oni su doneli ili su brzo nau~ili kôdpona{anja koji je odgovarao tipu ubica koji se stvarao i za koga je jedinineoprostiv greh to da izgubi samokontrolu.

194 IMPERIJALIZAM

7 J. A. Froude, “Leaves from a South African Journal” (1874) u Short Studies on GreatSubjects, 1867-1882, Vol. IV.

8 Ibid. 9 Citirano iz Paul Ritter, Kolonien im deutschen Schrifttum, 1936, predgovor.

Bilo je, sigurno, autenti~ne gospode me|u njima, kao gospodin Dònsiz Konradove Pobede, koji je iz dosade bio spreman da po svaku cenu u|eu “svet hazarda i avanture”, ili kao g. Hejst, koji je bio opijen preziromprema svemu ljudskom dok nije potonuo kao “otkinut list... nikada se neuhvativ{i ni za {ta”. Njih je neodoljivo privla~io svet u kome je sve {ala,koji ih moè nau~iti “Velikoj [ali”, to jest “ve{tini o~aja”. Savr{eni dèntl-men i savr{eni nitkov upoznavali su se u “velikoj divljoj dùngli bez za-kona”, i na{li su “kako se dobro slaù, sa svojim ogromnim razli~itostima,sa identi~nim du{ama razli~ito preru{enim”. Mi smo videli pona{anje vi-sokog dru{tva tokom Drajfusove afere i gledali smo kako Dizraeli otkrivadru{tvenu vezu izme|u poroka i zlo~ina; ovde, isto tako, imamo u su{tinipri~u o visokom dru{tvu koje se zaljubljuje u sopstveno podzemlje i o kri-minalcu koji se ose}a unapre|en kada sa civilizovanom hladno}om, uz iz-begavanje “nepotrebnog napora” i zbog lepog vaspitanja, njemu biva do-zvoljeno da stvara pokvarenu, rafiniranu atmosferu oko svojih zlo~inâ. Tarafiniranost, sam kontrast izme|u brutalnosti zlo~ina i manira u kojem suizvedeni, postaje most dubokog razumevanja izme|u kriminalca i savr{e-nog dèntlmena. Ali ono ~emu su bile potebne decenije da se kona~no ost-vari u Evropi, zbog produènog dejstva eti~kih vrednosti dru{tva, eksplo-diralo je uz spremnost uskog kruga u fantomskom svetu kolonijalne avan-ture.

Izvan svih dru{tvenih stega i hipokrizije, naspram uro|eni~kog ìvotakao pozadine, dèntlmen i kriminalac su osetili ne samo bliskost ljudi kojidele istu boju koè, ve} i surovi uticaj sveta beskrajnih mogu}nosti da po-~ine zlo~in u duhu igre, da kombinuju stravu i smeh, to jest da potpunoostvare svoju fantomsku egzistenciju. Uro|eni~ki ìvot je avetinjskim do-ga|ajima davao prividnu garanciju da ne}e biti nikakvih posledica jer imje ionako izgledao kao “puka igra senki. Igra senki kroz koju vladaju}aklasa moè da pro|e bezose}ajno i bezobzirno, slede}i svoje nerazumljiveciljeve i potrebe.”

Svet uro|enika je bio savr{ena scena za ljude koji su pobegli od realnos-ti civilizacije. Pod nemilosrdnim suncem, okruèni neprijateljskomprirodom, oni su bili suo~eni sa ljudskim bi}ima koja su, ìve}i bez nekogcilja u budu}nosti i dostignu}a u pro{losti, bila nerazumljiva, kao stanov-nici ludnice. “Praistorijski ~ovek nas je proklinjao, molio nam se, èleonam dobrodo{licu – ko to zna? Bila nam je uskra}ena mogu}nost da razu-memo na{e okruènje, klizili smo pored njih kao fantomi, ~ude}i se, potaj-no preneraèni kao {to bi normalan ~ovek bio pred izlivom odu{evljenja uludnici. Nismo mogli da razumemo jer smo bili predaleko i nismo moglida se setimo, jer smo doputovali u no} prvih doba, onih doba koja su oti{lajedva ostavljaju}i znak – i nikakva se}anja. Zemlja je izgledala nezemalj-ska... a ljudi... Ne, oni nisu bili ne-ljudi. I, znate, to je bilo najgore – ta


sumnja da oni nisu ne-ljudi. Ona bi se lagano prikrala. Urlali su i skakali,vrteli se i pravili stra{ne grimase; ali vas je pla{ila upravo misao o njihovojljudskosti – koja je kao va{a – misao o dalekom srodstvu sa tom divljom istra{nom bukom.” (Srce tame).

Sa istorijske ta~ke, me|utim, ~udno je da je postojanje “praistorijskihljudi” imalo tako malo uticaja na zapadnog ~oveka pre grabeà oko Afri-ke. To je, me|utim, pitanje istoriografije {to nema zabeleènih doga|ajakad su istrebljivana divlja plemena koja su evropski naseljenici nadma{ilibrojem dok su brodski tovari crnaca izvoèni kao robovi u evropski regu-lisan svet Sjedinjenih Dràva, ili dok su samo pojedinci tonuli u unutra{-njost Crnog kontinenta, gde su divljaci bili dovoljno brojni da uspostavesopstveni svet, svet lakoumnosti, kome su evropski avanturisti dodali la-koumnost lova na slonova~u. Mnogi od tih avanturista su poludeli u tihojdivljini prenaseljenog kontinenta gde je prisustvo ljudskih bi}a samo na-gla{avalo krajnju usamljenost i gde je izgledalo da nedirnuta, sveobuhvat-na neprijateljska priroda, koju se niko nikada nije pomu~io da pretvori uljudski pejza`, veli~anstveno strpljiva ~eka “da pro|e fantasti~na invazija”~oveka. Ali njihovo ludilo je ostalo stvar li~nog iskustva i nije imalo ni-kakvih posledica.

Sa ljudima koji su do{li tokom grabeà oko Afrike to se izmenilo. Nijevi{e bilo usamljenih pojedinaca; “cela Evropa je doprinela (njihovom)stvaranju”. Oni su se koncentrisali na ju`nom delu kontinenata, gde su sre-li Bure, holandsku raskolni~ku grupu koju je Evropa skoro zaboravila, alikoja je sada posluìla kao prirodan uvod u izazov nove sredine. Reagova-nje suvi{nih ljudi bilo je naj~e{}e odre|eno reagovanjem jedine evropskegrupe koja je ikada, iako u potpunoj izolaciji, morala da ìvi u svetu crnihdivljaka.

Buri su potomci holandskih naseljenika koji su sredinom sedamnaestogveka stacionirani na Rtu da brodove na putu za Indiju snabdevaju sveìmpovr}em i mesom. Mala grupa francuskih hugenota bili su jedini ljudi ko-ji su do{li za njima tokom narednih vekova, tako da je jedino uz pomo} vi-soke stope ra|anja mala raskolni~ka grupa prerasla u mali narod. Potpunoizolovani od tokova evropske istorije, oni su stupili na put “kakvim je ma-lo naroda i{lo pre njih, a gotovo nijedan sa uspehom”.10

Dva glavna materijalna ~inioca u razvoju burskog naroda bila suizuzetno lo{e tlo, koje se moglo koristiti samo za ekstenzivno sto~arstvo, iveoma brojno crno stanovni{tvo, koje je bilo organizovano u plemena iìvelo kao lovci-nomadi.11 Lo{e tlo je onemogu}ilo gu{}e naseljavanje i

196 IMPERIJALIZAM

10 Lord Selburn 1907: “Beli ljudi Ju`ne Afrike su se dali na takav put kakvim je pre njih iš-lo samo nekoliko nacija, a teško da je ijedna išla sa uspehom”. Vidi Kiewiet, op. cit., pogl. 6.

11 Posebno vidi Kiewiet, op. cit., pogl. III.

spre~ilo holandske seljake-doseljenike da zadrè seosku organizaciju izsvoje domovine. Velike porodice, izolovane jedne od drugih {irokim di-vljim povr{inama, bile su primorane na neku vrstu klanske organizacije, ijedino je sveprisutna pretnja od stalnog neprijatelja, crnih plemena koja subrojno znatno nadma{ivala bele naseljenike, spre~avala te klanove davode aktivan rat jednih protiv drugih. Re{enje dvostrukog problema, ne-plodnosti tla i obilja uro|enika, bilo je ropstvo.12

Ropstvo je, me|utim, veoma neprikladna re~ da bi se opisalo ono {to sezaista dogodilo. Pre svega, iako je ropstvo odoma}ilo izvestan deo divljegstanovni{tva, nikada ga nije u potpunosti obuhvatilo, tako da Buri nikakonisu mogli da zaborave svoj prvi uàsan strah pred ljudskim vrstama kojeim ponos i smisao za ljudsko dostojanstvo nisu dozvoljavali da prihvatekao sebi ravne. Strah od ne~ega sli~nog sebi {to ipak ni u kom slu~aju nijekao ti, ostao je u osnovi ropstva i postao osnova rasnog dru{tva.

ôve~anstvo se se}a istorije naroda, ali o praistorijskim plemenima poz-naje samo legende. Re~ “rasa” ima precizno zna~enje samo tada i tamogde su narodi suo~eni sa plemenima o kojima nemaju nikakav istorijskizapis i koja ni sama ne znaju nikakvu sopstvenu istoriju. Da li oni pred-stavljaju “praistorijskog ~oveka”, slu~ajno preìvele primerke prvih oblikaljudskog ̀ ivota na zemlji, da li su “postistorijski”, preìveli u nekoj nepoz-natoj propasti koja je okon~ala civilizaciju, mi to ne znamo. U svakom slu-~aju, pojavili su se vi{e nalik na preìvele iz jedne velike katastrofe za ko-jom su mo`da sledile manje propasti, sve dok katastrofi~ka monotonija ni-je izgledala kao prirodna situacija ljudskog ìvota. U svakom slu~aju, raseu ovom smislu na|ene su samo u oblastima gde je priroda bila naro~ito ne-prijateljska. Od drugih bi}a uop{te ih nije delila boja koè, ve} ~injenicada su se pona{ali kao deo prirode, da su se prema prirodi odnosili kao pre-ma svom neospornom gospodaru, da nisu stvorili ljudski svet, ljudsku real-nost i da je tako priroda ostala, u svem svom veli~anstvu, jedina sveobuh-vatna realnost – i u pore|enju sa njom oni su bili nestvarni i avetinjski. Onisu, tako, bili “prirodna” ljudska bi}a, kojima je nedostajao specifi~no ljud-ski karakter, specifi~no ljudska realnost pa, kad su ih masakrirali, Evrop-ljani nekako nisu imali svest o tome da su po~inili ubistvo.

[tavi{e, besmisleni masakr uro|eni~kih plemena na Crnom kontinentuprili~no je bio u tradicijama samih plemena. Istrebljenje neprijateljskihplemena bilo je pravilo u svim afri~kim uro|eni~kim ratovima i ono nije


12 Robovi i Hotentoti su zajedno izazvali zna~ajne promene u na~inu mi{ljenja i obi~ajimakolonista, jer klima i geografija nisu jedine uticale na formiranje izrazitih osobina burskerase. Robovi i suša, Hotentoti i izolacija, jeftin rad i zemlja kombinovano su stvorili institu-cije i navike ju`noafri~kog društva. Sinovi i k}eri koji su se rodili krepkim Holan|anima ihugenotima nau~ili su da gledaju na rad u polju i na svaki teàk fizi~ki trud kao na funkcijesluganske rase” (Kiewiet, op. cit, p. 21).

bilo ukinuto kada je jedan crni vo|a ujedinio razli~ita plemena i predvodioih. Kralj âka, koji je po~etkom devetnaestog veka ujedinio Zulu plemenau izuzetno disciplinovanu iako ratni~ku organizaciju, nije uspostavio ninarod niti naciju Zulua. On je jedino uspeo da uni{ti vi{e od milion pripad-nika slabijih plemena.13 Po{to disciplina i vojni~ka organizacija same posebi ne mogu da uspostave dràvu, to uni{tenje je ostalo nezabeleèna epi-zoda u nestvarnom, nerazumljivom procesu koji ~ovek ne moè da prih-vati, pa ga zato ljudska istorija ne pamti.

U slu~aju Bura, ropstvo je bilo oblik prilago|avanja evropskog narodacrnoj rasi14 i samo je spolja li~ilo na one istorijske slu~ajeve u kojima jeropstvo bilo rezultat osvajanja ili trgovine robljem. Nikakva dràva, ni-kakva zajedni~ka organizacija nije dràla Bure na okupu, nikakva teritori-ja nije bila kona~no kolonizovana, crni robovi nisu sluìli nijednoj belojcivilizaciji. Buri su izgubili i svoj selja~ki odnos prema zemlji i svoje ci-vilizovano ose}anje za ljudsko drugarstvo. “Svaki je ~ovek izbegavao tira-niju dima svoga suseda”,15 to je bilo pravilo zemlje; svaka burska porodi-ca je u potpunoj izolaciji ponavljala op{ti obrazac burskog iskustva me|ucrnim divljacima i vladala je njima u apsolutnom bezakonju, bez provere“ljubaznih suseda spremnih da vas pozdrave ili da se obru{e na vas, deli-katno igraju}i izme|u uloge kasapina i policajca, u pobo`nom strahu odskandala i ve{ala i azila za umobolne” (Konrad). Kako su vladali nad ple-menima i ìveli parazitski od njihovog rada, kona~no su imali poloàj veo-ma sli~an poloàju uro|eni~kih plemenskih vo|a ~iju su vlast ukinuli.Uro|enici su, me|utim, na njih gledali kao na vi{i oblik plemenskog vo|-stva, kao na neku vrstu prirodnog boànstva kome se moraju pokoravati;tako su Burima boànsku ulogu isto toliko nametnuli crni robovi koliko suje i ovi sami slobodno prihvatili. Naravno da je tim belim bogovima crnihrobova svaki zakon zna~io samo uskra}ivanje slobode, vlada samo uki-danje divlje samovolje klana.16 Buri su u uro|enicima otkrili jedinu“sirovinu” koju je Afrika pruàla u izobilju i nisu ih koristili za stvaranjebogatstva, ve} za puke esencijalne potrebe ljudske egzistencije.

Crni robovi u Ju`noj Africi brzo su postali jedini deo stanovni{tva koji jestvarno radio. Njihovo rintanje karakterisale su sve poznate nazadnosti ro-pskog rada, kao nedostatak inicijative, lenjost, nemar prema oru|u i op{taneefikasnost. Njihov rad je zato jedva uspevao da gospodare odrì u ìvo-

198 IMPERIJALIZAM

13 Vidi James, op. cit., p. 28. 14 “Istinita istorija kolonizacije Ju`ne Afrike ne opisuje razvoj naseljenika Evropljana, ve}

totalno novog i jedinstvenog društva razli~itih rasa i boja i kulturnih dokumenata, obliko-vanog sukobljavanjem rasnog nasle|a i suprotstavljanjem nejednakih društvenih grupa”(Kiewiet, op. cit., p. 19).

15 Kiewiet, op. cit., p. 19.16 “/Bursko/ društvo je bilo pobunjeni~ko, ali nije bilo revolucionarno” (ibid., p. 58).

tu i nikada nije postigao relativno obilje koje hrani civilizaciju. Ta apsolut-na zavisnost od rada drugih i potpuni prezir prema radu i proizvodnji u bi-lo kom obliku transformisali su Holan|anina u Bura i dali njegovom kon-ceptu rase posebno ekonomsko zna~enje.17

Buri su bili prva evropska grupa koja se potpuno otu|ila od ponosa kojije zapadni ~ovek ose}ao {to ìvi u svetu koji je sam stvorio i izradio.18

Tretirali su uro|enike kao sirovinu i ìveli su od njih kao {to bi nekomo`da ìveo od plodova divljeg drve}a. Lenji i neproduktivni, oni su pris-tajali da vegetiraju u su{tini na istom nivou na kojem su crna plemena ve-getirala hiljadama godina. Veliki uàs koji je obuzeo Evrpljane pri prvomsuo~avanju sa uro|eni~kim ìvotom bio je podstaknut upravo tom crtomnehumanosti me|u ljudskim bi}ima koja su o~igledno bila deo prirode ko-liko i divlje ìvotinje. Buri su ìveli od svojih robova upravo na isti na~inna koji su uro|enici ìveli od neobra|ene i neizmenjene prirode. Kada suBuri, u strahu od bede, odlu~ili da upotrebe te divljake kao da su samo ne-ki drugi oblik animalnog ìvota, krenuli su putem koji je mogao da se za-vr{i samo sopstvenom degeneracijom, degeneracijom bele rase koja ìvipored i zajedno sa crnim rasama, od kojih }e se na kraju razlikovati samopo boji koè.

Siroma{ni belci u Ju`noj Africi, koji su 1923. ~inili 10 procenata ukupnogbelog stanovni{tva19 i ~iji se ̀ ivotni nivo ne razlikuje mnogo od nivoa Bantuplemena, danas su opominju}i primer ove mogu}nosti. Njihovo siroma{tvoje skoro isklju~ivo posledica prezira prema radu i prilago|avanja na na~inìvota crnih plemena. Kao i crnci, oni su napu{tali zemlju kada naj-primitivnija kultivacija ne bi vi{e donosila ni ono malo neophodnih plodovaili kada bi istrebili ìvotinje iz te oblasti.20 Zajedno sa svojim nekada{njim


17 “Ulagan je mali napor da se podigne ìvotni standard i da se pove}aju mogu}nosti klaserobova i slugu. Na taj na~in, ograni~eno bogatstvo Kolonije postalo je privilegija njenog be-log stanovništva... Tako je Ju`na Afrika rano shvatila da samosvesne grupe mogu da izbegnunajgore posledice ìvota u siromašnoj i nenaprednoj zemlji pretvaraju}i razlike u rasi i boji usredstva društvene i ekonomske diskriminacije” (ibid., p. 22).

18 Na primer, “na Antilima bi tako veliki broj robova, kakav je postojao na Rtu, bio znakbogatstva i izvor prosperiteta”; dok je “na Rtu ropstvo bilo znak nepreduzimljive ekonomi-je... ~iji je rad bio uzaludno i neefikasno koriš}en” (ibid.). To je uglavnom dovelo Barnesa(op. cit., p. 107) i mnoge druge posmatra~e do zaklju~ka: “Ju`na Afrika je zato strana zemlja,ne samo u smislu) da je njeno stanovište definitivno nebritansko, ve} u mnogo radikalnijemsmislu da je sam njen raison d’àêtre, kao atentat na organizovano društvo, u suprotnosti saprincipima na kojima su zasnovane hriš}anske dràve.

19 To se odnosilo ~ak na 160. 000 ljudi (Kiewiet, op. cit., p. 181). James (op. cit., p. 43)procenjuje broj siromašnih belaca 1943. na 500. 000, što bi bilo oko 20 procenata bele popu-lacije.

20 “Siromašna bela burska populacija, ìve}i na istom nivou opstanka kao Bantu, prven-stveno je rezultat burske nesposobnosti ili tvrdoglavog odbijanja da u~e poljoprivrednunauku. Kao Bantu, Buri vole da lutaju od jedne oblasti do druge, obra|uju}i zemlju dok onane postane jalova, ubijaju}i divlja~ dok ne nestane.” (ibid.)

robovima do{li su u centre zlata i dijamanata, napu{taju}i svoje farme kadgod su crni radnici odlazili. Ali nasuprot uro|enicima, koji su odmah za-po{ljavani kao jeftina nekvalifikovana radna snaga, oni su zahtevali i dobi-jali su milostinju kao pravo bele koè, izgubiv{i sasvim svest da normalniljudi ne zara|uju za ìvot bojom svoje koè.21 Danas je njihova rasna svestnasilna ne samo zato {to nemaju {ta da izgube da bi sa~uvali ~lanstvo u be-loj zajednici, ve} zato {to izgleda da rasni koncept defini{e njihovo sop-stveno stanje mnogo adekvatnije nego stanje njihovih biv{ih robova, koji suna dobrom putu da postanu radnici, normalan deo ljudske civilizacije.

Rasizam kao sredstvo vlasti koristio se u dru{tvima belih i crnih pre ne-go {to je imperijalizam po~eo da ga eksploati{e kao glavnu politi~ku ideju.Njegova osnova i njegovo opravdanje jo{ uvek su sami bili iskustvo, uàs-no iskustvo ne~eg otu|enog, izvan ma{te ili izvan mogu}nosti razumeva-nja; zaista, mnogi su bili u isku{enju da jednostavno izjave da oni nisuljudska bi}a. Po{to su, me|utim, uprkos svim ideolo{kim opravdanjima,crni ljudi tvrdoglavo ~uvali svoje ljudske crte, “beli ljudi” su mogli samoda ponovo razmotre sopstvenu ljudskost i da odlu~e da su oni sami vi{e odljudskog i o~igledno izabrani od Boga da budu bogovi crnim ljudima.Ovaj zaklju~ak je bio logi~an i neizbeàn ako je neko èleo da radikalnoporekne sve zajedni~ke veze sa divljacima; u praksi je to zna~ilo da hri{}an-stvo prvi put ne moè da dejstvuje kao odlu~uju}a uzda u opasnoj perver-ziji ljudske samosvesti – nagove{taj njegove su{tinske neefikasnosti u dru-gim, doskora rasnim dru{tvima.22 Buri su jednostavno poricali hri{}anskudoktrinu zajedni~kog porekla ljudi i proglasili one delove Starog zavetakoji jo{ nisu prelazili granice stare izraeli}anske nacionalne religijepraznoverjem, {to se ~ak ne moè nazvati ni jeres.23 Kao i Jevreji, Buri sustrogo verovali u sebe kao izabrani narod,24 s tom su{tinskom razlikom {to

200 IMPERIJALIZAM

21 “Rasa je za njih bila titula superiornosti nad uro|enicima i obavljanje manuelnog radakosilo se sa dostojanstvom koje im je bilo dodeljeno putem rase... Takva averzija je kod onihkoji su bili najviše demoralisani degenerisala u zahtev za milostinju kao pravo” (Kiewiet, op.cit., str. 216).

22 Holandska reformisti~ka crkva bila je u prvim redovima burske bitke protiv uticajahriš}anskih misionara na Rtu. Godine 1944, me|utim, oni su otišli jedan korak dalje i usvo-jili “bez ijednog glasa sektašenja” predlog kojim se suprotstavljalo braku Bura sa gra|animakojima je engleski maternji jezik. (Prema rtskom Times-u, izdanje od 18. jula 1944. Citiranoiz New Africa, Council of African Affairs, Monthly Bulletin, October, 1944.)

23 Kiewiet (op. cit., p. 181) pominje “doktrinu rasne nadmo}i koja je izvu~ena iz Biblije ikoja je dobila novi polet kroz popularna tuma~enja koje je devetnaesti vek nadovezao naDarvinove teorije”.

24 “Bog Starog zaveta je za njih bio isto toliko nacionalna figura kao za Jevreje... Se}amse scene vredne spomena u Kejp Taun klubu, gde se jedan drski Britanac, ve~eraju}i slu~ajnosa tri ili ~etiri Holan|ana, usudio da primeti da je Hrist bio neevropljanin i da bi mu, pravogovore}i, bilo zabranjeno useljavanje u Ju`noafri~ku Uniju. Holan|ani su se tako naelek-trisali na tu primedbu da umalo nisu popadali sa stolica.” (Barnes, op. cit.,33).

oni nisu bili izabrani radi boànskog spasenja ~ove~anstva, ve} radi lenjevladavine nad drugom vrstom koja je bila osu|ena na podjednako lenjokulu~enje.25 To je bila bo`ja volja na Zemlji kako je to objavila Holandskareformisti~ka crkva i to jo{ uvek proklamuje, u o{troj i neprijateljskojsuprotnosti sa misionarima svih drugih hri{}anskih veroispovesti.26

Burski rasizam, za razliku od drugih, ima ukus autenti~nosti i, takore}i,nevinosti. Potpuno odsustvo knjièvnog ili bilo kakvog drugog intelektu-alnog dostignu}a je najbolji svedok ove tvrdnje.27 On je bio i ostao o~ajni-~ka reakcija na o~ajnu ìvotnu situaciju, koja je bila neartikulisana i bezposledica sve dok je niko nije dirao. Ne{to je po~elo da se de{ava tekdolaskom Britanaca, slabo zainteresovanih za svoju najnoviju koloniju ko-ja se 1849. jo{ uvek nazivala vojnom bazom (za razliku od kolonija ili plan-taà). Ali samo njihovo prisustvo – to jest njihovo druga~ije pona{anjeprema uro|enicima, koje nisu smatrali razli~itom ìvotinjskom vrstom,njihovi kasniji napori (posle 1834) da ukinu ropstvo i iznad svega njihovinapori da postave ~vrste granice nad zemlji{nim posedom – izazvali suèstoke reakcije kod nezadovoljnog burskog dru{tva. Karakteristi~no je zaBure da su ove reakcije ponavljali po istom obrascu tokom celog devet-naestog veka: burski farmeri su izbegli britanski zakon odlaze}i na vo-lovskim kolima u divljinu unutra{njosti, bez àljenja napu{taju}i svoje do-move i farme. Radije nego da prihvate ograni~enja nad svojim posedima,oni su ih potpuno napustili.28 To ne zna~i da se Buri nisu ose}ali odoma-}eno gde god su se zadesili; oni su se ose}ali i jo{ uvek se ose}aju kao kodsvoje ku}e vi{e nego ijedan kasniji naseljenik, ali u Africi uop{te, a ne na


25 “Jer je za burske farmere separacija i degradacija uro|enika od boga naloèna, pa jezlo~in i bogohuljenje sporiti se s tim” (Norman Bentwich, “South Africa. Dominion of RacialProblems” u Political Quaterly, 1939, Vol. X, No. 3).

26 “Danas je misionar za Bura u suštini izdajnik, beli ~ovek koji zastupa crne protiv belih”(S. Gertrude Millin, Rhodes, London, 1933, p. 38).

27 “Zato što su imali malo umetnosti, još manje arhitekture i nikakvu knjièvnost, zavisilisu od svojih farmi, svojih biblija i svoje krvi koje }e ih podbosti protiv uro|enika i stranaca”(Kiewiet, op. cit., 121).

28 “Istinski Vortrekker je mrzeo granicu. Kada je britanska vlada insistirala na u~vrš}iva-nju granica za Koloniju i za farme unutar nje, nešto mu je oduzeto... Svakako je bilo najbol-je da se krene preko granice tamo gde je bilo vode i slobodne zemlje i gde nije bilo nikakvebritanske vlade koja ne dozvoljava skita~ke zakone, tamo gde beli ~ovek ne moè biti izve-den na sud da odgovara zbog àlbi svojih slugu” (Ibid., pp. 54-55). “Velika seoba, pokretjedinstven u istoriji kolonizacije”, (p. 58) “bio je poraz politike intenzivnijeg naseljavanja.Praksa koja je za naseljavanje deset porodica zahtevala površinu celog jednog kanadskogokruga, proširila se po celoj Ju`noj Africi. Tako je segregacija bele i crne rase u odvojenenaseljeni~ke oblasti zauvek postala nemogu}a... Odvode}i Bure izvan domašaja britanskogzakona, Velika seoba im je onemogu}ila da uspostave ’pravilne’ odnose sa doma}imstanovništvom” (p. 56). “U kasnijim godinama Velika seoba }e postati više od protesta; pos-ta}e pobuna protiv britanske vlasti i kamen-temeljac anglo-burskog rasizma dvadesetog ve-ka” (James, op. cit., p. 28).

nekoj posebno ograni~enoj teritoriji. Njihove fantasti~ne volovske za-prege, koje su zgranule britansku upravu, jasno su pokazale da su se onipretvorili u pleme i da su izgubili evropsko ose}anje za teritoriju, za sop-stvenu patriu. Pona{ali su se upravo kao crna plemena koja su isto takovekovima lutala Crnim kontinentom – ose}aju}i se kao kod ku}e gde godbi se horda zadesila i ose}aju}i kao smrt svaki napor ka kona~nom na-seljavanju.

Neukorenjenost je karakteristika svih rasnih organizacija. Ono na {ta suevropski “pokreti” svesno ciljali, preobraàj naroda u hordu, moè se po-smatrati kao laboratorijsko ispitivanje u burskim ranim i tu`nim naporima.Dok je neukorenjenost kao svesni cilj bila utemeljena prvenstveno namr`nji prema svetu u kojem nije bilo mesta za “suvi{ne” ljude, tako danjegovo ru{enje moè postati vrhunski politi~ki cilj, neukorenjenost Buraje bila rezultat ranog oslobo|enja od rada i potpunog nedostatka humanoizgra|enog sveta. Postoji upadljiva sli~nost izme|u “pokreta” i burskogtuma~enja “izabranosti”. Ali dok su pangermanska, panslovenska izabra-nost i izabranost poljskog mesijanskog pokreta bile manje ili vi{e svesniinstrumenti za vladanje, bursko iskrivljavanje hri{}anstva bilo je ~vrstoukorenjeno u uàsnoj realnosti u kojoj su bedne “bele ljude” podjednakonesre}ni “crni ljudi” oboàvali kao boànstva. @ive}i u sredini koju nisuimali snage da preobraze u civilizovan svet, oni nisu mogli da na|u vred-nosti vi{e od samih sebe. Poenta je, me|utim, u tome da bez obzira na toda li se rasizam javlja kao prirodni rezultat katastrofe ili kao svesni instru-ment njenog izazivanja, on je uvek tesno povezan sa prezirom prema radu,mr`njom prema teritorijalnim ograni~enjima, op{tom neukorenjeno{}u ioptimisti~kom verom u sopstvenu boànsku izabranost.

Rana britanska uprava u Ju`noj Africi, sa svojim misionarima, vojnici-ma i istraìva~ima, nije shvatila da bursko pona{anje ima nekih osnova urealnosti. Ona nije shvatila da apsolutna evropska nadmo}, za koju je,kona~no, bili isto toliko zainteresovana kao i Buri, te{ko moè da se odrìosim kroz rasizam jer su stalni evropski naseljenici bili tako beznade`nomalobrojni29; bili su {okirani “kada su Evropljani naseljeni u Africi moralida se pona{aju kao sami divljaci, po{to je to bio obi~aj zemlje”30 i nji-hovim jednostavnim utilitarnim umovima izgledalo je suludo da `rtvujuproizvodnju i profit fantomskom svetu belih bogova koji vladaju nad cr-nim senkama. Tek sa naseljavanjem Engleza i drugih Evropljana tokompotere za zlatom postepeno su se navikli na stanovni{tvo koje se ne moènamamiti nazad u evropsku civilizaciju ~ak ni motivima profita, koje je

202 IMPERIJALIZAM

29 Godine 1939. ukupno stanovništvo Ju`noafri~ke Unije popelo se na 9 500 000, od ko-jih su 7 000 000 bili domoroci a 2 500 000 Evropljani. Od ovih je bilo 1 250 000 Bura, okojedna tre}ina Britanaca i 100 000 Jevreja. Vidi Norman Bentwich, op. cit.

30 J. A. Froude, op. cit, p. 375.

izgubilo kontakt ~ak i sa niìm pobudama evropskog ~oveka kad se otce-pilo od svojih vi{ih motiva jer i jedni i drugi gube smisao i privla~nost udru{tvu u kom niko ni{ta ne èli da postigne i u kom je svako postao bog.

II: Zlato i rasa

DIJAMANTSKA POLJA u Kimberliju i zlatni rudnici Vitvotersrenda leàli suu tom fantomskom svetu rase, i “zemlja koja je do sada gledala kako je be-zobzirno zaobilaze mnogobrojni brodski tovari emigranata na Novi Ze-land i Australiju, sada je videla kako ljudi bezglavo jure na njena mola ikako preko nje hitaju do rudnika. Ve}inom su to bili Englezi, ali je me|unjima bilo ne malo ljudi iz Rige i Kijeva, Hamburga i Frankfurta, Roter-dama i San Franciska”.31 Svi su oni pripadali “klasi li~nosti koje vi{e voleavanture i {pekulaciju nego smireni rad i koji nisu dobro funkcionisali uujarmljenosti obi~nog ìvota... (Bilo je tu) kopa~a iz Amerike i Australije,nema~kih {pekulanata, trgovaca, vlasnika saluna, profesionalnih kockara,advokata..., biv{ih oficira vojske i mornarice, mla|ih sinova iz dobrih po-rodica... divan {aroliki skup u kojem je novac od ogromne produktivnostirudnika tekao kao voda.” Njima su se pridruìle i hiljade domorodaca kojisu prvo do{li da “kradu dijamante i da izvuku svoju zaradu pu{kama i ba-rutom”,32 ali su brzo po~eli da rade za nadnicu i postali o~ito neiscrpna jef-tina radna snaga kada je “u najzaostalijim kolonijalnim oblastima iznena-da buknula aktivnost”.33

Obilje uro|enika, jeftine radne snage, bila je prva i mo`da najva`nija ra-zlika izme|u ove potrage za zlatom i drugih tog tipa. Uskoro je postaloo~igledno da gomila sa sve ~etiri strane sveta ne}e morati ~ak ni da kopa;u svakom slu~aju, stalna atraktivnost Ju`ne Afrike, stalni izvor koji je avan-turiste dovodio u isku{enje da se tamo trajno nasele, nije bilo zlato, ve} taljudska sirovina koja je obe}avala trajno oslobo|enje od rada.34 Evropljanisu sluìli isklju~ivo kao nadzornici i nisu ~ak radili ni kao kvalifikovaniradnici i inènjeri za {ta su stalno morali da se uvoze ljudi iz Evrope.

Za krajnji ishod je sporedna ~injenica da ova potera za zlatom nije jed-nostavno bila prepu{tena sebi ve} je bila finansirana, organizovana i pove-zana sa svakodnevnom evropskom ekonomijom kroz akumulirani vi{akbogatstva i uz pomo} finansijera Jevreja. Od samog po~etka “otprilike sto-


31 Kiewiet, op. cit., p. 119. 32 Froude, op. cit., p. 400. 33 Kiewiet, op. cit., p. 119. 34 “Ono što je obilje kiše i trave bilo za novozelandsku ov~etinu, što su jeftine paše bile za

astralijsku vunu, plodna prerijska prostranstva za kanadsko ìto, jeftin domoroda~ki rad jebio za ju`noafri~ko rudarstvo i industriju” (Kiewiet, op. cit., p. 96).

tinu jevrejskih trgovaca koji su se skupili kao orlovi oko plena”35 delovalisu zapravo kao posrednici preko kojih se evropski kapital ulagao u rudnikezlata i industriju dijamanata.

Jedini deo ju`noafri~kog stanovni{tva koji nije imao i nije èleo da imaudela u iznenadnoj eksploziji aktivnosti u zemlji bili su Buri. Oni sumrzeli sve te uitlanders-e koji nisu marili za dràvljanstvo ali kojima je bi-la potrebna britanska za{tita, pa su je i pribavili, oja~avaju}i na taj na~ino~igledno uticaj britanske vlasti na Rtu. Buri su reagovali kao i uvek, pro-davali su svoje dijamantima krcate posede u Kimberliju i farme sa rudni-cima zlata blizu Johanesburga i na volovskim kolima odlazili opet u divlji-nu unutra{njosti. Nisu razumeli da se ovaj novi talas razlikuje od britan-skih misionara, vladinih ~inovnika ili obi~nih naseljenika i tek kad je biloisuvi{e kasno i kad su ve} izgubili svoj udeo u bogatstvu lova na zlato,shvatili su da novi idol Zlato nije uop{te nepomirljiv sa njihovim idolomKrvi, da je nova gomila isto tako nevoljna da radi i isto tako nesposobnada uspostavi civilizaciju kao i oni sami, i da }e ih otuda po{tedeti do-sadnog insistiranja britanskih ~inovnika na zakonu i iritiraju}eg konceptaljudske jednakosti koji su propovedali hri{}anski misionari.

Buri su se pla{ili i zazirali od onoga {to se zapravo nikada nije dogodilo,naime od industrijalizacije zemlje. Oni su bili u pravu u toj meri {to bi nor-malna proizvodnja i civilizacija automatski zaista razorile na~in ìvota ra-snog dru{tva. Normalno trì{te rada i robe ukinulo bi privilegije rase. Alizlato i dijamanti, koji su uskoro izdràvali pola ju`noafri~kog stanov-ni{tva, nisu bili roba u istom smislu i nisu se proizvodili na isti na~in kaovuna u Australiji, meso na Novom Zelandu ili p{enica u Kanadi. Iracio-nalno, nefunkcionalno mesto zlata u ekonomiji u~inilo ga je nezavisnimod racionalnih proizvodnih metoda, koji naravno nikad ne bi mogli da to-leri{u fantasti~ne disparitete me|u crnim i belim nadnicama. Zlato, pred-met za {pekulaciju, ~ija je vrednost u su{tini zavisila od politi~kih ~inilaca,postalo je “ìvotni sok” Ju`ne Afrike,36 ali nije moglo i nije postalo osnovnovog ekonomskog poretka.

Buri su se isto tako pla{ili samog prisustva uitlanders-a jer su ihpogre{no zamenili sa britanskim naseljenicima. Uitlanders-i su, me|utim,krenuli isklju~ivo sa namerom da se brzo obogate i ostali su samo oni kojiu tome nisu sasvim uspeli ili koji, kao Jevreji, nisu imali zemlju u koju bise vratili. Niti je ta grupa mnogo marila da uspostavi zajednicu po modeluevropskih zemalja kao {to su britanski naseljenici uradili u Australiji, Ka-nadi i Novom Zelandu. Barnato je veselo otkrio da je “Transvaalska vlada

204 IMPERIJALIZAM

35 J. A. Froude, ibid. 36 “Zlatni rudnici su ìla kucavica Unije... polovina stanovništva se direktno ili indirektno

hrani od zlatnih rudnika i ... polovina vladinih finansija crpe se direktno ili indirektno izkopanja zlata” (Kiewiet, op. cit., p. 155).

kao nijedna druga vlada na svetu. To zapravo uop{te nije vlada, ve}neograni~ena kompanija od nekih dvesta hiljada deoni~ara.”37 Sli~no to-me, ne{to {to je manje-vi{e bilo niz nesporazuma kona~no je dovelo dobritansko-burskog rata za koji su Buri pogre{no verovali da je kulminacijadugoro~nog zahteva britanske vlade za ujedinjenje Ju`ne Afrike, dok je onuglavnom bio uslovljen investicionim interesima.38 Kada su izgubili rat,Buri nisu izgubili vi{e nego {to su po slobodnoj volji napustili, to jest, svojudeo u bogatstvu; ali su oni definitivno zadobili pristanak svih drugih ev-ropskih elemenata, uklju~uju}i i britansku vladu, na bezakonje rasnog dru-{tva.39 Danas se svi delovi stanovni{tva, britanskog ili burskog, organizo-vani radnici ili kapitalisti, slaù u rasnom pitanju;40 i dok je uspon nacisti-~ke Nema~ke i svesni poku{aj nacista da preobraze nema~ki narod u rasuzna~ajno oja~ao politi~ku poziciju Bura, nema~ki poraz je nije oslabio.

Buri su mrzeli finansijere i pla{ili su ih se vi{e nego drugih stranaca. Onisu nekako razumeli da je finansijer klju~na figura u kombinaciji suvi{nogbogatstva i suvi{nih ljudi, da je njegova funkcija da preobrati u su{tini pro-lazan lov na zlato u stalni posao.41 Rat sa Britancima je, me|utim, uskoropokazao jedan jo{ presudniji aspekt. Bilo je prili~no o~igledno da su gapripremili strani investitori, koji su traìli vladinu za{titu svog ogromnogprofita u udaljenim zemljama kao ne{to normalno, kao da vojske an-gaòvane u ratu protiv stranih naroda nisu ni{ta drugo do doma}e policij-ske snage ume{ane u sukob doma}ih kriminalaca. Za Bure je predstavlja-lo malu razliku to {to oni koji su uveli ovu vrstu nasilja u mra~ne afere


37 Vidi Paul H. Emden, Jews of Britain, A Series of Biographies, London, 1944, chapter“From Cairo to the Cape”.

38 Kiewiet (op. cit., p. 138-139) pominje, me|utim, još jedan “niz okolnosti”: “Svakipokušaj britanske vlade da obezbedi olakšice ili reforme od transvalske vlade ~inio je od njeneizbe`no agenta rudarskih magnata... Velika Britanija je davala podršku kapitalu irudarskim investicijama bez obzira da li su to u Dauning stritu jasno shvatali.”

39 “êsto kolebljivo i nepouzdano drànje britanskih dràvnika u generaciji pre Burskograta moè se pripisati neodlu~nosti britanske vlade izme|u obaveza prema domorocima iobavezama prema beloj zajednici... Sada je, me|utim, Burski rat iznudio odluku o domoro-da~koj politici. U uslovima mira britanska vlada je obe}ala da ne}e ~initi nijedan pokušaj dapromeni politi~ki status domorodaca pre nego što da autonomiju bivšoj republici. U toj epo-halnoj odluci britanska vlada je odstupila od svog humanitarnog poloàja i omogu}ilaburskim vo|ama da izvojuju odlu~nu pobedu u mirovnim pregovorima što je ozna~ilo njihovvojni poraz. Velika Britanija je prestala da se trudi da zadrì kontrolu nad vitalnim odnosimaizme|u belih i crnih. Dauning strit se predao sve do dràvne granice (Kiewiet, op. cit.,143-144).

40 “Postoji... potpuno pogrešno shvatanje da se Buri i narodi engleskog porekla u Ju`nojAfrici još uvek ne slaù kako da tretiraju domoroce. Naprotiv, to je jedna od ono malo stvariu kojima se oni slaù” (James, op. cit., p. 47)

41 Uglavnom zahvaljuju}i metodama Alfreda Bajta, koji je 1875. došao da kupi dijamanteza jednu hamburšku firmu. “Do tada su samo špekulanti bili deoni~ari u rudni~kim avantura-ma... Bajtov metod je zainteresovao i cenjene investitore” (Emden, op. cit.).

proizvodnje zlata i dijamanata sad nisu bili finansijeri, nego ljudi koji suse nekako podigli iz same gomile i, kao Sesil Roudz, manje verovali u pro-fit a vi{e u ekspanziju radi ekspanzije.42 Finansijeri, koji su uglavnom biliJevreji i samo zastupnici, a ne vlasnici vi{ka kapitala, nisu imali ni potre-ban politi~ki uticaj niti dovoljno ekonomske mo}i da uvedu politi~ke cilje-ve i da primene nasilje u {pekulaciji i kockanju.

Nema sumnje da su finansijeri, koji nisu presudan ali jesu bitan faktor uimperijalizmu, bili zna~ajni predstavnici imperijalizma u po~etnom perio-du.43 Oni su iskoristili preveliku proizvodnju kapitala i potpun preokretekonomskih i moralnih vrednosti koji ju je pratio. Umesto puke trgovinerobom i pukog profita od proizvodnje, trgovina samim kapitalom nesraz-merno je porasla. Samim tim oni su dobili va`nu poziciju; uz to su profitiod investicija u stranim zemljama uskoro po~eli da rastu mnogo brè odtrgova~kih profita, tako da su krupni i sitni trgovci izgubili premo} nad fi-nansijerima.44 Glavna ekonomska karakteristika finansijera jeste da on nezara|uje profit od proizvodnje i eksploatacije, razmene robe ili normalnogbankarskog poslovanja, ve} isklju~ivo kroz provizije. U na{em kontekstuto je va`no jer daje onaj ukus nerealnosti, fantomske egzistencije i su{tin-ske uzaludnosti ~ak i u normalnoj ekonomiji, {to je tipi~no za mnoge ju-`noafri~ke doga|aje. Finansijeri nikoga nisu zaista eksploatisali i oni suimali najmanje kontrole nad tokom svojih poslovnih avantura, bilo da suse te avanture pretvorile u obi~ne prevare ili u zdrave poduhvate koji su senaknadno u~vrstili.

Isto tako, zna~ajno je {to se upravo element gomile u jevrejskom narodupretvorio u finansijere. Otkri}e zlatnih rudnika u Ju`noj Africi podudarilose sa prvim modernim pogromima u Rusiji, tako da je jedan mali broj jev-rejskih emigranata oti{ao u Ju`nu Afriku. Me|utim, oni bi tamo jedva ig-rali ikakvu ulogu u me|unarodnoj gomili o~ajnika ili lovaca na bogatstvoda nekoliko Jevreja finansijera nije imalo vode}e pozicije i smesta pokaza-lo interesovanje za prido{lice koji su o~ito mogli da ih zastupaju me|u sta-novni{tvom.

206 IMPERIJALIZAM

42 Veoma karakteristi~no s tog stanovišta je bilo Barnatovo drànje kada je došlo dostapanja njegovih poslova sa Roudzovom grupom. “Za Barnata je stapanje bilo puka finan-sijska transakcija u kojoj je on èleo da pravi novac... On je zato èleo da kompanija nemanikakve veze sa politikom. Roudz, me|utim, nije bio samo biznismen...” Ovo pokazuje ko-liko je Barnato grešio kada je rekao “da sam prihvatio poduku Sesila Roudza, ne bi biloSesila Roudza” (ibid.).

43 Uporedi poglavlje V, beleška 34. 44 Porast profita od stranih investicija i relativni porast stranih trgovinskih profita karak-

terišu ekonomsku stranu imperijalizma. U 1899. procenjeno je da je celokupna strana ikolonijalna trgovina donela Velikoj Britaniji dobit od samo 18 miliona funti, dok su se u istojgodini profiti od stranih investicija popeli do 90 ili 100 miliona funti. Vidi J. A. Hobson,Imperialism, London, 1938, p. 53 ff. O~igledno da investicije zahtevaju mnogo svesnijudugoro~nu politiku eksploatacije nego što je puka trgovina.

Finansijeri Jevreji su do{li iz prakti~no svih zemalja na kontinentu u ko-jima su, u kategorijama klase, bili suvi{ni kao i drugi ju`noafri~ki dose-ljenici. Oni su bili dosta druga~iji od nekoliko etabliranih porodica jevrej-skih uglednika ~iji je uticaj stalno rastao posle 1820, i u ~ije redove zatovi{e nisu mogli da se asimiluju. Pripadali su toj novoj kasti jevrejskih fi-nansijera kakve od sedamdesetih i osamdesetih nadalje, nalazimo u svimevropskim glavnim gradovima, u koje su do{li uglavnom napustiv{i zem-lje iz kojih su poticali da bi oku{ali sre}u u me|unarodnom berzanskomkockanju. Oni su to radili svuda, na veliko o~ajanje starijih jevrejskih po-rodica koje su bile isuvi{e slabe da zaustave beskrupuloznost prido{lica istoga su bile prezadovoljne makar kad su ovi kasnije odlu~ili da prenesupolje svojih aktivnosti preko mora. Drugim re~ima, finansijeri Jevreji supostali isto toliko suvi{ni u legitimnom jevrejskom bankarstvu kao {to jebogatstvo koje su oni predstavljali postalo suvi{no u legitimnom industrij-skom preduze}u, a lovci na bogatstvo u svetu legitimnog rada. U samojju`noj Africi, gde je trgovac bio u poziciji da izgubi status u okviru eko-nomije zemlje u odnosu na finansijera, prido{lice Barnatos, Beits, SemiMarks su mnogo lak{e nego u Evropi potisnuli starije doseljenike Jevrejesa ~elnih pozicija.45 U Ju`noj Africi, iako te{ko igde drugde, oni su bili tre-}i ~inilac u po~etnom savezu izme|u kapitala i gomile; u velikoj meri onisu pokrenuli taj savez, rukovali protokom i investiranjem kapitala u rudni-ke zlata i dijamantska polja i uskoro su postali istaknutiji od svih ostalih.

înjenica da su to ljudi jevrejskog porekla dodala je nedefinisan sim-boli~an ukus njihovoj ulozi finansijera – ukus su{tinskog besku}ni{tva ineukorenjenosti – i ta ~injenica je posluìla da se uvede element misterije,kao i da se cela stvar simbolizuje. Ovome se moraju dodati njihove stvarneme|unarodne veze, koje su prirodno podsticale op{te popularne iluzije uvezi sa politi~kom mo}i Jevreja po celom svetu. Sasvim je razumljivo dasu sve fantasti~ne ideje o tajnoj me|unarodnoj mo}i Jevreja – ideje koje suizvorno bile rezultat blizine jevrejskog bankarskog kapitala dràvnoj sferibiznisa – postale ovde otrovnije nego na evropskom kontinentu. Ovde su,prvi put, Jevreji dovedeni u sred rasnog dru{tva i skoro automatski su ihBuri izdvojili od sveg ostalog “belog” naroda, gajili prema njima posebnumr`nju, ne samo kao prema predstavnicima celog preduze}a, ve} kao pre-ma razli~itoj “rasi”, kao prema otelovljenju |avolskog principa uvedenogu normalni svet “crnih” i “belih”. Ta je mr`nja bila utoliko o{trija {to je de-


45 Rani jevrejski doseljenici u Ju`noj Africi u osamnaestom i u prvoj polovini devet-naestog veka bili su avanturisti; za njima su posle sredine veka došli trgovci na veliko i namalo, me|u kojima su se najistaknutiji okrenuli takvim delatnostima kao što su ribarenje, lovna foke i na kitove (bra}e De Pas) i uzgajanje nojeva (porodica Mozental). Kasnije su oni biliskoro naterani u Kimberli, u industriju dijamanata gde, me|utim, nikada nisu postigli takvunadmo} kao Barnato ili Bajt.

limi~no bila izazvana sumnjom da }e Jevreje, sa njihovim starijim i auten-ti~nijim zahtevom za izabrano{}u, biti teè nego ikog drugog uveriti u op-ravdanost burskih zahteva za izabrano{}u. Dok je hri{}anstvo jednostavnoporicalo princip izabranosti kao takav, judaizam je izgledao kao direktanizazov i suparnik. Davno pre nego {to su nacisti svesno podstakli antise-mitski pokret u Ju`noj Africi, rasni problem se u obliku antisemitizmaubacio u sukob uitlander-a i Bura,46 {to je utoliko zna~ajnije jer va`nostJevreja u ju`noafri~koj ekonomiji zlata i dijamanata nije preìvela prelazvekova.

îm je industrija zlata i dijamanata dostigla stepen imperijalisti~kog ra-zvoja i ~im su deoni~ari na daljinu zatraìli politi~ku za{titu svojih vlada,Jevreji vi{e nisu mogli da odrè svoju va`nu ekonomsku poziciju. Oninisu imali svoju vladu u domovini kojoj bi se obratili; njihova pozicija uju`noafri~kom dru{tvu bila je tako nesigurna da je za njih bilo u pitanjumnogo vi{e od samog opadanja uticaja. Mogli su da o~uvaju ekonomskusigurnost i stalnu naseljenost u Ju`noj Africi, {to je njima bilo potrebnijenego ijednoj drugoj grupi uitlanders-a, samo ako postignu neki status udru{tvu – {to je u ovom slu~aju zna~ilo prijem u ekskluzivne britanskeklubove. Bili su primorani da trguju svojim uticajem, protivno poloàjujednog dèntlmena, kao {to je Sesil Roudz vrlo otvoreno rekao kada je ku-pio sebi ulaz u Barnatov trust dijamanata po{to je sjedinio svoju kompani-ju De Beers sa kompanijom Alfreda Beitsa.47 Ali ti Jevreji su imali daponude vi{e od same ekonomske mo}i; zahvaljuju}i njima, Sesila Roudza,istu takvu prido{licu i avanturistu kao i oni {to su, kona~no je prihvatiouvaèni engleski bankarski biznis sa kojim su ipak jevrejski finansijeriimali bolje veze nego iko drugi.48 “Nijedna od engleskih banaka ne bipozajmila nijedan {iling na osnovu sigurnosti deonica zlata. Neograni~enopoverenje ovih trgovaca dijamantima iz Kimberlija delovalo je kao mag-net na pripadnike iste vere kod ku}e.”49

Potera za zlatom postala je potpuno razvijeno imperijalisti~ko preduze-}e tek po{to je Sesil Roudz li{io Jevreje poseda, uzeo investicionu politikuiz engleskih u sopstvene ruke i postao centralna figura na Rtu. Sedamdesetpet procenata dividendi koje su se ispla}ivale deoni~arima i{le su u inos-

208 IMPERIJALIZAM

46 Ernst Schultze, “Die Judenfrage in Sued-Afrika” u Der Weltkampf, Oktober, 1938, Vol.XV, No. 178.

47 Barnato je prodao svoj deo Roudzu da bi bio uveden u Kimberli klub. “To nije ~istonov~ana transakcija.” Pri~a se da je Roudz rekao Barnatu: “Nudim Vam da od Vas napravimdèntlmena”. Barnato je ìveo ìvot dèntlmena osam godina, a zatim je po~inio samoubist-vo. Vidi Millin, op. cit., pp. 14,85.

48 “Put od jednog Jevrejina (u ovom slu~aju Alfred Bajt iz Hamburga) do drugog je lak.Roudz je otišao u Englesku da se vidi sa lordom Rotšildom i Rotšild se sporazumeo s njim.”(ibid.).

49 Emden, op. cit.

transtvo, a ogroman deo u Veliku Britaniju. Roudz je uspeo da zainteresu-je britansku vladu za svoje poslove, ubedio ju je da su ekspanzija i izvozinstrumenata nasilja neophodni da bi se za{titile investicije, te da je takvapolitika sveta du`nost svake nacionalne vlade. S druge strane, uveo je nasamom Rtu onu tipi~nu imperijalisti~ku ekonomsku politiku prenebrega-vanja svih industrijskih preduze}a koja nisu u vlasni{tvu deoni~ara nadaljinu, tako da su na kraju ne samo kompanije rudnika zlata ve} i samavlada obeshrabrivale eksploataciju obilnih naslaga te{kih ruda i proizvod-nju robe {iroke potro{nje.50 Ovom politikom, Roudz je uveo najmo}nijifaktor za eventualno smirivanje Bura; zanemarivanje svih autenti~nih in-dustrijskih preduze}a bilo je naj~vr{}a garancija za izbegavanje normal-nog kapitalisti~kog razvoja, pa tako i prepreka za normalan kraj rasnogdru{tva.

Burima je trebalo nekoliko decenija da shvate da nemaju razloga da sepla{e imperijalizma, po{to on ne}e ni razviti zemlju kao {to su bile razvi-jene Australija i Kanada, niti }e pedantno crpeti profite od zemlje, budu}isasvim zadovoljan visokim obrtom investicija na jednom odre|enom po-lju. Imperijalizam je bio voljan da napusti takozvane zakone kapitalisti~keproizvodnje i njihove egalitarne tendencije sve dok su profiti od odre|enihinvesticija bili sigurni. To je kona~no vodilo ka ukidanju zakona ~istogprofita, i Ju`na Afrika je postala prvi primer onoga {to se mo`e dogoditikad god gomila postane dominantni ~inilac u savezu gomile i kapitala.

U jednom pogledu, najva`nijem, Buri su ostali neprikosnoveni gospo-dari zemlje: kad god bi racionalan rad i proizvodna politika do{li u sukobsa rasnim stavovima, pobe|ivali su ovi drugi. Motivi profita bili su s vre-mena na vreme `rtvovani zahtevima rasnog dru{tva, ~esto po stra{nu cenu.Rentabilnost je preko no}i uni{tena kada je vlada otpustila 17.000 za-poslenih Bantu crnaca i platila belim nadni~arima iznos koji je narastao za200 posto51; tro{kovi lokalne vlasti postali su nesnosni kada su doma}imunicipalni slu`benici zamenjeni belima; Color Bar Bill je kona~noisklju~io sve crne radnike iz mehani~kih poslova i naterao industriju nastra{an porast proizvodnih tro{kova. Rasni svet Bura nije imao vi{e koga


50 “Ju`na Afrika je koncentrisala skoro svu svoju industrijsku energiju iz vremena mira naproizvodnju zlata. Prose~ni investitor je ulagao novac u zlato jer je ono nudilo najbr`i i naj-ve}i obrt. Ali, Ju`na Afrika je isto tako imala strahovite naslage gvo`|a, ruda~e, bakra,azbesta, mangana, kalaja, olova, platine, hroma, liskuna i grafita. To je, zajedno sa rudnicimauglja i šakom fabrika koje su proizvodile robu široke potrošnje, bilo poznato kao ’sekundar-na’ industrija. A razvoj tih sekundarnih industrija obeshrabile su kompanije rudnika zlata i, uvelikom stepenu, vlada” (James, op. cit., p. 333). 113 Himmler, op. cit., u: Nazi Conspiracy,IV, 616 ff.

51 James, op. cit., pp. 111-112. “Vlada je ra~unala da je to dobar primer za privatne poslo-davce... i javno mnjenje je uskoro iznudilo promene u politici zapošljavanja mnogihslu`benika.”

da se boji, najmanje belih radnika ~iji su se sindikati àlili da Color BarBill nije i{ao dovoljno daleko.52

Na prvi pogled iznena|uje da je èstoki antisemitizam nadìveo nes-tanak finansijera Jevreja kao i uspe{nu indoktrinaciju rasizmom svih delo-va evropskog stanovni{tva. Jevreji svakako nisu bili izuzetak od tog pra-vila; prihvatili su rasizam kao i svi drugi, i njihovom pona{anju prema cr-nim ljudima nije se imalo {ta prigovoriti.53 Ipak su, a da toga nisu bilisvesni i pod pritiskom posebnih okolnosti, raskinuli sa jednom od naj-mo}nijih tradicija ove zemlje.

Prvi znak “nenormalnog” pona{anja do{ao je odmah po{to su finansijeriJevreji izgubili svoj poloàj i industriji zlata i dijamanata. Oni nisu na-pustili zemlju, ve} su trajno54 zauzele jedinstven poloàj za belu grupu: ni-su pripadali ni “ìvotnom soku” Afrike niti “siroma{nom belom otpadu”.Umesto toga, oni su skoro odmah zapo~eli da izgra|uju one delatnosti iprofesije koje su po ju`noafri~kom mi{ljenju “drugorazredne” jer nisu po-vezane sa zlatom.55 Jevreji su postali fabrikanti name{taja i ode}e, vlasni-ci trgovina i ljudi iz profesija, lekari, advokati i novinari. Drugim re~ima,bez obzira na to koliko su mislili da su se dobro prilagodili uslovima go-mile u zemlji i njenom rasnom drànju, Jevreji su razbili njen najva`nijisklop uvode}i u ju`noafri~ku ekonomiju ~inilac normalnosti i proizvod-nje, a rezultat je bio da je g. Malan, kada je Parlamentu odneo nacrt zakonada se iz Unije proteraju svi Jevreji, imao entuzijasti~nu podr{ku svih siro-ma{nih belaca u celom burskom stanovni{tvu.56

Ova promena u ekonomskoj funkciji, preobraàj ju`noafri~ke jevrejskezajednice od najmutnijih karaktera u mutnom svetu zlata i rase u jedini

210 IMPERIJALIZAM

52 James, op. cit., p. 108. 53 Ovde ponovo moè da se primeti drasti~na razlika izme|u ranijih naseljenika i finansi-

jera do kraja devetnaestog veka. Saul Salomon, na primer, negrofilni ~lan kejpskog parla-menta, bio je potomak porodice koja se u Ju`nu Afriku naselila u ranom devetnaestom veku(Emden, op. cit.).

54 Izme|u 1924. i 1930, u Ju`nu Afriku je imigriralo 12 319 Jevreja, dok je samo 461 na-pustio zemlju. Te su cifre veoma upadljive ako se zna da se ukupna imigracija za isti periodposle odbitka emigranata popela na 14 241 osobu. (Vidi Schultze, op. cit.) Ako uporedimoove cifre sa imigracionom tabelom iz beleške br. 6, sledi da su Jevreji ~inili oko tre}inu ukup-ne imigracije u Ju`nu Afriku dvadesetih godina, i da su se, za razliku od svih ostalih kate-gorija uitlanders-a, naselili tamo za stalno; njihov udeo u godišnjoj emigraciji je manji od 2posto.

55 “Zadrte burske nacionalisti~ke vo|e osu|ivale su ~injenicu što ima 102 000 Jevreja uUniji; najve}i broj su “beli okovratnici”, industrijski slu`benici, vlasnici radnji ili pripadnicineke druge profesije. Jevreji su u~inili mnogo da izgrade sekundarne industrije Ju`ne Afrike– to jest, industrije koje nisu kopanje zlata i dijamanata – usredsre|uju}i se posebno na izraduode}e i nameštaja” (James, op. cit., p. 46).

56 Ibid., 67-68.

proizvodni deo stanovni{tva, stigao je kao ~udna, zastarela potvrda prvo-bitnih burskih strahova. Oni nisu toliko mrzeli Jevreje kao posrednike su-vi{nog bogatstva ili kao predstavnike sveta zlata, oni su ih se pla{ili i pre-zirali ih kao samu sliku uitlanders-a koji bi poku{ali da zemlju promene unormalan proizvodni deo zapadne civilizacije, ~iji bi motivi profita najzadsmrtno ugrozili fantomski svet rase. I kada su Jevreji bili kona~no odvoje-ni od zlatnog ìvotnog soka uitlanders-a, a nisu mogli da napuste zemljukao {to bi svi drugi stranci u~inili u sli~nim okolnostima, nego su umestotoga razvili “drugorazrednu” industriju, ispostavilo se da su Buri bili upravu. Jevreji su potpuno sami, ne kao slika bilo ~ega ili bilo koga, postalistvarna pretnja rasnom dru{tvu. Kako danas stoje stvari, Jevreji protivsebe imaju zajedni~ko neprijateljstvo svih onih koji veruju u rasu ili zlato– a to je prakti~no celo evropsko stanovni{tvo u Ju`noj Africi. Oni ipak nemogu i ne}e da stvore zajedni~ko na~elo sa jedinom drugom grupom kojapolako i postepeno izlazi kao pobednik iz rasnog dru{tva: sa crnim rad-nicima, koji pod uticajem regularnog rada i urbanog ìvota postaju svesvesniji svoje ljudskosti. Iako, za razliku od “belih”, zaista imaju istinskorasno poreklo, oni od rase nisu napravili feti{; ukidanje rasnog dru{tva zanjih zna~i obe}anje njihovog oslobo|enja.

Za razliku od nacista, kojima su rasizam i antisemitizam bili glavnopoliti~ko oru`je za razaranje civilizacije i uspostavljanje nove dràvnestrukture, rasizam i antisemitizam su normalna stvar i prirodna posledicastatus quo-a u Ju`noj Africi. Za ra|anje rasizma i nacionalizma nije biopotreban nacizam i oni su na nacizam uticali samo na posredan na~in.

Do{lo je, me|utim, do stvarnih i trenuta~nih povratnih efekata na ju`no-afri~ko rasno dru{tvo po pitanju drànja evropskih naroda. Jeftina indijskai kineska radna snaga suludo se uvozila u Ju`nu Afriku, ali kad god bi senjen unutra{nji priliv privremeno zaustavio,57 odmah bi se osetila prome-na u drànju prema obojenom narodu u Aziji gde su, prvi put, ljudi treti-rani na skoro isti na~in kao oni afri~ki divljaci koji su Evropljane pla{ilibukvalno do izbezumljenja. Razlika je bila jedino u tome {to tu nije moglobiti izgovora i ljudski shvatljivog razloga da se Indijci i Kinezi tretirajukao da nisu ljudska bi}a. U izvesnom smislu, tek ovde je po~eo stvarnizlo~in, jer je ovde svako trebalo da zna {ta radi. Istina da je rasna ideja bi-la pone{to modifikovana u Aziji; “vi{e i niè vrste”, kako bi “beli ~ovek”rekao kad je uprtio svoj teret, jo{ uvek pokazuju lestvicu i mogu}ni poste-pen razvoj, i ta ideja na neki na~in izmi~e konceptu dve potpuno razli~itevrste ìvih bi}a. S druge strane, po{to je rasni princip istisnuo stariju ideju


57 U devetnaestom veku više od 100 000 indijskih kulija bilo je uvezeno u Natalne plan-taè še}era. Za njima su sledili kineski radnici u rudnicima, koji su brojali oko 55 000 1907.Godine 1910. britanska vlada je naredila repatrijaciju svih kineskih rudara, a 1913. jezabranila svaku dalju imigraciju iz Indije ili ijednog drugog dela Azije. Godine 1931. u Unijije 142 000 Azijata i bili su tretirani kao afri~ki domoroci. (Vidi tako|e Schultze, op. cit.)

tu|ih i ~udnih naroda u Aziji, ovo oru`je se mnogo svesnije primenjivaloza potrebe vlasti i eksploatacije nego u Africi.

Trenutno je manje zna~ajno (iako je za totalitarne vladavine bilo od ve}eva`nosti) jedno drugo iskustvo u afri~kom rasnom dru{tvu, naime to damotivi profita nisu sveti i da se mogu nadvladati, da dru{tva mogu dafunkcioni{u po principima druk~ijim od ekonomskih i da takve okolnostimogu da favorizuju one koji bi u uslovima racionalizovane proizvodnjepripadali deprivilegovanima. Ju`noafri~ko rasno dru{tvo dalo je gomiliveliku lekciju o onome o ~emu je ona uvek imala konfuzan nagove{taj: dagrupa kojoj su privilegije uskra}ene moè ~istim nasiljem stvoriti klasu ni-ù od sebe, da joj u tu svrhu nije ~ak potrebna ni revolucija, ve} da se mo-è povezati sa grupama vladaju}ih klasa, i da strani ili zaostali narodi nudenajbolje mogu}nosti za takvu taktiku.

Potpun uticaj afri~kog iskustva prvo su shvatili vo|e gomile, kao KarlPeters, koji su odlu~ili da i oni moraju da pripadaju rasi gospodara. Afri~kikolonijalni posedi postali su najplodnije tlo za ono {to je kasnije postalonacisti~ka elita. Ovde su oni svojim o~ima videli kako narodi mogu bitipreobra}eni u rase i kako, prosto preuzimanjem inicijative u tom procesu,~ovek moè sopstveni narod da gurne na poziciju gospodara. Ovde su seizle~ili od iluzije da je istorijski proces neizostavno “progresivan”, jer akoje pravac starije kolonizacije bio da se probiju do ne~ega, “Holan|ani suse probili na drugu stranu od svega”58 i ako je “ekonomska istorija nekadau~ila da se ~ovek razvio postepenim koracima od ìvljenja od lova do pa-stirskog gajenja ìvotinja i kona~no do naseobina i do poljoprivrednog ì-vota”, burska pri~a jasno je pokazala da ~ovek moè isto tako do}i “iz ze-mlje koja je postala vode}a u ekonomskoj i intenzivnoj kultivaciji... /a/ dapostepeno postane pastir i lovac”.59 Te vo|e su veoma dobro razumele dasu, upravo zato {to su Buri potonuli nazad do nivoa divlja~kih plemena,oni ostali njihovi neprikosnoveni gospodari. Bili su savr{eno voljni da pla-te cenu, da opadnu do nivoa rasne organizacije, ako bi time mogli da kupegospodarstvo nad drugim “rasama”. I znali su iz svojih iskustava sa ljudi-ma skupljenim sa sve ~etiri strane sveta u Ju`nu Afriku da }e sva gomilazapadnog civilizovanog sveta biti uz njih.60

212 IMPERIJALIZAM

58 Barnes, op. cit., p. 13. 59 Kiewiet, op. cit., p. 13. 60 “Kada su se ekonomisti izjasnili da su više nadnice jedan oblik pobune i da je zašti}eni

rad neekonomi~an, dat je odgovor da je dobro što se ~ini `rtva ako nesre}ni elementi u belomstanovništvu kona~no na|u sigurno tlo u modernom ìvotu.” “Ali nije samo u Ju`noj Africiglas konvencionalnog ekonomiste prolazio nezapaèno do kraja Velikog rata... U generacijikoja je videla kako Engleska napušta slobodnu trgovinu, kako Amerika napušta zlato kaomeru, Tre}i rajh prihvata autarhiju,... nije mnogo neumesno insistiranje Ju`ne Afrike da svojekonomski ìvot mora da organizuje tako da obezbedi dominantnu poziciju bele rase”(Kiewiet, op. cit. p. 224 i 245).

III: Karakter imperijaliste

OD DVA glavna sredstva imperijalisti~ke vladavine, rasa je otkrivena uJu`noj Africi, a birokratija u Alìru, Egiptu i Indiji; prva je bila prosto sve-sna reakcija na plemena ~ije ljudskosti se evropski ~ovek stideo i pla{io,dok je druga bila posledica one administracije kojom su Evropljani poku-{avali da vladaju stranim narodima koje su u pore|enju sa sobom smatralibeznade`no inferiornim, a kojima je istovremeno bila potrebna njihovaposebna za{tita. Rasa je, drugim re~ima, bila bekstvo u neodgovornost gdeni{ta ljudsko vi{e ne moè da postoji, a birokratija je bila rezultat odgovor-nosti koju nijedan ~ovek ne moè da snosi za svoje bli`nje i nijedan narodza neki drugi narod.

Preterano ose}anje odgovornosti kod britanskih administratora Indijekoji su do{li posle Berkovih “kr{ioca zakona” imalo je materijalnu osnovuu ~injenici da je Britanska imperija zapravo ste~ena u “trenutku raseja-nosti”. Tako su oni koji su bili suo~eni sa svr{enom ~injenicom i zauzeti ti-me da sa~uvaju ono {to je slu~ajno postalo njihovo, morali da na|u tuma-~enje koje moè da pretvori slu~ajnost u neku vrstu voljnog ~ina. Takve is-torijske promene ~injenica pronosile su se kroz legende od davnih vremena,a legende koje je prosanjala britanska inteligencija odigrale su odlu~uju}uulogu u formiranju karaktera birokrate i tajnog agenta britanskih slu`bi.

Legende su uvek igrale mo}nu ulogu u stvaranju istorije. ôvek, komenije dat dar da ne radi, koji je uvek nevoljni naslednik delâ drugih ljudi,uvek optere}en odgovorno{}u koja se pokazala kao posledica beskrajnoglanca doga|aja pre nego svesnih ~inova, traì obja{njenje i tuma~enje pro-{losti za koju misli da krije tajanstveni klju~ njegove budu}e sudbine. Le-gende su bile duhovni temelj svakog drevnog grada, carstva, naroda, obe-}avale su bezbedan put kroz neograni~ene prostore budu}nosti. Nikada nepripovedaju}i ~injenice pouzdano, a ipak uvek izraàvaju}i njihovo pravozna~enje, one su nudile istinu izvan realnosti, pam}enje izvan se}anja.

Legendarna obja{njenja istorije uvek su sluìla kao zastarele ispravke~injenica i realnih doga|aja, potrebne upravo zato {to bi sama istorija sma-trala ~oveka odgovornim za dela koja nije po~inio i za posledice kojeuop{te nije predvideo. Istina drevnih legendi – {to im daje fascinantnu ak-tuelnost ~ak i vekovima po{to su se gradovi i carstva i narodi kojima suoni sluìli rasuli u prah – nije bila ni{ta do oblik u kome su pro{li doga|ajiizmi{ljeni da bi odgovarali condicio humana uop{te i politi~kim aspiraci-jama posebno. Samo u iskreno izmi{ljenoj pri~i o odre|enim doga|ajima~ovek je pristao da prihvati svoju odgovornost za njih i da pro{le doga|ajesmatra svojom pro{lo{}u. Legende su ga napravile gospodarom onoga {tonije uradio i sposobnim da se nosi sa onim {to nije mogao da zaustavi. U


tom smislu legende nisu samo jedno od prvih se}anja ~ove~anstva ve} za-pravo pravi po~etak ljudske istorije.

Cvetanje istorijskih i politi~kih legendi je prili~no grubo okon~ano ro|e-njem hri{}anstva. Hri{}ansko tuma~enje istorije, od Adamovih dana doStra{nog suda, ponudilo je najmo}nije i sveobuhvatno legendarno obja-{njenje ljudske sudbine kao jedini mogu}i put iskupljenja i spasenja. Tekpo{to je duhovno ujedinjenje hri{}anskih naroda otvorilo put pluralnostinacija, kada je put ka spasenju postao nesiguran element li~ne vere pre ne-go univerzalna teorija primenjiva na sva zbivanja, pojavile su se nove vr-ste istorijskih obja{njenja. Devetnaesti vek nam je ponudio ~udnovat spek-takl skoro istovremenog ro|enja najrazli~itijih i kontradiktornih ideologijaod kojih je svaka tvrdila da zna skrivenu istinu o ina~e nerazumljivim ~i-njenicama. Legende, me|utim, nisu ideologije; one ne ciljaju na univer-zalno obja{njenje, ve} se uvek bave konkretnim ~injenicama. Izgleda da jedosta zna~ajno {to uspon nacionalnih zajednica nije nigde pratila legendao osnivanju i {to je prvi jedinstven napor u modernim vremenima u~injenta~no kada je opadanje nacionalnih zajednica postalo o~igledno i kada jeizgledalo da je imperijalizam zauzeo mesto staromodnog nacionalizma.

Autor imperijalisti~ke legende je Radjard Kipling, njena je tema Britan-ska imperija, njen rezultat karakter imperijaliste (imperijalizam je bio je-dina {kola karaktera u modernoj politici). I dok je legenda o britanskoj im-periji malo imala veze sa realnostima britanskog imperijalizma, ona je naj-bolje sinove Engleske naterala ili namamila da joj sluè. Jer legende pri-vla~e ono najbolje u na{e vreme, kao {to ideologije privla~e prosek, dok{u{kanja o stra{nim tajnim zakulisnim mo}ima privla~e upravo najgore.Bez sumnje, nijedna politi~ka struktura ne}e probuditi vi{e legendarnihpri~a nego Britanska imperija, nego lutanje britanskog naroda od savesnogosnivanja kolonija do vlasti i dominacije nad stranim narodima po celomsvetu.

Osniva~ka legenda, kako je Kipling pri~a, polazi od elementarne real-nosti naroda Britanskih ostrva.61 Kako su okruèni morem, bila im jepotrebna i oni su zadobili pomo} triju elemenata, Vode, Vatre i Sunca, i topronalaskom broda. Brod je omogu}io sklapanje opasnog saveza sa ele-mentima i u~inio je Engleza gospodarom sveta. “Osvoji}ete svet”, kaèKipling, “a da niko ne opazi kako ste to uradili, drà}ete svet a da niko nesazna kako ste to uradili i nosi}ete svet na ple}ima a da niko ne vidi kako steto uradili. Ali ni vi ni va{i sinovi ne}ete dobiti ni{ta od tog posli}a, osimêtiri dara – jedan za More, jedan za Vetar, jedan za Sunce a jedan za brodkoji vas nosi... Jer, osvojiv{i svet, drè}i svet, nose}i svet na ple}ima – nakopnu ili na moru ili u vazduhu – va{i sinovi }e uvek imati êtiri dara.

214 IMPERIJALIZAM

61 Rudyard Kipling, “The First Sailor” u: Humorous Tales, 1891.

Duga~kih lica i sporog govora i te{ki – prokleto te{ki – u rukama }e im onibiti, uvek pomalo vetrobran od svakog neprijatelja – tako }e sinovi mo}ida budu straà svima onima koji prolaze morima po svojim pravovaljanimzgodama.”

Pri~ica “Prvi mornar” je toliko bliska drevnim osniva~kim legendamapo tome {to Britance predstavlja kao jedini politi~ki zreo narod, narod ko-ji se brine o zakonu i o dobrobiti sveta u sred varvarskih plemena koja nitibrinu niti znaju {ta drì svet na okupu. Na àlost, toj je predstavi nedosta-jala unutra{nja istina drevnih legendi; svet je i pazio i znao i video kako suoni to radili i nikakva pri~a nalik na ovu nije mogla da uveri svet da oninisu “dobili ni{ta od tog posli}a”. Ipak u samoj Engleskoj je bilo izvesnestvarnosti koja je odgovarala Kiplingovoj legendi i ~inila je uop{temogu}nom, a to je bilo postojanje takvih vrlina kao {to su vite{tvo, ple-menitost, hrabrost, iako se one uop{te nisu koristile u politi~koj realnostikojom su vladali Sesil Roudz i lord Kerzon.

înjenica da je “breme belog ~oveka” zapravo ili licemerje ili rasizam,nije spre~ila nekolicinu najboljih Engleza da to breme ozbiljno preuzmu ida od sebe naprave tragi~ne i kihotske lude imperijalizma. Koliko je uEngleskoj stvarna tradicija hipokrizije, isto toliko je stvarna i jedna druga,manje o~igledna tradicija, koju padam u isku{enje da nazovem tradicijomistrebljiva~a zmajeva koji su odu{evljeno odlazili u udaljene i neobi~nezemlje, ka ~udnim i naivnim narodima da istrebljuju brojne ale koje su ovevekovima napastvovali. Ima vi{e o zrnca istine u drugoj Kiplingovoj pri~i“Grob njegovog pretka”62, u kojoj porodica în “sluì Indiji iz generacijeu generaciju, kao {to delfini idu jedan za drugim preko otvorenog mora”.Ubili su jelena koji je krao siroma{kovu letinu, nau~ili ovoga tajnamaboljih poljoprivrednih metoda, oslobodili ga od nekih naj{tetnijih predra-suda i u velikom stilu ubijali lavove i tigrove. Njihova jedina nagrada je“grob predaka” i porodi~na legenda u koju je verovalo celo indijskopleme, prema kojoj “duboko po{tovani predak... ima svog tigra – osed-lanog tigra koga ja{e kad god oseti taj nagon.” Na àlost, to jahanje po ze-mlji je “siguran znak rata ili po{asti ili – ili ne~eg drugog”, a upravo uovom slu~aju je znak – vakcinacije. Tako je Najmla|i în, ne mnogo va-àn u hijararhiji vojnih slu`bi, ali od velike va`nosti {to se indijskog ple-mena ti~e, morao da ubije zver svoga pretka da bi ljudi mogli da se vakci-ni{u bez straha od “rata ili po{asti ili bilo ~ega”.

Kako proti~e moderan ìvot, porodica în je zaista “sre}nija od mnogihljudi”. Njihova je {ansa {to su bili ro|eni u vreme jednog slu`bovanja ko-je ih ne`no i prirodno vodi da ostvare najbolje snove mladosti. Kada sudrugi de~aci morali da zaborave “plemenite snove”, ovi su bili upravo do-voljno stari da aktiviraju “plemenite snove”. A kad posle trideset godina


62 U The Day’s Work, 1898.

slu`be budu penzionisani, njihov }e parobrod pro}i kraj “trupa{kog brodakoji isplovljava i njihovog sina nosi na istok, porodi~noj du`nosti”, takoda mo} egzistencije g. îna, kao istrebljiva~a zmajeva koga odre|uje vla-da i pla}a vojska, moè biti predata slede}oj generaciji. Bez sumnje, bri-tanska vlada pla}a za njihovu slu`bu ali uop{te nije jasno kome oni ko-na~no sluè. Veoma je mogu}e da oni zaista sluè tom posebnom indij-skom plemenu, generacija za generacijom, i sve zajedno je ute{no da jemakar sâmo pleme u to uvereno. înjenica da vi{e slu`be jedva i{ta znajuo ~udnoj du`nosti i avanturama malog poru~nika îna, da su jedva svesneda je on uspe{na reinkarnacija svoga dede, daje njegovom snolikom dvo-strukom postojanju spokojnu osnovu u realnosti. On je jednostavno odo-ma}en u dva sveta, odvojen vodenim i na ogovaranja otpornim zidovima.Ro|en u srcu “neugledne, tigrovite zemlje”, a obrazovan u sopstvenomnarodu u miroljubivoj, uravnoteènoj i lo{e informisanoj Engleskoj, on jespreman da stalno ìvi sa dva naroda i ukorenjen je u tradiciju i dobro poz-naje jezik, praznoverje i predrasude i jednog i drugog. On se u trenutkumoè pretvoriti od poslu{nog, podre|enog vojnika Njenog kraljevskogveli~anstva u uzbudljivu i plemenitu figuru u svetu uro|enika, mnogovo-ljenog za{titnika slabih, junaka iz starih pri~a koji ubija a`daju.

Poenta je u tome da ti ~udni kihotski za{titnici slabih, koji su svoju ulo-gu igrali iza scena zvani~ne britanske vlasti, nisu bili toliko proizvod naiv-ne ma{te primitivnog naroda koliko snova koji su nastavili najbolje evrop-ske i hri{}anske tradicije, ~ak i kad su se ve} izvrgli u besplodne de~a~keideale. Ni vojnik Njenog veli~anstva niti britanski vi{i ~inovnik nije mo-gao da nau~i uro|enike ne~emu od veli~ine zapadnog sveta. Tom zadatkuodgovarali su samo oni koji nikada nisu bili u stanju da prerastu svoje de-~a~ke ideale, pa su se zato upisali u kolonijalnu slu`bu. Imperijalizam zanjih nije bio ni{ta drugo do slu~ajna mogu}nost da se spasu od dru{tva ukome ~ovek mora da zaboravi svoju mladost ako èli da odraste. Engleskodru{tvo je i sâmo bilo presre}no da ih vidi kako odlaze u udaljene zemlje,ka zgodama gde su se tolerisali i ~ak produàvali njihovi de~a~ki ideali izosnovne {kole; kolonijalne slu`be su ih odvele iz Engleske i sa~uvale, takoda kaèmo, da ne preobrate ideale svoga detinjstva u zrele mu{ke ideje.Strane i ~udne zemlje privla~ile su najbolje pripadnike engleske mladeìod kraja devetnaestog veka, li{iv{i englesko dru{tvo njegovih najpo{teni-jih i najopasnijih elemenata i garantovale su, kao dodatak ovom blaèn-stvu, izvesno o~uvanje i mo`da okamenjivanje de~a~ke plemenitosti, {toje sa~uvalo i infantilizovalo zapadne moralne norme.

Lord Kromer, vicekraljev sekretar i ministar finansija u preimperija-listi~koj vladi Indije, jo{ uvek je spadao u kategoriju britanskih junaka ko-ji ubijaju a`dahu. Vo|en isklju~ivo “ose}anjem `rtvovanja” za zaostalo

216 IMPERIJALIZAM

stanovni{tvo i “ose}anjem du`nosti”63 prema slavi Velike Britanije “kojaje rodila klasu slu`benika koji su imali i èlju i sposobnost da rukovode”,64

on je 1894. odbio poloàj vicekralja, a deset godina kasnije i mesto dr-àvnog sekretara stranih poslova. Umesto tih po~asti, koje bi zadovoljilemanjeg ~oveka, postao je manje poznat a svemo}an britanski generalnikonzul u Egiptu od 1883. do 1907. Tamo je postao prvi imperijalisti~ki ad-ministrator, mo`da “bez premca me|u onima koji su svojim slu`bama pro-slavili britansku rasu”;65 mo`da poslednji koji je umro u nepomu}enomponosu: “Nek im bude dovoljna nagrada Britanije / plemenitija cena pla-}ena nije / naroda oslobo|enog blagosiljanje / svest o izvr{enoj du`nosti.”66

Kromer je oti{ao u Egipat jer je shvatio da “Englez koji se daleko prote-gao da zadrì svoju voljenu Indiju [mora da] ~vrsto stane na obale Nila”.67

Egipat je za njega do kraja bio sredstvo, ekspanzija potrebna radi osigu-ranja Indije. Skoro u istom trenutku dogodilo se da je jedan drugi Englezkro~io na afri~ki kontinent, iako sa njegovog suprotnog kraja i iz suprotnihrazloga: Sesil Roudz je oti{ao u Ju`nu Afriku i spasao rtsku koloniju po{toje ona izgubila svu va`nost za Englezovu “voljenu Indiju”. Roudzove ide-je o ekspanziji bile su mnogo naprednije od ideja njegovog uvaènijegkolege na severu; ekspanzija za njega nije morala da se opravdava takvimsenzibilnim motivima kao {to je odràvanje onoga {to ve} posedujemo.“Ekspanzija je sve”, a Indija, Ju`na Afrika i Egipat bili su podjednakova`ni ili neva`ni kao stepenice u ekspanziji ograni~enoj samo veli~inomzemaljske kugle. Svakako da je postojala provalija izme|u vulgarnogmegalomana i obrazovanog ~oveka od `rtve i du`nosti; ipak, oni su do{lido pribli`no identi~nih rezultata i bili su podjednako odgovorni za “Velikuigru” tajnosti, koja nije bila manje sumanuta i manje {tetna po politiku odfantomskog sveta rase.

Izuzetna sli~nost izme|u Roudzovog upravljanja u Ju`noj Africi i Kro-merove vladavine u Egiptu sastoji se u tome {to ni jedan ni drugi te zemljenisu gledali kao po sebi poèljne ciljeve, ve} samo kao sredstva za nekezami{ljene vi{e ciljeve. Tako su oni bili sli~ni po indiferentnosti i uzdrà-nosti, po odsustvu iskrenog interesovanja za svoje podre|ene, a to drànjese razlikovalo podjednako od okrutnosti i samovolje doma}ih despota uAziji kao i od eksploatatorske bezobzirnosti osvaja~a ili od luda~kog ianarhi~nog ugnjetavanja jedne rase od strane druge. îm je Kromer po~eoda vlada Egiptom radi Indije, izgubio je ulogu za{titnika “zaostalih naro-


63 Lawrence J. Zetland, Lord Cromer, 1932, p. 16.64 Lord Cromer, “The Government of Subject Races” u Edinburgh Review, January, 1908. 65 Lord Kerzon na otkrivanju memorijalne plo~e za Kromera. Vidi Zetland, op. cit.,p. 362. 66 Citirano iz Kromerove poeme. Vidi Zetland, op. cit. pp. 17-18.67 Iz pisma Lorda Kromera iz 1882. Ibid., p. 87.

da” i nije vi{e mogao iskreno da veruje da je “li~na korist podre|enih rasaprincipijelna osnova cele imperijalne gra|evine”.68

Uzdrànost je postala nov na~in pona{anja svih funkcionera imperijal-nih slu`bi; to je bio opasniji oblik vladavine nego despotizam i samovolja,jer on ~ak nije tolerisao ni poslednju kariku izme|u despota i podre|enih,koja se stvarala podmi}ivanjem i poklonima. Zbog tog po{tenja britanskeadministracije despotska vlast je postala nehumanija i neprihvatljivija zasvoje podre|ene nego nekada azijatski vladari i bezobzirni osvaja~i.69

Po{tenje i suzdrànost su bili simboli apsolutne podele interesa do ta~ke ukojoj nije bilo dozvoljeno ni da se oni sukobe. U pore|enju s tim, eksplo-atacija, tla~enje ili korupcija izgledaju kao ~uvari ljudskog dostojanstva,jer eksploatator i eksploatisani, tla~itelj i tla~eni, podmi}iva~ i podmi}enimakar jo{ uvek ìve u istom svetu, jo{ uvek dele iste ciljeve, bore se za po-sedovanje istih stvari; a to je taj tertium comparationis koji je rezervi-sanost uni{tila. Najgora od svega je bila ~injenica da je rezervisani admini-strator bio jedva svestan da je prona{ao nov oblik vladavine, zapravo jeverovao da je njegovo pona{anje uslovljeno “èstokim kontaktom sa ljudi-ma koji ìve na nièm nivou”. Tako, umesto da veruje u svoju li~nu nad-mo}, sa izvesnim stepenom su{tinski bezopasne ta{tine, on je osetio dapripada “naciji koja je dostigla srazmerno visok nivo civilizacije”70 i dazato drì svoj poloàj po pravu ro|enja, bez obzira na li~ni doprinos.

Karijera lorda Kromera je fascinantna jer otelovljuje samu prelaznu ta~-ku starijih, kolonijalnih slu`bi u imperijalne. Njegove prve reakcije na du-`nosti u Egiptu su bile izrazita nelagodnost i zabrinutost zbog dràvnih po-slova koji nisu bili “aneksija” nego “hibridni oblik upravljanja koji se nemoè nazvati nijednim imenom i koji tamo nije imao presedana”.71 Posledve godine slu`be, 1885. on je jo{ uvek gajio duboke sumnje u sistem ukome je bio nominalni britanski generalni konzul i stvarni vladalac Egipta,i pisao je da “veoma delikatan mehanizam [~iji] delikatan rad veoma mno-go zavisi od suda i sposobnosti nekolicine li~nosti... moè da se prosu|uje[samo] ako smo u stanju da imamo u vidu mogu}nost evakuacije... Ako tamogu}nost postane tako daleka da nije ni od kakvog prakti~nog zna~aja...bilo bi bolje za nas... da ugovorimo... sa drugim silama preuzimanje up-rave nad zemljom, garanciju njihovog duga, itd”.72 Bez sumnje je Kromerbio u pravu jer bi ili evakuacija ili okupacija normalizovale stvari. Ali taj“hibridni oblik upravljanja” bez presedana postao je karakteristika celog

218 IMPERIJALIZAM

68 Lord Cromer, op. cit. 69 Podmi}ivanje je “mo`da bilo najhumanija institucija iz zamršene bodljikave ìce

ruskog poretka”. Moissaye J. Olgin, The Soul of the Russian Revoution, New York, 1917. 70 Zetland, op. cit., p. 89. 71 Iz pisma lorda Kromera napisanog 1884. Ibid., p. 117.72 Iz pisma Lordu Grenvilu, ~lanu Liberalne partije, 1885. Ibid., p. 219.

imperijalisti~kog poduhvata; rezultat je bio da su nekoliko decenija kasni-je svi izgubili ranu zdravu Kromerovu procenu o mogu}im i nemogu}imoblicima upravljanja, ba{ kao {to je izgubljen i rani sud lorda Selburna daje rasno dru{tvo na~in ìvota bez presedana. Ni~im se ne bi mogao boljeokarakterisati po~etni stadijum imperijalizma nego kombinovanjem ovedve ocene situacije u Africi: na~in ìvota bez presedana na jugu, vladavinabez presedana na severu.

Tokom slede}ih godina Kromer se pomirio sa “hibridnim oblikom up-ravljanja”; u svojim pismima po~eo je da ga opravdava i da izlaè potrebuza upravom koja nema imena i presedana. Na kraju ìvota je stavio na pa-pir (u eseju “Vladavina podre|enim rasama”) glavne crte onoga {to se mo-è potpuno nazvati filozofijom birokrate. Kromer je po~eo shvatanjem da“li~ni uticaj” bez pravnog ili pisanog politi~kog ugovora moè biti dovo-ljan za “sasvim efikasan nadzor nad javnim poslovima”73 u stranimzemljama. Ova vrsta neformalnog uticaja imala je prednost nad ~vrstoodre|enom politikom jer se mogla trenuta~no menjati, a u slu~aju te{ko}anije neizostavno me{ala doma}u vladu. To je zahtevalo visoko obu~eno,veoma pouzdano osoblje ~ija lojalnost i patriotizam nisu bili povezani sali~nom ambicijom ili ta{tinom i od kojih bi se ~ak traìlo da se odreknuljudske èlje da im se ime povezuje sa li~nim doprinosom. Najve}u strastbi trebalo da gaje prema tajnosti (“{to se manje pri~a o britanskim ~i-novnicima, to bolje”),74 prema ulozi iza scene, njihov najve}i prezir bi biousmeren prema publicitetu i ljudima koji ga vole.

Sve ove kvalitete je sam Kromer posedovao u veoma visokom stepenu;nikada nije bio gnevniji nego kada ga “izvedu sa svog skrovitog mesta”,kada je “realnost koja je ranije bila poznata samo nekolicini iza scene [po-stala] patent za ceo svet”.75 Bio bi zaista ponosan da “ostane manje-vi{eskriven [i] da vu~e konce”.76 U zamenu, i da bi sebi uop{te omogu}io daradi, birokrata mora da se ose}a za{ti}enim od kontrole – to jest, od pohva-la kao i od ukora – od svih javnih institucija, bilo Parlamenta, bilo “En-gleskog odeljenja”, bilo {tampe. Svaki porast demokratije ili ~ak jednos-tavno funkcionisanje postoje}ih demokratskih institucija moè samo bitiopasno jer je nemogu}e vladati “narodom putem naroda, narodom Indijeputem naroda Engleske”.77 Birokratija je uvek vladavina stru~njaka, “is-kusne manjine” koja treba da se odupre kako god zna neprestanom pritis-ku “neiskusne ve}ine”. Svaki je narod su{tinski neiskusna ve}ina i zato


73 Iz pisma lordu Rouzberiju 1886. Ibid., p. 134. 74 Ibid., str. 352. 75 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 204-205. 76 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 192. 77 Iz Kromerovog govora u Parlamentu posle 1904. Ibid., p. 311.

mu ne treba poveriti tako visoko specijalizovane poslove kao {to su politi-ka i javni poslovi. Ne pretpostavlja se, {tavi{e, da birokrate imaju ikakveop{te ideje o politi~kim stvarima; njih patriotizam nikada ne treba da od-vede tako daleko da poveruju u dobrotu koja je sadràna u politi~kim prin-cipima njihove sopstvene zemlje; to bi rezultiralo samo jeftinom “imita-tivnom” primenom tih principa “na vladu zaostalog stanovni{tva”, {to je,prema Kromeru, bila principijelna gre{ka francuskog sistema.78

Niko ne bi do{ao na pomisao da tvrdi kako je Sesil Roudz patio od nedo-statka ta{tine. Prema Dèjmsonu, on je o~ekivao da ga pamte bar ~etiri hi-ljade godina. Ipak, uprkos svom neograni~enom apetitu za veli~anje sebesamog, on se dosetio iste ideje vladanja putem tajnosti kao i preskromnilord Kromer. Izuzetno rad pisanju testamenata, Roudz je u svima njima in-sistirao (tokom dve decenije svog javnog ìvota) da njegov novac treba dase upotrebi za osnivanje “tajnog dru{tva... za sprovo|enje njegove zamis-li”, koje je trebalo da bude organizovano kao Lojolino dru{tvo, da se iz-dràva od bogatstva sakupljenog od “onih koji imaju aspiraciju i èlju dane{to urade”, tako da bi kona~no postojalo “izme|u dve ili tri hiljade ljudiu cvetu mladosti raspr{enih po celom svetu, kojima bi u najosetljivijemperiodu ìvota u svest bio utisnut njegov san o Osniva~u, od kojih bi sva-ki, {tavi{e, bio naro~ito – matemati~ki – izabran prema Osniva~evoj svr-si”.79 Mnogo dalekovidiji od Kromera, Roudz je dru{tvo odmah otvoriosvim ~lanovima “nordijske rase”80, tako da cilj nije toliko bio rast i slavaVelike Britanije – njena okupacija “celog afri~kog kontinenta, Svete zem-lje, doline Eufrata, ostrva Kipra i Kandije, cele Ju`ne Amerike, pacifi~kihostrva... celog Malajskog arhipelaga, morskih granica Kine i Japana [i]kona~no vra}anje Sjedinjenih Dràva”81 – koliko ekspanzija “nordijskerase” koja bi, organizovana u tajno dru{tvo, uspostavila birokratsku vla-davinu nad svim narodima na zemlji.

Roudzovu monstruoznu uro|enu ta{tinu je savladalo i navelo ga da ot-krije ~ari tajnosti ono isto {to je savladalo i Kromerovo uro|eno ose}anjedu`nosti: otkri}e ekspanzije koja ne bi bila vo|ena specifi~nim apetitom

220 IMPERIJALIZAM

78 Tokom pregovora i razmišljanja o obliku uprave za aneksiju Sudana, Kromer je insistri-rao na tome da o~uva celu stvar izvan sfere francuskog uticaja; ne zato što je èleo da osigu-ra monopol u Africi za Englesku, ve} više zbog toga što mu je “krajnja èlja bila poverenje uprimenu njihovog sistema uprave na podre|ene rase” (iz pisma Solzberiju 1899, Ibid., str.248).

79 Roudz je sa~ino šest testamenata (prvi je napisan ve} 1877) i u svima se pominje “tajnodruštvo”. Za opširne citate vidi Basil William, Cecil Rhodes, London, 1921. i Millin, op. cit.,pp. 128 i 331 (citirano sa dozvolom W. T. Steada).

80 Dobro se zna da je Roudzovo “tajno društvo” završilo kao vrlo uvaèna RhodesScholarship Association koja je ~ak i danas, osim Englezima, otvorena i pripadnicima“nordijskih rasa”, kao što su Nemci, Skandinavci i Amerikanci.

81 Basil Williams, op. cit., p. 51.

prema nekoj posebnoj zemlji ve} se shvatala kao poseban proces u kojembi svaka zemlja sluìla kao stepenica za dalju ekspanziju. Sa stanovi{ta ta-kvog koncepta, èlju za slavom vi{e ne moè da zadovolji trijumf nadnekim odre|enim narodom, niti ose}aj du`nosti moè da se ispuni krozsvest o odre|enim slu`bama ili o ispunjenju odre|enih zadataka. Bez obzi-ra na kvalitete ili li~ne gre{ke, ~im neko u|e u vrtlog beskrajnog procesaekspanzije, on }e, takore}i, prestati da bude ono {to je bio i slu{a}e zakonekretanja, identifikova}e se sa anonimnim silama kojima treba da sluìkako bi ceo proces odràvao; misli}e o sebi kao o pukoj funkciji i na kraju}e takvu funkcionalnost, takvo otelovljenje dinami~kog trenda, smatratisvojim najve}im mogu}im dostignu}em. Tako on zaista ne moè, kako jeRoudz bio dovoljno sulud da kaè, “da u~ini ni{ta lo{e, sve {to bi u~iniopostalo bi ispravno. Njegova du`nost je bila da radi ono {to èli. On jesebe smatrao bogom – ni{ta manje.”82 Ali kada je lord Kromer birokratenazvao “instrumentima od neuporedive vrednosti za sprovo|enje politikeimperijalizma”83, on je, zdrave pameti, istakao istu pojavu: ljude koji sebedobrovoljno degradiraju u puke instrumente ili u puke funkcije.

O~igledno je da oni tajni i anonimni agenti ekspanzionisti~kih snaga ni-su ose}ali nikakvu obavezu prema zakonima koje su stvorili ljudi. Jedini“zakon” koji su oni po{tovali bio je “zakon” ekspanzije i jedini dokaz nji-hove “zakonitosti” bio je uspeh. Morali su da budu spremni da savr{enodobrovoljno padnu u potpuni zaborav, ~im se neuspeh dokaè, ako iz ne-kog razloga vi{e nisu bili “instrumenti od neprocenjive vrednosti”. Svedok su bili uspe{ni, ose}anje da otelovljuju snage ve}e od sebe ~inilo je darelativno lako daju ostavku i ~ak da preziru aplauz i glorifikaciju. Oni subili ~udovi{ta hira kad su uspe{ni i ~udovi{ta skromnosti pri neuspehu.

Na birokratiji kao obliku vladavine i njene inherentne zamene zakonaprivremenim i promenljivim dekretima, zasniva se ono praznoverje o mo-gu}noj i magi~noj identifikaciji ~oveka sa silama istorije. Ideal takve dr-àvne zajednice uvek }e biti ~ovek iza scene koji povla~i konce istorije.Kromer je kona~no izbegavao svaki “pisani dokument, ili, bilo {ta opiplji-vo”84 u odnosu s Egiptom – ~ak i progla{enje aneksije – da bi bio slobodanda po{tuje samo zakon ekspanzije, bez obaveze prema ugovoru koji je pot-pisala ljudska ruka. Ba{ tako birokrata izbegava svaki op{ti zakon, drè}isve situacije separatno putem dekreta, jer unutra{nja stabilnost zakonapreti da uspostavi stalnu zajednicu u kojoj mo`da niko ne bi bio bog jer bisvi morali da po{tuju zakon.


82 Millin, op. cit., p. 92. 83 Cromer, op. cit. 84 Iz pisma lorda Kormera lordu Rouzberiju 1886. Zetland, op. cit., p. 134.

Dve klju~ne figure u tom sistemu, ~ija je sama su{tina proces bez cilja,jesu na jednoj strani birokrata a na drugoj tajni agent. Oba tipa, dokle godsu sluìla samo britanski imperijalizam, uop{te nisu sasvim poricala dapoti~u od ubica zmajeva i za{titnika slabih, i zato uop{te nisu dovelabirokratske reìme do ekstrema koji su ovima svojstveni. Skoro dvedecenije posle Kromerove smrti, britanski birokrata je znao da “adminis-trativni masakri” mogu da sa~uvaju Indiju unutar britanske imperije, ali jeznao tako|e kolika bi utopija bilo poku{ati da se dobije podr{ka omrznu-tog “Engleskog odeljenja” za ina~e dosta realisti~an plan.85 Lord Kerzon,vicekralj Indije, nije pokazao ni{ta od Kromerove otmenosti i bio je sas-vim tipi~an predstavnik dru{tva koje je bilo sve spremnije da prihvati ras-ne standarde gomile, ali u obliku pomodnog snobizma.86 Ali snobizam jeneuskladiv sa fanatizmom i stoga nikada zaista efikasan.

To se isto odnosi i na ~lanove Britanske tajne slu`be. I oni su slavnogporekla – ono {to su istrebljiva~i zmajeva bili u odnosu na birokrate, to jeavanturista za tajnog agenta – i oni s razlogom mogu da polaù pravo naosniva~ku legendu, legendu Velike igre kako ju je Radjard Kipling is-pri~ao u Kimu.

Naravno, svaki avanturista zna {ta Kipling misli kad slavi Kima {to je“voleo igru radi igre”. Svaka li~nost sposobna da se jo{ uvek ~udi “ovomvelikom i divnom svetu” zna da je to {to “misionari i sekretari dobrotvor-nih dru{tava ne mogu da vide njenu lepotu” slab argument protiv igre. Iz-gleda da jo{ manje ima prava da govori onaj ko misli da je “greh poljubitiusta bele devojke, a vrlina poljubiti stopalo crnca”.87 Po{to treba ìvetisâm ìvot i voleti ga njega samog radi, avantura i ljubav prema igri nje sa-me radi postaju najintenzivniji simbol ljudskog ìvota. To podvla~enjestrasne humanosti ~ini Kima jedinim romanom imperijalisti~ke ere u ko-jem “vi{e i niè vrste” vezuje iskreno bratstvo, gde Kim, “sahib i sahibovsin”, moè s pravom da govori o “nama” kad govori o “ljudskom lancu”, o

222 IMPERIJALIZAM

85 “U indijski sistem vladavine putem izveštaja... sumnjalo se (u Engleskoj). Nije biloporote u Indiji, a sve sudije su bile pla}eni slu`benici Krune, mnogi od njih su se po voljimogli odstraniti ... Neki zagovornici zakona bili su dosta zabrinuti zbog takozvanog uspehaindijskog eksperimenta. ’Ako’, govorili su, ’despotizam i birokratija tako dobro funkcionišuu Indiji, ne}e li to mo`da u neko doba biti iskoriš}eno kao argument za uvo|enje istog sis-tema ovde?’” Vlada Indije je, u svakom slu~aju, “sasvim dobro znala da bi trebalo da oprav-da svoje postojanje i svoju politiku pred javnim mnjenjem u Engleskoj, a znala je sasvim do-bro i da to javno mnjenje ne}e tolerisati ugnjetavanje (A. Carhill, op. cit., pp. 70 i 41-42).

86 Harold Nicolson u svom Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston-New York, 1934,pri~a slede}u pri~u: “Iza flandrijske linije fronta bila je velika pivovara u ~ijim bi se ba~vamaobi~ni vojnici kupali vra}aju}i se iz rovova. Poveli su Kerzona da vidi taj danteovski prizor.On je sa interesovanjem gledao stotinu golih prilika kako se zabavljaju u pari. ’Zaboga!’,rekao je, ’nisam imao pojma da niè klase imaju tako belu koù’. Kerzon je poricao auten-ti~nost pri~e ali mu se ipak dopadala.”(pp. 47-48).

87 Carthill, op. cit., p. 88.

“svima na jednom povocu”. Ima vi{e ponosa u tome “mi” – koje je stranou ustima onih koji veruju u imperijalizam – nego u potpunoj anonimnostiljudi koji su ponosni {to “nemaju ime ve} samo broj i slovo”, vi{e od obi-~nog ponosa {to “[neko] ima cenu na ~elu”. Ljudi postaju drugovi po zaje-dni~kom iskustvu da su oni – kad ìve u opasnosti, strahu, stalnom izne-na|enju, u krajnjem nedostatku navika, stalnoj spremnosti da promeneidentitet – simboli samog ìvota, na primer simboli doga|anja {irom In-dije, koji neposredno dele ìvot sa svim onim {to “kao ~am~i} juri po ce-lom Indu”, i zato vi{e nije “sam, pojedinac u vrtlogu”, tako re}i uhva}en uklopku ograni~enjima sopstvene li~nosti i nacionalnosti. Igraju}i Velikuigru, ~ovek moè da se oseti kao da ìvi jedino vredan ìvot jer je ogoljenod svega {to bi se jo{ moglo smatrati nekom po{tapalicom. Izgleda da jeostao sam ̀ ivot, u fantasti~no intenziviranoj ~istoti, kad ~ovek sebe odse~eod obi~nih dru{tvenih veza, porodice, regularnih zanimanja, kona~nih ci-ljeva i od rezervisanog mesta u zajednici kojoj po ro|enju pripada. “Velikaigra je zavr{ena kad svi umru. Ne pre toga.” Kad neko umre, kad se ìvotzavr{i, ne pre, ne kada postigne ono {to je mo`da èleo. To {to igra nemakrajnju svrhu, ~ini je tako opasno sli~nom samom ìvotu.

Nesvrhovitost je upravo {arm Kimove egzistencije. Nije on zbog Engle-ske prihvatio ~udne du`nosti, niti radi Indije, niti iz bilo kog drugog vre-dnog ili bezvrednog razloga. Mo`da bi njemu odgovarale imperijalisti~keideje kao ekspanzija radi ekspanzije ili vlast radi vlasti, ali ne bi mu biloposebno stalo i u svakom slu~aju ne bi konstruisao neku takvu formulu.Stao je na ~udan put “onih koji se ne pitaju za{to / ve} koji delaju i umiru”,ne postaviv{i ~ak ni prvo pitanje. Jedino isku{enje je bila su{tinska bes-krajnost igre i tajnost kao takva. A tajnost, opet, izgleda kao simbol osnov-ne misterioznosti ìvota.

Na neki na~in nije bila gre{ka ro|enih avanturista, koji su po samoj svo-joj prirodi bili izvan dru{tva i izvan dràvnih zajednica, to {to su u impe-rijalizmu na{li politi~ku igru koja je po definiciji bila beskajna; oni nisunu`no morali da znaju da beskrajna igra u politici moè da se zavr{i samokatastrofom i da se politi~ko }utanje nikada ne zavr{ava ni~im plemeniti-jim nego {to je vulgarni dvostruki {pijun. Sa tim igra~ima Velike igre {alaje bila u tome {to su njihovi poslodavci znali {ta ovi èle i {to su njihovustrast prema anonimnosti koristili za obi~no {pijuniranje. Ali to je bio pri-vremeni trijumf investitora gladnih profita i oni su bili glupo izigrani kadasu nekoliko decenija kasnije sreli igra~e igre totalitarizma, igre igrane bezskrivenih motiva kao {to je profit ali igre koja se zato igra sa takoubistvenom efikasno{}u da je pro`derala ~ak i one koji su je finansirali.

Me|utim, pre nego {to se ovo dogodilo, imperijalisti su uni{tili najbo-ljeg ~oveka koji je ikada od avanturiste (sa jakom primesom istrebljiva~azmajeva) postao tajni agent, Lorensa od Arabije. Nikada eksperiment tajne


politike nije ~istije vr{io po{teniji ~ovek. Lorens je bez straha eksperimen-tisao na sebi, a onda se vratio i poverovao da pripada “izgubljenoj genera-ciji”. On je mislio da je razlog u tome {to su “opet iza{li starci i oduzelinam na{u pobedu” da bi “ponovo stvorili [svet] sli~an pre|a{njem svetu ukom su ìveli”.88 Zapravo su starci ~ak i tu bili sasvim neefikasni i predalisu njihovu pobedu, zajedno sa svojom vla{}u, drugim ljudima iste “iz-gubljene generacije”, koji nisu bili ni stariji niti toliko razli~iti od Lorensa.Jedina je razlika bila u tome {to se Lorens jo{ uvek ~vrsto drào moralnos-ti koja je, me|utim, ve} izgubila sve objektivne osnove i sastojala se samood neke vrste privatnog i neizbe`no kihotskog vite{kog drànja.

Lorens je bio zaveden da postane tajni agent u Arabiji zbog svoje jakeèlje da napusti svet glupog respekta koji je postalo jednostavno besmisle-no nastavljati, zbog ga|enja prema svetu, ali i prema sebi. U arapskoj civi-lizaciji ga je najvi{e privla~ilo “jevan|elje ogoljenosti ... [koje] o~iglednotako|e sadrì neku vrstu moralne ogoljenosti”, koje je “sebe sasvim o~i-stilo od doma}ih bogova”.89 Kada se vratio u englesku civilizaciju, najvi{eje poku{avao da izbegne da ìvi sopstveni ìvot, tako da se na kraju na prvipogled neshvatljivo prijavio kao obi~an vojnik u Britansku vojsku, jedinuinstituciju u kojoj mu{ka ~ast moè da se poistoveti sa gubitkom indi-vidualnosti.

Kada je, izbijanjem Prvog svetskog rata, T. E. Lorens poslat Arapima naBliski Istok sa zadatkom da ih digne na ustanak protiv njihovih turskihgospodara i da ih natera da se bore na britanskoj strani, on je dospeo u sre-di{te Velike igre. Svoju svrhu je mogao da ispuni samo ako se me|u arap-skim plemenima probudi nacionalni pokret, arapski pokret koji je kona~notrebalo da sluì britanskom imperijalizmu. Trebalo je da se Lorens pona{akao da je arapski nacionalni pokret njegov prevashodni interes i to je takodobro radio da je i sam poverovao. Ali kako ni tu nije pripadao, kona~noon nije mogao “da misli njihovu misao” i da “poprimi njihov karakter”.90

Pretvaraju}i se da je Arapin, on je jedino mogao da izgubi svoje “engleskobi}e”,91 i bio je fasciniran potpunom tajno{}u samopovla~enja radije nego{to bi pristao da se zavarava onim {to je bilo o~ito opravdanje, dobrotvor-na vladavina nad zaostalim narodima, kojim je lord Kromer mogao da sesluì. Za generaciju stariji i tu`niji od Kromera, njega je o~arala uloga ko-ja je traìla generalnu popravku cele njegove li~nosti dok se nije uklopio uVeliku igru, sve dok nije postao otelovljenje snage arapskog nacionalnog

224 IMPERIJALIZAM

88 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, predgovor prvom izdanju (1926), koji je posavetu Dòrdà Bernarda Šoa bio izostavljen iz kasnijeg izdanja. Vidi T. E. Lawrence,Letters, izdao David Garnett, New York, 1939, p. 262 ff.

89 Iz pisma pisanog 1918. Letters, p. 244. 90 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, Garden City, 1938, chapter I. 91 Ibid.

pokreta, sve dok nije izgubio svu prirodnu ta{tinu u tajanstvenom savezusa snagama neminovno ve}im od njega, bez obzira na njegovu veli~inu,sve dok nije postigao smrtni “prezir, ne prema drugim ljudima ve} premasvemu {to oni rade” na svoju inicijativu a ne u savezu sa silama istorije.

Kada je pred kraj rata Lorens morao da napusti pretenzije da bude tajniagent i da nekako povrati svoje “englesko bi}e”,92 “gledao je na Zapad injegove konvencije drugim o~ima: za mene su oni sve to uni{tili”.93 Iz Ve-like igre neprocenjive veli~ine koju nije glorifikovao ili ograni~avao bilokakav publicitet i koja ga je sa svega dvadesetak godina, uzdigla iznadkraljeva i premijera jer je on sve njih “postavljao ili se njima igrao”94, Lo-rens je do{ao ku}i sa opsesivnom èljom za anonimno{}u i dubokim uve-renjem da ga ni{ta {to bi jo{ uvek mo`da mogao da uradi sa svojim ìvo-tom ne bi nikako zadovoljilo. Do{ao je do tog zaklju~ka jer je savr{eno ra-zumeo da nije on bio velik, ve} da je to bila uloga koju je adekvatno preu-zeo, da je njegova veli~ina bila rezultat Igre a ne njegov li~ni proizvod. Sa-da on nije “vi{e èleo da bude velik” i, po{to je odlu~io da ne namerava daopet bude uvaèn, on je time bio zaista “izle~en ... od svake èlje da ikadai{ta u~ini za sebe”.95 Bio je fantom snage a postao je fantom me|u ìvimaonda kad mu je snaga, funkcija oduzeta. On je mahnito èleo da odigra jo{jednu ulogu, a to je upravo bila ona “igra” oko koje ga je Dòrd` Bernard[o ispitivao s tolikom dobronamerno{}u ali s nerazumevanjem, kao dagovori iz nekog drugog veka, ne shvataju}i za{to neko ko je toliko posti-gao ne bi sve otvoreno rekao.96 Samo neka druga uloga, druga funkcija bi-la bi dovoljno jaka da spre~i i njega samog i svet da ga identifikuju sa de-lima u Arabiji, da zamene njegovo staro bi}e sa novom li~no{}u. Nijeèleo da postane “Lorens od Arabije”, po{to, u su{tini, nije èleo da spasesvoje novo bi}e posle gubitka starog. Njegova je veli~ina u tome {to je biodovoljno strastan da odbije jeftine kompromise i lake puteve u realnost iugled, {to nije nikada izgubio svest o tome da je on samo funkcija i da igra


92 Kako je to bio nejasan i teàk proces, ilustruje slede}a anegdota: “Lorens je primio pozivna ve~eru kod Klardìjevih i na prijem posle toga kod supruge Harija Lindzija. Izbegao jeve~eru, ali je na prijem došao u arapskoj ode}i.” To se dogodilo 1919. Letters, p. 272, note 1.

93 Lawrence, op. cit., ch. I. 94 Lorens je napisao 1929: “Svako ko se uspeo tako brzo kao ja... i ko je video tako mno-

go od unutrašnjosti vrha sveta, mogao bi sasvim lako da izgubi svoje aspiracije i da postaneumoran od obi~nih motiva akcije koji su ga gurali dok nije došao do vrha. Ja nisam bio kraljili premijer, ali sam ih ja postavljao ili se igrao njima, i posle toga ja u tom pravcu više nisamimao šta da ~inim” (Letters, p. 653).

95 Ibid., pp. 244, 447, 450. Posebno uporedi pismo iz 1918. (p. 244) sa dva pisma DòrdùBernardu Šou iz 1923 (p. 447) i 1928 (p. 616).

96 Dòrd` Bernard Šo, pitaju}i Lorensa 1928, “Koju vi igru stvarno igrate”, nagovestio jeda smatra da njegova uloga u vojsci ili to što je traìo posao no}nog ~uvara (za koje moè“dobiti dobre preporuke”) nije bilo autenti~no.

ulogu, te da zato “ne sme da ima nikakvu beneficiju od onoga {to je uradiou Arabiji. Po~asti koje je zasluìo odbio je. Poslovi koji su mu ponu|eni naosnovu njegove reputacije morali su biti odbijeni, on ne bi dozvolio da ek-sploati{e svoj uspeh, niti bi sebi dozvolio da profitira pi{u}i ijedan pla}eni~lanak pod imenom Lorens.”97

Pri~a o T. E. Lorensu u svoj njenoj podsticajnoj gor~ini i veli~ini nijejednostavna pri~a o pla}enom ~inovniku ili najmljenom {pijunu, ve} upra-vo pri~a o istinskom agentu ili funkcioneru, ili o nekome ko je zaista vero-vao da je u{ao – ili bio uveden – u tok istorijskih neminovnosti i postao fun-kcioner ili agent tajnih sila koje vladaju svetom. “Probio sam ulaz niz ve-~ni tok i zato je i{lo brè nego kod onih koji su gurnuti popreko ili uzvod-no. Kona~no, ja nisam verovao u arapski pokret: ali sam mislio da je onneophodan u svoje vreme i na svom mestu.”98 Ba{ kao {to je Kromer vla-dao Egiptom radi Indije, ili Roudz Ju`nom Afrikom radi kasnije ekspanzi-je, Lorens je radio za neke kasnije nepredvidljive svrhe. U odsustvu mirne,~iste savesti o nekom ograni~enom dostignu}u, jedino zadovoljstvo kojeje on iz ovoga mogao da dobije dolazi od smisla samog funkcionisanja, odtoga {to te je zahvatio i {to te vodi jedan veliki pokret. Kad se vratio uLondon, o~ajan, poku{a}e da na|e neku zamenu za tu vrstu “samozadovo-ljavanja” i mo}i }e “da je dobije samo iz èstoke brzine na motociklu”.99

Iako Lorensa jo{ uvek nije zgrabio fanatizam ideologije pokreta, mo`dazato {to je bio suvi{e obrazovan za praznoverja svoga vremena, on je ve}iskusio tu fascinaciju, zasnovanu na o~aju sveukupne ljudske odgovornos-ti, koju pritiskaju ve~ni tok i njegovo ve~no kretanje. On je tu uronio i odnjega ni{ta nije ostalo osim neke neobja{njive pristojnosti i ponosa da “gu-ra pravim putem”. “Jo{ uvek sam zbunjen koliko li~nost vredi: mislimmnogo, ako gura pravim putem.”100 To je onda kraj istinskog ponosa zapad-nog ~oveka koji vi{e ne ra~una na kraj u sebi, koji vi{e ne ~ini “ni{ta od se-be, niti i{ta tako ~isto svoje li~no”101 kao {to je nametanje zakona svetu,ve} ima {ansu samo “ako gura pravim putem”, u savezu sa tajnim silamaistorije i nu`nosti – ~ija je on samo funkcija.

Kada je evropska gomila otkrila da bela koà u Africi moè biti “lepavrlina”,102 kada je engleski osvaja~ u Indiji postao administrator koji vi{ene veruje u univerzalnu va`nost zakona, ve} je uveren u sopstvenusposobnost da upravlja i vlada, kada su se istrebljiva~i zmajeva pretvorili

226 IMPERIJALIZAM

97 Garnett, op. cit., p. 264.98 Letters, 1930, p. 693. 99 Ibid., 1924, p. 456. 100 Ibid., p. 693. 101 Lawrence, op. cit., chapter I. 102 Millin, op. cit., p. 115.

ili u “bele ljude vi{e rase” ili u birokrate i {pijune, igraju}i Veliku igrubeskrajne zadnje namere u beskrajnom poretku, kada je britanska tajnaslu`ba (naro~ito posle Prvog svetskog rata) po~ela da privla~i najbolje en-gleske sinove, koji su vi{e voleli da sluè tajanstvenim silama {irom svetanego zajedni~kom dobru svoje zemlje – izgledalo je da je spremna scenaza sve mogu}e uàse. Svi su pred o~ima imali mnogo elemenata koji bi naokupu mogli da stvore totalitarnu vladavinu na temelju rasizma. Indijskibirokrati su predloìli “administrativne masakre”, dok su se afri~ki ~i-novnici izjasnili da “ne}e dopustiti da bilo kakvi eti~ki razlozi, kao {to suprava ~oveka, stanu na put” beloj vladavini.103

Iako je britanska imperijalna uprava potonula do izvesnog nivoa vulgar-nosti, bila je sre}na ~injenica to {to je izme|u dva rata okrutnost igralamanju ulogu nego ikada ranije i {to je uvek bio ~uvan minimum ljudskihprava. To je ta umerenost usred ~istog ludila koja je poplo~ala put onome{to je êr~il nazvao “ukidanje Imperije Njenog veli~anstva” i koja je ko-na~no mogla da dovede do preobraàja engleske nacije u Komonvelt en-gleskih naroda.


103 Kao što je kazao ser Tomas Vat, gra|anin Ju`ne Afrike britanskog porekla. VidiBarnes, op. cit., p. 230.

OSMO POGLAVLJE: Kontinentalni imperijalizam: pan-pokreti

NACIZAM i bolj{evizam vi{e duguju pangermanizmu odnosno panslavi-zmu nego ijednoj drugoj ideologiji ili politi~kom pokretu. To je naj-

evidentnije u spoljnoj politici gde su strategije nacisti~ke Nema~ke i sov-jetske Rusije u stopu pratile poznate osvaja~ke programe koje su zacrtalipan-pokreti tokom Prvog svetskog rata, tako da su totalitarni ciljevi ~estobili pogre{no shvatani kao odraz nekog trajnog nema~kog ili ruskog in-teresa. Dok ni Hitler ni Staljin nikada nisu priznali svoj dug imperijalizmuza razvoj svojih metoda vlasti, ni jedan ni drugi se nisu kolebali da prizna-ju dug ideologiji pan-pokreta ili da imitiraju njihove parole.1

Ro|enje pan-pokreta se nije poklopilo sa ro|enjem imperijalizma; oko1870. panslavizam je ve} nadrastao neodre|ene i konfuzne teorije slave-nofila2, a pangermansko ose}anje je bilo u opticaju u Austriji jo{ sredinomdevetnaestog veka. Oni su se, me|utim, tek sa trijumfalnom imperijalisti-~kom ekspanzijom zapadnih nacija osamdesetih godina kristalizovali upokrete i raspalili ma{tu {irih slojeva. Srednjoevropske i isto~noevropskenacije, koje nisu imale kolonijalne posede niti mnogo nade za prekomor-sku ekspanziju, sada su zaklju~ile da “imaju ista prava da se {ire kao i dru-gi veliki narodi, i ako ne dobiju ovu mogu}nost preko mora, one }e bitiprisiljene da je ostvare u Evropi”.3 Pangermanizam i panslavizam su seslagali da, po{to `ive u “kontinentalnim dr`avama” i po{to su “kontinen-

1 Hitler je pisao u Mein Kampf-u (New York, 1939): U Be~u “sam postavio temelje svogpogleda na svet, ali i na~ina politi~kog mišljenja koje je posle trebalo samo da dopunim de-taljima, ali koji me nikada kasnije nisu napustili” (p. 129). – Staljin se vratio na parolepanslavizma tokom prošlog rata. Panslavisti~ki kongres u Sofiji 1945, koji su sazvali Rusi-pobednici, usvojio je rezoluciju koja je proglašavala da “nije samo me|unarodna politi~kapotreba to da se ruski odredi kao jezik opšte komunikacije i kao zvani~ni jezik svih sloven-skih zemalja, ve} je to moralno neophodno”. (Vidi Aufbau, New York, April 6, 1945.) Malopre toga bugarski radio je emitovao poruku mitropolita Stefana, sveštenika Svetog bugarskogsinoda, u kome on poziva ruski narod “da se seti svoje spasiteljske misije” i prorokovao“ujedinjenje slovenskog naroda”. (Vidi Politics, January, 1945).

2 Za iscrpno predstavljanje i diskusiju slavenofila vidi Alexandre Koyré, La philosophie etle problème national en Russie au début du 19e siècle (Institut Français de Leningrad,Bibliothèque Vol. X, Paris, 1929).

3 Ernst Hasse, Deutsche Grenzpolitik, 4. Heft. Die Zukunft des deutschen Volkstums,1907,p. 132.

talni narodi”, treba da traè kolonije na kontinentu,4 da se u geografskomkontinuitetu {ire od centra vlasti,5 da protiv “ideje Engleske... izraène ure~ima: Ho}u da vladam morem, stoji ideja Rusije izraèna u re~ima: Ho-}u da vladam kopnom”,6 kako bi kona~no postala o~igledna ogromna “su-periornost kopna nad morem... superiorni zna~aj vlasti nad kopnom nadvla{}u nad morem...”7

Glavni zna~aj kontinentalnog za razliku od prekomorskog imperijaliz-ma leì u ~injenici da njegov koncept kohezivne ekspanzije ne dozvoljavabilo kakvu geografsku distancu izme|u metoda i institucija kolonije i naci-je, tako da nisu potrebni povratni efekti da bi se kontinentalni imperija-lizam i njegove posledice osetili u Evropi. Kolonijalni imperijalizam za-pravo po~inje kod ku}e.8 Iako je kao i prekomorski imperijalizam gajioprezir prema uskosti nacionalne dràve, on se njoj nije toliko suprotstav-ljao ekonomskim argumentima, koji su, najzad, ~esto izraàvali autenti~nenacionalne potrebe, koliko idejom “pro{irene plemenske svesti”9 koja jetrebalo da ujedini sve narode sli~nog porekla, nezavisno od istorije i mes-ta.10 Kontinentalni imperijalizam je zato krenuo sa mnogo ve}im afinite-

KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 229

4 Ibid., 3. Heft. Deutsche Grenzpolitik, pp. 167-168. Geopoliti~ke teorije ove vrste kolalesu me|u Alldeutschen, ~lanovima pangermanske lige. Oni su uvek poredili geopoliti~kepotrebe. Austrijski pangermanizam, karakteristi~no, nikada nije povla~io takve paralele.

5 Slavenofilski pisac Danilevski, ~ija je knjiga Rusija i Evropa (1871) postala standardnodelo panslavizma, slavio je “politi~ku sposobnost” Rusa zbog njihove “goleme hiljadugo-dišnje dràve koja još uvek raste i ~ija se vlast ne širi kao evropska vlast na kolonijalni na~in,ve} uvek ostaje koncetrisana oko svog jezgra, Moskve.” Vidi K. Staehlin, GeschichteRusslands von den Anfängen bis zur Gegenwart, 1923-1939, 5 vols., IV/a, 274.

6 citat iz J. Slowackog, poljskog publiciste koji je pisao ~etrdesetih godina. Vidi N. O.Lossky, Three Chapters from the History of Polish Messianism, Prague, 1936, u InternationalPhilosophical Library, II,9.

Panslavizam, prvi od panizama (vidi Hoetzsch, Russland, Berlin 1913, p. 439) izraàvaove geopoliti~ke teorije skoro ~etrdeset godina pre nego što je pangermanizam po~eo da“misli u kontinentima”. Kontrast izme|u engleske pomorske vlasti i kontinentalne kopnenebio je tako upadljiv da bi bilo nategnuto traìti uticaje.

7 Reismann-Grone, “Ueberseepolitik oder Festlandspolitik?”, 1905, Alldeutsche Flugsch-riften, No. 22, p. 17.

8 Ernst Hasse predloìo je da se izvesne nacionalnosti (Poljaci, êsi, Jevreji, Italijani, itd.)tretiraju na isti na~in na koji je prekomorski imperijalizam tretirao domoroce na neevropskimkontinentima. Vidi Deutsche Politik. 1. Heft: Das Deutsche Reich als Nationalstaat, 1905, p.62. To je glavna razlika izme|u Pangermanske lige, osnovane 1886, i ranijih kolonijalnihdruštava kakav je Central-Verein für Handelsgeographie (osnovan 1863). Veoma pouzdanopis aktivnosti Pangermanske lige dat je u Mildred S. Wertheimer, The Pan-German League1890-1914, 1924.

9 Emil Deckert, Panlatinismus, Panslawismus und Panteutonismus in ihrer Bedeutung fürdie politische Weltlage, Frankfurt a/M, 1914, p. 4.

10 Pangermani su jo{ pre Prvog svetskog rata govorili o razlikovanju izme|u “Staatsfrem-de”, ljudi germanskog porekla koji ìve pod upravom druge zemlje, i “Volksfremde”, ljudi

tom prema konceptima rase, odu{evljeno je prihvatio tradiciju teorije ra-se11 i veoma malo se oslanjao na odre|ena iskustva. Njegovi rasni koncep-ti su u osnovi bili potpuno ideolo{ki i mnogo brè su se razvijali u odgova-raju}e politi~ko oru|e nego sli~ne teorije prekomorskih imperijalista kojisu uvek mogli da se pozovu na autenti~no iskustvo.

Pan-pokretima se uop{te pridavalo malo pa`nje u diskusiji o imperijaliz-mu. Njihovi snovi o kontinentalnim imperijama bili su zasenjeni opipljivi-jim rezultatima prekomorskih osvajanja, a njihovo odsustvo interesa zaekonomiju12 stajalo je u sme{noj suprotnosti prema stra{nim profitima ra-nog imperijalizma. [tavi{e, u periodu kada su skoro svi po~eli da verujuda su ekonomija i politika manje-vi{e ista stvar, bilo je lako prevideti sli~-nosti kao i zna~ajne razlike izme|u dve vrste imperijalizma. Protagonistipan-pokreta imali su, kao i zapadni imperijalisti, svest o svim spoljnopoli-ti~kim temama koje su starije vladaju}e grupe nacionalnih dràva zabora-vile.13 Njihov uticaj na intelektualce je bio jo{ izrazitiji – cela ruska inteli-gencija, sa samo nekoliko izuzetaka, bila je panslavisti~ka, a pangerma-nizam je u Austriji po~eo skoro kao studentski pokret.14 Njihova glavnarazlika u odnosu na mnogo uvaèniji imperijalizam zapadnih nacija bio jenedostatak podr{ke kapitala; njihovim poku{ajima da se pro{ire nijeprethodio, a nije ni mogao da prethodi, izvoz suvi{nog novca i suvi{nihljudi, jer Evropa nije nudila kolonijalne mogu}nosti za to. Zato me|u nji-hovim vo|ama ne nalazimo skoro nijednog biznismena i avanturistu, ve}mnogo pripadnika slobodnih profesija, u~itelja i vladinih slu`benika.15

230 IMPERIJALIZAM

negermanskog porekla koji ìve u Nema~koj. Vidi Daniel Frymann (pseudonim za HeinrichClass), Wenn ich der Kaiser wär. Politische Wahrheiten und Notwendigkeiten, 1912.

Kada je Austrija bila inkorporisana u Tre}i rajh, Hitler se obratio nema~kom narodu uAustriji tipi~no pangermanskim parolama. “Gde god da smo ro|eni”, rekao im je, “svi smomi sinovi nema~kog naroda”. Hitler’s Speeches, ed. by N. H. Baynes, 1942, II, 1408.

11 Th. G. Masaryk, Zür russischen Geschichts – und Religionsphilosophie (1913) opisuje“zoološki nacionalizam” slavenofila od vremena Danilevskog (p. 157). Otto Bonhard, zvani~niistori~ar Pangermanske lige, tvrdio je da postoje bliske veze izme|u njene ideologije i rasizmaGobinoa i H. S. êmbrlena. Vidi Geschichte des alldeutschen Verbandes, 1920, p. 95.

12 Izuzetak je Friedrich Neumann, Central Europe (London, 1916), koji je èleo da mno-go nacija u Srednjoj Evropi zameni jednim ujedinjenim “ekonomskim narodom” (Wirtscha-ftsvolk) pod nema~kim vo|stvom. Iako je bila bestseler tokom celog Prvog svetskog rata,njegova knjiga uticala je samo na Austrijsku socijaldemokratsku partiju; vidi Karl Renner,Oesterreichs Erneuerung. Politisch-programmatische Aufsätze, Vienna, 1916, p. 37 ff.

13 “Barem pre rata, interes velikih partija u spoljnim poslovima bio je potpuno zaklonjendoma}im stvarima. Stav Pangermanske lige je druga~iji i to je nesumnjivo propagandnopreimu}stvo” (Martin Wenck, Alldeutsche Taktik, 1917).

14 Vidi Paul Molisch, Geschichte der Deutschnationalen Bewegung in Oesterreich, Jena,1926, p. 90: înjenica je “da studentsko telo ne odslikava jednostavno opštu politi~ku kon-stelaciju; naprotiv, jaka pangermanska uverenja poti~u u velikoj meri iz studentskog tela iodatle nalaze put u opštu politiku.”

15 Korisna informacija o socijalnom sastavu ~lanstva Pangermanske lige, njenih lokalnih iizvršnih slu`benika, moè se na}i u Wertheimer, op. cit. Vidi tako|e Lothar Werner, Der

Dok je prekomorski imperijalizam, uprkos svojim antinacionalnim ten-dencijama, uspeo da dâ novi ìvotni podsticaj zastarelim institucijama na-cionalne dràve, kontinentalni imperijalizam je bio i ostao nedvosmislenoneprijateljski nastrojen prema svim postoje}im dràvnim telima. Njegovoop{te raspoloènje, me|utim, bilo je mnogo vi{e pobunjeni~ko, a njegovevo|e mnogo ve{tije u revolucionarnoj retorici. Dok je prekomorski impe-rijalizam nudio zaista dovoljno op{tih re{enja za ostatke svih klasa, konti-nentalni imperijalizam nije imao ni{ta da ponudi osim ideologije i pokreta.No i to je bilo sasvim dovoljno u vreme koje je vi{e volelo klju~ za istori-ju od politi~ke akcije, dok su ljudi usred op{te dezintegracije i dru{tveneatomizacije ̀ eleli da negde pripadaju po svaku cenu. Sli~no tome, o~igled-no razlikovanje bele koè, ~ije su prednosti u crnoj ili ùtoj sredini bilelako shvatljive, moglo bi se uspe{no porediti sa ~isto imaginarnom raz-likom izme|u isto~njaka i zapadnjaka, ili arijevske i nearijevske du{e.Zapravo su dosta komplikovana ideologija i organizacija koja nije ostvari-vala nikakav trenutni interes dokazale da su mnogo privla~nije od opip-ljivih prednosti i svakida{njih uverenja.

Uprkos tome {to nisu postigli uspeh, sa svojim poslovi~nim ulagiva-njem gomili pan-pokreti su od po~etka bili mnogo privla~niji od preko-morskog imperijalizma. Op{ta privla~nost, koja je odolela konkretnimproma{ajima i stalnim promenama programa, nagovestila je kasnije totali-tarne grupe koje su, {to se stvarnih ciljeva ti~e, bile na sli~an na~in ma-glovite i podlo`ne svakodnevnim promenama politi~kih linija. ^lanstvopan-pokreta se na okupu odràvalo vi{e op{tim raspoloènjem nego jasnodefinisanim ciljem. Istina, i prekomorski imperijalizam stavio je ekspanzi-ju kao takvu iznad bilo kog programa osvajanja i zato je zauzimao svakuteritoriju koja se nudila kao lak plen. Ma kako da je bio }udljiv taj izvozsuvi{nog novca, on je sluìo da odredi granicu slede}e ekspanzije; ciljevi-ma pan-pokreta je nedostajao ~ak i ovaj dosta anarhi~an element ljudskogplaniranja i geografskog ograni~avanja. Iako nisu imali specifi~ne progra-me za osvajanje sveta, oni su stvorili raspoloènje totalne prevlasti, me{a-nja i obuhvatanja svih ljudskih stvari, “pan-humanizma”, kako je to Do-stojevski jednom rekao.16

U imperijalisti~kom savezu izme|u gomile i kapitala inicijativa uglav-nom leì na predstavnicima biznisa – osim u slu~aju Ju`ne Afrike, gde seodse~na politika gomile rano razvila. U pan-pokretima, s druge strane, ini-cijativa uvek leì isklju~ivo u gomili, koju je tada (kao i danas) vodila iz-vesna grupa intelektualaca. Njima je jo{ uvek nedostajala ambicija da vla-daju svetom i oni nisu ~ak ni sanjali o mogu}nosti totalne dominacije, ali


Alldeutsche Verband. 1890-1918. Historische Studien. Heft 273, Berlin, 1935. i GottfriedNippold, Der deutsche Chauvinismus, 1913, p. 179 ff.

16 Citirano iz Hans Kohn, “The Permanent Mission” u The Review of Politics, July,1948.

su znali kako da organizuju gomilu i bili su svesni organizacionih, ne pu-kih ideolo{kih ili propagandnih, na~ina na koje se moè upotrebiti rasnikoncept. Njihov je zna~aj samo povr{no zahva}en u relativno skromnimteorijama spoljne politike – germanizovane srednje Evrope ili rusizovaneisto~ne ili ju`ne Evrope – koje su nacizmu i bolj{evizmu sluìle kao polaz-ne ta~ke za programe osvajanja sveta.17 “Germanski narodi” izvan Rajha i“na{a manja slovenska sabra}a” izvan Svete Rusije predstavljali su udob-nu dimnu zavesu nacionalnog prava na samoopredeljenje, lake stepeniceza dalju ekspanziju. Ipak, mnogo zna~ajnija je bila ~injenica da su totali-tarne vlade nasledile oreol svetosti: trebalo je samo da prizovu pro{lost“Svete Rusije” ili “Svetog Rimskog carstva”, pa da se jave sve vrste pred-rasuda kod slovenskih i germanskih intelektualaca.18 Pseudomisti~na glu-post, oboga}ena bezbrojnim i proizvoljnim istorijskim se}anjima, bila jetako emocionalno privla~na da je izgledalo da po dubini i {irini prevazilazigranice nacionalizma. Iz toga je, u svakom slu~aju, izrasla ta nova vrstanacionalisti~kog ose}anja ~ija se nasilnost pokazala kao izvanredan motorza pokretanje masa, sasvim adekvatan da zameni stariji nacionalni patrio-tizam kao emocionalni centar.

Taj novi tip plemenskog nacionalizma, manje ili vi{e karakteristi~an zasve srednje i isto~noevropske nacije i nacionalnosti, bio je po sadràju izna~aju – iako ne po nasilju – sasvim druga~iji od zapadnih nacionalisti~-kih ispada. [ovinizam – koji se sada uglavnom povezuje sa nationalismeintégral Morasa i Baresa na prelazu vekova, sa svojom romanti~arskomglorifikacijom pro{losti i morbidnim kultom mrtvih – ~ak u svojim naj-lu|im fantasti~nim manifestacijama nije drào da su ljudi francuskog po-rekla, ro|eni i odgojeni u drugoj zemlji, bez ikakvog znanja francuskog je-zika ili kulture, “ro|eni Francuzi” zahvaljuju}i nekoj misterioznoj osobinitela ili du{e. Tek sa “pro{irenom plemenskom sve{}u” pojavila se ta ~udnaidentifikacija nacionalnosti sa ne~ijom du{om, taj ka unutra okrenutiponos koji se vi{e ne bavi samo javnim stvarima, ve} proìma svaku fazuprivatnog ìvota sve dok, na primer, ne postane “privatni ìvot svakogpravog Poljaka... javni ìvot polja{tva”.19

U psiholo{kom smislu, glavna razlika izme|u ~ak najè{}eg {ovinizma iovog plemenskog nacionalizma jeste da je u onom prvom ~ovek ospoljen,

232 IMPERIJALIZAM

17 Danilewski, op. cit., uklju~io je u budu}e rusko carstvo sve evropske zemlje, Tursku,Ma|arsku, êhoslova~ku, Galiciju i Istru sa Trstom.

18 Slavenofil K. S. Aksakov, koji je pisao sredinom devetnaestog veka, shvatio je sasvimdoslovno zvani~no ime “Sveta Rusija”, kao što su kasnije ~inili pansloveni. Vidi Th. G.Masaryk, op. cit., p. 234. ff. – Veoma karakteristi~na za maglovitu besmislicu pangermaniz-ma je studija Moeller van den Brucka, Germany’s Third Emire (New York, 1934), u kojoj onproglašava: “Postoji samo Jedno carstvo, a to je jedina Crkva. Sve ostalo što traì titulu moèbiti dràva ili zajednica gra|ana ili sekta. Postoji samo jedno Carstvo” (p. 236).

19 George Cleinow, Die Zukunft Polens, 1914, II, 93 ff.

da se bavi vidljivim duhovnim i materijalnim dostignu}ima nacije, dok jeu drugom, ~ak u njegovim najblaìm formama (na primer, Nema~ki om-ladinski pokret) introvertan, usredsre|en na samu du{u li~nosti koja sesmatra otelovljenjem op{tih nacionalnih kvaliteta. [ovinisti~ka mistika jo{uvek ukazuje na ne{to {to je stvarno postojalo u pro{losti (kao u slu~ajunationalisme intégral) i poku{ava da to uzdigne do sfere izvan ljudske kon-trole; tribalizam, s druge strane, polazi od nepostoje}ih pseudomisti~nihelemenata, koje kani da potpuno realizuje u budu}nosti. To se moè brzoshvatiti po uàsnoj aroganciji sadrànoj u njegovoj usredsre|enosti na sa-moga sebe, koja se usu|uje da meri narod, njegovu sada{njost i pro{lost,merilom uzvi{enih unutarnjih kvaliteta, a da obavezno zanemaruje njego-vu konkretnu egzistenciju, tradiciju, institucije i kulturu.

Politi~ki govore}i, plemenski nacionalizam uvek tvrdi da je njegov na-rod okruèn “svetom neprijatelja”, da je on “jedan protiv svih”, da postojisu{tinska razlika izme|u tog naroda i svih drugih. On zahteva od svog na-roda da bude jedinstven, individualan, neuporediv sa svim drugima i teo-retski pori~e samu mogu}nost jedinstvenog ~ove~anstva davno pre nego{to je ta mogu}nost iskori{}ena za razaranje ~ovekove humanosti.

I: Plemenski nacionalizam

KAO [TO JE kontinentalni imperijalizam potekao od frustriranih ambicijazemalja koje nisu dobile svoj udeo u iznenadnoj ekspanziji osamdesetih go-dina, tako se tribalizam pojavio kao nacionalizam onih naroda koji nisu u~e-stvovali u nacionalnoj emancipaciji i nisu postigli suverenitet nacionalne dr-àve. Gde god su te dve frustracije bile kombinovane, kao u mnogonacio-nalnoj Austro-Ugarskoj i Rusiji, pan-pokreti su prirodno na{li svoje najplod-nije tlo. [tavi{e, po{to je Dvojna monarhija sadràla u sebi i slovenske i ger-manske iredentisti~ke nacionalnosti, panslavizam i pangermanizam su se odpo~etka koncentrisali na njeno razaranje, a Austro-Ugarska je postala pravicentar pan-pokreta. Ruski pansloveni izjavili su jo{ 1870. da bi najbolja mo-gu}a polazna ta~ka za panslovensko carstvo bilo razaranje Austrije20, a au-strijski pangermani bili su tako èstoko agresivni prema sopstvenoj vladi dase ~ak i Alldeutche Verband ~esto àlio na “preterivanja” bratskog austrij-skog pokreta.21 Plan za ekonomsko jedinstvo srednje Evrope pod nema~kim


20 Tokom Krimskog rata (1853-1856) Mihael Pagodin, ruski folklorist i filolog, napisao jepismo Caru u kome slovenske narode naziva jedinim pouzdanim saveznicima Rusije(Taehlin, op. cit., p. 35); kratko iza toga general Nikolaj Muravjev-Amurski “jedan od velikihgraditelja ruskog carstva”, nadao se “oslobo|enju Slovena od Austrije i Turske” (Hans Kohn,op. cit.); a još 1870. pojavio se vojni pamflet koji je zahtevao “uništenje Austrije kao neopho-dan uslov za panslovensku federaciju” (vidi Staehlin, op. cit., p. 282).

21 Vidi Otto Bonhard, op. cit., p. 58 ff. i Hugo Grell, “Der alldeutsche Verband, seine Ges-chichte, seine Bestrebungen, seine Erfolge”, 1898, No. 8.

vo|stvom, zajedno sa svim sli~nim projektima kontinentalne imperije ne-ma~kih pangermana, promenio se iznenada, kada su ga se latili austrijskipangermani, u strukturu koja }e postati “centar nema~kog ìvota na celojZemlji i biti u savezni{tvu sa svim ostalim germanskim dràvama”.22

O~ito je samo po sebi da su ekspanzionisti~ke tendencije panslavizmabile isto toliko zbunjuju}e za cara koliko su samoinicijativna uveravanja ulojalnost Rajhu a nelojalnost Austriji bila za Bizmarka.23 Bez obzira na tokoliko su visoko povremeno i{la nacionalna ose}anja, ili koliko su nacio-nalisti~ki zahtevi mogli da postanu sme{ni u kriznim vremenima, oni su,sve dok su bili vezani za ograni~enu nacionalnu teritoriju i dok ih je kon-trolisao ponos u ograni~enoj nacionalnoj dràvi, ostajali u granicama kojeje tribalizam pan-pokreta odmah prekora~io.

Modernizam pan-pokreta moè se najbolje oceniti iz njihove potpunonove pozicije prema antisemitizmu. Najverovatnije je bilo da }e potisnutemanjine, kao Sloveni u Austriji i Poljaci u caristi~koj Rusiji, zbog sukobasa vla{}u otkriti skrivene veze izme|u jevrejskih zajednica i evropskih na-cionalnih dràva, a to bi otkri}e moglo lako da dovede do mnogo temeljni-jeg neprijateljstva. Kad god se antagonizam prema dràvi nije identifiko-vao sa nedostatkom patriotizma, kao u Poljskoj, gde je nelojalanost carubila znak poljske lojalnosti, ili u Austriji, gde su Nemci na Bizmarkagledali kao na svoju veliku nacionalnu figuru, ovaj antisemitizam je popri-mao mnogo è{}e forme, jer su se Jevreji tada pojavljivali kao zastupnicine samo ugnjetavaju}e dràvne ma{ine ve} i stranog ugnjeta~a. Ali su{tin-ska uloga antisemitizma u pan-pokretima slabo se moè objasniti pozici-jom manjina ili odre|enim iskustvima koja je [enerer, protagonista au-strijskog pangermanizma, imao u svojoj ranoj karijeri kada je, jo{ uvek~lan Liberalne partije, postao svestan veza izme|u Habsbur{ke monarhijei dominacije Rot{ildovih u austrijskoj mreì èleznica.24 To bi samo po se-bi te{ko moglo da ga navede da izjavi da “mi pangermani gledamo na anti-semitizam kao na okosnicu na{e nacionalne ieologije”,25 niti bi i{ta sli~no

234 IMPERIJALIZAM

22 Prema austrijskom pangermanskom programu iz 1913, citirano prema: Eduard Pichl(al. Herwig), Georg Schoenerer, 1938, 6 Vols., VI, 375.

23 Kada je Šenerer, sa divljenjem prema Bizmarku, izjavio 1876. da “Austrija mora presta-ti da bude velika sila” (Pichl, op. cit., I,90), Bizmark je mislio i rekao svojim austrijskimoboàvaocima da je “mo}na Austrija vitalno neophodna Nema~koj”. Vidi F. A. Neuschaefer,Georg Ritter von Schoenerer (Dissertation), Hamburg, 1935. Carevo drànje prema pansla-vizmu bilo je mnogo dvosmislenije jer je panslovenska koncepcija dràve uklju~ivala sna`nunarodnu podršku despotskoj vladavini. No, ~ak i pod takvim primamljivim okolnostima, Carje odbio da podrì ekspanzionisti~ki zahtev slavenofila i njihovih sledbenika. Vidi Staehlin,op. cit., p. 30 ff.

24 Vidi poglavlje II. 25 Pichl, op. cit., I, 26. Prevod je citiran iz odli~nog ~lanka Oscar Darbach, “The Founder

of Modern Political Antisemitism: Georg von Schoenerer”, u Jewish Social Studies, vol. VII,No. 1, January, 1945.

moglo da navede panslovenskog ruskog pisca Rozanova da se pretvara da“ne postoji problem u ruskom ìvotu u kome kao miro|ija nije i pitanje:Kako da iza|emo na kraj sa Jevrejima”.26

Klju~ iznenadnog pojavljivanja antisemitizma kao centra celog pogledana ìvot i svet – za razliku od njegove isto politi~ke uloge u Francuskoj to-kom Drajfusove afere ili njegove instrumentalizacije u propagandne svrheu nema~kom [tekerovom pokretu – leì u prirodi tribalizma vi{e nego upoliti~kim ~injenicama i okolnostima. Pravo zna~enje antisemitizma upan-pokretima sastoji se u tome {to je mr`nja prema Jevrejima bila, po pr-vi put, o{trija od svih stvarnih iskustava koja su se ticala jevrejskog naro-da politi~ki, dru{tveno ili ekonomski, i {to je sledila samo ~udnu logikuideologije.

Plemenski nacionalizam, pokreta~ka snaga kontinentalnog imperijaliz-ma, imao je malo zajedni~kog sa nacionalizmom potpuno razvijene zapadnenacionalne dràve. Nacionalna dràva, sa svojim zahtevom za narodnimzastupni{tvom i nacionalnim suverenitetom, kakva se razvijala od Fran-cuske revolucije tokom ~itavog devetnaestog veka, bila je rezultat kombi-nacije dva ~inioca koja su u osamnaestom veku bila jo{ uvek odvojena iostala su odvojena u Rusiji i Austro-Ugarskoj: nacionalnosti i dràve. Na-cije su iza{le na scenu istorije i emancipovale se kada su narodi stekli svesto sebi kao o kulturnim i istorijskim entitetima, a o svojim teritorijama kaoo stalnom domu, gde je istorija ostavila vidljive tragove, kao celinama ~ijaje kultivacija bila proizvod zajedni~kog rada njihovih predaka i ~ija bibudu}nost zavisila od razvoja zajedni~ke civilizacije. Gde god su na-cionalne dràve stvorene, migracije su se zavr{ile, dok je, s druge strane, uisto~nim i ju`nim regionima Evrope izostalo osnivanje nacionalnihdràva, jer one nisu mogle da se odrè na ~vrsto ukorenjenim selja~kimklasama.27 Sociolo{ki gledano, nacionalna dràva je bila dràva emanci-povanih evropskih selja~kih klasa i iz tog razloga su nacionalne vojskemogle da o~uvaju svoju stalnu poziciju unutar tih dràva samo do krajapro{log veka, to jest, samo dok su bile istinski predstavnik ruralne klase.“Vojska”, kao {to je istakao Marks, “je bila ’stvar ~asti’ sa premijama zazemljoradnike: oni bi se pretvorili u gospodare, brane}i u inostranstvusvoj novoste~eni posed... uniforma je bila njihov dràvni kostim, rat je bionjihova poezija; dodeljeno zemlji{te bilo im je domovina, a patriotizam jepostao idealni oblik poseda.”28 Zapadni nacionalizam koji je kulminirao uop{toj regrutaciji, bio je proizvod ~vrsto ukorenjenih i emancipovanih se-lja~kih klasa.


