Bio je nervozan. Mogla je to da primeti po načinu na koji je hodao po sobi, povremeno prilazeći prozoru ipodižući čipkanu zavesti da pogleda napolje u kišom umivenu ulicu Ženeve. Okrenuo se da je pogleda. - Francuzjoš nije došao -rekao je na svom oštrom bavarskom nemačkom.Nije podigla pogled sa pletiva. - Doći će - odgovorila je.Vratio se do stočića za piće i sipao jednu rakiju, progutavši je jednim gutljajem. - Nije bilo ovako u Parizu. Ondabi dotrčao kad god bih pucnuo prstima.- To je bilo pre tri godine - rekla je smireno. - Nemci su pobedivali.- Mi nikada nismo pobedivali - kazao je. - Samo smo tako mislili. Onog trenutka kada je Amerika ušla u rat, svismo znali u srcima daje gotovo. - Slab zvuk zvonceta na vratima čuo se iz prizemlja. - Stigao je - rekao je.Ustala je, ostavljajući pletivo na sto pored stolice. - Odmah ću ga dovesti gore.Sišla je stepenicama u predvorje. On je već bio u kući, služavka mu je uzimala kaput. Okrenuo se, začuvši njenekorake; osmehnuo se kada ju je ugledao, pokazujući male, bele ravne zube.Prišao joj je i primio je za ruku, podižući je ka usnama. Osetila je kako njegovi retki brkovi peckaju njenunadlanicu. -Bon soir, Ana - rekao je. - Lepi ste kao i uvek.Uzvratila mu je osmeh i odgovorila na istom jeziku. - A vi ste ljubazni kao i uvek, Morise.Nasmejao se. - A malena?- Žanet ima pet godina. Ne biste je poznali sada, tako je velika.- I lepa, kao njena majka.¦I.,Harold Robins~ Ona će biti lepa na svoj način - kazala je Ana.- Dobro - rekao je Moriš. - Onda, pošto ne mogu da imam vas, čekaću nju.Ana se nasmejala. - Možda ćete morati dugo da čekate. Pogledao ju je čudno. - Do tada moraću da se zadovoljimonim što je na raspolaganju.- Volfgang čeka u biblioteci - rekla je. - Sledite me. Sačekao je dok nije odmakla nekoliko stepenika pre negošto se uputio za njom. I sve do vrha stepenica bio je svestan senzualnih pokreta njenog tela koji su se ocrtavalipod prianja-jućom svilom njene haljine.Dvojica muškaraca se rukovaše, Volfgang udarivši petama u znak pozdrava, klimnuvši glavom, a Moriš, naizrazito francuski način, s blagim naklonom. Govorili su engleski, neutralnim jezikom za koji je svako od njihmislio da govori bolje od onog drugog, pošto nijedan ne bi pružio drugome prednost da govori na matemjemjeziku.- Kako je u Parizu? - upitao je Volfgang.- Veoma američki - odgovorio je Moriš. - Table čokolade, cigarete, žvakaće gume. Nije isto.Volfgang je ćutao za trenutak. - Barem Rusi nisu ovde. Nemačka je upropašćena.Moriš saosećajno klimnu glavom ne odgovorivši.Ana, koja ih je posmatrala, krenu ka vratima. - Doneću kafu.Sačekali su dok se vrata nisu zatvorila za njom. Volfgang je otišao do stočića s pićem. - Rakija? Konjak?- Konjak.Volfgang je sipao „kurvazje" u jednu čašicu i pružio mu je, zatim je uzeo rakiju za sebe. Pokazao je rukom kastolici i seli su jedan nasuprot drugome; niski stočić je bio između njih. -Doneli ste dokumenta? - upitao je.Moriš klimnu glavom i otvori malu kožnu aktovku koju je nosio sa sobom. - Sva su ovde. - Stavio je plavadokumenta sa zvaničnim pečatom beležnika u tri gomile na niski stočić. -Zbogom, ŽanetMislim da ćete naći daje sve u redu. Sve kompanije su stavljene na Anino ime, kao što ste tražili.Volfgang je podigao jedan od dokumenata i pogledao ga. Bilo je to uobičajeno pravno naklapanje koje je retkoimalo smisla, na kojem god jeziku bilo napisano.Moriš ga pogleda. - I dalje ste sigurni da želite to da uradite? Možemo da spalimo dokumenta i biće kao da tonikada nije učinjeno.Volfgang je duboko udahnuo. - Nemam izbora - rekao je. - Francuzi mi nikako neće dozvoliti da zadržim tekompanije, iako sam ih stekao zakonito tokom okupacije. Jevrcji će se vratiti, vrišteći da sam ih prisilio da ihprodaju.Moriš klimnu glavom u znak slaganja. -- Nezahvalna kopilad. Bilo bi bolje da niste tako pošteni. Bilo je onihkoji ne samo da su uzeli kompanije već su ljude poslali i u logore. Barem ste ih pustili da spasu život.Za trenutak su ćutali.Moriš ga pogleda. - Kakvi su vam sada planovi?- Južna Amerika - rekao je Volfgang. - Moja žena i deca su već tamo. Ne mogu da ostanem ovde još dugo. Samoje pitanje vremena kada će moje ime da bude obznanjeno, a onda će tražiti da se vratim na suđenje u Ncmačku. AŠvajcarci će me iznenada smatrati nepoželjnom osobom.- Da li Ana već zna?

- Rekao sam joj. Ona razume. Osim toga, zahvalna mi je što sam spasao njen i detetov život. Kada sam je našaou Poljskoj, već je bila na putu za logor; njen muž, mladi grof, bio je mrtav na bojištu, ostatak njene porodicenestao je u bombar-dovanju.Zastao je, sećajući se dana kada ju je prvi put ugledao, gotovo pre pet godina.Bila je to mala kuća u pomodnom rezidencijalnom delu u predgrađu Varšave. Mala u poređenju s kućama koje suvećina10Harold Robinsdrugih nemačkih oficira visokog ranga zaposeli za vreme svog boravka, ali Voifgang je bio drugog soja. Nijeimao nikakav razlog da se pokazuje ili ističe svoju važnost, pošto je poticao iz stare, besprekorne aristokratskeporodice industrijalaca. Njegov osnovni interes nije bio vojni ili politički; njegov zadatak bio je da se pobrine damesnu industriju podredi ratnoj industriji Rajha. Ovde u Varšavi, on je uglavnom obavljao pripremne radnje,zaključivao sporazume i time bi posao bio obavljen. Od njega će zavisiti konačna odluka o raspoređivanju iudruživanju različitih kompanija i industrija. Procenio je da će mu biti potrebno između mesec dana i šest nedeljada završi zadatak, a zatim se vrati u Berlin da sačeka novi. Imao je samo trideset četiri godine a već mu jedodeijen privremeni čin gene-ral-majora da bi s odgovarajućim pretpostavljenim u Vermahtu mogao da radi naravnopravnoj nozi. Njegov lični sekretar, Johan Švebel, dobio je čin vodnika kako bi mogao da ga prati.Švebel je bio taj koji ju je prvi ugledao. Stajao je na dovratku male kuće kada se kamion zaustavio ispred i ženepočele da silaze iz njega. Stajao je tamo, čudeći se preduzimlji-vosti esesovaca. Koliko juče su zatražili odnabavnog da im pronađu neku domaćicu, koja govori nemački jednako dobro kao i poljski kako ne bi bilonikakvih jezičkih poteškoća u vođenju kuće; i sada su šest žena izlazile iz kamiona da bi ih on odabrao. Stajale supreplašeno u dvorištu dok je stražar s mitraljezom na remeniku preko ramena prišao dovratku.Stražar se zaustavio ispred Svebela. - Doveo sam žene ovde da odaberete - rekao je bezizražajno.- Imate li njihova dokumenta? - upitao je Švebel.Stražar je klimnuo glavom i izvadio ih iz torbe. - Evo ih. -Primetio je da Svebei gleda preko njegovog ramena iokrenuo se.Sedma devojka je izlazila iz kamiona. Postojalo je nešto drugačije kod nje. Svakako to nije bila odeća. Sve suone nosile iste, jednolične sive zatvorske haljine. Ali to je bilo nešto što je ona učinila s haljinom. Možda je tobio način na koji se držala. Uspravna i visoka. Ravnodušna, ponosna. Njena kosa.Zbogom, Žanet11dugačka i kestenjastosmeđa, uredno očetkana, padala je preko ramena bez ijednog pramena koji nije na mestu.Bacila je pribrano pogled uokolo, zatim je stala pored kamiona, čekajući. Nije učinila nijedan pokret da sepridruži ostalim ženama, koje su, uzrujane počele da brbljaju medu sobom.- To je princeza - rekao je stražar.- Princeza?- To je ime koje su joj dali u logoru. Stigla je tamo pre deset dana i mislim da sve to vreme nije progovorila nireč ni sa jednom od devojaka. Drži se za sebe. A znate kako Poljakinje vole da se tucaju. Onog trenutka kad gaizvadite, one počinju da svršavaju, a kad im ga zabijete, one polude. Ova, ništa. Nas pelnaestorica smo je većpovalili i bilo je isto sa svakim od nas. Ležala je tamo bez pokreta dok ne bude gotovo. A onda kao da se ništanije dogodilo. Obrisala bi svoju pičku ne rekavši ni reč i otišla za svojim poslom.- Koja su njena dokumenta? - upitao je Švebel. - Voleo bih da vidim prvo nju.- Ona s crvenom trakom na kraju i sa slovom A u krugu. Već je raspoređena za Aušvic sledeće ncdclje. Nisunam potrebne u blizini devojke kao što je ona. - Stražar se nasrne jao grubo. - Moj savet vam je da se ne gnjavites njom. Ona piša ledenu vodu.Švebel je seo za stočić u predvorju koji mu je služio kao radni sto; dokumenta su bila ispred njega. Otvorio jefasciklu s crvenom trakom.Tanja Ana Pojarska, rođena Košćuška, 7. novembra 1918, Varšava. Udovica, muž, pokojni grof Peter Pojar-ski,kapetan poljske vojske, poginuo u januaru 1940. Jedno dete, ćerka, Žanet Mari, rođena u Parizu, u Francuskoj,10. septembra 1939. Religija katolikinja. Otac, profesor savremenih jezika, na Univerzitetu u Varšavi, pokojni.Sva poznata porodica, pokojna. Obrazovanje: diplomirala na Univerzitetu u Varšavi, savremene jezike 1937,magistrirala na Sorboni, u Parizu, savremene jezike 1939. Tečno govori poljski, francuski, engleski, nema-12Harold Robinsčki, ruski, italijanski, španski. Svu porodičnu imovinu zaplenila država 12. oktobra 1939. Optužena za izdaju,prevratništvo. Dosje Gestapoa Varšava - 72943/029. Osuđena na radnički logor broj 12. Dobila dozvolu dapovede ćerku.Švebel je završio prelistavanje drugih fascikli. Već je došao do zaključka da je ona jedina sposobna za taj posao.Druge su bile obične. Uprkos činjenici da su pomalo poznavale nema-čki, imale su veoma malo da ponude usmislu obrazovanja. Kada je podigao pogled, ona je stajala ispred njegovog stola.- Sedite, frau Pojarska - rekao je na nemačkom.

- Dankeschon. - Sela je ućutavši.Nastavio je na nemačkom. - Vaše dužnosti će se sastojati od vođenja kuće i održavanja reda. Takode se od vaszahteva da pomognete u prevođenju i pisanju izvesnih dokumenata. Mislite li da ste sposobni za to?- Mislim da jesam - klimnula je glavom.- To će biti samo na šest nedelja - kazao je.- U ova vremena - rekla je - šest nedelja može da znači život. - Duboko je udahnula. - Da li mi je dozvoljeno dadovedeni sa sobom ćerku?|ao se.- Ona uopšte neće smetati - kazala je brzo. - Ona je zaista veoma tiha beba.- Ja ne mogu da donesem takvu odluku - rekao je. - To zavisi od generala.Njene oči susrele su se s njegovim preko stola. - Neću je ostaviti tamo - kazala je tiho. Ćutao je.- Ima još načina da vam pokažem zahvalnost - rekla je brzo.Pročistio je grlo. -- Učiniću šta mogu. Ali o tome će general presuditi. - Ustao je. - Sačekajte ovde.Zbogom, Žanet13Posmatrala ga je kako se penje stepenicama ka generalovoj sobi. Trenutak kasnije izašao je na odmorište nastepeništu. -Dođite ovamo.Otvorio joj je vrata i ušla je ispred njega. General, koji je stajao blizu prozora, gledajući u njena dokumenta,okrenuo se ka njoj. Iznenadila se. Bio je tako mlad. Možda je imao trideset pet godina. Ne mnogo stariji odPetera.Švebelov glas začuo se iza nje. - General-rnajor Fon Bre-ner, frau Pojarska.Volfgang je pogleda. Osetio je teskobu u stomaku. Mogao je da oseti ženu ispod te bezbojne zatvorske haljine.Glas mu je iznenada promukao. - Svebel misli da možete da obavljate posao, ali postoji neka smetnja.Glas joj je bio jasan. - Ne mora da postoji.Nastavio je da je gleda ćutke.- Obećavam - rekla je. Glas joj je iznenada postao jači. - Ne mogu da je ostavim tamo da umre.Pomislio je na sopstvenu decu, koja su pohađala školu u Bavarskoj., daleko od rata i nedirnuta njime. Okrenuojoj je leđa kako ona ne bi mogla da mu vidi izraz u očima. Šta mu je ono Svebel rekao da mu je kazala? Šestnedelja može značiti život. To je bilo samo šest nedelja. Nije bilo razloga da joj to ne dopusti. Okrenuo seponovo k njoj. - Imale moju dozvolu da dovedetc dete.Video je iznenadnu izmaglicu u njenim očima, ali njen glas je bio suzdržan. - Dankeschon, Herr General.- Imate li bilo kakvu drugu odeću?Odmahnula je glavom. - Sve su mi uzeli kada sam stigla u logo-.- Moraćemo da vam nabavimo nešto odeće - rekao je. -Vaš zadatak je da primate goste i učinite da im budeudobno. Tak ode će nam biti potrebne još dve žene. Jedna kuvarica i jedna sluškinja za čišćenje i pranje veša.Izaberite ih.- Javvohl, Herr General.- Naložiću Svebelu da napiše odobrenje za dolazak vašeg deteta i ostalih. Onda ćete otići u kupovinu s njim.Kupićete14Harold RobinsZbogom, Zanet15odeću za sebe i uniforme za ostale. Sve ćete dovesti u red do večere, koja će biti u osam sati. Ostaviću da viosmislite jelovnik.Posmatrao je kako se vrata zatvaraju za njom, zatim se vratio do pisaćeg stola i seo. Sta mu je ono Svebel rekao?Petnaestoro muškaraca. Nije mogao da veruje. Ništa od toga nije se videlo na njenom licu. Nikakav bes,ozlojedenost, podređenost. Kao da ništa nije moglo da je dodirne što ona nije želela da oseti.Večera ga je iznenadila. Supa višisoaz. Gedampftes kalb-fleisch, s finim prelivom od hrena, bareni krompir,sveza bora-nija. Salata iz bašte sa sirom. Na kraju, kafa i konjak.Na kraju obroka ušla je u trpezariju. - Da li ste zadovoljni večerom, Herr Generali- Veoma.Dopustila je sebi jedan uzdržan smcšak. - Zadovoljna sam. Hvala vam. Mogu li još nešto da vam donesem?- To bi bilo sve, hvala vam. Laku noć.- Laku noć, Herr General.Bila je gotovo ponoć, a on se i dalje besano prevrtao u krevetu. Na kraju je ustao iz kreveta, obukao bademantil iizašao u hodnik. Svetio je još gorelo ispod Svcbelovih vrata. Otvorio ih je.Svebel je skočio iz kreveta, još držeći u ruci knjigu koju je čitao. - Gospodine Fon Breneru - promucao je. -Mislim, Herr General.- Njena soba - upitao je Volfgang.

- Prva na vrhu stepeništa na sledećem odmorištu. Zatvorio je vrata za sobom i popeo se još jedan sprat.Nikakvo svetio nije prodiralo ispod njenih vrata. Dvoumio se za trenutak, zatim ih je otvorio i kročio unutra.Pri slaboj mesečini koja je prodirala kroz prozor, ugledao ju je kako se iznenada podiže u krevetu. Trenutakkasnije upalila se jedna mala stona lampa. Kosa joj je bila dugačka i tamna, padajući joj ispod ramena, oči širomotvorene. Nije progovorila.Video je na brzu ruku napravljenu kolevku pored kreveta, prišao joj i pogledao nadole. Odojče je spavalo mirno,s palcem u ustima. Nagnuo se preko kolevke i nežno izvukao palac. - To je loše za njene zube - rekao je,uspravivši se.Ona i dalje nije progovarala.- Kako se zove?- Žanet.- To je ljupko ime - kazao je. Pogledao je ponovo u dete. -Lepa je.- Hvala vam, Herr General. - Pogledala ga je. - Imate li dece?- Dvoje - kazao je.- Mora da je teško biti daleko od njih.- Jeste.- A vaša žena?- I to, takode - rekao je. Iznenada se osetio nelagodno. Okrenuo se ka vratima. - Pa, laku noć.Bio je ponovo u svom krevetu kada je desetak minuta kasnije ona došla u njegovu sobu. Uspravio se u krevetu. -Da?- Upalite svetio - kazala je. - Želim da me vidite. Pritisnuo je prekidač na noćnoj lampi. Obukla je dugačkubelu spavaćicu, kosa joj je padala preko. - Pogledajte me -rekla je meko, počinjući da svlači spavaćicu s jednogramena.Dah mu je zastao u grlu kada se pojavila jedna dojka, puna i jaka, bradavica nalik na jagodu štrcala je napred izpurpurno-crvene areole, zatim je druga dojka iskočila kada je povukla spavaćicu do struka. Njegove oči su pratilenjene ruke dok ih je lagano pomerala naniže preko grudnog koša mimo ravnog, blago mišićavog stomaka,gurajući spavaćicu koja se iznenada zategla preko širokih bedara dok na kraju nije pala na pod; njena tamnakovrdžava stidnica ukazala se kao strelica između stubova njenih nogu.Prišla je blizu kreveta i skinula čaršav sa njegovih nogu. Povukla je učkur na njegovoj pižami i njegov ud jeiskočio oslobođen. Klekla je pored kreveta, za trenutak gledajući ga u oči, zatim dole u njega. Nežno je povuklaudnu navlaku sa16Harold Robinsnjegovog nabreklog crvenog glavića. Njen jezik je lako zrni-joliko lupnuo po njemu.Odjednom, njena ruka se stegla oko njegovog uda, držeći ga u stisku nalik mengelama. Podigla je uvis pogled kanjemu. Glas joj je bio zapovednički. - Nemojte još da svršite.Nije mogao da govori. Samo je bio u stanju da klimne glavom.Njeno lice se ponovo naglo ka njemu. - Reći ću vam kada - kazala je dok ga je ponovo uzimala u usta.Šest nedelja kasnije kada se ukrcao na voz za Pariz, ona i dete pošli su s njim.Volfgang je ćutke završio potpisivanje poslednjeg dokumenta. Pogledao je u Morisa. - Mislim da je to dovoljno -rekao je.- Tehnički, da - odgovorio je Moriš. - Ali postoje druge smetnje.Volfgang ga pogleda.- Njenu francusku boravišnu dozvolu izdala je Petenova vlada. Možda je sadašnji režim neće prihvatiti.- Zašto da ne? To je bila stalna dozvola koja joj je priznavala status raseljenog lica. Ona je čak diplomirala naSorboni pre rata. Osim toga, njena ćerka je rođena u Francuskoj pre olupacije.- Bilo je mnogo slučajeva da ljudima oduzmu dozvole zato što su smatrali da su saradivali s okupatorom. A uParizu ima puno onih koji znaju za vašu ljubavnu vezu s njom.Volfgang je za trenutak razmišljao. - Šta možemo da učinimo u vezi s tim?- Razmišljao sam malo o tome, ali nisam smislio nikakvo rešenje. Jedina stvar koja bi mogla da deluje jeste akoona poseduje važeće francusko državljanstvo.- Sranje. - Volfgang ustade. - Šta sada da radimo? -Prišao je stočiću s pićem i sipao sebi još jednu rakiju.Zbogom, Žanet17Moriš se okrenuo i pogledao u Anu, koja je sedela ćutke dok je Volfgang potpisivao dokumenta, uz servis zakafu na stočiću ispred nje. Podigla je glavu sa igala u rukama i susrela njegov pogled. Zurili su jedno u drugodugo, potom su njegove oči pogledale u stranu, a ona se vratila pletivu.Volfgang je popio rakiju, ponovo napunio čašu, vratio se do kauča i seo teško. - Možda to nije vredno truda.Možda bi samo trebalo da prodamo kompanije i otarasimo ih se.

- Trenutno ne biste dobili ništa za njih - rekao je Moriš. -Francuzi su propali. Za pet godina, kada stvari krenuuobičajenim tokom, vredeće puno novca.- Pet godina - kazao je Volfgang. - Ko, do đavola, zna gde ćemo mi bili za pet godina?- Ako budemo mrtvi, lo neće biti bitno - rekao je Moriš. -Ali ako budemo živi, hoće.- Ako povuku njenu dozvolu, ionako ćemo sve da izgubimo. Uzeće nalrag kompanije.- To je rizik koji moramo da preduzmemo - kazao je Moriš.Ana je progovorila meko ne podigavši pogled sa pletiva. -Da sam udala za nekog Francuza, odmah bih stekladržavljanstvo.Volfgang je zurio u nju za trenutak, zatim se okrenuo ka Morisu. - Da li je to lačno?Moriš klimnu glavom.- Onda nađite nekoga kome možemo da verujemo i Ana će se udati za njega.Moriš je rukom pokazao na dokumenta. - Ne poznajem nijednog kojem bih mogao da poverim ovo. A vi?Volfgang je pogledao dole u dokumenta, zatim u njega. -Vi niste oženjeni.Moriš je odmahnuo glavom. - To bi bilo previše opasno. I dalje ima puno degolista kojima sam sumnjiv. Ipak, jajoš nisam prešao preko Kanala do poslednjeg mogućeg trenutka.- Ali kupili su vašu priču. A obaveštenja koja ste im slali, a i objasnili ste im da ste ostali u ilegali da biste impomogli.18Harold Robins- Tačno. Ali to je bilo dok je bitka još trajala. Sada počinju da postavljaju pitanja.- Siguran sam da bi vaš stric mogao da se pobrine za to -rekao je Volfgang.- Moj stric je mrtav. Umro je pre četiri meseca.- Onda ko je sada markiz De la Bovil?- Nema ga. Umro je bez potomstva.- Šta se dešava s njegovom imovinom?- Otići će državi. Ukoliko se neko ne pojavi da plati porez na naslede za to. Neko iz porodice, naravno.- Mislite li da će iko to da učini?Moriš odmahnu glavom. - Ja sam jedini preostali. Da je moj otac, njegov brat, živ, on bi nasledin titulu. Ali sadaće sve potpuno da nestane... imovina, titula, sve.Volfgang je zapitkivao dalje. - Ako platite porez, da !i možete da tražite titulu?Moriš je razmišljao za trenutak. - Ako vlada prihvati moju isplatu, pretpostavljam da bih mogao.- Koliko novca je u pitanju?- Puno para. Pet miliona franaka. Niko zaista ne zna. Vladini spisi su beznadežni.Volfgang ustade. Bio je uzbuđen. - Dozvolite ini da razmislim trenutak.Posmatrali su ga kako hoda napred-natrag po sobi i konačno se zaustavio ispred Morisa. - Ako te kompanije uduu imovinu, da li će njihovo vlasništvo biti punovažno?- Potpuno - rekao je Moriš. - Ne postoji niko ko bi se usudio da izazove Čestitost i ispravnost mog strica.Napokon, on je jedan od nekolicine Francuza koji su se usudili da ostanu u Francuskoj, tiho prkoseći Petenovomautoritetu. 1 čak se ni oni nisu usudili da ga taknu, mada je ostao doslovno zatvorenik u svojoj kući na selu.Volfgang se nasmešio sa zadovoljstvom. - Onda je to to. Svi naši problemi su rešeni. Ti i Ana ćete se venčati. Jaću se pobrinuti za to da imate novca da platite poreze i tražite titulu. Zatim će kompanije biti prebačene uimovinu i sve će biti uZhoeotn, Žanet19redu. - Podigao je rakiju i iskapio je. - Nazivam vas markizom De la Bovil - rekao je, potapšavši blago Morisa pooba ramena.Moriš pogleda pokraj njega u Anu. Pomislio je daje video bojažljivi osmeh na lijenim usnama dok je nastavila dagleda dole u igle za pletenje koje su letele u njenim rukama. Bio je to isti zagonetni osmeh koji je imala i kada suse upoznali u Parizu, u jesen 1940.Peo se malim stepeništem sa ulice ka vratima male gradske kuće, umetnute i gotovo izgubljene između velikihstambenih zgradu n;" Aveniji dUena i pritisnuo zvono na vratima.Jedna, služavka u uniformi otvorila je vrata i pogledala ga. - Mcsje?Izvadio je podsetnicu iz džepa i pružio joj je. - Imam zakazan sastanak s generalom Fon brcnerom.Bacila je pogled na podsetnicu. - Hntrez, mesje.Uputio se za njom u hodnik i sačekao, dok je ona nestala u drugoj prostoriji kuće. Pogledao je unaokolo pozidovima. Bili su goli i još je postojala blaga drugačija boja na mestima gde su nekada visite slike. Dokono sezapitao koja je zlosrećna francuska porodica bila izbačena iz svog doma da bi načinila raesta pruskimosvajačima. A slike koje su nekada ukrašavale zidove - da li su Francuzi bili u stariju da ih ponesu ili su one sadabiie negde u generalovoj kući u Nemačkoj?

Bat muških koraka začuo se iza njega. Okrenuo se. Vojnik u uniformi vodnika Vermahta podigao je ruku upozdrav. -Hajl Hitler.Moriš je podigao ruku. - Hajl Hitler.- General će vam se pridružiti za nekoliko minuta. -Svebel je otvorio vrata. - Da li biste bili ljubazni da sačekateu sobi za primanje?-- Avec plaisir. - Moriš je ušao u sobu i vrata su se zatvorila za njim. Nameštaj u toj sobi, činilo se, bio je netak-nut, kao i slike na zidu. Mala vatra gorela je u kaminu.20Harold Robins: Prišao je vatri i zagrejao ruke ispred nje. Čak i sada, u ranu jesen, kada je Pariz obično topao, uvek se činilo daima sever-ne umerene hladnoće u vlažnom vazduhu, Francuzi su bili sigurni da su Nemci to prouzrokovati.Čuo je da se vrata otvaraju i okrenuo se ka njima, očekujući generala. Umesto njega, pojavila se jedna visokamlada žena, duge smeđe kose brižljivo začešljane pozadi u punđu koja je naglašavala njene visoke jagodice ikrupne tanine oči. Imala je na sebi elegantnu tamnu popodnevnu haljinu koja je isticala njenu punu figuru dok juje istovremeno sužavala.- Mesje De la Bovil? - Govorila je pariški francuski bez naglaska.Klimnuo je glavom.Prišla mu je. - Ja sam madam Pojarska. General me je zamolio da se pobrinem da vam bude ugodno. Možda ćese zadržati duže nego što je mislio. Mogu li da naručim kalu ili neko piće za vas?~ Može kafa.- 1 možda neki kolač. Naš patissier je jedan od najboljih u Parizu.Osmehnuo se. - Otkrili ste moju slabost, madam. - To je bilo tačno. Otkako su Nemci došli u Pariz nigde nijemogao da se pojede pristojan kolač.Nekoliko trenutaka kasnije, sedeo je na kauču, šolja mirisne prave kafe nalazila se ispred njega, njegova viljuškaprese-cala je vazdušaste kore kolača zvanog millefeuille. - Ovo je ukusno - rekao je.Taj bojažljivi osmeh iskrivio je uglove njenih usana. -Neke stvari u Francuskoj nikada se neće promeniti.Pogledao ju je iznenađeno. To nije vrsta opažanja koju je očekivao da čuje u domu jednog nernačkog generala. -Živeli ste u Francuskoj ranije, madam?- Školovala sam se ovde - odgovorila je. - Na Sorboni. -Stavila je još jedan millefeuille na njegov tanjir. - Mojaćerka se ovde rodila. Odmah nakon što je izbio rat.- Onda je vaša ćerka Francuskinja - kazao je.Zbogom, Žanet21- Poljakinja. Moj pokojni muž i ja smo Poljaci.- Po francuskom zakonu vaše deie ima pravo na francusko državljanstvo ukoliko njeni roditelji nisu obavestilivlasti drugačije.Razmišljala je za trenutak. - Onda je ona Francuskinja, zato što se moj pokojni muž vratio u Poljsku onog danakada je izbio rat i nikada nismo podneli nikakva dokumenta.Podigao je upitno obrvu. - Vaš pokojni muž? Kliinnula je glavom. - Umro je braneći svoju domovinu.- Žao mi je - kazao je.Bila je zamišljena za trenutak. - Bilo je suđeno - rekla je. -Ja nisam jedina udovica koju je ovaj rat stvorio, i nećubiti poslednja. Poljska nije jedina zemlja koja je pala pred Nemci ¦ ma, a Francuska neće bili poslednja.Ćutao je.- Ali ljudi preživljavaju... čak i ako to znači da moraju da nauče da žive s novim poretkom - nastavila je.Klimnuo je glavom. - To je tačno. Moćni krugovi su daleko iznad nas. Moramo da naučimo da živimo s njima, ane oni s nama.Začulo se kucanje na vratima. Vodnik je ušao u sobu. -General je sada slobodan. Traži da dovedete mesje Dc laBovila u njegovu radnu sobu.Uputio se za njom kroz ogoljeni hodnik u drugu sobu. Zastala je, pokucala na vrata, a onda ih otvorila nečekajući odgovor.General Fon Brener bio je mnogo mladi nego što je očekivao. U najgorem slučaju, nije bio stariji od Morisa, kojije imao trideset sedam godina. Nije uputio uobičajen pozdrav; umesto toga, pružio je ruku. - Mesje De la Bovil.Radovao sam se sastanku s vama. - Njegov francuski bio je obojen teškim nemačkim naglaskom.Moriš je odgovorio nemačkim obojenim francuskim naglaskom: - Počastvovan sam, generale.22Harold RobinsDvojica muškaraca zurili su jedan u drugoga; zatim se odjednom general iskezio. - Moj francuski je podjednakološ kao vaš nemački.Moriš se nasmejao. - Ne baš.- Govorite li engleski?- Da.

- Onda hajde da razgovaramo na tom jeziku. Onda nijedan, od nas dvojice ne mora da se oseća nelagodno. A akobudemo imali bilo kakvih teškoća u razumevanju, Ana može da nam pomogne.- Dogovoreno - odgovorio je Moriš na engleskom.- Sada na posao - kazao je general. - Francuska industrijska komisija odredila je da mi se pridružite kuko bismošio bolje pokrenuli industriju u ratnom napora protiv zajedničkoj1, neprijatelja. Naša prva briga, naravno, bićeteška industrija koja može biti upolrebljena za izradu oružja i opreme,.- Tako sam i ja razumeo i s vašom dozvolom već sam pripremio brojna dokumenta koja su u ovom trenutku naputu ovamo po posebnim kuririma. Spreman sam da odmah započnemo posao s njima.Ali tokom perioda od tri godine, koliko će radili zajedno za vreme okupacije, obojica su uvideli da se i dnigemogućnosti razvijaju. Poslovi koji nisu imali veze s ratom preklinjali su da ih neko preuzme, zato što je podnovim poretkom postojalo mnogo vlasnika koji nisu bili prihvatljivi. Jedan veliki, dobro poznat vinograd, jednakompanija koja je flaširala prirodne mineralne vode, jedna kompanija na jugu koja je proizvodila baze zaparfeme i kozmetiku. Sve po jeftinim cenama. Nedostatak gotovine i slobodne izlazne vize omogućile su bivšimvlasnicima da potraže slobodu negde drugde. Pošto je pravo vlasništvo nad ovim kompanijama bilo uvekskriveno zakonima koji su uticali na francuska societes anonymes, nikada nije postojala dostupna evidencija ostvarnim vlasnicima. Ipak,23kada su odluke o kompanijama morale da se donesu, vlasnik je morao da se otkrije, makar i samo unutar samihkompanija. Da bi sprečio bilo kakav prigovor, Volfgang je imenovao Anu za zvaničnog poslodavca. To su bilekompanije koje su neopa-ženo obavljale neznatne poslove tokom rata. Volfgang ih je kupio imajući na umu da ćeposle rata doći vreme kada će se potreba za tim proizvodima i njihova potražnja proširiti.Prošlo je više od dve godine kada se jednog vrelog sparnog dana u leto 1943. Volfgang vratio sa sastanka uZapadnom štabu. Videla je da je uznemiren, ali je ćutala dok on nije bio spreman da govori. To se desilo tekposle večere dok su sedeli u radnoj sobi; on je pušio cigaru i pijuckao kafu.- Pozvan sam natrag u Berlin - rekao je utučeno. Pogledala ga je. - Na koliko dugo?- Za stalno - kazao je. - Moj posao ovde je završen. U domovini su iskrsle neke teškoće u proizvodnji koje želeda ja ispitam.Ćutala je za trenutak. - Počeću odmah da se pakujem.- Ne - rekao je odsečno. - Ti ne ideš sa mnom. Pogledala ga je ne progovarajući.- Ne mogu da te povedeni u Ncmačku - rekao je nelagodno. - Moja porodica...- Razumom - uzvratila je brzo. Duboko je udahnula, zatim je prisilila sebe da se osmehne. - Ništa ti neprebacujem. U početku je bilo na samo šest nedelja, sećaš se?- Nije gotovo - rekao je. - Imam planove.- Ne želim da te izložim opasnosti - kazala je.- Neće biti opasnosti - odgovorio je. - Zamolio sam Morisa da nam se pridruži sutra za doručkom i objasnićuvam sve.Dugo je ćutala. - Kada moraš da kreneš?- U petak.Pogledala je duboko u njegove oči. - Sada je utorak - rekla je listajući. - Dođi u krevet. Nije nam mnogo vremenapre-oslalo.24Harold RobinsVolfgang je sačekao da sluškinja raskloni posuđe od doručka i napusti prostoriju pre nego što je progovorio.Moriš i Ana sedeli su oko stočića. -- Nemačka je izgubila rat - kazao je otvoreno.Niko od njih nije progovorio. Nastavio je: - Rat je kao posao. Kada prestaneš da ideš napred, gubiš podstrek.Zatim gubiš kontrolu. Firer je napravio kobnu grešku. Umesto da se probija napred preko Lamanša ka Engleskoj,okrenuo se ka Rusiji. U tom trenutku sve je okončano.Ostali su i dalje ćutali. - Sada je to samo pitanje vremena i moramo da skujemo planove. Biće mnogo mogućnostiposle rata i od nas zavisi da li ćemo ih iskoristiti. - Pogledao je u Morisa. - Počećerno s tobom. Ako želimo dazadržimo imovinu koju smo stekli ovde u Francuskoj, moraćcš da promeniš strane. Pređi Lamanš i pridruži sedegolistirna.- Nemoguće! - protcsiovao je Moriš. - Upucaće me čim me ugledaju.- Ne ako slediš moj plan. Staviću ti na raspolaganje izvc-sne informacije koje će bii.i od neprocenjive vrednostiza saveznike. Podatke o proizvodnim mogućnostima za koje još nisu saznali. Otići ćeš svom stricu, markizu, čijije ugled nepobitan i objasniti mu da si tajno saradivao s nama da bi se dokopao tog podatka. Sada kada ga imaš,potrebna ti je njegova pomoć da ga preneseš preko Lamanša. Siguran sam da on ima veze i, uz moju pomoć,možeš bezbedno da pređeš preko Lamanša ovog meseca.Moriš je razmišljao. - To će biti opasno.- Biće opasnije ostati. Kada se Francuzi vrate, streijaćete kao izdajnika i saradnika okupatora.Moriš je ćutao.

Volfgang se okrenuo ka Ani. - Moja porodica godinama poseduje jednu kućicu u Žene vi. Već sam ti obezbediošvajcar-sku boravišnu dozvolu da bi radila tamo kao moja domaćica, iZbogom, Žanet25za Žanet. Ostaćeš ovde otprilike mesec dana nakon što otputujem. Zatim ćeš se preseliti u Svajcarsku. Švebel ćeostati ovde da ti pomogne da prikupiš dokumenta koja ćeš poneti sa sobom, zatim, izigravajući tvog vozača,odvešće te u Ženevu pod izgovorom da je Žanet bolesna i da su joj lekari preporučili da se oporavlja na Alpima.Kada budeš na sigurnom u kući tamo, on će se vratiti u Nemačku da mi se pridruži. Ana ga pogleda. - A šta ćeš tiraditi sve to vreme?- Ja ću pravili planove da izvedern porodicu iz Ncmačke. Zbog mog položaja, bićenio meto za osvetu saveznika.- Kuda će ov(i da odu?-¦ Ima nekoliko zemalja u Južnoj Americi koje se nam ponudile utočište. Za nadoknadu., naravno. A!i to je samonovac.- A siti. će se desili s tobom?.....Cisi! ih bczbeđuo otpremim, pridružiću ti se u Zencvi.ĆuUila je za trenutak. ¦- Ne postoji drugi način?Odmahnuo je glavom. - Ne postoji drugi način. Kraj može doći za godinu, dve, a možda čak i tri. Ali će doći,veruj mi.Svi su ćula li za trenutak, svako sa svojim mislima. - Merde" - uzviknuo je Moriš najednom. Pogledao je u Volf-ganga. - Imao sam glupe snove da ću jednoga dana biti bogat čovek.Volfgang se nasmešio. - Uradi kako kažem i još možeš da postaneš bogat čovek.Nakon što je Moriš otišao, Volfgang je ustao. - Pođi sa mnom u moju radnu sobu.Uputila se za njim gore u prostoriju koju je koristio kao radnu sobu. Zatvorio je vrata i zaključao ih za sobom. -Ono što ću sada da ti pokažem niko na svetu ne zna, ni Moriš, niti Švebel, čak ni moja porodica. Niko. Samo ja. Isada, ti.Posmatrala je ćutke dok je on pomerao stolicu iza pisaćeg stola i podizao tepih sa poda ispod stolice. Rukom jepotražio drvenu letvicu na podu, i pronašavši je, pritisnuo je. Jedna vratanca u podu, malo više od tridesetcentimetara široka, otvorila su se. Zavukao je ruku unutra i izvadio nešto što jeJmZ.26Harold Robinsizgledalo kao limena kutija i stavio je na sto. Podigao je rezu, otvorio je i prizvao je nikom. - Gledaj.Prišla je pisaćem stolu i, stojeći pored njega, pogledala nadole. Kutija je bila puna sjajnih zlatnih novčića.Zanemela je-Lice mu je bilo ozbiljno. - Zlatni lujevi. Ima četrdeset ovakvih kutija ovde. Ukupno sto hiljadu.Izgubila je dah. - Moj bože! Nisam imala pojma. - Pogledala ga je. - Kako...?- Bez pitanja ¦¦- odgovorio je. - Imam ih. To je sve što je bitno. A ti ćeš ih odneti u Švajcarsku.- Kako? - upitala je. - Znaš da sav prtljag pregledaju <i;t granici.- Razmišljao sam o tome - nasniešio se. Duo joj je znak rukom i ona se uputila za njim do prozora. Pokaz.no jojje „niercedes" koji je stajao u dvorištu. - Izgleda baš kao bilo koja druga kola, zar ne?Klimnula je glavom.- Nisu - rekao je. - Bočne obloge oko vrata i strane su šuplje i postavljene materijalom otpornim na zvuk kakonovčići ne bi zveckali i pravili buku. Dao sam da se posebno izrade.- Šta ako ljudi koji su ih napravili progovore?- Neće progovoriti - kazao je. - Bili su Jevreji. I odavno ih nema.- Mrtvi?Nije odgovorio. Vratio se do pisaćeg štosa, i stavio kutiju natrag u pod, zatim ga ponovo prekrio tepihom i vratiostolicu na mesto.Seo je na stolicu. - Moraćeš sama da ga prebaciš. Pokaza-ću ti kako da stekneš pristup bočnom tapacirungu. Aliniko ne srne da te vidi da to radiš. Niko. Tvoj život i život tvoje ćerke neće vredeti ništa ako te neko vidi. Nemoram da objašnjavam šta bi ljudi uradili za toliko novac.Klimnula je glavom. Ubili bi i za daleko manje novca.Zbogom, Žanet27- Moraćeš da obezbediš da ostaneš sama u kući barem sat iii dva svake noći. Ne moiaš sve da obaviš za noć. Imašmesec dana. Kada sve bude na mestu, bićeš spremna da otpuUiješ.- Da li će SvebeS jedini ići sa mnom?- Ne. Biće još jedan, čovek s njim. Jedan bivši padobranac. Žilav i iskusan ubica. Ako iskrsne stvarna nevolja, onzna kako da postupi.- A šta ću da uradim s novcem kada stignem tamo?

- Unajmi šifrovan sef u jednoj od švajcarskih banaka. Zatim izvuci zlato na isti način na koji si ga stavila tamo.Svaki put pomalo. Kada isprazniš automobil, Svebel i njegov pomoćnik dovešće mi ga u Nemačku.Sručila se na stolicu. - Po prvi put osećam strah.Pogledao ju je staloženo. - I ja - kazao je utučeno. - Ali nemamo izbora. Ne postoji ništa drugo šio možemo daučinimo ako želimo da ikako živimo zajedno nakon što se ovo završi.Za sve vie"r-.. -iio su proveli zajedno nijednom joj nijerekao da je voli .....čak ni kada je izgarao od strasti plaveći jesemenom, ni tada nije učinio ništa više do što bi zastenjao, zadrhtavsi u stisku ekstaze, dok se ona uplašila da ćesilina njegovog tela proureti duboko u njenu utrobu. I čak i sada, dok su stajali na dovratku francuske kućice, dokse sivilo jutra probijalo kroz, otvorena .vtata, i dalje je bio iu<pra"vaffntždrzan.Učtivo se nagnuo napred i poljubio je zvanično u oba obraza. - Budi oprezna - rekao je.- Hoću - klimnula je glavom.Zatim se okrenuo ka Žanet, koja je stajala pored majke, širom otvorenih očiju, i podigao je u naručje. Poljubio jedetetovo čelo, zatim usta. - Auf Wiedersehen, Liebchen - kazao je. - Budi dobra devojčica i radi kako ti majkakaže.Devojčica je klimnula glavaru. - Da, tata generale.Harold Robins" cdao se majci - Videćemo se uskoro - uienuo i zagubio na vrata, ulazeći u kola ,i io \o7i n^. osvrnuvši se.< i " ola napuste 1 olski prilaz pre nego što i u kuću Spustila je dete.