26 Vassiliff Rozanov, Fallen Leaves, 1929. pp. 163-164. 27 Vidi S. A. Macartney, National States and National Minorities, London, 1934, p. 432 ff. 28 Karl Marx, The Eighteen Brumaire of Louis Bonaparte, engleski prevod De Leon, 1898.

Dok je svest o nacionalnosti srazmerno skora{nji doga|aj, struktura dr-àve je bila izvedena iz vekova monarhije i prosve}enog despotizma. Bilou obliku nove republike, bilo reformisane ustavne monarhije, dràva jekao svoju vrhovnu funkciju nasledila za{titu svih stanovnika na svojoj te-ritoriji bez obzira na njihovu nacionalnost i trebalo je da deluje kao vrhov-na zakonska institucija. Tragedija nacionalne dràve je bila u tome {to senacionalna svest koja je ja~ala preklapala sa tim funkcijama. U ime voljenaroda dràva je bila primoravana da prizna samo “pripadnike nacije” kaogra|ane, da dodeli puna gra|anska i politi~ka prava samo onima koji supripadali nacionalnoj zajednici po pravu porekla i ~injenici ro|enja. To jezna~ilo da je dràva delom bila transformisana od instrumenta zakona uinstrument nacije.

Osvajanje dràve od strane nacije29 bilo je umnogome olak{ano padomapsolutne monarhije i novim razvojem klasa koji je iz toga proiza{ao. Ap-solutni monarh trebalo je da sluì interesima nacije u celini, da bude vidlji-vi eksponent i dokaz postojanja takvog zajedni~kog interesa. Prosve}enidespotizam zasnivao se na Roanovom: “kraljevi komanduju narodima ainteres komanduje kralju”;30 ukidanjem kralja i suvereniteta naroda, ovajzajedni~ki interes bio je u stalnoj opasnosti da umesto njega do|e do traj-nog sukoba klasnih interesa i borbe za kontrolu nad dràvnom ma{ineri-jom, to jest, stalnog gra|anskog rata. Izgledalo je da je jedina preostala ve-za izme|u gra|ana i nacionalne dràve bez monarha, veza koja bi simboli-zovala njihovu su{tinsku zajednicu, veza nacionalnog, to jest zajedni~kogporekla. Tako je u veku kada je svakom klasom i svakim delom stanovni-{tva vladao klasni ili grupni interes, interes nacije u celini trebalo da budegarantovan zajedni~kim poreklom, koji se sentimentalno izraàvao u na-cionalizmu.

Tajni sukob izme|u dràve i nacije obelodanio se samim ro|enjem mo-derne nacionalne dràve, kada je Francuska revolucija kombinovala De-klaraciju o pravima ~oveka sa zahtevom za nacionalnim suverenitetom.Ista su{tinska prava zahtevala su se istovremeno i kao neotu|ivo nasle|esvih ljudskih bi}a i kao posebno nasledstvo posebnih nacija; ista nacija sejedanput deklarisala da se podvrgava zakonu, {to bi verovatno proizlaziloiz Prava ~oveka, i kao suverena, to jest nevezana nikakvim op{tim zako-nom i bez i~ega {to joj je nadre|eno.31 Prakti~ni ishod ove kontradikcijebio je da su od tada pa nadalje ljudska prava bila oja~ana i za{ti}ena samo

236 IMPERIJALIZAM

29 Vidi J. T. Delos, La nation, Montreal, 1944, izuzetna studija o tom predmetu. 30 Vidi Duc de Rohan, De l’Intéret des Princes et Etats de la Chrétienté, 1638, posve}eno

kardinalu Rišeljeu.31 Jedna od najinformativnijih diskusija o principu suvereniteta je još uvek Jean Bodin,

Six Livres de la Republique. Za dobar pregled i diskusije o glavnim Bodinovim teorijama, vi-di George H. Sabine, A History of Political Theory, 1937.

kao nacionalna prava, dok je sama institucija dràve, ~iji je vrhovni zada-tak bio da {titi i garantuje ~oveku njegova ljudska prava kao gra|anina ipripadnika nacionalnosti, izgubila svoju pravnu, racionalnu pojavu, pa suromanti~ari mogli da je tuma~e kao nekakvu nebuloznu zastupnicu “na-cionalne du{e”, koja bi po samoj ~injenici svoga postojanja trebalo da bu-de izvan ili iznad zakona. Nacionalni suverenitet, prema tome, izgubio jesvoju originalnu konotaciju slobode naroda i bio je obavijen pseudomisti~-nim oreolom bezakonite samovolje.

U su{tini, nacionalizam je izraz ovog izopa~avanja dràve u instrumentnacije i identifikovanja gra|anina sa pripadnikom nacije. Odnos izme|udràve i dru{tva bio je odre|en ~injenicom klasne borbe koja je istisnulaprethodni feudalni poredak. Liberalni individualizam, koji je pogre{no ve-rovao da dràva vlada nad samim pojedincima, izopa~io je dru{tvo, jer dr-àva u stvarnosti vlada klasama, a taj liberalni individualizam je u njoj vi-deo neku vrstu vrhovnog pojedinca kom ostali treba da se klanjaju. Izgle-dalo je da je volja nacije da je dràva {titi od posledica njene dru{tveneatomizacije i da joj u isto vreme garantuje mogu}nost opstanka u stanjuatomizacije. Da bi dorasla tom zadatku, dràva je trebalo da poja~a sve ra-nije centralisti~ke tendencije; samo strogo centralizovana administracijakoja je monopolisala sve instrumente nasilja i mogu}nosti za sticanjevlasti moè da drì ravnoteù centrifugalnim silama koje se stalno stvara-ju u dru{tvu kojim su ovladale klase. Nacionalizam je, zatim, postao dra-goceni lepak koji spaja centralizovanu dràvu i atomizovano dru{tvo, i onse zapravo pokazao kao jedina uspe{na, ìva veza izme|u pojedinaca i na-cionalne dràve.

Nacionalizam je uvek ~uvao tu po~etnu prisnu lojalnost vlasti i nikadanije sasvim izgubio funkciju o~uvanja dragocene ravnoteè izme|u nacijei dràve s jedne strane i gra|ana jednog atomizovanog dru{tva s druge.Starosedeoci nacionalne dràve ~esto su s visine gledali na naturalizovaneìtelje, one koji su primili svoja prava po zakonu a ne po ro|enju, od drà-ve a ne od nacije; ali nikada nisu oti{li tako daleko da predloè pangerman-sku distinkciju izme|u “Staatsfremde”, nepripadnika dràvi, i “Volksfrem-de”, nepripadnika naciji, koja je kasnije u{la u nacisti~ko zakonodavstvo.Po{to je dràva, ~ak i u svom izopa~enom obliku, ostala pravna institucija,i nacionalizam je bio kontrolisan putem nekog zakona, a budu}i da je izni-kao iz identifikacije dràvljana sa teritorijom, bio je sputan jasnim grani-cama.

Sasvim druga~ija je bila prva nacionalna reakcija naroda kod kojih senacionalnost jo{ nije razvila iz neartikulisane etni~ke svesti, ~iji jezici jo{nisu prerasli stupanj dijalekta kroz koji su svi evropski jezici pro{li pre ne-go {to su bili prilago|eni knjièvnim svrhama, ~ije selja~ke klase jo{ nisubile prekinule duboke korene sa zemljom i nisu bile na granici emanci-


pacije – naroda kod kojih se, sledstveno tome, nacionalni kvalitet pokazaokao mnogo prenosivija, privatna stvar, ugra|ena u samu njihovu li~nost,nego kao pitanje javne brige i civilizacije.32 Ako su èleli da se uklope unacionalni ponos zapadnih nacija, nisu imali zemlju, nisu imali dràvu, ni-kakva istorijska dostignu}a kojima bi se ponosili, ve} su samo mogli daukaù na sebe, a to je zna~ilo, u najboljem slu~aju, na svoj jezik – kao daje jezik sam po sebi ve} dostignu}e – a u najgorem slu~aju na svoju slo-vensku ili germansku ili bog zna kakvu du{u. Ipak, u veku koji je naivnoprihvatio da su svi narodi zapravo nacije, te{ko da je i{ta drugo ostalo ug-njetenim narodima Austro-Ugarske, carske Rusije ili balkanskih zemalja,gde nije bilo nikakvih uslova za realizaciju zapadnog nacionalnog trojstvanarod-teritorija-dràva, narodima ~ije su se granice vekovima stalno me-njale, a stanovni{tvo bilo vi{e ili manje u stanju neprestane migracije. Tuje bilo masa koje nisu imale ni najmanju ideju o tome {ta zna~e patria ipatriotizam, ni najmutniju predstavu o odgovornosti za zajedni~ku, ogra-ni~enu zajednicu. To je bila nevolja sa “pojasom me{anog stanovni{tva”(Makartni) koji se protezao od Baltika do Jadrana i na{ao svoj najartikuli-saniji izraz u Dvojnoj monarhiji.

Plemenski nacionalizam izrastao je iz te sfere neukorenjenosti. On sesna`no {irio ne samo me|u narodima Austro-Ugarske ve}, tako|e, iako navi{em nivou, i me|u pripadnicima nesre}ne inteligencije caristi~ke Rusije.Neukorenjenost je bila istinski izvor te “pro{irene plemenske svesti”, {toje zapravo zna~ilo da pripadnici tih naroda nemaju kona~ni dom, ve} seose}aju odoma}eni gde god pripadnici njihovog “plemena” slu~ajno ìve.“U tome se razlikujemo”, rekao je [enerer, “...{to mi ne gravitiramo premaBe~u ve} gravitiramo prema svakom mestu u kome ìve Nemci”.33 Obe-le`je pan-pokreta bilo je to da oni nisu ~ak ni poku{ali da postignu na-cionalnu emancipaciju, ve} su odjednom, u svojim snovima o ekspanziji,prevazi{li uske granice nacionalne zajednice i proglasili narodnu zajed-nicu, koja bi ostala dràvni faktor ~ak i da su njeni ~lanovi bili raspr{eni poceloj zemaljskoj kugli. Sli~no tome, a nasuprot pravim nacionalnim oslo-bodila~kim pokretima malih naroda, koji su uvek po~injali sa ispitivanjemnacionalne pro{losti, pan-pokreti nisu prestajali da se bave istorijom, ali suprojektovali osnove svoje zajednice u budu}nost ka kojoj je pokret trebaloda ide.

238 IMPERIJALIZAM

32 Interesantni su u ovom kontekstu socijalisti~ki predlozi Karla Renera i Ota Bauera uAustriji da se nacionalnost potpuno odvoji od svojih teritorijalnih osnova i da postane nekavrsta li~nog statusa; to je naravno odgovaralo situaciji u kojoj su etni~ke grupe bile raspršenepo celom carstvu ne gube}i ništa od svog nacionalnog karaktera. Vidi Otto Bauer, DieNationalitätenfrage und die õsterreichische Sozialdemokratie, Vienna, 1907, o li~nom (na-suprot teritorijalnom) principu, pp. 332 ff, 353 ff. “Li~ni princip ne èli da organizuje nacijekao teritorijalne zajednice, ve} samo kao udruènje li~nosti.”

33 Pichl, op. cit., I, 152.

Plemenski nacionalizam, {ire}i se kroz sve ugnjetene nacionalnosti u Is-to~noj i Ju`noj Evropi, razvio se u nov oblik organizacije, u pan-pokrete,me|u onim narodima koji su kombinovali neku vrstu nacionalne domovi-ne, Nema~ku ili Rusiju, sa {irokom, rasutom iredentom, Nemcima i Slove-nima izvan svoje zemlje.34 Nasuprot prekomorskom imperijalizmu, koji sezadovoljavao relativnom nadmo}no{}u, nacionalnom misijom, ili breme-nom belog ~oveka, pan-pokreti su zapo~eli sa apsolutnom tvrdnjom o iza-branosti. Nacionalizam je ~esto opisivan kao emocionalni surogat za reli-giju, ali je tek tribalizam pan-pokreta ponudio novu teoriju religije i novikoncept svetosti. Pansloveni nisu do{li do afirmacije hri{}anske priroderuskog naroda, njegovog bi}a, prema Dostojevskom “hristonosca me|unacijama”, koji Boga uvodi direktno u ovozemaljske stvari zbog carevereligijske funkcije i poloàja u pravoslavnoj crkvi.35 Pansloveni su napu-stili svoje ranije liberalne tendencije i uprkos vladinom protivljenju, a unekim slu~ajevima ~ak i proganjanju, postali su nepokolebljivi braniociSvete Rusije zbog tvrdnje da su “pravi boànski narod modernih vreme-na”36.

Austrijski pangermani izrekli su sli~ne tvrdnje o boànskoj izabranosti,i pored toga {to su, sa sli~nom liberalnom pro{lo{}u, ostali antiklerikalni ipostali antihri{}ani. Kada je Hitler, koji je po vlastitom priznanju bio [e-nererov u~enik, ustvrdio tokom pro{log rata: “Svemo}ni Bog je stvoriona{u naciju. Mi {titimo Njegovo delo {tite}i sâmo njeno postojanje,”37 od-govor sa druge strane, kod sledbenika panslavizma, bio je potpuno istogtipa: “Nema~ka ~udovi{ta nisu samo na{i neprijatelji, ve} bo`ji neprijate-lji.”38 Te skora{nje formulacije nisu se rodile iz trenuta~nih propagandnihpotreba, i ova vrsta fanatizma ne zloupotrebljava jednostavno religijski je-


34 Nijedan potpuni pan-pokret nije se razvio osim pod tim uslovima. Panlatinizam je biopogrešan naziv za nekoliko neuspelih pokušaja latinskih nacija da naprave neku vrstu savezaprotiv nema~ke opasnosti, i poljski mesijanizam nikad nije zahtevao ni{ta više nego što se uneko vreme moglo smatrati teritorijom pod poljskom dominacijom. Vidi tako|e Deckert, op.cit., koji je 1914. tvrdio da je “panlatinizam sve više propadao a nacionalizam i dràvna svestpostajali ja~i, i tu su stekli ja~i potencijal nego na bilo kom drugom mestu u Evropi” (p. 7).

35 Nicolas Berdyaev, The Origin of Russian Communism, 1937, p. 102. – K. S. Aksakov je1855. ruski narod nazvao “jedinim hriš}anskim narodom na Zemlji” (vidi Hans Ehrenberg iN. V. Bubnoff, Oestliches Christentum, I, p. 92 ff), a pesnik Tjut~ev je u isto vreme tvrdio da“je ruski narod hriš}anski ne samo po pravoslavlju ve} po ne~em mnogo prisnijem. On jehriš}anski po sposobnosti odricanja i `rtve koja je osnova njegove moralne prirode.” Citiranoiz: Hans Kohn, op. cit.

36 Prema âadajevu, ~ija su Philosophical Letters. 1829-1831 predstavljala prvi sistemat-ski pokušaj da se svetska istorija koncentriše oko ruskog naroda. Vidi Ehrenberg, op. cit., I,p. 5 ff.

37 Govor 30. januara 1945, kako je zabeleèn u New York Times, 31. januara. 38 Re~i Luke, tambovskog vladike, kako je citirano u The Journal of the Moscow Patriar-

chate, No. 2, 1944.

zik; iza toga leì istinska teologija koja je ranijim pan-pokretima dala za-mah i zadràla znatan uticaj na razvoj modernih totalitarnih pokreta.

Pan-pokreti su propovedali boànsko poreklo sopstvenog naroda u po-re|enju sa jevrejsko-hri{}anskom verom u boànsko poreklo ôveka. Pre-ma njima je ~ovek, neizbe`no pripadaju}i nekom narodu, primio svoje bo-ànsko poreklo samo indirektno, kroz pripadnost narodu. Pojedinac, tako,ima boànsku vrednost samo dok pripada narodu koji je izabran da budeboànskog porekla. On gubi pravo na to ~im odlu~i da menja nacional-nost: on i tada raskida sve veze po kojima je bio od prirode obdaren boàn-skim poreklom i pada, takore}i, u metafizi~ko besku}ni{tvo. Politi~ka pre-dnost ovog koncepta bila je dvostruka. On je od nacionalnosti ~inio stalnikvalitet koji istorija vi{e nije mogla da dotakne, bez obzira na to {ta se do-ga|a datom narodu – emigracija, pokoravanje, raseljavanje. Jo{ neposred-niji uticaj, me|utim, imalo je to {to su u apsolutnoj suprotnosti sa boàn-skim poreklom sopstvenog naroda i svih drugih neboànskih naroda nes-tajale sve razlike izme|u pojedina~nih pripadnika naroda, bilo dru{tvenebilo ekonomske, bilo psiholo{ke. Boànsko poreklo je pretvorilo narod uuniformnu “izabranu” masu arogantnih robota.39

Neistinitost ove teorije je uo~ljiva koliko i njena politi~ka korisnost.Bog nije stvorio ni ~oveka (~ije je poreklo o~igledno u ra|anju) niti naro-de (koji su nastali kao rezultat ljudske organizacije). Ljudi su nejednaki posvom prirodnom poreklu, svojoj razli~itoj organizaciji i po istorijskoj sud-bini. Njihova jednakost je jedino jednakost prava, to jest, jednakost ljud-skog smisla; ipak, iza te jednakosti ljudskog smisla leì, prema jevrejsko-hri{}anskoj tradiciji, jedan drugi kvalitet, izraèn u konceptu zajedni~kogporekla izvan ljudske istorije, ljudske prirode i ljudskog smisla – zajedni-~ko poreklo u mitskom ~oveku koji se ne da identifikovati, koji je i sambo`ja kreacija. To boànsko poreklo je metafizi~ki koncept na kome moèbiti zasnovana politi~ka jednakost svrhe, svrhe uspostavljanja ~ove~anstvana zemlji. Pozitivizam i progresivizam devetnaestog veka izopa~ili su ovusvrhu ljudske jednakosti kada su hteli da dokaù ono {to se ne moè doka-zati, naime, da su ljudi po prirodi jednaki, a razli~iti samo po istoriji i okol-nostima, tako da se mogu izjedna~avati ne po pravima, ve} po okolnosti-ma i obrazovanju. Nacionalizam i njegov koncept “nacionalne misije” izo-pa~io je nacionalni koncept ~ove~anstva kao porodice nacija u hijerarhij-sku strukturu, u kojoj su razlike u istoriji i organizaciji pogre{no tuma~enekao razlike izme|u ljudi koje po~ivaju na prirodnom poreklu. Rasizam,

240 IMPERIJALIZAM

39 To je opazio ve} ruski jezuit, knez Ivan S. Gagarin u svom pafletu La Russie sera-t-ellecatolique? (1856), u kojem je napao slavenofile jer “oni èle da uspostave najkompletnijuversku, politi~ku i nacionalnu uniformnost. U svojoj spoljnoj politici oni èle da objedine svepravoslavne hriš}ane bez obzira na nacionalnost, i sve Slovene bez obzira na veru, u velikoslovensko i pravoslavno carstvo”. (Citirano iz Hans Kohn, op. cit.)

koji je poricao zajedni~ko poreklo ~oveka i pobijao zajedni~ku svrhu uspo-stavljanja ~ove~anstva, uveo je koncept boànskog porekla jednog za razli-ku od svih drugih, prikrivaju}i tako privremen i promenljiv proizvod ljud-skog truda pseudomisti~nom koprenom boànske ve~nosti i kona~nosti.

Kona~nost je ono {to deluje kao zajedni~ki imenitelj izme|u filozofijepan-pokreta i rasnih koncepata, i terijski obja{njava njihovu inherentnume|usobnu naklonost. Politi~ki, nije va`no da li je kao poreklo naroda za-mi{ljen Bog ili priroda; u oba slu~aja, ma koliko da je prisvajanje prava zasopstveni narod uzvi{eno, narodi se preobra}aju u ìvotinjske vrste, takoda se Rusi razlikuju od Nemaca kao vuk od lisice. “Boànski narod” ìvi usvetu u kojem je on uro|eni progonitelj svih drugih slabijih vrsta, ili uro-|ena `rtva svih ja~ih vrsta. Samo se pravila ìvotinjskog carstva mogumo`da primeniti na njegovu politi~ku sudbinu.

Tribalizam pan-pokreta sa svojim konceptom “boànskog porekla” jed-nog naroda duguje deo svoje privla~nosti preziru prema liberalnom indi-vidualizmu,40 idealu ~ove~anstva i ljudskog dostojanstva. Ni{ta nije ostalood ljudskog dostojanstva ako pojedinac svoju vrednost duguje jedino ~i-njenici {to se slu~ajno rodio kao Nemac ili Rus; ali postoji, umesto toga,nova povezanost, ose}anje me|usobnog poverenja me|u svim ~lanovimanaroda, koje je zaista bilo u stanju da ublaì opravdane bojazni modernihljudi o tome {ta bi im se moglo dogoditi kad ih, kao izolovane pojedince uatomizovanom dru{tvu, ne bi {titili puki brojevi i nametnuta uniformnakohezija. Sli~no tome, “pojas me{ovitog stanovni{tva”, izloèniji od osta-lih delova Evrope olujama istorije i manje ukorenjen u zapadnu tradiciju,osetio je mnogo pre ostalih evropskih naroda strah od ideala ~ove~anstva iod jevrejsko-hri{}anske vere u zajedni~ko poreklo ~oveka. Ti ljudi nisu ga-jili nikakve iluzije o “plemenitom divljaku”, jer su znali pone{to o poten-cijalu zla i ne istraùju}i navike kanibala. [to vi{e narodi znaju jedan odrugome, to manje èle da druge narode smatraju sebi ravnima i vi{e uz-mi~u od ideala ~ove~anstva.

Privla~nost plemenske izolacije i ambicije gospodarske rase delimi~nosu bile posledice instinktivnog ose}anja da ~ove~anstvo, bilo kao religijs-ki ili humanisti~ki ideal, implicira zajedni~ku odgovornost.41 Zbog sma-


40 “Ljudi }e shvatiti da ~ovek nema nikavo drugo predodre|enje na ovom svetu do da ra-di na razaranju svoje li~nosti i da je zameni društvenom i bezli~nom egzistencijom”. Chaada-yev, op. cit. Citirano prema Ehrenberg, op. cit., p. 60.

41 Slede}i pasa` iz Frymann, op. cit., p. 186, veoma je karakteristi~an: “Mi znamo sop-stveni narod, njegove kvalitete i njegove nedostatke – ~ove~anstvo mi ne znamo i odbijamoda se njime bavimo ili oduševljavamo. Gde po~inje, gde završava to što treba da volimo jerpripada ~ove~anstvu...? Jesu li dekadent ili poluìvotinjski ruski seljak iz mira, crnac iz is-to~ne Afrike, polu-soj iz nema~ke Jugozapadne Afrike, ili nepodnošljivi Jevreji iz Galicije iRumunije svi pripadnici ~ove~anstva?... ôvek moè da veruje u solidarnost germanskihnaroda – ko god je izvan ove sfere, ne ti~e nas se.”

njivanja geografskih razdaljina, to je postalo politi~ka aktuelnost prvogareda.42 Isto tako, idealisti~ki razgovor o ~ove~anstvu i ljudskom dostojan-stvu postao je stvar pro{losti, jednostavno zato {to je svim tim lepim i sno-likim idejama sa oven~anom tradicijom iznenada kucnuo zastra{uju}e pra-vi ~as. âk i insistiranje na gre{nosti svih ljudi, koja je svakako bila odsut-na iz frazeologije liberalnih protagonista “~ove~anstva”, ni u kom slu~ajunije dovoljno da se razume ~injenica – koju je narod isuvi{e dobro shvatio– da ideja ~ove~anstva, o~i{}ena od svake sentimentalnosti, ima veomaozbiljnu konsekvencu, naime to da ljudi moraju da u ovom ili onom oblikupreuzmu odgovornost za sve zlo~ine koje su po~inili ljudi i da je kona~nosvaka nacija primorana da odgovara za zlo koje su po~inile sve ostale.

Tribalizam i rasizam su veoma realisti~ni, iako veoma destruktivni pute-vi da se izbegne nezgodan poloàj zajedni~ke odgovornosti. Njihova me-tafizi~ka neukorenjenost, koja je tako dobro pristajala teritorijalnoj iskore-njenosti nacija koje su prve zahvatili, isto tako dobro se prilagodila potre-bama gibanja masa modernih gradova i zato je ove smesta zgrabio totali-tarizam; ~ak su bolj{evici osuje}eni da fanati~no prihvate najve}u antina-cionalnu doktrinu, marksizam, a panslovenska propaganda je ponovo uve-dena u sovjetsku Rusiju zbog stra{ne izolacijske vrednosti u samim timteorijama.43

Ta~no je da je sistem vladavine u Austro-Ugarskoj i u carskoj Rusiji slu-ìo kao istinska {kola plemenskog nacionalizma, da je zapravo bio zasno-van na ugnjetavanju nacionalnosti. U Rusiji je to potla~ivanje bilo is-klju~ivi monopol birokratije koja je tako|e tla~ila ruski narod, tako da jena kraju samo ruska inteligencija postala panslovenska. Dvojna monarhijaje, naprotiv, vladala svojim neugodnim nacijama daju}i im upravo tolikoslobode da ugnjetavaju druge nacije, tako da su na kraju postale prava ma-sovna osnova za ideologiju pan-pokreta. Tajna opstanka ku}e Habsburga udevetnaestom veku leì u osetljivoj ravnoteì i u podr{ci koju je nadnacio-nalna ma{inerija dobijala od me|usobnog antagonizma, ali i od toga {to suNemci eksploatisali êhe, Ma|ari Slovake, Poljaci Karpatske Ukrajince i

242 IMPERIJALIZAM

42 Ovo suàvanje geografskih razdaljina našlo je izraza u Friedrich Naumann, Central Eu-rope: “Još je daleko dan kada }e postojati ’jedan tor i jedan pastir’, ali su prošli dani kada supastiri bez broja, manji ili ve}i, vodili svoja stada neobuzdano preko pašnjaka Evrope. Duhzamašne industrije i nadnacionalna organizacija obuzeli su politiku. Ljudi razmišljaju, kakose jedanput Sesil Roudz izrazio, u ’kontinentima’”. Ovih nekoliko re~enica citirano je u bez-brojim ~lancima i pamfletima toga vremena.

43 Sa tog stanovišta veoma su interesantne nove teorije sovjetske ruske genetike. Nasle-|ivanje ste~enih karakteristika jasno zna~i da stanovništvo koje ìvi pod nepovoljnim uslovi-ma prenosi nasle|em skromnije sposobnosti i vice versa. “U svetu treba da imamo uro|enegospodare i podre|ene rase.” Vidi H. S. Muller, “The Society Master Race Theory”, u NewLeader, July 30, 1949.

tako dalje. Za sve njih je postala normalna stvar to da neko moè da priba-vi dràvnost na tu| ra~un i da }e se neko rado odre}i slobode ako ugnjeta-vanje dolazi od njegove sopstvene nacionalne vlade.

Ta dva pan-pokreta razvila su se bez ikakve pomo}i ruske ili nema~kevlade. To nije spre~ilo njihove austrijske prista{e da uìvaju u slastimaveleizdaje protiv austrijske vlade. Ta mogu}nost obrazovanja masa u duhuveleizdaje donela je austrijskim pan-pokretima u pravi ~as prili~no {irokupodr{ku masa koja im je uvek nedostajala u Nema~koj ili u Rusiji. Istotako bilo je lak{e navesti nema~ke radnike da napadnu nema~ku buròazi-ju nego vladu, kao i “di}i seljake u Rusiji pre protiv vlastele nego protivcara”.44 Razlika u drànju nema~kih radnika i ruskih seljaka bila je svaka-ko ogromna; prvi su gledali na ne ba{ previ{e voljenog monarha kao na sim-bol nacionalnog jedinstva, a ovi drugi su smatrali da je poglavar njihovevlade pravi predstavnik Boga na zemlji. Te razlike, me|utim, bile su ma-nje va`ne od ~injenice da ni u Rusiji ni u Nema~koj vlada nije bila takoslaba kao u Austriji, niti je njihova vlast bila tako ozlogla{ena da bi pan-pokreti mogli da naprave politi~ki kapital od revolucionarnih nemira. Sa-mo je u Austriji revolucionarni poriv na{ao svoj prirodan izlaz u pan-po-kretima. Zamisao (ne jako ve{to izvedena) devide et impera je malo u~i-nila da se umanje centrifugalne tendencije nacionalnih sentimenata, ali jesasvim dobro uspela da uvede kompleks vi{e vrednosti i op{te raspoloè-nje nelojalnosti.

Neprijateljstvo prema dràvi kao instituciji provla~i se kroz teorije svihpan-pokreta. Opozicija slavenofila prema dràvi ta~no je opisana kao “pot-puno druga~ija od svega {to bi se moglo na}i u sistemu zvani~nog nacio-nalizma”;45 smatralo se da je dràva po samoj svojoj prirodi tu|a narodu.Slavenofili su ose}ali da slovenska nadmo} leì u ravnodu{nosti ruskognaroda prema dràvi, u tome {to on sebe ~uva kao corpus separatum odsvoje sopstvene vlade. To su slavenofili mislili kada su nazvali Ruse“bezdràvnim narodom” i to je omogu}ilo tim “liberalima” da se pomiresa despotizmom; u skladu sa zahtevom despotizma bio je zahtev da se na-rod ne “me{a u dràvnu vlast”, to jest, u apsolutnu vlast.46 Pangermani,koji su bili politi~ki artikulisani, uvek su insistirali na prioritetu na-cionalnog nad dràvnim interesom47 i ~esto su dokazivali da “svetska poli-


44 G. Fedotov, “Russia and Freedom”, The Review of Politics, Vol. VIII, No. 1, January,1946, pravo je remek delo istoriografije; ono daje sr` cele ruske istorije.

45 N. Berdyaev, op. cit., p. 29. 46 K. S. Asakov u Ehrenberg, op. cit., p. 97.47 Vidi na primer Šenererovu àlbu da austrijska Verfassungspartei još uvek podre|uje na-

cionalne interese dràvnim (Pichl, op. cit., I, 151). Vidi tako|e karakteristi~ne pasaè upangermanskom Judas Kampf und Niederlage in Deutschland, grofa E. Rewentlowa 1937, p.39 ff. Reventlo je video nacionalsocijalizam kao ostvarenje pangermanizma zbog njegovogodbijanja da “idolatrizuje” dràvu koja je samo jedna funkcija narodnog ìvota.

tika prevazilazi okvir dràve”, da je jedini stalni ~inilac tokom istorije bionarod a ne dràva; i da zato nacionalne potrebe, menjaju}i se sa okolnosti-ma, treba da odre|uju, u svim vremenima, politi~ke ~inove dràve.48 Aliono {to je u Nema~koj i Rusiji ostalo samo {uplja fraza sve do kraja Prvogsvetskog rata, imalo je dosta realan aspekt u Dvojnoj monarhiji, ~ija jepropast izazivala trajni zlobni prezir prema vladi.

Ozbiljna je gre{ka pretpostaviti da su vo|e pan-pokreta bili reakcionariili “kontrarevolucionari”. Iako po pravilu ne previ{e zainteresovani za dru-{tvena pitanja, nikada nisu napravili tu gre{ku da drè stranu sa kapitalisti-~kom eksploatacijom i ve}ina ih je nekad pripadala, a dosta njih je i daljepripadalo, liberalnim, progresivnim partijama. Sasvim je ta~no, u izves-nom smislu, da je Pangermanska liga “otelovila stvarni poku{aj narodnekontrole u spoljnoj politici. Ona je ~vrsto verovala u efikasnost sna`nog,nacionalno svesnog javnog mnjenja... i inicijativne nacionalne politike posili narodnog htenja”.49 Samo {to gomila, organizovana u pan-pokrete iinspirisana rasnim ideologijama, uop{te nije bila isti onaj narod ~ije surevolucionarne akcije dovele do ustavne vlade i ~iji bi se pravi predstavni-ci u to vreme mogli na}i samo u radni~kim pokretima, ve} je sa svojom“pro{irenom plemenskom sve{}u” i upadljivim nedostatkom patriotizmamnogo vi{e li~ila na “rasu”.

Panslavizam, za razliku od pangermanizma, stvorila je ruska inteligen-cija i on ju je u potpunosti proìmao. Mnogo manje razvijen u organizacio-nom obliku i mnogo manje konzistentan u politi~kim programima, on jetokom znatnog vremena zadrào visok stepen literarne rafiniranosti i filo-zofske spekulacije. Dok je Rozanov spekulisao o misterioznim razlikamaizme|u jevrejske i hri{}anske seksualne mo}i i do{ao do iznena|uju}egzaklju~ka da su Jevreji “sjedinjeni sa tom mo}i, a hri{}ani od nje odvoje-ni”,50 vo|a austrijskih pangermana veselo je otkrio da èli da “privu~e in-teresovanje malog ~oveka propagandnim pesmama, po{tanskim kartama,[enererovim kriglama za pivo, {tapovima za {etnju i {ibicama”.51 Kona-~no su i pansloveni “napustili Hegela i [elinga, a prizvali prirodne naukeda popune teorijsku municiju”.52

Pangermanizam, koji je osnovao jedan ~ovek, Georg fon [enerer, i kojisu uglavnom podràvali nema~ki i austrijski studenti, koristio se od po~et-

244 IMPERIJALIZAM

48 Ernst Hasse, Deutsche Weltpolitik, 1897, u Alldeutsche Flugschriften, br. 5 i DeutschePolitik, 1. Heft: Das deutsche Reich als Nationalstaat, 1905, p. 50.

49 Wertheimer, op. cit., p. 209. 50 Rozanov, op. cit., p. 56-57. 51 Oskar Karbach, op. cit. 52 Louis Levine, Pan-Slavism and European Politics, New York, 1914, opisuje ovu

promenu od starije slavenofilske generacije do novog panslavenskog pokreta.

ka upadljivo vulgarnim jezikom, s namerom da se dopadne {irim i razli~i-tim dru{tvenim slojevima. [enerer je tako|e bio “prvi koji je uo~io mogu}-nosti antisemitizma kao instrumenta za usmeravanje spoljne politike i zadezorganizaciju... unutra{nje strukture dràve”.53 Neki od razloga za po-godnost kori{}enja jevrejskog naroda u te svrhe su o~igledni: njihov veo-ma istaknut poloàj uz po{tovanje Habsbur{ke monarhije, zajedno sa ~i-njenicom da su ih u mnogonacionalnoj zemlji lak{e smatrali posebnom na-cionalno{}u nego u nacionalnoj dràvi ~ije je gra|anstvo, barem po teori-ji, homogenog sastava. Me|utim, iako svakako obja{njava nasilnost aus-trijskog tipa antisemitizma i pokazuje koliko je [enerer bio pronicljiv poli-ti~ar kada je to iskoristio, sve ovo nam ne pomaè da razumemo centralnuideolo{ku ulogu antisemitizma u oba pan-pokreta.

“Pro{irena plemenska svest” kao emocionalni motor pan-pokreta potpu-no se razvila pre nego {to je antisemitizam postao njihova centralna tema ikoheziona snaga. Panslavizam, sa svojom duòm i ozbiljnijom istorijomfilozofske spekulacije i uo~ljivijom politi~kom neefikasno{}u, dobio je ja-sno antisemitske crte u poslednjim decenijama devetnaestog veka; panger-man [enerer je ve} otvoreno objavio svoje neprijateljstvo prema dràvniminstitucijama dok su mnogi Jevreji bili jo{ uvek ~lanovi njegove partije.54

U Nema~koj, gde je [tekerov pokret pokazao upotrebljivost antisemitizmakao politi~kog propagandnog oru`ja, Pangermanska liga krenula je donek-le u pravcu antisemitizma, ali pre 1918. nikada nije i{la dotle da isklju~iJevreje iz ~lanstva.55 Povremena antipatija slavenofila prema Jevrejimapre{la je u antisemitizam u celoj ruskoj inteligenciji kada je, posle ubistvacara 1881, talas pogroma koji je organizovala vlada doveo jevrejsko pita-nje u ìù pa`nje javnosti.

[enerer, koji je u isto vreme otkrio antisemitizam, verovatno je postaosvestan njegovih mogu}nosti skoro slu~ajno: po{to je iznad svega èleo darazru{i Habsbur{ko carstvo, nije bilo te{ko izra~unati efekat isklju~ivanjajedne nacije iz dràvne strukture koja po~iva na mno{tvu nacija. Cela iz-gradnja ovog ~udnog ustrojstva, dragocena ravnoteà njene birokratijemogla bi se rastrojiti kad bi umereno ugnjetavanje, pod kojim su sve na-cionalnosti uìvale izvestan stepen jednakosti, bila potkopana narodnimpokretima. Ipak, istoj svrsi je isto toliko dobro mogla da posluì i divljamr`nja pangermana prema slovenskim nacionalnostima, mr`nja koja jeimala duboke korene i mnogo pre nego {to je pokret postao antisemitski;to su dokazivali i Jevreji u njegovom ~lanstvu.


53 Oscar Karbach, op. cit., p. 45. 54 U Programu iz Linca, koji je ostao kao pangermanski program u Austriji prvobitno nije

bilo paragrafa o Jevrejima; u komisiji za nacrt programa 1882. su ~ak bila tri Jevrejina. Para-graf o Jevrejima je dodat 1885. Vidi Oscar Karbach, op. cit.

55 Otto Bonhard, op. cit., p. 45.

Antisemitizam pan-pokreta je postao tako efikasan da je mogao da pre-ìvi op{tu propast antisemitske propagande tokom varljivog mira koji jeprethodio izbijanju Prvog svetskog rata, tako {to se udruìo sa plemen-skim nacionalizmom Isto~ne Evrope. Postojala je unutarnja privla~nost iz-me|u teorija pan-pokreta i beskorene egzistencije jevrejskog naroda. Iz-gledalo je da su Jevreji savr{en primer naroda u plemenskom smislu, nji-hova organizacija model koji su pan-pokreti teìli da opona{aju, njihovopstanak i mo} koja im se pridavala najbolji dokaz ispravnosti rasnih teo-rija.

Ako su ostale nacionalnosti u Dvojnoj monarhiji bile samo slabo vezaneza tlo i imale malo smisla za zna~enje zajedni~ke teritorije, Jevreji su biliprimer naroda koji je bez ikakvog doma mogao da sa~uva identitet tokomvekova, i koji se zato mogao navoditi kao dokaz da nikakva teritorija nijepotrebna da bi se konstituisala nacionalnost.56 Ako su pan-pokreti insisti-rali na sporednoj ulozi dràve i na primatu naroda, organizovanog bez ob-zira na granice, naroda koji nije neizostavno predstavljen u vidljivim insti-tucijama, onda su Jevreji bili savr{en model nacije bez dràve i bez vid-ljivih institucija.57 Ako su plemenske nacionalnosti ukazivale na sebe kaona centar svog nacionalnog ponosa, bez obzira na istorijska dostignu}a iu~estvovanje u istorijskim doga|ajima, ako su verovale da ih neka tajan-stvena unutarnja psiholo{ka ili fizi~ka osobina ~ini otelovljenjem neNema~ke ve} germanizma, ne Rusije, ve} ruske du{e, nekako su znali,iako to nisu umeli da izraze, da je jevrejstvo asimilovanih Jevreja bilo up-ravo ista vrsta pojedina~nog li~nog otelovljenja judaizma i da je neobi~niponos sekularizovanih Jevreja, koji se nisu odrekli tvrdnje da su izabrani,stvarno zna~io da oni veruju da su druga~iji i bolji jednostavno zato {to suslu~ajem ro|eni kao Jevreji, bez obzira na dostignu}a i tradiciju Jevreja.

Dosta je ta~no da je takvo jevrejsko drànje, takva, vrsta takore}i, ple-menskog nacionalizma, bilo rezultat nenormalnog poloàja Jevreja u mo-dernim dràvama, poloàja izvan dru{tva i nacije. Me|utim, i poloàj ovihpromenljivih etni~kih grupa, koje su postale svesne svoje nacionalnostitek kroz primer drugih – zapadnih – nacija, i kasnije poloàj neukorenje-nih masa velikih gradova, koje je rasizam tako efikasno mobilisao, bio jepo mnogim stvarima veoma sli~an. I one su bile izvan dru{tva, i one su bi-le izvan nacionalne dràve koja je izgledala kao jedina zadovoljavaju}apoliti~ka organizacija naroda. U Jevrejima su one odjednom prepoznalesvoje veselije, sre}nije takmace jer, oni su tako to videli, Jevreji su na{li

56 Tvrdi socijalista Otto Bauer, svakako ne antisemita, op. cit., p. 373. 57 Za jevrejsku samosvest veoma je instruktivan esej S. A. Steinberga, “Die weltan-

schaulichen Voraussetzungen der jüdischen Geschichtsschreibung” u Dubnov Festschrift,1930: “Ako je neko ... uveren u koncept ìvota kakav je izaèn u jevrejskoj istoriji... ondadràvno pitanje gubi zna~aj, bez obzira na to kako se na njega odgovori.”

246 IMPERIJALIZAM

na~in da konstitui{u sopstveno dru{tvo koje je, upravo zato {to nije imalosvoje vidljivo zastupni{tvo i nikakvo normalano politi~ko udruènje, mog-lo da postane zamena za naciju.

Ali vi{e od svega Jevreje je u centar ovih rasnih ideologija dovela jednajo{ o~iglednija ~injenica, naime da zahtev pan-pokreta o izabranosti moèozbiljno da se sukobi samo sa istim zahtevom Jevreja. Nije bilo va`no {tojevrejski koncept nije imao ni{ta zajedni~ko sa plemenskim teorijama oboànskom poreklu sopstvenog naroda. Gomila se nije mnogo bavila ta-kvim sitnicama kao {to je istorijska ta~nost i jedva da je bila svesna razlikeizme|u jevrejske istorijske misije da zasnuje celo ~ove~anstvo, i sopstve-ne “misije” da vlada nad svim drugim narodima na Zemlji. Ali vo|e pan-pokreta znale su vrlo dobro da su Jevreji podelili svet, upravo kao i oni, nadve polovine – na sebe i na sve ostale.58 U toj su se dihotomiji Jevreji opetpokazali kao sre}niji takmaci koji su ne{to nasledili, koji su po ne~emu bi-li priznati, a ne-jevreji su morali da grade ni iz ~ega.59

Op{tepoznata “istina”, koja ponavljanjem nije postala istinitija, jeste toda je antisemitizam samo oblik zavisti. No kada je u pitanju jevrejska iza-branost, ona je dosta ta~na. Kad god su narodi odvojeni od delanja i do-stignu}a, kad su one prirodne veze sa zajedni~kim svetom razbijene ili nepostoje iz ovog ili onog razloga, oni su skloni da se okrenu sebi u svojojgoloj prirodnoj datosti i da kao svoje prirodno pravo zahtevaju bo-ànstvenost i misiju da iskupe ceo svet. Kada se to dogodi u zapadnoj civi-lizaciji, takvi narodi }e na svom putu redovno nai}i na vekovima star za-htev Jevreja. To su osetili glasnogovornici pan-pokreta i zato ih nimalo ni-je uznemiravalo realisti~ko pitanje da li je jevrejski problem, iskazan uciframa i mo}i, dovoljno vaàn da bi mr`nja prema Jevrejima postala sto-èr njihove ideologije. Kako je njihov nacionalni ponos bio nezavisan odsvih dostignu}a, tako se i njihova mr`nja prema Jevrejima oslobodila odsvih specifi~no jevrejskih dela i nedela. U tome su se pan-pokreti potpunoslagali, iako ~ak nisu ni znali kako da iskoriste svoj ideolo{ki stoèr zasvrhe politi~ke organizacije.

Vremenski razmak izme|u formulisanja ideologije pan-pokreta i mo-gu}nosti njene ozbiljne politi~ke primene pokazuje ~injenica da su“Protokoli sionskih mudraca” – koje su oko 1900. krivotvorili agenti rusketajne policije u Parizu po sugestiji Pobedonosceva, politi~kog savetnika


58 Me|usobna bliskost tih koncepata moè se videti u slede}oj podudarnosti kojoj se moèdodati mnogo drugih primera Steinberg, op. cit., kaè o Jevrejima da se njihova istorija doga-|a izvan svih uobi~ajenih istorijskih zakona. âadajev zove Ruse izuzetnim narodom. Ber-|ajev otvoreno tvrdi (op. cit., p. 135): “Ruski mesijanizam je rod jevrejskom mesijanizmu.”

59 Vidi antisemitu E. Reventlow, op. cit., ali tako|e i filosemitskog ruskog filozofa Vladi-mira Solovjeva, Judaism and the Christian Question (1884): Izme|u dve verske nacije, Rusai Poljaka, istorija je uvela tre}i verski narod, Jevreje. Vidi Ehrenberg, op. cit., p. 314 ff. Viditako|e Cleinow, op. cit., p. 44 ff.

Nikolaja II i jedinog panslovena koji je ikada bio na nekom uticajnom po-loàju – ostali napola zaboravljen pamflet do 1919, kada je zapo~eo njihovzaista trijumfalan pohod kroz sve evropske zemlje i jezike;60 jedino jeHitlerov Mein Kampf nekih tridesetak godina kasnije bio vi{e u opticaju.Ni krivotvoritelj niti njegov poslodavac nisu znali da }e do}i vreme kada}e policija biti centralna institucija dru{tva, a zemlja organizovana po kri-votvorenim jevrejskim principima zapisanim u Protokolima. Mo`da je ba{Staljin prvi otkrio koliko je policija va`na za odràvanje na vlasti. Hitler,pronicljiviji od [enerera, svog duhovnog oca, svakako je znao kako daupotrebi hijerarhijski princip rasizma, kako da iskoristi antisemitsku tvrd-nju o “najgorem” narodu da bi se na pravi na~in organizovao “najbolji”, ada svi osvojeni i potla~eni narodi budu izme|u, kako da generalizuje kom-pleks vi{e vrednosti pan-pokreta tako da svaki narod, sa nu`nom iznim-kom Jevreja, moè da gleda s visine na neki koji je jo{ gori od njega.

O~igledno je bilo potrebno jo{ nekoliko decenija skrivenog haosa i ot-vorenog o~aja pre nego {to {iroki sloj naroda radosno uvidi da }e posti}iono {to su jedino Jevreji, kako su verovali, po svom uro|enom |avolstvutako dugo uspevali da postignu. Vo|e pan-pokreta, u svakom slu~aju, iakove} mutno svesne socijalnog pitanja, bile su veoma jednostrane u svom in-sistiranju na spoljnoj politici. Vo|e zato nisu bile u stanju da vide da anti-semitizam moè da bude ona neophodna karika koja povezuje metodeunutra{nje i metode spoljne politike; jo{ nisu znale kako da uspostave svo-ju “narodnu zajednicu”, to jest potpuno iskorenjenu, rasno indoktriniranuhordu.

To {to se fanatizam pan-pokreta obru{io na Jevreje kao na ideolo{ki cen-tar i {to je to bio po~etak kraja evropskog jevrejstva, predstavlja jednu odnajlogi~nijih i najogor~enijih osveta koja je ikad u istoriji izvedena. Jer,naravno, ima neke istine u “prosve}enim” tvrdnjama od Voltera do Renanai Tena da je jevrejski koncept izabranosti, njihovo poistove}ivanje religijei nacionalnosti, njihov zahtev za apsolutnim poloàjem u istoriji i povla{-}eni odnos sa Bogom, uneo u zapadnu civilizaciju ina~e nepoznati ele-ment fanatizma (koji je nasledilo hri{}anstvo u svojoj tvrdnji da isklju~ivoono poseduje Istinu) na jednoj strani, a na drugoj element ponosa koji jebio opasno blizu njenoj rasnoj izopa~enosti.61 Politi~ki, bilo je bez ikakvihposledica to {to su judaizam i o~uvana jevrejska pobo`nost svaku pred-stavu o imanentnosti boànskog odbacivali i nisu je trpeli.

Naime, plemenski nacionalizam je upravo perverzija religije koja je na-terala Boga da izabere jednu naciju, po pravilu naciju kojoj pripada onaj

248 IMPERIJALIZAM

60 Vidi John Curtiss, The Protocols of Zion, New York, 1942. 61 Vidi Berdyaev, op. cit., p. 5: “Religija i nacionalnost u Moskovskoj kneèvini rasli su

zajedno, kao što su to ~inili u svesti prastarog jevrejskog naroda. I kao što je mesijanska svestbila atribut judaizma, ona je isto tako bila atribut ruskog pravoslavlja”.

ko to tvrdi; jedino zato {to je taj drevni mit, zajedno sa jedinim narodomkoji je preìveo od antike, pustio duboke korene u zapadnoj civilizaciji,mogle su moderne vo|e gomile, sa izvesnim stepenom uverljivosti, daskupe drskost da uvuku Boga u sitne sukobe me|u narodima i da traèNjegovu saglasnost za izbor kojim je vo|a ve} sre}no manipulisao.62

Mr`nja rasista prema Jevrejima buknula je iz praznovernog shvatanja da jeBog mogao stvarno izabrati Jevreje, a ne njih, i da im je boànskoprovi|enje podarilo uspeh. Postoji jedan element slaboumne ogor~enostiprotiv naroda koji je, toga su se pla{ili, primio racionalno neshvatljivugaranciju da }e se najzad pojaviti, uprkos svim okolnostima, kao kona~nipobednik u svetskoj istoriji.

Jer mentalitetu gomile ideja Jevreja o sebi kao narodu kome je Bog po-verio uspostavljanje carstva Boìjeg na zemlji mogla se prikazati samo uvulgarnim terminima uspeha i poraza. Strah i mr`nja su se hranili i pone-{to racionalizovali ~injenicom da je hri{}anstvo, religija jevrejskog pore-kla, ve} osvojilo zapadno ~ove~anstvo. Vo|eni svojim sme{nim prazno-verjem, vo|e pan-pokreta su otkrile taj skriveni mali zubac u mehanizmujevrejske pobo`nosti koji omogu}ava potpuno vra}anje prava darovatelju iizokretanje, tako da izabranost nije vi{e bila mit za kona~nu realizacijuideala zajedni~kog ~ove~anstva – ve} za njegovo kona~no uni{tenje.

II: Nasle|e bezakonja

OTVORENO prenebregavanje zakona i pravnih institucija i ideolo{ko oprav-davanje bezakonja mnogo su karakteristi~niji za kontinentalni nego zaprekomorski imperijalizam, delom i zahvaljuju}i ~injenici {to je kontinen-talnom imperijalizmu nedostajala prostorna udaljenost koja bi odvojilanelegalnost vladavine nad stranim kontinentima od legalnosti institucija udomovini. Od iste je va`nosti i ~injenica da su pan-pokreti ponikli u zem-ljama koje nikada nisu imale ustavnu vladavinu, tako da su njihove vo|eprirodno vladu i vlast shvatale kao proizvoljne odluke odozgo.

Prezir prema zakonu postao je karakteristika svih pokreta. Iako mnogopotpunije artikulisan u panslavizmu nego u pangermanizmu, on jeodraàvao stvarno stanje vlasti i u Rusiji i u Austrougarskoj. Opisom ova


62 Fantasti~an primer ludila u celoj toj stvari je slede}i pasus Leona Bloja – koji sre}omnije karakteristi~an za francuski nacionalizam: “Francuska je toliko najbolja me|u nacijamada svi ostali, bez obzira ko su, moraju biti po~astvovani ako ih Francuska primi da jedu hlebnjenih pasa. Samo ako je Francuska sre}na, tada ostatak sveta moè biti zadovoljan ~ak i akoza francusku sre}u treba da plati ropstvom ili uništenjem. Ali ako Francuska pati, tada samBog pati, strašni Bog... To je tako apsolutno i neizbe`no kao tajna predestinacije.” Citirano izR. Nadolny, Germanisierung oder Slavisierung?, 1928, p. 55.

dva despotizma, jedina preostala u Evropi pred izbijanje Prvog svetskograta, u smislu mnogonacionalnih dràva dobija se samo jedan deo slike.Upravo zbog vladavine nad mnogonacionalnim teritorijama, razlikovali suse od drugih vlada time {to su upravljali narodima direktno, i to birokrati-jom (a nisu ih samo eksploatisali); partije su igrale bezna~ajnu ulogu, a par-lamenti nisu imali legislativnu funkciju; dràva je vladala putem adminis-tracije koja je primenjivala dekrete. Va`nost parlamenta za Dvojnu mo-narhiju bila je malo ve}a od va`nosti jednog ne previ{e bistrog debatnogkluba. U Rusiji, kao i u predratnoj Austriji, ozbiljna opozicija jedva da semogla na}i; njenu funkciju vr{ile su spoljne grupe koje su znale da bi nji-hov ulazak u parlamentarni sistem samo smanjio pa`nju i podr{ku koju suuìvali u narodu.

Sa pravnog stanovi{ta, birokratska vladavina je vladavina dekretom, a tozna~i da snaga koja u ustavnoj vladi samo sprovodi zakon postaje direktniizvor celog zakonodavstva. Dekreti {tavi{e ostaju anonimni (dok se zakoniuvek mogu pripisati posebnim ljudima ili skup{tinama) i zato izgleda dadolaze od neke sveobuhvatne vlasti kojoj nije potrebno obrazloènje.Prezir Pobedonosceva prema “zamkama” zakona bio je ve~ni prezir iz-vr{ioca prema navodnom nedostatku slobode zakonodavca, koji je opko-ljen principima, i prema neaktivnosti izvr{ilaca zakona, koji su ograni~eninjegovim tuma~enjem. Birokrata koji samim sprovo|enjem dekreta imailuziju stalne akcije, ose}a se uàsno superioran nad tim “neprakti~nim”narodom koji je zauvek upleten u “zakonske za~koljice” i zato ostaje izvansfere vlasti, koja je za njega izvor svega.

Izvr{ilac smatra da je zakon nemo}an jer je po definiciji odvojen od svo-je primene. Dekret, s druge strane, uop{te ne postoji osim ako i kada seprimenjuje; njemu nije potrebno nikakvo drugo obrazloènje osim prime-njivosti. Istina je da dekrete koriste sve vlade u kriznim vremenima, ali jetada sama kriza jasno obrazloènje i automatsko ograni~enje. U birokrat-skoj vlasti dekreti se pojavljuju u ogoljenoj ~istoti, kao da njih vi{e neproizvode ljudi na vlasti, ve} da su otelovljenje same vlasti, a izvr{itelj teknjen slu~ajni agent. Nema op{tih principa iza dekreta koje obi~an razummoè da pojmi, ve} postoje samo stalno promenljive prilike koje jedinostru~njak moè da zna detaljno. Narod kojim se vlada putem dekreta nikadne sazna {ta njime vlada, zbog nemogu}nosti razumevanja dekreta po sebii pa`ljivo organizovanog nepoznavanja specifi~nih okolnosti i njihovogprakti~nog zna~enja, u kojem svi izvr{ioci drè svoje podanike. Ko-lonijalni imperijalizam, koji je tako|e vladao putem dekreta i ponekad ~akbio definisan kao “régime des décrets”,62a bio je dosta opasan; ipak, sama~injenica da su oni koji su sprovodili dekrete nad doma}im stanovni{tvom

250 IMPERIJALIZAM

62a Vidi M. Larcher, Traité Elémentaire de Législation Algérienne, 1903, Vol. II, str. 150-152: “Régime des decrets je vlada svih francuskih kolonija.”

bili dovedeni sa strane i da su ih ljudi ose}ali kao uzurpatore, oslabila jenjihov uticaj na podre|ene narode. Samo tamo gde su, kao u Rusiji i uAustriji, doma}i vladaoci i doma}a birokratija bili prihva}eni kao legitim-na vlast, vlast putem dekreta mogla je da stvori atmosferu samovolje i taj-nosti koja je efikasno sakrivala njihovu puku li~nu korist.

Vladavina dekretom ima upadljive prednosti za vladanje nad prostranomteritorijom i heterogenim stanovni{tvom, kao i za politiku potla~ivanja. Nje-na efikasnost je superiorna jer jednostavno ignori{e sve posredni~ke stepeneizme|u izdavanja dekreta i njegove primene, i zadràvanjem informacijaspre~ava narod da politi~ki misli. Ona moè lako da prevazi|e razli~itostlokalnih obi~aja neizostavno sporim razvijanjem op{teg prava. Od najve}eje pomo}i za uspostavljanje centralizovane administracije, jer se automatskiprelazi preko svih pitanja lokalne autonomije. Ako se vladavina dobrim za-konima nekad naziva vladavinom mudrosti, vladavina prikladnim dekreti-ma moè s pravom da se nazove vladavinom pameti. Jer procenjivanje naosnovu zadnjih namera i ciljeva je pametno, a mudro je razumevanje i stva-ranje putem dedukcije iz op{teprihva}enih principa.

Upravljanje putem birokratije mora se razlikovati od prostog narastanjai deformacije dràvnih slu`bi, koji su ~esto pratili propast nacionalne drà-ve – naro~ito u Francuskoj. Tamo je administracija preìvela sve promenereìma posle Revolucije, uvreìla se kao parazit u dràvi, razvila sopstve-ne klasne interese i postala beskorisni organizam ~ija je jedina svrha vara-nje i spre~avanje normalnog ekonomskog i politi~kog razvoja. Ima sva-kako mnogo povr{nih sli~nosti izme|u ova dva tipa birokratije, naro~itoako neko polaè previ{e pa`nje na upadljivu psiholo{ku sli~nost sitnih~inovnika. Ali ako je francuski narod napravio veoma ozbiljnu gre{ku daprihvati svoju administraciju kao neminovno zlo, on nikada nije po~inio ifatalnu gre{ku da dozvoli da ona upravlja zemljom – iako je posledica bi-la to {to njome niko nije upravljao. Upravo je vlast u Francuskoj napravilaatmosferu neefikasnosti i nemira; ali nije stvorila oreol pseudomisticizma.

A taj pseudomisticizam je pe~at birokratije kada ona postane oblik up-rave. Po{to narod kojim ona vlada nikada stvarno ne zna za{to se ne{to do-ga|a, a racionalno tuma~enje zakona ne postoji, ostaje samo jedna stvarkoja se ra~una, brutalni goli doga|aj. Ono {to se nekome tada zbiva posta-je predmet tuma~enja ~ije su mogu}nosti beskrajne, neograni~ene razu-mom i nesputane znanjem. U okviru takve beskrajne interpretativne spe-kulacije, tako karakteristi~ne za sve grane ruske prerevolucionarne knji-èvnosti, celo tkivo ìvota i sveta poprima misterioznu tajnu i dubinu. Tajoreol ima opasan {arm zbog svog naizgled neiscrpnog bogatstva; za razu-mevanje trpljenja ima mnogo vi{e prostora nego za razumevanje akcije jertrpljenje du{e obuhvata sve mogu}nosti ljudske imaginacije, dok se akcijastalno proverava i moè se dovesti do apsurda vidljivom posledicom i is-kustvom koje se moè kontrolisati.


Jedna od najuo~ljivijih razlika izme|u staromodne vladavine putem bi-rokratije i savremenog totalitarnog na~ina vladanja je to {to su se ruski iaustrijski predratni vladari zadovoljavali lenjim emaniranjem vlasti i kon-trolisanjem spoljnih sudbina, ostaviv{i ceo unutra{nji ìvot du{e netaknut.Totalitarna birokratija, sa potpunijim razumevanjem zna~enja apsolutnevlasti, uplela se u privatni i unutra{nji ìvot pojedinca sa podjednakombrutalno{}u. Rezultat ove radikalne efikasnosti je bio da je ova unutra{njaspontanost naroda bila ubijena pod njenom vla{}u zajedno sa dru{tvenim ipoliti~kim aktivnostima, tako da je ~isto politi~ku sterilnost pod starijimbirokratijama pratila totalna sterilnost pod totalitarnom vladavinom.

Doba koje je videlo uspon pan-pokreta, me|utim, ìvelo je jo{ u blaè-nom neznanju o totalnoj sterilizaciji. Naprotiv, nevinom posmatra~u (ka-kvi su zapadnjaci uglavnom bili) takozvana isto~na du{a je izgledala neu-poredivo bogatija, njena psihologija dublja, njena knjièvnost punija zna-~enjem od “plitke” zapadne demokratije. Ova psiholo{ka i knjièvna avan-tura u “dubine” patnje nije pro{la u Austrougarskoj, jer je njena knjièv-nost uglavnom bila knjièvnost nema~kog jezika, koja je najzad bila i os-tala nedeljivi deo nema~ke knjièvnosti uop{te. Umesto da ga inspiri{e daode u dubinu obmane, austrijska birokratija je pre navela svog najve}egmodernog pisca da ismeva i kritikuje celu tu stvar. Franc Kafka je sasvimdobro znao da praznoverje prema sudbini obuzima narod koji ìvi pod stal-nom vladavinom slu~aja, da ljudi neminovno postaju skloni da ~itaju po-sebno nadljudsko zna~enje u doga|ajima ~ije je racionalno zna~enje izvanznanja i razumevanja onih kojih se ti~e. On je bio potpuno svestan ~udneprivla~nosti takvih naroda, njihovih melanholi~nih i lepih, tu`nih narodnihpri~a koje su izgledale tako nadmo}ne nad lak{om i svetlijom knji-èvno{}u sre}nijih naroda. On je razotkrio ponos pred neminovno{}u kaotakvom, ~ak i pred neminovno{}u zla, i mu~nu fantaziju koja poistove}ujezlo i nesre}u sa sudbinom. ûdo je jedino {to je on to mogao da uradi usvetu u kojem glavni elementi ove atmosfere nisu bili potpuno artikuli-sani; poverio je svojim najja~im silama imaginacije da izvuku sve potreb-ne zaklju~ke i da, takore}i, na neki na~in upotpune ono {to realnost nijeba{ potpuno izo{trila.63

252 IMPERIJALIZAM

63 Vidi sjajnu Barnabasovu pri~u u Zamku (1930), koja zvu~i kao uvrnuta travestija nekogdela ruske literature. Jedna porodica ìvi pod kletvom, tretirana kao gubava pošto ona samasebe tako ose}a, samo zato što se jedna od lepih k}eri usudila jednom da odbije nepristojnanavaljivanja jednog va`nog ~inovnika. Sami seljaci, koje birokratija kontroliše do poslednjesitnice, ~ak i u svojim mislima robovi }efova svemo}nih ~inovnika, davno su shvatili da jebiti u pravu ili grešiti za njih stvar puke sudbine, koju ne mogu da izmene. Nije, kako K.naivno pretpostavlja, eksponiran pošiljalac pisma, ve} primalac, njega ìgošu i na njega ba-caju ljagu. To misle seljaci kad govore o svojoj “sudbini”. Sa K-ovog stanovišta, “to jenepravedno i monstruozno, ali (on je) jedini u selu tog mišljenja”.

Jedino je rusko carstvo toga doba nudilo celokupnu sliku vladavine pu-tem birokratije. Haoti~no stanje zemlje – prevelike da bi se njome vladalo,nastanjene primitivnim narodima bez iskustva u politi~koj organizaciji bi-lo koje vrste, koji su vegetirali pod neshvatljivom vrhovnom vla{}u ruskebirokratije – prizivalo je atmosferu anarhije i hazarda u kojoj su sva|ala~kihirovi sitnih oficira i svakodnevna nekompetentnost i nekonzistentnost in-spirisali filozofiju koja je u Slu~aju videla pravog Gospodara ìvota, ne{tokao pojavu boànskog provi|enja.64 Panslovenima koji su uvek insistiralina mnogo “interesantnijoj” situaciji u Rusiji nasuprot plitkoj dosadi civili-zovanih zemalja, izgledalo je kao da je Boànstvo na{lo intimnu imanen-ciju u du{i nesre}nog ruskog naroda kao nigde na kugli zemaljskoj. U be-skrajnoj struji knjièvnih varijacija, pansloveni su suprotstavili dubinu ièstinu Rusije povr{noj banalnosti Zapada, koji nije znao za patnje niti zazna~enje `rtve a ispod ~ije su se sterilne civilizovane povr{ine skrivale fri-volnost i trivijalnost.65 Totalitarni pokreti jo{ uvek su mnogo svoje privla~-nosti dugovali tom mutnom i ogor~enom antizapadnja~kom raspoloènjukoje je posebno bilo u modi u predhitlerovskoj Nema~koj i Austriji, ali jeisto tako zahvatilo glavninu evropske inteligencije dvadesetih godina. Svedo trenutka kada su stvarno {~epali vlast, totalitarni pokreti mogli su dakoriste ovu strast prema dubokom i bogatom “iracionalnom”, a tokomklju~nih godina, kada je prognana ruska inteligencija vr{ila neznatan uti-caj na duhovno raspoloènje u potpunosti uznemirene Evrope, ovo ~istoliterarno drànje pokazalo se kao jak emocionalni ~inilac u pripremanju tlaza totalitarizam.66

Pokreti, za razliku od partija, nisu jednostavno degenerisali u birokrat-ske ma{inerije,67 ve} su u birokratskim reìmima videli mogu}e modeleorganizacije. Svi }e oni u~estvovati u divljenju koje je inspirisalo panslo-


64 Deifikacija slu~aja sluì naravno kao racionalizacija svakom narodu koji nije gospodarsopstvene sudbine. Vidi na primer Steinberg, op. cit.: “Jer slu~aj je postao odlu~uju}i za struk-turu jevrejske istorije. A slu~aj se..., na jeziku religije zove Provi|enje” (p. 34).

65 Jedan ruski pisac je jednom rekao da je panslavizam “probudio nepomirljivu mr`njuprema Zapadu, morbidni kult svega ruskog; ... Pansloveni, vide}i svuda neprijatelje svojeideje, proganjali su svakoga ko se nije slagao sa njima...” (Victor Bérard, L’Empire russe etle tsarisme, 1905). Vidi tako|e N. V. Bubnoff, Kultur und Geschichte im russischen Denkender Gegenwart, 1927, Osteuropa: Quellen und Studien. Heft 2, V.

66 Ehrenberg, op. cit., naglašava ovo u epilogu: Ideje Kijerevskog, ômjakova, Leontjeva“mo`da su umrle izvan Rusije posle revolucije. Ali sada su se proširile po celoj Evropi i da-nas ìve u Sofiji, Konstantinopolju, Berlinu, Parizu, Londonu. Rusi, upravo u~enici ovih au-tora,... objavljuju knjige i izdaju ~asopise koji se ~itaju u svim evropskim zemljama; kroznjih su ove ideje – ideje njihovih duhovnih o~eva – reprezentovane. Ruski duh postao jeevropski” (p. 334).

67 Za birokratizaciju partijskih mašina, studija Roberta Michelsa, Political Parties; a so-ciological study of the oligarhical tendencies of modern democracy (engleski prevodGlancoe, 1949, sa nema~kog izdanja od 1911), još uvek je standardno delo.

vena Pogodina da opi{e ma{ineriju ruske carske birokratije: “Uàsna ma-{inerija, konstruisana po najjednostavnijim principima, vo|ena rukom jed-nog ~oveka... koja se u svakom trenutku stavlja u pogon samo jednimpokretom, u bilo kom pravcu i brzinom koju on odabere. I ovo nije prostomehani~ki pokret, ma{ina je potpuno oduhovljena nasle|enim emocijama,a to su potpuno podre|ivanje, neograni~eno poverenje i posve}enost Carukoji je njihov bog na zemlji. Ko bi se usudio da nas napadne i koga ne bis-mo mogli da nateramo na poslu{nost?”68

Pansloveni su se suprotstavljali dràvi manje od svojih pangermanskihkolega. Oni su ponekad ~ak poku{avali da ubede Cara da postane glavapokreta. Razlog ove tendencije je svakako taj {to se careva pozicija znatnorazlikovala od pozicije ijednog drugog evropskog monarha, ne isklju~uju-}i ni austrougarsko carstvo, i {to se ruski despotizam nikada nije razvio uracionalnu dràvu u zapadnom smislu, ve} je ostao fluidan, anarhi~an i ne-organizovan. Carizam se, stoga, panslovenima katkada javljao kao simboldivovske pokretne sile okruène oreolom jedinstvene svetosti.69 Panslavi-zam, nasuprot pangermanizmu, nije morao da izmi{lja novu ideologiju ko-ja odgovara potrebama slovenske du{e i njenog pokreta, ve} je mogao datuma~i – i da od toga pravi misteriju – carizam kao antizapadni, antiusta-vni, antidràvni izraz samog pokreta. Ova mistifikacija anarhi~ne mo}i in-spirisala je panslovenstvo najpogubnijim teorijama o transcendentnoj pri-rodi i inherentnoj dobroti sve vlasti. Vlast se smatrala boànskom emana-cijom koja proìma sve prirodne i ljudske aktivnosti. Ona nije vi{e bilasredstvo da se ne{to postigne: ona je jednostavno postojala, ljudi su biliposve}eni njenoj slu`bi za ljubav Boìju i bilo koji zakon koji bi mogao dareguli{e ili ograni~i njenu “bezgrani~nu i groznu snagu”, jasno, bio je skr-navljenje. U svojoj potpunoj arbitrarnosti, vlast kao takva je dràna za sve-tu, bilo da je to vlast cara ili vlast pola. Zakoni su bili ne samo u neskladusa tim, oni su bili gre{ni, “zamka” koju su napravili ljudi i koja je spre~ilapun razvoj “boànskog”.70 Bez obzira {ta je radila, vlast je jo{ uvek bila

254 IMPERIJALIZAM

68 K. Staehlin, “Die Entstehung des Panslawismus”, Germano-Slavica, 1936, Heft 4. 69 M. N. Katkov: “Sva vlast je izvedena od Boga; ruskom Caru je, me|utim, dodeljen

specijalni zna~aj koji ga deli od ostalih svetskih vladara... On je naslednik Cara Isto~nog car-stva,... osniva~a samog verovanja u Hristovu veru... Tu leì misterija duboke razlike izme|uRusije i svih ostalih nacija sveta”. Citirano iz Salo W. Baron, Modern Nationalism and Reli-gion, 1947.

70 Pobyedonostzev, Reflections of a Russian Statesman, London, 1898: “Vlast ne postojisama za sebe ve} radi ljubavi prema Bogu. To je slu`ba kojoj su ljudi posve}eni. Odatle do-lazi bezgrani~na, uàsna snaga vlasti i njen neograni~en i uàsan teret” (p. 254). Ili: “Zakonpostaje zamka ne samo za narod, ve}... za same vlasti angaòvane u njegovoj upravi... ako nasvakom stepenu izvršilac zakona na|e restriktivne propise u samom zakonu... onda je svavlast izgubljena u sumnji, oslabljena zakonom... i pritisnuta strahom od odgovornosti” (p.88).

“Vrhovna vlast u akciji”,71 a panslovenski pokret je jedino morao da seprikloni toj vlasti i da joj organizuje narodnu podr{ku, ~ime bi onakona~no proèla i tako posvetila ceo narod – kolosalno krdo, poslu{no sa-movolji jednog ~oveka, kojim se nije upravljalo ni zakonom niti intere-som, okupljeno jedino kohezionom silom svoje brojnosti i uverenja u sop-stvenu svetost.

Od po~etka, pokreti kojima je nedostajala “snaga nasle|enih emocija”morali su u dva aspekta da se razlikuju od modela ve} postoje}eg ruskogdespotizma. Morali su da prave propagandu koja je etabliranoj birokratijijedva bila potrebna i ~inili su to uvode}i element nasilja;72 a zamenu zaulogu “nasle|enih emocija” na{li su u ideologijama koje su kontinentalnepartije ve} znatno razvile. Razlika u njihovom kori{}enju ideologije bila jeu tome {to ne samo {to su dodavali ideolo{ko opravdanje kad zastupajune~ije interese, ve} su ideologije koristili kao organizacione principe. Akosu partije bile tela za organizovanje klasnih interesa, pokreti su postali ote-lovljenja ideologija. Drugim re~ima, pokreti su bili “optere}eni filozofi-jom” i tvrdili su da su pokrenuli “individualizaciju univerzalnog moralaunutar kolektiva”.73

Ta~no da je konkretizacija ideja prvo razmatrana u Hegelovoj teoriji dr-àve i istorije, a da je kasnije razvijana u Marksovoj teoriji proletarijatakao protagoniste ~ove~anstva. Nije naravno slu~ajno {to je na ruski pan-slavizam isto toliko uticao Hegel koliko je na bolj{evizam uticao Marks.Ipak ni Marks ni Hegel nisu smatrali da stvarna ljudska bi}a i stvarne par-tije i zemlje treba da budu otelovljenje ideja; obojica su verovali u procesistorije u kojem bi se ideje mogle konkretizovati samo u komplikovanom


71 Prema Katkovu “vlada u Rusiji zna~i nešto potpuno razli~ito od onoga što se u drugimzemljama razume pod tim terminom... U Rusiji je vlast u najvišem smislu te re~i Vrhovnavlast u akciji...” Moissaye J. Olgin, The Sole of the Russian Revolution, New York, 1917, p.57. – U racionalizovanijem obliku nalazimo teoriju da “su zakonske garancije bile potrebneu dràvama koje su osnovane osvajanjem i kojima preti klasni i rasni sukob; one su bile su-višne u Rusiji gde vlada harmonija klasa i prijateljstvo rasa” (Hans Kohn, op. cit.).

Iako je idolatrizovanje vlasti igralo manje artikulisanu ulogu u pangermanizmu, uvek jepostojala izvesna nezakonita tendencija koja na primer jasno izlazi na videlo kod Frymanna,op. cit., koji je još 1912. predloìo uvo|enje “zaštitnog nadzora” (Sicherheitshaft), to jest,hapšenja bez ikakvog zakonskog razloga, što su nacisti koristili da napune koncentracionelogore.

72 Postoji naravno o~ita sli~nost izme|u francuske organizacije gomile tokom Drajfusoveafere (vidi prvu knjigu) i ruskih progromaških grupa, kao {to su “Crne stotke”, u kojima je“bio okupljen najdivljiji i najmanje kultivisan talog stare Rusije i koje su ostale u kontaktu save}inom pravoslavnih episkopija”. (Fedotow, op. cit.), ili “Liga ruskog naroda” sa svojimtajnim borbenim eskadronima regrutovanim od niìh agenata policije, koje je pla}ala vlada avodili intelektualci. Vidi E. Cherikover, “New Materials on the Pogroms in Russia at theBeginning of the Eighties” Historische Shriften (Vilna), II, 463; i N. M. Gelber, “RussianPogroms in the Early Eighties in the Light of the Austrian Diplomatic Correspondence”, Ibid.

73 Delos, op. cit.

dijalekti~kom pokretu. Bila je potrebna vulgarnost vo|a gomile da se us-treme na uàsne mogu}nosti takve konkretizacije za organizaciju masa. Tiljudi su po~eli da govore gomili da svaki od njenih pripadnika moè po-stati takvo jedno uzvi{eno sveva`no hodaju}e otelovljenje ne~eg idealnogsamo ako se pridruì pokretu. Onda on vi{e ne mora da bude lojalan iliplemenit ili hrabar, on bi automatski bio sama inkarnacija Lojalnosti, Ple-menitosti, Hrabrosti. Pangermanizam se pokazao ne{to superiorniji u or-ganizacionoj teoriji, sve dok je pronicljivo li{avao svakog Nemca svihovih divnih kvaliteta dok se ne priklju~i pokretu (nagove{tavaju}i timezlobni prezir koji je nacizam kasnije izraàvao prema pripadnicima ne-ma~kog naroda koji se nisu u~lanili u partiju), dok je panslovenstvo,utonulo duboko u svoje bezgrani~ne spekulacije o slovenskoj du{i, sma-tralo da svaki Sloven svesno ili nesvesno ima takvu du{u bez obzira na toda li je valjano organizovan ili ne. Bila je potrebna Staljinova okrutnost dau bolj{evizam uvede isti prezir prema ruskom narodu koji su nacistipokazivali prema Nemcima.

Ta apsolutnost vi{e od svega drugog deli pokrete od partijskih strukturai njihove parcijalnosti; pomo}u nje oni sebi daju za pravo da odbiju sveprimedbe individualne svesti. Posebna realnost svake li~nosti pojavljuje senaspram pozadine krivotvorene realnosti op{teg i univerzalnog, skuplja sena neznatnu meru ili biva utopljena u bujicu dinami~nog pokreta sameuniverzalnosti. U toj bujici razlika izme|u ciljeva i sredstava isparava za-jedno sa li~no{}u, a rezultat je monstruozna besmrtnost ideolo{ke politike.Sve je to otelovljeno u samom promenljivom pokretu; svaka ideja, svakavrednost nestaje u kovitlacu praznoverne pseudonau~ne imanentnosti.

III: Partija i pokret

UPADLJIVA I zlokobna razlika izme|u kontinentalnog i prekomorskog im-perijalizma ogleda se u njihovom po~etnom uspehu i proma{ajima. Dok jekontinentalni imperijalizam, ve} u po~etku, uspeo da ostvari imperijalisti-~ku mr`nju prema nacionalnoj dràvi organizuju}i velike slojeve narodaizvan sistema, a u opipljivoj ekspanziji uvek su izostajali rezultati, dotleprekomorski imperijalizam, u svojoj ludoj i uspe{noj trci da anektira {tovi{e ra{trkanih teritorija, nikada nije bio posebno uspe{an kada je poku{a-vao da promeni politi~ku strukturu mati~nih zemalja. Uni{tavanje sistemanacionalne dràve, koje je pripremio njen sopstveni nacionalni impe-rijalizam, kona~no su izveli oni pokreti koji su potekli izvan njenog dome-na. I kada je do{lo do toga da pokreti po~nu da se uspe{no nadme}u sa par-tijskim sistemom nacionalne dràve, videlo se isto tako da oni mogu da

256 IMPERIJALIZAM

potkopaju samo zemlje sa vi{epartijskim sistemom, da puka imperijalisti-~ka tradicija nije dovoljna da postanu masovno privla~ni i da Velika Bri-tanija, klasi~na zemlja dvopartijske uprave, nije izvan svog partijskog sis-tema stvorila pokret fa{isti~ke ili komunisti~ke orijentacije koji bi imao inajmanji ugled.

Parola “iznad partija”, apel “pripadnicima svih partija”, i hvalisanje dabi se one “dràle izvan sukoba partija i zastupale samo nacionalni interes”,bili su podjednako karakteristi~ni za sve imperijalisti~ke grupe,74 {to se ja-vilo kao prirodna posledica njihovog isklju~ivog interesovanja za spoljnupolitiku u kojoj navodno nacija dela kao celina u svim doga|ajima, neza-visno od klasa i partija75. Po{to je, me|utim, u kontinentalnom sistemuovo zastupanje nacije kao celine bilo “monopol” dràve76, ~ak je moglo daizgleda kako su imperijalisti stavili dràvne interese iznad svega ostalog ikako je interes nacije kao celine na{ao u njima dugo o~ekivanu {iroku po-dr{ku. Uprkos svim tvrdnjama o istinskoj popularnosti, te “partije iznadpartija” ostale su mala udruènja intelektualaca i imu}nih ljudi, koja su,kao Pangermanska liga, mogla da se nadaju ve}oj popularnosti samo uvremenima nacionalne krize.77

Tako, odlu~uju}i izum pan-pokreta nije bilo to {to su i oni tvrdili da suizvan i iznad partijskog sistema, ve} {to su se nazvali “pokretima”, aludi-raju}i samim imenom na duboku nevericu prema svim partijama, koja je


74 Kako je rekao predsednik nema~kog Kolonialverein 1884. Vidi Mary E. Townsend,Origin of Modern German Colonialism: 1871-1885, New York, 1921. Pangermanska liga jeuvek insistirala na tome da bude “iznad partija; to je bilo i ostalo vitalan uslov za Ligu (OttoBonhard, op. cit.). Prva prava partija koja je tvrdila da je više od partije, upravo “imperijalnapartija”, bila je Nacionalna liberalna partija u Nema~koj pod vo|stvom Ernsta Basermana(Fryman, op. cit.).

U Rusiji trebalo je da pansloveni samo pretenduju da budu ništa više do narodna podrškavladi pa da budu islju~eni iz svih takmi~enja sa partijama; jer “Vrhovna vlast u akciji... nemoè se razumeti u odnosu na partije”. Tako kaè M. N. Katkov, bliski novinski saradnikPobedonosceva. Vidi Olgin, op. cit., p. 57.

75 To je jasno bila još uvek svrha ranih “izvanpartijskih”grupa me|u koje je do 1918. Pan-germanska liga morala još uvek da se ra~una. “Stoje}i izvan svih organizovanih politi~kihpartija, moèmo i}i našim ~isto nacionalnim putem. Ne pitamo: Jeste li konzervativac? Jesteli liberal?... Nema~ka nacija je ta~ka preseka na kojoj sve partije mogu da naprave zajedni~kona~elo.” Lehr, Zwecke und Ziele des alldeutschen Verbandes. Flugschriften, No. 14. Prevodcitiran prema Wertheimer, op. cit., p. 110.

76 Carl Schmitt, Staat, Bewegung, Volk (1934) govori o politi~kom “monopolu koji je dr-àva stekla tokom sedamnaestog i osamnaestog veka”.

77 Wertheimer, op. cit., sasvim korektno opisuje situaciju kad kaè: “Potpuno je besmisle-no to da nije postojala ikakva vitalna veza, pre rata, izme|u Pangermanske lige i imperijalnevlade. S druge strane, bilo je savršeno ta~no da je nema~ka policija tokom Prvog svetskog ra-ta bila pod odlu~uju}im uticajem pangermana jer je viši oficirski kor postao pangermanski”.Vidi Hans Delbrück, Ludendorffs Sibstportrait, Berlin, 1922. Uporedi tako|e njegov raniji~lanak na tu temu, “Die Alldeutschen” u Preussische Jahrbücher, 154, December, 1913.

ve} bila rasprostranjena u Evropi na prelazu vekova i koja je kona~no po-stala tako presudna da je u danima Vajmarske republike, na primer, “svakanova grupa verovala da nema bolje legitimacije i da ni{ta nije privla~nijemasama nego insistiranje da ona nije ’partija’ ve} ’pokret’”.78

Istina je da stvarnu dezintegraciju evropskog partijskog sistema nisu iz-vr{ili pan-pokreti ve} totalitarni pokreti. Pan-pokreti, me|utim, koji susvoje mesto na{li negde izme|u malih, srazmerno bezopasnih imperijali-sti~kih dru{tava i totalitarnih pokreta, bili su prethodnica totalitarista, ot-kada su odbacili element snobizma tako upadljiv u svim imperijalisti~kimligama, bilo snobizam iz bogatstva i ro|enja, u Engleskoj, ili iz obrazova-nja u Nema~koj, pa su tako mogli da izvuku korist iz duboke narodnemr`nje prema onim institucijama koje je trebalo da predstavljaju narod.79

Ne iznena|uje to {to privla~nost ovih pokreta u Evropi nije bila mnogo na-ru{ena porazom nacizma i sve ve}im strahom od bolj{evizma. Kako stvarisada stoje, jedina zemlja u Evropi u kojoj parlament nije prezren i u kojojse ne mrzi partijski sistem je Velika Britanija.80

Suo~en sa stabilno{}u politi~kih institucija na Britanskim ostrvima i is-tovremenim propadanjem nacionalnih dràva na kontinentu, ~ovek te{komoè da izbegne zaklju~ak da razlika izme|u anglosaksonskog i kontinen-talnog partijskog sistema mora biti vaàn ~inilac. Jer puke materijalne ra-zlike izme|u jako osiroma{ene Engleske i nerazorene Francuske nisu bilevelike po zvr{etku ovog rata; nezaposlenost, najve}i faktor prevrata u pre-dratnoj Evropi, pogodila je Englesku ~ak ja~e nego mnoge kontinentalnedràve; a {ok kojem je engleska politi~ka stabilnost bila izloèna odmahposle rata ukidanjem imperijalisti~ke vladavine u Indiji od strane laburisti~-ke vlade, kao i njeni nesigurni napori da ponovo izgradi englesku svetskupolitiku neimperijalisti~kog kursa mora da su bili uàsni. A puka razlika usocijalnoj strukturi nije se mogla ra~unati kao relativna snaga Velike Bri-tanije, jer je socijalisti~ka vlada drasti~no izmenila ekonomsku bazu njenogdru{tvenog sistema bez ikakve odlu~ne promene u politi~kim institucijama.

Iza spoljne razlike izme|u anglosaksonskog dvopartijskog i kontinental-nog vi{epartijskog sistema leì temeljna razlika izme|u funkcije partijaunutar dràve, {to je imalo velike posledice u drànju partije prema vlastii poloàju gra|ana u dràvi. U dvopartijskom sistemu, jedna partija uvek

258 IMPERIJALIZAM

78 Sigmund Neumann, Die deutschen Parteien, 1932, p. 99. 79 Moeller van den Bruck, Das Dritte Reich, 1923, pp. VII-VIII opisuje situaciju: "Kada je

svetski rat završen porazom... svuda smo sretali Nemce koji su govorili da su bili izvan svihpartija, koji su govorili o 'bespartijnosti', koji su pokušavali da na|u gledište 'izvan partija'.... Potpuno odsustvo poštovanja prema parlamentu... koji ni u jednom trenutku nije imao poj-ma šta se zapravo zbiva u zemlji... veoma je rasprostranjeno u narodu."

80 Britansko nezadovoljstvo Front-Bench-sistemom nije imalo nikakve veze sa ovim an-tiparlamentarnim ose}anjem, budu}i da su se Britanci u ovom slu~aju protivili ne~emu što jespre~avalo Parlament da pravilno funkcioniše.

predstavlja vladu i zapravo vlada zemljom, tako da, privremeno, partija navlasti postaje identi~na sa dràvom. Dràva, kao stalni garant jedinstva ze-mlje, predstavljena je jedino u stalnosti kraljeve slu`be81 (jer je trajna ulo-ga Forin ofisa kao pomo}nika ministra samo stvar kontinuiteta). Kako sudve partije planirane i organizovane za naizmeni~nu upravu,82 sve graneadministracije planirane su i organizovane za alternaciju. Po{to je vladavi-na svake partije ograni~ena u vremenu, opoziciona partija sprovodi kon-trolu ~ija je efikasnost oja~ana sigurno{}u da je ona vladalac sutra{njice.Zapravo opozicija, a ne simboli~ni kraljev poloàj, garantuje integritet ce-line protiv jednopartijske diktature. O~igledne prednosti ovoga sistema sute da nema su{tinske razlike izme|u vlade i dràve, da vlast kao i dràva os-taje u rukama gra|ana organizovanih u partiju, koja predstavlja vlast i dr-àvu ili dana{njice ili sutra{njice, te da sledstveno tome nema prilike za pra-{tanje u uzvi{enim spekulacijama o Vlasti i Dràvi kao da su one ne{to izvanljudskog doma{aja, metafizi~ki entiteti nezavisni od volje i delanja gra|ana.

Kontinentalni partijski sistem pretpostavlja da se svaka partija svesnodefini{e kao deo te celine, koju }e zauzvrat predstavljati dràva iznad par-tija.83 Jednopartijska vlada tako moè samo da zna~i diktatorsku domina-ciju jedne partije nad svim drugima. Vlade koje su oformili savezi izme|upartijskih vo|a uvek su samo partijske vlade, jasno odvojene od dràve,koja ostaje izvan i iznad njih. Jedan od manjih nedostataka ovoga sistemaje {to ~lanovi kabineta ne mogu biti izabrani prema svojim kompetencija-ma, jer je zastupljeno isuvi{e partija, a ministri se neminovno biraju premapartijskim savezima;84 britanski sistem, s druge strane, dozvoljava izbor


81 Britanski partijski sistem, najstariji od svih, “po~eo je da se uobli~uje ... tek kad su dr-àvni poslovi prestali da budu isklju~ivo prerogativi krune...”, to jest posle 1688. “Istorijskigledano kraljeva uloga je bila da predstavlja naciju kao jedinstvo protiv frakcionaških suko-ba partija.” Vidi ~lanak “Political parties”, 3, “Great Britain”, W. A. Rudlina u Encyclopediaof the Social Sciences.

82 Izgleda da je tu sadràna najstarija istorija “partije”; George W. Cooke, The History ofParty, London, 1936, u predgovoru to definiše kao sistem pomo}u koga “dve klase dràvni-ka... naizmeni~no vladaju mo}nom imperijom”.

83 Najbolji prikaz suštine kontinentalnog partijskog sistema dao je švajcarski pravnikJohann Caspar Bluntschli, Charakter und Geist der politischen Parteien, 1869. On tvrdi: “Is-tina je da je partija samo deo ve}e celine, nikada sama ta celina... Ona se nikada ne moè iden-tifikovati sa celinom, narodom ili dràvom... ; zbog toga partija moè da se bori protiv drugihpartija, ali nikada ne sme da ih ignoriše i nikada ne sme èleti da ih uništi. Nijedna partija nemoè da postoji sasvim sama” (p. 3). Istu ideju je izrazio Karl Rozenkranz, Hegelov u~enik,~ija se knjiga o politi~kim partijama pojavila pre nego što su partije nastale u Nema~koj:Ueber den Begriff der politischen Partei (1843): “Partija je partijski svesna” (p. 9).

84 Vidi John Gilbert Heinberg, Comparative Major European Governments, New York,1937, chapters VII and VIII. “U Engleskoj jedna politi~ka partija obi~no ima ve}inu u Do-njem domu, a vo|e parije su ~lanovi Kabineta... U Francuskoj nijedna politi~ka partija u pra-ksi nije imala ve}inu ~lanova u Chamber de Deputies, te je, sledstveno, savet ministara sastav-ljen od vo|a jednog broja partijskih grupa” (p. 158).

najboljeg ~oveka iz {irokih redova jedne partije. Mnogo je relevantnija,me|utim, ~injenica da vi{epartijski sistem nikad ne dozvoljava bilo kom~oveku ili bilo kojoj partiji da preuzme punu odgovornost, i prirodna jeposledica {to nijedna vlada koju je sastavio partijski savez nikada ne ose}apunu odgovornost. âk i kad se neverovatno dogodi i apsolutna ve}ina je-dne partije zavlada parlamentom, {to rezultira jednopartijskom upravom,to se moè zavr{iti ili diktaturom, jer sistem nije pripremljen za takvu vla-davinu, ili ne~istom save{}u jo{ uvek istinski demokratskog vo|stva koje}e se, naviknuto da misli o sebi jedino kao o delu celine, prirodno pla{itida upotrebi svoju vlast. Ova ne~ista savest je funkcionisala gotovo na pri-meran na~in kada su se, posle Prvog svetskog rata, nema~ka i austrijskaSocijaldemokratska partija za trenutak pojavile kao partije apsolutne ve-}ine, a ipak su odbijale vlast koja ide sa tim poloàjem.85

Od uspona partijskog sistema bilo je sasvim prirodno da se partije pois-tove}uju sa posebnim interesima, ekonomskim i drugim;86 sve kontinen-talne partije, ne samo radni~ke grupe, to su vrlo iskreno prihvatale sve doksu bile sigurne da dràva iznad partija upotrebljava svoju vlast manje-vi{eu interesu svih. Anglosaksonska partija, naprotiv, zasnovana na nekom“partikularnom principu” za slu`bu “nacionalnom interesu”,87 sama je ak-tuelna ili budu}a dràva te zemlje; partikularni interesi su zastupljeni u sa-moj partiji, kao njeno desno i levo krilo, a reguli{u ih potrebe vlade. A po-{to u dvopartijskom sistemu jedna partija uop{te ne moè da opstane akone stekne dovoljno snage da preuzme vlast, nije potrebno nikakvo teorij-sko obja{njenje, ne razvijaju se nikakve ideologije i uop{te ne postoji ~ud-

260 IMPERIJALIZAM

85 Vidi Demokratie und Partei, izdanje Peter R. Rohden, Vienna, 1932, Uvod: “Osobinapo kojoj su se razlikovale nema~ke partije je... da su sve parlamentarne grupe pomirene sasudbinom da ne predstavljaju volonté générale... Zato su partije bile tako zbunjene kada ih jeNovembarska revolucija dovela na vlast. Svaka od njih je bila tako organizovana da je moglada postavi samo relativni zahtev, to jest, uvek je ra~unala sa postojanjem drugih partija kojepredstavljaju druge parcijalne interese, te je tako prirodno i ograni~avala sopstvene ambicije”(pp. 13-14).

86 Kontinentalni partijski sistem je sasvim skorašnjeg datuma. Sa izuzetkom francuskihpartija koje datiraju unazad do Francuske revolucije, nijedna evropska zemlja nije upoznalapoliti~ko zastupništvo putem partija pre 1884. Partije su nastale stvaranjem frakcija u parla-mentu. U Švedskoj je socijaldemokratska partija bila prva partija (1889) sa potpuno for-mulisanim programom (Encyclopedia of Social Sciences, loc. cit.). Za Nema~ku vidi LudwigBergstraesser, Geschichte der politische Parteien, 1921. Sve partije su se iskreno bazirale nazaštiti interesa; Nema~ka konzervativna partija, na primer, razvila se iz “Udruènja za zašti-tu interesa velikih zemljišnih poseda”, osnovanog 1848. Interesi nisu bili nu`no ekonomski,svakako. Holandske partije su, na primer, bile formirane “oko dva pitanja koja su dominiralaholandskom politikom – širenje dozvola za rad i dotiranje privatnog (uglavnom verskog)obrazovanja” (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.).

87 Edmund Burke (Upon Party, 2. edition, London, 1850), definicija partije: “Partija je za-jednica ljudi ujedinjenih radi unapre|ivanja nacionalnog interesa zajedni~kim trudom nanekom partikularnom principu sa kojim se svi oni slaù”.

ni fanatizam kontinentalne partijske borbe, koji ne izvire toliko iz sukob-ljenih interesa koliko iz antagonisti~kih ideologija.88

Nevolja s kontinentalnim partijama, koje su u principu odvojene od vla-de i vlasti, nije prevashodno u tome {to su bile priklje{tene uskim partiku-larnim interesima, koliko u tome {to su se stidele tih interesa, pa su zatorazvijale opravdanja koja su ih sve dovela do ideolo{ke tvrdnje da se nji-hov partikularni interes poklapa sa najop{tijim interesima ~ove~anstva.Konzervativna partija se nije zadovoljavala time da {titi interese prizem-nog vlasni{tva ve} joj je bila potrebna filozofija po kojoj je Bog stvorio~oveka da obra|uje zemlju u znoju lica svog. Isto je bilo i sa ideologijomprogresa partija srednje klase i sa tvrdnjom radni~kih partija da je prole-tarijat predvodnik ~ove~anstva. Ova ~udna kombinacija uzvi{ene filozofi-je i prizemnih interesa je samo na prvi pogled paradoksalna. Te partije nisuorganizovale svoje klanove (ili obrazovale svoje vo|e) za rukovo|enje dr-àvnim poslovima, ve} su ih ovi zastupali samo kao privatne li~nosti saprivatnim interesima, morali su da udovolje svim privatnim potrebama,duhovnim kao i materijalnim. Drugim re~ima, glavna razlika izme|u an-glosaksonske i kontinentalne partije je {to je ova prva politi~ka organiza-cija gra|ana, koji treba da “delaju sporazumno” da bi uop{te delovali,89

dok je druga organizacija privatnih lica koja èle da za{tite svoje intereseod me{anja javnih poslova.

U skladu sa ovim sistemom, kontinentalna teorija dràve je ljude sma-trala gra|anima samo dok nisu ~lanovi partije, to jest, po njihovom li~nomneorganizovanom odnosu prema dràvi (Staatsbürger) ili po njihovom pa-triotskom entuzijazmu u kriznim vremenima (citoyens).90 To je bio


88 Arthur N. Holcombe (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.) pravilno je naglasioda su u dvopartijskom sistemu principi dve partije “imali tendenciju da budu isti. Da nisu bileu osnovi iste, pokoravanje pobedniku bilo bi nepodnošljivo za pobe|enog.”

89 Burke, op. cit. : “Oni su verovali da ljudi koji ne bi delovali slo`no, ne bi mogli da de-laju efikasno, da ne bi mogli da delaju saglasno kad ne bi radili sa poverenjem; da ljudi ne bimogli da rade sa poverenjem ako nisu povezani zajedni~kim uverenjima, zajedni~kim ose}a-njima i zajedni~kim interesima”.

90 Za srednjoevropski koncept dràvljanina (Staatsbürger) naspram ~lana partije, vidiBluntschli, op. cit.: “Partije nisu dràvne institucije,... nisu ~lanovi dràvnog organizma, ve}slobodne društvene grupe ~ije formiranje zavisi od promenljivog ~lanstva, ujedinjenog okozajedni~ke politi~ke akcije odre|enim uverenjem”. “Razlika izme|u interesa dràve i intere-sa partije se stalno naglašava: “Partija ne sme sebe da stavi iznad dràve, ne sme nikada dastavi svoj partijski interes iznad dràvnog interesa” (pp. 9 i 10).

Berk se, me|utim, suprotstavlja konceptu prema kojem partijski interesi i ~lanstvo u parti-ji ~ine ~oveka lošijim gra|aninom. “Dràve su sastavljene od porodica, slobodne dràve odpartija; i mi moèmo da tvrdimo da naši prirodni pogledi i krvne veze neizbe`no imajusklonost da ~ine ljude lošim gra|anima, kao i da vezanost za našu partiju slabi one veze koji-ma se drìmo za našu zemlju” (op. cit.).

Lord John Russel, On Party (1850), ide ~ak korak dalje kad tvrdi da je glavni pozitivniefekat partije to što “ona daje suštinu maglovitim uverenjima politi~ara, i vezuje ih za posto-jane i trajne principe”.

nesre}ni rezultat preobraàja citoyen-a Francuske revolucije u bourgeois-adevetnaestog veka s jedne strane i antagonizma izme|u dràve i dru{tva sdruge. Nemci su bili skloni da patriotizam smatraju poslu{nim samozabo-ravom pred vlastima, a Francuzi entuzijasti~kom lojalno{}u fantomu “ve-~ne Francuske”. U oba slu~aja patriotizam je zna~io napu{tanje jednopar-tijskih i parcijalnih interesa u korist vladinog i nacionalnog interesa. Takvanacionalisti~ka deformacija bila je zapravo skoro neizbe`na u sistemu ko-ji je stvorio politi~ke partije izvan privatnih interesa tako da je javno dobromoralo da zavisi od sile odozgo i od nejasnog velikodu{nog samo`rtvova-nja odozdo, koje se moglo posti}i samo podizanjem nacionalisti~kih stra-sti. U Engleskoj, naprotiv, antagonizam izme|u privatnog i nacionalnoginteresa nikada nije igrao odlu~uju}u ulogu u politici. Zbog toga {to je par-tijski sistem na kontinentu vi{e korespondirao sa klasnim interesima, to jeurgentnija bila potreba nacije za nacionalnim interesima – {to Engleskoj sanjenim direktnim vladanjem putem partije i opozicije nikada nije bilo u tojmeri potrebno.

Ako pogledamo kakvi uslovi za uspon pokreta postoje u kontinentalnom,a kakvi u britanskom sistemu, verovatno bi se jednopartijska diktatura lak{edokopala dràvne ma{ine u zemljama gde je dràva iznad partija, i time iz-nad gra|ana, nego u onima u kojima gra|ani deluju}i “dogovorno”, to jestkroz partijsku organizaciju, mogu legalno da zadobiju vlast i da se osete kaovlasnici dràve, dana{nje ili sutra{nje. Jo{ je verovatnije da se mistifikacijavlasti svojstvena pokretima moè posti}i lak{e {to su gra|ani udaljeniji odizvora vlasti – lak{e u zemljama sa birokratskom upravom gde vlast potpunoprevazilazi sposobnost razumevanja ~oveka kojim se vlada, nego u zemlja-ma sa ustavnom upravom, gde je zakon iznad vlasti, a vlast samo sredstvonjenog ja~anja; a jo{ lak{e u zemljama gde je dràvna vlast izvan doma{ajapartija, pa je stoga, ~ak i ako ostane u doma{aju gra|aninove inteligencije,pomerena van doma{aja njegovog prakti~nog iskustva i delovanja.

Otu|enje masa od vlasti, koje je bilo po~etak njihove kona~ne mr`nje ignu{anja prema parlamentu, razlikovalo se u Francuskoj i drugim zapad-nim demokratijama s jedne strane i u srednjoevropskim zemljama, Nema~-koj uglavnom, s druge. U Nema~koj, gde je dràva po definiciji iznad par-tija, partijske vo|e su uvek otkazivale vernost u trenutku kada su postaleministri i bile zaduène zvani~nim obavezama. Nelojalnost sopstvenojpartiji bila je du`nost svih u javnoj slu`bi.91 U Francuskoj, kojom je

262 IMPERIJALIZAM

91 Uporedi sa ovim stavom indikativnu ~injenicu da u Belikoj Britaniji Remzi Mekdonaldnije ništa mogao da u~ini da se zaboravi njegova “izdaja” Laburisti~ke partije. U Nema~kojje ~inovni~ki duh traìo od slu`benika u dràvnim slu`bama da budu “iznad partija”.Nasuprot ovom duhu stare pruske dràvne slu`be, nacisti su afirmisali prioritet partije, jer suèleli diktaturu. Gebels je eksplicitno zahtevao: “Svaki ~lan partije koji postaje dràvnifunkcioner mora da ostane nacionalsocijalista, prvo... i da blisko sara|uje sa partijskom ad-ministracijom” (citirano iz Gottfried Neese, Partei und Staat, 1939, p. 28).

vladao savez partija, od ustanovljenja Tre}e republike i njenog fantasti-~nog sastavljanja kabineta nije bila mogu}a nikakva prava vlada. Njenaslabost se potpuno razlikovala od nema~ke; ona je ukinula dràvu, koja jebila iznad partija i iznad parlamenta, a nije reorganizovala svoj partijski si-stem u telo sposobno da vlada. Vlada je neizostavno postala sme{an ek-sponent stalno promenljivih raspoloènja Parlamenta i javnog mnjenja.Nema~ki sistem, s druge strane, na~inio je od Parlamenta manje-vi{e kori-sno popri{te konfliktnih interesa i mi{ljenja, ~ija je glavna funkcija bila dauti~e na vladu ali ~ija je prakti~na neophodnost za vo|enje dràvnih poslo-va bila, u najmanju ruku, diskutabilna. U Francuskoj su partije ugu{ilevladu; u Nema~koj je dràva u{kopila partije.

Od kraja pro{log veka, ugled ovih kolonijalnih parlamenata i partija jestalno opadao; {irokim narodnim masama oni su izgledali kao skupe i ne-potrebne institucije. Upravo iz tog razloga svaka grupa koja je tvrdila dapredstavlja ne{to iznad partijskih i klasnih interesa i koja je nastala izvanparlamenta, imala je mnogo {anse za popularnost. Takve su grupe izgle-dale kompetentnije, iskrenije i delovalo je kao da se vi{e bave javnim po-slovima. Ovo je, me|utim, bio samo privid, jer je istinski cilj svake “parti-je iznad partija” bio da promovi{e jedan poseban interes, sve dok ne pro-`dere sve ostale, a jednu posebnu grupu proizvede u gospodara dràvnema{ine. To se kona~no dogodilo u Italiji pod Musolinijevim fa{izmom,koji do 1938. nije bio totalitaran, ve} obi~na nacionalna diktatura koja selogi~no razvila iz vi{epartijske demokratije. Jer ima zaista neke istine ustaroj banalnoj istini o afinitetu izme|u vladavine ve}ine i diktature, ali tajafinitet nema bilo kakve veze sa totalitarizmom. O~igledno da, posle mno-go decenija neefikasne i zbrkane uprave, uzurpiranje dràve u korist jednepartije moè da do|e kao veliko olak{anje jer bar obezbe|uje, iako za ogra-ni~eno vreme, neku konzistentnost, stalnost i malo manje protivre~nosti.

înjenica da je uzurpiranje vlasti od strane nacista ~esto poistove}ivanosa takvom jednopartijskom diktaturom samo je pokazala koliko je poli-ti~ko mi{ljenje jo{ uvek imalo korena u starim utvr|enim obrascima i ko-liko su malo ljudi bili spremni za ono {to je stvarno trebalo da do|e. Jedinitipi~no moderan aspekt diktature fa{isti~ke partije je {to je i ovde, tako|e,partija insistirala na tome da je ona u stvari pokret; postalo je evidentno daona to nije, ve} da je jednostavno preuzela etiketu “pokret” da bi privuklamase ~im je zaposela dràvnu ma{inu bez drasti~nih promena strukturevlasti u zemlji, zadovoljavaju}i se time da sve vladine poloàje popuni~lanovima partije. Upravo je kroz poistove}ivanje partije sa dràvom, ko-je su i nacisti i bolj{evici uvek pa`ljivo izbegavali, partija prestala da bude“pokret” i vezala se za u biti stabilnu strukturu dràve.

Iako totalitarni pokreti i njihovi prethodnici, pan-pokreti, nisu bili “par-tije iznad partija” sa aspiracijom da prigrabe dràvnu ma{inu, ve} pokreti


koji su ciljali na razaranje dràve, nacisti su videli da je vrlo povoljno dase predstavljaju kao takvi, to jest, da se pretvaraju da verno slede italijans-ki model fa{izma. Tako su mogli da zadobiju pomo} onih gornjih klasa iposlovne elite koji su naciste gre{kom smatrali za ove starije grupe, kojesu i sami ~esto inicirali i koje su imale dosta skromne pretenzije da dr-àvnu ma{inu osvoje za jednu partiju.92 Biznismeni koji su pomogli Hit-leru da do|e na vlast naivno su verovali da podràvaju samo diktatora, ~o-veka koga su sami napravili, koji }e upravljati u korist njihove klase a na{tetu svih ostalih.

Imperijalisti~ki inspirisane “partije iznad partija” nikada nisu znale kakoda profitiraju od narodne mr`nje prema partijskom sistemu kao takvom:frustrirani nema~ki predratni imperijalizam, uprkos snovima o kontinental-noj ekspanziji i èstokom optuìvanju demokratskih institucija nacionalnedràve, nikada nije imao domet pokreta. Svakako da nije bilo dovoljno dase bahato nipoda{tavaju klasni interesi, sam temelj partijskog sistema na-cije, jer su pokreti po tome bili jo{ manje privla~ni nego obi~ne partije.Ono {to im je o~ito nedostajalo, uprkos visokoparnim nacionalisti~kimfrazama, bila je stvarna nacionalisti~ka ili neka druga ideologija. PoslePrvog svetskog rata, kada su nema~ki pangermani, posebno Ludendorf injegova èna, shvatili ovu gre{ku i poku{ali da je poprave, propali su upr-kos svojoj znatnoj sposobnosti da podilaze najve}im praznovericama ma-sa, jer su se ~vrsto dràli zastarelog netotalitarnog oboàvanja dràve i ni-su mogli da razumeju da raspaljeno interesovanje masa za takozvane“naddràvne sile” (überstaatliche Mächte) – to jest za jezuite, Jevreje imasone – ne proisti~e iz oboàvanja nacije ili dràve, ve}, naprotiv, iz za-visti i èlje da i sami postanu “naddràvne sile”.93

Jedine zemlje u kojima, po svemu sude}i, dràvna idolatrija i oboàva-nje nacije jo{ nisu iza{li iz mode i gde se narod jo{ uvek ozbiljno bavio na-cionalisti~kim parolama protiv “naddràvnih” sila bile su one latinoevrop-ske dràve kao Italija i u manjem stepenu [panija i Portugalija, a one suzapravo patile od ~vrstih prepreka koje su njihovom punom nacionalnomrazvoju postavljale crkvene vlasti. To se doga|alo delimi~no zahvaljuju}iautenti~nom elementu zakasnelog nacionalnog razvoja, a delimi~no i zbogmudrosti crkve koja je vrlo razborito shvatila da fa{izam nije ni antihri{-}anski ni totalitaran u principu, nego da samo èli da postigne odvajanjecrkve od dràve, koje je u drugim zemljama ve} izvr{eno, da je po~etni an-

264 IMPERIJALIZAM

92 Takvi kao Kolonialverein, Centralverein für Handelsgeographie, Flottenverein ili ~akPangermanska liga, koja, me|utim, pre Prvog svetskog rata nije imala nikakve veze sa krup-nim biznisom. Vidi Wertheimer, op. cit., p. 73. Tipi~ni me|u tom buròazijom “iznad partija”bili su naravno Die Nationalliberalen; vidi belešku 74.

93 Erich Ludendorff, Die überstaatlichen Mächte im letzten Jahre des Weltkrieges, Lei-pzig, 1927. Vidi tako|e Feldherrnworte, 1938, 2 vols: I 43, 55; II, 80.

tiklerikalni prizvuk fa{isti~kog nacionalizma dosta brzo jenjavao i ustupiomesto jednom modus vivendi kao u Italiji, ili o~iglednom savezu sa crk-vom, kao u [paniji i Portugaliji.

Musolinijevo tuma~enje ideje korporizovane dràve bilo je poku{aj dase prevazi|u ozlogla{ene opasnosti za naciju u dru{tvu u kojem su vladaleklase sa novom integrisanom dru{tvenom organizacijom94 i da seinkorporiranjem dru{tva u dràvu re{i antagonizam na kome je po~ivalanacionalna dràva.95 Fa{isti~ki pokret, “partija iznad partije”, po{to je tvr-dio da predstavlja interes nacije u celini, dokopao se dràvne ma{ine, pois-tovetio se sa najve}im nacionalnim autoritetom i poku{ao da od celog nar-oda na~ini “deo dràve”. Me|utim, on nije za sebe mislio da je “iznaddràve” i njegove vo|e nisu zami{ljale da su “iznad nacije”.96 [to se ti~efa{ista, njihov se pokret zavr{io barem {to se ti~e unutra{nje politike kadasu prigrabili vlast; pokret nije mogao da se nastavi samo radi spoljne poli-tike, u stilu imperijalisti~ke ekspanzije i tipi~no imperijalisti~kih avantura.âk i pre uzurpiranja vlasti, nacisti su se jasno dràli po strani od ovogfa{isti~kog oblika diktature u kojem “pokret” sluì samo da dovede partijuna vlast, a svesno su koristili partiju da “podsti~e pokret”, koji, nasuprotpartiji, ne sme da ima bilo kakve “kona~ne, ~vrsto odre|ene ciljeve”.97

Razlika izme|u fa{ista i totalitarnih pokreta najbolje se ilustruje njiho-vim drànjem prema vojsci, to jest, prema toj nacionalnoj instituciji parexcellence. Za razliku od nacista i bolj{evika, koji su uni{tili duh vojskepodre|uju}i je politi~kim komesarima ili totalitarnim elitnim formacija-ma, fa{isti su mogli da koriste tako izrazito nacionalisti~ke instrumente


94 Glavna svrha korporativne dràve bila je “popravljanje i neutralizovanje stanja koje jedonela industrijska revolucija devetnaestog veka, koja je razdvojila kapital i rad u industrijistvaraju}i s jedne strane kapitalisti~ku klasu unajmljiva~a rada a sa druge veliku klasubezvlasnih, industrijski proletarijat. Blizina tih klasa neizbe`no je dovodilo do sukoba nji-hovih suprotnih interesa” (The Fascist Era, published by the Fascist Confederation ofIndustrials, Rome, 1939, chapter III).

95 “Ako Dràva treba istinski da predstavlja naciju, onda ljudi od kojih se nacija sastojimoraju biti deo Dràve.

“Kako to osigurati? “Fašisti~ki odgovor je organizovanje ljudi u grupe prema njihovim aktivnostima, grupe

koje se kroz svoje vo|e ... uspinju etapama kao u piramidi u ~ijoj su osnovi mase, a na vrhuDràva.

“Nijedna grupa izvan Dràve, nijedna grupa protiv Dràve, sve grupe unutar Dràve...{to... je sama nacija izraèna izgubljeno.” (ibid.)

96 Za odnos izme|u partije i dràve u totalitarnim zemljama, a posebno za inkorporisanjefašisti~ke partije u dràvu Italije, vidi Franz Neumann, Behemoth, 1942, chapter 1.

97 Vidi izuzetno interesantnu prezentaciju odnosa izme|u partije i pokreta u “Dienstvor-schrift für die Parteiorganisation der NSDAP”, 1932, p. II ff. i prezentaciju Warnera Besta uDie deutsche Polizei, 1941, p. 107, koja ima istu orijentaciju: “Zadatak je Partije... da odrà-va pokret na okupu i da mu daje podršku i pravac.”

kao {to je vojska, sa kojom su se poistovetili kao {to su se poistove}ivali sadràvom. @eleli su fa{isti~ku dràvu i fa{isti~ku vojsku, ali jo{ uvek voj-sku i dràvu; samo su u nacisti~koj Nema~koj i u sovjetskoj Rusiji vojskai dràva postale podre|ene funkcijama pokreta. Fa{isti~ki diktator je biojedini pravi uzurpator u stilu klasi~ne politi~ke teorije – a ne ni Hitler niStaljin – i njegova jednopartijska vlast je bila u izvesnom smislu jedinakoja je jo{ uvek bila blisko povezana sa vi{epartijskim sistemom. On je iz-vr{io ono na {ta su ciljali imperijalisti~ki nastrojene lige, dru{tva i “partijeiznad partija”, tako da je upravo italijanski fa{izam postao jedini primermodernog masovnog pokreta organizovanog u okvirima postoje}e dràve,inspirisan isklju~ivo ekstremnim nacionalizmom, i on je neprestano trans-formisao narod u onakve Staatsbürger ili patriotes kakve je nacionalna dr-àva mobilisala samo u vremenima krize i union sacrée.98

Nema pokreta bez mr`nje prema dràvi, a to je prakti~no bilo nepoznatonema~kim pangermanima u relativnoj stabilnosti predratne Nema~ke.Pokreti su nastali u Austrougarskoj, gde je mr`nja prema dràvi za pot-la~ene nacionalnosti bila izraz patriotizma, gde su partije – sa izuzetkomSocijaldemokratske, koja je uz Hri{}ansko-socijalnu partiju jedina bilaiskreno lojalna Austriji – bile formirane po nacionalnoj a ne po klasnoj li-niji. To je bilo mogu}e jer su ekonomski i nacionalni interesi ovde bili sko-ro identi~ni zato {to je ekonomski i dru{tveni status u velikoj meri zavisiood nacionalnosti; stoga je nacionalizam, koji je bio ujedinjuju}a sila u na-cionalnim dràvama, ovde odmah postao princip unutra{njeg raskida, {toje rezultiralo time da se struktura tih partija o{tro razlikovala od strukturepartija nacionalnih dràva. ^lanove partija nije okupljao partikularni in-teres u mnogonacionalnoj Austrougarskoj kao u ostalim kontinentalnimsistemima, ili partikularni princip organizovane akcije kao u anglosakson-skom, ve} uglavnom ose}anje pripadnosti istoj nacionalnosti. Strogo go-vore}i, to bi trebalo da bude i bilo je velika slabost u austrijskim partijama,jer nikakvi kona~ni ciljevi ili programi nisu mogli da se izvedu iz ose}anjaplemenske pripadnosti. Pan-pokreti su od ove mane napravili vrlinu, pret-varaju}i partije u pokrete i otkrivaju}i onaj oblik organizacije kojem, na-suprot svim ostalim, nikad ne}e biti potreban cilj ili program, ve} iz danau dan moè da menja svoju politiku bez {tete po svoje ~lanstvo. Davno prenego {to je nacizam ponosno izrekao da mu program nije potreban iako gaima, pangermanizam je otkrio koliko je op{te raspoloènje va`nije zamasovnu privla~nost od nacrta i platformi. Jer za pokret je jedino va`no da

266 IMPERIJALIZAM

98 U govoru 14. novembra 1933, Musolini brani svoju jednopartijsku vlast argumentimakoji su kolali u svim nacionalnim dràvama tokom rata: potrebna je jedna politi~ka partijatako “da politi~ka disciplina moè da postoji... a da povezanost zajedni~kom sudbinom moèsve da ujedini prevazilaze}i suprotne interese” (Benito Mussolini, Four Speaches on theCorporate State,Rome, 1935).

se stalno kre}e.99 Nacisti su, zato, obi~avali da se prema ~etrnaest godinaVajmarske republike odnose kao prema “vremenu Sistema” – Systemzeit –{to je impliciralo da je to vreme bilo sterilno, da mu je nedostajao di-namizam, da se nije “kretalo”, a da je za njim sledilo njihovo “doba pokre-ta”.

Pokret koji se stalno {irio smatrao je da dràva, ~ak i kao jednopartijskadiktatura, stoji na putu njegovim stalno promenljivim potrebama. Najkarak-teristi~nija razlika izme|u imperijalisti~ke “grupe iznad partije”, Pan-germanske lige u samoj Nema~koj i pangermanskog pokreta u Austriji, jebilo njihovo drànje prema dràvi:100 dok je “partija iznad partija” èlelasamo da preuzme dràvnu ma{ineriju, pravi pokret je ciljao na njeno ra-zaranje; dok su prvi dràvu jo{ uvek shvatali kao najvi{u vlast ~im je za-stupni{tvo dopalo u ruke ~lanovima jedne partije (kao u Musolinijevoj Ita-liji), ovi drugi su pokret shvatali kao nezavisan i nadre|en dràvi.

Neprijateljstvo pan-pokreta prema partijskom sistemu steklo je prakti~nizna~aj kada je, posle Prvog svetskog rata, partijski sistem prestao dafunkcioni{e, a klasni sistem evropskog dru{tva se slomio pod teìnom sveve}ih masa potpuno deklasiranih doga|ajima. Inicijativu tada nisu vi{eimali pan-pokreti ve} njihovi totalitarni naslednici, koji su za nekoliko go-dina potkopali politike svih drugih partija do tog stepena da su one postaleili antifa{isti~ke ili antibolj{evi~ke ili i jedno i drugo.101 Tim negativnimpristupom, o~igledno nametnutim spolja, starije partije su jasno pokazaleda ni one nisu vi{e u stanju da funkcioni{u kao zastupnici specifi~nih klas-nih interesa, ve} su postale puki zagovornici status quo-a. Brzina kojom sunema~ki i austrijski pangermani pri{li nacizmu ima paralelu mnogo spori-jem i mnogo komplikovanijem toku kroz koji su pansloveni kona~nootkrili da je likvidacijom Lenjinove ruske revolucije u~injeno dovoljno daStaljin dobije njihovu svesrdnu podr{ku. To {to su bolj{evizam i nacizamna vrhuncu svoje mo}i nadrasli puki plemenski nacionalizam i bili skoroneupotrebljivi za one koji su jo{ uvek stvarno verovali u njega u principu,a ne kao u puki propagandni materijal, nije bila gre{ka ni pangermana nitipanslovena, i to nije sputavalo njihov entuzijazam.


99 Vredna je pa`nje slede}a anegdota koju je zabeleìo Ber|ajev: “Mladi sovjet je išao uFrancusku... (i) pitali su ga kakav je utisak Francuska na njega ostavila. On je odgovorio;’Nema slobode u toj zemlji’... . Mladi je ~ovek izloìo svoju ideju slobode; ... Takozvana(francuska) sloboda je od one vrste slobode koja sve ostavlja nepromenjeno; svaki dan je kaoi onaj prethodni, pa se tako mladi ~ovek koji je došao iz Rusije u Francuskoj dosa|ivao” (op.cit., pp. 182-183).

100 Kao i u Austriji, ponekad je i me|u nema~kim pangermanima dolazilo do neprijatelj-stava prema dràvi, naro~ito ako su to bili Auslandsdeutsche, kao Moeller van der Bruk.

101 Hitler je ta~no opisao situaciju kada je tokom izbora 1932. rekao: “Protiv nacionalso-cijalizma u Nema~koj ima samo negativnih ve}ina”, citirano iz Konrad Heiden, Der Führer,1944, p. 564.

Propast kontinentalnog partijskog sistema i{la je ruku pod ruku saopadanjem prestià nacionalne dràve. Nacionalna homogenost je bila è-stoko uzdrmana migracijama. Na primer Francuska, nation par excellen-ce, postala je u roku od nekoliko godina potpuno zavisna od stranog rada;restriktivna imigraciona politika, neadekvatna novim potrebama, bila jejo{ uvek potpuno “nacionalna”, ali je utoliko postalo jasnije da nacionalnadràva vi{e nije sposobna da se suo~i sa glavnim politi~kim temama togvremena.102 Jo{ je ozbiljniji bio nesre}ni napor mirovnih ugovora 1919. dase uvedu nacionalne dràve u Isto~noj i Ju`noj Evropi, gde je dràvotvorninarod ~esto imao samo relativnu ve}inu i ~esto bio broj~ano nadma{enkombinovanim “manjinama”. Ta nova situacija bila bi dovoljna sama posebi da ozbiljno potkopa klasnu bazu partijskog sistema; svuda su partijesada bile organizovane po nacionalnim linijama kao da je ukidanje Dvojnemonarhije sluìlo samo da omogu}i izvo|enje mno{tva sli~nih eksperime-nata u manjem obimu.103 U drugim zemljama, gde nacionalnu dràvu iklasni osnov njenih partija nisu potresale migracije i heterogenost sta-novni{tva, inflacija i nezaposlenost su izazvale sli~an krah; o~igledno, {toje rigidniji klasni sistem neke zemlje, {to njeni ljudi imaju ja~u klasnusvest, to je ovaj slom dramati~niji i opasniji.

Takva je bila situacija izme|u dva rata, kad su svi pokreti imali vi{e {an-se od bilo koje partije, jer pokret napada instituciju dràve i ne poziva sena klase. Fa{izam i nacizam su se uvek hvalisali da njihova mr`nja nijeuperena protiv pojedina~nih klasa, ve} protiv klasnog sistema kao takvog,koji su oni optuìvali kao izum marksizma. Jo{ je zna~ajnija bila ~injenicada su komunisti tako|e, bez obzira na svoju marksisti~ku ideologiju, mo-rali da napuste rigidnost pozivanja na klase, kada su, posle 1935, pod iz-govorom da pro{iruju svoju masovnu bazu, svuda formirali Narodni fronti po~eli da privla~e sve ve}e mase izvan svih klasnih slojeva, koje su do ta-da bile prirodni plen za fa{isti~ki pokret. Nijedna od starih partija nije bilaspremna da primi te mase, niti je pravilno procenjivala njihov sve znatnijibroj i sve ja~i politi~ki uticaj njihovih vo|a. Ova gre{ka u prosu|ivanjustarih partija moè se objasniti ~injenicom da su ih bezbedan poloàj uparlamentu i sigurna zastupljenost u slu`bama i institucijama dràve nave-li da se ose}aju mnogo bliè izvorima vlasti nego masama; mislili su da }edràva zauvek ostati neprikosnoveni gospodar svih instrumenata nasilja, ada }e vojska, vrhovna institucija nacionalne dràve, ostati presudni ele-

268 IMPERIJALIZAM

102 Pri izbijanju Drugog svetskog rata, barem 10 posto francuskog stanovništva su bilistranci i naturalizovani. U francuskim rudnicima na severu uglavnom su radili Poljaci iBelgijanci, u poljoprivredi na jugu Španci i Italijani. Vidi Carr-Saunders, World Population,Oxford, 1936, p. 145-158.

103 “Od 1918. nijedna (dràva-naslednica nije proizvela ... partiju koja bi obuhvatila višeod jedne rase, jedne religije, jedne društvene klase ili jednog regiona. Jedini izuzetak jeKomunisti~ka partija êhoslova~ke” (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.).

ment u svim doma}im krizama. Oni su se zbog toga osetili slobodnim dase podsmehnu brojnim paravojnim formacijama koje su nicale bez ikakvezvani~no priznate pomo}i. Jer sa slabljenjem partijskog sistema pod pri-tiskom pokreta izvan parlamenta i klasa, nestajao je i pre|a{nji antagoni-zam partija prema dràvi. Partije, kao `rtve iluzije “dràva iznad partija”,lo{e su ovu harmoniju protuma~ile kao izvor snage, kao ~udesan odnos sane~im vi{eg reda. Ali dràvi je, kao i partijskom sistemu, pretio pritisakrevolucionarnih pokreta, i ona vi{e nije mogla sebi da dozvoli da odràvasvoju labavu i neizostavno nepopularnu poziciju iznad unutra{njih do-ma}ih sukoba. Vojska je odavno prestala da bude zna~ajan bedem protivrevolucionarnog nemira, ne zato {to je simpatisala sa revolucijom ve} za-to {to je izgubila poloàj. Dva puta je u modernim vremenima, i oba putau Francuskoj, nation par excellence, vojska ve} dokazala svoju su{tinskunevoljnost ili nesposobnost da pomogne vlasti ili da sama zauzme vlast:1850, kada je dozvolila gomili iz “Dru{tva 10. decembar” da dovede Na-poleona III na vlast104 i opet, krajem devetnaestog veka, za vreme Drajfu-sove afere, kad ni{ta nije bilo lak{e nego da se uspostavi vojna diktatura.Neutralnost vojske, njena spremnost da sluì svakog gospodara, kona~noje stavila dràvu u poziciju “posrednika izme|u organizovanih partijskihinteresa. Ona vi{e nije bila iznad ve} izme|u dru{tvenih klasa.”105 Drugimre~ima, dràva i partije zajedno branile su status quo ne shvataju}i da samovaj savez podjednako kao i sve drugo sluì tome da se status quo izmeni.

Do sloma evropskog partijskog sistema do{lo je na spektakularan na~inHitlerovim osvajanjem vlasti. Sada je ~esto zgodno zaboraviti da je u tre-nutku izbijanja Drugog svetskog rata ve}ina evropskih zemalja ve} po-primila neke oblike diktature i odbacila partijski sistem, kao i da je ta revo-lucionarna promena u vlasti najve}eg broja zemalja bila izvedena bez re-volucionarnog potresa. Revolucionarna akcija ~e{}e je bila teatralni ustu-pak zemljama sa ̀ estoko nezadovoljnim masama pre nego stvarna bitka zavlast. Najzad, nije bilo mnogo razlike u tome {to nekoliko hiljada skoronenaoruànih ljudi organizuje mar{ na Rim i preuzima upravu u Italiji, ili{to u Poljskoj (1934) takozvani “nepartijni blok”, sa programom podr{kepolufa{isti~koj vladi i sa ~lanstvom privu~enim me|u plemi}ima i najsiro-ma{nijim seljacima, radnicima i biznismenima, katolicima i ortodoksnimJevrejima, legalno zadobija dve tre}ine mesta u Parlamentu.106

U Francuskoj, Hitlerov dolazak na vlast, pra}en ja~anjem komunizma ifa{izma, brzo je izbrisao prvobitne me|usobne odnose partija i preko no}ipromenio starostavne partijske linije. Francuska desnica, do tada strogo


104 Vidi Karl Marx, op. cit. 105 Carl Schmitt, op. cit. p. 31. 106 Vaclav Fiala, “Les Partis politiques polonais”, Monde Slave, February, 1953.

antinema~ka i pro-ratna, posle 1933. postala je prethodnica pacifizma irazumevanja sa Nema~kom. Levica nije zaostala, od pacifizma po svakucenu do ~vrstog stava protiv Nema~ke, i ubrzo su je iste one partije koje susamo nekoliko godina ranije optuìvale njen pacifizam kao nacionalnu iz-daju optuìle da je partija ratnih hu{ka~a.107 Godine koje su sledile Hit-lerovom dolasku na vlast pokazale su se jo{ katastrofalnijim po integritetfrancuskog partijskog sistema. U Minhenskoj krizi, sve partije, od desnicedo levice, pocepale su se iznutra na jedino zna~ajnom politi~kom pitanju:ko je za rat sa Nema~kom, ko je protiv njega.108 Svaka je partija gajilamirovnu i ratnu frakciju; nijedna od njih nije mogla da ostane ujedinjenana glavnim politi~kim odlukama i nijedna nije izdràla probu fa{izma i na-cizma bez cepanja na antifa{iste s jedne strane i pro-fa{iste s druge. To {toje Hitler za postavljanje marionetskih reìma mogao slobodno da biraizme|u svih partija, bila je posledica predratne situacije, a ne neki poseb-no o{trouman nacisti~ki manevar. Nije bilo nijedne partije u Evropi kojanije dala kolaboratore.

Naspram dezintegracije starijih partija svuda je stajalo jasno jedinstvofa{isti~kog i komunisti~kog pokreta – prvi je, izvan Nema~ke i Italije, lo-jalno zastupao mir ~ak i po cenu spoljne dominacije, dok je ovaj drugizagovarao rat ~ak i po cenu nacionalne propasti. Poenta, me|utim, nije to-liko u tome {to je ekstremna desnica svuda napustila svoj tradicionalni na-cionalizam u korist Hitlerove Evrope, a {to je ekstremna levica zaboravilasvoj tradicionalni pacifizam u korist starih nacionalnih parola, ve} pre utome {to su oba pokreta mogla da ra~unaju na lojalnost ~lanstva i na to davo|stvo ne bude potreseno iznenadnim obrtom u politici. Ovo se drama-ti~no dokazalo u nema~ko-ruskom paktu o nenapadanju, kada je trebalo danacisti zaborave svoju glavnu parolu protiv bolj{evizma a komunisti da sevrate na pacifizam koji su uvek optuìvali kao sitnoburùjski. Takvi izne-nadni obrti nimalo ih nisu vre|ali. Jo{ uvek se dobro pamti kako su komu-nisti ostali jaki i posle svog drugog volte-face, kad je za manje od dve go-dine nacisti~ka Nema~ka napala Sovjetski Savez, i to uprkos ~injenici dasu obe politi~ke partije uvele ~lanstvo u ozbiljne i opasne politi~ke ak-tivnosti koje su traìle pravo `rtvovanje i neprestanu akciju.

Spolja razli~it, ali u stvari mnogo è{}i, bio je slom partijskog sistema upredhitlerovskoj Nema~koj. To je iza{lo na videlo tokom poslednjih pred-sedni~kih izbora 1932, kada su sve partije usvojile potpuno nove i kompli-kovane oblike masovne propagande.

270 IMPERIJALIZAM

107 Vidi pa`ljivu analizu Charles A. Micaud, The French Right and Nazi Germany. 1933-1939, 1943.

108 Naj~uveniji primer je bio cepanje Francuske socijalisti~ke partije 1938. kada jeBlumova frakcija ostala u manjini protiv Deatove prominhenske grupe tokom partijskogKongresa senskog okruga.

Sam izbor kandidata je bio ~udan. Dok bi bilo prirodno da dva pokretakoja su stajala izvan parlamentarnog sistema i napadala ga sa suprotnihstrana istaknu sopstvene kandidate (nacisti Hitlera a komunisti Telmana),prili~no je iznena|ivalo {to sve partije najednom mogu da se sloè oko is-tog kandidata. Nije bila {ala to {to je kandidat bio ba{ stari Hindenburg ko-ji je uìvao jedinstvenu popularnost koja od vremena Mekmehona kod ku-}e ~eka svakog poraènog generala; time se pokazalo kako su stare partijesamo èlele da se poistovete sa starovremskom dràvom, dràvom iznadpartija, ~iji je najsna`niji simbol bila nacionalna vojska, drugim re~ima, dokog su stepena ve} odustale od samog partijskog sistema. Jer, imaju}i u vi-du pokrete, razlika izme|u partija je zaista postala sasvim bezna~ajna; svi-ma njima je postojanje dovedeno u pitanje i stoga su se one udruìle i na-dale da }e zadràti status quo koji im je garantovao opstanak. Hindenburgje postao simbol nacionalne dràve i partijskog sistema, dok su se Hitler iTelman takmi~ili da postanu pravi narodni simboli.

Izborni plakati su pokazivali zna~aj odabira kandidata. Nijedan od njihnije hvalio svog kandidata zbog njegovih zasluga; plakati za Hindenburgasu jasno tvrdili da je “glas za Telmana u stvari glas za Hitlera” – upozora-vaju}i radnike da ne tro{e glasove na kandidata koji }e sigurno biti pora-èn (Telman) i da time stave Hitlera u sedlo. Tako su se socijaldemokratesloìli da to bude Hindenburg, koji ~ak nije ni pominjan. Partije desniceigrale su istu igru i nagla{avale da je “glas za Hitlera glas za Telmana”. Ijedni i drugi su, osim toga, sasvim jasno aludirali na slu~ajeve u kojima sunacisti i komunisti imali zajedni~ki cilj da bi uverili sve lojalno partijsko~lanstvo, bilo sa levice bilo sa desnice, da o~uvanje status quo-a traì Hin-denburga.

Nasuprot propagandi za Hindenburga, koja se dopadala onima koji suèleli status quo po svaku cenu – a 1932. to je zna~ilo nezaposlenost zaskoro polovinu nema~kog naroda – kandidati pokreta morali su da ra~una-ju sa onima koji su èleli promenu po svaku cenu (~ak i po cenu uni{tenjalegalnih institucija), a koji su bili sve brojniji, bar milioni nezaposlenih injihove porodice. Nacisti zato nisu ni trepnuli na apsurd da je “glas za Tel-mana glas za Hindenburga”, komunisti nisu oklevali da odgovore da je“glas za Hitlera glas za Hindenburga”, i jedni i drugi prete}i svojim glasa-~ima opasno{}u status quo-a na potpuno isti na~in na koji su njihovi opo-nenti pretili svojim ~lanovima sabla{}u revolucije.

Iza ~udne uniformnosti metoda koje su koristile pristalice svih kandida-ta leàla je pre}utna pretpostavka da }e bira~i i}i na izbore jer su zapla{eni– pla{ili su se komunista, pla{ili su se nacista ili su se pla{ili status quo-a.U tom op{tem strahu, sa politi~ke scene nestale su sve klasne podele; dokje partijski savez za odbranu status quo-a izbrisao sve starije klasne struk-ture koje su se zadràle u odvojenim partijama, ~lanstvo pokreta je bilo


potpuno heterogeno i isto toliko dinami~no i nestalno kao i sama neza-poslenost.109 Dok se u okviru parlamentarnih institucija levica pridruìladesnici, ta dva pokreta su se bavila zajedni~kim organizovanjem ~uvenogsaobra}ajnog {trajka na ulicama Berlina u novembru 1932.

Kada se razmatra izuzetno brza propast kontinentalnog partijskogreìma, treba imati na umu njegov veoma kratak ìvotni vek. On nigde ni-je postojao pre devetnaestog veka, a u najve}em broju evropskih zemaljado{lo je do formiranja politi~kih partija tek posle 1848, tako da je njegovavladavina neosporne institucije u nacionalnim politikama trajala jedva ~e-tiri decenije. Tokom poslednje dve decenije devetnaestog veka, svi zna-~ajni politi~ki napreci u Francuskoj, kao i u Austro-Ugarskoj, dogodili suse ve} izvan parlamentarnih partija i u opoziciji prema njima, dok su svu-da manje imperijalisti~ke “partije iznad partija”, da bi dobile narodnu po-dr{ku, osporavale tu instituciju u korist agresivne, ekspanzionisti~kespoljne politike.

Dok su imperijalisti~ke lige stavljale sebe iznad partija da bi se poisto-vetile sa nacionalnom dràvom, pan-pokreti su napadali iste te partije kaodeo op{teg sistema koji je uklju~ivao nacionalnu dràvu; oni nisu bili to-liko “iznad partija” koliko “iznad dràve” da bi se direktno poistove}ivalisa narodom. Totalitarni pokreti su kona~no do{li dotle da diskredituju inarod, koji su ina~e, slède}i u stopu pan-pokrete, koristili u propagandnesvrhe. “Totalitarna dràva” je samo naizgled bila dràva, a pokret se vi{enije istinski poistove}ivao ~ak ni sa potrebama naroda. Pokret je od sadbio iznad dràve i naroda, spreman da ih oboje `rtvuje radi svoje ideologi-je: “Pokret... je Dràva, kao i Narod, i ni sada{nja dràva... ni sada{nji ne-ma~ki narod ne mogu se zamisliti bez Pokreta.”110

Nema boljeg dokaza o nepopravljivom raspadu partijskog sistema nego{to su veliki napori da se on oìvi na kontinentu posle ovog rata, àlosnirezultati tih napora, poja~ana privla~nost pokreta posle poraza nacizma io~igledna pretnja bolj{evizma nacionalnoj nezavisnosti. Rezultat svih na-pora da se povrati status quo samo je ponovno uspostavljanje politi~ke si-tuacije u kojoj su destruktivni pokreti jedine “partije” koje ispravno fun-kcioni{u. Njihovo vo|stvo je odràlo autoritet pod najteìm okolnostima, iuprkos stalnoj promeni partijskih linija. Da bi se pravilno ocenile {anse zapreìvljavanje evropske nacionalne dràve, bilo bi mudro da se vi{e ne

272 IMPERIJALIZAM

109 Nema~ka socijalisti~ka partija pretrpela je tipi~nu promenu od po~etka veka do 1933.Pre Prvog svetskog rata samo 10 posto njenih ~lanova nije pripadalo radni~koj klasi dok jeoko 25 posto njenih glasova dolazilo iz srednjih klasa. Me|utim, 1930. samo 60 posto njenih~lanova su bili radnici a barem 40 posto glasova poticalo je od glasova srednje klase. VidiSigmund Neumann, op. cit., p. 28 ff.

110 Schmitt, op. cit.

obra}a previ{e pa`nje na nacionalne parole koje pokreti povremeno usva-jaju da bi sakrili svoje prave namere, bolje je smatrati da su do sada svishvatili da su to regionalne grane me|unarodnih organizacija, da se njego-vo ~lanstvo nimalo ne uznemirava kad iza|e na videlo da njihova politikasluì interesima spoljne politike jedne druge, pa ~ak i neprijateljske sile, ada optuìvanje njihovih vo|a za petokolona{tvo i izdaju, njihovo ~lanstvone impresionira u nekoj znatnoj meri. Nasuprot starim partijama, pokretisu opstali u poslednjem ratu, i danas su jedine “partije” koje su ostale ìvei zna~ajne za svoje pristalice.


DEVETO POGLAVLJE: Propadanje nacionalne dràve i kraj Prava ~oveka

ÂK I SADA je skoro nemogu}e opisati {ta se zapravo desilo u Evropi 4.avgusta 1914. Dani pre i dani posle Prvog svetskog rata ne dele se kao

kraj starog i po~etak novog perioda, ve} kao dan pre i dan posle eksplozi-je, iako je i ova govorna figura neta~na kao i sve druge, jer tu`no zati{jekoje je nastalo posle katastrofe nikako nije pro{lo. Kao da je prva eksplo-zija izazvala lan~anu reakciju u koju smo od onda uhva}eni i koju izgledaniko nije u stanju da zaustavi. Prvi svetski rat je nepopravljivo razneo ev-ropsku zajednicu nacija, {to nikada nijedan drugi rat nije u~inio. Inflacijaje uni{tila celu klasu sitnih posednika bez nade za oporavak ili nov po-~etak. Kad je stigla nezaposlenost, ona je dostigla neverovatne razmere,nije vi{e bila ograni~ena na vladaju}u klasu, ve} je zahvatila, sa bezna~aj-nim izuzecima, cele nacije. Gra|anski ratovi, koji su vo|eni i koji su se {i-rili tokom dvadeset godina nelagodnog mira, nisu bili samo krvaviji i ok-rutniji od svih prethodnih; njih su pratile migracije ~itavih grupa koje, zarazliku od svojih sre}nijih prethodnika u verskim ratovima, nigde nisu po-zdravljene i nigde nisu mogle da se asimiluju. îm bi napustile svoju do-movinu, postale bi besku}nici, ~im su napustili svoju dràvu, ostali su bezdràvljanstva, jednom li{eni svojih ljudskih prava, postali su bespravni,svetski {ljam. Ni{ta {to se ~inilo, ma kako glupo, ma koliko ljudi to znaloi predvi|alo posledice, nije moglo da se ra{~ini ili spre~i. Svaki je doga|ajimao kona~nost poslednjeg suda, suda koji nije sprovodio ni Bog ni |avo,ve} koji je pre izgledao kao izraz neke neiskupljivo glupe fatalnosti.

Pre nego {to su totalitarne politike svesno napale i delimi~no uni{tile sa-mu strukturu evropske civilizacije, eksplozija 1914. i njene ozbiljne i ra-zorne posledice dovoljno su rastresle fasadu evropskog politi~kog sistemai ogolile njegovu skrivenu konstrukciju. Tako su iza{le na videlo patnjesve vi{e grupa ljudi za koje su pravila sveta oko njih iznenada prestala davaè. Upravo je prividna stabilnost okolnog sveta u~inila da svaka grupaoterana iz svojih za{titnih granica izgleda kao nesre}ni izuzetak od ina~ezdravog i normalnog pravila i ona je podjednakim cinizmom ispunila i`rtve i posmatra~e jedne o~igledno nepravedne i nenormalne sudbine. I je-dni i drugi su taj cinizam pogre{no shvatali kao sve ve}u mudrost u sna-

laènju u svetu, dok su zapravo bili zbunjeniji, i zbog toga su postali glup-lji nego {to su ikada ranije bili. Mr`nja, koje ni u predratnom svetu nije ne-dostajalo, je po~ela svuda da igra sredi{nju ulogu u javnim poslovima, ta-ko da je politi~ka scena u prividno mirnim dvadesetim godinama popri-mila gadnu i sablasnu atmosferu Strindbergovih porodi~nih sva|a. Op{tudezintegraciju politi~kog ìvota mo`da ni{ta bolje ne ilustruje od ove ne-jasne, proìmaju}e mr`nje prema svemu i prema svakome, mr`nje koja ni-je imala ìù svoje strasti, s tim {to niko nije hteo da preuzme odgovornostza stanje stvari – ni vlada, ni buròazija, niti neka spoljna sila. Stoga je onakrenula u svim pravcima, pukim slu~ajem i nepredvidivo, nesposobna dapoprimi duh zdrave ravnodu{nosti prema bilo ~emu pod suncem.

Ova atmosfera dezintegracije, iako karakteristi~na za ~itavu Evropu iz-me|u dva rata, bila je vidljivija u poraènim zemljama nego u zemljama-pobednicama, a potpuno se razvila u novoosnovanim dràvama posle uki-danja Dvojne monarhije i Carstva. Poslednji ostaci solidarnosti me|u ne-emancipovanim nacijama u “pojasu me{ovitog stanovni{tva” isparili su sanestankom centralne despotske birokratije koja je tako|e sluìla da na njupre|u sve raspr{ene mr`nje i konfliktni nacionalni zahtevi. Sada su svi biliprotiv svih, a najvi{e protiv svog najblièg suseda – Slovaci protiv êha,Hrvati protiv Srba, Ukrajinci protiv Poljaka. A to nije bio ishod sukobaizme|u nacionalnosti i dràvotvornih naroda (ili manjina i ve}ina); Slo-vaci ne samo da su neprestano sabotirali demokratsku ~e{ku vladu u Pra-gu, ve} su u isto vreme na sopstvenom tlu proganjali ma|arsku manjinu,dok je sli~no neprijateljstvo izme|u dràvotvornog naroda i nezadovoljnihmanjina s jedne strane, i me|u samima manjinama s druge, postojalo uPoljskoj.

Na prvi pogled su ti problemi u staroj evropskoj ta~ki nemira izgledalikao sitne nacionalisti~ke razmirice bez ikakve posledice po politi~ku sud-binu Evrope. No, ipak su se u tim oblastima, i zbog ukidanja dve mnogo-nacionalne dràve predratne Evrope, Rusije i Austro-Ugarske, pojaviledve grupe `rtava ~ije su patnje bile druga~ije od patnji drugih u me|urat-nom periodu; njima je bilo jo{ gore nego srednjim klasama li{enim pose-da, nezaposlenima, malim rentiers, penzionerima li{enim dru{tvenog po-loàja, mogu}nosti za rad i prava da drè posed: oni su izgubili prava zakoja se mislilo da su neotu|iva i koja su tako ~ak i bila definisana, naimePrava ~oveka. Ljudi bez dràve i ljudi iz manjinskih naroda, s pravom naz-vani “bliskim srodnicima”,1 nisu imali vladu koja bi ih predstavljala i {titi-la, i zato su bili primorani da ìve ili pod zakonom izuzetka po manjinskim

PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ÔVEKA 275

1 S. Lawford Childs, “Refugees A Permanent Problem in International Organization” uWar is Inevitable. Problems of Peace. 13th Series, London, 1938, izdanje International LaborOffice.

ugovorima, koje su sve vlade (osim êhoslova~ke) potpisale sa primedba-ma i nikada ih nisu primenjivale, ili u uslovima potpunog bezakonja.

Sa pojavom manjina u Isto~noj i Ju`noj Evropi i sa ljudima bez dràv-ljanstva prognanim u Srednju i Zapadnu Evropu, u poratnu Evropu je uve-den potpuno nov element dezintegracije. Oduzimanje dràvljanstva je po-stala mo}no oru`je totalitarne politike, a ustavna nemo} evropskih nacio-nalnih dràva da garantuju ljudska prava onima koji su izgubili nacionalnogarantovana prava omogu}ila je vlastima koje su ih progonile da ~ak ioponentima nametnu svoja merila vrednosti. Oni koje je progonilac ozna-~io kao svetski {ljam – Jevreji, trockisti, itd. – stvarno su svuda bili prima-ni kao svetski {ljam; oni koje je progonitelj nazvao nepoèljnima postalisu indésirables cele Evrope. Zvani~no glasilo SS-a, Das Schwarze Korps,otvoreno je tvrdilo 1938. da ako svet jo{ uvek nije uveren da su Jevrejisvetski {ljam, bi}e to uskoro kada prosjaci koji se ne mogu identifikovati,bez nacionalnosti, bez novca i bez paso{a pre|u njihove granice.2 A istinaje da je ova vrsta ~injeni~ne propagande funkcionisala bolje od Gebelsoveretorike, ne samo zato {to je proglasila Jevreje za svetski {ljam, ve} i zbogtoga {to je neverovatno bedan poloàj sve ve}e grupe nevinog naroda bionalik na prakti~nu demonstraciju cini~nih tvrdnji totalitarnih pokreta da nepostoji ne{to tako kao neotu|iva prava ~oveka i da je afirmisanjedemokratije svih dràva naprotiv bila puka predrasuda, hipokrizija i otvo-reni kukavi~luk pred licem okrutnog veli~anstva novog sveta. Sam izraz“prava ~oveka” postao je za sve kojih se ticao – za `rtve, progonitelje i po-smatra~e podjednako – potvrda beznadnog idealizma ili nespretne ma-loumne hipokrizije.

I: “Nacija manjina” i narod bez dràvljanstva

SITUACIJA moderne vlasti, koja je od nacionalnog suvereniteta svuda osimu dìnovskim dràvama napravila ruglo, zatim uspon imperijalizma i pan-pokreti potkopali su spolja stabilnost sistema nacionalnih dràva u Evropi.

276 IMPERIJALIZAM

2 Rano proganjanje nema~kih Jevreja od strane nacista mora se smatrati pokušajem da seantisemitizam proširi me|u “onim narodima koji su prijateljski raspoloèni prema Jevrejima,pre svega me|u zapadnim demokratskim dràvama”, više nego pokušajem da se oslobodeJevreja. U cirkularnom pismu Ministarstva spoljnih poslova svih nema~kim vlastima u inos-transtvu ubrzo posle novembarskog pogroma 1938. tvrdi se: “Emigracioni pokret od samooko 100 000 Jevreja bio je ve} dovoljan da pobudi interesovanje mnogih zemalja za jevrej-sku napast... Nema~ka je veoma zainteresovana da zaustavi širenja Jevreja... priliv Jevreja usve delove sveta izaziva protivljenje doma}eg stanovništva i tako vrši najbolju propagandunema~ke politike prema Jevrejima... [to je Jevrejin doseljenik siromašniji i zbog toga ve}iteret zemljama koje ga prihvataju, one }e sna`nije reagovati” vidi Nazi Conspiracy andAggresion, Washington, 1946, izdanje U. S. government, VI, 87 ff.

Nijedan od tih faktora, me|utim, nije nikao direktno iz tradicije i institucijasamih nacionalnih dràva. Njhova unutra{nja dezintegracija po~ela je tekposle Prvog svetskog rata, sa pojavom manjina koje su stvorili mirovni ugo-vori, i sa sve ve}im kolonama izbeglica, kao posledicama revolucija.

Neadekvatnost mirovnih ugovora uvek se obja{njavala ~injenicom da sumirotvorci pripadali generaciji koja se formirala na iskustvima predratnogperioda, tako da oni uop{te nisu do kraja shvatili pun u~inak rata ~iji je mirtrebalo da zaklju~e. Nema boljeg dokaza o tome nego {to je njihov naporda nacionalni problem u Isto~noj i Ju`noj Evropi reguli{u uspostavljanjemnacionalnih dràva i sklapanjem ugovora o manjinama. Ako je do{lo u pi-tanje to da li je mudro {iriti oblik vladavine koja ~ak i u zemljama sa sta-rom i utvr|enom tradicijom nije mogla da rukovodi problemima svetskepolitike, bilo je jo{ sumnjivije da li se ona moè uvesti u oblastima kojimanedostaju upravo uslovi za uspon nacionalnih dràva: homogenost sta-novni{tva i njegova vezanost za tlo. Ali prosto je nerazumno pretpostavitida bi nacionalne dràve mogle da se uspostave mirovnim ugovorima. Zai-sta: “Jedan pogled na demografsku mapu Evrope trebalo bi da bude do-voljan da pokaè da se princip nacionalne dràve ne moè primeniti naIsto~nu Evropu”. 3 Ugovori su nagomilali mnoge narode u jednu dràvu,neke od njih nazvali “dràvotvornim narodima” i poverili im vladu, pre-}utno pretpostavljaju}i da su ostali (kao Slovaci u êhoslova~koj ili Hr-vati i Slovenci u Jugoslaviji) ravnopravni partneri u vladi, {to ovi naravnonisu bili 4; sa istom su proizvoljno{}u od ostataka stvorili tre}u grupu na-cionalnosti, nazvanih “manjine”, dodaju}i na taj na~in mnogim optere}e-njima novih dràva brigu da po{tuju posebne propise za deo stanovni{tva.5Ishod je bio da su oni narodi kojima dràve nisu priznate, bez obzira na toda li su bili zvani~ne manjine ili samo nacionalnosti, ugovore smatraliproizvoljnom igrom koja je nekima dodelila pravila a nekima poslu{nost.Novostvorene dràve, s druge strane, kojima je bio obe}an jednak status unacionalnom suverenitetu sa zapadnim nacijama, gledale su na mirovneugovore kao na otvoreno kr{enje obe}anja i diskriminaciju, jer su oni oba-vezivali samo nove dràve, a ~ak ni poraènu Nema~ku nisu.


3 Kurt Tramples, “Völkerbund und Völkerfreinheit”, u Süddeutsche Monatshefte, 26.Jahrgang, July, 1929.

4 Borba Slovaka protiv “~eške” vlade u Pragu okon~ala se Hitlerovom podrškom nezavis-nosti Slova~ke; jugoslovenski ustav od 1921. bio je “usvojen” u Skupštini protivno glasovi-ma svih hrvatskih i slovena~kih predstavnika. Za dobar pregled jugoslovenske istorijeizme|u dva rata vidi Propyläen Weltgeschichte. Das Zeitalter des Imperialismus, 1933, Band10, 471 ff.

5 Musolini je bio sasvim u pravu kada je posle minhenske krize napisao: “Ako se êhoslo-va~ka danas mo`da nalazi u ne~emu što se moè nazvati ’delikatna situacija’, to je zato štoona i nije baš êhoslova~ka, ve} êho-nema~ko-poljsko-ma|aro-rusino-rumuno-slova-~ka...” (Citirano iz Hubert Ripka, Munich: Before and After, London, 1939, p. 117.).

Zbunjuju}i vakuum vlasti proiza{ao iz raspada Dvojne monarhije i oslo-bo|enja Poljske i Balti~kih zemalja od caristi~kog despotizma nije bio je-dini ~inilac koji je namamio dràvnike u ovaj katastrofalni eksperiment.Mnogo ja~a je bila nemogu}nost ikakve dalje rasprave sa vi{e od sto mi-liona Evropljana koji nikada nisu postigli stepen nacionalne slobode isamoodre|enja, ka kojem su kolonijalni narodi ve} teìli i koji im se nu-dio. Zaista, ta~no je da su na Istoku ulogu zapadnog i srednjoevropskogproletarijata, potla~ene, istorijski napa}ene grupe, ~ije je oslobo|enje bilopitanje ìvota ili smrti celog evropskog dru{tvenog sistema, igrali “narodibez istorije”. 6 Nacionalni osobodila~ki pokreti Istoka bili su revolucionarnina vrlo sli~an na~in kao radni~ki pokreti na Zapadu; oba su predstavljala“neistorijski” sloj evropskog stanovni{tva i oba su nastojala da obezbedepriznavanje i u~e{}e u dràvnim poslovima. Po{to je cilj bio da se sa~uvaevropski status quo, davanje nacionalnog samoodre|enja i suverenitetasvim evropskim narodima bilo je zaista neizbe`no; alternativa bi bila da seoni okrutno osude na status kolonijalnih naroda ({to su pan-pokreti uvekpredlagali) i da se u evropske poslove uvedu kolonijalne metode. 7

Poenta je, naravno, u tome da evropski status quo nije mogao da sesa~uva i da je tek posle propasti poslednjih ostataka evropske autokratijepostalo jasno da je Evropom vladao sistem koji nikada nije uzeo u obzir iliodgovarao na potrebe bar 25 procenata njenog stanovni{tva. Ovo zlo, me-|utim, nije izle~eno uspostavljanjem dràva-naslednica, jer je 30 procena-ta od njihovih pribli`no sto miliona stanovnika zvani~no priznato kao izu-zeci koji treba da budu posebno za{ti}eni ugovorima o manjinama. Ovabrojka, {tavi{e, ni u kom slu~aju ne kazuje celu pri~u; ona samo nazna~avarazliku izme|u naroda sa sopstvenom vladom i onih za koje se pretposta-vljalo da su suvi{e mali i suvi{e ra{trkani da postanu punopravna nacija.

278 IMPERIJALIZAM

6 Ovaj termin je prvi skovao Otto Bauer, Die Nationalitätenfrage und die österreichischeSozialdemokratie, Vienna, 1907.

Istorijska svest igrala je veliku ulogu u formiranju nacionalne svesti. Emancipacija nacijaod dinasti~ke vladavine i me|unarodne aristokratije kao vrhovnog gospodara bila je propra-}ena emancipacijom knjièvnosti od “me|unarodnog” jezika u~enih (prvo latinski a zatimfrancuski) i ja~anjem nacionalnih jezika. Izgledalo je da su narodi ~iji je jezik bio podesan zaknjièvnost dostigao nacionalnu zrelost per definitionem. Oslobodila~ki pokreti isto~no-evropskih nacija, stoga, po~eli su neku vrstu filološkog oìvljavanja (rezultati su bili nekadgroteskni a nekad veoma plodni), ~ija je politi~ka funkcija bila da dokaù da narod koji pose-duje knjièvnost i sopstvenu istoriju ima prava i na nacionalni suverenitet.

7 Naravno, to nije uvek bila jasno odre|ena alternativa. Do sada se niko nije potrudio daprona|e karakteristi~ne sli~nosti izme|u kolonijalisti~ke i manjinske eksploatacije. SamoJacob Robinson, “Staatsbürgerliche und wirtschaftliche Gleichberechtigung” u SüddeutscheMonatshefte, 26: Jahrgang, July, 1929, usput prime}uje: “Pojavio se ~udan ekonomski pro-tekcionizam, koji nije uperen protiv drugih zemalja, ve} protiv izvesnih grupa stanovništva.Iznena|uju}e, izvesni metodi kolonijalne eksploatacije mogu se zapaziti i u SrednjojEvropi.”

Manjinski ugovori pokrivali su samo one nacionalnosti koje su imale zna-~ajan broj pripadnika u barem dve dràve-naslednice, ali su propustili darazmotre sve ostale nacionalnosti bez sopstvene vlade, tako da su u nekimod dràva-naslednica nacionalno frustrirani narodi ~inili 50 procenataukupnog stanovni{tva. 8 Najgori ~inilac u ovoj situaciji ~ak nije bilo to {toje postalo sasvim normalno za nacionalnosti da budu nelojalne svojim na-metnutim vladama i za vlade da tla~e svoje nacionalnosti {to efikasnijemogu, ve} to {to je nacionalno frustrirano stanovni{tvo bilo ~vrsto uvere-no – kao {to su bili i svi ostali – da se istinska sloboda, istinska emancipa-cija i istinski narodni suverenitet mogu posti}i samo sa punom nacional-nom emancipacijom, da su ljudi bez sopstvene nacionalne vlade li{eniljudskih prava. U ovom uverenju, koje je moglo da se bazira na ~injenicida je Francuska revolucija kombinovala Deklaraciju prava ~oveka sa na-cionalnim suverenitetom, podràvali su ih sami manjinski ugovori, kojinisu bili povereni vladama sa razli~itim nacionalnostima, ve} je Liga na-roda bila zaduèna da pazi na prava onih koji su, iz razloga teritorijalnerazasutosti, ostali bez sopstvene nacionalne dràve.

Nisu manjine verovale Ligi naroda ni{ta vi{e nego dràvotvornim naro-dima. Ipak, Liga je bila sa~injena od stranih dràvnika koji su morali daimaju simpatije prema novim vladama koje su bile sputavane i kojima sesuprotstavljalo u principu izme|u 25 i 30 procenata njihovih stanovnika.Zato su tvorci manjinskih ugovora ubrzo bili primorani da stroìje tuma~esvoje stvarne namere i da istaknu “du`nosti” koje su manjine imale premanovim dràvama; 9 iz toga je sada proiza{lo da su ugovori smatrani samoza bezbolan i human metod asimilacije, tuma~enje koje je, prirodno,razgnevilo manjine. 10 Ali ni{ta drugo ne bi se moglo o~ekivati u sistemu


8 Procenjuje se da je pre 1914. bilo oko sto miliona ljudi ~ije nacionalne aspiracije nisubile ispunjene. (Vidi Charles Kinglsey Webster, “Minorities: History”, u EncyclopediaBritanica, 1929.) Manjinsko stanovništvo bilo je pribli`no procenjeno na izme|u 25 ili 30miliona. (P. de Azcarte, “Minorities: League of Nations”, ibid.) Stvarna situacija u êhoslo-va~koj i Jugoslaviji bila je mnogo gora. Dok je “dràvotvorni ~eški narod” sa 7 000 000~inio oko 50 posto stanovništva, 5 000 000 Srba ~inilo je samo 42 procenta od ukupnog bro-ja stanovnika. Vidi W. Winkler, Statistiches Handbuch der europäischen Nationalitäten,Vienna, 1931; Otto Junghann, National Minorities in Europe, 1932. Malo druga~ije brojkedaje Tramples, op. cit.

9 P. de Azcarate, op. cit.: “Ugovori ne sadrè nikakve uslove u vezi sa ’du`nostima’ man-jina prema dràvama u ~ijem su sastavu. Me|utim, tre}a op{ta skupština Lige, 1922,... usvo-jila je ... rezolucije u vezi sa ’du`nostima manjina’... .”

10 Francuski i britanski delegati bili su najglasniji u tom smislu. Brijan je rekao: “Procesna koji treba da se usmerimo nije nestajanje manjina, ve} neka vrsta asimilacije... .” A serOstin êmbrlen, britanski predstavnik, tvrdio je ~ak: “Predmet manjinskih ugovora [je] ... daobezbede... onu meru zaštite i pravde koja bi ih postepeno pripremila da se utope u nacional-nu zajednicu kojoj pripadaju” (C. A. Macartney, National States and National Minorities;London, 1934, pp. 276, 277).

suverenih nacionalnih dràva; da je postojala namera da manjinski ugo-vori budu i{ta vi{e od privremenog leka za naopaku situaciju, tada bi nji-hova implikovana ograni~enja nacionalnog suvereniteta pogodila i su-verenitet starijih evropskih sila. Predstavnici velikih nacija znali su isuv{edobro da manjine unutar nacionalnih dràva moraju pre ili kasnije biti iliasimilovane ili ukinute. I nije bilo va`no da li su njih humana razmi{ljanjapotakla da za{tite pocepane nacije od uni{tenja, ili su ih politi~ki obzirinaveli da se suprotstave bilateralnim ugovorima izme|u zainteresovanihdràva i ve}ine manjinskih zemalja (najzad, Nemci su bili najja~a od svihzvani~no priznatih manjina i po broju i po ekonomskom poloàju); oninisu ni èleli niti su bili u stanju da obore zakone po kojima su nacionalnedràve egzistirale. 11

Ni Liga naroda ni manjinski ugovori ne bi spre~ili novoosnovane dràveda manje ili vi{e silom asimiluju svoje manjine. Ja~i faktor protiv asimila-cije bila je broj~ana i kulturna nejakost takozvanih dràvotvornih naroda.Ruska i jevrejska manjina u Poljskoj nisu ose}ale poljsku kulturu kao su-periornu i nijedna od njih nije bila posebno impresionirana ~injenicom daPoljaci ~ine otprilike pedeset posto stanovni{tva Poljske.

Ogor~ene nacionalnosti, prenebregavaju}i potpuno Ligu naroda, odlu-~ile su uskoro da uzmu stvar u svoje ruke. Povezale su se u Kongres ma-njina, koji je bio zna~ajan u vi{e aspekata. On je protivure~io samoj idejikoja je stajala iza Liginih ugovora, nazivaju}i sebe zvani~no “Kongresorganizovanih nacionalnih grupa u evropskim dràvama”, poni{tavaju}itako veliki rad utro{en tokom mirovnih pregovora da se izbegne zlokob-na re~ “nacionalnosti”.12 Zna~ajnu posledicu je imalo to {to }e se udruìtisve “nacionalnosti”, a ne samo “manjine”, i {to je broj “manjinskih naci-ja” toliko porastao da su kombinovane nacionalnosti u dràvama nasled-nicama po broju nadrasle dràvotvorne narode. Ali “Kongres nacionalnihgrupa” je na jo{ jedan na~in zadao odlu~ni udarac Liginim ugovorima. Je-dan od aspekata isto~noevropskog nacionalnog problema koji je najvi{ezbunjivao (vi{e nego brojni mali narodi ili “pojasa me{ovitog stanovni-

280 IMPERIJALIZAM

11 Istina je da je neki ~eški dràvnik, najliberalniji i najdemokratskiji od vo|a nacionalnihpokreta, nekada sanjao da od êhoslova~ke Republike napravi neku vrstu Švajcarske. âk niBeneš nije nikada pokušao da sprovede takvo rešenje za svoje mu~ne nacionalne problemezato što Švajcarska nije bila model koji bi se mogao imitirati, ve} pre delimi~no sre}an izuze-tak koji je dokazivao ina~e utvr|eno pravilo. Novouspostavljene dràve nisu se ose}ale do-voljno bezbedno da napuste centralizovani dràvni aparat i nisu mogle da preko no}i stvoreona mala samoupravna tela opština i kantona na kojima se bazira vrlo ekstenzivna vlast švaj-carskog sistema federacije.

12 Naro~ito Vilson, koji je bio èstoki zagovornik davanja “etni~kih, verskih i jezi~kihprava manjinama”, “plašio se da bi se ’nacionalna prava’ pokazala štetna ukoliko bi ma-njinske grupe, koje su time ozna~ene kao posebna korporativna tela, bile usled toga pre-puštene, izloène ljubomori i napadu’ “ (Oscar J. Janowski, The Jews and Minorities Rights,New York, 1933, p. 351). Macartney, op. cit., p. 4, opisuje situaciju kao “mudro nastojanjeUdruènog stranog komiteta” da se izbegne termin “nacionalno”.

{tva”)13 bio je me|uregionalni karakter nacionalnosti koje su, u slu~aju dasu stavile svoje nacionalne interese iznad interesa svojih vlada, predstav-ljale o~igledan rizik po sigurnost svojih zemalja.14 Ligini ugovori su nas-tojali da ignori{u interregionalni karakter manjina zaklju~uju}i sa svakomzemljom separatni ugovor, kao da jevrejske ili nema~ke manjine nema vangranica tih dràva. “Kongres nacionalnih grupa” nije odstupio samo od te-ritorijalnog principa Lige; njime su prirodno dominirale dve nacionalnostikoje su bile zastupljene u svim dràvama naslednicama i zato su bile u po-ziciji, ako su èlele, da se njihova teìna oseti svuda u Isto~noj i Ju`nojEvropi. Te dve grupe bili su Nemci i Jevreji. Jevrejske manjine u Rumunijii êhoslova~koj glasale su naravno isto kao i nema~ke manjine u Poljskoji Ma|arskoj, a niko nije mogao da o~ekuje da poljski Jevreji, na primer,ostanu indiferentni na diskriminatorsku politiku rumunske vlade. Drugimre~ima, nacionalni interesi, a ne obi~ni interesi manjina kao takvih, formi-rali su istinsku bazu ~lanstva u Kongresu, 15 a na okupu ih je drào samoskladan odnos izme|u Jevreja i Nemaca (Vajmarska republika je uspe{noodigrala ulogu posebnog za{titnika manjina). Zato je 1933, kada je jevrej-ska delegacija uloìla protest protiv tretiranja Jevreja u Tre}em rajhu(potez koji nisu imali prava da u~ine, strogo govore}i, jer nema~ki Jevrejinisu bili manjina), a Nemci izjavili solidarnost sa Nema~kom i ve}ina ihpodràla (antisemitizam je bio sazreo u svim dràvama-naslednicama),Kongres je, po{to ga je jevrejska delegacija zauvek napustila, potonuo kaopotpuno bezna~ajan.

Realni zna~aj manjinskih ugovora nije leào u njihovoj prakti~noj pri-meni, ve} u ~injenici da je njih garantovalo me|unarodno telo, Liga naro-da. Manjine su postojale i ranije, 16 ali manjine kao stalna institucija, priz-


13 Termin je Makartnijev, op. cit., passim. 14 “Rezultat mirovnih odluka bio je da je svaka dràva u pojasu mešovitog stanovništva...

na sebe sada gledala kao na nacionalnu dràvu. Ali su ~injenice bile protiv njih... Nijedna odtih dràva nije bila jednonacionalna, kao što, s druge strane, nije postojala nijedna nacija ~ijisu svi pripadnici ìveli u jednoj dràvi” (Mecartney, op. cit, p. 210).

15 Predsedavaju}i Kongresa je 1933. naro~ito naglasio: “Jedno je sigurno: na našimkongresima mi se ne sre}emo isklju~ivo kao ~lanovi apstraktnih manjina, svako od nas pri-pada telom i dušom posebnom narodu, svom sopstvenom, i ose}a se vezanim za sudbinu to-ga naroda u dobru i u zlu. Iz toga proizlazi da svako od nas stoji ovde, ako mogu tako da ka-èm, kao punokrvni Nemac ili punokrvni Jevrejin, kao punokrvni Ma|ar ili punokrvni Ukra-jinac.” Vidi Sitzungsbericht des Kongresses der organisierten nationalen Gruppen in denStaaten Europs, 1933, p. 8.

16 Prve manjine su nastale kada je protestantski princip slobode uverenja ugušio pricipcuius regio eius religio. Be~ki kongres 1815. ve} je preduzeo korake da osigura izvesna pra-va poljskom stanovništvu u Rusiji, Pruskoj i Austriji, prava koja sigurno nisu bila samo “ver-ska”; karakteristi~no je, me|utim, da svi kasniji ugovori – protokol koji garantuje nezavis-nost Gr~ke 1830, onaj koji garantuje nazavisnost Moldavije i Vlaške 1856, i Berlinski kon-gres 1878. koji se ticao Rumunije – govore o “verskim” a ne o “nacionalnim” manjinama,kojima su dodeljena “gra|anska” a ne “politi~ka” prava.

nanje da milioni ljudi ìve izvan normalne za{tite zakona i da im je potreb-na dodatna garancija elementarnih prava od spoljnog tela i tvrdnja da ovostanje stvari nije privremeno, ve} da su potrebni ugovori da bi se usposta-vio trajni modus vivendi – sve to je bilo ne{to novo, u ovom stepenu sva-kako, u evropskoj istoriji. Manjinski ugovori su jasnim jezikom rekli ono{to je do tada bilo sadràno samo u sistemu funkcionisanja nacionalnih dr-àva, naime, da samo pripadnici nacije mogu biti gra|ani, da jedino ljudiistog nacionalnog porekla mogu da uìvaju punu za{titu zakonskih institu-cija, da je osobama druge nacionalnosti potreban neki zakon izuzetka svedok ili osim ako ne budu potpuno asimilovani i odvojeni od svog porekla.U govorima kojima su Ligine ugovore tuma~ili dràvnici zemalja bez ma-njinskih obaveza koristio se jo{ jasniji jezik: oni su uzeli kao re{enu stvarda zakon ne moè biti odgovoran za osobe koje insistiraju na razli~itoj na-cionalnosti. 17 Oni su zato dodali – a porastom broja ljudi bez dràvljan-stva ubrzo im je data prilika da to i prakti~no dokaù – da je preobraàj dr-àve od instrumenta zakona u instrument nacije upotpunjen; nacija je os-vojila dràvu, nacionalni interes je imao prioritet nad zakonom davno prenego {to je Hitler izgovorio “ispravno je ono {to je dobro za nema~ki na-rod”. Opet je ovde jezik gomile samo bio jezik javnog mnjenja i{~i{}en odhipokrizije i ustezanja.

Svakako da je opasnost od ovakvog razvoja od po~etka postojala u stru-kturi nacionalne dràve. Ali sve dok se uspostavljanje nacionalnih dràvapoklapalo sa uspostavljanjem ustavne vlade, one su uvek zastupale vlada-vinu prava protiv samovoljne administracije i despotizma, tako da je, sanaru{avanjem osetljive ravnoteè izme|u nacionalnih interesa i legalnihinstitucija ovaj oblik vladavine dezintegrisan uàsavaju}om brzinom. Nje-gova dezintegracija, dosta ~udno, zapo~ela je upravo u momentu kada jepravo na nacionalno samoopredeljenje bilo priznato u celoj Evropi i kadaje su{tinsko uverenje koje je stajalo iza tog prava, nadmo} volje nacije nadsvim legalnim i “apstraktnim” institucijama, bilo op{te prihva}eno.

U vreme manjinskih ugovora moglo je da se kaè i govorilo se u koristtih ugovora, takore}i kao njihovo opravdanje, da starije nacije uìvaju us-tave koji su implicitno ili ekspilicitno (kao u slu~aju Francuske, nation parexcellence) zasnovani na Pravima ~oveka, tako da za druge nacionalnosti,~ak i ako ih ima unutar granica, nije potreban dodatni zakon, te da je samou novoosnovanim dràvama-naslednicama potrebno privremeno uvo|enjeljudskih prava kao kompromis i kao izuzetak. 18 Navala ljudi bez drà-

282 IMPERIJALIZAM

17 De Melo Franko, predstavnik Brazila u Savetu Lige naroda, jasno je postavio problem:“Meni izgleda o~igledno da oni koji su zamislili ovaj sistem zaštite nisu sanjali o stvaranjugrupe stanovnika unutar nekih dràva koji bi sebe smatrali trajno stranima u odnosu na opštuorganizaciju zemlje” (Macartney, op. cit., p. 277).

18 “Reìm za zaštitu manjina bio je zamišljen kao lek u slu~ajevima u kojima je teritorijal-no re{enje neizbe`no bilo nesavršeno s ta~ke gledišta nacionalnosti” (Joseph Roucek, The

vljanstva donela je kraj ove iluzije. Manjine su bile samo polu-bezdràv-ne; de jure one su pripadale nekoj dràvnoj zajednici ~ak i ako im je bilapotrebna dodatna za{tita u obliku posebnih ugovora i garancija; nekasekundarna prava, kao {to su pravo na upotrebu svog jezika i na ostajanjeu sopstvenom kulturnom i dru{tvenom miljeu, bila su u velikoj opasnosti imati~na zajednica ih je nevoljno {tititila; ali druga, elementarnija prava,kao prava na boravak i rad, nikada nisu postignuta. Sastavlja~i manjinskihugovora nisu predvideli mogu}nost masovnog raseljavanja stanovni{tvaili problem naroda koji je postao “nepodoban za deportaciju” jer nije bilodràve na svetu u kojoj bi uìvao pravo na boravak. Manjine su jo{ uvekmogle da se posmatraju kao izuzetak svojstven izvesnim teritorijama kojesu odstupale od norme. Ovaj je argument uvek bio privla~an jer je sam sis-tem ostavljao netaknut; na neki na~in on je preìveo Drugi svetski rat ~ijisu mirotvorci, uvereni u neprakti~nost manjinskih ugovora, po~eli da “re-patriraju” nacionalnosti {to je vi{e mogu}e u nastojanju da zavedu red u“pojasu me{ovitog stanovni{tva”.19 I taj poku{aj {iroke repatrijacije nijebio direktan rezultat katastrofa koje su usledile manjinskim ugovorima;vi{e je postojala nada da bi takav korak kona~no razre{io problem koji je,u prethodnim decenijama, poprimio {ire razmere i za koji me|unarodnopriznata i prihva}ena procedura jednostavno nije postojala – problem ljudibez dràvljanstva.

Mnogo istrajnije, u stvari, i mnogo dalekose`nije po posledicama bilo jeneposedovanje dràvljanstva, najnoviji masovni fenomen u savremenoj is-toriji, sve brojnijeg novog naroda sastavljenog od lica bez dràvljanstva,grupe koja najvi{e govori o savremenom politi~kom ìvotu.20 Za njihovo


Minority Principle as a Problem of Political Science, Prague, 1928, p. 29). Nevolja je bila utome što je nesavršenost teritorijalnog re{enja bila greška ne samo u manjinskim re{enjima,ve} u osnivanju samih dràva-naslednica, jer u ovoj oblasti nije bilo teritorije na koju neko-liko nacionalnosti ne bi polagalo pravo.

19 Skoro simboli~an znak ove promene svesti moè se na}i u tvrdnjama Eduarda Beneša,Predsednika êhoslova~ke, jedine zemlje koja se posle Prvog svetskog rata rado podvrglaobavezama manjinskih ugovora. Ubrzo posle izbijanja Drugog svetskog rata, Beneš je po~eoda podràva princip transfera stanovništva, što je kona~no dovelo do isterivanja nema~kemanjine i dodavanja jo{ jedne kategorije sve ve}oj masi raseljenih lica. Za Benešov stav vidiOscar I. Janowsky, Nationalities and National Minorities, New York, 1945, p. 136 ff.

20 “Problem apatridstva postao je zna~ajan posle Velikog rata. Pre rata su postojali propisiu nekim zemljama, naro~ito u Sjedinjenim Dràvama, po kojima naturalizacija moè da seukine u onim slu~ajevima u kojim naturalizovana osoba prestane da gaji iskrenu privrènostprema zemlji u kojoj je naturalizovana. Tako denaturalizovana osoba ostaje bez dràvljanst-va. Tokom rata su vode}e evropske dràve našle da je neophodno da isprave svoje zakone onacionalnosti tako da imaju ovla{}enje da ponište naturalizaciju” (John Hope Simpson, TheRefugee Problem, Institute of International Affairs, Oxford, 1939, p. 231). Klasa lica bezdràvljanstva stvorena ukidanjem naturalizacije bila je veoma mala; oni su, me|utim, pred-stavljali jedan mali presedan, tako da su, u me|uratnom periodu, naturalizovani gra|ani popravilu prvi gubili dràvljanstvo. Masovno poništavanje naturalizacije, kao u nacisti~koj

postojanje te{ko se moè okriviti samo jedan ~inilac, ali ako razmotrimorazli~ite grupe me|u ljudima bez dràvljanstva, pokazuje se da je svakipoliti~ki doga|aj od kraja Prvog svetskog rata dodavao novu kategorijuonima koji su ve} ìveli izvan podru~ja zakona, dok se nijedna od tih ka-tegorija, ma kako se originalna konstelacija menjala, uop{te nije moglaponovo normalizovati. 21

Me|u njima mi jo{ uvek nalazimo najstarije grupe ljudi bez dràvljanst-va, Heimatlosen, koje su stvorili mirovni ugovori 1919, raspad Austro-Ugarske i osnivanje Balti~kih dràva. Ponekad se nije moglo utvrditi nji-hovo pravo poreklo, posebno ako se dogodilo da na kraju rata nisustanovali u mestu ro|enja, 22 katkad je njihovo mesto porekla prelazilo izruke u ruku toliko puta u vrtlogu posleratnih sva|a da se nacionalnoststanovnika menjala iz godine u godinu (kao u Vilni, koju je jedan francus-ki ~inovnik nazvao la capitale des apatrides); mnogo ~e{}e nego {to semoè zamisliti, ljudi su posle Prvog svetskog rata nalazili uto~i{te u ne-manju dràvljanstva da bi ostali tamo gde su i da bi izbegli deportaciju u“domovinu” gde bi bili stranci (kao u slu~aju mnogih poljskih i rumunskihJevreja u Francuskoj i Nema~koj, koji su bili svesrdno pomognuti anti-semitskim drànjem svojih konzulata).

Po sebi bezna~ajan, o~igledno samo zakonska nakaza, apatride je izaz-vao zakasnelu pa`nju i priznavanje kad su se u tom zakonskom statusu

284 IMPERIJALIZAM

Nema~koj 1933. protiv svih naturalizovanih Nemaca jevrejskog porekla, obi~no je prethodi-lo denacionalizaciji gra|ana po ro|enju u sli~nim kategorijama, a uvo|enje zakona koji suomogu}avali nacionalizaciju prostim dekretom, kao onih u Belgiji i drugim zapadnimdemokratskim dràvama tridesetih godina, obi~no je prethodilo masovnoj denaturalizaciji;dobar primer je politika gr~ke vlade prema jermenskim izbeglicama: od 45 000 jermenskihizbeglica, 1 000 je bilo naturalizovano izme|u 1923. i 1928. Posle 1928. zakon koji bi natu-ralizovao sve izbeglice ispod dvadeset dve godine starosti bio je suspendovan, a 1936. vladaje poni{tila sve naturalizacije. (Vidi Simpson, op. cit., p. 41).

21 Dvadeset pet godina pošto se sovjetski reìm odrekao milion i po Rusa, procenjeno jeda je barem 350 000 do 450 000 ve} bez dràvljanstva – što je uàsan procenat ako se ima uvidu da je protekla cela generacija od po~etnog jata, da je znatan deo otpao preko mora, a daje drugi veliki deo stekao dràvljanstvo u razli~itim zemljama putem brakova. (VidiSimpson, op. cit., p. 559; Eugene M. Kulischer, The Displacement of Population in Europe,Montreal 1943; Winifred N. Hadsel, “Can Europe’s Refugees Find New Homes?” u ForeignPolicy Reports, August, 1943, Vol. X, br. 10).

Istina, i Sjedinjene Dràve su stavile doseljenike bez dràvaljanstva u poloàj potpune jed-nakosti sa drugim strancima, ali to je bilo mogu}no samo zato što je ova zemlja imigracijepar excellence pridošlice uvek smatrala sopstvenim gra|anima u perspektivi, bez obzira nanjihovu raniju nacionalnu pripadnost.

22 American Friends Service Bulletin (General Relief Bulletin, March, 1943) štampa za-mršen izveštaj o jednom od svojih ljudi iz rovova u Španiji koji je bio suo~en sa problemom“~oveka koji je ro|en u Berlinu, u Nema~koj, ali koji je poljskog porekla po roditeljimaPoljacima i koji je zbog toga ... apatrid, ali se izjašnjava da je ukrajinske nacionalnosti, a traìga ruska vlada za repatrijaciju i slu`bu u Crvenoj armiji”.

okupile posleratne izbeglice koje su iz svojih zemalja bile proterane revo-lucijama, a kod ku}e su ih spremno denacionalizovale pobedni~ke vlade.Ovoj grupi pripadaju, po hronolo{kom redu, milioni Rusa, stotine hiljadaJermena, hiljade Ma|ara, stotine hiljada Nemaca i vi{e od pola miliona[panaca – da nabrojimo samo va`nije kategorije. Pona{anje njihovih vla-da danas izgleda kao prirodna posledica gra|anskog rata, ali su u to vrememasovne denacionalizacije bile ne{to potpuno novo i nepredvi|eno. Tedràve su sebi dopu{tale dràvnu strukturu koja, ako jo{ nije bila potpunototalitarna, u najmanju ruku ne bi trpela bilo kakvu opoziciju i radije biizgubila svoje gra|ane nego {to bi {titila ljude sa razli~itim pogledima.[tavi{e, otkrile su, a to je bilo skriveno istorijom nacionalnog suverenite-ta, da suvereniteti susednih zemalja mogu do}i u poguban sukob ne samou ekstremnim slu~ajevima rata, ve} i u miru. Sada je postalo jasno da jepun nacionalni suverenitet bio mogu} samo dok je postojala zajednica ev-ropskih nacija; jer ona je bila taj duh neorganizovane solidarnosti i slaga-nja koji je spre~avao svaku vladu da upotrebi svoju punu suverenu vlast.Teoretski, u sferi me|unarodnog prava, uvek je vaìlo da suverenitet nigdenije apsolutniji nego u stvarima “emigracije, naturalizacije, nacionalnosti iizgona”;23 zapravo su, me|utim, nacionalni suvereniteti ko~ili prakti~norazmi{ljanje i pre}utno priznavanje zajedni~kih interesa, sve do uspona to-talitarnih reìma. ôvek skoro pada u isku{enje da stepen totalitarne infe-kcije meri stepenom do kojeg su odre|ene vlade koristile svoje suverenopravo denacionalizacije (i bilo bi dosta interesanto otkriti da je Musolinije-va Italija bila prili~no nesklona da svoje izbeglice tretira na taj na~in).24

Ali istovremeno treba imati na umu da skoro nijedna zemlja na kontinentuizme|u dva rata nije uvela novi zakon koji bi, ~ak i ako ona nije ekstenzivnoprimenjivala ovo pravo, uvek bio formulisan tako da joj dozvoli da se usvakom zgodnom momentu re{i velikog broja stanovnika. 25


23 Lawrence Preuss, “La Dénationalisation imposée pour des motifs politiques”, u RevueInterantional Français du Droit des Gens, 1937, Vol. IV, Nos. 1,2,3.

24 Izgledalo je da italijanski zakon iz 1926. protiv “zloupotrebe emigracije” nagoveštavamere denaturalizacije protiv izbeglica antifašista; me|utim, posle 1929. denaturalizacionapolitika bila je napuštena i uvedene su fašisti~ke organizacije u inostranstvu. Od 40 000~lanova Unione Populare Italiana u Francuskoj su barem 10 000 bili autenti~ne an-tifašisti~ke izbeglice, ali samo 3 000 je bilo bez pasoša. Vidi Simpson, op. cit., p. 122 ff.

25 Prvi zakon tog tipa bila je francuska ratna mera 1915. uperena samo protiv naturalizo-vanih gra|ana neprijateljskog porekla koji su zadràli svoju originalnu nacionalnost;Portugalija je otišla mnogo dalje u dekretu 1916. koji je automatski denaturalizovao sveosobe ro|ene od oca Nemca. Belgija je 1922. izdala zakon koji ukida naturalizaciju licimakoja su tokom rata po~inila dela protiv naroda, a reafirmiše je novim dekretom 1934. koji ukarakteristi~no nejasnom maniru toga vremena govori o osobama “manquant gravement àleurs devoirs de citoyen belge”. U Italiji su od 1926. mogle biti denaturalizovane sve osobekoje “ne zasluùju italijansko dràvljanstvo” ili su pretnja javnom redu. Egipat i Turska su1926. odnosno 1928. izdale zakone po kojima mogu biti denaturalizovani ljudi koji su

Nijedan paradoks savremene politike nije ironi~niji od protivre~nosti iz-me|u napora dobronamernih idealista koji su tvrdoglavo zahtevali da seova ljudska prava koja su uìvali jedino gra|ani najnaprednijih i najcivili-zovanijih zemalja, nazovu “neotu|ivim”, i situacije samih obespravljenih.Njihova situacija se isto tako konstantno pogor{avala otkad je internirskilogor – pre Drugog svetskog rata vi{e izuzetak nego pravilo za lica bez dr-àvljanstva – postao rutinsko re{enje pitanja boravka “raseljenih lica”.

âk se i terminologija koja se primenjivala na ljude bez dràvljanstvapogor{ala. Termin “bez dràvljanstva” makar je stavljao na znanje ~injeni-cu da su te osobe izgubile za{titu svoje vlade i da traè me|unarodne spo-razume za ~uvanje svog zakonskog statusa. Posleratni termin “raseljena li-ca” izmi{ljen je u toku rata sa hitnim ciljem da se mogu}nost da neko ne-ma dràvljanstvo jednom zauvek ukine tako {to }e se ignorisati taj status.Nepriznavanje da neko nema dràvljanstvo je uvek zna~ilo repatrijaciju,to jest, deportaciju u zemlju porekla, koja ili odbija da prizna budu}eg re-patriranog kao gra|anina, ili, naprotiv, èli njegovo hitno vra}anje radi ka-`njavanja. Po{to su se netotalitarne zemlje, uprkos svojim lo{im namera-ma nadahnutim ratnom klimom, generalno pla{ile masovne repatrijacije,broj ljudi bez dràvljanstva – dvadeset godina posle zavr{etka rata – ve}ije no ikada. Odluku politi~ara da problem ljudi bez dràvljanstva re{e time{to }e tu mogu}nost ignorisati pokazuje i nedostatak bilo kakvih pouz-danih statistika o tom predmetu. Jedno se, me|utim, zna: dok ima milion“priznatih” ljudi bez dràvljanstva, ima vi{e od pedeset miliona takoz-vanih “de facto” bez dràvljanstva; i dok relativno bezazlen problem ljudikoji su “de jure” bez dràvljanstva povremeno do|e na dnevni red me-|unarodnih konferencija, sama su{tina ~injenice da postoje ljudi bez drà-vljanstva, {to je identi~no sa izbegli~kim pitanjem, jednostavno se ne po-minje. Jo{ gore, broj ljudi koji su potencijalno bez dràvljanstva ne-prestano raste. Pre pro{log rata samo su totalitarne diktature li{avaledràvljanstva one koji su bili dràvljani po ro|enju; sada smo dostigli ta-~ku na kojoj, na primer, ~ak i slobodne demokratske dràve kao {to su Sje-dinjene Dràve, ozbiljno razmi{ljaju da li{e dràvljanstva ro|ene Ameri-kance koji su komunisti. Zloslutni aspekt ovih mera je {to one izgledajupotpuno bezazleno. Ipak, da bi shvatio prave implikacije nemanja dràv-ljanstva, ~ovek treba samo da se seti nastojanja nacista da sve Jevreje i pri-padnike negermanskih nacionalnosti “li{e dràvljanstva ili pre ili barem

286 IMPERIJALIZAM

bili pretnja javnom redu. Francuska je pretila denaturalizacijom onim svojim gra|anima kojisu po~inili dela protivna interesima Francuske (1927). Austrija 1933. moè da liši austrijskenacionalnosti svakog svog gra|anina koji sluì ili u~estvuje u inostranstvu u akcijama nepri-jateljskim prema Austriji. Nema~ka, kona~no, 1933. neposredno sledi razli~ite ruske na-cionalne dekrete od 1921, tvrde}i da se sve osobe koje “prebivaju u inostranstvu” mogu povolji lišiti nema~ke nacionalnosti.

na dan deportovanja” 25a (za nema~ke Jevreje takav dekret nije bio potre-ban, jer je u Tre}em rajhu postojao zakon prema kome svi Jevreji koji sunapustili teritoriju – uklju~uju}i, naravno, one deportovane u Poljsku u lo-gor – automatski gube dràvljanstvo). Prva velika {teta naneta nacional-nim dràvama kao rezultat dolaska stotina hiljada ljudi bez dràvljanstvabila je {to je ukinuto pravo azila, jedino pravo koje je ikada figuriralo kaosimbol prava ~oveka u sferi me|unarodnih odnosa. Njegova duga i svetlaistorija datira unazad do samih po~etaka regulisanog politi~kog ìvota. Oddavnih vremena to pravo je {titilo i izbeglicu i zemlju izbegli{tva od situa-cija u kojima bi ljudi bili prisiljeni da stanu izvan zakona ukoliko se nekeokolnosti otrgnu njihovoj kontroli. To je bio jedini moderni ostatak sred-njovekovnog principa quid quid est in territorio est de territorio, jer je usvim drugim slu~ajevima moderna dr`va bila sklona da {titi svoje gra|aneizvan sopstvenih granica i da bude sigurna, putem uzajamnih ugovora, daoni i dalje potpadaju pod zakone svoje zemlje. Ali iako je pravo azila nas-tavilo da funkcioni{e u svetu organizovanom u nacionalne dràve i, u po-jedinim slu~ajevima, ~ak preìvelo oba svetska rata, ose}alo se da je onoanahronizam i da je u sukobu sa me|unarodnim pravima dràve. Zato seono ne moè na}i u pisanom zakonu, ni u jednom ustavu ili me|unarod-nom dogovoru, a Sporazum Lige naroda ~ak ga i ne spominje. 26 Ono deli,u ovom pogledu, sudbinu Prava ~oveka, koja tako|e nisu nikada postalazakon, ve} su ìvotarila u senci, kao apel u pojedinim izuzetnim slu~ajevi-ma za koje normalne legalne institucije nisu marile. 27


25a Citat je uzet iz naredbe haupt{turmfirera Danekera datirane 10. marta 1943, i odnosise na “deportaciju 5 000 Jevreja iz Francuske, kvota za 1942”. Ovaj dokument (fotokopija uCentre de Documentation Juive u Parizu) deo je Nuremberg Documents No. RF 1216.Identi~ni aran`mani bili su napravljeni za bugarske Jevreje. Ibidem, relevantan memoran-dum L. R. Wagnera, datiran 3. aprila 1943, document NG 4180.

26 S. Lawford Childs (op. cit.) istraùje ~injenicu da Ugovor Lige “nije sadrào ~lan zapoliti~ke izbeglice, nikakav izlaz za azilante”. Najskoriji pokušaj Ujedinjenih nacija da,barem za malu grupu lica bez dràvljanstva – takozvanih “de jure lica bez dràvljanstva” –izdejstvuju poboljšanje legalnog statusa bio je samo puki gest; naime, poku{aj da se skupepredstavnici najmanje dvadeset dràva, ali sa eksplicitnim uveravanjem da u~estvovanje natakvoj konferenciji ne bi nametalo bilo kakve obaveze. âk i pod tim uslovima, ostalo jeizuzetno sumnjivo da li konferencija moè da se sazove. Vidi vesti u New York Times,October 17, 1954. p. 9.

27 Jedini ~uvari prava na azil bilo je nekoliko udruènja ~iji je poseban cilj bio zaštita ljud-skih prava. Najva`nije od njih, Ligue des Droits de l ’Homme koju je podràvala Francuska,sa ograncima u svim demokratskim evropskim zemljama, ponašala se kao da je još uvek bi-lo samo pitanje spasavanja pojedinaca progonjenih zbog politi~kih uverenja i aktivnosti. Tvrd-nja, bespredmetna ve} kod miliona ruskih izbeglica, postala je jednostavno apsurdna za Je-vreje i Jermene. Liga nije bila ni ideološki ni administrativno opremljena da se nosi sa novimpromblemima. Pošto nije htela da se suo~i sa novom situacijom, posrnula je u funkcije kojeje mnogo bolje ispunjavalo bilo koje od dobrotvornih društava koje su osnovale same izbegliceuz pomo} svojih sunarodnika. Kada su Prava ~oveka postala predmet naro~ito neefikasne do-brotvorne organizacije, ideja ljudskih prava, prirodno, bila je još više diskreditovana.

Drugi veliki {ok koji je evropski svet pretrpeo dolaskom izbeglica 28 bi-lo je to {to je shvatio da ih se ne moè osloboditi ili ih pretvoriti u pripad-nike nacije zemlje koja ih je primila. Od po~etka su se svi slagali da pos-toje samo dva na~ina za re{avanje ovog problema: repatrijacija ili natura-lizacija. 29 Kada je primer prvih talasa ruskih i jermenskih izbeglica doka-zao da nijedan od tih na~ina ne daje nikakve opipljive rezultate, zemljeizbegli{tva su jednostavno odbile da priznaju status bez dràvljanstva prisvim kasnijim dolascima, ~ine}i na taj na~in situaciju izbeglica jo{ nepod-no{ljivijom. 30 S gledi{ta zainteresovanih vlada bilo je sasvim razumljivo{to su stalno podse}ale Ligu naroda “da (njen) rad na izbeglicama mora{to pre da se okon~a”; 31 imale su mnogo razloga da se pla{e da ljudi iz-ba~eni iz starog trojstva dràva-narod-teritorija, koje je jo{ uvek ~inilo os-nov evropske organizacije i politi~ke civilizacije, predstavljaju samopo~etak sve ve}eg pokreta, samo prvu kap okeana koji se stalno {iri. Biloje o~igledno, i Evijanska konferencija 1938. je ~ak priznala da su svi ne-ma~ki i austrijski Jevreji potencijalno bez dràvljanstva; i bilo je sasvimprirodno da }e zemlje sa manjinama biti ohrabrene nema~kim primeromda poku{aju da upotrebe iste metode da se oslobode nekog od svog ma-njinskog stanovni{tva. 32 Me|u manjinama su Jevreji i Jermeni snosili naj-

288 IMPERIJALIZAM

28 Mnogi pravnici trudili su se da pojednostave problem tvrde}i da postoji razlika izme|ulica bez dràvljanstva i izbeglice – tako što su podràvali stav “da je status lica bez dràvl-janstva karakteristi~an po ~injenici da ono nema nikakvu nacionalnost, dok je statusizbeglice odre|en time što je ona izgubila diplomatsku zaštitu” (Simpson, op. cit., p. 4).

29 Najironi~niju formulaciju ovog opšteg o~ekivanja dao je R. Yewdall Jermings, “SomeInternational Aspects of the Refugee Question”, British Yearbook of International Law, 1939;“Status izbeglice, naravno nije stalan. Cilj je da se on oslobodi tog statusa što je mogu}e pre,ili repatrijacijom ili naturalizacijom u zemlji izbeglištva.”

30 Samo su Rusi, u svakom smislu aristokratija naroda bez dràvljanstva, i Jermeni koji suasimilovani u ruski status, uopšte zvani~no priznati kao “lica bez dràvljanstva”, stavljenipod zaštitu Nansenske kancelarije Lige naroda, a date su im i putne isprave.

31 Childs, op. cit. Razlog ovog o~ajni~kog pokušaja brzog izvršenja bio je strah svih vladada bi ~ak i najmanji pozitivan gest “mogao ohrabriti zemlje da se oslobode svojih neèljenihljudi i da bi mogli emigrirati mnogi koji bi ina~e ostali u svojim zemljama ~ak i pri ozbiljnomuskra}ivanju prava” (Louise W. Holborn, “The Legal Status of Political Refugees 1920-1938”, American Journal of Interantional Law, 1938).

Vidi tako|e Georges Mauco (u Esprit, 7e anné, 82, July 1939, p. 590): “Asimilacija ne-ma~kih izbeglica u status ostalih izbeglica o kojima je vodila ra~una Nansenska kancelarijaprirodno bi bila najjednostavnije i najbolje rešenje za same nema~ke izbeglice. Ali vlade nisuèlele da šire privilegije ve} dodeljene novoj kategoriji izbeglica ~iji je broj, štaviše, pretio da}e rasti u beskraj.”

32 Broju od 600 000 Jevreja u Nema~koj i Austriji koji su 1938. bili potencijalno bezdràvljanstva moraju se dodati Jevreji iz Rumunije (Predsednik rumunske Federalne komisi-je za manjine, profesor Dragomir, upravo je bio svetu objavio predstoje}u reviziju dràv-ljanstva svih rumunskih Jevreja) i Poljske (~iji je ministar spoljnih poslova Bek zvani~no iz-javio da Poljska ima milion Jevreja viška). Vidi Simpson, op. cit., p. 235.

ve}i rizik i uskoro je ve}ina njih zaista i izgubila dràvljanstvo; oni sutako|e dokazali i da manjinski ugovori ne nude nu`no za{titu, ve} da istotako mogu da posluè kao instrument da bi se izdvojile izvesne grupe zaeventualni izgon.

Skoro isto tako zastra{uju}a kao ove nove opasnosti koje su izrastale izstarih evropskih neuralgi~nih ta~aka, bila je potpuno nova vrsta pona{anjasvih evropskih nacionalnosti u “ideolo{kim” borbama. Ne samo da su lju-di bili proterani iz zemlje i oduzeto im dràvljanstvo, ve} se sve vi{e oso-ba iz svih zemalja, uklju~uju}i zapadne demokratije, dobrovoljno borilo ustranim gra|anskim ratovima (ne{to {to je do tada u~inilo samo nekolikoidealista i avanturista) ~ak i kada je to zna~ilo da se odsecaju od svojih na-cionalnih zajednica. Lekcija {panskog gra|anskog rata je bila jedan od ra-zloga {to su se vlade tako upla{ile internacionalnih brigada. Stvari ne bibile ba{ toliko lo{e da je to zna~ilo da se ljudi ne drè ~vrsto uz svoju na-cionalnost i da su eventualno spremni da budu asimilovani u drugu nacio-nalnu zajednicu. Ali uop{te nije bilo tako. Ljudi bez dràvljanstva su ve}pokazali iznena|uju}u tvrdoglavost u zadràvanju svoje nacionalnosti; iz-beglice su u svakom smislu predstavljale izdvojene manjine koje ~estonisu marile da budu naturalizovane, i nikada se nisu povezivale, kao {to sumanjine povremeno ~inile, radi odbrane zajedni~kih interesa. 33 Interna-cionalna brigada bila je organizovana u nacionalne bataljone u kojima seNemcima ~inilo da se bore protiv Hitlera, a Italijanima protiv Musolinija,ba{ kao {to se nekoliko godina kasnije, u pokretu otpora, {panskimizbeglicama ~inilo da se bore protiv Franka kada su pomagali Francuzimaprotiv Vi{ija. Ono ~ega su se evropske vlade toliko pla{ile u ovom procesu


33 Teško je odlu~iti šta ide prvo, nevoljnost nacionalnih dràva da naturalizuju izbeglice(praksa naturalizacije postala je sve restriktivnija a praksa denaturalizacije sve uobi~ajenijadolaskom izbeglica) ili nevoljnost izbeglica da prihvate drugo dràvljanstvo. U zemljama sazna~ajnim manjinskim stanovništvom, kao {to je Poljska, izbeglice (Rusi i Ukrajinci) suimale krajnju tendeciju da se asimiluju u manjine a da ipak ne traè poljsko dràvljanstvo.(Vidi Simpson, op. cit., p. 364.)

Ponašanje poljskih izbeglica je sasvim karakteristi~no. Nansenski pasoš opisuje svoga no-sioca kao personne d ’origine russe, “jer se niko ne bi usudio da ruskom émigré kaè da je onbez nacionalnosti i sumnjive nacionalnosti”. (Vidi Marc Vichniac, “Le Statut Internationaldes Apatrides” u Recueil des Cours de l ’Académie de Droit International, Vol. XXXIII,1933). Pokušaj da se sva lica bez dràvljanstva snabdeju jednoobraznim li~nim kartama oštrosu osporavali nosioci nansenskog pasoša, koji su tvrdili da je njihov pasoš bio “znak zakon-skog priznavanja njihovog ~udnog statusa”. (Vidi Jermings, op. cit.) Pre izbijanja rata ~ak suizbeglice iz Nema~ke bile daleko od toga da ùde da se stope sa masom lica bez dràvljanst-va, ve} su više volele opis “réfugié provenant d ’Allemagne” sa zadràvanjem nacionalnosti.

Mnogo uverljivije nego àlbe evropskih zemalja zbog teško}a asimilovanja izbeglica sutvrdnje s druge strane Okeana koje se slaù sa navedenim stavom da su “od svih klasa evrop-skih useljenika najteì za asimilovanje Ju`ni, Isto~ni i Srednji Evropljani”. (Vidi “Canadaand the Doctrine of Peaceful Changes”, edited by H. F. Angus u International StudiesConference: Demographic Questions: Peaceful Changes, 1937, p. 75-76).

jeste da za nove ljude bez dràvljanstva nije vi{e moglo da se kaè da sunejasne i sumnjive nacionalnosti (de nationalité indéterminé). Iako suzadràli svoje dràvljanstvo, oni nisu vi{e imali nikakvih veza ili lojalnos-ti prema zemlji svoga porekla, a iako nisu identifikovali svoju nacional-nost sa vidljivom, punopravnom vladom, zadràli su jaku vezanost za svo-ju nacionalnost. Nacionalne frakcije i manjine, bez dubokih korena nasvojoj teritoriji i bez lojalnosti ili ikakvog odnosa prema dràvi, prestalesu da budu samo karakteristika Istoka. One su se do sada infiltrirale, kaoizbeglice i lica bez dràvljanstva, u starije nacionalne dràve Zapada.

Prave nevolje su nastale ~im su oprobana dva priznata leka, repatrijacijai naturalizacija. Repatriacione mere su prirodno propale kad nije bilo ze-mlje u koju bi ovi ljudi mogli biti deportovani. Nisu propale iz obzira pre-ma osobi bez dràvljanstva (kao {to je mo`da danas slu~aj kada sovjetskaRusija traì svoje biv{e gra|ane a demokratske zemlje moraju da ih {titeod repatrijacije koju ovi ne èle); i ne zbog humanih ose}anja prema deluzemalja koje su bile preplavljene izbeglicama; ve} zato {to se ni zemljaporekla niti ijedna druga nisu sloìle da prihvate lica bez dràvljanstva.Izgledalo bi da je sama zabrana deportacije lica bez dràvljanstva trebaloda spre~i njihovo proterivanje od strane vlade; ali po{to je ~ovek bez drà-ve bio “anomalija za koju nema odgovaraju}e fioke u okviru op{teg zako-na” 34 – po definiciji izvan zakona – on je bio potpuno u milosti policije,koja sama nije mnogo brinula {to }e po~initi nekoliko ilegalnih dela da biolak{ala zemlji teret indésirables. 35 Drugim re~ima, dràva, insistiraju}ina svom suverenom pravu izgona, bila je naterana ilegalnom prirodomstatusa ljudi bez dràvljanstva na ne{to {to je zapravo ilegalan ~in. 36 Onaje krijum~arila svoje proterane ljude bez dràvljanstva u okolne zemlje, s

290 IMPERIJALIZAM

34 Jermings, op. cit. 35 Cirkularno pismo holandskih vlasti (7. maj 1938) otvoreno smatra svaku izbeglicu kao

“nepoèljnog tu|inca” i definiše izbeglicu kao “tu|inca koji je napustio svoju zemlju pod pri-tiskom okolnosti”. Vidi “L ’Emigration, Problème Revolutionnaire” u Esprit, 7e année, No.82, July, 1939, p. 602.

36 Lawrence Preuss, op. cit., opisuje širenje ilegalnosti na slede}i na~in: “Po~etni ilegalni~in denacionalizacije vlade... stavlja zemlju izgnanstva u poloàj nekoga ko je povrediome|unarodni zakon, jer njene vlasti vrše nasilje nad zakonom zemlje u koju je lice bezdràvljanstva prognano. Ova druga zemlja, zauzvrat, ne moè da ga odbaci... osim vrše}inasilje nad... zakonom tre}e zemlje... [Lice bez dràvljanstva se nalazi pred slede}om alter-nativom]: ili ono vrši nasilje nad zakonom zemlje u kojoj boravi... ili vrši nasilje nad za-konom zemlje u koju je proterano.”

Ser John Fischer Williams (“Denationalisation”, British Year Book of Interantional Law,VII, 1927) zaklju~uje iz ove situacije da je denacionalizacija suprotna me|unarodnom pravu;ipak je na Conférence pour la Codification du Droit International u Hagu 1930. samo finskavlada ostala pri tome da “lišavanje nacionalnosti ... nikada ne treba da predstavlja kaznu... ni-ti treba da bude izre~eno da bi se nepoèljnog lica rešilo putem proterivanja”.

tim {to su ove uzvra}ale istom merom. Idelno re{enje repatrijacije, krijum-~arenje izbeglica nazad u zemlju njegovog porekla, uspelo je samo u ne-koliko istaknutih primera, delom zbog toga {to su netotalitarnu policiju jo{uvek ko~ili nekoliki ostaci eti~kih shvatanja, delom zato {to je izgledaloda }e lica bez dràvljanstva biti prokrijum~arena nazad iz svoje doma}ezemlje kao i iz bilo koje druge i, na kraju, ali ne najmanje va`no, zato {toje taj promet u celini mogao da se odvija samo sa okolnim zemljama. Po-sledice ovog krijum~arenja bile su sitni ratovi izme|u policije i grani~ara,koji nisu ba{ doprinosili dobrim me|unarodnim odnosima, i nagomilava-nje zakonskih odrednica za ljude bez dràvljanstva koji su, uz pomo} poli-cije jedne zemlje, ilegalno pre{li na teritoriju druge.

Svaki poku{aj me|unarodnih konferencija da uspostave nekakav lega-lan status za ljude bez dràvljanstva propao je jer nikakvi dogovori nisumogli da zamene teritoriju na koju tu|in, u okviru postoje}eg zakona, mo-ra biti deportovan. Sve diskusije o problemima izbeglica vrtele su se okojednog pitanja: Kako opet ozakoniti deportaciju izbeglica? Nisu Drugisvetski rat i DP-logori bili neophodni da bi se pokazalo da je jedina prakti~-na zamena za nepostoje}u domovinu internirski logor. Zaista, jo{ tride-setih godina to je bila jedina “zemlja” koju je svet mogao da ponudi ljudi-ma bez dràvljanstva. 37

Naturalizacija se, s druge strane, pokazala tako|e kao proma{aj. Ceo sis-tem naturalizacije evropskih zemalja raspao se suo~en sa ljudima bez dr-àvljanstva, i to iz istih razloga iz kojih je bilo ukinuto pravo na azil. Su-{tinski je naturalizacija bila privezak zakonodavstva nacionalne dràvekoje je ra~unalo samo sa “pripadnicima nacionalnosti”, ljudima ro|enimna njegovoj teritoriji i dràvljanima po ro|enju. Naturalizacija je bilapotrebna u izuzetnim slu~ajevima, za pojedince koje su okolnosti mogleda dovedu na stranu teritoriju. Ceo proces je propao kada se pojavilo pita-nje masovnog podno{enja prijava za naturalizaciju; 38 ~ak i sa ~isto admi-nistrativne ta~ke, nijedna evropska dràvna slu`ba ne moè da rukovoditim problemom. Umesto naturalizovanja makar malog dela prido{lica, ze-mlje su po~ele da poni{tavaju ranije naturalizacije, delom zbog op{te pa-nike, a delom zato {to je veliki broj prido{lica zapravo promenio uvek dra-


37 Pošto je došao do tu`nog zaklju~ka da je “stvarna teško}a oko primanja izbeglica to štoako na loše iza|e... nema na~ina da se nje reši”, Childs, op. cit., predlaè “tranzitne centre” ukoje bi izbeglice mogle biti vra}ene ~ak i iz inostranstva, koji, drugim re~ima, treba dazamene domovinu u svrhe deportacije.

38 Dva pirmera masovne naturalizacije na Bliskom Istoku bila su ~isti izuzeci: u jednomse radi o gr~kim izbeglicama iz Turske, koje je gr~ka vlada u celini naturalizovala 1922. jerje to zapravo bila stvar repatrijacije gr~ke manjine a ne stranih gra|ana; druga se ti~e jer-menskih izbeglica iz Turske u Siriju, Liban i druge ranije turske zemlje, to jest, stanovništvakoje je na Bliskom Istoku imalo zajedni~ko dràvljanstvo.

gocenu poziciju naturalizovanih gra|ana zajedni~kog porekla. 39 Ukidanjenaturalizacije ili uvo|enje novih zakona koji su o~igledno utrli put novojdenaturalizaciji 40 uni{tili su ono malo poverenja koje su izbeglice mo`daimale u mogu}nost prilago|avanja novom normalnom ìvotu; ako je asi-milacija u novu zemlju nekada izgledala pomalo podla ili nelojalna, sadaje jednostavno bila besmislena. Razlika izme|u naturalizovanog dràv-ljanina i stanovnika bez dràve nije bila dovoljno velika da opravda pod-no{enje ikakve muke, po{to je prvi ~esto bio li{en va`nih gra|anskih pra-va i u svakom trenutku su mu pretili sudbinom ovog drugog. Naturalizo-vane osobe su bile {iroko prihva}ene u statusu obi~nih tu|ina, a po{to sunaturalizovani ve} izgubili svoje prvobitno dràvljanstvo, ove su merejednostvno drugu grupu pla{ile apatridstvom.

Bilo je skoro àlosno gledati kako su bespomo}ne bile evropske vlade,uprkos svesti o opasnosti od apatridstva po etablirane legalne institucije iuprkos svim svojim naporima da zaustave tok doga|aja. Eksplozivni do-ga|aji nisu vi{e bili potrebni. îm je jedan broj ljudi bez dràvljanstva bioprimljen u ina~e normalnu zemlju, apatridstvo se {irilo kao zarazna bolest.Nisu samo naturalizovani gra|ani bili u opasnosti od vra}anja na statusljudi bez dràvljanstva, ve} su se ìvotni uslovi za sve tu|ine znatnopogor{ali. Tridesetih godina je postajalo sve teè da se pravi jasna razlikaizme|u izbeglica bez dràvljanstva i normalno naseljenih tu|inaca. îm jevlada poku{ala da iskoristi svoje pravo i da repatrira nastanjenog tu|incaprotiv njegove volje, on je dao sve od sebe da na|e uto~i{te u apatridstvu.Tokom Prvog svetskog rata tu|inci pripadnici nekog neprijateljskog naro-da su ve} otkrili prednosti apatridstva. Ali ono {to je tada bilo lukavstvopojedinaca koji su na{li rupu u zakonu, sada je postalo instinktivna reakci-ja masa. Francuska, zemlja sa najve}im prilivom imigranata u Evropi,41

nau~ila je svoje tu|ine lekciju o nemanju dràvljanstva koju oni nisu od-

292 IMPERIJALIZAM

39 Tamo gde je talas izbeglica našao pripadnike iste nacionalnosti ve} nastanjene u zemljiu koju su se oni useljavali – kao što je bio slu~aj sa Jermenima i Italijanima u Francuskoj, naprimer, a sa Jevrejima svuda – izvesno nazadovanje nastupilo je u asimilaciji onih koji su ta-mo bili duè. Jer njihova pomo} i solidarnost mogli su biti mobilisani samo pozivanjem naprvobitnu nacionalnost koja im je bila zajedni~ka sa pridošlicama. Ta stvar je bila odneposrednog interesa za zemlje preplavljene izbeglicama, ali zemlje koje su bile nesposobneili nevoljne da im pruè direktnu pomo} ili pravo na rad. U svim tim slu~ajevima nacionalnaose}anja starije grupe pokazala su se kao “jedan od glavnih ~inilaca da se izbeglice uspešnosku}e” (Simpson, op. cit., pp. 45-46), ali su pozivanjem na takvu nacionalnu svest i soli-darnost zemlje-primaoci prirodno pove}ale broj neasimilovanih tu|inaca. Da uzmemo jedannaro~ito zanimljiv primer, 10 000 italijanskih izbeglica bilo je dovoljno da neograni~eno od-loè asimilaciju skoro milion italijanskih imigranata u Francuskoj.

40 Francuska vlada, koju su sledile druge zapadne zemlje, uvodila je tokom tridesetih sveve}i broj restrikcija za naturalizaciju gra|ana: oni su bili eliminisani iz izvesnih profesija nado deset godina po naturalizaciji, nisu imali politi~ka prava, itd.

41 Simpson, op. cit., p. 289.

mah zaboravili, tako {to je regulisala haoti~nu berzu rada pozivaju}i straneradnike dok je za njima imala potrebe i deportuju}i ih u vreme nezaposle-nosti i krize. Posle 1935, godine kada je Lavalova vlada izvr{ila masovnurepatrijaciju, od koje su bili spaseni samo ljudi bez dràvljanstva, takozva-ni “ekonomski imigranti” i druge grupe stranog porekla – Balkanci, Itali-jani, Poljaci i [panci – spleli su se sa talasima izbeglica u ~vor koji vi{e ni-je mogao da se razmrsi.

Mnogo gore od {tete koju su apatridi naneli drevnoj i neophodnoj razli-ci izme|u pripadnika nacije i stranaca, kao i suverenim pravima dràva ustvarima nacionalnosti i izgona, bila je {teta po samu strukturu legalnihnacionalnih institucija, jer je sve ve}i broj stanovnika morao da ìvi izvanjurisdikcije ovih zakona a bez za{tite bilo kog drugog. Lice bez dràv-ljanstva, prava naseljavanja i bez prava na rad moralo je naravno stalno dakr{i zakon. Ono je bilo izloèno kazni zatvora a da nikada nije po~inilozlo~in. [tavi{e, celokupna hijerarhija vrednosti koja je spadala u civilizo-vane zemlje bila je u njegovom slu~aju preokrenuta. Po{to je on bio ano-malija za koju op{ti zakon nije bio predvi|en, za njega je bolje bilo dapostane anomalija koju je zakon predvideo, kriminalac.

Najbolji kriterijum za prosu|ivanje da li je neko bio nateran da prekr{izakon jeste pitanje da li je on imao koristi od po~injenog zlo~ina. Ako pos-toji verovatno}a da }e mala kra|a pobolj{ati na{ zakonski poloàj, makarprivremeno, moèmo biti sigurni da nas li{avaju ljudski prava. Jer tadakriminalni prestup postaje najbolja prilika za postizanje neke vrste ljudskejednakosti, ~ak i ako se smatra izuzetkom od pravila. Va`na je ~injenica daovaj izuzetak potpada pod zakon. âk i osoba bez dràvljanstva ne}e kaokriminalac biti tretirana gore od drugog kriminalca, to jest, bi}e tretiranakao svi drugi. Samo kao prekr{ilac zakona apatrid moè da stekne njegovuza{titu. Dok traju su|enja i kazna, bi}e bezbedan od samovolje policije,protiv koje nema advokata i tu`bi. Isti ~ovek koji je ju~e bio u zatvoru sa-mo zbog toga {to postoji na svetu, koji nije imao nikakva prava i koji je ì-veo pod pretnjom deportacije, i koji je bez izricanja kazne i bez su|enjaoteran u neku vrstu internacije zato {to je poku{ao da radi i da zaradi za ì-vot, moè da postane skoro punopravni gra|anin zbog malog lopovluka.âk i ako je bez dinara, sada moè da dobije advokata, da se àli na svojetamni~are, i bi}e saslu{an s po{tovanjem. On nije vi{e svetski {ljam, ve}dovoljno vaàn da ga informi{u o svim detaljima zakona po kojem }e musuditi. On je postao uvaèna osoba. 42


42 U prakti~nom smislu, svaka izre~ena presuda imala bi manje posledice u pore|enju sanaredbom za izgon, ukidanjem dozvole za rad ili sa dekretom kojim se ~ovek šalje u internir-ski logor. Japano-amerikanac sa zapadne obale koji je bio u zatvoru kada je vojska naredilainterniranje svih Amerikanaca japanskog porekla ne bi bio primoran da likvidira svoj posedpo suviše niskoj ceni; ostao bi upravo tamo gde je, imao bi kao štit advokata koji bi branio

Mnogo nepouzdaniji i mnogo teì put za uzdizanje od nepriznate ano-malije do statusa priznatog izuzetka je postati genije. Ba{ kao {to zakonzna samo jednu razliku izme|u ljudskih bi}a, razliku izme|u nekriminalcai anomalnog kriminalca, tako konformisti~ko dru{tvo priznaje samo jedanoblik nepopustljivog individualizma, genija. Evropsko buròasko dru{tvoje èlelo da genije ostane izvan ljudskih zakona, da bude neka vrsta~udovi{ta ~ija je glavna dru{tvena funkcija da izaziva uzbu|enje i nije bi-lo va`no {to je on zapravo izvan zakona. [tavi{e, gubitak dràvljanstva ni-je ljude li{avao samo za{tite, ve} i svakog jasno uspostavljenog, zvani~nopriznatog identiteta, ~injenica koju su vrlo jasno simbolizovali njihovigrozni~avi napori da dobiju bar kr{tenicu od zemlje koja ih je denaciona-lizovala; jedan od njihovih problema bio je re{en kada su postigli stepenrazlikovanja koji }e ~oveka spasti iz ogromne i bezimene gomile. Samo }eslava eventualno odgovoriti na ponovljene àlbe izbeglica svih dru{tvenihslojeva da “niko ovde ne zna ko sam ja”; i istina je da su {anse slavnogizbeglice pobolj{ane ba{ kao {to pas sa imenom ima vi{e {anse da preìviod psa lutalice koji je samo pas uop{te. 43

Nacionalna dràva, nesposobna da pod zakon stavi one koji su izgubiliza{titu nacionalne vlade, prebacuje celu stvar na policiju. To je bilo prviput da je policija u Zapadnoj Evropi dobila vlast da radi po svome, da di-rektno vlada ljudima; u jednoj sferi javnog ìvota ona vi{e nije bila instru-ment koji sprovodi i oja~ava zakon, ve} je postala vlast nezavisna od vladei ministara. 44 Njena snaga i njena emancipacija od zakona i vlade rasle suproprocionalno sa prilivom izbeglica. [to je ve}i bio broj ljudi konkretnoili potencijalno bez dràvljanstva u odnosu na ukupno stanovni{tvo – upredratnoj Francuskoj on je dostigao 10 procenata – to je ve}a bila opas-nost od postepenog preobraàja doti~ne zemlje u policijsku dràvu.

Ne treba ni nagla{avati da su totalitarni reìmi, gde je policija do{la dovrhunca vlasti, posebno ùdeli da konsoliduju ovu snagu putem dominaci-je nad {irokim grupama ljudi koje su se, bez obzira na prekr{aje koje supo~inili pojedinci, u svakom slu~aju nalazili izvan granica zakona. U na-

294 IMPERIJALIZAM

njegove interese; a ako je bio te sre}e da bude osu|en na dugo, mogao bi da se pravo i mirnovrati na svoj prvobitni posao i u profesiju, ~ak i na posao profesionalnog lopova. Zatvorskakazna mu je garantovala ustavna prava koja ništa drugo – nikakvi protesti i àlbe – ne bimogli da mu pruè u slu~aju kad je njegovo pravo gra|anina dovedeno u sumnju.

43 înjenica da je isti princip formiranja elite ~esto delovao u totalitarnim koncentra-cionim logorima, gde je “aristokratija” bila sastavljena od ve}ine kriminalaca i nekoliko “ge-nija”, to jest zabavlja~a i umetnika, pokazuje koliko je blizak društveni poloàja tih grupa.

44 U Francuskoj, na primer, treba zabeleìti da je naredba za proterivanje koja je poticalaod policije bila mnogo ozbiljnija od one koju je izdalo “samo” Ministarstvo spoljnih poslovai da je ministar spoljnih poslova samo u retkim slu~ajevima mogao da poništi policijski iz-gon, dok je suprotna procedura bila ~esto samo pitanje mita. Po ustavu je policija pod au-toritetom ministra spoljnih poslova.

cisti~koj Nema~koj su Nirnber{ki zakoni, prave}i razliku izme|u gra|anaRajha (punopravnih gra|ana) i pripadnika nacionalnosti (drugorazrednihgra|ana bez politi~kih prava), utemeljili pravac po kome kona~no svi pri-padnici nacije “tu|e krvi” mogu zvani~nim dekretom da izgube svoju na-cionalnost; jedino je izbijanje rata spre~ilo usvajanje odgovaraju}eg za-kona, koji je ve} bio detaljno pripremljen. 44a S druge strane, sve ve}e gru-pe ljudi bez dràvljanstva u netotalitarnim zemljama vodile su jednom ob-liku bezakonja koji je organizovala policija, i koji je prakti~no rezultiraokoordinacijom* slobodnog sveta i zakonodavstva totalitarnih zemalja. To{to su koncentracioni logori kona~no bili predvi|eni za iste grupe u svimzemljama, ~ak i ako je bilo zna~ajnih razlika u tretmanu njihovih stanara,bilo je utoliko karakteristi~nije {to je selekcija grupa bila prepu{tenaisklju~ivo inicijativi totalitarnih reìma: ako su nacisti stavili osobu u kon-centracioni logor i ako je ona uspe{no pobegla, recimo, u Holandiju, Ho-lan|ani bi je stavili u internirski logor. Tako je, mnogo pre izbijanja rata,policija u jednom broju zapadnih zemalja, pod izgovorom “nacionalnebezbednosti”, na sopstvenu inicijativu uspostavila bliske veze sa Gesta-pom i GPU-om, pa bi se moglo re}i da je postojala nezavisna inostrana po-litika policije. Ta spoljna politika kojom je rukovodila policija funkci-onisala je sasvim nezavisno od zvani~ne vlade; odnosi izme|u Gestapoa ifrancuske policije nikada nisu bili srda~niji nego u vreme vlade Narodnogfronta Leona Bluma sa izrazitom antinema~kom politikom. Nasuprotvladama, razli~ite policijske organizacije nikada nisu bile preoptere}ene“predrasudama” protiv bilo kog totalitarnog reìma; informacije i denun-cijacije koje su primali od agenata GPU-a bile su im isto tako dobrodo{lekao i one od fa{isti~kih i Gestapovih agenata. Oni su znali za eminentnuulogu policijskog aparata u svim totalitarnim reìmima, oni su znali za nji-


44a Februara 1938. Rajh i pruski Ministar unutrašnjih poslova predstavili su “nacrt zakonakoji se ticao sticanja i oduzimanja nema~ke nacionalnosti”, a koji je daleko prevazi{aoNirnberške zakone. On je odre|ivao da sva deca “Jevreja, Jevreja mešane krvi ili osobe nekedruge tu|inske krvi (koja uopšte ne bi mogla postati gra|ani Rajha) tako|e više nemaju pra-vo na naconalnost “~ak i ako otac ima nema~ku nacionalnost po ro|enju”. Da se te mere nisuviše ticale prosto antijevrejskog zakonodavstva, evidentno je iz mišljenja koje je 19. juna1939. izrazio ministar pravde: on predlaè da “re~i Jevrejin i Jevrejin mešane krvi treba, akoje mogu}e, izbegavati u zakonu, zameniti ih sa ’osobe tu|inske krvi’ ili ’osobe nenema~ke ilinegermanske /nicht artverwandt/ krvi’“. Zanimljiv smer u planiranju ove neobi~ne ekspan-zije stanovništva bez dràvljanstva u nacisti~koj Nema~koj ti~e se naho~adi koja su eksplic-itno smatrana licima bez dràvljanstva sve dok se ne obavi “ispitivanje njihovih rasnih karak-teristika”. Ovde je bio namerno revidiran princip po kojem je svaki pojedinac ro|en sa neo-tu|ivim pravima koja mu garantuje njegova nacionalnost: svaki pojedinac je ro|en bespra-van, naime bez dràvljanstva, osim ako se kasnije ne donesu neke druge odluke.

Originalni dosije koji se ti~e nacrta zakona, uklju~uju}i mišljenja svih ministara i vrhovnekomande Vermahta, moè se na}i u arhivima Yidissh Scientific Institute u Njujorku (G-75).

* vidi obja{njenje termina koordinacija na str. 346.

hov visok dru{tveni poloàj i politi~ki zna~aj i uop{te se nisu trudili da sa-kriju svoje simpatije. To {to su nacisti na kraju nai{li na sramno mali otporod strane policije u zemljama koje su okupirali i {to su mogli da organizu-ju toliko nasilje uz pomo} lokalnih policijskih snaga, barem se delimi~noima zahvaliti mo}noj poziciji koju je policija stekla u nesputanoj i samo-voljnoj vladavini nad ljudima bez dràvljanstva i izbeglicama.

I u istoriji “nacije manjina” i u formiranju naroda bez dràvljanstva, Je-vreji su igrali zna~ajnu ulogu. Oni su bili na ~elu takozvanog manjinskogpokreta zbog svoje velike potrebe za za{titom (merljive jedino sa potre-bom Jermena) i zbog odli~nih me|unarodnih veza, ali pre svega zbog toga{to nisu ~inili ve}inu ni u jednoj zemlji pa su se zato mogli smatrati kaominorité par excellence, to jest, jedina manjina ~iji se interesi mogu branitisamo me|unarodno garantovanom za{titom. 45

Posebne potrebe jevrejskog naroda bile su najbolji izgovor za poricanjetvrdnje da su ugovori bili kompromis izme|u tendencije novih nacija dasilom asimiluju tu|e narode i izme|u nacionalnosti kojima iz izvesnih ra-zloga nije moglo biti dodeljeno pravo nacionalnog samoodre|enja.

Sli~na okolnost je stavila u prvi plan Jevreje u diskusiji o problemuizbegli{tva i apatridstva. Prvi Heimatlose ili apatrides stvoreni mirovnimugovorima bili su u najve}em broju Jevreji koji su dolazili iz dràva--naslednica i nisu bili u stanju ili nisu imali volje da se stave pod za{titunove manjine u svojim domovinama. Dok Nemci nisu naterali nama~kujevrejsku zajednicu u emigraciju i gubljenje dràvnosti, ovi nisu ~iniliznatan deo ljudi bez dràvljanstva. Ali u godinama koje su do{le posleHitlerovog uspe{nog istrebljenja nema~kih Jevreja, sve manjinske zemljesu po~ele da razmi{ljaju u pravcu ekspatrijacije svojih manjina i bilo jesasvim prirodno da mogu da po~nu sa minorité par excellence, jedinomnacionalno{}u koja zapravo nije imala nikakvu drugu za{titu osim za{titemanjinskog sistema koji je od tad postao sprdnja.

Primedba da je nemanje dràvljanstva primarno jevrejski problem46 bilaje izgovor koji su vlade koristile kada su poku{avale da taj problem smiretako {to }e ga ignorisati. Nijedan od dràvnika nije bio svestan da seHitlerovo re{enje jevrejskog problema sastoji u tome da prvo smanji ne-ma~ke Jevreje do nepriznate manjine u Nema~koj, a onda da ih kao bezdr-àvne ljude odveze preko granica i kona~no da ih odasvud sve opet skupi

296 IMPERIJALIZAM

45 O ulozi Jevreja u formulisanju Manjinskih ugovora, vidi Macrtney, op. cit., p. 4, 213,281 i passim; David Erdstein, Le Statut juridique des Minorités en Europe, Paris, 1932, p. 11ff. ; Oscar J. Janowsky, op. cit.

46 To ni u kom slu~aju nije bio samo hir nacisti~ke Nema~ke, iako se samo jedan nacisti~kiautor usudio da to izrazi: “Istina je da }e izbegli~ko pitanje nastaviti da postoji ~ak i kad višene bude jevrejskog pitanja; ali pošto Jevreji ~ine tako visok procenat izbeglica, izbegli~ko pi-tanje bi}e vrlo pojednostavljeno” (Kabermann, “Das internationale Flüchtlingsproblem”, uZeitschrift für Politik, Bd. 29, Heft 3, 1939).

da bi ih otpremio u logore smrti; bila je to re~ita demonstracija pred os-tatkom sveta kako stvarno da “likvidiraju” sve probleme koji se ti~u ma-njina i ljudi bez dràvljanstva. Posle rata je iza{lo na videlo da je jevrejskopitanje, koje se smatralo jedinim nere{ivim, bilo zaista re{eno – naime, pu-tem kolonizacije a zatim pokoravanja teritorije – ali to nije re{ilo ni prob-lem manjina ni problem dràvljanstva. Naprotiv, prakti~no kao i svi ostalidoga|aji na{eg veka, re{enje jevrejskog pitanja samo je proizvelo novukategoriju izbeglica, Arape, pove}avaju}i time broj ljudi bez dràvljanstvai bez prava za jo{ 700.000 do 800.000 ljudi. A ono {to se dogodilo u Pale-stini, na veoma maloj teritoriji, sa stotinama hiljada, ponovilo se zatim uIndiji u ve}em stepenu, gde je obuhva}eno mnogo miliona ljudi. Od mirov-nih ugovora 1919. i 1920. izbeglice i ljudi bez dràvljanstva zaka~ili su sekao prokletstvo za sve novoosnovane zemlje na svetu koje su stvoreneprema slici nacionalne dràve.

Za te nove dràve ovo je prokletstvo rodilo klicu smrtne bolesti. Jer na-cionalna dràva ne moè da ìvi ~im se njen princip jednakosti pred za-konom slomi. Bez te zakonske jednakosti, ~ija je prvobitna namena bila dazameni starije zakone i pravila feudalnog dru{tva, nacija se raspustila uanarhi~nu masu privilegovanih i neprivilegovanih pojedinaca. Zakoni kojinisu jednaki za sve vra}aju se pravima i privilegijama, ne~emu {to pro-tivre~i samoj prirodi nacionalnih dràva. [to je jasniji dokaz njihove nes-posobnosti da ljude bez dràvljanstva tretiraju kao legalne osobe i {to sevi{e {iri samovoljna uprava policijskim dekretom, to je draàvama teè dase odupru isku{enju da sve gra|ane li{e legalnog statusa i da njima vlada-ju svemo}nom policijom.

II: Aporije ljudskih prava

DEKLARACIJA prava ~oveka na kraju osamnaestog veka bila je prekretni-ca u istoriji. To zna~i ni manje ni vi{e nego da }e od sada ôvekova a neBoìja zapovest ili istorijski obi~aji biti izvor Zakona. Nezavisno od pri-vilegija koje je istorija darivala izvesnim slojevima dru{tva ili izvesnimnacijama, Deklaracija je pokazala emancipaciju ~oveka od svakog tutorst-va i objavila da je on sada stekao zrelost.

Pored toga, postojala je jedna druga implikacija koje su sastavlja~i De-klaracije bili samo donekle svesni. Proklamacija ljudskih prava se pomi-njala i kao neophodna za{tita u novom dobu, gde pojedinci nisu vi{e bilibezbedni u staleìma u kojima su bili ro|eni, niti su kao hri{a}ani bili si-gurni u svoju jednakost pred Bogom. Drugim re~ima, u novom sekularizo-vanom i emanicipovanom dru{tvu ljudi vi{e nisu bili sigurni u ova dru-{tvena i ljudska prava koja su do tada bila izvan politi~kog poretka i koja


nisu garantovali vlada i Ustav, ve} dru{tvene, duhovne i verske sile. Zatoje tokom celog devetnaestog veka postojala saglasnost u mi{ljenju da se naljudska prava treba pozivati kad god je pojedincima potrebna za{tita protivnovog suvereniteta dràve i nove samovolje dru{tva.

Po{to su Prava ~oveka bila proklamovana kao “neotu|iva”, nesvodiva ineizvodiva iz drugih prava ili zakona, nije se pozivalo na neki autoritet ko-ji bi ih primenjivao; sam ôvek je bio njihov izvor kao i njihov krajnji cilj.Me|utim, nije se mislilo da je potreban bilo kakav poseban zakon za za-{titu tih prava jer se pretpostavljalo da }e svi zakoni po~ivati na njima. ô-vek se ukazao kao jedini suveren u pitanjima zakona, kao {to je bilo pro-klamovano da je narod jedini suveren u pitanjima vladanja. Suverenitetnaroda (razli~it od suvereniteta kneza) nije proklamovan po milosti bo`joj,ve} u ime ôveka, tako da je izgledalo jedino prirodno da }e “neotu|iva”prava ~oveka na}i garancije i postati neotu|iv deo prava naroda na suve-renu vladu.

Drugim re~ima, ~ovek se kao potpuno emancipovano, potpuno izolova-no bi}e koje je u sebi nosilo svoj dignitet bez obra}anja nekom {irem, obu-hvatnom poretku, pojavio tek kada je ponovo i{~ezao kao pripadnik je-dnog naroda. Od po~etka je u deklaraciju neotu|ivih ljudskih prava uple-ten paradoks time {to je ona ra~unala sa “apstraktnim” ljudskim bi}em ko-je izgleda nigde nije postojalo, jer su ~ak i divljaci ìveli u nekoj vrsti dru-{tvenog poretka. Ako plemenska ili neka druga “nazadna” zajednica nijeuìvala ljudska prava, to je o~igledno bilo zato {to kao celina jo{ nije po-stigla stepen civilizacije, stepen narodnog i nacionalnog suvereniteta, ve}su je tla~ili strani ili doma}i despoti. Celo pitanje ljudskih prava, me|utim,bilo je ubrzo i nerazmrsivo spleteno sa pitanjem nacionalne emancipacije;izgledalo je da jedino emancipovan suverenitet naroda, sopstvenog narodamoè da ih osigura. Iako je ~ove~anstvo, od Francuske revolucije, bilo za-mi{ljeno kao slika porodice nacija, postepeno je postalo jasno da je narod,a ne pojedinac, bio slika ~oveka.

Puna implikacija ovog poistove}ivanja prava ~oveka sa pravima narodau evropskom sistemu nacionalnih dràva iza{la je na videlo tek kada se iz-nanada pojavio velik broj ljudi i naroda ~ija su elementarna prava tolikomalo obezbe|ena obi~nim funkcionisanjem nacionalnih dràva u sred Ev-rope kao da su u srcu Afrike. Prava ~oveka, kona~no, definisana su kao“neotu|iva” jer se pretpostavljalo da treba da budu nezavisna od svih vla-da; ali je ispalo da onog trenutka kad ljudska bi}a nemaju svoju vladu imoraju da spadnu na svoja minimalna prava, nema nijednog autoriteta daih za{titi i da nijedna institucija nije voljna da garantuje za njih. Ili kada je,kao u slu~aju manjina, me|unarodna zajednica sebi bespravno prisvojilanevladinu vlast, neuspeh je bio o~igledan ~ak i pre nego {to su se njenemere potpuno realizovale; nisu se samo vlade manje ili vi{e otvoreno us-

298 IMPERIJALIZAM

protivile tom zadiranju u njihov suverenitet, ve} same doti~ne nacional-nosti nisu priznale nenacionalnu garanciju, bile su nepoverljive premasvemu {to nije bila jasno odre|ena podr{ka njihovim “nacionalnim” (na-suprot njihovim samo “jezi~kim, verskim i etni~kim”) pravima, i vi{e suvolele ili da se, kao Nemci i Ma|ari, okrenu za{titi “nacionalne” mati~nezemlje, ili kao Jevreji, nekoj vrsti nacionalne solidarnosti. 47

Ljudi bez dràvljanstva su, kao i manjine, bili uvereni, da je gubitak na-cionalnih prava ravan gubitku ljudskih prava, da ovo prvo neizbe`no po-vla~i ovo drugo. [to su vi{e bili isklju~eni iz prava u bilo kakvom obliku,to su vi{e nastojali na reintegraciji u nacionalno, u sopstvenu nacionalnuzajednicu. Ruske izbeglice bile su samo prve koje su insistirale na svojojnacionalnosti i èstoko su se branile od poku{aja da ih zgrnu sa drugimljudima bez dràvljanstva. Posle njih, svaka grupa izbeglica ili raseljenihlica je razvila strasnu, èstoku grupnu svest i zahtevala prava kao – i samokao – Poljaci, Jevreji ili Nemci, i tako dalje.

Jo{ gore je bilo {to su sva dru{tva osnovana za za{titu prava ~oveka, svepoku{aje da se do|e do novog predloga zakona o ljudskim pravima, podr-àvale marginalne figure – nekoliko stru~njaka za me|unarodno pravo bezpoliti~kog iskustva ili profesionalni filantropi podràvani nestabilnim sen-timentima profesionalnih idealista. Grupe koje su oni formirali, deklaraci-je koje su izdavali, pokazale su neverovatnu sli~nost u jeziku i kompozici-ji sa dru{tvima za spre~avanje zlostavljanja ìvotinja. Nijedan dràvnik,nijedna politi~ka figura od bilo kakvog zna~aja nikako ih nije mogao uzetiozbiljno; i nijedna od liberalnih ili radikalnih partija u Evropi nije mislilada je potrebno da u svoj program ugradi novu deklaraciju o ljudskim pra-vima. Ni pre ni posle Drugog svetskog rata same `rtve se nisu nikada pozi-vale na ta fundamentalna prava, koja su im tako o~igledno uskra}ivana prinjihovim mnogim poku{ajima da na|u izlaz iz lavirinta bodljikave ìce ukoji su ih doga|aji doveli. Naprotiv, `rtve su gajile isti prezir i ravno-du{nost kao i aktuelne vlasti prema svakom poku{aju marginalnih dru{ta-va da oja~aju ljudska prava u bilo kom elementarnom ili op{tem smislu.

Neuspeh svih odgovornih osoba da nesre}u sve ve}eg broja ljudi primo-ranih da ìve izvan delokruga svakog opipljivog zakona spoje sa prokla-movanim novim ljudskim pravima, svakako nije nastao iz lo{ih namera.


47 @alostan primer ovog izuzetnog poverenja u nacionalna prava su pristanak, pre Drugogsvetskog rata, skoro 75 procenata nema~ke manjine u italijanskom Tirolu da napuste svojedomove i da se nastane u Nema~koj, dobrovoljna repatrijacija nema~ke zajednice uSloveniji, koja je tamo bila od ~etrnaestog veka, ili, odmah posle završetka rata, jednoglasnoodbijanje ponude italijanske vlade za masovnu naturalizaciju jevrejskim izbeglicama u itali-janskom deportacionom logoru. Uprkos iskustvu nema~kih naroda izme|u dva rata, bila biozbiljna pogreška tuma~iti ovo ponašanje jednostavno kao još jedan primer fanati~nognacionalisti~kog ose}anja; ti ljudi nisu više bili sigurni u svoja osnovna prava ako ih ne štitivlada kojoj oni po ro|enju pripadaju. Vidi Eugene M. Kulisher, op. cit.

Prava ~oveka koja su sve~ano proklamovale Francuska i Ameri~ka revolu-cija kao novi osnov civilizovanih dru{tava, nikada ranije nisu bila aktivnapoliti~ka stvar. Tokom devetnaestog veka, na ta prava se pozivalo dostanemarno, da bi se odbranili pojedinci od sve ve}e dràvne vlasti i da bi seublaìla nova dru{tvena nesigurnost koju je izazvala industrijska revoluci-ja. Tada je zna~enje ljudskih prava poprimilo novu konotaciju: ona su po-stala standardna parola za{titnika obespravljenih, neka vrsta dodatnog za-kona, pravo izuzetka potrebno za one koji nisu imali ni na {ta drugo daspadnu.

îni se da je o~igledno za{to je politi~ka misao devetnaestog veka treti-rala koncept ljudskih prava kao neku vrstu pastor~eta i za{to ga nijedna li-beralna ili radikalna partija dvadesetog veka, ~ak i kada je narasla hitnapotreba za oja~avanjem ljudskih prava, nije smatrala primerenim za uklju-~ivanje u svoj program: o~ekivalo se da gra|anska prava – to jest najrazli-~itija prava gra|ana u raznim zemljama – otelove i u obliku opipljivih za-kona ta~no odrede ve~na Prava ~oveka, a za njih same se pretpostavljaloda su nezavisna od dràvljanstva i nacionalnosti. Sva ljudska bi}a bila sugra|ani neke vrste dràvne zajednice; ako se zakoni njihove zemlje ne dr-è zahteva Prava ~oveka, o~ekivalo se da }e ih Prava ~oveka promeniti pu-tem zakonodavstva u demokratskim zemljama ili kroz revolucionarnu ak-ciju u despotizmu.

Pokazalo se da se Prava ~oveka, zami{ljena kao neotu|iva, ne mogu pri-menjivati – ~ak i u zemljama ~iji se ustavi na njima zasnivaju – ~im su sepojavili ljudi koji vi{e nisu bili dràvljani nijedne suverene zemlje. Ovoj~injenici, dovoljno uznemiravaju}oj po sebi, treba dodati konfuziju kojusu stvorili mnogi skora{nji poku{aji da se daju okviri novom predlogu za-kona o ljudskim pravima, koji su pokazali da niko nije u stanju da sa bilokakvom sigurno{}u defini{e {ta ta op{ta ljudska prava, za razliku od gra-|anskih prava, zaista jesu. Iako izgleda da se svi slaù da se teàk poloàjovih ljudi upravo sastoji u gubitku Prava ~oveka, ~ini se da niko ne zna ko-ja su oni prava izgubili kad su izgubili svoja ljudska prava.

Prvi gutibak koji su obespravljeni pretrpeli bio je gubitak njihovih do-mova, a to zna~i gubitak celokupnog dru{tvenog tkiva u kojem su ro|eni iu kojem su za sebe uspostavili odre|eno mesto na svetu. Ne moè se re}ida ova nesre}a nema presedana; u dugom istorijskom pam}enju, prisilnemigracije pojedinaca ili celih naroda, iz politi~kih ili ekonomskih razloga,izgledaju kao svakodnevna zbivanja. Ono {to je istorijski nezapam}eno ni-je gubitak doma, ve} nemogu}nost nalaènja novog. Odjednom, nije bilomesta na Zemlji gde bi migranti mogli da odu bez najstroìh ograni~enja,nije bilo dràve koja bi ih asimilovala, teritorije gde bi mogli da osnujunovu sopstvenu zajednicu. Ovo, {tavi{e, nije imalo nikakve veze sa bilokakvim materijalnim problemom prenaseljenosti; to nije bio problem

300 IMPERIJALIZAM

prostora ve} politi~ke organizacije. Niko nije bio svestan da je ~ove~anst-vo, na koje se tako dugo gledalo kao na porodicu nacija, do{lo do stepenana kom se svako ko je izba~en iz jedne od tih ~vrsto organizovanih zatvo-renih zajednica na{ao izba~en iz porodice svih nacija. 48

Drugi gubitak koji su obespravljeni pretrpeli bio je gubitak za{tite odstrane vlade, a to je uklju~ivalo gubitak legalnog statusa ne samo u svojoj,ve} u svim zemljama. Recipro~ni ugovori i me|unarodni dogovori isplelisu mreù preko celog sveta koja omogu}ava gra|aninu svake zemlje daponese sa sobom svoj legalni status bez obzira na to kuda ide (tako da naprimer nema~ki gra|anin pod nacisti~kim reìmom ne moè da sklopi me-{ovit brak u inostranstvu zbog Nirnber{kih zakona). Ipak, svako ko tommreòm vi{e nije obuhva}en na|e se potpuno van legalnosti (tako su to-kom pro{log rata ljudi bez dràvljanstva obavezno bili u gorem poloàjunego tu|inci pripadnici neprijateljskog naroda koje su njihove vlade jo{uvek indirektno {titile po me|unarodnim dogovorima).

Gubitak za{tite vlade nije bez presedana vi{e nego gubitak doma. Civili-zovane zemlje jesu nudile pravo azila onima koje su iz politi~kih razlogaproganjale njihove vlade i ova praksa, iako nikada zvani~no nije bila in-korporirana u bilo koji ustav, funkcionisala je dosta dobro tokom celog de-vetnaestog, a ~ak i u na{em veku. Nevolja je nastala kada su nove kate-gorije progonjenih postale previ{e brojne da bi se sa njima postupalo ponezvani~noj praksi odre|enoj za izuzetne slu~ajeve. [tavi{e, ve}ina se ta-ko mogla kvalifikovati za pravo na azil, koje je implicitno moglo pretpo-staviti politi~ka ili verska uverenja koja nisu bila van zakona u zemlji iz-begli{tva. Nove izbeglice nisu bile progonjene zbog onoga {to su uradileili mislile, ve} zbog onoga {to su bile nepromenljivo – ro|ene u pogre{nojrasi ili u pogre{noj klasi ili ih je pozivala na vojnu obavezu pogre{na vla-da (kao u slu~aju {panske republikanske armije). 49

[to je broj obespravljenih ljudi bio ve}i, to je ve}e bilo i isku{enje da seobrati manje pa`nje na dela vlade koja proganja nego na status progo-njenog. A prva krupna ~injenica bila je da ovi ljudi, iako progonjeni podizvesnim politi~kim izgovorom, nisu vi{e bili ne~ija obaveza i slika srama


48 Nekoliko šansi za reintegraciju, otvorenih novim migrantima, uglavnom se zasnivalona njihovoj nacionalnosti: španske izbeglice, na primer, bile su do izvesnog stepena do-brodošle u Meksiku. Sjedinjene Dràve usvojile su ranih dvadesetih sistem kvota po kojemsvaka nacionalnost koja je ve} zastupljena u zemlji dobija, da tako kaèmo, pravo da primijedan broj ranijih sunarodnika proporcionalan njenoj brojnoj zastupljenosti u ukupnomstanovništvu.

49 Koliko moè biti opasna nevinost sa stanovi{ta vlade, postalo je veoma jasno kada je,tokom prošlog rata, ameri~ka vlada ponudila azil svim onim nema~kim izbeglicama kojimaje pretio paragraf o ekstradiciji u nema~ko-francuskom primirju. Uslov je naravno bio dakandidat dokaè da je u~inio nešto protiv nacisti~kog reìma. Broj izbeglica iz Nema~ke ko-ji su mogli da ispune ovaj uslov bio je proporcionalno mali, a ti ljudi, sasvim ~udno, nisu biliu najve}oj opasnosti.

za progonitelje kao progonjeni tokom cele istorije; nisu ih smatrali aktiv-nim neprijateljima, a te{ko da bi oni na to i pretendovali (nekoliko hiljadasovjetskih gra|ana koji su dobrovoljno napustili sovjetsku Rusiju posleDrugog svetskog rata i na{li azil u demokratskim zemljama naneli su vi{e{tete prestiù Sovjetskog Saveza od miliona izbeglica dvadesetih godinakoji su pripadali pogre{noj klasi), ve} su bili i pokazali se samo kao ljuds-ka bi}a ~ija je sama nevinost – sa svakog gledi{ta, a posebno sa gledi{taprogoniteljske vlade – bila najve}a njihova nesre}a. Nevinost, u smislupotpunog nedostatka odgovornosti, bila je znak njihove obespravljenosti,kao {to je bila pe~at njihovog gubitka politi~kog statusa.

Zato se potrebe za primenom ljudskih prava samo naizgled doti~u autenti-~nih politi~kih izbeglica. Politi~ke izbeglice, nu`no malobrojne, jo{ uvekuìvaju pravo azila u mnogim zemljama, i to pravo dejstvuje, na neforma-lan na~in, kao istinska zamena za nacionalni zakon.

Jedan od iznena|uju}ih aspekata na{eg iskustva sa ljudima bez dràv-ljanstva koji pravno imaju koristi od vr{enja kriminalnog dela je ~injenicada je lak{e uskratiti legalnost potpuno nevinoj osobi nego nekome ko jena~inio prekr{aj. ûvena duhovita opaska Anatola Fransa, “Ako me optu-è da kradem kule Notr Dama, mogu samo da beìm iz zemlje”, poprimi-la je uàsnu realnost. Pravnici su nau~eni da o zakonu misle u smislu ka-zne, koja nas zapravo uvek li{ava izvesnih prava, tako da njima moè bitijo{ teè nego laicima da priznaju da li{avanje legalnosti, to jest svih prava,vi{e nema veze sa posebnim kriminalnim delom.

Ova situacija ilustruje mnoge nedoumice sadràne u konceptu ljudskihprava. Bez obzira na to kako su ona nekada bila definisana (ìvot, slobodai traganje za sre}om, po ameri~koj formuli, ili kao jednakost pred zako-nom, sloboda, za{tita imovine i nacionalni suverenitet, prema francuskoj),bez obzira na to kako je mo`da neko poku{avao da pobolj{a dvosmislenuformulaciju kao {to je traganje za sre}om ili zastarelu kao {to je neograni-~eno pravo vlasni{tva, realna situacija onih koje je dvadeseti vek izveo iz-van granica zakona pokazuje da gubitak gra|anskih prava nema nu`no zaposledicu apsolutnu bespravnost. Vojnik je tokom rata li{en prava na ì-vot, kriminalac prava na slobodu, svi gra|ani u vanrednim situacijamaprava da traè sre}u, ali niko uop{te ne}e tvrditi da je u bilo kom od ovihprimera do{lo do gubitka ljudskih prava. Ova prava, s druge strane, mogubiti data (iako te{ko da se mogu uìvati) ~ak i u uslovima fundamentalneobespravljenosti.

Nesre}a obespravljenih nije u tome {to su oni li{eni ìvota, slobode i tra-ganja za sre}om ili jednakosti pred zakonom i slobode uverenja – formulekoje je trebalo da re{e probleme unutar datih dru{tava – ve} {to oni vi{e nepripadaju nijednoj, ma kakvoj zajednici. Njihova nevolja nije u tome {tonisu jednaki pred zakonom, ve} {to ne postoji zakon za njih; ne u tome {to

302 IMPERIJALIZAM

su potla~eni ve} {to niko ne}e ~ak ni da ih potla~i. Samo u poslednjem ste-penu ovog prili~no dugog procesa ugroèno je njihovo pravo na ìvot;jedino ako ostanu savr{eno “suvi{ni”, ako se niko ne moè na}i da ih “svo-jata”, njihovi ìvoti mogu biti u opasnosti. âk su i nacisti po~eli istreblje-nje Jevreja li{avaju}i ih prvo svakog pravnog statusa (statusa gra|ana dru-gog reda) i odsecaju}i ih od sveta ìvih trpaju}i ih u geta i koncentracionelogore; i pre nego {to su uklju~ili gasne komore, pa`ljivo su ispitali teren ina svoje zadovoljstvo na{li da nijedna zemlja ne}e traìti te ljude. Poentaje u tome {to je stanje potpune obespravljenosti stvoreno pre nego {to jeosporeno pravo na ìvot.

Isto to se odnosi ~ak do stepena ironije na priznavanje prava na slobodu,koje se nekada smatralo pravom su{tinom ljudskih prava. Nema spora dasu ljudi izvan granica zakona imali mo`da ve}u slobodu kretanja nego pot-puno zakonito zatvoreni kriminalac ili da su uìvali ve}u slobodu uverenjau internirskim logorima demokratskih zemalja nego {to bi imali u bilokom obi~nom despotizmu, da ne pominjemo totalitarnu zemlju. 50 Ali nifizi~ka bezbednost – hranila ih je neka dràvna ili privatna organizacijasocijalne pomo}i – niti sloboda uverenja nisu nimalo menjale bazi~nu si-tuaciju obespravljenosti. Njihov se ìvot produàvao iz milosr|a a ne popravu, jer nije postojao nijedan zakon koji bi naterao nacije da ih hrane;sloboda kretanja, ako su je uop{te imali, nije im davala pravo da se negdenasele, koje su ~ak i zato~eni kriminalci uìvali kao normalnu stvar; a nji-hova sloboda uverenja je sloboda lude, jer ni{ta {to su oni mislili nije ima-lo bilo kakvu va`nost.

Ove poslednje ta~ke su krucijalne. Fundamentalno li{avanje ljudskihprava manifestovalo se prvo i iznad svega li{avanjem mesta u svetu kojeuverenja ~ini zna~ajnim a dela efikasnim. U pitanju je ne{to mnogo bazi-~nije od slobode i pravde, {to su gra|anska prava, kada pripadnost zajedni-ci u kojoj je ~ovek ro|en nije vi{e ne{to normalno, a nepripadanje nije vi{estvar izbora, ili kada je ~ovek stavljen u situaciju u kojoj, sve dok ne u~inikriminalno delo, njegov tretman ne zavisi od toga {ta on ~ini ili ne ~ini. Takrajnost, i ni{ta drugo, jeste situacija ljudi li{enih ljudskih prava. Oni su li-{eni ne prava na slobodu, ve} prava na akciju, ne prava da misle {to godèle, ve} prava da merodavno sude. Privilegije u nekim slu~ajevima, ne-pravda u najve}em broju, blagoslovi i kletve dodeljivani su im prema do-ga|ajima a bez ikakve veze sa bilo ~im {to oni ~ine, {to su ~inili ili moguda u~ine.


50 âk i pod uslovima totalitarnog nasilja koncentracioni logori su ponekad bili jedinomesto gde su izvesni ostaci slobode mišljenja i govora još uvek postojali. Vidi David Russet,Les Jours de Notre Mort, Paris, 1947, passim, za slobodu diskutovanja u Buhenvaldu, iAnton Ciliga, The Russian Enigma, London, 1940, p. 200, o “ostrvima slobode”, “slobodimišljenja” koja je vladala u nekim sovjetskim zatvorima.

Postali smo svesni prava da se imaju prava (a to zna~i da se ìvi u okvirugde se nekome sudi prema njegovim delima i uverenjima) i prava da sepripada nekoj vrsti organizovane zajednice tek kada su se pojavili milioniljudi koji su ta prava izgubili i nisu mogli da ih povrate zbog nove global-ne politi~ke situacije. Problem je u tome {to se ova nesre}a nije pojavila iznedostatka civilizovanosti, iz nazadnosti ili puke tiranije, ve}, naprotiv, {tose ona ne moè popraviti, po{to ne postoji vi{e nijedna “necivilizovana”ta~ka na zemlji jer, dopadalo nam se to ili ne, mi smo stvarno po~eli da ì-vimo u Jednom svetu. Tek sa potpuno organizovanim ~ove~anstvom gubi-tak doma i politi~kog statusa mogao je da postane identi~an proterivanju iz~ove~anstva uop{te.

Pre toga, o onome {to danas moramo zvati “ljudskim pravom” mislilo sekao o op{tim karakteristikama condicio humana koje nijedan tiranin nemoè da oduzme. Gubitak tog prava ima za nu`nu posledicu gubitak rele-vantnosti govora (a o ~oveku se, sve od Aristotela opet, mislilo kao o “po-liti~koj ìvotinji”, to jest kao o nekome ko po definiciji ìvi u zajednici),gubitak, drugim re~ima, nekih od najsu{tinskijih karakteristrika ljudskogìvota. To je do izvesnog stepena bila velika nesre}a robova, koje Aristotelzbog toga nije ra~unao me|u ljudska bi}a. Fundamentalno kr{enje ljud-skih prava u ropstvu nije bilo u tome {to je ono oduzimalo slobodu (to mo-è da se desi u mnogim drugim situacijama), ve} {to je izvesnoj kategorijiljudi oduzimalo ~ak i mogu}nost da se bore za slobodu – borba mogu}apod tiranijom, a ~ak i pod o~ajnim uslovima modernog terora (ali nikako ipod uslovima ìvota u koncentracionom logoru). Ropstvo je zlo~in protiv~ove~nosti koji nije po~eo kada je jedan narod porazio i porobio svoje ne-prijatelje (iako je to, naravno, bilo veoma lo{e), ve} kada je ropstvo posta-lo institucija u kojoj su neki ljudi bili “ro|eni” kao slobodni a drugi kao ro-bovi, kada se zaboravilo da je ~ovek bio taj koji je li{io svoje bli`nje slo-bode i kada je odobrenje tog zlo~ina pripisano prirodi. Ipak, u svetlostiskora{njih doga|aja mogu}e je re}i da su ~ak i robovi jo{ uvek pripadalinekoj vrsti ljudske zajednice; njihov je rad bio potreban, kori{}en i eksplo-atisan, i to ih je dràlo u granicama ~ove~nosti. Biti rob zna~ilo je, najzad,imati posebno odre|enje, mesto u dru{tvu – vi{e od apstraktne nagosti ljud-skog i ni~eg osim ljudskog. Tako nesre}a koja se de{avala sve ve}em bro-ju ljudi nije bio gubitak posebnih prava, ve} gubitak zajednice voljne isposobne da garantuje ma kakva prava. ôvek, iz toga proizlazi, moè daizgubi sva takozvana Prava ~oveka a da ne izgubi su{tinski ljudski kva-litet, ljudsko dostojanstvo. Jedino ga gubitak same dràve proteruje iz ~o-ve~anstva.

Pravo koje odgovara ovom gubitku, a koje nikada ~ak nije ni pomenutome|u ljudskim pravima, ne moè se izraziti u kategorijama osamnaestogveka, jer one pretpostavljaju da prava izviru neposredno iz ljudske “pri-

304 IMPERIJALIZAM

rode” – dok je relativno neva`no da li je priroda predstavljena u smisluprirodnog zakona ili u smislu bi}a stvorenog po liku boìjem, da li se ti~e“prirodnih” prava ili boìje uprave. Odlu~uju}i ~inilac je {to ova prava iljudsko dostojanstvo koje ona daju treba da ostanu vaè}a i stvarna ~ak iako samo jedno jedino ljudsko bi}e postoji na Zemlji; ona su nezavisna odljudske pluralnosti i treba da vaè ~ak i ako je ljudsko bi}e proterano izljudske zajednice.

Kada su Prava ~oveka proklamovana prvi put, smatralo se da su nezavi-sna od istorije i od privilegija koje istorija daje izvesnim slojevima dru-{tva. Nova nezavisnost je konstituisala iznova prona|eno dostojanstvo ~o-veka. Od po~etka je ovo novo dostojanstvo bilo prili~no dvosmislene pri-rode. Istorijska prava bila su zamenjena prirodnim pravima, “priroda” jezauzela mesto istorije i pre}utno je prihva}eno da je priroda manje negoistorija tu|a su{tini ~oveka. Sam jezik Deklaracije nezavisnosti kao i Dé-claration des Droits de l ’Homme – “neotu|ivo”, “dato ro|enjem”, “samopo sebi istina” – implicira veru u jednu vrstu ljudske prirode koja bi bilapodre|ena istim zakonima rasta kao i zakon li~nosti, i iz kojih se prava izakoni mogu izvesti. Danas smo mi mo`da bolje kvalifikovani da sudimona {ta zapravo ta ljudska “priroda” izlazi; u svakom doga|aju ona nampokazuje mogu}nosti koje nisu priznavale zapadna filozofija i religija i nakoje tokom tri hiljade godina definisanja i redefinisanja ove “prirode” nisu~ak ni sumnjale. Ali nije samo taj, takore}i, ljudski aspekt prirode za naspostao sporan. Otkada je ~ovek nau~io da njome gospodari do tog stepenada je razaranje sveg organskog ìvota na Zemlji sredstvima koje jenapravio ~ovek postalo zamislivo i tehni~ki mogu}no, on se otu|io od pri-rode. Otkako je dublje poznavanje prirodnih procesa usadilo duboke sum-nje u prostojanje prirodnih zakona uop{te, sama priroda je poprimilazloslutan izgled. Kako je ~ovek u stanju da izvede zakone i prava iz uni-verzuma koji o~igledno ne poznaje ni jednu ni drugu kategoriju?

ôvek dvadesetog veka postao je emanicipovan u odnosu na prirodu up-ravo kao ~ovek osamnaestog veka u odnosu na istoriju. Istorija i priroda sunam postale podjednako tu|e, tako da se su{tina ~oveka ne moè vi{eshvatiti u smislu bilo koje od tih kategorija. S druge strane, ~ove~anstvo,koje za osamnaesti vek, u kantovskoj terminologiji, nije bilo ni{ta vi{e odregulativnog principa, postalo je danas ~injenica od koje se ne moèpobe}i. Ova nova situacija, u kojoj “~ove~anstvo” zapravo poprima uloguranije pripisivanu prirodi ili istoriji, u ovom kontekstu zna~i da bi pravo dase imaju prava, ili pravo svake li~nosti da pripada ~ove~anstvu, trebalo dagarantuje ~ove~anstvo samo. Uop{te nije sigurno da li je to mogu}e. Jer,nasuprot dobronamernim humanitarnim poku{ajima da se od me|unarod-nih organizacija dobiju nove deklaracije ljudskih prava, trebalo bi shvatitida ova ideja transcendira sada{nju sferu me|unarodnog prava, koje jo{


uvek operi{e u smislu me|usobnih dogovora i ugovora me|u suvernim dr-àvama; jer, za sada, sfera koja je iznad nacija ne postoji. Dalje, ova dile-ma ni u kom slu~aju ne}e biti eliminisana uspostavljanjem “svetske vla-de”. Takva svetska vlada je zaista u okviru carstva mogu}nosti, ali moè sepretpostaviti da bi se u stvarnosti ona znatno razlikovala od verzije koju supromovisale neke idealisti~ki nastrojene organizacije. Zlo~in protiv ljud-skih prava, koji je postao specijalnost totalitarnih reìma, uvek se moèopravdavati izgovorom da je pravo ekvivalentno onome {to je dobro ilikorisno za celinu, za razliku od njenih delova. (Hitlerov moto “Pravo jeono {to je dobro za nema~ki narod” samo je vulgarizovan oblik koncepci-je zakona koji se svuda moè na}i i koji }e u praksi ostati neefikasan samodok to spre~avaju starije tradicije, koje su jo{ uvek delotvorne u ustavima.)Koncepcija zakona koja identifikuje pravo sa idejom onog {to je dobro –za pojedinca, ili porodicu ili narod, ili za ve}inu – postaje neizbe`na ~imtranscendentne mere vere ili zakona prirode izgube autoritet. A ovaj neu-godan poloàj se ni u kom slu~aju ne razre{ava ako je to na {ta se kriteri-jum “dobro za” primenjuje veliko kao samo ~ove~anstvo. Jer sasvim jeshvatljivo, ~ak i u okviru carstva prakti~nih politi~kih mogu}nosti, da }ejednog lepog dana visoko organizovano i mehanizovano ~ove~anstvo sa-svim demokratski zaklju~iti – naime po odluci ve}ine – da bi za ~ove-~anstvo kao celinu bilo bolje da likvidira izvesne svoje delove. Ovde, uproblemima ~injeni~ne realnosti, suo~eni smo sa jednom od najstarijih ne-doumica politi~ke filozofije, koja moè ostati neopaèna samo dotle dokpostojana hri{}anska teologija ~ini okvir za sve politi~ke i filozofske prob-leme, a to je nekada davno podstaklo Platona da kaè: “Ne ~ovek, bog mo-ra biti mera svih stvari.”

Ove ~injenice i razmi{ljanja nude ne{to {to izgleda kao ironi~na, gorka izakasnela potvrda argumenata kojima se Edmund Berk suprotstavio De-klaraciji prava ~oveka iz Francuske revolucije. Oni podupiru njegovu tvrd-nju da su ljudska prava “apstrakcija”, i da je bilo mnogo mudrije oslonitise na “neotu|ivo nasle|e” prava koje ~ovek svojoj deci prenosi kao samìvot, i traìti da ~ovekova prava budu “prava Engleza” radije nego neotu-|iva prava ~oveka. 51 Prema Berku, prava koja mi uìvamo izviru “iz naci-je” tako da ni prirodni zakon, niti boànska uprava, niti ijedan koncept ~o-ve~anstva kao {to je Robespjerova “ljudska rasa”, “suveren zemlje”, nisupotrebni kao izvor zakona. 52

Pragmati~na ~vrstina Berkovog koncepta izgleda nesumnjiva u svetluna{ih mnogostrukih iskustava. Nije samo gubitak nacionalnih prava usvim primerima imao kao nu`nu posledicu gubitak ljudskih prava; restau-

306 IMPERIJALIZAM

51 Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France, 1790, edited by E. J. Payne,Everman’s library.

52 Robespierre, Speeches, 1927. Govor od 24. aprila 1793.

racija ljudskih prava, kao {to skora{nji primer izraelske dràve pokazuje,postiè se samo kroz restauraciju ili uspostavljanje nacionalnih prava.Koncepcija ljudskih prava, zasnovana na pretpostavljenom postojanju ljud-skog bi}a kao takvog, slomila se u samom trenutku kada su se oni koji sutvrdili da veruju u nju prvi put suo~ili sa ljudima koji su zaista izgubili sveostale kvalitete i posebne odnose – osim {to su jo{ uvek bili ljudi. Svet ni-je na{ao ni{ta sveto u apstraktnoj nagosti ljudskog bi}a. I, sa stanovi{ta ob-jektivnih politi~kih uslova, te{ko je re}i kako su koncepti ~oveka na koji-ma su bazirana ljudska prava – da je on stvoren po slici boìjoj (u ame-ri~koj formuli) ili da je on predstavnik ~ove~anstva ili da u sebi ~uva svetezahteve prirodnog zakona (u francuskoj formuli) – mogli da pomognu dase taj problem re{i.

Preìveli iz logora smrti, logora{i iz koncentracionih i internirskih logo-ra i, u pore|enju sa njima, ~ak sre}ni ljudi bez dràvljanstva mogli su i bezBerkovih argumenata da vide da je njihova apstraktna nagost samih ljud-skih bi}a bila po njih najve}a opasnost. Zato {to se na njih gledalo kao nadivljake i pla{e}i se da bi mogli da zavr{e tako {to bi bili smatrani ìvoti-njama, ovi ljudi su insistirali na svojoj nacionalnosti, poslednjem znakusvog ranijega dràvljanstva, kao na jedinoj preostaloj i priznatoj vezi sa~ove~anstvom. Njihovo nepoverenje prema prirodnim pravima i njihovopreferiranje nacionalnih prava dolazi upravo iz toga {to su shvatili da suprirodna prava data ~ak i divljacima. Berk se ve} bojao da bi prirodna,“neotu|iva” prava samo potvrdila “pravo golog divljaka”, 53 i time svelacivilizovane nacije na status divlja{tva. Jer samo divljaci nisu imali na {tada spadnu osim na minimalnu ~injenicu svog ljudskog porekla pa su seljudi za svoju nacionalnost zaka~ili jo{ o~ajni~kije kada su izgubili prava iza{titu koju im je takva nacionalnost nekada pruàla. Izgledalo je da jedi-no njihova pro{lost sa svojim “neotu|ivim nasle|em” svedo~i o ~injenicida oni jo{ uvek pripadaju civilizovanom svetu.

Ako ljudsko bi}e gubi svoj politi~ki status, ono treba, prema implikaci-jama uro|enih i neotu|ivih prava ~oveka da ta~no potpadne pod situacijuza koju su deklaracije takvih op{tih prava odre|ene. Zapravo se de{avasuprotno. Izgleda da ~ovek koji nije ni{ta drugo nego ~ovek gubi same od-like koje omogu}avaju drugim ljudima da ga tretiraju kao svog bli`njeg.To je jedan od razloga {to je mnogo teè razoriti pravnu li~nost kriminal-ca, to jest ~oveka koji je preuzeo na sebe odgovornost za ~in ~ije posledicesada odre|uju njegovu sudbinu, nego ~oveka kome su osuje}ene sve obi~-ne ljudske odgovornosti.

Zato Berkovi argumenti dobijaju dodatno zna~enje ako gledamo samona op{tu ljudsku situaciju onih koji su bili izgnani iz svih politi~kih zajed-


53 Uvod Peyne u Burke, op. cit.

nica. Bez obzira na tretman, nezavisno od slobode ili potla~enosti, pravdeili nepravde, oni su izgubili sve one delove sveta i sve one vidove ljudskeegzistenicije koji su rezultat na{eg zajedni~kog rada, proizvod ljudskogume}a. Ako je tragedija divljih plemena to {to naseljavaju nepromenjenuprirodu kojom ne mogu da gospodare, od ~ije {tedrosti ili {krtosti zavisinjihova prehrana, to {to ìve i umiru ne ostavljaju}i nikakvog traga, ne do-prinose}i ni{ta zajedni~kom svetu, onda su ovi obespravljeni ljudi zapravoba~eni nazad u tipi~no prirodno stanje. Oni svakako nisu varvari; neki odnjih, {tavi{e, pripadaju najobrazovanijem sloju svojih zemalja; pa ipak, usvetu koji je skoro ukinuo varvarstvo, pojavljuju se kao pravi znaci mo-gu}ne regresije od civilizacije.

[to je civilizacija razvijenija, {to je potpuniji svet koji je ona proizvela,{to se vi{e ljudi ose}a prirodno u okviru ljudskog ume}a – to }e oni bitiogor~eniji na sve {to nisu proizveli, sve {to im je samo po sebi i misteri-ozno dato. Ljudsko bi}e koje je izgubilo mesto u zajednici, politi~ki statusu borbi svog vremena i pravnu li~nost koja njegova dela i deo njegovesudbine ~ini konzistentnom celinom, ostavljeno je sa onim osobinama ko-je obi~no mogu da se artikuli{u jedino u sferi privatnog ìvota i mora daostane nekvalifikovano, puka egzistencija u svim stvarima od zna~aja. Saovom pukom egzistencijom, to jest sa svim onim {to nam je misterioznodato po ro|enju, u {ta spadaju oblik na{ih tela i talenti na{eg uma, moèadekvatno da se bavi samo nepredvidljivi hazard prijateljstva i simpatijeili velika i neprocenjiva milost ljubavi, kako Avgustin kaè: ”Volo ut sis(èlim da bude{)”, bez mogu}nosti da dâ ikakav razlog za takvu uzvi{enui nenadma{nu potvrdu.

Od vremena Grka saznali smo da visoko razvijen politi~ki ìvot uzroku-je duboko ukorenjenu predrasudu prema ovoj privatnoj sferi, duboku ki-vnost na uznemiravaju}e ~udo koje se sadrì u ~injenici da je svako od nasnapravljen takav kakav je – sam, jedinstven, nepromenljiv. Cela ta sferaonoga {to je dato, prognana u privatni ìvot u civilizovanom dru{tvu, stal-na je pretnja javnoj sferi, jer je javna sfera ~vrsto bazirana na zakonu jed-nakosti, kao {to je privatna sfera bazirana na zakonu op{te razlike i raz-likovanja. Jednakost, nasuprot svemu onom {to je ume{ano u samu egzis-tenciju, nije nam data, ve} je razultat ljudske organizacije sve dok je ovavo|ena principom pravde. Mi nismo jednaki ro|eni; mi postajemo jednakikao ~lanovi grupe po snazi svoje odluke da sebi garantujemo uzajamnojednaka prava.

Na{ politi~ki ìvot po~iva na pretpostavci da moèmo stvoriti jednakostkroz organizaciju, jer ~ovek moè da dela, da menja i da gradi zajedni~kisvet, zajedno sa sebi jednakima i jedino sa sebi jednakima. Mra~na poza-dina puke datosti, pozadina stvorena na{om nepromenljivom i jedinstve-nom prirodom, upada na politi~ku scenu kao tu|inac koji nas sa svim svo-

308 IMPERIJALIZAM

jim previ{e o~iglednim razlikama podse}a na ograni~enja ljudske ak-tivnosti – {to je identi~no sa ograni~enjima ljudske jednakosti. Razlogzbog kojeg visokorazvijene dràvne zajednice, kao anti~ki polisi ili mo-derne nacionalne dràve, tako ~esto insistiraju na eti~koj homogenosti jetaj {to se one nadaju da }e eliminisati {to je vi{e mogu}e ove prirodne iuvek prisutne razlike i diferenciranja koje same po sebi proizvode nemumr`nju, nepovernje i diskriminaciju, jer sve one suvi{e jasno pokazuju onesfere u kojima ~ovek ne moè da dejstvuje i da menja po volji, to jest,pokazuje ograni~enja ljudskog ume}a. ”Tu|inac” je zastra{uju}i simbol~injenice razlikovanja kao takvog, inidvidualnosti kao takve, i ukazuje naone sfere u kojim ~ovek ne moè da menja i ne moè da deluje i u kojima,zato, ima izuzetnu tendenciju da razara. Ako Crnca u beloj zajednici sma-traju Crncem i ni~im vi{e, on zajedno sa pravom na jednakost gubi onuslobodu akcije koja je specifi~no ljudska; sva njegova dela se sadaobja{njavaju kao ”neizbe`ne” posledice nekih ”crna~kih” posebnosti; onpostaje neki uzorak ìvotinjske vrste zvane ~ovek. Sasvim isto se doga|a ionima koji su izgubili sve posebne politi~ke odlike i postali ljudska bi}a ini{ta drugo. Bez sumnje, gde god su javni ìvot i njegovi zakoni potpunopobedili, gde god neka civilizacija uspeva da elimini{e ili redukuje naminimum tamnu pozadinu razlike, ona }e zavr{iti potpuno okamenjena ibi}e ka`njena, da tako kaèmo, {to je zaboravila da je ~ovek samo gospo-dar, a ne i tvorac sveta.

Velika opasnost koja proizilazi iz egzistencije ljudi primoranih da ìveizvan zajedni~kog sveta jeste ta {to su oni u sred civilizacije ba~eni nazad,na ono {to im je prirodno dato, na svoje puke razlike. Njima nedostaje touàsno ujedna~avanje razlika koje dolazi iz toga {to su gra|ani zajednicedràva, a {to ipak, po{to im vi{e nije dozvoljeno da sudeluju u ljudskomume}u, po~inju da pripadaju ljudskoj rasi na sasvim isti na~in na koji ì-votinje pripadaju posebnim ìvotinjskim vrstama. Paradoks ume{an u gu-bitak ljudskih prava jeste {to taj gubitak koincidira sa trenutkom kadali~nost postaje i ljudsko bi}e uop{te – bez profesije, bez dràvljanstva, bezuverenja, bez dela po kome moè da se identifikuje i specifikuje – i razli~ituop{te, ne predstavljaju}i ni{ta osim svoje apsolutno jedinstvene li~nostikoja, li{ena izraza u zajedni~kom svetu i delovanja na njega, gubi svakizna~aj.

Opasnost od postojanja takvih ljudi je dvostruka: prvo i o~iglednije, nji-hov sve ve}i broj preti na{em politi~kom ìvotu, na{em ljudskom ume}u,svetu koji je rezultat na{eg zajedni~kog i koordiniranog napora, na isti,mo`da jo{ vi{e zastra{uju}i na~in nego {to su divlji elementi prirode neka-da pretili gradovima i selima koja je ~ovek napravio svojom rukom. Smrt-na opasnost za svaku civilizaciju izgleda da vi{e ne dolazi spolja. Prirodaje zauzdana i nikakvi varvari ne prete da razru{e ono {to ne mogu da razu-


meju, kao {to su Mongoli vekovima pretili Evropi. âk je i pojava totali-tarnih vlada fenomen iz srì, a ne izvan na{e civilizacije. Opasnost se kri-je u tome {to globalna, op{tepovezana civilizacija moè da stvori varvareu sebi samoj, teraju}i milione ljudi u situacije koje su, uprkos svim po-javnim oblicima, situacije divljaka.54

310 IMPERIJALIZAM

54 Ovo moderno proterivanje iz ~ove~anstva ima mnogo radikalnije posledice od anti~kogi srednjovekovnog obi~aja stavljanja izvan zakona. Stavljanje izvan zakona, svakako “naj-strašnija sudbina koju primitivni zakon moè da zada”, stavljaju}i ìvot osobe van zakona namilost i nemilost svakom ko ga sretne, nastalo je sa ustanovljavanjem efikasnog sistema pri-mene zakona i bilo je kona~no zamenjeno ugovorima o ekstradiciji izme|u nacija. To je pr-venstveno bilo zamena za policijske snage, i tako je zamišljeno da prisili kriminalce na pre-daju.

Rani srednji vek izgleda da je bio sasvim svestan opasnosti koju je za sobom povla~ila“gra|anska smrt”. Ekskomunikacija u kasnom Rimskom carstvu zna~ila je crkvenu smrt alije osobi koja je izgubila ~lanstvo u crkvi ostavljala punu slobodu u svim drugim oblastimaìvota. Crkvena i gra|anska smrt postale su identi~ne tek u doba Merovinga, a tamo je ek-skomunikacija “u opštoj praksi [bila] ograni~ena na privremeno povla~enje ili suspenzijuprava na ~lanstvo koje moè biti vra}eno”. Vidi ~lanke “Outlawry” i “Excommunication”,Encyclopedia of Social Sciences. Tako|e ~lanak “Friedlosigkeit” u Schweizer Lexikon.

T R E ] I D E O

Totalitarizam

Obi~an svet i ne zna da je sve mogu}e

DAVID RUSE

D E S E T O P O G L AV L J E : Besklasno dru{tvo

I: Mase

JEDNA od najupadljivijih odlika totalitarnih pokreta, ali i slave njihovihvo|a, jeste zapanjuju}a brzina kojom oni padaju u zaborav i lako}a sa

kojom se mogu zameniti. Dok je Staljin tek posle mnogo godina ogor~eneunutarpartijske borbe i velikih (mada samo nominalnih) ustupaka svomprethodniku uspeo da sebe proglasi Lenjinovim legitimnim politi~kim na-slednikom, Staljinovi naslednici poku{ali su to da izvedu i bez nominalnihustupaka prethodniku, iako je Staljin imao trideset godina vremena, a ipropagandnu ma{ineriju kakva je bila nepoznata u Lenjinovo vreme. Istovaì i za Hitlera, ~ija je privla~nost navodno bila neodoljiva,1 a koji je da-nas, poraèn i mrtav, toliko pao u zaborav da jedva i igra neku ulogu ~ak ime|u neofa{isti~kim i neonacisti~kim grupama u posleratnoj Nema~koj.Ta nedoslednost o~igledno ima veze sa poslovi~nom nestalno{}u masa,kao i sa prolazno{}u slave, ali se jo{ vi{e moè objasniti manijom kretanja

1 “Magiju” kojom je Hitler zra~io na publiku potvr|uje vi{e izvora, a nedavno i izdava~izbirke Hitlers Tischgespräche (Hitlerova }askanja za trpezom, Bonn 1951, ameri~ko izdanjeNew York 1953; citirano prema nema~kom originalu). Ta privla~nost, taj “~udni, neodoljivimagnetizam Hitlerov”, po~ivao je, dakako, na “fanati~noj samouverenosti ovog ~oveka”(predgovor Gerharda Ritera [Ritter], p. 14), na njegovim pseudo-autoritativnim sudovima osvemu pod kapom nebeskom, kao i na ~injenici da su njegovi stavovi, bilo da se odnose na{tetne posledice pu{enja ili na Napoleonovu politiku, uvek mogli da se uklope u nekakvusveobuhvatnu ideologiju.

Fascinacija je dru{tveni fenomen, pa zato fasciniranost ljudi iz Hitlerovog okruènja trebaposmatrati u kontekstu njih samih. Ludi su uvek skloni da nekoga najpre prihvate za ono za{ta se izdaje, tako da {arlatan koji glumi genijalca uvek ima izvesne izglede da mu poveruju.U modernom dru{tvu, sa njegovim karakteristi~nim nedostatkom kriti~kog rasu|ivanja, ovaje sklonost ja~a, tako da neko ko ne samo {to ima mi{ljenje nego ga i prezentuje kao ~vrstouverenje, ne}e tako lako prokockati svoj ugled, ma koliko puta se jasno ispostavilo da jepogre{io. Hitler, koji je vrlo dobro poznavao smu{enost savremenog duha, otkrio je da sebespomo}no kolebanje izme|u razli~itih stavova s jedne strane, i “uverenja... da su to svesame besmislice” (p. 281) s druge, najlak{e moè izbe}i ako se ~ovek “nepokolebljivo” prik-loni jednom od mnogih trenutno vaè}ih mi{ljenja. Jeziva proizvoljnost takvog fanatizmaveoma je privla~na za dru{tvo, zato {to je ono za sve vreme svog postojanja upravo zahvalju-ju}i fanatizmu oslobo|eno haosa razli~itih uverenja koje sámo stalno proizvodi. Taj “dar”fascinacije, me|utim, zna~ajan je jedino sa dru{tvenog stanovi{ta; on je sasvim jasno uo~ljivu Tischgespräche, jer je ovde Hitler igrao igru dru{tva, nije bio me|u svojima, nego seobra}ao generalima Vermahta, koji su svi manje ili vi{e pripadali “visokom dru{tvu”. Za-bluda bi bila verovati da su Hitlerovi uspesi po~ivali na njegovoj “privla~nosti”; samo po-mo}u nje on nikada ne bi prevazi{ao ulogu salonskog kozera.

od koje boluju svi totalitarni pokreti: oni, naime, mogu da se odrè sve dokse sami kre}u i dok pokre}u sve oko sebe. Utoliko je upravo ova ne-doslednost u izvesnom smislu prili~no laskava pohvala mrtvim vo|ama,jer su uspeli da svoje podanike zaraze specifi~no totalitarnim virusom;naime, ukoliko postoji ne{to {to bi se moglo nazvati totalitarnom li~no{}u,odnosno totalitarnim mentalitetom, onda su ova izvanredna pri-lagodljivost i odsustvo kontinuiteta nesumnjivo njene najizraènije oso-bine. Stoga nestalnost i zaboravnost masa ne garantuju da }e one mo}i dase izle~e od totalitarne zaslepljenosti, koja se povremeno poistove}ivala sakultom Hitlerove ili Staljinove li~nosti; mo`da ba{ treba izvesti suprotanzaklju~ak.

Jo{ bismo vi{e pogre{ili ako bismo zbog ove nedoslednosti zaboravili dase totalitarni reìmi, dokle god su na vlasti, i totalitarne vo|e, dokle god suìve, “oslanjaju na mase i vladaju zahvaljuju}i podr{ci masa”, sve do sa-mog kraja.2 Hitlerov dolazak na vlast bio je legalan po svim pravilima de-mokratije;3 da nisu uìvali poverenje masa, ni on ni Staljin ne bi mogli dase nametnu kao vo|e {irokih slojeva stanovni{tva, ne bi mogli da preìvemnoge unutra{nje i spoljne krize ili da prebrode brojne opasnosti nemilo-srdnih borbi unutar partije. Isto tako ni do Moskovskih procesa ili do li-kvidiranja Remove frakcije ne bi do{lo da nije bilo podr{ke masa. Ra{ire-no uverenje da je Hitler bio prosto agent nema~kih industrijalaca ili da jeStaljin odneo pobedu u borbi za nasledni{tvo posle Lenjinove smrti zah-valjuju}i mra~noj spletki, legende su koje se mogu opovrgnuti mnogim ~i-njenicama, i to pre svega neospornom omiljeno{}u vo|a,4 a ona se, opet,ne moè pripisati samo pobedi ve{te i lukave propagande nad neznanjem iglupo{}u. Jer propaganda totalitarnog pokreta, koji prethodi totalitarnomreìmu ali ga do odre|enog trenutka i prati, uvek je iskrena koliko je ipritvorna, a potencijalni totalitarni vladar obi~no zapo~inje karijeru tako

314 TOTALITARIZAM

2 v. inspirativne opaske Karltona D`. H. Hejza (Hayes) u ~lanku “Originalnost totalitariz-ma u istoriji zapadne civilizacije” u: Symposium on the Totalitarian State, 1939. Proceedingsof the American Philosophical Society, Philadelphia 1940. Vol. LXXXII.

3 To je zaista bila “prva velika revolucija u istoriji izvedena uz puno po{tovanje pozitivnogprava koje vaì u trenutku preuzimanja vlasti” (Hans Frank, Recht und Verwaltung, 1939, p.8).

4 Najbolja studija o Hitleru i njegovoj karijeri je nova Hitlerova biografija Alana Bullocka,Hitler, A Study in Tyranny, London 1952. Pisana u engleskoj tradiciji politi~ke biografije,njegova studija savesno koristi sve dostupne izvore i daje detaljnu sliku tada{nje politi~kesituacije. Ova publikacija je po iscrpnosti prevazi{la izvrsna dela Konrada Heidena (pre sve-ga Der Fuehrer: Hitler’s Rise to Power, Boston 1944), mada su ona i dalje va`na zbog op{tegtuma~enja doga|ajâ. Za Staljinovu karijeru v. Boris Souvarine, Stalin. A Critical Survey ofBolshevism, New York 1939, jo{ uvek merodavno delo, kao i Isaac Deutscher, Stalin. APolitical Biography, New York/London 1949, studija nezaobilazna zbog bogate dokumenta-cije i detaljnog uvida u unutarpartijske borbe; povoljan utisak o ovoj studiji, me|utim,donekle kvari pore|enje Staljina sa Kromvelom, Napoleonom i Robespjerom.

{to se razme}e svojim nekada{njim zlodelima i bri`ljivo planira budu}a.Nacisti su bili “uvereni da zlo~in u na{e vreme ima neku morbidnu privla-~nost”,5 dok su izjave bolj{evika u Rusiji i izvan nje da oni ne priznajuobi~ne moralne norme postale okosnica komunisti~ke propagande; iskust-vo je vi{e puta pokazalo da propagandna vrednost zlo~ina i op{ti prezirprema moralnim normama ne zavise od pukog li~nog interesa, navodnonajmo}nijeg psiholo{kog faktora u politici.

Privla~nost koju zlo i zlo~in imaju za mentalitet gomile nije nikakvanovost. Gomila }e uvek “pozdraviti nasilje, prime}uju}i zadivljeno: mo-`da je podlo, ali je vrlo inteligentno”.6 Ono {to kod uspeha totalitarizmauznemiruje zapravo je istinska nesebi~nost njegovih pristalica; mo`da je irazumljivo {to uverenje nekog naciste ili bolj{evika ne mogu da poljuljajuzlo~ini protiv ljudi koji ne pripadaju pokretu ili koji su ~ak protiv njega, alizapanjuje to {to se on isto tako ne}e pokolebati ni kada ~udovi{e po~ne dapro`dire sopstvenu decu, pa ~ak ni kad i sam postane `rtva, kad mu mon-tiraju proces i osude ga, izbace iz partije i po{alju na prinudni rad ili u kon-centracioni logor. Naprotiv, on }e, na ~u|enje ~itavog civilizovanog sveta,mo`da ~ak drage volje da pripomogne tuìocu i da potpi{e sopstvenu smrt-nu presudu, samo ako se time ne osporava njegova pripadnost pokretu.7Bilo bi naivno kada bi se ova tvrdoglava uverenost, koja nadìvljava svestvarno iskustvo i u potpunosti ukida neposredne li~ne interese, smatralatek izrazom vatrenog idealizma. Idealizam, bio on sme{an ili herojski,uvek proisti~e iz indvidualne odluke i uverenja, i uvek podleè iskustvu iproveri.8 Fanatizam totalitarnih pokreta, za razliku od svih oblika idealiz-

5 Franz Borkenau, The Totalitarian Enemy, London, p. 231.6 Citirano iz predgovora Theodora Fritscha za nema~ko izdanje Protokola sionskih mu-

draca (Die Zionistischen Protokolle, 1924, p. 29).7 Ovo je, istini za volju, specijalnost ruske vrste totalitarizma. Zanimljivo je primetiti da su

se ve} u jednom ranom su|enju stranim inènjerima u Sovjetskom Savezu simpatije premakomunistima koristile za samooptuìvanje: “Vlasti su sve vreme zahtevale da priznam dasam ja taj koji je izvr{io sabotaù. Odbio sam. Tada su mi rekli: ’Ako si zaista za sovjetskuvlast, kao {to tvrdi{, dokaì to i na delu; vladi je potrebno tvoje priznanje’“ (prenosi AntonCiliga, The Russian Enigma, London 1940, p. 153).

Teorijsko opravdanje ovakvog pona{anja dao je Trocki: “Moèmo biti u pravu samo saPartijom i zahvaljuju}i Partiji, jer nam istorija ne ostavlja drugu mogu}nost. Englezi imajuposlovicu ’My country, right or wrong’ /bila u pravu ili ne, to je moja zemlja/... Mi imamomnogo bolje istorijsko opravdanje da kaèmo: bila u pravu ili ne u odre|enim slu~ajevima, toje moja partija” (Souvarine, op. cit., p. 361).

S druge strane, opet, oficirima Crvene armije koji nisu pripadali pokretu moralo se suditiiza zatvorenih vrata.

8 Nacisti~ki pisac Andreas Pfening eksplicitno odbacuje mi{ljenje da se SA bori za bilokakav “ideal” ili da ga motivi{e bilo kakav “idealizam”. Njegovo “ose}anje zajedni{tva ra|a-lo se u borbi” (Andreas Pfenning, “Gemeinschaft und Staatswissenschaft”, u: Zeitschrift fürdie gesamte Staatswissenschaft, Band 96; prevod citiran prema: Ernst Fraenkel, The DualState, New York/London 1941, p. 192). U obimnoj literaturi koju je u obliku pamfleta izdavala

BESKLASNO DRU[TVO 315

ma, slama se onog trenutka kada pokret svoje fanati~ne sledbenike ostavina cedilu, kada u njima ubije i poslednji trag uverenja koji bi mogao dapreìvi slom pokreta.9 No unutar organizacionog okvira pokreta, dok godon funkcioni{e, fanati~ni ~lanovi otporni su i na iskustvo i na argumenterazuma; identifikacija sa pokretom i potpuni konformizam kao da su uni-{tili svaku otvorenost za nova iskustva, ~ak i kada ona idu do takvih kraj-nosti kao {to su mu~enje ili strah od smrti.

Cilj totalitarnih pokreta je organizovanje masa – dakle, ne organizova-nje klasa, {to su ~inile stare stranke interesâ u kontinentalnim nacionalnimdràvama, ne organizovanje gra|ana koji imaju mi{ljenje o pitanjima odop{teg zna~aja, pa i odre|eni interes, {to su ~inile partije u anglosakson-skim zemljama. Dok sve ostale politi~ke grupacije zavise od me|usobnogodnosa snaga, totalitarni pokreti do te mere zavise od puke sile brojeva dase totalitarni reìmi ~ine nemogu}im u zemljama sa relativno malom po-pulacijom, ~ak i ako su u njima drugi uslovi povoljni.10 Posle Prvog svet-skog rata Evropu je zapljusnuo snaàn antidemokratski, prodiktatorski ta-las polutotalitarnih i totalitarnih pokreta; fa{isti~ki pokret pro{irio se izItalije na skoro sve zemlje Srednje i Isto~ne Evrope (jedini zna~ajan izuze-tak je ~e{ki deo êhoslova~ke); pa ipak, ~ak ni Musolini, kome je pojam“totalitarne dràve” bio tako drag, nije poku{ao da uspostavi potpuno to-talitaran reìm,11 ve} se zadovoljio diktaturom i jednopartijskom vladavi-

316 TOTALITARIZAM

glavna centrala SS-a za indoktrinaciju (Hauptamt-Schulungsamt) re~ “idealizam” bri`ljivose izbegavala. Nije se od pripadnika SS-a traìo idealizam, nego “potpuna logi~na doslednostu svim ideolo{kim pitanjima i bezobzirno angaòvanje u politi~koj borbi” (Werner Best, Diedeutsche Polizei, 1941, p. 99).

9 U tom pogledu posleratna Nema~ka nudi mno{tvo pou~nih primera. Iznena|uje ve} i to{to narod crne vojnike iz ameri~ke vojske nije neprijateljski do~ekao, i to uprkos jakoj ra-sisti~koj indoktrinaciji. U istoj meri ~udi i “~injenica da se Waffen-SS u poslednjim danimanema~kog otpora Saveznicima uop{te nije borio ’do poslednjeg ~oveka’” i da je ova elitnaborbena jedinica “posle ogromnih `rtava, koje su po broju daleko prevazilazile gubitkeVermahta, tokom poslednjih nedelja pokleknula pred beznade`no{}u situacije kao bilo kojajedinica sastavljena od civila” (Karl O. Paetel, “Die SS” u: Vierteljahreshefte für Zeitgeschi-chte, januar 1954).

10 Satelitske dràve u Isto~noj Evropi vladaju u ime Moskve i rade kao agenti Kominter-ne; kod njih komunizam nije posledica autohtonog razvoja, nego {irenja totalitarnog pokretapo direkcijama iz Moskve. îni se da je Jugosloven Tito jedini izuzetak; mo`da je on raskin-uo s Moskvom shvativ{i da bi totalitarni metodi po uzoru na ruske mogli da ga ko{taju ve-likog procenta jugoslovenskog stanovni{tva.

11 Dokaz da fa{isti~ka diktatura u Italiji nije bila totalitarna jeste iznena|uju}e mali brojpresuda izre~enih politi~kim protivnicima, kao i njihova relativna blagost. Tokom godina po-ve}ane aktivnosti, od 1926. do 1932, posebni sudovi za politi~ke prestupnike izrekli su 7smrtnih kazni, 257 kazni od 10 i vi{e godina zatvora, 1.360 ispod 10 godina, dok je ve}i brojoptuènih osu|en na progonstvo; dalje, 12.000 ljudi je uhap{eno i progla{eno nevinim, {to jenezamislivo u uslovima nacisti~kog ili bolj{evi~kog terora (v. Kohn-Bramstedt, Dictatorshipand Political Police: The Technique of Control by Fear, London 1945, p. 51ff).

nom. Sli~ne netotalitarne diktature nikle su i u predratnoj Rumuniji, Polj-skoj, pribalti~kim dràvama, Ma|arskoj, Portugaliji i Frankovoj [paniji.Nacisti, koji su imali nepogre{iv instinkt za nijanse, uglavnom su prezrivokomentarisali nedostatke svojih fa{isti~kih saveznika; iskreno po{tovanjekoje su gajili prema bolj{evi~kom reìmu u Rusiji (i Komunisti~koj partijiu Nema~koj) moglo je da se meri samo sa njihovom mr`njom prema naro-dima Isto~ne Evrope.12 Jedini ~ovek kog je Hitler “bezrezervno po{tovao”bio je “genije Staljin”;13 i dok u slu~aju Staljina i ruskog reìma ne raspo-laèmo (niti }emo verovatno ikada raspolagati) dokumentarnim materija-lom kakav postoji u Nema~koj, ipak od Hru{~ovljevog govora na Dvade-


12 Teoreti~ari nacizma uvek su isticali da se “Musolinijeva ’eti~ka dràva’ i Hitlerova ’ide-olo{ka dràva’ (Weltanschauungsstaat) ne mogu stavljati u isti ko{“ (Gottfried Neesse, “Dieverfassungsrechtliche Gestaltung der Ein-Partei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissen-schaft, 1938, Band 98.)

Evo {ta Gebels kaè o razlici izme|u fa{izma i nacionalsocijalizma: “[Fa{izam]... nemaveze sa nacionalsocijalizmom. Dok ovaj seè sve do samih korena, fa{izam ostaje na po-vr{ini” (The Goebbels Diaries 1942-1943, prire|iva~ Louis Lochner, New York 1948, p. 71).“[Du~e] nije revolucionaran kao Hitler ili Staljin. On je do te mere vezan za svoj italijanskinarod da mu nedostaju sposobnosti svetskog revolucionara i pobunjenika” (ibid., p. 469).

Himler je isti stav izrazio u govoru odrànom 1943. na Konferenciji komandanata: “Fa{i-zam i nacionalsocijalizam su dve su{tinski razli~ite stvari,... fa{izam i nacionalsocijalizamkao duhovni, ideolo{ki pokret apsolutno se ne mogu porediti” (v. Kohn-Bramstedt, op.cit.,dodatak br. 1).

Hitler je po~etkom dvadesetih godina uvideo sli~nost izme|u nacisti~kog i komunisti~kogpokreta: “U na{em pokretu spajaju se dve krajnosti: komunisti sa levice i slu`benici i studen-ti sa desnice. Ovi elementi oduvek su bili najaktivniji... Komunisti su bili idealisti socijaliz-ma...” (v. Heiden, op. cit., p. 147). Rem, {ef SA-a, samo je potvrdio ra{ireno uverenje kada je,krajem dvadesetih, zapisao: “Mnogo toga deli nas i komuniste, ali mi cenimo iskrenost nji-hovog uverenja, njihovu re{enost da se `rtvuju za sopstvenu stvar, i to nam je zajedni~ko”(Ernst Röhm, Die Geschichte eines Hochverräters, 1933, Volksausgabe, p. 273).

Tokom poslednjeg rata, nacisti su Ruse, pre nego bilo koju drugu naciju, priznavali kao se-bi ravne. Govor na konferenciji Reichsleitera i Gauleitera maja 1943. Hitler je “zapo~eotvrdnjom da se u ovom ratu su~eljavaju buròaske i revolucionarne dràve. Nama je bilo lakoda elimini{emo buròaske dràve, jer one su po vaspitanju i po svojim stavovima bile dalekoslabije od nas. Dràve koje po~ivaju na ideologiji u prednosti su nad buròaskim dràvama...[Na Istoku] smo nai{li na protivnika koji tako|e zastupa odre|enu ideologiju, mada po-gre{nu...” (Goebbels Diaries, p. 355). – Ova ocena zasnovana je na ideolo{kim, a ne na voj-nim prora~unima. Gotfrid Nese je u knjizi Partei und Staat (1936) dao zvani~no tuma~enjeborbe za vlast svog pokreta: “Za nas se jedinstveni front sistema proteè od Nema~keNacionalne Narodne Partije [t.j od ekstremne desnice] do socijaldemokrata. Komunisti~kapartija oduvek je bila neprijatelj izvan sistema. Zato smo tokom prvih meseci 1933. godine,kada je sudbina sistema ve} bila zape~a}ena, jo{ uvek imali da izborimo odlu~uju}u bitkuprotiv Komunisti~ke Partije” (p. 76).