III Ii i! . " ) <1. -¦i i > I | " li1 " " m i lio a tL ni* e ta-• < "" i i u i ići novu tddno sobu i zatvoiiia* • i ( " ti i "-hm Li možemo imati nepri-< i• ij i i ( > e " i/,e.- \ i 11 ii1 i " * isc i"tita Već je rekla deletu da se •ft "ti1* i >" ¦ "V" o f) ^ovoti dctetu,ko zna s kim bi ( ;<; n 4 " i i "i"ovjia"t,<>" " iinituio >la\o!iilj i lojiesnoni mc-tu mogla bi da dovede u"iojvi>> n mi" i planove - ka/aia je.- (Sin u. u se ia to, giofice - rekao je.Podigla je pogled ka njemu iznenađena. Prvi put da ju je oslovio titulom. Do sada joj se uvek obraćao s frauPojarska.Nije bilo nikakve promene u izrazu njegovog lica. - Ima li još što god, grofice?Zbogom, Žanet29- Ništa drugo - kazala je, odmahujući glavom. - Hvala vam, Johane.Naklonio se učtivo i napustio sobu. Dva dana kasnije. dadilja je imala slobodan dan. Nikada se nije vratila Kaposao.Moriš se javio telefonom opreznim glasom. - Moram ćn t.c vidim.Protekle su tri ncdclje otkako je Vollgang napustio P;>n:. " ovo je prvi put da joj se Moriš javi za sve so vreino. -Civ:":, sam - rekla je jednostavno.- Ne ra/.umeš - kazao je. - Možda sam pod pnsnV"";iv>!";. Sada kada sam započeo pregovore, ne usuđujem seda (UkI-:!" kod tebe.- Zar ne možemo da razgovaramo o tome icieibnomV- Postoje izvesna dokumenta koja moram da ti predah.. Izlazne dozvole za tebe i Žanel koje su odobrile[rasicu:;!;;. vlasti i N"emei. I druge stvari koje se tiču zajednički";; posiov;-..- Izvini - rekla je. - Ne postoji način da ja dođem da U; posetim. Švebel ima naređenje da me prati svaki pmKa;! napustim kuću.- Mcrcief - Zaćuiao je. Čekala je da on progovori.- Nije preostalo mnogo vremenu - Kazno je. ...... Odlaziš.!:;prekosutra.I dalje nije progovarala.- Posle ponoći večeras - rekao je - budi t>a stražnjim vratima kuće. Ako se ne pojavim do pola jedan, ne čekajme.U deset minuta posle ponoći začula je blago kucanje na vratima za poslugu. Brzo je ustala i otvorila ih. Kročio jeunutra i brzo zatvorio vrata.-- Da li svi spavaju? - prošaputao je.Klimnuia je glavom.

- Švebel?30Harold RobinsZbogom, Žanet. 31~ Otkako je general otišao, on provodi noći u stančiću iznad garaže.- Potrebno mi je piće - rekao je nenadano.- Dođi - kazala je. Povela ga je kroz zamračenu kuću do mak; radno sobe na prvom spratu. Otvorila je ormarić spićem i izvadila bocu konjaka i mali pehar. Brzo ga je napunila gotovo do ivke i pružila mu ga.L-"pio je polovinu gotovo u jednom gutljaju i duboko odah-i"!uo. Cinik": se; da se polako opušta. - To je hi!okao hodanje po ¦?v.ctu - vekao je. ¦¦¦¦ Pitanja. IJvck pitanja. Zamke u svakom ,jp;!u.Nije progovarala.Jo;> jednom ic gacnuo konjak. - Da i; si se čula s Volf-gangom?- Nisam. Da si je trebalo?"-ogledao ju ;e. - Pretpostavljam da ne. i!pak, mislio sam da će ii se nekaLo javiti.Skrenuia je razgovor. - Rekao si da imaš dokumenta za mene.¦< "ini je jaknu i izvadio kovertu. - Izlaznei "soh".j J>( - mot, sve su potpisale i odobrile i francuske i," 11 S |Vtv i i ¦ "vvritu i pogledala u dokumenta. Sila su is-viia "Visina >¦> ie na pisaći sto, - Rekao si da ima idrugih i"" -ii\ "i oi i: iv iu koje bi se mogle stavit i na papir -- kazao je. i^ ,1/mti^m " ¦¦ \ "- lo ie.> - ","daia se daje zbunjenost u njenom glasu bila •eolj-va - I akvo /lato?- "\ "> i1"" dsme u različitim periodima da je Volfgang ./"Aiapljivao zlatne lujeve.- Ovo je prvi put da čujem za to - kazala je. - A mislila sani da znam sve što se dešava.- Nikada ti ništa nije rekao? Odmahnula ie glavom.- Čudno - rekao je. - Podatak potiče iz prilično pouzdanih izvora.- Bolje ih ponovo proveri - kazala je. Zastala je, a zatim kao da joj je iznenada sinula misao: - Da li je mogućeda je to još neka zamka koju ti postavljaju? Da otkriju koliko si zaista bio blizak s generalom?- LJopšte nisam pomislio na to. Moguće je. - Pogledao ju je s neskrivenim divljenjem. - Sada počinjem dashvatam zašto si nie. privukla od samt)" počeika.Osmehnula se, strahujući da joj se olakšanje ne ogleda u očima. - Pravi si Francuz. I veoma galantan.- Nije tačno - kazao je, pruživši ruku da uhvati njenu. -Sada sam siguran šta osećam prema tebi.Dopustila je daje drži za ruku. Nije želela da bude previše osorna. Nakon izvesnog trenutka, progovorila je: -Kasno je. Moglo bi biti opasno za tebe da ostaneš predugo.- Ne - rekao je. Lice mu obli rumenilo. - Ovaj trenutak se možda neće ponoviti. Želim da znaš kako se osećam.- Morise... - trudila se da joj glas bude blag dok je povlačila ruku. - Nismo deca. Ovo nije ni vreme ni mesto.Glas mu je zvučao izazovno. - Ja nisam neki švapski general od metar i osamdeset, ali imam snagu koju niko odnjih nema, snagu na kojoj mi svi oni zavide. - Brzo je pomerio ruku, otkopčavajući šlic. - Pogledaj! - naložio jojje.Zurila je dole u njega, nemoćna da sakrije pogled iznenađenja. To je bilo kao da je sav rast koji nije otišao unjegovo tanko telo i visinu otišao u njegov ud. Činio se gotovo podjednako debeo kao njegov ručni zglob idugačak kao pola butine.- Dodirni ga! - naredio je. - Biće ti potrebne više od dve ruke da ga držiš celog.- Ne mogu - rekla je, odmahujući glavom, ali nesposobna da se obuzda.- Zašto? - zahtevao je.Prisilila se da ga pogleda u lice. - Zato što imam menstru-aciju. A ako ga dodirnem, bojim se da neću biti u stanjuda se obuzdam.32Harold RobinsIspitivao joj je oči. - Ne lažeš me?- Ne lažem. - Na silu se nasmešila. - Ko bi mogao da laže dok mu takvo čudovište preti?Duboko je udahnuo, zatim joj je za trenutak okrenuo leđa. Kada se ponovo okrenuo ka njoj, odcća mu je bilanameštena. - Doći će vreme - rekao je. - Nećeš biti u stanju da zaboraviš ovo.Nedelju dana kasnije odvezla se preko granice u Švajcar-sku, Svebel i bivši padobranac na prednjim sedištima,ona i Žanet, umotane u ćebad, pozadi. Graničari su im mahnuH da prođu a da im ni površno nisu pregledaliprtljag.A sada, više od godinu dana kasnije, dok je slušala kako Volfgang ugovara njenu čudnu veridbu, selila se recikoje je Moriš izgovorio te poslednje noći u Parizu. U toni trenutku shvatila je da je bio u pravu. Nije bila u slanjuda zaboravi. Koliko god pokušavala da se usredsredi na igic za pletenje u rukama, mogla je da vidi samo tajčudovišan ud, kako nabrekle modre žlezde vlažno sevaju na nju.

Volfgang je zatvorio kofer i uspravio se. Okrenuo se ka njoj. - To je to.- Da.Stajali su na suprotnim stranama kreveta. - Biće to dug period - rekao je. - Možda godine.- Znam.Na silu se suvo osmehnuo. - Neću biti ovde čak ni za tvoje venčanje.Nije progovarala.Nije učinio nikakav pokret da joj priđe. - Nikada ti nisam rekao da te volim, zar ne?Odmahnula je glavom. - Ne, nikada.Zbogom, Žanet33- Ali znaš da te volim, zar ne? ~ Da.- Možda ne na isti način kao što drugi ljudi vole jedni druge. Možda na moj način.- Znam - kazala je. - Kao što ja volim tebe. Na moj način.Bacio je pogled na sat. - Mislim da je vreme.Otvorila je vrata i dala znak Švebelu, koji je čekao. Podigao je kofer i uputili su se za njim niza stepenice. Naodmori-štii, stavila je ruku na Volfgangovu, zaustavljajući ga. Sačekala je da Švebcl izađe napolje pre nego stojeprogovorila: - Zlato? Šta želiš da uradim s njim?- Ostavi ga tamo gđe jeste - kazao je. - Ciin se smestim, pisaću ti i obavestiti te.! dalje ga je držala za ruku. - Volela bih da ideš pravo u južnu Ameriku odavde, a ne natrag u Nensaćku.- Ima još poslova koje moram da obavim (amo - rekao je. - Ali ne brini, biću bc/.bedan. Ostaćii u francuskojzoni, gde mi je Moriš sve sredio.- I daije mu ne verujeni - kazala je.Pokušao je da se našali. - Fin način da žena govori o svom budućem mužu.Nije se nasmešila. - To ne menja ništa na stvari.- On je pohlepan - rekao je. - Želi titulu i novac. I zna da ne postoji način da dobije bilo šta od log;! osini prekonas. Ništa se neće desiti, veru; mi.Pogledala je u njegove oči. - Ne želim da ti se bilo šta ružno desi. Bio si previše dobar prema meni.Pročistio je grlo od iznenadne su voće. - I ti si bila dobra prema meni.- Ipak budi obazriv.Razmišljao je za trenutak. - I ti budi obazriva. Upamti šta sam ti rekao. Bez obzira na to koliko on navaljivao,nakon što se venčate nemoj da prebaciš kompanije na njegovo irne. Samo ga postavi za izvršnog direktora. Akopita zašto nećeš to da uradiš, reci mu da ti nisam ostavio dokumenta potrebna za prenos.34Harold Robim- Zapamtiću.- To bi trebalo da ga smiri - rekao je. - Ne bi se usudio da pokuša bilo šta ukoliko sve nije u njegovim rukama.- Razumem - kazala je.Ovoga puta poljubio ju je u usta. Osetio je blagu slanost na njenim usnama. Odmakao se i pogledao je. - Bezsuza.Odmahnula je glavom. - Bez suza.-- Čudne stvari se dešavaju tokom rata - rekao je. - Ali učinila si neke od njih lepim. - Ponovo ju je poljubio. - Toje za malenu. Reci joj da mi je žao što isisam mogao da čekam da se vrati iz obdaništa.- Reći ću joj.Sišfi su do ulaznih vrata, Još jednom, poljubio ju je. Ovoga puta nežno. - Auf Wiedersehcn, mein Liebchen.ifvloiisov "las zapucketao je od uzbudujućeg zadovoljstva preko Ideronskih linija iz Pauza. - Oe Colova vladaprihvatila je moj predio.";. Ti sada razgovaraš s markizom De ia Boviiom.- i"viesje markiže - rekla je. - Moa.ii li da vani uputim čestitke?- Fvladam markizo - kazno |e. - To nije sve što očekujem da ponudile.Na;a nejaki se. - To su dobre vesti.•- To /."ije sve - rekao je. - Uspeo sam da Svoja stara dokurneaU povučeni iz arhiva i pripremio ti potpuno novadokumenta.- Kako si to uspeo?-- Ne pitaj kako. Bilo je skupo, ali je vredeio. Sada ne postoji niko ko može da upre prstom u tebe. Novadokumenta su na putu ka tebi, poštom. Sacia je potrebno samo da prikačiš nove fotografije na njih, zatim da odešdo francuskog konzula i potpišeš sii. i sve je završeno.- Aii i daije postoje ljudi u Parizu koji bi mogli da me prepoznaju.- Mislio sam i o tome. Ofarbaj kosu u plavo i promeni izgled. Taiasasta kosa do ramena sada je poslednji hit uParizu i savršeno bi ti stajala. Počupane obrve takode su moderne, kao i tamne senke za oči i rumenilomnaglašene visoke jagodice. Uradi to prc aego što se fotografišeš. Još jedna stvar. Prime-tićeš da tvoja boravišnadozvola glasi na ime grofica Tanja Pojarska. ispustio sam Ana s razlogom. Baš kao što te je Volf-gang naterao da

ispustiš Tanja jer to nije nemačko ime. Želim da se vratiš lom imenu, u slučaju da bilo ko pokuša da sabere dva idva.Harold Robins- Otiću ću u salon lepote odmah ujutru - kazala je. Jedna misao proletela joj je umom. - Čini se da znaš puno oposled-njoj modi.Nasmejao se. - Posedujemo fabriku parfema u Grasu, se-ćaš se? Bilo bi jednostavno skočiti odatle u kozmetiku.Proučavao sam tržište. Nakon sve bezbojnosti ratnih godina tržište je spremno za ogroman razvoj... ženama jejednostavno dosadilo da budu neprivlačne.- Mislim da si u pravu - rekla je.- Znavn da sam u pravu - kazao je, - 1 potežem sva moguća poznastva na toni polju.- Ne volim što to potežem - rekla je - ali postoji stvar koju si izgledu, zaboravio.- Šta to?-- Naš brak.Usieđio je trenutak tišine. - Mislio sam da ćemo se veličati kad dođeš u Pariz.-¦¦ Ne - kaza"ia je. - Poznajem Francuze. Moraćeivio previše dokumenata da popunimo i n;\ previše pitanja daodgovorimo. Žeieće da provere sve, i to će potrajati čiiavu večnost. Osini toga. ko zna šta bi mogli da otkriju?Onda bi svi naši. planovi bili uzaludni. Veneaćemo se ovde čim prikupim dokumenta. To će biti mnogojednostavnije. - Nasniejala se. - Osini toga, dopada mi se ideja da. se vratim u Francusku kao žena markiza De iaBovifa.Gotovo je mogla cb aa vidi preko telefona kako se cioteru-je. - Naravno, draga moja - rekao je brzo. - Si;i godželiš.- Uzgred budi rečeno ..... upitala je -- da li si od tvojihprijatelja u Berlinu čuo bilo šta o Voitgangii?- Ni reci - kazao je.- Zabrinuta sam za njega - rekla je. - Prosio je više od dva meseca.- Siguran sam da je on dobro. Da je bilo šta krenulo naopako, čuo bih. Do sada je već verovatno izvan zemlje.- Nadam se da je tako - kazala je.- Pozovi me čim ti dokumenta budu spremna - rekao je.>om, Zanei37- Hoću - kazala je završavajući razgovor.Vrata su se otvorila i Žanet je ušla u sobu. Mahala je nekim papirom u ruci. - Maman! - uzviknula je nafrancuskom. -Pogleda; kako sam nacrtala pucu. Nastavnik mi je dao peticu. Rekao je da iiiioida nije videoovakvu pticu.Un! o \ n" " <Vi>to*v. i , ( " ist i\aik i /k> j ^lavuIli JI". " 1 " , .k< U.l \ ( " lij , >O 1 " .1 VI It 1t I > I,i1 il i"l if \{ I! i > i " •! I ( | < i f |l III 1"t"a"iji! je pcidigi;; dote. Sada ;<? hu;\ zs^odsia p-iiikn da ;(;¦; "v:m:.. - \\".:\r\v.\ ;;c udaje.ZaiiCisno boe se ozarilo osm^hoin. ¦¦¦¦"¦";ii:i ;"."::;cr;."i ;:¦<:. vr"u;;.".*,"-- Wc --¦ i".ii/.iiia \<: Tiuija. - Vnićasiio se u """an,", •.":.i /..ivivno. Udajeia mc :--;a IS-lorisa.Izraz iznenađenosti prešao je Zanetinim Sicen-, zafan je odjednom zaplakala. - Ne, tiuuium, ne! On nu ;-c ne.dopada. On je loš eovek.- On nije loš čovek - kazala je Tanja strpljivo. - On je veoma fin. Vidcćeš, On te puno voli.- Ne voli me! - plakala je Zanei. ~ On me mrzi. Uvek me štipa kada ti ne gledaš i povreduje ine.- On ne želi da te povredi - objasniia joj je Tanja. - To je samo njegov način da ti pokaže da te voli.- Ne, nije! - rekla je Žanet uverljivo. - Po njegovom licu mogu da zaključim da on želi da me povredi, a kada nejauknem, on me uštine još jače. - Ponovo je zaplakala. - Ne želim da se udaš za njega. Želim da se udaš za tatugenerala.38Harold Robins- Žao mi je, Zanet - kazala je Tanja odlučno, spuštajući je dole. - Postoje stvari o kojima ti ništa ne znaš. Udaćuse za njega, i to je posiednja rcč o tome. Sada se popni u svoju sobu i smiri se.laI dalje jecajući, dete je otišlo do vrata. Na vratima, okrenuše, brišući nos i lice podlakticom. - Baš me briga -rekla je prkosno. - Cak i ako se uđaš za njega, ja ga i dalje neću voleti. Venčali su se tri neueljc kasnije, i uprkosčinjenici da je Tanja kupila Zanei.i novu belu haljinicu za veličanje, ona je odbila da s njima ode kod matičara.

Zurila je u sebe u ogledalu, još se nije navikla ".!a vidi sebe s plavom kosom. Na neki čudan način osećaia segotovo kao da je postala druga osoba. Ranije je osećaia svoja erotičnosi kao jedva pri metnu i tihu. Sada je bilaočita i jaka, skoro kao da je imala sopstveuu snagu - snagu koju nije mogla da obuzda.Polako je očetkala kosu, osećajući meku senzualnost svakog svilenog pramena. Zastala je, pogledavši u ogledalo.Nešto nije bilo kako treba. Tada je shvatila. Bela svilena spavaćica koju je odabrala za svadbenu noć. To je bilapogreška.Okrenula se ka malom koferu koji je spakovala da ga ponese u hotel. Brzo ga je pregledala. Trenutak kasnijeprome-nilaje spavaćicu. Sada kada je pogledala u ogledalo razume!;.; je poriv koji ju je naterao c(a stavi, crnučipkanu spavaćicu u kofer. Sada je bila drugačija. Sada je bila neka druga. Misao joj je proklela umom. Lilit.Ponovo se pogledala. Sada je bila spremna. Iznenada je osetiia kako noge počinju da joj drhte i stavila je oberuke na umivaonik da bi se primirila. U ogledalu je videla bradavice na dojkama kako iznenada štrče napred,gotovo se probijajući kroz koprenastu čipku.Odmahnula je glavom silovito da to ukloni, šta nije bilo u redi; s njom? Nije bilo kao da joj je on prvi muškarac.Zatvo-rila je oči za trenutak. Sinulo joj je. Čudovišni ud igrao joj je pred zatvorenim očnim kapcima. Krajnji simbolmoći muškarčeve. Sam muškarac nije bio ništa. Bio je to Priap sa svim obožavanjem koje je izmamljivao. Osetilaje kako joj vlažnost preplav"jiije slabine.Sačekala je dok nije osetila da može da obuzda drhtanje nogu, zatim je ugasila svetio u kupatilu i otvorila vrataspavaće sobe. Njenim očima bio je potreban trenutak da se priviknu na nejasno svetio.On je stajao, nag, kraj kreveta, leđima okrenu! ka njoj. Ne pornerivši se od kreveta, okrenuo se polako ka njoj.Najpre je videla samo njegove ieške blislajuće oči i usne povučene nazad čvrsio preko malih belih zuba; zatim jenjen pogled pao, privučen neumoljivo ka njegovom udu. Osetila je kako drhtanje ponovo počinje u njenimnogama, usta su joj odjednom bila suva s dahom koji joj je zastajao u grlu.Bez reci, jednom rukom joj je dao znak da mu priđe, drugu je sakrio iza leda.Cutke je krenula ka njemu, osećajući kao da bi mogla da padne sa svakim korakom koji je načinila. Napokon jebila pred njim, očiju i dalje oborenih. Osećaia se kao da je omadi-jana njegovom niuškošću.Odjednom se pomerio i jednom rukom joj pocepao crnu spavaćicu koja je sada ležala na podu oko njenih nogu iona stajala naga pred njim. 1 daije nije progovarao.Osetila je vlažnost kako joj se sliva niz unutrašnju siranu bulina. Aii nikako nije mogla da se pomeri. Kao dajenjegov ud preuzeo sva snagu u njenom tešu. Nije videla njegovu drugu ruku kako mu se pomalja iza leđa. Bio jepotreban trenutak da udarni talas bola dopre iz njenog tela do mozga. Agonija je biia tako jaka da joj se vrisaknehotice oteo iz grla.Tada je ugledala bič sa devet čvorova u njegovoj ruci, dok su se mali metalni šiljci na vrhovima uzanih remenapresijavali na svetlu. Pogledala je niz telo. Bič je već ostavio tragove na njenim grudima, stomaku i butinama, ikrv je počinjala da curi na mestirna gde joj je metal pokidao meso.40Harold RobinsPre nego što je bilo šta izustila, njegov grub glas ju je presekao: - Kurvo Svapska! Misliš li da ću ja biti kaodrugi?Rob tvojoj pički?Mogla je samo da odmahne glavom. Nikako nije mogla da progovori. Od straha je ostala bez glasa.Usadio je još jedan udarac bičem. Ponovo bol. Zatim sen^ova ruka našla u njenoj kosi okrutno je prisiljavajući da j.,rfx is,,lV:(l nie!"". Pokušala je da pokrije licerukama, ali ju iTori"Tl(>4> da ^ia glavu kako hi mog.hi -M & gleda. Njegov {iaf sada potpuno ukruain, štrcao jenad njenim li^m k"odžinovska zmija.Ghr, mu je bio gnsb i okrutan. -¦ Ti si ^bk<ja; a o\- ;,e tvoj "os.-"iHUir Pogledaj ga i v;siaj d" ii -tisi nisin dopjegova kurva.& "lr"\l"v , "¦ .)-, „¦;,..*,.,, -.l-ivn i,;- i.nuiii Miran!, ali on ju je Pokušala ;e aa (.-i.viv¦..(.. :.,LiVI- !"" "-w.,u ¦•" ¦ -¦ _-> ¦"_.fi-k-io vfl kosu ne dozvoljavajući joj da se pomen. Aahm je p„novo ošinuo bičem. Ovoga jmia rnx.ko S.:iU;.l"otom jos jednom. Bol ju je oi)U-^o i vnsoMU, j^ |;U",;u sinrvog od pro-muklosti.£.„, ja -a f.: njen bolni viisak i/uv.vao. Njegov ud je počeo d:i skai/icao*ii(uta""kobra, dok je njegovo semevaljalo po njoj. i"."."jv-ito"iM ie udario bičem i činilo se da bo! i seme teku zajedno no njenom to i u.Kada je bilo gotovo, odgurnuo ju je silovito na pod. Stro-poStah" se jecajući, kraj njegovih nogu, nemoćna da seporneri. Stajao je ćutke za trenutak, dišući teško, gledajući dole u nju. Po[om"ju je podbo nogom prevrnuvši jena leda, dok je onazu-ila u njega. . _ .Glas mu je sada bio smiren. - Uli u kupatilo, kurvo, i očisti

se.Nije se pomerila.Ponovo udarac biča. Telo joj je poskočilo od bola. - Uradikako kažem!Lagano se prevrnula na ruke i kolena i počela da puzi ka kupatilu. Čula je njegov glas iza sebe,. - Čekaj! - Stalaje. Videla je njegova stopala kako koračaju oko nje i zaustavljaju se ispred nje. Nije podigla glavu.Zbogom. Žanet41- Pogledaj me! - zapovedio je.Pogledala je uvis. Držao je penis u jednoj ruci. Odjednom je potekao urin iz njega; njegova topla goruća slanostdonosila je novu patnju sirovom krvarećem bolu njenih rana. - Ne! - zavrištala je, pokušavajući da se pomeri. Aliponovo je usledio udarac biča i bol ju je oborio na tlo; pružila se kraj njegovih nogu.Potom je završio i nasmejao se. - Sada možeš da ideš.Negde u sebi našla je snage da ga pogleda. Glas joj je zazvučao kao u životinje, dubok i promukao. - Ubiću tezbog ovoga!Ponovo se nasmejao. - Ne, nećeš - rekao je prezrivo. -Zato što ako to učiniš, i ti i tvoje dete ćete umreti. Mora damisliš da sam budala. Nisam. Sva tvoja stara dokumenta su na sigurnom mestu, i ako mi se bilo šta desi, dospećevlastima.Lagano se vratio do kreveta i seo. Glas mu je bio opušten, sada gotovo nežan. - Pošto se opereš i počistiš ovajnered, dođi u krevet. Cekaću te. - Zatim se ispružio i pokrio čaršavom. -Ne moraš da žuriš. Mislim da ću malo daodspavam.Uhvatila se za kvaku na vratima i uspravila se. Za trenutak se naslonila na vrata, a onda ih je otvorila. Svanulo jepre nego što je izašla i činilo se da on još spava. Prišla je tiho vratima ormana da uzme haljinu.Začula je njegov glas iza sebe: - Dođi ovamo.Nije se ni pokrenula.Sedeo je u krevetu, držeći bič u ruci. - Rekoh, dođi ovamo.Lagano se pomerila ka njemu.- Lezi i raširi noge.- Ne, - Ošinuo ju je bičem. Ćutke je legla na krevet. Zbacio je čaršav sa sebe. Već je imao erekciju. Nadvio senad nju i pokušao da prodre u nju. Ali ona je bila suva i zatvorena za njega. Pljunuo je u ruku i protrljaopljuvačku po sebi, a zatim se jednim silovitim pokretom zario duboko u nju.Ponovo je zavrištala u bolu dok se njegova ogromna krutost probijala kroz nju. Počeo je da se kreće i ona jenastavila da vrišti na rastuću silinu njegove nabujale strasti. Bilo je to42Harold Robinsmučenje za koje nije ni sanjala da će ga ikada doživeti. Napokon je svršio.Za trenutak, ležao je dahćući na njenim grudima, zatim se podigao na ruke, gledajući dole u nju. Srhešio se. - Zarto nije ono što si zaista želei a? Kita kao u konja?Piljila je u njegove oči s mržnjom. Glas joj je bio hladan, -Videla sam kite konja veće od tvoje, ali nikada nisampoželelada me zaskoče.Njegova ruka sevnula je preko njenog lica. Mogla je da oseti bele tragove prstiju kako počinju da rumene odbola. Glas joj je i dalje bio hladan. - Da li si završio"?Klimnuo je glavom.- Onda se skini sa mene. Želim da te isperem iz sebe.Posmatrao ju je kako hoda ka kupatilu. - Tanja.Okrenula se da ga pogleda.Činio se iskreno zbunjen. - Ne razumem te. Staje to što tiželiš?Duboko je udahnula. - Muškarca - kazala je, zatiru jezatvorila vrata kupatila za sobom.Vozač je otvorio vrata i Moriš je izašao prvi, okrenuvši se da je prihvati za ruku da joj pomogne da izađe.Izbcgiu je njegovu raku, uhvativši ga za ručni zglob, i kada je izasla, sačekala je da Žanet stane kraj nje pre negošto se okrenula da pogleda kuću. - To je velika kuća - rekla je.- To je bio dobar pazar - kazao je. - Vlasnici su želeli daje što pre prodaju.Osetila je kako je Žanet steže za ruku. Bila je to velika siva kamena kuća, više od dvadeset metara široka,zaklonjena iza ograde od kovanog gvozda u majušnom vrtu koji je gledao na ulicu. Iza ogromnih središnih kapijanalazila se stazica koja je vodila do ulaza s vratima od bojenog stakla zaštićenih rešetkom od kovanog gvozda nakojoj je već bio postavljen grb Bovilovih.

Zbogom, Zanet43Uputila se za njim ka vratima dok je vozač vadio njihov prtSjag iz kola. Vrata je otvorio batler u livreji pre negošto je Moriš imao priliku da pozvoni.- Da li da preneseni mladu preko praga? - upitao je Moriš zajedljivo.Nije. se potrudila da mu odgovori i ušla je u kuću. Kao što je bio običaj, posluga je bila postrojena u predvorjuda dočeka novu gospodaricu. Bilo ih je šestoro, svi u uniformama. Anri, batler, njegova žena, Margerita, koja jebila kuvarica, i četiri mlade devojke, sluškinje koje će se brinuti o održavanju kuće i drugim poslovima. Renc,vozač, još je bio napolju.Rukovala se ;¦; njima ponaosob, blagim klimanjem glave prima jun njihove mak ione. ¦- Madum markizo -promrmljali su s jjoštovas"nein.Po prcdslav!janju, jedan mladić iznenada se pojavio iz jedne od prostorija koje su vodite " predvorje, noseći nekepap;re u ruci. Zastao je kada ih je ugledao. - Izvinite me - rek;so je na engleskom. - Nisam znao da ste stigli.I pre nego što je čula njegov naglasak Tanja je mogla da zaključi, na osnovu kroja njegovog odela, da je mladićAmerikanac. Bacila je pogled ka Morisu.¦¦- Draga moja - kazao je Moriš. - Mogu li da ti predstavim mog izvršnog pomoćnika i sekretara, DžerijaDžonsona? Dže-ri, madam markiza i njena ćerka Žanet.Nezgrapno, Amerikanac se poklonio. - Zadovoljstvo mije, madam markizo.Tanja nije ponudila svoju ruku. - Gospodine Džonsone.- Da li bi volela da vidiš kuću, draga moja? - upitao je Moriš.Tanja je odmahnula glavom. - Malo sam umorna od puta. Voiela bih da se najpre odmorim i malo osvežim.Moriš kliranu glavom. - Dob.ro. - Okrenuo se ka batleru. -Da li biste poveli madam markizu do naših odaja ipobrinuli se za njenu udobnost. ~ Okrenuo se ponovo ka Tanji. - Treba da pogledam Beka dokumenta sDžerijem, Pridružiću ti se uskoro.44Harold RobimZbogom, Žanet45Tanja je bacila pogled ka mladom Amerikancu. Iznenadno, mnoge stvari su složile u njenoj glavi. Klimnula jeglavom lagano, nikakav znak misli nije joj se video na licu, zatim, uhvativši Žanetu za ruku, pošla je za batleromuza stepenice.Tanja je lagano izašla iz kade i pružila ruku ka velikom peškiru i umotala se u njega. Brzo se obrisala, zatim ga jeispustila na pod i stala ispred ogledala. Modrice i posekotine njene svadbene noći nestale su sa njenog tela, ali nei iz njenog uma. Odenula je svileni bademantil i otišla u spavaću sobu. Pritisnula je zvono za sluškinju i sela zatoaletni stočić. Začulo se blago kucanje na vratima. - luitrez.Sluškinja je ušla i naklonila se. - Madam.Tanja je pogledala. Bila je to mlada dcvojka tamne kovr-džave kose i krupnih braon očiju. - Kako se zoveš, dete?- Luiz, madam.- Luiz, da li bi mi donela čaj, molim te"?- Sa zadovoljstvom, madam. - Sluškinja se ponovo naklonila i napustila sobu.Tanja se ponovo okrenula ka ogledalu. Nehajno je dodirnu-la kosu. Nevolja s plavušama bila je ta što je svakihnekoliko nedelja bilo potrebno farbanje. Mrzela je ružan izgled tamnog korena kose, mada se činilo da mnogimženama to ne smeta. Ponovo se začulo kucanje na vratima. Misleći da se to sluškinja vraća sa čajem, pozvala je: -Entrez.U ogledalu je videla kako se otvaraju vrata. Brzo je bade-mantilom prekrila grudi, dok je Džeri ulazio u sobu, sfasciklom dokumenata u ruci. Pogledala ga je začuđeno. - Da?- Markiz bi želeo da potpišete ova dokumenta - rekao je. Ona klimnu glavom. - Stavite ih tamo na sto ipozabavićuse njima.Stajao je tamo, premišljajući se.- Nešto nije u redu? - upitala je.- Markiz je rekao da je neophodno da odmah potpišete ova dokumenta.Ustala je i pogledala ga u lice. - Recite markizu da neću potpisati ništa dok ne pročitam dokumenta. - Pružila jeruku. -Možete mi ih ostaviti.Mitro joj ih je predao i okrenuo se ka vratima. Njen glas ga je zaustavio.- Uzgred budi rečeno - upitala je nemarno - kako ste upoznali markiza?- Pre nekoliko godina u Engleskoj - kazao je. - Bio sam docleljen generalštabu kao oficir za vezu sa snagamaSlobodne Francuske. Kada se ral završio i ja odlučio da ostanem u Evropi, markiz je bio dovoljno ljubazan da miponudi ovaj posao.

- Razumem. - Klimnula je glavom zamišljeno, zatim se osmehnula. - To mora da je bilo veoma pogodno zaobojicu.- Bilo je - rekao je, osećajući se lagodnije sada i osmehu jući se. Ponovo se okrenuo, zgrabivši rukom kvaku navratima.- Džeri.Ponovo ju je pogledao, držeći ruku i dalje na kvači. ¦- Da, madam?Glas joj je zvučao bezazleno. - Koliko ste već dugo vi i markiz ljubavnici?Videla je kako se rumenilo pomalja na njegovom licu i njegove plavosive oči postaju zelene od mržnje. Zatim suse njegove usne stegle ne odgovarajući i napustio je sobu naglo, gotovo zalupivši vratima za sobom.Sedela je za stočićem za doručak blizu prozora, pijuckajući čaj i čitajući dokumenta kada je Moriš ušao u sobu.Bacila je pogled ka njemu. - Mogao si da kucaš - rekla je nehajno. -Učtivo je učiniti to.Lice inu je bilo zajapureno i besno. - Džeri mi je rekao da nećeš da potpišeš dokumenta.- Neću dok ih ne pročitam - kazala je zadržavajući smirenost u glasu. Bacila je pogled dole ka fascikli u raci. -Sada kada sam pročitala, uopšte ih neću potpisati.46Ftarold Robim- Sve je trebalo da bude zavedeno kao imovina nakois stose venčamo - rekao je. - Volfgang je rekao da ćemo to da uradimo.- To je on rekao - složila se prijazno.- O?n.k\ to uradi .....kazao je.Odmahnula je glavom. -¦ Ne.- Moraš - rekao je. - Preuzeo sam mr:oge rinansijske obaveze zasnovane na tom dogovoru.- To je nepovoljno - kazala je.- Čak sam i ovu kuću kupio na osno\ \\ log- Primetila sam to - kazala je. - N U\ >y " u ^"< II i ise plati novcem iz Volfgangovih koiup.mi va namera nije bila da se ti oboga!- Onda ti naineravaš da zadržiš s " <- Dok mi Vollgang ne kaže drugačije.- Šta ako ga nikada više ne čuješ? Slegnula je ramenima.- Po francuskom zakonu ti si odgovorna ;a\ novac ii svakom slučaju - kazao je.- Znam to - rekla je smireno. - Ali sutra, ću poiražki beležnika, i kada on unese neophodne promene udokumenta, platiču.- A šta bi ja trebalo da učinim?- Samo ono što smo se dogovorili. T! ćeš biti izvršni direktor kompanija. Dobro upravljaj njima i "em;> razlogada se ne obogatiš.- Nećeš se izvući s tim - zapretio je. - Mozcš da budeš proterana.- A gde ćeš ti biti ako otvoriš tu Pandomiu kutiju? -upitala je bojažljivo se osmehnuvši. - Posebno kada im ispn-čara o okolnostima koje su dovele do našeg braka.Zurio je u nju ne progovarajući.- Možeš sada da ideš - kazala je mimo, otpuštajući ga.......Adok biidsš silazio dole obavesti batSera da ćti za nekoliko minuta biti. spremna da pogledam ostatak ;cnee.¦om, Aanet47- Da 11 madam markiza želi da uradim još nešto? - upitao je podrugljivo,- Da -¦ rekla je. - Reci svom dečku da se iseli iz kuće do večere. Znaš kako posluga voli da ogovara. Mislim dane bi bilo lepo da šire po Parizu glasine daje mesje markiz peder.Sačekala je dok se vrata nisu zatvorila za njim, zatim je otišla u kupatilo i otvorila torbu sa šminkom. Podigla jegornji pregrndok i stavila ga na mermernu površinu pored umivaonika. Brzo je izvadila teglice s kremama ilosionima iz torbe dok nije oslobodila kožnu torbicu na dnu. Zatim je uzela kožnu torbicu i držala je u ruci.Zlatna ugravirana slova zasijala su ka njoj. W v B Sclv.ve-ritigru.Otvorila je torbicu. Srebrno-čelični brijači zableštali su. Sedam komada. Po jedan za svaki dan u sedmici.Označeni crnim slovima na ručicama od slonovače. Od ponedeljka do rede) je. Pronašla ih je u kupatilu kuće uŽenevi i nehotice ih spakovala u torbu. Sada je znala da to uopšte nije bilo slučajno. Iznenada joj je sinula misaoda ih Volfgang uopšte nije zaboravio. Namcrno ih je ostavio tamo gde je mogla da ih pronađe.Brzo se vratila u kupatilo i stala na sredinu prostorije. Trenutak kasnije donela je odluku. Sa svake strane dušekaiza dva para jastuka između dušeka i uzglavlja. Zatim jedan ispod dušek;1. :;a svake strane u podnožju kreveta.Jedan ispod jastu-četa na malom kauču ispred stočića za kafu, još jedan ispod jastučeta stolice za ležanje iposlednji iza zavese na prozoru blizu stola za doručak.

Još jednom se poslednji put osvrnula okolo, zatim je vratila kožna torbicu u kupatilo baš kad se začulo batlerovokucanje na vratima.Bilo je potrebno više od dva sata da joj batler pokaže kuću, i kada su se napokon vratili u njenu sobu, pohvalilaga je. -Veoma dobro ste obavili posao, Anri. Zadovoljna sam.48Harold RobinsPoklonio se. - Hvala vam. madam. Da li je madam spremna da nastavi s raspakivanjem prtljaga?- Da, hvala vam.- Obavestiću Luizu da dođe i pomogne vam. Do sada je trebalo da završi posao u sobi vaše ćerke. - Dvoumio seza trenutak, - U koje vreme bi madam želela da bude večera?- U osam sati.- U trpezariji?Pogledala ga je začuđeno. - Zašto pitate?Bilo mu je nelagodno......Mesje markiz me je obaveslio daon večeras neće večerati kod kuće. Ćutala je.- Možda bi vama i vašem deletu bilo ugodnije u sobi za doručak. Veoma je prijatna i gleda na vrt.Klimnula je glavom. - Dobra, ideja, Anri. Hvala vam.- Hvala vama, madam. - Ponovo se poklonio i krenuo ka vratima.- Anri.Zastao je. - Da, madam?- Pokazali ste mi sve prostorije osim sobe moga muža. Volela bih sada da je vidim.- Izvinite me, madam - kazao je nelagodno. - Misliosam...- Ne. Nisam je videla. Ne znam čak ni gde se nalazi. Pokazao je rukom ka uskim vratima na daljem zidu njenesobe. - Ako bi me madam sledila.Pogledala je u vrata. Uža od običnih, do tog trenutka mislila je da je orman. Vrata su vodila u uski hodnik neštomanje od metar širok i malo duži od metar, na čijem kraju su se nalazila još jedna uska vrata.Otvorio joj je druga vrata i ušla je u Morisovu sobu. Stala je tamo na trenutak. Trebalo je to da zna. Moriš jeuzeo najbolju sobu za sebe. Sva četiri prozora bila su na prednjem delu kuće s pogledom na park preko putaulice. I bila je nedavno ukrašena na način koji je nekako bio ženstveniji negoZbogom, Žanet49što je bila uređena njena soba. Ušla je u kupatilo. Čak i ono bilo je više nego dvostruko veće od njenog kupatila.Izašla je iz kupatila i zatekla batlera kako stoji nasred sobe i posmatra je. - Veoma lepo, Anri.Glas mu je bio suzdržan. - Da, madam.- Predomislila sam se. Ne morate da pošaljete Luizu da me danas raspakuje. Može sutra.- Da, madam.- Sutra ćemo tak ode zameniti sobe - kazala je. - Ja ću zauzeti ovu sobu, moja ćerka će se preseliti u moju, a vićete premestiti markizovc stvari u sobu moje ćerke.- Ali, madam.., - bio je zapanjen.- Da, Anri? - Glas joj je bio hladan.- Mesje markiz. Lc patron. - Mucao je. - Njemu se to neće dopasti.Staloženo je podnela njegov pogled. - Ako sam u pravu, Anri, lc patron je vaš poslodavac, osoba koja vas plaća.N"est-ce pas?- Tako je, madam.- Onda nemate zbog čega da se brinete - rekla je, i dalje hladnog giasa. - Pošto sam ja osoba koja vas plaća, a nemesje markiz, ja sam la patronne. 1 jedina osoba koju treba da zadovoljite.Oborio je oči pred njenim prodornim pogledom. Poklonio se. - Da, madam.- Još jedna stvar, Anri - dodala je. - Sutra kada zamenimo sobe, takode ćete naložiti bravaru da promeni brave navratima.- Da, madam. Da li ima još nešto, madam?Krenula je natrag kroz uzani hodnik. - Obavestite me čim gospodin Džonson ukloni svoje stvari.- On je već napustio kuću, madam. Otprilike pre sat vremena dok smo bili na trećem spratu.- Dobro - rekla je. Dala je do znanja kako stvari stoje i znala je da njemu to nije promaklo. - Hvala vam,Anri.Harold Robins: - Zar mesje Moris neće večerati s nama?Tanja je pogledala preko malog stola u svoju ćerku. -Neće, dušo. Izašao je.Žanet je bila znatiželjna. - S tom devojkom? Tanja je bila zbunjena. - Kojom devojkom?- Znaš. - Žanet je zvučala prostodušno. - Tom. Onom koja se oblači u mušku odeću.Tanja je zurila u svoju ćerku. - On nije devojka. On je muškarac.