13. Hitlers Tischgespräche, p. 113. Tu se tako|e mogu na}i brojni primeri koji pokazujuda, suprotno posleratnoj legendi, Hitler nikada nije imao nameru da brani “Zapad” odbolj{evizma, ve} da je uvek bio spreman da se pridruì “Crvenima” u ru{enju Zapada, ~ak i ujeku borbe protiv sovjetske Rusije (v. posebno p. 95, 108, 113ff, 158, 385).

setom kongresu znamo da je Staljin verovao samo jednom ~oveku – Hi-tleru.14

Zna~i, u svim tim manjim evropskim zemljama su i pre netotalitarnihdiktatura delovali totalitarni pokreti, za koje je totalitarna vlast verovatnobila isuvi{e ambiciozan cilj; iako je totalitarizam, sve do osvajanja vlasti,dobro posluìo u organizovanju masa, tada bi apsolutna veli~ina zemljenaterala potencijalne totalitarne vladare da se priklone poznatijim mode-lima klasne ili partijske diktature. U stvari, ove zemlje prosto nisu imalena raspolaganju dovoljan ljudski potencijal koji bi dozvolio uspostavljanjetotalne dominacije i velike ljudske `rtve koje ona podrazumeva.15 Kakonisu mogli da se nadaju da }e osvojiti naseljenije teritorije, tirani u ovimdràvicama bili su prisiljeni na izvesnu staromodnu umerenost kako ne biostali i bez to malo ljudi kojima su vladali. To je ujedno i razlog zbog kogje nacizam, sve do izbijanja rata i njegovog {irenja Evropom, po dosled-nosti i bezobzirnosti zaostajao za svojim ruskim parnjakom; ~ak ni ne-ma~ki narod nije bio dovoljno brojan da bi omogu}io potpun razvoj ovognajnovijeg oblika vlasti. Da je dobila rat, Nema~ka bi tek tada upoznalapravi totalitarni reìm, a `rtve koje bi njemu morale da prinesu ne samo“niè rase”, nego upravo i Nemci, mogu se nazreti i na osnovu planova izHitlerove zaostav{tine.16 U svakom slu~aju, Nema~ka je istinski totali-

318 TOTALITARIZAM

14 Poznato je da su Staljina vi{e puta upozoravali na opasnost od Hitlerovog napada naSovjetski Savez. âk i kada je ga je sovjetski vojni ata{e u Berlinu obavestio o danu napada,Staljin je odbio da veruje da }e Hitler prekr{iti sporazum (v. Hru{~ovljev “Govor o Staljinu”,tekst objavio State Department, New York Times, 5. juni 1956).

15 Slede}a informacija, koju daje Souvarine, op. cit., p. 669, to izuzetno plasti~no ilustru-je: “Prema V. Krivickom, kome sâm GPU sluì kao izvrstan izvor poverljivih informacija,’umesto 171 miliona stanovnika, koliko se o~ekivalo 1937. godine, zate~eno je samo 145;zna~i da nedostaje blizu 30 miliona stanovnika SSSR-a’”, i to, nota bene, posle obra~una sakulacima ranih tridesetih godina, koji su odneli oko 8 miliona ljudskih ìvota (v. Communismin Action, U.S. Government, Washington, 1946, p. 140).

16 Veliki deo originalnih dokumenata u vezi sa planovima za istrebljenje ne-germanskihnaroda, pre svega naroda slovenskog porekla, moè se na}i kod Léona Poliakova, Bréviairede la Haine, Paris 1951, glava 8 (ameri~ko izdanje pod naslovom Harvest of Hate, Syracuse1954; citiramo prema originalnom francuskom izdanju). Me|utim, nacisti~ka ma{inerijauni{tavanja nije htela da se zaustavi ni pred nema~kim narodom, {to se vidi po Zakonu ozdravstvu Rajha, za koji je nacrt dao li~no Hitler. Tu on predlaè da se od ostatka stanov-ni{tva “izoluju” sve porodice u kojima je bilo slu~ajeva sr~anih ili plu}nih bolesti – njihovolikvidiranje bilo je, naravno, slede}i korak programa. Ovaj, kao i nekoliko drugih zanimljivihprojekata za pobedonosnu posleratnu Nema~ku, mogu se na}i u cirkularnom pismu na~el-nicima okrugâ (Kreisleiter) pokrajine Hesen-Nasau, koje izve{tava o raspravi u firerovomgeneral{tabu po pitanju “mera [koje treba preduzeti] pre... i posle uspe{nog okon~anja rata”(v. zbirku dokumenata u: Nazi Conspiracy and Aggression, Washington 1946, et seq., vol.VII, p. 175). S tim u vezi treba spomenuti i planirano uvo|enje “sveop{teg zakona zastrance”, koji je trebalo da legalizuje i pro{iri “institucionalno ovla{}enje” policije da ~ak isasvim nevinu osobu strpa u koncentracioni logor (v. Paul Werner, “SS-Standartenführer”, u:Deutsches Jugendrecht, Heft 4, 1944).

taran reìm mogla da uspostavi tek tokom rata, nakon {to je osvajanjemIstoka obezbe|en dovoljan broj stanovnika a logori smrti postali mogu}i. Iobrnuto, izgledi za uspostavljanje totalitarne vlasti zastra{uju}e su dobri uzemljama tradicionalnog orijentalnog despotizma, u Indiji i Kini: one,naime, raspolaù gotovo neiscrpnim materijalom koji moè da odràvamo}nu i krvoèdnu ma{ineriju totalne dominacije; osim toga, tamo jeose}anje suvi{nosti, tipi~no za ~oveka mase, ve} vekovima izraèno upreziru prema ljudskom ìvotu. U Evropi je ovo, pak, sasvim nova pojava,nusproizvod masovne nezaposlenosti i porasta broja stanovnika u posled-njih 150 godina. Umerenost ili manje ubila~ki metodi vladanja te{ko semogu objasniti strahom vlasti od narodne pobune: ona se mnogo vi{e pla{idepopulacije sopstvene zemlje. Samo tamo gde su mase suvi{ne, ili gdenjihovo eliminisanje ne bi dovelo do katastrofalne depopulacije, samo jetamo totalitarna vlast, za razliku od totalitarnog pokreta, uop{te i mogu}a.

Totalitarni pokreti mogu se javiti svuda gde postoje mase koje iz bilokog razloga teè da se politi~ki organizuju. Mase ne drì na okupu svest ozajedni~kom interesu, njima nedostaje ona specifi~na klasna artikulisanostkoja se izraàva u jasnim, ograni~enim i ostvarivim ciljevima. Termin“masa” moè se upotrebljavati jedino kada je re~ o ljudima koji, bilo zbogsamog svog broja, bilo zbog ravnodu{nosti, bilo zbog kombinacije jednogi drugog, ne mogu da se integri{u ni u jednu organizaciju zasnovanu na za-jedni~kom interesu, u politi~ku partiju ili organe lokalne vlasti, u profe-sionalne organizacije ili sindikate. One potencijalno postoje u svakojzemlji i ~ine onu ve}inu neutralnih, politi~ki nezainteresovanih ljudi kojinikada ne pristupaju nijednoj partiji i retko izlaze na izbore.

Za uspon nacisti~kog pokreta u Nema~koj i komunisti~kih pokreta uEvropi posle 1930. godine17 karakteristi~no je to {to su oni svoje ~lanoveregrutovali upravo iz ove mase naizgled nezainteresovanih ljudi od kojihsu sve druge partije ve} digle ruke, smatraju}i da su isuvi{e apati~ni ili isu-vi{e glupi da bi bili dostojni njihove pa`nje. Zato su ve}inu njihovih ~la-


U vezi sa ovom “negativnom populacionom politikom”, ~iji se cilj, istrebljenje stanovni-{tva, jasno podudara sa ~istkama unutar bolj{evi~ke partije, va`no je imati u vidu da “u pro-cesu selekcije nikada ne sme da do|e do zastoja” (Himmler, “Die Schutzstaffel”, u:Grundlagen, Aufbau und Wirtschaftsordnung des nationalsozialistischen Staates, br. 7b).“Firerova borba i borba njegove partije zapravo je beskona~an proces selekcije... Ova selek-cija i ova borba toboè su dovr{ene 30. januara 1933... No, Firer i njegova stara garda znalisu da prava borba tek po~inje” (Robert Ley, Der Weg zur Ordensburg, s. a, Verlag der Deut-schen Arbeitsfront; “nije za prodaju”).

17 F. Borkenau ta~no opisuje ovu situaciju: “Komunisti su imali samo neznatan uspeh ka-da su poku{avali da steknu uticaj u radni~koj klasi; stoga se njihova masovna baza, ako su jeuop{te i imali, sve vi{e udaljavala od proletarijata” (“Die neue Komintern”, u: Der Monat,Berlin 1949, Heft 4).

nova ~inili ljudi koji se ranije nisu pojavljivali na politi~koj sceni, {to jeomogu}ilo uvo|enje sasvim novih metoda u politi~ku propagandu, ali jedovelo i do neprijem~ivosti za argumente politi~kih protivnika; ovi pokretine samo da su se stavili s onu stranu partijskog sistema u celini, ve} suna{li ~lanstvo koje do tada nije bilo taknuto, nije bilo “iskvareno” partij-skim sistemom. Zato totalitarni pokreti nisu ni morali da se obaziru natu|e argumente, i sve vreme su radije ubijali protivnike nego {to su ih ube-|ivali, {ire}i tako pre teror nego konkretna uverenja. Oni su nesuglasiceprikazivali kao ne{to {to neminovno poti~e iz dubokih prirodnih, dru-{tvenih ili psiholo{kih izvora koji su izvan kontrole pojedinca, te su stogai s onu stranu mo}i razuma. Ovakav stav je mogao da bude i nedostatak,da su ovi pokreti samo iskreno prihvatili konkurentsku borbu sa drugimpartijama; ovako su, pak, bili sigurni da se obra}aju ljudima koji imaju do-voljno razloga da u podjednakoj meri budu ogor~eni na sve stranke.

Uspeh totalitarnih pokreta kod masa zna~io je kraj dve iluzije koje sugajile zemlje sa demokratskim vladama, a posebno evropske nacionalnedràve i njihove partije. Prva je bila iluzija da narod svojim ve}im delomaktivno u~estvuje u vlasti i da je svaki pojedinac simpatizer partije kojojpripada ili ve} neke druge. Totalitarni pokreti su dokazali da, ba{ naprotiv,politi~ki neutralne i nezainteresovane mase itekako mogu da ~ine ve}inu udemokratskim zemljama, te da tako demokratija moè da funkcioni{e uskladu sa pravilima koja aktivno priznaje samo manjina. Druga iluzija ko-ju su totalitarni pokreti sru{ili bilo je uverenje da te politi~ki nezaintereso-vane mase uop{te nisu va`ne, da su one zaista neopredeljene, da predsta-vljaju neku neizdiferenciranu pozadinu politi~kog ìvota nacije. Sada suone pokazale ne{to {to nijednom organu javnog mnjenja nije po{lo zarukom, naime to da demokratske vlade po~ivaju na pre}utnom pristanku itrpeljivosti nezainteresovanih i neartikulisanih slojeva naroda isto koliko ina vidljivim i javnim institucijama i organizacijama zemlje. Zato se u~ini-lo da su totalitarni pokreti nedosledni kada su, uprkos preziru prema parla-mentarnoj vlasti, po{li u osvajanje parlamenata: uspeli su da sve ljude ube-de kako su parlamentarne ve}ine la`ne i kako ne odgovaraju nu`no real-nom stanju stvari u zemlji, ~ime su podrili samopo{tovanje i samopouzda-nje vlada, koje su tako|e pre verovale u vladavinu ve}ine nego u svoje us-tave.

êsto je nagla{avano da totalitarni pokreti upotrebljavaju i zloupotreb-ljavaju demokratske slobode da bi ih kona~no ukinuli. Tu nije na delusamo demonska inteligencija vo|a ili detinjasta nedotupavnost masa.Demokratske slobode, dodu{e, jesu zasnovane na ravnopravnosti svih gra-|ana pred zakonom, ali one sti~u svoj organski smisao i funkciju jedinoako ti gra|ani pripadaju nekim grupama i ako ih one predstavljaju, ili, pak,

320 TOTALITARIZAM

ako gra|ani ìve unutar neke socijalne i politi~ke hijerarhije. Raspad kla-snog sistema, jedine socijalne i politi~ke stratifikacije evropskih nacional-nih dràva, sigurno je bio “jedan od najzna~ajnijih doga|aja u novijoj is-toriji Nema~ke”,18 a pomogao je usponu nacizma kao {to je u Rusijiodsustvo socijalne stratifikacije u ruralnoj populaciji (tom “ogromnom be-zobli~nom telu bez ikakvog politi~kog obrazovanja, gotovo neprijem~ivogza ideje koje bi omogu}ile plemenitu akciju”)19 bolj{evicima pomoglo dazbace demokratsku vladu Kerenskog. Stanje u prehitlerovskoj Nema~kojindikativno je za opasnosti koje u sebi nosi razvoj zapadnog dela sveta,posebno ako imamo u vidu da se, zavr{etkom Drugog svetskog rata, istidramati~an slom klasnog sistema ponovio u gotovo svim evropskim zeml-jama. Doga|aji u Rusiji, pak, jasno ukazuju na pravac kojim bi mogle dakrenu neizbe`ne revolucionarne promene u Aziji. Prakti~no nije mnogova`no da li }e totalitarni pokreti prihvatiti matricu nacizma ili matricubolj{evizma, da li }e mase organizovati u ime rase ili u ime klase, da li }ese pretvarati da po{tuju zakone ìvota i prirode ili zakone dijalektike iekonomije.

Nezainteresovanost za javne poslove i neutralnost u politi~kim pitanji-ma same po sebi nisu dovoljan razlog za uspon totalitarnih pokreta. Bur-òaska dru{tva, zasnovana na konkurenciji i na sticanju dobara, dovela sudo apatije, pa ~ak i do netrpeljivosti prema javnom ìvotu, i to ~ak ne to-liko kod onih eksploatisanih dru{tvenih slojeva koji su bili isklju~eni izaktivnog upravljanja zemljom, koliko u samoj buròaziji. Posle dugog pe-rioda la`ne skromnosti, u kom se buròazija zadovoljavala statusom domi-nantne klase i nije teìla politi~koj vlasti (nju je drage volje prepustila ari-stokratiji), nastupila je era imperijalizma, tokom koje je buròazija posta-jala sve netolerantnija prema postoje}im nacionalnim institucijama: sadaje po~ela da polaè pravo na politi~ku mo} i da se organizovano pripremaza nju. I po~etna apatija i kasnije monopolisti~ko, diktatorsko usmerenje uspoljnoj politici nacije, poti~u iz onog na~ina ìvota i onih ìvotnih uve-renja koja su tako isklju~ivo usmerena na uspeh ili neuspeh pojedinca ubezobzirnoj konkurenciji da se gra|anske du`nosti i odgovornosti ose}ajukao nepotrebno tra}enje ionako ograni~enog vremena i energije. Takvistavovi buròazije veoma su korisni za one oblike diktature u kojima jedan“snaàn ~ovek” preuzima na sebe te{ku odgovornost vo|enja javnih po-slova; oni isto tako predstavljaju prepreku totalitarnim pokretima koji nemogu da toleri{u buròaski (niti bilo koji drugi) individualizam. Ma kakonespremni bili da prihvate gra|anske odgovornosti, pripadnici apati~nihslojeva dru{tva u kom dominira buròazija itekako zadràvaju svoju indi-

18 William Ebenstein, The Nazi State, New York 1943, p. 247.19 Tako ih je Maksim Gorki opisao (v. Souvarine, op. cit., p. 290).


vidualnost, pa makar i samo zato {to bez nje ne bi mogli da preìve u bor-bi za ìvot.

Presudne razlike izme|u organizacija gomile u devetnaestom veku i ma-sovnih pokreta u dvadesetom lako se previ|aju zato {to se moderne totali-tarne vo|e po psihologiji i mentalitetu ne razlikuju mnogo od nekada{njihvo|a gomile, ~ije su moralne norme i politi~ka sredstva veoma srodnaburòaskima. Pa ipak, ako je individualizam karakteristi~an za stav premaìvotu i buròazije i gomile, totalitarni pokreti s pravom mogu da tvrde dasu oni prvi imali istinski antiburòasku orijentaciju; ni jedan od njihovihprethodnika iz devetnaestog veka, ni Dru{tvo 10. decembra, koje je pomo-glo Luju Napoleonu da do|e na vlast, ni kolja~ke brigade koje su haraleParizom za vreme Drajfusove afere, ni Crne stotine ruskih pogroma, nipan-pokreti nisu angaòvali svoje ~lanove do ta~ke na kojoj se potpunogube individualni prohtevi i ambicije, niti su i slutili da organizacija moèjednom za svagda, a ne samo dok traje kolektivno juna{tvo, da izbri{e in-dividualni identitet.

Odnos izme|u gra|anskog klasnog dru{tva i masa koje nastaju po nje-govom slomu nije jednak odnosu izme|u buròazije i gomile, nusproizvo-da kapitalisti~kog na~ina proizvodnje. Mase i gomila imaju samo jednuzajedni~ku crtu: obe se nalaze izvan svih socijalnih struktura i organa poli-ti~kog predstavljanja. Mase ne preuzimaju norme i stavove vladaju}eklase, kao {to to ~ini gomila (mada na iskrivljen na~in), ve} odraàvaju ina odre|eni na~in izvitoperuju norme i stavove svih klasa u vezi sa javnimposlovima. Merila ~oveka mase ne odre|uje samo, pa ~ak ne ni prven-stveno, ta posebna klasa kojoj je nekada pripadao, ve} sveprisutni uticaji iube|enja koja su, pre}utno i neodre|eno, delile sve klase dru{tva.

Pripadnost klasi, mada mnogo labavija i ne tako neumoljivo odre|enadru{tvenim poreklom kao u feudalnom dru{tvu, uglavnom je bila dataro|enjem, a samo su je izuzetan dar ili sre}a mogli promeniti. Dru{tvenistatus odlu~ivao je o u~estvovanju pojedinca u politici, i osim u slu~ajevi-ma nacionalne krize, kada je trebalo da dela kao pripadnik nacije, bezobzira na pripadnost klasi ili partiji, pojedinac se nikada nije direktnosuo~avao sa javnim poslovima niti se ose}ao direktno odgovornim za njih.îm bi neka klasa dobila ve}i dru{tveni zna~aj, po~ela bi da obu~avaodre|en broj svojih ~lanova za politiku kao zanimanje, kao pla}en (ili, akosu ovi to sebi mogli da priu{te, nepla}en) rad u vladi i telima koja doti~nuklasu predstavljaju u parlamentu. Ve}ina ljudi, i to u svim klasama, ostaja-la je izvan partijskih i drugih politi~kih organizacija, ali to nikome nije bi-lo va`no. Drugim re~ima, pripadnost klasi, usko ograni~ene obaveze klasei tradicionalno shvatanje vlasti spre~ili su ja~anje gra|anstva koje biose}alo individualnu i li~nu odgovornost za upravljanje zemljom. Ovaapoliti~nost stanovnikâ nacionalnih dràva iza{la je na videlo tek kad se

322 TOTALITARIZAM

klasni sistem slomio i u propast poveo ~itav splet vidljivih i nevidljivih ni-ti koje su ljude vezivale za politi~ku zajednicu.

Slom klasnog sistema automatski je ozna~io i slom partijskog sistema,prvenstveno zato {to partije, kao interesna udruènja, vi{e nisu mogle dazastupaju klasne interese. One su bile zna~ajne za pripadnike nekada{njihklasa koji su se, uprkos svemu, nadali da }e ponovo pridobiti svoj staridru{tveni poloàj, i koji su se dràli jedni drugih ne zato {to su i dalje imalizajedni~ke interese, nego zato {to su se nadali da }e mo}i ponovo da ost-vare svoje. Stoga su i partije u svojoj propagandi sve vi{e koristile psiho-lo{ka sredstva i ideologiju, a u politi~kom nastupu potencirale apologiju inostalgi~nost. Osim toga, partije su i ne primetiv{i izgubile one neutralnesimpatizere koji nikada nisu bili zainteresovani za politiku zato {to suose}ali da nijedna partija ne moè da zastupa njihove interese. Prvi znaksloma evropskog partijskog sistema nije, dakle, bilo osipanje starog~lanstva, ve} nesposobnost partija da regrutuju ~lanove iz mla|ih gen-eracija, ali isto tako i gubitak pre}utnog pristanka i podr{ke neorganizo-vanih masa, koje su odjednom odbacile svoju apati~nost i krenule kud godsu videle mogu}nost da artikuli{u svoje novo silovito neslaganje sa~itavim sistemom.

Pad za{titnih bedema izme|u klasa preobrazio je usnule ve}ine koje sto-je iza svih partija u jednu veliku neorganizovanu, nestruktuisanu masu oz-loje|enih pojedinaca, koji nisu imali ni{ta zajedni~ko osim nejasne svestio tome da su nade ~lanova partije u povratak dobrih starih vremena osu|e-ne na propast, da su, s tim u skladu, oni najugledniji, najreprezentativniji inajobave{teniji ~lanovi dru{tva obi~ne budale, kao i da sva vlast nije ~akni toliko zla koliko je u stvari i glupa i podla. Za ro|enje ove nove zastra-{uju}e negativne solidarnosti nije bilo od posebnog zna~aja to {to su neza-posleni radnici mrzeli status quo i postoje}u vlast okupljeni u Socijalde-mokratskoj stranki, dok se mr`nja razvla{}enih sitnosopstvenika artiku-lisala putem partija centra ili desnice, a nekada{nji pripadnici srednje ivi{ih klasa svoj bes iskaljivali preko partija tradicionalne ekstremne desni-ce. Masa nezadovoljnih i beznadnih ljudi u Nema~koj i Austriji drasti~noje porasla posle Prvog svetskog rata, kada su inflacija i nezaposlenost do-datno uve}ale katastrofalne posledice vojnog poraza; takva masa je posto-jala i u svim dràvama nastalim posle rata, i ubrzala je razvoj ekstremi-sti~kih pokreta u Francuskoj i Italiji posle Drugog svetskog rata.

Mentalitet evropskog ~oveka mase nastajao je u ovoj atmosferi raspadaklasnog dru{tva. Apstraktna jednolikost sudbine koja je zadesila ogromanbroj pojedinaca njih nije spre~ila da sebe procenjuju prema li~nom neu-spehu, niti da svet procenjuju prema ve} poslovi~noj nepravednosti. No,ova egocentri~na gor~ina, iako je svojstvena izolovanom pojedincu i iako


teì da izbri{e individualne razlike, nije bila ta spona koja bi mase dràlana okupu, jer ona nije po~ivala na nekom zajedni~kom interesu – ekonom-skom, socijalnom ili politi~kom. Egocentri~nost je, dakle, i{la ruku podruku sa presudnim slabljenjem instinkta za samoodrànjem. Nesebi~nost,ali samo kao ose}anje da ~ovek sam nije vaàn, kao ose}anje suvi{nosti,vi{e nije bila izraz individualnog idealizma, ve} je postala masovni feno-men. Stara izreka da siroma{ni i potla~eni nemaju {ta da izgube osim svo-jih okova vi{e se nije mogla primeniti na ~oveka mase, jer on je, prestav{ida se zanima za sopstvenu dobrobit, izgubio mnogo vi{e od okova bede:nestao je izvor svih briga i strahova koji ~ovekov ìvot ~ine te{kim i ne-spokojnim. U pore|enju sa takvim ne-materijalizmom, hri{}anski monahizgleda kao ~ovek opsednut svetovnim stvarima. Himler, dobar poznava-lac mentaliteta ljudi koje je okupio u svojoj organizaciji, opisao je ne samoSS-ovce, ve} i {iroke slojeve naroda iz kojih je ove regrutovao, rekav{i daoni nisu zainteresovani za “svakodnevne probleme”, ve} isklju~ivo za“ideolo{ka pitanja” i za “sre}u {to su ba{ oni odabrani da rade na ostvari-vanju zadatka koji se meri istorijskim epohama, zadatka ~iji trag ni mileni-jumi ne}e mo}i da izbri{u”.20 Omasovljenje pojedinaca stvorilo je ljudekoji, kao i Sesil Roudz nekih ~etrdeset godina ranije, razmi{ljaju u konti-nentima i ose}aju u vekovima.

Istaknuti evropski nau~nici i dràvnici su jo{ od po~etka devetnaestogveka predskazivali uspon ~oveka mase i dolazak doba masa. Obimna lite-ratura o pona{anju i psihologiji masa pokazala je i popularizovala u anticidobro poznatu mudrost o sli~nosti izme|u demokratije i diktature, izme|uvladavine gomile i tiranije. Tako su nau~nici pripremili odre|ene politi~kisvesne i osetljive, ako ne i preosetljive, gra|ane Zapadne Evrope na uspondemagogâ, na lakovernost, praznoverje i brutalnost. Pa ipak, iako su semnoga od ovih predskazanja u izvesnom smislu obistinila, njihova rele-vantnost se smanjuje kada se u obzir uzmu neo~ekivane i nepredvi|enepojave kao {to su radikalan gubitak svesti o li~nom interesu,21 cini~na ilidekadentna nezainteresovanost sa kojom se mase suo~avaju sa smr}u ilidrugim li~nim neda}ama, strastvena sklonost najapstraktnijim koncepcija-ma kao ìvotnim smernicama i uop{teni prezir ~ak i prema najo~igledni-jim pravilima zdravog razuma.

Mase, mimo svih predvi|anja, nisu rezultat sve ve}e ravnopravnosti i {i-renja op{teg obrazovanja, odnosno neminovnog sniàvanja njegovog kva-

324 TOTALITARIZAM

20 Govor Hajnriha Himlera o “Organizaciji i du`nostima SS-a i policije”, objavljen u:National-politischer Lehrgang der Wehrmacht vom 15-23. Januar 1937; prevod citiran pre-ma: Nazi Conspiracy and Aggression, Office of the United States Chief of Counsel for theProsecution of Axis Criminality, U. S. Government, Washington, 1946, IV, 616ff.

21 Gustave Lebon, La psychologie des Foules, 1895, spominje ~udnu nesebi~nost masa (v.glava II, odeljak 5).

liteta i popularizacije njegovih sadràja. (Amerika, primer zemlje u kojojpostoje jednakost pred zakonom i op{te obrazovanje, sa svim svojim ne-dostacima, zna manje o modernoj psihologiji masa nego bilo koja drugazemlja na svetu.) Uskoro se ispostavilo da su masovni pokreti posebnoprivukli visoko obrazovane slojeve, i da, na~elno, izraèni individualizami prefinjenost ne spre~avaju, ve} ponekad i ubrzavaju samozaborav u masikoji su nudili pokreti. Po{to je o~igledna istina da visok stepen individual-izovanosti i kultivisanost ne spre~avaju ~oveka da prihvati stavove karak-teristi~ne za mase bila tako neo~ekivana, krivica za to ~esto se svaljivalana morbidnost ili nihilizam moderne inteligencije, mr`nju prema sebisamom, navodno tipi~nu za intelektualca, i “opre~nost duha ìvotu i vital-nosti”. Pa ipak, tako oklevetani intelektualci bili su samo najupe~atljivijiprimer i najve{tiji zagovornici jednog mnogo op{tijeg fenomena. Dru{tve-na atomizacija i ekstremna individualizacija prethodile su masovnimpokretima, a ovi su sasvim neorganizovane, tipi~ne “apstinente”, koji su izindividualisti~kih pobuda uvek odbijali da priznaju dru{tvene spone iliobaveze, privukli mnogo lak{e i mnogo ranije nego “neindividualisti~ke”,druèljubive ~lanove tradicionalnih partija.

Zapravo su mase proiza{le iz krhotina jednog ve} visoko atomizovanogdru{tva, ~iju je konkurentsku prirodu i prate}i ose}aj usamljenosti moglada relativizuje jedino pripadnost klasi. Glavna odlika ~oveka mase nijebrutalnost niti nazadnost, ve} njegova izolovanost i odsustvo normalnihdru{tvenih veza. Kako dolaze iz klasnog dru{tva nacionalnih dràva, ~ijesu se pukotine popunjavale vezivom nacionalisti~kog sentimenta, sasvimje prirodno {to su te mase, u po~etnoj bespomo}nosti, ispoljile te`nju kaposebno nasilnom nacionalizmu, pred kojim su njihove vo|e popustile iz~isto demago{kih razloga, oglu{avaju}i se o svoj instinkt i svoje ciljeve.22

Ni plemenski nacionalizam ni pobunjeni~ki nihilizam nisu karakte-risti~ni ili ideolo{ki prihvatljivi za mase u meri u kojoj su to bili za gomilu.A ipak su najdarovitije vo|e masa na{eg vremena pre ponikle iz gomilenego iz masa.23 Hitlerova biografija je {kolski primer za to; Staljin je, pak,do{ao iz zavereni~kog aparata bolj{evi~ke partije, koji je bio specifi~name{avina marginalaca i revolucionara. Prvobitna Hitlerova partija, sas-tavljena gotovo isklju~ivo od neprilago|enih, propalica i avanturista, ite-


22 Osniva~i nacionalsocijalisti~ke partije povremeno su se osvrtali na to i pre no {to jeHitler preuzeo partiju kao “partiju levice”. Zanimljiv je i jedan incident do kog je do{lo posleizbora za skup{tinu 1932. godine: “Gregor [traser je ogor~eno rekao svom Vo|i da su preizbora nacionalsocijalisti mogli da oforme ve}inu u parlamentu, Rajhstagu, sa partijama cen-tra; sada je ta mogu}nost isklju~ena, zajedno ove partije ~ine manje od polovine parlamen-ta;... ali sa komunistima jo{ uvek ~inimo ve}inu, odgovorio je Hitler; niko ne moè da nasnadvlada” (Heiden, op. cit., pp. 94 i 495).

23 v. Carlton J. H. Hayes, op. cit., koji ne pravi razliku izme|u gomile i masa; on smatra datotalitarni diktatori “pre vode poreklo iz masa nego iz klasa”.

kako je bila partija “naoruànih boema”,24 koji su bili nali~je buròaskogdru{tva i koje je, prema tome, nema~ka buròazija po svim pravilimatrebalo da uspe{no upotrebi za svoje ciljeve. Me|utim, nacisti su buròazi-ju nasamarili koliko i Removu i [lajherovu frakciju Rajhsvera, koja se ta-ko|e nadala da }e Hitler, njen nekada{nji agent, ili SA, medijum za vojnupropagandu i paravojnu obuku, biti njeni agenti i da }e joj pomo}i dazavede vojnu diktaturu.25 I ugledno dru{tvo i vojni krugovi su nacisti~kipokret procenjivali u skladu sa politi~kom filozofijom gomile,26 previ-|aju}i pri tom nezavisnu, spontanu podr{ku koju su mase pruàle novimvo|ama gomile, kao i pravi talenat ovih vo|a da smi{ljaju dotad nepoznatevidove organizovanja. Gomila na ~elu ovih masa vi{e nije bila agent bur-òazije niti bilo koga drugog – osim masa samih.

Pore|enje nacizma i bolj{evizma, koji su se u dvema zemljama pojavilipod sasvim razli~itim okolnostima, najbolje moè da dokaè da totalitarnipokreti ne zavise toliko od nestrukturisanosti masovnog dru{tva koliko odtipi~nih svojstava atomizovane i izolovane mase. Da bi Lenjinovu revolu-cionarnu diktaturu preobrazio u pravu totalitarnu vladavinu, Staljin je naj-pre morao da ve{ta~kim putem stvori onakvo atomizovano dru{tvo kakvosu za naciste u Nema~koj ve} pripremile istorijske prilike.

Iznena|uju}e laka pobeda Oktobarske revolucije ostvarena je u zemlji ukojoj je despotska i centralizovana birokratija vladala bezobli~nom ma-som; nju nisu uspeli da organizuju ni ostaci ruralnih feudalnih staleà, ni

326 TOTALITARIZAM

24 Ovo je osnovna teorija K. Heidena, ~ija je analiza nacizma uprkos tome izuzetna.“Posle brodoloma starih klasa nastaje nova klasa intelektualaca, a na njihovom ~elu su naj-bezobzirniji, oni koji imaju malo {ta da izgube, pa su stoga i najja~i; naoruàni boemi, koji-ma je rat dom, a gra|anski rat otad`bina” (op. cit., p. 100).

25 Zavera izme|u generala Rajhsvera [lajhera i {efa SA-a Rema sastojala se iz plana da sesve paravojne formacije stave pod vojnu upravu Rajhsvera, ~ime bi se nema~koj vojsci jed-nim potezom dodali milioni ljudi. Posledica bi, naravno, bila vojna diktatura. Juna 1934.Hitler je likvidirao Rema i [lajhera. Pregovori su po~eli uz Hitlerovo znanje, a on je koristioRemove veze u Rajhsveru da bi zavarao nema~ke vojne krugove po pitanju svojih pravihnamera. Aprila 1932. Rem je posvedo~io na jednom od su|enja Hitleru da je Rajhsver u pot-punosti saglasan sa vojnim statusom SA-a (za dokumente o Removom i [lajherovom planuv. Nazi Conspsiracy, V, 456ff, i Heiden, op. cit., 450). Sam Rem ponosno izve{tava o prego-vorima sa [lajherom, koji su, prema njegovim podacima, otpo~eli 1931. godine. [lajher jeobe}ao da }e u slu~aju nu`de staviti SA pod komandu oficira Rajhsvera (v. Die Memoiren desStabchefs Röhm, Saarbrücken, 1934, p. 170). Vojni karakter SA-a, na kom je radio Rem, aprotiv koga se Hitler stalno borio, odre|ivao je retoriku SA-a ~ak i posle likvidiranja Removefrakcije. Za razliku od pripadnika SS-a, pripadnici SA-a uvek su insistirali na tome da “pred-stavljaju vojnu volju Nema~ke”, te da je za njih Tre}i Rajh “vojna zajednica [koju podupiru]dva stuba: Partija i Vermaht” (v. Handbuch der SA, Berlin 1939, i Victor Lutze, “Die Sturm-abteilung”, u: Grundlagen, Aufbau und Wirtschaftsordnung des nationalsozialistischen Staa-tes, br. 7a).

26 Posebno Remova autobiografija spada u klasike ove vrste literature.

slabe urbane kapitalisti~ke klase, tek u povoju. Kada je rekao da nigde usvetu vlast nije tako lako osvojiti, i nigde tako te{ko zadràti, Lenjin je biosvestan ne samo broj~ane slabosti ruske radni~ke klase, ve} i anarhi~nogstanja u dru{tvu uop{te, stanja koje je omogu}avalo iznenadne promene.Iako nije imao instinkt vo|e masa – bio je lo{ govornik, a uz to je voleo ida javno priznaje i analizira sopstvene gre{ke, {to je protivno elementar-nim pravilima demagogije – Lenjin se odmah uhvatio svih mogu}ih dife-rencijacija, dru{tvenih, nacionalnih, profesionalnih, koje bi mogle da une-su ma kakvu strukturu u stanovni{tvo, i verovatno je smatrao da takvastratifikacija moè da spase revoluciju. Legalizovao je anarhi~nu ekspro-prijaciju zemljoposednika od strane ruralnih masa, i tako po prvi, a vero-vatno i poslednji put, stvorio u Rusiji onu emancipovanu klasu seljaka ko-ja je jo{ od Francuske revolucije bila najpouzdaniji oslonac zapadno-evropskih nacionalnih dràva. Poku{ao je da oja~a radni~ku klasupodràvaju}i nezavisne sindikate. Po zavr{etku gra|anskog rata tolerisaoje boja`ljivo nastajanje novog srednjeg sloja, proizi{log iz NEP-a. Uveo jei dodatna merila diferencijacije organizuju}i, a ponekad i izmi{ljaju}i, {toje vi{e nacionalnosti mogao, podsti~u}i nacionalnu svest i svest o istorij-skim i kulturnim razlikama ~ak i me|u najprimitivnijim plemenima uSovjetskom Savezu. Izgleda da se u ovim ~isto prakti~nim politi~kimstvarima Lenjin pre drào svog sna`nog dràvni~kog instinkta nego mark-sisti~kog ube|enja; u svakom slu~aju, njegova politika dokazuje da se onodsustva socijalne i svake druge strukture pla{io vi{e nego mogu}eg ra-zvoja centrifugalnih tendencija unutar tek emancipovanih nacionalnosti ili~ak ja~anja nove buròazije u tek stvorenim srednjim i selja~kim slojevi-ma. Lenjin je svoj najve}i poraz doìveo po~etkom gra|anskog rata, kadaje vrhovna vlast, koju je on prvobitno hteo da koncentri{e u sovjetima,pre{la u ruke partijske birokratije; me|utim, ~ak i ovakav razvoj doga|aja,ma koliko tragi~an bio po dalji tok revolucije, nije neminovno morao davodi u totalitarizam. Jednopartijska diktatura je za~etoj socijalnoj strati-fikaciji zemlje prosto dodala jo{ jednu klasu, naime birokratiju, koja je, poMarksovim re~ima, “zaposela dràvu kao privatnu svojinu”.27 U trenutku


27 Dobro je poznato da su antistaljinisti~ke frakcije kritiku razvoja Sovjetskog Saveza za-snivale na ovoj marksisti~koj formulaciji, i nikada je nisu ni prevazi{le. Uprkos ~estim“~istkama” u sovjetskoj birokratiji, koje su ciljale na likvidiranje birokratije kao klase, ovikriti~ari su u njoj i dalje videli glavnu i vladaju}u klasu u Sovjetskom Savezu. Evo kako toanalizira Rakovski u progonstvu u Sibiru 1930: “Na na{e o~i je nastajala i rasla velika klasadirektora sa svojim podklasama, klasa koja raste dobro prora~unatim kooptiranjem i direkt-nim ili indirektnim naimenovanjima... Ono {to ujedinjuje ovu jedinstvenu klasu jeste jedanoblik privatne svojine, tako|e jedinstven, naime dràva” (citirano prema: Souvarine, op. cit.,p. 564). Ovo je zaista prili~no ta~na analiza stanja pre Staljinovog dolaska na vlast; za odnosizme|u partije i sovjetâ, koji je bio presudan po dalji tok Oktobarske revolucije, v. I.Deutscher, The Prophet Armed: Trotsky 1879-1921, 1954).

Lenjinove smrti, mnogi su putevi jo{ uvek bili otvoreni. Na primer, stvara-nje radni~ke, selja~ke i srednje klase nije neminovno moralo da vodi klas-noj borbi, ina~e karakteristi~noj za evropski kapitalizam. Poljoprivreda jejo{ uvek mogla da se razvije na kolektivnom, kooperativnom ili na privat-nom osnovu, a privreda cele zemlje je jo{ uvek mogla da se drì socijali-sti~kog, dràvno-kapitalisti~kog ili slobodno-trì{nog obrasca. Nijedna odovih mogu}nosti nije automatski morala da zna~i uni{tavanje nove struk-ture zemlje.

Sve te nove klase i nacionalnosti na{le su se Staljinu na putu kada je po-~eo da priprema zemlju za totalitarnu vlast. Kako bi stvorio atomizovanu inestrukturisanu masu, najpre je morao da likvidira ostatke mo}i sovjetâ,koji su, kao glavni nacionalni predstavni~ki organ, ipak imali izvesnu ulo-gu, i ograni~avali apsolutnu vlast partijske hijerarhije. Zato je Staljin naj-pre potkopao nacionalne sovjete uvo|enjem bolj{evi~kih }elija, iz kojih sujedino mogli biti imenovani vi{i funkcioneri centralnih komiteta.28 Godine1930. nestali su i poslednji tragovi nekada{nje lokalne samouprave; na nji-hovo mesto do{la je strogo centralizovana partijska birokratija, ~ija sete`nja ka rusifikaciji nije mnogo razlikovala od te`nji caristi~kog reìma,osim {to nove birokrate vi{e nisu zazirale od pismenosti.

Bolj{evi~ka vlast je zatim pristupila likvidaciji klasa; iz ideolo{kih i pro-pagandnih razloga zapo~ela je sa onima koje su imale nekakvo vlasni{tvo,naime sa novim srednjim slojem u gradovima, da bi potom pre{la na se-ljake. Zahvaljuju}i brojnosti i imovini, seljaci su do tada bili potencijalnonajsna`nija klasa u Sovjetskom Savezu; zato je njihova likvidacija moralabiti temeljnija i okrutnija nego likvidacija bilo koje druge dru{tvene grupe,a sprovo|ena je stvaranjem ve{ta~ke gladi i ~estim deportacijama pod iz-govorom kolektivizacije i eksproprisanja kulaka. Likvidacija srednjih iselja~kih slojeva okon~ana je ranih tridesetih godina; oni koji se nisu na{lime|u milionima mrtvih ili milionima deportovanih nau~ili su “ko je ovdevlast”, shvatili su da njihovi ìvoti i ìvoti njihovih porodica ne zavise odnjihovih sugra|ana, nego od vlasti, ~ijim su hirovima bili izloèni, sami,bez ikakve za{tite od strane grupe kojoj sticajem okolnosti pripadaju. Naosnovu statisti~kih podataka ili dokumenata ne moè se ta~no odredititrenutak kada je kolektivizacija stvorila nov sloj seljaka, povezanih zajed-ni~kim interesom, sloj koji je, zahvaljuju}i svojoj klju~noj broj~anoj iekonomskoj poziciji, opet predstavljao potencijalu opasnost za totalitarnu

328 TOTALITARIZAM

28 Godine 1927, 90% ~lanova seoskih sovjeta i 75% njihovih predsednika nisu bili ~lanovipartije; izvr{ni komiteti okrugâ sastojali su se od 50% ~lanova partije i 50% ljudi koji nisupripadali partiji, dok je od delegata u Centralnom komitetu 75% bilo u partiji (v. ~lanak obolj{evizmu Mauricea Dobba u: Encyclopedia of Social Sciences).

A. Rosenberg u knjizi A History of Bolshevism, London 1934, glava VI, detaljno opisujekako su ~lanovi partije u sovjetima, glasaju}i “u skladu sa instrukcijama koje su dobijali odvi{ih partijskih ~inovnika”, iznutra podrivali sistem sovjeta.

vlast. No, oni koji znaju kako da ~itaju totalitarni “materijal”, mogu da do-ku~e da je ovaj trenutak do{ao otprilike dve godine pred Staljinovu smrt,kada je ovaj predloìo da se kolektivi raspuste i da se pretvore u ve}e orga-nizacione jedinice. Staljin nije do~ekao ostvarenje svog plana; ovaj put`rtve bi bile jo{ ve}e, a haoti~ne posledice za privredu u celini kobnijenego uni{tavanje prve selja~ke klase – ali imamo dovoljno razloga da po-verujemo da bi se i to sprovelo. Nema te klase koja se ne moè uni{titi akose ubije dovoljan broj njenih pripadnika.

Slede}a klasa koju je valjalo likvidirati bili su radnici. Oni su bili mno-go slabiji, i pruàli su mnogo manji otpor nego seljaci, zato {to je spontanaeksproprijacija vlasnika fabrika, koju su radnici sproveli tokom revolucije(a za razliku od eksproprijacije zemljoposednika koju su sproveli seljaci),bila osuje}ena kada je vlada konfiskovala fabrike pod izgovorom dadràva ionako pripada proletarijatu. Stahanovski sistem, uveden po~etkomtridesetih godina, uni{tio je svu solidarnost i klasnu svest me|u radnicima,i to pre svega putem surove konkurencije, a potom i privremenim konsoli-dovanjem stahanovske aristokratije, koja je (u socijalnom pogledu) odobi~nih radnika odudarala mnogo vi{e nego sámo rukovodstvo. Ovaj pro-ces zavr{en je 1938. godine, uvo|enjem radne knjiìce, koja je ~itavurusku radni~ku klasu zvani~no pretvorila u gigantsku masu prinudnih rad-nika.

Vrhunac je bila likvidacija birokratije, koja je i sama potpomogla spro-vo|enje navedenih mera likvidacije. Staljinu je trebalo oko dve godine, od1936. do 1938, da se otrese ~itave administrativne i vojne aristokratije so-vjetskog dru{tva; skoro sve slu`be, fabrike, privredne i kulturne instituci-je, vlada, partija i vojna uprava, pre{le su u nove ruke, jer je “skoro polovi-na administrativnog osoblja, bili oni ~lanovi partije ili ne, izba~ena”, a vi-{e od 50% svih ~lanova partije i “bar jo{ dodatnih osam miliona ljudi” lik-vidirano.29 Opet se uni{tavanje partijske birokratije kao klase zavr{ilouvo|enjem internog paso{a, u kom su se morali beleìti i odobravati sviodlasci iz jednog grada u drugi. [to se pravnog statusa ti~e, sada je biro-kratija, zajedno sa partijskim funkcionerima, bila izjedna~ena sa radnici-ma; sada je i ona postala deo nepreglednog mno{tva sovjetskih prinudnihradnika, a njen status privilegovane klase u sovjetskom dru{tvu bio je pro-{lost. A kako se ova generalna ~istka zavr{ila likvidacijom najvi{ih ~i-


29 Podaci su uzeti iz knjige Viktora Krav~enka I Chose Freedom: The Personal and Po-litical Life of a Soviet Official, New York 1946, p. 278 i 303. Ovaj izvor je, naravno, prili~nonepouzdan. Me|utim, kako u slu~aju sovjetske Rusije jedino nepouzdanim izvorima i raspo-laèmo – {to zna~i da u potpunosti moramo da se oslonimo na reportaè, izve{taje i proceneove ili one vrste moramo da upotrebimo svaki podatak koji nam se makar ~ini u velikoj meriverovatan. Neki istori~ari izgleda smatraju da je suprotan metod – naime, kori{}enje samoonog materijala koji daje ruska vlada – pouzdaniji, ali to nije ta~no. Upravo su zvani~ni po-daci puka propaganda.

novnika iz redova policije – istih onih koji su tu generalnu ~istku organi-zovali – ~ak ni kadrovi GPU-a, koji je i sproveo sav taj teror, nisu vi{emogli da se zavaravaju da kao grupa predstavljaju i{ta, a ponajmanje vlast.

Ove ogromne ljudske `rtve nisu motivisane nekakvim raison d’état utradicionalnom smislu te re~i. Nijedan od likvidiranih dru{tvenih slojevanije bio neprijateljski nastrojen prema reìmu, niti je bilo verovatno da }eto postati u bliskoj budu}nosti. Aktivna opozicija je zamrla jo{ 1930, kadaje Staljin, u govoru na 16. Kongresu, prokazao sva desni~arska i levi~ars-ka odstupanja unutar partije, mada su ~ak i te slaba{ne opozicione strujete{ko mogle da se zasnuju na bilo kojoj postoje}oj klasi.30 Diktatorskiteror – koji se od totalitarnog razlikuje po tome {to je usmeren na praveprotivnike, a ne na bezazlene gra|ane bez ikakvog politi~kog stava – bioje dovoljno okrutan da bi ugu{io sav politi~ki ìvot, otvoren ili prikriven, ito jo{ za Lenjinovog ìvota. Intervencija iz inostranstva, koja je mogla dase udruì sa nekim od nezadovoljnih slojeva, vi{e nije predstavljalanikakvu opasnost po{to je, oko 1930, sovjetski reìm ve} priznala ve}inavlada i zaklju~ila sa njim trgovinske i druge me|unarodne ugovore. (MadaStaljinova vlada nije isklju~ivala takvu mogu}nost {to se samog doma}egstanovni{tva ti~e; znamo da je Hitler, da je bio obi~an zavojeva~, a ne su-parni~ki totalitarni vlastodràc, mogao bar narod Ukrajine da pridobije zasvoju stvar.)

Ako likvidacija klasa i nije imala nikakvog politi~kog smisla, sa stano-vi{ta sovjetske privrede ona je definitivno bila katastrofalna. Poslediceve{ta~ke gladi iz 1933. ose}ale su se jo{ godinama {irom zemlje; uvo|enjestahanovskog sistema 1935, sa proizvoljnim ubrzavanjem individualnogu~inka i potpunim zanemarivanjem potrebe za timskim radom, dovelo jedo “haoti~ne nestabilnosti” u ovoj mladoj industriji.31 Likvidiranje biro-kratije, to jest klase fabri~kih upravnika i inènjera, kona~no je li{ilo in-dustriju i ono malo stru~nog iskustva i ume}a koje je nova ruska tehni~kainteligencija uspela da stekne.

Jednakost podanika bila je jedna od najve}ih briga despotizama i tirani-ja jo{ od pradavnih vremena, ali takvo izjedna~avanje totalitarnoj vlasti ni-je dovoljno, zato {to odre|ene nepoliti~ke veze izme|u podanika ostajumanje-vi{e netaknute – na primer, porodi~ne veze ili zajedni~ka kulturnainteresovanja. Ako totalitarizam ima ozbiljne namere, on nu`no dolazi dota~ke na kojoj “jednom za svagda mora da raskine sa neutralno{}u jednog

330 TOTALITARIZAM

30 Staljinov izve{taj na 16. Kongresu prokazao je odstupanja kao “odraz otpora koji pru-àju seljaci i sitna buròazija u redovima same Partije (v. Leninism, 1933, tom II, glava III).Opozicija je bila za~u|uju}e nesposobna da se odbrani od ovog napada, zato {to je ona, a tose posebno odnosi na Trockog, “oduvek bila sklona da u borbi izme|u frakcija vidi klasnuborbu” (Souvarine, op. cit., p. 440).

31 Kravchenko, op. cit., p. 187.

{ahiste”, to jest sa autonomnim postojanjem svake vrste aktivnosti. Onikoji “vole {ah radi {aha”, a koje su njihovi likvidatori ispravno uporedilisa onima koji vole “umetnost radi umetnosti”,32 jo{ uvek nisu apsolutnoatomizovani elementi u masovnom dru{tvu, ~ija je potpuno heterogenauniformnost jedan od osnovnih uslova za nastanak totalitarizma. Sastanovi{ta totalitarnih vladara, dru{tvo koje je posve}eno {ahu radi {ahasamog tek je za koji stepen manje opasno nego klasa seljaka zainteresova-nih samo za obradu zemlje. Himler je sasvim ispravno definisao pripadni-ka SS-a kao novi tip ~oveka koji ni pod kojim uslovima ne}e uraditi nekizadatak “radi zadatka samog”.33

Atomizacija masa u sovjetskom dru{tvu postignuta je ~estim i ve{timsprovo|enjem ~istki koje neminovno prethode pravoj likvidaciji odre|enegrupe. Da bi se uni{tile sve dru{tvene i porodi~ne spone, ~istke su organi-zovane tako {to bi se svim ljudima koji su u nekoj vezi sa optuènim, odpoznanika pa do najbliskijih prijatelja i ro|aka, pripretilo istom sudbinom.Posledica ove jednostavne i ingeniozne mere, “krivice po srodstvu”, jesteda se, ~im je neko optuèn, njegovi prijatelji preko no}i pretvaraju u nje-gove najogor~enije neprijatelje; kako bi spasli svoju koù, oni ga potkazu-ju i dobrovoljno daju obave{tenja koja potkrepljuju nepostoje}e dokazeprotiv njega – jer to je o~igledno jedini na~in da dokaù sopstvenu is-pravnost. Biv{i prijatelji }e poku{ati da dokaù da je njihovo poznanstvoili prijateljstvo sa optuènim bilo izgovor da bi ga {pijunirali i raskrinkalikao sabotera, trockistu, stranog {pijuna ili fa{istu. Zasluga se meri “brojemdenuncijacija bliskih drugova”,34 pa zato i elementarna predostro`nostnalaè da se svi prisniji kontakti izbegavaju, ako je to mogu}e – ne zbogopasnosti da }e ~ovek otkriti svoje najskrivenije misli, ve} prosto da bi se,za prili~no izvestan slu~aj budu}ih neprilika, eliminisale sve osobe koje bimogle da imaju ne samo obi~an interes da denunciraju, nego i neodoljivupotrebu da drugog gurnu u propast, prosto zato {to su njihovi ìvoti uopasnosti. U krajnjoj liniji, upravo su razvijanjem ove metode do krajnjihi najfanati~nijih granica bolj{evi~ki vlastodr{ci uspeli da stvore atomizo-vano i izolovano dru{tvo kakvo do tad nismo poznavali, a koje samoslu~ajnosti ili katastrofe ne bi mogle da stvore.


32 Souvarine, op. cit., p. 575.33 Lozinka SS-a, kako ju je Himler li~no formulisao, po~inje re~ima: “Nema zadatka koji

se izvr{ava radi njega samog” (v. Gunter d’Alquen, “Die SS”, u: Schriften der Hochschulefür Politik, 1939). Bro{ure koje je SS izdavao za internu upotrebu stalno nagla{avaju “apso-lutnu svest o ni{tavnosti svega {to je samo sebi svrha” (v. Der Reichsführer SS und Chef derdeutschen Polizei, bez datuma, “samo za upotrebu unutar policije”).

34 Ovu praksu potvr|uju svi izve{taji. V. Krivicki u knjizi In Stalin’s Secret Services, NewYork 1939, smatra da je nju uveo sam Staljin.

Totalitarni pokreti su masovne organizacije atomizovanih, izolovanihpojedinaca. Od ostalih partija i pokreta razlikuju se po tome {to zahtevajutotalnu, neograni~enu, bezuslovnu i nepokolebljivu lojalnost svakog poje-dina~nog ~lana. Ovaj zahtev vo|e totalitarnih pokreta postavljaju i pre no{to do|u na vlast i organizuju zemlju po totalitarnim principima, a pot-krepljuju ga tvrdnjom da }e njihove organizacije uskoro obuhvatati ~itavo~ove~anstvo. Tamo, pak, gde totalitarnoj vlasti nije prethodio totalitaranpokret ({to je, za razliku od nacisti~ke Nema~ke, bio slu~aj u Rusiji),pokret valja organizovati naknadno, a uslovi za njegovo ja~anje moraju sestvoriti ve{ta~kim putem, kako bi totalna lojalnost – psiholo{ki osnov to-talne dominacije – uop{te bila mogu}a. Takva lojalnost moè da se o~eku-je samo od potpuno izolovanog pojedinca koji, budu}i bez ikakvih dru-{tvenih spona, bez porodice, prijatelja, drugova, pa ~ak i pukih poznanika,ose}aj da za njega ipak ima mesta pod suncem izvodi iz pripadnosti pokre-tu, iz ~lanstva u partiji.

Potpuna lojalnost mogu}a je jedino kada se vernost li{i sveg konkretnogsadràja, koji po prirodi stvari moè da dovede do kolebanja u mi{ljenju.Totalitarni pokreti su, svaki na svoj na~in, u~inili sve {to su mogli kako bise oslobodili partijskih programa sa specifi~nom sadrìnom, programa izpo~etnih, ne-totalitarnih faza pokreta. Ma kako radikalno bio formulisan,svaki jasno odre|en politi~ki cilj koji nije prosto zahtev za osvajanjemvlasti nad celim svetom, svaki politi~ki program koji se bavi stvarimakonkretnijim od “ideolo{kih pitanja od vekovnog zna~aja”, za totalitari-zam predstavlja prepreku. Najve}e Hitlerovo dostignu}e pri stvaranju na-cisti~kog pokreta, koji je on postepeno gradio od opskurne male partije{arlatana sa tipi~no nacionalisti~kim programom, sastoji se u tome {to jepokret oslobodio nekada{njeg partijskog programa, i to ne tako {to je ovajpromenio ili zvani~no ukinuo, ve} prosto tako {to je odbio da razgovara onjemu ili o nekim njegovim ta~kama, budu}i da je relativna umerenostnjegovog sadràja i frazeologije vrlo brzo bila prevazi|ena.35 Staljinov za-datak po ovom i po mnogim drugim pitanjima bio je ozbiljniji; socijali-sti~ki program Partije bolj{evika bio je mnogo ve}i teret36 nego 25 ta~akajednog ekonomiste-amatera i politi~ara-{arlatana kakav je bio Feder.37 No,

332 TOTALITARIZAM

35 U Mein Kampf (2 toma, 1. nema~ko izdanje, 1925. i 1927; necenzurisan prevod, NewYork 1939), Hitler tvrdi da je bolje imati zastareo program nego dozvoliti diskusiju o njemu(tom II, glava V). Uskoro }e i javno re}i: “Kada preuzmemo vlast, program }e do}i sam odsebe... Prva stvar mora biti stra{an talas propagande. Ta politi~ka akcija ima}e malo veze sadrugim aktuelnim problemima” (v. Heiden, op. cit., p. 203).

36 Suvarin sugeri{e, i to pogre{no, po na{em mi{ljenju, da je ve} Lenjin ukinuo partijski pro-gram: “Ni{ta ne dokazuje jasnije da bolj{evizam kao doktrina postoji jedino u Lenjinovoj glavi;svaki bolj{evik prepu{ten sam sebi skrenuo bi sa ’linije’ njegove frakcije... ove ljude je mnogovi{e povezivao njihov temperament i Lenjinov uspon, nego same ideje” (op. cit., p. 85).

37 Program Nacionalsocijalisti~ke partije Gotfrida Federa sa ~uvenih 25 ta~aka igrao jeve}u ulogu u literaturi o pokretu nego u pokretu samom.

Staljin je kona~no, prokazav{i sve frakcije u Komunisti~koj partiji, posti-gao isti rezultat stalnim menjanjem politi~kog kursa partije, kao i stalnimkolebanjima u tuma~enju i primeni marksizma; to je doktrinu potpunoli{ilo njenog sadràja, zato {to se vi{e nije moglo predvideti koji }e kurs ilipotez ona nametnuti. înjenica da ni najpotpunija upu}enost u marksizami lenjinizam nije bila ni od kakve koristi za ispravno politi~ko pona{anje –ve} da se, naprotiv, linija partije mogla slediti jedino ako svako jutroponovite Staljinove re~i od prethodne ve~eri – prirodno je rezultirala onimmentalnim stanjem, onom usredsre|enom poslu{no{}u koju ne umanjujenikakav poku{aj da se shvati ono {to se radi; nju ingeniozno izraàvalozinka koju je Himler smislio za svoje SS-ovce: “Moja ~ast je moja ver-nost”.38

Opet, ni nepostojanje ili ignorisanje partijskog programa samo po sebine mora da bude znak totalitarizma. Prvi koji je programe i platforme sma-trao suvi{nim papiri}ima i nezgodnim obe}anjima, nespojivim sa stilom ièstinom pokreta, bio je Musolini, ~ija fa{isti~ka filozofija aktivizma svedelanje prepu{ta nadahnu}u odre|enog istorijskog trenutka.39 Puka ùdnjaza mo}i, u kombinaciji sa prezirom prema “brbljivosti” vo|a obi~nih par-tija koji uvek odaju {ta sa tom mo}i smeraju, karakteristi~na je za sve vo|egomile, ali ne zadovoljava potrebe totalitarizma. Pravi cilj fa{izma bio jesamo da do|e na vlast i u~vrsti poziciju fa{isti~ke “elite”. Totalitarizam senikada ne zadovoljava time da vlada spolja{njim sredstvima, naime po-mo}u dràve i ma{inerije nasilja; zahvaljuju}i posebnoj ideologiji i mestukoje ona ima u tom aparatu represije, totalitarizam je otkrio na~in da vladaljudima i da ih terori{e iznutra. U tom smislu on ukida razliku izme|u vla-dalaca i podanikâ i stvara stanje u kom mo} i volja za mo}, onako kako ihmi shvatamo, nemaju nikakvu ulogu, ili su, u najboljem slu~aju, odsporednog zna~aja. U su{tini, totalitarni vo|a nije ni{ta drugo negofunkcioner masa koje vodi; on nije pojedinac èljan vlasti koji podanicimatiranski name}e svoju volju. Budu}i obi~an funkcioner, on se u svako do-ba moè zameniti, tako da u istoj meri zavisi od “volje” masa kojeotelovljuje koliko i mase zavise od njega. Da nije njega, masama bi ne-


38 Upe~atljivost ove lozinke, koju je sam Himler formulisao, te{ko se moè do~arati u pre-vodu. Na nema~kom “Meine Ehre heißt Treue” ukazuje na apsolutnu odanost i poslu{nostkoja prevazilazi puku disciplinu ili li~nu vernost. Nazi Conspiracy, ~iji su prevodi nema~kihdokumenata i nacisti~ke literature, mada na àlost veoma neujedna~eni, neprocenjivo vredanizvor materijala, ovu lozinku prevodi kao “Moja ~ast zna~i (signifies) vernost”.

39 Musolini je verovatno prvi partijski lider koji je svesno odbio formalni program i zame-nio ga nadahnutim vo|stvom i akcijom. U pozadini ovoga stoji koncept da je ve} puko posto-janje pokreta glavni element nadahnu}a, kome bi partijski program samo smetao. Filozofijuitalijanskog fa{izma pre izraàva \entileov “aktualizam” nego Sorelovi “mitovi” (v. tako|e~lanak o fa{izmu u: Encyclopedia of Social Sciences). Program iz 1921. formulisan je tek dvegodine posle osnivanja pokreta i uglavnom sadrì njegovu nacionalisti~ku filozofiju.

dostajao spoljni predstavnik, i one bi ostale bezobli~na rulja; bez masa,vo|a ne postoji. Hitler, koji je bio sasvim svestan ove me|usobne zavis-nosti, jednom je u govoru pripadnicima SA-a rekao: “Sve {to vi jeste,dugujete meni; sve {to ja jesam, dugujem vama”.40 Mi ponekad olako pot-cenjujemo takve tvrdnje ili ih pogre{no razumemo, jer mislimo da se ovdedelanje shvata kao davanje i izvr{avanje naredbi. U politi~koj tradiciji i is-toriji Zapada ovakvo shvatanje nije usamljeno,41 ali ono pretpostavlja na-dle`no lice koje ima mi{ljenje i volju, i koje potom – bilo prinudom, biloautoritetom, bilo nasiljem – svoje mi{ljenje i svoju volju name}e grupamakoje su mi{ljenja i volje li{ene. Hitler je, pak, smatrao da ~ak i “mi{ljenjepostoji isklju~ivo kao davanje naredbi ili njihovo izvr{avanje”,42 ~ime je iteoretski ukinuo razliku izme|u mi{ljenja i delanja, odnosno izme|u vla-dara i podanika.

Ni nacionalsocijalizam ni bolj{evizam nikada nisu proklamovali novoblik vladanja, niti su tvrdili da su dolaskom na vlast i preuzimanjem kon-trole nad dràvnom ma{inerijom postigli svoje ciljeve. Njihovoj predstavio vlasti kao trajnoj dominaciji nad svakim pojedincem u svakoj sferi ìvo-ta ne mogu da udovolje nijedna dràva i nijedan aparat nasilja, ve} samopokret koji se stalno menja.43 Dolazak na vlast nasilnim putem nikada nijecilj, ve} je samo sredstvo, a dolazak na vlast u nekoj konkretnoj zemlji jedobrodo{la prelazna faza, ali nikada i kraj pokreta. Prakti~an cilj pokretaje da se {to ve}i broj ljudi organizuje unutar njegovih okvira, da se ljudipokrenu i da stalno budu u pokretu; politi~ki cilj koji bi zna~io kraj pokre-ta prosto ne postoji.

II. Privremeni savez izme|u gomile i elite

MNOGO VI[E od bezuslovne lojalnosti ~lanova totalitarnih pokreta ili po-dr{ke koju totalitarni reìmi uìvaju u narodu, na{u savest uznemiravaneosporna privla~nost koju ovi pokreti imaju i za elitu, a ne samo za pri-padnike gomile. Bilo bi itekako brzopleto kada bismo, zbog njihove umet-ni~ke ekstravagantnosti ili u~enja~ke naivnosti, zanemarili uàsavaju}i

334 TOTALITARIZAM

40 Ernst Bayer, Die SA, Berlin 1938; prevod citiran prema: Nazi Conspiracy, IV, 783.41 Po prvi put u Platonovom Dràvniku, 305, gde se delanje tuma~i u smislu archein i

prattein – nare|enja da se sa delanjem po~ne i izvr{avanja te naredbe.42 Hitlers Tischgespräche, p. 198.43 Mein Kampf, tom I, glava XI; v. i Dieter Schwarz, Angriffe auf die nationalsozialisti-

sche Weltanschauung: Aus dem Schwarzen Korps, br. 2, 1936, koji obja{njava za{to nacio-nalsocijalisti i posle dolaska na vlast govore o “borbi”: “Cilj nacionalsocijalizma kao ideo-logije [Weltanschauung] jeste neprestana borba... sve dok ìvot svakog Nemca ne budeproèt osnovnim vrednostima ove ideologije, sve dok on ne po~ne da je ìvi.”

spisak istaknutih ljudi koje totalitarizam moè da ubroji me|u svoje sim-patizere, saputnike ili formalne ~lanove.

Ova sklonost elite va`na je za razumevanje totalitarnih pokreta (madane i totalitarnih reìma), isto kao i mnogo o~iglednija veza pokretâ sa go-milom. Ta sklonost ukazuje na specifi~nu atmosferu, op{tu klimu u kojojje do{lo do ja~anja totalitarizma. Treba imati u vidu da su vo|e totalitarnihpokreta i njihovi simpatizeri takore}i stariji od masa koje organizuju, pamase, bar hronolo{ki gledano, ne moraju bespomo}no da ~ekaju usponsopstvenih vo|a usred klasnog dru{tva koje se raspada, a ~iji su one najti-pi~niji proizvod. Oni koji su dobrovoljno napustili dru{tvo pre sloma klasasada zajedno sa gomilom, ranijim nusproizvodom vladavine buròazije,spremno do~ekuju nove vo|e. Dana{nji totalitarni vladari i vo|e totalitar-nih pokreta jo{ uvek imaju karakteristi~ne crte gomile, ~ija su psihologijai politi~ka filozofija prili~no dobro poznate. Jo{ ne znamo {ta }e se dogo-diti kada autenti~ni ~ovek mase preuzme vlast, mada se moè pretpostavi-ti da }e on imati mnogo vi{e zajedni~kog sa pedantnom, prora~unatom ko-rektno{}u Himlerovom ili sa tupom tvrdoglavo{}u Molotovljevom, negosa Hitlerovim histeri~nim fanatizmom ili Staljinovom senzualnom, osve-toljubivom okrutno{}u.

U tom se pogledu situacija posle Drugog svetskog rata ne razlikuje bit-no od one posle Prvog; kao {to su tokom dvadesetih godina formulisaneideologije fa{izma, bolj{evizma i nacizma, a pokrete predvodili predstav-nici takozvane frontovske generacije, ljudi odgajani pre rata, ljudi koji suse jo{ uvek dobro se}ali tog vremena, tako i sada{nju op{tu politi~ku i inte-lektualnu klimu posleratnog totalitarizma odre|uje generacija koja dobropoznaje vreme i ìvot pre rata. Ovo je posebno slu~aj u Francuskoj, gde jedo sloma klasnog sistema do{lo posle Drugog, a ne posle Prvog rata. Kaoi ljudi gomile i avanturisti iz doba imperijalizma, vo|e totalitarnih pokretasa svojim simpatizerima-intelektualcima dele to {to su, ~ak i pre no {to jedo{lo do sloma sistema, i jedni i drugi bili izvan klasnog i nacionalnog sis-tema uglednog evropskog dru{tva.

Kada je blaziranost la`nog ugleda ustuknula pred anarhi~nim bezna-|em, taj slom je izgledao kao prva velika prilika za elitu, ali i za gomilu.Ovo je posebno vidljivo u slu~ajevima novih vo|a masa, ~ije karijere veo-ma podse}aju na karijere ranijih vo|a gomile: neuspeh u profesionalnom iu dru{tvenom ìvotu, izopa~enost i nesre}a u privatnom. Ovakav ìvot prepoliti~ke karijere, koji su ne{to uglednije vo|e starijih partija tako naivnokoristile kao argument protiv novih vo|a, i jeste bio najja~i faktor u nji-hovoj privla~nosti. On kao da je dokazivao da ovi ljudi pojedina~no ote-lovljuju sudbinu masa tog vremena i da su njihova èlja da sve `rtvuju po-kretu, njihova odanost unesre}enima, njihova re{enost da se nikada vi{e ne


vrate u bezbednost normalnog ìvota, kao i njihov prezir prema uglednomdru{tvu, sasvim iskreni, a ne prosto motivisani prolaznim ambicijama.

Posleratna elita je, s druge strane, bila tek neznatno mla|a od generacijekoja je dopustila da je imperijalizam upotrebi i zloupotrebi; kao kockari,{pijuni, avanturisti, kao vitezovi bez straha i mane i istrebljiva~i zmajeva,predstavnici te starije elite ostvarivali su sjajne karijere s onu stranu ugled-nog dru{tva. Kao i Lorens od Arabije, i nova elita je ~eznula “da se otresesebe”, ose}ala je istu sna`nu odvratnost prema svim postoje}im normamai prezir prema postoje}oj vlasti. Ako se jo{ se}ala “zlatnog doba sigurnos-ti” pre Prvog svetskog rata, se}ala se i kako ga je mrzela i kako je iskrenbio njen entuzijazam po~etkom rata. Nije samo Hitler, i nisu samo gubitni-ci na kolenima zahvaljivali bogu kada je talas mobilizacije pre{ao Evro-pom 1914.44 Elita nije morala ~ak ni da prebacuje sebi {to je bila tako lakplen za {ovinisti~ku propagandu ili za laì o ~isto odbrambenom karakterurata. Elita je u rat krenula sa egzaltiranom nadom da bi sve {to je njoj bilopoznato, sva kultura i tkivo ìvota, moglo da ode u propast u “oluji ~elika”(Stahlgewitter, po Ernstu Jingeru). Biranim re~ima Tomas Man je rat naz-vao “kaznom” i “pro~i{}enjem”; “sam rat, i to mnogo vi{e nego pobeda,nadahnjivao je pesnika”. Po re~ima jednog prou~avaoca tog doba, “ono{to je va`no jeste spremnost na `rtve, a ne cilj za koji se ta `rtva podnosi”;ili, opet, po re~ima jednog mladog radnika, “nije va`no da li }e da ìvi ko-ju godinu duè ili ne. ̂ ovek voli da ima ~ime da se podi~i.”45 A mnogo preno {to je jedan od intelektualaca-simpatizera nacizma izjavio “kada ~ujemre~ kultura, odmah poteèm pi{tolj”, pesnici su objavili svoju odvratnostprema “kulturi sme}a” i poetski pozvali “Varvare, Skite, Crnce, Indijance”da je pogaze.46

Ako bi se ovo silovito nezadovoljstvo predratnim dobom, kao i kasnijipoku{aji da se ono ponovo izazove, ìgosalo prosto kao izliv nihilizma (odNi~ea i Sorela do Pareta, od Remboa i T. E. Lorensa do Jingera, Brehta iMalroa, od Bakunjina i Nje~ajeva do Aleksandra Bloka), zna~ilo bi to pre-videti da zgraàvanje zapravo moè da bude opravdano u dru{tvu koje jesasvim proèto ideologijom i moralnim normama buròazije. No isto takoje ta~no i da je “frontovska generacija”, za razliku od duhovnih otaca kojeje izabrala, bila potpuno opsednuta èljom da doìvi propast ~itavog svetala`ne sigurnosti, la`ne kulture i la`nog ìvota. Ta èlja bila je tako sna`nada je po uticaju i artikulisanosti nadja~ala sve ranije poku{aje “prevredno-

336 TOTALITARIZAM

44 v. kako Hitler opisuje svoju reakciju na vest o izbijanju Prvog svetskog rata u: MeinKampf, tom I, glava V.

45 v. Hanna Hafkesbrink, Unknown Germany, New Haven 1948, pp. 43, 45, 81, “unutarnjahronika Prvog svetskog rata”. Zbog ove zbirke, koja je od ogromnog zna~aja za procenjiva-nje istorijske atmosfere, jo{ je uo~ljiviji nedostatak sli~nih studija o Francuskoj, Engleskoj iItaliji.

46 ibid., p. 20-21.

vanja vrednosti”, kakav je Ni~eov, reorganizacije politi~kog ìvota, kakavse moè naslutiti u Sorelovim spisima, oìvljavanja ~ovekove auten-ti~nosti kod Bakunjina, ili strastvene ljubavi prema ìvotu u ~istoti Rem-boovih egzoti~nih avantura. Nemilosrdno uni{tavanje, haos i razaranje ra-di njih samih poprimili su dostojanstvo najvi{ih vrednosti.47

Autenti~nost ovih ose}anja dokazuje i ~injenica da se tek mali deo ovegeneracije izle~io od entuzijazma kada je zaista iskusio strahote rata. Pre-ìveli iz rovova nisu postali pacifisti. Oni su se gr~evito dràli doìvljajakoji, kako su mislili, moè da im posluì da se kona~no odvoje od omraè-nog uglednog dru{tva. Bili su odani uspomeni na ~etiri godine ìvota urovovima, kao da su one objektivno merilo za stvaranje nove elite. S drugestrane su, me|utim, odoleli isku{enju idealizovanja pro{losti; naprotiv,zagovornici rata prvi su shvatili da rat u eri ma{ina nikako ne moè dastvori vrline kakve su hrabrost, ~ast i muèvnost,48 da on ljudima moè dapruì jedino iskustvo ~iste destrukcije i poniènje {to sluè tek kao {raf~i}veli~anstvene ma{inerije ubijanja.

Ova generacija se}ala se rata kao velikog uvoda u slom klasa i njihovpreobraàj u mase. Rat je, sa svojom stalnom ubila~kom proizvoljno{}u,postao simbol smrti, “veliki ujedna~itelj”,49 pa time i pravi za~etnik novogporetka u svetu. Strastvena èlja za jednako{}u i pravdom, ~e`nja za pre-vazilaènjem uskih i bezna~ajnih granica me|u klasama, za ukidanjemglupih privilegija i predrasuda, kao da su u ratu videle izlaz iz stare snishod-ljivosti i saàljenja prema potla~enima i obespravljenima. U vremenimasve ve}e bede i bespomo}nosti pojedinca, ~ini se da je saàljenju koje pre-rasta u svepro`diru}u strast podjednako te{ko odoleti koliko i mr`nji pre-ma bezgrani~nosti tog saàljenja, koje ljudsko dostojanstvo ubija sa skoroistom smrtonosnom sigurno{}u kao i sama beda.

Tokom prvih godina svoje karijere, kada je ponovno uspostavljanje sta-tus quo-a u Evropi bilo najozbiljnija opasnost po ambicije gomile,50 Hitler


47 U korenu svega ovoga je ose}anje potpune otu|enosti od obi~nog ìvota. Tako je, naprimer, Rudolf Binding zapisao: “Nas sve vi{e treba ra~unati me|u mrtve, me|u otu|ene –jer nas zna~aj doga|aja otu|uje i razdvaja – pre nego me|u izgnanike, koji makar mogu da sevrate” (ibid., p. 160). Neobi~an odjek elitisti~kih pretenzija frontovske generacije moè sena}i i kod Himlera, koji obja{njava kako je kona~no do{ao do svojih “merila za selekciju” prireorganizaciji SS-a: “...najstroù selekciju donosi rat, borba na ìvot i smrt. U tom procesuvrednost krvi dokazuje se postignutim... Rat je, me|utim, ipak vanredno stanje, a treba na}ina~ina da se selekcija vr{i i u mirnodopskim uslovima” (op. cit).

48 v. npr. Ernst Jünger, The Storm of Steel, London 1929.49 Hafkesbrink, op. cit., p. 156.50 Heiden, op. cit., obja{njava kako je Hitler u prvim danima pokreta bio opsednut kata-

strofama, koliko se pla{io mogu}eg oporavka Nema~ke. “Vi{e puta [npr. tokom Rurskogpu~a] i na razli~ite na~ine, on je svojim juri{nim odredima, SA-u, govorio da Nema~ka pro-pada. ’Na{ zadatak je da obezbedimo uspeh na{eg pokreta’” (p. 167) – uspeh koji je u tomtrenutku zavisio od sloma Rurskog pu~a.

je gotovo isklju~ivo ciljao na ovakve sentimente frontovske generacije.ûdna nesebi~nost ~oveka mase ovde se pojavila kao ~e`nja za anonim-no{}u, kao èlja da bude samo broj i da funkcioni{e samo kao {raf, èlja zabilo kakvom promenom koja bi mogla da poni{ti la`nu identifikaciju saodre|enim kli{eima ili predodre|enim funkcijama unutar dru{tva. Rat seshvatao kao “najmo}nija masovna akcija” koja ukida individualne razlike,tako da ~ak i patnja, koja prema tradicionalnom shvatanju izdvaja pojedin-ca od ostalih jedinstveno{}u njegove sudbine, sada moè da se protuma~ikao “sredstvo istorijskog napretka”.51 Isto tako ni nacionalne razlike nisudelile mase u koje su posleratne elite èlele da se utope. Prvi svetski rat je,donekle paradoksalno, gotovo izbrisao pravi nacionalni ose}aj u Evropi,gde je, u doba izme|u dva rata, pripadnost rovovskoj generaciji na ma ko-joj strani bila mnogo va`nija od pripadnosti nema~koj ili francuskoj naci-ji.52 Nacisti su svu svoju propagandu zasnivali na ovom neodre|enom brat-stvu, na ovom “sudbinskom zajedni{tvu”, i u svakom pogledu su nadja~aliveliki broj veteranskih organizacija {irom Evrope, dokazav{i time kako subesmislene postale nacionalne parole ~ak i kod pripadnika takozvanedesnice, koja je njih koristila zbog prizvuka nasilja, ne toliko zbog na-cionalisti~kog sadràja.

Nijedan element u ovoj op{toj intelektualnoj klimi posleratne Evrope ni-je bio naro~ito nov. Bakunjin je ve} priznao “ja ne èlim da budem ja, jaèlim da budem mi”,53 a Nje~ajev je propovedao jevan|elje “prokletog~oveka” bez ikakvih “li~nih interesa, bez ljubavi, bez ose}anja, spona, vla-sni{tva, pa ~ak i bez imena”.54 Antihumanisti~kim, antiliberalnim, antiin-dividualisti~kim i antikulturnim instinktima frontovske generacije, njiho-voj ~esto sjajnoj i duhovitoj pohvali nasilja, mo}i i okrutnosti, prethodilisu smu{eni i pompezni “nau~ni” dokazi imperijalisti~ke elite da je borbasvih protiv svih zakon svemira, da je ekspanzija psiholo{ka neminovnostmnogo vi{e nego politi~ko sredstvo, te da ~ovek mora da se pridràvatakvih univerzalnih zakona.55 Ono {to je u spisima frontovske generacije

338 TOTALITARIZAM

51 Hafkesbrink, op. cit., p. 156-157.52 Taj ose}aj je ve} bio ~est tokom rata, kada je Rudolf Binding zapisao: “[Ovaj rat] ne

moè se porediti sa politi~kom borbom, u kojoj jedan vo|a odmerava snagu sa drugim. Uovom su ratu oba protivnika potu~ena, a samo Rat ima svoju volju” (ibid., p. 67)

53 Bakunjin u pismu od 7. februara 1870. (v. Max Nomad, Apostles of Revolution, Boston,1939, p. 180).

54 “Katehizis revolucije” napisao je ili sam Bakunjin ili njegov u~enik Nje~ajev. U vezi sapitanjem autorstva, v. Nomad, op. cit., p. 227ff; tu se nalazi i prevod celog teksta. U svakomslu~aju, “sistem potpunog zanemarivanja bilo kakvih na~ela osnovne pristojnosti i po{tenja uodnosu [revolucionara] prema drugim ljudima... zapisan je u istoriji ruske revolucije kao’nje~ajev{tina’” (ibid., p. 224).

55 Me|u ovim teoreti~arima imperijalizma isti~e se Ernest Sellière, Mysticisme et Domi-nation: Essais de Critique Impérialiste, 1913; v. tako|e Cargill Sprietsma, We Imperialists:

novo, jeste njihova knjièvna vrednost i istinska strast. Posleratnim pisci-ma vi{e nisu bili potrebni nau~ni dokazi genetike, oni jedva da su koristilisabrana dela Gobinoa ili Hjustona Stjuarta êmberlena, koji su ve} postalideo kulturnog inventara malogra|ana. Oni nisu ~itali Darvina, ve} marki-za de Sada.56 Ako su uop{te i verovali u univerzalne zakone, sigurno nisumnogo marili da im se povinuju. Za njih su nasilje, mo}, okrutnost bilinajve}e vrline ~oveka koji je definitivno izgubio svoje mesto u univerzu-mu, ali je isuvi{e ponosan da bi ~eznuo za teorijom mo}i koja bi ga bez-bedno vratila u svet i ponovo integrisala u njega. Oni su se slepo zadovo-ljavali bilo ~im {to je pristojno dru{tvo odbacilo, bez obzira na doktrinu ilisadràj, a okrutnost su po{tovali kao glavnu vrlinu zato {to je ona bilasuprotna humanisti~kom i liberalnom licemerju dru{tva.

Ako pripadnike ove generacije uporedimo sa ideolozima devetnaestogveka, sa kojima oni izgleda imaju dosta toga zajedni~kog, primetna je ve}aautenti~nost i strastvenost onih prvih. Njih je beda mnogo dublje pogodi-la, nejasno stanje duha njih je mnogo vi{e brinulo, a licemerje mnogo vi{ebolelo nego sve apostole dobre volje i sveop{teg bratstva. Oni ~ak nisu vi-{e mogli da beè u egzoti~ne zemlje, nisu vi{e sebi mogli da dozvole veli-~anstvene pustolovine me|u nepoznatim i neobi~nim narodima. Vi{e senije moglo pobe}i iz svakodnevne rutine bede, poniznosti, osuje}enosti ijeda, prekrivene la`nom kulturom i visokoparnom frazeologijom; svet baj-ki njih nije mogao da spase od sve ve}e mu~nine koju je stvarnost nepre-stano izazivala.

Ova nemogu}nost bekstva u daleki svet, ose}aj da su uhva}eni u klopkedru{tva – tako razli~itog od onog koje je stvorilo imperijalisti~ki karakter– dodao je ve} prisutnoj strasti za anonimno{}u i gubljenjem sopstvene li-~nosti i stalnu napetost i è| za nasiljem. Kako vi{e nije postojala mogu}-nost radikalne izmene uloge i karaktera, kakvi su, recimo, identifikacija sapokretom za nacionalno ujedinjenje Arapa ili sa ritualima indijanskih ple-mena, ~inilo se da je dragovoljno utapanje u nadljudske sile uni{tenja spasod automatskog identifikovanja sa predodre|enim funkcijama u dru{tvu,spas od njihove potpune banalnosti, s tim {to se tako u isti mah mo`da


Notes on Ernest Seillière’s Philosophy of Imperialism, New York, 1931; G. Monod u: La Re-vue Historique, januar 1912; i Louis Estève, Une nouvelle Psychologie de l’Impérialisme:Ernest Seillière, 1913.

56 U Francuskoj je markiz de Sad posle 1930. postao jedan od omiljenih autora knjièvneavangarde. Jean Paulhan prime}uje u uvodu za novo izdanje Sadovih Les Infortunes de laVertu, Pariz 1946: “Kada vidim kako velik broj pisaca danas svesno poku{ava da porekneizve{ta~enost i knjièvnu igrariju zarad neizrecivog [un évènement indicible]..., kako pani~notraè uzvi{eno u besramnom, veli~anstveno u subverzivnom,... zapitam se... nije li se na{asavremena knjièvnost, u onim delovima koji nama izgledaju najvitalniji – ili bar najagre-sivniji – u potpunosti okrenula pro{losti, i nije li ba{ de Sad taj koji uti~e na nju” (v. tako|eGeorges Bataille, “Le Secret de Sade”, u: La Critique, vol. III, br. 15-16, 17, 1947).

moè uni{titi i tkivo dru{tva. Ove ljude privla~io je otvoreni aktivizam to-talitarnog pokreta, njegovo ~udno i samo naizgled protivre~no insistiranjekako na primatu pukog aktivizma, tako i na nadmo}i gole prinude. Ovame{avina odgovarala je iskustvu koje je “frontovska generacija” stekla uratu, iskustvu neprestane aktivnosti unutar okvira nadmo}ne fatalnosti.

Osim toga, ~ini se da je aktivizam davao nove odgovore na staro i neu-godno pitanje “ko sam ja?”, koje se u vremenima krize uvek pojavljuje sudvostru~enom istrajno{}u. Ako je dru{tvo tvrdilo: “ti si ono za {ta se iz-daje{“, posleratni aktivizam je uzvra}ao: “ti si ono {to si uradio” (na pri-mer, prvi ~ovek koji je preleteo Atlantski okean, kao u Brehtovom komaduDer Flug der Lindberghs/Let Lindbergovih). U ne{to izmenjenom obliku,ovaj odgovor je posle Drugog svetskog rata ponovio Sartr: “ti si tvoj ì-vot” (Huis Clos/Iza zatvorenih vrata). Prikladnost ovakvih odgovora nijetoliko u ubedljivosti kojom redefini{u li~ni identitet, koliko u njihovojupotrebljivosti za eventualno bekstvo od socijalne identifikacije, od mno-{tva zamenjivih uloga i funkcija koje dru{tvo name}e. Bilo je va`no u~ini-ti ne{to, neko herojsko ili nezakonito delo, ne{to nepredvidljivo, na {taniko drugi ne moè da uti~e.

Ovaj otvoreni aktivizam totalitarnih pokreta, njihova sklonost terorizmupre nego bilo kom drugom obliku politi~ke aktivnosti, u istoj meri jeprivukao intelektualce koliko i gomilu, zato {to se taj terorizam totali-tarnih pokreta tako su{tinski razlikuje od terorizma ranijih revolucionarnihdru{tava. Terorizam sada vi{e nije bio sredstvo prora~unate politike za eli-minisanje istaknutih li~nosti koje, zbog politike ili zbog poloàja, pred-stavljaju simbol ugnjetavanja. Ispostavilo se da je u terorizmu najatraktiv-nije bilo to {to je on postao neka vrsta stava kojim se mogu izraziti frus-tracija, jed i slepa mr`nja, neka vrsta politi~kog ekspresionizma koji ko-risti bombe, koji s odu{evljenjem prati publicitet svojih dela, i apsolutno jespreman da plati ìvotom ne bi li ikako iznudio priznanje sopstvenog pos-tojanja u normalnim slojevima dru{tva. Taj isti duh i ta ista igra je, mnogopre kona~nog poraza nacisti~ke Nema~ke, nagnala Gebelsa da sa o~igled-nim odu{evljenjem objavi da }e nacisti, u slu~aju poraza, znati kako dazalupe vrata za sobom i da vekovima ne padnu u zaborav.

Ali ako nigde drugde, upravo ovde se moè na}i relevantno merilo zarazlikovanje elite od gomile u pretotalitarno vreme. Ono {to je gomila è-lela, a Gebels tako precizno izrazio, bio je ulaz u istoriju ~ak i po cenu uni-{tenja. Gebelsovo iskreno uverenje da je “najve}a sre}a koju ~ovek danasmoè da doìvi” ili da bude genije ili da sluì geniju,57 tipi~na je za go-milu, ali nikako za mase, niti za simpatizere iz redova elite. Naprotiv, ovipotonji su anonimnost shvatili tako ozbiljno da su dosledno poricali i pos-tojanje genija; umetni~ke teorije dvadesetih godina o~ajni~ki su poku{ava-

340 TOTALITARIZAM

57 Goebbels, op. cit., p. 139.

le da dokaù da je sve izuzetno proizvod ume}a, ve{tine, logike, i rezultatmogu}nosti samog materijala.58 Gomila, a ne elita, bila je o~arana “sjaj-nom snagom slave” ([tefan Cvajg), i sa entuzijazmom je prihvatila pozno-buròasko idolatrizovanje genija. U tome je gomila dvadesetog veka ver-no sledila stazu ranijih skorojevi}a, koji su tako|e shvatili da }e buròaskodru{tvo radije raskriliti vrata nekom ko je fascinantno “abnormalan”: ge-niju, homoseksualcu ili Jevrejinu, nego nekom ko je prosto postigao ne{to.Prezir elite prema geniju i njena ~e`nja za anonimno{}u svedo~i o duhukoji ni mase ni gomila nisu bile kadre da shvate, a koji je, po Robespjero-vim re~ima, teìo da afirmi{e veli~inu ~oveka spram ni{tavnosti velikana.

I pored ove razlike izme|u elite i gomile, nema sumnje da je eliti bilodrago kad god bi svet podzemlja zapla{io ugledno dru{tvo i ovo tako nag-nao da ga smatra ravnim sebi. Pripadnici elite bili su spremni da plate cenurazaranja civilizacije, samo da bi mogli da se nasla|uju prizorom ljudi ko-ji su u pro{losti nepravi~no bili isklju~eni iz dru{tva, a koji sada kr~e sebiput u njega. Oni se nisu posebno gnu{ali ni krivotvorenja istoriografije, odkojih nijedan totalitarni reìm nije prezao, ve} ih je vrlo otvoreno koristiou propagandi; uverili su se da je tradicionalna istoriografija tako|e falsi-fikat, jer je iz pam}enja ~ovekovog isklju~ila obespravljene i potla~ene.One koje je i sámo njihovo doba zaboravilo, uglavnom je zaboravljala i is-torija, a poruga koja dolazi na ranu bolela je sve ljude osetljive savesti jo{od kad je nestala vera u neki zagrobni ìvot u kome }e poslednji biti prvi.Nepravde u pro{losti kao i u sada{njosti postajale bi nepodno{ljive kadavi{e nije bilo nade da }e se tasovi pravde ikada poravnati. Veliki Marksovpoku{aj da svetsku istoriju prikaè kao istoriju klasne borbe fascinirao je~ak i one koji nisu verovali u ispravnost njegovih postavki, jer je Marksèleo da prona|e na~in da u pam}enje budu}ih nara{taja unese sudbineljudi izba~enih iz zvani~ne istorije.

Privremeni savez izme|u elite i gomile po~ivao je u velikoj meri naovom istinskom odu{evljenju sa kojim je elita posmatrala kako gomilauni{tava ugledno buròasko dru{tvo: kako su nema~ki industrijski mag-nati prisiljeni ne samo da trguju sa Hitlerom-firmopiscem, biv{om propali-com (tako je on sebe nazivao), ve} i da ga prime u dru{tvo, ili kako totali-tarni pokreti, uz gruba i vulgarna krivotvorenja na svim poljima inte-lektualnog ìvota, prikazuju celokupnu evropsku istoriju samo kao istorijupodzemnih, prezrenih elemenata. Zato je itekako bilo razloga da se poz-dravi doslednost s kojom su bolj{evizam i nacizam po~eli da uklanjaju ~aki one izvore sopstvenih ideologija koji su ve} stekli odre|eno priznanje uakademskim ili drugim zvani~nim krugovima. Nije Marksov dijalekti~kimaterijalizam nadahnjivao nova tuma~enja istorije, nego zavera 300


58 U tom pogledu karakteristi~ne su umetni~ke teorije Bauhausa; v. i bele{ke BertoltaBrehta o pozori{tu u: Gesammelte Werke, London 1938.

porodica, ne Gobinoova i êmberlenova pompezna nau~nost, ve} Proto-koli sionskih mudraca, ne neporeciv uticaj katoli~ke crkve i uloga antikle-rikalizma u romanskim zemljama, nego drugorazredna literatura o jezuiti-ma i slobodnim zidarima. Predmet raznih ovakvih konstrukcija uvek jeraskrinkavanje zvani~ne istorije sa namerom da se dokaè postojanjetajnih uticaja; vidljiva, dokaziva i zvani~na istorijska realnost tek je spolj-na fasada, smi{ljena da zavara narod.

Ovoj averziji intelektualne elite prema zvani~noj istoriografiji i uvere-nju elite da je istorija, koja je ionako falsifikat, isto tako mo`da i poligonza {arlatane, treba dodati i njeno uàsno, obeshrabruju}e odu{evljenjemogu}no{}u da se gigantske laì i monstruozni falsifikati kona~no afir-mi{u kao neosporne ~injenice, odu{evljenje ~ovekovom slobodom da pre-ma sopstvenom naho|enju menja pro{lost i time {to razlika izme|u istinei laì ne mora vi{e da bude objektivna, ve} je prosto pitanje mo}i i promu-}urnosti, pritiska i besomu~nog ponavljanja. Ne fasciniraju nas Staljinovoi Hitlerovo ume}e laganja, nego ~injenica da su uspeli da ujedine mase ublok koji }e veli~anstveno podràti njihove laì. Ono {to su sa stanovi{tanauke bila sitna krivotvorenja, kao da je sankcionisala sama istorija u tre-nutku kada je ~itava zahuktala stvarnost pokretâ stala iza njih i po~ela dase pretvara da iz njih crpi nadahnu}e potrebno za delanje.

Privla~nost koju su totalitarni pokreti imali za elitu pre dolaska na vlastzbunjuje zato {to su za nekog ko stoji po strani kao puki posmatra~ otvore-na vulgarnost i proizvoljnost, prostota doktrine totalitarizma mnogo uo-~ljivije nego {to je to op{te raspoloènje pretotalitarnog doba. Ove dok-trine su do te mere bile nespojive sa op{teprihva}enim intelektualnim, kul-turnim i moralnim normama da bi se moglo pomisliti kako neki intelektu-alcima svojstven su{tinski nedostatak karaktera, “la trahision des clercs”(@. Benda), ili perverzna mr`nja duha prema samom sebi moè da se okri-vi za odu{evljenje s kojim je elita prihvatila “ideje” gomile. No, zagovor-nici humanizma i liberalizma, u svom gorkom razo~aranju i nedovoljnompoznavanju svog doba, uglavnom previ|aju da je upravo atmosfera u kojojsu se izgubile sve tradicionalne vrednosti i pravila (nakon {to su se devet-naestovekovne ideologije me|usobno potrle i iscrple svoju vitalnost)donekle olak{ala prihvatanje o~igledno apsurdnih pravila umesto starihistina: one su se bile pretvorile u svete banalnosti, i to ba{ zato {to se sma-tralo da takve banalnosti niko ne moè ozbiljno da shvati. Vulgarnost jesvojim cini~nim odbacivanjem vaè}ih normi i prihva}enih teorija dovelado iskrenog priznavanja onog najgoreg i ravnodu{nosti prema svim zahte-vima, {to se lako moglo pome{ati sa hrabro{}u i novim stilom ìvota. Onikoji su tradicionalno mrzeli buròaziju i koji su dobrovoljno napustili ug-ledno dru{tvo, videli su u {irenju stavova i uverenja gomile – a to su u

342 TOTALITARIZAM

stvari bili stavovi i uverenja buròazije, jedino li{eni licemerja – samoodsustvo pritvornosti i pristojnosti, a ne su{tinu.59

Kako je buròazija sebe smatrala ~uvarem zapadne tradicije i kako je usva pitanja morala unela pometnju paradiraju}i javno vrline koje ne samo{to je nisu krasile u privatnom i poslovnom ìvotu, nego su ~ak bile pred-met njenog prezira – prihvatanje okrutnosti, nepo{tovanje ljudskih vred-nosti i op{ta amoralnost ~inile su se revolucionarnima zato {to su makarukidale podvojenost na kojoj je postoje}e dru{tvo o~igledno po~ivalo.Kakvo isku{enje: hvalisati se ekstremisti~kim na~elima u licemernomsumraku dvostrukog morala, javno nositi masku okrutnosti u dru{tvu kojeje tako otvoreno bezobzirno ali glumi otmenost, razmetati se izopa~eno{}uu svetu koji nije samo poro~an nego je u svojoj su{tini zao! Intelektualnaelita dvadesetih godina, koja je malo znala o ranijim vezama izme|u go-mile i buròazije, bila je uverena da se stara igra épater le bourgeois moèponavljati u nedogled ako ~ovek po~ne da {okira dru{tvo ironi~no iskriv-ljenom slikom njega samog.

U to vreme niko nije mogao da predvidi da }e prava ̀ rtva ove ironije bitipre elita nego buròazija. Avangarda nije shvatala da tr~i glavom ne krozazid, nego kroz otvorena vrata; njen op{ti uspeh pokaza}e svu neosnova-nost njenog zahteva da predstavlja revolucionarnu manjinu – ispostavi}ese, naprotiv, da ona zapravo izraàva novi duh masa ili duh vremena. Utom kontekstu posebno je simptomati~an prijem na koji je nai{la BrehtovaDreigroschenoper/Opera za tri gro{a u prehitlerovskoj Nema~koj. Komadprikazuje gangstere kao ugledne poslovne ljude, a ugledne poslovne ljudekao gangstere. Ironija se donekle izgubila kada su uvaèni biznismeni upublici to shvatili kao dubok uvid u na~in na koji je svet ustrojen, a gomi-la do~ekala komad kao poèljno umetni~ko sankcionisanje gangsteraja.Temu komada, “Erst kommt das Fressen, dann kommt die Moral” (Prvo`dranje, onda moral), svi su pozdravili burnim aplauzom, mada iz ra-zli~itih razloga: gomila je aplaudirala zato {to je ovu parolu shvatila do-slovno, buròazija je aplaudirala zato {to se tako dugo zavaravala sop-stvenim licemerjem da se ve} umorila, te je u prikazivanju banalnosti ukojoj je ìvela videla duboku mudrost, a elita je aplaudirala zato {to jeraskrinkavanje licemerja taaako zabavno. Efekat dela bio je upravo su-protan od onog koji je Breht hteo da postigne. Buròaziju vi{e ni{ta nijemoglo da {okira; ona je pozdravila razobli~avanje svoje skrivene filozofi-je, ~ija je popularnost dokazala da je sve vreme bila u pravu, tako da je je-

59 Slede}i odeljak iz Remove knjige Die Geschichte eines Hochverräters (pp. 267 i 269)odraàva ose}anja gotovo cele mla|e generacije, a ne samo elite: “Licemerje i farizejstvovladaju. Oni su najuo~ljivija odlika dana{njeg dru{tva... Ni{ta nije neiskrenije od takozvanogmorala dru{tva”. Omladina se “ne snalazi u dvostrukom moralu burùja-filistara, i ne znavi{e kako da razlikuje istinu od laì”. Homoseksualnost u ovim krugovima je, barem donek-le, bila izraz protesta protiv dru{tva.


dini politi~ki rezultat Brehtove “revolucije” bio to {to je ohrabrio svakogada odbaci neugodnu masku licemerja i da otvoreno prihvati norme gomile.

Sli~no dvosmislenu reakciju izazvao je u Francuskoj nekih deset godinakasnije Selinov pamflet Bagatelles pour un Massacre, u kome on predlaèda se masakriraju svi Jevreji. Andre @id se na stranicama Nouvelle RevueFrançaise javno odu{evljavao ovom knjigom, ne zato {to je hteo da poubi-ja sve Jevreje Francuske, nego zato {to mu se dopalo otvoreno priznavanjetakve èlje i fascinantna protivure~nost izme|u Selinove otvorenosti i li-cemerne ugla|enosti s kojom se u svim uglednim krugovima tretiralo jev-rejsko pitanje. @elja elite da se demaskira licemerje bila je toliko sna`nada nije mogao da je umanji ni Hitlerov itekako konkretan progon Jevreja,koji je u vreme objavljivanja Selinovog dela bio u punom jeku. Pa ipak, iova reakacija bila je mnogo vi{e uslovljena averzijom prema filosemitiz-mu liberala nego stvarnom mr`njom prema Jevrejima. Sli~no stanje duhaobja{njava i zanimljivu ~injenicu da poznat Staljinov i Hitlerov stav omodernim umetnicima i ~esta proganjanja nikako nisu mogli da umanjesklonost avangardnih umetnika prema totalitarnim pokretima. To jasnoukazuje na odsustvo ose}aja za realnost kod elite, zajedno sa njenom per-verznom nesebi~no{}u, a i jedno i drugo gotovo previ{e nalikuju fiktiv-nom svetu i nesebi~nosti masa. Na jedan dodu{e elementaran i neizdife-renciran na~in problemi intelektualne elite i gomile postali su isti i najav-ljivali su probleme i mentalitet masa, {to je bila velika prilika za totalitarnepokrete, a ujedno i osnov za privremeni savez intelektualne elite i gomile.

U bliskoj vezi sa tom privla~no{}u koju je elita osetila prema gomilizbog odsustva licemerja, a prema masama zbog njihove nesebi~nosti, jestei podjednako neodoljiva dra` la`nog zahteva totalitarnih pokreta za uki-danjem razlike izme|u privatnog i javnog ìvota, kao i zahteva za ponov-nim uspostavljanjem neke misteriozne, iracionalne celovitosti ~ovekove.Otkako je Balzak otkrio privatne ìvote javnih li~nosti francuskog dru{tva,otkako je Ibzenova drama Stubovi dru{tva osvojila evropske pozornice,problem dvostrukog morala postao je jedna od glavnih tema tragedija, ko-medija i romana. Dvostruki moral buròazije postao je simbol onog pom-peznog, neiskrenog esprit de sérieux. To razdvajanje privatnog i javnogìvota nema ni~eg zajedni~kog sa opravdanim razdvajanjem sfere li~nog ijavnog, ve} je pre bilo psiholo{ki odraz borbe izme|u burùja (bourgeois)i gra|anina (citoyen), karakteristi~ne za devetnaesti vek, borbe, dakle,izme|u ~oveka koji sve javne institucije meri ar{inom li~nog interesa, iodgovornog gra|anina koji se za javne poslove zanima kao za poslovesvih. U tom kontekstu, politi~ka filozofija liberala, prema kojoj ve} i samzbir li~nih interesa daje ~udo op{teg dobra, izgleda kao puka raciona-lizacija beskrupuloznosti s kojom se ostvaruju li~ni interesi, bez obzira naop{te dobro.

344 TOTALITARIZAM

Nasuprot klasnoj prirodi evropskih partija, koje su oduvek priznavale dazastupaju odre|ene interese, te su sebe smatrale delovima celine, nasuprot,dakle, takvom njihovom “oportunizmu”, totalitarni pokreti su kao svoje“preimu}stvo” isticali Weltanschauung, ideologiju koja se odnosi na ~ove-ka u celini.60 Tom pretenzijom na celovitost, vo|e pokretâ potekle iz go-mile ponovo su formulisale (a zapravo samo izokrenule) politi~ku filozo-fiju buròazije. Buròazija, budu}i da je sebi kr~ila put socijalnim pritis-kom, a neretko i ekonomskim ucenjivanjem politi~kih institucija, oduvekje verovala da javnim i vidljivim organima vlasti upravljaju njihovi tajni,ne-javni interesi i uticaji. U tom smislu, politi~ka filozofija buròazijeoduvek je bila “totalitarna”; ona je oduvek polazila od identi~nosti politi-ke, ekonomije i dru{tva, pri ~emu politi~ke institucije sluè kao fasada zali~ne interese. Dvostruka merila buròazije, njeno razlikovanje javnog iprivatnog ìvota, bili su ustupak nacionalnoj dràvi koja je o~ajni~ki po-ku{avala da razdvoji ove dve sfere.

Elitu je privla~io radikalizam kao takav. Marksova optimisti~na proro-~anstva o odumiranju dràve i ra|anju besklasnog dru{tva vi{e nisu bilatako radikalna, tako mesijanska. Ako je Ber|ajev u pravu kada tvrdi da su“ruski revolucionari... oduvek bili totalitarno nastrojeni”, onda se privla-~nost sovjetske Rusije kako za naciste, tako i za komuniste iz redova in-telektualaca, sastojala upravo u tome {to je u Rusiji “revolucija bila i re-ligija i filozofija, a ne samo sukob koji se ticao dru{tvene i politi~ke sfereìvota”.61 U stvari, preobraàj klasa u mase i slabljenje ugleda i autoritetapoliti~kih institucija u zemljama Zapadne Evrope stvorili su uslove nalikonima u Rusiji, tako da nije slu~ajno {to su i zapadnoevropski revolu-cionari poprimili onaj tipi~no ruski revolucionarni fanatizam kome cilj ni-je samo promena dru{tvenih ili politi~kih uslova, nego i radikalno uni{te-nje svake vere, vrednosti i institucije. Gomila je prosto iskoristila ovo no-vo raspoloènje i dovela do kratkotrajnog saveza revolucionara i krimi-nalaca, saveza koji je postojao i u mnogim revolucionarnim sektamacarske Rusije, ali, simptomati~no, ne i na evropskoj sceni.

Ovaj uznemiruju}i savez izme|u gomile i elite, kao i ~udnovata podudar-nost njihovih te`nji, moè se objasniti time {to su ovi slojevi prvi bili is-klju~eni iz strukture nacionalnih dràva i iz okvira klasnog dru{tva. Go-mila i elita su se tako lako na{le, makar i privremeno, jer su osetile da oli-~avaju sudbinu svog vremena, da iza njih stoje nepregledne mase, da bi


60 Ulogu Weltanschauung-a u formiranju nacisti~kog pokreta vi{e puta je naglasio i samHitler. Zanimljivo je primetiti da on u svojoj knjizi Mein Kampf (tom II, glava I,Weltanschauung i Partija) tvrdi da je zahvaljuju}i marksisti~kim partijama shvatio neophod-nost zasnivanja partije na Weltanschauung-u.

61 Nicolai Berdyaev, The Origin of Russian Communism, 1937, pp. 124-125.

pre ili kasnije ve}ina evropskih naroda mogla da stane uz njih, spremna dau~estvuje u njihovoj revoluciji.

Ispostavilo se da ni jedna ni druga nisu bile u pravu. Gomila, polusvetburòaske klase, nadala se da }e posredstvom bespomo}nih masa do}i navlast, da }e je ove podràti kada poku{a da ostvari svoje interese, da }emo}i prosto da zameni starije slojeve buròaskog dru{tva i u njih unesemnogo preduzimljiviji duh podzemlja. Me|utim, odmah po dolasku navlast, totalitarne vo|e su shvatile da preduzimljivi duh ne odlikuje samogomilu i da bi, u svakom slu~aju, takva inicijativa mogla da ugrozi totalnudominaciju nad ~ovekom. Ni beskrupuloznost, s druge strane, nije bilaograni~ena na gomilu, a mogla se, za nevolju, nau~iti za relativno kratkovreme. Mase koordinisanih* filistara bile su mnogo pogodniji materijal zanemilosrdnu ma{ineriju dominacije i istrebljenja; one su bile sposobne ~aki za mnogo ve}e zlo~ine nego takozvani profesionalni kriminalci – samoukoliko se zlo~ini dobro organizuju i pridobiju izgled rutinskog posla.

Zato nije slu~ajno ni {to ono malo protesta protiv masovnih zlo~inanacista nad Jevrejima i narodima Isto~ne Evrope nije do{lo iz redova voj-ske ili bilo kog drugog dela koordinisanih masa po{tenih filistara, ve} izredova onih nekada{njih Hitlerovih drugova koji su bili tipi~ni predstavni-ci gomile.62 Isto tako ni Himler, najmo}niji ~ovek u Nema~koj posle 1936,

346 TOTALITARIZAM

* Hana Arent ovim terminom prevodi nema~ki Gleichschaltung, koji ozna~ava nametanjeuniformnog mi{ljenja, podvo|enje svih sfera ìvota pod politiku i ideologiju vlastodràca, ipotpunu dru{tvenu nivelaciju. – Prim. prev.

62 Tako je, na primer, Vilhelm Kube, generalni komesar u Minsku i jedan od najstarijih~lanova Partije, jo{ 1941. godine, dakle na samom po~etku masovnih ubistava, poku{ao dainterveni{e, i pisao svom {efu: “Ja svakako jesam snaàn i voljan da sara|ujem u re{avanjujevrejskog pitanja, ali ljudi koji su odgajani u okvirima na{e kulture ipak se razlikuju od ov-da{njih zverskih hordi. Zar pokolj treba da prepustimo Litvancima i Letoncima, koje ~ak ilokalno stanovni{tvo diskrimini{e? Ne mogu to da u~inim. Molim Vas da mi date jasne in-strukcije kako da se ovaj problem re{i na najhumaniji na~in, u ime ugleda na{eg Rajha i na{ePartije”. Ovo pismo objavio je Max Weinreich u: Hitler’s Professors, New York 1946, pp.153-154. Kubeova intervencija odmah je odbijena, ali je skoro istovetan poku{aj V. Besta,opunomo}enika Rajha u Danskoj i ~uvenog naciste, da spase danske Jevreje bio uspe{niji (v.Nazi Conspiracy, V, 2).

O~igledno ni Alfred Rozenberg, koji je propovedao inferiornost slovenskih naroda, nikakonije shvatao da bi njegove teorije mogle jednog dana da zna~e likvidaciju tih naroda. Njemuje bila poverena uprava nad Ukrajinom, odakle je tokom jeseni 1942. slao ogor~ene izve{taje,nakon {to je ve} vi{e puta poku{ao da dobije direktne smernice za akciju od samog Hitlera (v.Nazi Conspiracy, II, 83ff i IV, 62).

Ima, naravno, i izuzetaka. ôvek koji je spasao Pariz bio je general fon Holtic, koji se, do-du{e, “pla{io da bi mogao da ostane bez mesta ako ne izvr{ava nare|enja”, mada je znao daje rat “ve} od pre nekoliko godina izgubljen”. Malo je, ipak, verovatno da bi on smogao hra-brosti da se odupre nare|enju “da sravni Pariz sa zemljom” da nije imao svesrdnu podr{ku je-dnog dugogodi{njeg naciste, Ota Abeca, nema~kog ambasadora u Francuskoj; tako bar proi-zilazi iz njegovog svedo~enja na su|enju Abecu u Parizu (v. New York Times, 21. juli 1949).

nije bio jedan od onih “naoruànih boema” (Hajden), tako opasno sli~nihelitnim intelektualcima; on je bio mnogo “normalniji”, to jest mnogo vi{e}ifta, od bilo kog visokog funkcionera prvobitnog nacisti~kog pokreta.63

On nije bio boem kao Gebels, perverznjak kao [trajher, {arlatan kao Ro-zenberg, fanatik kao Hitler, ili pak avanturista kao Gering. Svoju izuzetnusposobnost da organizuje mase, da ih dovede do potpune pot~injenosti,Himler je dokazao time {to je shvatio da ve}ina ljudi nisu ni boemi, ni fa-natici, pustolovi, perverznjaci, {arlatani ili marginalci, ve} pre svega za-posleni ljudi i dobri o~evi i muèvi.

Filistar koji se povla~i u privatan ìvot, njegova prostodu{na posve}e-nost porodici i karijeri bili su poslednji i ve} degenerisan proizvod burò-aske vere u primat privatnog interesa. Filistar je burùj izolovan od svojeklase, atomizovana individua kao posledica sloma buròaske klase. ôvekmase, od koga je Himlerova organizacija na~inila sredstvo za najve}ezlo~ine u istoriji, pre je imao crte filistra nego crte ~oveka gomile, on jebio burùj koji, dok se njegov svet ru{i, ni o ~emu ne brine koliko o li~nojsigurnosti, koji je spreman da i najmanjim povodom `rtvuje sve – ube|e-nje, ~ast, dostojanstvo. Ispostavilo se da ni{ta nije lak{e uni{titi nego pri-vatnost i moral ljudi koji misle samo na to kako da za{tite svoje privatneìvote. Posle nekoliko godina vlasti i sistematskog koordinisanja, nacistisu s pravom mogli da tvrde: “Jedini ~ovek koji je u Nema~koj jo{ uvekprivatna li~nost, jeste neko ko spava”.64

S druge strane, da bismo bili pravi~ni prema onim pripadnicima elite ko-ji su u jednom trenutku dopustili da ih zavedu totalitarni pokreti, i koji su,zbog svojih intelektualnih sposobnosti, ponekad ~ak optuìvani da su in-spirisali totalitarizam, morali bismo da naglasimo da ono {to su ovi o~ajni-ci dvadesetog veka uradili (ili nisu uradili) nije imalo nikakvog uticaja natotalitarizam, iako jeste igralo odre|enu ulogu u ranijim, i to uspe{nim,poku{ajima totalitarnih pokreta da prisile spoljni svet da ozbiljno shvatinjihove doktrine. îm bi do{li na vlast, totalitarni pokreti po~eli bi da seosloba|aju ove grupe simpatizera ~ak i pre no {to bi pre{li na ve}e zlo~ine.Za totalitarizam je intelektualna, duhovna i umetni~ka inicijativa opasnakoliko i gangsterska inicijativa gomile, a i jedna i druga opasnije su odobi~ne politi~ke opozicije. Stalno proganjanje svakog vi{eg oblika intelek-


63 Jedan Englez, Stiven H. Roberts, u knjizi The House that Hitler Built, London 1939,opisuje Himlera kao “~oveka izuzetno ljubaznog, jo{ uvek zainteresovanog za svakodnevne,ìvotne stvari. On nema drànje ve}ine nacista, koji se pona{aju kao polubogovi.... Nema~oveka za koga bi se moglo re}i da manje prili~i svojoj funkciji nego ovaj {ef nema~ke poli-cije, i uveren sam da u celoj Nema~koj nisam sreo obi~nijeg ~oveka...” (pp. 89-90). – Ovo na~udan na~in podse}a na izjavu Staljinove majke, koja je, prema bolj{evi~koj propagandi, zanjega rekla da je “primeran sin. Svakoj bih majci poèlela ovakvog sina” (Souvarine, op. cit.,p. 656).

64 primedba Roberta Laja (v. Kohn-Bramstedt, op. cit., p. 178).

tualne aktivnosti od strane novih vo|a masa proisti~e iz ne~eg mnogo oz-biljnijeg nego {to je ~ovekova prirodna odbojnost prema stvarima koje ni-je kadar da razume. Totalna dominacija ne dozvoljava slobodnu inicijativuni na kom polju ìvota, nikakvu aktivnost koja nije u potpunosti pred-vidljiva. Totalitarizam na vlasti uvek i svuda zamenjuje sve prvorazrednetalente, makar oni bili i simpatizeri, onim {arlatanima i budalama ~iji jemanjak inteligencije i kreativnosti najbolja garancija njihove lojalnosti.65

348 TOTALITARIZAM

65 Bolj{evi~ka politika, koja je u ovom pogledu iznena|uju}e dosledna, dobro je poznata ine traì dalji komentar. Pikaso, da uzmemo najpoznatiji primer, u Rusiji nije omiljen – iakoje postao komunista. Andre @id je, videv{i 1936. stvarnost sovjetske Rusije, iznenada prome-nio stav, {to je mo`da kona~no uverilo Staljina da su kreativni umetnici neupotrebljivi, ~ak iako su simpatizeri. Nacisti su se od bolj{evka razlikovali samo po tome {to jo{ nisu ubijalisvoje istaknute talente.

Vredelo bi detaljnije prou~iti karijere onog relativno malog broja nema~kih nau~nika kojisu prevazi{li okvire puke kolaboracije i koji su ponudili svoje usluge zato {to su bili ube|eninacisti. (Weinreich, op. cit., je jedina takva studija, ali nije dovoljno merodavna zato {to nepravi razliku izme|u u~enjaka koji su prigrlili nacisti~ku ideologiju i onih koji su za svojekarijere mogli da zahvale isklju~ivo reìmu; on ne uzima u obzir ranije karijere doti~nihnau~nika, te stoga nekriti~ki u istu kategoriju stavlja znamenite, zaslu`ne ljude i {arlatane.)Najzanimljiviji je primer pravnika Karla [mita, ~ije se ingeniozne teorije o kraju demokrati-je i legalne vlasti i danas mogu ~itati bez daha; jo{ po~etkom tridesetih godina na njegovomesto do{li su pravi nacisti~ki politi~ari i teoreti~ari prava, kakvi su, na primer, Hans Frank,kasnije guverner Poljske, Gotfrid Nese i Rajnhard Hen. Poslednji koji je pao u nemilost bioje istori~ar Valter Frank, ube|eni antisemita i ~lan nacisti~ke partije i pre no {to je ona do{lana vlast, koji je 1933. postao direktor novoosnovanog Instituta Rajha za istoriju noveNema~ke (Reichsinstitut für Geschichte des Neuen Deutschlands) sa njegovim ~uvenimOdeljenjem za jevrejsko pitanje (Forschungsabteilung für Judengfrage), i izdava~ devet to-mova Forschungen zur Judenfrage (Istraìvanja o jevrejskom pitanju, 1937-1944). Po~et-kom ~etrdesetih, Frank je svoju poziciju morao da prepusti ozlogla{enom Alfredu Ro-zenbergu, ~ija studija Der Mythos des 20. Jahrhunderts ne mari ~ak ni za privid “nau~nosti”.Nepoverenje prema Franku bilo je o~igledno insprisano time {to nije bio {arlatan, ni~imdrugim.

Ono {to ni elita ni gomila, koje su s takvim àrom “prigrlile” nacionalsocijalizam, nisumogle da shvate jeste da “se ovom redu... ne pristupa slu~ajno. Iznad èlje da se sluì stojinepokolebljiva nu`nost selekcije, koja ne zna ni za olak{avaju}e okolnosti ni za milost” (DerWeg der SS, izdao SS Hauptamt-Schulungsamt, s. a, p. 4). Drugim re~ima, {to se ti~e selek-cije ~lanova, nacisti su nameravali da sami donose odluke, bez obzira na “slu~ajnost” bilo~ijeg mi{ljenja. îni se da isto to vaì i za selekciju bolj{evika za tajnu policiju. F. Beck i W.Godin u knjizi Russian Purge and the Extraction of Confession, 1951, p. 160, kaù da se ~la-novi NKVD-a regrutuju iz redova partije, ali da ~lanovi partije ne mogu dobrovoljno da seprijave za ovakvu “karijeru”.

J E D A N A E S T O P O G L AV L J E : Totalitarni pokret

I: Totalitarna propaganda

SAMO GOMILU i elitu moè da privu~e èstina totalitarizma; mase trebaosvajati putem propagande. U uslovima ustavne vladavine i slobode

mi{ljenja, totalitarni pokreti koji se bore za vlast terorom mogu da seposluè tek u ograni~enoj meri; isto kao i ostale partije, oni moraju da sepotrude da bi pridobili sledbenike i da bi izgledali uverljivo u javnosti ko-ja jo{ uvek nije sasvim odse~ena od svih izvora informacija.

Odavno je poznato i ~esto se tvrdi da su propaganda i teror u totalitarnimzemljama dve strane iste medalje.1 Ovo je, me|utim, samo delimi~nota~no. Gde god totalitarna vlast ima apsolutnu kontrolu, ona propaganduzamenjuje indoktrinacijom i koristi nasilje ne toliko da bi zapla{ila narod(tako izgleda samo u po~etku, dok politi~ka opozicija jo{ uvek postoji) ko-liko da bi ostvarila svoju ideolo{ku doktrinu i konkretne laì. Totalitarizamse ne}e zadovoljiti time da, mimo ~injenica, ustvrdi da u zemlji nema ne-zaposlenosti; on }e, kao deo propagande, nezaposlenima ukinuti olak{ice.2Isto toliko je va`no i {to se negiranjem nezaposlenosti – dodu{e, na prili~-no neo~ekivan na~in – potvr|uje stara socijalisti~ka doktrina: ko ne radi,umre}e od gladi. Da uzmemo drugi primer: kada je Staljin odlu~io da pre-radi istoriju Ruske revolucije, propagiranje nove verzije sastojalo se uuni{tavanju starijih knjiga i dokumenata, ali i njihovih autora i ~italaca.Godine 1938. objavljena je nova zvani~na istorija Komunisti~ke partije,{to je bio znak da je generalna ~istka, koja je desetkovala ~itavu generaci-

1 v. npr. Kohn-Bramstedt, Dictatorship and Political Police: The Technique of Control byFear, London 1945, p. 164ff. On obja{njava da “teror bez propagande gubi skoro sav psiho-lo{ki efekat, ali ni propaganda bez terora ne dostiè svoju punu snagu” (p. 175). Ono {to seprevi|a u ovakvim i sli~nim tvrdnjama, koje se uglavnom vrte u krug, jeste ~injenica da nesamo politi~ka, ve} i ~itava moderna ekonomska propaganda sadrì element pretnje, a dateror isto tako moè da bude efikasan i bez propagande, ukoliko sluì samo kao sredstvo kon-vencionalnog politi~kog terora tiranije. No, kada politi~ki reìm èli da vr{i nasilje ne samospolja, ve} takore}i i iznutra, kada èli vi{e od mo}i, on mora da spoji teror i propagandu. Utom smislu je nacisti~ki teoreti~ar Ojgen Hadamovski i mogao da kaè: “Propaganda i nasil-je nikada se ne isklju~uju. Upotreba sile moè biti deo propagande” (Eugen Hadamovsky,Propaganda und nationale Macht, 1933, p. 22)

2 “U tom trenutku zvani~no je objavljeno da je u sovjetskoj Rusiji nezaposlenost ’likvidi-rana’. Rezultat ove objave bilo je i ’likvidiranje’ svih povlastica za nezaposlene” (AntonCiliga, The Russian Enigma, London 1940, p. 109).

ju sovjetskih intelektualaca, zavr{ena. Sli~no tome su i nacisti na okupi-ranim isto~nim teritorijama najpre koristili uglavnom antisemitsku propa-gandu kako bi u~vrstili kontrolu nad tamo{njim stanovni{tvom. Teror kaopodr{ka propagandi nije im bio ni potreban, niti su ga upra`njavali. Ve}ideo poljske inteligencije likvidiran je ne zato {to im nije bio naklonjen,ve} zato {to, u skladu sa doktrinom nacista, Poljaci i nemaju intelekta; ka-da su re{ili da kidnapuju plavooku i plavokosu decu, nacisti nisu mislili dazapla{e stanovni{tvo, ve} da spasu “germansku krv”.3

Kako totalitarni pokreti postoje u svetu koji sam po sebi nije totalitaran,oni su prisiljeni da pribegnu onome {to mi ina~e zovemo propagandom.No, takva propaganda uvek je upu}ena spoljnoj, eksternoj sferi – bilo ne-totalitarnim slojevima stanovni{tva totalitarne dràve, bilo netotalitarnimzemljama. Ova eskterna sfera kojoj je totalitarna propaganda upu}enamoè da bude veoma raznolika; po dolasku na vlast, pokret moè da us-meri totalitarnu propagandu na one delove sopstvenog stanovni{tva ~ijukoordinaciju nije pratila odgovaraju}a indoktrinacija. U tom smislu sugovori koje je Hitler tokom rata drào svojim generalima prototipovi pro-pagande, puni monstruoznih laì kojima je Firer zabavljao svoje goste,poku{avaju}i da ih pridobije za sebe.4 Eksternu sferu moè da predstavlja

350 TOTALITARIZAM

3 Takozvana “Operacija Seno” otpo~ela je Himlerovom uredbom od 16. februara 1942, “oìteljima Poljske nema~kog porekla”, ~iju je decu trebalo poslati u porodice “koje suspremne [da ih prihvate] bezrezervno, samo zbog njihove dobre krvi” (Nirnber{ki dokumentR 135, fotokopija u Centre de Documentation Juive, Paris). îni se da je juna 1944. Devetaarmija zaista kidnapovala 40-50 000 dece i prebacila ih u Nema~ku. Izve{taj o ovom slu~aju,koji je izvesni Brandenburg poslao general{tabu Vermahta u Berlinu, govori o sli~nimplanovima i za Ukrajinu (dokument PS 031, objavio Léon Poliakov u: Bréviaire de la Haine,p. 317). Sam Himler je nekoliko puta spominjao ovaj plan (v. Nazi Conspiracy and Aggre-ssion, Office of the United States Chief of Counsel for the Prosecution of Axis Criminality,U. S. Government, Washington 1946, III, 640, gde se mogu na}i i odlomci Himlerovog go-vora u Krakovu marta 1942; v. kako Kohn-Bramstedt, op. cit., p. 244, komentari{e Himlerovgovor u Bad [ahenu 1943). Po kojim su merilima ova deca birana, moè se zaklju~iti izlekarskih uverenja koja je 10. avgusta 1942. izdalo Drugo medicinsko odeljenje u Minsku:“Rasno ispitivanje Natalije Harpf, ro|ene 14. avgusta 1922, pokazalo je normalno razvijenudevojku prete`no isto~nobalti~kog tipa sa nordijskim crtama”; “Ispitivanje Arnolda Kornisa,ro|enog 19. februara 1930, pokazalo je normalno razvijenog de~aka od dvanaest godina,prete`no isto~nog tipa sa nordijskim crtama”, potpisao N. Wc. (dokument se nalazi u arhivi-ma Yiddish Scientific Institute-a, New York, No. Occ E 3a-17).

Za istrebljenje poljske inteligencije, koja se, po Hitlerovom mi{ljenju, mogla “izbrisati bezrazmi{ljanja”, v. Poliakov, op. cit., p. 321, i dokument NO 2472.

4 v. Hitlers Tischgespräche. U leto 1942. on jo{ uvek govori o tome kako “i poslednjegJevrejina treba izbaciti iz Evrope” (p. 113), kako sve Jevreje treba preseliti u Sibir ili u Afriku(p. 311) ili na Madagaskar, dok je zapravo ve} bio doneo odluku o “kona~nom re{enju”, i topre invazije na Rusiju, verovatno jo{ 1940, i naredio da se na jesen 1941. instaliraju gasnekomore (v. Nazi Conspiracy and Aggression, II, p. 265ff; III, p. 783ff, dokument PS 1104; V,p. 322ff, dokument PS 2605). Himler je jo{ na prole}e 1941. znao da “do kraja rata Jevrejetreba [istrebiti] do poslednjeg. Ovo je nedvosmislena èlja i naredba Firerova” (dosijeKersten u Centre de Documentation Juive).

i grupa simpatizera koji jo{ uvek nisu spremni da prihvate prave ciljevepokreta; kona~no, ~esto se doga|a da krugovi bliski Fireru ili ~lanovi elit-nih formacija ~ak i same ~lanove partije smatraju takvom eksternom sfe-rom, kojoj je tako|e potrebna propaganda zato {to jo{ uvek nije pouzdana.Da ne bismo precenili va`nost ove propagande i njenih laì, valjalo bi dase prisetimo mnogo brojnijih slu~ajeva u kojima je Hitler bio sasvimiskren i brutalno precizan u definisanju pravih ciljeva pokreta, ali njih jav-nost, nespremna na takvu doslednost, prosto nije primala znanju.5 No u su-{tini, totalitarna vlast se trudi da propagandne metode ograni~i na inos-tranu politiku ili na inostrane ogranke pokreta, koje valja snabdeti odgo-varaju}im materijalom. Kad god se totalitarna doktrina na doma}em tere-nu sukobi sa propagandom namenjenom inostranstvu ({to se dogodilo uRusiji tokom rata, i to ne kada je Staljin sklopio savez sa Hitlerom, negokada ga je rat protiv Hitlera odveo u demokratski tabor), propaganda seonima kod ku}e obja{njava kao “privremeni takti~ki manevar”.6 Ukolikoje to mogu}e, ova razlika izme|u ideolo{ke doktrine za posve}enike, koji-ma propaganda vi{e nije potrebna, i prave propagande za spoljni svet tre-ba da se u~vrsti jo{ pre no {to pokret do|e na vlast. Odnos izme|u propa-gande i indoktrinacije uglavnom zavisi s jedne strane od veli~ine i snagepokreta, a s druge strane od spoljnog pritiska. [to je pokret slabiji, vi{e }emu energije biti potrebno za puku propagandu; {to je ve}i pritisak spolj-nog sveta na totalitarne reìme – pritisak koji se ~ak ni s onu stranu gvo-dene zavese ne moè u potpunosti ignorisati – to totalitarni diktatori dubljemoraju da ogreznu u propagandi. Nu`nost propagande zapravo uvekname}e spoljni svet; sami pokreti ne propagiraju, nego indoktriniraju.Obrnuto, indoktrinacija, po pravilu povezana sa terorom, raste sa snagompokreta, odnosno sa izolacijom totalitarne vlasti i njenom otporno{}u name{anja spolja.

5 Zanimljiv je izve{taj od 16. jula 1940. o diskusiji u Firerovom general{tabu, vo|enoj uprisustvu Rozenberga, Lamersa i Kajtela, koju je Hitler otpo~eo izno{enjem slede}ih “os-novnih principa”: “Sada je va`no da se ne razme}emo na{im krajnjim ciljem pred celim sve-tom;... Stoga ne sme biti o~igledno da su [uredbe o o~uvanju reda i mira na okupiranim teri-torijama] priprema za kona~no re{enje. Sve te neophodne mere – streljanja, raseljavanja –mogu se sprovesti nevezano s njim, i tako }e i biti sprovedene.” Ovoj izjavi usledila jediskusija koja se uop{te ne nadovezuje na Hitlerove re~i i u kojoj Hitler vi{e ne u~estvuje.O~igledno je da ga “nisu shvatili” (dokument L 221 u Centre de Documentation Juive).

6 U vezi sa Staljinovom uvereno{}u da Hitler ne}e napasti Rusiju v. Isaac Deutscher,Stalin: a Political Biography, New York/London 1949, p. 454ff, a posebno napomenu na p.458: “Tek 1948. je {ef Dràvne komisije za planiranje, potpredsednik N. Voznesenski, obelo-danio da se privredni plan za tre}i kvartal 1941. godine zasnivao na pretpostavci da }e se mirodràti, a da je novi plan, prilago|en ratnim okolnostima, bio napravljen tek nakon izbijanjasukoba”. Doj~erovu procenu potvr|uje Hru{~ovljeva izjava o Staljinovoj reakciji kada jesaznao da je Nema~ka napala Sovjetski Savez (v. njegov “Govor o Staljinu” na Dvadesetomkongresu, koji je objavio State Department, New York Times, 5. jun 1956).

TOTALITARNI POKRET 351

Propaganda zaista jeste sastavni deo “psiholo{kog rata”; ali teror je vi{eod toga. Totalitarni reìmi koriste teror ~ak i kad postignu svoje psiholo{keciljeve, kad zavladaju potpuno pot~injenim stanovni{tvom. Tamo gde jevladavina terora dostigla savr{enstvo, kao u koncentracionim logorima,propaganda u potpunosti nestaje; ona je u nacisti~koj Nema~koj bila izri-~ito zabranjena.7 Drugim re~ima, propaganda je samo jedno od sredstava,mada verovatno najva`nije, koje totalitarizam koristi u kontaktu sa neto-talitarnim svetom; teror je, pak, su{tina njegove vladavine. Teror ne zavisiod psiholo{kih ili drugih subjektivnih faktora, ba{ kao {to ni zakon u zem-ljama vladavine ustava ne zavisi od broja ljudi koji ga kr{e.

Teror je kao pratilac propagande igrao ve}u ulogu u nacizmu nego u ko-munizmu. I u ranijim talasima politi~kog nasilja, pre no {to su nacisti do{lina vlast, itekako je bilo napada na istaknute li~nosti (na primer, ubistvoRatenaua i Ercbergera); nacisti su, me|utim, ubijali niè funkcionere levi-~arskih partija ili uticajne ~lanove drugih njima nenaklonjenih partija, ~i-me su stanovni{tvo hteli da uvere u opasnosti koje nosi ve} i samo pripa-danje nekoj partiji. Ova vrsta masovnog terora, mada jo{ uvek ograni~enihrazmera, stalno je rasla, jer ni policija ni sudovi nisu ozbiljnije gonili poli-ti~ke zlo~ince sa takozvane desnice. Ona je bila dragocena kao “propagan-da mo}i” (Machtpropaganda),8 kako je jedan nacisti~ki publicista is-pravno rekao: celom narodu tako je predo~eno da je mo} nacista ve}a odmo}i zvani~nih vlasti i da je bolje biti ~lan nacisti~ke paravojne organi-zacije nego ~lan neke regularne stranke. Taj utisak je u velikoj meri poja-~ao i specifi~an na~in na koji su se nacisti odnosili prema politi~kim zlo~i-nima. Oni su ih uvek otvoreno priznavali, nikad se nisu izvinjavali za “iz-grede pripadnika niìh redova” – takva izvinjenja koristili su njihovi sim-patizeri – i impresionirali su narod zato {to se nisu bavili “pustim pri-~ama”, za razliku od drugih partija.

Sli~nosti izme|u ove vrste terora i pukog gangsteraja dovoljno su jasne.To ne zna~i da su nacisti gangsteri, {to se mo`da name}e kao zaklju~ak,ve} prosto da su, mada to sami nisu priznavali, mnogo nau~ili odameri~kih gangsterskih organizacija, kao {to je, i to treba priznati, i njiho-va propaganda mnogo toga preuzela od ameri~ke ekonomske propagande.

352 TOTALITARIZAM

7 “Vaspitanje se [u koncentracionim logorima] sastoji od discipline, a nikako od ma kojevrste podu~avanja na ideolo{koj osnovi, jer zatvorenici uglavnom imaju ropske du{e”(Hajnrih Himler, Nazi Conspiracy, IV, p. 616ff).

8 Knjiga Ojgena Hadamovskog, op. cit., istaknut je primer u literaturi o totalitarnoj propa-gandi. Mada to ne tvrdi eksplicitno, Hadamovski nudi inteligentno i informativno pro-nacisti~ko tuma~enje Hitlerovih stavova po tom pitanju, izloènih u devetom poglavlju MeinKampf, pod naslovom “Propaganda i organizacija” (2 toma, 1. nema~ko izdanje 1925 i 1927,necenzurisan prevod, New York 1939); v. tako|e i F. A. Six, Die politische Propaganda derNSDAP im Kampf um die Macht, 1936, p. 21 ff.

Me|utim, mnogo vi{e nego direktnim pretnjama i zlo~inima protiv po-jedinaca, totalitarna propaganda koristi se indirektnim, prikrivenim pret-njama svima koji ne èle da prihvate njeno u~enje, a kasnije i masovnimubistvima kako “krivih”, tako i “nevinih”. Komunisti~ka propaganda pla{iljude da }e propustiti voz istorije, da }e beznade`no kaskati za svojim vre-menom, da }e im ~itav ìvot pro}i uzalud, ba{ kao {to nacisti uteruju ljudi-ma strah da }e se oglu{iti o ve~ne zakone prirode i ìvota, da }e im krv namisteriozan na~in bespovratno propasti. Velika va`nost koju totalitarizampridaje “nau~nom” karakteru svojih tvrdnji moè se porediti sa nekim teh-nikama reklame, koja se tako|e obra}a masama. Ta~no je i to da reklame usvim novinama pretenduju na ovu “nau~nost”: proizvo|a~i ~injenicama iuz pomo} “laboratorijskih” istraìvanja dokazuju da je ba{ njihov sapun“najbolji na svetu”.9 Tako|e je ta~no i da u ma{tovitim preterivanjimastru~njaka za marketing postoji odre|en element nasilja, da se iza tvrdnjeda }e devojke koje ne koriste ba{ ovu vrstu sapuna mo`da ~itav ìvot pro-vesti sa bubuljicama a bez muà, krije ludi san o monopolu, san da }e jed-nog dana proizvo|a~ “jedinog sapuna koji spre~ava pojavu bubuljica” mo-`da mo}i da li{i muèva sve devojke koje ne koriste njegov sapun. O~i-gledno je nauka i u slu~aju ekonomske propagande i u slu~aju totalitarnepropagande samo surogat za mo}. Opsednutost totalitarnih pokreta “nau-~nim” dokazima nestaje dolaskom na vlast. Nacisti su odbacivali ~ak i oneu~enjake koji su bili spremni da im sluè, a bolj{evici koriste reputacijusvojih nau~nika u sasvim nenau~ne svrhe i name}u im uloge {arlatana.

No, ovo su ujedno i sve sli~nosti izme|u masovne reklame i masovnepropagande, a i one se ~esto precenjuju. Poslovni ljudi se uglavnom ne iz-daju za proroke i ne dokazuju stalno istinitost svojih predskazanja. Za raz-liku od tradicionalne politi~ke propagande, koja se uglavnom poziva napro{lost, totalitarna propaganda koristi nauku da bi proricala budu}nost.Nigde ideolo{ki koreni socijalizma s jedne i rasizma s druge strane ne do-laze jasnije do izraàja nego kada njihovi glasnogovornici tvrde da su ot-krili skrivene sile koje }e im doneti sre}u u lancu sudbine. Dakako, i samemase ose}aju veliku naklonost prema “apsolutisti~kim sistemima koji sva-ki istorijski doga|aj predstavljaju kao posledicu velikih osnovih uzrokakojima upravlja lanac sudbine, sistemima koji skoro potpuno potiskuju~oveka iz istorije ljudske rase” (po Tokvilovim re~ima). Nema sumnje daje nacisti~ko vo|stvo zaista verovalo u doktrine kakva je ova, i da ih nijekoristilo kao puku propagandu: “[to bolje prou~imo i spoznamo zakoneprirode i ìvota... to }emo vi{e ìveti u skladu sa voljom Svevi{njeg. [to


9 Hitlerova analiza “ratne propagande” (Mein Kampf, tom I, glava VI) nagla{ava ekonom-ski aspekt propagande i koristi primer reklame za sapun. Zna~aj ovog teksta uglavnom seprecenjuje, dok se Hitlerove kasnije ideje o “propagandi i organizaciji” zanemarujuÆ

bolje shvatimo volju Svevi{njeg, to }emo uspe{niji biti.”10 Prili~no je jas-no da su potrebne neznatne izmene da bismo do{li do dve sentence u kojeje Staljin verovao, a koje otprilike glase ovako: “[to ta~nije prou~imo ispoznamo zakone istorije i klasne borbe, to }emo vi{e ìveti u skladu sadijalekti~kim materijalizmom. [to bolje shvatimo dijalekti~ki materija-lizam, to }emo uspe{niji biti.” U svakom slu~aju, Staljinova predstava o“dobrom vo|stvu”11 te{ko da se moè bolje ilustrovati.

Zahvaljuju}i totalitarnoj propagandi, ideolo{ka nau~nost i njena tehnikapostuliranja tvrdnji u obliku predskazanja postigla je zavidnu efikasnost, ipored apsurdnog sadràja tih tvrdnji. Ima li, demago{ki govore}i, boljegna~ina da se izbegne diskusija nego da se neki argument potpuno istrgne izsada{njice i da se kaè da }e budu}nost otkriti njegovu ispravnost? Me|u-tim, ovu tehniku nisu otkrile totalitarne ideologije, niti su one bile jedinekoje su je primenjivale. Moderna politika u masovnoj propagandi izuzetno~esto koristi privid nau~nosti, {to se moè protuma~iti i kao op{ta opsed-nutost naukom, tipi~na za zapadni svet jo{ od uspona matematike i fizikeu {esnaestom veku. Stoga se ~ini da je totalitarizam prosto poslednji ste-pen procesa tokom kog je “nauka [postala] idol koji }e na magi~an na~inizle~iti sva zla egzistencije i izmeniti ~ovekovu prirodu”.12 Odavno je jas-no da izme|u uspona nauke i uspona masa postoji veza. “Kolektivizam”masa dobro je do{ao onima koji su se nadali da }e “prirodni zakoni istorij-skog razvoja” ukinuti nepredvidivost delanja i pona{anja pojedinca.13 Ta-ko je, na primer, ve} Anfanten predvideo “vreme kada }e ’ume}e pokreta-nja masa’ biti dovedeno do savr{enstva, tako da }e slikar, muzi~ar i pesnikimati mo} da uga|aju i da dirnu s istom onom sigurno{}u sa kojom ma-temati~ar re{ava geometrijski problem ili s kojom hemi~ar analizira nekusupstancu”; Hajek zaklju~uje da je moderna propaganda tada i na tommestu i za~eta.14

Pa ipak, bez obzira na nedostatke pozitivizma, pragmatizma i bihejviori-zma, i bez obzira na njihov snaàn uticaj na nastanak one vrste zdravog ra-

354 TOTALITARIZAM

v. va`nu bele{ku Martina Bormana o “Vezi izme|u nacionalsocijalizma i hri{}anstva” u:Nazi Conspiracy, VI, p. 1036ff. Sli~ne formulacije ~esto se nalaze i u pamfletima SS-a za“ideolo{ku indoktrinaciju” pitomaca: “Zakoni prirode predmet su neizmenjive v volje, voljena koju se ne moè uticati. Stoga je neophodno da se ti zakoni priznaju” (“SS-Mann undBlutsfrage”, Schriftenreihe für die weltanschauliche Schulung der Ordnungspolizei, 1942).Sve su to samo varijacije nekih fraza preuzetih iz Hitlerovog Mein Kampf; jedna je citirana ikao moto pomenutog pamfleta: “Kad ~ovek poku{ava da se opire gvozdenoj logici prirode,dolazi u sukob sa osnovnim principima kojima duguje svoje ljudsko postojanje”.

11 J. Stalin, Leninism (1933), tom II, glava III.12 Eric Voeglin, “The Origins of Scientism”, u: Social Research, decembar 1948.13 v. F. A. v. Hayek, “The Counter-Revolution of Science”, u: Economica, Vol. VIII (feb-

ruar, maj, avgust 1941), p. 13.14 ibid., p. 137. Citat je preuzet iz sensimonisti~kog ~asopisa Producteur, I, 339.

zuma tipi~ne za devetnaesti vek, za mase kojima se totalitarna propagandai nau~nost obra}aju nije karakteristi~na “metastaza utilitarne sfere ì-vota”.15 Pozitivizam, jo{ od Konta, tvrdi da se budu}nost moè nau~nopredvideti; on istoriju shvata kao igru razli~itih interesa i pretpostavlja dase objektivni zakoni mo}i mogu otkriti. Roanova politi~ka teorija o intere-su, po kojoj “kraljevi vladaju narodima, dok kraljevima vlada interes [...]kao jedini zakon koji ne moè da zakaè”, po kojoj, dalje, “vlade ìve iliumiru u zavisnosti od toga da li su ispravno ili pogre{no procenile interes”– to je tradicionalno jezgro modernog utilitarizma, bilo pozitivisti~kog, bi-lo socijalisti~kog; me|utim, nijedna od ovih teorija ne pretpostavlja da jemogu}e “izmeniti ~ovekovu prirodu” – a to totalitarizam poku{ava da u~i-ni. Ba{ naprotiv, ove netotalitarne teorije implicitno ili eksplicitno polazeod toga da je ljudska priroda uvek ista, da je istorija niz promenljivih ob-jektivnih okolnosti i ljudskih reakcija na njih, a da interes, ukoliko se is-pravno shvati, moè, dodu{e, da vodi promeni okolnosti, ali ne i promeniljudskih reakcija kao takvih. “Scijentizam” u politici jo{ uvek polazi od to-ga da je cilj politike dobrobit ~ove~anstva, koncepcija koja je totalitarizmusasvim strana.16

Upravo zato {to se, zdravo za gotovo, pretpostavilo da ideologije imajuutilitarno jezgro, anti-utilitarno pona{anje totalitarnih vlada i njihova pot-puna ravnodu{nost prema interesu masa bili su pravi {ok. Savremena poli-tika postala je nepredvidljiva kao nikad ranije. No, totalitarna propagandaje – mada sa promenjenim predznacima – ~ak i pre no {to su totalitarnipokreti uspeli da preuzmu vlast pokazala koliko mase u me|uvremenumalo mare i za kakav interes. Stoga je u potpunosti neopravdana pre-tpostavka Saveznika da je likvidacijom mentalno obolelih, koju je Hitlernaredio po~etkom rata, trebalo da se smanji broj gladnih usta.17 NijeHitlera rat naterao da se okane svih eti~kih obzira, ve} je on masovno ubi-


15 Voeglin, op.cit.16 Kada razmatra “stalnu ratnu ekonomiju” nacisti~ke dràve, William Ebenstein (The

Nazi State, New York 1943) gotovo da je jedini teoreti~ar koji shvata da je “beskona~nadiskusija... o socijalisti~koj ili kapitalisti~koj prirodi nema~ke privrede za vreme nacisti~kogreìma u velikoj meri isforsirana... [zato {to] uglavnom previ|a su{tinsku ~injenicu da sukapitalizam i socijalizam kategorije koje se odnose na ekonomiju zapadnih dràva blagosta-nja” (p. 239).

17 Karakteristi~no je, na primer, svedo~enje Karla Branta, jednog od lekara kojima je Hi-tler dao zadatak da sprovedu program eutanazije (Medical Trial. US against Karl Brandt etal., saslu{anje od 14. maja 1947). Brant je odlu~no pobijao sumnje da je taj projekt trebalo daelimini{e suvi{ne potro{a~e hrane i naglasio da su ~lanovi partije koji bi naveli ovaj argumentuvek bivali o{tro ukoreni. Po njegovom mi{ljenju, tu meru je nametala jedino “etika”. Isto se,naravno, odnosi i na deportacije. Dokumenti su prepuni o~ajni~kih beleàka koje su pisalivojni komandanti, prigovaraju}i da se deportacije miliona Jevreja i Poljaka u potpunosti kosesa svim “vojnim i ekonomskim obzirima” (v. Poliakov, op. cit., p. 321, kao i dokumentarnimaterijal koji on objavljuje).

janje u ratu shvatio kao jedinstvenu priliku da otpo~ne svoj program likvi-dacije koji je, kao i sve druge ta~ke njegovog plana, bio osmi{ljen u hi-ljadugodi{njim okvirima.18 Kako je bukvalno ~itava evropska istorijavekovima u~ila ljude da svaki politi~ki ~in prosu|uju prema principu cuibono a sve politi~ke doga|aje prema onom posebnom interesu koji je unjihovoj pozadini, oni su iznenada bili suo~eni sa ne~im do tada potpunonepoznatim, nepredvidljivim. Totalitarnu propagandu zbog njenog dema-go{kog karaktera niko nije ozbiljno shvatao, mada je ona i mnogo predolaska pokretâ na vlast jasno signalizovala koliko se mase malo povodeza onim ~uvenim instinktom za samoodrànjem. Uspeh totalitarne propa-gande, me|utim, nije zasnovan toliko na njenom demago{kom karakterukoliko na saznanju da interes kao kolektivna snaga moè da postoji samou stabilnom dru{tvu, ~iji mehanizmi omogu}avaju da se interes pojedincaspoji sa interesom grupe; efektna propaganda, koja bi bila zasnovana samona interesu, nemogu}a je me|u masama ~ija je glavna odlika to {to ne pri-padaju nijednoj socijalnoj ili politi~koj zajednici, i koje su oli~enje pravezbrke pojedina~nih interesa. Fanatizam pripadnika totalitarnih pokreta,tako razli~it od najve}e lojalnosti pripadnika obi~nih partija, posledica jeodsustva interesovanja masa za sebe same; zato su one i spremne na `rtve.Nacisti su dokazali da se ~itav narod moè povesti u rat pod parolom“pobeda ili propast” (ne{to {to bi ratna propaganda 1914. bri`ljivo izbe-gavala), i sve to ne u doba bede, nezaposlenosti ili osuje}enih nacionalnihambicija. Isti duh javio se i tokom poslednjih meseci rata koji je takoo~igledno bio izgubljen, kada je nacisti~ka propaganda te{ila ve} dobranozapla{eno stanovni{tvo obe}anjem da je Firer “u svojoj dobroti obezbedionema~kom narodu brzu smrt gasom u slu~aju nepovoljnog ishoda rata”.19

Totalitarni pokreti koriste socijalizam i rasizam tako {to ih li{avaju uti-litarnog sadràja, klasnog odnosno nacionalnog interesa. Njima je mnogova`niji na~in na koji ove ideologije formuli{u svoje stavove, nego njihovsadràj.20 Glavna odlika vo|e masa postala je njegova apsolutna ne-

356 TOTALITARIZAM

18 Najva`niju uredbu, koja je i zapo~ela sva potonja masovna ubistva, potpisao je Hitler 1.septembra 1939, dakle na dan kada je rat izbio; uredba se nije odnosila samo na mentalnoobolele (kao {to se ina~e ~esto pretpostavlja), ve} na sve one koji su “neizle~ivo bolesni”.Mentalno oboleli su prosto prvi do{li na red.

19 v. Friedrich Percyval Reck-Malleczewen, Tagebuch eines Verzweifelten, Stuttgart 1947,p. 190.

20 Za Hitlera se prednost ideolo{kih pokreta u odnosu na politi~ke partije sastojala u tome{to ideologije (Weltanschauungen) uvek “insistiraju na svojoj nepogre{ivosti” (Mein Kampf,tom II, glava V, “Weltanschauung and Organization”). – Prve stranice Nacisti~kog bukvara,zvani~nog priru~nika za Hitlerjugend, Hitlerovu mlade` (New York 1938), nagla{avaju da susva pitanja Weltanschauung-a, ranije ocenjivana kao “nerealna” i “nerazumljiva”, “postalatako jasna, jednostavna i kona~na [podvukla H. A.] da sad svi drugovi mogu da ih shvate i dasara|uju na njihovom re{avanju”.

pogre{ivost; on nikako ne sme da prizna gre{ku.21 Ta nepogre{ivost je,osim toga, zasnovana ne toliko na nadmo}noj inteligenciji koliko na is-pravnom tuma~enju sila istorije ili prirode, koje su po definiciji pouzdane,sila koje ni poraz ni propast ne mogu da ospore jer se one kona~no uveknametnu.22 Kada do|u na vlast, vo|e masa imaju jednu brigu koja po-tiskuje sve utilitaristi~ke rezone: njihova predskazanja moraju da se obis-tine. Nacisti se nisu libili da na kraju rata iskoriste koncentrisanu snagusvojih jo{ uvek intaktnih organizacija i dovedu do {to potpunijeg uni{tenjaNema~ke, ne bi li se obistinilo njihovo predskazanje o propasti celog ne-ma~kog naroda u slu~aju poraza.