- Ako je ona muškarac, zašto si je izbacila iz kuće? - upitala je Žanet oštro.Tanja je bila iznenađena. Dete je videlo više nego što je ona mislila da jeste. - Potrebna nam je soba za nekogdrugog -objasnila je, osećajući nezgrapnost svojih reci.Žanet je ćutala dok je jela supu. Ponovo je podigla pogled pošto je Anri uklonio njen tanjir, - Ja i dalje mislim daje ona devojka.- Šta te navodi da tako misliš?- Bila sam dole u kuhinji kada je mesje Moris sišao i rekao joj da si ti naredila da ona ode.- To ne znači da je on devojka.- Kada sam se potom vraćala gore stepenicama, prošla sam pored njene sobe. Ona je plakala, a mesje Moris ju jeljubio i govorio joj da će sve biti u redu. Ponašao se baš kao da je ona devojka.Tanja je ćutala. - Možda se jednostavno osećao loše -napokon je rekla.Žanet je odmahnula glavom, - Vadila je haljine iz ormana i stavljala ih u kofer. Kada su me videli da stojim tamo,mesje Moris je nogom zatvorio vrata. Ali nisu mogli da me prevare.- To sada ionako nije važno - presudila je Tanja. - U svakom slučaju, on je otišao i neće se vratiti.Zbogom, Žanet51Ćutale su dok nije posluženo glavno jelo. Žanet je zasekla parče mesa. - Ovo je dobro, zar ne? Francuska kuhinjaje bolja od švajcarske.Tanja se nasmešila. - Da, dušo.Žanet je uzela još jedan zalogaj hrane. - Zaista mi se dopada. - Zatim je, ne menjajući boju glasa, rekla: - Da liboli kada mesje Moris stavlja svoju veliku stvar u tebe?- Žancl! - Tanja je bila zaprepaštena. - Gdc si uopšte naučila takve stvari?- U školi - odgovorila je Žanet nehajno. - Sva deca u školi pričaju o tome. Neki od njih su videli majke i očevekako to rade. Misliš li da ćeš mi jednom dozvoliti da gledam kada mesje Moris radi to tebi?- Ne - kazala je Tanja oštro. - I nije lepo da se o tome priča. Fine dcvojke nikada ne pričaju o tome.- Ušla sam jedne noći u tvoju sobu kada ste ti i tata general to radili. Ali niste me videli, i izašla sam. - Pojela jejoš jedan zalogaj mesa. - Ali stvar mesje Morisa je dva puta veća od tata generalove. Zato sam pomislila da bimoglo da boli.- Kako znaš te stvari?- Mesje Miris >svek ostavlja vrata kupatila otvorena kada mokri. Nisam mogiit da ne vidim. On čak zna da samga videla i obično se nasmeši.Tanja nije znala šta da kaže. Moris je ostao u Ženevi samo nedelju dana nakon venčanja, a onda se vratio u Parizda sredi kuću, i nije ga videla sve dok ih danas nije sačekao na železni-čkoj stanici. - Pa, to se više neće ponoviti- napokon je rekla. - Sutra ćeš promeniti sobu i preći u sobu pored moje.- Gde će biti mesje Moris?- On će se preseliti u tvoju sobu.- Onda ti on neće praviti bebu tom svojom stvari? - upitala je Žanet.- Neće - kazala je Tanja nedvosmisleno.- Zašto neće?Tanja pogleda u ćerku. Glas joj je postao blag. - Zato što si li jedino dete koje želim. Ne želim drugu bebu osimtebe.Harold RobinsOsmeh se odjednom razlio po Žanetinom licu. Ustala je sa sloiice i potrčala ka majci, zagrlivši je. - Stvarno? -uzviknulaje.Tanja je zagrli. - Stvarno. Ti si jedina beba koja mi jepotrebna.- Drago mi je, intiman - rekla je Zanet. - Ne želim da imašdrugu bebu osim mene.

i o uli a w tla noćnu lampu. Kapciv s 10 ]c to diu dan, počeo je oko šesti t k " nj vožnja vozom nije biiau "> i s* \ j,"ii]iini i polaženjima. Zelela jei h i i i i ih nije uspela. Morala jem " i > "i U hi u njen san. Promeško-i> i i ii i i tavi taj zvuk, ali bio je i ¦> il") o< i / \ Mcdajućise u radijumske i 1 ><l uuku budilnika. Prevrnuta se na

IO s 1 ilI (I O I 1 1.„,!i.j......u _../,),..o i/, a ta i io g hodnika koji je spajao njihove sobe. Neko je bio tamo s Morisom, ali glasovi subili previše nerazgovetni da bi mogla da zaključi da li je u pitanju jedna ili više osoba. Ležala je tiho u mraku.Nakon izvesnog vremena činilo se da su glasovi jenjavali i zatvorila je oči izaspala.Nije znala koliko je vremena prošlo kada se začulo oštro škijocanje prekidača za svetio i kada je iznenadnapoplava sveti a po sobi trgla iz sna. Sela je u krevetu, trepćući očima na zaslepijujućoj svetlosti. Oči su joj sebrzo privikle.Spojna vrata bila su delimično otvorena i Moriš je stajao iza njih, gledajući je.- Izlazi! - kazala je hladno.Umesto toga, širom je otvorio vrata i kročio u sobu. Bio je potpuno nag, a bič s devet čvorova vukao se po podudok ga jeZbogom, Žanetdržao u desnoj ruci. Zaustavio se nasred sobe, zureći u nju, i levom rukom počeo da gladi svoj ud do erekcije.Bacila je pogled ka njegovom udu, zatim nagore ka licu. -Ovoga puta neće delovati - rekla je, glasa i daijehladnog. -Izlazi.Iznenada se nasmejao, zatim se okrenuo i pozvao: - Ud i, Džeri, dragi. Dozvoli da ti pokažem kako da postupaš snema-čkom kurvom.Džeri se pojavio na dovratku. I on je, takođe, bio nag i držao je bocu konjaka. Piljio je u nju i kikotao se pijano.Bič je zafijukao preko kreveta ka njoj. Digia je ruke uvis, primivši većinu udaraca po rukama, štiteći lice. Bič jeponovo zafijukao, padajući preko njenih grudi, još pokrivenih čaršnvou.~ Izlazi iz kreveta, kurvetino! - zarežao je Moriš.Cutke je ustala iz kreveta, njena bela pamučna spavaću:;.! dodirivala je pod. Stajala je uspravna, okrenuta kanjemu.- Džeri, pocepaj joj spavaćicu - zapovedio je Moriš.I dalje se kikoćući, Džeri je hodao ka njoj. - Hoćeš piće, draga? - upitao je, mašući bocom konjaka. Zurila je unjega ne odgovarajući.,- Daj joj govno! - obrecnuo se Moriš. - Pocepaj joj spavaćicu. Ja imam ono što ona želi.Nije rekla ništa kada je Džeri pokušao da joj podere spavaćicu. Ali pamuk je bio prejak i nije se dao pocepati.Napokon joj je povukao spavaćicu preko ramena i pala je na pod. Piljio je u nju, zatim je pružio ruke i dodirnuojoj grudi. - Ima velike sise - kazao je gotovo sa zavišću.Ljutito gaje pljesnula po rukama i odgurnula ih od sebe.Zakikotao se. - Ne brini, draga. Još godinu dana i počeće da li vise preko stomaka. Uvek je tako s velikim sisama.Onda nećeš biti tako ponosna na njih.Bič je ošinuo njeno telo. Ugrizla se za usne od bola. - Dođi ovamo - zapovedio je Moriš.Culke se pomerila ka njemu, zaustavivši se pravo ispred ii|ci",a, očiju uperenih u njegovo lice. Zgrabio ju je zakosu,54Harold Robinsprisilivši je da pogleda nadole u njega. - Pogledaj u svog gospodara, kučko, robinjo!Pokušala je da odvrati glavu od njega, ali bič joj je ošinuo ramena dok ju je on ljutito primoravao da klekneispred njega. Povukao joj je glavu unazad zatežući joj vrat, prisiljavajući je da otvori usta. - Puši ga!Pokušala je da zatvori usta. Ovoga puta bič je pao preko njenih leda i zadahtala je od bola. - Sada. Hoćeš li dauradiš kako ti kažem?Lagano je pružila ruku ka njegovom udu dok se pomerala ka malom kauču pored kojeg je stajao. Obuhvatila gaje jednom rukom, privlačeći ga ka ustima, dok je drugom rukom između jastuka tražila brijač.Moriš se nasmejao pobcdonosno. - Rekao sam ti da znam šta ona želi.Džeri se zakikotao. - Nikada ga neće staviti u usta. To je najveća kita u Parizu.Sada je brijač bio u njenoj ruci. Srebrno sečivo blesnulo je nakratko na svetlu. Jedan mlaz krvi iznenada sepojavio na Morisovom telu protežući se od pupka do dlaka iznad stidne kosti.Moriš je zavrištao u iznenadnom bolu gledajući dole. - Šta ni ini to uradila, kučko? - Zatim je ugledao krv. -Ubila si me! - zavrištao je i pao na pod onesvestivši se.Ustala je, zureći u njega, i dalje držeći krvavi brijač u ruci, zatim se okrenula da pogleda u Džerija.Odjednom se istreznio, bledog lica, kao da će mu pozliti. Nije skidao pogled sa brijača u njenoj ruci i pokušao jeda govori, ali nikakve reci nisu mu dolazile na usne. Zatim joj se, užasnut, zagledao u oči.- Mogla sam da ga ubijem, ali nisam - kazala je smireno. Zakoračila je preko Morisa i uputila se ka kupatilu. Navratima se okrenula natrag ka Džeriju. - Bolje da pozoveš lekara. Biće mu potrebno nekoliko kopči ili bi mogaoda iskrvari na smrt.- Šta ćeš ti da uradiš? - upitao je promuklo.

Zbogom, Žanet55- Idem da spavam u sobu moje ćerke - rekla je. - Ipak, nisam odgovorna šta vas dvojica radite jedan drugomekada se napijete.Bilo je oko deset sati ujutru i ona je sedela za stolom za doručak pijući kafu nakon što je odvela Žanet do noveškole kada je on ušao u sobu. Bacila je pogled ka njemu. - Bolje sedi- rekla je mirno, kao da se ništa nije dogodilo prethodne noći.- Ne izgledaš previše dobro.Spustio se na stolicu. - Lekar kaže da bi mogao da mi ostane ožiljak do kraja života.- Šteta - kazala je neodređeno.Pružio je ruku da uzme kafu i napunio je solju. Otpio je gutljaj i pogledao je. - Sada, šta da radimo?Srela je njegov pogled. - Prestajemo da igramo igrice i prelazimo na posao. Zar nije to smisao čitavog dogovora?Klimnuo je glavom mrzovoljno u solju kafe.- Ti si dobar trgovac - rekla je. - Volfgang je to priznao odavno. Uvažavam to i poštujem tvoje sposobnosti.Nisam se promenila u tom pogledu.Podigao je pogled. U njegovom glasu osećalo se iznenada nadošlo poštovanje. - Ti si čudna žena, Tanja.- Možda - kazala je. - Ali ti i ja imamo jednu stvar zajedničku.- Šta je to?- Oboje smo ljudi koji se bore za opstanak - rekla je lagano. - Dogurali smo ovako daleko zajedno i ne postojinikakav razlog da dopustimo da nas neka trenutna glupost uništi i spreči da idemo dalje.Srknuo je gutljaj kate. Već se ohladila. Spustio ju je. - I nisi ljuta zbog onoga što se dogodilo?- Da li bi trebalo da budem? - upitala je. - Što se mene liče, to je završeno. Da li si ti ljut?56Harold RobinsRazmišljao je za trenutak. - Da. I ne. Ali u pravu si. To jezavršeno.- I dalje možemo lepo da živimo, mesje markiže. - Os-mehnula se. - Za oboje..Podigao je glavu posmatrajuci je netremice. Zatim je lagano klimnuo glavom. - Madam markizo, počinjem daverujem da si u pravu.- Naravno da sam u pravu, Morise. - Nasmešila se. Podigla je zvonce za poslugu. - Sada, dopusti mi da pozovemAnrija da ti donese malo vruće kafe i doručak.Glas se začuo preko telefona, odjekujući putanjom dugom deset godina. - Ovde Johan Svebel.Moriš je osetio kako mu se steže čvor u stomaku. Čak i posle deset godina, obuzeo gaje strah. Nije mogao daprogovori.- Sećate me se? - Nemački naglasak bio je slab. - Prosio je puno vremena.- Da - odgovorio je Moriš. - Prošlo je puno vremena.- Pozvao sam madam rnarkizu, ali nije kod kuće. Uputili su me na vas.- Da. Ona ima zakazan sastanak.- Trebalo bi da ugovorimo sastanak - rekao je Johan.- Naravno - odgovorio je Moriš. - Gdc ste?- U Parizu sam.- Dozvolite mi da proverim s Tanjom i javiću vam se -kazao je Moriš.- Ne, biću prezauzet. Dopustile da vam se javim sutra ujutru oko jedanaest sati.- Odgovara mi - rekao je Moriš. Telefon je zanemeo u njegovoj ruci. Zurio je u njega za trenutak, zatim ga jepolako vratio na sto. Uzeo je cigaretu i pokušao da je pripali. To nije bilo lako. Ruke su mu se tresle.Lekar je ćutao dok joj je pomagao da izvuče noge iz stremena na stolu za pregled. Zakoračio je unazad kada seona obrnula uspravivši se; njena bela platnena odora za preglede padala je bezoblično oko nje.58Harold Robins- Obucite se - rekao je kada je bolničarka prišla da joj pomogne. - Videćemo se za deset minuta u mojojprivatnoj ordinaciji.Napustio je sobu pre nego što je ona mogla da mu postavi bilo kakvo pitanje. Bolničarka je otvorila mali orman ukojem je visila njena odeća i stala iza nje da odveže vrpce kojima je odora bila vezana na leđima.Sedela je na udobnoj kožnoj stolici ispred njegovog stola kada je on ušao u malu ordinaciju. Pažljivo je zatvoriovrata za sobom i seo za pisaći sto, pogledavši je u oči.- Izgledate veoma ozbiljni, doktore Pjcr - kazala je. Klimnuo je glavom. - Trudni ste.Osmehnula se. -To je sve? Bila sam zabrinuta za trenutak. Možemo da se pobrinemo za to.Odmahnuo je glavom. - Ne ovoga puta.Bila je potresena. - Zašto da ne? Radili smo to i ranije.- Čekali ste predugo. Plod je potpuno razvijen. Star je otprilike petnaest nedelja.- Do đavola - rekla je.

- Zašto niste došli ranije? Kao što ste to pre činili? Četiri, pet, šest nedelja, i nema nevolja.- Bila sam zauzeta - kazala je. - Osim toga, nisam uopšte obratila pažnju. Menstruacije su mi i ranije izostajaie ionda bih dobila.- Niste bili u pravu - rekao je.- Čula sam za abortuse kada je plod ovoliko star - kazala- Da. Ali to je veoma opasno. Osim toga, imate nekoliko pokazatelja koji govore protiv toga. Prvo, imali ste triabortusa u poslednjih sedam godina, koliko vas poznajem, i nisu vam uopšte činili dobro. Drugo, više niste dete.Trideset osam godina i, fiziološki, vaše telo nije toliko snažno, niti su vaša materica i jajnici dovoljno gipki daizdrže tako žestok potres kao što je taj. Moglo bi lako da dođe do probušenja materice i da iskrvarite na smrt prenego što ustanovimo šta to treba da zalečimo.Zbogom, Žanet59Duboko je udahnula. - Mogu li da dobijem cigaretu?Gurnuo je paklu preko stola i zapalio joj cigaretu. Sačekao je trenutak. - Markiz bi trebalo da bude zadovoljan.Nasmejala se jetko. - Znate vi bolje, doktore Pjer. Čitav svet zna bolje. Svi oni znaju staje on. To će biti najvećašala u Parizu.- Nemate izbora - kazao je. - Ukoliko ne biste više voleli da u mre te.Odmahnula je glavom lagano.- Mogli biste da otputujele na neko vreme - rekao je. -Rodite dete i niko ne bi znao.- Koliko dugo bi bila odsutna? - upitala je. Osmotrio ju je ispitivački. - Još vam se ne vidi. S dijetommožete da ostanete sitni, a ako budete nosili pogodnu odeću, niko neće znati. Možda samo poslednja tri meseca.Odmahnula je glavom silovito. - Nemoguće. Imam previše toga da obavim. Ne mogu da se udaljim od posla takodugo. Bilo bi previše nevolja.- Onda predlažem da porazgovarate s markizom i vidite šta možete tla uradite. Siguran sam da vas dvoje možeteda smislite neku priču koja bi bila prihvatljiva za javnost.Nasmejala se. - Možda za javnost. Ali ne i za svel u kojem živimo.- Vaš život je važniji nego to što ljudi misle. Klinmula je glavom. - To je istina.- Znale li ko je otac? Pogledala ga je. - Zašto pitate?- Bilo bi korisno ako bismo ustanovili njegovu krvnu grupu. Samo radi RH faktora. Ipak je proteklo skorosedamnaest godina otkako ste rodili ćerku i moglo je doći do prome-na u vašem organizmu.Razmišljala je trenutak. Bila je s dvojicom tog meseca. Po svoj prilici, mora daje Amerikanac. Bila je s njimneprestano poslednje tri nedelje tog meseca kada joj je izostala menstru-acija. - Da - odgovorila je.- Da li možete da saznate njegovu krvnu grupu?60Harold RobinsSlegnula je ramenima. - Ko zna? Vratio se sada u Ameriku sa ženom i decom. Ne mogu da mu pišem, to bimoglo da mu stvori neprijatnosti. Morala bih da ga pozovem telefonom.- To bi bilo vredno poziva - kazao je doktor Pjer. Klimnula je glavom lagano i pridigla se. - Učiniću to. On jeustao sa stoliee. - Bolničarka će vam dati list sotkucanom dijetom kada pođete. Držite je se pažljivo i zadrža-ćete liniju. Takode ćete dobiti dopunsku listuvitamina i minerala koje treba da uzimate svakoga dana da biste zadržali snagu i otpornost. Voleo bih da vasponovo vidim za otprilike mesec dana.Pogledala ga je. - Da li ste sigurni da ne možemo da prekinemo trudnoću?- To može da se izvede, ali ne savetujem vam to - rekao je.- 1 nemojte da učinite bilo šta nepromišljeno, zato što je mogućnost da umrete devedeset od.sto.- Neću učiniti ništa nepromišljeno, doktore Pjer - rekla je.- Obećavam.- Dobro. - Osmehnuo se. - I javite mi ako saznate krvnu grupu. - Zaobišao je sto i poljubio je u obraz. - i nebrinite. Tanja. Svi smo mi prošli gore stvari.Klimnula je giavom. Tokom rata bio je u koncentracionom logoru. Još je nosio urezan broj na ruci. Samočinjenica da je bio lekar spasla ga je gasnih komora. Naglo ga je poljubila u obraz. - To je tačno, doktore Pjer-kazala je. - Hvala vam.Žanet je pažljivo složila bluzu i stavila je u kofer, zatim je koraknula unazad. To je bila poslednja stvar zapakovanje. Pažljivo se osvrnula po sobi. Zadovoljna što ništa nije zaboravila, zatvorila je kofer i zaključala ga.zatim gaje spustila na pod pored drugog kofera. Sutra ujutru u pola osam ona će biti u vozu za Svajcarsku; ide uškolu.Odšetala je natrag do pisaćeg stola blizu prozora i pozvala prijateljicu Mari-Terezu. Telefon je zazvonionekoliko puta preZbogom, Zanet61

nego što je Mari-Tereza podigla slušalicu. Kao i obično, zvučala je kao da je bez daha. - Halo.- Završila sam pakovanje - rekla je Žanet.- Oh, bože - uzviknula je Mari-Tereza. - Ja nisam još ni počela.- Da !i bi volela da dođem kod tebe i pomognem ti? -upitala je Žanet.- Svakako bih volela - zakikotaia se Mari-Tereza. - Ali onda nikada ne bismo završile. Kao sinoć.Žanet se prisetila loga. Popodne su otišle da pogledaju američki film na Jeiisejskim poljima, Buntovnik bezrazloga, s novom američkom zvezdom u glavnoj ulozi, Džejmsom Dinom. Obe su po četvrti put gledale taj film Iradilo se o američkim klincima baš kao što su i njih dve bile. Ni njihovi roditelji ih iiisn razumeli. A bilo je neštou ioni Džejmsu Dinu što ih je duboko osvajalo. Trebalo je samo da bilo koja od njih dve zatvori oci i postajala biNatali Vuci koju je Džcjms Din grubo držao u naručju.Ovoga puta na izlasku iz bioskopa, Mari-Tereza je kupila posler Džcjmsa Dina. On je stajao tamo u tesnini,iznošenim farmerkama, mršavih bedara i blago savijenih nogu, mrzovoljnog i Ijulitog lica, očiju koje su virileprkosno u njih ispod čuperka smedepiave kose koja inu je padala preko očiju. Zdeia je da visi na zidu iznadnjenog kreveta u školi.Kada su stigle kući, Mari-Tereza je izvadila kofer iz orma-na i slavila ga na krevei. Otvorila ga je i položilaposter, i dalje savijen, unutra. - Mogla bih i da počnem s pakovanjem - rekla je-Žanet je klimnula glavom. - Ja sam već počela. Jedan kofer j ; završen i imam samo još jedan da spakujeni.Mari-Tereza je pogleda. - Volela bih da mogu da budem kao ti. Ti si tako sređena. Ja sve završavani u žurbi uposled-njem minutu.Žanet se nasmejala. - Ali ti uvek uspeš da to obaviš.Mari-Tereza se zakikotaia. - Da. Ali ne znam kako. -Otvorila je fioku ormana i izvadila pregršt donjeg rublja i62Harold Robinssvalila ga na krevet pored kofera.!Počela je da ga odvaja u gomile - grudnjaci, gaćice, kombftTčžoni. Zurila je unjih s gnušanjem, - Zar nije ružno?Žanet je slegnula ramenima. Beli i bež pamuk. - To je propis - rekla je. - Škola to traži. Nemamo izbora.- Mrzim ih - kazala je Mari-Tereza. - Mislim da se Džimiju Dinu to ne bi dopalo, šta ti misliš?Žanet se nasmejala. - Ne znam šta bi on voleo.Mari-Tereza se odjednom zakikotala. - Hajde da mu ga pokažemo i utvrdimo šta on misli. - Uzela je poster,otvorila ga i zakačila ga na zid s dva klinčića. Zurio je dole u dve devojke mrgodnim pogledom. Mari-Tereza jepodigla grudnjak i gaćice stavljajući ih na sebe preko haljine. - Da li li se dopada ovo, Džimi? - upitala je.Nakon jednog trenutka okrenula se ka Zanet. - Vidiš? Rekla sam ti da mu se neće dopasti. Uzmi ti jedan par, vidida li će biti bolje.Žanet je podigla jedan komplet i uradila isto stoje učinila Mari-Tereza. Mari-Tereza je pogledala u nju, zatim uposter, i odmahnula glavom. - Ništa bolje. - Bacila je odevne predmete natrag na krevet. - Glupa škola.Žanet je presavila uredno stvari i vratila ih natrag na gomilu sa koje ih je uzela, zatim se okrenula da skine postersa zida.- Ne - rekla je Mari-Tereza brzo. - Možda mu se ne dopada zato što smo to uradile preko odeće. - Brzo jesvukla haljinu preko glave i stajala je Samo u grudnjaku i kombinezonu; trenutak kasnije kombinezon sepridružio njenoj haljini na podu. Stala je ispred postera, njene pune grudi bile su napete u belorn pamučnomgrudnjaku. - Da li je ovo bolje, Džimi?Okrenula se ka Žanet. - Skini haljinu. Žanet je osetila kako joj vrelina sa tela hita ka licu. - To je budalasto,- Ne, nije - navaljivala je Mari-Tereza. - Kako drugačije on može da donese pošten sud? Osim toga, nisam tevidelaZbogom, Žanet63otkako se škola završila. Želim da vidim da li si porasla makar malo.Žanet je pogleda. Mari-Tereza je postala viša. Njene grudi bile su barem ceo broj veće. Zureći u prijateljicuosetila je kako je sve više obuzima toplina. Lagano je svukla haljinu.Mari-Tereze se iznenadila. - Svila! Crna svila! Ti tajnovito stvorenje, uopšte mi nisi rekla! Skini kombinezon,želim da ti vidim gaćice.Žanet je ćutke pustila da joj kombinezon padne na pod i stajala je tako licem okrenuta ka posteru, ne gledajući usvoju prijateljicu. Toplina u njoj sada je išla ka njenim preponama i nogama.- I crne svilene gaćice! - uzviknula je Mari-Tereza. Gde uopšte nabavljaš te stvari? Tako su lepe i seksi.Žanet je i dalje nije gledala. - Moj očuh mi ih je dao. Kazao je da mrzi pamučne stvari koje nosim.- Kad te je uopšte video?- Leti je previše vruće, pa ostavljam vrata otvorena radi vazduha. Video me je kada je prolazio. Jednog dana jeušao i bacio kutiju ženskog donjeg rublja na moj pisaći sto. "Od sada pa nadalje, nosi ovo kad si kod kuće. Onedruge stvari su ružne." Zatim je izašao.- Moj bože! - uzdahnula je Mari-Tereza. - Da li je ikada učinio bilo šta drugo?

Žanet je i dalje gledala uvis u poster. Osetila je kako se toplina u njoj pretvara u vlažnost. - Posle toga, došao biponekad u moju sobu kada majka nije kod kuće i seo bi na stolicu i naterao me da ispred njega hodam gore-dolepo sobi u ovim stvarima. Onda, nakon nekog vremena naterao bi me da ih skinem i dam mu ih, a on bi meprimorao da ga posmatram dok on vadi svoju stvar i drka u njih. Kada bi završio, vratio bi mi ih, ošamario me policu i rekao: "Kurvice! Operi ove prljave krpe!" i izašao iz sobe. - Okrenula se ka Mari-Terezi. Usta njeneprijateljice bila su otvorena, oči širom raširene i okrugle. Jednu stvar nije mogla da joj kaže. Silovitost orgazmakoji bi prošao njome kada bi je Moriš ošamario po licu ostavljala ju64Harold Robinsje tako slabom i iscrpljenom da bi pala na pod sve dok joj noge ne bi ponovo zadobile snagu da je ponesu.- To je sve što je uradio? - upitala je Mari-Tereza. - Ništa drugo?Žanet se nasmejala. - Ne budi luda. On je najpoznatiji homoseksualac u Parizu.- I dalje? - zapitala se Mari-Tereza prigušenim glasom. -Da li je tačno ono što sam čula? O veličini njegovestvari, mislim?Žanet je klimnula glavom. - Veoma je velik.- Veći od Donalda egzibicionistc?Donald egzibicionista bio je dečak Englez u školi preko puta jezera u Švajcarskoj. Sretale su ga na ncdeljnimigranka-ma. Uvek je navodio devojke da izađu s njim napolje kako bi mogao da im ga pokaže i govori im kolikoje veiik. Žanet se ponovo nasmejala. - Mislim da njegov izgleda kao igračka.- Moj bože! - uzdahnula je Mari-Tereza. Počela je da se trlja. - Mislim da ću da svršim. Hajdemo na krevet i dato uradimo jedna drugoj.Pomerile su se ka krevetu i počele da maze jedna drugu do vrhunca. To nije bilo prvi put da su to uradile. Aliovoga puta to se činilo čak uzbudljivijim s posterom Džejmsa Dina kako ih mrko gleda sa zida.- Završi onda pakovanje - rekla je Žanet u slušalicu. - A ja ću da navratim posle večere i otići ćemo u bioskop.- Nema šanse - kazala je Mari-Tereza. - Noć prc odlaska u školu uvek moram da ostanem kod kuće s roditeljima.- U redu, onda - rekla je Žanet. - Naći ćemo se kod voza u pola osam ujutru.Spustila je slušalicu i okrenula se zatekavši Morisa kako stoji na dovratku njene sobe. Bacila je pogled na sat. Petsati. Došao je kući rano. Obično nikada ne dođe pre sedam sati.- S kim si pričala? - upitao je sumnjičavo ulazeći u sobu. Oborila je pogled u pod. - S Mari-Terezom.- Kako možeš tako puno da pričaš s tako glupom devoj-kom? - upitao je.Zbogom, Žanet65Nije odgovorila, i dalje oborenih očiju.- Gde ti je majka? - upitao je.- Ne znam - odgovorila je.- Zar se još nije vratila kući? Slegnula je ramenima.- Zašto ne gledaš u mene? - vikao je.Podigla je pogled, osećajući kako joj se rumenilo razliva po licu.- Da li se javljala?- Nisam razgovarala s njom.Usne su mu se stegle u ljutitu usku liniju. - Kurvica se verovatno jebe popodne s nekim od svojih žigolo prijatelja- obrecnuo se. - Nikada nije tu kada nešto važno iskrsne.Ponovo je oborila pogled. Nije odgovorila.- Ako se javi, reci joj da neizostavno moram daje vidim. Klimnula je glavom.-Neizostavno. Razumeš. Moram da razgovaram s njom. Ponovo je klimnula glavom ne pogledavši ga. Ljutilo,ošamario ju je preko lica. - Gledaj me kada mi odgovaraš!Pogledala ga je, oselivši drhtavicu u nogama. Ponovo ju je ošamario. - Važno je. Razumeš li?- Da - prošaputala je, glasa stegnutog u prsima. - Ra-zumem.Zurio je u nju zloslutno. - Jednoga dana svi ćete vi morati da platite za ono što mi je ta kurva učinila. - Okrenuose i izašao iz sobe, zalupivši besno vratima za sobom.Drhteći, pala je na stolicu, početna jeza njenog orgazma slala je vlažnost niz njene drhtave noge.Žak Šarel ju je ugledao na vratima kad je izlazila iz „Rele Plaze". Prostorija je bila prepuna u večernjim satima,žamor je ispunjavao prostoriju kao da prolazi roj pčela. Ustao je, mahnu vši joj.66Harold RobinsTanja se probijala ka njegovom stolu, klimajući glavom nekolicini poznanika dok se kretala prostorijom. Žak jojje učtivo poljubio ruku, pridržao sto kako bi mogla da sedne na uglavljenu klupu, leđima okrenuta prozoru, licemka prostoriji, dok je on seo nasuprot nje.- Izgledaš blistavo, draga moja - rekao je. - Svakoga dana bivaš sve lepša.Nasmešila se u sebi na to. Kako ljudi kažu, žene nikada ne izgledaju lepše nego u ranim danima trudnoće? -Merci, mesje - kazala je. - Ne biva lakše što čovek postaje stariji.

Nasmejao se. - Neke žene nikada ne ostare. Ti si jedna od njih. I kako si provela dan?Slegnula je ramenima. - Convne ci, coinnie ga. - Podigla je pogled ka konobaru. - Martini, molim vas. - Okrenulase ponovo ka Žaku. - I šta si saznao?Napravio je jedva primetan pokret ka stolu pored njih. Pogledala je i opazila jednog od direktora Balmenovogsalona kako sedi s trojicom ljudi. - Ne ovde - napola je prošaputao.Klimnula je glavom. Mogla je da razume njegov oprez. Javno, Žak je bio modni novinar za jednu novinsku kuću,ali mu je uistinu novac donosilo jedno tajno zanimanje: neka vrsta modne špijunaže. Nekako je uspevao da presvih ostalih sazna sa čim će neki kreator nastupiti na sledećoj reviji i ko će uspeti te sezone. On je bio na njenomplatnom spisku posiednje tri godine i obaveštenja koja joj je on obezbedivao bila su od neprocenjive važnosti. -Večeraćemo na miru - rekla je.- Večeras u mom stanu - kazao je. - Imam lep cote d"agneau koji mogu da ti napravim, sa herbes de Provcncekoji sam baš jutros dobio od majke s juga.Skoro se složila, zatim se setila. To je bila Žanetina posled-nja noć kod kuće pre odlaska u školu. - Ne moguvečeras -rekla je. Konobar je stavio martini ispred nje. - Može li sutra uveče?- Sutra je moj urednik u gradu - kazao je izvinjavajući se. Otpila je gutljaj martinija, zatim se setila doktorovihuput-stava. Nikakav alkohol. Spustila je čašu. - Do đavola!Zbogom, Žanet67Saosećajno je ćutao.- Mislim da će onda to morati da bude večeras - rekla je. Pogledala gaje. - Ali ne mogu da ostanem dugo. Cerkami sutra odlazi u školu i želim da provedem malo vremena s njom.- Bićeš kod kuće do deset sati - obećao je.Konobar je prišao stolu i stavio podsetnicu ispred nje. Bacila je pogled dole na nemačko gotsko pismo na kartici,zatim je podigla pogled ka konobaru. - Gospodin koji vam je dao ovu podsetnicu - upitala je, srce joj je iznenadazakucalo brzo. - Gde je on?- Upravo je otišao - rekao je konobar. - Kazao je da ne želi da vas uznernirava.Držeći podsetnicu u ruci, ustala je i gotovo istrčala iz prostorije. Jednu taksi se upravo udaljavao od ivičnjaka, alinije mogla da vidi koje u njemu, a ulica je bila gotovo prazna. Nije bilo "ikog poznatog. Ponovo je pogledala upodsetnicu.JOHAN ŠVEBELFinansijski direktorFON BRENER GmbHMontcvideo MinhenUrugvaj Zap. NemačkaOkrenula je poleđinu podsetnice. Johanov precizan rukopis uopšte se nije promenio. „Biću na ovom broju sutra udevet sati ujutru. Molim vas, pozovite me. J."Lagano se vratila u „Rele Plažu". Žak je stajao. - Da li nešto nije u redu? - upitao je zabrinutim glasom.- Ne - odgovorila je, sedajući na mesto. - Sve je u redu. To je samo neko koga nisam dugo videla i volela bih daga vidim ponovo.- Neki stari ljubavnik? - nasmešio se Žak. Odmahnula je glavom. - Ne, zaista.•¦- Primi moj savet, draga moja - rekao je s uobičajenom francuskom mudrošću. - Nikada ne juri staru ljubav.Kada ih uhvatiš, one nikada nisu onakve kakve ih se sećaš.68Harold RobinsPogledaia ga je. Iznenada obaveštenje koje je tražila od njega nije više bilo tako važno. - Vidi - kazala je. -Razmislila sam. Hajde da preskočimo večeras. Mislim daje zaista važnije da provedem veče sa ćerkom.Prošlo je sedam kada je stigla kući. Anri je otvorio vrata. - Bon soir, madam.- Bon soir, Anri - rekla je. - ima li bilo kakvih poruka?- Ne, madam - kazao je. - Ali mesje markiz je već kod kuće.Klimnula je glavom. - A Žanet?- Ona je u svojoj sobi, madam. - Zastao je za trenutak. - U koje vreme bi madam želela večeru?- U pola devet - rekla je, krenuvši uza stepenice. Hodala je niz hodnik i zastala ispred vrata Žanetine sobe. Tihoje pokucala na vrata.Žanet ih je otvorila. Nasmešila se. - MarnanlTanja se nagla napred i poljubila ćerku, zatim se uputila zanjom u sobu. Njene oči su brzo spazile zatvorene kofere kakostoje kraj vrata. - Sasvim si spakovana?- Spremna za polazak - kazala je Žanet. - U sedam sati ujutru.Tanja se nasmešila. - Željna da se vratiš u školu?

- Na neki način - odgovorila je Žanet. - Istina je, raspust počinje da me zamara. Nema zapravo mnogo šta da seradi po Parizu leti. Većina devojaka je na putu.- Možda sledećeg leta neću biti toliko zauze"a. Onda i mi možemo da otputujemo.- Možda •¦- rekla je Žanet. - Uzgred, zaboravila sam da ti kažem. Moriš je došao kući rano. Tražio te je. Rekaomi je da ti kažem da neizostavno morate da razgovarate. .- U redu - kazala je Tanja. - Rekla sam Anriju da postavi večeru u pola devet. Da li ti odgovara?Zbogom, Žanet69- Da, što se mene tiče - rekla je Žanet. Pogledala je u majku. - Samo nas dve? Ili će i Moriš jesti s nama?- Samo nas dve ako tako želiš - kazala je Tanja.- Volela bih to.- Onda samo nas dve - rekla je Tanja. Krenula je iz sobe. -Pozvnću te kada bude vreme.Odšetala je do drugo" kraja hodnika i zastala ispred Mori-sovih vrata. Pokucala je, i na prigušeni zvuk njegovogglasa koji je dopirao iza zatvorenih vrata, ušla je u sobu.Mons je sedeo na kanabetu, u ruci mu je bila napola prazna čaša konjaka. Podigao je pogled ka njoj zlovoljno, neustajući. - Gdc si, do đavola, bila čitavo popodne?Oglušila se o njegovo pitanje. - Želeo si da me vidiš?- Čiju kilu si pušila ovog popodneva? - Reci su mu bile nerazgovetne.- Da jesam - odgovorila je - to ionako ne bi bilo od značaja za tebe. To bi bio neko ko odista nije tvoj tip. Sada,imaš li nešto važno da mi kažeš? Ako nemaš, "pusti me da idem i okupam se.Glas mu je bio ljutit. - Nikada nećeš pogoditi ko je danas zvao.Odjednom je znala. Cak i da joj on kaže. Gutala je.- Johan Švcbci - obrecnuo se. Ispitivao je njeno lice. Bilo je bezizražajno. - Zar nisi iznenađena?- Da li bi trebalo da budem? - upitala je bezazleno.- Možda je to pogrešna reč - kazao je. - Zabrinuta bi više odgovarala.- Ne vidim nikakav razlog ni za to - rekla je. - Vodili smo knjige pošteno. Vo"fgangov deo je netaknut.- Glupa si - zarežao je. - Šta ako oni žele sve da preuzmu? Da uzmu sve natrag? Gde ćemo mi onda biti?- Da li je to rekao? - upitala je.- Ne. Samo je želeo da ugovori sastanak s nama. Kazao sam da pozove ponovo sutra u jedanaest sati.70Harold RobinsPogledala ga je. Lice mu je bilo rumeno od alkohola i znala je da on nikada ne pije puno tokom dana ukoliko nijeuznemiren. - Mogao si da ga pozoveš i ugovoriš sastanak.- Rekao je da će biti previše zauzet i da će nas pozvati. Klimnula je glavom. - To je moguće. Napokon, ne znamokakav drugi posao on ima u Parizu. - Mora da Johan ima neki razlog za ono što je uradio. Znao je za poziv ujedanaest, a ipak ju je zamolio da ga pozove u devet. Izlazeći iz sobe, rekla je: -U svakom slučaju znademo višesutra.Ustao je. - Samo sam čekao da ti saopštim vesti, izlazim na večeru. Da li ćeš koristiti kola?- Ne. Uzmi ih - kazala je. - Večeras večeram kod koćo sa Žanetom.Johan je izašao iz hotela „Žorž V" i čekao taksi. UopŠte se nije promenio. Čak ni lokom svih godina posle rata.Kao i sami Francuzi. Sebičan, umešan, zahtevan, samoživ. Stojeći tajno govorio je: Pogledajte me. Da li samIep? Najlepši na svetu? 3 nevolja je bila što je to bila istina. Istina, ako imate da platite njegovu cenu.Vratar je otvorio vrata taksija, uspeo da zaradi novčić od pet franaka i pridigne šešir u znak pozdrava, sve u istovieme. Johan je dao vozaču adresu, zatim se zavalio u sedište i izvadio fasciklu iz svoje aktovke i otvorio je.Unutra su bili kreditni izveštaji koje mu je banka prikupila o francuskim kompanijama. Bacio je pogled na prvilist.Eau de la Vie Minerale SA. Izvršni direktor, markiz De la Bovil. Proizvod, flaširana mineralna voda u litar-skimbocama, namenjena uglavnom malim hotelima i restoranima, veoma malo maloprodajnim radnjama. Uprava vodinekonkurentnu politiku, nema oglašavanja, zavisno od prodajne cene (30 do 40% manje nego Evian, Vittei, itd.).Procenjena prosečna bruto dobit za tri godi-Zbogom, Žanet71ne deset miliona franaka; neto, milion i po franaka. Procenjena vrednost, imovina i fabrike, oprema i inventar,četrdeset pet miliona franaka. Ne postoji dokumentacija niti podaci u računovodstvu o dugovanjima. Procenjenadeponovana gotovina četrdeset miliona franaka. Svi računi plaćaju se odmah, za deset do trideset dana. Kreditnasposobnost do dvadeset pet miliona franaka.Podvukao je prvi list ispod ostalih i počeo da čita drugi izveštaj.Domuine Marc/uis de la Beauville SA. Izvršni direktor, markiz De la Bovil. Proizvod, vino srednje klase,šampanjac, konjak - prodaje se na veliko (bareli) drugim vinogradima i kompanijama za flaširanje. Nema prodajena malo, niti je istaknuta nalepnica. Procenjena prosečna bruto dobit za tri godine sto dvadeset pet miliona

franaka; neto, dvadeset pet miliona franaka. Procenjena vrednost, imovina i fabrike, oprema i inventar, četiristomiliona franaka. Ne postoji dokumentacija, niti podaci u računovodstvu o dugovanjima. Procenjena deponovanagotovina dvesta pedeset do trista dvadeset pet miliona franaka. Svi računi plaćaju se odmah, za deset do tridesetdana. Kreditna sposobnost do dvesta miliona franaka.Uzeo je cigaretu, upalio je i prešao na poslednji izveštaj.Parfum Tanya SA. Izvršni direktor, markiz De la Bovil. Proizvod, parfemi, kolonjske vode, parfemske baze,etarska ulja, prodavani na veliko različitim kompanijama za flaširanje i spravljanje kozmetičkih sredstava podsopstvenom etiketom. Nema prodaje na malo, niti utvrđene kategorije. Procenjena vrednost, imovina i fabrike,oprema i inventar, sto deset miliona franaka. Procenjena prosečna bruto dobit za tri godine sto miliona franaka;neto, četrdeset pet miliona franaka. Ne po-72Harold Robimstoji dokumentacija, niti podaci u računovodstvu o dugovanjima. Procenjena deponovana gotovina trista pedesetdo četiristo miliona franaka. Svi računi plaćaju se odmah, za deset do trideset dana. Kreditna sposobnost do stomiliona franaka.Sklopio je fasciklu zamišljeno gledajući kroz prozor u saobraćaj oko sebe. Nijedna kompanija nije radila nakarakterističan francuski način. Kao prvo, nijedna francuska kompanija, velika ili mala, nikada nije plaćalaračune na vreme. 1 nijedna francuska kompanija nikada nije održavala stanje gotovine tako da ona prelazigodišnje potrebe. To mora da je Tanji no deio. Moriš nikada to ne bi tako uradio. Brzo je računao u glavi.Naravno, iza toga stoji Tanja. Novca je bilo zato šio je ona to čuvala za Fon Brenera. Saldo je predstavljaonjegov deo dobiti, njegovih pedeset procenata.Taksi se zaustavio uz ivičnjak i on je izašao. Pogledao je na sat. Pet minuta do devet. Platio je vozaču i požuriouza stepenice do advokatske kancelarije. Osećaj ga nije prevario. Bilo mu je drago što je ugovorio sastanak snjom. Osećao je da treba prvo nju da vidi pre nego što se nađe s Morisom.1 Otvorio je vrata pošto je čuo tiho kucanje, a onda se pomerio u stranu da je propusti u dnevnu sobu hotelskogapartmana. Polako je zatvorio vrata za sobom i okrenuo se da je pogleda. Dugo su u tišini posmatrali jednodrugo; onda je on pročistio grlo. - Stari prijatelji ne bi trebalo da se sreću u restoranima ili u advokatskimkancelarijama.Klimnula je glavom bez reci. Video je suze kako joj naviru na oči i osetio kako ga steže u grlu. Pružio je ruku.Ona nije. Glas joj je bio promukao. - Stari prijatelji se ne rukuju.Raširio je ruke i ona mu je pala u zagrljaj. Poljubio je u obraz, slan od suza. Naslonila je glavu na njegove grudi.-Dragi Johane - prošaputala je. - Dragi, dobri prijatelju.Zbogom, Žanet73Podigao joj je bradu i zagledao joj se u oči. - Ana... -zastao je. - Tanja.- Tanja. - Nasmešila se.- Drago mi je što te vidim - kazao je klimnuvši glavom.- Prošlo je mnogo vremena - rekla je. - Deset godina bez ikakvog glasa. Verovala sam da ću čuti kakav glasmnogo ranije.Pogledao je u nju, neobično zbunjenog izraza. Nije razu-meo kako je mogla da veru je u tako nešto. - Dođi -kazao je. -Hajde nešto cla popiješ.Pratila gaje do divana i sela. - Zaista ne bih ništa, hvala.- Naručiću kafu.....kazao je i pritisnuo zvonce za uslugu usobi. Nekoliko1 minutu kasniji:, sa šoljom kafe u ruci i zadovoljan, klimnuo joj je glavom. - A sada, pričaj ni i oŽanet. Mora da je već velika devojka.Tanja se nasmešila. - Ima šesnaest godina. I baš jutros je otputovala u školu u Svajcarskoj.- Žao mi je šio snio se mimoišli - kazao je. - Želeo sam da je vidim. Ako je na majku, mora da je prelepa.- Jeste - kazala je Tanja. - Ali na svoj način, ne na moj.- Pretpostavljam da se pitaš šta ću ja ovde - kazao je Johan.- Pitam se samo zašto ti je trebalo toliko vremena - odvratila je. - Ustanovićeš da su knjige u redu. A novac naposebnom računu.- Zbog čega? Nema dugovanja prema Fon Brenerovoj firmi. - Onda je sve shvatio. Zurio je u nju iznenadasvestan svega. - Volfgang... - počeo je, ali ga je glas izdao.- Tako je - nasmešila se. - Odvajam pola prihoda na poseban račun za Volfganga, baš kao što sam obećala.Glas mu je bio stegnut i čudno izmenjen. - Nisi čula?- Šta nisam čula? - Nešto u izrazu njegovih očiju učinilo je da joj srce ispuni strepnja. Onda je shvatila. Pesnicuje čvrsto slegla i njome pokrila usta da spreči krik. - Volfgang je umro. Kada?74Harold RobinsSpustio je kafu drhtavom rukom. - Pre deset godina. Mislio sam da znaš.- Nisam znala. - Rekla je suzdržano. - Kako se to dogodilo?