Propagandni efekat ove nepogre{ivosti, zapanjuju}i uspeh ~oveka kojise predstavlja kao puki posrednik predvidljivih sila, i{ao je na ruku navicitotalitarnih diktatora da svoje politi~ke ciljeve objavljuju u vidu pred-skazanja. Naj~uveniji primer je Hitlerovo obra}anje Rajhstagu iz januara1939: “Danas jo{ jednom èlim da predskaèm: ukoliko jevrejski finansi-jeri... jo{ jednom uspeju da gurnu narode u svetski rat, rezultat }e biti...uni{tenje jevrejske rase na tlu Evrope.”23 Prevedeno na netotalitarni jezik,ovo je zna~ilo: ja nameravam da povedem rat i ja nameravam da uni{timsve Jevreje Evrope. Sli~no je i Staljin u svom velikom govoru Centralnomkomitetu Komunisti~ke partije 1930. godine, u kom je najavio fizi~kouni{tenje levi~arskih i desni~arskih odstupanja unutar partije, ove frakcijenazvao predstavnicima “klase koja odumire”.24 Ova definicija ne samo {toje raspravi dala specifi~nu o{trinu, nego je i u totalitarnom stilu objavila fi-zi~ko uni{tenje onih ~ije je “odumiranje” malo~as predskazala. U oba slu-~aja postignut je isti cilj: likvidacija se uklapa u istorijski proces u kom ~o-vek samo ~ini ili trpi ono {to se, shodno nepromenljivim zakonima, ionakomora dogoditi. îm su `rtve streljane, “predskazanje” je postalo naknadni


21 Prvi “zavet ~lana Partije”, naveden u Organisationsbuch der NSDAP, glasi: “Firer jeuvek u pravu” (izdanje iz 1936, p. 8). Me|utim, Dienstvorschrift für die P. O. der NSDAP(Pravila slu`be za partijsku organizaciju NSDAP-a) iz 1932, p. 38, to formuli{e ovako: “Hi-tlerova odluka je uvek kona~na!” – Razlika u frazeologiji je uo~ljiva.

“Njihova navodna nepogre{ivost, ~injenica da niko od njih nikada nije iskreno priznaogre{ku”, predstavlja klju~nu razliku izme|u Staljina i Trockog s jedne, i Lenjina s drugestrane (v. Boris Souvarine, Stalin: A Critical Survey of Bolshevism, New York 1939, p. 583).

22 O~igledno ja da tu Hegelova dijalektika moè da bude odli~no sredstvo da ~ovek uvekbude u pravu, zato {to omogu}ava da se svaki poraz tuma~i kao po~etak pobede. Jedan odnajlep{ih primera ovakvih sofizama su nema~ki komunisti, koji su skoro dve godine posledolaska nacista na vlast odbijali da shvate da je Hitlerova pobeda zapravo porazKomunisti~ke partije Nema~ke.

23 citirano prema The Goebbels Diaries (1942-1943), prir. Louis Lochner, New York1948, p. 148.

24 Stalin, op. cit., loc. cit.

alibi: nije se dogodilo ni{ta {to ve} nije bilo predvi|eno.25 Nije va`no da li}e “zakoni istorije” dovesti do “propasti” klasa i njihovih pripadnika i da li}e “zakoni prirode... istrebiti” sve one elemente – demokratske dràve, Je-vreje, ljude niè vrste (Untermenschen) sa Istoka ili beznade`ne bolesnike– koji ionako nisu “sposobni za ìvot”. Uzgred re~eno, i Hitler je govorioo “klasama koje izumiru” i koje treba “eliminisati po kratkom postup-ku”.26

Ovaj metod, kao i drugi metodi totalitarne propagande, funkcioni{u bes-prekorno tek kad se pokreti domognu vlasti. Tada je svaka rasprava o is-tinitosti ili neistinitosti predskazanja totalitarnog diktatora ~udna koliko iprepiranje sa potencijalnim ubicom oko toga da li je njegova budu}a `rtvaìva ili mrtva – po{to ubica, ako ubije doti~nu osobu, odmah moè da do-kaè istinitost svoje tvrdnje. Jedino {to se u takvoj situaciji moè u~initijeste da se osoba ~ija se smrt predvi|a brzo spase. Pre no {to vo|e masado|u na vlast i prilagode stvarnost svojim laìma, njihova propaganda od-likuje se jakim prezirom prema ~injenicama uop{te,27 jer, po njihovommi{ljenju, ~injenice u potpunosti zavise od mo}i ~oveka koji zna da ihstvori. Tvrdnja da je moskovska podzemna èleznica jedina na svetu ~istaje la` – dok bolj{evici ne budu u stanju da uni{te sve ostale. Drugimre~ima, metod nepogre{ivog predskazanja, mnogo vi{e nego bilo koje dru-go sredstvo totalitarne propagande, odaje njen kona~ni cilj: vladavinu nadcelim svetom. Samo u svetu koji je u potpunosti pod njegovom kontrolomtotalitarni vladar moè da ostvari sve svoje laì i obistini sva svoja pro-ro~anstva.

Jezik proro~ke nau~nosti odgovarao je potrebama masa koje su izgubilesvoje mesto u svetu, te su sada bile spremne da se ponovo priklju~eve~nim, svemo}nim silama koje }e same od sebe ~oveka, pliva~a na vali-ma nevolje, poneti do bezbednih obala. “Oblikujemo ìvot na{eg naroda ina{e zakone prema sudu genetike”,28 govorili su nacisti, kao {to su

358 TOTALITARIZAM

25 U jednom govoru septembra 1942, kada je istrebljenje Jevreja bilo u punom zamahu,Hitler se pozvao na svoj govor od 30. januara 1939 (objavljen 1939. kao bro{ura pod naslo-vom Der Führer vor dem ersten Reichstag Großdeutschlands) i govor na zasedanju Rajhs-taga od 1. septembra 1939, kada je upozorio Jevreje da “ako zapo~nu me|unarodni svetskirat radi uni{tenja arijevskih naroda Evrope, ne}e arijevski narodi, ve} Jevreji [ostatak re~e-nice zaglu{en aplauzom]” (v. Der Führer zum Kriegswinterhilfswerk, Schriften NSV, br. 14,p. 33).

26 U navedenom govoru od 30. januara 1939, p. 19. 27 Konrad Heiden, Der Fuehrer: Hitler’s Rise to Power, Boston 1944, nagla{ava Hitle-

rovu “fenomenalnu neiskrenost”, “odsustvo dokazivih ~injenica u gotovo svim njegovim iz-javama”, njegovu “ravnodu{nost spram svega {to ne smatra zna~ajnim” (pp. 368, 374). – Go-tovo istim re~ima Hru{~ov (op. cit.) opisuje “Staljinovu neodlu~nost da se suo~i sa svako-dnevnom stvarno{}u” i njegovu ravnodu{nost prema “pravom stanju stvari”. Staljinovu pred-stavu o zna~aju ~injenica najbolje ilustruju njegove periodi~ne revizije ruske istorije.

28 Nazi Primer.

bolj{evici uveravali svoje sledbenike da zakoni ekonomije upravljaju is-torijom. Time su obe}avali pobedu nezavisnu od “trenutnih” poraza i pro-ma{aja. Jer mase, za razliku od klasa, èle pobedu i uspeh kao takav,pobedu i uspeh u njihovom najapstraktnijem obliku; njih ne vezuje onajposeban zajedni~ki interes koji je presudan za opstanak grupe i na kom biove insistirale po svaku cenu. Njima nije va`na neka konkretna zajedni~kastvar ili odre|eni poduhvat, ve} pobeda ma koje stvari i uspeh ma kog po-duhvata.

Totalitarna propaganda usavr{ava tehnike masovne propagande; ona,dakle, nije izmislila ni njene tehnike, ni njene teme. Te teme je totalitarnapropaganda crpla iz pedeset godina uspona imperijalizma i raspadanja na-cionalnih dràva, tokom kojih gomila stupa na politi~ku scenu Evrope.Kao i ranije vo|e gomile, zagovornici totalitarnih pokreta imali su ne-pogre{iv instinkt za ono za {ta obi~na partijska propaganda ili javno mnje-nje nisu marili ili od ~ega su zazirali. Sve {to je skriveno, sve {to sepre}utkivalo, odjednom je dobilo na zna~aju, bez obzira na svoju stvarnuvrednost. Gomila je zaista verovala da je istina sve ono preko ~ega jeugledno dru{tvo licemerno prelazilo ili {to je zata{kavalo korupcijom.

Misterioznost kao takva postala je glavno merilo za izbor tema. Poreklomisterije nije bilo va`no; mogla je to biti razumna, politi~ki opravdanaèlja za tajno{}u, kao u slu~aju britanske Tajne slu`be ili francuskog Dru-gog biroa; ili je to mogla biti konspirativnost nekih revolucionarnih grupa,recimo anarhista i drugih teroristi~kih sekti, ili sama struktura dru{tava~ija je izvorna tajna odavno postala dobro poznata, pa je jedino ritual jo{uvek zadrào nekada{nju misteriju, kao u slu~aju slobodnih zidara, ili suto, pak, mogla biti dru{tva oko kojih su se od davnina ispredale praznove-rice i legende, kao u slu~aju jezuita i Jevreja. Nacisti su u izboru ovakvihtema za masovnu propagandu svakako nenadma{ni, ali su i bolj{evici vre-menom izu~ili zanat, iako se oni manje oslanjaju na tradicionalne misteri-je, draè su im sopstvene izmi{ljotine: od polovine tridesetih u bolj{evi-~koj propagandi jedna svetska zavera sustiè drugu, po~ev od konspiraci-je trockista, preko vladavine 300 porodica, sve do mra~nih imperijalisti-~kih (dakle, globalnih) mahinacija britanske ili ameri~ke tajne slu`be.29

Efikasnost ove vrste propagande ukazuje na jednu od glavnih odlikamodernih masa. One ne veruju ni u {ta o~igledno, u realnost sopstvenogiskustva; one ne veruju svojim o~ima ni svojim u{ima, ve} samo svojoj


29 Zanimljivo je primetiti da su bolj{evici tokom Staljinove ere nekako gomilali spletke, stim {to otkri}e nove spletke nije moralo da zna~i da stara vi{e ne vaì. Zavera trockistapo~ela je oko 1930, zavera 300 porodica dodata je tokom perioda Narodnog Fronta, britanskiimperijalizam postao je aktuelan za vreme Staljinovog i Hitlerovog saveza, “ameri~ka oba-ve{tajna slu`ba” usledila je odmah po zavr{etku rata; poslednja zavera, jevrejski kosmopoli-tizam, vrlo upadljivo i alarmantno podse}a na nacisti~ku propagandu.

ma{ti, koja je spremna da se povede za bilo ~im {to je i univerzalno i iznu-tra konzistentno. Mase ne mogu da ubede ~injenice, pa ~ak ni izmi{ljene~injenice, ve} jedino konzistentnost sistema koji se od tih ~injenica navod-no sastoji. Ponavljanje, povremeno precenjivano zbog ra{irenog uverenjau nedotupavnost i zaboravnost masa, va`no je samo zato {to ono masamadaje ose}aj vremenskog kontinuiteta.

Ono {to mase odbijaju da shvate jeste princip slu~ajnosti koji proìmastvarnost. Mase su podlo`ne svim ideologijama zato {to ove shvataju ~i-njenice kao puke dokaze zakonâ, i elimini{u slu~ajnost tako {to izmi{ljajuneku sveobuhvatnu, neograni~enu silu koja je navodno izvor svih pojedi-na~nih doga|aja. Totalitarna propaganda uspe{na je zahvaljuju}i ovombekstvu iz realnosti u fikciju, iz slu~ajnosti u konzistentnost.

Glavni nedostatak totalitarne propagande je to {to ona ne moè da udo-volji ovoj ~e`nji masa za potpuno konzistentnim, razumljivim i predvidlji-vim svetom a da se ozbiljno ne sukobi sa zdravim razumom. Ako, na pri-mer, svi politi~ki protivnici u Sovjetskom Savezu svoja “priznanja” artiku-li{u istom frazeologijom i ako priznaju iste motive, mase èljne konzi-stentnosti prihvati}e fikciju kao krunski dokaz istinitosti ovakvih priznan-ja – zdrav razum, me|utim, govori da upravo takva konzistentnost nijenormalna i da dokazuje da su ova priznanja izmi{ljotine. Slikovito govore-}i, ~ini se da mase zahtevaju stalno ponavljanje ~uda Septuaginte: premastaroj legendi, sedamdeset prevodilaca je, nezavisno jedan od drugog,stvorilo sedamdeset identi~nih verzija Starog Zaveta na gr~kom. Zdrav ra-zum ovu pri~u moè da prihvati kao legendu ili kao ~udo, ali ona se tako|emoè iskoristiti i kao dokaz za apsolutnu verodostojnost svake re~i prevoda.

Iako je, dakle, ta~no da su mase opsednute èljom da pobegnu od stvar-nosti zato {to, u svojoj su{tinskoj iskorenjenosti, vi{e ne mogu da podnesunjene proizvoljne, nerazumljive aspekte, ta~no je i to da njihova ~e`nja zakonzistentnom fikcijom ima neke veze sa odre|enim sposobnostima ljud-skog uma, koji je zahvaljuju}i svojoj strukturalnoj konzistentnosti nad-mo}an nad pojavnim svetom. Bekstvo masa od stvarnosti je presuda pro-tiv sveta u kom su one prisiljene da ̀ ive, ali u kom ne mogu da opstanu, jerje slu~ajnost postala vrhovno na~elo, a ljudi imaju potrebu da haoti~ne islu~ajne okolnosti u kojima ìve stalno pretvaraju u neku relativno konzis-tentnu, razumljivu sliku. Pobuna masa protiv “realizma”, zdravog razumai navodne “zdravorazumske ustrojenosti ovog sveta” (Berk) rezultat je nji-hove atomizacije, gubitka dru{tvenog poloàja i istovremenog gubitka ~i-tave sfere odnosa u zajednici, u okviru koje zdrav razum jo{ i ima nekogsmisla. U takvoj situaciji duhovne i dru{tvene iskorenjenosti, spoznavanjeme|usobne zavisnosti proizvoljnog i osmi{ljenog, slu~ajnog i nu`nog, vi-{e nije bilo mogu}e. Totalitarna propaganda moè sramno da povredizdrav razum samo ako zdrav razum izgubi svoju vrednost. Ako treba da

360 TOTALITARIZAM

biraju izme|u suo~avanja sa anarhi~nim, potpuno proizvoljnim raspadoms jedne, i pokoravanja krajnje rigidnoj, sumanutoj konzistentnosti ideolo-gije s druge strane, mase }e se verovatno odlu~iti za ovo drugo i bi}e spre-mne da to plate ~ak i smr}u – i to ne zato {to su glupe ili zle, ve} zato {toim, u doba sveop{te propasti, ovo bekstvo daje minimum samopo{tovanja.

Dok je nacisti~ka propaganda vrlo ve{to profitirala od ~e`nje masa zakonzistentno{}u, bolj{evi~ki metodi su pokazali, u skoro laboratorijskimuslovima, kakav uticaj takva konzistentnost ima na izolovanog ~ovekamase. U èlji da ubedi svoje `rtve u njihovu krivicu za zlo~ine koje one neda nisu po~inile, ve} u ve}ini slu~ajeva nisu ~ak ni mogle da po~ine, sov-jetska tajna policija potpuno izoluje i elimini{e sve stvarne faktore, tako dai sama logika, sama konzistentnost “pri~e” sadràne u pripremljenom priz-nanju postaje neodoljiva. U situaciji u kojoj je granica izme|u fikcije i re-alnosti zamagljena monstruozno{}u i unutarnjom konzistentno{}uoptu`be, ~ovek je u velikom isku{enju da popusti i pred samom apstrakt-nom mogu}no{}u krivice; stalnim pretnjama ne moè se odoleti tek sna-gom karaktera, nego i velikom verom u druge ljude – rodbinu, prijatelje,susede – koji nikako ne}e poverovati u “pri~u”.

Naravno, ova krajnost ve{ta~ki proizvedenog ludila moè da se postignejedino u totalitarnom svetu. Tada je ona, me|utim, deo propagandnog apa-rata totalitarnih reìma, kojima za izvr{enje kazne nisu neophodna priz-nanja. “Priznanja” su specijalnost bolj{evi~ke propagande, kao {to je ~ud-na pedantnost u retrospektivnom i retroaktivnom legalizovanju zlo~inaspecijalnost nacisti~ke propagande. U oba slu~aja cilj je konzistentnost.

Pre no {to do|u na vlast i sve preurede u skladu sa svojim doktrinama,totalitarni pokreti stvaraju laàn svet konzistentnosti koji vi{e odgovarapotrebama ljudskog uma nego stvarnosti, svet koji iskorenjene mase ve}pukim imaginiranjem mogu da prihvate kao svoj, svet u kom su po{te|enebeskona~nih udara kojima stvarni ìvot i svakodnevno iskustvo izlaù lju-de i njihova o~ekivanja. I pre nego {to pokreti postanu dovoljno jaki daspuste gvozdene zavese kako bi spre~ili ikoga da i najmanjim detaljemstvarnosti uznemiri jezivu ti{inu jednog sasvim imaginarnog sveta, totali-tarna propaganda ve} je dovoljno sna`na da izoluje mase od stvarnosti.Jedini signali koje neintegrisane i dezintegrisane mase (a njih svaki udarzle sudbine ~ini lakovernijima) jo{ uvek mogu da prime iz stvarnog svetazapravo su njegove {upljine, pitanja o kojima niko ne èli javno da ra-spravlja, ili glasine kojima niko ne sme da stane na put zato {to udaraju,mada na preteran i deformisan na~in, u neku bolnu ta~ku.

Upravo iz ovih bolnih ta~aka laì totalitarne propagande crpu onaj mini-mum istinitosti i realnog iskustva koji im je potreban da bi premostile jazizme|u stvarnosti i fikcije. Samo teror moè da se oslanja na puku fikciju,a ~ak i laì totalitarnih reìma, potkrepljene terorom, jo{ uvek nisu sasvim


proizvoljne, mada su uglavnom sirovije, daleko bezo~nije i, u izvesnomsmislu, mnogo originalnije nego laì pokreta koji su prethodili totalitarnimreìmima. (Potrebna je vlast, a ne propaganda da bi se u opticaj pustila re-vidirana istorija Ruske revolucije u kojoj se na poloàju glavnokomandu-ju}eg Crvene armije vi{e ne pojavljuje ~ovek po imenu Trocki.) Laìpokretâ, s druge strane, mnogo su suptilnije. One se mogu primeniti nasvaki aspekt dru{tvenog i politi~kog ìvota koji je skriven od o~iju javnos-ti. One su najuspe{nije tamo gde su se predstavnici vlasti okruìli atmos-ferom tajnovitosti. U o~ima mase ove laì tada zadobijaju privid neke“vi{e stvarnosti”, zato {to imaju dodira sa stvarnim stanjem stvari, koje seprikriva. Skandali u visokom dru{tvu, korumpiranost politi~ara, sve {to jepredmet ùte {tampe, u rukama propagande postaje oru`je mnogo ubojiti-je od senzacionalnosti samih skandala.

Najefektnija izmi{ljotina nacisti~ke propagande bila je pri~a o svetskojzaveri Jevreja. Antisemitizam je jo{ od kraja devetnaestog veka bio narepertoaru svih demagoga, a bio je ra{iren i po Nema~koj i Austriji ve}dvadesetih godina. [to su vi{e partije i organi javnog mnjenja izbegavaliraspravu o jevrejskom pitanju, to je gomila postajala ube|enija da suJevreji pravi predstavnici vladaju}ih sila i da je jevrejsko pitanje simbollicemerja i neiskrenosti ~itavog sistema.

Teme posleratnog antisemitizma niti su monopol nacista, niti su poseb-no nove i originalne. Laì o svetskoj zaveri Jevreja kolale su jo{ od Draj-fusove afere, a po~ivale su na stvarnoj me|unarodnoj povezanosti i me|u-sobnoj zavisnosti pripadnika jevrejskog naroda, rasutog po svetu. Preteri-vanja o svetskoj mo}i Jevreja jo{ su starija, ona se mogu pratiti unatrag dopred kraj osamnaestog veka, kada su tesne spone izme|u jevrejskog kapi-tala i nacionalnih dràva postale vidljive. Predstava o Jevrejinu kao oli~e-nju zla uglavnom se obja{njava kao ostatak srednjovekovnog sujeverja, alije u stvari mnogo te{nje povezana sa skorijom dvostrukom ulogom koju suJevreji posle emancipacije imali u evropskom dru{tvu. Jedno je sasvimsigurno: posle Prvog svetskog rata Jevreji su zauzeli istaknutije poloàjenego ikad pre.

[to se, pak, samih Jevreja ti~e, njihova istaknutost i upadljivost bila je uobrnutoj srazmeri sa njihovim istinskim uticajem i mo}i. Svaka destabili-zacija i slabljenje nacionalnih dràva direktno su se odraàvali na poloàjJevreja. [to je nacija vi{e osvajala dràvu, to je manje dràvna ma{inerijamogla da zadrì svoju nad-klasnu i nad-partijsku poziciju; tako su pokida-ne i spone izme|u dràve i Jevreja, a o~ekivalo se da }e i Jevreji i dràvaostati izvan okvira dru{tva i da se ne}e me{ati u politiku pojedina~nih par-tija. Sve ve}e interesovanje imperijalisti~ki nastrojene buròazije zaspoljnu politiku i njen sve ve}i uticaj na dràvni aparat pratilo je dosledno

362 TOTALITARIZAM

odbijanje ve}ine bogatih Jevreja da se uklju~e u industriju i da napustetradiciju trgovanja kapitalom. Sve to skoro da je okon~alo ekonomskuulogu Jevreja kao grupe, pa i pogodnosti koje su oni imali od dru{tveneizolacije. Posle Prvog svetskog rata, Jevreji Srednje Evrope asimilovali suse kao i francuski Jevreji tokom prvih decenija Tre}e republike.

Koliko su savezni~ke dràve bile svesne izmenjene situacije, iza{lo je navidelo 1917. godine, kada je nema~ka vlada, po{tuju}i staru tradiciju, po-ku{ala da iskoristi svoje Jevreje za delikatne pregovore. Umesto priznatimpredstavnicima nema~kih Jevreja, ona se obratila relativno neuticajnojmanjini cionista, koji su uìvali poverenje vlade ba{ zato {to su insistiralina postojanju jevrejskog naroda nezavisno od dràvljanstva, te se o~ekiva-lo da }e mo}i da pruè usluge koje zavise od me|unarodnih veza i kosmo-politizma. Ispostavilo se, me|utim, da je nema~ka vlada pogre{ila uproceni. Cionisti su u~inili ne{to {to nijedan bankar-Jevrejin nije: postavilisu svoje uslove i rekli vladi da su spremni da pregovaraju samo o miru bezaneksija i reparacija.30 Stara jevrejska nezainteresovanost za politi~ka pi-tanja nestala je; ve}ina Jevreja vi{e nije mogla da se iskoristi, jer se vi{enije dràla po strani od nacije, dok je cionisti~ka manjina bila neupotreb-ljiva zato {to je imala sopstvene politi~ke ideje.

Dolaskom republika na mesto monarhija {irom Srednje Evrope dovr{enje raspad srednjoevropskog jevrejstva, sli~no onome {to se dogodilo i uFrancuskoj progla{enjem Tre}e republike nekih pedeset godina ranije.Jevreji su ve} bili izgubili velik deo uticaja kada su oformljeni novi organivlasti koji nisu imali ni mo}i ni èlje da za{tite svoje Jevreje. Tokom mi-rovnih pregovora u Versaju, Jevreji su nastupali uglavnom u ulozi stru~nihsavetnika, a ~ak su i antisemiti priznavali da sitni jevrejski prevaranti po-sleratne ere (za razliku od ostalih “doma}ih” Jevreja, ovi su uglavnom biliprido{lice, a njihova se zame{ateljstva delom mogu objasniti onom staromnezainteresovano{}u za norme okoline) nemaju nikakve veze sa navodnomo}nim predstavnicima neke zami{ljene jevrejske Internacionale.31

Me|u gomilom suparni~kih antisemitskih grupa i u atmosferi prepunojantisemitizma, pristup nacisti~ke propagande razlikovao se od drugih i bioje mnogo efikasniji. Pri tom nijedna parola nacista nije bila nova, ~ak niHitlerova lukava ilustracija klasne borbe: jedan jevrejski preduzetnik ek-spolati{e svoje radnike, dok ih u isto vreme njegov brat u fabri~kom dvo-ri{tu hu{ka na {trajk.32 Jedina novina sastojala se u tome {to je za u~la-


30 v. autobiografiju Chaima Weizmanna, Trial and Error, New York 1949, p. 185.31 v. na primer Otto Bonhard, Jüdische Geld- und Weltherrschaft?, 1926, p. 57.32 Hitler je ovu sliku prvi put upotrebio 1922: “Mojsije Kon s jedne strane nagovara svoje

preduze}e da odbije zahteve radnika, dok njegov brat Isak u fabrici poziva mase... [na{trajk]” (Hitler’s Speeches 1922-1939, prir. Baynes, London 1942, p. 29). Valja primetiti dasabrani Hitlerovi govori nisu bili objavljeni u Nema~koj za vreme nacizma, tako da smo

njenje u partiju bio potreban dokaz o ne-jevrejskom poreklu i {to je, ipored Federovog programa, politika partije i dalje bila izuzetno neodre|e-na po pitanju mera koje bi po dolasku na vlast trebalo preduzeti protiv Jev-reja.33 Nacisti su problem Jevreja stavili u sredi{te svoje propagande, takoda antisemitizam vi{e nije bio pitanje li~nog stava o ljudima koji se razli-kuju od ve}ine ili problem nacionalne politike,34 ve} briga svakog poje-dinca; onaj ~ije “porodi~no stablo” nije ispravno ne moè da stupi u parti-ju, a {to je vi{i rang partijske hijerarhije na koji neko pretenduje, to daljetreba da se istraì njegovo porodi~no poreklo.35 Na isti su na~in, mada ma-nje dosledno, bolj{evici izmenili marksisti~ku doktrinu o neizbe`noj ko-na~noj pobedi proletarijata tako {to su u partiju primali samo “ro|ene pro-letere”, a svako drugo klasno poreklo proglasili nepoèljnim.36

Nacisti~ka propaganda bila je dovoljno domi{ljata da antisemitizam pre-tvori u princip samoodre|enja, ~ime je on prestao da bude stav podloànpromeni. Ona je sugestivnost masovne demagogije koristila prosto kaopripremu, i nikada nije precenila njen trajni uticaj, bilo u vidu usmene, bi-lo u vidu {tampane re~i.37 Mase atomizovanih, nedefinisanih, nestalnih i

364 TOTALITARIZAM

prinu|eni da se koristimo engleskim izdanjem. Iz bibliografije koju je sastavio PhilippBouhler, Die Reden des Führers nach der Machtübernahme (1940), moè se videti da to nijeslu~ajnost: samo su javni govori u celini {tampani u Völkischer Beobachter; {to se ti~e govo-ra rukovodiocima i partijskim organima, novine su se uvek “pozivale” na njih. Nijedan od tihgovora nije bio predvi|en za {tampanje.

33 Federovih 25 ta~aka sadrè samo uobi~ajene mere koje zahtevaju i sve ostale antise-mitske grupe: proterivanje naturalizovanih Jevreja, i tretiranje doma}ih Jevreja kao stranaca.Nacisti~ka antisemitska retorika uvek je bila mnogo radikalnija od svog programa.

Waldemar Gurian, “Antisemitism in Modern Germany”, u: Essays on Antisemitism, prir.Koppel S. Pinson, New York 1946, p. 243, nagla{ava nedostatak originalnosti u antisemitiz-mu nacista: “Svi ti zahtevi i stanovi{ta nisu zanimljivi sa svoje originalnosti – oni se podra-zumevaju u svim nacionalisti~kim krugovima; ono {to jeste zna~ajno je demago{ka i reto-ri~ka ve{tina kojom su izno{eni.”

34 Tipi~an primer ~isto nacionalisti~kog antisemite unutar nacisti~kog pokreta je Rem, ko-ji pi{e: “I po ovom pitanju se moje mi{ljenje razlikuje od mi{ljenja filistara-nacionalista. Netreba Jevreje kriviti za sve! Mi smo krivi {to Jevreji danas mogu da vladaju” (Ernst Röhm,Die Geschichte eines Hochverräters, 1933, Volksausgabe, p. 284).

35 Kandidati za SS morali su da dokaù poreklo do 1750. Kandidati za rukovode}e partij-ske poloàje trebalo je samo da odgovore na tri pitanja: 1. [ta ste u~inili za Partiju? 2. Da liste potpuno zdravi, fizi~ki, mentalno, moralno? 3. Da li je Va{e porodi~no stablo ispravno?(v. Nazi Primer)

Sli~nost dva totalitarna sistema ogleda se i u tome {to je za elitnu policijsku formacijubolj{evika, za NKVD, tako|e bio potreban dokaz porekla (v. F. Beck/W. Godin, Russian Pur-ge and the Extraction of Confession, 1951).

36 Tako su i totalitarne tendencije makartizma u Sjedinjenim Dràvama najupadljivije uèlji da se ne progone samo komunisti, nego da se svaki gra|anin prisili da dokaè da nije ko-munista.

37 “Ne bi trebalo precenjivati uticaj {tampe..., on se uglavnom smanjuje kako uticaj orga-nizacije raste” (Hadamovsky, op. cit., p. 64). “Novine su bespomo}ne kada treba da se bore

beskorisnih pojedinaca odjednom su dobile mogu}nost samoodre|enja iidentifikacije, i tako ne samo povratile deo samopo{tovanja koje su neka-da crple iz svoje uloge u dru{tvu, nego i neku vrstu la`ne stabilnosti, ~imesu postale spremnije za organizovanje. Zahvaljuju}i ovoj vrsti propagandepokret je mogao da nastupi kao ve{ta~ki produètak masovnih okupljanjai da racionalizuje su{tinski jalov ose}aj sopstvene vrednosti i histeri~nesigurnosti koji takvo masovno okupljanje nudi izolovanim individuamajednog atomizovanog dru{tva.38

Ista ingeniozna upotreba parola koje su drugi smislili i isprobali vidljivaje i u na~inu na koji su se nacisti odnosili prema drugim relevantnim pi-tanjima. U vreme kada je pa`nja javnosti bila podjednako usmerena i nanacionalizam i na socijalizam, kada se smatralo da su ova dva pojma ne-spojiva i da zapravo ~ine ideolo{ko razme|e izme|u desnice i levice,“Nacionalsocijalisti~ka radni~ka partija Nema~ke” ponudila je sintezu ko-ja je trebalo da vodi nacionalnom ujedinjenju, semanti~ku dosko~icu ~ijije dvostruki za{titni znak “Nemca” i “Radnika” spajao nacionalizam des-nice sa internacionalizmom levice. Ve} i samo ime nacionalsocijalisti~kogpokreta pokralo je politi~ke sadràje svih drugih partija i pretendovalo nato da ih sve obuhvata. Kombinacija navodno nepomirljivih politi~kih dok-trina (nacionalne i socijalisti~ke, hri{}anske i socijalne) oprobavana je iranije, i to uspe{no; no, nacionalsocijalisti~ka kombinacija je od ~itaveparlamentarne borbe izme|u socijalista i nacionalista, izme|u onih koji susebe smatrali pre svega radnicima i onih koji su pre svega bili Nemci, na-~inila sprdnju koja u stvari treba da prikrije mra~ne kona~ne ciljeve – tazar ~lan nacisti~kog pokreta ne objedinjuje sve to?!

Zanimljivo je da su nacisti ~ak i na po~etku bili dovoljno promu}urni danikako ne koriste parole koje bi ukazivale na specifi~an oblik vladavine:demokratiju, republiku, diktaturu, monarhiju,39 kao da su oduvek znali da}e bar po ovom pitanju biti sasvim originalni. Svaka rasprava o konkret-nom obliku budu}e vladavine odmah je mogla da se odbaci kao praznapri~a – po{to je dràva, kako tvrdi Hitler, samo “sredstvo” za o~uvanje


sa agresivno{}u ìve organizacije” (ibid., p. 65). “Formacije mo}i ~iji su koreni u pukoj pro-pagandi nesigurne su i mogu brzo da nestanu, osim ukoliko organizacija nasiljem ne podrìpropagandu” (ibid., p. 21).

38 “Masovno okupljanje je najmo}niji oblik propagande... [zato {to] se svaki pojedinacose}a mnogo sigurnije i mnogo sna`nije u jedinstvu mase” (ibid., p. 47). “Zahvaljuju}i orga-nizaciji i sistematskom vaspitavanju i disciplini, entuzijazam trenutka postaje princip iduhovni stav” (ibid., pp. 21-22).

39 U retkim prilikama kada se uop{te bavio ovim pitanjem, Hitler je podvla~io: “Ja nisampoglavar dràve u smislu diktatora ili monaraha, ja sam vo|a nema~kog naroda” (v.Ausgewählte Reden des Führers, 1939, p. 114). – Hans Frank kaè ne{to sli~no: “Naciona-lsocijalisti~ki Rajh nije diktatorski, a ponajmanje je arbitraran reìm. Nacionalsocijalisti~kiRajh pre po~iva na obostranoj lojalnosti Firera i naroda” (u: Recht und Verwaltung, München1939, p. 15).

rase, kao {to je prema bolj{evi~koj propagandi dràva samo sredstvo kla-sne borbe.40

Na ~udan i zaobilazan na~in, nacisti~ka propaganda je, me|utim, dalaodgovor na pitanje kakva }e biti uloga nacista: Protokole sionskih mudracaona je iskoristila kao model budu}eg organizovanja nema~kih masa za“svetsko carstvo”. No, Protokole nisu koristili jedino nacisti; stotine hiljadaprimeraka rasprodato je u Nema~koj posle Prvog svetskog rata, a ~ak i ot-voreno prihvatanje ovog spisa kao politi~kog priru~nika nije nikakava no-vina.41 Ovaj falsifikat uglavnom se koristio da bi se naruìli Jevreji i da bise gomila upozorila na opasnosti jevrejske dominacije.42 Sa stanovi{ta pro-pagande, novina je bila u tome {to su nacisti otkrili da se mase ne pla{e to-liko da }e Jevreji zavladati svetom koliko ih zanima kako se to uop{te moèposti}i, da popularnost Protokola ne po~iva na mr`nji prema Jevrejima,nego na divljenju i na èlji da se od njih ne{to nau~i, te da bi bilo mudro {tovi{e se dràti nekih zvu~nih formulacija, recimo onog ~uvenog slogana:“Ispravno je sve {to je dobro za nema~ki narod”, {to su nacisti preuzeli izProtokola (“Sve {to sluì jevrejskom narodu moralno je i sveto”).43

366 TOTALITARIZAM

40 Hitler je mnogo puta rekao: “Dràva je samo sredstvo do cilja. A cilj je – o~uvanje rase”(Reden, 1939, p. 125). On je tako|e nagla{avao da njegov pokret “ne po~iva na dràvnoj ide-ji, ve} pre svega na zatvorenoj narodnoj zajednici (Volksgemeinschaft)” (v. Reden 1933, p.125 i govor novoj generaciji politi~kih vo|a, tzv. Führernachwuchs, iz 1937. godine, {tam-pan kao dodatak u: Hitlers Tischgespräche, p. 466). Ovo je, mutatis mutandis, i jezgro kom-plikovanog licemerja kakav je Staljinova “teorija dràve”: “Mi se zalaèmo za odumiranjedràve, a u isto vreme zalaèmo se i za ja~anje diktature proletarijata koji predstavlja najja~ui najmo}niju vlast od svih poznatih oblika dràve. Maksimalan razvoj mo}i dràve sa ciljemda se pripreme uslovi za njeno odumiranje – to je marksisti~ka formula” (op. cit., loc. cit).

41 Alexander Stein, Adolf Hitler, Schüler der “Weisen von Zion”, Karlsbad 1936, prvi jeputem pore|enja frazeologije analizirao ideolo{ku podudarnost nacisti~ke ideologije sa u~e-njem “Sionskih mudraca” (v. tako|e R. M. Blank, Adolf Hitler et les “Protocoles des Sagesde Sion”, 1938.

Prvi koji je priznao dug prema u~enju Protokola bio je Teodor Fri~, “velikan” nema~kogposleratnog antisemitizma. U pogovoru svom izdanju Protokola iz 1924. godine, on pi{e:“Na{i budu}i dràvnici i diplomate mora}e od isto~nja~kih nitkova da nau~e ~ak i azbukuvladanja, a u te svrhe su Protokoli sioniskih mudraca izvrsna priprema”.

42 O istoriji Protokola v. John S. Curtiss, An Appraisal of the Protocols of Zion, 1942.înjenica da su Protokoli falsifikat za propagandu je bila neva`na. Ve} je ruski publicista

S. A. Nilus, koji je 1905. godine objavio drugo izdanje Protokola na ruskom, bio itekakosvestan problemati~ne prirode ovog “dokumenta”, te je dodao ono {to je o~igledno: “Da jemogu}e dokazati autenti~nost ovog dela dokumentima ili izjavama pouzdanih svedoka, da jemogu}e raskrinkati ljude koji su na ~elu svetske zavere... nestala bi... ’tajna podlost’ ovogspisa” (prevod u: Curtiss, op. cit).

Hitleru nije bio potreban nikakav Nilus da bi izveo isti trik: ba{ to {to se ispostavilo da suProtokoli falsifikat i jeste bio najbolji dokaz njihove autenti~nosti. Hitler dodaje i argumentnjihove “verodostojnosti”: “Ono {to mnogi Jevreji mo`da nesvesno ~ine, ovde je svesno obe-lodanjeno. A to i jeste va`no” (Mein Kampf, tom I, glava XI).

43 Fritsch, op. cit., “[Der Juden] oberster Grundsatz lautet: ’Alles, was dem Volke Judanützt, ist moralisch und ist heilig’.”

Protokoli su u mnogom pogledu zanimljiv dokument. Osim jeftinog ma-kijavelizma, osnovna politi~ka odlika im je {arlatanstvo u tretiranju sva-kog va`nijeg aktuelnog politi~kog pitanja. Ovaj spis je u principu antina-cionalan i nacionalnu dràvu prikazuje kao diva na staklenim nogama. Onodbacuje nacionalni suverenitet i veruje, kako je i Hitler jednom rekao, uimperiju na nacionalnom osnovu.44 Protokoli se ne zadovoljavaju revo-lucijom u jednoj odre|enoj zemlji, ve} ciljaju na osvajanje ~itavog sveta iupravljanje celim svetom. Oni jednom narodu koji je poznat po svojojbroj~anoj slabosti, narodu koji nema ni teritoriju ni dràvu, obe}avaju da}e do vlasti nad ~itavim svetom mo}i da do|e ve} samim ~udom organi-zacije. Istina, deo ubedljivosti zasnovan je i na nekim vrlo starim prazno-vericama. Predstava o neprekinutom postojanju neke internacionalne sek-te koja jo{ od davnih vremena sledi iste revolucionarne ciljeve veoma jestara,45 i imala je odre|enu ulogu u drugorazrednoj politi~koj literaturi jo{od Francuske revolucije, mada krajem osamnaestog veka nikome nije nipadalo na um da bi ta “revolucionarna sekta”, ta “~udna nacija... usreddrugih civilizovanih nacija” mogli biti ba{ Jevreji.46

Upravo je, dakle, ovaj motiv globalne jevrejske zavere iz Protokola ma-sama bio najprimamljiviji, jer se tako dobro uklapao u novi odnos snaga.(Hitler je veoma rano obe}ao da }e nacisti~ki pokret “uskoro prevazi}i us-ke granice modernog nacionalizma”;47 zanimljivo je da je tokom rata bilo


44 “Imperije po~ivaju na nacionalnoj osnovi, ali je uskoro prevazilaze” (Reden).45 Henri Rollin, L’Apocalypse de Notre Temps, Paris 1939, koji smatra da se popularnost

Protokola moè meriti jedino sa popularno{}u Biblije (p. 40), ukazuje na sli~nost izme|unjih i spisa Monita Secreta, objavljenog 1612, a 1939. godine jo{ uvek u prodaji na ulicamaPariza 1939; ovaj spis otkriva jezuitsku zaveru “koja opravdava sve zlo~ine i svaku upotrebusile... Ovo je pravi udar na postoje}i poredak” (p. 32).

46 Svu ovu literaturu vrlo dobro prikazuje Chevalier de Malet, Recherches politiques ethistoriques qui prouvent l’existence d’une secte révolutionnaire (1817), koji vrlo iscrpno citi-ra ranije autore. Junaci Francuske revolucije za njega su “mannequins” neke “agence se-crète”, agenti slobodnih zidara. No, slobodno zidarstvo je samo ime koje su njegovi savre-menici nadenuli jednoj “revolucionarnoj sekti” koja postoji odvajkada i ~ija je politika odu-vek bila da napada “iz pozadine, da povla~i konce marioneta koje smatra da treba da izvedena pozornicu”. De Male po~inje re~ima: “Mo`da je te{ko poverovati u plan koji je nastao jo{u staro doba i na kom se uvek radilo sa istom uporno{}u:... pisci revolucije nisu Francuzi, alinisu ni Nemci, ni Italijani, ni Englezi itd. Oni ~ine neku ~udnu naciju koja se ra|a i odrasta utami, usred drugih civilizovanih nacija, sa ciljem da ove pot~ini svojoj vlasti.”

Za detaljnu obradu ove literature vid. E. Lesueur, La Franc-Maçonnerie Artésienne au 18esiècle, Bibiothèque d’Histoire Révolutionnaire 1914. Koliko su ove legende o zaveri istrajne~ak i u normalnim okolnostima, moè se videti iz nepregledne antimasonske {und-literatureu Francuskoj, obimne skoro koliko i antisemitska. Neka vrsta priru~nika svih teorija koje suu Francuskoj revoluciji videle proizvod tajnih zavereni~kih dru{tava moè se na}i kod G.Borda, La Franc-Maçonnerie en France dès origines à 1815 (1908).

47 Reden. – V. i prepis sednice Komiteta SS-a za radni~ka pitanja u Vrhovnom {tabu SS-au Berlinu, 12. januara 1943, na kojoj je predloèno da se re~ “nacija”, budu}i optere}ena libe-ralisti~kim konotacijama, izbaci iz upotrebe kao neadekvatna za germanske narode(Dokument 705-PS u: Nazi Conspiracy and Aggression, V, 515).

poku{aja unutar SS-a da se re~ “nacija” izbri{e iz re~nika nacionalsocija-lista.) Samo jo{ svetske sile imaju izglede da preìve nezavisno od drugih,a samo globalna politika {ansu da ostvari trajne rezultate. Sasvim je ra-zumljivo da }e takva situacija pre upla{iti manje nacije nego svetske sile.înilo se da Protokoli nude re{enje koje ne zavisi od objektivnih, nepro-menljivih prilika, ve} samo od sposobnosti organizovanja.

Drugim re~ima, nacisti~ka propaganda je u “Jevrejinu koji je nadnacio-nalan zato {to je su{tinski nacionalan”48 otkrila prete~u nema~kog gospo-dara sveta, pa je uveravala mase da }e “nacije koje su prve prozrele Jevre-jina i koje su prve po~ele da se bore protiv njega, zauzeti njegov tron”.49

Fiks-ideja o tome kako Jevreji ve} vladaju svetom bila je osnov iluzije obudu}oj nema~koj dominaciji nad svetom. Na ovo je Himler mislio kadaje rekao: “mi deo ume}a vladanja dugujemo Jevrejima”, odnosno Pro-tokolima, koje je “Firer napamet nau~io”.50 Protokoli su, dakle, osvajanjesveta predstavili kao prakti~nu mogu}nost, ~ije je ostvarenje prosto pitanjenadahnu}a ili lukavstva, tako da nema~koj pobedi nad celim svetom ni{tane stoji na putu – osim o~igledno malog naroda, Jevreja, koji svetom vla-daju iako ne poseduju instrumente nasilja, ali ni njih nije te{ko savladatiako se njihova tajna otkrije, a njihov metod primeni u {irim razmerama.

Nacisti~ka propaganda saèla je sve ove nove i optimisti~ke vizije u po-jam koji je nazvala Volksgemeinschaft, narodna zajednica. Ta nova zajed-nica, eksperimentalno ostvarena u nacisti~kom pokretu u pred-totalitarnojatmosferi, zasnivala se na ideji apsolutne jednakosti svih Nemaca, i to nejednakosti prava, ve} jednakosti prirode, kao i na ideji njihove apsolutnerazli~itosti od svih ostalih naroda.51 Kada su nacisti do{li na vlast, ovaj po-jam je postepeno gubio na zna~aju, da bi ustupio mesto op{tem preziruprema Nemcima (koji su nacisti oduvek gajili, samo {to ranije nisu ba{mogli da ga pokaù) s jedne strane,52 i àrkoj èlji, s druge, da sopstvene

368 TOTALITARIZAM

48 Hitler’s Speeches, prir. Baynes, p. 6.49 Goebbels, op. cit., p. 377. Ovo obe}anje, koje se nazire u celokupnoj antisemitskoj pro-

pagandi nacisti~kog tipa, pripremio je Hitler svojom teorijom o tome kako je “Jevrejin naj-ve}a mogu}a suprotnost arijevcu” (Mein Kampf, tom I, glava XI).

50 Dosije Kersten, u Centre de Documentation Juive.51 Rano Hitlerovo obe}anje (v. Reden) da nikada ne}e priznati kako “druge nacije imaju

ista prava kao i Nemci”, postalo je zvani~na doktrina: “Nacionalsocijalisti~ki pogled na ìvotzasnovan je na svesti o tome da su ljudi nejednaki” (Nazi Primer, p. 5).

52 Tako na primer Hitler 1923. kaè: “Nema~ki narod sastoji se jednom tre}inom od hero-ja, jednom tre}inom od kukavica, a ostatak su izdajnici” (Hitler’s Speeches, prir. Baynes, p.76).

Po dolasku na vlast ovaj trend je postajao sve otvoreniji i brutalniji, o ~emu svedo~e i Ge-belsove re~i iz 1934: “Koga narod da kritikuje? ^lanove partije? Ne. Ostatak nema~kog na-roda? Treba da budu sre}ni {to su jo{ ìvi. Bilo bi previ{e da oni koji su ìvi samo zahvaljuju-}i na{oj milosti mogu jo{ i da kritikuju” (citirano prema Kohn-Bramstedt, op. cit., pp. 178-179).

redove poja~aju “arijevcima” iz drugih nacija – ideja koja je u nacisti~kojpropagandi pre dolaska na vlast igrala tek neznatnu ulogu.53 Volksgemein-schaft je bila samo propagandna priprema za “arijevsko” rasno dru{tvo ko-je bi kona~no ra{~istilo sa svim narodima, uklju~uju}i i Nemce.

U izvesnoj meri, ideja Volksgemeinschaft bila je poku{aj nacista da pari-raju komunisti~kim obe}anjima besklasnog dru{tva. Ve}a propagandnavrednost onog prvog ~ini se o~iglednom, ako zanemarimo sve ideolo{keimplikacije. I jedni i drugi obe}avali su da }e ukinuti sve dru{tvene i svo-jinske razlike, ali je zamisao besklasnog dru{tva nagove{tavala da }e svibiti jednaki na nivou fabri~kog radnika, dok je Volksgemeinschaft, nago-ve{tavaju}i zaveru radi osvajanja vlasti nad svetom, pruàla realnu naduda }e svaki Nemac jednom mo}i da postane vlasnik fabrike. No, “narodnazajednica” imala je jo{ jednu prednost: ona ne zavisi od objektivnih okol-nosti, ona se ne}e ostvariti u nekoj dalekoj budu}nosti, ve} jedino u fik-tivnom svetu pokreta.

Pravi cilj totalitarne propagande nije ube|ivanje, nego organizovanje –“akumulacija mo}i (Machtbildung) bez posedovanja sredstava nasilja”.54

U te svrhe originalan ideolo{ki sadràj moè samo da bude na smetnji.Nije slu~ajno {to dva totalitarna pokreta na{eg vremena, tako uàsavaju}e“nova” po metodama vladanja i ingeniozna u oblicima organizovanja,nikada i nisu propovedala neku novu doktrinu, {to nisu smislila neku ide-ologiju koja nije ve} bila popularna.55 Ne osvaja mase trenutni uspeh de-magogije, ve} vidljiva stvarnost i mo} “ìve organizacije”.56 Sjajan govor-ni~ki dar nije obezbedio Hitleru poloàj unutar pokreta, ve} je pre naveonjegove protivnike da ga potcene kao obi~nog demagoga; Staljin je, opet,


– Tokom rata Hitler je izjavio: “Ja sam samo magnet koji stalno prelazi po nema~koj naciji iizvla~i iz nje ~elik. Ve} sam vi{e puta rekao da }e do}i vreme kada }e svi vredni ljudiNema~ke biti u mom taboru. A oni koji tu ne budu, ionako ni{ta ne vrede.” Jo{ tada je ljudi-ma iz Hitlerovog neposrednog okruènja bilo jasno {ta }e se dogoditi sa onima koji “ionakoni{ta ne vrede” (v. Der großdeutsche Freiheitskampf. Reden Hitlers vom 1.9.1939 - 10. 3.1940, p. 174). – Himler je mislio na isto kada je rekao: “Firer ne razmi{lja u nema~kim, negou germanskim okvirima” (dosije Kersten, vid. gore); me|utim, iz Hitlers Tischgespräche (p.315ff) znamo da se on i tada sprdao ~ak i sa germanskom “dernjavom” i razmi{ljao u “ari-jevskim okvirima”.

53 Himler u govoru vo|ama SS-a u Harkovu, aprila 1943. (Nazi Conspiracy, IV, 572ff),kaè: “Ubrzo sam oformio germanski SS u raznim zemljama....” Rano, jo{ pre dolaska navlast, sam Hitler je anticipirao ovakvu ne-nacionalnu politiku: “U nove klase gospodara pri-ma}emo, naravno, i predstavnike drugih nacija, to jest one koji to zasluùju zahvaljuju}iu~e{}u u na{oj borbi” (Reden).

54 Hadamovsky, op. cit.55 Heiden, op. cit., p. 139: propaganda nije “ume}e nametanja stavova masi. To je zapravo

ume}e prihvatanja stavova mase.”56 Hadamovsky, op. cit., passim. Termin je preuzet iz Hitlerovog Mein Kampf (tom II, gla-

va XI), gde se “ìvoj organizaciji” pokreta suprotstavlja “mrtvi mehanizam” birokratskihpartija.

bio kadar da porazi i najve}eg oratora ruske revolucije, Trockog.57 Ono po~emu se totalitarne vo|e razlikuju od diktatora pre je priglupa, usredsre-|ena pragmati~nost s kojom su iz postoje}ih ideologija birali elemente ko-ji su najpogodniji kao osnov nekog drugog, sasvim fiktivnog sveta. FikcijaProtokola bila je pogodna koliko i fikcija trockisti~ke zavere, jer su i jed-na i druga sadràle element uverljivosti (prikrivena uloga Jevreja u pro{lo-sti, odnosno borba za vlast izme|u Trockog i Staljina), kog ne moè da seodrekne ~ak ni fiktivni svet totalitarizma. Totalitarni vladari biraju iz stvar-nosti elemente od kojih grade svoju fikciju, izoluju ih i generalizuju, takoda oni uop{te vi{e ne podleù proveri putem iskustva: postaju nedostupnirasu|ivanju. Elementi stvarnosti se, dakle, koriste, ali se u isto vreme iprevazilaze – i u tome se sastoji ume}e totalitarnih vladara. Pomo}u takvihgeneralizacija totalitarna propaganda uspostavlja svet koji moè da parirastvarnom, a ~iji je, opet, glavni nedostatak to {to nije logi~an, konzistentani organizovan. Konzistentnost fikcije i strogost organizacije kona~no omo-gu}avaju da generalizacija nadìvi razotkrivanje mnogo odre|enijih laì –mo} Jevreja koji bespomo}no odlaze u smrt, mra~na svetska zavera tro-ckista posle njihove likvidacije u sovjetskoj Rusiji i ubistva Trockog.

Tvrdoglavost sa kojom su se totalitarne vo|e uvek dràle svojih prvobit-nih laì uprkos njihovoj apsurdnosti mnogo je vi{e od sujeverne zahval-nosti onome {to je pomoglo da trik upali i ne moè se, bar u Staljinovomslu~aju, objasniti psihologijom la`ljivca, koga }e uspeh u~initi sopstve-nom poslednjom `rtvom. Kada se propagandne parole jednom integri{u u“ìvu organizaciju”, one se ne mogu tek tako odstraniti a da se ne slomi ~i-tava struktura. Pretpostavku o svetskoj jevrejskoj zaveri totalitarna propa-ganda pretvorila je od objektivnog pitanja o kom se i moglo raspravljati uglavni element nacisti~ke realnosti; nacisti su se pona{ali kao da svetomzaista vladaju Jevreji, te da je potrebna protiv-zavera kako bi se svet od-branio. Za naciste rasizam vi{e nije bio teorija sumnjive nau~ne vrednosti,ali teorija o kojoj se i dalje moè raspravljati, nego ne{to {to se svakodnev-no ostvaruje u intaktnoj hijerarhiji politi~ke organizacije, u ~ijim bi okviri-ma bilo veoma “nerealno” osporavati tu teoriju. Sli~no tome, bolj{evizam

370 TOTALITARIZAM

57 Bila bi ozbiljna gre{ka tuma~iti totalitarne lidere prema Maksu Veberu i njegovoj kate-goriji “harizmati~nog vo|e” (v. Hans Gerth, “The Nazi Party”, u: American Journal of Socio-logy, 1940, vol. XLV; sli~an nesporazum javlja se i u Heidenovoj biografiji). Gerth Hitleraopisuje kao harizmati~nog vo|u birokratske partije. Ve} je i to, po njegovom mi{ljenju, do-voljno da objasni za{to “ni{ta nije moglo da poljulja organizaciju koja se zasniva na discipli-ni, ma kako se flagrantno dela razlikovala od re~i”. (Ova razlika je, uzgred re~eno, mnogotipi~nija za Staljina, koji se “trudio da uvek kaè suprotno od onoga {to ~ini, i da ~ini suprot-no od onoga {to govori”; Souvarine, op. cit., p. 431).

Za izvore ovog nesporazuma v. Alfred von Martin, “Zur Soziologie der Gegenwart”, u:Zeitschrift für Kulturgeschichte, Band 27, i Arnold Koettgen, “Die Gesetzmä äßigkeit der Ver-waltung im Führerstaat”, u: Reichsverwaltungsblatt, 1936; i jedan i drugi nacisti~ku dràvuopisuju kao birokratiju sa harizmati~nim vo|om.

vi{e ne mora da dokazuje va`nost klasne borbe, internacionalizma ili nes-pornu vezu izme|u dobrobiti proletarijata i dobrobiti Sovjetskog Saveza;intaktna organizacija Kominterne mnogo je ubedljivija od ma kog argu-menta ili puke ideologije.

Klju~na prednost totalitarne propagande u odnosu na propagandu drugihpartija i pokreta sastoji se u tome {to njen sadràj, bar za ~lanove pokreta,vi{e nije ne{to objektivno o ~emu se moè imati li~no mi{ljenje, ve} je onpostao realan sastavni deo njihovih ìvota koliko i zakoni aritmetike. Unacisti~koj Nema~koj bi osporavanje rasizma i antisemitizma u trenutku ukom ni{ta drugo nije bilo va`no osim rasnog porekla, u kom je karijera za-visila od “arijevske” fizionomije (Himler je kandidate za SS birao premafotografijama), a koli~ina hrane od broja jevrejskih predaka, bilo ravno os-poravanju sveta uop{te.

Nije potrebno dokazivati prednosti propagande koja slabom i nepouzda-nom glasu svojih argumenata stalno “dodaje mo} organizacije”,58 te stogatakore}i spontano ostvaruje {to god kaè. Neosetljiva na argumente ute-meljene u onoj stvarnosti koju je pokret obe}ao da }e promeniti, otpornana protivpropagandu koju diskvalifikuje ve} i ~injenica {to ili pripada sve-tu koji trome mase ne mogu i ne èle da prihvate ili brani taj svet, ona semoè opovrgnuti samo nekom drugom, ja~om ili boljom stvarno{}u.

Su{tinske slabosti totalitarne propagande izlaze na videlo tek u trenutkuporaza. Bez snage pokreta, njegovi ~lanovi odjednom prestaju da veruju udogmu za koju su koliko jo{ ju~e bili spremni da daju ìvot. Onog trenut-ka kada je pokret uni{ten, a sa njim i fiktivni svet koji ih je {titio, mase sevra}aju u svoje staro stanje izolovanih pojedinaca koji rado prihvatajunovu ulogu u izmenjenom svetu ili, pak, ponovo tonu u svoju staru bez-nade`nu izli{nost. ^lanovi totalitarnih pokreta, krajnje fanati~ni dok godpokret postoji, ne èle da slede primer verskih fanatika i umru mu~eni-~kom smr}u (mada su itekako bili spremni da umru robotskom).59 Radije}e se }utke odre}i pokreta kao lo{e investicije i potraìti neku drugu iz-glednu fikciju ili }e sa~ekati dok stara ponovo ne stekne dovoljno snage dastvori jo{ jedan masovni pokret.

Posle rata, Saveznici su uzaludno poku{avali da me|u Nemcima prona-|u bar jednog ube|enog nacistu koji je spreman da to i prizna – u narodu~ijih je 90 procenata bar u jednom trenutku iskreno podràvalo naciste. To,


58 Hadamovsky, op. cit., p. 21. Da bi se postigli totalitarni ciljevi, potpuno je pogre{nopropagirati ideologiju podu~avanjem ili prisilom. Po re~ima Roberta Laja, ona se ne moè ni-ti “preneti” niti “nau~iti” , ve} samo “uve`bavati” i “upra`njavati” (v. Der Weg zur Orden-sburg, s.a.).

59 R. Hen, jedan od istaknutih politikologa iz redova nacista, ovo nepostojanje doktrine ili~ak zajedni~kog sistema ideala i uverenja u pokretu tuma~i u svom delu Reichsgemeinschaftund Volksgemeinschaft, Hamburg 1935: “Sa stanovi{ta narodne zajednice, svaka zajednicazasnovana na ma kakvim vrednostima je destruktivna” (p. 83).

me|utim, ne treba uzeti tek kao znak ljudske slabosti ili prosta~kog opor-tunizma. Nacizam je ideologija koja je do te mere bila “realizovana” da jenjen sadràj prestao da postoji kao nezavisni sistem doktrina, kao tvorevi-na intelekta. Gotovo ni{ta, a ponajmanje fanatizam sledbenika, nije preì-velo uni{tenje stvarnosti.

II: Organizaciona priprema totalitarne vlasti

ZA RAZLIKU od njihovog ideolo{kog sadàja i propagandnih parola, or-ganizacioni oblici totalitarnih pokreta sasvim su novi.60 Njihov je zadatakda laì kojima se sluìla propaganda pokretâ, laì ispredene oko jedne sre-di{nje fikcije – jevrejske zavere, ili zavere trockista, trista porodica i sl. –prevedu u opipljivu stvarnost, da ~ak i u netotalitarnim uslovima izgradedru{tvo ~iji ~lanovi ìve i rade u skladu sa pravilima fiktivnog sveta. Doknaizgled sli~ne partije i pokreti, fa{isti ili socijalisti, nacionalisti~ki ili ko-munisti~ki pokreti, svoju propagandu potkrepljuju terorizmom ~im do-stignu odre|eni stepen radikalnosti (a on uglavnom zavisi od stepena o~a-janja ~lanova), totalitarni pokret propagandu zaista ozbiljno shvata, a taozbiljnost mnogo vi{e zastra{uje zbog na~ina na koji on organizuje sled-benike nego zbog fizi~ke likvidacije protivnika. Organizacija i propagan-da (pre nego teror i propaganda) dve su strane iste medalje.61

Najoriginalniji organizacioni izum pokretâ u doba pre dolaska na vlastjeste osnivanje frontovskih organizacija, odnosno razlikovanje ~lanovapartije od simpatizera. U pore|enju sa ovom, druge totalitarne metode,kao postavljanje funkcionera odozgo i kasniji monopol na imenovanje fun-kcionera, od manjeg su zna~aja. Takozvani “princip vo|e” sam po sebi ni-je totalitaran; on je neke svoje odlike pozajmio od autoritarnih reìma ivojnih diktatura, {to je u velikoj meri doprinelo zamagljivanju i potcenji-vanju su{tine totalitarizma. Da funkcioneri koji su postavljeni odozgoimaju pravi autoritet i odgovornost, ovo bi bio ve} neki tip hijerarhije ukojoj autoritet i mo} podleù zakonima. Isto to vaì i za organizovanje voj-ske i uspostavljanje vojne diktature; ovde su apsolutna mo} komandova-nja od vrha naniè i apsolutna poslu{nost od dna navi{e primerene situacijikrajnje opasnosti u borbi, pa zato i nisu totalitarne. Hijerarhijski organizo-vano preno{enje naredbi zna~i da naredbodav~eva mo} zavisi od ~itave hi-jerarhije u okviru koje on dela. Svaka hijerarhija, ma koliko autoritarno

372 TOTALITARIZAM

60 Raspravljaju}i o odnosu Weltanschauung-a i organizacije, Hitler tvrdi da je normalno{to su nacisti od drugih grupa i partija preuzeli “narodnosnu ideju” (die völkische Idee) i po-na{ali se kao da su njeni jedini zagovornici zato {to su bili prvi koji su na njoj zasnovali bor-benu organizaciju sa prakti~nim ciljevima (op. cit., tom II, glava V).

61 v. Hitler, poglavlje “Propaganda i organizacija”, u: op. cit., tom II, glava XI.

orijentisana, i svaka linija komandovanja, ma kako proizvoljan ili surovbio sadràj naredbi, teì postizanju stabilnosti i moè da ograni~i totalnumo} vo|e totalitarnog pokreta.62 Da se posluìmo nacisti~kim jezikom, di-nami~na, uvek druga~ija “volja Firerova” – zna~i, ne njegove naredbe, re~koja bi mogla da implicira fiksiran i definisan autoritet – postaje “vrhovnizakon” totalitarne dràve.63 Samo zbog pozicije koju totalitarni pokret, za-hvaljuju}i svojoj specifi~noj organizaciji, dodeljuje vo|i, samo zbogzna~aja koju njegova funkcija ima za pokret, princip vo|e pridobija totali-taran karakter. Ovo potvr|uje i ~injenica da se i u Hitlerovom i u Staljino-vom slu~aju pravi princip vo|e kristalisao vrlo sporo, i paralelno sa pro-gresivnom “totalitarizacijom” pokreta.64

Anonimnost koja u velikoj meri doprinosi neobi~nosti ~itavog fenome-na zamagljuje po~etke ove nove organizacione strukture. Ne znamo ko jeprvi do{ao na pomisao da organizuje simpatizere u frontove, ko je u neo-dre|enim masama simpatizera – na koje su sve partije uglavnom ra~unalena dan izbora, ali su ih ina~e smatrale isuvi{e amorfnima da bi ih formalnoprimile u ~lanstvo – video ne samo rezervu iz koje moè da regrutuje ~la-nove partije, nego upravo onu presudnu snagu. Prve organizacije simpati-zera stvorili su komunisti: to su, na primer, Dru{tvo prijatelja SovjetskogSaveza ili Crvena pomo}, koje su se vremenom razvile u frontove, ali is-


62 Himlerov hitan zahtev da se “ne izdaju nikakve uredbe koje bi definisale pojam jevrej-stva” jedan je ovakav primer; jer “svim tim glupavim odre|enjima samo }emo sebi vezatiruke” (Nirnber{ki dokument br. 626, pismo Bergeru od 28. jula 1942, fotokopija u Centre deDocumentation Juive).

63 Formulacija “Firerova volja je vrhovni zakon” moè se na}i u svim zvani~nim pravil-nicima partije i SS-a. Najbolji izvor za ova pitanja je Otto Gauweiler, Rechtseinrichtungenund Rechtsaufgaben der Bewegung, 1939.

64 Heiden, op. cit., p. 292, ukazuje na slede}u razliku izme|u prvog i svih potonjih izdanjaMein Kampf: prvo izdanje predlaè da se partijskim funkcionerima tek posle naimenovanjadodeli “neograni~ena vlast i autoritet”; sva kasnija izdanja govore o naimenovanju partijskihfunkcionera odozgo, od strane prvog nadre|enog funkcionera. Naravno, za stabilnost totali-tarnih reìma naimenovanje odozgo je mnogo va`niji princip nego “neograni~ena vlast i au-toritet” naimenovanih funkcionera. U praksi, vlast nièg funkcionera bitno je ograni~ena ap-solutnim suverenitetom Vo|e (v. dole).

Za Staljina, koji dolazi iz zavereni~kog aparata bolj{evi~ke partije, postavljanje ~inovnikapartijske ma{inerije bilo je pitanje akumulacije li~ne mo}i. (Pa ipak je tek tridesetih godina,nakon {to je prou~io Hitlerov primer, naredio mu se obra}aju sa “Vo|a”.) Trebalo bi, istini zavolju, priznati da je po ovom pitanju mogao da se pozove i na Lenjinovu teoriju po kojoj “is-torija svih zemalja pokazuje da je radni~ka klasa, prepu{tena sama sebi, u stanju da razvijejedino sindikalnu svest”, te da njeno rukovodstvo stoga mora da do|e spolja ([ta da se radi?,prvi put objavljeno 1902, u: Collacted works, tom IV, knj. II). Lenjin je Komunisti~ku parti-ju smatrao “najprogresivnijim delom” radni~ke klase, a u isto vreme i “polugom politi~kogorganizovanja” koja “upravlja ~itavim proletarijatom”, dakle organizacijom izvan i iznadklase (W. H. Chamberlin, The Russian Revolution 1917-1921, New York 1935, II, 361). Ipak,Lenjin nije osporavao va`nost unutarpartijske demokratije, mada je naginjao tome da demo-kratiju ograni~i samo na radni~ku klasu.

prva nisu bile ni{ta vi{e od onoga {to im ime kaè – skup simpatizera kojiobezbe|uju finansijsku ili neku drugu (recimo, pravnu) pomo}. Hitler jebio prvi koji je rekao da mase koje su pridobijene putem propagande po-kret treba da podeli u dve kategorije: simpatizere i ~lanove. Iako ve} samapo sebi interesantna, ova razlika je jo{ zna~ajnija zato {to po~iva na jed-nom mnogo op{tijem stavu, prema kom je ve}ina naroda isuvi{e lenja i ne-dovoljno hrabra i za {ta vi{e od pukog teoretskog uvida, a da je samo ma-njina spremna da se bori za svoja uverenja.65 Stoga je Hitler prvi i razviociljanu politiku stalnog {irenja redova simpatizera, dok je u isto vremestrogo ograni~io broj ~lanova.66 Ova predstava o manjini ~lanova partijeokruènoj ve}inom simpatizera veoma je sli~na kasnijoj realnosti frontova– termin koji zaista verno odraàva njihovu pravu funkciju i ukazuje naodnos izme|u ~lanova i simpatizera: jer, frontovi simpatizera nisu ni{tamanje va`ni za funkcionisanje pokreta nego {to su to pravi ~lanovi.

Frontovi okruùju ~lanove pokreta za{titnim zidom i tako ih dele odspoljnog, normalnog sveta; u isto vreme, oni predstavljaju i most koji ~la-nove partije spaja sa normalnim svetom, most bez kog bi ~lanovi pre no{to pokret do|e na vlast isuvi{e jasno ose}ali razlike izme|u svojih stavo-va i stavova obi~nih ljudi, izme|u fiktivnosti sopstvenog i stvarnosti obi-~nog sveta. Tokom borbe pokreta za vlast ingenioznost ovog sredstva do-kazuje se time {to frontovi ne samo da izoluju ~lanove, ve} im nude i pri-vid spoljne normalnosti, koji njih od uticaja prave stvarnosti brani mnogoefektivnije nego puka indoktrinacija. Upravo razlika izme|u njegovih sta-vova i stavova simpatizera u nacisti ili bolj{eviku u~vr{}uje veru u fiktiv-nu sliku sveta, jer simpatizer, kona~no, ima ista uverenja, mada u “normal-nijem”, zna~i manje fanati~nom, a smu{enijem obliku. Tako se ~lanu par-tije ~ini da je svako koga pokret nije izri~ito ìgosao kao neprijatelja(Jevrejin, kapitalista itd.) automatski na njegovoj strani, da je svet pun taj-nih saveznika koji nikako da ve} jednom prikupe neophodnu snagu i voljuda izvuku logi~ne zaklju~ke iz svojih ube|enja.67

S druge strane, prvo {to ostatak sveta vidi od totalitarnog pokreta opet sufrontovi. Simpatizeri, koji su po svemu i dalje bezazleni sugra|ani u neto-talitarnom dru{tvu, te{ko da se mogu proglasiti priglupim fanaticima; pre-

374 TOTALITARIZAM

65 Hitler, op. cit., tom II, glava XI.66 ibid. Ovaj princip strogo je sprovo|en otkako su nacisti do{li na vlast. Od sedam mi-

liona ~lanova Hitlerove mladeì, 1937. godine je samo 50.000 primljeno u Partiju (v. predgo-vor H. L. Childsa za knjigu The Nazi Primer). – Upor. i Gottfried Neesse, “Die verfassungs-rechtliche Gestaltung der Ein-Partei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissenschaft,1938, Band 98, p. 678: “âk i Sve-partija nikako ne sme da naraste toliko da obuhvati ~itavostanovni{tvo. Ona je ’totalna’ zbog svog ideolo{kog uticaja na naciju”.

67 v. razliku koju Hitler povla~i izme|u “radikalnih ljudi”, koji su jedini spremni da po-stanu ~lanovi partije, i stotine hiljada simpatizera koji su prevelike “kukavice” da bi podnelineophodne `rtve (op. cit., loc. cit).

ko njih pokreti svoje fanati~ne laì ~ine ne{to prihvatljivijima, preko njihmogu da {ire propagandu na blaì, manje radikalan na~in, sve dok ~itavaatmosfera ne bude zatrovana totalitarnim elementima koji su ve} prepoz-natljivi kao takvi, ali izgledaju kao normalne politi~ke reakcije ili stavovi.Simpatizerske organizacije obavijaju totalitarne pokrete izmaglicom nor-malnosti i pristojnosti, koja ~lanove zavarava po pitanju prave prirode spo-ljnog sveta, kao {to i spoljni svet zavarava po pitanju prave prirode pokreta.Frontovi funkcioni{u u oba smera: kao fasada totalitarnog pokreta za neto-talitarni svet, i kao fasada ovog sveta za unutra{nju hijerarhiju pokreta.

Jo{ je upadljivije to {to se ovaj odnos ponavlja na razli~itim nivoimaunutar samog pokreta. Kao {to su ~lanovi partije povezani sa simpatizeri-ma, ali i odvojeni od njih, tako su i elitne formacije pokreta povezane saobi~nim ~lanovima, ali i odvojene od njih. Kao {to je simpatizer jo{ uvekobi~an stanovnik spoljnog sveta koji je totalitarnu veru prihvatio onakokako se prihvata program bilo koje partije, tako i obi~an pripadnik nacisti-~kog ili bolj{evi~kog pokreta jo{ uvek umnogom pripada svetu koji ga ok-ruùje: njegove profesionalne i socijalne veze jo{ uvek nisu apsolutno od-re|ene ~lanstvom u partiji, mada on – za razliku od pukog simpatizera –mo`da shvata da }e u slu~aju sukoba izme|u odanosti partiji i zahteva pri-vatnog ìvota ono prvo biti presudno. Pripadnik neke militantne grupe, sdruge strane, u potpunosti se identifikuje sa pokretom; on nema profesijuniti privatan ìvot koji bi bio nezavisan od pokreta. Kao {to simpatizeriobrazuju za{titni zid oko ~lanova pokreta i za ove predstavljaju spoljnisvet, tako i obi~ni ~lanovi okruùju radikalno jezgro i predstavljaju za nje-ga normalan spoljni svet.

Velika prednost ovakve strukture je u tome {to ona ublaàva drasti~nostjedne od osnovnih totalitarnih postavki: da je svet podeljen u dva ogromnaneprijateljska tabora, a jedan od njih je pokret, koji moè i mora da se boriza ~itav svet – tvrdnja koja otvara vrata neselektivnoj agresivnosti totali-tarnih reìma ~im oni do|u na vlast. Putem bri`ljivo stepenovane hije-rarhije radikalnosti, u kojoj svaki nivo za onaj vi{i predstavlja sliku netota-litarnog sveta zato {to je manje radikalan a njegovo ~lanstvo ne tako total-no organizovano, {ok uàsavaju}e i monstruozne totalitarne podvojenostiumanjuje se i nikad se do kraja ne oseti; ovaj tip organizacije spre~ava ~la-nove da se neposredno sukobe sa spoljnim svetom, ~ija netrpeljivost zanjih ostaje puka ideolo{ka pretpostavka. Oni su tako dobro za{ti}eni odstvarnosti netotalitarnog sveta da neprestano potcenjuju ogroman rizik to-talitarne politike.

Nema sumnje da totalitarni pokreti zate~eno stanje negiraju mnogo ra-dikalnije od bilo koje ranije revolucionarne partije. Ovu radikalnost, kojamasovnim organizacijama naizgled ne odgovara, oni sebi mogu da dozvo-le zato {to njihova organizacija nudi privremenu zamenu za obi~an, ne-


politi~ki ìvot, koji totalitarizam u stvari i teì da uni{ti. îtav svet nepoli-ti~kih dru{tvenih odnosa, od kojih je “profesionalni revolucionar” sebe ilimorao da izoluje ili koje je morao da prihvati onakvima kakvi su, u pokre-tu postoji u obliku manje radikalnih grupa; unutar ovog hijerarhijski orga-nizovanog sveta, borci za osvajanje sveta i svetsku revoluciju nikada nisuizloèni {oku koji jaz izme|u “revolucionarnih” uverenja i “normalnog”sveta neminovno proizvodi. Pokreti u svojoj revolucionarnoj fazi, u vremepre dolaska na vlast, mogu da privuku tako mnogo obi~nih filistara zato{to njihovi ~lanovi ìve u sumanutom prividu normalnosti; ~lanovi partijesu okruèni normalnim svetom simpatizera, a elitne formacije normalnimsvetom obi~nih ~lanova.

Druga prednost ove matrice jeste to {to se ona moè beskona~no ponav-ljati i {to organizaciju odràva u stanju bezobli~nosti, koje omogu}avastalno umetanje novih slojeva i odre|ivanje novih stepena radikalnosti.îtava istorija nacisti~ke partije moè se prikazati prema stvaranju novihformacija unutar nacisti~kog pokreta. SA (Sturmabteilung), juri{ni odred,osnovan 1922, bio je prva nacisti~ka formacija koja je trebalo da bude mi-litantnija od same partije;68 godine 1926. osnovan je SS (Schutzstaffel),za{titni e{elon, kao elitna formacija SA-a; tri godine kasnije, SS je odvo-jen od SA-a i stavljen pod Himlerovu komandu; Himleru je trebalo samonekoliko godina da istu igru ponovi i unutar SS-a. Jedna za drugom, jednamilitantnija od prethodne, osnivane su najpre udarne trupe,69 potom Mrt-va~ke glave (Totenkopfverbände), “straàrni odredi u koncentracionim lo-gorima”, koji su kasnije ujedinjeni u Oruàni SS (Waffen-SS), i kona~noSlu`ba bezbednosti (Sicherheitsdients “ideolo{ka obave{tajna slu`ba Par-tije” i njena desna ruka u sprovo|enju “negativne populacione politike”),kao i Slu`ba za pitanja rase i raseljavanje (Rasse- und Siedlungswesen),~iji su zadaci bili “pozitivnog tipa” – sve su se one razvile iz Op{teg SS-a(die Allgemeine SS), ~iji su ~lanovi, sa izuzetkom vi{eg rukovodila~kogkadra, zadràvali svoja civilna zanimanja. Za sve ove nove formacije, ~lanOp{teg SS-a bio je {to i pripadnik SA-a za pripadnika SS-a, ili ~lan partijeza pripadnika SA-a, ili, pak, ~lan fronta za ~lana partije.70 Sada je Op{ti SS

376 TOTALITARIZAM

68 v. Hitler, poglavlje o SA u: op. cit., tom II, glava IX, drugi deo.69 U prevodu nema~kog Verfügungstruppe (posebne trupe SS-a koje je u po~etku trebalo

da stoje Hitleru na raspolaganju) kao udarne trupe (shock troops), drìm se O. C. Gilesa, TheGestapo, Oxford Pamphlets on World Affairs, br. 36, 1940.

70 Najva`niji izvor za organizaciju SS-a i njenu istoriju je Himlerov spis “Wesen undAufgabe der SS und der Polizei” u: Sammelhefte ausgewählter Vorträge und Reden, 1939.Tokom rata, kada su redovi Waffen-SS-a zbog gubitaka na frontu morali da se popune regru-tima, Waffen-SS je do te mere izgubio svoj elitni karakter unutar SS-a da je sada Op{ti SS, tojest vi{i rukovodila~ki kadar, ponovo predstavljao pravu elitu pokreta.

Vrlo informativan dokumentarni materijal za ovu poslednju fazu SS-a moè se na}i uarhivima Huverove biblioteke (Hoover Library, Himmler File, Folder 278). On pokazuje da

imao zadatak ne samo da “~uva... tekovine nacionalsocijalizma”, nego i da“spre~ava ~lanove svih posebnih kadrova SS-a da se odvoje od pokreta”.71

Ova nestalna hijerarhija, sa stalnim dodavanjem novih slojeva i pome-ranjem centara mo}i, dobro je poznata iz tajnih nadzornih organa, tajnepolicije ili {pijunskih slu`bi, gde je uvek potrebna nova kontrola da bi sekontrolisali kontrolori. U doba pre dolaska na vlast, totalna {pijunaà jo{uvek nije mogu}a; no nestalna hijerarhija, nalik hijerarhiji tajnih slu`bi,omogu}ava da se ~ak i bez stvarne vlasti, prostim umetanjem novih, jo{radikalnijih slojeva, degradira svaki red ili grupa koja se koleba ili poka-zuje znake manje radikalnosti, ~ime se starija grupa automatski upu}uje kafrontovskim organizacijama, dalje od sredi{ta pokreta. Tako su elitne for-macije nacista isprva bile unutarpartijske organizacije: kada se u~inilo dapartija gubi na radikalnosti, SA se izdigao na poziciju superpartije, da biga onda iz sli~nih razloga smenio SS.

Vojni zna~aj totalitarnih elitnih formacija, posebno SA-a i SS-a,ponekad se precenjuje, dok se njihova ~isto unutarpartijska uloga zane-maruje.72 Nijedna od crnoko{ulja{kih organizacija nije osnovana u speci-fi~ne odbrambene ili napada~ke svrhe, mada se za{tita rukovodilaca iliobi~nih ~lanova partije ~esto navodi kao izgovor.73 Nacisti~ke i fa{isti~ke


je SS po~eo da regrutuje kako strane radnike, tako i doma}e stanovni{tvo, i to svesnoopona{aju}i metode i pravila francuske Legije stranaca. Regrutovanje me|u Nemcima zasni-valo se na jednoj Hitlerovoj (ina~e neobjavljenoj) naredbi iz decembra 1942, prema kojoj“klasu iz 1925. treba otkomandovati u Waffen-SS” (pi{e Himler Bormanu). Izgleda da su seregrutacija i mobilizacija odvijale na dobrovoljnom osnovu. Prave razmere mogu se videti naosnovu brojnih izve{taja vo|a SS-a kojima je ovaj zadatak bio poveren: jedan od 21. jula1943. opisuje kako je policija opkolila zgradu u kojoj je trebalo da budu regrutovani francus-ki radnici, a Francuzi prvo zapevaju Marseljezu, pa zatim po~nu da iska~u kroz prozore. Nisli~ni poku{aji me|u nema~kom omladinom nisu bili mnogo ohrabruju}i. Iako su bili podizuzetnim pritiskom, iako im je re~eno da “ne}e valjda da se pridruè onoj ’prljavoj stoci’”,samo se 18 od 220 ~lanova Hitlerove mladeì prijavilo na du`nost (sude}i prema izve{taju od30. aprila 1943, koji je podneo Hojsler, upravnik Centra za mobilizaciju Jugozapad Waffen-SS-a); svi drugi radije su se priklju~ili Vermahtu. Mogu}e je da je na njihovu odluku uticalo ito {to je SS imao ve}e gubitke nego Vermaht (v. Karl. O. Paetel, “Die SS”, u:Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, januar 1954). No, ovaj faktor sigurno nije bio presudan,{to dokazuje i slede}i slu~aj. Jo{ januara 1940. Hitler je naredio prebacivanje ljudi iz SA-a uWaffen-SS; rezultati za Kenigsberg (Kaliningrad), prema jednom sa~uvanom izve{taju, bili suslede}i: 1807 pripadnika SA-a bilo je odre|eno za “policijsku slu`bu”, a od njih se 1094 nijejavilo, 631 je bio progla{en nesposobnim, a 82 sposobnim za slu`bu u SS-u.

71 Werner Best, op. cit., p. 99.72 Ovo, me|utim, nije Hitlerova krivica; on je oduvek nagla{avao da sámo ime SA (Sturm-

abteilung, juri{ni odred) kazuje da je to tek “deo pokreta”, ba{ kao i bilo koja druga partijskaformacija, propagandno odeljenje, na primer, novine, nau~ni instituti itd. On je tako|e poku{aoda razbije iluzije o eventualnom vojnom zna~aju paravojnih formacija, i èleo je da se obukasprovodi u skladu sa potrebama partije, a ne u skladu sa vojnim principima (op. cit., loc. cit).

73 Zvani~an razlog za osnivanje SA-a bilo je obezbe|enje nacisti~kih skupova, dok je pr-vobitni zadatak SS-a bila za{tita partijskog rukovodstva.

elitne jedinice imale su paravojni karakter zato {to je njima bila namenje-na uloga “sredstava ideolo{ke borbe pokreta”74 protiv ra{irenog pacifizmau Evropi posle Prvog svetskog rata. Za totalitarizam je mnogo va`nije biloda, “kao izraz borbenosti”,75 osnuje la`nu vojsku koja }e {to je vi{e mo-gu}e odgovarati onome kako pacifisti zami{ljaju vojsku (nesposobni dashvate ustavnu ulogu vojske, pacifisti su sve vojne institucije proglasilibandama samovoljnih ubica), nego da raspolaè trupama dobro obu~enihvojnika. SA i SS svakako su sinonimi za samovoljno nasilje i ubijanje, alioni nisu bili onako dobro obu~eni kao Crni Rajhsver, i nisu bili opremljeniza borbu protiv regularnih jedinica. Vojna propaganda bila je u posleratnojNema~koj mnogo popularnija nego vojna obuka, a uniforme nisu uve}alevojni zna~aj paravojnih jedinica, mada su bile korisne kao jasan simptomukidanja gra|anskih normi i morala; nekako su ove uniforme u velikojmeri olak{ale savest ubicâ, ali su ih u~inile spremnijima za bezuslovnu po-slu{nost i bespogovorno pokoravanje autoritetu. Uprkos ovom vojni~komkin|urenju, kao prva je likvidirana ona partijska frakcija nacista koja je bi-la pre svega nacionalisti~ki i militantno orijentisana, i koja stoga paravoj-ne jedinice nije smatrala pukim partijskim formacijama, ve} ilegalnim po-ja~anjem Rajhsvera (ograni~enog Versajskim ugovorom). Nakon {to sunacisti do{li na vlast, Rem, vo|a SA-a, zaista je sanjario, pa i pregovarao ouklju~enju svog SA-a u Rajhsver. Ubio ga je Hitler, zato {to je poku{ao danovi nacisti~ki reìm pretvori u vojnu diktaturu.76 Nekoliko godina ranije,kada je Rema, pravog vojnika, koji je zahvaljuju}i ratnom iskustvu i is-kustvu u organizovanju Crnog Rajhsvera trebalo da bude neizostavan zasvaki ozbiljan program vojne obuke, otpustio sa poloàja {efa SA-a, a za-datak reorganizovanja SS-a poverio Himleru, ~oveku koji se nimalo nije

378 TOTALITARIZAM

74 Hitler, op. cit., loc. cit.75 Ernst Bayer, Die SA, Berlin 1938; prevod citiran prema: Nazi Conspiracy, IV.76 Remova autobiografija jasno pokazuje kako se malo njegovo politi~ko uverenje podu-

daralo sa uverenjima nacista. On je oduvek èleo vojni~ku dràvu, “Soldatenstaat”, i stalnoje insistirao na primatu vojnika u odnosu na politi~ara (op. cit., p. 349). Njegov netotalitaranstav, ili pre njegovu nesposobnost da shvati totalitarizam i njegovu pretenziju na “totalno”,dokazuje i slede}i odeljak: “Ne vidim za{to bi ove tri stvari bile nespojive: moja odanostnasledniku loze Vitelsbaha i nasledniku bavarske krune, moje po{tovanje prema generalkvar-tirmajstoru svetskog rata [t.j. Ludendorfu], koji danas otelovljuje savest nema~kog naroda, imoje prijateljstvo sa prete~om i nosiocem politi~ke borbe, Adolfom Hitlerom” (p. 348).Rema je kona~no ko{talo glave to {to je, po dolasku nacista na vlast, sanjario o fa{isti~kojdiktaturi po uzoru na italijanski reìm, u kojoj bi NSDAP “raskinula okove partije” i “sámapostala dràva”, a to je Hitler upravo i hteo da izbegne po svaku cenu (vid. Ernst Röhm,Warum SA?, govor diplomatskom koru, decembar 1933. u Berlinu, bez datuma).

Unutar nacionalsocijalisti~ke partije, mogu}nost zavere SA-a i Rajhsvera protiv vladavineSS-a i policije o~igledno nikada nije bila u potpunosti zaboravljena. Godine 1942. HansFrank, guverner Poljske, osam godina posle ubistva Rema i generala [lajhera, osumnji~en jeda èli da “posle rata... otpo~ne najve}u borbu za pravdu [protiv SS-a] uz pomo} oruànihsnaga i SA-a” (Nazi Conspiracy, VI, 747).

razumeo u vojna pitanja, Hitler je ve} jasno dao na znanje da takve ten-dencije nisu poèljne u nacisti~kom pokretu.

Osim zna~aja koji su elitne formacije imale za organizacionu strukturupokreta, gde su objedninjavale jezgra razli~itog stepena militantnosti, nji-hov paravojni karakter treba posmatrati u sklopu sa drugim profesional-nim organizacijama pri partiji, kao {to su organizacije prosvetnih radnika,advokata, lekara, studenata, univerzitetskih profesora, radnika ili raznastrukovna udruènja. Sve one su prvenstveno bile duplikati postoje}ih ne-totalitarnih profesionalnih udruènja, paraprofesionalne kao {to su juri{niodredi bili paravojni. Isto tako su i evropske komunisti~ke partije, {to su sevi{e pretvarale u ogranke bolj{evi~kog pokreta u Moskvi, sve vi{e koris-tile svoje frontovske organizacije kao konkurenciju postoje}im ~isto pro-fesionalnim grupama. S tog aspekta, razlika izme|u nacista i bolj{evikasastoji se samo u tome {to su nacisti paraprofesionalne organizacije sma-trali delovima partijske elite, dok su komunisti iz njih radije regrutovalisnage za frontove. Pokretima je va`no da, ~ak i pre no {to do|u na vlast,odaju utisak da su u njihovim redovima zastupljeni svi segmenti dru{tva.(Kona~ni cilj nacisti~ke propagande bio je da ~itav nema~ki narod pretvoriu organizaciju simpatizera.77) Nacisti su u ovoj igri oti{li korak dalje, pa suizmislili ~itavu seriju la`nih odeljenja, kao {to je odeljenje za inostraneposlove, {kolstvo, kulturu, sport itd, koja su organizovali po uzoru na re-gularne organe dràvne uprave. Profesionalna vrednost ovih institucija bi-la je zanemarljiva koliko i zna~aj juri{nih odreda, imitacije vojske, ali za-jedno oni su ~inili savr{en svet privida, u kom je svaki segment realnostinetotalitarnog sveta bila ropski kopiran, samo kao sprdnja.

Tehnika udvostru~avanja, svakako beskorisna za dolazak na vlast, po-kazala se krajnje plodnom kod potkopavanja postoje}ih institucija, kao ikod “podrivanja zate~enih prilika”,78 ~emu totalitarne organizacije popravilu naginju vi{e nego otvorenom demonstriranju sile. Ako je zadatakpokretâ da se “kao polipi prilepe za svaku poziciju mo}i”,79 onda oni mo-raju biti spremni da preuzmu bilo kakav konkretan poloàj u dru{tvu ipolitici. U skladu sa pretenzijom na totalnu dominaciju, svaka organizova-na grupa netotalitarnog dru{tva u pokretu izaziva neodoljivu èlju za uni-{tavanjem; za svaku je, da tako kaèmo, potrebno specifi~no sredstvo de-strukcije. Prakti~na vrednost la`nih organizacija iza{la je na videlo kadasu nacisti preuzeli vlast i kada se ispostavilo da su spremni da uni{te po-stoje}u organizaciju prosvetnih radnika osnivanjem druge organizacije


77 Hitler, op. cit., tom II, glava XI, tvrdi da propaganda poku{ava da celom narodu na-metne doktrinu, dok organizacija uklju~uje tek relativno mali deo njegovih militantnijih pri-padnika (upor. tako|e i G. Neesse, op.cit).

78 Hitler, op. cit., loc. cit.79 Hadamovsky, op. cit., p. 28.

prosvetnih radnika, postoje}e udruènje advokata udruènjem advokatakoje {tite nacisti itd. Bili su u stanju da preko no}i promene ~itavu struktu-ru nema~kog dru{tva, a ne samo politi~ki ìvot, upravo zato {to su pripre-mili vernu kopiju dru{tva unutar sopstvenih redova. Tako je i zadatak pa-ravojnih formacija bio zavr{en tek kada je regularna vojna hijerarhija uposlednjim fazama rata mogla da potpadne pod komandu generala SS-a.Tehnika ove koordinacije bila je ingeniozna i neumoljiva, kao {to je iopadanje profesionalnih standarda bilo brzo i radikalno, mada su se rezul-tati mnogo neposrednije osetili na visoko tehnologizovanom i specijalizo-vanom polju rata nego ma gde drugde.

Ako zna~aj paravojnih formacija za totalitarne pokrete ne treba traìti unjihovoj sumnjivoj vojnoj vrednosti, ne treba ga u potpunosti traìti ni unjihovom navodnom opona{anju regularne vojske. Kao elitne formacije,one su mnogo stroè izdvojene iz dru{tva nego bilo koja druga grupa. Na-cisti su vrlo rano shvatili prisnu vezu izme|u radikalne militantnosti iradikalnog odvajanja od svega normalnog; pripadnici juri{nih odredanikad nisu bili raspore|ivani na du`nost u svoje rodne krajeve, a aktivnikadar SA-a je u doba pre dolaska na vlast (kao, uostalom, i SS za vremevladavine nacista) bio tako mobilan i tako se brzo menjao da nikako nijemogao da se navikne na bilo koji deo obi~nog sveta niti da u njemu pustikoren.80 Ove jedinice bile su organizovane po uzoru na bande kriminalaca,a kori{}ene su za organizovano ubijanje.81 Pripadnici vi{e partijske hije-rarhije razmetali su se ovim ubicama i javno ih podràvali, tako da zbogtog otvorenog sau~esni{tva ~lanovi skoro da i nisu mogli da napustepokret, ~ak i pre njegovog dolaska na vlast i ~ak i ako im biv{i drugari nisupretili, kao {to naj~e{}e jesu. U tom pogledu, funkcija elitnih formacija jesasvim suprotna od funkcije frontova: dok su potonji pokretu davali prividugleda i ulivali poverenje, elitne formacije su svakom ~lanu partije, ~ine}iod njega sau~esnika u zlo~inu, stavljali na znanje da je jednom za svagdanapustio normalan svet koji osu|uje ubistvo, te da }e se od sada smatratiodgovornim za sve zlo~ine koje elita po~ini.82 Ovo se moè posti}i ~ak i

380 TOTALITARIZAM

80 Za Mrtva~ke glave SS-a vaìla su slede}a pravila: 1. Nijedna brigada ne sme da ide nadu`nost u kraj iz kog poti~e. 2. Svaku jedinicu treba promeniti posle tri nedelje slu`be. 3.^lanove nikada ne treba slati u patrolu same ili ikada u javnosti pokazivati simbole “mrt-va~kih glava” (v. Secret Speech by Himmler to the German Army General Staff 1938; objavioAmerican Comittee for Anti-Nazi Literature; ovaj govor je, me|utim, odràn 1937; v. NaziConspiracy, IV, 616, ali tu su objavljeni samo delovi).

81 Hajnrih Himler (Die Schutzstaffel als antibolschewistische Kampforganisation: Ausdem Schwarzen Korps, br. 3) javno je rekao: “Znam da u Nema~koj ima ljudi kojima pozlikada vide ovaj crni {injel. Mi to razumemo i ne o~ekujemo da nas ba{ mnogo ljudi voli.”

82 U govorima SS-u, Himler je uvek nagla{avao po~injene zlo~ine i priznavao njihovu oz-biljnost. Za likvidiranje Jevreja je, na primer, znao da kaè: “Ho}u sasvim otvoreno da raz-govaram sa vama i o jednom veoma te{kom pitanju. Me|u nama o tome treba govoriti

pre dolaska na vlast, tako {to rukovodstvo sistematski prihvata odgovor-nost za sve zlo~ine i ne ostavlja prostora sumnji da su oni po~injeni u inte-resu pokreta.

Ve{ta~ko stvaranje stanja sli~nog gra|anskom ratu, ~ime su nacisti iznu-dili dolazak na vlast, ima jo{ jednu veliku prednost, osim {to stvara nered,za ovakav pokret ionako uvek koristan. Za pokret je organizovano nasiljenajefikasniji od mnogih za{titnih zidova koji okruùju njegov fiktivnisvet, ~ija se “stvarnost” dokazuje time {to se ~lan boji da napusti pokret vi-{e nego {to se boji posledica u~estvovanja u ilegalnim akcijama, time {tose sigurnije ose}a kao ~lan nego kao protivnik. Ose}aj sigurnosti proizilaziiz organizovanog nasilja kojim elitne formacije {tite ~lanove partije odspoljnog sveta, i vaàn je za integritet fiktivnog sveta organizacije koliko istrah od njenog terora.

U sredi{tu pokreta, kao motor koji ga pokre}e, nalazi se Vo|a. On je odelitnih formacija odvojen uskim krugom posve}enih, koji oko njega {ireauru nedoku~ive misterije, njegove “neshvatljive natprirodne mo}i”.83 Po-loàj Vo|e unutar tog uskog kruga zavisi od njegove sposobnosti da stalnospletkari me|u pripadnicima kruga i od ve{tine da stalno menja kadar.Svoj uspon do pozicije vo|e on duguje izvanrednoj sposobnosti da izlazina kraj sa borbama za vlast unutar partije, a ne toliko svojim demago{kimili birokratsko-organizacionim sposobnostima. On se od ranijih tipovadiktatora razlikuje po tome {to u njegovoj borbi za vlast unutar partije go-lo nasilje ne igra skoro nikakvu ulogu. Hitleru nisu bili potrebni ni SA niSS da bi osigurao svoju poziciju vo|e nacisti~kog pokreta; naprotiv, Rem,{ef SA-a, koji je mogao da ra~una na lojalnost svojih podre|enih, bio jejedan od Hitlerovih neprijatelja iz redova partije. Staljin je pobedioTrockog, koji ne samo da je bio daleko popularniji me|u masama, nego je,kao {ef Crvene armije, imao u rukama najve}i potencijal mo}i sovjetskeRusije u tom trenutku.84 Osim toga, nije Staljin bio najve}i organizacioni


sasvim otvoreno, ali u javnosti nikako.” O likvidiranju poljske inteligencije kaè: “...ovo tre-ba da ~ujete, ali odmah da zaboravite...” (Nazi Conspiracy, IV, 558 i 553).

Gebels, op. cit., p. 266, prime}uje u sli~nom maniru: “Posebno smo u jevrejskom pitanjuzauzeli stav od koga nema odstupanja... Iskustvo nas u~i da se pokret i narod koji spali svemostove za sobom bori s mnogo ve}om re{eno{}u od onih koji jo{ uvek imaju odstupnicu.”

83 Souvarine, op. cit., 648. – Na~in na koji su totalitarni pokreti privatni ìvot svojih vo|a(Hitlera i Staljina) dràli u potpunoj tajnosti drasti~no se razlikuje od va`nosti kojudemokratije pridaju prikazivanju privatnih ìvota svojih predsednika, kraljeva, premijera idrugih. Totalitarni metodi ne dozvoljavaju identifikaciju zasnovanu na uverenju da je i naj-vi{i od nas ipak samo ljudsko bi}e.

Souvarine, op. cit., p. xiii, citira naj~e{}e etikete koje krase Staljina: “Staljin, misterioznidoma}in Kremlja”, “Staljin, nedoku~iva li~nost”, “Staljin, komunisti~ka sfinga”, “Staljin,enigma”, “nerazre{iva misterija” itd.

84 “Da je [Trocki] re{io da izvede vojni udar, mo`da je mogao da pobedi trijumvirat. No,on je napustio poloàj i ne poku{av{i da pridobije vojsku koju je stvorio i vodio sedam godi-na” (Isaac Deutscher, op. cit., p. 297).

talent, najsposobniji birokrata ruske revolucije, nego Trocki.85 S drugestrane, i Hitler i Staljin bili su majstori za detalje, i u ranim fazama svojihkarijera skoro potpuno su se posvetili kadrovskim pitanjima, tako da poslenekoliko godina jedva da je bilo i jednog va`nijeg ~oveka koji svoj poloàjnije dugovao njima.86

No, takve li~ne sposobnosti, mada svakako neophodne za po~etak kari-jere, a ~ak i kasnije sve samo ne bezna~ajne, vi{e nisu od presudnog zna-~aja kada se pokret izgradi, kada afirmi{e princip da je “volja Vo|e zakonPartije”, i kada se cela hijerarhija efikasno obu~i za jedan jedini zadatak:da brzo prenosi Vo|inu volju na sve nivoe. Kada se ovo dostigne, Vo|a jenezamenjiv zato {to bi ~itava komplikovana struktura pokreta bez njego-vih naredbi izgubila svoj raison d’être. No, uprkos spletkama u uèm kru-gu, uprkos beskona~nim kadrovskim promenama, pra}enim stravi~nommr`njom i ogor~eno{}u, uprkos li~noj zavisti i haoti~nim dvorskim revo-lucijama, pozicija Vo|e moè da bude sigurna, i to ne zbog njegovog iz-vanrednog dara, o kom ljudi u njegovoj bliòj okolini uglavnom ne gajevelike iluzije, nego zbog iskrenog i opravdanog uverenja tih ljudi da bi bezVo|e sve u trenutku moglo da propadne.

Najva`niji Vo|in zadatak je da obavlja dvostruku funkciju karakteristi~nuza svaki sloj pokreta – da pokretu bude magi~an odbrambeni bedem od spo-ljnog sveta, a da u isto vreme bude i most koji pokret povezuje sa svetom.Tako se on razlikuje od svih obi~nih partijskih vo|a: on preuzima li~nu od-govornost za svako delo ili nedelo koje po~ini neki ~lan ili funkcioner u svo-jstvu pripadnika partije. Ova potpuna odgovornost je najva`niji organiza-cioni aspekt takozvanog principa Vo|e, jer svaki funkcioner ne samo {to jenaimenovan od strane Vo|e, ve} je i njegovo otelovljenje, a svaka naredbatreba da proisti~e iz tog jednog sveprisutnog izvora. Temeljna identifikacijaVo|e sa svakim naimenovanim funkcionerom i ovaj monopol odgovornostiza sve {to se ~ini predstavlja najupadljiviju razliku izme|u totalitarnog vo|ei obi~nog diktatora ili despota. Tiranin se nikako ne bi poistovetio sa svojimpodanicima, a kamoli sa svim {to oni urade;87 on moè da ih iskoristi kao

382 TOTALITARIZAM

85 Komesarijat za rat je pod Trockim bio “uzorna institucija”, a Trockog su zvali u pomo}i u vanrednim situacijama u drugim odeljenjima (Souvarine, op. cit., p. 288).

86 Okolnosti Staljinove smrti kao da se kose sa nepogre{ivo{}u ovih metoda. Postojimogu}nost da je Staljina, koji je pred smrt o~igledno planirao jo{ jednu veliku ~istku, ubioneko iz njegove bliè okoline zato {to se vi{e niko nije ose}ao dovoljno sigurnim, ali se ovouprkos mnogim naznakama ne moè dokazati.

87 Stoga je Hitler 1932. li~no poslao telegram teroristima iz SA-a, kojim preuzima odgov-ornost za ubistvo u Potempi, mada verovatno nije imao nikakve veze s tim. (Pet pripadnikaSA-a je zbog ubistva jednog Poljaka, aktiviste Komunisti~ke partije, 9/10. avgusta 1932,osu|eno na smrt; na intervenciju Franca fon Papena kazna je ublaèna na doìvotnu robiju,da bi Hitler, po dolasku na vlast, amnestirao ubice. – Prim. prev.) Ono {to je ovde bilo va`nojeste uspostavljanje principa identifikacije, ili, jezikom nacizma, “uzajamna odanost Vo|e inaroda”, na kojoj “Rajh i po~iva” (Hans Frank, op. cit).

`rtvenu jagnjad i rado }e dopustiti kritiku na njihov ra~un, ne bi li sebespasao od gneva naroda, ali }e se uvek dràti na apsolutnoj distanci odsvih svojih podanika. Vo|a, pak, ne moè da trpi da mu iko kritikuje pod-re|ene, jer oni uvek delaju u njegovo ime; ako èli da ispravi sopstvenegre{ke, on mora da likvidira one koji su ih po~inili; ako èli da krivicu zasvoje gre{ke svali na druge, mora da ih ubije.88 Jer unutar ove organizaci-je gre{ka moè da se objasni samo kao prevara: sigurno je prevarant preu-zeo ulogu Vo|e.

Zbog ove totalne odgovornosti za sve {to pokret radi i zbog ove totalneidentifikacije sa svakim njegovim funkcionerom, niko se nikada ne ose}aodgovornim za ono {to ~ini, niti obja{njava razloge svog delanja. Kako jeVo|a monopolizovao pravo i mogu}nost obja{njavanja, njega spoljni svetdoìvljava kao jedinu osobu koja zna {ta radi, to jest kao jedinog pred-stavnika pokreta sa kojim se jo{ uvek moè razgovarati netotalitarnimjezikom i koji, ako mu se ne{to prebaci ili ako mu se neko suprotstavi, nemoè da kaè: ne pitajte mene, pitajte Vo|u. Budu}i u sredi{tu pokreta,Vo|a moè da se pona{a kao da je iznad njega. Stoga je sasvim razumljivo(i sasvim uzaludno) {to ljudi iz spoljnog sveta uvek polaù nadu u li~nirazgovor sa Vo|om. Prava tajna totalitarnog Vo|e po~iva u organizacijikoja njemu omogu}ava da preuzme potpunu odgovornost za sve zlo~inekoje su po~inile elitne formacije pokreta i da u isto vreme glumi prosto-du{nu ~estitost najnaivnijeg simpatizera.89


88 “Jedna od Staljinovih odlika... je to {to svoja nedela i zlo~ine, kao i svoje politi~ke gre-{ke... sistematski svaljuje na ple}a onih ~ije diskreditovanje i propast smi{lja” (Souvarine,op. cit., p. 655). O~igledno je da totalitarni vo|a moè slobodno da izabere koga god poèlida oli~ava njegove gre{ke, s obzirom na to da je sve {to niì funkcioneri u~ine navodno po-teklo od njega, tako da uloga prevaranta moè da se nametne bilo kome.

89 To da je uvek Hitler – a ne Himler ili Borman ili Gebels – predlagao istinski “radikalne”mere, da su one uvek bile radikalnije od predloga njegove neposredne okoline, da je ~ak iHimler bio uàsnut kada mu je povereno “kona~no re{avanje” jevrejskog pitanja – sada jedokazano na osnovu bezbrojnih izvora. A vi{e niko ne veruje ni u bajku da je Staljin bio mno-go umereniji od levi~arskih frakcija bolj{evi~ke partije. Utoliko je va`nije upamtiti da totali-tarne vo|e uvek poku{avaju da na spoljni svet ostave utisak umerenosti i da se njihova pravauloga – naime, da po svaku cenu obezbede napredovanje pokreta, a po mogu}stvu i da ubrza-ju njegovo kretanje – bri`ljivo skriva (v. npr. bele{ku admirala Ericha Raedera “My Relation-ship to Adolf Hitler and to the Party” u: Nazi Conspiracy, VIII, 707ff: “Kada bi se pojavilevesti ili glasine o radikalnim merama Partije i Gestapoa, po Firerovom pona{anju moglo sepomisliti da takve mere on sigurno nije naredio... Tokom slede}ih godina do{ao sam do za-klju~ka da je upravo Firer uvek naginjao mnogo radikalnijim re{enjima, ali da to nije pokazi-vao u javnosti.”

U unutarpartijskoj borbi koja je prethodila njegovom usponu ka apsolutnoj vlasti, Staljin seuvek trudio da se postavi kao “~ovek zlatne sredine” (upor. Deutscher, op. cit., p. 295ff) i ni-kada se nije u potpunosti odrekao ove uloge, mada je zapravo sve drugo samo ne “~ovek odkompromisa”. Kada ga je, na primer, 1936. jedan strani novinar pitao o svetskoj revoluciji kaocilju pokreta, odgovorio je: “Nikada nismo imali takve planove i namere... To je posledica ne-sporazuma... komi~nog nesporazuma, ili pre tragikomi~nog” (Deutscher, op. cit., p. 422).

Totalitarni pokreti ~esto su nazivani “javnim tajnim dru{tvima”.90

Zaista, ma kako malo znali o sociolo{koj strukturi i novijoj istoriji tajnihdru{tava, struktura totalitarnih pokreta po nekim svojim osobinama najvi-{e i podse}a na njih – ne moèmo je uporediti sa tradicionalnim partijamai njihovim frakcijama.91 I tajna dru{tva stvaraju hijerarhiju prema stepenu“posve}enosti”, reguli{u ìvote svojih ~lanova prema tajnoj i fiktivnoj pret-postavci po kojoj sve izgleda kao da je u stvari ne{to drugo, usvajaju stra-tegiju doslednog laganja kako bi zavarali neupu}ene mase, zahtevaju bes-pogovornu poslu{nost od ~lanova koje na okupu drì pokornost ~esto ne-poznatom, ali uvek misteriozom vo|i, koji je, opet, okruèn, ili se barsmatra da je okruèn, malom grupom posve}enika, a ovi su, sa svoje stra-ne, okruèni polu-upu}enima, koji obrazuju “tampon-zonu” prema nepri-jateljskom profanom svetu.92 Od tajnih dru{tava totalitarni pokreti tako|epreuzimaju i podelu sveta na “zakletu bra}u” s jedne i neodre|enu, nearti-kulisanu masu zakletih neprijatelja s druge strane.93 Takva podela, zano-

384 TOTALITARIZAM

90 v. Alexandre Koyré, “The Political Function of the Modern Lie”, u: ContemporaryJewish Record, jun 1945.

Hitler, op. cit., tom II, glava IX, potanko raspravlja o tajnim dru{tvima kao uzorima za to-talitarne pokrete. Njegova razmatranja dovela su ga do Koareovog zaklju~ka: naime, on pri-hvata principe tajnih dru{tava, ali ne i njihovu tajnovitost, pa svoje tajno dru{tvo osniva“sasvim javno”. U vreme pre dolaska na vlast jedva da je bilo i~ega {to su nacisti doslednodràli u tajnosti. Tek tokom rata, kada se nacisti~ki reìm sasvim totalitarizovao a partijsko serukuvodstvo na{lo sa svih strana okruèno vojnom hijerarhijom od koje je zbog rata zavisilo,elitnim formacijama je bilo izri~ito nare|eno da sve {to je u vezi sa “kona~nim re{enjem” –t.j. deportacije i masovna istrebljenja – drè u potpunoj tajnosti. U to vreme je i Hitler po~eoda se pona{a kao {ef zavereni~ke bande, ali nije propustio da to li~no objavi. U razgovoru sa~lanovima general{taba maja 1939. Hitler je ustanovio slede}a pravila koja zvu~e kao da supreuzeta iz priru~nika nekog tajnog dru{tva: “1. Niko ko ne mora da zna i ne treba da zna. 2.Niko ne sme da zna vi{e nego {to je neophodno. 3. Niko ne sme da sazna ni trena ranije no{to je to potrebno” (citirano prema: Heinz Holldack, Was wirklich geschah, 1949, p. 378).

91 Slede}a analiza se drì eseja “Sociology of Secrecy and of Secret Societies” GeorgaZimela, objavljeno u: The American Journal of Sociology, Vol. XI, br. 4 iz januara 1906; esej jepreuzet iz njegove knjige Soziologie, Leipzig 1908, ~ije je delove preveo Kurt H. Wolff i ob-javio 1950. pod naslovom The Sociology of Georg Simmel.

92 “Upravo zato {to niì slojevi dru{tva imaju ulogu posrednika prema pravom sredi{tutajne, oni dovode do postepenog zgu{njavanja sfere repulzije oko istog, i {tite ga mnogo bo-lje nego {to bi to mogli izri~iti, radikalni posve}enici ili, pak, ljudi koji uop{te ne pripadajudru{tvu” (ibid., p. 489).

93 Termini “zakleta bra}a”, “zakleti drugovi”, “zakleta zajednica” i sl. ponavljaju se adnauseam u ~itavoj nacisti~koj literaturi, delimi~no i zato {to su bili jako privla~ni za nema~kuomladinu, jo{ uvek zadojenu idejama romantizma. Uglavnom je Himler upotrebljavao ovetermine u mnogo odre|enijem smislu, uveo ih je u “glavnu parolu” SS-a (“Tako mi nastu-pamo i ukorak mar{iramo ka dalekoj budu}nosti, po{tuju}i nepromenljive zakone, kao na-cionalsocijalisti~ki red nordijske rase i kao zakleta zajednica njenih plemena [Sippen]”; v.D’Alquen, op. cit.) i potencirao “apsolutnu netrpeljivost” prema ostalima (upor. Simmel, op.cit., str 489): “Jer kada masa od jedne do jedne i po milijarde [sic!] ljudi stane protiv nas, ger-manskog naroda...” (v. Himlerov govor na sastanku sa generalima SS-a u Poznanju, 4. okto-bra 1943, u: Nazi Conspiracy, IV, 558).

vana na apsolutnoj netrpeljivosti prema ostatku sveta, veoma se razlikujeod te`nji obi~nih partija da ljude dele prosto na one koji im pripadaju i onekoji im ne pripadaju. Partije i udruènja otvorenog tipa uop{te neprijatelji-ma smatraju samo one koji im se eksplicitno suprotstave, dok se tajna dru-{tva drè principa po kom je isklju~en svako ko im se izri~ito ne pri-klju~i.94 îni se da je ovaj ezoteri~ni princip u potpunosti neprimeren ma-sovnim organizacijama; pa ipak, nacisti su svojim ~lanovima davali makarpsiholo{ki ekvivalent onog inicijalnog obreda tajnih dru{tava time {to su,umesto da Jevrejima prosto zabrane pristup u partiju, od ~lanova traìlidokaz o nejevrejskom poreklu i organizovali komplikovanu ma{inerijukoja rasvetljava najtamnije korene nekih osamdeset miliona Nemaca. Sveje to, naravno, bilo komedija, i to skupa, kada osamdeset miliona Nemacakrene da traga za jevrejskim precima; a ipak je svako iz tog ispitivanjaizlazio sa ose}anjem da pripada nekoj grupi posve}enih koji stoje naspramimaginarnog mno{tva nepoèljnih. Isti metod koristi i bolj{evi~ki pokret,koji putem periodi~nih ~istki u partiji u svakom ko nije isklju~en budi po-trebu da se uklju~i.

Mo`da najupadljivija sli~nost izme|u tajnih dru{tava i totalitarnih po-kreta jeste uloga rituala. Mar{evi po Crvenom trgu u Moskvi karakte-risti~ni su koliko i pompezne ceremonije partijskih zasedanja u Nirnbergu.U sredi{tu nacisti~kog rituala bio je takozvani “krvavi steg”, a u sredi{tubolj{evi~kog Lenjinovo mumificirano telo – i jedno i drugo u ceremonijuunose snaàn element idolopoklonstva. Takva idolatrija te{ko da se moèshvatiti kao dokaz pseudoreligijskih ili jereti~kih tendencija, kako seponekad tvrdi. “Idoli” su puki organizacioni trik, poznat iz obreda tajnihdru{tava, koja su tako|e umela da pomo}u zastra{uju}ih simbola pobudestrahopo{tovanje i iznude konspirativnost svojih ~lanova. O~igledno je daljude ~vr{}e na okupu drì zajedni~ko iskustvo tajnog rituala negoupu}enost u samu tajnu: to {to je tajna totalitarnih pokreta izneta na svet-lost dana ne mora nu`no da promeni prirodu iskustva.95

Ove sli~nosti, naravno, nisu slu~ajne; one se ne mogu objasniti prosto~injenicom da su i Hitler i Staljin pre no {to su postali totalitarne vo|e bili


94 Simmel, op. cit., p. 490. – Ovaj, kao i mnoge druge principe, nacisti su prihvatili po{tosu bri`ljivo prou~ili Protokole sionskih mudraca. Hitler je jo{ 1922. rekao: “[Gospoda sadesnice] jo{ nikako ne shvataju da nije potrebno biti neprijatelj Jevreja pa da ~ovek jednogdana... dospe na ve{ala... sasvim je dovoljno... i da se ne bude Jevrejin: i to vam garantujeve{ala” (Hitler’s Speeches, p. 12). U to vreme niko nije mogao da pretpostavi da ova vrstapropagande u stvari zna~i: jednog dana ~ovek ne}e morati da bude na{ neprijatelj da bi dos-peo na ve{ala, bi}e sasvim dovoljno da bude Jevrejin, ili, kona~no, pripadnik nekog drugognaroda, pa da ga neka lekarska komisija proglasi “rasno nepodobnim”. Himler je verovao ipropovedao da ~itav SS treba da se zasniva na principu “iskrenosti, uljudnosti, lojalnosti idrugarstva prema pripadnicima na{e krvi, i ni prema kome drugom” (op. cit., loc. cit).

95 v. Simmel, op. cit., pp. 480-481.

pripadnici modernih tajnih dru{tava (Hitler tajne slu`be Rajhsvera, aStaljin zavereni~kog aparata Partije bolj{evika), ve} su u izvesnoj meriprirodna posledica zavereni~ke fikcije totalitarnih pokreta, ~ije su organi-zacije navodno osnovane da bi se suprotstavile tajnim dru{tvima – tajnimdru{tvima Jevreja ili zavereni~kim udruènjima trockista. Kod totalitarnihorganizacija zapravo je mnogo zanimljivije to {to one mogu da se posluèmnogim organizacionim trikovima tajnih dru{tava, a da pri tom ~ak i nepoku{aju da svoj cilj zadrè u tajnosti. To da nacisti èle da osvoje svet, dadeportuju “pripadnike drugih rasa” i da istrebe one sa “inferiornim genet-skim nasle|em”, ili da bolj{evici rade za svetsku revoluciju, nikada nijebila tajna, naprotiv: ovi ciljevi su uvek bili sastavni deo propagande. Dru-gim re~ima, totalitarni pokreti opona{aju sve parafernalije tajnih dru{tava,ali ih li{avaju jedine stvari koja bi njihove metode mogla da opravda, ili jebar u te svrhe bila zami{ljena: potrebe da se sa~uva tajna.

U ovom, kao i u mnogom drugom pogledu, nacizam i bolj{evizam saveoma razli~itih istorijskih polazi{ta stiù do istog organizacionog rezulta-ta. Nacisti su po~eli sa fikcijom zavere i organizovali su se, manje ili vi{esvesno, po uzoru na tajno dru{tvo Sionskih mudraca, dok su bolj{evicido{li iz revolucionarne partije ~iji je cilj bila jednopartijska diktatura ipro{li kroz fazu u kojoj je partija bila “sasvim po strani i iznad svega”, dotrenutka kada se Politbiro partije odvojio i stajao “sasvim po strani i iznadsvega”;96 kona~no je Staljin ovoj strukturi partije nametnuo rigidna totali-tarna pravila njenog zavereni~kog sektora i tek tada otkrio potrebu za fik-cijom o svetskoj zaveri, jer je jedino tako gvozdena disciplina tajnog dru-{tva mogla da se odrì i unutar masovne organizacije. Razvoj nacionalso-cijalisti~ke partije mo`da je logi~niji, dosledniji, ali istorija SKP(b) boljeilustruje su{tinski fiktivnu prirodu totalitarizma, ba{ zato {to fiktivne glo-balne zavere, protiv kojih i u skladu sa kojima je bolj{evi~ka zavera na-vodno organizovana, nisu bile ideolo{ki utvr|ene. One su se stalno menja-le – od trockista preko 300 porodica, pa do raznih “imperijalizama”, a ne-davno do “kosmopolitizma bez korena” – i prilago|avale se trenutnim po-trebama; pa ipak, ni u jednom trenutku i ni pod kojim okolnostima bolj{e-vizam nije mogao da pro|e bez neke takve fikcije.

Sredstvo kojim je Staljin rusku jednopartijsku diktaturu pretvorio u to-talitaran reìm, a revolucionarne komunisti~ke partije {irom sveta u totali-tarne pokrete, bilo je likvidiranje frakcija, ukidanje unutarpartijskedemokratije i pretvaranje nacionalnih komunisti~kih partija u ogrankeKominterne, ~ije je sedi{te u Moskvi. Tajna dru{tva uop{te, a posebno za-vereni~ki aparat revolucionarnih partija, oduvek je odlikovalo odsustvofrakcija, suzbijanje razli~itog mi{ljenja i apsolutna centralizacija uprav-

386 TOTALITARIZAM

96 Souvarine, op. cit., p. 319, citira jednu Buharinovu formulaciju.

ljanja. Sve ove mere imaju o~igledno utilitarnu nameru da za{tite ~lanoveod proganjanja, a dru{tvo od izdaje; potpuna odanost, koja se traì odsvakog ~lana, i apsolutna mo} u vladarevim rukama bile su samo neiz-be`ni nus-proizvodi prakti~nih potreba. No, problem je u tome {to zavere-nici, razume se, smatraju da su najefikasniji metodi u politici uop{te meto-di zavereni~kih dru{tava; ako se oni mogu primenjivati javno i uz angaò-vanje ~itavog aparata nasilja jedne nacije, mogu}nosti za akumuliranjemo}i postaju apsolutno neograni~ene.97 Unutar partije, dok god ona funkci-oni{e kao celina, zavereni~ki aparat ima ulogu koja se donekle moè upo-rediti sa ulogom vojske unutar celovite politi~ke zajednice: mada se pra-vila pona{anja vojske radikalno razlikuju od onih koja vaè u gra|anskojsferi, ona gra|anskom dru{tvu sluì, ona mu je podre|ena i pod njegovomje kontrolom. Kao {to opasnost od vojne diktature raste kad vojska pre-stane da sluì civilnim gospodarima i poèli da preuzme politiku civilnezajednice, tako i opasnost od totalitarizma raste kad se zavereni~ki aparatrevolucionarne partije otrgne kontroli partije i po~ne da stremi preuzmanjuvo|stva. Upravo to se dogodilo komunisti~kim partijama za vreme Sta-ljina. Staljinovi metodi tipi~ni su za ~oveka koji je do{ao iz zavereni~kogaparata: velika pa`nja koju je poklanjao detaljima, nagla{avanje kadrov-skog faktora u politici, bezobzirno kori{}enje i likvidiranje drugova i pri-jatelja. Glavnu podr{ku posle Lenjinove smrti pruìla mu je tajna polici-ja,98 koja je u to vreme ve} postala jedan od najva`nijih i najmo}nijih se-ktora partije.99 Zato je bilo prirodno {to se êka priklonila predstavnikuzavereni~kog sektora, ~oveku koji je nju ve} smatrao nekom vrstom taj-nog dru{tva, te je stoga bilo verovatno da }e sa~uvati i pro{iriti njene privi-legije.

Pobeda zavereni~kog sektora nad svim drugim sektorima komunisti~kepartije, me|utim, tek je prvi korak u pretvaranju partije u totalitarnipokret. Nije dovoljno {to su tajna policija u Rusiji, kao i njeni agenti u ko-munisti~kim partijama u inostranstvu, unutar pokreta imali istu ulogu kaoi paravojne formacije od kojih su nacisti na~inili elitne jedinice: same par-


97 Souvarine, op. cit., p. 113, pominje da su Staljina “oduvek impresionirali ljudi koji biniotkuda iznedrili neku ’aferu’. On je politiku smatrao ’aferom’ koja zahteva spretnost.”

98 U unutarpartijskim borbama tokom dvadesetih godina, “kolaborateri GPU-a bili su sko-ro bez izuzetka fanati~ni protivnici desnice, a Staljinove pristalice. Razne slu`be GPU-a bilesu u to vreme bastioni staljinisti~ke frakcije” (Ciliga, op. cit., p. 48). – Souvarine, op. cit., p.289, tvrdi da je Staljin odmah “nastavio policijsku aktivnost koju je zapo~eo tokom gra|an-skog rata” i da je bio predstavnik Politbiroa u GPU-u.

99 Odmah posle gra|anskog rata u Rusiji, Pravda je tvrdila da je “formula ’sva vlast sov-jetima’ zamenjena parolom ’sva vlast êkama’... Kraj oruànih sukoba smanjio je vojnu kon-trolu..., ali je ostavio razgranatu êku, koja se usavr{ila pojednostavljuju}i svoje operacije”(Souvarine, op. cit., p. 251).

tije je valjalo transformisati kako bi vlast tajne policije ostala stabilna. Ta-ko je u Rusiji likvidiranje frakcija i unutarpartijske demokratije bilo pra}e-no u~lanjenjem velikih, politi~ki neobrazovanih i “neutralnih” masa u par-tiju, politika koju su ubrzo prihvatile i komunisti~ke partije u inostranstvu,a koju je inicirala politika Narodnog fronta.

Nacisti~ki totalitarizam po~eo je kao masovna organizacija u kojoj suelitne formacije tek postepeno dobijale na zna~aju, dok su bolj{evicipo~eli kao elitna formacija, a mase su organizovali naknadno. Rezultat jeu oba slu~aja bio isti. Nacisti su, uz to, zahvaljuju}i svojoj vojnoj tradicijii predrasudama, elitne formacije isprva organizovali po uzoru na vojsku,dok su bolj{evici vrhovnu vlast od po~etka poverili tajnoj policiji. No,posle nekoliko godina i ova razlika se izgubila: {ef SS-a postao je {ef tajnepolicije, a formacije SS-a su se postepeno pretapale u Gestapo i zamenji-vale njegovo ranije osoblje, mada su i njega ve} ~inili provereni nacisti.100

Zbog ove su{tinske sli~nosti izme|u organizacije tajnog, zavereni~kogdru{tva i organizacije tajne policije, osnovane da se protiv njega bori, to-talitarni re`imi, zasnovani na fikciji o svetskoj zaveri, ali sa vladavinomnad ~itavim svetom kao ciljem, kona~no svu vlast koncentri{u u rukamapolicije. Pre dolaska na vlast, me|utim, “javna tajna dru{tva” nude drugeorganizacione prednosti. Iako po~ivaju na o~iglednoj protivre~nostiizme|u masovne organizacije i ekskluzivnog dru{tva, kome se jedinommo`e poveriti da ~uva tajnu, tajna i zavereni~ka dru{tva su, zahvaljuju}isvojoj strukuturi, kadra da dihotomiju totalitarne ideologije izme|u pokre-ta i ostatka sveta, dihotomiju koja po~iva na slepoj, neselektivnoj mr`njimasa prema svemu {to postoji, pretvore u organizacioni princip. Ako nekaorganizacija funkcioni{e u skladu sa principom da je isklju~en svako ko sene uklju~i, da je protiv mene svako ko nije za mene, svet u celini gubi svenijanse, svu {arolikost i pluralizam – no, oni su ionako po~eli da zbunjujui optere}uju mase koje su izgubile svoje mesto i orijentaciju u tom sve-tu.101 Ono {to je njih kod nepokolebljive lojalnosti svojstvene pripadnici-ma tajnih dru{tava privla~ilo nije bila toliko tajna koliko podela na Nas i

388 TOTALITARIZAM

100 Gestapo je osnovao Gering 1933. godine; Himler je 1934. bio postavljen za {efa Gesta-poa i odmah je po~eo da sprovodi kadrovske promene, dovode}i ljude iz SS-a; na kraju rata,75% agenata Gestapoa bili su pripadnici SS-a. Treba tako|e imati u vidu da su jedinice SS-abile posebno kvalifikovane za ovaj posao, budu}i da ih je Himler jo{ pre dolaska NSDAP-a navlast obu~io da {pijuniraju ~lanove partije (Heiden, op. cit., p. 308). Za istoriju Gestapoa v.Giles, op. cit., i Nazi Conspiracy, II, glava XII.

101 Verovatno jedna od najve}ih ideolo{kih gre{aka Rozenbergovih, koji je pao u Firerovunemilost i izgubio uticaj u pokretu u korist ljudi poput Himlera, Bormana, pa ~ak i [trajhera,bila je to {to njegovo delo Mit dvadesetog veka priznaje odre|eni rasni pluralizam iz kog susamo Jevreji isklju~eni. On se tako oglu{ava o princip da je automatski isklju~en svako (uovom slu~aju “masa ~ove~anstva”) ko nije izri~ito uklju~en (a to su “germanski narodi”);upor. primedbu 87.

sve ostale. Takva podela moè da se odrì ako se preuzme organizacionastruktura tajnog dru{tva, koja u isto vreme mora da se li{i njene racionalnesvrhe, naime ~uvanja tajne. Isto tako nije va`no ni da li je koren ove te`njezavereni~ka ideologija, kao u slu~aju nacista, ili parazitsko uve}avanje za-vereni~kog aparata revolucionarne partije, kao u slu~aju bolj{evika.Zahtev inherentan totalitarnoj organizaciji glasi da sve {to je van pokretatreba da “odumre”; u drasti~nim razmerama ovaj zahtev ostvaren je usurovim prilikama totalitarne vlasti, ali se on masama, koje od raspada idezorijentisanosti beè pod fiktivno okrilje pokreta, ~ini uverljivim ~ak ipre dolaska pokreta na vlast.

Totalitarni pokreti su nebrojeno puta dokazali da mogu da ra~unaju naistu onu bezrezervnu odanost koja je bila prerogativ tajnih i zavereni~kihdru{tava.102 Potpuno odsustvo otpora u dobro obu~enim i naoruànim je-dinicama kakva je SA bio u trenutku ubistva voljenog vo|e, Rema, i sto-tine bliskih drugova ~udan je fenomen. U tom trenutku je Rajhsver vero-vatno stajao iza Rema, a ne iza Hitlera. No ovi incidenti unutar nacisti~kogpokreta tada su ve} bili ba~eni u zasenak sve ~e{}im spektaklima samoop-tuìvanja dobrovoljnih “kriminalaca” u bolj{evi~kim partijama. Su|enjazasnovana na apsurdnim priznanjima postala su deo rituala koji je za par-tiju bio od vitalnog zna~aja, a za spoljni svet nerazumljiv. Ma kako danaspripremali `rtve za su|enja, ovaj obred verovatno vodi poreklo od istinitihpriznanja stare bolj{evi~ke garde iz 1936: jo{ mnogo pre Moskovskihsu|enja ljudi su svoje smrtne presude prihvatali sa najve}im spokojem,“{to je posebno me|u pripadnicima êke bilo ~esto”.103 Dok god pokretpostoji, njegova specifi~na organizacija omogu}ava da bar elitne formaci-je ne mogu da zamisle ìvot mimo njega, tako da se ljudi, ~ak i kad su osu-|eni na smrt, ose}aju superiornim u odnosu na ostatak obi~nog sveta. Akako je ekskluzivni cilj ove organizacije oduvek bio da zavarava spoljnisvet, da se bori protiv njega i da ga kona~no osvoji, njeni pripadnici sprem-ni su i ìvotima da plate, samo ako }e to pomo}i da se spoljni svet jo{ jed-nom izigra.104

No, glavno dostignu}e koje masovne organizacije preuzimaju od orga-nizacione strukture i moralnih normi tajnih zavereni~kih dru{tava uop{te inije inherentna garancija bezuslovnog pripadanja i lojalnosti, niti je to


102 Simmel, op. cit., p. 492, nabraja tajna kriminalna dru{tva u kojima ~lanovi dobro-voljno biraju jednog {efa kome su od tad pa nadalje poslu{ni bez kritike i bez ikakve rezerve.

103 Ciliga, op. cit., pp. 96-97. On tako|e opisuje kako su dvadesetih godina ~ak i obi~niosu|enici na smrt u zatvorima GPU-a u Lenjingradu dozvoljavali sebi da na streljanje izlaze“bez re~i, bez povika pobune protiv vlasti koja ih je osudila na smrt” (p. 183).

104 Ciliga navodi kako su osu|eni ~lanovi partije “mislili da ako ova streljanja spasavajubirokratsku diktaturu kao celinu, ako mogu da umire (ili pre zbune) pobunjeno selja{tvo, `rt-va njihovih ìvota ne}e biti uzaludna” (op. cit., pp. 96-97).

manifestacija neosporne netrpeljivosti spram spoljnog sveta, ve} njihovanenadma{na sposobnost da stalnim laìma stvore i o~uvaju svoj fiktivnisvet. îtava hijerarhijska struktura totalitarnih pokreta, od naivnih simpa-tizera do ~lanova partije, elitnih formacija, uskog kruga oko Vo|e, pa iVo|e samog, moè se opisati kao ~udno promenljiva me{avina lakover-nosti i cinizma sa kojom svaki ~lan, u zavisnosti od ranga i poloàja unutarpokreta, treba da reaguje na promenljive laì funkcionerâ i na nepro-menljivu ideolo{ku fikciju u sredi{tu pokreta.

Pre nego {to se prenela na mase, me{avina lakovernosti i cinizma bila jeistaknuta odlika mentaliteta gomile. U nestalnom, nerazumljivom svetu,mase su do{le do ta~ke na kojoj bi bile u stanju da u isto vreme veruju usve i da ne veruju ni u {ta, da misle da je sve mogu}e i da ni{ta nije istina.Sama ova me{avina ve} je dovoljno ~udna, zato {to je razbila iluziju da sulakovernosti sklone bezazlene du{e, a da je cinizam porok superiornih irafiniranih umova. Masovna propaganda otkrila je da je njena publika usvako doba spremna da poveruje u najgore, ma kako apsurdno ono bilo, ida se ne}e àliti mnogo ni kada je obmanu, zato {to ionako misli da je sva-ka izjava la`. Totalitarne vo|e zasnivaju svoju propagandu na ispravnojpsiholo{koj pretpostavci da, u takvim uslovima, ljude mogu naterati dajednog dana poveruju i u najneverovatnije bajke, a da ipak mogu da budusigurni da }e mase, ako slede}eg dana dobiju nepobitan dokaz da su tetvrdnje la`ne, potraìti uto~i{te u cinizmu; umesto da se okrenu od vo|ekoji ih je slagao, mase }e se vajkati da su od po~etka znale da je ta tvrdnjabila la`, a vo|i }e se diviti zbog njegove izvanredne taktike.

Ono {to je u po~etku bila dokazana reakcija masa, postalo je hijerarhij-ski princip za njihovo organizovanje. Me{avina lakovernosti i cinizmajavlja se na svim nivoima totalitarnih pokreta: {to je vi{i nivo, tim vi{ecinizam odnosi prevagu nad lakoverno{}u. Svi nivoi, od simpatizera dovo|e, ~vrsto veruju da je politika prljava igra i da “prva zapovest” pokretaglasi: “Vo|a je uvek u pravu”, a ona je neophodna zbog svetske politike,t.j. (belo)svetske prevare, kao {to je vojna disciplina neophodna za rat.105

Ma{inerija koja stvara, organizuje i {iri monstruozne neistine totalitar-nih pokreta zavisi, sa svoje strane, od poloàja Vo|e. Osim propagandnetvrdnje da se svi doga|aji nau~no mogu predskazati u skladu sa zakonimaprirode ili ekonomije, totalitarne organizacije koriste se i jedinstvenim po-loàjem jednog ~oveka koji ima monopol na ovo znanje i ~ija je najva`ni-ja osobina “to {to je uvek u pravu i {to }e uvek biti u pravu”.106 Za pripad-

390 TOTALITARIZAM

105 Karakteristi~na je Gebelsova predstava o ulozi diplomatije: “Nema sumnje da je naj-bolje da diplomate budu neinformisane o pozadini politike... Iskrenost u igranju ulogemirotvorca ponekad je najuverljiviji argument u prilog njihovoj politi~koj verodostojnosti”(op. cit., p. 87).

106 Rudolf Hes u govoru na radiju 1934. (Nazi Conspiracy, I, 193).

nika totalitarnog pokreta ovo saznanje nema nikakve veze sa istinom, nitito {to je vo|a uvek u pravu ima ikakve veze sa objektivnom istinito{}unjegovih tvrdnji koju ne mogu da opovrgnu ~injenice, ve} samo budu}i us-peh ili neuspeh. Vo|a jeste uvek u pravu, a kako su njegova dela usmerenana vremena koji dolaze, kona~ni dokaz pomera se s onu stranu iskustvanjegovih savremenika.107

Jedina grupa koja bi trebalo da doslovce veruje Vo|inim re~ima jesusimpatizeri, ~ije poverenje okruùje pokret atmosferom iskrenosti i pros-todu{nosti, a Vo|i pomaè da ispuni jednu polovinu zadatka, naime da po-budi poverenje spoljnog sveta u pokret. ^lanovi partije, pak, nikada neveruju zvani~nim izjavama, niti treba da im veruju, jer im totalitarna pro-paganda laska da imaju onu vi{u inteligenciju koja ih i izdvaja od netota-litarnog spoljnog sveta, koji oni, opet, znaju samo preko nenormalnelakovernosti simpatizera. Jedino su simpatizeri verovali Hitleru kada jepoloìo svoju ~uvenu zakletvu pred Vrhovnim sudom Vajmarske repu-blike; pripadnici pokreta vrlo su dobro znali da laè, a verovali su mu vi{enego ikad zato {to je o~igledno bio u stanju da prevari i javno mnjenje ivlasti. Kada je kasnije Hitler ponovio ovu predstavu pred celim svetom,kada se kleo da ima najbolje namere, a u isto vreme najotvorenije pripre-mao zlo~ine, po{tovanje koje je nacisti~ki pokret uìvao bilo je, naravno,neizmerno. Sli~no tome su i simpatizeri bolj{evika verovali u raspu{tanjeKominterne, isto kao {to su neorganizovane mase ruskog naroda i simpa-tizeri u inostranstvu Staljinove prodemokratske tvrdnje tokom rata uzelezdravo za gotovo. ^lanovi partije bili su jasno upozoreni da ne nasedajuna takti~ke manevre, nego da po{tuju Vo|inu o{troumnost u zavaravanjusaveznika.108

Bez organizacione podele pokreta na elitne formacije, ~lanove i simpa-tizere, Vo|ine laì ne bi imale nikakav efekat. S obzirom na to da stvarnoststalno pobija Vo|ine laì, cinizam, stepenovan u hijerarhiji mr`nje,neophodan je koliko i obi~na lakovernost. Naime, simpatizeri u frontovi-ma preziru potpuno odsustvo upu}enosti svojih sugra|ana, ~lanovi partijepreziru simpatizere zbog lakovernosti i nedovoljne radikalnosti, elitne for-macije preziru ~lanove partije iz sli~nih razloga, a unutar elitnih formacijasli~na hijerarhija mr`nje prati osnivanje i razvoj svakog novog sloja.109


107 Verner Best, op. cit., obja{njava: “Da li vlast donosi ’prave’ zakone... vi{e nije pitanjesamih zakona, nego pitanje sudbine. Jer }e zloupotrebe... pre nego Dràvni sud, svakakokazniti sudbina, i to nesre}om, svrgavanjem s vlasti i propa{}u, zbog oglu{avanja o ’zakoneìvota’” (prevod citiran prema: Nazi Conspiracy, IV, 490).

108 v. Kravchenko, op. cit., p. 422: “Nijedan dobro indoktrinirani komunista nije verovaoda Partija ’laè’ kada u javnosti afirmi{e jednu politiku, a u privatnom ìvotu sasvim suprot-nu.”

109 “Nacionalsocijalista prezire obi~nog Nemca, pripadnik SA-a ostale nacionalsocija-liste, a pripadnik SS-a pripadnika SA-a” (Heiden, op. cit., p. 308).

Zahvaljuju}i ovom sistemu, lakovernost simpatizera ~ini laì verodostoj-nijima i za spoljni svet, dok u isto vreme stepenovani cinizam ~lanova par-tije i elitnih formacija otklanja opasnost da }e Vo|u teìna njegove sop-stvene propagande ikada prinuditi da ostvari obe}anja ili da zaista postane~astan ~ovek. Spoljni svet najvi{e pote{ko}a u opho|enju sa totalitarnimsistemima ima zato {to ignori{e ovaj sistem, pa misli da }e, s jedne strane,grozota totalitarnih laì sama sebi na{koditi, i da }e, s druge strane, mo}iVo|u da uhvati za re~ i natera ga da, bez obzira na prvobitne namere, ispu-ni data obe}anja. Totalitarni sistem je, na àlost, otporan na takve normal-ne zaklju~ke; njegova ingenioznost po~iva upravo na eliminisanju stvar-nosti koja ili raskrinkava la`ljivca ili ga prisiljava da ispuni {to je obe}ao.

^lanovi ne veruju u tvrdnje za javnu upotrebu, ali zato tim vatrenije ve-ruju u poznate ideolo{ke kli{ee i pau{alna tuma~enja pro{losti i budu}nos-ti, koje su totalitarni pokreti preuzeli od ideologija devetnaestog veka ipretvorili ih, uz pomo} organizacije, u intaktnu stvarnost. Ovi ideolo{kielementi u koje su mase kona~no ionako poverovale, mada prili~no nejas-no i apstraktno, pretvorili su se u konkretne laì sveobuhvatne prirode (odpseudonau~ne teorije o rasama postala je svetska vladavina Jevreja, a odop{te teorije klasa zavera Wall Street-a) i uklopili se u op{tu shemu premakojoj oni “odumiru}i” – izumiru}e klase kapitalisti~kih zemalja ili deka-dentne nacije – stoje na putu pokretu. Za razliku od takti~kih laì pokreta,koje se menjaju bukvalno iz dana u dan, u ove ideolo{ke laì treba verovatikao u svete, neosporne istine. Njih okruùje bri`ljivo razra|en sistem“nau~nih” dokaza koji ne moraju da budu uverljivi za one sasvim “neupu-}ene”, ali su jo{ uvek privla~ni za odre|enu vulgarizovanu znatièlju zato{to “dokazuju” inferiornost Jevreja ili bedu ljudi koji ìve u kapitalisti-~kom sistemu.

Elitne formacije se od obi~nih ~lanova partije razlikuju po tome {to imtakvi dokazi nisu potrebni; od njih se, {tavi{e, i ne o~ekuje da veruju udoslovnu istinitost ideolo{kih kli{ea. Ovi su stvoreni da bi se udovoljiloèlji masa za istinom; po insistiranju na obja{njenju i dokazima, mase jo{uvek imaju mnogo toga zajedni~kog sa normalnim svetom. Elita se ne sas-toji od ideologâ; cilj ~itavog vaspitavanja njenih pripadnika jeste da seukine njihova sposobnost da razlikuju istinu od neistine, stvarnost od fik-cije. Oni su superiorni zato {to su u stanju da u trenu prozru pravu nameruiza svake izjave. Za razliku od obi~nih ~lanova, kojima ~ovek, na primer,prvo mora da dokaè da su Jevreji inferiorna rasa da bi od njih mogao dazatraì da poubijaju Jevreje, elitne formacije razumeju da tvrdnja o inferi-ornosti svih Jevreja zna~i da sve Jevreje treba poubijati; kada im se kaèda samo Moskva ima podzemnu èleznicu, oni znaju da ova tvrdnja zapra-vo zna~i da sve ostale podzemne èleznice treba uni{titi, i nimalo se ne}eiznenaditi kada otkriju podzemnu èleznicu u Parizu. Stravi~an {ok koji je

392 TOTALITARIZAM

Crvena armija pretrpela dok je osvajala Evropu mogao je da se izle~i samokoncentracionim logorima i izgnanstvom ve}eg dela vojnika iz osvaja~kihjedinica; ali policijske formacije koje su pratile Armiju bile su priprem-ljene na taj {ok, i to ne druga~ijim i ta~nijim informacijama – ne postoji usovjetskoj Rusiji tajna {kola za obuku koja odaje prave ~injenice o ìvotuu inostranstvu – nego prosto op{tim treningom u potpunom preziranjusvih ~injenica i celokupne stvarnosti.

Ovakav mentalitet elite nije isto {to i mentalitet masa, nije puka posledi-ca dru{tvene iskorenjenosti, ekonomske propasti i politi~ke anarhije; tajmentalitet se mora bri`ljivo pripremati i kultivisati, i on predstavlja mnogova`niji, mada manje vidljiv deo programa {kola za totalitarne funkcionere(nacisti~kih Ordensburgen za SS-ovce i bolj{evi~kih centara za obuku age-nata Kominterne) nego {to je to rasna indoktrinacija ili tehnika gra|anskograta. Bez elite i njene ve{ta~ki stvorene nesposobnosti da ~injenice shvatikao ~injenice, da razlikuje istinu od neistine, pokret ne bi mogao da po~neda ostvaruje svoju fikciju. Totalitarna elita ni za trenutak ne razmi{lja o sve-tu onakvom kakav on jeste i nikada ne poredi laì sa stvarno{}u. Zato njenanajcenjenija osobina i mora biti odanost Vo|i, koji, kao amajlija, garantujekona~nu pobedu laì i fikcije nad istinom i stvarno{}u.

Najvi{i sloj u organizaciji totalitarnih pokreta je onaj uski krug okoVo|e. To moè da bude institucija, kao bolj{evi~ki Politbiro, ili promenlji-va grupa ljudi koji ne moraju da imaju neku odre|enu funkciju, kao Hitle-rova orbita. Za njih su ideolo{ki kli{ei samo sredstva pomo}u kojih se or-ganizuju mase, i oni ne ose}aju griù savesti kada te kli{ee menjaju premapotrebama, ne bi li sa~uvali organizacioni princip. Glavna Himlerova za-sluga sastoji se u tome {to je, reorganizuju}i SS, prona{ao veoma jednos-tavan metod da “aktivno re{i problem krvi”, odnosno da ~lanove elite biraprema “krvi” i priprema ih da “nemilosrdno nastave rasnu borbu” protivsvakoga ko ne moè da dokaè svoje “arijevsko” poreklo unazad do 1750,ko je niì od 170cm (“znam da ljudi koji su postigli odre|enu visinu si-gurno u izvesnom stepenu poseduju èljeni kvalitet krvi”) ili nema plaveo~i i plavu kosu.110 Zna~aj ovog “rasizma u akciji” je u tome {to osloba|aorganizaciju skoro svih konkretnih u~enja ma koje rasne “nauke”, osloba-|a je, dakle, i antisemitizma u meri u kojoj je on uop{te i bio specifi~nadoktrina o prirodi i ulozi Jevreja, doktrina koja bi njihovim istrebljenjempostala izli{na.111 îm je elitu izabrala “rasna komisija” i podvrgla je po-


110 Himler je kandidate za SS u po~etku birao na osnovu fotografija. Potom bi Rasnakomisija SS-a, pred kojom je kandidat morao li~no da se pojavi, odobrila ili odbila njegovrasni izgled (v. Himmler, “Organization and Obligation of the SS and the Police”, NaziConspiracy, IV, 616ff).

111 Himler je itekako bio svestan ~injenice da je jedno od njegovih “najva`nijih i naj-dalekose`nijih dostignu}a” bilo pretvaranje rasnog pitanja iz “negativne doktrine, zasnovane

sebnim “zakonima o braku”,112 rasizam je postao bezbedan i nezavisan odnau~nosti propagande, dok su se na drugom kraju i pod nadle`no{}u ove“rasne elite” osnivali koncentracioni logori radi “uspe{nijeg dokazivanjazakonâ nasle|a i rase”.113 Zahvaljuju}i snazi ove “ìve organizacije”, na-cisti su mogli da se odreknu dogmatizma i da se sprijatelje sa semitskimnarodima, na primer Arapima, ili da sklope savez sa samim predstavnici-ma @ute napasti, sa Japancima. Stvarnost rasnog dru{tva, stvaranje elitenavodno izabrane po rasnom kriterijumu, mogla je bolje da za{titi doktri-nu rasizma nego najbolji nau~ni ili pseudo-nau~ni dokaz.

Bolj{evi~ki politi~ari pokazuju istu leèrnost u opho|enju sa sopstvenimdogmama. Oni su itekako u stanju da iznenadnim savezom sa kapitalisti-~kim zemljama prekinu svekoliku klasnu borbu, a da ne podriju pouzda-nost sopstvenog kadra ili izdaju njihovu veru u klasnu borbu. Kada je prin-cip klasne borbe postao organizaciono sredstvo, kada se on zahvaljuju}ikadrovima tajne policije u Rusiji i agentima Kominterne u inostranstvuokamenio u beskompromisno neprijateljstvo spram ~itavog sveta, bolj{e-vi~ka politika postala je neobi~no slobodna od svih “predrasuda”.

Upravo ova nevezanost za sadràj sopstvene ideologije karakteri{e i naj-vi{i red totalitarne hijerarhije. Ovi ljudi sve i svakoga posmatraju sa stano-vi{ta organizacije, a to uklju~uje i Vo|u, koji za njih nije ni amajlija ni ne-pogre{iv, ve} jednostavno posledica ovog tipa organizacije; on je pokretupotreban ne kao li~nost, nego kao funkcija. No, za razliku od despotija,gde ~esto vlada klika, a despot igra reprezentativnu ulogu marionetskogvladara, totalitarne vo|e su slobodne da ~ine sve {to im je volja i mogu dara~unaju na odanost svoje orbite ~ak i kada se re{e da ubiju njene pripad-nike.

Vi{e tehni~ki razlog za ovu samoubila~ku odanost je to {to nasle|ivanjevrhovnog poloàja nije regulisano nikakvim zakonom o nasledstvu ili bilo

394 TOTALITARIZAM

na pau{alnom antisemitizmu,” u “organizacioni zadatak za organizovanje SS-a” (DerReichsführer SS und Chef der deutschen Polizei, “za internu upotrebu”, bez datuma). Tako je“rasno pitanje po prvi put postalo su{tinsko, daleko prevazilaze}i negativnu doktrinu koja jeu osnovi prirodne mr`nje prema Jevrejima. Firerova revolucionarna ideja dobila je transfu-ziju sveè, tople krvi” (Der Weg der SS. Der Reichsführer SS, SS-Hauptamt-Schulungsamt;na omotu pi{e “nije za objavljivanje”, bez datuma, p. 25).

112 îm je izabran za {efa SS-a 1929. godine, Himler je uveo princip rasne selekcije, do-neo posebne zakone o braku, i naglasio: “SS vrlo dobro zna da je ova naredba veoma zna~aj-na. Poruga, sprdnje i nesporazumi uop{te nas se ne ti~u; budu}nost je na{a” (citirano prema:D’Alquen, op. cit). êtrnaest godina kasnije, u govoru u Harkovu, Himler je jo{ jednom pod-setio vo|e SS-a da “smo mi prvi koji su zaista aktivno re{ili problem krvi... a pod problemomkrvi mi, naravno, ne podrazumevamo antisemitizam. Antisemitizam je isto {to i istrebljivan-je va{iju. Osloba|anje od va{i nije pitanje ideologije. To je pitanje ~isto}e... Ali nas pitanjekrvi podse}a na na{u sopstvenu vrednost, podse}a nas {ta je zapravo osnov koji drì nema~kinarod na okupu.”