- Ubili su ga Rusi kada su došli da ga uhapse. Uvek je govorio da im se živ neće dati da mu sude kao ratnomzločincu. Nikada nije bio u Nacionalsocijalističkoj partiji.- Očekivao je da će biti bezbedan u francuskom sektoru. Kako su Rusi došli do njega?- Niko stvarno ne zna - rekao je. - Izgleda da je išao na neki sastanak u sovjetskoj zoni.Ćutala je neko vrcme. - Moriš je znao - kazala je. - Znao je sve vreme.- Ne znam - rekao je.Pogledi su im se sreli. - Znam ja. Znao je da ne bih pristala da se udam za njega da sam znala da je Volfgangmrtav.- I šta sada?- Gotovo je. Razveseli se od njega.- A posao? Zar kompanije ne pripadaju Bovilu? Zatresla je glavom. - Ne. Zadržala sam ih na svoje ime.Smatrala sam da bi Volfgang bio prevaren ukoliko bih ih ikada prenela.- Sva sreća - rekao je. Iznenada se nasmejao. - Sada si bogata žena. Sve. Sve pripada tebi. Nikome ništa neduguješ. A verujem da je to ono što je Volfgang zaista želeo.- Da. - Pomislila je na zlatne lujeve u trezoru u Švajcar-skoj. Čak i kada su prestali da žive zajedno, nikada nijetražio da mu ih preda. Čak ni sef nije na njegovo ime. Od početka je nameravao da joj ih ostavi. Oči su joj seovlažile. Siroti Volfgang.- Jesi li dobro? - pitao je Johan uzbuđeno.Podigla je glavu. - Sada sam dobro. - Nije ni čudo što se Moriš potresao zbog Johanovog dolaska. Bilo je to kaoda je došao dan za polaganje računa. - Počeo si da mi pričaš zašto si želeo da me vidiš.Zbogom, Žanet75Klimnuo je glavom. - Znam za jednu kompaniju koja je zainteresovana da kupi vinariju za mnogo novca. Hteli bida kompanija ude u prodaju na malo.- Da li bi trebalo da im je prodam? - upitala je.- To svakako zavisi od tebe. Ali ja je ne bih prodavao.- Šta bi ti onda uradio?- Ono što i oni planiraju. Da zaradim deset puta više novca nego što vinarija sada donosi.- Ali mi smo se namerno sklanjali od očiju javnosti. Smatrali smo da je bolje da što manje pažnje privlačimona sebe.- To je bilo pre deset godina. Ali sada nikoga nije briga. Pogledala gaje u oči. - Trudna sam. Porodicu se u martu.Glas mu je odavao iznenađenje. - Onda ne možeš da serazvedeš pre toga.Glas joj je bio odlučan. - Razvešću se sada. Neću dozvoliti da moje dete nosi njegovo prezime. Posle razvodaotići ću u Ameriku da se porodim. Detetov otac je Amerikanac.- Hoćeš li se udati za njega?- To nije važno - rekla je. - Ali neću moći sama da vodim poslove. I dalje mi je potreban čovek ovde.On je ćutao.- Kako bi bilo da ti to radiš, Johane? - upitala je. - To si radio za Volfganga. A to ne bi bilo samo radno mesto,postao bi partner.- Ne znam - oklevao je. - Možda ja nisam pravi čovek za lebe. Ja sam samo knjigovođa. Potrebno ti je više odtoga.- Možemo da platimo svakog ko nam je potreban - rekla je. - Ali ne možemo da kupimo poverenje. Ono se stičevremenom.Ne! - ciknuo je Moriš, na ivici izbezumljenosti. - Neću ti dali razvod! I sam sam radio naporno kao i ti da bihstvorio teJforoldJRobinsnviu1 isni ititi i izbac iti! Samo zato što" "" i a ->eb< .s ,o je dio nladan i niezriv. Ustala je sani ti i as mu je sada biofi iricuskom zakonuvOjiiiviin. Vući ću te poomraniic neće nišia

11i ! i

<• i - podmuklo jet,i i iš. A nisi više ni¦ i i:ih devojaka na

,i mi i ku ! te tuca, ;ili ne i1 ¦-. r"c vreinc Pre-

io10 l.t I/CS"."i j / i , i o lbaviiuo trezveno, Min ^ u oik ia ne padamo u! < ^"ve"io lc-enje?ii) osvetu što se *azvoda tiče. Osta-! i -ua "hceg lošeg Oboma nam odgo-iice .nh igo /ruuiti u svetu kada ostaneši um/J fie Ia Bovii do,eže mnogo daljei,i •> a t iis. i kada bi odlučila da koristiš tituluimi/j koju trenutno koi iste barem još tri osobe.> ^ iskih titula ne \iedi ni |ednog sua. Zar mislišvi" aisko] uopšte pinnild Zanet da nije bik)

i ^ i ,e navaljivao - Bila si spiemna da mi ustupiš V.n se ) 1 (OctMidta ukupne \ri_dnosti svih kompanija ugotovini. To bi trebalo da bude između sto i sto dvadeset pet miliona franaka, Umesto gotovine, odreci se jednekompanije u moju korist; u zamenu za to, ja ću se odreći ostale dve u tvoju korist. Na taj način će naša imovinskaprava biti jasna i neos-Zboeorn, Žanetporiva. A da bih ti pokazao da nisam gramziv, prihvatićti najmanju kompaniju. Fabriku mineralne vode. Njenaneto vred-nost je daleko manja od sume koju bi mi. dala u gofovj>:i.Zurila je u njega. - Zbog čega si tako darežljiv? - upitala je podozrivo.- Nisam darežljiv. Samo sam praktičan. Potrebno mi je nešto čime ću da se bavim i nešto čime ću da sačuvamobn"z, A mogu da živim lagodno od prihoda ie fabrike. Kacu; io obavimo, razdvojićemo se. Ja ću poći svojimputem, (i svojirv.i ovo će ostati ono sto je oduvek i bilo. Sporazumni bri-.L.- Pusti ine da razmislim o tome - kazah" ?e,- Sta ima tu da se razmišlja? - Sada je imao vise samopouzdanja. - Trenutno si ljuta. Zbog mnogih stvari.>"iv<f.<. V;-<."¦ ganga. Zbog toga što si glupo sebi dozvolila da ./.ainuiniš.U glasu joj se osećaki iznenađenost. - Otkud znaš /,;¦ ;¦:>?- U Parizu nijedna tajna ne može da se sačuva duže <.¦;"dvadeset četiri sata.....kazao je. - Očajna si, pa si se okomi ia ;x-ledinu osobu koju imaš. Na mene. Ono što ne primećnješ r"Kh da postupajući tako, povreduješ i sopstvcim decu.Zanc. i nerođenu bebu.Opet je iićutala. On je ustao. - Tanja - i ino j;.; rekao - zar za tvoje dete ne bi bilo bolje da se rodi kao De !;;Bovil. ra..":j,c kao kopile bez oca?I dalje je ćutala. Iskezio se neuverliivo i siegmio rainenima na galski način. -- Ko zna? Ako dobiješ sina, onrođenjem postaje marki;- De In Bovii.Otkako je Zanet pošla u školu, majka prvi put nije bila i:?i /elrzničkoj stanici daje dočeka po dolasku u Pariz. Naperor,:".; H1 čekao Rene, vozač, podignute kragne kaputa zbog ¦/jm; kakva je obično viadaia za Božić.Gde je majka? - upitala je dok je silazila iz voza. Pružio je ruku da prihvati njen kofer. ~ Ne oseea se dobro.nazel Žanet - odgovorio je. - Čeka vas kod kuće.78Harold Robins- Šta joj je? - pitala je, sustižući ga.Bacio je znatiželjan pogled na nju. - Nije ništa ozbiljno -rekao je neodređeno. Pratila ga je do izlaza iz stanice,gde je ostavio crni „rols-rojs" u zoni zabranjenoj za parkiranje, ube-den da se nijedan smrtni policajac ne biusudio da napiše kaznu. Otvorio joj je vrata. Ona je ušla u automobil, a on je spustio kofer na prednje sedištepored sebe i pokrenuo auto.Vladao je saobraćajni zastoj i ulice su bile pune ijudi koji su išli kući sa posla i, kao i obično, na svakom ugludolazilo je do zagušenja saobraćaja. Bacio je pogled u retrovizor i prime-tio je kako sedi nagnuta napred nasedištu i gleda izloge pored kojih su prolazili. - Zavladala je groznica božične kupovine -kazao je.- Da - odgovorila je.- Meteorološka služba je obavestila da ćemo možda imati snega.- U Svascarskoj pada od kraja oktobra.- Da !i ste se skijali? - pitao je.- Naravno -- odgovorila je. - Tamo nema mnogo čega drugog da se radi.Onda je o?i okončao razgovor i ćutali su dok nije zaustavio auto ispred kuće. Pre nego stoje uspeo da joj otvorivrata, ona je već i/.ašla iz automobila, ustrčala uza stepenište i zazvonila. Auri je otvorio vrata, a ona je protrčalapored njega uz jedno [utro Bonjour, pa uza stepenice do majčine sobe. Zaustavila se pred zatvorenim vratima ikucnula.

Ćula je majčin glas - Entrez.Otvorila je vrata i uletela u sobu. - Mamanl - viknula je. Guda se odjednom zaustavila, a usta su joj ostalaotvorena od zaprepašćenja.Tanja je primetila izraz njenog lica. Pokušala je da deluje ¦nehajno. - Nisam baš tako ogromna. Tek je šestimesec.U Žanetinom glasu osećao se prizvuk sablažnjivosti. - Ali nikada mi ništa nisi rekla.- Šta tu ima da se govori? - upitala je Tanja. - Ove stvari se dešavaju.Zbogom, Žanet79Žanetin glas je odjednom zazvučao Ijutito. - Nisam dete. Mogla si da mi kažeš.Tanja je ćutala, iznenađena Žanetinim ponašanjem.Žanet je istraživala po majčinim očima. - Silovao te je. Zato mi nisi rekla. Bilo te je sramota.- Ne, Žanet - kazala je Tanja. - Uopšte nije bilo tako. U Žanetinom glasu se osetio prizvuk gnušanja. - Hoćeš dakažeš da si mu dopustila da ti to uradi?Tanja je ćutala. Po prvi put zaista nije znala šta da kaže ćerki. - Možda bi bolje bilo da odeš u svoju sobu i da seopustiš u kadi. A posle ćemo razgovarati.Žanet je stcgla usne. - Jednom si mi kazala da ne želiš više dece.Tanjin glas je postao odlučan. - Uradi kako ti kažem, Žanet. Idi u svoju sobu. Posle ćemo razgovarati kada sesmiriš.Žanet se okrenula i pošla ka hodniku koji je spajao njihove sobe.Tanja je zaustavila. - Ne tamo. Morisov apartman je preuređen za tebe.- A koje u mojoj sobi? - Ijutito je upitala Žanet. - Moriš?- Ne - odgovorila je Tanja. - On više ne živi s nama. Ta soba je sređena za bebu.Žanet je zurila u nju, a suze su počele da joj naviru na oči. - Srećan Božić, mama! - gorko je viknula, okrenula sei jecajući istrčala iz sobe.Tanja je zurila u zatvorena vrata. Čula je Žanetine korake kako nestaju niz hodnik. Za trenutak je pomislila dapođe za njom, ali se umorno strovalila u fotelju. Žanet će preboleti to. Kasnije, kada se smiri, popričaće i Tanjaće joj objasniti šta se desilo.Ali Tanja se prevarila. Žanet nije čekala objašnjenje. Ume-slo da ode u svoju sobu, izjurila je iz kuće, uzela taksido železničke stanice i uhvatila noćni voz do Lugana i svoje škole.80Harold Robins- Potrebno je dve godine - kazao je Johan. - Sledeće godine je nemoguće. Ukupna naša proizvodnja je većugovorena i prodata stalnim kupcima.Bacila je pogled na izveštaj ispred sebe i klimnula glavom. - Možda je tako i bolje. Imaćemo više vremena danapravimo etiketu i da reklamiramo vodu.- Imam nekoliko zanimljivih mogućnosti - nastavio je. - Trenutno se prodaju dve fabrike za flaširanje. Mislim damožemo da ih dobijemo za dobru cenu.- Razmotri to - kazala je. - I obaveštavaj me.- Još nešto - dodao je. - Mislim da treba da zaboravimo na domaće tržište. Morali bismo da se probijamo poredveć čuvenih vinarija, a znaš kakvi su Francuzi. Snobovi i tradicionalisti, ne vole promene. Osećaj mi govori datreba da ciljamo na Ameriku. Tamo tek počinje da se otvara vinsko tržište, a mi bismo mogli da budemokonkurentni sa cenom na srednjem nivou. Tamo francuska etiketa ima poseban ugled.- To ima smisla.- Imamo već nekoliko zainteresovanih veiikih američkih distributera. "Šifelirf, "Bronfman", čak i "Dvadeset ijedan1. Oni govore o velikom novcu i velikim promocijama. Misiim da možemo da dobijemo i dovoljno velikipredujam od njih d;s preuzmemo fabriku za flaširanje.- Nije nam potreban njihov novac -- rekla je.- Istina je - složio se. - Aii uvek je bolje radili s ludim kapitalom nego sa svojini. Osim toga, tada bismo imalinovca za kupovinu neke modne kuće, a i za njen dalji rad. Ne znam nijednu koja donosi novac, stalno su nagubitku. Cak i \Sane!\- Ali ona sve povrati na parfemima. I preko loga. Mi U) znamo. A osim toga, ne možemo čak ni da je snabdemoćelom količinom etarskih ulja koja su joj potrebna kao osnova. Pre ili kasnije sve modne kuće baviće se time.Hoću da budem prva..- To me brine - rekao je. - Rad s gubitkom jedne kompanije može da znači veliki odliv novca. A svi s kojima samrazgovarao žele sve, a ne daju ništa, samo svoje ime.Zbogom, Žanet81- Imam na umu jednu kompaniju koju mislim da možemo da dobijemo za umerenu cenu - kazala je - "Siki".

Sirom je otvorio oči. - Onaj Japanac? Njegove revije su bile najveći hit prošle sezone. Časopisi Vog i L"Ofisjelsamo o njemu pišu. Cak i u dnevnoj štampi tvrde da je on poslednji modni krik.Nasmejala se. - To je štampa. Njegove kreacije su ekstravagantne i njima se to dopada. Ali nema izgleda da nekoponese njegovu odeću. Jednostavno nije praktična i ne prodaje se. Žak Šarel kaže da je on propao i da je udugovima do guše.- Ako je lako, šta će nam on?Nasmešila se. - Zbog imena. Ako mu pružimo priliku, možda ćemo naći način da ga nateramo da radi. Malo daga pritegneino. A ne zaboravi gde leži novac. Koko Šanci ne zaboravlja. Parfemi. Ako učestvujemo sa dvadesetpet procenata u izradi parfema "Šanel 5", samo zarađujemo. A posle, ko zna? Možda ćela linija kozmetičkihproizvoda. - Duboko je uzdahnula i pogledala ga. - Kako je glupo biti žena. Ima toliko toga da se uradi, a ja sam,eto, trudna.Klimnuo je glavom u znak saosećanja. - Samo još dva meseca.- To mi deiujc kao večnost.- Brzo će proći - kazao je.Ućutala je i zamislila se. Onda je duboko uzdahnula. --Zabrinuta sam.- Nemaš" zašto da brineš - brzo je rekao. - Sasvim ti je dobro.- Nikad se ne zna - kazala je. - Nisam više onako mlada kao kada se Zanel rodi"a. Može nešto da krene naopako.On je ćutao.- Nikada nisam napisala testament - rekla je. - Ako nešto pode naopako, šla će biti sa Žanet? Ili s bebom? I daljesam udala za Morisa. Mogao bi sve da dobije.- Po francuskom zakonu - kazao je Johan - deca imaju posebna nasiedna prava.82Harold Robins- Moraće da imaju staratelja ili opunomoćenika dok ne budu punoletna - rekla je. - Moriš je usvojio Žariet, a,pravno gledano, postaće otac drugog deteta. Verovatno će automatski upravljati ne samo svojim delom nego injihovim. A ja to ne želim.Ćutao je.- Ti si jedini kome mogu da poverim zaštitu svoje dece -rekla je. - Da li ćeš hteti da budeš izvršilac mogtestamenta ako umrem?- Naravno - kazao je. - Ali oboje znamo da ti se ništa neće desiti.- Mnogo toga je na pozornici - kazala je. - Ne želim da riziku jem. Dogovori se s advokatom da dođe ujutro.Želim da sve bude sređeno.- Pobrinuću se za to - rekao je. Posmatrao ju je. - Samo me jedna stvar zbunjuje. Staje s tvojom namerom dapreuzmeš onog mladića od Kristijana Diora i pokreneš novu modnu kuću s njim?- Misliš na Iva Sen Lorana?- Na njega mislim.- Odustala sam od toga iz dva razloga. Prvo, Dior i Busak neće da ga puste. Drugo, još nije izgradio svoje ime ivero-vafno je potrebno čitavo bogatstvo da se on pročuje onoliko koliko nam je potrebno. Razgovarala sam saŽakom o tome. Uprkos dečkovom talentu, ne može da se iskaže dok ga Dior ne pusti iz senke. Bilo dobro ili loše,uglavnom Sikijevo ime se najčešće pominje.- Dobro - bio je sumnjičav. - Nadam se da znaš šta radiš. Nasmešila mu se. - I ja se nadam. Godine sam provelagajeći Šarela i učeći od njega. Možda je on i pohlepan, aSi iz sezone u sezonu on je ukazivao na pobednike.- Šta on dobija iz ovoga?- Mesto direktora za odnose s javnošću. Imaće pet puta veću platu i moći će da se izvuče iz bezvrednognovinskog lanca za koji radi.Johan se nasmejao. - Na sve si mislila.83- Bilo je lako - rekla je. Na licu joj se pojavio izraz uznemirenosti. - Volela bih kada bi tako lako mogla da shva-tim Žanet.- Još nisi razgovarala s njom?Odmahnula je glavom. - Neće čak ni da odgovori na moje telefonske pozive.- Proći će je to kada se beba rodi. Videćeš.- Ne znam - zamišljeno je rekla. - Žanet je čudno dete. Na neki način ona sve zadržava u sebi. Osećam da je nepoznajem dovoljno.Mali Japanac je bio i drogiran i pijan. Držao je čašu vina u jednoj ruci i cigaretu s hašišem u drugoj. - Skjapareli,Belmen, Megi Ruf, svi su lo radili. Oni i dalje kreiraju balske haljine za vremešne udovice s titulom, koje su većtoliko stare da ne mogu da nose ni pokrov. Cak i Dior zna kada je poražen, priznaje da je Iv uradio više odpolovine njegove posiednje kolekcije. Današnje žene traže odeću koja donosi više uzbuđenja. Ceo jedan novisvet se rada, a one žele da budu prve u njemu.

Domaćin Huan Delgado nosio je žensku odeću. Njegova duga, „Skjapareli" večernja haljina vukla se po podu zanjim. -Pretpostavljam da si ti taj koji će ih tamo povesti? - zajedljivo je upitao.- Nego šta - odvratio je Siki.- Sereš! - odbrusio je Huan. - Nemaš para ni da platiš kartu za metro.- Nemaš pojma - odvratio je Siki nadmeno. - Koliko jutros potpisao sam ugovor koji će me učiniti nezavisnim zaceo život.- Šališ se - rekao je Huan.- Dokazaću ti -- kazao je Siki, osvrćući se po sobi. Ugledao je Morisa i Džerija Džonsona blizu bara. - Pođi samnom.84Harold RobinsHuan ga je pratio preko sobe. Šiki se zaustavio ispred Morisa. - Huanilo ne veruje da smo sklopili ugovor. Kažimu.Moriš je delovao zbunjeno. - Kakav ugovor?Delgado se zasmejao likujući. - Rekao sam ti da trabunjaš. Pa on i ne zna o čemu pričaš. Mora da si drogiranpreko svake mere.- Nikada nisam toliko drogiran - odvratio je Šiki isprsivši se koliko mu je to dozvoljavalo njegovih sto pedesetcentimetara. Ponovo se okienuo ka Morisu. - Jutros sam potpisao ugovor s tvojim čovekoni. sa Svebelom. Sajednom od tvojih kompanija. ""Tanja parfemi" ili tako nešto.- To je jedna od kompanija moje žene - kazao je Moriš, - Ja nemam nisla s lim. To su njeni poslovi. -Zainteresovanp se zagledao u Šikija. - Kažeš daje Švebei potpisao ugovor? Gde je Tanja?Šiki. je bio iznenađen. - Mislio sam da znaš. Sinoć je otišla na kliniku da se porodi..... Sinoć7 - Moriš je bio nepoverijiv. -- Očekuje porođaj tek za dve neđelje.i. i.i c i jj)->i ir ip l "JKk n i m i "iiji isijc i ji\ii i (h P" !ti iiii i i i < sto lijm i- i ni i u i i i ni i n f btili t i i i 11 i i > bi Ni|i > uiioi!i i*! 3 " ¦> UK U i I 11

Irij

- s i, u utire jcjsio:.....(ili !Yi> pOptiil"lK.Huan je pao na koieirajuei se da se rnok ¦¦¦pogled ka nebu. - Upravo si učinio da mi se snovi ostvare.Moriš ga je gurnuo i on se otkotrljao n?. pou, sniejuči se. dok je Moriš w. Džerijevu pratnju besno napusiiozabavu.Bilo je dva ujutro kada su izašli iz automobila ispred jedne maie privatne klinike. Prešli su preko pustog iroioarai zazvonili. Moriš je nestrpljivo zagrabio kvaku. Bilo je zaključano. Pritisnuo je zvonce držeći prst na njemu.Nekoliko trenutaka kasnije, pospan vratar je otvorio vrata. -- Mesjc, inesje - negodovao je. - Budite strpljivi.Ovde su bolesnice. - Pogledao je iza njih. - Gde je ona?- Ona? - začudio se Moriš. - Ko?- Paeijenikinja - odgovorio je vratar. - Ovo je akušerska klinika. Sumo budući očevi :<:vone ovako noć:.!.- ivTojm :/.ei"sa je već ovde - odbrusio je Moriš......Hoću da je

]" il I h Mtunn.U Moriso": .>!-,¦• nics pojavila se jedna novčanira. - Da ":. bi:;ie b"i"v- L|Ui;::/.?"",i da porazg^ovarate sglavnom .sestrom - rckuo j<; niirnijiiii ;Uaso4ii - bio bih vam zahvalan.Novč;iiJii."ii ;s; iiestala u vratarevcjiii <lzepu išlo onako br>:okao što se i j/.ijaviia......Ako bi gospodin bio ijubazan da sačeka.Odinah se vraćani.Vrata su ;-;e zatvorila i Moriš i Džeri su osiaii t!u čekaju, -Možda bi irebaio da dođemo ujuiru? - kazao je Džen.- Ne. Noćas ćemo je videti. - Moriš je bio odlučan.

Vrata su se ponovo otvorila. Ovoga puta uz vratara, pojavila se sedokosa bolničarka u jako uštirkanoj uniformi. -Zao ini je, rnesje - počela je da objašnjava. - Ali pravila...Moriš je prekinuo. - Sestro, znam pravila. Ali, moiim vas, da učinite milost jadničku koji je upravo stigao u Parizi koji čezn" samo za jednim pogledom na .svoju ženu i dete.Druga novčanica iz Morisove ruke završila je u džepu uštirkane uniforme. - Dobro, mesje - kazala je i pustila ih upredvorje. - Ali moramo bili jako tihi.Pratili su je niz hodnik koji je mirisao na bolnicu i zaustavili se ispred jedne sobe. Okrenula se i pogledala ih. -Madam markiza je imala veoma težak porođaj. Dali smo joj jako86Harold Robimsredstvo za umirenje i sada spava. Možete je pogledati s vrata, ali, molim vas, nemojte ulaziti.Moriš je klimnuo glavom. Bolničarka je otvorila vrata. Soba je bila osvetljena prigušenom svetlošću. Zvirnuo jepored bolničarke. Tanja je ležala u krevetu zatvorenih očiju. Čak i pri slabom svetlu, Moriš je primetio da joj jelice bledo i izmučeno. Kročio je unazad i okrenuo se ka bolničarki. - A beba? -šapnuo je.Bolničarka je polako zatvorila vrata. - Pođite za mnom, mesje.Prešli su ceo hodnik i skrenuli desno. Zaustavili su se ispred velikog dvostrukog prozora. Kroz staklo su mogli davide sedam ili osam majušnih kolcvki na točkićima i u svakoj po jednu bebu.Moriš je pogledao bolničarku. - Koje je moje?- Samo trenutak, mesje - kazala je bolničarka. - Ući ću unutra i podići ću je da biste mogli da je vidite.- Nju? - Morisov glas je bio pun neverice. - Hoćete da kažete da je devojčica?Bolničarka se nasmešila. - Da, mesje, najlepša koju ste ikada videli. Zlatne kovrdže boje sunca, najplavlje očikoje svetlucaju kao akvamarin i koje će ostati plave celog njenog života. Sačekajte samo trenutak, uverićete sesami.Ušla je u odeljenje s bebama. Ali kada je prišla prozoru s detetom u naručju, oni su već otišli.Moriš je divlje vozio praznim ulicama. - Kučka! - besno je psovao. - Kučka! Ni to nije mogla da uradi kakotreba!- Polako - kazao je Džcri. - Ubićeš nas.- Najmanje što je mogla da učini jeste da rodi sina. -Moriš je i dalje besneo. - Nekoga ko će naslediti ime. Ali ne,još jedna zajebana pička! Plavokosa i plavooka, povrh svega. Pariz će pući od smeha. U sedamstogodišnjojistoriji moje porodice nije bilo nikog s plavim očima i kosom.- Kakve to ima veze? - pitao je Džeri. - Ionako svi znaju da to nije tvoje dete.Zbogom, Žanet87- Tim pre - kazao je Moriš. - Svi znaju da sam s njom ostao samo da bih dobio sina.Projurio je preko mostića na Seni do II Sen Luja, pa kroz uske ulice i zaustavio se ispred njihovog stana. Izašaoje iz automobila i ljutilo tresnuo vratima. - Kučka! - ponovo je opsovao. - Platiće mi za ovo. Videćeš.Doktor Pjer je ušao u sobu. Zastao je pored kreveta i pogledao je. - Kako se osećate? - smešio se.- Umorno - odgovorila je.Slegnuo je ramenima. - To je prirodno. - Brzo joj je proverio rad srca, puls i krvni pritisak. - Dobro vam je.- A bebi? - pitala je.- Savršeno - odgovorio je. - Bolje ne može biti. Jeste ii je podojili jutros?- Jesam.- Dobro. Za ručak će dobiti zamenu. Nekoliko dana će to dobijali za svaki drugi obrok, a kada se navikne,potpuno ćemo je odvići od dojenja.- Koliko će to da traje? ¦¦- pitala je.- Tri, četiri dana.- Ne bih volela da mi grudi previše porastu - kazala je.- Ne brinite - nasmešio se. - Daću vam nekoliko injekcija koje zaustavljaju laktaciju, a grudi vam se odmahvraćaju u prvobiino stanje.- Koliko ću morati da ostanem ovde?- Oko nedelju dana. Onda ćete moći da idete kući.- Imam mnogo posla - rekla je.- Posao može da čeka. Vaše zdravlje je važnije. Ali popodne biste mogli malo da prošetate. Samo nemojte da sepremorite. - Zatvorio je svoju malu lekarsku torbu. - Vratiću se doveče pre nego što pođete na spavanje.- Hvala vam, doktore Pjer.Harold RobimGlavna noćna sestra je ušla čim je lekar izašao. - Bonjour, madam markizo. - Smeškala se.- Bon jour, Soeur.- Došla sam samo da vidim kako ste.- Dobro sam, hvala......Uzgred - kazala je bolničarka -- da li su vam rekli da vam

je muž bio ovde?Tanju se iznenadila. - Ne. Niko lo nije pominjao. Kada?- Preksinoć - kazala je. - Oko dva ujutro. Nišani uspela da vani kažem jer sam jučc imala slobodan dan.- Je Si vitleo bebu?•- Ne. Bus čudno, jer kada sam pošia da mu je pokažem, on je otišaoTali";;, je ćuSala.-¦ iNc brisiste z!a:;v loga - rekla je bolničarka, misleći da ćeje >:<;i-:o ununli......Cesto sam viđala da se muževi tako ophode.Francuzi su uvek nezadovoljni kada dobiju ćerku umesto sina. A!i smiriće se on, videćele.Tanja se na silu nasmesila i klimnula glavom.Bolničarka je pogledala na sat. - Moram sada da idem i malo odspavam. Videćemo se noćas.- Hvala, Soeur.Vrata su se ponovo zatvorila. Tanja je pogledala po sobi. Cveće na toaletnom stočiću poslao je Johan. Druguvazu punu ruža uputio je Zak. Znači Moriš je bio ovde. Čudo da se nije javio. Nije ni očekivala da će poslalicvećc. Opet se začulo kucanje na vratima. - Entrez.Johan je ušao u sobu, a za njim i Zak. Obojica su nosila još cveća. Smeškali su se dok su prilazili krevetu. -Divno izgledaš - kazao je Žak.- Nemoj da pričaš - uzvratila je. - Svesna sam da izgledam grozno.- Ne, zaista - rekao je Johan. - Divno izgledaš.- Obojica ste pristrasni. - Nasmejala se. Zagledala se u njih. - Šta vas dovodi ovamo ovako rano ujutro?89- Imamo dva problema - kazao je Johan. - Pre nego što išta preduzmemo, potreban nam je tvoj sud.- Bien - rekia je. - Koji je prvi?Progovorio je Žak. - Trebalo bi da obznanimo naš ugovor sa Sikijem. On bi želeo da se to obavi odmah. Ja bihda sačekamo barem mesec dana, iz raznih razloga. Prvo, zato što ćeš tada moći da se pojaviš s njim nakonferenciji za štampu. Mislim daje veoma važno da naglasimo tvoje učešće u ovom koncernu. Drugo, zato štose približava revija za jesenju sezonu i tako ćemo izazvati veliko interesovanje javnosti za ono čime sepredstavljamo.Tanjin glas je bio odlučan. - Tvoj plan mi se dopada. Kaži Šikiju da ćemo kasnije to obznaniti. A sada, koji jedrugi problem?Zgledali su se za trenutak, a onda je Johan rekao. - Opet Moriš. Zak mi kaže da je po ćelom Parizu razglasiokako podnosi tužbu za razvod braka zbog preljube.Pogledala je u Zaka.On je klimnuo glavom. - Tako sam čuo. Ne jednom već sa više strana.Razmišljala je trenutak. ¦- Ne vidim da to ima nekog značaja - kazala je. -- Ionako sam ja prva htela da serazvedeni. Ako podnese tužbu za razvod, nek" mu bude.- Moglo bi da se zamrsi - kazao je Johan. - On tvrdi i da si lažno predstavila stanje u kompanijama da bi ganaterala da preuzme fabriku mineralne vode.- Jesi li razgovarao s advokatima? - upitala je.Johan je klimnuo glavom. - Nema ništa pouzdano, ali bi mogao da nam pravi poteškoće. Samo sa gledišta odnosas javnošću.Okrenula se ka Zaku. - Misliš li da možeš to da suzbiješ?- Neću moći da sprečim da izađe u štampi - kazao je Žak. - Ali smatram da mogu da ti obezbedim dovoljnoprostora da uzvratiš. Na kraju, on baš i nije neki diskretan homoseksualac. Ako mu damo do znanja da imamonameru otvoreno da nastupimo, možda će se predomisliti.90Harold RobinsKlimnula je glavom. - U redu. Postarajte se da on sazna šta nameravamo. U međuvremenu, zamolite mojeadvokate da sroče protivtužbu za razvod i da ga optuže za homoseksualizam i neka to bude spremno u trenutkukada on podnese tužbu.Johan je pogledao u nju. - Nije ti to potrebno. Imaš toliko toga da uradiš.- Tu ništa ne možemo da učinimo - kazala je. - U životu se takve stvari dešavaju.- Pretpostavljam da je tako - odgovorio je. - Da li si razgovarala sa Žanet?Zatresla je glavom. - I dalje odbija moje pozive. Poručila sam njenoj drugarici Mari-Terezi da joj saopšti da jedobila sestru.- Jesi li već odlučila kako će se beba zvati?- Da - klimnula je glavom. - Zvaću je Loren.- Loren? Čudno ime.- Po mojoj babi. Očevoj majci. Bila je Amerikanka i uvek mi se dopadalo to ime. Kada sam bila mala, tvrdilasam da se i sama tako zovem.

Mari-Tereza je ušla u njihovu sobu. - Direktorica želi da te vidi.Žanet je digla pogled sa knjige. - Zašto?- Nije kazala. Samo da odmah siđeš.Žanet je sklopila knjigu i odložila je. - Videću šta hoće matora kvočka i odmah se vraćam.Žanet je kucnula na vrata kancelarije i ušla. Direktorka je sedela za stolom. Preko puta nje, leđima okrenutvratima, sedeo je jedan muškarac. Kada su se vrata otvorila, ustao je i okrenuo se ka Žaneti.- Bon jour, Žanet - kazao je Moriš.Zbogom, Žanet91Žanet je zurila u njega neko vreme, a onda se poklonila u znak pozdrava kao što su nalagala školska pravila. -Bon jour, tata.Direktorka se nasmešila. Uvek je bila snishodljiva kada su dolazili roditelji. - Otac je došao da te povede u Parizda vidiš majku i novorođenu sestru. Zar to nije lepo?Žanet je pogledala jedno pa drugo. - Neću da idem. Imam mnogo da učim.- Ali majka želi da te vidi - kazao je Moriš. - Još je u bolnici.- Ne želim da je vidim - otvoreno je rekla Žanet.- Tako se ne razgovara s ocem - oštro je opomenula direktorka....... Neću da idem ..... ponovila je Žanet tvrdoglavo.Mnrisova šaka se hitro pokrenula i šamar je bolno zapekao devojčin obraz. Za trenutak ga je nogledala u oči, aonda spustila pogled u pod. Oselila je da joj obrazi plamte, a toplota se razliva po ćelom telu. Stajala je potpunonepokretno.- Sad idi gore i spakuj najnužnije stvari i budi ovde za deset minuta - zapovednički je rekao Moriš.Nije dizala glavu, oči su joj bile prikovane za pod. - Da -promrmljala je, a onda se okrenula i izašla izkancelarije.Moriš se okrenuo ka direktorki. Smeškao se izvinjavajući se. - Žalim /bog ispada, gospodo, ali današnja decatraže čvssiu ruku. Nisu onakva kakvi smo mi bili kada smo bili mladi.- Kazumem vas, mesje markiže - ulagivala se direktorka. - Ne biste poverovali šta sve preživljavamo s njimaovde.Kondukter je pregledao karte, zatim ih vratio Morisu. -Sve je u redu, mesje markiže - kazao je. - Vagon restoranće biti otvoren za večeru u šest sati. Ukoliko postoji način da vam putovanje učinim prijatnijim, molim vas, samome pozovite.92Harold RobinsZbogom, Žanet93- Merci, mesje - kazao je Moriš pružajući mu jednu novčanicu.Kondukter je uvežbanim pokretom uzeo novčanicu i izašao iz zasebnog kupea, pažljivo zatvarajući vrata zasobom. Njih dvoje su sedeii uz prozor, jedno naspram drugog. Moriš je podigao novine i pogledao je preko njih.- Mogla bi da se raskomotiš - kazao je. - U Pariz nećemo stići pre ponoći.Žanet je gledala kroz prozor. Voz se kretao kroz planine. Iako je bilo tri sata po podne, nije bilo mnogo svetlosti.Dan je bio oblačan i povremeno je pljuštala kiša. Uzela je knjigu, otvorila je i počela da čita. Ali oči su jojpreletale redove, a reci nisu imale mnogo smisla. Posle izvesnog vremena, digla je ruke i samo se pretvarala dačita.Putovali su u tišini skoro jedan sat. Konačno je Moriš spustio novine i ustao. Otišao je do malog toaleta i otvoriovrata. Nije se potrudio da zatvori vrata dok je dizao dasku na klozetskoj šolji i olakšavao se.Žanet je digla pogled sa knjige. Na unutrašnjoj strani vrata u toaletu ćelom dužinom bilo je postavljeno ogledalo,a vrata su stajala pod takvim uglom da je mogla da vidi tečnost kako kulja iz njega kao iz ogromnog baštenskogcreva. U tom trenutku okrenuo je glavu i uhvatio njen pogled u ogledalu. Smesta je spustila oči i osetila kako jojrumenilo obi iva obraze. Prikovala je pogled na stranice knjige kada se vratio i seo preko puta nje.Bez reci je izvadio cigaretu iz zlatne tabakere, zapalio je i počeo da je posmatra. Bila je u školskoj uniformi -beloj matroskoj bluzi i plavoj suknji. Bele dokolenice i crne cipele upotpunjavale su ovu sliku. Ali ovde umutnom svetlu kupea, ova slika je delovaia čudno. Imala je stas skoro sasvim razvijene žene, a kao da jepokušavala da sakrije tu činjenicu dečijom odećom.- Žanet - glas mu je bio oštar. - Nosiš li veš koji sam ti dao?Nije ga pogledala. - Ne.- Zašto? - pitao je. - Zar ti nisam rekao da ga nosiš uvek kada sam u blizini.- To je protiv školskih propisa.- Sada nisi u školi - kazao je. - Trebalo je da ga obučeš. Pogledala ga je. - Nisi mi dao vremena. Morala sam dasespremim za deset minuta.

- Da li ga imaš kod sebe"? Kliminula je glavom. - Da. U koferu.- Obuci ga.- Sada? - upitala je.- Sada - potvrdio je.Ustala je i skinula, kofer sa police i otvorila ga. Hitro je izvadila crni veš i krenula ka toaletu.Zaustavio je. - Ne. Hoću da ga obučeš ovde, preda mnom.Bez reci je pogledala u njega, a onda u otvoren prozor kupea.Shvatio je u šta gleda. - Možeš da spustiš roletne. I zaključaj vrata.Nije se pomeriia.Preteći je podigao šaku. Ona je br/o spustila roletne i zaključala vrata. Okrenula inu je leda. - Hajde - kazao je.Polako je otkopčala bluzu i spustila je niz ramena, zatim dugmad na suknji i pustila je da. padne "a pod.iskoračila je iz nje. Preskočila je. Počela je da skuplja stvari sa poda i da ih uredno slaže na kofer. Leđimaokrenuta njemu, počela je da otkopčava prsluče.- Okreni se i pogledaj me - viknuo je.Za trenutak su im se pogledi sreli, a onda je ona oborila oči i, gledajući dole, otkopčala prsluče i skinula gaćice.II tišini je obukla crno čipkano prsluče i prozirne svilene gaćice. Okrenula se da dohvati bluzu.- Još nisi završila - kazao je on. - Gde su ti pojas i svilene čarape?Bez pogovora ih je izvadila iz kofera. Zakačila je pojas oko bedara, onda je sela da obuje čarape. Trenutakkasnije ustala je

94Harold Robinsponovo da bi zakačila žabice za gornje delove čarapa. Opet je pružila raku za bluzom.- Ne - kazao je. - Vrati se na svoje mesto.- Ovako? - pitala je.- Taku - kratko je rekao, - Kazaću ti kada da se obučeš.- Ali hladno je - rekla je,- Naviknueeš se - odvratio je.Bez reci je sela na klupu preko puta njega. Sisao je cigaretu, puštajući da mu dim lenjo izlazi na nozdrve dok juje posmalrao. - Sise su ti prerasle ovo prsluče - deiovao je skoro razgovorljivo. - Imaš telo kurve, baš kao i tvojamajka.Nije odgovarala.- Raširi noge! - prosiktao je.Nagonski je rastavila kolena. Osetila je da se svila pornc-rila s jedne sirane i spustila ruku da se pokrije.Udario je po ruci. - Nisam ti rekao da možeš to da uradiš. - Iznenada se nasniejao. - imaš i veliku, žbunastukurvinsku pičku. Baš kao tvoja majka.Osetila je kako joj suze nadolaze. Usne je držala čvrsto spojene dok su joj se suze kotrljale niz obraze.- Suze? - zajedljivo je upitao. Nije odgovarala.Nagnuo se napred i neočekivano joj stavio šaku između nogu. Iznenađena, skoro je poskočila, a onda je topaotalas trenutnog orgazma učinio da se oseti slaba i da počne da drhti dok je vlažnošću obliia njegove ispitivačkeprste.Zavalio se na klupi smejući se. - Ista si majka, Žanet. Vlažnih očiju i vlažne pičke.Spolja, iz hodnika, začuo se prvi poziv za večeru. Ustao je i otišao u toalet, gdc je detaljno oprao ruke.Pogledao je preko ramena u njen odraz u ogledalu. -Možeš sada da se obučeš, Žanet - rekao je nemarno. - Gladansam, a oduvek sam smatrao da je bolje jesti medu prvima na prokletim vozovima. Ako mnogo čekaš, najboljajela već odu.Zbogom, Žanet95Voz je stigao u Pariz sa sat i po zakašnjenja zbog kiše koja je lila. Džeri ih je čekao na peronu, a bilo je dva satapo ponoći kada je zaustavio mali auto ispred stana na II Sen Luju.- Imam nešto hladnih narezaka ako ste gladni - rekao je u malom liftu dok su se peli na peti sprat.- Nisam gladna - rekla je Žanet. Pogledala je Morisa. -Zašto me nisi odveo kući?Moriš joj je udario šamar. - Niko ti se nije obratio - rekao je. - Govorićeš kada ti ja dozvolim.Zurila je u njega bez reci kada se lift zaustavio, a onda je izašla za njima na podest. Džeri je prevrtao ključevimai otvorio vrata. Bila je iznenađena raskošnim uređenjem stana. Spolja, zgrada i nije delovala posebno, ali unutraje bilo izobilja. Najbolji nameštaj, tepisi, čak i američki klima-uredaji na zidovima.

Moriš je proveo kroz dnevnu sobu i trpezariju, zatim kroz svoju spavaću sobu do sobice u hodniku, smeštenuizmeđu njegove i Džerijeve sobe. Prostorija nije imala vrata, a oskudni nameštaj činili su mali krevet, jednastolica i lavor na stalku u uglu. Očigledno je bila namenjena posluzi. - Ostavi stvari ovde - kazao je Moriš.- Kada ću videti majku? - pitala je.Zagledao se u nju. - Reći ću ti kada ćeš moći. - Obratio se Džeriju. - Gladan sam.- Doneću ti hranu iz frižidera - ponudio je Džeri.- Ne - odbio je Moriš. - Pokaži njoj gde se nalazi. Ona će to uraditi.- Umorna sam - kazala je Žanet. - Hoću da spavam. Moriš je ošamario. Skoro je pala preko kreveta. - Ovo ćete probuditi - rekao je. - A sad, skidaj tu glupu školsku odeću i dođi da postaviš sto.- Ali nisam ponela ništa drugo da obučem - viknula je.- Nosićeš ono što si imala u vozu - rekao je. - Ništa ti drugo i neće biti potrebno. - Okrenuo se Džeriju. - Sačekajje ovde. Onda joj pokaži šta da radi. Idem da se istuširam i da skinem odelo. Smrdi na voz.96Harold RobinsPošto je Moriš izašao iz sobe, Zanet je ustala sa kreveta. Džeri je stajao i posmatrao je. - Okreni se - kazala je.- Zašto? - iscerio se Džeri. - Ionako ću te videti. Stajala je nepokretna.- Morisu se ne bi dopalo da ga sad pozovem - kazao je. Ona se brzo skinula, njemu okrenuta leđima. Kada se nakraju okrenula, tiho je zviznu". - Moriš je bio u pravu. Građena si kao tvoja majka.Zurila je u njega. - Video si moju majku?- Da - kazao je. Gutao je jedan trenutak, onda se okrenuo.- Dođi. - Pošla je za njim u kuhinju. Baš kada su završili postavljanje stola, Moriš je ušao u trpezariju u crnomsvilenom ogrtaču i somotskim papučama.Pogledao je na sto. - Gde su svece.?- Zaboravio sam ih - uzvratio je brzo Džeri. - Doneču ih.- Otišao je do kređenca. Nešto kasnije, svece su gorele na stolu. Isključio je električno svetio.Moriš je uzeo bocu vina. - Popićemo po čašu vina dok se ti presvlačiš - kazao je Džeriju. Napunio je dve čaše ipružio jednu Zanet dok je Džeri izlazio iz prostorije. - Evo.Ona je zatresla glavom. - Neću vino.- Nisam te pitao - )•¦> je Moriš. - Popij to.Uzela je čašu i držala je ispred usana polako otpivši gutljaj, a onda krenula da je spusti.- Sve - viknuo je Moriš.Podigla je ponovo čašu i iskupila je, osetivs"i kako je obliva toplina od crnog vina. Spustila je čašu.Moriš je ponovo napunio. -•¦ Tako je bolje - kazao je. -Radi sve kako ti kažem i izbeči ćeš nevolje. - Sipao je utanjir hladnu šunku, jezik, paštetu i sir. Odlomio je parče hleba i počeo halapljivo da jede. - Ovo je dobro - kazaoje. - Zašto i ti ne uzmeš malo?- Nisam gladna - odvratila je. - Samo sam umorna.- Hrana će ti prijati - rekao je kada se Džeri vratio. Zanet je zurila u njega. Džeri je bio u ženskoj odeći, uprozirnoj šifonskoj haljini na preklop, bez ičega ispod, tako daZbogom, Zanet97su se njegovi intimni delovi tela otkrivali pri svakom pokretu. Našminkao je lice - ruž, maškara na trepavicama,senke na kapcima, rumenilo na obrazima.Moriš je opazio začuđen izraz njenog lica i nasmejao se. -Šta je bilo? Zar ti se ne čini da je on baš lepa devojka?Nije odgovorila. Džeri se smejao, visokoparnim smehom i zavalio se u stolicu, raširenih nogu. Delovi haljine palisu mu sa kukova i otkrili deo njegovog bledog uda.Moriš se nasmešio, preko zalogaja. - Zar ne misliš da ima zgodnog petiića? - pitao je. - Nije tako velik kao moj,naravno, ali je veoma privlačan.Duboko je uzdahnula. - Morise - rekla je.On joj je nežno zapretio prstom. - Tata.Pogledala ga je u oči. - Tata.- Tako je bolje, Žanet. Sada, šta si htela da kažeš?- Zašto? - pitala je. - Ne razumem. Zašto?- Nema tu šta da se razume, Žanet - rekao je. - Majka ti je kurva. A kada odeš odavde, bićeš čak i veća kurva odnje.- Ne možeš da me zadržiš ovde! - viknula je krenuvši da pobegne iz prostorije.U jednom skoku, uhvatio je za ruku pre nego što je stigla do vrata. Položio je nazad u trpezariju. - Čini mi se,Žanet, da se ponašaš kao dete. A znaš šta se radi s decom koja ne slušaju? Dobiju pljuske!Seo je na stolicu i povukao je preko krila licem nadole. Ruka mu se dizala i spuštala ujednačenim pokretima. Upočetku je osećala bol, a onda toplinu kako se razleže njenom zadnjicom i preponama. Vriska joj se pretvorila unežno mum-lanje.

Moriš se smejao. - Voliš da te ispljeskam?Ona je snažno klimala glavom.On se opet smejao i odjednom je provukao ruku ispod nje, između njenih nogu i počeo da mazi njenu stidnicu uistom ritmu s udarcima po zadnjici. Borila se da dođe do daha jer nije bila u stanju da suzbije grčenje.98Harold Robins- Vidi šta si uradila, ti, nevaljalice - kazao je Moriš. -Naterala si Džerija da se uzbudi i probudila u njemu ljubo-moru. Vidi kako se ukrutio.Odjednom je shvatila da Džeri stoji ispred nje i snažno masturbira. Zatresla je glavom da bi se okrenula od njega.- Nabij joj ga u usta, Džeri! - skoro je viknuo Moriš. -Uguši je s njim!Džeri je ščepao Žanet za kosu, povukao joj glavu unazad i primorao je da otvori usta. Gurnuo joj je ud u usta baškada je počeo da svršava.Počela je da se guši pokušavajući da vikne kada je iznenada osetila da se našla u grču tako divljeg i snažnogorgazma da nikada nije ni sanjala da nešto može da izazove takvu mešavi-nu užasa, zadovoljstva i bola.Odjednom, Moriš je ustao puštajući je da padne sa njegovog krila na pod. Ležala je na podu, grčila se i jecala,nesposobna da se pomeri. Nasmejao joj se. - To ti je lekcija broj jedan, drago dete - kazao je. - Biće ih jošmnogo. Vremenom ćeš ih sve zavoleti. Videćeš.Okrenuo se Džeriju. - Odvedi je u krevet.Džeri je podigao, odneo u spavaću sobu i bacio na krevet. Moriš je došao za njim i podigao joj ruku. Čula je daje nešto škljocnulo. Onda se zagledala u ruku. Bila je vezana lisicama za mesingane stubove na krevetu. Okrenulase i pogledala u Morisa.- To je samo zato da ti tokom noći ne bi pala neka šašava zamisao na pamet - rekao je. - Da pokušaš dapobegneš, na primer.Onda se okrenuo i izašao iz sobe, a Džeri ga je pratio. Svetio se iznenada ugasilo, a ona je ostala da jeca sama unoći.Nije znala kada je dan a kada noć. Kad god su dolazili da je izvuku iz kreveta, zavese su bile navučene; čak su iprozori na kupatilu bili pokriveni. Obroci kao da su uvek bili isti.Zbogom, Žanet99Nikada zasebno doručak, ručak ili večera. Na stolu razno narezano meso. Hleb. Vino. U glavi su joj se vrzmalečudne misli. Sada jedino što nije želela bilo je to da leži sama u mraku vezana lisicama za krevet. Počela je daiščekuje vreme kada će doći po nju. Čak se radovala i bolu, jer je uz bol uvek dolazilo do izuzetnog opuštanja.Morisove reci su joj se neprestano vrtele po glavi. - Zapamti, Žanet, bez bola nema ni zadovoljstva. To dvoje iduzajedno, uvećavaju jedno drugo i doprinose krajnjem uživanju.Uvek je počinjalo batinama. Jednom je čula kako Džeri pita - Zašto ne koristiš bič?- Ne sine da bude ožiljaka - odgovorio je Moriš.To je bilo kada su je prvi put odveli u Morisov krevet i dugim svilenim gajtanom vezali joj rake za mesinganestubove na krevetu. - Ti je uzmi prvi - kazao je Moriš. - Pripremi je za mene.Držao joj je noge rastavljene dok je Džeri kleknuo ispred nje. Brzo je masturbirao pokušavajući da izazoveerekciju, a onda je naglo uleteo u nju. Vrisnula je od oštrog kratkog bola, ali je onda Džcrijev ud odjednompostao mlitav i ispao iz nje. Okrenuo se MoriM.i, - Rekao sam ti da ne mogu sa ženom!Uz ljutit gesi, Moriš gaje odgurnuo. Zbacio je svoj ogrtač i popeo se na krevet, nameštajući se između njenihnogu. Skoro da je bio u punoj erekciji.Žanet je zurila u njega, ne mogavši da odvrati pogled sa njegovog uda. - Plašim se - viknula je.Moriš joj je stavio ruku između nogu, a onda je podigao zagledajući se. Prsti su mu se caklili od vlage i bledogtraga krvi. - Tvoja velika vlažna kurvinjska pička te uteruje u laž -kazao je.- Povredićeš me!Nasmešio se. - Zapamti, Žanet, bez bola nema ni zadovoljstva. - Podvukao je rake ispod njene zadnjice iprivukao je sebi.Zurila je širom otvorenih očiju dok je on lagano prodirao u nju. Nije mogla da veruje da može da se otvori tolikoda ga100Harold Robinsprimi. On kao da je zastao za trenutak, kao da je naišao na prepreku. Pogledao je u oči, a onda, bez upozorenja,divljački se zario u nju.Bol je delovao razdiruće i ona je vrisnula. Stavio joj je ruku na usta, a drugom rukom je držao nepomično uzasebe. Posle izvesnog vremena, otvorila je oči, zagledala se u njegovo lice, a onda polako spustila pogled. Osetioje kako joj se pluća nune vazduhom kada je shvatila daje on sasvim prodro u nju. Pomerila je pogled polako kanjemu osećajući neku čudnu r.stu opčinjenosti. Zurio je u nju trenutak, a onda sklonio rukuličnih usta, povukao trake kojima je bila vezana za krevet i ¦.i.oobodio joj ruke.

Još neko vrerne ga je gledala, a onda, iznenada, pružila ruke i čvrsto ga zagrlila. Počela je poiako da se pokreće,a kako je postajala sve više uzbuđena, čvrsto je zatvorila oči tako da su joj si"ze lagano izlazile kroz sklopljenekapke. Glas joj je od šapata prerastao u vrisak u njegovom uhu. - Tata! Tata! Tata!Otvorila je oči i zagledala se u njega. - Ošamari me!Šakom ju je pljesnuo preko lica.¦- Opet!Ovog puta su joj na obrazu ostali beli tragovi prstiju. Nasmešila mu se, - Ti me stvarno voliš, zar ne, tata? - pitala,)"" "Glasno se nasmejao. - Ti si tatina mala kurva! - rekao je.- Da - prošaputaia je. - Da. Znao si to sve vreme. To je ono što sam ouuvek želela da budem.Pos"ie toga, više je nisu terali u onu sobicu. Spavala je u Morisovom velikom krevetu s njima. Probudila sejednog jutra, a dnevna sveilost je preplavila sobu. Žmirkala je očima.Moriš je stajao blizu kreveta, već je bio obučen. - Majka ti je sinoć izašla iz bolnice - rekao je. - Džeri će teodvesti do kuće.- Ne želim da je vidim - rekla je.- Onda moraš da se vratiš u školu - kazao je.- Zar ne mogu ovde da ostanem? - pitala je.Zbogom, Žanet1G1Odmahnuo je glavom. - Ne. Ako se ne vratiš u školu, biće mnogo pitanja.- Ali ja hoću da ostanem s tobom - rekla je.- Ne možeš - odvratio je. Uvukao je ruku u džep i izvadio svežanj ključeva. - Ali imam ključeve koje sam dao dase naprave za tebe. Sledećeg meseca kada budeš imala uskršnji raspust, možeš da dođeš ovamo, a ako mi nismokod kuće, možeš sama da uđeš.Tog popodneva ukrcala se na voz i vratila se u školi:Kasno aprilsko sunce bledelo je na prozorima kada je Zak iscrpcno potonuo u fotelju u velikoj dnevnoj sobipunoj cveć;; Pogledao je Tanju i Johana. - Mrtav sam. Drago mi je da j;: gotovo.Johan je klimnuo glavom. - Mislim da je konferencija za štampu dobro protekla.- Najbolja zamisao koja mi je ikada sinula jeste da se održi ovde u tvojoj kući - kazao je Zak Tanji. - Misiim dasu svi dirnuti ličnim pečatom. Već su im dosadili saloni i hotelske dvorane za sastanke.- Sta misliš da li su im se dopale Sikijevi; kreacije koje su videli? - pitala je Tanja.- iz onoga što sam čuo - odgovorio je Zak - svima su se: jako dopale. Sada svi iščekuju vreme za prikazivanjekolekcija. Shvatili su da si ozbiljna.- Šiki je već otišao? - pitala je.- Da - odgovorio je Žak. - Nestao je čim je i poslednji reporter otišao. - Ustao je. - A najbolje bi bilo da i ja touradim. I da te pustim da se malo odmoriš. Sutra će u kancelariji biti naporan dan.- I ja ću da krenem - kazao je Johan. - Čestitam ti. Tanja se nasmešila. - Rano je za čestitke. Bolje da sačekamoda prođu revije.- Više nisam zabrinut -kazao je Johan. - Biće sve u redu.102Harold RobinsIspratila ih je do vrata, gde su je poljubili u obraz i otišli, a ona se okrenula i pošla ka stepenicama. Anri joj jeprišao. - Madam - kazao je ustežući se.- Da?- Madmazel Žanet je u svojoj sobi - rekao je.- Žanet! Ovde? - upitala je iznenađeno. - Zašto mi ranije nisi rekao?- Stigla je usred konferencije, gospođo, i zamolila me da vas ne uznemiravam.Bez i jedne reci više, ustrčala je uza stepenice. Vrata Zanetine sobe bila su zatvorena. Učtivo je kucnula, a ondaih otvorila. Žanet je stajala kraj prozora i gledala napolje. -Žanet! - uzviknula je Tanja.Žanet se okrenula ka majci. Oči su joj bile bezizražajne. -Zdravo, majko - rekla je muklim glasom.Tanja je zurila u nju. Devojčino lice je bilo usahlo i iscrpljeno, a oko očiju je imala tamnoplave kolutove. - Žanet-viknula je. - Šta je to s tobom?Žanet se nije ni pomerila ka njoj. Pogledala je prodorno u majčine oči. - Trudna sam - kazala je.- Ne - jeknula je Tanja. - Ne.- Da, majko - kazala je Žanet. Tanja joj je prišla. - Jadno moje dete.Žanet je izbegla njen zagrljaj. - Nisam ja tvoje jadno dete, majko. Ne više.- Zašto me nisi pozvala? Barem da si odgovorila na moje pozive? - pitala je Tanja.- Šta bi to promenilo? - Žanet je slegnula ramenima. - Ti bi rodila tu bebi u svakom slučaju.- Dobila si sestra, Žanet.- A moja sestra će dobiti sestru - rekla je Žanet. Tanja je zurila ćerki u oči. - Ne razumem.

- Majko, ne budi glupa - kazala je Žanet. - Zatrudnela sam s istim čovekom kao i ti.- Nemoguće! - rekla je Tanja.Zbogom, Žanet103- Da li je nemoguće, majko? One nedelje dok si ti bila u bolnici, Moriš je došao u školu i doveo me u Pariz da tevidim. Ali nikad me nije odveo u bolnicu. Umesto toga, provela sam nedelju dana u njegovom stanu, a na dantvog povratka kući, vratila sam se u školu.- Moriš? - Tanjin glas je bio ispunjen nevericom. - Ne mogu da poverujem da bi se usudio da učini tako nešto.- Ne, majko? - Žanet je otvorila tašnicu i izvadila ključeve. Bacila ih je na sto pored nje. - Čak mi je dao iključeve njegovog stana tako da mogu da se vratim za Uskrs.Tanja je pogledala ključeve, a zatim svoju ćerku. Suze su počele da joj natapaju oči. - Zašto nisi dozvolila darazgovaramo? Zašto? Htela sam da ti kažem. Moriš nije Lorenin otac. Nikada ga nisam pustila da mi se približiod dana kada smo se venčali.- Lažeš, majko - rekla je Žanet.- Ne lažem - kazala je Tanja. - Samo pogledaj sestru i biće ti jasno. Plava je i ima plave oči. Zar ne shvataš da jeMoriš podneo tužbu za razvod braka zbog prevare? Generacijama nije bilo plavokose i plavooke dece u njegovojporodici.Žanet je zurila u nju. - To nisam znala, majko. Niko mi nikada nije rekao.Tanja je duboko uzdahnula. Osetila je da se nešto duboko u njoj skamenilo. - To više nije važno - rekla je. - Štaje učinjeno, učinjeno je. Moramo da razmišljamo o novom danu. Prvo što ćemo uraditi jeste da posetimo doktoraPjera.Odjednom su suze potekle iz Žanetinih očiju. - Oh, majko - plakala je. - Žao mi je.Onda su se zagrlile, a suze su im se izmešale. Tako su stajale dugo, stežući jedna drugu bez reci dok dnevnasvetlost nije sasvim nestala sa prozora.104Harold RobinsZbogom, Žanet105Dva dana kasnije, Tanja je čekala u maloj ordinaciji doktora Pjera da dođe iz operacione sale sa svoje klinike.Ustala je kada je on ušao. - Kako joj je, doktore?- Biće u redu - kazao je. - Sve je sređeno. Sada se odmara.- Hvala bogu - kazala je.- Da, hvala bogu - ozbiljno je potvrdio. - Daje rodila dete, umrla bi.Tanja je zurila u doktora.Doktor Pjer je zavrteo glavom. - Ne znam s kakvom je to životinjom bila, ali unutra je sva iscepana. Kao da jekoristio balvan. Ne samo da su vagina i jajovodi pocepani nego joj je i anus i deo creva probijen. Nisam mogaoda verujem. -- Pogledao je Tanju u oči. - Zakrpio sam je najbolje što sam mogao. Barem neće imati poteškoćazbog toga. - Zastao je i duboko uzdahnuo.- Postoji nešto što mi prećutkujete - u glasu joj se osećala napetost.Oklevao je jedan trenutak. - Morao sam da uklonim sve osim dela jednog jajnika.Bilo je dva sata ujutro, deset dana nakon što se Žanet vratila u školu, kada je Tanja parkirala auto ispredstambene zgrade na II Sen Luju. Ulica je bila pusta kada je izašla iz automobila. Zaključala ga je, stavila ključeveu tašnu i istog trenutka izvadila ključeve od stana. Pogledala je zgradu. Svi prozori su bili u mraku. Polako jepošla ka ulaznim vratima.Veliki ključ, pretpostavila je, otvara ulazna vrata. Lako se okrenuo, otvarajući zasun i ona je ušla u mračnihodnik. Morala je da se zaustavi da ne bi slučajno upalila svetio. Nije nikako želela da privuče pažnju. Sačekalaje trenutak dok joj se oči nisu privikle na mrak, a onda je otišla do lifta.Buka koju je pravio stari škripavi lift dok je silazio činila joj se tako jaka da bi mogla ceo Pariz da probudi.Zadržavala je dah dok nije konačno stao. Onda, uz osećanje olakšanja, ušla jeu lift. Na svakom spratu nalazila su se po dva stana. Oklevala je trenutak, a onda upalila šibicu. Evo je.Mesingana pločica iznad zvonceta. Markiz De la Bovil.Sklopila je oči za trenutak razmišljajući. Da nije nešto zaboravila? Testament je bio propisno potpisan,punosnažan. Nalozi švajcarskoj banci u vezi s trezorom u kojem je čuvala zlato primljeni su i potvrđeni. Ukolikobi joj se nešto desilo, Johan bi se pobrinuo za sve. Deca bi bila obezbeđena.Prvi ključ nije izazvao nikakav šum dok ga je polako okretala. Čula je slabo škljocanje zasuna. Dobro je. Sadadrugi ključ. On je zaškripao blago. Zaustavila se. Nije bilo drugih zvukova. Polako je okrenula ključ do kraja.Skljocnulo je i vrata su se otvorila lagano.Oprezno je kročila u stan, a onda je zastala osluškujući. Ništa se nije čulo. Tiho je zatvorila vrata za sobom. Sadaje sačekala da se sabere.

Prisećala se šta joj je Žanet ispričala o stanu. Pravo napred kroz veliko predvorje trebalo bi da bude dnevna soba,S desne strane, mala vrata vodila su do ulaza za poslugu i kuhinje. Iza dnevne sobe, nakon što prođe još jednopredvorje, trebalo bi da bude trpezarija. Do Morisove spavaće sobe vodila su vrata na drugom kraju trpezarije.Pažljivo se kretala prostorijama, pomerajući se polako da se ne bi saplela o neki komad nameštaja koji nijevidela. Sada se našla ispred vrata spavaće sobe. Otvorila je tašnu i uzela brijač. Pravedno je da to budeVolfgangov brijač. Ona više nije sumnjala da je Moriš taj koji je Volfganga izdao Rusima.Otvorila je brijač tako da je sečivo štrcalo upolje i blago pritisla kvaku. Vrata su se širom otvorila i ona je ušla usobu, krećući se tiho po zastrtom podu. Nije se trudila da zatvori vrata za sobom.Na bledoj uličnoj svetlosti koja je prodirala kroz zavese videla je krevet. Pošla je ka njemu. Više je osetila negošto je videla šćućurenu priliku ispod ćebeta. Zastala je iznad prilike pokušavajući da je vidi. Do ušiju joj je doprozvuk teškogmm*106Harold Robinsdisanja, ali nije bila sigurna da li je ono bilo njegovo ili njeno.- Moriš! - tiho je rekla.Okrenuo se i pokušao da ustane. Onda je ona udarila. Svom snagom zarila je brijač u njegovo telo. Prigušen krikrazlegao se iz njegovog grla i on je mahnito odskočio od nje, a rukom je zgrabio nešto sa stočića sa druge stranekreveta. Besomučno je nastavila da seče dok je on pokušavao da se okrene. Ugledala je blesak nečeg čvrstog imetalnog u njegovoj ruci, ali je nastavila da seče i udara.U ušima joj je odjeknuo prasak, a oči joj je zaslepeo plavičasti plamen, u isto vreme kada je osetila kako je maljudara u grudi, skoro je odbacujući unazad, ali je i dalje nastavila da diže i spusta brijač. Konačno se sručionepomično u čaršave.Stajala je teško dišući, a onda spustila ruku i dotakla ga. Prsti kao da su joj uronili u močvaru krvlju natopljenihčarša-va. Povukla je hitro ruku, a brijač joj je kliznuo niz prste. Bol u grudima sada se pojačavao. Pritisnula ješaku na grudi i osetila toplu krv kako joj iz haljine kaplje na prste. Tek je sada shvatila da je pogođena.Polako se okrenula i pošla ka izlazu, a sa svakim korakom bol je postajao sve jači. Činilo joj se daje proteklavečnost dok nije stigla do izlaznih vrata. Sada je bol nailazio u talasima zapljuskujući joj telo, pa je osećalavrtoglavicu i njihanje kao da joj svest otiče preko krvi i kroz prste.Posegla je za vratima. Odjednom je obasula svetlost iz hodnika kada su se vrata otvorila pod njenom rukom. Onje stajao na vratima, otvorenih usta od zaprepašćenosti, a svetlost se rasipala iza njega po njenom licu.Zurila je užasnuto u njega. - Oh, ne, Morise! - vrisnula je.- Ti si mrtav! Upravo sam te ubila! - Onda je pala i izgubila svest da je nikada više ne povrati.Knjiga drugaŠiki je stajao ispred table za crtanje i znalački proučavao kreaciju. Čuo je da su se vrata zatvorila izanjega i da se devojčini koraci približavaju. - Skini sve sa sebe - kazao je ne okrećući se. - Kaži mi kada budešnaga.Trenutak kasnije čuo je tihi glas: - Naga sam.Olovkom je napravio sitnu izmenu na crtežu i okrenuo se. - Merdc - uzviknuo je otromboljivši vilicu.Žanet .se nusmejala njegovoj preneraženosti.- Zašto nisi rekla da si to ti? - pitao je.- Pomislila sam da ako budeš došao k sebi - smešila se -ja treba da ti budem prva.Uzeo je ogrtač sa stolice pored sebe, - Ogrni ovo. - Bilo rnu je neprijatno.Ona ga nije uzela. - Hajde, Siki. Zar ne bi voleo da mi ližeš macu? Možda bi ti se dopalo.- Prekini - ozlojeđeno je rekao. - kadim.- Neću reći nikome - dodala je.- Pomislio sam da si ti modei koji sam tražio da isproba moju novu kreaciju - objasnio je.- Možeš da je isprobaš na meni. Zavrteo je glavom. - To neće ići.- Zašto da ne?i ipitivački je zagledao. - Previše si ženstvena. Grudi su ti prev- like, zadnjica ti je ogromna, a tvoj mons venerisštrči više nego većini muškaraca petlić i jaja. Ti jednostavno nisi tip za modele, to je sve.- Koji sam ja tip? - pitala je. -"- Ti si kao tvoja majka - rekao je. - Velika i jaka. Zemaljski tip. Čista životinjska čulnost. Kada bi ti izašla napistu, odmah bi te polovina žena oko nje zamrzla, što bi zna-110Harold Robinsčilo da šta god da nosiš, one to ne bi kupovale. Ti si previše onakva kakva bi svaka od njih želela da bude.- Ovo je najuvrnudja pohvala koju sam ikad čula - rekla je, uzela farmerke koje je bacila preko stolice i počelada ih oblači. Navukla je veliku košulju muškog kroja i vezala je oko struka.- Otkud ti ovde? - pitao je.- Imam zakazano sa Johanom - rekla je. - Ali on je sada na nekom sastanku, pa sam pomislila da skoknem dotebe.

- Uvek mi je drago da te vidim - rekao je. Nasmešila se. - Čak iako nisam tip modela? Smejao se. - Čak i onda.- Možda bi trebalo da promeniš svoje modele - rekla je. -Ima više devojaka kao što sam ja nego kao što su one.- Većina devojaka kao što si li ne može sebi da priušti ovu vrstu odeće koju mi pravimo - rekao je.- Možda u tome i jeste greška u našem poslovan ju - rekla je. - Previše kreatora visoke mode koji se tuku okotako malog tržišta.- Dobro nam ide - kazao je pomalo braneći se.- Sigurna sam da je tako - brzo se ispravila. - Samo sam naglas razmišljala.Zazvonio je telefon na njegovom radnom stolu. Podigao je slušalicu, a onda pogledao u nju. - Johan je završiosastanak. Možeš sada da odeš k njemu.- Hvala ti. - Poslala mu je poljubac i izašla iz prostorije, Zurio je neko vreme u zatvorena vrata, a onda sezaključaoi otišao do svog stola. Seo je, uzeo džoint iz besprekorne tabakere i zapalio ga. Zavalio se u stolicu i pustio da mudim izlazi na nozdrvc.Kakva majka, takva kći. Kakva majka, kakva majka, kakva majka. Ali još i više, kakva kći.- Dve godine na fakultetu sasvim je dovoljno - rekla je. -Ne vraćam se.Johanovo lice je bilo bezizražajno. Posmatrao je preko pisaćeg stola. Na izvestan način bio je iznenađen. Imala jeZbogom, Žanet111devetnaest godina i u njoj je ostalo vrlo malo od deteta. Iz dana u dan sve ga je više podsećala na njenu majku.Tanja je imala otprilike isto toliko godina kada su se upoznali, istu crven-kastosmeđu kosu, dugu i puštenu nizlice po današnjoj modi, delimično skrivajući njene visoke jagodice i tamne oči. - Šta bi volela da radiš? -obazrivo je pitao.- Mislim daje došlo vreme da se uključim u posao - rekla je. - Na kraju, za dve godine biću odgovorna za sve.Mislim da je krajnje vreme da saznam nešto o tome, zar ne?Bila je ista majka. Johan je klimnuo glavom. - Slažem se s tobom. Sada se postavlja pitanje odakle bi želela dapočneš?- Moriš tvrdi da više od šezdeset pet procenata našeg bruto prihoda dolazi iz Sjedinjenih Država - rekla je. - A janikada nisam bila lamo.- istina je - rekao je.- On namerava da ide tamo sledećeg meseca i pozvao me da podeni sa njim i da me provede.Johan nije dozvolio da mu se iznenađenje vidi na licu. Prvi put je uopšte čuo da ona razgovara s Morisom. - Toje lepo od njega - oprezno je primetio. - Zašto misliš da bi ti to bilo od koristi? Na kraju, on nije uključen ni ujednu od naših kompanija. Njegova je sasvim odvojena.- Tačno - rekla je. - Ali on poznaje sve živo.Ćutao je trenutak. - Ne protivim se tome - rekao je. - A tebi svakako nije potrebna moja dozvola da odeš na put.Ali zar ne misliš da bi bilo bolje prvo da provedeš u pred uzeću nekoliko ineseci i stekneš osnovna znanja? Aonda kada odeš, bićeš u prilici da primeniš ta znanja.- Volela bih da idem - rekla je. - Mislim da bih poiudela u kancelariji. To me previše podseća na učionice nafakultetu.- Pre iii kasnije moraćeš da se upoznaš s ovim - rekao je. - Vođenje poslova nije zabava.- Znam - kazala je. - Ali zar to ne radiš ti? Želela bih više da se uključim u stvaralačku i marketinšku sferu posia.Ovde u Francuskoj i dalje radimo stvari na jedan te isti, prevazideni112Harold Robinsnačin. Amerika je daleko ispred nas u svakom pogledu. Ose-ćam da mogu mnogo toga da naučim od njih.- Ipak bih voleo da provedeš neko vreme u preduzeću pre nego što odeš - kazao je.- Moriš putuje tek pred kraj sledećeg meseca - rekla je. -Tako da imam šest nedelja. Da li je to dovoljno?- Bolje išta nego ništa - kazao je. - Samo se nadam da je tebi to dovoljno.- Brzo učim. Biće mi dovoljno - ozbiljno je kazala. Ustala je. - U koje vreme želiš da dođem ujutru?- U devet - rekao je. - Mislim da je najbolje da počneš s knjigovođom.- Biću ovde. - Nasmešila se. - Hvala ti, Johane.Stao je iza stola. Na neki čudan način oscćao je daje dobro što ona želi da se uključi u poslove. Nešto je tu stalnonedostajalo otkako je Tanja umrla. Sada bi, možda, moglo opet da bude po starom. - Kako ti je sestra? - upitaoje.Pogledala ga je. - Dobro. Raste. Nisam je mnogo viđala otkako sam se vratila iz škole. Njena dadilja budno bdinad njom.- Bilo bi dobro kada bi provodila izvesno vreme s njom -predložio je. - Tako bi barem osetila da ima porodicu.- Bojim se da nemam neki majčinski instinkt - rekla je. -Za mene je ona ista kao i svako drugo dete.- Šteta - kazao je.

- Da - potvrdila je. - Siromašni mogu svoju decu da daju na usvajanje kada nisu sposobni da ih podižu, bezobzira na razloge. Ali šta bogati rade?Ćutao je trenutak. - Ono što mi radimo, pretpostavljam. Unajmljujemo dadilje i nadamo se da joj onenadoknađuju našu ljubav.- Moriš je napomenuo da bi možda moglo da se uredi da se on vrati u kuću. To bi joj obezbedilo prirodniporodični život. Na kraju, on i dalje jeste njen zakonski otac.- Kao i tvoj - rekao je.Zbogom, Žanet113- Tako je - rekla je. - Ali za dve godine, postaću punoletna i slobodna. Pred Lorenom je još dugačak put.Ćutao je.- Ako bi se nama nešto desilo... tebi i meni... kome bi pripala? - pitala je.- Morisu, pretpostavljam - kazao je. - Nema kome drugom.- Merde - rekla je, razmišljajući za trenutak. - Pitam se šta je smislio. Šta misliš zbog čega je odjednom postaotako dobar prema nama?- To ne znam pouzdano - odgovorio je.- Ne verujem mu - zaključila je. - Ali nikada i nisam.- Vremenom ćemo otkriti - kazao je. - Dotad, budi oprezna. Samo ništa ne potpisuj, to je važno.Nasmejala se. - Ne brini. Toliko znam i sama. - Krenula je prema vratima, a onda se zaustavila i okrenula kanjemu. -Johane, ti si dobar čovek, zašto se nikada nisi oženio?Gledao je u nju bez reci.Odjednom je shvatila. - Zbog majke. Bio si zaljubljen u nju, zar ne?I dalje nije odgovarao.- Ona je mrtva - kazala je. - To je prošlo. Nađi sebi dobru ženu i oženi se njome. Onda možeš da pružiš Lorenidom kakav joj je potreban.Iznenada se osmehnuo. - Možda ću te iznenaditi.Naglo mu je prišla i poljubila ga u obraz. - Bilo bi to divno iznenađenje - kazala je i izašla mahnuvši mu. - Doujutru. Tačno u devet.Vratio se za svoj sto i teško se sručio u stolicu. Posle izvesnog vremena uzeo je telefon i pozvao jedan broj. Javiose ženski glas. Govorio je nemački. - Hajdi? Da li ti odgovara večera u osam sati? Doći ću po tebe.114Harold Robins- Previše je konzervativan - kazao je Žak, stavljajući ohlađenu čašu kira (koktel od belog vina i likera od crneribizle, prim. prev.) na stočić ispred nje. Seo je pored nje i izvadio teglicu iz džepa. Pijuckala je piće i posmatralaga kako vesto sipa beli prah iz teglice na staklenu ploču stočića, a zatim ga pažljivo deli u dve brazdice. Kaopravi znalac, smotao je novčanicu od sto franaka u slamku i ušmrknuo po jednu bniz-dicu kokaina u svakunozdrvu. Pružio je novčanicu i njoj. -Dobar kokain - rekao je. - Jedan prijatelj mi ga je upravo doneo izSjedinjenih Država.Hitro je napravila dve brazdice i pružila mu novčanicu natrag. Osetila je da joj je puls ubrzan, a kokain jepraskao u njenoj glavi. - Dobar je.- Nije ono sranje koje prodaju po Parizu - rekao je i podigao piće. - Živeli.- Živeli. - Pijuckali su svako svoje piće.- Dok je tvoja majka bila živa, bilo je drugačije - kazao je. - Bila je puna ideja, osećalo se uzbuđenje. Stvaralismo. Sada više toga nema. Sve što Johan želi to je da sve bude po propisu, da se držimo onoga što imamo.Sirenje košta, a on neće da rizikuje.- Ali mi zarađujemo, zar ne? - pitala je.- Naravno - kazao je. - Ali trebalo bi da zarađujemo mnogo više. U poređenju s nekim drugim kompanijama, mine mrdamo. - Posmatrao je. - Stvarno ozbiljno misliš da dođeš da radiš u preduzeću?Klimnula je glavom.Nasmešio se. - Onda za nas možda i ima nade. S tobom u blizini, Johan će možda postati malo preduzimljiviji.Pogledala gaje. - Nisam došla ovamo da pričamo o poslu.Povukao je čvor u koji je bila vezana njena košulja. Ona se otvorila i otkrila bradavice koje su štrcale oduzbuđenja. -Bože! - uzviknuo je, nagnuvši se da jednu od njih obujmi usnama.Podigla je njegovo lice ka svome. - Šiki je rekao da su mi grudi prevelike.Zbogom, Žanet115- Sta on zna? - uzvratio je zarivajući lice među njene grudi i pritiskajući ih uz svoje obraze obema rukama. -Prelepe su.- Pitala saro ga da li bi hteo da mi poliže macu - rekla je. -Ali nije hteo.- Mene ne moraš da pitaš. Samo izađi iz ovih prokletih farmerki.