113 Himmler, op. cit., u: Nazi Conspiracy, IV, 616ff.

kojim drugim zakonom. Uspe{na dvorska revolucija bi po pokret u celiniimala posledice katastrofalne koliko i vojni poraz. U prirodi je pokreta dase, kad Vo|a jednom preuzme du`nost, ~itava organizacija tako apsolutnoidentifikuje s njim da bi svako priznavanje gre{ke ili udaljavanje sa togpoloàja razbilo ~aroliju nepogre{ivosti koja okruùje Vo|inu funkciju iosudilo na propast sve one koji su bili povezani sa pokretom. Osnov ~itavestrukture nije istinitost Vo|inih re~i, nego nepogre{ivost njegovih dela.Po{to diskusija pretpostavlja pogre{ivost, do nje ne sme da do|e, jer bi setada ~itav fiktivni svet totalitarizma raspao u parampar~ad, odjednomsavladan ~injeni~no{}u stvarnog sveta koju je jedino pokret, a njim Vo|anepogre{ivo upravlja, mogao da odbije.

Pa ipak, lojalnost ljudi koji ne veruju ni u ideolo{ke kli{ee ni u Vo|inunepogre{ivost ima i dublje, netehni~ke razloge. Ove ljude povezuje ~vrstai iskrena vera u ~ovekovu svemo}. Moralni cinizam, stav da je sve dozvo-ljeno, po~iva na ~vrstom uverenju da je sve mogu}e. Ta~no je da je oveljude, ina~e malobrojne, te{ko uhvatiti u laì i da oni ne moraju nu`no daveruju u rasizam ili ekonomiju, u zaveru Jevreja ili Wall Street-a. Ipak, ioni su prevareni, zavedeni svojom uobraèno{}u, svojim oholim ube|e-njem da je sve mogu}e i da je sve {to postoji samo privremena preprekakoju }e nadmo}na organizacija sigurno uni{titi. Uvereni da mo} organiza-cije moè da uni{ti mo} su{tine, kao {to dobro organizovana banda moèda oplja~ka nedovoljno ~uvano blago, oni stalno potcenjuju su{tinsku sna-gu stabilnih zajednica, a precenjuju pokreta~ku snagu pokreta. Kako oni,osim toga, zapravo ne veruju da svetska zavera protiv njih zaista postoji,ve} ovu koriste prosto kao sredstvo za organizovanje, oni ne shvataju danjihova zavera kona~no moè da dovede do ujedinjenja celog sveta protivnjih.

No, ma kako da se zavr{i iluzija o ja~anju ~ovekove svemo}i putem or-ganizacije, unutar pokreta njena prakti~na posledica je to {to Vo|ina orbi-ta, u slu~aju nesporazuma sa njim, nikada nije previ{e sigurna u svojestavove, jer iskreno veruje da njihove nesuglasice nisu ni va`ne, da ~ak inajlu|a politika ima izglede da uspe ako se dobro organizuje. Su{tina nji-hove lojalnosti nije u tome {to veruju u Vo|inu nepogre{ivost, ve} u tome{to su uvereni da svako ko superiornim metodama totalitarne organizacijeupravlja instrumentima nasilja moè da postane nepogre{iv. [to je totali-tarni reìm sna`niji, ve}e su njegove {anse da dokaè kako su uspeh ineuspeh relativne kategorije i kako gubitak supstance moè da se nadok-nadi organizacijom. (Zapanjuju}e lo{e vo|enje industrije u sovjetskojRusiji dovelo je do atomizacije radni~ke klase; zbog uàsnog opho|enjaprema civilnim zatvorenicima na isto~nim teritorijama pod nacisti~komokupacijom, do{lo je do “àlosnog gubitka radne snage... ali, ako razmi-


{ljamo u generacijama, zbog tog gubitka ne treba `aliti”.114) Osim toga, pi-tanje {ta je uspeh a {ta neuspeh u totalitarnim uslovima uglavnom zavisiod organizovanja i terorisanja javnog mnjenja. U potpuno fiktivnom svetu,neuspesi se ne moraju bele`iti, priznavati i pamtiti. ̂ injenice postoje samou netotalitarnom svetu.

396 TOTALITARIZAM

114 Himler u govoru u Poznanju, Nazi Conspiracy, IV, 558.

T R E ] I D E O

Totalitarizam

Obi~an svet i ne zna da je sve mogu}e

DAVID RUSE

DVANAESTO P O G L AV L J E : Totalitarizam na vlasti

KADA POKRET, internacionalan po organizaciji, sveobuhvatan po svomideolo{kom horizontu i globalan po politi~kim aspiracijama, do|e na

vlast u jednoj zemlji, on sebe o~igledno stavlja u paradoksalan poloàj.Socijalisti~ki pokret bio je po{te|en ove krize, pre svega zato {to su Marksi Engels za~udo zanemarivali nacionalno pitanje, pa time i strate{ki pro-blem koji donosi revolucija, a i zato {to se sa problemima vladanja suo~iotek kad je Prvi svetski rat li{io Drugu Internacionalu autoriteta nad nacio-nalno orijentisanim ~lanovima, koji su primat nacionalnog sentimenta nadinternacionalnom solidarno{}u prihvatali kao nepromenljivu ~injenicu.Drugim re~ima, kada je do{lo vreme da socijalisti~ki pokreti preuzmu vlastu svojim zemljama, oni su se ve} bili transformisali u nacionalne partije.

Do ove promene nije do{lo u totalitarnim pokretima, bolj{evi~kom inacisti~kom. U trenutku dolaska na vlast, oni su bili u opasnosti ili da, sjedne strane, preuzimanjem dràvne ma{inerije “oko{taju” u neki vid ap-solutne vlasti,1 ili da im se, s druge, sloboda ograni~i veli~inom teritorijena kojoj su osvojili vlast. Za totalitarni pokret obe opasnosti su podjed-nako fatalne: razvoj ka apsolutizmu mogao bi da umanji unutarnju di-namiku pokreta, a razvoj ka nacionalizmu osujetio bi spoljnu ekspanziju,bez koje pokret ne moè da preìvi. Oblik vladavine koji su ova dvapokreta razvila, ili, ta~nije re~eno, oblik vladavine koji se automatskirazvio iz njihovog dvostrukog zahteva kako za totalnom dominacijom,tako i za globalnom vla{}u, najbolje opisuje ona parola Trockog o “trajnojrevoluciji”, iako je on pod time podrazumevao prosto seriju revolucija, odantifeudalne buròaske do antiburòaske proleterske, koje bi se {irile odjedne zemlje do druge.2 Me|utim, ovaj termin sugeri{e “trajnost”, sa svimnjenim polu-anarhisti~kim implikacijama, i strogo govore}i je pogre{an;pa opet je ~ak i Lenjin bio vi{e impresioniran samim terminom nego nje-

1 Nacisti su shvatili da osvajanje vlasti moè da vodi apsolutizmu. “Ali nacionalsocijali-zam se nije borio protiv liberalizma samo da bi se ukopao u apsolutizam i zapo~eo ~itavu igruiznova” (Werner Best, Die deutsche Polizei, p. 20). Upozorenje koje je dato ovde, kao i namnogim drugim mestima, upereno je protiv èlje dràve za apsolutnom mo}i.

2 Teorija Trockog, prvi put iznesena 1905, nije se, naravno, razlikovala od revolucionarnestrategije svih lenjinista za koje je “~ak i Rusija tek prva zemlja, prvi bedem internacionalnerevolucije: interese Rusije valjalo je podrediti nadnacionalnoj strategiji militantnog socijaliz-ma. No za sada, granice Rusije i granice pobede socijalizma se podudaraju” (Isaac Deutsch-er, Stalin. A Political Biography, New York/London 1949, p. 243).

govim teorijskim sadràjem. Bilo kako bilo, u Sovjetskom Savezu su re-volucije, u vidu generalnih ~istki, postale trajna institucija Staljinovog re-ìma posle 1934.3 Kao i u drugim slu~ajevima, Staljin se i ovaj put obru{iona skoro zaboravljenu parolu Trockog ba{ zato {to je odlu~io da koristinjegovu tehniku.4 U nacisti~koj Nema~koj jasno je uo~ljiva sli~na tenden-cija ka trajnoj revoluciji, mada nacisti nisu imali vremena da je u toj meriostvare. Karakteristi~no je to {to je i njihova “trajna revolucija” otpo~elalikvidacijom ~lanova partije koji su se drznuli da otvoreno najave “slede}istepen revolucije”5 – i to upravo zato {to su “Firer i njegova stara garda

398 TOTALITARIZAM

3 Godina 1934. zna~ajna je zbog novog Statuta partije, objavljenog na Sedamnaestom par-tijskom kongresu, koji je predvi|ao “povremene... ~istke radi sistemati~nog pro~i{}avanjapartije” (citirano iz A. Avtorkhanov, “Social Differentiation and Contradictions in the Party”,Bulletin of the Institute for the Study of the USSR, München, februara 1956). – Partijske~istke tokom prvih godina ruske revolucije potpuno se razlikuju od njihovog kasnijeg totali-tarnog izopa~enja u sredstvo odràvanja trajne nestabilnosti. Prve ~istke sprovodile sulokalne kontrolne komisije na otvorenom forumu, na koji su i ~lanovi partije i vanpartijskeli~nosti imale slobodan pristup. One su bile zami{ljene kao organ demokratske kontrole pro-tiv birokratske korupcije u partiji, i “trebalo je da sluè kao zamena za prave izbore”(Deutscher, op. cit., pp. 233-234). – Izvrstan kratak pregled evolucije ~istki moè se na}i uAvtorhanovljevom nedavno objavljenom ~lanku, u kom on pori~e i legendu da je ubistvoKirova bilo povod za promenu politike. Generalna ~istka otpo~ela je i pre Kirovljeve smrti,koja je bila samo “zgodan izgovor da se ~istka malo ubrza”. Imaju}i u vidu mnoge “neo-bja{njive i misteriozne” okolnosti vezane za Kirovljevo ubistvo, ~ovek je sklon da pomisli daje “zgodan izgovor” bri`ljivo isplanirao i sproveo Staljin li~no (v. Hru{~ovljev “Govor oStaljinu”, New York Times, 5. jun 1956).

4 Deutscher, op. cit., p. 282, opisuje prvi Staljinov napad na “trajnu revoluciju” Trockog itvrdi da je Staljin do svoje kontraformule “socijalizma u jednoj zemlji” do{ao skoro slu~ajno,u toku politi~kog manevrisanja. Godine 1924. Staljinova “osnovna namera bila je da diskre-dituje Trockog... Tragaju}i po pro{losti Trockog, trijumvirat je nai{ao na teoriju ’trajne revo-lucije’ koju je ovaj formulisao 1905... Tokom te polemike Staljin je skovao svoju formulu’socijalizam u jednoj zemlji’”.

5 Likvidiranju Remove frakcije juna 1934. prethodio je kratak period stabilizacije.Po~etkom godine Rudolf Dils, {ef politi~ke policije (Gestapoa) u Berlinu, saop{tio je da vi{enema potrebe za ilegalnim (“revolucionarnim”) hap{enjima od strane SA-a, kao i da seispituju stariji slu~ajevi ove vrste (Nazi Conspiracy, U. S. Government, Washington 1946, V,205). Aprila 1934. ministar unutra{njih poslova Vilhelm Frik, stari ~lan partije, izdao je ured-bu kojom se ograni~ava “izricanje mere preventivnog li{avanja slobode” (ibid., III, 555),pozivaju}i se na potrebu da se “unutra{nja situacija stabilizuje” (v. Das Archiv, april 1934, p.31). Ova uredba, me|utim, nikada nije objavljena (Nazi Conspiracy, VII, 1099; II, 259).Pruski Gestapo pripremio je 1933. za Hitlera poseban izve{taj o izgredima pripadnika SA-a isugerisao krivi~no gonjenje vo|a SA-a navedenih u izve{taju.

Hitler je ovu situaciju razre{io tako {to je ubio te vo|e bez zakonske procedure i razre{iodu`nosti sve one policajce koji su se suprotstavili SA-u (v. izjavu pod zakletvom RudolfaDilsa, ibid., V, 224). Na taj na~in on je sebe za{titio od svih legalizacija i stabilizacija. Me|ubrojnim pravnicima koji su s entuzijazmom sluìli “nacionalsocijalisti~koj ideji”, mali broj jeshvatio veli~inu igre. U ovu grupu spada pre svega Teodor Maunc, ~iji esej Gestalt und Rechtder Polizei, Hamburg 1943, s odobravanjem citiraju ~ak i autori kao Paul Verner, koji je pri-padao vi{em rukovodstvu SS-a.

znali da je prava borba tek po~ela”.6 Ovde umesto bolj{evi~kog pojmatrajne revolucije imamo ideju rasne “selekcije koja nikada ne sme dastane”, koja, dakle, iziskuje stalno radikalizovanje merila prema kojima tuselekciju, odnosno istrebljenje nepodobnih, treba sprovoditi.7 I Hitler iStaljin su obe}avali stabilnost kako bi prikrili svoju nameru da stvoredràvu trajne nestabilnosti.

Ukoliko se formula “trajne revolucije” li{i prvobitnog smisla, nema bo-ljeg re{enja za zamke koje skriva paralelno postojanje i pokreta i realnevlasti, zahtev za totalnom vla{}u i istovremeno ograni~ena mo} na ograni-~enoj teritoriji, prividno ~lanstvo u me|unarodnoj zajednici u kojoj svakopo{tuje suverenitet drugog i zahtev za vladavinom nad celim svetom.Naime, totalitarni vo|a suo~en je sa dvostrukim zadatkom koji se isprvamoè u~initi protivure~nim do apsurdnosti: on mora da uspostavi fiktivansvet pokreta kao opipljivu, intaktnu stvarnost svakodnevice, ali s drugestrane mora i da spre~i da se taj svet stabilizuje, jer bi stabilnost njegovihzakona i institucija svakako uni{tila sam pokret, a sa njim i nadu u ko-na~no osvajanje sveta. Totalitarni vladar mora po svaku cenu da spre~i danormalizacija dospe do ta~ke na kojoj moè da se razvije nov na~in ìvota– koji bi posle izvesnog vremena mo`da izgubio svoje polutanske odlike ina{ao neko mesto u {arenilu svih nacija sveta. Onog trenutka kad revolu-cionarne institucije postanu deo svakodnevice, onog trenutka kad Hitlero-va tvrdnja da nacizam nije roba za izvoz ili Staljinova teorija o “socijaliz-mu u jednoj zemlji” postanu vi{e od poku{aja da se zavara netotalitarnisvet, tog trenutka totalitarizam gubi svoj “totalni” karakter i postaje pred-met me|unarodnog prava, prema kom svaka dràva ima odre|enu teri-toriju, stanovni{tvo i istorijsku tradiciju koja je spaja sa drugim dràvama– a ova raznolikost ipso facto pobija svaku tvrdnju da je ma koji specifi~anoblik vladavine apsolutno validan.

Sa prakti~nog stanovi{ta, posedovanje svih instrumenata mo}i i nasilja ujednoj zemlji za totalitarni pokret predstavlja ma~ sa dve o{trice: zane-marivanje ~injenica i strogo po{tovanje pravila fiktivnog sveta postaje sveteè, mada je i dalje od su{tinske va`nosti. Imati vlast zna~i direktno se

6 Robert Ley, Der Weg zur Ordensburg (s.a., oko 1936); “posebno izdanje... za rukovodst-vo Partije... nije za slobodnu prodaju”.

7 Heinrich Himmler, “Die Schutzstaffel”, u: Grundlagen, Aufbau und Wirtschaftsordnungdes nationalsozialistischen Staates, br. 7. Ova stalna radikalizacija principa rasne selekcijeprisutna je u svim fazama nacisti~ke politike. Tako je pre svega trebalo uni{titi ~iste Jevreje,potom polu-Jevreje, pa ~etvrt-Jevreje; ili najpre du{evne bolesnike, pa onda neizle~ivebolesnike, i kona~no sve porodice u kojima ima “neizle~ivih bolesnika”. Ta “selekcija kojanikada ne sme da stane” nije prezala ni od samih SS-ovaca. Firerova uredba od 19. maja1943. predvi|ala je da se iz dràve, partije, Vermahta i privrede elimini{u svi ljudi koji imajuporodi~ne ili bra~ne veze sa strancima, ili ~ak i samo prijatelje me|u sa strancima; ovo jepoga|alo 1200 vo|a SS-a (v. Hoover Library Archives, Himmler File, Folder 330).

TOTALITARIZAM NA VLASTI 399

sukobiti sa realno{}u, a totalitarizam na vlasti mora stalno da se trudi da utom sukobu i pobedi. Propaganda i organizacija vi{e nisu dovoljne da bivlast mogla nesmetano da tvrdi da je nemogu}e zapravo mogu}e, da jeneverovatno u stvari istinito, da neka sumanuta logika upravlja svetom;glavna psiholo{ka potpora totalitarne fikcije – aktivni prezir prema posto-je}em svetu, koji su mase odbijale da prihvate kao jedini mogu}i svet –nestala je; svaki deli} ~injeni~ne informacije koji procuri kroz gvozdenuzavesu, spu{tenu zbog ve~ite pretnje od poplave stvarnosti sa druge, neto-talitarne strane, za totalitarnu dominaciju predstavlja ve}u opasnost nego{to je neprijateljska propaganda to bila za totalitarni pokret.

Borba za totalnu dominaciju nad stanovni{tvom celog sveta, eliminisa-nje svake netotalitarne stvarnosti, svojstveno je svim totalitarnim reìmi-ma; ako ne teè vladavini nad celim svetom kao kona~nom cilju, sasvim jeverovatno da }e izgubiti i ono mo}i {to su ve} prigrabili. âk i pojedincemse moè apsolutno i pouzdano vladati samo u uslovima globalnog totalita-rizma. Stoga uspon na vlast zna~i pre svega formiranje zvani~ne ime|unarodno priznate matice pokreta (ili ogranaka, u slu~aju satelitskihdràva) i stvaranje neke vrste laboratorije u kojoj se moè eksperimentisatisa stvarno{}u, ili, ta~nije re~eno, protiv stvarnosti – eksperimentisati sa or-ganizovanjem naroda za kona~ne ciljeve koji se ne obaziru ni na individu-alnost ni na nacionalnost, u okolnostima koje, istina, nisu savr{ene, ali sudovoljne za zna~ajne privremene rezultate. Totalitarizam na vlasti koristidràvni aparat za svoj dugoro~ni cilj, osvajanje sveta, i za upravljanjeograncima pokreta; on osniva tajnu policiju kao izvr{itelja i ~uvara in-ternog eksperimenta stalnog pretvaranja stvarnosti u fikciju; i kona~no, onpodiè koncentracione logore kao posebne laboratorije u kojima izvodieksperiment totalne dominacije.

I: Totalitarna dràva

ISTORIJA NAS u~i da dolazak revolucionarnih partija na vlast duboko uti-~e na njihovu prirodu. Iskustvo i zdrav razum sasvim opravdano o~ekuju da}e totalitarni pokreti, kada do|u na vlast, lagano gubiti svoj revolucionarnielan i utopijski karakter, da }e svakodnevna praksa vladanja i posedovanjestvarne mo}i ublaìti zahteve pokreta iz vremena pre dolaska na vlast i po-stepeno uni{titi fiktivni svet njihovih organizacija. Uostalom, ~ini se pri-rodno da se, bilo u privatnom, bilo u javnom ìvotu, radikalni zahtevi i ci-ljevi prilago|avaju objektivnim uslovima; a na stvarnost u celini mase ato-mizovanih pojedinaca, ionako sklone fikciji, mogu da uti~u tek neznatno.

Mnoge gre{ke netotalitarnog sveta u diplomatskim odnosima sa totali-tarnim vladama (najupadljivije su vera u Minhenski pakt sa Hitlerom i

400 TOTALITARIZAM

sporazum na Jalti sa Staljinom) mogu se objasniti verom u iskustvo i zdravrazum, za koje se, me|utim, iznenada ispostavilo da nemaju uticaj nastvarnost. Uprkos zna~ajnim ustupcima i pove}anom me|unarodnom ugle-du, totalitarne zemlje se nisu reintegrisale u me|unarodnu zajednicu nitisu prestale da se vajkaju kako se ceo svet okrenuo protiv njih. Umesto daspre~e, diplomatske pobede su o~igledno ubrzale povratak totalitarnih re-ìma upotrebi nasilja, i samo su pove}ale mr`nju prema silama koje su po-kazale spremnost na kompromis.

Razo~arenju dràvnika i diplomata prethodilo je razbijanje iluzija svihdobronamernih posmatra~a i simpatizera novih revolucionarnih vlasti. Onisu o~ekivali uspostavljanje novih institucija i stvaranje novog korpusaprava koji bi, bez obzira na svoju revolucionarnost, stabilizovali postoje}estanje i tako zauzdali èstinu totalitarnih pokreta bar u zemljama u kojimasu oni do{li na vlast. Umesto toga se i u sovjetskoj Rusiji i u nacisti~kojNema~koj teror uve}ao u obrnutoj srazmeri sa postojanjem opozicionihstranaka, pa se ~ini da politi~ka opozicija nije bila izgovor za teror (kakosu liberalni kriti~ari reìma obi~no tvrdili), ve} poslednji podsticaj njego-vom raspirivanju.8

Jo{ vi{e uznemirava na~in na koji se totalitarni reìmi ophode prema us-tavnom pitanju. U prvim godinama po dolasku na vlast, nacisti su napra-vili lavinu zakona i uredbi, ali se uop{te nisu potrudili da zvani~no ukinuUstav Vajmarske republike; ~ak su i javne slu`be ostavili manje ili vi{e ne-taknute – ~injenica koja je mnoge doma}e i strane posmatra~e navela da seponadaju ograni~avanju uticaja partije i brzoj normalizaciji novog reìma.No, kada je sa usvajanjem Nirnber{kih zakona 1935. godine ovaj trendokon~an, ispostavilo se da ni sami nacisti nimalo nisu zainteresovani za


8 Poznato je da je u Rusiji “represija nad socijalistima i anarhistima ozbiljno porasla kadasu se prilike u zemlji smirile” (Anton Ciliga, The Russian Enigma, London 1940, p. 244).Deutscher, op. cit., smatra da je razlog za nestanak “liberalnog duha revolucije” u trenutkupobede bila promena raspoloènja me|u seljacima: oni su se protiv bolj{evizma okrenuli“tim odlu~nije {to su sigurniji bili da je slomljena mo} zemljoposednika i belogardejaca”.Ovo obja{njenje nije mnogo ubedljivo s obzirom na srazmere koje je teror pridobio posle1930. Ono, osim toga, ne uzima u obzir ~injenicu da teror svoj vrhunac nije dostigao dvade-setih, ve} tridesetih godina, kada opozicija selja~kih slojeva vi{e nije bila bitan faktor. – Hru-{~ov tako|e prime}uje (op. cit.) da “ekstremno represivne mere uop{te nisu kori{}ene” u bor-bi protiv trockista i buharinovaca, ve} da je “represija protiv njih” po~ela mnogo posle nji-hovog poraza.

Teror nacisti~kog reìma dostigao je vrhunac tokom rata, kada je nema~ka nacija zapravobila “ujedinjena”. Pripreme za njegovo sprovo|enje seù do 1936. godine, kada je sav orga-nizovan unutra{nji otpor nestao, a Himler predloìo da se koncentracioni logori pro{ire. Zaovaj duh opresije bez obzira na postojanje otpora karakteristi~an je Himlerov govor vo|amaSS-a u Harkovu 1943: “Mi imamo samo jedan zadatak... da nemilosrdno nastavimo rasnuborbu... Nikada ne}emo dozvoliti da utihne to jedinstveno oru`je, strah i stravi~na reputacijakoji su nam bili prethodnica u bitkama za Harkov, ve} }emo mu stalno davati novo zna~enje”(Nazi Conspiracy, IV, 572ff).

sopstvene zakone: pre se moglo primetiti “stalno napredovanje zacrtanimputem ka ne~em novom”, tako da kona~no “svrhu i delokrug tajne dràvnepolicije” i svih drugih dràvnih ili partijskih institucija koje su nacististvorili “nikako nisu mogli da pokriju pravni propisi koji su za njih bili iz-dati”.9 Na praksu se ovo bezakonje odrazilo tako {to se “mno{tvo done-senih propisa vi{e uop{te nije ni objavljivalo”10 – teoretski, ono je odgo-varalo Hitlerovom geslu da “totalna dràva ne sme da pravi razlikuizme|u zakona i etike”,11 jer ako se po|e od toga da je vaè}i zakon iden-ti~an sa zajedni~kom etikom i da on proisti~e iz savesti svih ljudi, onda za-ista vi{e i nema potrebe za javnim uredbama. Sovjetski Savez, u kom sujavne slu`be bile uni{tene tokom revolucije i u kom se reìm u periodurevolucionarnih promena jedva obazirao na zakon, potrudio se ~ak da1936. objavi sasvim nov i vrlo detaljan Ustav (“fasada od liberalnih frazai na~ela preko giljotine u prednjem planu”),12 doga|aj koji je u Rusiji i uinostranstvu proslavljen kao kruna revolucionarnog perioda. Ispostavilose, me|utim, da je objavljivanje ustava ozna~ilo po~etak gigantske gene-ralne ~istke koja je za oko dve godine likvidirala postoje}u administracijui zatrla sve tragove normalnog ìvota i privrednog oporavka za~etog uprve ~etiri godine posle likvidacije kulaka i ubrzane kolektivizacije naselu.13 Od tog trenutka, ustav iz 1936. igrao je istu ulogu koju je vajmars-

402 TOTALITARIZAM

9 v. Theodor Maunz, op. cit., pp. 5 i 49. – Koliko su malo nacisti cenili zakone i odredbekoje su sami donosili i koje je redovno objavljivao W. Hoche pod naslovom Die Gesetzge-bung des Kabinetts Hitler (Berlin 1933. i dalje), moè se zaklju~iti na osnovu uzgredneprimedbe jednog od njihovih poznavalaca dràvnog prava. On je smatrao da je, uprkosodsustvu sveobuhvatnog novog pravnog poretka, do{lo do “sveobuhvatne reforme” (v. ErnstHuber, “Die deutsche Polizei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissenschaft, Band 101,1940/1, p. 273ff).

10 Maunz, op. cit., p. 49. Koliko je meni poznato, Maunc je jedini nacisti~ki autor kojispominje ovu okolnost i dovoljno je nagla{ava. Tek kada se pro|e kroz svih pet tomova Ver-fügungen, Anordnungen, Bekanntgaben (Nare|enja, odredbe i proglasi), koje je tokom ratapo naredbi Martina Bormana prikupila i izdala partijska kancelarija, moè se ste}i predstavao tajnom zakonodavstvu koje je u stvari bilo na snazi u Nema~koj. Sude}i po predgovoru,ova zbirka je trebalo da “sluì samo u partijske svrhe i da se smatra poverljivom”. êtiri tomaove o~igledno vrlo retke zbirke, u pore|enju sa kojom je Hoheova kolekcija zakonaHitlerovog kabineta puka fasada, nalaze se u Hoover Library.

11 Ovo je bilo Firerovo “upozorenje” sudijama 1933. (citira Hans Frank, Nationalsozialis-tische Leitsätze für ein neues deutsches Strafrecht, Zweiter Teil, 1936, p. 8).

12 Deutscher, op. cit., p. 381. – I ranije je bilo poku{aja da se donese ustav, godine 1918. i1924. Ustavna reforma iz 1944, prema kojoj je neke sovjetske republike trebalo da imajusvoje predstavnike u inostranstvu i sopstvenu vojsku, bila je takti~ki manevar ~iji je cilj bioda Sovjetskom Savezu obezbedi jo{ nekoliko mesta u Ujedinjenim Nacijama.

13 v. Deutscher, op. cit., p. 375. – Ako se pa`ljivije pro~ita Staljinov govor o ustavu (nje-gov izve{taj na Vanrednom Osmom kongresu sovjeta, novembra 1936), postaje jasno da us-tav i nije trebalo da bude kona~an. Staljin eksplicitno tvrdi: “Ovo je okvir na{eg ustava udatom istorijskom trenutku. Stoga nacrt novog ustava predstavlja bilans pre|enog puta, bi-lans dosada{njih dostignu}a”. Drugim re~ima, ustav je bio zastareo ve} u trenutku objavlji-

ki ustav igrao u nacisti~kom reìmu: niko se nije obazirao na njega, ali ganiko nije ni ukinuo. Jedina razlika je u tome {to je Staljin sebi mogao dadozvoli jo{ jedan apsurd: da sve one koji su sastavili taj nikad zvani~noukinuti ustav postrelja kao izdajnike (sa izuzetkom Vi{inskog).

Ono {to posmatra~u totalitarnih dràva pada u o~i svakako nije monolit-nost njihove strukture. Naprotiv, svi ozbiljniji prou~avaoci ovog fenomenaslaù se barem po pitanju paralelnog postojanja (ili sukoba) dveju vlasti,naime partije i dràve. Mnogi su, osim toga, ukazali na ~udnu “bezobli~-nost” totalitarne vlasti.14 Toma{ Masarik je me|u prvima uvideo da “tako-zvani bolj{evi~ki sistem nikada i nije bio ne{to drugo do potpuno odsustvosistema”;15 a sasvim je ta~no i to da bi “~ak i stru~njak poludeo kada bipoku{ao da razmrsi odnose izme|u partije i dràve” u Tre}em rajhu.16 Ta-ko|e je vi{e puta prime}eno da je odnos izme|u ove dve instance, izme|udràve i partije, u stvari odnos izme|u prividne i stvarne vlasti, tako da sedràvni aparat uglavnom prikazuje kao bezvredna fasada koja skriva i~uva pravu vlast, vlast partije.17

Svi nivoi administrativne ma{inerije Tre}eg rajha doìveli su ~udno ud-vostru~enje. Nacisti su se neverovatno savesno potrudili da svaku dràvnufunkciju kopiraju u nekom organu partije;18 podelu Nema~ke na republike


vanja, i imao je, u najboljem slu~aju, istorijski zna~aj. Da ovo nije proizvoljno tuma~enje,dokazuje i Molotov, koji se nadovezuje na Staljina i podvla~i provizorni karakter ~itave stvari:“Mi smo ostvarili tek prvu, niù fazu komunizma. ̂ ak i ova prva faza komunizma, socijalizam,ni izdaleka nije zavr{ena; postavljen je samo njegov kostur” (v. Die Verfassung des Soziali-stischen Staates der Arbeiter und Bauern, Editions Prométhée, Strasbourg 1937, pp. 42 i 84).

14 “Za razliku od Italije, ustavnu praksu Nema~ke stoga karakteri{e potpuna bezobli~nost”(Franz Neumann, Behemoth, 1942, dodatak, p. 521).

15 citirano prema: Boris Souvarine, Stalin: A critical Survey of Bolshevism, New York1939, p. 695.

16 Stephen H. Roberts, The House that Hitler Built, London 1939, p. 72.17 U pristupnoj besedi su|enjima u Nirnbergu, sudija Robert H. Dèkson uverljivo je zas-

novao svoj opis politi~ke strukture nacisti~ke Nema~ke na paralelnom postojanju “dvejuvlasti – stvarne i prividne. Institucije Vajmarske republike zadràle su se jo{ neko vreme, i toje bila ta spoljna i vidljiva vlast. Ali ona stvarna vlast bila je izvan i iznad zakona, naime urukovodstvu nacionalsocijalisti~ke partije” (Nazi Conspiracy, I, 125); v. i razliku koju Ro-berts, op. cit., povla~i izme|u partije i dràve u senci: “Hitler o~igledno naginje udvostru~a-vanju funkcija”.

Ljudi koji prou~avaju nacisti~ku Nema~ku uglavnom se slaù u tome da je dràva imalasamo prividnu vlast. Jedini izuzetak je Ernst Fraenkel, The Dual State, New York/London1941, koji tvrdi da “normativna i prerogativna dràva”, koje postoje paralelno, ìve u stal-nom trvenju kao “kompetitivni, a ne komplementarni delovi nema~kog Rajha”. Prema Fren-kelu, normativnu dràvu su nacisti zadràli radi o~uvanja kapitalisti~kog poretka i privatnogvlasni{tva, i ona je imala puna ovla{}enja u pitanjima privrede, dok je prerogativna dràvapartije suvereno odlu~ivala u svim politi~kim pitanjima.

18 “Za one pozicije dràvne vlasti na koje nisu mogli da postave svoje ljude, nacionalsoci-jalisti su izmislili odgovaraju}e ’slu`be u senci’ u sopstvenoj partiji, i tako pored postoje}estvorili drugu dràvu...” (Konrad Heiden, Der Fuehrer: Hitler’s Rise to Power, Boston 1944,p. 616).

i pokrajine za vreme Vajmarske republike nacisti su udvostru~ili podelomna srezove (Gau), ~ije se granice, me|utim, nisu podudarale sa granicamarepublika i pokrajina, tako da je svako mesto ~ak i geografski pripadalo ra-zli~itim administrativnim jedinicama.19 Od ovog udvostru~avanja funkci-ja nije se odustalo ni kada su posle 1933. istaknuti nacisti zauzeli poloàjeministara, kada je Frik, na primer, postao ministar unutra{njih poslova iliGirtner ministar pravosu|a. Ovi stari i provereni ~lanovi partije gubili bimo} ~im bi zapo~eli zvani~ne, nepartijske karijere, i postajali bi neuticajnikao i svi drugi dràvni slu`benici. I jedan i drugi bili su zapravo u nadle-`nosti Hajnriha Himlera, perspektivnog {efa policije, koji je zapravo tre-balo da bude podre|en ministru unutra{njih poslova.20 Inostranoj javnostije mnogo bolje poznata sudbina starog nema~kog Ministarstva spoljnihposlova u Wilhelmstraße. Nacisti skoro da uo{te nisu promenili njegovoosoblje, i, naravno, nikada ga nisu ukinuli; no, u isto vreme zadràli suPartijski biro spoljnih poslova, osnovan jo{ pre dolaska partije na vlast, na~ijem je ~elu bio Rozenberg.21 Kako je ovaj biro bio specijalizovan zaodràvanje odnosa sa fa{isti~kim organizacijama u Isto~noj Evropi i naBalkanu, nacisti su postavili jo{ jedan organ da konkuri{e slu`bi u Wil-helmstraße, takozvani Ribentropov Biro, koji se bavio odnosima sa zapad-nim zemljama, i koji je preìveo odlazak svog {efa na mesto ambasadora uEnglesku, dakle njegovo uklju~ivanje u zvani~ni aparat u Wilhelmstraße.Kona~no, uz ove partijske institucije, Ministarstvo spoljnih poslova dobi-lo je jo{ jednu kopiju u vidu Biroa SS-a, koji je bio zaduèn za “pregovore

404 TOTALITARIZAM

19 O. C. Giles, The Gestapo, Oxford Pamphlets on World Affairs, br. 36, 1940, opisujestalno preklapanje partije i dràvnih slu`bi.

20 Karakteristi~na je bele{ka ministra unutra{njih poslova Frika, koji se àlio {to Himler,vo|a SS-a, ima ve}u vlast (v. Nazi Conspiracy, III, 547). – Isto tako zanimljive su i Rozen-bergove bele{ke o jednoj raspravi sa Hitlerom 1942: pre rata Rozenberg nije imao zvani~nudràvnu funkciju, ali je pripadao uèm krugu oko Hitlera. Otkako je postao ministar Rajha zaokupirane isto~ne teritorije, stalno se sukobljavao sa “neposrednim akcijama” drugih op-unomo}enika, uglavnom pripadnika SS-a, koji su njega prosto prenebregavali zato {to sadapripada prividnom dràvnom aparatu (v. ibid., IV, 65ff). Isto to dogodilo se i Hansu Franku,generalnom guverneru Poljske. Samo u dva slu~aja prihvatanje ministarske fotelje nijepovuklo i gubitak mo}i i prestià: u slu~aju ministra propagande Gebelsa i u slu~aju ministraunutra{njih poslova Himlera. [to se Himlera ti~e, imamo bele{ku, verovatno iz 1935, kojailustruje posve}enost s kojom su nacisti regulisali odnose izme|u partije i dràve. Ovabele{ka, nastala o~igledno negde u Hitlerovom bliskijem okruènju, a prona|ena u prepisciFirerove a|utanture i Gestapoa, sadrì upozorenje da Himler, ukoliko postane dràvni sekre-tar Ministarstva unutra{njih poslova, vi{e “ne}e mo}i da bude politi~ki vo|a”, te da }e severovatno “otu|iti od partije”. I ovde vidimo tehni~ki princip koji reguli{e odnose izme|upartije i dràve: “Reichsleiter [visoki partijski funkcioner] ne sme da bude podre|en Re-ichsministru [visoki dràvni funkcioner]”. (Nedatirana i nepotpisana bele{ka pod naslovom“Die geheime Staatspolizei” moè se na}i u arhivima Hoover Library, File P. Weidemann.)

21 v. “Kratak izve{taj o aktivnostima Rozenbergovog partijskog Biroa za spoljne posloveod 1933 do 1943”, ibid., III, 27ff.

sa svim germanskim grupama u Danskoj, Norve{koj, Belgiji i Nizozem-skoj”.22 Ovi primeri dokazuju da je za naciste udvostru~avanje slu`bi bilopitanje principa, a ne samo zgodno sredstvo da se ~lanovima partijeobezbedi posao.

Do iste podele izme|u stvarne i prikrivene vlasti do{lo je i u sovjetskojRusiji, mada na sasvim druga~ijem osnovu.23 Prividna vlast prvobitno jebio Sveruski kongres sovjeta, koji je tokom gra|anskog rata izgubio uticaji mo} u korist partije. Ovaj proces udvostru~avanja zapo~eo je kada je Cr-vena armija dobila veliku autonomiju i kada je tajna policija ponovoprogla{ena organom partije, a ne organom Kongresa sovjeta;24 okon~an je1923, tokom prvih Staljinovih godina na mestu generalnog sekretara.25 Odtada su sovjeti postali vlast u senci; preko partijskih }elija u njoj su operi-sali predstavnici stvarne vlasti, koje je postavljao Centralni komitet u Mo-skvi i kom su oni odgovarali. Klju~an momenat u kasnijem razvoju nijebilo osvajanje sovjeta od strane partije, nego ~injenica da “mada to ionakone bi bilo komplikovano, bolj{evici nisu ukinuli sovjete, ve} su ih koristilikao dekorativni spoljni simbol svoje vlasti”.26

Ovo paralelno postojanje prividne i stvarne vlasti bilo je, dakle, deli-mi~no rezultat revolucije i prethodilo je Staljinovoj totalitarnoj diktaturi.Ali, dok su nacisti prosto zadràli zate~enu administraciju i li{ili je svemo}i, Staljin je morao da obnovi svoju vlast u senci, koja je po~etkomtridesetih izgubila sve funkcije i bila skoro zaboravljena: doneo je sovjet-ski ustav kao simbol postojanja, ali i nemo}i sovjetâ. (Nijedan od para-grafa ovog ustava nije imao ni najmanji prakti~an zna~aj za ìvot i pravnupraksu u Rusiji.) Prividnoj vlasti, kojoj je u potpunosti nedostajao glamurtradicije, tako neophodan za dobru fasadu, o~igledno je bio potreban oreolpisanog zakona. Najbolju podlogu za nepo{tovanje zakona i zakonitosti(mada zakoni “uprkos stalnim izmenama... i dalje [ostaju] izraz èlje za

22 Prema Firerovoj uredbi od 12. avgusta 1942; v. Verfügungen, Anordnungen, Beka-nntgaben, op. cit., br. A 54/42.

23 “Iza prividne vlasti nalazila se stvarna”, koju Victor Krav~enko (I Chose Freedom: ThePersonal Life of a Soviet Official, New York 1946, p. 111) prepoznaje u “sistemu tajne poli-cije”.

24 v. Arthur Rosenberg, A History of Bolshevism, London 1934, glava VI: “Zapravo uRusiji postoje dve politi~ke celine koje rastu paralelno: vlada u senci, odnosno sovjeti, i defacto vlada bolj{evi~ke partije”.

25 Deutscher, op. cit., p. 255-256, sumira Staljinov izve{taj na Dvanaestom kongresu oradu kadrovske slu`be tokom njegovih prvih godina na mestu genseka: “Godinu dana ranijesvega 27% pokrajinskih vo|a sindikata bili su ~lanovi partije. Trenutno ih je 57% komunista.Postotak komunista u upravama zadruga popeo se sa 5 na 50, a u rukovodstvu oruànih sna-ga sa 16 na 24%. Isto to dogodilo se i u svim drugim institucijama koje je Staljin opisao kao’prenosni mehanizam’ koji partiju povezuje sa narodom”.

26 Arthur Rosenberg, op. cit., loc. cit.


redom”),27 totalitarni reìm na{ao je u pisanom sovjetskom ustavu, odnos-no u neodba~enom vajmarskom ustavu, a to je netotalitarni svet i njegovenorme, ~ija su se slabost i nemo} pokazivale svakodnevno, stalno dovodi-lo u nedoumicu.28

Udvostru~enje slu`bi i preklapanje nadle`nosti, paralelno postojanjestvarne i prividne vlasti, dovoljni su da stvore zabunu, ali ne i da objasne“bezobli~nost” ~itave strukture. Ne treba zaboraviti da strukturu moè daima zgrada, dok pokret – ako se ta re~ moè shvatiti onako ozbiljno i ona-ko doslovno kako su to nacisti ~inili – moè da ima pravac; bilo kakav ob-lik zakonske ili dràvne strukture moè samo da bude smetnja pokretu ko-ji se sve ve}om brzinom kre}e u odre|enom pravcu. âk i pre dolaska navlast, totalitarni pokreti predstavljali su one mase koje vi{e nisu bilespremne da ìve ni u kakvoj strukturi, bez obzira na njenu prirodu, masekoje su po~ele da se talasaju kako bi kona~no preplavile zakonske i ge-ografske granice odre|ene dràvnim teritorijama. Stoga, mereno na{impredstavama o vlasti i dràvi, ovi pokreti, dok god su jo{ fizi~ki ograni~enina odre|enu teritoriju, moraju da poku{aju da uni{te svaku strukturu, a zatu svrhu puko udvostru~avanje svih slu`bi, podela na partijske i dràvneinstitucije, nije dovoljno. Kako udvostru~avanje pretpostavlja neki odnosizme|u fasade dràve i unutarnjeg jezgra partije, ono bi tako|e moglo daproizvede neku vrstu strukture, a odnos izme|u partije i dràve automatskibi bio pravno regulisan, ~ime bi nadle`nosti i jedne i druge bile ograni~enei stabilizovane.29

Udvostru~avanje slu`bi, samo na izgled rezultat problemati~nog odnosaizme|u partije i dràve u svakoj jednopartijskoj diktaturi, u stvari je naj-vidljiviji simptom jednog mnogo kompleksnijeg fenomena, koji je boljedefinisati kao multiplikaciju, umnogostru~avanje, a ne udvostru~avanje

406 TOTALITARIZAM

27 Maunz, op. cit., p. 12.28 Pravnik i SS-Obersturmbannführer, profesor R. Hen, izrazio je to re~ima: “Bilo je tu jo{

ne{to na {ta su stranci, ali i sami Nemci, tek morali da se naviknu: naime, na to da je zadataktajne dràvne policije... preuzela grupa ljudi koji su do{li iz pokreta, i koji su i dalje u njemuukorenjeni. To {to sâm pojam dràvne policije ovome ne odgovara u potpunosti po-menu}emo tek uzgred” (Grundfragen der deutschen Polizei, Izve{taj sa osniva~ke sedniceKomiteta za Zakon o policiji Akademije za nema~ko pravo, 11. oktobar 1936, Hamburg1937, sa prilozima Franka, Himlera i Hena).

29 Na primer, takav poku{aj da odeli odgovornosti i da se suprotstavi “anarhiji nadle`nos-ti” na~inio je Hans Frank u Recht und Verwaltung, 1939, i jo{ jednom u predavanju pod na-slovom Technik des Staates, iz 1941. Tu je on izrazio mi{ljenje da “zakonske garancije” nisu“prerogativ liberalnih dràvnih sistema” i da dràvni aparat treba da se, kao i ranije, povinu-je zakonima Rajha, koje sada nadahnjuje i vodi program Nacionalsocijalisti~ke partije. Ba{zato {to je po svaku cenu hteo da izbegne takav novi pravni poredak, Hitler nikada nije priz-nao program Nacionalsocijalisti~ke partije. O ~lanovima partije koji su predlagali tako ne{to,Hitler je uglavnom govorio s prezirom, opisuju}i ih kao “zauvek vezane za pro{lost”, kao lju-de “nesposobne da prevazi|u svoja ograni~enja” (Felix Kersten, Totenkopf und Treue, Ham-burg).

slu`bi. Nacisti se nisu zadovoljili time da, pored postoje}ih starih pokraji-na, zemlju podele i na srezove, ve} su uveli i mnoge druge geografskepotpodele prema raznim partijskim organizacijama. Teritorijalna nadle-`nost jedinica SA-a nije se podudarala ni sa srezovima, ni sa pokrajinama;ona se, osim toga, razlikovala i od teritorijalne nadle`nosti jedinica SS-a, anijedna od njih nije odgovarala zonama Hitlerove mladeì.30 Uza svu ovugeografsku zbrku, veza izme|u stvarne i prividne vlasti, koju smo objasni-li na po~etku, ponavljala se na svim nivoima, mada svuda na druga~iji na-~in. Stanovnik Hitlerovog Tre}eg rajha ne samo {to je ìveo pod paralel-nim i ~esto sukobljenim instancama dveju suparni~kih sila (dràvnih slu-`bi i partije, SA-a i SS-a), nego nikada nije mogao da bude siguran, i nika-da mu nije eksplicitno re~eno ~iji autoritet treba da pretpostavi ostalima.Morao je da razvije neku vrstu {estog ~ula kako bi u datom trenutku znaokoga da po{tuje, a koga ne.

S druge strane, nisu mnogo bolje prolazili ni oni koji su morali da iz-vr{avaju naredbe partijskog rukovodstva, izdate u interesu pokreta; za raz-liku od mera vlade, ovakve naredbe poveravale su se, naravno, isklju~ivoelitnim formacijama partije. One su uglavnom bile “namerno nejasne, a iz-davale su se s nadom da }e njihovi izvr{ioci shvatiti nameru naredbo-davca, te da }e u skladu sa njom i postupiti”,31 budu}i da elitne formacijenikako nisu bile obavezne samo da po{tuju Firerove naredbe (to je ionako


30 “32 sreza... ne podudaraju se sa administrativnim ili vojnim oblastima, niti sa 21 admini-strativnom jedinicom SA-a, ni sa 10 pokrajina SS-a ili sa 23 zone Hitlerove mladeì... Takvanepodudaranja su tim upadljivija {to su potpuno neopravdana” (Roberts, op. cit., str 98).

31 Nirnber{ki dokumenti, PS 3063 u Centre de Documentation Juive u Parizu. Ovo je iz-ve{taj Vrhovnog suda Partije o “doga|ajima i procesima partijskog suda u vezi sa antisemit-skim demonstracijama 9. novembra 1938”. Na osnovu policijske istrage i istrage dràvnogtuìoca, Vrhovni sud Partije do{ao je do zaklju~ka da su “usmena uputstva Reichspropagan-daleiter-a ({efa propagande Rajha) svi partijski funkcioneri o~igledno shvatili tako da zaspoljni svet partija ne èli da izgleda kao inicijator demonstracija, ali da zapravo ona treba daih organizuje i sprovede.... Preispitivanje komandnog kadra pokazalo je... da nacionalsocija-lista koji je aktivan jo{ iz vremena borbe za vlast [Kampfzeit] podrazumeva da se akcije u ko-jima partija ne èli da se pojavi kao organizator nikada ne nare|uju sasvim jasno i do posled-njeg detalja. On je, dakle, navikao da naredba moè da krije i vi{e od svog verbalnog sadràja,kao {to je naredbodavcima pre{lo u rutinu... da u interesu partije ne kaù sve, ve} samo da na-goveste {ta èle da postignu naredbom.... Tako je, na primer,... naredbu: ne samo Jevrejin Grin-{pan, ve} svi Jevreji snose odgovornost za smrt partijskog druga fom Rata, ... poneti pi{tolje,...svaki pripadnik SA-a mora da zna {ta mu je ~initi – tu naredbu je jedan deo niìh funkcionerashvatio tako da jevrejska krv sada treba da se prolije za krv partijskog druga fom Rata....” Po-sebno je zna~ajan kraj izve{taja, u kom se Vrhovni sud Partije sasvim otvoreno protivi ovakvimmetodama: “Druga je stvar da li sistem izdavanja naredbi koje su namerno nejasne, koje su iz-date sa o~ekivanjem da }e primalac shvatiti njihov sadràj i u skladu sa tim se i pona{ati, u in-teresu partijske discipline mo`da ipak treba ostaviti pro{losti”. Opet je bilo ljudi koji su, kakoHitler kaè, “neposobni da prevazi|u sopstvena ograni~enja” i koji su insistirali na zakonskimmerama, zato {to nisu shvatili da je vrhovni zakon ne naredba, ve} volja Firerova. Tu je poseb-no vidljiva razlika izme|u mentaliteta elitnih formacija i partijskih instanci.

vaìlo za sve organizacije), nego i da “izvr{avaju volju rukovodstva”.32 Ato, kao {to se moè zaklju~iti iz dugih procesa na partijskim sudovimapovodom raznih “izgreda”, nikako nije jedno te isto. Elitne formacije su,zahvaljuju}i posebnoj indoktrinaciji, bile obu~ene da shvate da odre|eni“nagove{taji zna~e vi{e od njihovog verbalnog sadràja”.33

Sa tehni~kog stanovi{ta, unutar aparata totalitarne vlasti pokret svojumobilnost crpe iz toga {to vo|stvo stalno pomera pravi centar mo}i, ~estoi na druge organizacije, ali pri tom ne ukida niti ~ak javno razobli~avagrupe koje su li{ene mo}i. U po~etnom stadijumu nacisti~kog reìma,neposredno posle poàra u Rajhstagu, SA je predstavljao stvarnu vlast, apartija prividnu; potom je vlast pre{la sa SA-a na SS, i kona~no sa SS-a naTajnu slu`bu,34 s tim {to nijedan organ vlasti nije bio li{en prava da tvrdikako ba{ on otelovljuje volju Vo|e.35 No, ne samo da je volja Vo|e bilatako nestalna da su u pore|enju sa njom hirovi orijentalnih despota blistavprimer doslednosti, nego je konzistentna, ali i ve~ito promenljiva podelana stvarnu tajnu i na prividnu javnu vlast od pravog sedi{ta mo}i u~inilamisteriju, i to do te mere da ~ak ni ~lanovi vladaju}e klike nikada nisumogli biti sasvim sigurni u svoj poloàj unutar tajne hijerarhije. AlfredRozenberg je, na primer, uprkos dugoj karijeri u partiji, i uprkos impre-sivnoj akumulaciji prividne mo}i i funkcija u partijskoj hijerarhiji, jo{uvek govorio o stvaranju niza dràva u Isto~noj Evropi kao za{titnog zidaprema Moskvi u trenutku kada su ljudi sa stvarnom vla{}u ve} bili odlu~ilida se po porazu Sovjetskog Saveza tamo ne}e tolerisati nikakve “dràvnetvorevine”, a da }e se stanovnici okupiranih isto~nih teritorija smatratiapatridima, te da }e mo}i da se istrebe.36 Drugim re~ima, po{to bi znanje o

408 TOTALITARIZAM

32 Best (op. cit.) to ovako formuli{e: “Dok god policija izvr{ava volju rukovodstva, ona sepona{a u skladu sa zakonom; ako prekr{i volju rukovodstva, onda prekr{aj nije po~inila poli-cija, ve} njen pripadnik”.

33 v. primedbu 31.34 Godine 1933, posle poàra u Rajhstagu, “vo|e SA-a bile su jo{ mo}nije od Gauleiter-a

(na~elnika srezova): ~ak su Geringu otkazale poslu{nost” (v. izjavu pod zakletvom RudolfaDilsa u: Nazi Conspiracy, V, 224; Dils je bio {ef politi~ke policije pod Geringom).

35 SA je o~igledno àlio zbog gubitka pozicije i mo}i unutar nacisti~ke hijerarhije, i o~aj-ni~ki je poku{avao da sa~uva privid nekada{njeg autoriteta. U ~asopisima Der SA-Mann, DasArchiv itd. mogu se na}i mnoge naznake, prikrivene ili neprikrivene, o ovom jalovom rival-stvu sa SS-om. Mnogo je zanimljivije to {to je Hitler jo{ 1936, kada je mo} SA-a ve} bila de-finitivno opala, i dalje znao da uverava njegove pripadnike u jednom govoru: “Sve ono {to vijeste, to ste zahvaljuju}i meni; a sve ono {to ja jesam, jesam samo zahvaljuju}i vama” (v.Ernst Bayer, Die SA, Berlin 1938; prevod citiran prema Nazi Conspiracy, IV, 782).

36 Upor. Rozenbergov govor iz juna 1941 (“Mislim da }e se na{ politi~ki zadatak sastojatiu tome... da [ove narode] organizujemo u odre|ene oblike dràvnih tvorevina... i da njih upe-rimo protiv Moskve”) sa “nedatiranom bele{kom za upravu na okupiranim isto~nim teritori-jama”: “Sa raspadom ovih dràva usled vojnog poraza SSSR-a, na isto~nim teritorijamanestale su sve dràvne tvorevine, a time.... su i njihovi stanovnici izgubili dràvljanstvo”(Trial of the Major War Criminals, Nirnberg 1947, XXVI, pp. 616 i 604).

tome koga treba slu{ati i relativna stabilizacija hijerarhije doveli do nekenove stabilnosti, koja pod totalitarnom vla{}u po prirodi stvari ne moè dapostoji, nacisti su stalno smanjivali ingerencije stvarnoj vlasti kad god biona dobila na publicitetu, i stvarali nove instance, u pore|enju sa kojima bionda prethodne postajale vlast u senci – igra koja je o~igledno mogla da senastavlja u nedogled. Jedna od najva`nijih tehni~kih razlika izme|u so-vjetskog i nacionalsocijalisti~kog sistema jeste u tome {to bi Staljin, kadgod bi pomerio teì{te mo}i unutar pokreta sa jednog aparata na drugi, li-kvidirao ~itav aparat zajedno sa osobljem, dok je Hitler, uprkos prezrivimkomentarima o ljudima koji su “nesposobni da prevazi|u sopstvena ogra-ni~enja”,37 itekako bio spreman da i dalje koristi ove senke, mada u druga-~ijoj funkciji.

Umnoàvanje slu`bi bilo je od velike koristi u tom stalnom pomeranjucentra mo}i; uz to, {to je totalitarni reìm duè na vlasti, to je ve}i brojslu`bi i radnih mesta koja zavise isklju~ivo od tog preme{tanja, budu}i dase slu`ba ne ukida kada joj se ukine mo}. Nacisti~ki reìm otpo~eo je um-noàvanje slu`bi tako {to je koordinisao sva postoje}a udruènja, dru{tva iinstitucije. U toj manipulaciji na nacionalnom nivou zanimljivo je {to koor-dinacija ne zna~i da }e doti~na organizacija biti pripojena odgovaraju}ojorganizaciji partije. Naprotiv, sve do sloma reìma nije postojala jedna, ve}dve nacionalsocijalisti~ke organizacije studenata, dve nacionalsocija-listi~ke organizacije èna, dve nacionalsocijalisti~ke organizacije univerzi-tetskih profesora, advokata, lekara i tako dalje.38 To, opet, nikako ne zna~ida je u svim slu~ajevima prvobitna partijska organizacija bila mo}nija odsvog koordinisanog parnjaka,39 ili da je iko mogao sa sigurno{}u da predvi-di koji }e se partijski organ uspeti na lestvicama partijske hijerarhije.40


37 Hitlers Tischgespräche, Bonn 1951, p. 213. Hitler je uglavnom mislio na neke visokepartijske funkcionere koji su imali odre|ene rezerve prema bezobzirnom ubijanju onih kojeje Hitler zvao “ljudskim sme}em [Gesocks]” (v. p. 248ff i passim).

38 Za raznolikost partijskih organizacija ~iji se delokruzi preklapaju, v. Rang- und Organi-sationsliste der NSDAP, Stuttgart 1947, i Nazi Conspiracy, I, 178; tu se navode ~etiri glavnekategorije: 1. Gliederungen der NSDAP (Ogranci NSDAP-a), koji su postojali i pre dolaskapartije na vlast; 2. Angeschlossene Verbände der NSDAP (Pripojene jedinice NSDAP-a), ko-je obuhvataju i koordinisana udruènja; 3. Betreute Organisationen der NSDAP (Or-ganizacije pod starateljstvom NSDAP-a); i 4. Weitere nationalsozialistische Organisationen(ostale nacionalsocijalisti~ke organizacije). U gotovo svakoj kategoriji mogu se na}i razli~iteorganizacije studenata, èna, prosvetnih i drugih radnika.

39 Gigantsku organizaciju za javne radove, na ~ijem ~elu je bio Tot, a kasnije Albert [per,stvorio je Hitler mimo partijske hijerarhije i ogranaka; ona se mo`da koristila mimo partije,pa ~ak i mimo policije. Zanimljivo je da je [per smeo toliko da rizikuje i da Hitleru (tokomkonferencije 1942) ukaè na nemogu}nost organizovanja proizvodnje pod Himlerovimreìmom, te da zahteva nadle`nost nad prinudnim radom i koncentracionim logorima (v.Nazi Conspiracy, I, 916-917).

40 Bezazleno i bezna~ajno dru{tvo, kakvo je, na primer, NSKK (Nacionalsocijalisti~koudruènje automobilista, osnovano 1930), iznenada je 1933. dobilo status elitne formacije, te

Tipi~an primer ove ciljane bezobli~nosti jesu institucije kojima je bilopovereno bavljenje nau~nim antisemitizmom. Godine 1933, u Minhenu jeosnovan Institut za prou~avanje jevrejskog pitanja (Institut zur Erfor-schung der Judenfrage). S obzirom na to da je jevrejsko pitanje navodnoodredilo ~itavu nema~ku istoriju, ovaj institut je ubrzo prerastao u InstitutRajha za noviju istoriju Nema~ke (Reichsinstitut für die Erforschung neu-erer deutscher Geschichte). Sa poznatim istori~arem Valterom Frankomna ~elu, on je tradicionalne univerzitete pretvorio u fasade, u sedi{ta pri-vidne nauke. Godine 1940. u Frankfurtu je osnovan jo{ jedan institut zajevrejsko pitanje, na ~elu sa Alfredom Rozenbergom, ~iji je poloàj unutarpartije bio veoma visok. Tako se minhenski institut povukao u senku; in-stitut u Frankfurtu, a ne institut u Minhenu, trebalo je da preuzme blago izoplja~kanih zbirki evropskih Jevreja, i da postane sedi{te obimne bibliote-ke o judaizmu. Kada su, me|utim, nekoliko godina kasnije ove zbirke zai-sta pristigle u Nema~ku, njihov najvredniji deo nije oti{ao u Frankfurt, ne-go u Berlin, gde ga je prihvatilo Himlerovo specijalno odeljenje Gestapoaza likvidiranje Jevreja (a ne samo za prou~avanje jevrejskog pitanja), na~ijem je vrhu bio Ajhman. Nijedna od prethodnih institucija nije bila uki-nuta, tako da su 1944. stvari stajale ovako: iza fasada fakulteta za istorijuna raznim univerzitetima zloslutno se krila mnogo realnija mo} instituta uMinhenu, iza koga se, pak, uzdizao Rozenbergov institut u Frankfurtu, dabi tek iza ove tri fasade, za{ti}en od pogleda javnosti, bio pravi centarmo}i, Glavna slu`ba bezbednosti Rajha (Reichssicherheitshauptamt), po-sebno odeljenje Gestapoa.

Fasada sovjetske vlasti je, uprkos pisanom ustavu, mnogo manje impre-sivna, i jo{ je vi{e postavljena samo radi stranih posmatra~a nego dràvniaparat koju su nacisti nasledili od Vajmarske republike. Za razliku od naci-sta, koji su raspolagali nagomilanim slu`bama iz vremena koordinisanja,sovjetski reìm se jo{ vi{e oslanjao na stalno stvaranje novih slu`bi kojimase raniji centri mo}i potiskuju u senku. Drasti~an porast birokratskog apa-rata, svojstven ovoj metodi, ograni~ava se neprekidnim ~istkama. Pa ipak,i u Rusiji imamo bar tri strogo odvojena aparata: sovjeti ili dràvni aparat,partijski aparat i aparat NKVD-a, a svaki ima svoje samostalno odeljenjeza privredu, politi~ko odeljenje, ministarstvo prosvete i kulture, vojnoodeljenje itd.41

U Rusiji odnos izme|u prividne vlasti partijske birokratije i stvarne vla-sti tajne policije odgovara prvobitnom udvajanju partije i dràve, kakvonam je poznato iz nacisti~ke Nema~ke, a umnoàvanje slu`bi uo~ljivo jesamo u tajnoj policiji, sa njenom izuzetno komplikovanom i razgranatom

410 TOTALITARIZAM

je sa SA-om i sa SS-om delilo privilegiju nezavisnog ogranka partije. Ovome, me|utim, nijeusledio uspon u partijskoj hijerarhiji; danas se ~ini da je ovo bila pusta pretnja SA-u i SS-u.

41 F. Beck/W. Godin, Russian Purge and the Extraction of Confession, 1951, p. 153.

mreòm agenata, u kojoj je jednom odeljenju poveren zadatak da nadgle-da i {pijunira ono drugo. Svako preduze}e u Sovjetskom Savezu imaposebno odeljenje tajne policije, koje uhodi i ~lanove partije i obi~ne rad-nike. Paralelno sa ovim odeljenjem postoji jo{ i policijska slu`ba samepartije, koja, opet, nadgleda svakoga, ukljuju}i i agente NKVD-a, s tim {tose pripadnici suparni~kih }elija me|usobno ne poznaju. Ovim dvema {pi-junskim organizacijama treba dodati i sindikate u fabrikama, koji morajuda se postaraju za to da radnici ispune propisane norme. No, od ovih apa-rata mnogo je va`nije “posebno odeljenje” NKVD-a, koje predstavlja“NKVD u NKVD-u”, to jest tajnu policiju unutar tajne policije.42 Sviizve{taji ovih suparni~kih policijskih agencija zavr{avaju u Centralnomkomitetu u Moskvi i u Politbirou, gde se odlu~uje koji je izve{taj meroda-van i kom }e odeljenju policije biti povereno sprovo|enje odgovaraju}epolicijske mere – danas to moè biti specijalno odeljenje NKVD-a, sutramreà agenata partije, dan kasnije mo`da lokalni komiteti ili neko od re-gionalnih tela (razume se da nijedan prose~ni ìtelj zemlje, da nijednopolicijsko odeljenje ne zna kakva }e odluka biti donesena). Me|u svimovim odeljenjima ne postoji nikakva zakonski utemeljena hijerarhija mo}iili vlasti; izvesno je jedino da }e kona~no jedno od njih biti izabrano daotelovljuje “volju rukovodstva”.

[to je aparat vlasti vidljiviji, to manje mo}i ima; {to se manje zna o ne-koj instituciji, to }e se kona~no ispostaviti da je ona mo}nija – i to je jedi-no pravilo u koje svako u totalitarnoj dràvi moè da se pouzda. U skladusa ovim pravilom, sovjeti, koje pisani ustav priznaje kao vrhovnu vlast udràvi, imaju manju mo} od partije; bolj{evi~ka partija, koja svoje ~lanovejavno vrbuje i koja je priznata kao vladaju}a klasa, ima manje mo}i odtajne policije. Prava mo}, prava vlast po~inje tamo gde po~inje i tajnovi-tost. U tom pogledu su nacisti~ka i bolj{evi~ka dràva sli~ne; razlika sesastoji uglavnom u tome {to je na jednoj strani tajna policija monopolizo-vana i centralizovana u Himlerovoj li~nosti, dok na drugoj postoji ~itavlavirint naizgled nepovezanih i tajnih aktivnosti policije.

Ako totalitarnu dràvu shvatimo kao puki instrument mo}i, a pitanja efi-kasnosti administracije, industrijskih kapaciteta i produktivnosti ostavimopo strani, onda se ispostavlja da je bezobli~nost totalitarne dràve idealnosredstvo za ostvarivanje takozvanog principa Vo|e. Stalna konkurencijaizme|u razli~itih slu`bi, ~ije funkcije ne samo da se preklapaju, nego im se


42 ibid., p. 159ff. – Sude}i po drugim izve{tajima, ima raznih primera za ovo neverovatnoumnoàvanje aparatâ sovjetske policije, pre svega na nivou lokalnog i regionalnog NKVD-a,koji rade nezavisno jedni od drugih, a kojima odgovaraju lokalne i regionalne mreè agenatapartije. Naravno, o prilikama u Rusiji znamo mnogo manje nego o onima u nacisti~koj Ne-ma~koj, posebno {to se ti~e organizacionih detalja.

dodeljuju i identi~ni zadaci,43 ne ostavlja prostora za efikasnu opoziciju ilisabotaù; neprimetna promena teì{ta, kojom se jedna slu`ba stavlja usenku, a drugoj se pro{iruje delokrug, moè da re{i sve probleme, a daniko ne primeti promenu ili, pak, ~injenicu da je opozicija zapravo ipakpostojala. Dodatna prednost ovog sistema jeste to {to suparni~ka slu`baverovatno nikada ne}e saznati za svoj poraz, zato {to nikada ne}e biti uki-nuta (kao u nacisti~kom reìmu), ili }e biti likvidirana mnogo kasnije i bezikakve vidljive veze sa odre|enim doga|ajem. Ovo je tim lak{e sprovesti{to niko, osim nekolicine posve}enih, ne zna pravi odnos izme|u poje-dinih instanci. Tek povremeno netotalitarni svet moè da baci pogled naprilike koje tu vladaju, na primer kada visoki slu`benik u inostranstvuprizna da je neki mastiljar u ambasadi njegov neposredni pretpostavljeni.Naknadno je ~esto mogu}e odrediti kako je do{lo do tog iznenadnog gu-bitka mo}i, odnosno da je do njega uop{te do{lo. Na primer, danas nije te{-ko razumeti za{to su po~etkom rata ljudi kao Alfred Rozenberg ili HansFrank bili preme{teni na dràvne funkcije i tako uklonjeni iz pravog centramo}i, naime iz uskog kruga oko Firera.44 Ne samo {to oni sami nisu znalirazloge za ovo preme{tanje, nego verovatno ni slutili nisu da naizgled takovisoke funkcije, kakva je funkcija generalnog guvernera Poljske ili minis-tra za isto~ne teritorije, nisu vrhunac, nego kraj njihove partijske karijere.

Princip vo|e ne uspostavlja hijerarhiju ni u totalitarnoj dràvi ni unutartotalitarnog pokreta; vlast se ovde ne filtrira od vrha naniè kroz sve slo-jeve politi~ke zajednice kao u slu~aju autoritarnih reìma. Pravi razlog jetaj {to bez autoriteta nema ni hijerarhije i {to je, uprkos brojnim nespo-razumuma po pitanju takozvane autoritarne li~nosti, princip autoriteta usvim svojim va`nijim aspektima dijametralno suprotan principu totali-tarne dominacije. Pojam autoriteta vodi poreklo iz Rima, no nevezano satim, on uvek, u ma kom obliku, treba da smanji ili da ograni~i slobodu, aline i da je ukine. Totalitararizam, pak, cilja upravo na ukidanje slobode, pa~ak i na ukidanje ljudske spontanosti uop{te, a nikako na neko ograni-~avanje slobode, ~emu teì tiranija. Tehni~ki se ovo odsustvo svakog auto-riteta ili hijerarhije u totalitarnom sistemu ispoljava u tome {to izme|uvrhovne instance (Vo|e) i podanika nema pouzdanih me|univoa koji bipojedina~no mogli da preuzmu svoj deo autoriteta i poslu{nosti. Vo|ina

412 TOTALITARIZAM

43 Prema svedo~enju jednog od ranijih slu`benika (Nazi Conspiracy, VI, 461), Himlerovaspecijalnost bila je “da neki zadatak poveri dvema razli~itim osobama”.

44 U ve} pomenutom predavanju (v. primedbu 29), Hans Frank je pokazao da je u jednomtrenutku èleo da stabilizuje pokret, a njegove brojne pritu`be dok je bio na funkciji guverne-ra Poljske pokazuju potpuno nerazumevanje svesne antiutilitarnosti nacisti~ke politike. Onne moè da shvati za{to pokorene narode ne treba eksploatisati nego istrebljivati. Rozenbergje, opet, u Hitlerovim o~ima bio rasno nepouzdan zato {to je na okupiranim isto~nim teritori-jama èleo da uspostavi satelitske dràve, a nije shvatio da Hitler smera depopulaciju tih te-ritorija.

volja moè se pojaviti na svakom mestu i u svako doba, a on li~no nijeupu}en ni na kakvu hijerarhiju, pa ~ak ni na onu koju je mo`da i sam stvo-rio. Zato nije dovoljno precizno re}i da pokret po dolasku na vlast izmi{ljamno{tvo dràvica u kojima je svaki mali vo|a slobodan da ~ini {to godèli i da opona{a velikog vo|u na vrhu.45 Tvrdnja nacista da je “partija redvo|a”46 obi~na je la`. Kao {to beskona~no umnoàvanje slu`bi i me{anjedelokruga vodi stanju u kom se svaki gra|anin direktno sukobljava sa vo-ljom Vo|e, a ovaj po sopstvenom naho|enju bira organ koji }e izvr{iti nje-govu volju, tako je i pola miliona “firera” {irom Tre}eg Rajha47 vrlo dobroznalo da njihova vlast dolazi od Hitlera, bez ikakve posredni~ke hijerarhi-je.48 Direktna zavisnost bila je stvarna, a posredni~ka hijerarhija, madasvakako od dru{tvenog zna~aja, bila je privid, imitacija autoritarne dràve.

Vo|in apsolutni monopol mo}i i odlu~ivanja najprimetniji je u odnosuizme|u njega i {efa policije, najuticajnijeg funkcionera u totalitarnojdràvi. No, uprkos enormnoj materijalnoj i organizacionoj vlasti kojomkao glava prave armije policajaca i elitnih formacija raspolaè, ~ini se da{ef policije nije u poziciji da ikada do|e na vlast i postane vladar zemlje.Tako sve do Hitlerovog pada Himler nije ni sanjao da osporava Hitlerovopravo na vo|stvo,49 i nikada nije ni bio predlagan kao Hitlerov naslednik.U tom kontekstu jo{ je zanimljiviji Berijin neuspe{ni poku{aj da do|e navlast posle Staljinove smrti. Iako Staljin nijednom od svojih {efova polici-je nije dozvolio da uìvaju poziciju sli~nu Himlerovoj tokom poslednjihgodina nacisti~ke vlasti, Berija je tako|e na raspolaganju imao dovoljnobrojne trupe da je mogao da pretenduje na vlast u partiji posle Staljinovesmrti ve} samo tako {to }e opkoliti ~itavu Moskvu i sve prilaze Kremlju.Jedino je Crvena armija mogla da ga spre~i, a to bi dovelo do krvavoggra|anskog rata, ~iji se ishod nikako ne bi dao predvideti. Kona~no jeBerija dobrovoljno napustio sve svoje poloàje nekoliko dana kasnije, ma-


45 Teoriju podele na “dràvice” koje ~ine “piramidu mo}i izvan zakona, sa Firerom navrhu”, izneo je Robert H. Dèkson (v. glavu XII u: Nazi Conspiracy, II, 1ff). Kako bi izbegaostvaranje takve autoritarne dràve, Hitler je jo{ 1934. izdao slede}u partijsku uredbu:“Obra}anje sa ’Mein Führer’ rezervisano je samo za Vo|u. Ovim zabranjujem da se svi niìfunkcioneri NSDAP-a oslovljavaju sa ’Mein Reichsleiter’ i sl, bilo pismeno bilo usmeno.Treba im se obra}ati sa Pg. [Parteigenosse, partijski drug]... ili Gauleiter (na~elnik sreza)itd.” (v. Verfügungen, Anordnungen, Bekanntgaben, op. cit., uredba od 20. avgusta 1934).

46 v. Organisationsbuch der NSDAP47 v. tabelu 14 u: Nazi Conspiracy, VIII.48 Sve zakletve u partiji kao i u elitnim formacijama polagale su se li~nosti Adolfa Hitlera.49 Prvi korak u tom pravcu Himler je preduzeo u jesen 1944, kada je na svoju ruku nare-

dio da se gasne instalacije u logorima smrti demontiraju i da se masovno ubijanje zaustavi.Na ovaj na~in je èleo da pokrene mirovne pregovore sa zapadnim silama. Izgleda da Hitlerza~udo nikada nije saznao za ove pripreme; verovatno se niko nije usudio da mu kaè da seod jednog od njegovih najva`nijih ratnih ciljeva ve} odustalo (vid. Léon Poliakov, Brévairede la Haine, 1951, p. 232).

da je morao znati da }e to {to se drznuo da makar i za nekoliko dana izigramo} policije protiv mo}i partije ionako platiti ìvotom.50

[ef policije ne raspolaè apsolutnom vla{}u, ali to njega, njega, na-ravno, ne spre~ava da taj ogromni aparat organizuje u skladu sa principimatotalitarne vlasti. Zato i jeste veoma zanimljivo posmatrati kako je Himlerpo dolasku na poloàj po~eo da reorganizuje nema~ku policiju umnoàva-ju}i slu`be u do tada centralizovanom aparatu tajne policije – o~igledno je,dakle, u~inio ono ~ega bi se svi znalci pre totalitarnih reìma pribojavalikao decentralizacije koja vodi umanjenju vlasti. Aparatu Gestapoa Himlerje najpre dodao Slu`bu bezbednosti, prvobitno odeljenje SS-a, kori{}enoza potrebe {pijunaè unutar partije. Dok je sedi{te Gestapoa i Slu`be bez-bednosti na kraju bilo preme{teno u Berlin, regionalni ogranci ovih dvejuogromnih tajnih slu`bi ostali su odvojeni i svaki je odgovarao direktno Hi-mlerovoj kancelariji u Berlinu.51 Tokom rata, Himler je osnovao jo{ dve{pijunske slu`be: jedna se sastojala od takozvanih inspektora, koji je tre-balo da kontroli{u Slu`bu bezbednosti i da je koordini{u sa policijom, ikoji su bili pod nadle`no{}u lokalnog SS-a; druga je bila posebna vojna{pijunska slu`ba, koja je operisala nezavisno od vojnih snaga Rajha i kojaje kona~no uspela da proguta {pijunsku slu`bu same vojske.52

Odsustvo uspe{nih ili neuspe{nih dvorskih revolucija jedna je od naj-zna~ajnijih odlika totalitarnih diktatura. (S jednim izuzetkom, u vojnoj za-veri protiv Hitlera, jula 1944, nije u~estvovao nijedan razo~arani nacista.)Povr{nim posmatranjem moglo bi se zaklju~iti da princip Vo|e bukvalnotraì krvave kadrovske promene bez promene reìma. Ovo je tek jedan odmnogih znakova da totalitarni oblik vlasti ima malo veze sa èljom za mo}ili ~ak sa èljom za ma{inom koja proizvodi mo}, sa igrom za osvajanjevlasti radi vlasti same, karakteristi~nom za poslednje faze imperijalizma.Me|utim, sa tehni~kog stanovi{ta ovo se lako moè objasniti: totalitarnavlast, uprkos svemu, nije vlast klike ili bande.53 I Hitlerova i Staljinovadiktatura jasno potvr|uju da izolovanje ve} atomizovanih pojedinaca ne

414 TOTALITARIZAM

50 Za doga|aje koji su usledili Staljinovoj smrti, v. Harrison E. Salisbury, American inRussia, New York 1955.

51 v. izvrsnu analizu strukture nacisti~ke policije u: Nazi Conspiracy, II, 250ff, posebno p.256.

52 ibid., p. 252.53 Franz Neumann, op. cit., p. 521ff, sumnja “da li se Nema~ka moè nazvati dràvom.

Ona je pre banditska organizacija u kojoj vo|e stalno moraju da se slaù sa onim ~emu su semalo~as usprotivile”. Dela Konrada Hajdena o nacisti~koj Nema~koj zastupaju teorije o vla-davini klike. – [to se ti~e stvaranja klika oko Hitlera, veoma su instruktivna Bormanova pis-ma (The Bormann Letters, priredio Trevor-Roper). Na su|enjima lekarima (Sjedinjene Drà-ve protiv Karla Brandta et al., salu{anje od 13. maja 1947), Viktor Brak posvedo~io je da jeBorman jo{ 1933, nesumnjivo slede}i Hitlerova nare|enja, po~eo da organizuje grupu ljudikoji bi bili iznad dràve i partije.

samo {to pruà osnovu za uspostavljanje totalitarne vladavine, ve} da seono sprovodi sve do vrha ~itave strukture. Staljin je streljao skoro svakogko je mogao da tvrdi da pripada vladaju}oj kliki, i seljakao je ~lanovePolitbiroa kad god bi neka klika pretila da se konsoliduje. Hitler je klike unacisti~koj Nema~koj uni{tavao na manje drasti~an na~in – jedina krvava~istka pogodila je Removu grupu, koju je na okupu dràla homoseksual-nost vode}ih ljudi. Stvaranje klika Hitler je spre~avao stalnim pomera-njem teì{ta mo}i i nadle`nosti, kao i ~estim izmenama poverenika u svomneposrednom okruènju, tako da je sva nekada{nja solidarnost izme|uonih koji su sa njim do{li na vlast vrlo brzo i{~ezla. Osim toga, izgledarazumljivo {to monstruozna nelojalnost, o kojoj se, gotovo istim re~ima,pi{e kao o istaknutoj osobini i Hitlerovog i Staljinovog karaktera, ovimanije dozvoljavala da predvode ne{to tako trajno kao {to je to klika. Usvakom slu~aju, izvesno je da me|u ljudima na nekom poloàju nema ja-kih spona, da njih ne povezuje jednak status u politi~koj hijerarhiji ili vezaizme|u pretpostavljenih i podre|enih, ili ~ak ona nepouzdana lojalnost ko-ja navodno povezuje gangstere. U sovjetskoj Rusiji svako zna da vrhovnirukovodilac velikog industrijskog postrojenja moè, kao i ministar spolj-nih poslova, svakog trenutka da bude raàlovan do najnièg dru{tvenog ipoliti~kog ranga, a da neko sasvim nepoznat moè da do|e na njegovomesto. Gangsterska solidarnost, opet, koja je odigrala odre|enu ulogu uranim danima nacisti~ke diktature, gubi svu kohezionu snagu, jer se tota-litarizam trudi da ovu solidarnost pro{iri na celo stanovni{tvo, dok svi upodjednakoj meri ne postanu krivci.54

Nepostojanje vladaju}e klike u~inilo je pitanje naslednika totalitarnogdiktatora izuzetno te{kim i neugodnim. Ta~no je da je ovaj problem mu~iosve uzurpatore, i vrlo je simptomati~no da nijedan totalitarni diktator nijeoku{ao stari metod osnivanja dinastije ili preno{enja vlasti na sinove.Naspram Hitlerovih brojnih, pa tako i protivre~nih naimenovanja, stojiStaljinov metod, koji je nasledstvo u~inio jednom od najrizi~nijih po~asti.U totalitarnim uslovima, poznavanje lavirinta prenosnog mehanizma pred-stavlja najve}u mo}, i svaki potencijalni naslednik koji sazna {ta se zapra-vo doga|a automatski se udaljuje posle izvesnog vremena. Vaè}e i rela-tivno trajno naimenovanje nosi opasnost stvaranja klike ~iji bi ~lanoviu~estvovali u Vo|inom monopolu upu}enosti u doga|aje, {to Vo|a morada izbegne po svaku cenu. Hitler je ovo jednom na svoj na~in objasniovrhovnim komandantima Vermahta, koji su usred ratnog vihora verovatnorazbijali glave nad slede}im problemom: “U svoj skromnosti, ja sopstvenuli~nost kao kona~ni faktor moram da smatram nezamenljivom... Sudbina


54 upor. moj prilog raspravi o krivici Nemaca, “Organized guilt”, u: Jewish Frontier, ja-nuar 1945.

Rajha zavisi jedino od mene.”55 Uzalud }emo u re~i “skromnost” traìtitragove ironije; za razliku od svih prethodnih uzurpatora, despota i tirana,totalitarni vo|a kao da misli da pitanje njegovog naslednika nije naro~itozna~ajno, da za taj posao nisu potrebne posebne sposobnosti ili obuka, da}e zemlja, kona~no, slu{ati svakoga ko se na|e na tom mestu u trenutkunjegove smrti, i da suparnici gladni vlasti ne}e osporavati legitimnostnovog vo|e.56

Sredstva totalitarne vlasti izgledaju jednostavna i ingeniozno efikasna.Ona garantuju ne samo apsolutan monopol na vlast, nego i do tad nepoz-natu izvesnost da }e sve naredbe uvek biti izvr{ene; komplikovan prenos-ni mehanizam i konfuzna hijerarhija obezbe|uju diktatoru potpunu neza-visnost od svih podre|enih, i omogu}avaju lake i iznenadne promene poli-tike, po kojima je totalitarizam i postao ~uven. îtava zemlja kao politi~kazajednica otporna je na udarce upravo zahvaljuju}i svojoj bezobli~nosti.

Razlozi zbog kojih ovako efikasne metode niko ranije nije oprobao jed-nostavni su koliko i same metode. Umnoàvanje instanci uni{tava svakiose}aj odgovornosti i svu kompetentnost; takvo neproduktivno pove}anjeadministracije predstavlja stravi~an teret i bitno umanjuje produktivnostzato {to protivre~ne naredbe stalno usporavaju pravi rad, sve dok Vo|inanaredba ne presudi. Fanatizam elitnih kadrova, od presudnog zna~aja zafunkcionisanje pokreta, sistematski ukida zainteresovanost za konkretneposlove i stvara mentalitet za koji je svaka mogu}a akcija sredstvo zane{to sasvim drugo.57 A ovaj mentalitet nije svojstven samo eliti: on poste-peno po~inje da proìma ~itavo stanovni{tvo, kome i najintimnija ìvotnapitanja zavise od politi~kih odluka – odnosno od faktora i motiva koji ne-maju nikakve veze sa posledicama. Stalna preme{tanja, raàlovanja i una-pre|ivanja onemogu}avaju pouzdan timski rad i sticanje profesionalnogiskustva. Sa stanovi{ta ekonomije, ropski rad je luksuz koji Rusija sebi za-

416 TOTALITARIZAM

55 Govor od 23. novembra 1939. (citirano prema: Trial of Major War Criminals, Vol. 26,p. 332). Da je ova izjava mnogo vi{e od histeri~nog ispada diktiranog prilikama, moè se za-klju~iti na osnovu Himlerovog govora (stenografski zapis u arhivima Hoover Library, FileHimmler, Folder 332) na konferenciji gradona~elnika u Poznanju marta 1944: “Koje vred-nosti moèmo da stavimo na tasove istorije? Vrednost na{eg naroda.... Druga, a rekao bih imnogo ve}a vrednost jeste jedinstvena li~nost na{eg Vo|e Adolfa Hitlera,... koji je po prviput posle dve hiljade godina... poslan germanskoj rasi kao veliki vo|a....”

56 v. Hitlerove izjave po ovom pitanju u: Hitlers Tischgespräche, pp. 253ff i 222f.: novogVo|u morao bi da izabere neki “senat”, a za vreme trajanja tog postupka ne sme da budenikakve rasprave izme|u li~nosti koje u~estvuju u izboru. U roku od tri sata, Vermaht, Parti-ja i svi dràvni slu`benici treba da poloè nove zakletve. “Nije gajio nikakve iluzije da uovom izboru vrhovnog poglavara dràve mo`da ne}e uvek biti li~nosti sa istaknutim osobi-nama predvodnika.” Ali ni to nije opasno “dok god ~itava ma{inerija dobro funkcioni{e”.

57 Jedan od vode}ih principa SS-a formulisao je li~no Himler: “Nijedan zadatak ne posto-ji samo radi njega samog” (v. Gunter s’Alquen, Die SS. Geschichte, Aufgabe und Organisa-tion der Schutzstaffeln der NSDAP, 1939, u: Schriften der Hochschule für Politik).

pravo ne moè da priu{ti, ali su, ni{ta manje, u periodu akutnog nedostat-ka kvalifikovane radne snage logori bili prepuni “visokokvalifikovanihinènjera koji se tuku oko vodoinstalaterskih poslova, popravljanja satova,elektri~ne mreè i telefona”.58 S druge strane, opet, sa ~isto utilitarnogstanovi{ta, Rusija sebi zapravo nije mogla da dozvoli ni ~istke iz tridesetihgodine, koje su prekinule dugo o~ekivan ekonomski oporavak, ili pakfizi~ko uni{tenje general{taba Crvene armije, koje skoro da je dovelo doporaza u ratu protiv Finske.

Stanje u Nema~koj razikuje se jedino u stepenu. U po~etku su se nacistitrudili da sa~uvaju tehni~ke stru~njake i administrativne radnike, da doz-vole profit u trgovini i da zadrè kontrolu nad privredom, ali i da se neupli}u mnogo. Po~etkom rata Nema~ka jo{ nije bila u potpunosti totalita-rizovana, a ako prihvatimo da su pripreme za rat racionalan motiv,moramo priznati i da je otprilike do 1942. privreda mogla da funkcioni{emanje ili vi{e racionalno. Pripreme za rat, uprkos ogromnim tro{kovima,59

same po sebi nisu antiutilitarne, jer moè itekako biti jeftinije “da se dobogatstva i resursâ drugih nacija do|e osvajanjem nego da se ovi kupujuod drugih zemalja ili da se proizvode kod ku}e”.60 Zakoni koji se ti~u ula-ganja i proizvodnje, stabilizovanja zarada i profita, i ekonomske iscrplje-nosti ne mogu da vaè ako neko po svaku cenu èli da potpomogne skrha-nu doma}u privredu ratnim plenom iz drugih zemalja; sasvim je ta~no, atoga su i simpatizeri bili svesni, da ~uveni nacisti~ki slogan “buter ili to-povi” u stvari zna~i “topovima do butera”.61 Tek su 1942. zakoni totalitar-ne dominacije po~eli da preteù nad svim drugim faktorima.

Do radikalizacije je do{lo ~im je izbio rat; moè se ~ak pretpostaviti daje Hitler izazvao rat izme|u ostalog i zato {to mu je rat omogu}avao daubrza zapo~etu politiku u meri koja bi u mirnodopskim uslovima bilanezamisliva.62 Zanimljivo je, me|utim, da ovaj proces ne ometaju ni takvikatastrofalni porazi kakav je Staljingrad, i da je opasnost od gubljenja ratau stvari bila dodatan povod da se odbaci svaki utilitarizam, pa da se putem


58v. David J. Dallin/Boris I. Nicolaevsky, Forced Labor in Russia, 1947, koji navode i daje tokom rata, kada je mobilizacija dovela do akutnog nedostatka radne snage, procenat smr-tnosti u logorima za prinudni rad bio oko 40%. Oni cene da je produktivnost radnika u lo-gorima ispod 50% od u~inka slobodnog radnika.

59 Thomas Reveille, The Spoil of Europe, 1941, procenjuje da je Nema~ka tokom prve go-dine rata mogla da pokrije sve tro{kove pripreme za rat od 1933. do 1939.

60 William Ebenstein, The Nazi State, p. 257.61 ibid., p. 270.62 Ovu pretpostavku potkrepljuje ~injenica da je uredba o likvidiranju svih neizle~ivih

bolesnika izdata istog dana kada je i rat izbio, ali mnogo vi{e neke Hitlerove izjave tokom ra-ta (njih citira Gebels, v. The Goebbels Diaries, prir. Louis P. Lochner, 1948) da je “rat omo-gu}io re{avanje ~itave serije problema koji u normalna vremena nikako ne bi mogli da sere{e”, i da }e, ma kako se rat zavr{io, “Jevreji svakako da ga izgube”.

bezobzirnog totalnog organizovanja poku{aju posti}i ciljevi totalitarnerasne ideologije, makar i na kratko.63 Posle Staljingrada, elitne formacije,koje su bile strogo odvojene od naroda, znatno su pro{irene; ukinuta jezabrana po kojoj pripadnici oruànih snaga ne smeju da se u~lanjuju u par-tiju, a vojna komanda je poverena oficirima SS-a. SS-ov ljubomorno ~u-van monopol na kriminal ukinut je, i vojnicima je prepu{teno da po sop-stvenom naho|enju u~estvuju u masovnim ubijanjima.64 Ni vojni, niekonomski, ni politi~ki faktori nisu smeli da uti~u na skup i komplikovanprogram masovnog istrebljenja i deportacija.

Ako se posmatraju te poslednje godine nacisti~ke vlasti i njihova verzi-ja “petogodi{njeg plana”, koji nisu stigli da ostvare, ali ~iji je cilj bilo is-trebljenje Poljaka i Ukrajinaca, svih 170 miliona Rusa (kako je navedenou jednom planu), inteligencije Zapadne Evrope, zatim Holan|ana, ali i sta-novnika Alzasa i Lorene, kao i onih Nemaca koje bi diskvalifikovao bu-du}i zakon o zdravstvu ili planirani “Zakon o nepripadnicima zajednice”(Gemeinschaftsfremdengesetz), gotovo da se name}e analogija sa bolj{e-vi~kim petogodi{njim planom iz 1929. godine, kada je po~ela Staljinovadiktatura u Rusiji. Vulgarne parole o eugenetici u jednom slu~aju, visoko-parne fraze o ekonomiji u drugom, bile su uvertira za “komad silovitog lu-dila, u kom su svi zakoni logike i principi ekonomije okrenuti naglavce”.65

418 TOTALITARIZAM

63 Vermaht je, razume se, stalno poku{avao da raznim partijskim organima objasni opas-nosti rata koji se vodi uz potpuno zanemarivanje svih vojnih, civilnih i ekonomskih aspekata(v. npr. Poliakov, op. cit., str 321). No ~ak su i mnogi visoki partijski funkcioneri imalipote{ko}a da shvate ovo zanemarivanje objektivnih ekonomskih i vojnih faktora. Mnogo pu-ta im je re~eno da “ekonomski obziri treba u potpunosti da se zanemare u re{avanju [jevrej-skog] pitanja” (Nazi Conspiracy, VI, 402), ali su oni jo{ uvek znali da se àle kako se prekidvelikog gra|evinskog programa u Poljskoj “ne bi dogodio da nisu deportovane hiljade i hi-ljade Jevreja koji su radili na njemu. Sada je izdata naredba da Jevreje treba udaljiti i sa pro-jekata naoruànja. Nadam se da }e... ova naredba uskoro biti povu~ena, jer bi ona samo jo{pogor{ala situaciju”. Ova je nada Hansa Franka, generalnog guvernera Poljske, ostala neis-punjena, kao i kasnije i{~ekivanje neke vojno promi{ljenije politike prema Poljacima i Ukra-jincima. Njegove pritu`be (v. dnevnik u: Nazi Conspiracy, IV, 902ff.) zanimljive su zato {tonjega brine isklju~ivo antiutilitrani aspekt politike nacista tokom rata. “Kada dobijemo rat,od Poljaka i Ukrajinaca i svih ostalih kojih tamo ima moè {to se mene ti~e da se napravimleveno meso....”

64 Prvobitno su samo specijalne jedinice SS-a, Mrtva~ke glave, bile zaposlene u koncen-tracionim logorima. Posle toga na njihovo mesto do{li su pripadnici Waffen-SS-a. Od 1944. ute svrhe koristile su se i jedinice regularnih oruànih snaga, ali su one uglavnom uklju~ivaneu Waffen-SS (v. izjavu pod zakletvom biv{eg slu`benika SS-a u koncentracionom logoru No-jengame, u: Nazi Conspiracy, VII, 211). Kako se aktivno prisustvo Vermahta ose}alo u kon-centracionim logorima, opisao je Oddo Nansen u svom logorskom dnevniku, Day After Day,London 1949. Naàlost, sva je prilika da su ove jedinice regularne vojske bile brutalne barkoliko i SS.

65 Deutscher, op. cit., p. 326. Ovaj citat ima teìnu zato {to dolazi od najblagonaklonijegStaljinovog nekomunisti~kog biografa.

Istina, totalitarni diktatori ne kre}u svesno na put ludila. Pre }e biti danas antiutilitarna priroda totalitarne dràve zbunjuje zato {to pogre{no pret-postavljamo da je ipak u pitanju normalna dràva (birokratija, tiranija, dik-tatura); previ|amo izri~ite tvrdnje totalitarnih vladara da oni zemlju u ko-joj su uspeli da do|u na vlast smatraju samo privremenim {tabom interna-cionalnog pokreta koji napreduje ka osvajanju sveta, da oni pobede i po-raze posmatraju u okvirima vekova ili milenijuma, i da globalni interesiuvek preovla|uju nad ograni~enim interesima na njihovoj sopstvenoj teri-toriji.66 ûvena re~enica “Ispravno je ono {to je dobro za nema~ki narod”bila je namenjena samo masovnoj propagandi; nacistima je utucavano daje “ispravno ono {to je dobro za pokret”,67 a ova dva interesa nisu moralada se podudaraju. Nisu nacisti mislili da su Nemci gospodarska rasa kojojsvet pripada, nego da njih, kao i sve druge narode, treba da predvodi go-spodarska rasa, a da ta rasa tek treba da se rodi.68 I nisu Nemci za~etak go-spodarske rase, nego je to SS.69 U svakom slu~aju, do “germanske impe-rije”, kako je Himler govorio, ili “arijevske” imperije, kako bi je Hitler


66 Posebno su nacisti voleli da ra~unaju u milenijumima. Himlerove izjave da su pripadni-ci SS-a zainteresovani samo za “ideolo{ka pitanja ~iji se zna~aj meri decenijama i stole}ima”i da “sluè stvari koja se u dve hiljade godina jednom javlja”, ponavljaju se, uz manje vari-jacije, kroz ~itav materijal za indoktrinaciju koji je izdao SS-Hauptamt-Schulungsamt (We-sen und Aufgabe der SS und der Polizei, p. 160). – [to se bolj{evi~ke verzije ti~e, programKomunisti~ke Internacionale, koji je Staljin formulisao jo{ 1928. na Kongresu Partije uMoskvi ve} govori sve. Posebno je zanimljivo to {to se Sovjetski Savez smatra “bazom svet-skog pokreta, centrom internacionalne revolucije, najva`nijim faktorom u svetskoj istoriji. USSSR-u je svetski proletarijat po prvi put dobio svoju zemlju...” (citirano prema: W. H.Chamberlin, Blueprint for World Conquest, 1946, gde su programi Tre}e Internacionale datiu celini).

67 Ova promena zvani~nog gesla moè se na}i u: Organisationsbuch der NSDAP, p. 7.68 v. Heiden, op. cit., p. 722. – U govoru od 23. novembra 1937. Hitler pred budu}im poli-

ti~kim vo|ama u Ordensburg-u Zonthofen izjavljuje: “ne sme{no mala plemena, si}u{nezemlje, dràve ili dinastije... ve} samo rase [mogu da] budu osvaja~i sveta. Ali mi, bar {to sesvesti ti~e, tek treba da postanemo rasa” (v. Hitlers Tischgespräche, p. 445). – U potpunomskladu sa ovom nikako slu~ajnom frazom je uredba od 9. avgusta 1941, kojom Hitler zabra-njuje dalje kori{}enje termina “nema~ka rasa” zato {to to vodi “`rtvovanju ideje rase kao ta-kve u korist ~isto nacionalnog principa i uni{tenju va`nih idejnih preduslova ~itave na{e ras-ne i narodne politike” (Verfügungen, Anordnungen, Bekanntgaben). O~igledno je da bi po-jam nema~ke rase bio prepreka progresivnoj “selekciji” i istrebljenju nepoèljnih elemenatame|u samim Nemcima, koja se tih godina i planirala za budu}nost.

69 Himler je stoga “ubrzo osnovao germanski SS u raznim zemljama”, kom je govorio:“Ne o~ekujemo mi od vas da iz oportunizma postanete Nemci. Ali itekako o~ekujemo da svojnacionalni ideal podredite vi{em rasnom i istorijskom idealu, Germanskom Rajhu” (Heiden,op. cit.). Budu}i zadatak tog Germanskog SS-a bio bi da putem “{to brèg razmnoàvanja”stvori “rasni superstratum”, koji bi tokom narednih dvadeset do trideset godina “svojomvode}om klasom predstavljao ~itavu Evropu” (Himlerov govor na sastanku general-majoraSS-a u Poznanju 1943, u: Nazi Conspiracy, IV, 558ff).

nazvao, valjalo se strpeti jo{ nekoliko vekova.70 Za “pokret” je bilo mno-go zna~ajnije pokazati kako je mogu}e da se nova rasa stvori uni{tavanjemdrugih “rasa” nego dobiti rat sa ograni~enim ciljevima. Ono {to se neutral-nom posmatra~u ~ini kao “komad silovitog ludila” prosto je posledica ap-solutnog primata pokreta ne samo nad dràvom, nego i nad nacijom, ljudi-ma, pa ~ak i nad funkcijama samih vo|a. Ingeniozne metode totalitarnevladavine, sa njenom apsolutnom i neprevazi|enom koncentracijom mo}iu rukama jednog ~oveka, ranije niko nije oprobao prosto zato {to nijedanobi~an tiranin nikada nije bio toliko lud da odbaci sve ograni~ene i lokalneinterese – ekonomske, nacionalne, ljudske, vojne – zarad jedne ~isto fik-tivne realnosti u nekoj neodre|enoj, dalekoj budu}nosti.

Kako totalitarizam kada do|e na vlast ostaje veran prvobitnim u~enjimapokreta, upadljive sli~nosti izme|u organizacionih metoda pokreta i tako-zvane totalitarne dràve jedva da iznena|uju. Podela na ~lanove partije isimpatizere okupljene u frontovima nikako ne nestaje, nego vodi “koordi-naciji”, putem koje se ~itavo stanovni{tvo organizuje u simaptizere. Neve-rovatan priliv simpatizera kontroli{e se ograni~avanjem partije na privile-govanu “klasu” od nekoliko miliona i stvaranjem superpartije, naime elit-nih formacija, od nekoliko stotina hiljada ljudi. Umnoàvanje slu`bi,udvostru~avanje funkcija i prilago|avanje odnosa izme|u partije i simpa-tizera novim okolnostima zapravo jedino zna~e da je specifi~na strukturapokreta ostala nepromenjena, nalik glavici luka, gde je svaki sloj prethod-nica slede}eg, mnogo radikalnijeg. Dràvni aparat pretvoren je u frontbirokrata-simpatizera; njegova je uloga da u domenu unutra{njih poslovauliva poverenje masama tek koordinisanih gra|ana, dok u domenu inostra-nih poslova treba da zavarava spoljni, netotalitarni svet. Vo|a, sa dvostru-kom ulogom {efa dràve i vo|e pokreta, u svojoj li~nosti sjedinjuje bezo-bzirnu radikalnost i normalnost koja prosto uliva poverenje.

Jedna od va`nih razlika izme|u totalitarnog pokreta i totalitarne dràvesastoji se u tome {to totalitarni diktator moè i mora da laè mnogo vi{e imnogo doslednije nego {to je to morao kao vo|a pokreta. Ovo delom au-tomatski proizilazi iz porasta broja simpatizera, a delom i iz ~injenice dase neugodne izjave dràvnika ne mogu tako lako povu}i kao izjave partij-skog demagoga. Zato se Hitler i odlu~io da se bez okoli{enja vrati staro-modnom nacionalizmu, koji je i sam toliko puta prokazao pre dolaska navlast; glume}i vatrenog nacionalistu, tvrde}i da nacionalsocijalizam nije“roba za izvoz”, umirio je Nemce koliko i inostranstvo, jer je tako nago-vestio da }e se ambicije nacista zadovoljiti ispunjenjem tradicionalnih za-hteva nema~ke nacionalisti~ke spoljne politike – povratkom teritorija odu-zetih Versajskim ugovorom, priklju~enjem Austrije (Anschluß), aneksijom

420 TOTALITARIZAM

70 Himler, ibid., p. 572.

delova ê{ke u kojima ìve Nemci. Isto tako je i Staljin imao u vidu irusko javno mnjenje i spoljni svet kada je izumeo teoriju “socijalizma ujednoj zemlji”, a teret svetske revolucije zbacio na Trockog.71

Sistematsko obmanjivanje ~itavog sveta moè se bezbedno sprovesti sa-mo u uslovima totalitarne vladavine, gde fiktivnost svakodnevne stvar-nosti propagandu ~ini gotovo izli{nom. Pre dolaska na vlast, pokreti sebine mogu da dozvole da u tolikoj meri skrivaju prave ciljeve – kona~no,pokreti i treba da podstaknu organizovanje masa. No ako se ukaè mogu}-nost da se Jevreji istrebe kao stenice, otrovnim gasom, onda vi{e nema po-trebe da se za Jevreje govori da su stenice;72 ako neko ima toliku mo} da~itavoj naciji ispri~a istoriju Revolucije a da ime Trockog i ne spomene,nema potrebe za daljom propagandom protiv Trockog. Me|utim, jedinose kod “ideolo{ki sasvim pouzdanih ljudi” – bilo da su oni takvu pouz-danost stekli u {kolama Kominterne ili u posebnim nacisti~kim centrimaza indoktrinaciju – moè o~ekivati da }e metode kojima se postiù ideo-lo{ki ciljevi biti efikasne, ~ak i ako se ti ciljevi i dalje iznose u javnosti. Utakvim prilikama uvek se ispostavlja da obi~ni simpatizeri nikada ne sh-vataju {ta se de{ava.73 Paradoksalno je da “javno tajno dru{tvo” nikada ni-je konspirativnije po prirodi i metodama nego kada ga me|unarodna za-jednica prizna kao punopravnog ~lana. Hitler se, pre no {to je do{ao navlast, trudio da odoli svim poku{ajima da se partija, pa ~ak i elitne forma-cije, organizuju na konspirativnom osnovu; pa ipak je posle 1933. jedvado~ekao da pretvori SS u neku vrstu tajnog dru{tva.74 Isto tako i komu-


71 Deutscher, op. cit., opisuje Staljinovu izvanrednu “osetljivost za sva ona psiholo{kastrujanja... ~ijim se glasnogovornikom proglasio” (p. 292). “Sam naziv teorije Trockog, ’tra-jna revolucija’, zvu~ao je izmo`denoj generaciji kao zlokobno upozorenje.... Staljin je direk-tno i{ao na strah od rizika i neizvesnosti, koji je ovladao mnogim bolj{evicima” (p. 291).

72 Tako je Hitler mogao sebi da dozvoli da koristi omiljeni kli{e “po{tenog Jevrejina”, i todecembra 1941, kada je po~eo da ih istrebljuje (v. Tischgespräche, p. 346).

73 Zato Hitler, obra}aju}i se ~lanovima general{taba (Blombergu, Fri~u, Rederu) i civili-ma na visokim poloàjima (Nojrat, Gering) novembra 1937, moè otvoreno da izjavi kakomu treba depopulisan prostor i da odbije ideju o osvajanju stranih naroda. O~igledno nijedanod slu{alaca nije shvatio da }e ovo automatski dovesti do istrebljenja tih naroda.

74 To pretvaranje je po~elo sa naredbom iz jula 1934, kojom je SS podignut na nivo neza-visne organizacije NSDAP-a, a dovr{eno je poverljivom uredbom iz avgusta 1938, koja ob-javljuje da specijalne formacije SS-a, Mrtva~ke glave i udarne trupe, nisu ni deo vojske nideo policije; Mrtva~ke glave su imale da “izvr{avaju policijske zadatke”, dok su udarne trupebile “stalna vojna jedinica kojom raspolaèm isklju~ivo ja” (Nazi Conspiracy, III, 459). Dveslede}e uredbe, iz oktobra 1939. i aprila 1940, regulisale su posebnu punu nadle`nost za svepripadnike SS-a o stvarima koje se ti~u svih ~lanova (ibid., II, 184). Od tada nadalje svi pam-fleti koje je izdala slu`ba za indoktrinaciju SS-a imaju oznaku “za upotrebu unutar policije”,“nije za objavljivanje”, “isklju~ivo za rukovodioce i referente za ideolo{ko vaspitanje”. Vre-delo bi truda sastaviti bibliografiju te obimne poverljive literature, koja sadrì mnoge za-konske mere donesene tokom nacisti~ke vladavine. Zanimljivo je da u ovoj vrsti literaturenema nijedne bro{ure SA-a, i to je verovatno najuverljiviji dokaz da SA posle 1934. vi{e nijebio elitna formacija.

nisti~ke partije pod diktatom Moskve, za razliku od svojih prethodnica, ra-do pribegavaju konsiprativnosti ~ak i tamo gde je mogu}a potpuna legal-nost.75 [to je mo} totalitarnog pokreta vidljivija, to su njegovi ciljevi skri-veniji. Da bi se spoznali kona~ni ciljevi Hitlerove vladavine u Nema~koj,bilo je mnogo mudrije osloniti se na njegove propagandne govore i MeinKampf nego na retoriku kancelara Tre}eg Rajha; isto tako bi mnogo mu-drije bilo sumnjati u Staljinove re~i o “socijalizmu u jednoj zemlji”,smi{ljene u trenutnu svrhu dolaska na vlast posle Lenjinove smrti, a oz-biljno shvatiti njegovu u vi{e navrata ispoljenu netrpeljivost premademokratskim zemljama. Totalitarni diktatori su dokazali da itekako do-bro poznaju zamke koje sobom nosi njihova maska normalnosti, to jestopasnosti od istinski nacionalisti~ke politike ili stvarnog gra|enja socijali-zma u jednoj zemlji. Njih oni poku{avaju da prevazi|u stvaranjem stalnogi konzistentnog jaza izme|u umiruju}ih re~i i realnosti vladavine, i svesnorade upravo suprotno od onoga {to govore.76 Staljin je ovu vrstu ma-nevrisanja, koja iziskuje mnogo vi{e ume{nosti nego obi~na diplomatija,usavr{io do ta~ke na kojoj umerenost u spoljnoj politici ili u politi~koj lini-ji Kominterne gotovo neminovno prate radikalne ~istke u partiji. Svakakonije puka slu~ajnost to {to su u pozadini politike Narodnog fronta i nacrtarelativno liberalnog ustava odràvana Moskovska su|enja.

U nacisti~koj i bolj{evi~koj literaturi mogu se na}i brojni dokazi za to datotalitarni reìmi teè osvajanju Zemljine kugle i podvo|enju svih zemaljapod svoju vlast. Pa ipak, ovi ideolo{ki programi, nasle|eni od pred-totali-tarnih pokreta (od nadnacionalnih antisemitskih partija i sanjarenja o pan-germanskom carstvu u slu~aju nacista, a u slu~aju bolj{evika od ideje in-ternacionalnog revolucionarnog socijalizma), nisu presudni. Ono {to jestepresudno je doslednost s kojom totalitarni reìmi u stvari vode svoju ino-stranu politiku, pretpostavljaju}i da }e kad-tad posti}i taj krajnji cilj, i ni-kad ga ne gube iz vida, ma kako dalek on bio i ma kako se ozbiljno njegovi“idealni” zahtevi sukobljavali sa trenutnim prilikama. Stoga oni nijednuzemlju ne smatraju trajno tu|om, ve} je, naprotiv, svaka zemlja potencijal-no njihova teritorija. Dolazak na vlast, ~injenica da je u jednoj zemlji fik-tivan svet pokreta postao opipljiva stvarnost, odre|uje odnos prema dru-gim nacijama, a on je sli~an situaciji u kojoj se nalaze totalitarne partijepod netotalitarnom vla{}u: opipljiva stvarnost fikcije, podràna me|una-rodno priznatom dràvnom vla{}u, moè se izvoziti u netotalitarni svet is-to kao {to se i prezir prema parlamentu moè uvoziti u netotalitarni parla-

422 TOTALITARIZAM

75 upor. Franz Borkenau, “Die neue Komintern” u: Der Monat, Berlin 1949, Heft 4.76 Primeri su isuvi{e o~igledni i isuvi{e brojni da bismo ih navodili. No ovu taktiku ne tre-

ba prosto poistovetiti sa ogromnim nedostatkom odanosti i iskrenosti, koje svi Hitlerovi iStaljinovi biografi navode kao njihove istaknute karakterne crte.

ment. U tom smislu je predratno “re{enje” jevrejskog pitanja bilo zna~ajanizvozni artikl nacisti~ke Nema~ke – proterivanje Jevreja prenelo je u dru-gu zemlju znatnu dozu nacizma; prisiljavanjem Jevreja da napuste Rajhbez paso{a i bez prebijene pare ostvarena je legenda o Jevrejinu Lutalici;prisiliv{i Jevreje da ih mrze, nacisti su prona{li izgovor da se vatreno zain-teresuju za unutra{nju politiku svih nacija.77

Koliko su ozbiljno nacisti shvatili svoju zavereni~ku fikciju, prema ko-joj su oni budu}i vladari sveta, videlo se 1940. kada su – uprkos te{koj si-tuaciji, i pored sasvim realnih izgleda da pobede okupirane narode Evrope– otpo~eli politiku depopulacije na isto~nim teritorijama, bez obzira na gu-bitke u ljudstvu i ozbiljne vojno-strate{ke posledice, i uveli zakon koji jeretroaktivno preneo deo krivi~nog zakona Tre}eg Rajha u okupirane za-padne zemlje.78 Te{ko da je bilo efektnijeg na~ina da se obnaroduje pre-tenzija nacista na osvajanje sveta nego da se kao veleizdaja kazni svaka iz-java ili akcija protiv Tre}eg Rajha, ma ko i ma gde i ma kada da ju je daoili po~inio. Nacisti~ki zakoni su ~itav svet tretirali kao teritoriju koja je po-tencijalno pod njihovom upravom, tako da okupaciona vojska vi{e nije bi-la sredstvo osvajanja koje sa sobom donosi nov zakon osvaja~ev, ve} onakao izvr{ni organ name}e zakon koji navodno ve} vaì za svakoga.

Pretpostavka da nacisti~ki zakon vaì i izvan granica Nema~ke, odnosnoka`njavanje pripadnika drugih naroda, vi{e je od pukog sredstva ugnjeta-vanja. Totalitarni reìmi ne pla{e se logi~kih implikacija ideje osvajanjasveta ~ak i ako one {kode interesima njihovog sopstvenog naroda. Logi~kije nesporno da plan za osvajanje sveta pretpostavlja ukidanje razlika izme-|u osvaja~ke matice i osvojenih teritorija, kao i ukidanje razlike izme|udoma}e i inostrane politike, na kojoj se zasnivaju sve netotalitarne institu-cije i sav me|unarodni saobra}aj. Ako se totalitarni osvaja~ svuda pona{akao svoj na svome, on isto tako i prema sopstvenom narodu mora da seodnosi kao strani zavojeva~.79 A sasvim je ta~no i da totalitarni pokretpreuzima vlast u istom smislu u kom strani osvaja~ okupira zemlju i vladanjom ne u njenu korist, ve} za dobro nekog ili ne~eg drugog. Nacisti su sepona{ali kao strani osvaja~i u Nema~koj kada su, mimo sveg nacionalnog


77 v. cirkularno pismo Ministarstva spoljnih poslova svim nema~kim predstavni{tvima uinostranstvu iz januara 1939, u: Nazi Conspiracy, VI, 87ff.

78 Godine 1940. nema~ka vlada izdala je uredbu po kojoj }e se svi prestupi, od veleizdajedo “zlonamernih agitatorskih izjava protiv vode}ih li~nosti dràve ili partije”, ka`njavatiretroaktivno na svim okupiranim teritorijama, bez obzira na to da li su ih po~inili Nemci ilipripadnici doma}eg stanovni{tva (v. Giles, op. cit.). – Za katastrofalne posledice nacisti~ke“Siedlungspolitik” (politike raseljavanja) u Poljskoj i Ukrajini v. Trial, op. cit., Vols. XXVIand XXIX.

79 Ovaj termin daje Krav~enko, op. cit., p. 303, koji, opisuju}i situaciju u Rusiji posle ve-like ~istke 1936-1938, prime}uje: “Da je strani vladar preuzeo vlast u Sovjetskom Savezu...ne verujem da bi posledice po svakodnevni ìvot bile dalekose`nije ili okrutnije.”

interesa, poku{ali, a umalo i uspeli, da svoj poraz pretvore u kona~nu kata-strofu za ~itav nema~ki narod; isto su tako i u slu~aju pobede nameravalida pro{ire istrebljiva~ku politiku i na “rasno nepodobne” Nemce.80

Izgleda da je sli~an stav uticao i na sovjetsku spoljnu politiku posle rata.Cena koju je sam ruski narod morao da plati zbog njene agresivnosti jeogromna: ta je politika prokockala veliki posleratni zajam od SjedinjenihDràva, koji bi omogu}io obnovu opusto{enih delova zemlje i racionalnu,produktivnu industrijalizaciju. [irenje kominternovskih reìma po Balka-nu i osvajanje velikih teritorija na Istoku nije donelo zna~ajniju dobit, ve}je, naprotiv, jo{ vi{e iscrplo ruske resurse. No, ova politika svakako je slu-ìla interesima bolj{evi~kog pokreta, koji je obuhvatao vi{e od polovinenaseljenog sveta.

Kao strani osvaja~, totalitarni diktator prirodna i industrijska blaga sva-ke zemlje, pa i sopstvene, smatra ratnim plenom i sredstvom za priprema-nje slede}eg koraka agresivne ekspanzije. Kako se ova ekonomija siste-matske otima~ine sprovodi zarad pokreta, a ne zarad nacije, nema tog na-roda i te teritorije koji bi okon~ali ovaj proces. Totalitarni diktator nalikujestranom osvaja~u koji dolazi niotkuda, a njegovo haranje verovatno ne}ekoristiti nikome. Plen se ne raspore|uje tako da oja~a privredu matice – toje privremeni takti~ki manevar. Kada je ekonomija u pitanju, totalitarnireìmi se i u matici pona{aju kao jata skakavaca. Totalitarni diktator svo-jom zemljom vlada kao strani osvaja~, {to dodatno pogor{ava stvari, jer sebezobzirnosti dodaje i efikasnost koja se u toj meri te{ko moè posti}i natu|em terenu. Staljinov rat protiv Ukrajine ranih tridesetih bio je dvostru-ko efikasniji nego stravi~no krvava nema~ka invazija i okupacija.81 Ovo jerazlog zbog kog totalitarizam vi{e voli kvislin{ke vlade nego direktnu vla-davinu, uprkos o~iglednoj opasnosti koju takvi reìmi nose.

424 TOTALITARIZAM

80 Hitler je tokom rata razmi{ljao o uvo|enju op{tegg zakona o zdravstvu: “Posle rend-genskog ispitivanja celog stanovni{tva, Fireru treba predati spisak bolesnika, posebno plu}-nih i sr~anih. Na osnovu novog Zakona o zdravstvu... ove porodice vi{e ne}e mo}i da u~e-stvuju u javnom ìvotu i ne}e im biti dozvoljeno da imaju decu. Firer }e jo{ narediti kakva }ebiti njihova dalja sudbina.” Nije potrebno mnogo ma{te da bi se pogodilo kako bi te naredbeglasile. Broj ljudi koji vi{e “ne}e mo}i da u~estvuju u javnom ìvotu” obuhvatio bi znatandeo nema~kog stanovni{tva (Nazi Conspiracy, VI, 175).

81 Potpun broj `rtava u Rusiji tokom ~etiri godine rata procenjuje se na izme|u 12 i 21miliona. Staljin je za samo godinu dana pobio oko 8 miliona ljudi (u pitanju je procena; v.Communism in Action. U. S. Government, Washington, 1946, House Document No. 754, pp.140-141). – Za razliku od nacisti~kog reìma, koji je vodio prili~no ta~nu evidenciju o brojupobijenih, o milionima `rtava u Sovjetskom Savezu nema pouzdanih podataka. Pa ipak, Su-varinova procena (op. cit., p. 669) ima odre|enu teìnu utoliko {to poti~e od Valtera Krivick-og, koji je imao direktan pristup informacijama iz izvora GPU-a. U skladu sa tim podacima,popis stanovnika u Sovjetskom Savezu iz 1937, kojih je, prema procenama sovjetskih sta-tisti~ara, trebalo da bude 171 milion, pokazao je da ih zapravo ima svega 145 miliona. To bizna~ilo gubitak od 26 miliona ljudi, broj u koji nisu ura~unati navedeni gubici.

Problem sa totalitarnim reìmima nije u tome {to oni bezobzirno spro-vode politiku sile, nego {to se iza njihove politike krije sasvim nova i dosad nepoznata koncepcija sile, kao {to i iza njihove Realpolitik stoji sa-svim nova i do sad nepoznata koncepcija realnosti. Potpuno zanemariva-nje neposrednih posledica, pre nego bezobzirnost; iskorenjenost i zanema-rivanje nacionalnih interesa, pre nego nacionalizam; prezir prema utilitar-nim motivima, pre nego beskrupulozno ostvarivanje sopstvenih interesa;“idealizam”, to jest nepokolebljiva vera u fiktivni svet ideologije, pre negoglad za mo}i – sve je ovo u me|unarodnu politiku unelo nov faktor, opas-niji od puke agresivnosti.

Mo}, onako kako je totalitarizam shvata, po~iva isklju~ivo na sili kojuproizvodi organizacija. Kao {to je Staljin u svakoj instituciji, nezavisno odnjene prave funkcije, video “prenosni remen koji povezuje partiju sa naro-dom”82 i kao {to je iskreno verovao da najve}e bogatstvo Sovjetskog Sa-veza nisu rudna blaga ili proizvodni kapaciteti ogromne radne snage, negopartijski “kadrovi”83 (t.j. policija), tako je i Hitler jo{ 1929. “pravu veli~i-nu” pokreta video u ~injenici da je {ezdeset hiljada ljudi “po spoljnim od-likama postalo skoro jedna celina, da su ovi ~lanovi jedinstveni ne samo uidejama, ve} i da im je izraz lica skoro isti. Pogledajte ove nasmejane o~i,ovaj fanati~ni entuzijazam i otkri}ete... kako je stotinu hiljada ljudi u po-kretu postalo jedno”.84 Ma kakva veza u predstavi ~oveka sa Zapada po-stojala izme|u mo}i i zemaljskih dobara, blaga i bogatstava, ovde se onarazloìla u neku vrstu dematerijalizovanog mehanizma koji svakim pokre-tom generi{e mo} kao {to trenje ili galvanske struje stvaraju elektricitet.Totalitarna podela dràva na imu}ne i siroma{ne mnogo je vi{e od dema-go{kog trika; oni koji tu podelu prave zaista veruju da je mo} materijalnihdobara zanemarljiva i da samo stoji na putu razvoju organizacione mo}i.Za Staljina je rast i razvoj policijskih kadrova bio neuporedivo va`niji odnafte u Bakuu, uglja i rudnih blaga Urala, ìtnica Ukrajine ili potencijalnihblaga Sibira – ukratko, od razvoja punog arsenala mo}i Rusije. Isti men-talitet naveo je i Hitlera da ~itavu Nema~ku `rtvuje kadrovima SS-a; on ni-je shvatio da je rat izgubljen kada su nema~ki gradovi ve} bili razru{eni aindustrijska postrojenja uni{tena, nego tek kad je saznao da vi{e ne moè


82 Deutscher, op. cit., p. 256.83 B. Souvarine, op. cit., p. 605, citira Staljina, koji je na vrhuncu terora, 1937, rekao:

“Morate da shvatite da su od svih blagodeti na svetu najdragoceni i najva`niji kadrovi.” Sviizve{taji pokazuju da u Sovjetskom Savezu tajnu policiju treba shvatiti kao pravu elitnu for-maciju partije. Simptomati~no je da se agenti NKVD-a jo{ od po~etka dvadesetih nisu mogli“dobrovoljno prijavljivati”, ve} da su se regrutovali iz redova partije. “Niko ne moè sâm dase opredeli za karijeru u NKVD-u” (v. Beck/Godin, op. cit., p. 160).

84 citirano prema: Heiden, op. cit., p. 311.

da se pouzda u SS.85 Za ~oveka koji veruje u svemo} organizacije mimosvih ~isto materijalnih faktora, vojnih ili ekonomskih, i koji, osim toga,kona~nu pobedu svog poduhvata posmatra u okvirima vekova, poraz nepredstavljaju ni vojna katastrofa ni glad koja preti stanovni{tvu, ve} samouni{tenje elitnih formacija, koje treba da iznesu zaveru za vladavinu nadcelim svetom, i to preko niza generacija.

Zbog nestruktuiranosti totalitarne dràve, zapostavljanja materijalnihinteresa, prenebregavanja profita kao motiva, uop{te, zbog njenih neutili-tarnih stavova, savremena politika postala je u velikoj meri nepredvidlji-va. Netotalitarni svet nije u stanju da shvati mentalitet koji funkcioni{e mi-mo svake predvidljive akcije i bez obaziranja na raspoloìvo ljudstvo imaterijal, mentalitet koji se uop{te ne obazire na nacionalni interes i do-brobit sopstvenog naroda. Oni koji ispravno shvataju stravi~nu efikasnosttotalitarne organizacije i policije skoni su da precene materijalnu snagu to-talitarnih zemalja, dok su, opet, oni koji razumeju rasipni~ku nekompe-tentnost totalitarne privrede skloni da potcene potencijal mo}i koji semoè stvoriti nezavisno od svih materijalnih faktora.

II: Tajna policija

ZA SADA su nam poznata samo dva autenti~na oblika totalitarne domi-nacije: nacionalsocijalisti~ka diktatura posle 1938. i bolj{evi~ka diktaturaod 1930. Ovi oblici vladavine se su{tinski razlikuju od diktatura, despotijaili tiranija; mada su se, sa izvesnim kontinuitetom, razvili iz partijskih dik-tatura, njihove su{tinski totalitarne crte su nove i ne mogu se izvesti izjednopartijskih sistema. Cilj jednopartijskog sistema nije da prosto preu-zme dràvni aparat, ve} da, popunjavaju}i sve slu`be ~lanovima partije,postigne potpuno stapanje dràve i partije, tako da, po dolasku na vlast,partija postaje neka vrsta propagandne agencije vlade. Ovaj sistem je “to-talan” samo u negativnom smislu, naime po tome {to partija na vlasti netoleri{e druge partije, opoziciju ili slobodu politi~kog mi{ljenja. Jednopar-tijska diktatura ne dira zate~eni odnos izme|u dràve i partije; vlada i vo-jska imaju istu mo} kao i ranije, a “revolucija” se sastoji samo u tome {tosu sve poloàje u vladi sada zaposeli ~lanovi partije. U svim ovim slu~aje-vima, mo} partije po~iva na monopolu koji joj jem~i dràva, a sama partijavi{e nema svoj centar mo}i.

Revolucija koju totalitarni pokreti izvode po dolasku na vlast znatno jeradikalnije prirode. Od samog po~etka oni se trude da zadrè su{tinske ra-

426 TOTALITARIZAM

85 Sude}i prema izve{tajima sa poslednjeg sastanka, Hitler je odlu~io da po~ini samoubist-vo nakon {to je saznao da vi{e ne moè imati potpuno poverenje u SS (v. H. R. Trevor-Rop-er, The Last Days of Hitler, 1947, p. 116ff).

zlike izme|u dràve i pokreta, kao i da spre~e vladu da apsorbuje “revolu-cionarne” institucije pokreta.86 Problem preuzimanja dràvne ma{inerijebez stapanja sa njom re{ava se tako {to se uspon unutar dràvne hijerarhi-je dozvoljava jedino onim ~lanovima partije koji su od sporednog zna~ajaza pokret. Sva stvarna mo} je u institucijama pokreta, a van dràvnog ivojnog aparata. Unutar pokreta, koji ostaje jezgro akcije, donose se sveodluke; zvani~ne javne slu`be ~esto ~ak i nisu informisane o onome {to sedoga|a, a ~lanovi partije koji imaju ambiciju da postanu ministri uvek tu“burùjsku” èlju pla}aju gubitkom uticaja u pokretu i poverenja njegovihvo|a.

Kada do|u na vlast, totalitarni pokreti dràvu koriste kao fasadu kojapredstavlja zemlju u netotalitarnom svetu. Kao takva, totalitarna dràva jelogi~an nastavak totalitarnog pokreta, od koga i pozajmljuje organizacionustrukturu. Totalitarni vladari se prema netotalitarnim vladama ophode kao{to su se ophodili prema parlamentarnim strankama ili unutarpartijskimfrakcijama pre no {to su do{li na vlast, i ponovo se suo~avaju sa dvostrukimproblemom, mada ovaj put na vi{em, me|unarodnom nivou: fiktivni svetpokreta (ili totalitarne dràve) treba za{tititi od uticaja stvarnosti, dok prednormalnim svetom valja zadràti privid normalnosti i zdravog razuma.

Iznad dràve i iza fasade prividne vlasti, u lavirintu umnoènih slu`bi, iz-me{anih nadle`nosti i u haosu neefikasnosti, nalazi se jezgro mo}i zemlje:efikasne i slu`be tajne policije sa skoro neograni~enim ovla{}enjima.86a

Teì{te na policiji kao jedinom organu vlasti i odgovaraju}e zanemariva-nje naizgled ve}eg arsenala mo}i vojske, karakteristi~no za sve totalitarnereìme, jo{ uvek se delimi~no mogu objasniti totalitarnom pretenzijom navlast nad celim svetom i svesnim ukidanjem razlike izme|u stranih zema-lja i matice, izme|u spoljnih i unutra{njih poslova. Vojne snage, obu~eneda se bore protiv stranog agresora, oduvek su bile nesigurno sredstvo zapotrebe gra|anskog rata; ~ak i u totalitarnim prilikama njima je te{ko da seprema sopstvenom narodu ophode kao strani napada~.87 Me|utim, mnogo

86 Hitler je ~esto komentarisao odnos izme|u dràve i partije i uvek je nagla{avao da nijedràva od primarnog zna~aja, ve} rasa ili “ujedinjena narodna zajednica” (upor. ve} citirangovor, pre{tampan kao dodatak za Tischgespräche). U govoru na partijskom zasedanju 1935.u Nirnbergu, on je ovoj teoriji dao najsaètiji izraz: “Ne upravlja dràva nama, ve} mi upra-vljamo dràvom”. Razume se da su u praksi takva komandna ovla{}enja mogu}a jedino akosu partijske institucije nezavisne od dràvnih.

86a Otto Gauweiler, Rechtseinrichtungen und Rechtsaufgaben der Bewegung, 1939, eks-plicitno kaè da Himlerova posebna pozicija vo|e SS-a i {efa nema~ke policije po~iva na~injenici da je policijski aparat postigao “istinsko jedinstvo partije i dràve”, {to se ni u jed-nom drugom organu nije ~ak ni poku{alo.

87 Tokom pobuna seljaka dvadestih godina u Rusiji, Voro{ilov je navodno odbio podr{kuCrvene armije, {to je dovelo do osnivanja specijalnih divizija GPU-a za kaznene ekspedicije(v. Ciliga, op. cit., p. 95).


je va`nije to {to zna~aj vojske postaje problemati~an ~ak i u ratu: kako to-talitarni vladar svoju politiku zasniva na pretpostavci da }e kona~no zavla-dati svetom, on `rtve svoje agresije tretira kao da su pobu-njenici, veleiz-dajnici, te mu je stoga i draè da okupiranim teritorijama vlada pomo}upolicije, a ne pomo}u vojske.

I pre no {to do|e na vlast, pokret ima tajnu policiju i {pijunsku slu`bu saograncima u mnogim zemljama. Kasnije agenti ovih slu`bi dobijaju vi{enovca i ve}e nadle`nosti nego regularne {pijunske slu`be vojske, a ~estopostaju i tajni {efovi ambasada i konzulata u inostranstvu.88 Njihov glavnizadatak je da osnuju petu kolonu, upravljaju ograncima pokreta, uti~u naunutra{nju politiku doti~ne zemlje, i da pripreme teren za totalitarnog vla-dara koji }e – kada zbaci vladu ili pobedi na bojnom polju – mo}i da seose}a kao na svome. Drugim re~ima, internacionalni ogranci tajne policijesu prenosni mehanizam koji tu prividno spoljnu politiku totalitarne dràvestalno pretvara u potencijalno unutra{nju politiku totalitarnog pokreta.

Me|utim, ove funkcije koje tajna policija ispunjava da bi pripremila to-talitarnu utopiju svetske vlasti sekundarne su u odnosu na one koje supotrebne za trenutno ostvarenje totalitarne fikcije u odre|enoj zemlji.Dominantna uloga tajne policije u unutra{njoj politici totalitarne zemljesvakako je mnogo doprinela brojnim zabludama o prirodi totalitarizma.Sve despotije se u velikoj meri oslanjaju na tajne slu`be i smatraju da ihvi{e ugroàva sopstveni nego bilo koji drugi narod. Ali, ova analogijaizme|u totalitarizma i despotizma moè da se odrì samo u prvim etapamatotalitarne vladavine, dok jo{ postoji politi~ka opozicija. U tom, kao i umnogom drugom pogledu, totalitarizam koristi i ciljano podràva netotal-itarne zablude, ma kako one malo laskave bile. Himler je, u ~uvenom gov-oru Rajhsveru 1937, preuzeo ulogu obi~nog tiranina kada je objasnio da sesnage policije stalno pro{iruju zato {to u slu~aju rata preti opasnost od ot-varanja “~etvrtog fronta, i to upravo u Nema~koj”.89 Tako je i Staljin, go-tovo u istom trenutku, umalo uspeo da ubedi staru bolj{evi~ku gardu, ~ijasu mu “priznanja” bila potrebna, u opasnost od rata protiv SovjetskogSaveza, zbog koje zemlja mora da ostane jedinstvena ~ak i pod despotom.Uo~ljivo je da su ove tvrdnje date u trenutku kada je sva politi~ka opozici-ja ve} bila uni{tena, da su se tajne slu`be uve}avale kada vi{e i nije bilooponenata koje je trebalo {pijunirati. Po izbijanju rata, Himleru njegovejedinice SS-a vi{e nisu bile potrebne u samoj Nema~koj, osim za odrà-vanje koncentracionih logora i nadgledanje prinudnog rada u drugim ze-mljama; ve}ina naoruànih SS-ovaca sluìla je na Isto~nom frontu, gde su

428 TOTALITARIZAM

88 Godine 1935. agenti Gestapoa u inostranstvu dobili su oko 20 miliona maraka, dok suregularne {pijunske slu`be Rajhsvera morale da se snalaze sa budètom od 8 miliona (v.Pierre Dehillotte, Gestapo, Paris 1940, p. 11).

89 v. Nazi Conspiracy, IV, 616ff.

ih koristili za “specijalne zadatke” – uglavnom za masovna ubistva – i kaopoja~anje politike koja se ~esto sukobljavala i sa vojnom i sa civilnom na-cisti~kom hijerarhijom. Kao i tajna policija Sovjetskog Saveza, formacijeSS-a uglavnom su pristizale nakon {to bi vojne snage primirile okupiraneteritorije i obra~unale se sa otvorenom politi~kom opozicijom.

U prvim fazama totalitarnog reìma, me|utim, tajna policija i elitne par-tijske formacije jo{ uvek igraju sli~nu ulogu kao i u drugim vidovima dik-tature i poznatim teroristi~kim reìmima iz pro{losti, a razuzdana okrut-nost njihovih metoda nema presedana jedino u modernoj istoriji zapadnihzemalja. Prvi stepen, pronalaènje tajnih neprijatelja i proganjanje poli-ti~kih protivnika, kombinuje se sa uvla~enjem ~itavog stanovni{tva u fron-tovske organizacije i prekvalifikovanjem starijih ~lanova partije za dobro-voljnu {pijunsku slu`bu, tako da uglavnom nesigurna naklonost mobili-sanih simpatizera vi{e nije u nadle`nosti posebno obu~enih kadrova poli-cije. Upravo u ovoj po~etnoj fazi, za ~oveka koji mo`da gaji “opasne mis-li” njegov sused postaje mnogo ozbiljniji neprijatelj nego {to je to zvani-~na policija. Prva faza zavr{ava se likvidacijom otvorenog i prikrivenogotpora u bilo kom organizovanom obliku; u Nema~koj se to dogodilo oko1935, a u sovjetskoj Rusiji oko 1930.

Tek kada se zavr{i istrebljenje pravih, a otpo~ne proganjanje “objek-tivnih neprijatelja”, teror postaje su{tina totalitarnih reìma. Pod izgovo-rom izgradnje socijalizma u jednoj zemlji, ili kori{}enja neke teritorije kaolaboratorije za revolucionarne eksperimente, ili ostvarivanja Volksge-meinschaft, prelazi se na drugi zahtev totalitarizma, zahtev za totalnomdominacijom. I mada je teoretski totalna dominacija mogu}a jedino u us-lovima vladavine nad celim svetom, totalitarni reìmi su dokazali da seovaj deo totalitarne utopije moè ostvariti skoro u potpunosti, zato {to jeza neko vreme nezavisan od poraza ili pobede. Tako je Hitler usred serijevojnih poraza mogao da likuje zbog istrebljenja Jevreja i osnivanja fabrikasmrti; nevezano za kona~an ishod, bez rata se nikako ne bi mogli “spalitisvi mostovi” i ostvariti neki od ciljeva totalitarnog pokreta.90

Elitne formacije nacisti~kog i “kadrovi” bolj{evi~kog pokreta vi{e sluèostvarivanju totalne dominacije nego bezbednosti reìma. Kao {to je tota-litarni zahtev za vladavinom nad celim svetom samo naizgled isto {to i im-perijalisti~ka ekspanzija, tako i zahtev za totalnom dominacijom samopodse}a na despotizam. Ako je glavna razlika izme|u totalitarne i imperi-jalisti~ke ekspanzije u tome {to totalitarna ne pravi razliku izme|u maticei strane zemlje, onda je glavna razlika izme|u despotske i totalitarne tajnepolicije u tome {to totalitarna ne traga za tajnim mislima i ne koristi starimetod tajnih slu`bi, metod provokacije.91


90 v. primedbu 62.91 Maurice Laporte, Histoire de l’Okhrana, Paris 1935, metod provokacije s pravom sma-

tra “temeljem” tajne policije (p. 19).

Kako uspon totalitarne tajne policije zapo~inje posle pacifikacije zem-lje, ona se spoljnim posmatra~ima ~ini sasvim izli{nom – ili ih, pak, navo-di na pomisao da postoji neki tajni pokret otpora.92 Izlišnost tajnih slu`binije ni{ta novo; one su oduvek bile opsednute potrebom da dokaù svojukorisnost i da zadrè radna mesta i nakon ispunjenja prvobitnog zadatka.Metodi kojima se one sluè u te svrhe u velikoj su meri oteàli prou~ava-nje istorije revolucija. îni se, na primer, da za vreme vladavine Luja Na-poleona nije bilo jedne jedine antivladine akcije koju nije inicirala samapolicija.93 Isto tako i uloga tajnih agenata u svim revolucionarnim partija-ma caristi~ke Rusije navodi na pomisao da bi bez njihovih “inspirativnih”provokacija ruski revolucionarni pokret bio mnogo manje uspe{an.94 Dru-gim re~ima, provokacije su dosta pomogle da se odrì kontinuitet revolu-cionarne tradicije, koliko su, s druge strane, i stalno ometale organizova-nje revolucije.

Ova problemati~na uloga provokacije mogla je da bude jedan od razlo-ga iz kog su je totalitarni vladari odbacili. Osim toga, potreba za provoka-cijom javlja se kada obi~na sumnja vi{e nije dovoljna za hap{enje i ka`nja-vanje. Nijedan totalitarni vladar, naravno, nije ni sanjao da }e jednommorati da se vrati na provokaciju kako bi nekoga koga smatra neprijate-ljem uvukao u zamku. Od ovih tehni~kih razloga mnogo je zna~ajnija ~i-njenica da je totalitarizam i pre osvajanja vlasti ideolo{ki ve} definisaosvoje neprijatelje, tako da kategorije “osumnji~enih” nisu stvorene na os-novu obave{tenja od policije. Stoga Jevreje u nacisti~koj Nema~koj ili po-tomke nekada{njih vladaju}ih klasa u Sovjetskom Savezu niko nije stvar-

430 TOTALITARIZAM

U sovjetskoj Rusiji provokacija nikako nije bila samo tajno oru`je tajne policije, nego ipopularan metod ispitivanja javnog mnjenja. Neodlu~nost stanovni{tva da kritikuje “liberal-na” intermeca pokazuje da se takvi gestovi shvataju kao provokacija na masovnom nivou. Itako je provokacija postala totalitarna verzija ispitivanja javnog mnjenja.

92 U tom smislu zanimljivi su poku{aji nacisti~kih dràvnih slu`benika u Nema~koj dasmanje kompetencije i broj slu`benika Gestapoa, pod izgovorom da je nacifikacija zemljeve} postignuta, tako da je Himler, koji je, ba{ naprotiv, u tom trenutku (oko 1934) hteo daoja~a tajnu policiju, opasnost od “unutra{njih neprijatelja” morao da prikaè kao mnogo oz-biljniju (v. Nazi Conspiracy, II, 259; V, 205; III, 547).

93 v. Gallier-Boissière, Mysteries of the French Secret Police, 1938, p. 234.94 Uostalom, ~ini se da nije slu~ajno to {to osnivanje Ohrane 1880. najavljuje period

najìvlje revolucionarne aktivnosti u Rusiji. Kako bi dokazala svoju opravdanost, Ohrana jepovremeno morala da organizuje ubistva, a njeni agenti “sluìli su, sebi uprkos, idejama onihkoje su potkazivali.... Bilo da je agent policije rasturao pamflete ili da je neki Azef organizo-vao ubistvo ministra – rezultat je bio isti” (M. Laporte, op. cit., str 25). Osim toga, ~ini se i dasu va`nije egzekucije – ubistvo Stolipina i fon Plefea – bile posao policije. Za revolucionar-nu tradiciju klju~na je ~injenica da su u vreme zati{ja agenti policije morali da “raspirujustrasti i stimuli{u revnost” revolucionara (ibid., p. 71).

V. i Bertram D. Wolfe, Three Who Made A Revolution: Lenin, Trotsky, Stalin, 1948, kojiovaj fenomen naziva “policijskim socijalizmom”.

no sumnji~io za neku neprijateljsku akciju; oni su progla{eni za “objek-tivne” neprijatelje reìma u skladu sa njegovom ideologijom.

Glavna razlika izme|u despotske i totalitarne tajne policije jeste razlikaizme|u “sumnjivog lica” i “objektivnog neprijatelja”. Ovog potonjeg od-re|uje politika vlade, a ne njegova èlja da zbaci vladu.95 On nikada nijeindividualac ~ije opasne misli treba isprovocirati ili ~ija pro{lost opravda-va sumnju, ve} je “nosilac tendencija”, ne{to kao nosilac virusa.96 Sa prak-ti~nog stanovi{ta, totalitarni vladar pona{a se kao ~ovek koji neprestanovre|a drugog ~oveka, sve dok svi ne shvate da je ovaj njegov neprijatelj,tako da, sa izvesnim opravdanjem, moè i da ga ubije u samoodbrani. Ovomo`da jeste malo okrutno, ali deluje – to zna svako ko je video kako uspe-{ni karijeristi elimini{u suparnike.

Za funkcionisanje totalitarnih reìma sámo uvo|enje pojma “objekti-vnog neprijatelja” od ve}eg je zna~aja nego ideolo{ko definisanje te kate-gorije. Da je u pitanju obi~na mr`nja prema Jevrejima ili buròaziji, totali-tarni reìmi bi, po izvr{enju nekog monstruoznog zlo~ina, gotovo i moglida se vrate pravilima normalnog ìvota i vladanja. Kao {to znamo, de{avase upravo suprotno. Kategorija objektivnog neprijatelja nadìvljava prveideolo{ki odre|ene neprijatelje pokreta. Otkrivaju se novi objektivni ne-prijatelji, u skladu sa izmenjenim okolnostima. Nacisti su, predvidev{ipotpuno istrebljenje Jevreja, ve} preduzeli potrebne preliminarne mere zalikvidiranje Poljaka, dok je Hitler planirao i desetkovanje odre|enih kate-gorija Nemaca.97 Bolj{evici su po~eli sa potomcima nekada{njih vladaju-


95 Hans Frank, koji je kasnije postao generalni guverner Poljske, povukao je tipi~nu raz-liku izme|u ~oveka koji je “opasan po dràvu” i onoga ko je “neprijateljski nastrojen premadràvi” – ono prvo je objektivna osobina nezavisna od volje i pona{anja; politi~ka policijanacista ne bavi se samo delima protiv dràve, nego i “svim napadima koji ugroàvaju dràvu,bez obzira na njihov stvarni cilj” (v. Deutsches Verwaltungsrecht, pp. 420-430; citirano pre-ma prevodu u: Nazi Conspiracy, IV, p. 881ff). – Po Mauncovim re~ima (op. cit., p. 44), “kaomera bezbednosti, eliminisanje opasnih osoba... ima za cilj da spre~i opasnosti po nacionaluzajednicu, bez obzira na prestup koji je ta osoba mogla po~initi. Va`no je da se predupredeobjektivne opasnosti.”

96 R. Hen, nacisti~ki pravnik i pripadnik SS-a, rekao je u posmrtnom govoru RajnharduHajdrihu (koji je, pre no {to je do{ao na vlast u êhoslova~koj, bio jedan od najbliskijih Him-lerovih saradnika) da je on svoje protivnike smatrao ne “individuama, nego nosiocima ten-dencija opasnih po dràvu, koji stoga ne pripadaju nacionalnoj zajednici” (u: Deutsche All-gemeine Zeitung, 6. jun 1942; citirano prema: E. Kohn-Bramstedt, Dictatorship and PoliticalPolice, London 1945).

97 Jo{ 1941, tokom sastanka u Hitlerovom {tabu, predloèno je da se poljskom stanovni-{tvu nametnu iste odredbe po kojima su se Jevreji pripremali za logore smrti: promena ime-na ako su nema~kog porekla, smrtne kazne za polne odnose izme|u Nemaca i Poljaka(Rassenschande, rasni greh), obaveza da u Nema~koj nose znak P, nalik ùtoj zvezdi za Je-vreje (v. Nazi Conspiracy, VIII, 237ff, i dnevnik Hansa Franka u: Trial, op. cit., XXIX, 683).Naravno, i sami Poljaci su se uskoro zabrinuli {ta }e biti s njima kada nacisti zavr{e sa istre-bljenjem Jevreja (Nazi Conspiracy, IV, 916). – Za Hitlerove planove koji su se ticali Nemaca,v. primedbu 80.

}ih klasa, a potom svu èstinu terora usmerili na kulake (ranih tridesetih),za kojima su usledili Rusi poljskog porekla (izme|u 1936. i 1938), Tatari iNemci sa Volge tokom rata, biv{i ratni zarobljenici i jedinice okupacionihsnaga Crvene armije posle rata, a po osnivanju jevrejske dràve i ruskiJevreji. Izbor ovih kategorija nikada nije bio sasvim slu~ajan; kako onesluè potrebama propagande u inostranstvu, va`no je da njihovi pripadni-ci izgledaju uverljivo kao mogu}i neprijatelji. Izbor kategorije moè ~akbiti izvr{en u skladu sa propagandnim potrebama pokreta uop{te – kao, naprimer, iznenadna, sasvim nova pojava zvani~nog antisemitizma u So-vjetskom Savezu, koja je mo`da bila sra~unata na to da pridobije simpati-je satelitskih dràva u Evropi za Sovjetski Savez. Paradna su|enja, na ko-jima se od “objektivno” identifikovanih neprijatelja traì subjektivno priz-navanje krivice, treba da sluè ovoj svrsi; su|enja se najbolje mogu in-scenirati sa onima koji su pro{li kroz totalitarnu indoktrinaciju, jer ih ovaosposobljava da “subjektivno” shvate svoju “objektivnu” {tetnost i da pri-znaju “radi zajedni~ke stvari”.98 Pojam “objektivnog neprijatelja”, ~iji seidentitet menja u skladu sa okolnostima – tako da ~im se likvidira jednakategorija, drugoj moè da se objavi rat – odgovara tvrdnjama totalitarnihvladara da njihov reìm nije vlast u tradicionalnom smislu, ve} pokret, ~ijenapredovanje stalno nailazi na nove prepreke, a njih treba eliminisati.Ukoliko uop{te moè biti govora o nekoj pravnoj misli u totalitarizmu,“objektivni protivnik” je njena okosnica.

U bliskoj vezi sa ovim pretvaranjem osumnji~enog ~oveka u objektiv-nog neprijatelja jeste i promena poloàja tajne policije u totalitarnoj drà-vi. Tajne slu`be su s pravom nazivane dràvama u dràvi, i to ne samo udespotijama, nego i u ustavnim i poluustavnim dràvama. Ve} i sámo po-sedovanje tajne informacije oduvek je ovoj slu`bi davalo klju~nu prevlastnad ostalima, i predstavljalo je otvorenu pretnju pripadnicima vladaju}ihkrugova.99 Sada je, me|utim, totalitarna policija u potpunosti podre|enavolji Vo|e, koji jedini moè da odlu~uje o tome ko }e biti slede}i potenci-jalni neprijatelj, ali on, kao {to je Staljin ~inio, tako|e moè da odlu~i ko}e iz iste te tajne policije biti likvidiran. Kako policiji vi{e nije dozvoljenoda se koristi provokacijom, oduzeto joj je jedino dostupno sredstvo po-

432 TOTALITARIZAM

98 Beck/Godin, op. cit., p.87, govore o “objektivnim karakteristikama” po kojima su ljudiu SSSR-u hap{eni; jedna od njih je i pripadnost NKVD-u (p. 153). Subjektivni uvid u objek-tivnu neophodnost hap{enja i priznavanja najlak{e su se mogli posti}i kod nekada{njih pri-padnika tajne policije. Po re~ima biv{eg agenta NKVD-a: “Moje stare{ine dovoljno poznajumene i moj rad, pa ako Partija i NKVD sada od mene zahtevaju da priznam takve stvari, si-gurno imaju valjane razloge za to. Moja du`nost lojalnog sovjetskog gra|anina jeste da neodbijam da priznam ono {to se od mene o~ekuje” (ibid., p. 231).

99 Poznata je situacija u Francuskoj gde su ministri ìveli u stalnom strahu od tajnih dosi-jea policije. [to se situacije u carskoj Rusiji ti~e, v. Laporte, op. cit., pp. 22-23: “Kona~no jeOhrana dobila ovla{}enja daleko ve}a od onih koje su imale regularne instance.... Ohrana...je cara obave{tavala isklju~ivo o onome {to je sama nalazila za shodno”.

mo}u kog moè da o~uva svoju nezavisnost od ostalih organa vlasti, takoda sada njen posao u potpunosti zavisi od vi{ih instanci. Kao i vojska u ne-totalitarnoj dràvi, policija u totalitarnim zemljama prosto sprovodi zva-ni~nu politiku, a izgubila je sve prorogative koje je imala u despotskim bi-rokratijama.100

Zadatak totalitarne policije nije da rasvetljuje zlo~ine, ve} da bude u pri-pravnosti kad vlast re{i da uhapsi odre|enu kategoriju stanovnika. Jedinoona uìva poverenje najvi{ih krugova i zna koja }e se politi~ka linija spro-vesti. Ovo se posebno ti~e pitanja visoke politike, kakvo je, na primer, li-kvidacija ~itave klase ili etni~ke grupe (samo su kadrovi GPU-a znali pra-ve ciljeve sovjetske vlade ranih tridesetih, kao {to su samo formacije SS-aznale da }e do}i do istrebljenja Jevreja ranih ~etrdesetih). Su{tina svako-dnevice u totalitarizmu sastoji se u tome {to jedino agenti NKVD-a u ne-kom industrijskom preduze}u znaju {ta Moskva èli kada, na primer, nare-di da se ubrza proizvodnja cevi: da li prosto èli vi{e cevi, ili èli da uni{tidirektora fabrike, ili da likvidira ~itavo rukovodstvo, ili da zatvori doti~nufabriku, ili }e mo`da ova naredba izazvati talas ~istki {irom zemlje.

Totalna dominacija udvostru~ava tajne slu`be, ~iji se agenti me|usobnone poznaju, zato {to je vlasti potrebna krajnja fleksibilnost. Da ponovoupotrebimo isti primer, kada izda naredbu za cevi, Moskva verovatno nisama ne zna da li su joj zaista potrebne cevi – one su uvek potrebne – ili~istka. Zahvaljuju}i umnoàvanju tajnih slu`bi, odluka se moè doneti uposlednjem trenutku, tako da se jedan ogranak tajne slu`be sprema da di-rektoru fabrike dodeli Lenjinov orden, dok se drugi sprema da ga uhapsi.Efikasnost policije meri se mogu}no{}u da se takve protivre~ne naredbepripremaju istovremeno.