Listala je ispred, njega. Povukla je kopču, a onda i rajsfer-šlus i gurnula farmerke preko kukova. - Kazao je da mije i dupe preveliko - rekla je, okrenula se i savila malo unapred tako da je zadnjicom skoro gurala njegovo lice.Cutao je.- Udari me po dupetu - rekla je. Udario je od šale.¦- Jače- ..... rekla je. - Kao da ozbiljno misliš.- Ne želim da te povredini - rekao je.- Nećeš me povrediti - kazala je. - Radi ono što ti kažem. Udari me jako.Raspalio je dlanom po zadnjici. Pojavili su se beli otisci prstiju na njoj. Oklcvao je.- Još - rekla je neobuzdano. - Nemoj da staješ. Počeo je brzo da diže i spušta ruku. Video je kako beliotisci postaju crveni na njenoj zadnjici i odjednom je primetio da ona mrda kukovima i sienje, dok jeistovremeno masturbirala Uzbuđenje je počelo da raste u njemu i odjednom se razbesneo. Kučka ga koristi samoda bi se zadovoljila. Sada je zaista počeo da je udara.- Svršavam - viknula je. - Ne mogu da se zaustavim! Ljutilo je okrenuo prema sebi. Na licu joj je bio čudanizraz. Kao da ga nije primećivala. Bez razmišljanja, lupio je po licu. ¦- A šta je sa mnom, kučko?Zurila je u njega, odjednom mirna, a onda je oborila pogled da izbegne njegov. Spustila se na kolena isprednjega, prsti su joj hitro otkopčali njegove pantalone. Uvukla je ruku u njih, oslobodila ga, gurajući ruku sve daljedok nije napipala njegov anus. - Hoću da mi svršiš u usta - rekla je, pokrivajući ga usnama.116Harold RobinsTrenutak kasnije osetio je da će mu testisi prasnuti i da seme kulja napolje. Orgazam mu je razdirao telo, a ondaje počeo da jenjava, ali ona nije prestajala. Jednom rukom gaje i dalje održavala u krutom stanju povlačeći mukožicu dok više nije mogao da izdrži jer je osećao da mu je ud samo splet ogoljenih nervnih završetaka. Zaronioje ruku u njenu kosu i povukao je od sebe.Obrazi i brada su joj bili prekriveni semenom tečnošću koja joj je iscurila iz usta. Dugo je zurio u nju dok nijepovratio dah. - Luda si - rekao je.Oči su joj odjednom postale hladne. - Nisam kao moja majka - ljutito je rekla. - Nemoj nikada više to da mikažeš.Pokušala je da ustane. Rakama joj je držao ramena i pritisnuo je nadole. - Ne mislim na tu vrstu ludila - brzo jerekao. -Mislio sam divno luda.Osetio je da napetost popušta. - Tucao si se s mojom majkom, zar ne?Klimnuo je glavom.- Je 1" bila dobra?Pogledao je. - Da. Ali ne kao ti. Ti si fantastična.- Ona nije bila odista luda - rekla je. - Imala je nervni slom. Radila je naporno i bilo joj je previše toga napameti.- Znam - rekao je.Ustala je. - Bože, skroz sam mokra. Mora da sam svršila hiljadu puta. - Obrisala se prstima, a onda ih stavila uusta i počela da ih sisa. Opet je uvukla prste u sebe. Ovog puta ih je pružila njemu. - Okusi me.On je lagano lizao njene prste.- Prija ti? - pitala je.- Kao med.- Dobro kao i kod moje majke?- Bolje - rekao je.Glasno se nasmejala i privukla njegovo lice svom. - Onda me pojedi - rekla je.Zbogom, Žanet117Johan je zaustavio auto ispred stambene zgrade. Sedeo je neko vreme s upaljenim motorom, a onda pružio rukuda joj otvori vrata.-Još je rano. Zašto se ne popneš na jedno piće?-pitala je.Nasmešio se kao i uvek kada je govorila nemački. Slab američki akcenat davao je posebnu melodiju jeziku,mekoću koju on obično nije imao. Odgovorio joj je na engleskom: -Hvala - i ugasio motor.Blagi miris njenog parfema i toplina njenog tela kao da su ga prožimali dok su stajali u majušnom liftu koji ih jenosio do njenog stana na trećem spratu. Osetio je olakšanje kada su se konačno zaustavili i kada joj je pridržaovrata. Pratio je do stana i čekao dok je otključala vrata, a onda ušla unutra.Stan je bio mali, ono što su Francuzi zvali „studio" i sastojao se od jedne sobe pozamašne veličine s krevetomkoji se sklapao u kauč preko dana, s kuhinjom u plakaru iza dvostrukih vrata i zasebnim kupatilom. U dalekomuglu sobe gorela je lampa, a to je više od svega pokazivalo da je Amerikanka. Nijedan Francuz ni neki drugiEvropljanin ne bi ostavio svetio kad izlazi iz kuće.Ponudila mu je da sedne u fotelju. - Imam viski, džin, votku i konjak.

- Konjak, molim. - Posmatrao je kako otvara mala kuhinjska vrata i vadi bocu i dve čaše iz ormarića iznadsudopere. Sipala je zlatastu tečnost u čaše, onda se vratila do njega. Uzeo je jednu čašu iz njenih ruku. f- Hvala -rekao je.Nasmešila se. - Jesi li uvek tako zvaničan kada dođeš kod žene u stan? - pitala je, na engleskom sada.- Navika - odgovorio je. - Podigao je čašu. - Sante. Kucnuli su se čašama i srknuli. - Sada možeš da sedneš -rekla je, prelazeći na kauč, preko puta njega.Pažljivo je seo kao da je fotelja bila krhka i kao da je mogla da se slomi pod njim. Bila je neočekivano udobna ion je utonuo u nju. Vrteo je konjak u čaši i opet srknuo.- Večera je bila divna - rekla je. - Zaista sam uživala u njoj.Harold Robins- Nisi mnogo pojela.Nasmejala se. - Moram da pazim na liniju.- Zašto? Meni izgledaš savršeno.Opet se nasmejala. - Zato i moram da pazim šta jedem. Svakih sto grama koje unesem pretvore se u kilogram nameni. Ćutao je za trenutak. - Svejedno, drago mi je da si uživala.- Zaista jesam. - Onda je i ona učmala.On je srknuo konjak. - Mislim da bi bilo bolje da popijeni svoje piće i da idem - rekao je. - Sutra moram dabudem rano na poslu.- Johane - rekla je. - Sledeće nedeije se vraćam u Ameriku.Polako je klimnuo glavom. - Pomislio sam da tres otići. Kada planiraš sledeći dolazak ovamo?Pogledala ga je u oči. -- Nisam sigurna da ću doći ponovo. Barem ne u dogledno vreme.Osetio je kao da tone. - Žao mi je, Hajdi. Počeo sam d:i. se radujem tvojim dolascima.- 1 ja sam - rekla je. - Ali samo zato što mi nedostaješ. On je ponovo ćutao, mućkajući tečnost boje ćilibara učaši.- Već dve godine dolazim u Pariz svaka tri meseca, Johane - rekla je. - I svaki put se viđamo. Ručkovi, večere.Ne znani već koliko puta. Znam šta osećaš prema meni, ali nikada se ne izjašnjavaš. Nikada. Zašto, Johane? Nerazumem, zašto?Duboko je udahnuo kada gaje presrela povređenim pogledom plavih očiju. - Imam četrdeset šest godina, Hajdi.Stariji sam sedamnaest godina od tebe.- Šesnaest - brzo ga je ispravila. - Sledećeg meseca ću napuniti trideset.Nije se nasmešio. - Ja sam ozbiljan čovek, ugledan. Nisam zavodnik koji bi imao prolaznu avanturu s tobom.Previše (e volim.- Ja nisam dete, Johane. Žena sam. Razvedena žena pn tom. Zar ne misliš da i ja imam osećanja? I želje? -Zatresla je glavom......Ali ti nikada ništa nisi rekao. A još mi nisi odgovorio zašto.Zbogom, Žanet119- Imam dužnosti, teške dužnosti - rekao je.- Znam za to - rekla je. - Žanet i Loren. Nisam gluva, a ti si svakako dosta pričao o tome. Ali zar to znači da nemožeš da imaš svoj život? Ili svoju porodicu ukoliko to poželiš?- One nemaju nikog osim mene da ih štiti. Obećao sam. Prvo Fon Breneru. Onda Tanji. Ne mogu da pogazimreč.- Ne kažem da treba da pogaziš reč - kazala je. - Samo kažem da imaš prava na svoj život, to je sve.- Hajdi - rekao je.Osetila je bol u njegovom glasu i ustala sa kauča. Spustila se na kolena ispred njega i zagledala mu se u lice. -Volim te, Johanc. Da li ti voliš mene?- Da. - Reci su teško izlazile sa njegovih usana. - Da, volim te.- Onda me, zaboga, poljubi - viknula je. - Za ove dve godine nikada me nisi ni poljubio.Nagnuo se prema njoj, a ona ga je obgrlila oko vrata, njegove usne su tražile njene meke usne, slane od suza.Našla je mesto za parkiranje, popela automobil na ivičnjak, izašla i zaključala ga. Nasmešila se, zadovoljnasobom. Ovo je bila jedna od prednosti „minija" - mogao si svugde da ga parkiraš.Bilo je nešto posle jedanaest uveče, ali u „Kupoli" živost je bila na vrhuncu. Pozorišta su upravo počela da seprazne i pivnica je već bila puna ljudi. Progurala se kroz gomilu koja je čekala slobodan sto i prošla u zadnji deorestorana. Sasvim na drugoj strani nalazio se sto koji samo što nije nosio njihova imena. Od sedam uveče panadalje tamo je uvek sedeo neko iz njihovog društva. Imali su prećutno pravilo da sve do dva sata ujutro, ko godda se zatekne za stolom, ne može da ode dok ne dođe neko drugi i zameni ga. Ako bi sto ostao prazan samo iminut, neko bi ga zauzeo pa bi onda oni morali da stoje u redu kao ostali.120Harold RobinsZa stolom su sedele Mari-Tereza i Fransoaz, s koka-kolom ispred sebe i zurile u Žana čija je glava počivala naprekrste -nim rukama na stolu, a pored Sakta mu je stajao netaknuti pastis (liker s ukusom anisa, prim. prev.).Sagla se i poljubila obe đevojke u obraz, a onda se ispravila. - Sta je s njim? -pitala je.

- Nije pri sebi - rekla je Fransoaz uz prizvuk gađenja. Zan je bio njen dečko. - Neki Marokanac mu je dao crnihaš. Ja sam povukla dva dima i digla se kao zmaj, ali on nije hteo da prestane sve dok skoro sve nije potrošio.Nije mi jasno ni kako je stigao do stola.- Seronja - kazala je sedajući pored njih.Konobar se, kao čarolijom, pojavio. - Bon soir, Žanet -nasmešio se. - Sta ćemo večeras?- Bon soir, Sami - uzvratila mu je osmeh. - Večeras sam gladna. Uzeću hamburger au chaval, pomirit i pivo.- Stiže - kazao je Sami i nestao istom čarolijom kao što se i pojavio.Pogledala je po restoranu. - Ima li koga?- Nikog. - Mari-Tereza je slegnula ramenima. Preko stola se zagledala u Žanet. - Gde si bila? Oči ti delujučudno.Žanet se nasmejala. - To je zbog ovog svetla. Uvek mi treba nekoliko minuta da se naviknem na njega.- Nemoj da sereš - rekla je Mari-Tereza. - Znam ja tebe. Na nečemu si.Žanet se osećala dobro, jaka i puna snage. Opet se zasme-jala, pomilovavši džep na grudima. - Koka - spustila jeglas do šapata - i imam je dovoljno za sve nas.Sami se vratio do stola i spustio hamburger i pivo ispred nje. Počela je halapljivo da jede. - Umirem od gladi -kazala je između dva zalogaja.- Ne razumem - rekla je Fransoaz. - Čula sam da koka ubija apetit.- Meni niko to nije rekao - rekla je Žanet i uzela nekoliko krompirića, pa ih umočila u senf pre nego što ih jestavila u usta. - Čim završim idemo kod mene.Zbogom, Žanet121- Šta ćemo sa Žanom? - pitala je Fransoaz.- Nek" ide do đavola - odgovorila je. - Neka spava. Ujutro će ga izbaciti.- Ne bih mogla to da uradim - oklevala je Fransoaz. - Više ne bi progovorio sa mnom.- Ništa ne bi propustila - kazala je Žanet. - Nikada ga nisam čula da izgovori išta što ima smisla.Fransoaz je počela da se ljuti. - Ne sviđa ti se jer ne skače kad ti pucncš prstima.Žanet je zurila u nju. - Ne sviđa mi se jer je glup -otvoreno je rekla. - A ja nemam strpljenja za glupe ljude. -Obrisala je ostatke žumanca sa tanjim pomoću dva krompirića i odgurnula prazan tanjir od sebe. Rukom jepozvala konobara. - Popiću kafu i onda idem. Hoćete li vas dve nešto?- Ne, hvala - odgovorila je Fransoaz, Bacila je pogled na Žana, - Počinjem da se brinem. Ne mogu da sedimovde cele noći s njim,Sami je izveo svoju madioničarsku tačku. Žanet je obrisala prste salvetom i dodala mu je. - Dva dupla espresa ijoš jednu salvetu, mol ini Ic.- Odmah - rekao je kupeći sudove ispred nje. Samo čas kasnije vratio se s katom. Spustio je jednu pred nju ipogledao po stolu začuđeno.- Za njega je - Žanet je pokazala na Žana.Sami ga je pogledao, onda je slegnuo ramenima i spustio kafu. Krenuo je, ali ga je Žanet zaustavila.- Račun, molim.Sami je prelistao blok, nešto dodao olovkom, onda iscepao list iz bloka i pružio joj ga. - Trideset osam franaka -rekao je. Dala mu je novčanicu od pedeset franaka. - Zadrži kusur. Sami se nasmešio - Merci, Žanet. - Onda jenestao. Žanet je otpila kafu i spustila praznu šoljicu.- Kako ćeš ga naterati da popije kafu? - pitala je Fransoaz.- Lako - odgovorila je Žanet. Hladnokrvno je podigla bokal vode koji je stajao u sredini stola i prosula ga Žanuna glavu.122Harold RobinsDošao je k sebi, skočio i oborio knjige sa stola. Tresao je glavom ošamućeno. - Merde - promrmljao je.Žanet mu je dodala salvetu i gurnula kafu ispred njega. -Osuši se i popij kafu, uspavana lepotice."Trljao je lice salvetom. - Zašto si to uradila?Žanet. se nasmejala. - Devojka ti se uplašila da bi mogao da prespavaš ćelu noć ovde. - Ustala je. Mari-Tereza jeustala. Žanet je pogledala Fransoaz. - Sada je budan. Možeš da krenešako hoćeš.Fransoaz je pogledala Žana, pa opet nju. - Mislim da jebolje da ostanem.- Kako hoćeš. - Okrenula se. - Hajdemo, Mari-Tereza. Pošle su tako brzo da su odgurnute mladića koji se uputioka njihovom stolu. On se zaustavio kraj stola i pogledao za njima, a onda se uvalio u stolicu. - Sta je sa Žanet? -pitao je. -Skoro me je oborila, a nije mi se ni javila.-• Mislim da je Iczbiiska kučka uspaljena ¦¦¦ zlobno je rekla Fransoaz. - Nije mogla dovoljno brzo da odvučeMari-Terezuod stola.

- Takve sam ja sreće - kazao je mladić. - Misliš da će me, ako pođem za njima, pustiti da gledam? Voleo bih daih vidim kako to rade.- I ja, Mišel - kazao je Žan, odjednom razbuđen. - Hajdemo svi za njima.- Sedi tu i pij kafu - ljutito je rekla Fransoaz.- Gde si bila ćelo veče? - prebaci joj Mari-Tereza dok je Žanet isterivala auto na ulicu. - Rekla si mi da ćeš doći udevetsati.Žanet je upalila farove i grubo uletela u saobraćaj, ne obazirući se na škripu kočnica i zvuke sirena iza sebe.Prestro-jila se u srednju traku, a zatim skrenula levo na uglu iza restorana, bez migavca da bi preduhitrila svetiona semaforu koje se taman promenilo. Hitro je ubacila u treću brzinu iZbogom, Žanet123skrasila se na širokom bulevaru pri brzini od šezdeset kilometara.- Ti si odlična - rekla je Mari-Tereza. - Voziš kao lta-lijani.Žanet nije odgovarala. Uključila je radio i muzika sa ra-dio-stanice „Evropa 1" preplavila je mali automobil.- Znaš koliko Sami navaljuje - nastavila je Mari-Tereza. -Toliko sam koka-kole popila da ću nedeiju dana pišatiblato. -Izvadila je paklicu cigareta i zapalila dve, pa je jednu dodala Žanet. - Još mi nisi rekla gde si bila.- Kazala sam ti da sam išla do preduzeća da se vidim s Johanom - rekla je Žanet.- Firma se zatvara u šest sati. U restoran si stigla tek posle jedanaest.- Gora si od žandara - kazala je Žanet. Zaustavila se na semaforu i pogledala u drugaricu. Na iicu Mari-Terezevideo se uvreden izraz. Povukla je dim cigarete i ubacila u brzinu jer se upalilo zeleno. - Ako baš moraš da znašistinu, naletela sam na Žaka Sarcla u liftu kada sam izlazila iz firme, pa smo se obreli kod njega.Mari-Tereza se zaprepasti. - Žanet, kako si mogla? Zar on nije bio tvoje majke...? - Nije dovršila rečenicu.- Ljubavnik? - nasmejala se Žanet. - Naravno da jeste. Ali nije bio jedini, (mala je i druge. Pa kakve to veze ima?- Preterala si - rekla je Mari-Tereza. - On ti je dao koku?- Tako je.- Kakva je? - pitala je Mari-Tereza. - Nikad je nisam probala.- Nisam ni ja do večeras - kazala je Žanet. - Ali dobra je. Stvarno te digne čak tamo.- Znao je da je nikada nisi probala?- Naravno da nije. A nisam ni htela da mu kažem. Pretvarala sam se kao daje stalno uzimam. Gledala sam šta onradi i onda ga oponašala. Zapravo, mislim da mi je dao da ponesem nešto koke jedino da bi me se otarasio. Inačese plašio da ću1f u - Z ( ia je pogled na Mari-Terezu. Niz obraze i ¦> s e i" a.e su se suze. - Šta ti je sadkog đavola? zi i ni Žanet-šmrcala je Mari-Tereza.-Volimljubav ni s kim drugim. Ti kažeš da me i i akivr, da vodiš ljubav.o | > noram da ti kažem da to nije isto? -u i i t /ođenje ljubavi i tucanje; su (Ive različitei tvrdila jc Mari-Tereza.i da je Žanci. ¦-¦ Zajedno smo mnogo putai\ ma.i var ••¦ kazalu je Mari-Tereza. - Bile smo{ s i 1 n ajednička zadovoljstva. Ali pomisao dan * suesiu i da mi dolaziš samo zato da bil ) \ u jc bilo dosta i još si napaljcna, io mi seii i] -- U tom slučaju, zašto te jednostavno nei i\ i o kuće?i r < ii <o najbolje-proccdiia je Mari-Tereza.i i V m reč sve dok Žanet nije stala ispred kuće/ i -> niT( reza jc sedela jedan trenutak, a onda sen ! ! mi v"oiim te - kazaia je. - Ali ti uvek nadeš i e i 11 ¦> ii ¦* n dis.u i i| to ledala, samo je zurila kroz vetrobran. -r f nm • U i n odgovorila je. - Ti izmišljaš načine da ,o i ) i di "ledcći put, ako ne budeš želela da čuješui i i >| d t spiluješ.i iit n išla iz automobila. Pogledala je u Žanet. _ i i bc i,i kada se budemo videle na fakultetu. at 11 ie tno i ećeš videti - kratko je odvratila Žanet.¦nK •, m napustila to prokleto mesto. Od sutra ujutru tadica u pitauzecu.- On, ne, Žanet - zavapila je Mari-Tereza. - Šta da radim ako ne mogu da te viđam svakog dana.Zbogom, Žanet- Navikni se na to. Svi moramo da odrastemo jednom •-hladno je rekla. Pružila je ruku i zatvorila vrata, a ondakrenula ostavljajući Mari-Terezu da stoji na trotoaru.

- Glupa pička - besno je mrmljala. Za trenutak je pomislila da se vrati u „Kupolu". Uvck je tamo mogla da nadenekog;!. Ali onda se predomislila. Dosta joj je bilo muške krutosti za jedno veče. Ono stoje želela bile su mekoćai osećajnost žene. Naglo je pritisnula kočnicu, a onda ubacila u rikverc i vratila se tamo gde je Mari-Tereza idalje stajala i plakala.Zaustavila je auto i otvorila vrata. - izvini - rekla jc ¦-Ulazi.- Sto miliona franaka godišnje - kazao je Moriš. -- To bismo imali kada bismo istisnuli tog zajebanog nacistuodatle.Zak je zurio u njega. U glavi mu je još bilo mutno ođ spavanja. Moriš ga je probudio telefonom u dva sata noću.\W.\ je previše mamuran da bi nm kazao da će se videti ujmri:. Osim toga, lo i ne bi vredeio jer je Moriš zvao izpredvorja uprizemlju...... Izvini za trenutak - kazao je i ustao k kauču, -Idem da pljusnem malo hladne vode na lice. Za sto miiiona franaka godišnje moram da budem priseban.Oiapkao je bos u kupatilo, upalio svetio i zatvorio vrata. Naslonio se na umivaonik i zurio u ogledalo. Grozno jeizgledao. Kao podgrejan leš. Ona kučka nikako nije hlcla da stane. Nije pamtio kada je poslednji put dostigaočetiri vrhunca za skoro isto toliko sati. A peti put, bio je srećan da je uopšle i postigao erekciju. U to vreme njojviše nije ni bik) stalo da li p on dozi veo orgazam iii nije. Sumnjao je da je uopšie i pravila razliku, toliko je bilazabavljena sopstvenim zadovoljenjem.Pustio je hladnu vodu i pljusnuo je po iicu i vratu. Pomoglo je malo ali ne sasvim. Polako je osušio lice.Zahtevna kučka. Nije uopšte bila ono što je očekivao kada je sreo u liftu u preduzeću. Navikao se na zrele žene,na uviđavnije i nežnije odnose.126Harolcl RobimA opet, otkrio je u njoj trag senzualnosti koji gaje podsetio na njenu majku, i to ga je navelo da je pozove napiće. Baš bi bilo zgodno, pomislio je, pošto je vodio ljubav s majkom, sada da vodi ljubav i sa ćerkom. Tekkasnije je shvatio daje i ona mislila isto.Auto joj je bio ispred i ona ih je odvezia do njegovog stana. Kada je upitao staje tražila u firmi, kazala inu je dapočinje da radi narednog jutra. I nešto kasnije, dok su razgovarali o njenim planovima, dok je menjala brzine,rukom se očešala o njegovu nogu. Vrpoljio se nelagodno jer je ukrućeni ud počeo da mu zateže pantalonc.Primetiia je to i nasmejala se. - Ako ga izvadiš - rekla je -nieniaću na oba menjača istovremeno.Nasmešio se. - Nećeš morali, već smo stigli.Dok su se vozili liftom, pogledala ga je. - Sviđao si se mojoj majei. Cesto sam je slušala kako govori o tebi.- I ona se meni sviđala - rekao je,Klmimiia je "savom i kada su se vrata lifta otvorila, u tišini ga je prutiia do vrata.Zurio je u ogledalo. Još se osećao grozno. Hvala bogu za kokain. U početku se ustručavao da ga koristi. Francuzisu zaostajali oko dvadeset godina za drugima. Kada je bila reč o ;!ro;ji, užasavali su se, bez obzira na drugeizgrede koje su ".;¦¦;ivili. Ali izgleda da je ona i ranije šmrkaia. I to prilično, sudeći po tome kako je pravilabrazdice.Ivialo loga i sad neće škoditi, a moglo bi da ga podigne, pa ce barem znali o čemu Moriš govori. Srećom, uveleje držao rezervnu leglicu u ormariću s lekovima. Nije dolazilo u obzir da napravi brazdice ispred Morisa. On jebio previše Francuz.Uzeo je teg"icu i sipao dve poveće gomilice na nadlanicu i brzo ušmrknuo po jednu u svaku nozdrvu, Osetio jekako mu udara pravo u glavu. Pogledao je u ogledalo dok je teglicu vraćao u ormarić. Već je bolje izgledao. Očisu mu bile bistrije.Zbogom, Žanet127Vratio se u dnevnu sobu. Moriš je stajao uz prozor i gledao napolje. Okrenuo se kada je čuo Žaka.- Sad sam se barem razbudio - nasmešio se Žak. - Izvini, nisam te pitao da ii bi nešto popio?- Ako imaš viski?- Naravno - kazao je Žak. - Sa ledom?- Ne, hvala. Stekao sam naviku za vreme rata u Engleskoj. Oni ga piju bez leda.- Naravno - kazao je Žak, uprkos činjenici da gaje on više voleo s ledom, na američki način. - To je jedinicivilizovan način.Sipao je Morisu viski, a sebi konjak. Seli su. - Sante. -Obojica su srknula piće, a Žak je čekao da Moriš spustičašu. -Pominjao si sto miliona franaka godišnje?Moriš se nasrne jao u sebi. Kako glasi ona kanadska poslovica? Konjica uvek nade, svoje ljude. Novac je to činiojoš brže. - Žanct je bila večeras ovde od šest i deset do jedanaest i pet. Pretpostavljam da niste sve vreme provelićaskajući.Žak je zurio u njega. - Otkud znaš to?- Budući da sam ja taj koji ju je podstakao da napusti školovanje i da se zaposli u kompaniji, moram da znam štatačno radi. Sve vreme.

- Pratiš je?Moriš je klimnuo glavom.- Ne vidim kakve to ima veze sa svim tim novcem - kazao je Žak.- Biće ti jasno kada ti objasnim - kazao je Moriš. -Potrebno joj je obrazovanje da bi postala svesna mogućnostiposla koji nije iskorišćen. Na svoj način, već sam počeo s njenim obrazovanjem. Ti bi mogao da doprinesešmnogo više jer znaš više od mene u mnogim pogledima. Možda će ona, kada dovoljno nauči, preduzeti nekekorake protiv tog Švabe.- Čak i kada bi ih preduzela. ne bi upalilo - kazao je Žak. -Postaće punoletna tek kada napuni dvadeset jednugodinu, a onda Johanu preostaju godine dok Loren ne postane punoletna.128Harold RobinsTako, potrebno je najmanje dve godine da Žanet bude u prilici da ospori njegove odluke.- Ne mora da prođe dve godine - kazao je Moriš, posma-trajući ga. - Po francuskom zakonu, upravljanje njenomimovinom prelazi na njenog muža, onog momenta kada se uda.Neko je kucnuo na vrata. Johan je digao pogled. - Uđite.Ušla je u kancelariju u suknji od tvida koja joj je ravno padala preko kukova, u svilenoj košulji muškog kroja i sažaketom od tvida koji je bezuspešno pokušavao da sakrije njene pune grudi. Stala je ispred njegovog stola,pogledala ga i nasmešila se. - Šest nedelja je isteklo.- Da - klimnuo je glavom.- Ništa nije tako jednostavno kako sam zamišljala. Nasmešio se. - Obično je tako. - Podigao je olovku sastola. - Ali ti si vredno radila. Dobio sam samo pohvale o tvom radu. Umela si da postaviš prava pitanja.- Moram još mnogo da učim - rekla je.Zagledao se u nju. - Znači da si našla i pravi odgovor. -Spustio je olovku na sto. - Ne obeshrabruj se previše. Svimi moramo puno da učimo.- Predomislila sam se. Neću ići s Morisom u Ameriku sledeće nedelje.Prvi put nije uspeo da sakrije iznenađenost. - Sta je razlog za to?- Naučila sam dovoljno da shvatim da još nisam spremna. Kada odem tamo, želim da budem sposobna daostavim utisak kakav Amerikanci očekuju od nekog u našem poslu.- Bojim se da ne shvatam - priznao je. Sada se ona nasmešila. - Mogu li da sednem?- Naravno - kazao je, odjednom zbunjen. - Izvini. Nisam razmišljao. - Posmatrao je dok se spuštala u stolicupreko puta njega.Kao da mu je čitala misli. - Da li te podsećam na majku?Zbogom, Žanet129- Da - rekao je. - Veoma. Naročito dok te gledam kako sediš tu.Nasmešila se. - Tako sam i mislila. Mnogi su mi to rekli. Znam da su mi tako izricali pohvalu, ali to je jedan odrazloga zbog kojih ne idem sada u Ameriku. Moja majka nikada nije morala da izgleda kao Francuskinja za onostaje radila, ali ako ja odem u Sjedinjene Države, bolje da izgledam onako kako Amerikanci očekuju daFrancuskinja izgleda ili nikada neću moći da ih ubedim da predstavljam sve ono što je moderno u životuFrancuza. Lepa odeća, visoka moda i dobra vina. Jednostavno fizički nisam taj tip.- Zašto tako misliš? - pitao je.- Išla sam na modne revije sa Žakom - kazala je. - I videla sam za čim tragaju i šia očekuju američki kupci. Janisam taj tip. Jednostavno sam ogromna. U svakom pogledu. Šiki je bio u pravu.- Tu ne možeš mnogo da učiniš - kazao je.- Za početak mogu da oslabim - rekla je. - Šezdeset šest kilograma je previše, pedeset pet je najviše za mojuvisinu ako hoću dobro da izgledam,,- Mogla bi da se razboliš upozorio ju je.- Ne verujem - kazala je. - U Svajcarskoj, nedaleko od moje škole, postoji jedna klinika. Oni su svemogući, asve je pod lekarskim nadzorom. Sa deset kilograma manje, moći ću da nosim sve što mi Siki sašije.- To nije tako važno - ubeđivao je.- Smatram da jesic ¦- ozbiljno je odgovorila. - Ako name-ravam da se bavim ovim poslom, osnovno što treba dauradim jeste, da izgledam kao da pripadam lom poslu.Ćutao je trenutak. - Jesi, li to saopštiia Morisu? Zatrcsla je glavom. - Nisam nikome rekia. Cak ni Zaku. Ti sisaznao prvi.- Zak će biti najviše razočaran - rekao je. - Planirao je da se nađe s tobom u Njujorku mesec dana nakon štostigneš tamo.130Harold Robins- Znam - rekia je i iznenada se nasmejala. Ustala je, a osmeh joj je nestao sa lica isto onako hitro kao što se ipojavio. Glas joj je postao skoro hladan. - Imao je glupu zamisao da me odvede u Las Vegas i da se venčamo.Kazao mije da mi tamo nije potrebna ničija saglasnost, pošto imam više od osamnaest godina.

Posmatrao ju je u tišini.- On je budala, lovac na miraz - kazala je. Johan je i dalje ćutao.- Biću odsutna dva mcseca - rekla je. - Toliko kažu lckari sa klinike daje potrebno da me dovedu u red be/.opasnosti po zdravlje. Niko neće znati gde sam, osim tebe. Volela bih da ga se otarasiš dok sam odsutna.- Ali mislio sam da ti... - pokušat) je da zadrži prizvuk iznenađenosti u glasu. Tajne nisu mogle da se sačuvaju.Već je ceia kompanija znala za vezu koju je imala sa Zakom.Glas joj je bio lišen osećanja. - Koristio me je isto kao što je koristio i moju majku. Sigurna sam da je ona imalarazloga da ga podnosi. Imala sam i ja. Ali ubuduće neće mi biti potreban. Naučila sam sve što je on mogao da mipruži.- Ali on obavlja važan posao - kazao je Johan. - Nećemo ga lako zameniti,- Biće veoma lako - ubedljivo je rekla.~ Nisam baš siguran - oklevao je. - Imaš li nekoga na umu?- Naravno da imam. Zar misliš da bih tražila da uradiš tako nešto da nemam u vidu nekoga?- Koga? - pitao je.Pogledala gaje, a on je prvi put primetio neprozirnu čvrstinu njenih kao ugalj crnih očiju. Glas joj je bio potpunobezizražajan. - Mene.Sabirao je snagu koja mu je sada, znao je, bila potrebna. -Razmisliću o tvom predlogu - rekao je. - Nisam ubeđenda bi ti mogla da obavljaš taj posao.Zbogom, Žanet131Prvi put joj se u glasu primećivala iznenađenost. - Kako možeš da ga trpiš? Znaš Si kako te zove iza leda?Nacista, Hun, Švaba.On se lagano nasmešio. - To nije dovoljno dobar razlog. Da jeste, ni jedna jedina osoba ne bi ostala da radi zanas. Ja sam Nemac. Ne očekujem da me vole... očekujem samo da rade svoj posao.Kratko je razmislila. - Kako da te ubedim da sam sposobna za taj posao?- Kada se vratiš, možeš da radiš kao njegova pomoćnica. Ukoliko posle šest meseci budem zadovoljan,uradićemo kako ti predla/eš.Duboko je uzdahnula. - On će očekivati da se i dalje tucam s njim,- To je tvoj problem, nije moj - rekao je. Odjednom se naljutila. -- Mogia bih sve da oteram dođavola i da se udam za njega:Na njeno iznenađenje, počeo je da se smeje. - Ne mogu da te sprećim - - kazao je. - Ali onda ga se .nikada ne bioslobodila.O.iiaia je neko vreme, a onda je i sama počela tla se smeje. - Sat! iiii je jasno zašto te je majka izdvajala - kazalaje. - Radićemo po Svome, Johanc.- Nema druge - rekao je.- ipak ne želim da iko sazna gde sam - rekla je.- Niko neće saznati - potvrdio je.Posmatrao je kako se vrata zatvaraju za njom i dugo ostao takt) da sedi, a onda je uzeo slušalicu i zakazaorazgovor sa .Sjedinjenim Državama. Dok je čekao vezu, stalno je mislit) na onaj crni zid u njenim očima. Jednombi mogao da dođe red i na njega. Sada je bio siguran u to. Na neki način, znao je to oduvek.Ali nije bilo načina da se oslobodi svega. Čak i kada Žanet postane punoletna, ostade Loren o kojoj mora dabrine. Kada bi samo postojao način da izvuče Loren iz svega a da ne ugrozi njenu imovinu, osećao bi seslobodno. Izgledalo mu je da je,132Harold Robinsnekako, čitavog života odavao poštu mrtvima. Možda je sada došlo vreme da počne da ulaže u lični život.Izašla je ispod tuša i uvila se u ogromni pcškir, a onda se okrenula ka ogledalu i skinula kapu za tuširanje.Oslobođena, vlažna kosa pala joj je po ramenima, pa je uzela drugi pcškir da bi je istrljala. U ogledalu je vidclada se iza nje otvaraju vrata. Okrenula se.Loren je stala i zagledala se u nju. Plave oči su joj bile tamne i tmurne, na licu oivičenom zlatnim loknieama.Cutala je i samo zurila u Žanei.Dok je trljala kosu, Zanet je upitala: - Staje bilo,(/,\""n>?- Mesje markiz je u biblioteci. Hteo bi da U; vidi.- Dobro. Silazim za minut - rekla je i okrenula se ka ogledalu. U njemu je videla da Loren i dalje s".oji Samo ičeka. A onda su devojčici grunulo suze na oči. Zanet se brzo okrenula i kleknulu pored nje. - Šta nije u redu,clu"rir"!-- Staje to polusestra? - piiaia je Loren. uzdržavajući se da ne zajeca.- Polusestra? - ponovila je Žanet. - Ne znam šta to znači.

- "To je mesje markiz rekao da si ti. Kazao je: "Idi reci svojoj polusestri daje čekam ovde." Rekao je i da nijepristojno što ga zovem mesje markiz, treba da ga zovem tata. Kazala sam da ga ti ne zove.š tata, a on jeodgovorio da je to zato što nije tvoj otac kao što je. moj i zato si ti moja polusestra. - Sada se zaista rasplakala.- Merde - rekla je Žanel i čvrsto zagrlila devojčieu. - Ne obraćaj pažnju na njega, draga. Ja sam tvoja velikasestra i to je sve. I ne moraš da ga zoveš iata, jer on nije ni tvoj ni moj otac.- Pa zašto onda tvrdi da jeste? - pitala je Loren otvoreno.- Zato što bi on to voleo da bude. Ali nije.- Pa ko je onda moj tata? - pitala je Loren.- Tvoj tata je otišao, baš kao i moj.- Jesi li poznavala mog tatu? - pitala je Loren.133- Nisam - odgovorila je Žanet. - Ali nisam poznavala ni svog tatu.- Pa kako smo onda mi sestre? Kako to znamo"?- Zato što imamo istu majku - kazala je Žanet.- Jesi li nju poznavala? - pitala je Loren. ¦- Da, draga - rekla je Zaaei.- Zašto je ja nisam upoznala? - pitala je Loren.- hviaki je nesreću dok si ti još bila beba. - odgovorila je Zanei.- Unu hi je., k i" da?.....upitalo je dete. -- Kao naše tate?- Da - nežno je rekla Zaaei i poljubila Loren u obiaz. - Ali ne treba da se hrineš. Mi imamo jedna drugu.Loren se od;iu?k!a i protrljala nos nadlanicom. - Je li naša majka bihi finu dama?- Veoma fina.- Je !i bila lepa?- Bila je jedna od nnjiepširi žena u Parizu - kazaia je Zaaei. - Veoma te je volela.- Je T i iebe vole!;!?Žanet je polako kiimiuiia. - Jeste.Loren se zamislila za trenutak, - Zao nii je šio je nisam upoznala. Jednog dana bih volela da imam nKimu.Zanet je ćutala.Dete joj se zagledalo u oči. - Sta misliš, da li bi ti mogla da mi budeš mama?- Kako bih to mogla? Ne mogu da ti budem sestra i majka u isto vreme.- Ne mislim izistinski, Žanet - brzo je rekla. - Mislim kob; jagi. Samo ponekad kad smo nas dve same. Nikomnećemo eći. Makar i kobajagi, bilo bi lepo da imam rnamu.Žanet je malo razmislila, a onda klimnula glavom. - Dobro. Ali to je samo kobajagi, zapamti.Preko Loreninog lica razlio se osmeh, zagrlila je Žanet, a ona je poljubila u obraz. - Hvala ti - kazalo je dete.Žanet je zagrlila čvrsto i onda je pustila. - Dobro, dušo -rekla je. - A sada u krevet.134Harold RohinsLoren je ponovo poljubiia. - Laku noć, mama - kazala je i istrčala iz kupatila.Žanct je završila sušenje kose i zatim se polako očešljala i obukla. Tek kada je silazila niza stepenice, postala jesvesna da je nehotice obukla crni veš koji je Moriš uvek tražio da nosi.Stajao je iza vrata biblioteke kada ih je otvorila i nije mogla da ga primeti sve dok ih nije zatvorila. Pre nego štoje uspela bilo šta da kaže, divljački je udario po obrazu tako da je pala unazad na pod, a suknja joj se zadiglapreko kukova.Stajao je nad njom neko vremc i zurio u nju, a onda joj grubo gurnuo ruku između nogu. Crne gaćice su bileskroz vlažne. Kao kleštima ju je ščepao za stidnu kost posmatrajući kako joj bol izobličava lice, a vlažnost nadireu njegovu ruku. - Kurvo! - kazao je s dozom zadovoljstva u glasu. Ispravio se, pa je gurnuo vrhom svoje špicastecipele. - Kurvo!Zurila je u njega bez reci dok se on udaljavao i konačno seo na kauč preko puta nje. Duboko je udahnula i ustala.Osećala je da joj noge još podrhtavaju.- Kučko! - kazao je običnim glasom. - Kakve to igre igraš sa mnom?Glas joj je skoro bio tup. - Ne igram nikakve igre.- Sve sam uredio za Ameriku - kazao je. - A sada čujem da ne ideš.- Predomisiiia sam se - kazala je.- Ti si se predomislila? - rugao joj se. - Mislio sam da želiš da naučiš nešto više o poslu.- Dosadan mi je - kazala je. - Zašto bih radila? Posao dobro ide. Imam dovoljno novca.- I pristaješ da te taj nacista i dalje dere?Nije odgovorila. Okrenula se i otišla do ormarića s pićem blizu kamina. .Sipala je pastis u čašu i dodala vodu ibiago promućkala dok tečnost nije postala mlečnobela. Polako je pi-Zboeotn, Žanet135juckala, okrenuvši mu leda, osećajući kako joj se snaga vraća. - Jednostavno me ne zanima, to je sve - rekla je.

Brzo se pokrenuo, čaša je izletela iz njene ruke i pre nego što je shvatila da joj je prišao. Okrenula sepokušavajući da izbegne ponovni udarac, ali ne dovoljno brzo. Tresnula je na pod ispred kamina. Kroz bolomzamagljene oči, primetila je da joj se približava.Otkotrljala se u stranu i zgrabila mali gvozdeni žarač sa stalka. Stežući ga u ruci, uspela je da se udalji i digne nanoge. Divlje je zamahnula.Izvio se na vreme tako da ga žarač je promašio i fijuknuo vazduhom. Zurio je u nju, skoro zaprepašten silovitomprirodom njenog napada.- Pipni me još jednom i dovršiću ono što je moja majka počela - prosiktala je.- Luda si! - kazao je - Baš kao što je i ona bila!- Napolje! - vrisnula je primičući mu se. - Napolje!Požurio je ka vratima, uhvatio se za kvaku, okrenuo i pogledao je. -- Slušaj me - rekao je. - Samo sam pokušavaoda sprečim da sve izgubiš.- Sama ću se brinuti o sebi - rekla je. - Samo se ti drži dalje od mene, od ove kuće i moje sestre, inače ću te ubiti!A sada, napolje!- Jednog dana ćeš me na kolenima preklinjali da ti pomognem - rekao je i zalupio vrata za sobom.Jedno vreme je zurila u vrata, a onda su je noge izdale i sručila se na kauč, a žarač joj je ispao iz ruke na pod.Zatvorila je oči, predajući se pulsirajueim talasima koji su dopirali iz " njenih prepona. Nagonski, uvukla je rukuu gaćice. Orgazam je skoro trenutno zapljusnuo kako je prstima dotakla vlažni, nabrekli klitoris. - Oh, bože! -uzviknula je, a zatim je zagnjurila glavu u kauč i briznula u plač.136Harold RobinsHajdi ga je spazila kako stoji odmah iza ograde kada je prišla policajcu na imigracionom punktu. Mahnula mu jekad je gurnula pasoš kroz uski prorez u staklu na kabini. On joj se nasmešio i mahnuo. Tek tada je ugledalabuketić cveća koji je držao u drugoj ruci. Policajac joj je overio pasoš i gurnuo ga nazad. Uzela ga je i skorotrkom prošla ogradu.Zastali su zbunjeno za trenutak, a zatim joj je on pružio buket. Uzela ga je, pogledala ga u oči i pala mu uzagiljaj.Glas mu je bio promukao dok joj je šaputao u uho. - Plašio sam se sve do ovog trenutka da nećeš doći.Njen glas je podrhtavao između smelia i suza. - Dok se nisi javio, plašila sam se da me nikada nećeš zaprositi.Razdvojili su se, a ona je pogledala u buket. - Cvećc je divno. Nije trebalo.Nasmejao se i prihvatio mali kofer koji je nosila. - Hajde, idemo da pokupimo ostatak tvog prtljaga.Saobraćaj je sporo tekao na autoputu od aerodroma „Odi" do Pariza. - Još traje jutarnje zagušenje .....objašnjavao je.- Ne smeta mi -- uverava"a ga je.- Jesi li spavala u avionu?- Malo - kazala je.- Čim stignemo kući, okupaćeš se. A kada se malo odmoriš, osećaćeš se bo!je,- Osećam se odlično - brzo je rekla. - Samo sam uzbuđena.Nasmejao se. - Nadam se da nisi bila toliko uzbuđena da zanoraviš dokumenta.- Sve sam ponela - kazala je.- Dobro je - kazao je. - Imam prijatelja u opštini. Obećao je da će nam ubrzati postupak. Ne bi trebalo da trajeduže od deset dana.- Tako dugo? - glas joj je odavao zbunjenost. - U Americi bi se to za dan obavilo.Opet se nasmejao. - Ovo je Francuska, ne zaboravi. Klimnula je glavom i uhvatila ga pod ruku. - Nije važno. Čaki da im je potrebna večnost. Samo kada sam s tobom.Zbogom, Žanet137- Bićeš sa mnom - kazao je. Pogledao je opet. - Sredio sam i okrečio stan, ali ako ti se ne dopadne, možeš sve dapromeniš.- Sigurna sam da će mi se dopasti -- rekla je. - Na kraju, to je samo za dve godine.Cutao je.- Stvarno si mislio ono sto si rekao? - brzo je pitala. Klimnuo je glavom. - Mislio sam. Mislim da će Žanetkada napuni dvadeset jednu godinu, jedva čekati da me se resi. Posmatrala mu je lice dok je vozio. - Nisiuznemiren zbog loga, zar ne?- Nisam - kazao je. - Jedino mi smeta malecka. Loren. Moram da nađem način da joj obezbedim zaštitu.- Imaš dve godine da to središ -- kazala je. - A sigurna sam da ćeš uspeti. - Zastala je za trenutak. - Jedva čekamda upoznam Zanet.Nasmejao se. - Moraćeš da sačekaš još mesec dana. Trenutno je na klinici u Svajcarskoj.- Da li je sve u redu s njom?- Nije joj ništa - odgovorio je. - Zamislila je, da treba da izgleda kao manekenka.

- Je li punačka?- Uopšte nije - kazao je. - Ali ona je ista majka. Krupna je-- Deci padaju lude ideje na pamet - kazala je. Pogledao je. Zamišljeno je rekao. - Žanet nije dete. Neverujem da je ikada i bila.- Johan se ženi ove nedelje - kazao je Žak.- Ne mogu da verujem - uzvratio je Moriš dok je rukom davao znak konobaru da donese još jedno piće. -Poznajem je?Žak je zatresao glavom. - Niko je ne poznaje. Amerikanka je. Izgleda da joj je otac veoma bogat.- Je li mlada?138Haroki Robins- Oko trideset, mislim. Bila je u firmi pre neki dan. Veoma privlačna. Čini mi se da su joj roditelji Nemci.- Cime se bave? - pitao je Moriš. Žak je slegnuo ramenima. - Ne znam.- Dobro bi bilo da saznaš - rekao je Moriš. - Johan nije glup. To bi moglo da bude povezano s njegovimplanovima s kompanijama.- Videću šta mogu da saznam - kazao je Žak. - Da li si imao sreće da otkriješ gde se Žanet nalazi?- Ne - kazao je Moriš. - Jednostavno je nestala. Pitam se da li iko zna.- Johan zna - bio je uveren Žak. - Jedino se on ne pita gde je ona. Ali ništa neće da kaže.- Možda sve to ima veze jedno s drugim - kazao je Moriš. - Treba širom da otvorimo oči da se ne bi desilo danam se cela stvar otrgne.- Zaista misliš da još imamo ikakvih izgleda - pitao je Žak.- Možda sada i više nego pre. Johan se ženi, može biti da Žanet neće prihvatiti ideju da on ima i drugih interesaosim njenog. Ako ona oseti da je njegov interes na drugoj strani, možda će nam se prikloniti.Žanet je sišla s vage i okrenula se lekaru. - Samo četiri kilograma - rekla je. - To nije baš mnogo.Doktor Šindler se nasmešio. - Ja sam zadovoljan. To je nešto više od kilograma nedeljno. Ako pokušamo daskinemo više, može se desiti da koža prebrzo izgubi zategnutost, pa da se sve opusti.- Grudi su mi se već otromboljile - rekla je.- Radiš li vežbe koje sam ti predložio? - Spojio je šake ispred sebe i zategao grudne mišiće tako da je mogla davidi kako se pomeraju ispod njegove košulje.139- Hodam okolo po ceo dan kao kreten i radim vežbe -rekla je. - Čini mi se da nema rezultata.- Za sve je potrebno vreme. - Nasmešio se. - Treba da budemo strpljivi. - Nešto je zabeležio u njen karton. -Moramo da budemo veoma pažljivi da ne razvijemo mišiće koje je posle nemoguće ukloniti.- Mcrde. - Sručila se u stolicu naspram njegovog stola. - Još nešto. Nervozna sam sve vreme. Razdražljiva.Opet je nešto upisao u karton. - Smanjiću injekcije. Od sada samo dva puta nedeljno umesto svakog dana. Višene osećaš glad, zar ne?Zatresla je glavom. - Nimalo.- Dobro je - klimnuo je glavom. - Uvešću ti dva puta dnevno masa/u, a plivanje produži sa pola na čitav sat.- Ovo postaje veoma dosadno - negodovala je.On se nasmešio. - Nikada i nismo tvrdili da smo zabavni park, Žanet. Ovo je ozbiljan posao. Dolazite kod nas davam resimo problem i mi istrajavamo na tome na najbolji mogući način.- Ništa ne bi smetalo kada biste priredili i malo zabave uveče da bi ljudi mogli malo da se opuste.- Kakve zabave?- Filmove. Muziku. Nešto. Ne znam ni ja šta. Tek da nam odvrati misli od jednoličnog dnevnog rasporeda.Klimnuo je glavom. - To je dobro smišljeno. Pozabavi-ćemo se time.- Onda se pacijenti ne bi osećali kao da su u zatvoru. Na kraju, koliko neko može da podnese predavanja o dijetii vež-bama?Nasmcjao se. - U pravu si. Samo nikada nisam tako o tome razmišljao.- Bolje ćete i poslovati - kazala je. - Posebno ako od toga napravite nešto zabavno.Klimnuo je glavom i zabeležio još neke primedbe u karton...... Kako spavaš?140Harold Robim- Ne najbolje - rekla je. - Kao što sam vam rekla, razdražljiva sam.- Mogu da ti dam pilule - rekao je. - Ali jedna od mogućih propratnih smetnji može da bude zadržavanje vode, ato bi bilo pogubno.- Snaći ću se nekako - rekla je uz osrneh. - Masturbacija je najbolje prirodno sredstvo za smirenje.Zasmejao se. - Kako je lepo biti mlad. - Ustao je. - Dobro napreduješ. Samo nastavi tako. Još samo pe! nedelja. -Otpratio je do vrata. - Uveravam te da ćeš biti zadovoljna.- Biću srećna ako mi grudi na kraju ne budu visile po stomaku - rekla je.- Ne brini - kazao je. - To se neće desiti. Pa čak i da se desi, imamo lek i za to.

- To je uobičajen postupak, her Svebel - kazao je bankarski službenik Johanu, a glas mu je bio isprekidan zbogmeđugradske veze sa Svajcarskom, - Madarn rnarkiza nam je ostavila precizna uputstva da, ako nam se ne javi trigodine zaredom, od vas zatražimo dalja uputstva u pogledu njene svojine koju je poverila nama na čuvanje.Johan je ćutao trenutak. Ni jedan jedini put za sve ove godine Tanja nije pomenula da. poseduje bilo šta. ušvajcarskoj banci. - Imate li pojma o čemu se radi? - pitao je oprezno se izražavajući kao i uvek kada je govoriotelefonom, iako su razgovarali na nemačkom, jer nikada nije bio siguran ko može da sluša.- Ne o samoj sadržini -- odvratio je bankarski službenik. -Sto se nas tiče, njena svojina sastoji se od šest velikihkutija... sefova koje je rnarkiza zakupila 1944. godine na period od dvadeset godina. Celokupna zakupninaplaćena je unapred.- Tako - zamišljeno je rekao Johan. - 1944. Te godine su se preselili u Svajcarsku. - Znači ništa nije hitno?Zbogom, Žanet141- Ništa - kazao je bankarski službenik. - Kao što sam rekao, ovo je samo rutinska stvar. Samo se držimouputstava.- Imate li duplikat ključa? - pitao je Johan.- Ne - odgovorio je bankarski službenik. - Madam je imala jedini ključ.- Vama je, sigurno, poznato da je madam umrla?- Da - kazao je bankarski službenik. - Aii, opet, prema njenim nalozima, nismo vas pozvali sve dok nije došlooznačeno vrerne.- Naravno ¦- kazao je Johan. Svi bankarski službenici su bili isti. Sama pravila bila su važnija od okolnosti. -Dozvolite mi da pregledam gospodine papire još jednom i nađem posebno uputstvo u vezi s ovim, pa ću vaspozvati.¦ - Hvala vam, her Fon Svebel - kazao je bankarski službenik.Johan se u sebi nasmejao. Kada se bankarski službenik uverio da je on osoba koju je tražio, uzdigao ga je odobičnog her Švebela u her Fon Švebela. Novac i ugled predstavljali su neprikosnovenu kombinaciju. - Zanekoliko nedelja namera-vam da posciim Svajcarsku - rekao je. - Možda bismo mogli tada da se vidimo iporazgovaramo još o ovoj stvari.- Stojim vam na raspolaganju, her Fon Svebel - kazao je bankarski službenik. - U međuvremenu, zamolio bih vasda nam napišete pismo u kojem ćete potvrditi da smo vas obave-stili u skladu s našim uputstvirna, da bismoupotpunili našu dokumentaciju.- Odmah ću poslati pismo - rekao je Johan. Izmenjali su učtive pozdrave i Johan je spustio slušalicu. Zurio je ubele.ške koje je pravio u notesu. Svi podaci bili su tu. Banka, ime bakarskog službenika. Sve. Naglo je iscepaolist iz notesa i pažljivo ga odložio u novčanik. Zatim je iscepio još pet listova ispod onog na kojem je pisao izgužvane ih bacio u korpu za otpatke. Hteo je da pozove sekretaricu da joj izdiktira pismo za bankarskogslužbenika, a onda se predomislio. Sam će napisati to pismo i poslati ga od kuće. Zahtevaće i da ga iz bankeodsad142Harold Rohinspozivaju na kuću. Ne bi bilo dobro da u firmi ostavlja bilo kakve tragove o ovome.Bacio je pogled na sat. Hajdi bi trebalo da se već vratila u stan. Kao i svaka buduća nevesta, i ona je išla da kupiven-čanicu. Haljinu, naglasila je, ne dugu venčauicu. Javila se na telefon.- Jesi li išta pronašla? - pitao je.Glas joj je odavao uzbuđenost. - Da. Divna. je. -- Gde si je našla?- Kod "Megi Ruf - rekla je. - A dali su ini i dvadeset procenata popusta kada sam pomenula tvoje ime.Srnejao se. - Savršeno. Kada ću je videti?- Nikako pre veličanja - rekla je. - Donosi nesreću ako mladoženju ranije vidi mladu, u venčanici.- Dobro. Onda ću čekati - rekao je. -- Da !i .si se čula s ocem"."1- Pre nekoliko minuta - rekla je. - Stići će na venčan je.- Dobro. Jedva čekam da ga upoznam.- I on tebe - rekla je.- Jesi li ikada bila u Švajcarskoj? - pitao je.- Nisam.- Znam jedan ugodan hotelčić u planini, nedaleko od Ženeve - kazao je. - Da li bi volela da odemo tamo namedeni mesec? Veoma je mali i miran. Možda ćemo biti i jedini tamo.- Jedva čekam - kazala je.- Onda ću da nam rezervišem sobu - rekao je. - Kuda bi volela da odemo na večeru?- Mislila sam da bi bilo lepo da večeras jedemo kod kuće -kazala je. - Pa ti nećeš ni saznati da li ja uinem dakuvam.- To je tačno - rekao je. - Ali to mi, zapravo, nikada i nije palo na pamet. Više su me druge stvari zanimale.Smejala se. - Pa. umem i da kuvam. Vkicćeš.

Spustio je slušalicu. Šest velikih kutija. Od 1944. godine. Zatvorio je oči pokušavajući da se priseti svega što sedesilo te godine, ali nije mogao da se seti ničega što bi ga uputilo na njihov sadržaj. Ipak, one su postojale.Zbogom, Žanet143I mora da su dovoljno dragocene i važne, jer je Tanja obezbedila njihovo čuvanje na dvadeset godina. I možda jeto jedina stvar o kojoj nikada ni s kim nije pričala, čak ni s njim.Duboko je uzdahnuo. Sutra će otići u banku i uzeti sve njene papire i još jednom ih sve pregledati. Negde medunjima mora da postoji trag o čemu se tu radi. A negde mora da postoji i ključ od sefa.- On je vlasnik pivare - kazao je Žak.- Ko? - zbunio se Moriš.- Otac Johanove mlade - objasnio je Žak. - Veoma je bogat. Miijerovc pivare u Mineapolisu.Moriš je bio oduševljen. - Johan se dobro snašao. Znam za to pivo. Zovu ga pivo gradova blizanaca. Jedno odnajpopularnijih u Americi. Pitam se kako je uspeo da se upozna s njom.- Hila je već udata i razvedena. Onda je nekoliko godina radila kao kupac odeće za jednu od robnih kuća sasrednjeg zapada i dolazila je ovamo četiri puta godišnje. Njegova sekretarica je ispričala mojoj da su se upoznalina jednoj od Šikije-vih revija.- Da li je ikada poslovao s njom"?Žak je zatresao glavom. - Ne, koliko je meni poznato. Šiki ne prolazi dobro u Srednjoj Americi.- Pa - kazao je Moriš - čuda nikad dosta. Zamorni, tupavi, dosadni Johan ispovrteo naslednicu tešku dvadesetmiliona dolara.- Šališ se! - Žak nije mogao da poveruje.- Ne, ne šalim se - odgovorio je Moriš.- Pitam se da li je Johan bio sveslan toga kada je upoznao- kazao je Žak.Moriš se nasmejao. - To više nije važno. - Srknuo je piće.- Johan - vrteo je glavom u čudu.- Čuo sam i to da njen otac dolazi na venčanje sledeće nedelje - kazao je Žak. - Izgleda da mu je ona jedino dete,a144Harold Robinsovo će mu biti prvi dolazak u Evropu posle više od trideset godina, Johan mu je rezerviran veliki apartman uhotelu "Žorž peti".- Sve lepše od iepšeg - rekao je Moriš,- Ne razumem - kazao je Žak.Moriš ga je pogledao. - Johan možda pravi neke svoje planove. Još dve godine i Zanet će biti punoletna. Postajevlasnik, a on ostaje delimični opunomoćenik i službenik. Mo-raće nešto da uradi. Oseearn to. - Otpio je još jedangutljaj pića. - Pitam se da li Zanet zna za to.- Ne znam - rekao je Zak. - Niko ne zna gde je ona. Išao sam čak i do "Kupole" pre neko veče, gde se skupljanjeno društvo. Ne zna ni Mari-Tereza. A one su nerazdvojne od malih nogu.- Znani za Mari-Terezu - kazao je Moriš. - Ako ona ne zna, onda niko ne može da zna. Ipak, voleo bih da znamšta Žanet misli o tome.- Moraćemo jednostavno da čekamo dok se ne vrati -kazao je Žak.- Najverovatnije. - Moriš je bio zamišljen. - Putujem n Njujork krajem nedelje. Biću u hotelu "Pjer".Obaveštavaj me o svemu što se događa.Žak se nasmešio. - Svakako. Ako se desi nešto zanimljivo, prvi ćeš saznati za to.Lekar je virio preko njenog ramena u vagu. - Sedam kilograma - u glasu mu se osećalo zadovoljstvo. -Napredujemo. - Vratio se za svoj sto i seo na njegovu ivicu, okrenut prema njoj. - Kako se osećaš?- Ne dopada mi se kako izgledam - rekla je.- Šta ne valja? - pitao je.- Uza sve vežbe, grudi su mi se oklembesile još više, a sada su počele i butine da mi vise. A kako mi je liceoslabilo, nos kao da se produžio.Zbogom, Žanet145- Prošlo je tek pet nedelja - kazao je. - Telo ti se i dalje prilagođava. Kada se spustimo na željenu težinu,pobrinućemo se za ostale pojedinosti.- Koliko će fo da traje? - pitala je.Podigao je svoju tabelu i proučavao je neko vreme, a onda uzeo centimetar. - Skini kupaći kostim.Spustila je svoj tesni jednodelni koslim niz noge i iskoračila iz njega. Lekar joj je pokazao malu platformu u ugluordinacije i ona je stala na nju. Hitro, bezlično, počeo je da joj uzima nierc, počevši od vrata. Obimi ispod ruku,grudi u visini bradavica, nadlaktica pojedinačno, struka, kukova u visini stidne kosti, onda u visini srednjeg deia

zadnjice, gornjeg, pa donjeg dela butina i, konačno, listova i gležnjeva.. Posle svakog merenja, beležio jepodatke u tabelu. Na krajnje spustio centimetar i tabeit! na sto. Stao je pravo ispred nje i ispitivački je osmotrio. -Ispruži ruke iznad glave koliko god možeš, sastavi dlanove i sloj na prstima.Učinila je to bez pogovora. On je polako hodao oko nje dok se ponovo nije zaustavio pred njom. Na licu nijemogla ništa da mu otkrije osim stručnog osmatranja. - Sad raširi ruke u stranu i stani normalno - kazao je.Opet je išao polako oko nje. - Ako mi dozvoliš, proverio bih zategnulost mišića.Klimnula je glavom bez reci,I dalje bezličnog izraza lica, stavio joj je ruku ispod jednog, pa ispod drugog pazuha, dok je prelazeći prekonjenih grudi palcem stigao do gornjeg dela biste. Polako je pokretao palac, podižući i spuštajući joj dojke.Osetila je kako joj se bradavice krute i otiču, pa se nervozno zasmejala.- Neka ti ne bude neprijatno - brzo je rekao. - To je sasvim uobičajeno.Ona je počela da se smeje. - Ne smeta mi. Ovo je najveći užitak koji sam osetila otkako sam ovde.Sada se i on nasmejao dok je postavljao otvoren dlan na njen stomak. - Pokušaj da stegneš mišiće koliko godmožeš i146Harold Robinsda ih pritisneš uz moj dlan. - Posle nekog vremena, opet je progovorio. - Odlično. A sada uradi to isto s oba deiazadnjice naizmenično kada stavim šaku na njih.Stao je iza nje i uskoro je osetila njegov dlan na zadnjici i stegla mišiće. Zatim je osetila njegov prst ispodzadnjice na butini; polako joj je podigao zadnjicu. Kada je završio, otišao je za svoj sto i seo. - Možeš da seobučeš.Uskočila je u svoj kostim i približila se stolu. - Šta mislite, doktore?Završio je beleške u tabeli i pogledao je. - Sedi - kazao je.- Nešto nije u redu? - brzo je pitaia dok se spuštala na stolicu.- Sve je u redu -- uveravao je. - Postigli smo sve što smo hteli. Jedino što u ovoj etapi moramo da ispitamomogućnosti koje narn se ukazuju.- Ne razumem - rekla je.Zavalio se u stolicu, a glas mu je zvučao zvanično, - Ono što ovde pokušavamo jeste potpuno preuređenje tvogatela. Ti si po prirodi sazdana na jedan način, a mi te menjamo tako da ćeš biti zadovoljnija svojim izgledom.Uspeh najviše zavisi od sposobnosti tvog tela da se prilagodi novim zahtevima koje mu postavljamo. Vežbamoodređene mišiće da rade više umesto nekih drugih. Ponekad se to ne odvija tako brzo kako bismo želeli, ponekadse to nikada i ne desi jer sami mišići nisu u stanju da odgovore na postavljene zahtevc. Sada smo u fazi u kojojtreba da odlučimo koliko daleko želimo da odemo.- Hoćete da kažete da nisam u stanju da nadoknadim ono što sam izgubila s težinom? - pitala je.- Ne kažem to - odgovorio je. - Siguran sam da su tvoji mišići u stanju to da urade. Ali to bi iziskivalo vreme.Mišići bi se razvijali godinama da bi dostigli rezultat koji želiš. - Bacio je pogled na tabelu. - U ovom trenutkuskinula si sedamdeset odsto težine koju si zacrtala, a tvoje mere su se smanjile od osam do četrnaest procenata narazličitim delovima tela. Ovo je uglavnom zadovoljavajuće i smatram da trenutno ne bi trebalo da idemo dalje nis gubljenjem težine niti sa srna-Zbogom, Žanet147njenjem obima. Međutim, brinu me nadomeštajući činioci tvog izgleda. U prkos vežbama i tretmanima, mišići neodgovaraju dovoljno brzo na zahteve koje im postavljamo. Zato bih predložio da razmotrimo druge dostupnemogućnosti.- Koje? - pitala je.- Sitna korektivna hirurgija - rekao je. - To bi ti uštedclo godine truda s tvoje sirane, a donelo bi ti ono što siželcia.- Ali ostaćc mi ožiljci - brzo je rekla.- Sićušni - kazao je. - I biće nevidljivi osim za onog ko ih bude tražio. Mi to radimo u prirodnim prevojima telatako da su sasvim skriveni.- Ima li nekih propratnih posledica ili opasnosti đa ne uspe?- Ovu tehniku smo razvili tokom rata. Za sada, u više od hiljadu slučajeva, pacijenti koje smo obradili nisu imalitegoba.- Koliko je potrebno vremena za sve to? - pitala je.- Sama operacija kratko traje. Vreme oporavka iznosi dve nedelje, a onda možeš da se vratiš uobičajenimaktivnostima. Sami ožiljci postaju prirodni, zapravo stope se sa kožom za približno tri meseca. Ali budući da suoni obično pokriveni odećom, to ne hi trebalo da pričinjava teškoće.- A kada b;h odlučila da sredim nos?- Za najviše dve sedmice i otok i drugi znaci nestaju i ne ostavljaju nikakav trag.Sedela je neko vreme ćuteći.

-- Zašto ne razmisliš neko vreme o tome? - predložio je. -Nema potrebe da žuriš s odlukom.Pogledala ga je. - Moram da žurim - kazala je odlučnim glasom, - Već sam resila. Pri.hvatani operaciju.Zagledao se u nju. - Sigurna si?Klimnula je glavom. - Kada može da se izvede?- Razgovaraću s hirurgom - rekao je. - Moraće prvo sam da te pregleda. Posle toga, pokušaćemo da ti zakažemošto je pre moguće.Gledao je neko vreme u vrata pošto je izašla, a onda je uzeo slušalicu i pozvao hirurga. Dok ga je čekao da dođedo148Harold Robinsj ]e o | ] J toj devrju bilo je poi h"hk.Mti < "i "ni. h )c utno de1 etni te di

t | Mjt am" tJ^U"ia mtc J. i sv o o ui v\~\ t ii ll kl O! 1 Stil) ili 1 I It i< >JUill I Ic " ri! 1 l |Auri je ctvc;;io vrata, - Mesje Svcbc! - poklonio se. -¦.V.vlim vas, iidiu.:.juhan je propustio iiajdi i ušao, - Draga, ovo je Auri -kazao je, predstavljajući ili jedno drugom. - Anri, rnojavere-nic.i, niauniazc! w".:\ky.Aru"i se poklonio. - Enchantć, madinazel. P"ćlicitations.- Hvala, Anri ¦¦¦¦ rekla je Hajdi,iiai.ior se okrenuo Johanu. - Sve kutije su u biblioleci. Doiicli snio ili i/, podruma. Naredio sam da vani se raščistiradni sto.- Hvala ti - kazao je Johan. Možda će ono za čim traga biti ovde. U dokumentima kompanija nema pomena ni očemu što je pohranjeno u trezor banke.Vošii su za Anrijem ka biblioteci kada su začuli jedan glasić sa stepenica. - Čika Johanc!- Mci/i Sctviizi! - U Johanovom glasu osetilo se istinsko oduševljenje kada se okrenuo, a dete mu prekoprostorije pole-leio u naručje. - Mislio sam da si već u krevetu - kazao je poljubivši je u obraz.- Dadilja mi je rekla da dolaziš, pa sam te čekala - kazala je Loren. Okrenula se i pogledala Hajdi. - Hoće li onapostati moja tetka?Johan se nasmejao. - Hoće.- Veoma je lepa - ozbiljno je rekla Loren. - Kako se zove?- Hajdi.Zbogom, Žanet149Dete je pogledalo u nju. - Mogu li da te zovem tetka Hajdi?Hajdi se nasmešila i pružila joj ruke. - Naravno, draga. -Uzela je dete od Johana i čvrsto je zagrlila. - I ti si jakolepa, Loren.- Lepo mirišeš - kazala je Loren. - Hoćeš ii dolaziti kod mene u posetu?- Ako bi ti to volela - odgovorila je Hajdi.- Kada?Hajdi se nasmejala. - Kad god poželiš.- Odlično - reklo je dete. - Ovdc sam jako usamljen:* otkako je Zanct otišla u školu. - Okrenula se ka Johants. -Kada se Žanet vraća?- Za nekoliko nedelja.- Koliko je to? Više do dva dana?- Više od dva dana, dušo - rekao je Johan.- Oh. - Razočaranje je bilo očigledno. Okrenula se ponovv? ka Hajdi. - Žanet je moja velika sestra. Ponekad seigramo da mi je ona mama. Samo kobajagi. Mi nemamo mamu.Hajdi je ćutala. Morala je jako da se stegne da ne bi pustila suze koje su joj navirale na oči. Još čvršće je ste"!adele dok je gledala u Johana.. - Možda bih ja mogla da te posećujeiu i da se igram s tobom dok ti se sestra nevrati:.-- To bi bilo divno - reklo je dete. Onda je pogledala u Johana. - Mogu li da pokažem tetki Hajdi moju sobu iigračke?- Naravno da možeš.Loren je skliznula iz Hajdinog naručja, uzela je za ruku i. povela do stepeništa. Johan je ostao za njima iposmatrao ih kako se penju, a onda je ušao u biblioteku.Tek posle sat vremena Johan se umorno podigao sa poda gde je klečeći temeljno pregledao svaku kutiju. Ništa.Sve su to bile lične stvari. Većinom odeća. Nekoliko toaletnih kompleta sa četkama, češljevima, nešto bezvredue

bižulerije. Cipele. Nije bilo hartije, svezaka, dnevnika. Ništa što bi ukazivalo da je Tanja imala igde ištazabeleženo osim onog što je već dobio iz trezora banke. Pozvonio je za poslugu.150Harold RohinsAnri je ušao. - Oui, mesje?- Završio sam s ovim. - Johan je pokazao na kutije. -Možete da ih vratite nazad.Anri je klimnuo glavom. - Da li bi mesje želeo jedno piće?- To je dobra ideja - kazao je Johan. - Konjak, molim. Da !i je moja verenica još s malom?Anri se nasmešio. -Jeste. Maločas sam prošao pored njene sobe. Loren je prostrla sve igračke po podu i njih dvesede i razgledaju ih. - Otišao je do bifea i vratio se sa konjakom. - C"est triste, mesje - rekao je. - Detetu jepotreban neko. A nema nikog.Johan je oipio malo konjaka. - Šta je sa Žanet?Anri je zavrtao glavom. - To nije isto. Majka je majka. To je ono što joj Ireba. To je ono što ona stvarno želi.Johan je ozbiljno klimao "lavom. - Verujem da je tako.- Možda će joj bili bolje kada stasa za školu -- rekao je batler.- Možda. - Batler je izašao, a Johan je zamišljeno utonuo u foteiju. Oipio je gutljaj konjaka. Odjednom mu jejedna slika iskoči!;! pred oči. Njih dve kako stoje ispred njega. Loren u Hajdinom mtničiu. Kako su bile slične.Obe plave, svetle kože i plavih očiju. Skoro bi mogle da budu majka i ćerka. Zatresao ¦•.¦ glavom. To zaista nijebilo pošteno. Život se nekad grubo poigrava. Sve je uvek zapetljano.Popio je piće i otišao uza stepenice cio dečje sobe. Njih dve su još sedeie na podu okružene igračkama i plišanimživotinjama. - Šta se dešava? - nasmešio se.Hajdi ga je pogledala. - Loren me je upoznala sa svojom ;.iena/erijom. Lavovi su joj omiljeni.- Zašlo? - upitao je dete......Zato šio ih je i mama obožavala - odgovorila je Loren irružifa odrpanog, očigledno starog lavića. - Ovaj je mamin. Zanet mi je rekla da mi ga je mama poklonila.- Stvarno"7- Da - reklo je dete i pružilo mu ga. - Pipni ga. Jako je mekan.Zbogom, Žanet151Uzeo je lava i pomazio ga. - Veoma je mekan.- Obećala sam Loren da ćemo je odvesti na ručak u nedelju, a onda možemo da provedemo popodne uzoološkom vrtu, gde će videti prave lavove - kazala je Hajdi.- To bi bilo divno - radosno je uzviknulo dete.- Da - rekao je Johan, mazeći plišanu životinju. Odjednom se zaustavio i zagledao se u lavića. Učinilo mu se dajeosetio nešto u njemu. Stisnuo gaje. Tamo je zaista bilo nečeg. Polako je okretao igračku po rukama. Ispod mekeolinjale dlake koja mu je prekrivala stomak, napipao je niz čvorova konca gde je lavić otvaran i ponovo zašiven.- Izvinite me za sekund. - Otišao je u kupatilo i zatvorio vrata za sobom. Brzo je uzeo džepni nožić i presekaokonac, a onda prstima opipao unutrašnjost. Trenutak kasnije, držao ga je u ruci. Mali ključ od sefa, uvijen uparče papira. Na papiru, s jedne strane, bile su ispisane veoma sitne brojke. S druge strane samo četiri reci.„Švajcarska kreditna banka", Ženeva.Odahnuo je. Tanja. Na svoj poseban način ona je i dalje bila ovde. Polako je spustio ključ u džep i vratio se uspavaću sobu. Stavio je lavića na krevet. - Mislim da je vreme da spavaš - rekao je.Loren je ustala i prišla mu. - Nećeš zaboraviti za nedelju kako je tetka Hajdi obećala?- Neću, dušo - rekao je sagnuvši se i poljubivši je. - Nećemo zaboraviti.Ona se okrenula ka Hajdi. - Hoćeš li da me ušuškaš, tetka--Hajdi? Kao što bi mama da je ovde.Hajdi je pogledala u Johana. On je neprimetno klimnuo glavom. - Naravno, dušo - rekla je.Johan se savio i poljubio Loren u obraz. Onda se ispravio. - Sačekaću te dole. - Pre nego stoje zatvorio vrata,okrenuo se i pogledao ih još jednom.Loren je već bila u krevetu, pokrivači preko njenih grudi. Pružila je ruke prema Hajdi. - Hoćeš li da mi ispričašpriču, tetka-Hajdi?152Harold RobinsPažljivo je zatvorio vrata i sišao niza stepenice. U biblioteci je sipao sebi još jedan konjak i lagano ga pijuckao.Prvi put za nekoliko dana pomislio je na Žanet. Ni reci nije čuo od nje otkako je otišla na kliniku. Odjednom jeshvatio da ona ništa ne zna o njegovom venčanju. Duboko je uzdahnuo. Pozvaće je sutra.•Hirurg je ušao u njenu sobu i pogledao u je. - Kako se osecate? - pitao je.Pogledala ga je. - Šugavo.Nasmešio se. - Zabrinuo bih se kada biste se oscćali drugačije. Prošlo je tek tri dana. Hajde, ustanite iz kreveta.Hoću da vas pogledam.

Pružio joj je ruku da ustane. Poveo je preko sobe do velikog ogledala. - Sada ću vam ukloniti zavoje sa grudi ikukova. Neka vas ne brinu šavovi i modrice. To je uobičajena pojava i neslaćc nekoliko dana nakon uklanjanjakonaca.- Oči su mi i dalje crne i modre, a nos otečen - požalila se.- I to je uobičajeno - kazao je. - Samo nastavite s ledenim oblogama svakih dva sata. Modrice će nestati za dvado Iri dana. Otok bi trebalo da splasne za nedelju dana. Skinite spa-vaćicu - rekao je i istovremeno dao znakbolničarki. Bolničarka je prišla noseći tacnu s instrumentima. Uzeo je makazice sa tacne kada je ona skinulaspavaćicu. - Ne plašite se - rekao je. - Neću vas povrediti.- Ne plašim se - rekla je dok se posmatrala u ogledalu. - Samo me zanima da vidim kako izgledam.- Ne znam koliko ćete moći da primetite razliku - kazao je. - Još je prerano. Želim samo da proverirn šavove i davidim da li je sve u redu. - Presekao je zavoje ispod njene leve ruke, a onda je lagano i pažljivo počeo da ihodmotava.Posmatrala je u ogledalu kako joj se pomaljaju grudi. I poslednji zavoj je skinut. Dah joj je zastao. Grudi su jojizgledale ružno, pokrivene crnim i plavim mrljama i sasušenomZbogom, Žanet153krvlju. - Ne uzbuđujte se - kazao je brzo. - Izgledaće bolje čim ih očistim.Brzo ih je čistio vatom umočenom u alkohol. Za nekoliko trenutaka, sasušena krv je nestala i sve što je ostalo bilisu sićušni unakrsni šavovi. Odmakao se unazad i zagledao je. -Lepo - kazao je. - Zaceljuje brže nego što sam senadao.- Lepo? - Glas joj je zvučao ljutito. - Niste mi rekli da ću imati šavove oko bradavica.- Oko areola - kazao je. - Kada smo vam smanjili grudi, primetili smo da su bradavice štrcale previše u stranu.Ne bi izgledalo prirodno pa smo ih samo malo podigli i pomerili na pravo mesto. Ali ožiljaka neće biti, nestaće uprirodnim nabo-rima areola.Cutke je proučavala svoje grudi. - Smem li da ih pipnem?- Da - rekao je. - Ali nežno.Blago je prekrila grudi šakama. Bile su manje, lakše. -Koja je to sada veličina"?- Trideset čeliri B - odgovorio je. - Bili ste trideset osam C.- A ožiljci ispod grudi i pod pazuhom?¦- Zaccliće i nestali, takode, u prirodnim prcvojima vašeg lela.- Koliko im je potrebno za to?- Nekoliko meseci - kazao je. - Ali već za nekoliko nedelja jedva ćete ih primećivati, a ako vam bude smetalokako izgledaju, uvek možete s malo šminke da ih pokrijete.Spustila je ruke uz telo i okrenula se da bi se ogledala sa strane. Polako je klimala glavom. Izgledala je dobro.Delovala je mršavije, graciozni je.-- U redu? - pitao je,- U redu - odgovorila je.Opet je uzeo makazice i presekao zavoje oko njenih bokova i zadnjice. Ovog puta očekivala je modrice isasušenu krv, pa ništa nije govorila dok joj hirurg nije očistio kožu. Okrenula se i pogledala preko ramena uogledalo. Zanemarila je liniju konca koja je išla pregibom između zadnjice i butina. Opet je154Harold Robinsklimnula glavom. Zadnjica joj je bila manja, a istovremno i viša i čvršća.- Veličina? - pitala je.- Trideset pet - kazao je. - A još ste otečeni. Spustićete se na trideset četiri. Bili ste skoro trideset devet.Okrenula se ka njemu. - Ovo je kao čarolija. Nasmešio se. - Nije čarolija. To je savremena hirurgija. Ali imalismo i veliku prednost.- A to je? - pitala je.- Vaša mladost - rekao je. - Obično kada radimo ovakve zahvate, pacijenti su nam mnogo stariji i njihova telanemaju tu sposobnost da zaceljuju i da se oporave kao što to vama uspeva.Posmatrala se u ogledalu. - I svi ožiljci će nestati? - Neće nestati - ispravio je. - Ali biće neprimetni i za nekolikomeseci biće vam potrebna lupa da biste ih našli.- Drago mi je što sam se podvrgla ovome - kazala je.- Milo mi je što ste zadovoljni - kazao je. - Sada ću ponovo staviti zavoje da bismo bili sigurni da se nećetepovredili dok spavate. Mislim da ćemo za tri ili četiri dana moći da izvadimo konce. I ne morate da ležite,možete da se šetate ako želite. Samo se pobrinite da se ne savijate, potežete ili dižete nešto teško. - Dao je znakbolničarki koja je prišla s čistom bolničkom spavaćicom. Pomogla joj je daje odene i ispratila je do kreveta. -Vidcćemo se krajem nedelje.Telefon je zazvonio dok je doktor izlazio. Digla je slušalicu. - Halo.- Žanet? - Prepoznala je Johanov glas.