Pod totalitarnim, kao i pod drugim reìmima, tajna policija ima mono-pol na vitalne informacije. No vrsta znanja kojim jedino policija moè daraspolaè bitno se promenila: policija se vi{e ne zanima onim {to se doga-|a u glavama budu}ih `rtava (dobrim delom ona se i ne obazire na to ko }e`rtve biti), ona je sada postala ~uvar najve}e dràvne tajne. Ovo automat-ski zna~i i znatno pove}anje ugleda i pobolj{anje poloàja, mada njegaprati bespovratan gubitak realne mo}i. Tajne slu`be sada ne znaju ni{ta {toVo|a ve} ne zna; kada je u pitanju mo}, one su spale na nivo pukih izvr{i-telja.

Sa stanovi{ta zakona, od prelaska sumnjivog lica u objektivnog neprija-telja jo{ je zanimljivije kako totalitarni reìmi podozrevani prestup zame-njuju mogu}im zlo~inom. Mogu}i zlo~in objektivan je koliko i objektivnineprijatelj. Dok se osumnji~eni hapsi zato {to se smatra da je u stanju da


100 “Za razliku od Ohrane, koja je bila dràva u dràvi, GPU je odeljenje sovjetske vlade...i mnogo je manje samostalan u svojim akcijama” (Roger N. Baldwin, “Political Police”, u:Encyclopedia of Social Sciences).

po~ini zlo~in koji manje ili vi{e odgovara njegovoj li~nosti (ili onome {tose pretpostavlja da je njegova li~nost),101 totalitarna verzija mogu}egzlo~ina zasniva se na logi~kom predvi|anju razvoja objektivnih doga|aja.Moskovska su|enja staroj gardi bolj{evika i generalima Crvene armijeklasi~an su primer ka`njavanja mogu}ih zlo~ina. Iza fantasti~nih,izmi{ljenih optu`bi lako se moè naslutiti slede}a logi~ka kalkulacija: do-ga|aji u Sovjetskom Savezu mogu da vode u krizu, kriza bi mogla da vodisvrgavanju Staljinove diktature, {to bi moglo da oslabi vojnu gotovostzemlje, a mo`da i da dovede do situacije u kojoj bi nova vlada morala dapotpi{e primirje, ili ~ak da sklopi savez sa Hitlerom. Na to Staljin re{avada objavi kako spletka za zbacivanje sa vlasti i zavera sa Hitlerom zaistapostoje.102 Naspram ovih “objektivnih”, mada potpuno neverovatnih mo-gu}nosti stajali su samo “subjektivni” faktori, na primer pouzdanost optu-ènih, njihova iscrpljenost, nesposobnost da shvate {ta se de{ava, njihovo~vrsto uverenje da bi bez Staljina sve bilo izgubljeno, njihova iskrena mr-`nja prema fa{izmu – dakle, pojedinosti kojima po prirodi stvari nedostajekonzistentnost fiktivnog, logi~nog, mogu}eg zlo~ina. Putem stalnog otkla-njanja svih ~injeni~nih ograni~enja, osnovna pretpostavka totalitarizma daje sve mogu}e vodi do apsurdnog i stra{nog zaklju~ka da svaki zlo~in kojivladari zamisle mora da se kazni, bez obzira na to da li je po~injen ili nije.Dakako, mogu} zlo~in, kao i objektivni neprijatelj, nalazi se izvan nadle-`nosti policije, koja ne moè da ga otkrije ili izmisli, niti da ga isprovocira.Tu tajne slu`be opet u potpunosti zavise od politi~ke vlasti. Njihova neza-visnost dràve u dràvi je nestala.

U jednom pogledu, me|utim, totalitarna tajna policija jo{ uvek veomali~i na tajne slu`be netotalitarnih zemalja. Tajna policija je uvek, t.j. od

101 Za pojam osumnji~enog tipi~na je pri~a koju spominje K. Pobjedonoscev u: L’Auto-cratie Russe: Mémoires politiques, correspondance officiele et documents inédits... 1881-1894, Paris 1927: generala êrevina iz Ohrane mole da interveni{e u korist dame koja }e posvoj prilici izgubiti parnicu; druga strana je, ina~e, angaòvala advokata-Jevrejina. Generalse prise}a: “Iste no}i naredio sam da uhapse tog prokletog Jevrejina i drào sam ga kaotakozvanu politi~ki sumnjivu osobu.... Uostalom, zar da se na isti na~in pona{am prema pri-jateljima i prema jednom prljavom Jevrejinu koji je mo`da nevin danas, ali koji je ju~e biokriv ili }e biti kriv sutra?”

102 Optu`be na Moskovskim su|enjima “bile su zasnovane... na groteskno iskrivljenompredvi|anju mogu}ih doga|anja. [Staljinova] argumentacija verovatno je glasila ovako:mo`da }e u krizi hteti da me svrgnu – optuì}u ih da su to ve} poku{ali.... Promena vlastimoè da oslabi odbrambenu mo} Rusije; a ako u tome uspeju, mo`da }e biti primorani dapotpi{u primirje sa Hitlerom, mo`da ~ak i da se sloè sa ustupanjem teritorija.... Optuì}u ihda su ve} sklopili izdajni~ki savez sa Nema~kom i ustupili deo sovjetske teritorije.” Ovako I.Deutscher (op. cit., p. 377) briljantno obja{njava mehanizam Moskovskih su|enja.

Dobar primer nacisti~ke verzije mogu}eg zlo~ina moè se na}i kod Hansa Franka (op.cit.): “Potpun spisak ’napada na dràvu’ nikada se ne moè sastaviti, zato {to se nikako ne dapredvideti {ta moè da ugrozi rukovodstvo i narod u nekom budu}em trenutku” (prevod citi-ran prema: Nazi Conspiracy, IV, 881).

434 TOTALITARIZAM

Fu{ea, profitirala od svojih `rtava i uve}avala zvani~no odobreni budètodre|enim nezvani~nim izvorima, prosto tako {to bi prihvatala pozicijupartnerstva u delatnostima koje je trebalo da suzbija, kakve su na primerkocka i prostitucija.103 Ovi ilegalni metodi finansiranja, od velikodu{nogprimanja mita do otvorene ucene, bili su vaàn faktor u odvajanju tajnihslu`bi od zvani~nih vlasti i u~vrstili su njihov poloàj dràve u dràvi.Zanimljivo je da je finansiranje policijskih delatnosti sredstvima od njenihsopstvenih `rtava nadìvelo sve druge promene. U sovjetskoj RusijiNKVD gotovo sasvim zavisi od prinudnog rada, koji izgleda ne daje ni-kakvu drugu dobit i nema drugu svrhu nego da finansira taj ogromni tajniaparat.104 Himler je svoje jedinice SS-a, koje su najpre bile kadrovi partij-ske tajne policije, finansirao konfiskovanjem imovine Jevreja; potom je saDareom, ministrom poljoprivrede, potpisao sporazum kojim je on, Himler,dobijao nekoliko stotina miliona maraka – taj novac je Dare zara|ivaootkupljuju}i u inostranstvu poljoprivredne proizvode po niòj ceni i pro-daju}i ih u Nema~koj po fiksnim cenama.105 Naravno, ovaj izvor prihodapresahnuo je tokom rata. Albert [per, Totov naslednik i najve}i poslo-davac u Nema~koj posle 1942, predloìo je Himleru sli~an dogovor 1942:ako se Himler sloì da iz nadle`nosti SS-a otpusti uvezenu radnu snagu,koja je bila upadljivo neefikasna, [perova organizacija bi mu za potrebeSS-a davala dogovoren procenat ostvarenog profita.106 Ovakvim manje-vi{e regularnim izvorima prihoda Himler je u vreme krize dodao oprobaneucenjiva~ke metode tajnih slu`bi: u svojim op{tinama jedinice SS-a osni-vale su dru{tva “Prijatelja SS-a”, koja su morala da “dobrovoljno daju”sredstva potrebna lokalnom SS-u.107 (Valja primetiti da nacisti~ka tajna


103 Kori{}enje kriminalnih metoda nije, razume se, monopol francuske tajne policije. UAustriji je, na primer, zloglasnu politi~ku policiju pod Marijom Terezijom organizovao Kau-nic od kadrova takozvane “moralne policije”, koja je ìvela od ucene (v. Moritz Bermann,Maria Theresia und Kaiser Joseph II, Wien-Leipzig, 1881; za ovaj podatak zahvaljujemRobertu Piku).

104 Sigurno je da se ogromna policijska organizacija ispla}uje od dobiti ostvarene od pri-nudnog rada; iznena|uje, me|utim, da on ne pokriva policijski budèt u potpunosti; Krav~e-nko (op. cit.) spominje posebne takse koje NKVD name}e osu|enim gra|anima koji i daljeìve i rade na slobodi.

105 v. Fritz Thyssen, I Paid Hitler, London 1941.106 v. Nazi Conspiracy, I, 916-917. – Sva ekonomska aktivnost SS-a bila je koncentrisana

u jednoj centrali za ekonomske i administrativne poslove. Upravi javnih prihoda SS je svojefinansijske izvore prijavio kao “partijsku imovinu za posebne svrhe” (pismo od 5. maja 1943;citirano iz: M. Wolfson, Übersicht der Gliederung verbrecherischer Nazi-Organisationen,Omgus, decembar 1947).

107 v. Kohn-Bramstedt, op. cit., p. 112. – Da je ovde re~ o uceni, jasno vidimo kad uzme-mo u obzir da su ovaj na~in prikupljanja sredstava uvek organizovale lokalne jedinice SS-a umestima u kojima su bile stacionirane (v. Der Weg der SS, izdao SS Hauptamt-Schulung-samt, bez datuma, p. 14).

policija u raznim finansijskim operacijama nije koristila svoje zatvore-nike. Osim u poslednjim godinama rata, kada eksploatacijom ljudskogmaterijala u koncentracionim logorima nije vi{e upravljao samo Himler,rad u logorima “nije imao nikakvu racionalnu svrhu, osim da uve}a mukui patnju nesre}nih zatvorenika”.108)

Me|utim, ove finansijske neregularnosti su jedini, a uz to i ne mnogozna~ajan trag tradicije tajne policije. One su mogu}e zbog toga {to totali-tarni reìmi u na~elu zanemaruju privredne i finansijske probleme, tako dametode koje bi u normalnim uslovima bile protivzakonite i koje bi tajnupoliciju razlikovale od drugih, uglednijih odeljenja dràvnog aparata, vi{ene ukazuju na to da ovo odeljenje uìva izvesnu samostalnost, da ga nijed-no drugo ne kontroli{e i da ìvi u atmosferi iregularnosti, bezakonja i ne-sigurnosti. Naprotiv, poloàj totalitarne tajne policije u potpunosti je utvr-|en, a njene slu`be su sasvim integrisane u dràvni aparat. Ne samo da seova organizacija ne nalazi s onu stranu zakona, ona je upravo oli~enje za-kona, a njen dignitet ne podleè sumnji. Totalitarna tajna policija vi{e neorganizuje ubistva na svoju inicijativu, ne provocira vi{e prestupe protivdràve i dru{tva, ve} strogo ka`njava sve oblike podmi}ivanja, ucene iprotivzakonitog boga}enja. Himler je sebi mogao da dozvoli da svojimljudima usred rata o~ita bukvicu, i to sa veoma realnim pretnjama – “Mismo imali moralno pravo... da izbri{emo taj narod [Jevreje] koji se name-rio da izbri{e nas, ali nemamo pravo da se bogatimo na ma koji na~in, biloda je u pitanju bunda, sat, jedna marka ili cigareta”109; takve re~i }emouzalud traìti u istoriji tajne policije. Ako se ona i dalje bavi “opasnim mis-lima”, onda to verovatno nisu one koje osumnji~ene osobe smatraju opas-nima; sav intelektualni i umetni~ki ìvot po prirodi stvari zahteva nepre-kidno ponovno uspostavljanje i reviziju normi, iz ~ega logi~no sledi i stal-no eliminisanje intelektualaca ~ije “opasne misli” obi~no ~ine neke kolikojo{ ju~e sasvim pravoverne ideje. Dok je, dakle, tajna policija, u uobi~a-jenom zna~enju te re~i, postala izli{na, njena ekonomska funkcija,ponekad smatrana va`nijom od one osnovne, jo{ je problemati~nija. Istina,ne moè se osporavati da NKVD periodi~no odre|eni procenat sovjetskogstanovni{tva {alje u logore, eufemisti~ki nazvane logorima za prinudni

436 TOTALITARIZAM

108 ibid., p. 124. – [to se toga ti~e, sklapali su se odre|eni kompromisi za potrebe kadro-va SS-a i odràvanje logora (v. Wolfson, op. cit., pismo od 19. septembra 1941. koje je Os-vald Pol, upravnik Glavne privredne i administrativne komore /Wirtschafts- und Verwal-tungshauptamt/, uputio komesaru Rajha za kontrolu cena). Verovatno su se sve te privredneaktivnosti u koncentracionim logorima razvile tek tokom rata i usled akutnog nedostatka rad-ne snage.

109 Himlerov govor iz oktobra 1943. u Poznanju, International Military Trials, Nürnberg1945-46, Vol. 29, p. 146.

rad;110 no, iako je sasvim mogu}e da je ovo sovjetski na~in re{avanja pro-blema nezaposlenosti, tako|e je op{te poznato da je efikasnost u logorimaneuporedivo nià od sovjetskog proseka i da jedva uspeva da isplati ~ak itro{kove policijskog aparata.

Politi~ka funkcija tajne policije, “najorganizovanijeg i najefikasnijeg”od svih odeljenja u aparatu totalitarnih reìma,111 nije ni problemati~na nisuvi{na. Ona predstavlja istinski izvr{ni organ koji prenosi sve naredbe.Preko mreè tajnih agenata totalitarni vladar obezbedio je sebi direktanizvr{ni mehanizam koji je potpuno odvojen i izolovan od svih drugih in-stitucija, za razliku od strukture glavice luka kod prividne hijerarhije.112 Utom smislu su agenti tajne policije jedina vladaju}a klasa u totalitarnimzemljama, a njihove norme i merila vrednosti proìmaju ~itavo tkivo tota-litarnog dru{tva.

Ako to imamo u vidu, ne}e nas mnogo iznenaditi {to su odre|ene oso-benosti tajne policije u stvari op{te osobine ~itavog totalitarnog dru{tva, ane samo totalitarne tajne policije. Tako kategorija osumnji~enog u tota-litarnim uslovima obuhvata ~itavo stanovni{tvo; svaka misao koja odstupaod zvani~no propisane, a uvek promenljive linije ve} je sumnjiva, ma ukojoj se oblasti ljudskog ìvota pojavila. Prosto zato {to raspolaù sposob-no{}u mi{ljenja, ljudi su po definiciji sumnjivi, a ta sumnja ne moè seodagnati uzornim vladanjem, jer ljudska sposobnost mi{ljenja ujedno je i


110 “Bek Bulat (pseudonim nekada{njeg sovjetskog profesora) bio je u prilici da prou~avadokumente severnokavkaskog NKVD-a. Iz ovih dokumenata proizlazi da je juna 1937, navrhuncu velike ~istke, vlada izdala nare|enje NKVD-u na lokalnom nivou da pohapsiodre|eni procenat stanovni{tva.... Taj procenat se razlikovao od kraja do kraja, a u najmanjelojalnim podru~jima dostizao je 5 procenata. Prosek za ceo Sovjetski Savez bio je oko 3 pro-centa” (izve{tava David J. Dallin u: The News Leader, 8. januar 1949). – Beck/Godin, op.cit., p. 239, dolaze do procene koja se donekle razlikuje od ove, ali je veoma uverljiva.“Hap{enja se planiraju ovako: dokumentacija NKVD-a pokriva prakti~no ~itavostanovni{tvo, i svako je sme{ten u odre|enu kategoriju. Tako za svaki grad postoje statisti~kipodaci o biv{im belogardejcima, ~lanovima opozicionih partija i sl. Sav kompromituju}i ma-terijal... iz priznanja zatvorenikâ tako|e se unosi u dokumentaciju, a na kartonu svake osobeozna~ava se koliko je opasnom smatraju; to zavisi od koli~ine sumnjivog ili kompromitu-ju}eg materijala u dokumentaciji. Kako se statisti~ki podaci redovno dostavljaju vi{im in-stancama, ~istka se moè organizovati u svako doba, uz detaljno poznavanje ta~nog broja lju-di u svakoj kategoriji.”

111 Baldwin, op. cit.112 Kadrovi ruske tajne policije bili su Staljinu na “li~nom raspolaganju” kao i SS-Verfü-

gungstruppen Hitleru. Obe ove slu`be, mada su u vreme rata deo vojnih snaga, ìve podposebnim zakonima. “Zakon o braku”, koji je trebalo da odvoji SS od ostatka stanovni{tva,bio je prva i najdalekose`nija odredba koju je Himler doneo kada se prihvatio reorganizacijeSS-a. âk i pre Himlerovog zakona o braku, godine 1927. SS-u je putem zvani~ne uredbe na-loèno da “nikada [ne u~estvuje] u raspravama na sastancima ~lanstva” (Der Weg der SS, op.cit.). I o ~lanovima NKVD-a, koji su se svesno dràli jedni drugih, a pre svega nisu bili ukontaktu sa drugim delovima partijske aristokratije, imamo sli~ne informacije (Beck/Godin,op. cit., p. 163).

sposobnost predomi{ljanja. Kako je, osim toga, nemogu}e da se ikada spotpunom sigurno{}u doku~i mi{ljenje drugog ~oveka – zato mu~enje ijeste samo o~ajni~ki i jalov poku{aj da se postigne ono {to se posti}i nemoè – sumnja se vi{e ne moè sti{ati, budu}i da ni zajedni~ke vrednostini li~ni interes vi{e ne postoje kao socijalna stvarnost (za razliku od pukepsiholo{ke). Sveop{ta sumnja proìma sve dru{tvene odnose u totalitarnimzemljama i odre|uje op{tu atmosferu ~ak i van posebne sfere tajne polici-je.

Provokacija, nekada specijalnost tajnog agenta, u totalitarnim reìmimapostaje metod opho|enja sa susedom koga je svako, dobrovoljno ili ne,prinu|en da prati. Svako je, na odre|eni na~in, agent provocateur onogdrugog; jer, o~igledno }e svako sebe smatrati provokatorom ako ikada ~aki obi~na neobavezna razmena “opasnih misli” (ili onoga {to su u me|uvre-menu postale opasne misli) dospe do u{iju vlasti. Saradnja stanovni{tva upotkazivanju politi~kih protivnika i dobrovoljno izigravanje glinenih go-lubova sami po sebi nisu novost, ali u totalitarnim zemljama ovo je takodobro organizovano da su stru~njaci gotovo postali izli{ni. U sistemusveop{te {pijunaè, u kom bi svako mogao biti agent policije i u kom sva-ki pojedinac ose}a da je pod stalnim prismotrom, u uslovima u kojima jeprofesionalna budu}nost krajnje neizvesna i u kojima su najspektakularni-ji usponi i padovi postali svakodnevna pojava, svaka re~ postaje dvosmis-lena i predmet retrospektivnog “tuma~enja”.

Koliko je totalitarno dru{tvo proèto metodima i normama tajne policijenajbolje se moè videti na primeru gra|enja karijere. U netotalitarnom sis-temu dvostruki agent sluìo je stvarima protiv kojih je zapravo trebalo dase bori, i to bar isto onoliko koliko je sluìo i vlastima, a ponekad i vi{e.On je ~esto gajio neku vrstu dvostruke ambicije: èleo je da se uspne u re-dovima revolucionarnih partija, ali i u redovima policije. Da bi napre-dovao na oba polja, trebalo je da prihvati metode o kojima sitni slu`benik,~iji napredak u karijeri zavisi od pretpostavljenih, moè samo da sanja: za-hvaljuju}i vezama sa policijom moè da elimini{e svoje suparnike i pret-postavljene u partiji, a zahvaljuju}i vezama sa revolucionarima ima {ansuda se otrese makar svog pretpostavljenog u policiji.113 Ako pogledamopravila po kojima se moè praviti karijera u savremenom ruskom dru{tvu,odmah }emo primetiti sli~nost sa pomenutim metodama. Ne samo {to go-tovo svi vi{i ~inovnici svoje poloàje duguju ~istkama koje su likvidiralenjihove prethodnike, ve} se i unapre|enja u svim oblastima ìvota ubrza-vaju na ovaj na~in. Otprilike na svakih deset godina jedna ~istka na na-cionalnom nivou stvori prostor za slede}u generaciju, tek iza{lu iz {kole i

438 TOTALITARIZAM

113 Ilustrativna je blistava karijera policijskog agenta Malinovskog, koji je zavr{io kaoposlanik bolj{evika u skup{tini (v. Bertram D. Wolfe, op. cit., glava XXXI).

èljnu posla. Upravo vlast stvara ovakve uslove za napredovanje, a njih jepolicijski agent ranije sam morao da obezbedi.

Ovaj redovni nasilni preokret u ~itavoj gigantskoj administrativnoj ma-{ineriji, iako onemogu}ava stru~no osposobljavanje, ima i brojne prednos-ti. On daje relativno mlade slu`benike i spre~ava stabilizovanje prilika,koje je, bar u mirnodopskim uslovima, velika opasnost za totalitarnu vlast.Eliminisanjem principa stare{instva i zasluge ovaj sistem spre~ava i stva-ranje lojalnosti koja uglavnom vezuje mla|e ~lanove kolektiva za starije,od ~ijeg mi{ljenja i dobre volje zavisi njihovo unapre|enje; on tako|e jed-nom za svagda ukida nezaposlenost i pruà svakom priliku za posao kojiodgovara njegovom obrazovanju. Zato je Staljin 1939, kada je zavr{enageneralna ~istka u Sovjetskom Savezu, mogao sa velikim zadovoljstvomda primeti da je “Partija uspela da na rukovode}a mesta u dràvi ili partijidovede vi{e od 500.000 mladih bolj{evika”.114 Poniènje koje ~ovek ose}azato {to posao duguje nepravi~nom eliminisanju prethodnika ima isti de-morali{u}i efekat koji je i istrebljenje Jevreja imalo na Nemce: ono odsvakog zaposlenog ~ini svesnog sau~esnika u zlo~inima vlasti, hteo on toili ne, a {to je ponièna osoba osetljivija, to }e vatrenije braniti reìm.Drugim re~ima, ovaj sistem je logi~na posledica principa Vo|e sa svimnjegovim implikacijama i najbolja mogu}a garancija lojalnosti, zato {tosvaka nova generacija zavisi od trenutne Vo|ine politi~ke linije koja je iotpo~ela ~istku za nova radna mesta. Ovaj sistem tako|e poistove}ujejavni i li~ni interes (u nacisti~koj verziji moè se ~ak govoriti i o ukidanjuprivatne sfere ìvota), na {ta su pristalice Sovjetskog Saveza znale da budutako ponosne. Svaki iole zna~ajniji pojedinac ~itavu svoju egzistencijuduguje politi~kim interesima reìma, a kada se ova fakti~ka istovetnostukine i kada ga slede}a ~istka ukloni sa poloàja, reìm }e se potruditi daon nestane i iz sveta ìvih. Sve to podse}a na dvostrukog agenta koji seidentifikuje i sa revolucijom (bez koje bi izgubio posao), a ne samo sa taj-nom policijom; u toj sferi se spektakularni uspon tako|e moè zavr{itijedino anonimnom smr}u, jer je malo verovatno da se dvostruka igra moèigrati ve~no. Kada se ovakvi uslovi, koji su nekada vladali samo me|uizgnanicima iz dru{tva, pro{ire na dru{tvo u celini, totalitarna vlast je po-stigla jednu od najdalekose`nijih promena u socijalnoj psihologiji. Psi-hologija dvostrukog agenta, koji je spreman da kratkim ìvotom plati cenuza nekoliko uzvi{enih godina na vrhu, zavladala je privatnim ìvotom ~i-tave post-revolucionarne generacije u Rusiji, a u manjoj, ali ipak opasnojmeri i u Nema~koj posle Prvog svetskog rata.

Takvo je dru{tvo u kom operi{e totalitarna tajna policija, dru{tvo pro-èto normama koje su nekada bile monopol tajne policije. Jedino u po~et-


114 Citirano iz: Avtokhanov, op. cit.

nim fazama, dok traje borba za vlast, `rtve su oni koji mogu biti osumn-ji~eni da pripadaju opoziciji. A zatim dru{tvo kre}e put totalitarizma, pro-gone}i objektivnog neprijatelja, bili to Jevreji ili Poljaci (kao u slu~aju na-cista) ili takozvani “kontrarevolucionari” (optu`ba koja “u sovjetskoj Ru-siji... pada... i pre no {to se postavi pitanje o vladanju [optuènog]”); tomogu biti ljudi koji su u nekom trenutku imali radnju ili ku}u ili “roditeljei pretke koji su imali tako ne{to”,115 ili koji su pripadali nekoj od okupa-cionih jedinica Crvene armije, ili su mo`da poljskog porekla. Tek u po-slednjim i potpuno totalitarnim fazama napu{taju se predstave o objektiv-nom neprijatelju i logi~ki mogu}em zlo~inu, `rtve se biraju sasvim nasu-mi~no i, ~ak bez optu`be, progla{avaju nesposobnim za ìvot. Ova novakategorija “nepoèljnih” moè se sastojati od mentalno obolelih ljudi iliosoba sa oboljenjima plu}a i srca, kao u slu~aju nacista, ili, pak, kao u So-vjetskom Savezu, od ljudi koji su se na{li u predvi|enom procentu za de-portaciju, a on se razlikovao od pokrajine do pokrajine.

Ta dosledna nasumi~nost negira ljudsku slobodu mnogo efikasnije nego{to to ~ini ijedna tiranija. Da bi ~ovek u tiraniji bio ka`njen, on mora barda bude njen neprijatelj. Sloboda mi{ljenja nije ukinuta za one koji su do-voljno hrabri da rizikuju ìvot. Teoretski ni u totalitarnim reìmima nijeukinuta mogu}nost opredeljivanja za opoziciju; no, takva sloboda gotovoda je poni{tena ako po~injeno delo obe}ava “kaznu” koju }e mo`da i sva-ko drugi morati da plati. U ovom sistemu sloboda ne samo {to je svedenana svoju poslednju i naizgled neuni{tivu garantiju, mogu}nost samoubist-va, ve} je izgubila i svoju specifi~nost zato {to se posledice njenog uìva-nja dele sa sasvim nedu`nim ljudima. Da je Hitler imao vremena da ostva-ri svoj san Op{teg nema~kog zakona o zdravstvu, ~ovek koji pati od bo-lesti plu}a mogao je da doìvi istu sudbinu kao i komunista u ranim, a Je-vrejin u kasnijim fazama nacisti~kog reìma. Isto tako i protivnik reìma uRusiji, koji deli sudbinu miliona ljudi odabranih za koncentracione logoreu okviru odre|ene kvote, samo osloba|a policiju tereta nasumi~nog izbo-ra. Nevini i krivi nepoèljni su u podjednakoj meri.

Promena predstave o zlo~inu i zlo~incu odre|uje nove stravi~ne metodetotalitarne tajne policije. Kriminalci se ka`njavaju, a nepoèljni nestaju salica zemlje; jedini trag koji ostavljaju za sobom je se}anje ljudi koji su ihznali i voleli, a jedan od najteìh zadataka tajne policije jeste da se potrudida ~ak i takvi tragovi nestanu zajedno sa `rtvom.

Ohrana, caristi~ka prete~a GPU-a, navodno je smislila jedinstven sistemdokumentacije: svaki osumnji~eni zabeleèn je na velikoj karti, u ~ijoj jesredini njegovo ime uokvireno crvenim krugom; njegovi politi~ki prijate-lji ozna~eni su manjim crvenim krugovima, a nepoliti~ki zelenim; braon

440 TOTALITARIZAM

115 The Dark Side of the Moon, New York, 1947.

krugovi ozna~avaju li~nost koja je u kontaktu sa prijateljima osumnji-~enog, ali ovog ne poznaje li~no; me|usobne veze izme|u prijateljâ osum-nji~enog, politi~kih i nepoliti~kih, i prijateljâ njegovih prijatelja ozna~enesu linijama izme|u odgovaraju}ih krugova.116 O~igledno primenu ovogmetoda ograni~ava samo veli~ina karte u kartoteci, a teoretski bi jedan og-roman list mogao da pokaè odnose i veze unutar ~itavog stanovni{tva. Ato i jeste utopijski cilj totalitarne tajne policije. Ona se odrekla starog poli-cijskog sna koji detektor laì jo{ nije ostvario, pa se vi{e i ne trudi da saz-na ko je ko ili {ta ko misli. (Detektor laì mo`da najo~iglednije pokazujekoliko taj san fascinira policijske mozgove; jer komplikovana merna opre-ma o~igledno jedva da moè da pokaè i{ta vi{e od hladnokrvnosti ili ner-voze svoje `rtve. Slaboumno odu{evljenje ovim mehanizmom moè seeventualno objasniti iracionalnom èljom da se ostvari makar kakvo ~ita-nje misli.) Taj stari san ve} je sam po sebi stra{an, i od pamtiveka je nemi-novno vodio mu~enju i najuàsnijim okrutnostima. Samo je jedna stvargovorila njemu u prilog: traìo je nemogu}e. Moderni san totalitarne poli-cije, sa njenim modernim metodama, neuporedivo je stra{niji. Sada polici-ja sanja da }e jednim pogledom na gigantsku mapu na zidu kancelarijemo}i da utvrdi ko je s kim u vezi i u kom stepenu prisnosti; a ovaj san teo-retski uop{te nije neostvariv, iako je njegovo tehni~ko izvo|enje mo`dakomplikovano. Kada bi ovakva mapa zaista postojala, totalitarizmu vi{e niuspomene ne bi stajale na putu; uz nju bi ljudi mogli da se izbri{u bez ika-kvog traga, kao da ih nikada nije ni bilo.

Ako je verovati izve{tajima uhap{enih agenata NKVD-a, ruska tajna po-licija se u zastra{uju}oj meri pribliìla ovom idealu totalitarizma. Policijaima tajne dosijee o svakom stanovniku ove ogromne zemlje, bri`ljivo be-leì sve brojne veze izme|u ljudi, od slu~ajnih poznanstava do pravih pri-jateljstava i porodi~nih veza. Optuèni, ~iji su “zlo~ini” ionako “objektiv-no” utvr|eni i pre hap{enja, detaljno se ispituje samo da bi se otkrile te ve-ze. Najzad, {to se ti~e blagodeti pam}enja, tako opasne po totalitarnu vlast,moglo bi se re}i da “ako je ta~no da slonovi nikad ne zaboravljaju, Rusi iz-gledaju kao njihova su{ta suprotnost... sovjetska psihologija kao da zaistaomogu}ava potpun zaborav”.117

Koliko je ovo kona~no nestajanje `rtava va`no za totalitarni sistem, mo-è se videti po slu~ajevima u kojima se reìm, iz ma kog razloga, sukoblja-vao sa se}anjima preìvelih. Tokom rata, neki komandant SS-a po~inio jestravi~nu gre{ku kada je obavestio jednu Francuskinju da joj je mu` umrou nema~kom koncentracionom logoru; ova oma{ka izazvala je pravu lavi-nu naredbi i uputstava svim komandantima logorâ, i trebalo je da ih upo-zori da u spoljni svet ni pod kojim uslovima ne pu{taju nikakve informaci-


116 v. Laporte, op. cit., p. 39.117 Beck/Godin, op. cit., pp. 234 i 127.

je.118 [to se ti~e one francuske udovice, njen mu` ne samo da je u trenutkuhap{enja napustio svet ìvih, nego zapravo nikad nije ni bio ìv. Isto tako islu`benici sovjetske policije, naviknuti na ovakav sistem jo{ od ro|enja,mogu jedino zapanjeno da zure u ljude u okupiranoj Poljskoj koji o~aj-ni~ki poku{avaju da saznaju {ta se desilo sa njihovim uhap{enim prijatelji-ma i ro|acima.119

U totalitarnim zemljama svi zatvori pretvoreni su u prave pe}ine zabora-va u koje ljudi dospevaju slu~ajno, i ne ostavljaju za sobom tako banalnetragove ranijeg postojanja kakvi su telo ili grob. U pore|enju sa tim naj-novijim otkri}em u likvidiranju ljudi, staromodni metod ubijanja, iz poli-ti~kih ili kriminalnih pobuda, zaista je neefikasan. Iza ubice ostaje le{, imada ubica poku{ava da zatre tragove svog identiteta, on nema tu mo} daiz se}anja ìvih izbri{e identitet `rtve. Tajna policija, sasvim suprotno,nekim ~udom uspeva da se postara za to da sve izgleda kao da `rtva nika-da nije ni ìvela.

Veza izme|u tajne policije i tajnih dru{tava je o~igledna. Kao povod zaosnivanje tajne policije uvek se koristila opasnost od tajnih dru{tava. Tota-litarna tajna policija je prva kojoj ti staromodni izgovori svih tirana uop{tenisu potrebni. Anonimnost `rtava, koje se ne mogu nazvati neprijateljimareìma i ~iji je identitet progoniocima nepoznat sve do poslednjeg trenut-ka, kada ih nasumi~na odluka vlasti elimini{e iz sveta ìvih i izbri{e ~ak iuspomenu na njih, zapravo potpuno prevazilazi okvire tajnovitosti, naj-stroèg }utanja ili ume}a dvostrukog ìvota, {to su sva zavereni~kadru{tva nametala svojim ~lanovima.

Totalitarni pokreti tokom uspona na vlast opona{aju odre|ene organiza-cione odlike tajnih dru{tava, ali nikako ne zaziru od javnosti; pravo tajnodru{tvo oni stvaraju tek po dolasku na vlast. Tajno dru{tvo totalitarnihreìma je tajna policija; jedina strogo ~uvana tajna u totalitarnoj zemlji,jedino ezoteri~no znanje ti~e se operacija policije i prilika u koncentra-cionim logorima.120 Naravno, {iri slojevi stanovni{tva, a posebno ~lanovipartije znali su op{te ~injenice: da koncentracioni logori postoje, da ljudinestaju, da se hapse nevini. Istovremeno, svako u totalitarnoj zemlji zna daje najve}i zlo~in da se o tim “tajnama” govori. Ma koliko ~ovekovo znanjezavisilo od drugih ljudi koji }e to znanje potvrditi i razumeti, ono {to sviznaju, ali nikako ne smeju da izgovore, ta bri`no ~uvana informacija, gubikvalitet realnosti i poprima odlike prave no}ne more. Samo oni koji pose-duju strogo ezoteri~no znanje u vezi sa evenutalnim novim kategorijama

442 TOTALITARIZAM

118 v. Nazi Conspiracy, VII, p. 84ff.119 The Dark Side of the Moon.120 “Malo toga u SS-u nije bilo tajna. Najve}a tajna bili su metodi primenjivani u koncen-

tracionim logorima. âk ni ~lanovi Gestapoa nisu... imali pristup logorima bez posebnihdozvola” (Eugen Kogon, Der SS-Staat, München 1946, p. 297).

nepoèljnih i postupcima policijskih kadrova, mogu da razgovaraju o ono-me {to zapravo sa~injava op{tu realnost. Samo oni mogu da veruju u onoza {ta znaju da je istina. To je njihova tajna, a kako bi tu tajnu sa~uvali, onise okupljaju u tajnu organizaciju i ostaju njeni ~lanovi ~ak i kada ih ta taj-na organizacija uhapsi, prisili da priznaju optu`be i kona~no likvidira. Dokgod ~uvaju tajnu, oni pripadaju eliti, i po pravilu tu tajnu ne odaju ~ak ni uzatvorima i koncentracionim logorima.121

Ve} smo zapazili jedan od mnogih paradoksa koji se protivi zdravomrazumu netotalitarnog sveta: prividnu neopravdanost zavereni~kih metodau totalitarnim sistemima. Naizgled progonjeni od strane policije, totali-tarni pokreti vrlo retko koriste zavereni~ke metode za zbacivanje posto-je}e vlasti, ali kad se dokopaju vlasti, kada ih priznaju sve strane vlade ikada toboè prevazi|u revolucionarnu fazu, totalitarni reìmi razvijajupravu tajnu policiju kao jezgro svoje vlasti i mo}i. Izgleda da se totalitarnipokreti vi{e pla{e javnog priznavanja zato {to se boje da to moè da ugrozinjihovo zavereni{tvo, da moè da dovede do raspadanja iznutra, nego {tose pla{e mlakih policijskih mera netotalitarnih reìma.

U stvari, totalitarne vo|e, iako uverene da ~vrsto moraju da se drè fik-cije i pravila fiktivnog sveta koja su postavljena tokom borbe za vlast, i sa-me tek postupno otkrivaju sve implikacije ovog fiktivnog sveta i njegovihpravila. Njihova vera u ~ovekovu svemo}, uverenost da se putem organi-zacije sve moè posti}i, vodi ih u eksperimente o kojima su ljudi mo`dama{tarili, ali ih nikad nisu izveli u praksi. Njihova monstruozna otkri}a udomenu mogu}eg nadahnuta su ideolo{kom nau~no{}u koju, kako se is-postavilo, ne kontroli{e razum i koja je pre spremna da prizna najlu|e fan-tazije pred-nau~ne i pred-filozofske spekulacije nego ~injeni~no stanje.Vo|e stvaraju tajno dru{tvo koje sada vi{e ne operi{e na dnevnoj svetlosti:dru{tvo tajne policije, politi~kog vojnika ili indoktriniranog borca, kako bimogli da sprovedu svoje nemoralno ispitivanje granica mogu}eg.

Totalitarna zavera protiv netotalitarnog sveta, s druge strane, njen zah-tev za vla{}u nad ~itavim svetom, otvoreno se propagira ~ak i kada pokretpreuzme vlast. Ona se prakti~no name}e koordinisanoj populaciji “sim-patizera” u vidu fiktivne zavere ~itavog sveta protiv njihove zemlje. Tota-litarna dihotomija, stroga podvojenost izme|u pokreta i ostatka sveta, pro-pagira se tako {to svaki pripadnik nacije koji se na|e u inostranstvu imaobavezu da kod ku}e podnese izve{taj kao da je tajni agent, i da svakogstranca tretira kao {pijuna.122 Upravo zbog prakti~nog ostvarivanja ove di-


121 Beck/Godin, op. cit., p. 169, izve{tavaju kako su se uhap{eni slu`benici NKVD-a“svim snagama trudili da ne izdaju neku tajnu NKVD-a”.

122 Tipi~an je slede}i dijalog iz Dark Side of the Moon: “Na priznanje da si nekad boravioizvan Poljske neminovno se nadovezivalo pitanje: ’A za koga si {pijunirao?’... Jedan... jepitao: ’Ali i vi imate goste iz inostranstva. Zar mislite da su svi oni {pijuni?’ Odgovor jeglasio: ’Nego {ta? Mislite li vi da smo mi toliko naivni pa da to ne znamo?’”

hotomije, a ne zbog nekih posebnih tajni, vojnih ili drugih, gvozdena za-vesa deli stanovnike totalitarnih zemalja od ostatka sveta. Prave tajne to-talitarnih reìma, koncentracione logore, te laboratorije za eksperimentetotalitarizma, totalitarni reìmi kriju od o~iju svojih ljudi kao i od o~ijusvih drugih.

Ve} duè vreme normalnost normalnog sveta predstavlja najefektnijuza{titu od otkrivanja masovnih zlo~ina totalitarizma. “Obi~an svet i ne znada je sve mogu}e”,123 odbija da veruje svojim o~ima i u{ima kada se suo~isa monstruozno{}u, ba{ kao {to ni mase nisu verovale svojima kada su sesuo~ile sa stvarno{}u u kojoj vi{e nije bilo mesta za njih.124 Totalitarnireìmi mogu u toj meri da se pribliè ostvarenju fiktivnog, ispremetanogsveta zato {to spoljni netotalitarni svet, koji uvek obuhvata i veliki deostanovni{tva totalitarne zemlje, tako|e zapada u sanjarenje i beì od stvar-nosti kada se suo~i sa pravim ludilom, ba{ kao {to ~ine i mase kada se suo-~e sa normalnim svetom. Ovu nesklonost zdravog razuma da poveruje une{to monstruozno stalno potkrepljuje i sam totalitarni vladar, koji se starada se nikada ne objave pouzdani statisti~ki podaci, ili bar podaci koji bi semogli proveriti, tako da o mestima ìvih mrtvaca raspolaèmo tek subjek-tivnim, nepouzdanim, delom i nedostupnim informacijama.

Zahvaljuju}i ovom metodu, rezultati totalitarnog eksperimenta poznatisu samo delimi~no. Mada imamo dovoljno izve{taja iz koncentracionih lo-gora da bismo mogli da procenimo kapacitete totalne dominacije i bacimopogled u ponor “mogu}eg”, ne znamo u kojoj meri totalitarni reìm moèda izmeni ~ovekovu prirodu. Jo{ manje znamo koliko bi normalnih ljudioko nas bilo spremno da prihvati totalitaran na~in ìvota – odnosno, daplati cenu znatno kra}eg ìvota zarad zagarantovanog ispunjenja svih sno-va o karijeri. Lako je shvatiti da totalitarna propaganda, pa ~ak i neke to-talitarne institucije, udovoljavaju potrebama novih obesku}enih masa, alije gotovo nemogu}e znati koliko bi se ljudi, ako bi duè ìveli u strahu odnezaposlenosti, sloìlo sa “populacionom politikom” koja u pravilnim raz-macima elimini{e vi{ak ljudi, ili koliko bi se njih, kad u potpunosti shvatisvoju nesposobnost da nosi teret modernog ìvota, rado pot~inilo sistemukoji, zajedno sa spontano{}u, ukida i odgovornost.

Drugim re~ima, iako znamo postupke i specifi~nu funkciju totalitarnetajne policije, ne znamo u kojoj meri “tajna” ovog tajnog dru{tva odgovaratajnim èljama i tajnom sau~esni{tvu masa u na{e doba.

444 TOTALITARIZAM

123 David Rousset, The Other Kingdom, New York, 1947.124 Nacisti su bili svesni za{titnog zida neverice koji je okruìvao njihov poduhvat. U jed-

nom tajnom izve{taju o masakru nad 5000 Jevreja, podnesenom Rozenbergu 1943, eksplicit-no stoji: “Zamislite samo da druga strana dozna za ove doga|aje i iskoristi ih. Najverovatni-je takva vest ne bi imala nikakvog efekta zato {to ljudi koji je ~uju i ~itaju prosto ne bi bilispremni da poveruju u nju” (Nazi Conspiracy, I, 1001).

III: Totalna dominacija

KONCENTRACIONI logori i logori smrti totalitarnim reìmima sluè kaolaboratorije u kojima se dokazuje osnovno uverenje totalitarizma, naimeda je sve mogu}e. Iako su te laboratorije kori{}ene za najrazli~itije ekspe-rimente svi drugi (uklju~uju}i medicinske, ~iji su uàsi do detalja zabele-èni na su|enjima protiv lekara Tre}eg Rajha) od manjeg su zna~aja.

Totalna dominacija, koja teì da organizuje beskona~no mno{tvo razli~i-tih ljudi kao da je ~itavo ~ove~anstvo jedna jedina li~nost, mogu}a je samoako se svaki pojedinac moè svesti na skup nepromenljivih, identi~nihreakcija, koji onda moè proizvoljno da se zameni bilo kojim drugim. Tre-ba proizvesti ne{to {to ne postoji, naime, ljudsku vrstu koja nalikuje ìvo-tinjama, a ~ija bi se jedina “sloboda” sastojala u “o~uvanju vrste”.125 To-talna dominacija poku{ava da ovaj cilj postigne i putem indoktrinacije elit-nih formacija i putem apsolutnog terora u logorima; zverstva za koja seelitne formacije bezobzirno koriste jesu neka vrsta prakti~ne primeneideolo{ke indoktrinacije – probni teren na kom ona mora da se dokaè –dok uàsan spektakl u logorima treba da pruì njenu “teorijsku” potvrdu.

Logori ne sluè isklju~ivo za istrebljivanje i degradiranje ljudskih bi}a,ve} i kao monstruozan eksperiment koji u laboratorijskim uslovima trebada ukine spontanost kao vid ~ovekovog pona{anja i da ljude pretvori upuke stvari, u ne{to {to ~ak ni ìvotinje nisu; jer Pavlovljev pas, koji je,kao {to znamo, dresiran da jede ne kad je gladan, nego kad zvonce zazvo-ni, izopa~ena je ìvotinja.

U normalnim okolnostima ovo se nikako ne moè posti}i: spontanost ni-kada ne moè u potpunosti da se ukine, budu}i da je povezana ne samo saljudskom slobodom, ve} i sa ìvotom uop{te, u smislu prostog odràvanjau ìvotu. Jedino je u koncentracionim logorima takav eksperiment uop{temogu}, pa zato oni nisu samo “la societé la plus totalitaire encore réa-lisée” (najtotalitarnije dru{tvo ikad ostvareno, kako kaè David Ruse), ne-go su i dru{tveni ideal totalitarizma uop{te. Kao {to stabilnost totalitarnogreìma zavisi od toga koliko je fiktivni svet pokreta izolovan od spoljnog,tako i eksperiment totalne dominacije u koncentracionim logorima zavisiod toga koliko su logori izolovani od ostatka sveta, sveta ìvih uop{te, pa~ak i spoljnog sveta zemlje pod totalitarnom vla{}u. Ova izolovanost ob-ja{njava ~udnu nestvarnost i neuverljivost kojom se odlikuju sva svedo~e-nja iz koncentracionih logora; one su jedna od osnovnih pote{ko}a za pra-vo razumevanje totalitarne vlasti, koja zavisi od postojanja koncentra-


125 U Tischgespräche Hitler nekoliko puta spominje da “[teì] stanju u kom svaki poje-dinac zna da ìvi i umire radi o~uvanja vrste” (p. 349); v. i p. 347: “Muva poloì milione ja-ja, i sva ona nestanu. Ali muve ostaju.”

cionih logora i logora smrti – jer, ma koliko to neverovatno zvu~alo, logorisu centralne instuticije totalitarne vlasti.

Brojna su svedo~enja preìvelih.126 [to su autenti~nija, to manje po-ku{avaju da do~araju ono {to izmi~e ljudskom razumu i ljudskom iskustvu– dakle, patnje koje od ljudi ~ine “ìvotinje koje se ni na {ta ne àle”.127

Nijedan od ovih izve{taja ne izaziva onaj strastven bes i saose}anje koji suljude uvek okupljali oko pravedne stvari. Naprotiv, svako ko govori ili pi-{e o koncentracionim logorima jo{ uvek se smatra sumnjivim; a ako se go-vornik odlu~no okrenuo svetu ìvih, njega samog ~esto progone sumnje uistinitost sopstvenog izve{taja, kao da je pome{ao no}nu moru i stvar-nost.128

Ova sumnja koju ljudi izraàvaju spram sebe samih i spram istinitostisopstvenog iskustva otkriva ono {to su nacisti ionako oduvek znali: ljudire{eni da po~ine zlo~in bi}e najefikasniji ako ga izvr{e u naj{irem, najn-everovatnijem obimu – ne zato {to se time sve kazne predvi|ene pravnimsistemom ~ine neadekvatne i apsurdne, nego zato {to ve} i monstruoznostzlo~inâ jem~i da }e se pre verovati ubicama koje svim mogu}im laìma in-sistiraju na svojoj nevinosti nego `rtvama koje govore istinu. Nacisti nisu~ak nalazili za shodno ni da ovo otkri}e zadrè za sebe. Hitler je rasturiomilione primeraka svoje knjige u kojoj tvrdi da la` mora da bude ogromnada bi bila uspe{na, {to ljude nije spre~avalo da mu veruju, ba{ kao {to ninajave nacista, ponavljane ad nauseam, da }e Jevreji biti istrebljeni otrov-nim gasom kao stenice nikoga nisu navele da u to poveruje.

446 TOTALITARIZAM

126 Najbolja svedo~enja o nacisti~kim koncentracionim logorima su: David Rousset, LesJours de Notre Mort, Paris 1947; Eugen Kogon, op. cit.; Bruno Bettelheim, “On Dachau andBuchenwald” (od maja 1938. do aprila 1939) u: Nazi Conspiracy, VII, 824ff. [to se ti~e sov-jetskih koncentracionih logora, v. izuzetnu zbirku svedo~enja preìvelih Poljaka objavljenupod naslovom The Dark Side of the Moon, kao i David J. Dallin, op. cit., mada su njegovasvedo~enja ponekad manje uverljiva zato {to dolaze od nekih “prominentnih” li~nosti kojenaginju deklamovanju i osudama.

127 The Dark Side of the Moon; uvod tako|e nagla{ava taj ~udni nedostatak komunikaci-je: “Oni beleè, ali ne komuniciraju.”

128 v. posebno Bruno Bettelheim, op. cit. “Kao da sam poverovao da se sve ove uàsne iponiàvaju}e stvari nekako nisu doga|ale ’meni’ kao subjektu, nego ’meni’ kao objektu. Ovoiskustvo potvrdili su i drugi zatvorenici.... Kao da posmatram ne{to u ~emu u~estvujem naneki neodre|en na~in.... ’Ovo je nemogu}e, tako ne{to prosto ne moè da se dogodi’....Zatvorenici su morali da ube|uju sebe da to jeste istina, da se zaista de{ava, a da nije samono}na mora. I nikada u tome nisu do kraja uspevali.”

V. i Rousset, op. cit., p. 213. “...Oni koji to nisu videli svojim o~ima, ne mogu ni da po-veruju. Da li ste i sami, pre no {to se dospeli ovamo, uzimali za ozbiljno glasine o gasnim ko-morama?

“Nisam, rekoh.“...Vidite? E pa, svi su oni kao Vi. Sav taj svet u Parizu, Londonu, Njujorku, pa ~ak i u

Birkenauu, nadomak krematorijuma... jo{ uvek ne veruju, pet minuta pre no {to ih po{alju upodrume krematorijuma....”

Veliko je isku{enje da se ono su{tinski neverovatno objasni liberalisti-~kim racionalizacijama. U svakom od nas vreba takav jedan liberal kojinam se ulaguje glasom zdravog razuma. Put ka totalitarnoj dominaciji vo-di preko vi{e stadijuma, za koje moèmo da prona|emo brojne analogije ipresedane. Krvav teror tokom po~etnih faza totalitarne vladavine zaistasluì isklju~ivo svrsi da porazi protivnika i da ugu{i svaku opoziciju; no,totalni teror raspiruje se tek kada se ovaj prvi stupanj prevazi|e, a reìmvi{e ne mora da se pribojava opozicije. S tim u vezi, ~este su primedbe daje sada sredstvo postalo cilj, no to je, kona~no, ipak samo priznanje, pre-ru{eno u paradoks, da izreka “cilj opravdava sredstva” vi{e ne vaì, da jeteror izgubio svoju “svrhu”, da vi{e nije sredstvo zastra{ivanja. Ni{ta vi{ene zadovoljava ni obja{njenje da revolucija, na primer Francuska, pro`diresopstvenu decu, jer teror se nastavlja ~ak i kada je svako ko bi se u bilokom svojstvu mogao nazvati detetom revolucije – frakcije, centri partijskemo}i, vojska, birokratija – ve} odavno pro`dran. Mnoge metode koje sudanas postale specijalnost totalitarne vlasti vrlo su dobro poznate iz istori-je. Osvaja~kih ratova oduvek je bilo; masakr neprijateljskog stanovni{tvaposle pobede podrazumevao se sve dok Rimljani nisu uveli praviloparcere subjectis, po kome poraène treba po{tedeti; vekovima je istreblji-vanje doma}eg stanovni{tva pratilo kolonizaciju dveju Amerika, Austra-lije i Afrike; ropstvo je jedna od najstarijih institucija ljudskog roda, i svacarstva Starog veka zasnivala su se na dràvnim robovima koji su podiza-li javna zdanja. âk ni koncentracioni logori nisu izum totalitarnih pokre-ta. Oni se po prvi put javljaju tokom Burskog rata, po~etkom ovog veka, aposle toga se koriste u Ju`noj Africi i u Indiji za “nepoèljne elemente”;ovde po prvi put nailazimo na termin “preventivno li{avanje slobode”(protective custody), kasnije prihva}en i u Tre}em Rajhu (Schutzhaft). Ta-kvi logori umnogome nalikuju koncentracionim logorima na po~etku to-talitarne vladavine; kori{}eni su za “sumnjiva lica” ~iji se prekr{aji nisumogli dokazati i kojima se nije moglo suditi redovnim putem. Sve ovoitekako stoji u vezi sa metodama totalitarne dominacije: iste te elemente ione koriste, razvijaju i usavr{avaju, polaze}i od nihilisti~kog principa da je“sve dozvoljeno”, principa koji su nasledile i uzele zdravo za gotovo. Nosvuda gde ovi novi oblici dominacije pridobiju svoju autenti~no totalitar-nu strukturu, oni taj princip prevazilaze, jer on je jo{ uvek vezan za utili-tarne motive i li~ni interes vladara, pa se oku{avaju u domenu koji nam jedo tada bio sasvim nepoznat: u domenu u kom je “sve mogu}e”, a on se nemoè ograni~iti ni utilitarnim motivima ni li~nim interesom, bez obzira nanjegovu prirodu.

Ono {to se kosi sa zdravim razumom nije nihilisti~ki princip da je “svedozvoljeno”, koji je ve} bio prisutan u devetnaestovekovnoj utilitarnoj kon-cepciji zdravog razuma. Zdrav razum i “obi~an svet” odbijaju da poveruju


da sve jeste mogu}e.129 Poku{avamo da shvatimo elemente sada{njeg ili ra-nijeg iskustva koji prosto prevazilaze na{u mo} rasu|ivanja. Poku{avamoda kao zlo~in ozna~imo ne{to {to, ose}amo, tom kategorijom uop{te nije nibilo predvi|eno. [ta zna~i ubistvo kada se suo~imo sa masovnom proizvod-njom le{eva? Poku{avamo da sa stanovi{ta psihologije shvatimo pona{anjezatvorenika koncentracionih logora i pripadnika SS-a, a pri tom ono {to tre-ba shvatiti jeste da se psiha moè uni{titi ~ak i bez fizi~kog uni{tavanja~oveka; da se, {tavi{e, psiha, karakter i individualnost u odre|enim uslovi-ma ogledaju samo u brzini ili sporosti kojom se raspadaju.130 U svakomslu~aju, krajnji rezultat je obezdu{en ~ovek, t.j. ~ovek koji se vi{e ne ukla-pa u na{e poimanje psihologije, ~ovek ~iji povratak u psiholo{ki ili bilo ka-ko druga~ije obja{njiv svet veoma nalikuje vaskrsenju Lazarovom. Svi po-stulati zdravog razuma, bili oni psiholo{ke ili sociolo{ke prirode, samo iduu prilog onima koji “razmi{ljanje o uàsima” smatraju “povr{nim”.131

Ako je istina da su koncentracioni logori najdoslednije institucije totali-tarne vlasti, “razmi{ljanje o uàsima” izgleda neophodno za razumevanjetotalitarizma. No, do njega se ne moè do}i ni pomo}u memoara ni po-mo}u hermeti~nih izve{tajia svedokâ. U oba ova ànra primetna je te`njada se pobegne od doìvljenog; instinktivno ili racionalno, oba tipa pisacasu toliko svesna uàsnog ponora koji deli svet ìvih od sveta ìvih mrtva-ca da ne mogu da daju mnogo vi{e od serije doga|aja kojih se prise}aju,ali se oni i njima samima ~ine neuverljivi koliko i njihovoj publici. Jedinoupla{ena ma{ta ljudi koje su takvi izve{taji dirnuli, ali koji uàse opisane unjima nisu iskusili na sebi, dakle, ljudi neoptere}enih zverskim, o~ajni-~kim strahom koji, suo~en sa stvarnim, opipljivim grozotama, neumoljivoparali{e sve {to nije puki refleks – jedino oni sebi mogu da dozvole da raz-mi{ljaju o uàsima. Me|utim, ~ak i to je od koristi isklju~ivo za sagleda-vanje politi~kih faktora i razbuktavanje politi~kih strasti. Razmi{ljanje ouàsima ne moè da dovede ni do kakve promene li~nosti, ba{ kao {to tone moè ~ak ni stvarno proìvljavanje uàsa. Svo|enje ~oveka na skupreakcija odvaja ga od svega {to je u njemu li~nost ili karakter, i to radikal-no koliko i du{evna bolest. Kada se, kao Lazar, vrati iz mrtvih, njegova suli~nost ili karakter neizmenjeni ba{ kao i kada je oti{ao.

Kao {to uàs, ili razmi{ljanje o njemu, ne moè da dovede do izmenekaraktera, ne moè ~oveka da na~ini boljim ili gorim, tako ne moè ni dapostane osnov politi~ke zajednice ili partije. Poku{aji da se stvori evrops-ka elita sa programom unutarevropskog razumevanja zasnovanog na za-jedni~kom iskustvu koncentracionih logora, propali su kao i poku{aji da seposle Prvog svetskog rata izvuku politi~ki zaklju~ci iz iskustva frontovske

448 TOTALITARIZAM

129 Prvi koji je ovo shvatio bio je Rousset u svom Univers Concentrationnaire, 1947.130 Rousset, op. cit., p. 587.131 v. Georges Bataille u: Critique, januar 1948, p. 72.

generacije svih nacija. U oba slu~aja ispostavilo se da sámo iskustvo nemoè da pruì mnogo vi{e od nihilisti~kih banalnosti.132 Politi~ke posle-dice, na primer posleratni pacifizam, poticale su iz op{teg straha od rata, ane iz ratnih iskustava. Umesto {to je stvorilo pacifizam odvojen od real-nosti, shvatanje strukture modernog rata, vo|eno i izazvano strahom, tre-balo je da dovede do spoznaje da je jedino merilo za neizbeàn rat borbaprotiv prilika u kojima ljudi vi{e ne èle da ìve – a na{a saznanja o pak-lenim mu~enjima totalitarnih logora nam pokazuju da su takve prilikeitekako mogu}e.133 Stoga strah od koncentracionih logora i, kao njegovaposledica, uvid u prirodu totalne dominacije mogu da obesnaè sve poli-ti~ke diferencijacije na desnicu i levicu i da mimo njih uvedu politi~ki naj-va`niji ar{in za prosu|ivanje doga|aja na{eg vremena: da li su u slu`bi to-talitarizma ili ne.

U svakom slu~aju, upla{ena ma{ta ima tu veliku prednost {to odbacujesofisti~ko-dijalekti~ka tuma~enja politike, koja su sva zasnovana napraznoverici da ne{to dobro moè da proiza|e iz zla. Takva dijalekti~kaakrobatika imala je barem privid opravdanosti dok god je najgore {tojedan ~ovek moè da nanese drugom bilo ubistvo. Ali, kako danas znamo,ubistvo je zlo koje ima ograni~en efekat. Neko ko ubije ~oveka – ~ovekakoji ionako mora da umre – jo{ uvek se kre}e u nama poznatom domenuìvota i smrti; i jedno i drugo zaista stoje u onoj neophodnoj me|usobnojvezi na kojoj dijalektika i po~iva, ~ak i ako ona nije uvek svesna te veze.Ubica za sobom ostavlja le{ i ne pretvara se da njegova `rtva nikad nije nibila me|u ìvima; ako i bri{e tragove, to su tragovi sopstvenog identiteta,a ne se}anje i bol ljudi koji su `rtvu voleli. On uni{tava jedan ìvot, ali nei samu ~injenicu postojanja.

Sa precizno{}u koja im je svojstvena, nacisti su obi~no svoje operacije ukoncentracionim logorima vodili pod {ifrom “pod okriljem no}i” (Nachtund Nebel). Radikalnost mera kojima se ljudi tretiraju kao da nikad nisu nipostojali, kojima se ljudi bri{u u pravom smislu te re~i, ~esto se ne moèprimetiti na prvi pogled, zato {to ni nema~ki ni ruski sistem nisu uniform-ni, ve} se sastoje od razli~itih kategorija u kojima se ljudi vrlo razli~ito tre-tiraju. U slu~aju Nema~ke, ove kategorije ponekad su bile zastupljene i uokviru istog logora, ali nisu me|usobno dolazile u dodir; ~esto su odre|e-ne kategorije bile stroè odvojene jedna od druge nego {to su bile izolo-vane od spoljnog sveta. Tako su se Nemci, iz rasnih obzira, prema pripad-


132 Ruseova knjiga sadrì mnogo takvih “uvida” u ljudsku “prirodu”, zasnovanihuglavnom na zaklju~ku da se posle izvesnog vremena mentalitet zatvorenika jedva razlikujeod mentaliteta straàra u logorima.

133 Da bi se izbegli nesporazumi, mo`da bi trebalo dodati da je sa pronalaènjem hidro-genske bombe ~itavo pitanje rata izmenjeno u svojoj su{tini. Rasprava o ovom pitanju, na-ravno, prevazilazi okvire knjige.

nicima skandinavskih nacija ophodili sasvim druga~ije nego prema pri-padnicima drugih nacija, iako su ovi prvi bili ogor~eni neprijatelji nacista.One druge su, pak, delili na ljude ~ije je “istrebljenje” bilo prioritetno, kaou slu~aju Jevreja, ili je moglo da se o~ekuje u bliskoj budu}nosti, kao uslu~aju Poljaka, Rusa i Ukrajinaca, i na one za koje jo{ nisu izdate naredbeo takvim sveobuhvatnim “kona~nim re{enjima” (Francuzi i Belgijanci). URusiji, s druge strane, postoje tri manje-vi{e nezavisna sistema. Tu su naj-pre logori sa pravim prinudnim radnicima, koji uìvaju relativnu slobodu iosu|eni su na kra}e kazne. Zatim, postoje koncentracioni logori, u kojimase ljudski materijal bezobzirno eksploati{e, u kojima je procenat smrtnostiizuzetno visok, ali koji su u su{tini organizovani u prakti~ne svrhe. I, ko-na~no, postoje i logori za istrebljenje, u kojima se zatvorenici sistematskisatiru gla|u i nehigijenom.

U koncentracionim logorima i logorima smrti zatvorenici su, ~ak i akouspeju da se odrè u ìvotu, mnogo efikasnije odse~eni od sveta ìvih ne-go da su zaista umrli, zato {to teror poja~ava zaborav – i u tome se i sasto-ji sav njihov uàs. Ovde je ubistvo ne-li~no koliko i ubistvo komarca. Ne-ko moè da umre od posledica sistematskog mu~enja ili gladi, ili zato {toje logor prepun, pa suvi{an ljudski materijal mora da se likvidira. I obrnu-to, usled nedostatka novih ljudskih po{iljki moè da zapreti opasnost da selogor isprazni; tada se izda naredba da se procenat smrtnosti smanji posvaku cenu.134 David Ruse je svoje svedo~enje o vremenu provedenom ujednom nema~kom koncentracionom logoru nazvao Les Jour de NotreMorte (Dani na{e smrti), i zaista se ~ini kao da postoji mogu}nost da sesam proces umiranja u~ini trajnim i da se stvore uslovi u kojima se i smrt iìvot ometaju u podjednakoj meri.

Upravo ta pojava nekog radikalnog zla, nama do sada nepoznatog, uki-da sve op{te prihva}ene vrednosti i uobi~ajene predstave o napretku. Ovdevi{e ne vaè ni politi~ka, ni istorijska, ni prosto moralna merila, ve}, u naj-boljem slu~aju, postoji svest o tome da se u modernu politiku izgledaume{alo ne{to ~ega u njoj, bar onako kako je mi razumemo, nikada nije bi-lo: naime, princip sve ili ni{ta – sve, to je beskona~na {arolikost oblika ljud-skog sa-ìvota, ili ni{ta, jer bi pobeda sistema koncentracionih logora zna-

450 TOTALITARIZAM

134 To se dogodilo u Nema~koj krajem 1942, kada je Himler svim komandantima logoranaloìo “da po svaku cenu smanje stopu smrtnosti”. Ispostavilo se, naime, da je od 136.000pristiglih 70.000 umrlo jo{ pre dolaska ili odmah po dolasku u logor (v. Nazi Conspiracy, IV,annex II). – Novija svedo~enja iz Sovjetskog Saveza jednoglasno potvr|uju da je posle 1949– dakle, jo{ za Staljinovog ìvota – stopa smrtnosti u koncentracionim logorima, koja je rani-je dostizala i do 60%, sistematski smanjivana, verovatno zbog op{teg i akutnog nedostatkaradne snage u Sovjetskom Savezu. Ovo pobolj{anje uslova za ìvot ne treba pome{ati sa kri-zom reìma posle Staljinove smrti, koja se, simptomati~no, prvo osetila u koncentracionimlogorima (upor. Wilhelm Starlinger, Grenzen der Sowjetmacht, Würzburg 1955).

~ila istu onu neumoljivu propast ~ovekovu koju bi i upotreba hidrogenskebombe zna~ila za ljudsku vrstu.

@ivot u koncentracionom logoru ne moè se porediti ni sa ~im. Njegoveuàse ma{ta nikada ne moè do kraja da pojmi, zato {to se nalaze s onustranu ìvota i smrti. Taj se uàs nikada ne moè do kraja do~arati, zato {tose preìveli vra}a svetu ìvih, {to mu onemogu}ava da i sam u potpunostipoveruje svojim doìvljajima iz pro{losti. îni se kao da pri~a pri~u sadruge planete, jer se u svetu ìvih, gde niko ne treba da zna da li je on ìvili mrtav, zatvorenik tretira kao da se nikada nije ni rodio. Stoga sva pore-|enja stvaraju zabunu i skre}u pa`nju sa su{tine. Prinudni rad u zatvorimai ka`njeni~kim kolonijama, proterivanje, ropstvo – ~ini se na trenutak dasve to moè da se iskoristi za pore|enje, ali se, pri podrobnijem ispitiva-nju, ispostavlja da je ono neodrìvo.

Prinudni rad kao kazna ograni~en je po pitanju vremena i intenziteta.Osu|enik zadràva prava nad svojim telom; on nije `rtva neograni~enogmu~enja, njime se ne dominira apsolutno. Proterivanjem se ~ovek prosto{alje iz jednog u drugi kraj sveta, koji je tako|e naseljen ljudskim bi}ima,ali se time on ne isklju~uje iz sveta ljudi kao takvog. Kroz ~itavu istoriju,ropstvo je bilo institucija unutar dru{tvenog poretka; robovi se, za razlikuod zatvorenika u koncentracionim logorima, ne uklanjaju iz vidokrugadrugih ljudi, koji onda mogu i da ih za{tite; kao sredstvo za rad, oni imajuodre|enu cenu, a kao vlasni{tvo odre|enu vrednost. Logora{ nema cenu,zato {to ga je uvek mogu}e zameniti; niko ne zna kome on pripada, jer ganiko i ne vidi. Sa stanovi{ta normalnog dru{tva, on je apsolutno suvi{an,iako se u vreme akutnog manjka radne snage, kao u Rusiji i u Nema~kojtokom rata, koristi za rad.

Koncentracioni logor kao institucija nije ustanovljen radi ma kakvogmogu}eg u~inka; jedina trajna ekonomska funkcija logorâ je finansiranjenjihovog nadzornog aparata; stoga sa ekonomskog stanovi{ta koncentra-cioni logori postoje uglavnom radi njih samih. Svaki obavljen posao mo-gao bi da se obavi mnogo bolje i jeftinije pod druga~ijim okolnostima.135

Posebno se na primeru Rusije, gde se koncentracioni logori uglavnom


135 v. Kogon, op. cit., p. 58: “Posao koji se obavlja u koncentracionim logorima bio je ve-likim delom beskoristan, ili je bio izli{an, ili je bio tako jadno organizovan da se morao radi-ti po dva ili tri puta.” Sli~no i kod Betelhajma, op. cit., pp. 831-32: “Novi zatvorenici su prak-ti~no bili prisiljavani da obavljaju besmislene zadatke.... Ose}ali su se ponièno... i radije sui{li i na teì posao, samo ako je on bio koristan....” âk i Delin, koji je ~itavu svoju knjigu za-snovao na tezi da su ruski logori bili izvor jeftine radne snage, mora da prizna neefikasnostrada u logorima (Dallin, op. cit., p. 105). – Novije teorije o ruskim logorima kao ekonomskojmeri za stvaranje zalihe jeftine radne snage lako bi mogle da se opovrgnu ako se ispostavi dasu ta~ni nedavni izve{taji o masovnim amnestijama i abolicijama u koncentracionim logori-ma. Jer, ako logori imaju va`nu ekonomsku svrhu, reìm sigurno ne bi sebi mogao da dozvolida ih se tako brzo otrese a da to ozbiljno ne naudi ~itavoj privredi.

opisuju kao logori za prinudni rad (tim imenom ih je birokratija ~astila),jasno vidi da prinudni rad nije njihova primarna svrha; u Rusiji su svi rad-nici prinudni radnici, budu}i da ne uìvaju slobodu kretanja i da proizvolj-no mogu da budu naterani da rade bilo gde u bilo kom trenutku. Neuver-ljivost uàsâ tesno je povezana sa njihovom ekonomskom beskorisno{}u.Nacisti su ovu beskorisnost doveli do otvorene antiutilitarnosti, kada su,usred rata i uprkos nesta{ici gra|evinskog materijala i vozila, podigli og-romne, skupe fabrike smrti, i milione ljudi vozikali tamo-amo.136 U o~imastrogo utilitarnog sveta, upadljiva protivre~nost izme|u ovakvih postupa-ka i vojne svrsishodnosti ~itavom je poduhvatu davala izgled sulude ireal-nosti.

Ta atmosfera ludila i nestvarnosti, stvorena o~iglednim odsustvom svr-he, prava je gvozdena zavesa koja sve oblike koncentracionih logora skri-va od o~iju sveta. Spolja posmatrano, oni i stvari koje se u njima de{avajumogu se uporediti samo sa predstavama o zagrobnom ìvotu, odnosno ì-votu van zemaljskih svrhovitosti. Koncentracioni logori mogu se vrlo do-bro podeliti u tri tipa, koji odgovaraju trima osnovnim zapadnja~kim pred-stavama o ìvotu posle smrti: Had, îstili{te i Pakao. Hadu odgovaraju onirelativno blagi oblici uklanjanja najrazli~itijih nepoèljnih elemenata – iz-beglica, apatrida, asocijalnih ljudi i nezaposlenih – nekada popularni i unetotalitarnim zemljama; kao logori za raseljena lica, zapravo logori zaljude koji su postali suvi{ni i neugodni, oni su se zadràli i posle rata. îs-tili{te predstavljaju sovjetski radni logori, gde se glad i nehigijena kom-binuju sa haoti~nim prinudnim radom. Pakao u sasvim doslovnom smislupredstavljaju oni tipovi logora koje su nacisti doveli do savr{enstva, logoriu kojima je ~itav ìvot do detalja i sistematski organizovan u cilju najve}emogu}e patnje.

Sva tri tipa imaju ne{to zajedni~ko: ljudske mase koje su u njima izolo-vane tretiraju se kao da vi{e ne postoje, kao da ono {to se njima de{avavi{e nikoga ne zanima, kao da su ve} mrtve, a neki se pomahnitali zao duhzabavlja tako {to ih neko vreme drì izme|u ìvota i smrti, pre no {to ihprepusti ve~nom miru.

Ne toliko bodljikava ìca koliko ve{to stvorena nestvarnost onih kojeìca ogra|uje izaziva tu nepojmljivu brutalnost, posle koje istrebljenje iz-gleda kao sasvim normalna mera. Sve {to se radilo u logorima nama jepoznato iz sveta izopa~enih, bolesnih fantazija. Kao i one, i ti uàsni zlo~i-

452 TOTALITARIZAM

136 Osim {to su milione ljudi odvozili u logore smrti, nacisti su jo{ stalno poku{avali i dakolonizuju Istok, pa su tamo prevozili Nemce iz Nema~ke ili sa okupiranih teritorija. Ovo je,razume se, ozbiljno ometalo vojne i privredne poduhvate. O brojnim raspravama po ovim pi-tanjima i o stalnom sukobu izme|u nacisti~ke civiline hijerarhije na isto~nim okupiranim te-ritorijama i hijerarhije SS-a v. posebno Trial of the Major War Criminals, Vol. XXIX,Nuremberg 1947.

ni su se odvijali u nekakvom fantomskom svetu; jedino {to je te{ko razu-meti kako se on takore}i materijalizovao u jedan celovit svet, sa svim ~ul-nim podacima stvarnosti, ali svet u kome ne postoje ni posledica ni odgo-vornost, a bez njih, opet, stvarnost za nas predstavlja tek gomilu nerazgo-vetnih podataka. Stvoreno je, dakle, mesto na kome se ljudi mogu mu~iti iubijati, a da ni mu~itelji ni mu~eni, a ponajmanje neko sa strane, ne moguznati da li je ono {to se doga|a i{ta vi{e od okrutne igre ili apsurdnogsna.137

Filmovi koje su Saveznici prikazivali po Nema~koj i u drugim zemlja-ma posle rata jasno pokazuju da ovu atmosferu ludila i nerealnosti nemoè da razbije puka reportaà: za nepristrasnog posmatra~a ove slike suubedljive koliko i snimci misterionih supstanci na~injeni tokom spiri-tisti~kih seansi.138 Na uàse Buhenvalda i Au{vica zdrav razum reagovaoje uverljivim argumentima: “Kakav li su zlo~in ovi ljudi po~inili kad im serade takve stvari!”; ili, u Nema~koj i u Austriji, usred gladi, prenaseljenos-ti i op{te mr`nje: “[teta {to su prestali da ubijaju Jevreje” – i svuda saskepti~nim sleganjem ramena koje prati neefikasnu propagandu.

Ako propagiranje istine ne uspe da ubedi prose~nog ~oveka zato {to jeistina isuvi{e monstruozna, ono je svakako opasno po ljude koji, poznaju}isvoju ma{tu, znaju {ta su sami kadri da u~ine, i koji su stoga itekakospremni da poveruju u istinitost onoga {to vide. Iznenada postaje jasno dane{to {to je ma{ta hiljadama godina proterivala izvan domena ljudskogmoè da se ostvari ba{ ovde, na Zemlji, da se Pakao i îstili{te, pa ~ak iprivid njihovog ve~nog trajanja, mogu posti}i najmodernijim metodamauni{tavanja i medicine. Ovim ljudima (a njih u svakom velikom gradu imamnogo vi{e nego {to bismo voleli da priznamo) totalitarni pakao dokazujeda je ~ovekova mo} ve}a nego {to su se oni ikada usudili da pomisle, i da~ovek moè da ostvari svoje paklene ma{tarije a da se nebo ne sru{i izemlja ne otvori.

Ove analogije, prisutne u mnogim svedo~enjima iz sveta umiru}ih,139

kao da su vi{e od o~ajni~kog poku{aja da se iskaè ono {to je izvan doma-{aja ~ovekovog jezika. Mo`da se moderne mase ni po ~emu toliko ne ra-


137 Bettelheim, op. cit., prime}uje da su se straàri u logorima u toj atmosferi nerealnostipona{ali sli~no zatvorenicima.

138 Va`no je napomenuti i da snimci iz koncentracionih logora nisu reprezentativni, zato{to logore pokazuju u njihovim poslednjim danima, kada su savezni~ke trupe u{le u njih.Dotle je sva oprema za masovno ubijanje ve} bila demontirana, a uz to u samoj Nema~koj ni-je ni bilo koncentracionih logora. S druge strane, ono {to je najvi{e izazvalo bes Saveznika i{to njihovim filmovima daje onu posebnu crtu uàsa – naime, prizor ljudskih kostura –uop{te nije tipi~no za nema~ke koncentracione logore; sistematsko istrebljenje sprovodilo segasom, a ne gla|u. Prilike u logorima bile su posledica stanja tokom poslednjih meseci rata:Himler je bio naredio evakuaciju svih logora smrti na Istoku, pa su nema~ki logori bili pre-optere}eni, a on vi{e nije bio u stanju da obezbedi hranu u samoj Nema~koj.

zlikuju od masa ranijih vekova koliko po gubitku vere u Stra{ni sud: naj-gori su izgubili strah, a najbolji nadu. Jo{ uvek nesposobne da ìve bezstraha i nade, ove mase privla~i svaka mogu}nost da ~ovek stvori Raj kojiprièljkuju ili, pak, Pakao koga se pla{e. Kao {to Marksovo besklasno dru-{tvo po nekim svojim popularizovanim crtama ~udno podse}a na mesijan-sko doba, tako i stvarnost koncentracionih logora ponajvi{e nalikuje sred-njovekovnim vizijama Pakla.

Jedina stvar koja se ne moè opona{ati u~inila je ~oveku tradicionalnepredstave o Paklu podno{ljivim: Stra{ni sud, predstava o apsolutnom me-rilu pravde, povezana sa mogu}no{}u beskona~ne milosti. Jer za ljudskepredstave nema zlo~ina i nema greha koji bi mogao da se meri sa ve~nimmukama Pakla. Otud i nelagoda zdravog razuma, koji se pita: kakav li suzlo~in po~inili ovi ljudi kad tako neljudski pate? Otud i apsolutna nevinost`rtava: ovo niko ne zasluùje. Otud, kona~no, i groteskna nasumi~nost sakojom se u usavr{enoj dràvi terora biraju `rtve za koncentracione logore:takva “kazna” se sa istom pravi~no{}u ili nepravi~no{}u moè izvr{iti nadsvakim.

U pore|enju sa suludim kona~nim rezultatom, dru{tvom koncentra-cionih logora, procesi kojima se ljudi pripremaju za ovaj cilj, metodi koji-ma se pojedinci prilago|avaju na ovakve uslove jasni su i logi~ni. Suma-nutoj masovnoj proizvodnji le{eva prethodi istorijski i politi~ki razumljivapriprema ìvih le{eva. Podsticaj takvim nevi|enim prilikama i, {to je jo{va`nije, pre}utno slaganje sa njima posledica su onih doga|aja koji su uperiodu op{te politi~ke dezintegracije iznenada stotine hiljada ljudi osta-vili bez doma, bez dràve, stavili ih van zakona i u~inili nepoèljnim, amilione u~inili ekonomski suvi{nim, ostavili ih bez posla i na~inili od njihteret za dru{tvo. A ovo je, opet, moglo da se dogodi zato {to su ljudska pra-va, koja nisu bila filozofski utemeljena, ve} samo formulisana, koja nika-da nisu bila politi~ki garantovana, ve} samo proklamovana, izgubila svakovaènje, bar u tom tradicionalnom obliku.

Prvi presudan korak na putu ka totalnoj dominaciji jeste da se u ~ovekuubije pravna li~nost, {to se moè posti}i na dva na~ina. Prvi je da se odre-|ene kategorije ljudi stave van za{tite zakona, a netotalitarni svet u istovreme primora da prizna to bezakonje, jer ovi ljudi sada postaju apatridi,isklju~eni su iz gra|anstva; drugi je da se koncentracioni logor stavi izvannormalnog kaznenog sistema, da se zatvorenici biraju mimo normalnogpravnog postupka, u kom konkretan zlo~in povla~i predvidljivu kaznu. Ta-ko kriminalci, koji su iz drugih razloga klju~an element u dru{tvu koncen-tracionih logora, tamo dospevaju uglavnom tek po odsluènju zatvorskekazne. Na svaki na~in totalna dominacija radi na tome da se svim katego-

454 TOTALITARIZAM

139 Da je ìvot u koncentracionom logoru bio prosto odugovla~enje smrti posebno nagla-{ava Rousset, op. cit., passim.

rijama u logoru – Jevrejima, bolesnicima, predstavnicima izumiru}ihklasa – unapred uskrati mogu}nost kako za vr{enje legalnih, tako i za vr{e-nje kriminalnih radnji. Li{avanje slobode propaganda prikazuje kao “pre-ventivnu policijsku meru”,140 dakle, meru koja ljude li{ava mogu}nosti dadelaju. U Rusiji se odstupanja od ovog pravila moraju pripisati katastrofal-nom manjku zatvorskog prostora i èlji, do sada neostvarenoj, da se ~itavkazneni sistem pretvori u sistem koncentracionih logora.141

Prisustvo kriminalaca u koncentracionim logorima neophodno je kakobi se opravdala tvrdnja propagande da su ove institucije osnovane samozbog asocijalnih elemenata.142 Kriminalcima u stvari nije mesto u koncen-tracionim logorima, pa makar i samo zato {to je pravnu li~nost teè ubitikod ~oveka koji je kriv za neko nedelo nego kod sasvim nevine osobe.Ako oni i ~ine stalnu kategoriju me|u zatvorenicima, to je ustupak totali-tarne dràve predrasudama dru{tva, koje na ovaj na~in najlak{e moè dase privikne na postojanje logora. Da bi, s druge strane, sistem logora mo-gao da funkcioni{e, od su{tinskog je zna~aja da se, dok god funkcioni{ekazneni sistem zemlje, kriminalci {alju u logore tek po izdràvanju celekazne, dakle onda kada u stvari imaju pravo na slobodu. Ni pod kojim us-lovima koncentracioni logor ne sme da postane predvidljiva kazna za kon-kretne prestupe.

Spajanje kriminalaca sa drugim kategorijama ima i dodatnu prednost {tosvim novoprido{lima na {okantan na~in stavlja na znanje da su dospeli donajnièg nivoa dru{tva. Uskoro se, istina, ispostavlja da imaju sve razlogeda zavide najgorem lopovu i ubici, jer je i najniì nivo barem nekakav ni-vo. Osim toga, me{anje kategorija zatvorenika je i efikasno sredstvo ka-muflaè: to se de{ava kriminalcima, novajlijama se ne de{ava ni{ta goreod onoga {to se kriminalcima s pravom de{ava.

Kriminalci svuda ~ine aristokratiju logorâ. (U Nema~koj su tokom ratanjihovo mesto u internom logora{kom rukovodstvu preuzeli komunisti,zato {to u haoti~nim prilikama koje je stvorila stara uprava nije mogao dase izvede ni minimum racionalnog rada. Koncentracioni logori su samoprivremeno pretvoreni u logore za prinudni rad, {to je sasvim atipi~na


140 Maunz, op. cit., p. 50, insistira na tome da kriminalce nikako ne treba slati u logore nasluènje redovne kazne.

141 Manjak zatvorskog prostora u Rusiji bio je tako akutan da je godine 1925-26. mogloda se izvr{i samo 36% svih sudskih odluka (v. Dallin, op. cit., p. 158ff).

142 “Gestapo i SS su pridavali velik zna~aj me{anju kategorija zatvorenika u logorima. Niu jednom logoru zatvorenici nisu pripadali samo jednoj grupi” (Kogon, op. cit., p. 19).

U Rusiji je tako|e od po~etka bio obi~aj da se me{aju politi~ki zatvorenici i kriminalci.Tokom prvih deset godina sovjetske vlasti, levi~arske grupe zatvorenika uìvale su odre|eneprivilegije; tek s punim razvojem totalitarnog karaktera reìma “posle dvadesetih, politi~kizatvorenici su i zvani~no tretirani kao kategorija nià od obi~nih kriminalaca” (Dallin, op.cit., p. 177ff).

pojava ograni~enog trajanja.)143 Kriminalci ulaze u logorsku upravu netoliko zbog sli~nosti sa nadzornim osobljem – u Sovjetskom Savezu nad-zornici o~igledno nisu elita specijalno obu~ena za zlo~ine, za razliku odSS-a144 – koliko zato {to jedino kriminalci dospevaju u logore zbog nekogkonkretnog dela. Oni bar znaju za{to su u koncentracionom logoru, pa sto-ga zadràvaju ostatke svoje pravne li~nosti. Krivica politi~kih zatvoreni-ka, me|utim, ne podleè jasnim merilima; njihova dela, ukoliko su uop{tei bila dela, a ne puka uverenja, ne~ije neodre|ene sumnje ili slu~ajna pri-padnost politi~ki inoportunoj grupi, po pravilu nisu pokrivena normalnimpravnim sistemom zemlje i nisu pravno definisana.145

Me{avini politi~kih zatvorenika i kriminalaca, koja je od samog po~etkastvarana u koncentracionim logorima i u Rusiji i u Nema~koj, dodaje se itre}i element, koji }e uskoro ~initi ve}inu svih zatvorenika u koncentra-cionim logorima. Ova najve}a grupa sastojala se od ljudi koji nisu po~inilini{ta {to bi u njihovoj svesti ili u svesti njihovih mu~itelja imalo ikakveracionalne veze sa hap{enjem. U Nema~koj su posle 1938. kategoriju ne-du`nih ~inili Jevreji, a u Rusiji ma koja grupa koja bi, iz razloga nevezanihsa njenim pona{anjem, pobudila nemilost vlasti. Takvi ljudi, nevini usvakom pogledu, najpogodniji su za eksperimente obespravljenja i uni{ta-vanja pravne li~nosti, pa su stoga i kvalitativno i kvantitativno najva`nijakategorija logorske populacije. Ovaj princip je do krajnjih konsekvenciostvaren u gasnim komorama koje, ve} i zbog ogromnog kapaciteta, sigur-no nisu bile projektovane za pojedina~ne slu~ajeve, ve} za ljude uop{te.Slede}i dijalog saìma situaciju u kojoj se nalazi pojedinac: “U koje svrhe,molim lepo, postoje gasne komore?” – “A u koje svrhe ste Vi ro|eni?”146

Upravo ova grupa sasvim nevinih ljudi najgore prolazi u logorima. Krimi-nalci i politi~ki zatvorenici asimiluju se u ovu kategoriju; tako li{eni razli-ke koja poti~e iz njihove vinosti, oni su u potpunosti izloèni principu na-sumi~nosti. Kona~ni cilj, delimi~no postignut u Sovjetskom Savezu i jas-no nazna~en u poslednjim fazama nacisti~kog terora, jeste da se ~itava lo-gorska populacija svede na ovu kategoriju nevinih.

456 TOTALITARIZAM

143 Ruseova knjiga precenjuje uticaj nema~kih komunista, koji su tokom ratapreovla|ivali u internoj logora{koj upravi Buhenvalda.

144 v. na primer svedo~enje gospo|e Buber-Nojman, biv{e ène nema~kog komuniste Ha-jnca Nojmana, koja je preìvela i sovjetske i nema~ke koncentracione logore: “Rusi nikadanisu... imali tako sadisti~ke crte kao nacisti.... Na{i ruski straàri bili su pristojni ljudi, a nesadisti, ali su ipak savesno ispunjavali zahteve nehumanog sistema” (Under Two Dictators).

145 Bruno Bettelheim, “Behavior in Extreme Situations”, u: Journal of Abnormal and So-cial Psychology, Vol. XXXVIII, Nr. 4, 1943, opisuje samosvest kriminalaca i politi~kihzatvorenika u pore|enju sa nevinim ljudima. Ovi su, naime, “bili najmanje sposobni da pod-nesu po~etni {ok”, prvi su se “raspadali”. Betelhajm to obja{njava njihovim poreklom izsrednjih slojeva.

146 Rousset, op. cit., p. 71.

Ima i drugih kategorija u koje se zatvorenici svrstavaju odmah po do-lasku u logor; one se ne stvaraju po principu potpune nasumi~nosti i, ma-da u su{tini bezna~ajne, korisne su sa stanovi{ta organizacije. U nema~kimlogorima bilo je kriminalaca, politi~kih zatvorenika, asocijalnih elemena-ta, verskih prestupnika i Jevreja, i svi su imali razli~ite oznake. Kada suFrancuzi, posle [panskog gra|anskog rata, osnovali koncentracione lo-gore, odmah su uveli tipi~no totalitarno stapanje politi~kih zatvorenika sakriminalcima i nevinima (u ovom slu~aju, to su bili apatridi), i uprkosneiskustvu pokazali su se neobi~no ma{toviti u stvaranju besmislenih ka-tegorija zatvorenika.147 S po~etka zami{ljena da spre~i nastanak svake so-lidarnosti me|u zatvorenicima, ova tehnika pokazala se kao posebno dra-gocena zato {to niko nije mogao da zna da li je njegova kategorija bolja iligora od neke druge. U Nema~koj je to promenljivo, ali iznutra pedantnoorganizovano zdanje imalo privid ~vrstine zato {to su Jevreji u svakomslu~aju bili najnià kategorija. Uàsno je i groteskno {to su se zatvorenicisami identifikovali sa tim kategorijama, kao da one predstavljaju poslednjiautenti~ni ostatak njihove pravne li~nosti. âk i ako zanemarimo sve dru-ge okolnosti, nije ~udo {to je komunista iz 1933. iz logora izlazio kao ve}ikomunista nego {to je u njega u{ao, Jevrejin kao jo{ ve}i Jevrejin, ènapripadnika Legije stranaca jo{ vi{e uverena u va`nost Legije stranaca; ~inise da ove kategorije jem~e barem nekakav jasan status, da oli~avaju nekinajelementarniji, te stoga i fundamentalan pravni identitet.

Dok je klasifikovanje zatvorenika po kategorijama ~isto takti~ka, orga-nizaciona mera, nasumi~na selekcija `rtava je su{tinski princip ove institu-cije. Da su koncentracioni logori zavisili od postojanja politi~kih protivni-ka, te{ko da bi preìveli prve godine totalitarnih reìma. Dovoljno jepogledati broj zatvorenika u Buhenvaldu posle 1936. da bi se shvatilo ko-liko je za dalje postojanje logora bio neophodan element nevinih. “Logoribi izumrli da je Gestapo pri hap{enju u obzir uzimao samo pripadnikeopozicije.”148 Pred kraj 1937. Buhenvald je, sa manje od 1000 zatvoreni-ka, bio na ivici ga{enja, sve dok novembarski pogromi nisu doveli vi{e od20.000 novih logora{a.149 U Nema~koj se ova kategorija nevinih posle1938. sastojala prete`no od Jevreja, a u Rusiji od bilo koje grupe koja bi iznekog razloga, bez ikakave veze sa onim {to ~ini, pala u nemilost.150 No,dok u Nema~koj pravi totalitarni tip koncentracionog logora sa ogromnom


147 Za uslove u francuskim koncentracionim logorima v. Arthur Koestler, Scum of theEarth, 1941.

148 Kogon, op. cit., p. 6.149 v. Nazi Conspiracy, IV, 800ff.150 Beck/Godin, op. cit., nagla{avaju da su “protivnici reìma ~inili relativno mali deo

[ruske] zatvorske populacije” (p. 87), a da kod ostalih nije bilo nikakve veze izme|u “hap{e-nja i prestupa” (p. 95).

ve}inom sasvim “nevinih” zatvorenika imamo tek od 1938, u Rusiji se onjavlja ve} ranih tridesetih godina, budu}i da se do 1930. ve}ina logorskepopulacije jo{ uvek sastojala od kriminalaca, kontrarevolucionara i “poli-ti~kih” (u tom tenutku pripadnika frakcija). Od tada je kroz logore pro{lotoliko nevinih ljudi da ih je te{ko i klasifikovati: bili su to ljudi koji suimali nekog kontakta sa inostranstvom, Rusi poljskog porekla (posebno ugodinama izme|u 1936. i 1938), seljaci ~ija su sela likvidirana iz ko znakog ekonomskog razloga, deportovani pripadnici nacionalnih manjina, de-mobilisani vojnici Crvene armije iz jedinica koje su se predugo zadràle uinostranstvu kao okupacione snage, kao biv{i ratni zarobljenici u Ne-ma~koj itd. Me|utim, postojanje politi~ke opozicije puki je izgovor za sis-tem koncentracionih logora a svrha tog sistema nije ispunjena ~ak ni kadase ljudi, pod najstra{nijim terorom, manje-vi{e dobrovoljno koordini{u,odnosno kada se odreknu svojih politi~kih prava. Cilj svakog proizvoljnogsistema je da uni{ti gra|anska prava ~itavog stanovni{tva, koje na krajustoji van zakona u sopstvenoj zemlji kao i apatridi i besku}nici. ôvekovoobespravljenje, ubijanje pravne li~nosti u njemu, preduslov je da bi se nji-me u potpunosti dominiralo. A ni ono ne poga|a samo kriminalce, poli-ti~ke protivnike, Jevreje, homoseksualce, na kojima su izvo|eni prvi ek-sperimenti, nego svakog stanovnika totalitarne dràve. Slobodni pristanakza totalnu dominaciju predstavlja smetnju koliko i slobodna opozicija.151

Nasumi~no hap{enje, koje se vr{i me|u nevinima, poni{tava vrednost slo-bodnog pristanka, ba{ kao {to i mu~enje – za razliku od smrti – ukida mo-gu}nost suprotstavljanja.

Kad bi se ovo proganjanje, ~ak i najtiranskije, ograni~ilo na odre|enestavove verske ili politi~ke prirode, na odre|ene moduse intelektualnog ilierotskog opho|enja, na odre|ene tek izmi{ljene “zlo~ine”, logori bi po-stali izli{ni, zato {to, dugoro~no posmatrano, nijedan stav i nijedno uvere-nje nije doraslo pretnji tolikog uàsa; a pre svega, ukazala bi se potreba zanovim pravosudnim sistemom, koji bi, ~ak i uz najmanju dozu stabilnosti,morao da stvori novu pravnu li~nost u ~oveku – a ona bi izmicala totalitar-noj dominaciji. Takozvana “dobrobit naroda” (Volksnutzen) nacista, uvekdruga~ija (jer ono {to je danas od koristi sutra ve} moè da {kodi), ili ~estepromene partijske linije, koje, budu}i retroaktivne, gotovo svakodnevno

458 TOTALITARIZAM

151 Kada raspravlja o ~injenici da se ve}ina zatvorenika “pomirila sa merilima Gestapoa”,Bruno Bettelheim (“On Dachau and Buchenwald”) nagla{ava da “ovo nije bio rezultat pro-pagande... Gestapo je nastojao da ih u svakom slu~aju spre~i da izraàvaju ose}anja” (pp.834-35).

Himler je eksplicitno zabranio propagandu bilo koje vrste u logorima. “Vaspitanje se sas-toji od discipline, a nikada od podu~avanja na ideolo{koj osnovi” (“On Organization andObligation of the SS and the Police”, u: National-politischer Lehrgang der Wehrmacht,1937; citirano prema: Nazi Conspiracy, IV, 616ff).

od novih grupa ljudi prave kandidate za koncentracione logore, jedina sugarancija za njihovo kontinuirano postojanje, pa tako i za kontinuirano to-talno obespravljenje ~oveka.

Slede}i vaàn korak u pripremanju ìvih le{eva je ubistvo moralne li-~nosti u ~oveku. Po prvi put u istoriji mu~eni{tvo je postalo nemogu}e:“Koliko ljudi ovde jo{ veruje da protest ima makar i istorijski zna~aj?Ovaj skepticizam pravo je remek delo SS-a. Njegov veliki uspeh. Uni{tilisu svaku ljudsku solidarnost. Ovde je no} pala na budu}nost. Tamo gdenema svedoka, ne moè biti ni svedo~enja. Protestovati kada smrt vi{e nemoè da se odgodi jeste poku{aj da se smrti prida neko zna~enje, da se de-la i za vreme posle smrti. Da bi se u tome uspelo, taj poduhvat mora imatidru{tveno zna~enje. Ovde na stotine hiljada nas ìvi u apsolutnoj usamlje-nosti. Zato smo mi pobe|eni, bez obzira na sve.”152

Logori i ubijanje politi~kih protivnika su deo organizovanog zaboravakoji ne obuhvata samo sredstva za artikulisanje javnog mnjenja, izgovo-renu i pisanu re~, ve} se {iri i na porodice i prijatelje `rtve. Bol i se}anje suzabranjeni. U Sovjetskom Savezu èna }e zatraìti razvod ~im joj uhapsemuà, ne bi li spasla ìvote svoje dece; ako joj se mu` slu~ajno i vrati,srdito }e ga izbaciti iz ku}e.153 Zapadni svet je do sada ~ak i u najmra~ni-jim vremenima ubijenom neprijatelju barem ostavljao pravo da ga se se}a-ju, priznaju}i tako da smo svi mi ljudi (i samo ljudi). Samo zato {to je ~aki Ahil po{ao na Hektorovu sahranu, samo zato {to su i najdespotskije vlastipo{tovale ubijenog protivnika, samo zato {to su Rimljani dozvoljavalihri{}anima da pi{u svoje martirologije, samo zato {to je Crkva svoje je-retike odràvala u se}anju ljudi, sve ovo nije izgubljeno i nije se ni mogloizgubiti. Koncentracioni logori su, u~iniv{i i smrt anonimnom (nemogu}eje saznati da li je zatvorenik ìv ili mrtav), smrti oduzeli njen smisao krajaispunjenog ìvota. U izvesnom smislu, oni su pojedincu oduzeli njegovusmrt, pokazav{i time da njemu ni{ta ne pripada i da on nikome ne pripada.Njegova smrt prosto je zape~atila ~injenicu da on zapravo nikada nije nipostojao.

Ovakav napad na moralnu li~nost jo{ uvek je mogao da se odbije~ovekovom save{}u, koja mu kazuje da je bolje da umre kao `rtva nego daìvi kao birokrata ubijanja. Totalitarni teror izvojevao je svoju najstra{nijupobedu kada je uspeo da moralnoj li~nosti odse~e mogu}nost takvog indi-vidualisti~kog bekstva i da odluke savesti u~ini apsolutno spornima i ne-pouzdanima. Kada je ~ovek suo~en sa alternativom da izda, a tako i ubijesvoje prijatelje, ili da svoju ènu i decu, za koje je odgovoran u svakomsmislu, po{alje u smrt, kada ~ak i samoubistvo zna~i automatsko ubijanje


152 Rousset, op. cit., p. 464.153 v. izve{taj Sergeja Malahova u: Dallin, op. cit., p. 20ff.

sopstvene porodice – kako da odlu~i? To vi{e nije pitanje izbora izme|udobra i zla, ve} izme|u ubistva i ubistva. Ko bi mogao da razre{i moralnudilemu Grkinje kojoj nacisti dozvole da odabere koje }e od njeno trojedece da ubiju?154

Kad se stvore uslovi u kojima savest vi{e ni~emu ne sluì i u kojima jepotpuno nemogu}e u~initi dobro delo, svesno organizovano sau~esni{tvosvih ljudi u zlo~inima totalitarnih reìma po~inje da obuhvata i `rtve, itime zaista postaje totalno. SS-ovci su u svoje zlo~ine uklju~ili zatvoreni-ke koncentracionih logora – kriminalce, politi~ke zatvorenike, Jevreje –tako {to su na njih preneli odgovornost za veliki deo uprave i stavili ihpred nerazre{ivu dilemu da li da u smrt po{alju prijatelje ili da pomognuda se ubiju drugi ljudi, koje pukim slu~ajem ne poznaju; tako oni u obaslu~aja postaju ubice.155 Su{tina nije prosto u tome da se mr`nja skre}e saonih koji su krivi (kapoi su bili omraèniji od SS-ovaca), nego da se linijakoja deli progonioca i progonjenog, ubicu i njegovu `rtvu, stalno zama-gljuje.156

Kad se moralna li~nost ubije, jedino {to ljude jo{ spre~ava da postanu ̀ i-vi le{evi jeste razli~itost, ~ovekov identitet. Istrajnim stoicizmom se takvaindividualost moè sa~uvati u sterilnom obliku, i sigurno je mnogo ljudipod totalitarnom vla{}u pobeglo i svakog dana beì u ovu apsolutnu izola-ciju li~nosti bez prava ili savesti. Nema sumnje da je ovaj deo ~oveka, ba{zato {to tako su{tinski zavisi od prirode i od sila koje se ne mogu kontro-lisati voljom, najteè uni{titi (a i kada se uni{ti, najlak{e ga je povratiti).157

Metodi opho|enja sa ovom jedinstvenom odlikom ~ovekove li~nostibrojne su, te ne}emo ni poku{avati da ih navedemo. One po~inju sa neopi-sivim uslovima prilikom transporta u logor, kada se stotine ljudi sasvimnagih, prilepljenih jedni uz druge, zbije u jedan sto~ni vagon, i danimavoza s jednog kraja zemlje na drugi; nastavljaju se po dolasku u logor do-bro organizovanim {okom prvih nekoliko sati, brijanjem glave, grotesk-nom logorskom ode}om; a zavr{avaju se potpuno nezamislivim mu~enji-ma, prora~unatim tako da nikoga ne ubiju, ili bar ne brzo. U svakom slu~a-ju, cilj svih ovih metoda jeste da manipuli{u ~ovekovim telom – sa njego-vim bezgrani~nim mogu}nostima da podnosi patnju – tako da kona~no

460 TOTALITARIZAM

154 v. Albert Camus u: Twice a Year, 1947.155 Ruseova knjiga, op. cit., uglavnom se sastoji od diskusija me|u zatvorenicima upravo

po ovom pitanju.156 Bettelheim, op. cit., opisuje kako su vremenom i straàri i zatvorenici postajali “kondi-

cionirani” za ìvot u logorima i kako su se pla{ili povratka u spoljni svet.Zato je Ruse u pravu kada tvrdi da su “i `rtva i dèlat u podjednakoj meri bedni; lekcija

kojoj u~e logori jeste bratstvo niskosti” (p. 588).157 Bettelheim, op. cit., opisuje kako se ~ini da je “glavna briga novih zatvorenika bila da

ostanu celi kao li~nosti”, dok su stariji zatvorenici gledali “kako da ìve {to je bolje mogu}eunutar logora”.

ono uni{tava li~nost onako nemilosrdno kako to ~ine odre|ena mentalnaoboljenja organskog porekla.

I upravo ovde krajnja sumanutost ~itavog poduhvata postaje najjasnija.Mu~enje je, istina, osnovna odlika ~itavog policijskog i sudskog aparatatotalitarne vlasti; ono se koristi svaki dan kako bi se ljudi naterali da pro-govore. Ta vrsta mu~enja, budu}i da teì racionalnom, konkretnom cilju,ima odre|ena ograni~enja: zatvorenik ili progovori u odre|enom roku, iliumre. U prvim nacisti~kim koncentracionim logorima i u podrumima Ge-stapoa ovom racionalnom mu~enju dodat je jo{ jedan iracionalan, sa-disti~ki tip mu~enja, koji je uglavnom sprovodio SA. On nije imao nika-kav konkretan cilj i nije bio sistemati~an, ve} je zavisio od inicijative ug-lavnom anomalnih elemenata. Smrtnost je bila tako visoka da je svega ne-koliko zatvorenika koncentracionih logora iz 1933. preìvelo ove prve go-dine. Ovaj tip mu~enja izgleda nije bio u toj meri prora~unata politi~ka in-stitucija koliko ustupak reìma sopstvenim kriminalnim i anomalnim ele-mentima, kojima su se tako pla}ale usluge. Iza slepog zverstva pripadnikaSA-a ~esto je bila duboka mr`nja i zavist prema onima koji su bili socijal-no, intelektualno ili fizi~ki superiorni, a koji su sada, kao u najlu|im sno-vima, bili u njihovim rukama. Taj resantiman, koji u logorima nikada nijesasvim izumro, ~ini nam se kao poslednji tra~ak nekog ljudski razumlji-vog ose}aja.158

Me|utim, pravi uàs po~eo je kada je SS preuzeo upravu logorâ. Starospontano zverstvo sada je ustupilo mesto apsolutno hladnom i sistemat-skom uni{tavanju tela, sa ciljem da se uni{ti dostojanstvo; smrt se izbe-gavala ili u nedogled odlagala. Logori vi{e nisu bili zabavni parkovi zazveri u ljudskom obli~ju, odnosno za ljude kojima je mesto u du{evnimbolnicama i zatvorima. Dogodilo se ne{to sasvim suprotno: logori su sepretvorili u “poligone” na kojima su se savim normalni ljudi obu~avali dapostanu punopravni pripadnici SS-a.159


158 Rousset, op. cit., p. 390, pi{e o SS-ovcu koji je ovako kinjio jednog profesora: “Vi stebili profesor. E pa, sada vi{e niste profesor. Vi{e niste velika zverka. Sada ste obi~na ni{tari-ja. Sad sam ja neko!”

159 Kogon, op. cit., p. 6, govori o ideji da se logori zadrè kao SS-ovi centri za obuku ieksperimentisanje. On tako|e dobro obja{njava razliku izme|u ranijih logora, kojima jeupravljao SA, i onih kasnijih pod SS-om. “Ni jedan od prvobitnih logora nije imao vi{e odhiljadu zatvorenika.... @ivot u njima ne moè se opisati. Nekolicina starih zatvorenika koji supreìveli ove godine slaù se da nije bilo tog oblika sadizma koju pripadnici SA-a nisuoku{ali. No, sve su to bili ~inovi individualnog zverstva, jo{ uvek nije postojao sasvim or-ganizovan, hladan sistem koji bi obuhvatao velik broj ljudi. To je postigao tek SS” (p. 7).

Taj novi automatizovani sistem maksimalno je umrtvio ose}anje odgovornosti. Kada, naprimer, stigne naredba da se ubije nekoliko stotina ruskih zatvorenika, to se obavljalo puca-njem kroz rupu kroz koju se zatvorenici nisu ni videli (v. Ernest Feder, “Essai sur la Psycho-logie de la Terreur”, u: Synthèses, Brussels 1946). S druge strane, izopa~enost je ve{ta~ki

Ubijanje ~ovekove individualnosti, ne~eg neponovljivog {to u podjed-nakoj meri stvaraju priroda, volja i sudbina, ne~eg {to je postalo tako razu-mljiva premisa u svim ljudskim odnosima da ~ak i jednojaj~ani blizancistvaraju odre|enu nelagodu, izaziva ose}anje uàsa koje daleko nadja~avabes pravno-politi~ke li~nosti i o~ajanje moralne. Taj uàs daje povodanihilisti~kim uop{tavanjima koja vrlo uverljivo tvrde da su svi ljudizveri.160 Iskustva iz koncentracionih logora zapravo dokazuju da se ljudimogu pretvoriti u zveri i da je ~ovekova “priroda” ipak “ljudska” samo umeri u kojoj ~oveku otvara mogu}nost da postane ne{to krajnje neprirod-no, da postane ~ovek.

Po ubijanju moralne li~nosti i brisanju pravne, uni{tenje individualnostije gotovo uvek uspe{no. Mogu}e bi bilo prona}i neke zakone masovnepsihologije koji bi objasnili za{to su milioni ljudi bez otpora dozvoljavalida ih sprovode u gasne komore (iako ovi zakoni ne bi objasnili ni{ta osimpomenutog uni{tenja individualnosti). Mnogo je zna~ajnije {to su ~ak iljudi koji su kao pojedinci bili osu|eni na smrt veoma retko poku{avali dasa sobom povedu jednog od dèlata, {to je bilo malo ozbiljnijih pobuna, i{to je ~ak i u trenucima oslobo|enja bilo jako malo spontanih masakaranad SS-ovcima. Jer, uni{titi individualnost zna~i uni{titi spontanost, ~o-vekovu mo} da zapo~ne ne{to novo na osnovu sopstvenih mo}i, ne{to {tose ne moè objasniti kao reakcija na okolinu i doga|aje.161 Ostaju grozne

462 TOTALITARIZAM

stvarana i kod ina~e normalnih ljudi. Ruse prenosi re~i jednog straàra SS-ovca: “Uglavnomtu~em sve dok ne ejakuliram. U Vroclavu imam ènu i troje dece. Ranije sam bio savr{enonormalan. Eto {ta su od mene uradili. Sada kada imam slobodno, ku}i ne mogu. Ne moguèni da pogledam u o~i” (p. 273). – Dokumenti iz Hitlerovog doba sadrè brojna svedo~enjao prose~nosti ljudi kojima je bio poveren Hitlerov program istrebljenja. Dobra zbirka doku-menata nalazi se kod Léona Poliakova, “The Weapons of Antisemitism”, objavio UNESCOu: The Third Reich, London 1955. Ve}ina ljudi u jedinicama kori{}enim u ove svrhe nisu bilidobrovoljci, ve} su za specijalne zadatke prekomandovani iz obi~ne policije. No, ~ak je iobu~enim SS-ovcima ovakav zadatak padao teè od borbe u prvim redovima. Svedo~e}i onekom masovnom streljanju koje je izvr{io SS, jedan o~evidac sastavlja hvalospev ovoj je-dinici koja je bila tako “puna idealizma” da je bila kadra da podnese “~itavo streljanje bezkapi alkohola”.

@elju da se elimini{u svi li~ni motivi i strasti tokom “istrebljenja” i da se tako brutalnostsvede na najmanju meru pokazuje i ~injenica da je grupa lekara i inènjera kojoj je poverenoda se staraju o gasnim instalacijama stalno radila na njihovom unapre|enju, ~ime nije treba-lo samo da se pove}a produktivnost fabrika le{eva, nego i da se ubrza i olak{a agonija `rtava.

160 Ovo je posebno upadljivo u Ruseovom delu. “Dru{tveni uslovi ìvota u logorima pre-tvorili su veliku masu zatvorenika, kako Nemaca tako i deportovanih ljudi, bez obzira na nji-hov raniji poloàj i obrazovanje, u degenerisanu rulju kojom u potpunosti vladaju primitivniìvotinjski refleksi” (p. 183).

161 U tom kontekstu treba spomenuti i zapanjuju}u retkost samoubistava u logorima. Onasu bila mnogo ~e{}a pre hap{enja i deportovanja nego u logorima, {to se, naravno, delommoè objasniti i time {to je u~injeno sve da se samoubistva, koja su, uostalom, spontan ~in,spre~e. Iz statisti~kih podataka za Buhenvald (Nazi Conspiracy, IV, 800ff) proizilazi da se

marionete ljudskog lika koje se sve pona{aju kao onaj pas iz Pavlovljevogeksperimenta, dakle sasvim predvidljivo, ~ak i kad idu u smrt, i koje i nerade ni{ta drugo osim {to reaguju. To i jeste prava pobeda sistema: “Po-beda SS-a sastoji se u tome {to izmu~ena `rtva dozvoljava da je vode nagubili{te bez otpora, {to pori~e sebe do ta~ke na kojoj ukida svoj identitet.Ali to nije sámo sebi cilj. SS-ovci ne èle njen poraz tek tako, iz ~istog sa-dizma. Oni znaju da sistem koji uspe da uni{ti `rtvu pre no {to se ona po-pne na ve{ala... moè da drì ~itav narod u ropstvu. Da ga u potpnosti pot-la~i. Nema ni~eg stra{nijeg od ovih povorki ljudi koji kao lutke idu u sm-rt. ôvek koji to vidi, kaza}e sebi: ’Da bi ih ovako uni{tili, kakvu li samomo} njihovi gospodari imaju’, i skrenu}e pogled, pun gor~ine, ali pora-èn.”162

Ako totalitarne aspiracije ozbiljno shvatimo i ne dozvolimo sebi da ih,zavedeni zdravim razumom, proglasimo za utopijske i neostvarive, ispo-stavlja se da je dru{tvo umiru}ih, stvoreno u logorima, jedini oblik dru{tvau kom je mogu}a potpuna vlast nad ljudima. Oni koji teè totalnoj domi-naciji moraju da uni{te svu spontanost, koju }e ve} i sámo postojanje indi-vidualnosti uvek generisati, i da tragaju za njom i u najprivatnijoj sferi, makako nepoliti~na i bezazlena ona izgledala. Pavlovljev pas, ~ovek svedenna najelementarnije reakcije, skup reakcija koji se u svakom trenutkumoè likvidirati i zameniti nekim drugim koji }e se pona{ati na isti na~in,prototip je “gra|anina” totalitarne dràve; a takav gra|anin se van logoramoè tek donekle stvoriti.

Beskorisnost logora, njihova cini~ki priznavana anti-utilitarnost, puki jeprivid: za odrànje reìma oni su zna~ajniji od ma koje druge institucije.Bez koncentracionih logora, bez onog neodre|enog straha koji izazivaju isasvim odre|ene obuke u totalitarnom dominiranju koju pruàju (a nje-gove se radikalne mogu}nosti nigde drugde ne daju u toj meri testirati), to-talitarna dràva nikada ne bi mogla da fanatizuje svoje jezgro niti da drì~itav narod u potpunoj apatiji. Vladari i potla~eni bi isuvi{e brzo utonuli u“staru buròasku rutinu”; posle po~etnih “izgreda” oni bi se pokorili sva-kodnevici sa njenim ljudskim zakonitostima – ukratko, razvili bi se upravcu koji su predvi|ali svi posmatra~i zadojeni zdravim razumom. Tra-gi~na zabluda svih ovih predvi|anja, datih sa pozicija jednog jo{ uvekbezbednog sveta, posledica je pretpostavke da postoji ne{to kao za svavremena ustanovljena ljudska priroda, koja je poistove}ena sa istorijom, itako je ideja totalne dominacije progla{ena ne samo neljudskom, nego i


jedva vi{e od 0,5% smrtnih slu~ajeva moè povezati sa samoubistvom, da je jedne godine bi-lo svega dva samoubistva, mada je te iste godine kona~an broj mrtvih iznosio 3.516. Istopotvr|uju i izve{taji iz ruskih logora (upor. npr. Starlinger, op. cit., p. 57).

162 Rousset, op. cit., p. 525.

nerealnom. A mi smo u me|uvremenu shvatili da je ~ovekova snaga takovelika da on zaista moè da bude ono {to èli da bude.

U prirodi je totalitarnih reìma da zahtevaju neograni~enu mo}. Takva jemo} ostvariva samo ako doslovce svim ljudima, bez ijednog izuzetka,moè pouzdano da se vlada na svakom polju njihovog ìvota. U domenuspoljne politike treba stalno osvajati nove neutralne teritorije, dok na do-ma}em terenu uvek nove grupe ljudi treba trpati u sve ve}e koncentra-cione logore ili, ako to okolnosti zahtevaju, likvidirati kako bi se stvorioprostor za slede}e. Pitanje opozicije neva`no je i u spoljnoj i u unutra{njojpolitici. Sa stanovi{ta totalitarne dominacije, svaka neutralnost, pa ~ak isvako spontano prijateljstvo, opasno je koliko i otvoreno neprijateljstvo,zato {to je spontanost kao takva, sa svojom nepredvidljivo{}u, najve}aprepreka totalnom dominiranju nad ~ovekom. Komunisti iz nekomunisti~-kih zemalja koji su pobegli u Moskvu ili su bili pozvani tamo, morali su nasopstvenoj koì da osete da oni za Sovjetski Savez predstavljaju smetnju.Ube|eni komunisti, u onom smislu koji je danas i jedini realan, reìmu uRusiji su sme{ni i nepoèljni koliko je to i nacistima, na primer, bio svakiube|eni nacista iz Remove frakcije.

U totalitarnim uslovima ube|enje i mi{ljenje ma koje vrste je sme{no iopasno, jer se totalitarni reìmi veoma ponose time {to im ono uop{te nijeni potrebno, kao, uostalom ni ma {ta ljudsko. Ljudi, u meri u kojoj su ne{tovi{e od ìvotinjske reakcije i obavljanja funkcija, suvi{ni su za totalitarnereìme. Totalitarizam ne teì despotskom vladanju ljudima, ve} sistemu ukom su ljudi suvi{ni. Totalna mo} moè se posti}i i o~uvati isklju~ivo usvetu uslovnih refleksa, u svetu marioneta bez traga spontanosti. Upravozato {to su ~ovekove snage tako velike, njime se moè u potpunosti vladatitek kada on postane primerak ìvotinjske vrste zvane ~ovek.

Zato je karakter opasan, i zato su i najnepravednije pravne norme uvekna smetnji; individualnost, zapravo sve {to ljude me|usobno razlikuje, nemoè se tolerisati. Dok god svi ljudi ne postanu u istoj meri suvi{ni – a tose postiè samo u koncentracionim logorima – ne moè se ni dosti}i idealtotalitarizma. Totalitarne dràve stalno teè stanju u kome je ~ovek suvi-{an (mada ga nikad ne ostvaruju u potpunosti): nasumi~nim izborom gru-pa za koncentracione logore, stalnim ~istkama unutar vladaju}eg aparata,masovnim likvidacijama. Zdrav razum se o~ajni~ki buni protiv pokornos-ti masa, i zbog toga smatra da je ovaj gigantski aparat terora suvi{an. Dasu u stanju da govore istinu, totalitarni vladari bi uzvratili: vama se aparat~ini suvi{nim samo zato {to on sluì tome da ljude u~ini suvi{nima.

Totalitarni poku{aj da se ljudi u~ine suvi{nima u potpunosti odgovaraose}anju modernih masa da su one same izli{ne na ovoj prenaseljenojZemlji. U svetu umiru}ih, u kom se ljudima obja{njava da su suvi{ni tako

464 TOTALITARIZAM

{to se kazna izri~e bez ikakve veze sa zlo~inom, u kom postoji eksploata-cija bez profita i u kom se radi bez kona~nog proizvoda, besmisao se ra|asa svakim novim danom. Pa ipak, u okvirima totalitarne ideologije, ni{tanije razumljivije i logi~nije: ako su zatvorenici gamad, logi~no je da ih tre-ba istrebiti otrovnim gasom; ako su degenerici, ne treba im dozvoliti dazaga|uju narod; ako imaju “robovske du{e” (Himler), ne treba tra}iti vre-me na njihovo prevaspitavanje. Sa stanovi{ta ideologije, nevolja sa logori-ma skoro da je u tome {to su oni pa isuvi{e razumni, {to je primena ideolo-gije skoro isuvi{e konzistentna.

Dok totalitarni reìmi tako odlu~no i cini~no odstranjuju iz sveta jedino{to prema utilitaristi~kim o~ekivanjima zdravog razuma ima smisla, onisvetu istovremeno name}u i neku vrstu super-smisla na koji su ideologijeu stvari uvek i ciljale kad su tvrdile da su prona{le klju~ za istoriju ili re{e-nje zagonetki svemira. Mimo svog besmisla totalitarnog dru{tva, ustoli-~uje se besmisleni super-smisao njegovog ideolo{kog praznoverja. Ideo-logije su bezazlena, nekriti~ka i proizvoljna uverenja samo dok neko unjih ne poveruje ozbiljno. îm se njihov zahtev za apsolutnim vaènjemuzme ozbiljno, one postaju jezgra sistema u kom, kao i u sistemima svihparanoika, sve logi~no, pa ~ak i neminovno proizilazi iz prethodnog, kadase samo prihvati prva premisa. Ludilo takvih sistema nije toliko u njihovojpremisi, koliko u doslednosti sa kojom se oni konstrui{u. ûdna logi~nostsvih izama, njihova prostodu{na vera u spasonosnu mo} tvrdoglave oda-nosti bez obzira na specifi~ne, promenljive faktore, tako|e sadrì klice to-talitarnog prezira prema stvarnosti i ~injenicama.

Zdrav razum, navikao na utilitarno mi{ljenje, nemo}an je spram ovogideolo{kog super-smisla, jer totalitarni reìmi zapravo uspostavljaju ce-lovit svet ne-smisla. Ideolo{ki prezir prema ~injenicama barem je po~ivaona gordoj pretpostavci o ~ovekovoj nadmo}i nad svetom; kona~no, upravoprezir prema stvarnosti i moè da potakne na menjanje sveta, na prila-go|avanje sveta ~oveku. Ono {to totalitarnom preziru prema realnostioduzima crtu ponosa (i ~ini ga time radikalno razli~itim od revolucionar-nih teorija i stavova) jeste onaj super-smisao koji prezir prema stvarnosti~ini uverljivim, logi~nim i konzistentnim. Bolj{evi~ka tvrdnja da je sa-da{nji ruski sistem bolji od svih ostalih postaje istinski totalitarno sredstvokada totalitarni vladar iz nje izvu~e logi~ki besprekoran zaklju~ak da bezovog sistema ljudi nikada ne bi izgradili tako divne stvari kakve su, evo,recimo, podzemna èleznica; a iz ovoga, opet, on izvla~i logi~an zaklju~akda je sumnjiv svako ko zna da i u Parizu postoji podzemna èleznica, zato{to taj moè da navede ljude da posumnjaju da su takve divote zaistamogu}e jedino u bolj{evizmu. Sve ovo vodi kona~nom zaklju~ku da ~o-vek, kako bi ostao veran bolj{evik, mora da uni{ti pariski metro. Najva`ni-ja je doslednost.


Sa ovim novim strukturama, sagra|enim snagom super-smisla i salogikom kao motorom, zaista se nalazimo na kraju buròaske ere i njenetrke za profitom i mo}i, kao {to se nalazimo i na kraju ere imperijalizma iekspanzije. Agresivnost totalitarizma ne poti~e iz volje za mo}; sve i akose grozni~avo trudi da se pro{iri, totalitarizam ne ~ini to radi puke ekspan-zije ili profita, ve} iz ~isto ideolo{kih razloga: da bi svet u~inio konzistent-nim, da bi dokazao da je onaj super-smisao ispravan.

Prvenstveno radi super-smisla, radi potpune doslednosti, totalitarizammora da uni{ti svaki trag onoga {to uglavnom zovemo ljudskim dostojan-stvom. Jer po{tovanje ljudskog dostojanstva pretpostavlja priznavanjedrugih ljudi ili drugih nacija kao subjekata, kao graditeljâ svetova, ili kaodrugova na izgradnji zajedni~kog sveta. Nijedna ideologija koja teì ob-ja{njavanju svih doga|aja iz pro{losti i predvi|anju toka budu}ih doga|ajane moè da podnese nepredvidljivost koja poti~e iz ~ovekove kreativnosti,iz njegove sposobnosti da stvori ne{to novo {to niko nije mogao da pred-vidi.

Zato totalitarne ideologije ne streme transformisanju spoljnog sveta ilirevolucioniranju dru{tva, ve} preobraàvanju ~ovekove prirode. Koncen-tracioni logori su laboratorije u kojima se isprobavaju promene u ljudskojprirodi, pa stoga njihova sramnost i nije samo problem zatvorenika i onihkoji njima upravljaju prema strogo “nau~nim” merilima: ona je problemsvih ljudi. Nije sporna patnja, nje je na zemlji uvek bilo na pretek, niti jesporan broj `rtava. Na kocki je sama ljudska priroda, i mada se ~ini da ovieksperimenti ne uspevaju da promene ~oveka, nego samo da ga uni{te,stvaraju}i dru{tvo u kom se stalno ostvaruje nihilisti~ka banalnost homohomini lupus, trebalo bi imati na umu da su oni sprovo|eni u ograni~enimrazmerama, a da kona~ne rezultate mogu da pokaù tek u uslovima vlada-vine nad ~itavim svetom.

Do sada je totalitarno uverenje da je sve mogu}e dokazalo, ~ini se, jedi-no da se sve moè uni{titi. Pa ipak, teè}i da dokaù da je sve mogu}e, to-talitarni reìmi su i nehotice otkrili da ima zlo~ina koje ljudi ne mogu nidovoljno da kazne ni da zaborave. Kada je nemogu}e postalo mogu}e, onoje postalo i neka`njivo, neoprostivo apsolutno zlo koje se ne da razumetiniti objasniti motivima li~nog interesa, pohlepe, zavisti, gladi za mo} ikukavi~luka: zlo, dakle, koje nijedan bes ne moè da osveti, koje ljubav nemoè da nadja~a, koje prijateljstvo ne moè da zaboravi. Kao {to `rtve ufabrikama smrti ili u pe}inama zaborava u o~ima dèlata vi{e nisu bile“ljudi”, tako se i ova najnovija vrsta zlo~ina nalazi s onu stranu ~ak i~ovekove solidarnosti u grehu.

Sasvim je u skladu sa ~itavom na{om filozofskom tradicijom to {to nemoèmo da pojmimo “radikalno zlo”; ovo vaì i za hri{}ansku teologiju,

466 TOTALITARIZAM

koja je ~ak i \avolu dala nebesko poreklo, i za Kanta, jedinog filozofa ko-ji je, skovav{i izraz “radikalno zlo”, morao makar da pretpostavi njegovopostajanje, mada ga je odmah racionalizovao u predstavi o “izopa~enojzloj volji”, koja bi se dala objasniti razumljivim motivima. Tako mi, dakle,nemamo nikakvu potporu kada poku{avamo da razumemo fenomen kojinas suo~ava sa nadmo}nom stvarno{}u i koji ru{i sva nama poznata meri-la. Samo se jedna stvar ~ini jasnom: moèmo re}i da se radikalno zlo po-javilo zajedno sa sistemom u kom su svi ljudi postali podjednako suvi{ni.Manipulatori ovog sistema veruju u sopstvenu suvi{nost koliko i usuvi{nost svih drugih, a totalitarni dèlati su tim opasniji {to ne haju za toda li su i sami ìvi ili mrtvi, da li su ikada ìveli ili mo`da nikad nisu ni ro-|eni. Fabrike le{eva i pe}ine zaborava opasne su zato {to se danas, sa sveve}om prenaseljeno{}u i sa sve ve}im brojem besku}nika, mase ljudi stal-no smatraju suvi{nima, bar sa strogo utilitarnog stanovi{ta. Politi~ke, dru-{tvene i ekonomske tendencije {irom sveta su u dosluhu sa totalitarnim in-stitucijama koje sluè tome da ljude u~ine suvi{nima. Utilitarni zdrav ra-zum masa, koje su u ve}ini zemalja isuvi{e o~ajne da bi se i dalje mnogopla{ile smrti, dobro razume implicirano isku{enje: nacisti i bolj{evici mo-gu da budu sigurni da su njihove fabrike smrti, koje daju najbrè re{enjeproblema prenaseljenosti, ekonomski suvi{nih i dru{tveno iskorenjenihmasa, i privla~ne i opasne. Totalitarne ideje mogu itekako da nadìve padtotalitarnih reìma; njihova isku{enja }e se javljati kad god se u~ini nemo-gu}im da se politi~ka, dru{tvena ili ekonomska beda ublaì na na~in do-stojan ~oveka.


T R I N A E S T O P O G L A V L J E : Ideologija i teror: nov oblik vlasti

U PRETHODNIM poglavljima vi{e puta smo naglasili da sredstva totalnedominacije nisu samo mnogo radikalnija, nego da se totalitarizam

su{tinski razlikuje od ostalih nama poznatih oblika politi~ke opresije,kakvi su despotija, tiranija i diktatura. Ma gde da je do{ao na vlast, totali-tarni pokret je razvio sasvim nove politi~ke institucije i uni{tio svudru{tvenu, pravnu i politi~ku tradiciju zemlje. Bez obzira na tu specifi~nupoliti~ku tradiciju ili poseban duhovni izvor svoje ideologije, totalitarnavlast je uvek klase pretvarala u mase, zamenjivala partijski sistem ne je-dnopartijskom diktaturom, nego masovnim pokretom, pomerala te`i{temo}i sa vojske na policiju, a u spoljnoj politici jasno je stremila svetskojdominaciji. Sada{nje totalitarne vlade razvile su se iz jednopartijskih si-stema; gde god su ovi postali zaista totalitarni, po~eli su da delaju u skladusa sistemom vrednosti koji se tako drasti~no razlikovao od svih ostalih danijedna od na{ih tradicionalnih pravnih, moralnih ili zdravorazumskih uti-litarnih kategorija nije mogla da nam pomogne da shvatimo, ocenimo ilipredvidimo dalji tok njihovih akcija.

Ako je ta~no da se elementi totalitarizma mogu na}i u istoriji, i ako ana-liziramo politi~ke implikacije onoga {to uglavnom zovemo krizom na{egveka, name}e se zaklju~ak da ta kriza nije puka spoljna pretnja, da nije tekrezultat agresivne spoljne politike Nema~ke ili Rusije, i da sigurno ne}enestati sa Staljinovom smr}u, kao {to nije nestala ni padom nacisti~keNema~ke. Mogu}e je ~ak i da }e prave nevolje na{eg vremena dobiti svojautenti~an – mada ne neminovno i najokrutniji – oblik tek kada totalita-rizam postane deo pro{losti.

Ovakva razmi{ljanja name}u nam pitanje da li je totalitarizam, ro|en zavreme krize, a u isto vreme i njen najjasniji i jedini nedvosmislen simp-tom, zaista samo nu`no zlo koje svoje metode zastra{ivanja, na~ine orga-nizovanja i instrumente nasilja pozajmljuje iz dobro poznatog politi~kogarsenala tiranije, despotizma i diktature, i koje svoje postojanje duguje `a-losnom, ali mo`da slu~ajnom slabljenju tradicionalih politi~kih snaga – li-beralnih ili konzervativnih, nacionalisti~kih ili socijalisti~kih, republikan-skih ili monarhisti~kih, autoritarnih ili demokratskih. Ili mo`da, ba{ na-protiv, postoji neka posebna priroda totalitarne vladavine, mo`da ona ima

neku posebnu su{tinu i moè da se poredi i defini{e kao i drugi oblici vla-danja koje zapadna misao poznaje i priznaje jo{ od antike. Ako je to ta~no,onda bi novi i do sad nepoznati oblici totalitarne organizacije i politikemorali da po~ivaju na jednom od nekoliko elementarnih iskustava kojeljudi sti~u kad god ìve i rade zajedno. Ako postoji takvo elementarno is-kustvo ~iji je politi~ki izraz totalitarna dominacija, onda bi to, s obziromna originalnost totalitarnog oblika vladanja, moralo biti iskustvo koje izve} bilo kog razloga do sada nije bilo temelj neke politi~ke zajednice i ko-je – mada mo`da poznato u svakom drugom pogledu – nikada do sada ni-je dominiralo i upravljalo javnim poslovima.

Sa stanovi{ta istorije ideja, ovo je malo verovatno. Jer, oblici vlasti podkojima ljudi ìve malobrojni su; njih su Grci rano otkrili i klasifikovali, apokazali su se kao veoma dugove~ni. Ako u praksi primenimo ova sazna-nja, ~ija se osnovna ideja, uprkos mnogim varijacijama, nije menjala to-kom dva i po milenijuma koja dele Platona i Kanta, odmah padamo u isku-{enje da totalitarizam tuma~imo kao neki moderan oblik tiranije, odnosnonezakonite vladavine jednog ~oveka. S jedne strane samovoljna vlast,neograni~ena zakonom, podre|ena interesima vladara a protivna interesi-ma podanika, a s druge strah kao na~elo delanja, naime strah naroda odvladara i strah vladara od naroda – ovo su bile odlike tiranije kroz ~itavuna{u tradiciju.

Umesto da kaèmo da totalitarna vlast nema presedana, mogli bismo is-to tako da kaèmo da je ona razorila onu alternativu na kojoj je politi~kafilozofija zasnivala sve definicije su{tine vlasti, a to je alternativa izme|uzakonite i nezakonite vlasti, izme|u samovolje i legitimne mo}i. Nikadanije osporavano da postoji veza izme|u zakonite vlasti i zakonite mo}i sjedne, i bezakonja i samovolje s druge strane. Pa ipak, totalitarni reìmsuo~ava nas sa sasvim druga~ijom vrstom vlasti. On se, istini za volju, oglu-{ava o sve pozitivne zakone, pa ~ak ide do te krajnosti da osporava i onekoje je sam doneo (kao u slu~aju sovjetskog ustava iz 1936, da navedemonajizrazitiji primer), ili zakone koje se nije potrudio ni da ukine (kao uslu~aju vajmarskog ustava koji nacisti nikada nisu opozvali). Opet, ne mo-è se re}i ni da on dela bez ikakvih zakonskih smernica, niti da je proizvo-ljan, jer pretenduje na strogo i nedvosmisleno po{tovanje onih zakonaPrirode ili Istorije iz kojih navodno proizilaze svi pozitivni zakoni.

Monstruozna je, ali dosta te{ko oboriva tvrdnja totalitarne vlasti da onanikako nije “nezakonita”, nego da se vra}a izvorima autoriteta iz kojih po-zitivni zakoni crpu svoj kona~ni legitimitet, da, ni izdaleka proizvoljna,ona mnogo vi{e po{tuje nadljudske sile nego bilo koja vlast pre nje, i da je,daleko od toga da crpe snagu iz interesa jednog ~oveka, sasvim spremnada ̀ rtvuje sva~ije neposredne vitalne interese da bi ispo{tovala ono {to onasama pretpostavlja da je zakon Istorije ili zakon Prirode. Njeno oglu{ava-

IDEOLOGIJA I TEROR: NOVI OBLIK VLASTI 469

nje o pozitivne zakone pretenduje na vi{i oblik legitimnosti koji, budu}inadahnut samim izvorima, moè da se odrekne pravni~kog sitni~arenja.Totalitarna zakonitost smatra da je prona{la na~in da na Zemlji uspostavivladavinu prava – ne{to {to pozitivno pravo istini za volju ne moè da po-stigne. Jaz izme|u prava i pravde nikada nije mogao da se premosti zato{to su merila dobra ili zla, u koje pozitivno pravo prevodi sopstveni izvorautoriteta – “prirodni zakon” koji vlada ~itavim univerzumom ili boànskizakon objavljen u ljudskoj istoriji, ili, pak, obi~aji i tradicija koji izraàva-ju zakon zajedni~ki svim ljudima – neminovno uop{tena i moraju da vaèu bezbrojnim i nepredvidljivim situacijama, tako da im izmi~e svaki poje-dina~ni, konkretni slu~aj sa njegovim neponovljivim spletom okolnosti.

Totalitarna zakonitost, koja zanemaruje pravo i pretenduje na ostvarenjedirektne vladavine pravde na Zemlji, sprovodi zakon Istorije ili zakonPrirode ne prevev{i ga u merila dobra ili zla koja bi se ticala pona{anja po-jedinca. Ona zakon primenjuje direktno na ljudsku vrstu, ne vode}i mnogora~una o ~ovekovoj prirodi. Zakon Prirode ili zakon Istorije, ako se pravil-no primenjuje, kao kona~an proizvod navodno treba da dâ ~ove~anstvo –ova nada je u pozadini te`nje totalitarizma ka globalnoj vlasti. Totalitari-zam tvrdi da preobraàva ljudski rod u aktivnog, nepogre{ivog nosioca za-kona koji bi ljudi ina~e pasivno i s oklevanjem po{tovali. Ako je ta~no daje veza izme|u totalitarnih zemalja i civilizovanog sveta raskinuta zbogmonstruoznih zlo~ina totalitarnih reìma, tako|e je ta~no i da ti zlo~ininisu posledica puke agresivnosti, bezobzirnosti, rata i izdaje, ve} svesnograskida sa onim consensus iuris koji, prema Ciceronu, ~ini “narod”, i kojije, prema me|unarodnom pravu, u moderno doba osnov ~itavog civi-lizovanog sveta utoliko {to ostaje kamen-temeljac me|unarodnih odnosa~ak i u uslovima rata. Ovaj osnovni konsenzus pretpostavka je i moralnogprosu|ivanja i pravnog ka`njavanja: kriminalcu se moè pravedno suditisamo zato {to on u~estvuje u consensus iuris, a ~ak i objavljen zakon Bo`jimoè da postoji me|u ljudima samo ako ga oni uvaàvaju.

Na ovoj ta~ki na videlo izlazi su{tinska razlika izme|u totalitarne idrugih koncepcija prava. Totalitarna politika ne zamenjuje jedan sistemzakona drugim, ona ne uspostavlja sopstveni consensus iuris, ne stvara ne-ki nov oblik legalnosti, na primer revolucijom. Njeno oglu{avanje o sve,pa ~ak i o sopstveno pozitivno pravo, pokazuje nam da ona veruje da moèda opstane i bez ikakvog consensus iuris a da ipak ne zavr{i u tiranskombezakonju, samovolji i strahu. A bez consensus iuris moè da opstane zato{to obe}ava da }e raskinuti vezu izme|u po{tovanja zakonâ i ~ovekovogdelanja i volje; ona obe}ava pravdu na Zemlji zato {to tvrdi da }e ~ovekpostati otelovljenje zakonâ.

Ovakvo poistove}ivanje ~oveka i zakona naizgled ukida jaz izme|u pra-va i pravde, koji je mu~io pravnu misao od anti~kih vremena, ali ono nema

470 TOTALITARIZAM

nikakve sli~nosti sa lumen naturale ili sa glasom savesti kojim se Prirodaodnosno Boànstvo kao izvori autoriteta za ius naturale odnosno za isto-rijski otkrivene Bo`je zapovesti navodno objavljuju kroz ~oveka. Oni od~oveka nikada nisu ~inili otelovljenje zakona, ve} su, naprotiv, i daljeodvojeni od njega kao autoritet koji traì uvaàvanje i poslu{nost.Smatralo se da su Priroda ili Boànstvo kao izvor autoriteta za pozitivnopravo stalni i ve~ni; zakoni su se menjali prema okolnostima, ali su ipakbili relativno trajni u pore|enju sa ~ovekovim delanjem, koje je podlo`nomnogo brìm promenama, a tu trajnost crpeli su iz ve~nog prisustva izvo-ra svog autoriteta. Pozitivno pravo zato pre svega treba da bude faktor sta-bilnosti u nestalnim prilikama ~ovekovog sveta.

Prema tuma~enju totalitarizma, svi zakoni su postali zakoni kretanja.Kada nacisti govore o zakonu prirode ili kada bolj{evici govore o zakonuistorije, ni priroda ni istorija vi{e nisu stabilizuju}i izvor autoriteta za dela-nje smrtnog ~oveka: oni sada sami po sebi predstavljaju kretanje. U poza-dini nacisti~kog verovanja u zakon rase kao izraz zakona prirode u ~ovekujeste Darvinova ideja o ~oveku kao proizvodu prirodnog razvoja koji nemora nu`no da se zaustavi na sada{njoj ljudskoj vrsti; isto tako je u poza-dini bolj{evi~kog verovanja u klasnu borbu kao izraz zakona istorije Mark-sova predstava o dru{tvu kao proizvodu gigantskog istorijskog procesakoji po sopstvenom zakonu kretanja hita ka kraju istorijskih vremena, ka-da }e sam sebe ukinuti.

Razlika izme|u Marksovog istorijskog i Darvinovog prirodnja~kogpristupa ~esto je isticana, a uglavnom, i s pravom, u Marksovu korist. Tonas je navelo da zaboravimo koliko se ìvo Marks interesovao za Darvi-nove teorije; Engels nije mogao da zamisli ve}i kompliment za Marksovanau~na dostignu}a nego da ovog nazove “Darvinom istorije”.1 Ako pogle-damo ne kona~ne rezultate nego osnovne filozofske pretpostavke ova dvanau~nika, ispostavlja se da su u krajnjoj liniji kretanje istorije i kretanjeprirode jedno te isto. Darvin uvodi pojam razvoja u prirodu: on tvrdi da,bar na polju biologije, kretanje prirode nije cirkularno, nego je linearno, dase priroda kre}e po zakonu beskona~ne progresije, {to zapravo zna~i da sepriroda nekako utapa u istoriju, da se ìvot prirode posmatra sa stanovi{taistorije. “Prirodni” zakon opstanka najja~eg isto tako je i zakon istorije, paje mogao da posluì rasizmu koliko i Marksov zakon o opstanku najpro-gresivnije klase. S druge strane, Marksova klasna borba kao pokreta~kasila istorije zapravo je izraz razvoja proizvodnih snaga, ~ije je poreklo,

1 U pogrebnom govoru Marksu, Engels je rekao: “Kao {to je Darvin otkrio zakon razvojaorganskog ìvota, tako je Marks otkrio zakon razvoja ljudske istorije.” Sli~an komentar moèse na}i u Engelsovom uvodu za izdanje Komunisti~kog manifesta iz 1890, a u uvodu zaUrsprung der Familie (Poreklo porodice) on opet u jednom dahu spominje “Darvinovu teori-ju evolucije” i “Marksovu teoriju vi{ka vrednosti”.


opet, u “radnoj snazi” ~ovekovoj. Rad, prema Marksu, nije istorijska, negoprirodno-biolo{ka snaga: rad se defini{e kao ~ovekov “metabolizam saprirodom”, putem kog on uspeva da i o~uva svoj ìvot, ìvot pojedinca, ida produì vrstu.2 Engels je uvideo sli~nost izme|u osnovnih uverenja ovadva ~oveka zato {to je shvatio presudnu ulogu koju ideja razvoja igra uobe teorije. Ogromna intelektualna promena koja se odigrala polovinompro{log veka sastojala se u tome {to su ljudi prestali da stvari posmatrajuili prihvataju “onakvima kakve jesu”, ve} su po~eli da ih tuma~e kao ste-penik u nekom budu}em razvoju. Da li se pokreta~ka snaga tog razvojazove priroda ili istorija bilo je od relativno male va`nosti. U ovim ideolo-gijama sam pojam “zakona” promenio je zna~enje: od stabilnog okvira ukom moè da se odvija ljudsko delanje i kretanje, on je postao izraz kre-tanja kao takvog.

Totalitarna politika, koja je nastavila da se drì recepta ideologije, otkri-la je pravu prirodu ovog kretanja zato {to je jasno pokazala da njemu nemakraja. Zakon prirode nalaè da se elimini{e sve {to je {tetno i nesposobnoda ìvi – ali ako se u jednom trenutku ne prona|u nove kategorije {tetnih inesposobnih za ìvot, to }e zna~iti i kraj prirode. Zakon istorije nalaè“odumiranje” odre|ene klase tokom klasne borbe – ali ako se ne jave za-~eci novih klasa, koje }e, opet, i same “odumreti” u rukama totalitarnihvladara, to }e zna~iti kraj ljudske istorije. Drugim re~ima, zakon ubijanja,pomo}u kog totalitarni pokreti grabe i sprovode vlast, ostao bi njihov za-kon ~ak i ako bi oni uspeli da pokore celo ~ove~anstvo.

Pod zakonitom vla{}u podrazumevamo politi~ku zajednicu kojoj je po-trebno pozitivno pravo da bi se nepromenljivi ius naturale ili ve~ne bo-ànske zapovesti preveli u merila dobra i zla i primenjivali. Jedino u ovimnormama, u sistemu pozitivnog prava svake zemlje, ius naturale ili ve~neboànske zapovesti postaju politi~ka realnost. U totalitarnim dràvamamesto pozitivnog prava zauzima totalni teror, koji zakon kretanja istorijeili prirode treba da prevede u stvarnost. Pozitivno pravo defini{e {ta jeprestup, ali ne zavisi od njega: ako u nekom dru{tvu nema zlo~ina, to nezna~i da su zakoni suvi{ni, ve}, naprotiv, da je njihova vladavina potpuna.Isto tako i totalitarni teror vi{e nije puko sredstvo za gu{enje opozicije,mada se i u te svrhe koristi. Teror je totalan ako ne zavisi od postojanjaopozicije; on suvereno vlada kada mu vi{e niko ne stoji na putu. Ako je za-konitost su{tina ne-tiranske vlasti, a bezakonje su{tina tiranije, onda je te-ror su{tina totalitarne dominacije.

Teror je ostvarenje zakona kretanja, i njegov glavni cilj jeste da omogu}isilama prirode ili istorije da slobodno vr{ljaju ljudskom vrstom, neometa-

472 TOTALITARIZAM

2 Za Marksovu predstavu o radu kao “ve~noj nu`nosti, nametnutoj od prirode, bez koje nemoè biti metabolizma izme|u ~oveka i prirode, pa tako ni ìvota” v. Kapital, tom I, deo I,glava I i V; citirani odeljak je iz glave I, odeljak 2.

ne spontanim ljudskim delanjem. Teror poku{ava da “stabilizuje” ljudekako bi oslobodio sile prirode ili istorije. Zakon kretanja odabira neprijate-lje ljudske vrste na koje se teror usmerava; nedopustivo je da ikakva spon-tana akcija, bilo da ona izraàva protivljenje ili podr{ku, ometa elimini-sanje “objektivnog neprijatelja” Istorije ili Prirode, klase ili rase. Krivica inevinost postaju besmislene kategorije; “kriv” je svako ko se na|e na putuprirodnom ili istorijskom procesu koji je presudio “niìm rasama”, poje-dincima “nesposobnim za ìvot”, “izumiru}im klasama i dekadentnim na-rodima”. Teror te presude izvr{ava, a na njegovom sudu svi su subjektivnonevini: ubijeni zato {to nisu u~inili ni{ta protiv sistema, a ubice zato {to ustvari ne ubijaju, ve} izvr{avaju smrtnu presudu koju je doneo neki vi{isud. Vladari, opet, ne tvrde da su pravi~ni ili mudri, ve} samo da sprovodezakone istorije ili zakone prirode; oni ne primenjuju zakone, nego po{tujukretanje i zakon koji njime upravlja. Ako se kao zakon prihvati zakon kre-tanja neke nadljudske sile, Prirode ili Istorije, onda teror jeste zakonitostsama.

Teror kao sprovo|enje nekog zakona kretanja ~iji kona~ni cilj nije do-brobit ljudi ili interes jednog ~oveka nego stvaranje ljudske vrste, elimi-ni{e individuu zarad vrste, `rtvuje “delove” zarad “celine”. Nadljudska si-la Prirode ili Istorije ima svoj po~etak i svoj kraj, tako da je mogu ometatisamo neki nov po~etak i individualni kraj, {to ìvot svakog ~oveka i jeste.

Pozitivno pravo u konstitucionalnim sistemima ima zadatak da odredigranice i da uspostavi kanale komunikacije izme|u ljudi, ~ije je zajed-ni{tvo stalno ugroèno novim ljudima koji se u njemu ra|aju. Sa svakimnovim ro|enjem, svetu je podaren novi po~etak, novi svet se potencijalnostvara. Stabilnost zakonâ je okvir za stalno kretanje svih ljudskih poslova,kretanje kome nema kraja dok god se ljudi ra|aju i umiru. Zakoni ograni-~avaju svaki novi po~etak, a u isti mah mu i jem~e slobodu kretanja, mo-gu}nost stvaranja ne~eg sasvim novog i nepredvidljivog. Granice pozitiv-nog prava za ~ovekovo politi~ko postojanje predstavljaju {to i se}anje zanjegovo istorijsko postojanje: one jem~e pre-egzistenciju zajedni~kog sve-ta, odre|eni kontinuitet koji prevazilazi trajanje svakog pojedina~nog na-ra{taja, apsorbuje sve nove ìvote i hrani se njima.

Totalni teror lako se moè protuma~iti kao simptom tiranije, zato {to to-talitarna vlast u svojim po~etnim fazama mora da se pona{a kao tiranija ida poru{i granice ~ovekovog zakona. No, totalni teror za sobom ne ostav-lja nikakvo proizvoljno bezakonje, on ne besni zarad samovolje ili despot-ske mo}i jednog ~oveka protiv svih, a ponajmanje zarad rata svih protivsvih. On granice me|u pojedinicima i kanale komunikacije zamenjujegvozdenim obru~em koji ljude drì tako tesno zbijene da se ponekad ~inikao da se njihovo mno{tvo pretopilo u jedno bi}e gigantskih razmera. Uki-nuti ograde zakonâ me|u ljudima, kako to tiranija ~ini, zna~i oduzeti


~oveku njegove pojedina~ne slobode i uni{titi Slobodu kao ìvu politi~kurealnost; jer prostor izme|u ljudi, onako kako ga pravo ocrtava, ìvotni jeprostor slobode. Totalni teror koristi ovo staro sredstvo tiranije, ali u istimah uni{tava i bezakonitu, neogra|enu divljinu straha i sumnje koju tira-nija stvara. Ova divljina, istini za volju, vi{e nije ìvotni prostor slobode,ali ona ìteljima tiranske dràve, ma koliko njih proganjali strah i sumnja,jo{ uvek ostavlja ne{to prostora za delanje.

Zbijaju}i ljude, totalni teror uni{tava prostor izme|u njih; u pore|enju saprilikama unutar njegovog gvozdenog obru~a, ~ak se i pustinja tiranije,koja je bar neki prostor, ~ini oli~enjem slobode. Ne moè se re}i da totali-tarna vlast prosto ograni~ava pojedina~ne slobode ili ukida su{tinske slo-bode; ona, uzgred, bar prema onom {to znamo, ne uspeva da iz ~ovekovogsrca izbri{e ljubav prema slobodi. Ona uni{tava onaj najva`niji preduslovsvake slobode, a to je prosto mogu}nost kretanja, koja se ne moè ostvari-ti bez prostora.

Totalni teror, su{tina totalitarne vlasti, ne postoji ni na korist ni na {tetuljudi. Njegov je zadatak da silama prirode ili istorije pomogne da u do sa-da nepoznatoj meri ubrzaju kretanje. Ovo kretanje, koje se odvija premasopstvenim zakonima, ne moè da se ometa na duè staze; kona~no, nje-gova snaga uvek }e biti mnogo ve}a od najve}eg de“la i od najsna`nije vo-lje ~ovekove. No ono itekako moè da se uspori, i gotovo se neminovnousporava ~ovekovom slobodom, koju ~ak ni totalitarni vladari ne mogu daiskorene, jer je ova sloboda – ma kako bezna~ajna i proizvoljna ona njimaizgledala – identi~na sa ~injenicom da se ljudi stalno ra|aju i da stoga sva-ki ~ovek jeste nov po~etak, da, u izvesnom smislu, zapo~inje svet iznova.Sa stanovi{ta totalitarizma, ~injenica da se ljudi ra|aju i umiru samo jenezgodno uplitanje u posao vi{ih sila. Teror zato, kao sluga pokorni kre-tanja prirode ili istorije, treba da elimini{e ne samo slobodu u nekom spe-cifi~nom smislu, nego i izvor slobode, koji je dat sa ~injenicom ~ovekovogro|enja, sa njegovom sposobno{}u da po~inje iznova. Pomo}u gvozdenogobru~a terora, koji uni{tava {arolikost i od mno{tva ljudi ~ini Jednog koji}e nepogre{ivo delati u skladu sa zakonima istorije ili prirode, ne samo {tomogu da se oslobode sile istorije i prirode, nego mogu i da se ubrzaju umeri u kojoj one same to nikada ne bi postigle. To prakti~no zna~i da terorodmah, ne sa~ekav{i sporije i manje efikasne procese prirode ili istorije,izvr{ava smrtnu kaznu koju je priroda navodno izrekla nad rasama ili po-jedincima koji su “nesposobni da ìve”, ili koje, pak, je istorija izrekla nad“izumuri}im klasama”.

îni se da ova koncepcija, po kojoj je kretanje postalo su{tina vlasti,re{ava jedan veoma stari problem politi~ke misli, nalik ve} pomenutomjazu izme|u prava i pravde. Ako se su{tina vlasti defini{e kao po{tovanjeprava, i ako se podrazumeva da su zakoni stabilizacioni faktor u javnim

474 TOTALITARIZAM

poslovima (kako je zaista i bilo otkako je Platon u svojim Zakonima pri-zvao Zevsa, boga granica), javlja se problem kretanja politi~ke zajednice idelanja njenih gra|ana. Po{tovanje prava ograni~ava delanje, ali ga nenadahnjuje; zna~aj, ali i problemati~nost zakonâ u slobodnim dru{tvimasastoji se u tome {to oni uvek kazuju {ta ne treba ~initi, ali ne i {ta treba.Definicija politi~ke zajednice nikad nije sadràla pojam kretanja, makar izato {to se su{tina politi~ke zajednice (opet jo{ od Platona) oduvek defini-sala preko trajnosti: ~inilo se da je trajnost jedan od najpouzdanijih ar{inaza valjanost vlasti. Jo{ za Monteskjea vrhovni dokaz za nevaljanost tirani-je jeste to {to se samo tiranija moè uni{titi iznutra, {to samo ona moè sa-ma od sebe da propadne, dok se svi drugi oblici vlasti uni{tavaju spoljnimfaktorima. Zato je za definisanje oblikâ vladavine uvek potrebno ono {toMonteskje naziva “na~elom delanja”, koje, razli~ito u svakom sistemu,treba da inspiri{e kako vlast, tako i gra|ane u njihovoj javnoj delatnosti ida, pored ~isto negativnog merila zakonitosti, posluì kao merilo za prosu-|ivanje svih javnih poslova. Takvi vode}i principi i kriteriji pona{anja su,prema Monteskjeu, ~ast u monarhiji, vrlina u republici, a strah u tiraniji.

Pod savr{enom totalitarnom vla{}u, u kojoj su svi ljudi postali Jedanôvek, u kojoj je sve delanje usmereno na to da ubrza kretanje prirode iliistorije, gde svaki pojedina~ni ~in predstavlja izvr{enje smrtne kazne kojusu Priroda ili Istorija ve} izrekle, dakle u uslovima u kojima je potpunosigurno da }e teror odràvati stalno kretanje, nije potrebno nikakvo pravona~elo delanja. A ipak, dok god totalitarizam ne pokori ~itavu Zemlju igvozdenim obru~em od svakog ~oveka na~ini deo jedinstvenog ~ove~an-stva, ne moè se u potpunosti sprovesti teror u svojoj dvostrukoj funkcijisu{tine vlasti i principa ne delanja, nego kretanja. Kao {to je ~ak i po-{tovanje prava u konstitucionalnim sistemima nedovoljno da bi motivisaloi usmeravalo ~oveka koji dela, tako ni teror u totalitarnima nije dovoljanda bi motivisao i usmeravao.

Dok u sada{njim uslovima totalitarna vlast sa drugim oblicima vladanjajo{ uvek deli potrebu da usmerava pona{anje svojih gra|ana u javnimposlovima, njoj nije potrebno na~elo delanja u strogom smislu, pa ~ak nebi ni znala {ta s njim, budu}i da }e ona ukinuti upravo ~ovekovu mo} dadela. U uslovima totalnog terora ~ak ni strah vi{e ne moè da usmerava~ovekovo pona{anje, zato {to teror svoje `rtve bira bez obzira na njihovadela ili misli, nego isklju~ivo u skladu sa objektivnom nu`no{}u prirodnogili istorijskog procesa. Strah je u totalitarizmu verovatno ra{ireniji negoikada; no, on je izgubio svoju prakti~nu korist ako ljudima vi{e ne moè dapomogne da izbegnu opasnosti kojih se pribojavaju. Isto to vaì i za naklo-nost prema reìmu; jer totalni teror ne samo {to svoje `rtve bira prema ob-jektivnim merilima, on i svoje dèlate bira uz isto tako potpuno prenebre-gavanje kandidatovih uverenja i sklonosti. Velike ~istke u Sovjetskom


Savezu i satelitskim zemljama jasno su dokazale da se uverenje kao motivza delanje sistematski ukida. Cilj totalitarnog vaspitanja nikada i nije bioda name}e uverenja nego da uni{ti i samu ~ovekovu sposobnost da ih pri-hvata. Uvo|enje ~isto objektivnih kriterijuma prilikom izbora potencijal-nih pripadnika SS-a bio je Himlerov veliki organizatorski izum; on je kan-didate birao sa fotografija, prema ~isto rasnim odlikama. Sama priroda jeodlu~ivala ne samo koga treba eliminisati, nego i koga treba obu~avati zadèlata.

Da bi se pokrenula politi~ka zajednica koja teror vi{e ne koristi kaosredstvo zastra{ivanja, nego ~ija su{tina jeste teror, nije potrebno na~elodelanja, i samo uzeto iz domena ljudskog, kakvo je vrlina, ~ast, strah.Umesto njega, u javne poslove uveden je potpuno nov princip kome nima-lo nije potrebna ~ovekova volja da dela; on udovoljava àrkoj èlji zamakar kakvim uvidom u zakon kretanja prema kom teror funkcioni{e i odkoga zato i zavise sve pojedina~ne sudbine.

@itelji totalitarne zemlje zahva}eni su procesom prirode ili procesom is-torije i treba da ga ubrzaju; oni mogu biti ili izvr{ioci ili `rtve njegovog in-herentnog zakona. Taj proces moè da odlu~i da oni koji danas elimini{urase i pojedince ili pripadnike odumiru}ih klasa i dekadentne narode sutrai sami treba da postanu `rtve. Da bi mogla da upravlja pona{anjem svojihpodanika, totalitarna vlast mora svakog od njih da pripremi kako za ulogudèlata, tako i za ulogu `rtve. U cilju ove dvostrane pripreme, kao zamenaza na~elo delanja, koristi se ideologija.

Ideologije, izmi koji na zadovoljstvo svojih poklonika svaki doga|ajmogu da objasne na osnovu jedne premise, sasvim su nova pojava; deceni-jama su u politi~kom ìvotu imale zanemarljivu ulogu. Jedino sa vremen-ske distance moèmo u njima da otkrijemo izvesne elemente koji su ihu~inili tako zabrinjavaju}e korisnima za totalitarizam. Tek su Hitler i Sta-ljin otkrili veliki politi~ki potencijal ideologija.

Ideologije su poznate po svom nau~nom karakteru: one kombinujunau~ni pristup sa relevantnim saznanjima filozofije i predstavljaju se kaonau~ni pogled na svet. Re~ “ideologija” naizgled implicira da ideja moèda postane predmet nauke kao {to su ìvotinje predmet zoologije, a da su-fiks -logija, kao u zoologiji, ukazuje ni manje ni vi{e nego na logoi, nanau~ne tvrdnje. Kada bi ovo bilo ta~no, ideologija bi zaista bila pseudo-nauka i pseudo-filozofija, koja u isto vreme i prekora~uje ograni~enjanauke i ograni~enja filozofije. Deizam bi, na primer, bio ideologija koja sebavi idejom boga (mada se njom bavi i filozofija) na nau~ni na~in teologi-je, za koju je bog objavljena stvarnost. (Teologija koja se ne zasniva na ob-javi kao datoj stvarnosti, nego boga tretira kao ideju, bila bi suluda kolikoi zoologija koja nije ba{ sasvim sigurna u fizi~ko, konkretno postojanje

476 TOTALITARIZAM

ìvotinja.) No, mi znamo da je ovo tek deo istine. Deizam, mada pori~eboànsku objavu, ne daje samo “nau~ne” tvrdnje o bogu koji je samo “ide-ja”, ve} ideju boga koristi kako bi objasnio svet. Ideje “izama” – rasa u ra-sizmu, bog u deizmu, itd. – nikada nisu predmet ideologija, a sufiks -logi-ja nikada ne ukazuje prosto na sistem “nau~nih” tvrdnji.

Ideologija je skoro doslovno ono {to joj ve} i ime kazuje: ona je logikaideje. Njen predmet je istorija, na koju se onda “ideja” primenjuje; rezultatte primene nije korpus iskaza o ne~emu {to jeste, ve} razotkrivanje proce-sa, ne~ega {to se stalno menja. Ideologija se bavi pojavama kao da oneslede isti “zakon” prema kom ona logi~ki izlaè svoje “ideje”. Ideologijetvrde da znaju misterije svekolikog istorijskog procesa – tajnu pro{lost,zamr{enu sada{njicu, neizvesnu budu}nost – zahvaljuju}i logici inherent-noj njihovim idejama.

Ideologije se ne zanimaju za ~udo postojanja. One su istorijski orijenti-sane: obuzete su nastajanjem i nestajanjem, usponom i padom kultura, ~aki kada poku{avaju da objasne istoriju nekim “zakonom prirode”. Re~“rasa” u rasizmu ne upu}uje ni na kakvu istinsku znatièlju o ljudskim ra-sama kao polju nau~nog istraìvanja: rasa je tu “ideja” pomo}u koje sekretanje istorije obja{njava kao jedan konzistentan proces.

“Ideja” ideologije nije ni Platonova ve~na su{tina vi|ena o~ima uma, ni-ti je ona Kantova regulativna mo} razuma; ona je postala sredstvo obja-{njavanja. Za ideologiju, istorija se ne pojavljuje u svetlosti ideje (to bizna~ilo da se istorija posmatra sub specie neke idealne ve~nosti koja je sonu stranu istorijskog kretanja), ve} kao ne{to {to se pomo}u ideje moèpredvideti. Ono po ~emu se “ideja” uklapa u svoju novu ulogu jeste njenaunutarnja “logika”, dakle kretanje koje je posledica “ideje” i kome nije po-treban neki spoljni faktor. Rasizam veruje da ve} i sama ideja rase sadrì usebi neki zakon kretanja, kao {to deizam veruje da i sama predstava o bogusadrì zakon kretanja.

Kretanje istorije i logi~ki proces navodno odgovaraju jedno drugom,tako da se sve de{ava po logici jedne “ideje”. Pa ipak, jedino mogu}e kre-tanje u domenu logike jeste dedukcija, proces izvo|enja zaklju~ka iz odre-|ene premise. Kada se ideologija dokopa dijalekti~ke logike, sa njenimkretanjem od teze preko antiteze do sinteze, koja opet postaje teza slede}edijalekti~ke etape, ona usvaja isti taj princip: prva teza postaje premisa, anjena prednost u ideolo{kom obja{njavanju je ta {to dijalektika sve stvarneprotivure~nosti moè jednostavno da objasni kao etape jednog konzi-stentnog kretanja.

îm se logika kao princip mi{ljenja – a ne kao neophodna kontrola mi-{ljenja – primeni na ideju, ideja se pretvara u premisu. Ideolo{ka obja{e-njenja sveta sluìla su se ovom operacijom i mnogo pre no {to je ona po-stala tako plodonosna za totalitarni na~in razmi{ljanja. îsto negativna


prinuda logike, zabrana protivre~enja, postala je “produktivna”, tako da je,izvo|enjem zaklju~aka u vidu puke argumentacije, mogao da se pokrene ida se umu nametne ~itav lanac misli. Ovaj argumentativni proces ne moèda prekine ni neka nova ideja (koja bi mogla biti nova premisa sa druga~i-jim posledicama) niti neko novo iskustvo. Ideologije uvek pretpostavljajuda je jedna ideja dovoljna da bi se sve objasnilo, i da nas nijedno iskustvoni~emu ne moè nau~iti zato {to je sve ve} obuhva}eno ovim konzistent-nim procesom logi~ke dedukcije. Kod zamenjivanja neophodne ozbiljnos-ti filozofske misli totalnim obja{njenjem ideologije i njenim Weltanschau-ung-om opasnost se ne sastoji ~ak toliko ni u riziku nasedanja na neku ~e-sto vulgarnu, a svakako nekriti~nu pretpostavku, koliko u trampljenju slo-bode, svojstvene ~ovekovoj sposobnosti da razmi{lja, za luda~ku ko{uljulogike, kojom ~ovek moè da vr{i nasilje nad sobom gotovo isto onakokako to moè i neka spoljna sila.

Svetonazori i ideologije devetnaestog veka sami po sebi nisu totalitarni,i mada su rasizam i komunizam postali klju~ne ideologije dvadesetog ve-ka, oni u na~elu nisu bili ni{ta “totalitarniji” od drugih; ispostavilo se, nai-me, da su elementi iskustva na kojima su se oni prvobitno zasnivali – bor-ba izme|u rasa za vladavinu nad celim svetom, odnosno borba izme|uklasa za politi~ku mo} – politi~ki zna~ajniji nego elementi iskustva drugihideologija. U tom smislu pobeda razisma i komunizma nad svim drugimizmima bila je re{ena i pre nego {to su totalitarni pokreti prihvatili oveideologije. S druge strane, sve ideologije sadrè totalitarne crte, ali one upotpunosti dolaze do izraàja tek u totalitarnim pokretima, {to stvaravarljiv utisak da su samo rasizam i komunizam totalitarni. Pre se moè re-}i da se prava priroda svih ideologija otkrila tek u ulozi koju ideologija ig-ra u aparatu totalitarne dominacije. Ako ovo imamo u vidu, moèmo darazlu~imo tri specifi~no totalitarna elementa svojstvena svoj ideolo{kojmisli.

Prvo, zbog pretenzije na totalno obja{njavanje sveta, ideologije se trudeda objasne ne ono {to jeste, ve} ono {to nastaje, {to se ra|a i nestaje. Onese sve bave samo kretanjem, odnosno istorijom u uobi~ajenom zna~enjure~i. Ideologije su uvek usmerene na istoriju, ~ak i kada, kao u slu~aju ra-sizma, naizgled polaze od prirode; priroda tu sluì jedino da bi se istorij-ske pojave objasnile i svele na prirodne. Zahtev za totalnim obja{njenjemsveta obe}ava da }e pokriti sve istorijske doga|aje: totalno obja{njenjepro{losti, totalno poznavanje sada{njosti i pouzdano predvi|anje budu}-nosti. Drugo, u ovom svojstvu ideolo{ki na~in mi{ljenja odvaja se od svegiskustva, po{to iz njega ne moè da nau~i ni{ta, ~ak i ako su u pitanjustvari koje su se upravo odigrale. Tako se ideolo{ko mi{ljenje emancipujeu odnosu na stvarnost koju mi primamo s na{ih pet ~ula, i insistira na “is-tinitijoj” stvarnosti, skrivenoj iza svih saznatljivih stvari, stvarnosti koja

478 TOTALITARIZAM

njima upravlja sa tog skrovitog mesta i zahteva posebno, {esto ~ulo po-mo}u kog bismo mogli da je percipiramo. To {esto ~ulo daje ideologija,posebna ideolo{ka obuka koja se sti~e u ideolo{kim institucijama, osno-vanim isklju~ivo radi indoktrinisanja “politi~kih vojnika” u Ordensburgennacista ili u {kolama Kominterne i Kominforma. Emancipovanju mi{ljenjaod iskustva i stvarnosti tako|e sluì i propaganda totalitarnog pokreta; onase uvek trudi da svakom javnom, realnom doga|aju prida tajno zna~enje ida iza svakog javnog politi~kog ~ina podozreva tajnu nameru. Kada po-kreti do|u na vlast, oni nastavljaju da menjaju stvarnost u skladu sa svojimideolo{kim postavkama. Pojam neprijatelja zamenjuje se pojmom zavere,i tako se stvarnost – istinsko neprijateljstvo ili istinsko prijateljstvo – vi{ene doìvljava i razumeva kao takva, ve} se automatski pretpostavlja daona zna~i ne{to drugo.

Tre}e, kako ideologije nemaju mo} da preobraze stvarnost, one ovuemancipaciju mi{ljenja od iskustva postiù odre|enim metodama dokazi-vanja. Ideolo{ki na~in mi{ljenja ~injenice raspore|uje u apsolutno logi~anniz koji po~inje sa aksiomatski prihva}enom premisom, i iz nje izvodi sveostalo; drugim re~ima, on se odlikuje jednom dosledno{}u koje nema nig-de u domenu realnosti. Dedukcija moè da bude logi~ka ili dijalekti~ka; uoba slu~aja ona predstavlja dosledno argumentovanje koji bi, budu}i da sekoristi kategorijama procesa, trebalo da je kadro da objasni kretanjenadljudskih sila, prirodnih ili istorijskih. Uvid u njih postiè se tako {torazum logi~ki ili dijalekti~ki opona{a zakone “nau~no” utvr|enih kretanjai integri{e se u njih ve} samim opona{anjem. Ideolo{ka argumentacija,uvek neka vrsta logi~ke dedukcije, udovoljava dvama pomenutim elemen-tima ideologija (elementu kretanja i elementu emancipovanja od stvarnos-ti i iskustva), prvo, zato {to njeno navodno kretanje ne proizilazi iz iskust-va, nego nastaje samo iz sebe, a drugo, zato {to ona to jedno jedino pola-zi{te koje bira iz doìvljene stvarnosti pretvara u aksiomatsku premisu, aod tada sva dalja argumentacija ne podleè proveri od strane iskustva. Kadse jednom na|e premisa, polazi{te ideolo{kog mi{ljenja, iskustvo vi{e neuti~e na njega i stvarnost ga ni~emu ne moè nau~iti.

Sredstvo koje su oba totalitarna vladara koristila da bi od svoje ideologi-je na~inila oru`je kojim bi svaki njihov podanik mogao sebe da natera daide ukorak sa pokretom, bilo je varljivo jednostavno i neupadljivo. Oni suga, me|utim, shvatili veoma ozbiljno, ponosili se, Hitler svojim nenad-ma{nim darom “ledenog rasu|ivanja”, a Staljin “neumoljivo{}u svoje di-jalektike”, i uporno dovodili ideolo{ke implikacije do granica logi~kedoslednosti, koja, bar sa strane, izgleda groteskno “primitivna” i apsurdna:“odumiru}u” klasu ~ine ljudi osu|eni na smrt, a rase koje su “nesposobneza ìvot” bi}e istrebljene. Ko god se sloì sa tim da postoji ne{to kao “odu-miru}e klase” a ne izvu~e iz toga zaklju~ak da treba ubijati njihove pripad-


nike, ili ko prihvati da pravo na ìvot ima neke veze sa rasom a ne izvu~eiz toga zaklju~ak da treba ubijati “niè rase”, o~igledno je ili glup ili kuka-vica. Stroga logi~nost kao smernica za delanje proìma ~itavu strukuturutotalitarnih pokreta i vlada, i ona je isklju~ivo dostignu}e Hitlerovo i Sta-ljinovo. Oni, dodu{e, idejama i propagandnim parolama svojih pokreta ni-su dodali ni jednu jedinu novu misao, ali ih zato i treba smatrati ideolozi-ma najvi{eg ranga.

Nove totalitarne ideologe, za razliku od njihovih prethodnika, u ideolo-giji nije privla~ila prvenstveno “ideja” – borba izme|u klasa i eksploataci-ja radnika, odnosno borba izme|u rasa i briga za germanske narode – ve}logi~ki proces koji se iz te ideje mogao izvesti. Kako je Staljin rekao,Lenjinovu publiku nije osvojila ni ideja, ni retori~nost, nego “neodoljivasnaga logike”. Ispostavilo se da mo}, za koju je Marks mislio da se ra|akada ideja obuzme mase, ne po~iva u ideji, ve} u njenoj logi~nosti koja~oveka “obuhvata sa svih strana kao mo}ni pipci, kao mengele, iz ~ijeg za-grljaja ~ovek nije kadar da se otrgne; mora joj se ili predati ili prihvatitipotpun poraz”.3 Tek kada je ostvarenje ideolo{kih ciljeva, besklasno dru-{tvo ili superiorna rasa, bilo u opasnosti, ova snaga mogla je da do|e do iz-raàja. U procesu ostvarivanja tih ciljeva, prvobitni osnov na kom su ideo-logije po~ivale dok god su morale da privla~e mase – eksploatacija radni-ka ili nacionalne aspiracije Nema~ke – lagano se gubi, gotovo da ga samtaj proces pro`dire: u potpunom skladu sa “ledenim rasu|ivanjem” i “neo-doljivom snagom logike”, radnici su pod bolj{evi~kom vla{}u izgubili ~aki ona prava koja su imali pod caristi~kom opresijom, kao {to je nema~kinarod pretrpeo rat koji se ni malo nije obazirao na minimum zahteva zaopstanak nema~ke nacije. Pravi sadràj ideologije (radni~ku klasu ili ger-manske narode), koji je prvobitno i iznedrio “ideju” (borbu klasa kao za-kon istorije ili borbu rasa kao zakon prirode), pro`dire logika s kojom se“ideja” sprovodi, i to je prosto u prirodi politike kojom dominira ideologi-ja – ne moè se, dakle, objasniti prosto kao izdaja zarad li~nog interesa ilivolje za mo}.

Pripremu `rtava i dèlata, koja je totalitarizmu potrebna umesto Monte-skjeovog na~ela delanja, ne obavlja, zna~i, sama ideologija – rasizam ilidijalekti~ki materijalizam – ve} njena inherentna logi~nost. Najubedljivijiargument u tom smislu, argument koji su i Hitler i Staljin veoma voleli,bio je: ko kaè A, mora da kaè i B i C, i tako dalje, do kraja smrtonosneabecede. îni se da je upravo ovo izvor te ubedljive sile logi~nosti: na{strah da protivre~imo sebi. Kada bolj{evici teraju svoje `rtve da priznajuzlo~ine koje ove nikada nisu po~inile, oni se pouzdaju pre svega u taj os-

480 TOTALITARIZAM

3 Staljinov govor 28. januara 1924; citirano prema: Lenin, Selected Works, Vol. I, p. 33,Moskva 1947. – Zanimljivo je da je Staljinova “logika” jedna od retkih vrlina koje Hru{~ovhvali u velikom raskrinkavanju na Dvadesetom kongresu.

novni strah, i argumentuju ovako: svi smo se sloìli da je istorija klasnaborba i da Partija vodi tu borbu. Vi, dakle, znate da je, sa istorijskog stano-vi{ta, Partija uvek u pravu (po re~ima Trockog: “Mi moèmo biti u pravusamo sa Partijom i zahvaljuju}i Partiji, jer je istorija dokazala da je to jedi-ni na~in da se bude u pravu”). U ovom istorijskom trenutku, a u skladu sazakonom Istorije, treba po~initi odre|ene zlo~ine, koje Partija, poznaju}izakon Istorije, mora da kazni. Za ove zlo~ine Partiji su potrebni zlo~inci;mogu}e je da Partija, iako zna za zlo~ine, zlo~ince ba{ i ne zna; mnogo jeva`nije da se kazne zlo~ini nego da se poznaju zlo~inci, jer bez te kazneIstorija ne moè da napreduje, usporava joj se tok. Zna~i, vi ste ili po~inilizlo~ine ili vas je Partija odabrala da odigrate ulogu zlo~inca – u svakomslu~aju, vi ste objektivno postali neprijatelj Partije. Ako ne priznate, vi{ene pomaète Istoriji preko Partije, i postali ste stvarni neprijatelj. –Uverljivost ovog argumenta sastoji se u slede}em: ako odbijete da priz-nate, protvre~ite sebi i tim protivre~enjem ~itav svoj ìvot progla{avatebesmislenim; ono A koje ste rekli upravlja ~itavim va{im ìvotom prekoneminovnih posledica B i C.

Totalitarni vladari se za ograni~enu mobilizaciju ljudi koja je ~ak i njimajo{ uvek potrebna pouzdaju u prinudu koju mi sami sebi moèmo danametnemo; ova unutarnja prinuda je tiranija logi~nosti s kojom se mo`damoè meriti jedino jo{ ~ovekova ogromna sposobnost da otpo~ne ne{tonovo. Tiranija logi~nosti po~inje pokoravanjem uma logici kao beskona~-nom procesu, u koji se ~ovek pouzda kako bi uop{te mogao da misli.Ovim pot~injavanjem on se odri~e svoje unutarnje slobode, kao {to se od-ri~e i slobode kretanja kada se povinuje spoljnoj tiraniji. Sloboda kao ~o-vekova unutarnja sposobnost isto je {to i sposobnost po~injanja; opet, slo-boda kao politi~ka realnost isto je {to i prostor izme|u ljudi. Nad po-~etkom nikakva logika, nikakva ubedljiva dedukcija ne mogu imati nikak-vu mo}, zato {to je on pretpostavka njenog lanca. Kao {to je teror potrebaniz straha da }e se sa svakim novim ~ovekom roditi i novi po~etak i podi}inov glas u svetu, tako je i samo-prinuda logi~nosti potrebna iz straha da }eneko jednom po~eti da misli – a to je, kao najslobodnija i naj~istija odsvih ljudskih aktivnosti, su{ta suprotnost prinudi dedukcije. Totalitarnavlast bezbedna je ta~no u onoj u meri u kojoj moè da mobilizuje snagu~ovekove volje i da ga baci u ono gigantsko kretanje Istorije ili Prirode ko-je navodno koristi ~ove~anstvo kao svoj materijal i ne zna ni za ro|enje niza smrt.

S jedne strane prinuda totalnog terora, koji svojim gvozdenim stegamazbija mase izolovanih ljudi, ali ih i podràva u svetu koji je njima postaodivljina, a s druge strane unutarnja prinuda logi~ke dedukcije, koja pripre-ma svakog pojedinca u njegovoj usamljenosti i izolovanosti od ostalih lju-di, odgovaraju jedna drugoj i potrebne su jedna drugoj kako bi se omogu-


}ilo stalno kretanje, vo|eno terorom. Kao {to teror, ~ak i u svom pred-to-talnom, ~isto tiranskom obliku, uni{tava sve odnose me|u ljudima, tako isamo-prinuda ideolo{kog na~ina mi{ljenja uni{tava sve spone sa stvar-no{}u. Priprema je uspela kada ljudi izgube kontakt sa drugim ljudima is-to kao i sa stvarno{}u koja ih okruùje; jer zajedno sa ovim sponama, onigube ne samo otvorenost za nova iskustva, nego i sposobnost da misle.Idealni podanici totalitarne dràve nisu ube|eni nacisti ili ube|eni komu-nisti, nego ljudi koji izme|u ~injenice i fikcije (a nju ~ini stvarnost iskust-va), izme|u istine i neistine (nju, opet, ~ine norme mi{ljenja) vi{e ne praverazliku.

Pitanje postavljeno na po~etku ovih razmatranja, i pitanje kom se sadavra}amo, ti~e se elementarnog iskustva u zajedni~kom ìvotu ljudi podvla{}u ~ija je su{tina teror i ~ije je na~elo delanja logi~nost ideolo{kogna~ina mi{ljenja. O~igledno je da takva kombinacija ranije nije kori{}enau najrazli~itijim oblicima politi~ke dominacije. Pa ipak, elementarno is-kustvo na kom taj novi oblik vlasti po~iva mora biti ljudsko i ljudima poz-nato, u meri u kojoj je i “najoriginalnija” od svih politi~kih zajednica ipakuvek ~ovekova tvorevina, i nekako udovoljava njegovim potrebama.

Vi{e puta je prime}eno da teror moè apsolutno da vlada jedino ljudimakoji su me|usobno izolovani, te da je stoga jedna od glavnih briga tiranijekako da stvori tu izolaciju. Izolacija je mo`da po~etak terora; ona svakakojeste njegovo najplodnije tle; ona je, me|utim, uvek i posledica terora. Taizolacija je zapravo pred-totalitarna, a njen glavni simptom je nemo}, uto-liko {to mo} uvek proisti~e iz “zajedni~kog delanja” (Berk); izolovani lju-di nemo}ni su po prirodi stvari.

Izolacija i nemo}, su{tinska nesposobnost da se ikako dela, oduvek subile odlika tiranija. Politi~ki kontakti izme|u ljudi ugroèni su u tiranija-ma, ~ovekova mo} da dela i da vlada osuje}ena je, ali nisu prekinuti svikontakti me|u ljudima i nisu uni{tene sve ljudske mo}i. îtava sfera pri-vatnog ̀ ivota, sa mogu}no{}u sticanja iskustva, stvaranja i mi{ljenja, osta-je netaknuta. Znamo da gvozdeni obru~ totalnog terora ne ostavlja prosto-ra za takav privatan ìvot i da samo-prinuda totalitarne logike uni{tava ~o-vekovu sposobnost da sti~e nova iskustva isto onako sigurno kao i njegovusposobnost da dela.

Ono {to u politi~koj sferi zovemo izolacijom, u sferi dru{tvenog opho-|enja zove se usamljenost. Izolacija i usamljenost nisu isto. Ja mogu dabudem izolovana (to je pozicija u kojoj ne mogu da delam zato {to nemanikoga ko bi delao sa mnom) a da nisam usamljena, kao {to mogu da bu-dem usamljena (to je pozicija u kojoj ja kao li~nost ose}am da su me svinapustili) i kada nisam izolovana. Izolacija je onaj }orsokak u koji su ljudisaterani kada se uni{ti politi~ka sfera njihovog ìvota, sfera u kojoj oni de-

482 TOTALITARIZAM

laju zajedno i u nekom zajedni~kom interesu. Pa ipak, izolacija, madauni{tava mo} i sposobnost za delanje, ne samo {to takozvanu ~ovekovukreativnost ostavlja netaknutom, nego je za nju i neophodna. ôvek kaohomo faber ima potrebu da se izoluje sa onim {to radi, dakle da privre-meno napusti domen politike. Stvaranje (poiesis), za razliku od delanja(praxis) s jedne i pukog rada s druge strane, uvek se odvija u nekoj izolo-vanosti od zajedni~kog interesa, bez obzira na to da li je rezultat zanatskiproizvod ili umetni~ko delo. Izolovan, ~ovek ostaje u kontaktu sa svetomkao ljudskom tvorevinom; tek kad se uni{ti i najelementarniji oblikljudske kreativnosti, a to je ~ovekova sposobnost da ne{to svoje doprinesezajedni~kom svetu, izolacija postaje nepodno{ljiva. Ovo moè da se dogo-di u svetu ~ije glavne vrednosti diktira rad, u svetu u kom su sve ljudskedelatnosti pretvorene u rad. U takvim uslovima ostaje jo{ puki napor, na-por da se ostane u ìvotu, a veza sa svetom kao ljudskom tvorevinom sekida. Izolovanog ~oveka, koji je izgubio svoje mesto u domenu politi~kogdelanja, napustio je i svet stvari: on vi{e nije prihva}en kao homo faber,ve} se tretira kao animal laborans, ~iji se nu`ni “metabolizam saprirodom” nikoga ne ti~e. Tada izolacija postaje usamljenost. Tiranija zas-novana na izolovanosti na~elno ne dira ~ovekovu kreativnost; tiranija nad“radnicima”, pak, kakva je na primer vladavina nad robovima u antici, au-tomatski bi bila vladavina nad usamljenim, a ne samo nad izolovanimljudima, i pribliìla bi se totalitarizmu.

Dok se izolovanost odnosi samo na politi~ku sferu ìvota, usamljenostse odnosi na ljudski ìvot u celini. Totalitarna vlast, kao i sve tiranije, sva-kako ne bi bila ni mogu}a bez uni{tavanja ~itavog javnog ìvota, odnosnobez uni{tavanja ~ovekovih politi~kih sposobnosti putem izolacije. No, to-talitarizam kao oblik vladanja nov je po tome {to se ne zadovoljava ovomizolacijom, nego uni{tava i privatni ìvot. On se zasniva na usamljenosti,na ose}anju nepripadanja svetu, jednom od najradikalnijih i najbeznadni-jih iskustava ~ovekovih.

Usamljenost, osnov terora (koji je su{tina totalitarizma), ali i osnovideologije odnosno logi~nosti (koja priprema dèlate i `rtve), tesno je po-vezana sa iskorenjeno{}u i suvi{no{}u koje su kao prokletstvo pratile mo-derne mase od po~etka industrijske revolucije, a drasti~no se zao{trile susponom imperijalizma krajem pro{log veka i slomom politi~kih instituci-ja i dru{tvenih tradicija u na{e vreme. Biti iskorenjen zna~i nemati u svetumesto koje bi drugi priznavali i jem~ili; biti suvi{an zna~i uop{te ne pripa-dati svetu. Iskorenjenost moè biti prvi uslov za suvi{nost, kao {to izolaci-ja moè (ali ne mora) da bude prvi uslov za usamljenost. Ako se ne uzmuu obzir njeni skoriji istorijski uzroci i njena nova uloga u politici, usam-ljenost kao takva kosi se sa zahtevima conditio humana, ali je u isti mah ijedno od osnovnih iskustava u ìvotu svakog ~oveka. âk i iskustvo ma-


terijalno i ~ulno datog sveta zavisi od dodira sa drugim ljudima, od na{egzajedni~kog ~ula (common sense)* koje reguli{e i kontroli{e sva ostala ~u-la i bez kog bi svako od nas bio opkoljen osobeno{}u svojih ~ulnih poda-taka – a oni su po svojoj prirodi nepouzdani i varljivi. Samo zato {to ima-mo to zajedni~ko ~ulo, odnosno samo zato {to ne jedan ~ovek, nego ljudi,u mnoìni, nastanjuju Zemlju, moèmo da se oslonimo na na{e neposred-no ~ulno opaànje. Pa ipak, dovoljno je ve} da se setimo da }emo jednogdana napustiti ovaj zajedni~ki svet koji }e postojati i bez nas, svet ~iji kon-tinuitet ne zavisi od nas, pa da se osetimo usamljeni, napu{teni od svega iod svih.

Usamljenost nije samo}a. Samo}a zna~i da je ~ovek fizi~ki sam, dok seusamljenost najbolnije ose}a u dru{tvu. Osim nekoliko uzgrednih opaski –naj~e{}e u obiku paradoksa, kakva je Katonova tvrdnja (prenosi jeCiceron, De Re Publica, I, 17) numquam minus solum esse quam cum so-lus esset, “nikad ~ovek nije manje sam nego kad je sam”, ili, mo`da bolje,“nikad ~ovek nije manje usamljen nego kad je sam” – ~ini se da je filozofEpiktet, oslobo|eni rob gr~kog porekla, prvi povukao razliku izme|u usa-mljenosti i samo}e. Njegovo je otkri}e bilo donekle slu~ajno, budu}i da seon nije prevashodno zanimao ni za samo}u ni za usamljenost, nego zasamo}u (monos) u smislu apsolutne nezavisnosti. Epiktet (Dissertationes,knjiga 3, glava 13) smatra da je usamljeni ~ovek (eremos) okruèn ljudimasa kojima ne moè da uspostavi kontakt ili ljudima koji mu nisu naklo-njeni. ôvek, pak, koji je sam, nezavisan, moè da bude “zajedno sa so-bom”, jer ljudi imaju sposobnost “da razgovaraju sa sobom”. Drugim re~i-ma, u samo}i ja sam “sama sa sobom”, zajedno sa sobom, i zato sam “dva-u-jednom”, dok sam u usamljenosti zapravo jedna, napu{tena od svih. Svemi{ljenje, u strogom smislu, odvija se u samo}i, ono je dijalog izme|umene i mog ja; no, ovaj dijalog dvoje-u-jednom ne gubi dodir sa svetomdrugih ljudi, mojih sa-ljudi, zato {to su oni predstavljeni u onom ja s kojimrazgovaram u mislima. Problem samo}e sastoji se u tome {to su ovomdvoma-u-jednom potrebni ostali kako bi ono opet postalo ono celovitojedno, jedna nepromenljiva individua ~iji se identitet nikako ne moèpome{ati sa nekim drugim. Potvrda mog identiteta u potpunosti zavisi oddrugih; a upravo ona velika spasiteljska milost dru{tva ljude koji su sami~ini ponovo “celima”, spasava ih od razgovora u mislima, u kom je ~ovekuvek sklon dvosmislenostima, ponovo uspostavlja identitet koji muomogu}ava da govori jednim glasom jedne jedinstvene li~nosti.

Samo}a moè da se pretvori u usamljenost; to se doga|a kada sam sa-svim sama, kada me je napustilo ~ak i moje ja. Ljudi koji su sami uvek su

484 TOTALITARIZAM

* Common sense zna~i i zdrav razum; Arendt kurzivom ukazuje na zna~enje re~i ’com-mon’ kao ’zajedni~ki’ – Prim. prev.

u opasnosti da postanu i usamljeni ako vi{e ne mogu da na|u spasiteljskumilost dru{tva koja bi ih izbavila od podvojenosti i dvosmislenosti i sum-nje. îni se da je ova opasnost tek u devetnaestom veku postala dovoljnovelika i upadljiva da bi je i istorija zabeleìla. To se jasno pokazalo kada sufilozofi, jedini za koje je samo}a na~in ìvljenja i uslov za rad, prestali dase zadovoljavaju uverenjem da “filozofija postoji samo za manjinu” ipo~eli da se àle kako ih “niko ne razume”. Simptomati~ne su re~i koje jeHegel navodno rekao na samrti: “Niko me nije razumeo osim jednog ~o-veka, a i on me je pogre{no razumeo.” Ova anegdota nezamisliva je i u je-dno vreme pre njegovog. Obrnuto, uvek postoji mogu}nost da usamljeni~ovek na|e sebe i da u samo}i zapo~ne razgovor u mislima. îni se da seto dogodilo Ni~eu u Sils Mariji kada je po~eo Zaratustru. U dvema pes-mama (Sils Maria i Aus hohen Bergen), on govori o jalovoj nadi, o ~e`njii i{~ekivanju usamljenog ~oveka, sve dok iznenada “um Mittag war’s, dawurde Eins zu Zwei.../ Nun feiern wir, vereinten Siegs gewiss,/ das Fest derFeste;/ Freund Zarathustra kam, der Gast der Gäste!” (“oko podneva odjednog posta dvoje... Sad slavimo, s verom u zajedni~ku pobedu, pir nadpirevima, Zaratustra, prijatelj, do|e, gost nad gostima!”)

Ono {to usamljenost ~ini tako nepodno{ljivom jeste gubitak sopstvenogja, do kog, dodu{e, moè da do|e i u samo}i, ali ~iji identitet moè potvr-diti jedino verno i pouzdano dru{tvo drugih ljudi. U takvoj situaciji ~ovekgubi veru u sebe kao u sagovornika svojih misli, gubi ono elementarno po-verenje u svet koje je neophodno za ma kakvo iskustvo. Gube se i ja i svet,i sposobnost mi{ljenja i sposobnost sticanja novog iskustva.

Jedina sposobnost ljudskog uma kojoj nisu potrebni ni ja ni drugi ljudini svet, i koja ne zavisi ni od iskustva ni od mi{ljenja, jeste sposobnost lo-gi~kog rasu|ivanja, ~ija je premisa ono {to je o~igledno. Elementarnopravilo ubedljivog dokazivanja, truizam da su dva i dva ~etiri, ne moè dase falsifikuje ni u uslovima apsolutne usamljenosti. Na takve pouzdane“istine” ljudi mogu da se oslone kada izgube onu dvosmernu garanciju,common sense, potrebnu da bi sticali iskustvo i ìveli i snalazili se u za-jedni~kom svetu. No, ova “istina” je prazna, ili, ta~nije re~eno, uop{te i ni-je istina, zato {to ni{ta ne otkriva. (Definisati konzistentnost kao istinu,kako to ~ine neki moderni logi~ari, zna~i poricati postojanje istine.) Zato uuslovima usamljenosti ono {to je o~igledno vi{e nije samo sredstvo in-telekta, nego postaje produktivno, razvija sopstvene nizove “misli”. Luter,~ije se iskustvo sa samo}om i usamljeno{}u verovatno ne moè meriti nisa ~ijim, i koji se ~ak usudio da kaè da “bog mora da postoji zato {to je~oveku potreban neko kome moè da veruje”, znao je da stroga, o~iglednalogi~nost, iz koje naizgled nema bekstva, ima ne~eg zajedni~kog sa usa-mljeno{}u; u jednoj malo poznatoj primedbi na mesto iz Biblije koje kaèda nije dobro da ~ovek bude sam, Luter pi{e da usamljeni ~ovek “uvek


jednu stvar izvodi iz druge i uvek misli na najgore”.4 ûveni ekstremizamtotalitarnih pokreta, koji nema veze sa pravom radikalno{}u, zaista se sa-stoji u ovom “misliti na najgore”, u ovoj dedukciji koja uvek dolazi do naj-goreg mogu}eg zaklju~ka.

Ono {to ljude u netotalitarnom svetu priprema za totalnu dominacijujeste ~injenica da je usamljenost, nekada iskustvo svojstveno odre|enimgrani~nim dru{tvenim situacijama kakva je, na primer, starost, postala deosvakodnevice za sve ve}e mase na{eg veka. Nemilosrdan proces u koji to-talitarizam vodi i za koji priprema mase izgleda kao samoubila~ko bekst-vo iz stvarnosti. “Ledeno rasu|ivanje” i “mo}ni pipci” dijalektike, koji ~o-veka “obuhvataju kao mengele”, izgledaju kao poslednji oslonac u svetu ukom vi{e ni{ta nije pouzdano. îni se da ona unutarnja prinuda ~iji je jedi-ni cilj strogo izbegavanje protivre~nosti potvr|uje ~ovekov identitet bezobzira na sve odnose sa drugima. Ona ~oveka sabija u gvozdene stegeterora ~ak i kad je sam, a totalitarna dominacija se trudi da on nikada nebude sam, osim u ekstremnim okolnostima kazne u samici. Uni{tavanjemprostora izme|u ljudi i zbijanjem ljudi ukidaju se ~ak i stvarala~ki poten-cijali izolacije; indoktrinacijom i glorifikovanjem usamljeni~kog logi~kograsu|ivanja, u kome je ~ovek kona~no izgubljen ako se odrekne one os-novne premise kojom ~itav proces po~inje, nestaju i poslednji izgledi da}e se usamljenost pretvoriti u samo}u, a logika u misao. Ako se ova prak-sa uporedi sa praksom tiranije, ~ini se da je prona|en na~in da se i pustinjaoìvi, da se pokrene pe{~ana oluja koja bi mogla da zatrpa sve naseljenedelove Zemlje.

Savremeni politi~ki ìvot zaista je ugroèn ovim katastrofalnim pe{~a-nim olujama. One nisu opasne zato {to mo`da mogu da stvore neki trajni-ji svet. Totalitarizam, kao i tiranija, nosi u sebi klice sopstvenog uni{tenja.Kao {to su strah i nemo} (iz koje se strah i ra|a) antipoliti~ki principi, jer~oveka bacaju u stanje protivno svakom politi~kom delanju, tako su i usa-mljenost i logi~ko-ideolo{ko izvo|enje najgorih zaklju~aka (koje i poti~eiz usamljenosti) antisocijalno stanje, jer kriju u sebi princip destruktivanpo sav zajedni~ki ìvot. Pa ipak, organizovana usamljenost je znatno opas-nija od neorganizovane nemo}i svih onih kojima vlada tiranska samovoljajednog jedinog ~oveka. Ona je opasna zato {to preti da razori svet kakav jenama poznat – svet koji je, reklo bi se, svuda stigao do svojih granica – preno {to uspemo da makar nazremo novi po~etak na ru{evinama starog.

Nevezano sa ovakvim razmi{ljanjima – koja su kao predskazanja malokorisna i jo{ manje ute{na – ostaje ~injenica da su kriza na{eg doba i njenoelementarno iskustvo dali sasvim nov oblik vladanja, koji }e nas kao po-tencijalitet i stalno prisutna opasnost najverovatnije pratiti od sad pa

486 TOTALITARIZAM

4 “Ein solcher (sc. einsamer) Mensch folgert immer eins aus dem andern und denkt alleszum Ärgsten”, u: Erbauliche Schriften, “Warum die Einsamkeit zu fliehen?”.

nadalje, kao {to, bez obzira na privremene poraze, ~ove~anstvo prate i dru-gi oblici vladanja (monarhije i republike, tiranije, diktature i despotije),nastali u razli~itim istorijskim trenucima i na osnovu razli~itih elemen-tarnih iskustava.

No, isto tako ostaje i istina da svaki kraj sadr`i i nov po~etak; taj po~etakje obe}anje, jedina “poruka” koju kraj mo`e da zave{ta. Zato po~etak, preno {to postane istorijski doga|aj, jeste najvi{a ~ovekova sposobnost; sapoliti~kog stanovi{ta, on je isto {to i ~ovekova sloboda. Initium ut essethomo creatus est – “da bi bilo po~etka, stvoren je ~ovek”, rekao je Avgus-tin.5 Svako novo ro|enje jem~i taj po~etak; on i jeste ~ovek sâm.


5 De Civitate Dei, knjiga 12, glava 20.* NAP. PREV.: Na stru~noj pomo}i i strpljenju zahvaljujem dr Vojinu Dimitrijevi}u, pro-

fesoru Pravnog fakulteta u Beogradu, kao i dr Leonu Koenu, profesoru Filolo{kog fakultetau Beogradu.

Bibliografija

I deo: Antisemitizam

ALHAIZA, Adolphe, Vérité sociologique gouvernementale et religieuse. Succintrésumé du Sociétarisme de Fourier comparé au socialisme de Marx, Paris,1919.

ANCHEL, Robert, “Un Baron Juif au 18e siècle”, u: Souvenir et Science, vol. I.ARENDT Hannah, “Why the Crémieux Decree Was Abrogated”, u: Contemporary

Jewish Record, april 1943; “The Jew as Pariah. A Hidden Tradition”, u:Jewish Social Studies, vol. 6, no. 2, 1944; “Organized Guilt”, u: JewishFrontier, januar 1945.

ARLAND, Marcel, “Review of F. Céline’s Bagatelle pour un Massacre”, u:Nouvelle Revue Française, februar 1938.

ARON, Robert, The Vichy Regime 1940-1944, New York, 1958

BAINVILLE, Jacques, La troisième République, 1935.BARON, Salo W., Die Judenfrage auf dem Wiener Kongreß, Wien, 1920; A Social

and Religious History of the Jews, New York, 1937; “The Jewish Question inthe 19th Century”, u: Journal of Modern History, vol. X; ModernNationalism and Religion, 1947.

BARRÈS, Maurice, Scènes et doctrines du nationalisme, Paris, 1899.BASNAGE, J., Histoire des Juifs, La Haye, 1716.BATAULT, Georges, Le Problème juif. La renaissance de l’antisémitisme, Paris,

1921.BAUER, Bruno, Die Judenfrage, 1843.BEAUREPAIRE, Guesnay de, Le Panama et la République, 1899.BÉCOURT, Renault, Conspiration universelle du Judaisme, entièrement dévoilée:

dédiée à tous les souverains d’Europe, à leurs ministres, aux hommes d’Etatet généralement à toutes les classes de la société, menacée de ces perfidesprojets, 1835.

BÉDARRIDA, Jassuda, Les Juifs en France, en Italie et en Espagne, 1859.BENJAMIN, René, Clémenceau dans la retraite, Paris, 1930.BERNANOS, Georges, Las grande peur des bien-pensants, Paris, 1931; Les

grands cimetières sous la lune, Paris, 1938.BERNDORFF, H. R., Diplomatische Unterwelt, 1930.BERTHOLET, Alfred, Die Stellung der Juden zu den Fremden, 1896;

Kulturgeschichte Israels, 1919.BISMARCK, Otto von, Gedanken und Erinnerungen, 1909-1921.

BLOOM, R. I., The Economic Activities of the Jews of Amsterdam in the 17th and18th Centuries, 1937.

BLOY, Léon, Le Salut par les Juifs, 1892.BOEHLICH, Walter (prir.), Der Berliner Antisemitismusstreit, Frankfurt/M.,

1965.BOEHMER, Heinrich, Les Jésuites. Ouvrage traduit de l’allemand avec une in-

troduction et des notes par G. Monod, Paris, 1910.BÖRNE, Ludwig, Über die Judenverfolgung, 1819; Für die Juden, 1819; Briefe

aus Paris, 1830-1833.BOH, Felix, Der Konservativismus und die Judenfrage, 1892.BONDY-DWORSKY, Geschichte der Juden in Böhmen, Mähren und Schlesien,

Prag, 1906.BOOM, W. ten, Entstehung des modernen Rassen-Antisemitismus, Leipzig, 1928.BORD, Gustave, La Franc-Maçonnerie en France dès origines à 1815, 1908.BOTZENHART, Erich, “Der politische Aufstieg des Judentums von der

Emanzipation bis zur Revolution 1848”, u: Forschungen zur Judenfrage, Bd.3, 1938.

BOURGIN, Georges, “Le Problème de la fonction économique des Juifs”, u:Souvenir et Science, vol. 3, nos. 2-4, 1932.

BRENTANO, Clemens v., Der Philister vor, in und nach der Geschichte, 1811.BROGAN, D. W., The Development of Modern France 1870-1939, 1941; The

French Nation: From Napoleon to Pétain 1814-1940, New York, 1958.BRONNER, Fritz, “Georg Ritter v. Schönerer”, u: Volk im Werden, Bd. 7, Nr. 3,

1939.BRUGERETTE, Joseph, Le Comte de Montlosier, 1931.BUCH, Willi, Fünfzig Jahre antisemitische Bewegung, München, 1937.BUCHHOLZ, Friedrich, Untersuchungen über den Geburtsadel, Berlin, 1807.BÜLOW, Bernhard von, Denkwürdigkeiten, Berlin, 1930-1931.BÜLOW, Heinrich von, Geschichte des Adels, 1903.BUSCH, Moritz, “Israel und die Gojim”, u: Die Grenzboten, 1879-1881;

Bismarck: Some Secret Pages of his History, London, 1898.BYRNES, Robert, Antisemitism in Modern France, New Brunswick, 1950.

CAPEFIGUE, Jean, Histoire des grandes opérations financières, 1855-1858.CAPÉRAN, Louis, L’Anticléricalisme et l’Affaire Dreyfus, Touluse, 1948.CARO, Georg, Sozial- und Wirtschaftsgeschichte der Juden im Mittelalter und der

Neuzeit, 1908-1920.CARO, Joseph, “Benjamin Disraeli, Juden und Judentum” u: Monatsschrift für

Geschichte und Wissenschaft des Judentums, 1932.“Il Caso di Alfredo Dreyfus”, Civiltà Cattolica, 5. februar 1898.CASSEL, Selig, “Geschichte der Juden”, u: ERSCH/GRUBER, Allgemeine

Enzyklopädie der Wissenschaften und Künste, Abt. 2, Bd. 27, 1850.CÉLINE, Ferdinand, Bagatelle pour un massacre, 1938; L’Ecole des cadavres,

1940.

492 BIBLIOGRAFIJA

CHAMBERLAIN, Houston Stewart, The Foundations of the Nineteenth Century,1966, prevod nema~kog izdanja iz 1899.

CHARENSOL, Georges, L’Affaire Dreyfus et la Troisième République, Paris,1930.

CHESTERTON, Gilbert K., The Return of Don Quixote, 1927.CHEVRILLON, André, “Huit Jours à Rennes”, u: La Grande Revue, februar 1900.CLARKE, Edwin, Benjamin Disraeli, London, 1926.CLÉMENCEAU, Georges, L’Iniquité, 1899; Vers la Réparation, 1899; Contre la

Justice, 1900; Des Juges, 1901.CORTI, Egon Cesar, Conte, The Rise of the House of Rothschild, New York, 1927.

DAIRVAELL, Mathieu, Histoire édifiante et curieuse de Rothschild, Roi des Juifs,suivi di récit de la catastrophe du 18 Juillet par un témoin oculaire, 1846;Guerre aux fripons, cronique secrète de la Bourse et des chemins de fer parl’auteur de “Rothschild I, Roi des Juifs”, 1846, 3. izdanje.

DAUDET, Léon, Souvenirs des milieux littéraires, politiques et médicaux, Paris,1920; Panorama de la Troisième Republique, Paris, 1936.

DAVIDSOHN, Ludwig, Beiträge zur Sozial- und Wirtschaftsgeschichte derBerliner Juden vor der Emanzipation, 1920.

DELITZSCH, Franz, Sind die Juden wirklich das auserwählte Volk? Leipzig,1890.

DELITZSCH, Friedrich, Die große Täuschung, 1920-1921.DEMACHY, Edouard, Les Rothschilds, une famille de financiers juifs au 19e siè-

cle, 1896.DESACHY, Paul, Répertoire de l’Affaire Dreyfus, 1894; Bibliographie de l’Affaire

Dreyfus, 1905.DIDEROT, Denis, “Juif”, u: Encyclopédie, vol. 9, 1765.DIEST DABER, Otto von, Bismarck und Bleichröder, München, 1897.DILTHEY, Wilhelm, Das Leben Schleiermachers, 1870.DIMIER, Louis, Vingt Ans d’Action Française, Paris, 1926.DISRAELI, Benjamin, Alroy, 1833; Coningsby, 1844; Tancred, 1847; Lord Geor-

ge Bentinck. A Political Biography, 1852; Lothair, 1870; Endymion, 1881.DOHM, Christian Wilhelm, Über die bürgerliche Verbesserung der Juden, 1781-

1783; Denkwürdigkeiten meiner Zeit, Lemgo, 1814-1819.DRUMONT, Edouard, La France Juive, 1885; La dernière Bataille, 1890; La Fin

d’un monde. De l’or, de la boue, du sang. Du Panama à l’anarchie, 1896; LeTestament d’un antisémite, Paris, 1891; Les Tréteaux du succès: les héros etles pitres, Paris, 1901.

DUBNOW, S. M., Weltgeschichte des jüdischen Volkes, 10 tomova, 1929; Historyof the Jews in Russia and Poland, s ruskog preveo I. Friedläender,Philadelphia, 1918.

DÜHRING, Eugen Karl, Die Judenfrage als Frage der Rassenschändlichkeit fürExistenz, Sitte und Cultur der Völker mit einer weltgeschichtlichen Antwort,1880.

BIBLIOGRAFIJA 493

DUTRAIT-CROZON, Henri (pseudonim), Précis de l’Affaire Dreyfus, 1909, 2. iz-danje 1924.

EHRENBERG, Richard, Große Vermögen, ihre Entstehung und ihre Bedeutung,Jena, 1902.

EISEMENGER, J. A., Entdecktes Judentum, 1703; novo izdanje priredio Schieferl1893.

ELBOGEN, Ismar, Geschichte der Juden in Deutschland, Berlin, 1935; “DieMessianische Idee in der alten jüdischen Geschichte”, u: Judaica 1912,Festschrift Hermann Cohen.

EMDEN, Paul H., “The Story of the Vienna Creditanstalt” u: Menorah Journal,vol. 28, no. 1, 1940.

EWALD, Joh. Ludwig, Ideen über die nötige Organisation der Israeliten inchristlichen Staaten, 1816.

FERNANDEZ, Ramon, “La Vie sociale dans l’oeuvre de Marcel Proust”, u: LesCahiers Marcel Proust, no. 2, 1927.

FOUCAULT, André, Un nouvel Aspect de l’Affaire Dreyfus (Les Oeuvres Libres),1938.

FOURIER, Charles, Théorie des quatre mouvements, 1808; Nouveau MondeIndustriel, 1829.

FRANK, Walter, Demokratie und Nationalismus in Frankreich, Hamburg, 1933;Hofprediger Adolf Stoecker und die christlich-soziale Bewegung, 1. izdanje1928, 2. redigovano 1935; “Neue Akten zur Affäre Dreyfus”, u: PreussischeJahrbücher, 1933, Bd. 233; “Apostata, Maximilian Harden und das wil-helminische Deutschland”, u: Forschungen zur Judenfrage, Bd. 3, 1938;“Walther Rathenau und die blonde Rasse”, ibid., Bd. 4, 1940; “DieErforschung der Judenfrage. Rückblick und Ausblick”, ibid., Bd. 5, 1941.

FRANTZ, Constantin, Der Nationalliberalismus und die Judenherrschaft,München, 1874.

Freemasonry, the Highway to Hell, London 1761. - Freumaurerei, Weg zur Hölle,prevedeno sa engleskog, 1768. - La Franche Maçonnerie n’est que le cheminde l’enfer, prevedeno s nema~kog 1769.

FREUND, Ismar, Die Emanzipation der Juden in Preussen, Berlin, 1912.FRIES, Jacob Friedrich, Über die Gefährdung des Wohlstandes und Charakters

der Deutschen durch die Juden, Heidelberg, 1816.FRITSCH, Theodor E., Antisemiten-Katechismus, 1892; (prir.) Die Zionistischen

Protokolle, mit einem Vor- Und Nachwort von Theodor Fritsch, 1924;Handbuch der Judenfrage, redigovarno izdanje 1935.

FROUDE, J. A., Lord Beaconsfield, London, 1890.

GENTZ, Friedrich, Briefwechsel mit Adam Müller, Stuttgart, 1857.GIDE, André, “Review of F. Céline’s Bagatelle pour un massacre”, u: Nouvelle

Revue Française, april 1938.

494 BIBLIOGRAFIJA

GIRADOUX, Jean, Pleins Pouvoirs, 1939.GLAGAU, Otto, Der Börsen- und Gründungsschwindel, Leipzig, 1876; Der

Bankrott des Nationalliberalismus und die Reaktion, 8. izdanje, Berlin, 1878.GOETHE, Joh. Wolfgang von, “Isachar Falkesohn Behr, Gedichte eines polni-

schen Juden, 1772, Mietau und Leipzig”, u: Frankfurter Gelehrte Anzeigen;Wilhelm Meister.

GOLDBERG, Isidor, “Finanz- und Bankwesen”, u: Encyclopedia Judaica, 1930.GOLDSTEIN, Moritz, “Deutsch-Jüdischer Parnass”, u: Kunstwart, mart 1912.GRASER, I. B., Das Judentum und seine Reformen als Vorbedingung der voll-

ständigen Aufnahme der Nation in den Staatsverband, 1828.GRATTENAUER, C. W. F., Über die physische und moralische Verfassung der

heutigen Juden. Stimme eines Kosmopoliten, 1791; prikaz u: Allgemeinedeutsche Bibliothek, Bd. 112, 1792; Wider die Juden, 1802.

GRAU, Wilhelm, Die Judenfrage als Aufgabe der neuen deutschen Geschichte,1935; Wilhelm v. Humboldt und das Problem der Juden, Hamburg, 1935;“Geschichte der Judenfrage,” Historische Zeitschrift, Bd. 153, 1936.

GREENSTONE, Julius H., The Messiah Idea in Jewish History, Philadelphia,1906.

GRESSMANN, Hugo, Der Messias, Göttingen, 1929.GRUEN, Karl, Die Judenfrage, 1844.GRUNWALD, Max, Samuel Oppenheimer und sein Kreis, Wien, 1913;

“Contributions à l’histoire des impôts et des professions des Juifs deBohème, Moravie et Silésie depuis le 16e siècle”, u: Revue des EtudesJuives, vol. 82.

GUENEAU, Louis, “La Première Voie Ferrée de Bourgogne”, u: Annales deBourgogne, 1930, 1931.

GUMPLOWICZ, Ludwig, Der Rassenkampf, Innsbruck, 1883.GURIAN, Waldemar, Die politischen und sozialen Ideen des französischen

Katholizismus, Mönchen-Gladbach, 1929; Der integrale Nationalismus inFrankreich: Charles Maurras und die Action Française, Frankfurt, 1931;“Antisemitism in Modern Germany”, u: Essays on Antisemitism, prir. K. S.Pinson 1946.

HAECKEL, Ernst, Lebenswunder, 1904.HALÉVY, Daniel, “Apologie pour notre passé”, u: Cahiers de la Quinzaine, série

11, no. 10, 1910.HALPERIN, Rose A., The American Reaction to the Dreyfus Case, Master’s

Essay, Columbia University, 1941.HARDEN, Maximilian, “Händler und Soldaten”, u: Die Zukunft, 1898; “Zum

Schutz der Republik”, ibid., juli 1922; “Tönt die Glocke Grabgesang?”, ibid.,juli-avgust 1922; Köpfe, Berlin, 1910.

HAUSER, Otto, Die Rasse der Juden, 1933.HECKSCHER, Eli F., Mercantilism, London, 1935.HERDER, J. G., Briefe zur Beförderung der Humanität, 1793-1797; “Über die

BIBLIOGRAFIJA 495

politische Bekehrung der Juden”, u: J. G. Herder, Adrastea und das 18.Jahrhundert, 1801-1803.

HERZOG, Wilhelm, Der Kampf einer Republik, Zürich, 1933; HERZOG, Wil-helm/REHFISCH, Hans José (pseudonim: René Kestner), L’Affaire Dreyfus,drama, 1931.

HOBERG, Clemens August, “Die geistigen Grundlagen des Antisemitismus immodernen Frankreich”, u: Forschungen zur Judenfrage, Bd. 4, 1940.

HOHENLOHE-SCHILLINGSFÜRST, Chlodwig von, Denkwürdigkeiten derReichskanzlerzeit, prir. Karl Alexander v. Müller (Deutsche Geschichtsquel-len des 19. Jahrhunderts, Bd. 28), Stuttgart, 1931.

HOLST, Ludolf, Das Judentum in allen dessen Teilen. Aus einem staatswis-senschaftlichen Standpunkt betrachtet, Mainz, 1821.

HUMBOLDT, Wilhelm von, “Gutachten, 1809, u: J. FREUND, Die Emanzipationder Juden in Preussen, Berlin, 1912; Tagebücher, prir. Leitzmann, Berlin,1916-1918; Wilhelm und Caroline von Humboldt in ihren Briefen, Berlin,1910.

HYAMSON, A. M., A History of the Jews in England, 1928.

JAHN, F. L., Deutsches Volkstum, 1810.JÖHLINGER, Otto, Bismarck und die Juden, Berlin, 1921.JOST, J. M., Neuere Geschichte der Israeliten. 1815-1845, Berlin, 1846.

KARBACH, Oscar, “The Founder of Modern Political Antisemitism: Georg vonSchönerer”, u: Jewish Social Studies, vol. 7, no. 1, januar 1945.

KATZ, Jacob, Exclusiveness and Tolerance, Jewish-Gentile Relations in Medievaland Modern Times, New York, 1961.

Kleines Jahrbuch des Nützlichen und Angenehmen für Israeliten, 1847.KOCH, Ludwig, S. J., “Juden”, u: Jesuitenlexikon, Paderborn, 1934.KOEHLER, Max, Beiträge zur neueren jüdischen Wirtschaftsgeschichte. Die

Juden in Halberstadt und Umgebung (Studien zur Geschichte der Wirtschaftund Geisteskultur, Bd. 3), 1927.

KOHLER, Max J., “Some New Light on the Dreyfus Case”, u: Studies in JewishBibliography and Related Subjects in Memory of A. S. Freidus, New York,1929.

KRAKAUER, J., Geschichte der Juden in Frankfurt/Main. 1150-1824, 1925-1927.

KRAUS, Karl, Untergang der Welt durch schwarze Magie, 1925.KRUEGER, Hans K., Berliner Romantik und Berliner Judentum, disertacija 1939.KRUG, W. Traugott, “Über das Verhältnis verschiedener Religionsparteien zum

Staate und über die Emanzipation der Juden”, u: Minerva, Bd. 148, 1828.K. V. T., “The Dreyfus Case: A Study of French Opinion”, u: The Contemporary

Review, vol. 74, oktobar 1898.

LABORI, Fernand, “Le Mal politique et les partis”, u: La Grande Revue, oktobar-

496 BIBLIOGRAFIJA

decembar 1901; “Notes de Plaidoiries pour le procès de Rennes”, ibid., feb-ruar 1900.

LACHAPELLE, Georges, Les Finances de la Troisième République, Paris, 1937.LA SERVE, Felury, “Les Juifs à Lyon”, u: Revue du Lyonnais, vol. 7, 1838.LAZARE, Bernard, L’Antisémitisme, son histoire et ses causes, 1894; Une Erreur

judiciaire; la vérité sur l’affaire Dreyfus, 1896; Contre l’Antisémitisme; his-toire d’une polémique, Paris, 1896; Job’s Dungheap, New York, 1948.

LAZARON, Morris S., Seed of Abraham, New York, 1930.LECANUET, Edouard, Les Signes avant-coureurs de la séparation, 1894-1910,

Paris, 1930.LEMOINE, Albert, Napoléon I et les Juifs, Paris, 1900.LESTSCHINSKY, Jacob, “Die Umwandlung und Umschichtung des jüdischen

Volkes im Laufe des letzten Jahrhunderts”, u: Weltwirtschaftliches Archiv,Bd. 30, Kiel, 1929.

LESUEUR, E., La Franc-Maçonnerie Artésienne au 18e siècle (BibliothèqueRévolutionnaire), 1914.

LEUILLOT, Paul, “L’Usure judaïque en Alsace sous l’Empire et la Restauration”,u: Annales Historiques de la Révolution Française, Bd. 7, 1930.

LEVAILLANT, I., “La Genèse de l’antisémitisme sous la Troisième République”,u: Revue des Etudes Juives, vol. 53, 1907.

LEVINAS, E., “L’Autre dans Proust”, u: Deucalion, no. 2, 1947.LEWINSOHN, Richard, Jüdische Weltfinanz?, 1925; Wie sie groß und reich wur-

den, Berlin, 1927.LOMBARD DE LANGRES, Vincent, Sociétés secrètes en Allemagne... de l’as-

sassinat Kotzebue, Paris, 1819.LOMBROSO, César, L’Antisémitisme, 2. izdanje 1899, Paris.LUCIEN-BRUN, Henry, La Condition des Juifs en France depuis 1789, Paris,

1900.LUXEMBURG, Rosa, “Die sozialistische Krise in Frankreich”, u: Die Neue Zeit,

Bd. I, 1901.

MAIER, Hans, “Die Antisemiten”, u: Deutsches Parteiwesen, Nr. 2, München,1911.

MAISTRE, Comte J. M. de, Les Soirées de St. Petersburg, 1821.MALET, Chevalier de, Recherches politiques et historiques qui prouvent l’exis-

tence d’une secte révolutionnaire, 1817.MARBURG, Fritz, Der Antisemitismus in der deutschen Republik, Wien, 1931.MARCUS, Jacob R., The Rise and Destiny of the German Jews, 1934.MARR, Wilhelm, Sieg des Judentums über das Germanentum vom nicht konfes-

sionellen Standpunkt aus betrachtet, 2. izdanje, Berlin, 1879.MARTIN DU GARD, Roger, Jean Barois, 1913.MARWITZ, Fr. August Ludwig von der, “Letzte Vorstellung der Stände des

Lebusischen Kreises an den König”, 1811, u: Werke, prir. Meusel, Berlin,1908; “Über eine Reform des Adels”, ibid., 1812; “Von den Ursachen des

BIBLIOGRAFIJA 497

Verfalls der preusischen Staaten”, ibid.MARX, Karl, “Zur Judenfrage”, u: Deutsch-französische Jahrbücher, 1843.MAURRAS, Charles, Au Signe de Flore; Souvenirs de la vie politique; L’Affaire

Dreyfus et la fondation de l’Action Française, Paris, 1931; OeuvresCapitales, Paris, 1954.

MAYER, Sigmund, Die Wiener Juden; Kommerz, Kultur, Politik, 1700-1900,1917.

McDERMOT, George, C. S. P., “Mr. Chamberlain’s Foreign Policy and the Drey-fus Case”, u: Catholic World, vol. 67, septembar 1898.

MEHRING, Franz, Die Lessinglegende, 1906.MENDELSSOHN, Moses, “Schreiben an Lavater”, 1769, u: Gesammelte

Schriften, Berlin, 1930, Bd. 7; “Vorrede zur Übersetzung von Menasseh benIsrael, Rettung der Juden”, 1782, u: Gesammelte Schriften, Leipzig, 1843-1845, Bd. 3.

MEYER, Rudolf, Politische Gründer und die Korruption in Deutschland, 1877.MIRABEAU, H. G. R. de, Sur Moses Mendelssohn, London, 1788.MOMMSEN, Theodor, Reden und Aufsätze, Berlin, 1905.MONYPENNY, W. F./BUCKLE, G. E., The Life of Benjamin Disraeli, Earl of

Beaconsfield, New York, 1929.MORLEY, John, Life of Gladstone, 1903.MUCH, Willi, 50 Jahre antisemitischer Bewegung, München, 1937.MULERT, Hermann, “Antisemitismus”, u: Die Religion in Geschichte und

Gegenwart, Tübingen, 1909.MÜLLER, Adam, Ausgewählte Abhandlungen, prir. J. Baxa, Jena, 1921.

NEUSCHÄFER, Fritz Albrecht, Georg, Ritter von Schönerer, Hamburg, 1935.NIPPERDEY, Thomas, Die Organisation der deutschen Parteien vor 1918,

Düsseldorf, 1961.

PAALZOW, C. L., Über das Bürgerrecht der Juden, übersetzt von einem Juden,Berlin, 1803.

PALÉOLOGUE, Maurice, “L’Antisémitisme, moyen du gouvernement sousAlexandre II et Alexandre III”, u: Annales Politiques et littéraires, vol. 112,juli 1938; Tagebuch der Affäre Dreyfus, Stuttgart, 1957.

PARKES, James W., The Emergence of the Jewish Problem, 1878-1939, 1946.PAULUS, Heinrich E. G., Beiträge von jüdischen und christlichen Gelehrten zur

Verbesserung der Bekenner des jüdischen Glaubens, Frankfurt, 1817; Diejüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen undBesserungsmitteln, 1831.

PÉGUY, Charles, “Notre Jeunesse”, u: Cahiers de la Quinzaine, 1910; “A Portraitof Bernard Lazare”, u: Bernard Lazare, Job’s Dungheap, New York, 1948.

PHILIPP, Alfred, Die Juden und das Wirtschaftsleben. Eine antikritisch-biblio-graphische Studie zu W. Sombart, Die Juden und das Wirtschaftsleben,Strasbourg, 1929.

498 BIBLIOGRAFIJA

PHILIPPSOHN, Ludwig, “Tagescontrolle”, u: Allgemeine Zeitung des Judentums,1839.

PICCIOTTO, James, Sketches of Anglo-Jewish History, London, 1875.PICHL, Eduard (pseudonim Herwig), Georg Schönerer, 1938.PINNER, Felix, Der Deutsche Wirtschaftsführer, 1924.PRAAG, J. E. van, “Marcel Proust, Témoin du Judaisme déjudaisé”, u: Revue

Juive de Genève, nos. 48, 49, 50, 1937.Précis historique sur l’Affaire du Panama, 1893.PRIBRAM, Alfred François, Urkunden und Akten zur Geschichte der Juden in

Wien, Wien, 1918.PRIEBATSCH, Felix, “Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und

18. Jahrhundert”, u: Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelal-ters und der Neuzeit, 1915.

PROUST, Marcel, Remembrance of Things Past (U traganju za i{~ezlim vre-menom), 1932-1934.

QUILLARD, P., Le Monument Henry, Paris, 1899.

RACHEL, Hugo, Das Berliner Wirtschaftsleben im Zeitalter des Frühkapitalis-mus, Berlin, 1931; “Die Juden im Berliner Wirtschaftsleben zur Zeit desMerkanitlismus”, u: Zeitschrift für die Geschichte der Juden in Deutschland,Bd. 2.

RACHFAHL, Felix, “Das Judentum und die Genesis des modernen Kapitalis-mus”, u: Preussische Jahrbücher, Bd. 147, 1912.

RAMLOW, Gerhard, Ludwig von der Marwitz und die Anfänge konservativer Po-litik und Staatsauffassung in Preussen (Historische Studien, Nr. 185).

RATHENAU, Walter, Staat und Judentum. Zur Kritik der Zeit, Berlin, 1912; Vonkommenden Dingen, 1917.

RAYMOND, E. T., Disraeli. The Alien Patriot, New York, 1925.REEVES, John, The Rothschilds. The Financial Rulers of Nations, London, 1887.REHBERG, August Wilhelm von, Über den deutschen Adel, Berlin, 1804.REINACH, Joseph, L’Affaire Dreyfus, Paris, 1903-1911; “Le rôle d’Henri”, u: La

Grande Revue, 1900, vol. 1.REINACH, Théodore, Histoire sommaire de l’Affaire Dreyfus, Paris, 1924.RIESSER, Gabriel, Über die Stellung der Bekenner des mosaischen Glaubens, an

die Deutschen aller Konfessionen, 1831; Betrachtungen über dieVerhältnisse der jüdischen Untertanen in der Preussischen Monarchie, 1834.

ROBINSON, John, Proofs of a Conspiracy against the Religions and Govern-ments of Europe, London, 1797, ameri~ko izdanje 1798, prevod na nema~ki1800, prevod na francuski 1798-1799.

ROTH, Cecil, The Magnificent Rothschild, 1939.RUEHS, Christian Friedrich, “Über die Ansprüche der Juden auf das deutsche

Bürgerrecht”, u: Zeitschrift für die neueste Geschichte der Völker-und Staa-tenkunde, Berlin, 1815; Die Rechte des Christentums und des deutschen

BIBLIOGRAFIJA 499

Volkes verteitigt gegen die Ansprüche der Juden und ihrer Verfechter, 1815.RUPPIN, Arthut, Soziologie der Juden, Berlin, 1930.

SAMTER, N., Judentaufen im 19. Jahrhundert. Mit besonderer BerücksichtigungPreussens, 1906.

SAVIGNY, Friedrich Karl von, Beitrag zur Rechtsgeschichte des Adels im neuerenEuropa, 1836.

SAYDU, André, “Les Juifs”, u: Revue Economique Internationale, 1912.SCHÄFFLE, A. E. Fr., “Der ’große Börsenkrach’ des Jahres 1873”, u: Zeitschrift

für die gesamte Staatswissenschaft, Bd. 30, 1874.SCHARF-SCHARFFENSTEIN, Hermann von, Das geheime Treiben, der Einfluß

und die Macht des Judentums in Frankreich seit 100 Jahren (1771-1871),Stuttgart, 1872.

SCHAY, Rudolf, Juden in der deutschen Politik, 1929.SCHEFFER, Egon, Der Siegeszug des Leihkapitals, 1924.SCHEIDLER, K. H., “Judenemanzipation”, u: ERSCH/GRUBER, Allgemeine

Enzyklopädie der Wissenschaften und Künste, 1850, 2. Abt., Bd. 27.SCHLEGEL, Friedrich, Philosophische Vorlesungen aus den Jahren 1804-1806,

Bonn, 1836.SCHLEIERMACHER, Friedrich, Briefe bei Gelegenheit der politischen theolo-

gischen Aufgabe und des Sendschreibens jüdischer Hausväter, 1799, u:Werke, Abt. I, Bd. 5, 1846.

SCHNEE, H., Die Hoffinanz und der moderne Staat, 3 toma, Berlin, 1953-1955.SCHNEIDER, K. H., “Judenemanzipation”, u: ERSCH/GRUBER, Allgemeine

Enzyklopädie der Wissenschaften und Künste, 1850, 2. Abt., Bd. 27, 1850.SCHUDT, Johann Jacob, Jüdische Merkwürdigkeiten, Frankfurt 1715-1717.SCHWERTFEGER, Bernhard, Die Wahrheit über Dreyfus, 1930.S. F. S., “The Jesuits and the Dreyfus Case”, u: The Month, vol. 93, februar 1899.SHOHET, D. M., The Jewish Court in the Middle Ages, New York, 1931.SILBERGLEIT, Heinrich, Die Bevölkerungs- und Berufsverhältnisse der Juden im

Deutschen Reich, Berlin, 1930.SILBERNER, Edmund, “Charles Fourier on the Jewish Question”, u: Jewish

Social Studies, oktobar 1946.SIMON, Yves, La Grande Crise de la République Française; observations sur la

vie politique française de 1918-1938, Montreal, 1941.SOMBART, Werner, Die deutsche Volkswirtschaft im 19. Jahrhundert, 1903; Die

Juden und das Wirtschaftsleben, 1911; Die Zukunft der Juden, 1912; DerBourgeois, 1913; Studien zur Entwicklungsgeschichte des modernenKapitalismus, 1913.

SONNENBERG-LIEBERMANN, Max von, Beiträge zur Geschichte der anti-semitischen Bewegung vom Jahre 1880-1885, Berlin, 1885.

SOREL, Georges, Réflexions sur la violence, Paris, 1908; La Révolution dreyfusi-enne, Paris, 1911.

STAHL, F. S., Der christliche Staat und sein Verhältnis zu Deismus und Judentum,

500 BIBLIOGRAFIJA

1847.STEINBERG, A. S., “Die weltanschaulichen Voraussetzungen der jüdischen

Geschichtsschreibung”, u: Dubnov-Festschrift, 1930.STERN, Selma, “Die Juden in der Handelspolitik Friedrich Wilhelms I von Preu-

ßen”, u: Zeitschrift für die Geschichte der Juden in Deutschland, Bd. 5; Derpreußische Staat und die Juden, 2 toma, Tübingen, 1962; Jud Süß, 1929;“Die Judenfrage in der Ideologie der Aufklärung und Romantik”, u: DerMorgen, Bd. 11, 1935; The Court Jew, Philadelphia, 1950.

STOECKER, Adolf, Reden und Aufsätze, Leipzig, 1913.STRAUSS, Raphael, “The Jews in the Economic Evolution of Central Europe”, u:

Jewish Social Studies, vol. III, no. 1, 1941.SUAREZ, Georges, La Vie orgueilleuse de Clémenceau, Paris, 1930.SUNDHEIMER, Paul, “Die jüdische Hochfinanz und der bayrische Staat im 18.

Jahrhundert”, u: Finanzarchiv, Bd. 41, 1924.

THALHEIMER, Siegfried, Macht und Gerechtigkeit – Ein Beitrag zur Geschichtedes Falles Dreyfus, München, 1958.

THÉO-DAEDALUS (pseudonim), L’Angleterre juive: Israël chez John Bull,Bruxelles, 1913.

THIBAUDET, Albert, Les idées de Charles Maurras, Paris, 1920.TOUSSENEL, Alphonse, Les Juifs, rois de l’epoque. L’histoire de la féodalité fi-

nancière, 3. izdanje 1846.TREITSCHKE, Heinrich von, “Unsere Aussichten”, u: Preußische Jahrbücher,

Bd. 44, Nr. 5, 1879; “Herr Graetz und sein Judentum”, ibid., Nr. 6; “Erwid-rung an Mommsen”, ibid., Bd. 46, Nr. 6, 1881.

UCKO, Siegfried, “Geistesgeschichtliche Grundlagen der Wissenschaft desJudentums”, u: Zeitschrift für die Geschichte der Juden in Deutschland, Bd.5, Nr. 1.

VACHER DE LAPOUGE, George, L’Aryen, son rôle social, Paris, 1896; LesSelections sociales, Paris 1896.

VALLÉE, Oscar de, Manieurs d’argent, 1720-1857, 1857.VARIGNY, C. de, “Les grands Fortunes en Angleterre”, u: Revue des deux

Mondes, jun 1888.VARNHAGEN, August, Tagebücher, Leipzig, 1861.VERNUNFT, Walfried, “Juden und Katholiken in Frankreich”, u: Nationalso-

zialistische Monatshefte, oktobar 1938; “Die Hintergründe des französischenAntisemitismus”, ibid., juni 1939.

VOLTAIRE, F. M. Arouet de, Dictionnaire philosophique (Oeuvres complètes,vol. 9, 1878); Philosophie génerale: métaphysique, morale et Théologie(Oeuvres complètes, vol. 40, 1785); Essai sur les moeurs et l’esprit des na-tions (Oeuvres complètes, vol. 12, 1878).

BIBLIOGRAFIJA 501

WAETJEN, Hermann, “Das Judentum und die Anfänge der modernenKolonisation”, u: Vierteljahresschrift für Sozial- und Wirtschaftsgeschichte,Bd. 11.

WAGENER, Hermann, “Das Judentum und der Staat”, u: Wagener Staatslexikon,1815-1889; “Das Judentum in der Fremde”, ibid.

WAWRZINEK, Kurt, Die Entstehung der deutschen Antisemitenparteien 1875-1890, Berlin, 1927.

WEBER, Eugen, Action française – Royalism and Reaction in Twentieth-CenturyFrance, Stanford, 1962.

WEBER, Max, “Die Börse” u: Max Weber, Gesammelte Aufsätze zur Soziologieund Sozialpolitik; Wirtschaftsgeschichte, 1923; Parlament und Regierung,1918.

WEIL, Bruno, L’Affaire Dreyfus, Paris, 1930.WEILL, Alexandre, Rothschild und die europäischen Staaten, 1844.WEILL, George, “Les Juifs et le Saint-Simonisme”, u: Revue des Etudes Juives,

vol. 31.WEINRYB, S. B., Neueste Wirtschaftsgeschichte der Juden in Rußland und Polen

(Historische Untersuchungen, Bd. 12), Berlin, 1934.

ZACCONE, Pierre, Histoire des sociétés secrètes politiques et religieuses depuisles temps les plus reculés jusqu’à nos jours, 1847-1849.

ZIELENZIGER, Kurt, Die Juden in der deutschen Wirtschaft, 1930.ZOLA, Emile, “J’Accuse”, u: L’Aurore, 13. januar 1898; Correspondance: lettres

à Maître Labori, 1929.ZWEIG, Stefan, The World of Yesterday: An Autobiography, 1943.

II deo: Imperijalizam

American Friends Service Bulletin, General Relief Bulletin, mart 1943.ANDLER, Charles, Les Origines du Pangermanisme, 1915.ANGUS, H. F. (prir.), “Canada and the Doctrine of Peaceful Changes”, u: Interna-

tional Studies Conference. Demographic Questions. Peaceful Changes,1937.

ARNDT, Ernst Moritz, Ein Blick aus der Zeit auf die Zeit, 1814; Phantasien zurBerichtigung der Urteile über künftige deutsche Verfassungen, 1815;Erinnerungen an Schweden, 1818.

AZCARATE, Pablo de, “Minorities. League of the Nations”, u: EncyclopaediaBritannica, 1929.

BANGERT, Otto, Gold oder Blut, 1927.BARKER, Ernest, Political Theory in England from Herbert Spencer to Present

502 BIBLIOGRAFIJA

Day, 1915; Idea and Ideals of the British Empire, Cambridge, 1941.BARNES, Leonard, Caliban in Africa. An Impression of Colour Madness,

Philadelphia, 1931.BARRÈS, Maurice, Scènes et doctrines du nationalisme, Paris, 1899.BARZUN, Jacques, Race. A Study in Modern Superstition, New York, 1937.BASSERMANN, Ernst, “Nationalliberale”, u: Handbuch der Politik, Bd.2, 1914.BAUER, Otto, Die Nationalitätenfrage und die österreichische Sozialdemokratie,

Wien, 1907.BEAMISH, Henry Hamilton, South Africa’s Kosher Press, London, 1937.BECKER, Paul, Carl Peters, die Wirkung der deutschen Kolonialpolitik, 1934.BELL, Sir Hesketh, Foreign Colonial Administration in the Far East, 1928.BENEDICT, Ruth, Race, Science and Politics, 1940.BENIANS, E. A., “The European Colonies”, u: Cambridge Modern History. The

Latest Age, vol. 12, 1934.BENJAMIN, Walter, Über den Begrif der Geschichte, u: Werke, Frankfurt, 1955.BENTWICH, Norman, “South Africa. Dominion of Racial Problems”, u: The

Political Quarterly, vol. 10, Nr. 3, 1939.BÉRARD, Victor, L’Empire russe et le tsarisme, 1905.BERGSTRÄSSER, Ludwig, Geschichte der politischen Parteien, 1921.BIBL, Viktor, Der Zerfall Österreichs, 1924.BLUNTSCHLI, Johann Caspar, Charakter und Geist der Politischen Parteien,

1869.BODELSEN, C. A., Studies in Mid-Victorian Imperialism, 1924.BODIN, Jean, Six Livres de la République, 1576.BONHARD, Otto, Geschichte des alldeutschen Verbandes, 1920.BOULAINVILLIERS, Comte Henri de, Histoire de l’Ancien Gouvernement de la

France, 1727.BRAUN, Robert, “Political Parties. Succession States”, u: Encyclopedia of Social

Sciences.BRIE, Friedrich, Imperialistische Strömungen in der englischen Literatur, Halle,

1928; Der Einfluß der Lehren Darwins auf den britischen Imperialismus,1927.

BRONNER, Fritz, “Georg, Ritter v. Schönerer”, u: Volk im Werden, Bd. 7, Nr. 3,1939.

BRÜCHER, Heinz, “Ernst Haeckel. Ein Wegbegleiter biologischen Staatsden-kens”, u: Nationalsozialistische Monatshefte, Nr. 69, 1935.

BRUUN, Geoffrey, Europe and the French Empire, 1938.BRYCE, Viscount James, Studies in History and Jurisprudence, 1901.BUBNOFF, Nicolai, Kultur und Geschichte im russischen Denken der Gegenwart

(Osteuropa: Quellen und Studien, Nr. 2), 1927.BUFFON, Georges-Louis Leclerc, Comte de, Histoire Naturelle, 1769-1789.BURKE, Edmund, Reflections on the Revolution in France (1790), Everyman’s

Library; Upon Party, 2. izdanje 1850.BURNS, Elinor, British Imperialism in Ireland, 1931.

BIBLIOGRAFIJA 503

Cambridge History of the British Empire, vol. 5: The Indian Empire 1858-1918,1932; vol. 8: South Africa, 1936.

CARLYLE, Thomas, “Occasional Discourse on the Nigger Question”, u: Criticaland Miscellaneous Essays.

CARR-SAUNDERS, A. M., World Population, Oxford, 1936.CARTHILL, Al. (pseudonim), The Lost Dominion, 1924.CHAMBERLIN, W. H., The Russian Revolution, 1917-1924, New York, 1935.CHERIKOVER, E., “New Materials on the Pogroms in Russia at the Beginning of

the Eighties”, u: Historische Schriften, Bd. 2, Vilna, 1937.CHESTERTON, Cecil/BELLOC, Hilaire, The Party System, London, 1911.CHESTERTON, Gilbert K., The Crimes of England, 1915.CHILDS, Stephen Lawford, “Refugees – a Permanent Problem in International

Organization”, u: War is not Inevitable, Problems of Peace, 13. serija, obja-vila International Labor Office, London, 1938.

CLAPHAM, J. H., The Abbé Siéyès, London, 1912.CLASS, Heinrich (pseudonim Einhart), Deutsche Geschichte, Leipzig, 1910;

Zwanzig Jahre alldeutscher Arbeit und Kämpfe, Leipzig, 1910; (pseudonimDaniel Fryman), Wenn ich der Kaiser wär. Politische Wahrheiten undNotwendigkeiten, 1912.

CLEINOW, Georg, Die Zukunft Polens, Leipzig, 1914.COMTE, Auguste, Discours sur l’Ensemble du Positivisme, 1848.Conditions of India (bez autora, predgovor Bertrand Russell), London, 1934.CONRAD, Joseph, “The Heart of Darkness”, u: Joseph Conrad, The Youth and

Other Tales, 1902; Victory, 1915.COOKE, George W., The History of Party, London, 1836.COQUART, A., Pisarev et l’idéologie du nihilisme russe, Paris, 1946.CROMER, Lord Evelyn Baring, “The Government of Subject Races”, u:

Edinburgh Review, januar 1908; “Disraeli”, u: Spectator, novembar 1912.CROZIER, John B., History of Intellectual Development on the Lines of Modern

Evolution, 1897-1901.CROZIER, W. P., “France and her ’Black Empire’”, u: New Republic, 23. januar

1924.CURZON, Lord George N., Problems of the Far East, 1894.

DAMCE, E. H., The Victorian Illusion, London, 1928.DANILEWSKI, Nikolai Yakovlevich, Russia and Europe, 1871.DARCY, Jean, France et Angleterre, Cent années de rivalité coloniale, 1904.(DAVIDSON, John), Testament of John Davidson, 1908.DECKERT, Emil, Panlatinismus, Panslawismus und Panteutonismus in ihrer

Bedeutung für die Weltlage, Frankfurt, 1914.DELBRÜCK, Hans, “Die Alldeutschen”, u: Preussische Jahrbücher, Bd. 154, de-

cembar 1913; Ludendorffs Selbstporträt, Berlin, 1922.

504 BIBLIOGRAFIJA

DELOS, J.-T., La Nation, Montreal, 1944.DETWEILER, E. G., “The Rise of modern race antagonism”, u: American Journal

of Sociology, 1932.DILKE, Charles W., Problems of Greater Britain, 4. izdanje, London, 1890.DORNATH, J. v., “Die Herrschaft des Panslawismus”, u: Preussische Jahrbücher,

Bd. 95, Berlin, 1898.DREYFUS, Robert, “La Vie et les prophéties du Comte de Gobineau”, u: Cahiers

de la Quinzaine, ser. 6, cah. 16, 1905.DUBUAT-NANÇAY, Comte Louis Gabriel, Les Origines; ou, l’Ancien Gouverne-

ment de la France, de l’Allemagne et de l’Italie, 1789.DUESBERG, Jacques, “Le Comte de Gobineau”, u: Revue Générale, 1939.DUVERGER, Maurice, Political Parties. Their Organization and Activity in the

Modern State, New York, 1959.

EHRENBERG, Hans/BUBNOFF, Nicolai, (prir.), Östliches Christentum.Dokumente, 1925.

EMDEN, Paul H., Jews of Britain. A Series of Biographies, London, 1944.ERDSTEIN, David, Le Statut juridique des minorités en Europe, Paris, 1932.ESTÈVE, Louis, Une nouvelle Psychologie de l’Impérialisme. Ernest Seillière,

1913.

FAURE, Elie, “Gobineau et le Problème des races”, u: Europe, 1923.FIALA, Vaclav, “Les Partis politiques polonais”, u: Monde Slave, februar 1935.FISCHEL, A., Der Panslawismus bis zum Weltkriege, 1919.The French Colonial Empire (Information Department Papers, no. 25), objavio

Royal Institute of International Affairs, London, 1941.“Friedlosigkeit”, u: Schweizer Lexikon, 1945.FROUDE, J. A., Short Studies on Great Subjects, 1867-1882.

GAGARIN, Ivan S., La Russie sera-t-elle catholique?, 1856.GALTON, Sir Francis, Hereditary Genius, 1869.GEHRKE, Achim, Die Rasse im Schrifttum, 1933.GELBER, N. M., “The Russian Pogroms in the Early Eighties in the Light of the

Austrian Diplomatic Correspondence”, u: Historische Schriften, Bd. 2, Vilna,1937.

GEORGE, David Lloyd, Memoirs of the Peace Conference, Yale, 1939.GOBINEAU, Clément Serpeille de, “Le Gobinisme et la Pensée moderne”, u:

Europe, 1923.GOBINEAU, Comte Joseph-Arthur de, Essai sur l’inégalité des races humaines,

1853; The Inequality of Human Races, englesko izdanje, prev. AdrienCollins, 1915; “Ce qui est arrivé à la France en 1870”, u: Europe, 1923.

GÖRRES, Josef, Politische Schriften, München, 1854-1874.GOHIER, Urbain, La Race a parlé, 1916.

BIBLIOGRAFIJA 505

GRÉGOIRE, Abbé Henri, De la Littérature des Nègres, ou recherches sur leursqualités morales, Paris, 1808; De la Noblesse de la peau ou du préjugé desblancs contre la couleur des Africains, Paris, 1826.

GREGORY, Theodore, Ernst Oppenheimer and the Economic Development ofSouthern Africa, New York, 1962.

GRELL, Hugo, Der alldeutsche Verband, seine Geschichte, seine Bestrebungen,seine Erfolge (Flugschriften des alldeutschen Verbandes, Nr. 8), München,1898.

GUNENIN, E., L’Épopée coloniale de la France, 1932.

HADSEL, Winifred N., “Can Europe’s Refugees find new Homes?”, u: ForeignPolicy Reports, vol. 10, no. 10, 1943.

HALÉVY, Elie, L’Ere des Tyrannies, Paris, 1938.HALLGARTEN, W., Vorkriegsimperialismus, 1935.HANCOCK, William K., Survey of British Commonwealth Affairs, London, 1937-

1942; Smuts: The Sanguine Years, New York, 1962.HONOTAUX, Gabriel, “Le Général Mangin”, u: Revue des Deux Mondes, vol. 27,

1925.HARLOW, Vincent, The Character of British Imperialism, 1939.HARVEY, Charles H., The Biology of British Politics, 1904.HASSE, Ernst, Deutsche Weltpolitik (Flugschriften des Alldeutschen Verbandes,

Nr. 5). 1897; Deutsche Politik, 1905-1906.HAZELTINE, H. D., “Excommunication”, u: Encyclopedia of Social Sciences.HEINBERG, John Gilbert, Comparative Major European Governments, an

Introductory Study, New York, 1937.HERRMANN, Louis, History of the Jews in South Africa, 1935.HILFERDING, Rudolf, Das Finanzkapital, Wien, 1910.HOBBES, Thomas, Leviathan (1651), Cambridge Edition, 1935.HOBSON, J. H., “Capitalism and Imperialism in South Africa”, u: Contemporary

Review, 1900; Imperialism (1905), nepromenjeno izdanje 1938.HOETZSCH, Otto, Rußland; eine Einführung auf Grund seiner Geschichte von

1904-1912, Berlin, 1913.HOFFMANN, Karl, Ölpolitik und angelsächsisches Imperium, 1927.HOLBORN, Louise W., “The Legal Status of Political Refugees, 1920-1938”, u:

American Journal of International Law, 1938.HOLCOMBE, Arthut N., “Political Parties”, u: Encyclopedia of Social Sciences.HOTMAN, François, Franco-Gallia, 1573.HÜBBE-SCHLEIDEN, Deutsche Kolonisation, 1881.HUXLEY, Thomas, The Struggle for Existence in Human Society, 1888.

IPSERI, H. P., “Vom Begriff der Partei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswis-senschaft, 1940.

506 BIBLIOGRAFIJA

JAMES, Selwyn, South of Congo, New York, 1943.JANEFF, Janko, “Der Untergang des Panslawismus”, u: Nationalsozialistische

Monatshefte, Nr. 91, 1937.JANOWSKY, Oscar J., The Jews and Minority Rights, New York, 1933;

Nationalities and National Minorities, New York, 1945.JERMINGS, R. Yewdall, “Some International Aspects of the Refugee Question”,

u: British Yearbook of International Law, 1939.

KABERMANN, Heinz, “Das internationale Flüchtlingsproblem”, u: Zeitschriftfür Politik, Bd. 29, Nr. 3, 1939.

KAEHLER, Siegfried (prir.), Deutscher Staat und deutsche Parteien, München,1922.

KARBACH, Oscar, “The Founder of Modern Political Antisemitism: Georg vonSchönerer”, u: Jewish Social Studies, Bd. 7, Nr. 1, januar 1945.

KAT ANGELINO, A. D. A. de, Colonial Policy, Chicago, 1931.KEHR, Eckhart, Schlachtflottenbau und Parteipolitik, 1930.KIDD, Benjamin, Social Evolution, 1894.KIEWIET, C. W. de, A History of South Africa. Social and Economic, Oxford,

1941.KIPLING, Rudyard, “The First Sailor”, u: R. Kipling, Humorous Tales, 1891;

“The Tomb of His Ancestor”, u: R. Kipling, The Day’s Work, 1898; Stalkyand Company, 1899; Kim, 1900.

KLEMM, Gustav, Allgemeine Kulturgeschichte der Menschheit, 1843-1852.KLYUCHEVSKY, V. O., A History of Russia, London, 1911-1931.KOEBNER, Richard/SCHMIDT, Helmut Dan, Imperialism: The Story and

Significance of a Political Word, 1840-1860, New York, 1964.KOESTLER, Arthur, Scum of the Earth, 1941.KOHN, Hans, Nationalism, 1938; Panslavism: History and Ideology, Notre

Dame, 1953.KOYRÉ, Alexandre, Etudes sur l’histoire de la pensée philosophique en Russie,

Paris, 1950.KRUCK, Alfred, Geschichte des alldeutschen Verbandes 1890-1939, Wiesbaden,

1954.KUHLENBECK, L., Rasse und Volkstum (Flugschriften des alldeutschen

Verbandes, Nr. 23).KULISCHER, Eugene M., The Displacement of Population in Europe, (Interna-

tional Labor Office), Montreal, 1943.KULISCHER, J., Allgemeine Wirtschaftsgeschichte, 1928-1929.

LANDSBERG, P. L., “Rassenideologie”, u: Zeitschrift für Sozialforschung, 1933.LANGER, William, The Diplomacy of Imperialism, 1890-1902.LARCHER, M., Traité Elémentaire de Législation Algérienne, 1903.LAWRENCE, T. E., “France, Britain and the Arabs”, u: The Observer, 1920;

BIBLIOGRAFIJA 507

Seven Pillars of Wisdom, 1926; Letters, prir. David Garnett, New York, 1939.LEHR, Zwecke und Ziele des alldeutschen Verbandes (Flugschriften des

alldeutschen Verbandes, Nr. 14).LEMONON, Ernest, L’Europe et la politique britannique. 1882-1911, 1912.LEVINE, Louis, Pan-Slavism and European Politics, New York, 1914.LEWIS, Sir George Cornewall, An Essay on the Government of Dependence,

Oxford, 1844.LIPPINCOTT, Benjamin E., Victorian Critics of Democracy, University of

Minnesota, 1938.LOSSKY, N. O., Three Chapters from the History of Polish Messianism (Interna-

tional Philosophical Library, vol. 2, no. 9), Prag, 1936.LOVELL, Reginald Ivan, The Struggle for South Africa, 1875-1899, New York,

1934.LOW, Sidney, “Personal Recollections of Cecil Rhodes”, u: Nineteenth Century,

vol. 51, maj 1902.LUDENDORFF, Erich, Die überstaatlichen Mächte im letzten Jahre des

Weltkrieges, Leipzig, 1927; Die Judenmacht, ihr Wesen und Ende, München,1938; Feldherrnworte, 1938.

LUXEMBURG, Rosa, Die Akkumulation des Kapitals (1913), Berlin, 1923.

MACARTNEY, C. A., The Social Revolution in Austria, Cambridge, 1926;National States and National Minorities, London, 1934.

MAHAN, Alfred, T., The Problem of Asia and its Effect upon InternationalPolicies, Boston, 1900.

MAINE, Sir Henry, Popular Government, 1886.MANGIN, Charles Marie Emmanuel, La Force Noire, 1910; Des Hommes et des

Faits, Paris, 1923.MANGOLD, Ewald K. B., Frankreich und der Rassegedanke; eine politische

Kernfrage Europas, 1937.MANSERGH, Nicholas, Britain and Ireland (Longman’s Pamphlets on the British

Commonwealth), London, 1942; South Africa 1960-1961, New York, 1962.MARCKS, Erich (prir.), Lebensfragen des britischen Weltreichs, 1921.MARX, Karl, The Eighteenth Brumaire of Louis Bonaparte (1852), 1898.MASARYK, Th. G., Zur russischen Geschichts- und Religionsphilosophie, 1913.MAUCO, Georges, “L’Emigration, problème révolutionnaire”, u: Esprit, VII god.,

no. 82, juli 1939.MAUNIER, René, Sociologie coloniale, 1932-1936.METZER, E., Imperialismus und Romantik, Berlin, 1908.MICHAELIS, Alfred (prir.), Die Rechtsverhältnisse der Juden in Preußen seit dem

Beginn des 19. Jahrhunderts, Berlin, 1910.MICHEL, P. Charles, “A Biological View of Our Foreign Policy”, u: Saturday

Review, London, februar 1896.MICHELL, Lewis, Rhodes, London 1910.

508 BIBLIOGRAFIJA

MICHELS, Robert, “Prolegomena zur Analyse des nationalen Leitgedankens”, u:Jahrbuch für Soziologie, Bd. 2, 1927; Political Parties; a sociological studyof the oligarchical tendencies of modern democracy, Glencoe, 1949.

MILLIN, S. Gertrude, Rhodes, London, 1933.MOLISCH, Paul, Geschichte der deutschnationalen Bewegung in Österreich,

Jena, 1926.MONTESQUIEU, C. L. de Secondat de, Esprit des Lois, 1748.MORRISON, T., Imperial Rule in India, 1899.MULTATULI (pseudonim Eduarda Douwesa Dekkera), Max Havelaar, 1868.

NADOLNY, R., Germanisierung oder Slawisierung?, 1928.NAUMANN, Friedrich, Central Europe, London, 1916.NEAME, L. E., The History of Apartheid, London, 1962.NETTLAU, Max, Der Anarchismus von Proudhon zu Kropotkin, 1927.NEUMANN, Sigmund, Die Stufen des preussischen Konservativismus

(Historische Studien, Nr. 190), 1930; Die deutschen Parteien, 1932.NEUSCHÄFER, Fritz Albrecht, Georg, Ritter von Schönerer, Hamburg, 1935.NICOLSON, Harold, Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston/New York,

1934.NIPPOLD, Gottfried, Der deutsche Chauvinismus, 1913.NOVALIS (pseudonim Friedricha Hardenberga), Neue Fragmentensammlung,

1798.

OAKESMITH, John, Race and Nationality, an Inquiry into the Origin and Growthof Patriotism, 1919.

OERTZEN, A. F. von, Nationalsozialismus und Kolonialfrage, Berlin, 1935.OESTERLEY, W. O. E., The Evolution of the Messianic Idea, London, 1908.

Le Panlatinism, Confédération Gallo-Latine et Kelto-Gauloise... ou projet d’unionfédérative..., Paris, 1860.

PEARSON, Karl, National Life, 1901.PETERS, Carl, “Das Deutschtum als Rasse”, u: Deutsche Monatsschrift, april

1905; Die Gründung von Deutsch-Ostafrika. Kolonialpolitische Erinnerun-gen, 1906.

PICHL, Eduard (pseudonim Herwig), George Schönerer, 1938.PINON, René, France et Allemagne, 1912.PIRENNE, Henri, A History of Europe from the Invasions to XVI Century,

London, 1939.PLUCKNETT, Theodore F. T., “Outlawry”, u: Encyclopedia of Social Sciences.POBYEDONOSTZEV, Constantin, L’Autocratie russe. Mémoires politiques, cor-

respondance officielle et documents inédits... 1881-1894, Paris, 1927;Reflections of a Russian Statesman, London, 1898.

PREUSS, Lawrence, “La Dénationalisation imposée pour des motifs politiques”,u: Revue Internationale Française du Droit des Gens, vol. 4, nos. 1, 2, 5,

BIBLIOGRAFIJA 509

1937.PRISTLEY, H. J., France Overseas; a study of modern imperialism, New York,

1938.Propyläen Weltgeschichte, Bd. 10, Das Zeitalter des Imperialismus, 1933.PUNDT, Alfred, Arndt and the National Awakening in Germany, New York, 1935.

REIMER, E., Pangermanisches Deutschland, 1905.REISMANN-GRONE, Th., Überseepolitik oder Festlandspolitik? (Flugschriften

des alldeutschen Verbandes, Nr. 22), 1905.RENAN, Ernest, Histoire générale et système comparé des langues, 1863; Qu’est-

ce qu’une nation? Paris, 1822, prevod na engleski u: The Poetry of the CelticRaces, and Other Studies, preveo William G. Hutchison, London, 1896.

RENNER, Karl, Der Kampf der österreichischen Nationen unter dem Staat, 1902;Österreichs Erneuerung. Politisch-programmatischce Aufsätze, Wien, 1916;Das Selbstbestimmungsrecht der Nationen, Leipzig, 1918.

RICHARD, Gaston, Le Conflit de l’autonomie nationale et de l’impérialisme,1916.

RITTER, Paul, Kolonien im deutschen Schrifttum, 1936.ROBERT, Cyprienne, Les deux Panslavismes, 1847; Le monde slave, 1852.ROBESPIERRE, Maximilien de, Oeuvres, 1840; Speeches, 1927.ROBINSON, Jacob, “Staatsbürgerliche und wirtschaftliche Gleichberechtigung”,

u: Süddeutsche Monatshefte, juli 1929.RÖPKE, Wilhelm, “Kapitalismus und Imperialismus”, u: Zeitschrift für schweize-

rische Statistik und Volkswirtschaft, Bd. 70, 1934.ROHAN, Henri, Duc de, De l’Intérêt des princes et Etats de la Chrétienté, 1638.ROHDEN, Peter R. (prir.), Demokratie und Partei, Wien, 1932.ROHRBACH, Paul, Der deutsche Gedanke in der Welt, 1912; Die alldeutsche

Gefahr, 1918.ROSCHER, Wilhelm, Die Grundlagen der Nationalökonomie, 1900.ROSENKRANZ, Karl, Über den Begriff der politischen Partei, 1843.ROUCEK, Joseph, The Minority Principle as a Problem of Political Science, Prag,

1928.ROZANOV, Vassilij, Fallen Leaves, 1929.RUDLIN, W. A., “Political Parties. Great Britain”, u: Encyclopedia of the Social

Sciences.RUSSEL, Lord John, On Party, 1850.

SAMUEL, Horace B., Modernities, London, 1914.SCHNEE, Heinrich, Nationalismus und Imperialismus, 1928.SCHULTZE, Ernest, “Die Judenfrage in Südafrika”, u: Der Weltkampf, Bd. 15, Nr.

178, 1938.SCHUMPETER, Joseph, “Zur Soziologie der Imperialismen”, u: Archiv für

Sozialwissenschaften und Sozialpolitik, Bd. 46, 1918-1919.SCHUYLER, Robert L., The Fall of the Old Colonial System. A Study in British

510 BIBLIOGRAFIJA

Free Trade, 1770-1870, New York, 1945.SEELEY, John Robert, The Expansion of England, 1883.SEILLÈRE, Ernest, La Philosophie de l’impérialisme, 1903-1906; Mysticisme et

domination. Essais de critique impérialiste, 1913.SIEVEKING, H. J., “Wirtschaftsgeschichte” u: Enzyklopädie der Rechts- und

Staatswissenschaften, Bd. 47, 1935.SIÉYÈS, Abbé E. J., Qu’est-ce que le Tiers Etat?, 1789.SIMAR, Théophile, Etude sur la formation de la doctrine des races au 18e et son

expansion au 19e siècle, Bruxelles, 1922.SIMPSON, John Hope, The Refugee Problem (Institute of International Affairs),

Oxford, 1939.Sitzungsbericht des Kongresses der organisierten nationalen Gruppen in den

Staaten Europas, 1933.SOLOVYOV, Valdimir, Judaism and the Christian Question, 1884.SOMMERLAND, Theo, Der deutsche Kolonialgedanke und sein Werden im 19.

Jahrhundert, Halle, 1918.SPIESS, Camille, Impérialismes. Gobinisme en France, Paris, 1917.SPRIETSMA, Cargill, We Imperialists. Notes on Ernest Seillière’s Philosophy of

Imperialism, New York, 1931.STÄHLIN, Karl, Geschichte Rußlands von den Anfängen bis zur Gegenwart,

1923-1939; “Die Entstehung des Panslawismus”, u: Germano-Slavica, Nr. 4,1936.

STEPHEN, Sir James F., Liberty, Equality, Fraternity, 1873; “Foundations of theGovernment of India”, u: Nineteenth Century, vol. 80, 1883.

STODDARD, Th. L., Rising Tide of Color, 1920.STRIEDER, Jakob, “Staatliche Finanznot und Genesis des modernen Großunter-

nehmertums”, u: Schmollers Jahrbücher, Bd. 49, 1920.STRZYGOWSKI, Josef, Altai, Iran und Völkerwanderung, Leipzig, 1917.SUARÈS, André, La Nation contre la race, Paris, 1916.SUMNER, B. H., Russia and the Balkans, Oxford, 1937; A Short History of

Russia, New York, 1949.SYDACOFF, Bresnitz von, Die panslawistische Agitation und die südslawische

Bewegung in Österreich-Ungarn, Berlin, 1899.SZPOTAN’SKI, Stanislaw, “Les Messies au 19e siècle”, u: Revue Mondiale, 1920.

TALLEYRAND, C. M. de, “Essai sur les avantages à retirer des colonies nou-velles dans les circonstances présentes” (1799), u: Academie des SciencesColoniales, Annales, vol. 3, 1929.

THIERRY, A., Lettres sur l’histoire de la France, 1840.THOMPSON, L. M., “Afrikaner Nationalist Historiography and the Policy of

Apartheid”, u: The Journal of African History, vol. III, no. 1, 1962.THRING, Lord Henry, Suggestions for Colonial Reform, 1865.TIRPITZ, Alfred von, Erinnerungen, 1919.TOCQUEVILLE, Alexis de, “Lettres de Alexis de Tocqueville et de Arthur

BIBLIOGRAFIJA 511

Gobineau”, u: Revue des Deux Mondes, vol. 199, 1907; L’Ancien Régime etla Révolution, 1856.

TONSILL, Ch. C., “Racial Theories from Herder to Hitler”, u: Thought, vol. 15,1940.

TOWNSEND, Mary E., Origin of Modern German Colonialism, 1871-1885, NewYork, 1921; Rise and Fall of Germany’s Colonial Empire, New York, 1930;European Colonial Experience since 1871, New York, 1941.

TRAMPLES, Kurt, “Völkerbund und Völkerfreiheit”, u: Süddeutsche Monatshef-te, juli 1929.

TYLER, J. E., The Struggle for Imperial Unity, London, Toronto, New York, 1938.

UNWIN, George, Studies in Economic History, prir. R. H. Tawney, 1927.

VICHNIAC, Marc, “Le Statut international des apatrides”, u: Recueil des Coursde l’Académie de Droit International, vol. 33, 1933.

VOEGLIN, Erich, Rasse und Staat, 1933; Die Rassenidee in der Geistesgeschich-te, Berlin, 1933; “The Origins of Scientism”, u: Social Research, decembar1948.

VOELKER, K., Die religiöse Wurzel des englischen Imperialismus, Tübingen,1924.

VRBA, Rudolf, Rußland und der Panslawismus; statistische und sozialpolitischeStudien, 1913.

WAGNER, Adolf, Vom Territorialstaat zur Weltmacht, 1900.WEBER, Ernst, Volk und Rasse. Gibt es einen deutschen Nationalstaat?, 1933.WEBSTER, Charles Kingsley, “Minorities. History”, u: Encyclopaedia Britanni-

ca, 1929.WENCK, Martin, Alldeutsche Taktik, 1917.WERNER, Bartholomäus von, Die deutsche Kolonialfrage, 1897.WERNER, Lothar, Der alldeutche Verband, 1890-1918 (Historische Studien, Nr.

278), Berlin, 1935.WERTHEIMER, Mildred S., The Pan-German League, 1890-1914, 1924.WESTARP, Graf Kuno F. V. von, Konservative Politik im letzten Jahrzehnt des

Kaiserreiches, 1935.WHITE, John, S., “Taine on Race and Genius”, u: Social Research, februar 1943.WHITESIDE, Andrew G., “Nationaler Sozialismus in Österreich vor 1918”, u:

Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, IX Jg. (1961).WILLIAMS, Basil, Cecil Rhodes, London, 1921.WILLIAMS, Sir John Fischer, “Denationalisation”, u: British Year Book of

International Law, vol. 7, 1927.WINKLER, Wilhelm, Statistisches Handbuch der europäischen Nationalitäten,

Wien, 1931.WIRTH, Max, Geschichte der Handelskrisen, 1873.

512 BIBLIOGRAFIJA

WOLMAR, Wolfram von, “Vom Panslawismus zum tschechisch-sowjetischenBündnis”, u: Nationalsozialistische Monatshefte, Nr. 104, 1938.

ZETLAND, Lawrence J., Lord Cromer, 1932.ZIEGLER, H. O., Die moderne Nation, Tübingen, 1931.ZIMMERMANN, Alfred, Geschichte der deutschen Kolonialpolitik, 1914.ZOEPFL, G., “Kolonien und Kolonialpolitik” u: Handwörterbuch der Staatswis-

senschaften, 3. izdanje.

III deo: Totalitarizam

Zahvaljujem Hoover Library u Stanfordu u Kaliforniji, kao i Centre de Documentation JuiveContemporaine u Parizu i Yiddish Scientific Institute-u u Njujorku na dozvoli da koristim icitiram arhivski materijal. Dokumenti kori{}eni u Nirnber{kim procesima citirani su sa odgo-varaju}im brojem dokumenta (Nuremberg File Number), dok je kod drugih dokumenata naz-na~ena njihova trenutna lokacija i arhivski broj.

ABEL, Theodore, Why Hitler Came into Power; an Answer Based on the OriginalLife Stories of Six Hundred of His Followers, 1938.

ADLER, H. G., Theresienstadt 1941-1945, Tübingen, 1955.ALQUEN, Gunter d’, Die SS. Geschichte, Aufgabe und Organisation der

Schutzstaffeln der NSDAP (Schriften der Hochschule für Politik), 1939.ANWEILER, Oskar, Die Räte-Bewegung in Rußland 1905-1921, Leiden, 1958;

“Lenin und der friedliche Übergang zum Sozialismus”, u: Osteuropa, 1956,vol. VI.

ARMSTRONG, John A., The Soviet Bureaucratic Elite: A Study of the UkrainianApparatus, New York, 1959; The Politics of Totalitarianism, New York,1961.

AVTORKHANOV, A., “Social Differentiation and Contradiction in the Party”, u:Bulletin of the Institute for the Study of the USSR, München, februar 1956;Stalin and the Soviet Communist Party: A Study in the Technology of Power,New York, 1959; (pseudonim Uvalov), The Reign of Stalin, London, 1953.

BAKUNIN, Michael, Oeuvres, Paris, 1907; Gesammelte Werke, 1921-24.BALABANOFF, Angelica, Impressions of Lenin, Ann Arbor, 1964.BALDWIN, Roger N., “Political Police” u: Encyclopedia of Social Sciences.BATAILLE, George, “Le Secret de Sade”, u: La Critique, vol. 3, nos. 15, 16, 17,

1947; “Review of D. Rousset, Les Jours de Notre Mort”, u: La Critique, ja-nuar 1948.

BIBLIOGRAFIJA 513

BAUER, R. A./INKELES, A./KLUCKHOHN, C., How the Soviet System Works,Cambridge, 1956.

BAYER, Ernest, Die SA, Berlin, 1938.BAYLE, François, Psychologie et Ethique du National-Socialisme. Etude

Anthropologique des Dirigeants SS, Paris, 1953.BECK, F./GODIN, W., Russain Purge and the Extraction of Confession,

London/New York, 1951.BECKERATH, Erwin von, “Fascism”, u: Encyclopedia od Social Sciences; Wesen

und Werden des faschistischen Staates, Berlin, 1927.BENN, Gottfried, Der neue Staat und die Intellektuellen, 1933.BENNECKE, H., Hitler und die SA, München, 1962.BERDYAEV, Nicolas, The Origin of Russian Communism, 1937.BEST, Werner, Die deutsche Polizei, 1940.BETTELHEIM, Bruno, “On Dachau und Buchenwald”, u: Nazi Conspiracy, op.

cit., vol. 7; “Behavior in Extreme Situations”, u: Journal of Abnormal andSocial Psychology, vol. 38, no. 4, 1943.

BLACK, C. E. (prir.), Rewriting Russian History, New York, 1956.BLANC, R. M., Adolf Hitler et les “Protocoles des Sages de Sion”, 1938.BOBERACH, Heins (prir.), Meldungen aus dem Reich, Neuwied/Berlin, 1965.BONHARD, Otto, Jüdische Geld- und Weltherrschaft?, Berlin, 1926.BORKENAU, Franz, The Totalitarian Enemy, London, 1940; The Communist

International, London, 1938; “Die neue Komintern”, u: Der Monat, Nr. 4,1949.

BORMANN, Martin, “Relationship of National Socialism and Christianity”, u:Nazi Conspiracy, op. cit., vol. 7; The Bormann Letters, prir. H. R. Trevor-Roper, London 1954.

BOUCART, Robert, Les Dessous de l’Intelligence Sevice, 1937.BRACHER, Karl Dietrich, Die Auflösung der Weimarer Republik, 1955 (3. izda-

nje Villingen 1960).BRACHER, Karl Dietrich/SAUER, Wolfgang/SCHULZ, Gerhard, Die national-

sozialistische Machtergreifung, Köln/Opladen, 1960.BRAMSTEDT, Ernest K., Goebbels and National Socialist Propaganda 1925-

1945, Michigan, 1965.BRECHT, Bertolt, Stücke, 10 tomova, Frankfurt, 1953-1959; Gedichte, 7 tomova,

Frankfurt, 1960-1964.BROSZAT, Martin, Der Nationalsozialismus, Stuttgart, 1960.BROSZAT, Martin/JACOBSON, Hans-Adolf/KRAUSNICK, Helmut, Konzentra-

tionslager, Komissarbefehl, Judenverfolgung, Olten/Freiburg, 1965.BRZEZINSKI, Zbigniew, Ideology and Power in Soviet Politics, New York, 1962;

The Permanent Purge – Politics in Soviet Totalitarianism, Cambridge, 1956.BUBER-NEUMANN, Margarete, Under Two Dictators, New York, 1951.BUCHHEIM, Hans, “Die SS in der Verfassung des Dritten Reiches”, u:

Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, april 1955; Das Dritte Reich, München,1958; Die SS und totalitäre Herrschaft, München, 1962; Die SS – das

514 BIBLIOGRAFIJA

Herrschaftsinstrument – Befehl und Gehorsam, Olten/Freiburg, 1965.BULLOCK, Alan, Hitler, a Study in Tyranny, rev. izdanje, New York, 1964.

CAMUS, Albert, “The Human Crisis”, u: Twice a Year, 1946-1947.CAROCCI, Giampiero, Storia del fascismo, Milano, 1959.CARR, E. H., History of Soviet Russia, 7 tomova, New York, 1951-1964; Studies

in Revolution, New York, 1964.CÉLINE, Ferdinand, Bagatelle pour un massacre, 1938; L’Ecole des cadavres,

1940.CHAMBERLIN, W. H., Blueprint for World Conquest, 1946; The Russian

Revolution (1935), 1965.CHILDS, H. L./DODD, W. E. (prir.) The Nazi Primer, New York, 1938.CILIGA, Anton, The Russian Enigma, London, 1940.CLARK, Evelyn A., “Adolf Wagner. From National Economist to National

Socialist”, u: Political Science Quarterly, 1940, vol. 55, no. 3.COBBAN, Alfred, National Self-determination, London/New York, 1945;

Dictatorship; Its History and Theory, New York 1939.Communism in Action (United States Government House Documents, no. 754),

Washington 1946.CRANKSHAW, Edward, Gestapo, Instrument of Tyranny, London, 1956.CURTISS, J. S., An Apprisal of the Protocols of Zion, New York, 1942.

DALLIN, David J., From Purge to Coexistence, Chicago, 1964; “Report onRussia”, u: The New Leader, 8. januar 1949.

DALLIN, David J./NIKOLAEVSKY, Boris I., Forced Labour in Russia, 1947.DANIELS, Robert, The Conscience of the Revolution: Communist Opposition in

Soviet Russia, Cambridge, 1960.The Dark Side of the Moon (predgovor T. S. Eliot), New York, 1947.DEAKIN, F. W., The Brutal Friendship, New York, 1963.DE BEGNAC, Yvon, Palazzo Venezia – Storia di un regime, Roma, 1950.DEHILLOTTE, Pierre, Gestapo, Paris, 1940.DELARUE, Jacques, Histoire de la Gestapo, Paris, 1962.DEUTSCHER, Isaac, Stalin: A Political Biography, New York/London, 1949;

Prophet Armed: Trotsky, 1879-1921, 1954; Prophet Unarmed: Trotsky, 1921-1929, 1959; The Prophet Outcast: Trotsky, 1929-1940, 1963.

“Die nationalsozialistische Revolution”, u: Dokumente der deutschen Politik, Bd. I.DOBB, Maurice, “Bolshevism”, u: Encyclopedia of Social Sciences.Dokumente der deutschen Politik und Geschichte, Bd. IV.DOMARUS, Max, Hitler-Reden und Proklamationen 1932-1945, 2 toma, 1963.DOOB, Leonard W., “Geobbels’Principles of Propaganda”, u: KATZ, Daniel et

al., Political Opinion and Propaganda, New York, 1954.DRUCKER, Peter F., The End of Economic Man, New York, 1939.

EBENSTEIN, William, The Nazi State, New York, 1943.

BIBLIOGRAFIJA 515

EHRENBURG, Ilya, Memoirs: 1921-1941, Cleveland, 1964; The War: 1941-1945, Cleveland, 1965.

ENGELS, Friedrich, uvod u Communist Manifesto, 1890; uvod u Ursprung derFamilie; posmrtni govor Marksu.

ERICKSON, John, The Soviet High Command 1918-1941, New York, 1961.EYCK, Erich, A History of the Weimar Republic, Cambridge, 1962.

FAINSOD, Merle, How Russia Is Ruled, 1963; Smolensk under Soviet Rule, 1958.The Fascist Era, objavila Fascist Confederation of Industrials, Roma, 1939.FEDER, Ernest, “Essai sur la Psychologie de la terreur”, Synthèses, Bruxelles,

1946.FEDER, Gottfried, Das Programm der NSDAP und seine weltanschaulichen

Grundgedanken (Nazionalsozialistische Bibliothek, Nr. 1).FEDOTOW, G. P., “Russia and Freedom”, u: The Review of Politics, vol. 8, nr. 1,

januar 1946.FEST, J. C., Das Gesicht des Dritten Reiches, München, 1963.FINER, Hermann, Mussolini’s Italy, New York (1935), 1965.FISCHER, Louis, The Soviets in World Affairs, London/New York, 1930; Life of

Lenin, New York, 1964.FLAMMERY, Harry W., “The Catholic Church and Fascism”, u: Free World, sep-

tembar 1943.FLORINSKY, M. T., Fascism and National Socialism. A Study of the Economic

and Social Politics of the Totalitarian State, New York, 1938.FORSTHOFF, Ernst, Der totale Staat, Hamburg, 1933.FRAENKEL, Ernst, The Dual State, New York/London, 1941.FRANK, Hans, Nationalsozialistische Leitsätze für ein neues deutsches Strafrecht,

Berlin, 1935-1936; Die Technik des Staates, München, 1940; (prir.) Grund-fragen der deutschen Polizei (Akademie für deutsches Recht), Hamburg,1937; Recht und Verwaltung, 1939; Die Technik des Staates, München, 1942;Im Angesicht des Galgens, München, 1953; (prir.) NationalsozialistischesHandbuch für Recht und Gesetzgebung, München, 1935.

FREYER, Hans, Pallas Athene, Ethik des politischen Volkes, 1935.FRIEDRICH, C. J. (prir.), Totalitarianism, New York, 1954.FRIEDRICH, C. J./BRZEZINSKI, Z. K., Totalitarian Dictatorship and Autocra-

cy, Cambridge, 1956.

GALLIER-BOISSIÈRE, Jean, Mysteries of the French Secret Police, 1938.GAUWEILER, Otto, Rechtseinrichtungen und Rechtsaufgaben der Bewegung,

1939.GEIGENMÜLLER, Otto, Die politische Schutzhaft im nationalsozialistischen

Deutschland, 2. izdanje, Würzburg, 1937.GERTH, Hans, “The Nazi Party”, u: American Journal of Sociology, vol. 45, 1940.GIDE, André, Retour de l’URSS, Paris, 1936.GILES, O. C., The Gestapo (Oxford Pamphlets on World Affairs, nr. 36), 1940.

516 BIBLIOGRAFIJA

GLOBKE, Hans, Kommentare zur Deutschen Rassengesetzgebung, München-Berlin, 1936.

GOEBBELS, Joseph, Wege ins Dritte Reich, München, 1927; “Der Faschismusund seine praktischen Ergebnisse”, u: Schriften der deutschen Hochschulefür Politik, Bd. I, Berlin 1935; Vom Kaiserhof zur Reichskanzlei, 19. izdanje,München, 1937; “Rassenfrage und Weltprogramm”, u: PädagogischesMagazin, sveska 139, 1934; The Goebbels Diaries 1942-1943, prir. LouisLochner, New York, 1948; Wesen und Gestalt des Nationalsozialismus,Berlin, 1935.

GOSLAR, Hans, Jüdische Weltherrschaft. Phantasiegebilde oder Wirklichkeit,Berlin, 1918.

GRAUERT, Wilhelm, “Die Entwicklung des Polizeirechts im nationalsozialisti-schen Staat”, u: Deutsche Juristenzeitung, 39, 1934.

GRIFFITH, William E. (prir.), Communism in Europe, Continuity, Change and theSino-Soviet Dispute, Cambridge, 1964.

GROSS, Walter, Der deutsche Rassengedanke und die Welt (Schriften derHochschule für Politik, Nr. 42), 1939; “Die Rassen- und Bevölkerungspolitikim Kampf um die geschichtliche Selbstbehauptung der Völker”, u:Nationalsozialistische Monatshefte, Nr. 115, oktobar 1939.

GÜNTHER, Hans, Rassenkunde des jüdischen Volkes, 1930; Rassenkunde desdeutschen Volkes, 1. izdanje, München, 1922.

GUL, Roman, Les Maîtres de la Tcheka, Paris, 1938.GURIAN, Waldemar, Bolshevism: Theory and Practice, New York, 1932;

Bolshevism. An Introduction to Soviet Communism, Notre Dame, 1952.

HADAMOVSKY, Eugen, Propaganda und nationale Macht, 1933.HAFKESBRINK, Hanna, Unknown Germany, New Haven, 1948.HALLGARTEN, Georg Wolfgang F., Hitler, Reichswehr und Industrie. Zur

Geschichte der Jahre 1918-1933, Frankfurt/Main, 1955.HAMEL, Walter, “Die Polizei im neuen Reich”, u: Deutsches Recht, Bd. 5, 1935.HAMMER, Hermann, “Die deutschen Ausgaben von Hitlers ’Mein Kampf’”, u:

Vierteljareshefte für Zeitgeschichte 4 (1956).HARTSHORNE, Edward G., The German Universities and National Socialism,

Cambridge, 1937.HAYEK, F. A., “The Counter-Revolution of Science”, u: Economics, vol. 8, 1941.HAYES, Carlton J. H., Essays on Nationalism, New York, 1926; Primedbe uz

“The Novelty of Totalitarianism in the History of Western Civilization”, u:Symposion on the Totalitarian State, 1939. Proceedings of the AmericanPhilosophical Society, vol. 82, Philadelphia, 1940; A Generation ofMaterialism, New York, 1941.

HEIDEN, Konrad, Der Führer. Hitler’s Rise to Power, Boston, 1944; A History ofNational Socialism, New York, 1935; Adolf Hitler. Das Zeitalter derVerantwortungslosigkeit. Eine Biographie, Bd. 1, Zürich 1936; Geschichtedes Nationalsozialismus. Die Karriere einer Idee, Berlin, 1932; Geburrt des

BIBLIOGRAFIJA 517

Dritten Reiches. Die Geschichte des Nationalsozialismus bis Herbst 1933, 2.izdanje, Zürich, 1934.

HESSE, Fritz, Das Spiel um Deutschland, München, 1953.HEYDRICH, Reinhard, “Die Bekämpfung der Staatsfeinde”, u: Deutsches Recht,

vol. 6, 1936.HILBERG, Raul, The Destruction of the European Jews, Chicago, 1961.HIMMLER, Heinrich, “Männerbund auf rassischer Grundlage”, u: Das Schwarze

Korps, 38. nastavak; Die Schutzstaffel als antibolschewistische Kampforga-nisation (Aus dem Schwarzen Korps, br. 3), 1936; “Organisation andObligation of the SS and the Police”, objavljeno u: NationalpolitischerLehrgang der Wehrmacht vom 15.-23. Januar 1937; delovi prevedeni u: NaziConspiracy, op. cit., vol. 4; englesko izdanje: Secret Speeches by Himmler tothe German Army General Staff, objavio American Committee for Anti-NaziLiterature, 1938; Grundfragen der deutschen Polizei, Hamburg, 1937;“Denkschriften Himmlers über die Behandlung der Fremdvölkischen imOsten” (maj 1940), u: Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, 5. godina (1957);“Die Schutzstaffel”, u: Grundlagen, Aufbau und Wirtschaftsordnung des na-tionalsozialistischen Staates, br. 7b.

HITLER, Adolf, Mein Kampf, 1925-1927; necenzurisano izdanje na engleskom,New York, 1939; Reden, prir. Ernst Boepple, München, 1933; Hitler’sSpeeches 1922-1939, prir. N. H., Baynes, London 1942; Ausgewählte Redendes Führers, 1939; Die Reden des Führers nach der Machtübernahme, 1940;Der großdeutsche Freiheitskampf, Hitlerovi govori 1.9.1939-10.3.1940;Hitler’s Table Talks, New York, 1953; Hitler’s Secret Book, New York, 1962;Der großdeutsche Freiheitskampf – Reden Adolf Hitlers, Bd. I/II, 3. izdanje,München, 1943.

HOCKE, Werner (prir.), Die Gesetzgebung des Kabinetts Hitler, Bd. 1, Berlin,1933.

HOEHN, Reinhard, Rechtsgemeinschaft und Volksgemeinschaft, Hamburg, 1935.HOETTL, Wilhelm, The Secret Front: The Story of Nazi Political Espionage, New

York, 1954.HOLLDACK, Heinz, Was wirklich geschah, 1949.HORNEFFER, Reinhold, “Das Problem der Rechtsgeltung und der Restbestand

der Weimarer Verfassung”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissenschaft99, 1938.

HÖSS, Rudolf, Commandant of Auschwitz, New York, 1960.HOSSBACH, Friedrich, Zwischen Wehrmacht und Hitler 1934-1938, Wolfen-

büttel/Hannover, 1949.HUBER, Ernst R., “Die deutsche Polizei”, u: Zeitschrift für die gesamte

Staatswissenschaft, Bd. 101, 1940/1.HUDAL, Bischof Alois, Die Grundlagen des Nationalsozialismus, 1937.

INKELES, A./BAUER, R. A., The Soviet Citizen: Daily Life in a TotalitarianSociety, Cambridge 1959.

518 BIBLIOGRAFIJA

JETZINGER, Franz, Hitlers Jugend, Wien, 1956.JÜNGER, Ernst, The Storm of Steel, London, 1929.

KEISER, Günther, “Der jüngste Konzentrationsprozeß”, u: Die Wirtschaftskurve,Bd. 18, Nr. 148, 1938.

KENNAN, George F., Russia and the West under Lenin and Stalin, Boston, 1961.KHRUSHCHEV, N., “The Crimes of the Stalin Era”, prir. i komentarisao Boris

Nicolaevsky, New York, u: The New Leader, 1956.KLEIN, Fritz, “Zur Vorbereitung der faschistischen Diktatur durch die deutsche

Großbourgeoisie 1929-1932”, u: Zeitschrift für Geschichtswissenschaft, 1.god., 1953.

KLUKE, Paul, “Nationalsozialistische Europaideologie”, u: Vierteljahreshefte fürZeitgeschichte, 8. god. (1960).

KOCH, Erich, “Sind wir Faschisten?”, u: Arbeitertum 1, H. 9 (1. juli 1931).KOELLENREUTER, Otto, Volk und Staat in der Weltanschauung des National-

sozialismus, 1935; Der Deutsche Führerstaat, Tübingen, 1934.KOETTGEN, Arnold, “Die Gesetzmäßigkeit der Verwaltung im Führerstaat”, u:

Reichsverwaltungsblatt, 1936.KOGON, Eugen, The Theory and Practice of Hell, 1956.KOHN-BRAMSTEDT, Ernst, Dictatorship and Political Police; the Technique of

Control by Fear, London, 1945.KOYRÉ, Alexandre, “The Political Function of the Modern Lie”, u: Contempo-

rary Jewish Record, jun 1945.KRAVCHENKO, Victor, I Chose Freedom. The Personal and Political Life of a

Soviet Official, New York, 1946.KRIVITSKY, W., In Stalin’s Secret Services, New York, 1939.KUHN, Karl G., “Die Judenfrage als weltgeschichtliches Problem” u: Forschun-

gen zur Judenfrage, 1939.

LAPORTE, Maurice, Histoire de l’Okhrana, Paris, 1935.LATOUR, Contamine de, “Le Maréchal Pétain”, u: Revue de Paris, vol. 1.LEBON, Gustave, La Psychologie des foules, 1895.LEDERER, Zdenek, Ghetto Theresienstadt, London, 1953.LENIN, V. I., What Is to Be Done?, 1902; State and Revoution, 1917; Imperialism,

the Last Stage of Capitalism, 1917.LEUTWEIN, Paul (prir.), Kämpfe um Afrika; Sechs Lebensbilder, Lübeck, 1936.LEWY, Günter, The Catholic Church and Nazi Germany, New York/Toronto,

1964.LEY, Robert, Der Weg zur Ordensburg, s. a.LÖSENER, Bernhard, Die Nürnberger Gesetze, Berlin, 1936.LOWENTHAL, Richard, World Communism. The Disintegration of a Secular

Faith, New York, 1964.LUEDECKE, Winfred, Behind the Scenes of Espionage. Tales of the Secret Servi-

ce, 1929.

BIBLIOGRAFIJA 519

LUXEMBURG, Rosa, The Russian Revolution, Ann Arbor, 1962.

MARTIN, Alfred von, “Zur Soziologie der Gegenwart” u: Zeitschrift fürKulturgeschichte, Bd. 27.

MASSING, Paul W., Rehearsal for Destruction, New York, 1949.MATHIAS, Erich/MORSEY, Rudolph (prir.), Das Ende der Parteien 1933,

Düsseldorf, 1960.MAUNZ, Theodor, Gestalt und Recht der Polizei, Hamburg, 1943.McKENZIE, Kermit E., Comintern and World Revolution 1928-1934, New York,

1964.MICAUD, Charles A., The French Right and Nazi Germany. 1933-1939, 1943.MOELLER VAN DEN BRUCK, Arthur, Das Dritte Reich, 1923; englesko izdan-

je pod naslovom Germany’s Third Empire, New York, 1934.MOORE, Barrington, Terror and Progress USSR; Some Sources of Change and

Stability in the Soviet Dictatorship, Cambridge, 1954.MORSTEIN MARX, Fritz, “Totalitarian Politics”, u: Symposion on the

Totalitarian State, 1939. Proceedings of the American Philosophical Society,vol. 82, Philadelphia, 1940.

MOSSE, George J., The Crisis of German Ideology: Intellectual Origins of theThird Reich, New York, 1964.

MULLER, H. S., “The Soviet Master Race Theory”, u: The New Leader, 30. juli1949.

MÜLLER, Josef, Die Entwicklung des Rassenantisemitismus in den letzten Jahr-zehnten des 19. Jahrhunderts (Historische Studien, H. 372), Berlin 1940.

MUSSOLINI, Benito, “Relativismo e Fascismo”, u: Diuturna, Milano, 1924; FourSpeeches on the Corporate State, Roma, 1935; Opera Omnia di BenitoMussolini, vol. IV, Fiorenza 1951.

NANSEN, Odd, Day after Day, London, 1949.Nazi Conspiracy and Aggression, Office of the United States Chief of Counsel for

the Prosecution of Axis Criminality, U. S. Government, Washington 1946.Nazi-Soviet Relations 1939-1941. Documents from the Archives of the German

Foreign Office, prir. Raymond James SONTAG/James Stuart BEDDIE,Washington, 1948.

NEESSE, Gottfried, Partei und Staat, 1936; “Die verfassungsrechtlicheGestaltung der Ein-Partei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissenschaft,Bd. 98, 1938.

NEUMANN, Franz, Behemoth, 1942.NEUSÜSS-HUNKEL, Ermenhild, Die SS, Hannover-Frankfurt a. M., 1956.NEWMANN, Bernard, Secret Servant, New York, 1936.NICOLAEVSKY, Boris I., Bolsheviks and Bureaucrats, New York, 1956; Power

and the Soviet Elite, New York, 1965; Letter of an Old Bolshevik, New York,1937.

NICOLAI, Helmut, Die rassengesetzliche Rechtslehre. Grundzüge einer national-

520 BIBLIOGRAFIJA

sozialistischen Rechtsphilosophie (Nationalsozialistische Bibliothek, H. 39),3. izdanje, München, 1934.

NOMAD, Max, Apostles of Revolution, Boston, 1939.

OLGIN, Moissaye J., The Soul of the Russian Revolution, New York, 1917.Organisationsbuch der NSDAP, vi{e izdanja.ORLOV, A., The Secret History of Stalin’s Crimes, New York, 1953.ORTEGA Y GASSET, José, The Revolt of the Masses, New York, 1932.

PAETEL, Karl O., “Die SS”, u: Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, januar 1954;“Der schwarze Orden. Zur Literatur über die SS”, u: Neue PolitischeLiteratur 3, 1958.

PARSONS, Talcott, “Some Sociological Aspects of the Fascsist Movement” u:Essays in Sociological Theory, Glencoe, 1954.

PASCAL, Pierre, Avvakum et les débuts du raskol (Institut Français de Leningrad,Bibliothèque, vol. 18), Paris, 1938.

PAULHAN, Jean, uvod za Marquis de Sade, Les Infortunes de la Vertu, Paris,1946.

PAYNE, Stanley, G., A History of Spanish Fascism, Stanford, 1961.PENCHERLO, Alberto, “Antisemitism”, u: Encyclopedia Italiana.PETEGROSKI, D. W., “Antisemitism, the Strategy of Hatred”, u: Antioch Review,

vol. 1, nr. 3, 1941.PFENNING, Andreas, “Gemeinschaft und Staatswissenschaft”, u: Zeitschrift für

die gesamte Staatswissenschaft, Bd. 96.POLIAKOV, Léon, Bréviaire de la Haine, Paris, 1951; “The Weapon of Antisemi-

tism”, u: The Third Reich, London, 1955, UNESCO.POLIAKOV, Léon/WULF, Josef, Das Dritte Reich und die Juden, Berlin, 1955.PONCINS, Léon de, Les Forces secrètes de la Révolution; F∴ M∴ - Judaïsme,

pregledano izdanje, 1929 (prevedeno na nema~ki, engleski, {panski i portu-galski); Les Juifs Maîtres de Monde, 1932; La Dictature des puissances oc-cultes; La F∴ M∴, 1932; La mystérieuse Internationale juive, 1936; LaGuerre occulte, 1936.

RAUSCHING, Hermann, Hitler Speaks, 1939; The Revolt of Nihilism, 1939.RECK-MALLECZEWEN, Friedrich Percyval, Tagebuch eines Verzweifelten,

Stuttgart, 1947.REITLINGER, Gerald, The Final Solution, 1953; The SS – Alibi of a Nation,

London, 1956.REVEILLE, Thomas, The Spoil of Europe, 1941.REVENTLOW, Graf Ernst zu, Deutschlands auswärtige Politik 1888-1914, 1916;

Judas Kampf und Niederlage in Deutschland, 1937.RIESMAN, David, “The Politics of Persecution”, u: Public Opinion Quarterly,

vol. 6, 1942; “Democracy and Defamation”, u: Columbia Law Review, 1942.

BIBLIOGRAFIJA 521

RIESS, Curt, Joseph Goebbels: A Biography, New York, 1948.RIPKA, Hubert, Munich: Before and After, London, 1939.RITTER, Gerhard, Carl Goerdeler’s Struggle against Tyranny, New York, 1958.ROBERTS, Stephen H., The House that Hitler Built, London, 1939.ROBINSON, Jacob/FRIEDMAN, Philip, Guide to Jewish History under Nazi

Impact, bibliografija koju su objavili YIVO Institute for Jewish Research iYad Washem, New York/Jerusalem, 1960.

ROCCO, Alfredo, Scritti e discorsi politici, 3 toma, Milano, 1938.RÖHM, Ernst, Die Geschichte eines Hochverräters, narodno izdanje, 1933; Die

Memoiren des Stabschefs Röhm, Saarbrücken, 1934; Warum SA?, Berlin,1933; “SA und die deutsche Revolution”, u: NationalsozialistischeMonatshefte, Nr. 31, 1933.

ROLLIN, Henri, L’Apocalypse de notre temps, Paris, 1939.ROSENBERG, Alfred, Die Protokolle der Weisen von Zion und die jüdische

Weltpolitik, München, 1923; Der Mythos des zwanzigsten Jahrhunderts,1930.

ROSENBERG, Arthur, A History of Bolshevism, London, 1934; Geschichte derdeutschen Republik, 1936.

ROUSSET, David, Les Jours de notre mort, Paris, 1947; The Other Kingdom,1947.

RUSH, Myron, Political Succession in the USSR, New York, 1965; The Rise ofKhrushchev, Washington, 1958.

SA-Geist im Betrieb. Vom Ringen um die Durchsetzung des deutschen Sozialismus,izd. Oberste SA-Führung, München, 1938.

SALISBURY, Harrison E., Moscow Journal: The End of Stalin, Chicago, 1961;American in Russia, New York, 1955.

SALVEMINI, Gaetano, La terreur fasciste 1922-1926, Paris; The FascistDictatorship in Italy (1927), New York, 1966.

SCHÄFER, Wolfgang, NSDAP, Entwicklung und Struktur der Staatspartei desDritten Reiches, Hannover-Frankfurt a. M., 1956.

SCHAPIRO, L., The Communist Party of the Soviet Union, 1960; The Governmentand Politics of the Soviet Union, New York, 1965.

SCHELLENBERG, Walter, The Schellenberg Memoirs, London, 1956.SCHEMANN, Ludwig, Die Rasse in den Geisteswissenschaften. Studie zur

Geschichte des Rassengedankens, 3 toma, München/Berlin, 1928.SCHEUNER, Ulrich, “Die nationale Revolution. Eine staatsrechtliche

Untersuchung”, u: Archiv des öffentlichen Rechts (1933/34).SCHMITT, Carl, Politische Romantik, München, 1925; Staat, Bewegung, Volk,

1934; “Totaler Feind, totaler Krieg, totaler Staat”, u: Völkerbund undVölkerrecht, Bd. 4, 1937; Verfassungsrechtliche Aufsätze aus den Jahren1924-54. Materialien zu einer Verfassungslehre, Berlin, 1958.

SCHNABEL, Raimund, Macht ohne Moral. Eine Dokumentation über die SS,Frankfurt/M., 1957.

522 BIBLIOGRAFIJA

SCHUMANN, Fr. L., The Nazi Dictatorship, 1939.SCHWARTZ, Dieter, Angriffe auf die nationalsozialistische Weltanschauung (Aus

dem Schwarzen Korps, Nr. 2), 1936.SCHWARTZ-BOSTUNITSCH, Gregor, Jüdischer Imperialismus, 5. izdanje,

1939.SERAPHIM, Hans-Günther, Das politische Tagebuch Alfred Rosenbergs aus den

Jahren 1934/5 und 1939/40, Göttingen/Berlin/Frankfurt/M., 1956; “SS-Verfügungstruppe und Wehrmacht”, u: Wehrwissenschaftliche Rundschau 5,1955.

SERAPHIM, P. H., Das Judentum im osteuropäischen Raum, Essen, 1938; “DerAntisemitismus in Osteuropa”, u: Osteuropa, Bd. 14, Nr. 5, februar 1939.

SETON-WATSON, Hugh, From Lenin to Khrushchev, New York, 1960.SIMMEL, Georg, “Sociology of Secrecy and of Secret Societies”, u: The Ameri-

can Journal of Sociology, vol. 11, nr. 4, 1906; The Sociology of GeorgSimmel, prev. K. H. Wolff, 1950.

SIX, F. A., Die politische Propaganda der NSDAP im Kampf um die Macht, 1936.SMITH, Bruce, “Police”, u: Encyclopedia of Social Sciences.SOUVARINE, Boris, Stalin. A Critical Survey of Bolshevism, New York, 1939

(prev. sa francuskog Staline, Aperçu historique du Bolshévisme, Paris, 1935).SPENGLER, Oswald, The Decline of the West, 1928-1929.SS-Hauptamt-Schulungsamt, Wesen und Aufgabe der SS und der Polizei; Der Weg

der SS; SS-Mann und Blutsfrage. Die biologischen Grundlagen und ihre sin-ngemäße Anwendung für die Erhaltung und Mehrung des nordischen Blutes.

STALIN, J. V., Leninism, London, 1933; Mastering Bolshevism, New York, 1946;History of the Communist Party of the Soviet Union (Bolsheviks): ShortCourse, New York, 1939.

STARLINGER, Wilhelm, Grenzen der Sowjetmacht, Würzburg, 1955.STARR, Joshua, “Italy’s Antisemitism”, u: Jewish Social Studies, 1939.STEIN, Alexander, Adolf Hitler, Schüler der “Weisen von Zion”, Karlsbad, 1936.STEIN, George H., The Waffen-SS: Hitler’s Elite Guard at War, 1939-45, Ithaca,

1966.STUCKART, Wilhelm/GLOBKE, Hans, Reichsbürgergesetz, Blutschutzgesetz

und Ehegesundheitsgesetz (Kommentare zur deutschen Rassengesetzge-bung), Bd. 1, München/Berlin, 1936.

TASCA, Angelo (pseudonim Angela Rossija), The Rise of Italian Fascism, 1918-1922, (1938), New York, 1966.

THYSSEN, Fritz, I Paid Hitler, London, 1941.TOBIAS Fritz, The Reichstag Fire, New York, 1964.TREVOR-ROPER, H. R., The Last Days of Hitler, 1947.The Trial of the Major War Criminals, 42 toma, Nürnberg, 1947-48.Trials of War Criminals before the Nuremberg Military Tribunals, 15 toma,

Washington, 1949-1953.TROTSKY, Leon, The History of Russian Revolution, New York, 1932.

BIBLIOGRAFIJA 523

TUCKER, Robert C., The Soviet Political Minds, New York, 1963.TUCKER, Robert C./COHEN, Stephen F. (prir.), The Great Purge Trial, New

York, 1965.

ULAM, Adam B., The Bolsheviks: The Intellectual and Political History of theTriumph of Communism in Russia, New York, 1965; The New Face of SovietTotalitarianism, Cambridge, 1963.

ULLMANN, A., La Police, quatrième Pouvoir, Paris, 1935.

VARDYS, V. Stanley, “How the Baltic Republics Fare in the Soviet Union”, u:Foreign Affairs, april 1966.

VASSILYEV, A. T., The Ochrana, 1935.VENTURI, Franco, Roots of Revolution. A History of the Populist and Socialist

Movements in Nineteenth Century Russia, (1952), New York, 1966.Verfassung, Die, des Sozialistischen Staates der Arbeiter und Bauern, Strasbourg,

1937.VOLKMANN, Erich/ELSTER, Alexander/KÜCHENHOFF, Günther (prir.), Die

Rechtsentwicklung der Jahre 1933 bis 1935/6, u: Handwörterbuch derRechtswissenschaft, Bd. VIII, Berlin/Leipzig, 1937.

WARMBRUNN, Werner, The Dutch under German Occupation, 1940-1945,Stanford, 1963.

WEINREICH, Max, Hitler’s Professors, New York, 1946.WEISSBERG, Alexander, The Accused, New York, 1951.WEIZMANN, Chaim, Trial and Error, New York, 1949.WIGHTON, Charles, Heydrich: Hitler’s Most Evil Henchman, Philadelphia, 1962.WIRSING, Giselher, Zwischeneuropa und die deutsche Zukunft, Jena, 1932.WOLFE, Bertram D., Three Men Who Made a Revolution: Lenin – Trotsky –

Stalin, New York, 1948.WOLIN, Simon/SLUSSER, Robert M. (prir.), The Soviet Secret Police, New York,

1957.

ZIELINSKI, T., “L’Empereur Clauded et l’idée de la domination mondiale desJuifs”, u: Revue Universelle, Bruxelles, 1926-27.

524 BIBLIOGRAFIJA