- Johane! - uzviknula je. Bio je to prvi poziv koji je dobila otkako je stigla na kliniku. - Odakle se javljaš?- Iz Ženeve - kazao je.- Šta radiš tamo?Nasmejao se. - Provodim medeni mesec.- Ne mogu da verujem - kazala je.- Istina je - potvrdio je. - Sećaš li se šta si mi kazala jednom u firmi? Odlučio sam da poslušam tvoj savet.755- To je divno - rekla je. - Da li poznajem mladu?- Ne - kazao je. - Ali sam nestrpljiv da se upoznate. Mislio sam da bismo mogli da se provozamo do tebe.- Oh, ne - brzo je rekla. - Ne želim da me prvi put vidi ovde. Usred tretmana sam.- Jesi li dobro? - upitao je. - Glas ti čudno zvuči.- Nos mi je zapušen - rekla je. - Ali dobro sam, zaista. Pričaj mi o svojoj ženi.- Ona je Amerikanka. Lepa je. Znam da ćete se dopasti jedna drugoj. Šta još da ti kažem?- Da li je već dugo poznaješ?- Tri godine - rekla je.- Johane, veoma se radujem zbog tebe - rekla je. - Čestitam i ne mogu da dočekam da je upoznam. Zaista tomislim i upoznaću je čim dođem kući.- Kada će to bili? - pitat) je.- Ostajem ovde malo duže netro što sam planirala - rekla je. - Otprilike još mesec dana.Cutao je zakratko. -- Šteta. Nedostaješ Loren. Veoma je usamljena u onoj kućerini.- Tu nema leka - rekla je. - Cak i kad sam kod kuće, ne viđamo se lako često. Obično je već u krevetu kada jastignem.- Hajdi i ja smo je vodili u zoološki vrt prošle nedelje - rekao je. - ilajdi je obožava. Možda bismo mogli da jojmalo pravimo društvo dok se ti ne vratiš.- To bi bilo divno - kazala je. - Molim te, zahvali se ženi u moje ime.- Nema na čemu -- rekao je. - Ne mogu da dočekam da te vidim, da vidim kako izgledaš.Zasmejala se. - Mislim da ćeš se iznenaditi. Ali to može da čeka. Pa ti si ionako na medenom mesecu. Smejao sei on. - Tako je.- Ljubim i tebe i tvoju ženu - rekla je. - Jedva čekam da vas oboje vidim u Parizu.Polako je spustila slušalicu. Johan se oženio. Začudo, bilo joj je teško da poveruje u to.Žak je u vreme ručkasedeo za svojim uobičajenim stolom u uglu do zida ispred hotela „Rele Plaža". Obično je tu scdeo i pijuckao belovino, naizgled nezainteresovano pos mat raj ući ljude koji su ulazili ili izlazili iz restorana, ali danas su na stolupred njim ležali otvoreni Intenicšnal herald tribjun i Vog i on ih je pažljivo proučavao. Revije su završene idoneta je presuda, iv Sen Loran. Što se tiče štampe, nije bilo nikog drugog. Čak i fotografije mladog američkogpredsedničkog kandidata i njegove žene kako stoje ispred Jcliseiske palate nisu privlačile toliku pažnju.Bilo je lo prc nešto više od četiri godine kada ga je Mišci de Brunhof, urednik francuskog izdanja Voi?,o,zamolio <.ia pronađe rnesto kod Sikija za mladića koji je živeo s njim i pohađao Acadetnie de Couture (Modnaakademija, prim. prev.). Ali pošlo je video mladićeve crteže i skice, Siki nije želeo da "a primi. Nije imaovremena za rasipanje na amatere i sanjare, a potrajalo bi isuvišc dugo da ga nauči zanatskoj strani posla.Čak i posle toga odneo je kreacije Johanu nagovarajući, ga da ubedi Sikija da promeni mišljenje, a ako ne uspeda ga ubedi, da otvori još jedan tnali salon koji bi iskazivao moderniji, miadalačkijf pristup modi. Johan ih jepregledao, ali je odmahnuo glavom. Već su dovoljno novca gubili u poslu s modom, nije im bilo potrebno dakrenu u još jedan posao koji bi im povećao gubitke. Nevoljno je ponovo odneo crteže De Brunhofu. Mesec danakasnije mladić se obreo kod Diora. Skoro istog trenutka mladićevo ime počelo je da se pojavljuje u brojnimnapisima i člancima u Vogu, a ostalo je već poznato. Dior je doživeo srčani udar i Marse! Busak je postaviomladića za kreatora modne „Kuće Dior".Zbogotn, Žanet157Žak je zurio u časopis. Samo da mu se De Brunhof obratio godinu li i dok je 1 mp o-, mu i i Oni hi giP ! I"! i_ i1 ! ot i Slij " i i U i) j (lit I 11 IPt " ( i 1 i "| I1 i " Ml U1 >"* "i 1II ,; , ¦> I " -> I i > L_< 1(

)II i 1. n>C 11n i i

I t 1 l " i Iv u i ii i m ( i Ii i i i<K h \. i. (i 11 ii i > n i i 11 ii " i (li I ti " " 1 OV hlIi Sl 1 ] ^ C I 1 ( 1 " i I 1 H ] 1 )! j" < 1 I li t I ¦* 1 1" Ml lij1 " I 1 1 I " li 1 ( 1 ! ! 11 n i j 1 i i " I <• \ \ hi nm"* ) i ! ! il 11 II i Ml II | I M 1"- i i 1 I I ( l!1 ) K / 1 II 1 111J l( lII i 1 11 1 I <] I " 1I "lllll I 1 j)l 11 1 1 I (I ) iil IH " (iCI i j Hl 1 1(1 )\ II I il" il 1modne kuće.Pijuckao je polako svoj kir (kokte! od beiog vina i likera od crne ribizle, prim. prev.) i lenjo dalje okretaostranice časopisa. Njegov priručnik je, kao i obično, bio predizdanje; na kioscima će se za širu čitalačku publikupojaviti tek siedeće nedcljc. Uvek je smatrao da je važno da detaljno prouči svaki časopis tako što bi čitao ireklame, a ne samo članke. Ma određeni način reklame su bile čak i važnije jer su otkrivale pravac kojii i sukretale različite modne kuće. Prošavši skoro polovinu časopisa, iznenada se zaustavio. Zurio je u njega u nekojvrsti šoka, a njegov mozak je odbijao da poveruje očima.Ćele dve strane zauzimala je fotografija u boji prelepe obnažene devojke koja je ležala na boku, licem premafotografskom aparatu, i gledala u svoju ruku na kojoj je blistao veliki dijamantski prsten u obliku srca. Masnimslovima preko158Harold Robinsobe strane protezao se natpis: „Jednostavni dijamant je sve što lepa žena treba da nosi". A zatim sitnim slovima,u uglu na drugoj strani ispod fotografije, tekst: „Žanet Mari de la Bovil nosi model Harija Vinstona".- Mcrdc! - Usne su mu se pokretale bez glasa. Bio je besan. Više na sebe nego na fotografiju. Uz sve svoje veze,trebalo je da sazna za ovo pre nego što se dogodilo. Ali na neki način, ona se pobrinula da se to sakrije od njega.A onda je shvatio duhovitu stranu ovoga i počeo da se osmehuje. Pažljivo je razgledao fotografiju. Nikada nijeiepše izgledala. Dao je znak konobaru.- Još jedan kir, gospodine?- Ne - rekao je. - Popiću viski. Sa puno leda. - Sklopio je časopis. Neka za trenutak ide do đavola i Iv Sen Loran.Ova fotografija će biti glavna tema u Parizu sledeće sezone. Konobar je spustio viski pred njega i on je otpioveliki gutljaj. Mozak inu je već grozničavo radio na tome kako da iz toga izvuče korist.Johan je pogledao u časopis, a onda se zavalio u stolicu. -Sasvim zaprepašćujuće - rekao je. - Šta misliš zašto jeto učinila?Žak se nasmejao. - Zato što je mudrija od nas obojice. Eto zašto. Nasledila je od majke mnogo više nego što smomislili.- 1 dalje ne razumem - kazao je Johan,- Stii. Jednom slikom je uspela da stvori stil. Nešto što Šiki nije bio u stanju pet godina tla uradi za nas. Danposle pojavljivanja ovog časopisa na ulicama, ona će postati nova kraljica mladog pariškog visokog društva. Sviće se polomili pokušavajući da budu kao ona. Sve što bude uradila, sve što bude obukla, sve sto bude kazala bićezakon.- Kako će to nama koristiti? - pitao je Johan.-- To je potpuno novo tržište. A mi ćemo na njemu biti prvi - odgovorio je Žak. - Nećemo se boriti, kao što smomorali saZbogom, Žanet159Šikijem, pokušavajući da prodremo na tržište na kojem smo zapravo samo skupljali mrvice sa trpeza drugihkreatora. Mo-raćemo da pokrenemo sasvim novu liniju sa sasvim novim konceptom.- A šta ćemo sa našim ulaganjem u Šikija?- Prekinućemo ga - rekao je Žak. - Gotovo. Nikada ništa nismo zaradili s njim, ne šiba se mrtav konj.- Ali Tanja je smatrala...Žak ga je prekinuo. - Tanja je mrtva. Žanet je tu. Da je Tanja živa, bila bi prva koja bi se složila sa mnom.Johan je ćutao trenutak. - Da li si razgovarao sa Žanet?- Još nisam. Žeieo sam prvo s tobom da razgovaram.- To znači da ćemo otpisati pedeset miiiona franaka -rekao je Johan. - Sad je polovina novca njena, što znači daje toliki i njen deo u odlučivanju. Ja sam odgovoran samo za Lorenin deo i kao opunomoćenik ne smem daprihvatim toliki gubitak za moju štićenicu.

- Na kraju će sve biti izgubljeno. Šiki nikada neće uspeti. Pružili smo mu svaku moguću priliku.- Ne znam - kazao je Johan. - Ne snalazim se u ovom delu posla. Nikada ga nisam sasvim razumeo. Tu ništanema smisla. Kao da niko ne zna šta će se prodavali. Posao s vinom je nešto drugo. Proizvodiš toliko, prodaještoliko, uvek znaš šta će se desiti. Čak i kompanija parfema ima pouzdano tržište. Ne baš veliko, ali uvek možešda izračunaš šta će se desiii. U modi, ništa. Potrošiš čitavo bogatstvo kreirajući neku modnu liniju, prikažeš je,reklamiraš je. Dva dana kasnije sve, ode u propast i ne uspeš ni uzorke da razdeliš. Zao mi je što smo ikada zapo-činjali U), ali Tanja nije htela da me sluša, imala je svoje ideje.- Zašto ne porazgo varaš sa Žanet? - pitao je Zak. - Možda i ona ima neke ideje.Johan ga je posmatrao. - Zaista to misliš?Žak je klimnuo glavom. - Počinjem da upoznajem tu damu. Ona nikada ništa ne radi bez određenog cilja.Johan je zurio u časopis na svom pisaćem stolu pošto je Žak napustio kancelariju. Ova Žanet koja ga jezavodljivo160Harold Robimposmatrala sa fotografije bila je sasvim drugačija devojka od one koja mu je tri godine ranije saopštila danamerava dapromeni svoj izgled. Ali nije promenila šarao izgled. Još nešto se dogodilo.Kod one druge Žanet bilo je i dalje nečeg detinjeg, neke prefinjene naivnosti. Naivnost je nestala. Ovo je bilažena, svesna sebe, svog teia, svojih potreba, svojih nagona, svojih ambiciju. Ali njen izgled potpuno je prikrivaonjenu sračunato:".!. Ono šio je izlaziio na površinu bila je njena ženstvenost; a, opet, od frizure njenecrvenkastosmedc kose do skoro meta-lik-ružičastih noktiju na nogama, predstavljala je oličenje jedne moderneličnosti, lične crte su se izgubile u opštem izgleduPojavila se u kancelariji posle skoro pet meseci odsustvo-vanja. A onda je niko nije prepoznao; čak je i Johanovasekretarica, koja je poznavala godinama, upitala za ime kada je hteia da ude u njegovu kancelariju, azaprepasćenje je bilo očigledno i u sekretaričinom giasu kada ju je telefonom najavila.Sečao se kako je pogledao sedeči za stolom i nastavio da zuri u nju. Veoma mirno je stajala jedan trenutak, azatim se polako okrenula oko sebe, onda ga pogledala s osmehom. - Pa, Johane, šta misliš?Ćutao je, a onda je ustao i poljubio je u oba obraza. -Prclepa si - iskreno je rekao. -- AH da li te ja poznajem?- Ne znam -- rekla je napola osmehnuta. - A, opet, ne znam di li sama sebe poznajem. Moraću to da otkrijem.Vratio se za sto i seo. - Kada nameravaš da se vratiš na posao?- Ne nameravam - odvratila je. - Moram još mnogo toga da otkrijem. O sebi. I o našem poslu. A mislim da ćuviše naučiti ako budem radila na nekom drugom mestu neko vreme.Pomislio je na sto hiljada zlatnih lujeva u banci u Svaj-carskoj i o zapisu koji je Tanja ostavila u jednom odsefova.Zbogom, Žanet161Dragi Johane,Jedna trećina je tvoja jer si voieo Volfganga isto koliko i ja. Ostatak ti poveravam za Žanet i Loren da ga koristišsamo u slučaju preke potrebe. Volim te i veru-jem ti i izvinjavam se što te ovim dodatno opterećujem. Budidobar prema njima, prijatelju moj, zato što, na kraju, moja deca, kao ni ja, nemamo nikog drugog.TanjaPogledao je Žanet koja je i dalje stajala ispred njegovog stola. Prva pomisao mu je bila da joj sve kaže, zato jojje i telefonirao iz trezora banke u Svajcarskoj. Ali ona nije bila spremna da se vidi s njim na klinici. Tek sada jeshvatio zašto. Ali možda je tako i bilo najbolje. Nije iskrsla nikakva potreba kakvu je Tanja pominjala. A Žanetje imala sopstvenu zamisao o pravcu kojim želi da krene.- Šta ćeš onda da radiš? - pitao je.-- Već sam uradila - odvratila je. - Dobila sam posao manekena kod Iva Scn Lorana.To ime mu je odnekud bilo poznato, ali nije znao gde da ga smesti. - Ko je on?- Novi kreator kod "Diora\ Preuzeo je kuću kada je Dior umro i već radi na svojoj prvoj kolekciji. Smatra dasam ja tip kakav mu je potreban.- Dobro - rekao je. Onda se iznenada nasmejao. - Onda je baš dobro što nisam dopustio Žaku da ode.- Bio si u pravu - rekla je. - Sada znam da nikada ne bih tako dobro radila njegov posao kao on. Osim toga,želim nešto drugo.- Šta to? - pitao je.- Ono što je moja majka želela. Svoju modnu kuću. Ali za to je potrebno vreme. Još nisam spremna. - Koraknulaje ka njegovom stolu i podigla uramljenu sliku naopako. Onda je okrenula ka sebi. - Tvoja žena?- Da. Hajdi.162Harold Robins-Ljupka je - rekla je i dalje držeći fotografiju. - Kada ću je upoznati?- Večeras za večerom, ako hoćeš?

Klimnula je glavom, vraćajući sliku na sto. - Kod kuće, u osam sati. Kazaću Anriju da spremi nešto posebno.- Doći ćemo.- Reći ću Loren da vas sačeka. Obožava tvoju ženu. Samo o njoj priča.Johan se nasmešio. - Hajdi je jako voli.Žanet je uzvratila osmehom. - Ti si srećan čovek. Mora da je divna žena. Deca imaju najoštriji instinkt. Oni sukao životinje. Oni nanjuše dobro i loše. A ako je Loren voli, ona ne može a da ne bude dobra.To je bilo pre više od dve godine. Od tada je došlo i do drugih promena. Šest meseci pošto se Žanet vratila izŠvajcar-ske, Hajdi mu je predložila da Loren prede da živi kod njih.- Ne znam - zamišljeno je rekao.- Zašto da ne? - pitala je Hajdi. - Živi u toj kućerini gotovo sama. Retko viđa sestru, samo poslugu. Potrebno jojje više od toga. Ima pravo na više od toga. Tako je lepa, topla, puna ljubavi, a nema koga da voli.- A ti misliš da joj Žanet nije dovoljna?- Ti nisi glup, Johane - rekla je Hajdi pomalo ljutila. -Znaš ti dobro. Žanet je previše zauzeta sopstvenimživotom. Nema vremena za dete, čak i da hoće.Zagledao se u Hajdi. - Ne sviđa ti se Žanet, zar ne?Hajdi nije odmah odgovorila. - To nema nikakve veze s mojim predlogom. Nema veze da li se ona meni sviđa iline. Brinem se za Loren.- A šta će biti ako budemo imali svoje dete? - upitao je Johan.- To ništa ne bi menjalo. I dalje bih želela da Loren pružim dom. Volim je i ona voli mene.Ćutao je trenutak. - Ukoliko dođe kod nas, znači da ne možemo da se odselimo za Ameriku tako brzo kako smoplanirali.Zbogom, Žanet163- Znam, bilo da ona dođe kod nas ili ne, moramo da ostanemo ovde. Ovde je tvoj posao, ovde su tvojeodgovornosti. Tako da to nema nikakve veze.Klimnuo je glavom. - U redu. Sutra ću razgovarati sa Žanet.Kada je razgovarao sa Žanet, učinilo mu se da je osetio izvesno olakšanje kod nje. Hajdi je našla veći stan uBulonj-skoj šumi i dva meseca kasnije Loren je prešla kod njih. Prvo što je Hajdi učinila bilo je da otpustidadilju i sama preuzme staranje o detetu. I bila je u pravu. Loren je procvetaia, tamne senke su nestale iz njenihočiju i sada je uvek bila raspoložena i nasmejana.Te večeri je poneo kući onaj primerak časopisa i posle večere pokazao je Hajdi reklamu. Gledala je jedantrenutak, a onda je pogledala u njega. - Prelepa je.- Žak kaže da je vrcme da ;v¦""^nemo ceiu modnu liniju prema njoj - kazao je.- Šta ona kaže? - pitala je Hajdi.- Još nisam razgovarao s njom.- Sta misliš?- To je rizično - odgovorio je. - Ništa ne zarađujemo sa Šikijem. Ali, s druge strane, i ne gubimo. Žak misli dajeŠiki iskoristio sve mogućnosti i ubeđen je da nikada neće uspeti. Ali ja nisam siguran. Ovo je kockanje sa stomiliona franaka i ako izgubimo, opasno ću oštetiti nasledstvo ove malecke.- Sta je sa Žanet?- Zapravo, ja više nisam odgovoran za njen deo. Sada je punoletna i može sama da odlučuje.- Ali ona je sve ostavila tebi, zar ne? Klimnuo je glavom.- Pitam se zašto? - rekla je.- Ne znam - odvratio je. - Poznata su joj njena prava.- Ako preuzme svoje poslove, možemo li onda da odemo u Sjedinjene Države kao što smo planirali?164Harold Robins- Možda - rekao je - ako bih mogao da izdejstvujem odgovarajuće garancije za Loren, tako da ona budezaštićena ako se nešto desi.- Moj otac je pominjao da razmišlja o penziji. Želeo bi da ti odeš tamo i proučiš njegov posao. Smatra da bi tidobro radio tamo.- On preteruje - kazao je Johan. - Osim toga, želi da mu se ćerka vrati kući.- Možda - rekla je. - Ali ja ipak mislim da je otac u pravu. Ti bi dobro radio u Americi. - Zastala je za trenutak. -Da li misliš da bi, ako mi pođemo, i Loren mogla da krene s nama?- Moguće. Ja sam joj i dalje zakoniti staratelj a, ukoliko niko ne bi uložio prigovor, ne bi bilo nikakvih smetnji.- Žanet je jedina koja bi mogla da uloži prigovor - rekla je Hajdi.- Moguće je da bi Moriš mogao nešto da potegne. Ne znam. Zvanično on joj je otac. Da li je to odista, to nijepresudno.- Moriš ne mari za to - rekia je.

- Ako mu sine da tu može da bude nekog novca, onda bi ga bilo briga. - Pogledao je. - Ali mi smo daleko otišii,zar ne? Ništa se još nije desilo.Pogledala je fotografiju. - Možda i nismo tako daleko -.zamišljeno je rekla. - Žanet ne bi učinila tavko neštoukoliko nema veći cilj u glavi.Nasmejao se. - 1 Zak lako razmišlja.- Žak je u pravu - rekla je. Ponovo je pogledala fotografiju. - Šta misliš koliki je taj dijamant na njenoj ruci?- Nemam pojma - rekao je.- Mora da je najmanje trideset karata. - Pogledala je u njega. - Svaka devojka koja pozira obnažena sdijamantom od trideset karata mora da ima velike ciljeve.Zbogom, Žanet165Zajapurena od uzbuđenja, Luiz je sišla u manekensku garderobu koja se nalazila uza sam atelje. Otišla je pravodo Žanet, koja je sedela ispred toaletnog stola i šminkala oči za to veče. - Matori je besan - rekla je. - Upravo jevideo tvoju fotografiju.Žanet ju je pogledala u ogledalu. Plavuša je bila skoro bez daha. - Verovatno se napalio - rekla je.- Bila sam u lvovoj kancelariji - rekla je Luiz. - A on je uleteo urlajući. Hodao je gore-dole ispred Ivovog radnogstola i vikao da je za sve to on kriv, kako ti je dozvolio da to uradiš"? Ćela ta stvar je bila ponižavajuća za"Kuću Dior", za ćelu modnu umetnost, za ćelu industriju.- Šta je Iv rekao?- Ništa - odgovorila je Luiz. - Samo je posmatrao fotografiju i smeškao se.Žanet se nasmejala. - Mislim da njega uopšte nije briga. Zna da odlazi u vojsku i zna da će ga Busak prevariti naovaj ili onaj način.- Ali šta ćeš ti da radiš? - pitala je Luiz. - Iv odlazi sledeće nedelje, matori će te otpustiti.- Ne, neće - odvratila je Žanel. - Već sam uručila otkaz. Ovo mi je poslednja nedclja ovde. U petak, posle Ivoveoproštajne zabave, odlazim i nikada se neću vratit!.Luiz je zinula od iznenađenja. -¦ Ne?- Da.Plavuša ju je posmatrala. - Misliš da Iv već zna za to?-- Ako i ne zna, saznaće - odgovorila je Žanet. - Pismo sam daia kadrovskoj službi u ponedeljak. To je bilo predva dana.- Imaš li drugi posao?Žanet je zatresla glavom. - Ne.- Šta ćeš onda da radiš?- Prvo, poješću jedan pošten obrok ne razmišljajući o težini. Dobro sam zagledala tu sliku i nalazim da su mibedra previše koščata. Kilogram više neće smetati. Onda odlazim na odmor. Možda ću otići u Sjedinjene Državena nekoliko nede-166Harold Robinslja. Nikada nisam tamo bila. - Završila je sa šminkanjem i ustala. - Moram da bežim. Pozvana sam na jedankoktel. Luiz je pogledala sa zavišću. - Baš imaš sreće, Žanet.- Zašto to kažeš? - pitala je Žanel.- Možeš da radiš šta hoćeš - rekla je Luiz. - A ja moram da ostanem i trpim sva sranja. Već su mi zakazali zapetak sastanak s kupcem iz Teksasa. Ščepaće me i držati vcrovatno ćelo veče i kada odem u njegov hotel, bićepreviše pijan da se tuca, pa ću morati dole da ga obrađujem da hi bio zadovoljan.Žanet se nasmejala. - Pa šta? Da li bi se radije tucala s njim?- Bilo bi lepo, za promenu - rekla je Luiz. - Ali jedino što svaki od njih želi jeste da mu popušim.- C"est la vie - kazala je Žanet.- Ti možeš to da kažeš - rekla je Luiz. .....Ti si bogata.Žanet je zastala i pogledala je zamišljeno za trenutak. -Tačno. Bogata sam. - Onda se sagnula i poljubila prijateljicu u usta. - A i ti si, Luiz. Na svoj način.Luiz je u tišini posmatrala kako Žanet odlazi ka vratima. -Bon soir, Žanet.Žanet joj se nasmešila s vrata. - dao, malena. - Sz nekog čudnog razloga, niz Luizine obraze su se kotrljale suze.Polako je počela da skida šminku.Parkirala je svoj „mini" ispred sive stambene zgrade na II Seri Luju, okrenute ka Seni. Pritisnula je zvono navratima.Stari nastojnik se dovukao do vrata, odškrinuo ih i provirio napolje. - Madam?- Tražim mesje Fajara.Smrknuo je ncodobravajući dok je otvarao vrata malo više. - Na vrhu zgrade - rekao je pokazujući premastepeništu.- Šta je s liftom? - pitala je. Slegnuo je ramenima. - C"est mort.

Zbogom, Žanet167- Merde - kazala je i počela da se penje na šesti sprat. Na poslednjem spratu bila su samo jedna vrata. Pritisnulaje zvonce. Čula je kako melodija zvona odjekuje u stanu.Vrata su se otvorila i jedan mladić se pojavio na njima, raščupane plave kose, majice i farmerki upadljivopripijenih uz telo. Pogledao je bezizražajnim očima. - Zdravo, Žanet -rekao je na engleskom.- Marione - odgovorila je, a pogled joj je pao na veliku guku u njegovim farmerkama.Odmaknuo se i propustio je u stan, zatim zatvorio vrata za sobom. - Kupila bi? -- iscerio se.- Ne - rekla je. - Samo sam radoznala. Je li sve to tvoje ili je to šest maramica?Nasmejao se. - Sve je to moje. Hoćeš li da pipneš da se uveriš?- Ne, hvala - rekla je i sama se nasmejavši. - Verujem ti. -Pogledala je po stanu. Dnevna soba je bila prazna. - Dali je Filip već stigao kući?- Kod kuće je od ručka - kazao je Marlon. - Nije jeo. Samo je otišao u svoju sobu i otada nije izlazio iz nje. - Uglasu mu se javila izvesna doza zabrinutosti. - Da li je sve u redu? Nije izgubio posao, zar ne?- Otkud ti to pada na pamet?- Pitao sam ga da kupi klima-uređaj za spavaću sobu. Sunce nepodnošljivo greje krov. Naljutio se i odbrusio mida ne možemo to sebi da priuštimo, da neće biti para ni za šta, da ćemo biti srećni ako budemo imali šta dajedemo.Pogledala gaje. - A kad bi to bilo tačno, šta bi ti radio?- Počeo bi da se pakujem - rekao je muklim glasom. -Nisam došao u Pariz da bih završio na istom ćošku na ulicikoji sam ostavio u Los Andelesu.Nežno mu se osmehnula i zatresla glavom. - Ti si stvarno kurva, zar ne?- Nikada se nisam pravio da sam nešto drugo - kazao je ukrštajući pogled s njenim. - A i prilično dobro setucam.168Harold RobinsNasmejala se. - U to ne sumnjam. Ali ništa se nije značajno izmenilo da bi razmišljao o tome. Nego, reci mi, gdeje spavaća soba?Pokazao joj je rukom vrata na drugom kraju dnevne sobe i otpratio je do njih. Okrenula se i pogledala ga kada jepodigla ruku da zakuca na vrata.- Reci mi - kazala je. - Da li se stvarno zoveš Marlon? Nasmejao se. - Ne. Uzeo sam to ime po filmskom glumcu.Momcima se više ono sviđa nego Sem.I ona se nasmejala i tiho pokucala na vrata, iz sobe se začuo prigušen glas. - Ko je to?- Žanet - rekla je. - Imali smo zakazano piće, sećaš li se?- Odlazi - Filip je uzvratio iz sobe. - Ne osećam se dobro. Bacila je pogled na Marlona, slegnula ramenima, aondaotvorila vrata i ušla u spavaću sobu. Zastala je za trenutak. Filip je bio opružen na krevetu, još obučen. Zatvorilaje vrata i prišla mu.- Rekao sam li da odeš -- promrmljao je i ne gledajući je. Stala je uz krevet i posmatrala ga. - Koji ti je đavo?- On me ne voli. Niko me ne voli. - Filip i dalje nije dizao glavu sa jastuka.- Ne budi blesav - rekla je. - Znaš da te Marlon voli.Iznenada je seo; suze su topile maškaru sa njegovih trepavica slivajući je niz obraze. - Znam da me Marlon voli -uzbuđeno je rekao. - Ne govorim o njemu. Mislim na Iva. Pokušao sam da razgovaram s njim o tome šta bih jatamo radio dok je on u vojsci, a on nije našao za shodno ni da mi odgovori. Imao je dovoljno svojih problema. ABusak me mrzi, nikada mi neće pružiti priliku da zamenim Iva. Dovešće Marka iz Londona. Znam to,jednostavno znam. A onda sam gotov.- Zašto? - upitala je. - Mark deluje kao pametan čovek.- Sećaš li se svađe koju sam imao s njim prošle godine kada sam otišao da mu pomognem oko londonskekolekcije? Kazao je da nikada neću razumeti izmene koje treba napraviti prema britanskom ukusu i figuri. On memrzi. Gotov sam.Zbogom, Žanet169Ćutala je trenutak. - U pravu si - kazala je, okrenula se i pošla ka vratima. - Zato sam i htela da se nađemo ipopijemo nešto. Ja te ne mrzim. Ja te volim. Mislim da si ti genije. Veći genije od bilo koga od njih - od Iva iliMarka. I verujem u tebe. - Naprasno je izašla iz sobe i zatvorila vrata za sobom.Marion je stajao tamo. - Kako je?- U redu je - kazala je, otvorila tašnu i izvadila dve novčanice od petsto franaka. Stavila mu ih je u ruku. - Sadaradiš za mene. Sve što mu budem rekla ti ćeš da podržiš kao najbolju ideju za koju si ikada čuo.Novac je nestao ispod njegovog kaiša. - Razumem.Klimnula je glavom. - Dobro. Ipak ćeš dobiti svoj klima--uređaj. Možda ćemo dodati i automobil priđe.

On se nasmešio. - Ja sam skroman čovek.Vrata iza njih su se otvorila. Filip je izašao. Bio je umiven, bez tragova maškare i očešljane kose. - Stvarno simislila ono što si rekla? - Nije mogao da sakrije zadovoljstvo u glasu.Njen čvrst pogled je presreo njegov. - Ne bih to rekla da nisam tako mislila.Klimnuo je glavom. - Imaš nešto na umu?- Da. Hoćeš li da porazgovaramo o tome?- Uvek sam spreman da slušam - rekao je. Pogledao je u Marlona. - Gladan sam. Da li bi mogao da mi spremišnešto za jelo?- Sendviče sa šunkom i sirom? Jaja sa šunkom? - pitao je Marlon.- Jedan sendvič. I flašu piva. - Pogledao je u Žanet. -Hoćeš li ti nešto?- Ja ću pivo - rekla je.- Evo stiže - kazao je Marlon i izgubio se u pravcu kuhinje.Filip je poveo Žanet do malog stola blizu prozora. Seli su i zagledali se u turistički brodić koji je plovio Senom. -Imaš jedan od najlepših pogleda u Parizu - kazala je.170Harold Robins- Zar ne? - živo je rekao. - Jednostavno ga obožavani. Šteta što nije dovoljno toplo da sednemo na terasu. Ondaje stvarno divno.Nasmešila se. - Vredi popeti se peške na šesti sprat.- Žao mi je - rekao je. - Trebalo je da poprave lift još prošle nedelje.- Dešava se - rekla je. Pogledala ga je preko stola. - U petak napuštam "Dior".- Ali ti si Ivov omiljeni maneken - uzviknuo je Filip.- On tamo više neće biti, zar ne? - Nije sačekala njegov odgovor. - Osiin toga, dosadilo mi je. Hoću da radimnešto drugo. Ne sviđa mi se da budem manekenka.Marlon se vratio, spustio sendvič ispred Filipa, stavio tri čaše piva na sto, a zatim privukao stolicu i seo s njima.Filip je uzeo zalogaj sendviča. - Ovo je divno, dragi -kazao je Marlonu. - Baš prava mera senfa. - Ponovo seobratio Žanet. - Šta nanieravaš da radiš? - upitao je između dva zalogaja.- Hoću sopstvenu modnu kuću - odgovorila je. Zagledao se u nju. - Ali već imaš jednu sa Šikijem -primetio je.- Ona nije moja - odvratila je. - Nju su pokrenuli pre nego što sam ja imala išta s tim. 1 to je bilo juče. Želimnešto za danas.- Šta će onda biti sa Šikijem?- Otići će - bezlično je rekla. - Kuća ostaje i daću joj svoje ime. Nije da nešto nedostaje imenu moje majke,Tanja, ali to se previše poistovetilo s prošlošću. Nisam zainteresovaiia za jučerašnju modu. Samo za sutrašnju.Zagrizao je još jednom sendvič. - Gde se ja uklapam u sve to?- Ti si moj Sen Loran, ja sam tvoj Busak.Ćutao je trenutak. - Zašto sama ne kreiraš? Video sam neke od tvojih skica u modnoj školi. Bile su veoma dobre.Otpila je malo piva. - Veoma su dobre. Ali nisu savršene. Ono što meni treba jeste crta genijalnosti. A to ti imaš.Zbogom, Žanet171Bacila je pogled na Marlona, a on je odmah prihvatio repliku. - Još nisarn čuo ovako briljantnu ideju! - njegovagluma bi mogla da mu opravda ime. - Shvataš li šta ovo znači, Filipe? Imaćeš svoje ime, svoj identitet. Nećešmorati ni pred kim da puziš.- Zaista to misliš? - pitao je Filip.- Znaš da mislim - Marlon je bio uverljiv. - Zar ti nisam uvek govorio da imaš više talenta u malom prstu negosvi oni momci zajedno.Filip je temeljno žvakao ostatak sendviča. Pogledao je Zanetu. - A šta ako ne budeš mogla da se otarasiš Sikija?- Otarasiću ga se. Ne brini za to - rekla je. - Ono što hoću da znam jeste da li si zainteresovan ili ne.Filip je ponovo razmislio. - To bi zavisilo od mnogo čega. Novca, položaja, slobode izražavanja sopstvenihideja.- Sve to možemo da se dogovorimo - odvratila je.- Meni zvuči fantastično - ubacio je Marlon.Filip gaje pogledao, a onda se ponovo okrenuo ka Žanet. -Zainteresovan sam - kazao je, a zatim hitro dodao - ali,naravno, moraćemo još da razgovaramo da bismo bili sigurni da smo sve utanačili.- Naravno •• r:i- la je. - Ali sve će biti kako treba... na tvoje zadovoljstvo, sigurna sam.- To je sjajno! - živahno je priskočio Marlon. Podigao je čašu s pivom. - Da nazdravimo! Za Filipa Fajara, zaŽanet Mari de la Bovi!!- Pivom? - Filipov glas je delovao zapanjeno. - Donesi onu flašu "Kristal" šampanjca iz frižidera.Popela je „mini" na trotoar ispred svoje kuće, zaključala ga i ustrčala uza stepenice do ulaznih vrata. Kao iobično, vrata su se otvorila čim je stigla do njih.

- Bon soir, Anri - kazala je dok je ulazila.- Bon soir, madam - rekao je učtivo.172Harold RobinsPošla je ka stepenicama. Osećala se umorno i satrveno. Kada puna tople vode umanjiće joj napetost. Bilo jeveoma važno da Filip želi da krene s njom. On je činio kamen temeljac njenog plana - bez njega bi morala krozsve sama da prođe, a mogućnost da propadne bila bi prevelika. A i bio joj je potreban neko ko će biti dežurnikrivac, tako da njen ugled ostane neokrnjen. Jednom kada stekne položaj, moći će uvek da pronađe drugogkreatora ako Filip ne bude uspešan.-- Biio je mnogo telefonskih poziva, madam - kazao jeZastala je u podnožju stepeništa. - Prenećete mi koje zvao :Ojoj sob: - knzala je. - Pozabaviću se njima poslekupanja.-- D;i ii će madam večerati? - upitao je učtivo.Razmislila je za trenutak, a onda klimnula glavom. - Da, kao i obično. Ali večeras ću samo jedan jagnjeći kotiei imali pečeni krompir, Već sam popila pivo i šampanjac, i io je do-voijiJO.Za ošpriiikc jedan sal u mojoj sobi.Previše sam umorna da silazim.¦- Da, madam - kazao je. - Hoćete li da i dalje beiežim telefonske pozive cio tada?- Molim vas i hvala - rekla je i pošla uza stepenice do svoje sobe. Počela je da se skida istog časa kada je ušla navrata. Odeća joj je bila topla i lepljiva iako je dan bio prohladan. Kada je stigla do kupatila i pustila vodu u kadu,bila je naga. Brzo je namazala kremom lice i uklonila šminku, onda se bacila na krevet dok se velika kada polakopunila.Osećala je zategnutost i napetost u telu i lenjo je počela da se mazi. U ovakvim trenucima najviše joj jenedostajala Mari--Tereza. Ali glupača je morala da zatrudni s nekim idiotom sa fakulteta na završnoj godiniSorbone, i porodica je udala za njega i sada živi u Lionu s jednogodišnjom bebom i mužem kao i svaka drugafrancuska malograđanka.Pred očima joj je iskrsla slika Marlonovih nabreklih farmerki. Mogla je jasno da vidi liniju njegovog petlića kakose spušta niz jednu stranu, a znala je da ispod farmerki ne nosi ništa. Pitala se da li mu je petlić veliki kaoMorisov. To je biloZbogom, Žanet173nemoguće. Nemoguće je da postoje dva takva na svetu. Osetila je kako se po njoj razliva toplina.Iznenada je Marlon iščezao, a pred oči joj je iskrsao izraz mekog slatkog Luizinog lica kada je poljubila. Osećalaje medenu slast njenih usana još i sada, svezu ali nekako toplu i ranjivu. Naglo se okrenula i posegla zatelefonom. Baš je bila glupa. Bila je toliko preokupirana svojim mislima da nije prepoznala otvoren poziv. Hitroje okrenula Luizin kućni broj telefona.- Jesi li već večerala? - upitala je.- Nisam imala nameru da jedem večeras - rekla je Lui/.. -Već sam na ivici da prekoračim težinu.- To je blesavo - rekla je Žanet. - Moraš nešto jesti. .A i i moraš pazili. Vidi, ja ću večerati kod kuće. Zašto ned(x!c.r i pridružiš mi se? Obećavam ti da neće biti ništa što go|i.Luiz se nasmejala. - Moraću ponovo da se obučem.- Ne brini se - rekla je Žanet. - Navuci pantalone i uskoči u taksi. Večeraćemo same u mojoj sobi i slušatimuziku.Pritisnula je dugme i prekinula razgovor, a onda je pritisnula dugme koje je povezalo s kuhinjom. Auri jeodgovorio na poziv. - Doći će mi jedna prijateljica na večeru - rekla je ona. - Samo dodajte, još kotleta i kojikrompir više. Večeraćemo svejedno u mojoj sobi. "- Oui, madani - rekao je.- I, Auri - dodala je brzo - molim vas donesite mi sada spisak telefonskih poruka. - Ustala je iz kreveta i otišla ukadu. pre nego što je on stigao u njenu sobu.Nije dugo ostala u kadi, manje od deset minuta, a kada je izašla, telefon je već zvonio. Podigla je slušalicupregledajući poruke koje su stajale na srebrnom poslužavniku pored tele Iona. - Halo.- Čestitam. - Bio je to Žak. - Video sam "Vinstonovu" reklamu. Mislim da bismo mogli nešto da učinimo s tim.Treba da porazgovaramo.- I ja sam htela da razgovaram s tobom - rekla je.174Harold Robins- Zašto ne dođeš ovamo na večeru? Spremiću nešto lako i imaćemo ćelu noć za razgovor.- Ne večeras, Žak - rekla je. - Jednostavno sam previše umorna. Danas smo bili veoma zauzeti u salonu.- Već sam te zvao - rekao je. - Jesi li dobila moju poruku?- Upravo sam je dobila.- Ima li poruke od Johana? Prelistala je poruke. - Da.

- I on hoće da razgovara s tobom - kazao je. - Ali mislim da je važno da nas dvoje razgovaramo pre nego što sevidiš s njim.- U redu - rekla je, trudeći se da bude neodređena. Ali on će joj bili važan saveznik. Johan je uvažavao njegovomišljenje, a budući da je imao zastarela gledišta, mogao bi da stvara "teškoće. - Mogli bismo da ručamo zajednosutra.- Odlično - rekao je. - Za mojim stolom u "Rele Plazi". U dvanaest i petnaest.- Dobro - rekla je.- Dođi gola - kazao je smejući se. - Izgledaš divno! Ćula je prigušeno zvono u prizemlju dok je spuštala sluša-licu. Brzo je pregledala poruke. Telefon je zazvonio.- Gospođica Luiz je stigla.- Doprati je gore. - Spustila je slušalicu i vratila se u kupatilo da četka kosu. Medu porukama nije bilo važnih.Ima-će dovoljno vremena sutra da odgovori na njih. Iznenada više nije bila umorna. Osećala se dobro. Sve seodvijalo baš kako je planirala.Kada je stigla u „Rele Plažu", tamo su već svi videli predizdanje Voga. Iznenadni muk zavladao je restoranomkada se pojavila na vratima i zastala za trenutak pre nego što se uputila ka Žakovom stolu. Nosila je komotnumušku košulju vezanu u struku preko vrećastih farmerki koje nisu otkrivale ništa od njene figure, osim onoga štose naslućivalo ispod175odeće dok je hodala prostorijom. Kosa joj je padala na ramena i uokvirivala visoke jagodice i lice bez trunkešminke.Žak je ustao i poljubio je u obraze. Kada su seli, u restoranu je ponovo zavladao žamor.- Izvini što kasnim - pravdala se. - Ali Busak me je pozvao u kancelariju. Urlao je i besneo. - Zastala je i nasme-jala se. - Otpustio me je.-"On je idiot - rekao je Žak. - Ali zašto se smeješ?- On to nije znao, ali ja sam već poslala svoju ostavku u ponedeljak, a niko se nije potrudio da mu to saopšti. -Luiz se pojavila na ulazu u restoran. Žanet se okrenula ka njemu. -Povela sam svoju prijateljicu. Ne smeta ti?- Naravno - klimnuo je glavom i ponovo ustao kada je Luiz stigla do njihovog stola. Žanet ih je upoznala i on jepoljubio Luizu u ruku, a konobar joj je hitro pridržao stolicu. -Šta biste želeli da popijete?- Ja ću uzeti "Evijan" - rekla je Luiz.- Budući da se ja ne vraćam na posao - kazala je Žanet -neka ide do đavola. Popiću jedan "kir rojaP.- I ja ću "kir rojaP - rekao je Žak. Liker od borovnice i šampanjac nije loša zamisao. Okrenuo se ka Žanet. - Štasada nameravaš da radiš?- Mislila sam da bismo Luiz i ja mogle da otputujemo u Sjedinjene Države. Ni ona ni ja nikada nismo bile tamo.Konobar je spustio piće na sto. - Živeli - kazao je Žak. Popio je gutljaj. - Mislim da veoma grešiš što sada ideš.Žanetin glas je odavao radoznalost. - Zašto?- Sada je vreme da napadneš. Gvožđe se kuje dok je vruće - rekao je. - Pogledaj po ovoj prostoriji. Svi zure utebe i pričaju o tebi. Napravila si od sebe vrhunsku zvezdu. Možeš da dobiješ sve što poželiš.Žanet se nasmejala. - Ja ništa ne želim. Pogotovo ne novi posao manekenke.- Postoje i druge stvari koje bi mogla da radiš - kazao je Žak. - Mogla bi da se vratiš u posao kao što si planiralapre nekoliko godina.776Harold Robinsi - I šta da radim? - navaljivala je Zanet. Htela je da joj on jasno kaže. Važno je da on stekne utisak da je todelom njegova vlastita ideja.- Pređi odmah na modu - kazao je. - Mogla bi da budeš osovina oko koje bi se sve vrtelo. Nešto što nismo imaliotkako ti je majka umrla. Nešto što Šiki nikada nije uspeo da nam pruži.- Šiki ništa ni meni nije mogao da pruži - rekla je. Konobar je došao po narudžbu. Žanet i Luiz su naručiletartar-biftek, a Žak entrecole au bleu s pomfritom. Kada je konobar otišao, Žanet se okrenula ka Žaku. - Sinoć sirekao da je Johan hteo da razgovara sa mnom.- Da - odgovorio je. - Bio je iznenađen kada je video onu fotografiju i zanimalo ga je zašto si to uradila.- Smatrala sam da bi to bilo zabavno - brzo je rckia. -Osim toga, uvek sam želela da saznam kakav je osećajkada nosiš dijamant od milion dolara.- Stvarno? - glas mu je imao prizvuk podozrivosti. Ona je prešla preko ovoga. - Nešto si imao na umu kada sime zamolio da razgovaramo pre nego što se sretnem s Jo-hanom.- Jesam - rekao je. - Juče sam rekao Johanu da bismo mogli da najavimo ćelu modnu kuću preko tebe. Novi stil.Aii moramo da se otarasimo Šikija. Slažem se s tobom da je on gnjavator.- Šta je Johan rekao?- Znaš Johana. Prvo na šta je pomislio bilo je da bismo morali da otpišemo pedeset miliona franaka ako pustimoŠi~ kija, onda bi nam trebalo još pedeset miliona da otpočnemo novu liniju. A ako ona ne prođe, sve jeizgubljeno.

Klimnula je ozbiljno glavom. - To liči na Johana. Uvek u brojkama.- Ipak, nije rekao da je nezainteresovan - kazao je Žak. -Rekao sam mu da razgovara s tobom pre nego što odbaciovu zamisao.Zbogom, Žanet177- Mislim da niko nije u stanju da ga ubedi - rekla je. - Ova ideja bi mogla da bude zabavna što se mene tiče, alion je previše istrajan u svome.- Možda bismo mogli da ga ubedimo kada bi mislio da neko drugi želi da započne posao s tobom.- Ali nema nikog drugog.-- Mogao bih ja nešto da upriličim - rekao je Žak. Probudio je njenu znatiželju. - Imaš nekog na umu? Klimnuo jeglavom. Gledala ga je bez reci.- Pre svega tvog očuha - kazao je. - Razgovarao sam s njim juče. Veoma je zainteresovan.- Ne govorim s njim - hladno je primetila.- Znam - kazao je. - Ali ovo je poslovno. Posao je nešto drugo.- Nema šanse da on uloži pedeset miliona franaka - rekla je.- Možda ne baš ćelu svotu. Ali imam ja i drugih koji bi uskočili. Recimo, Amerikanac Čarls Karolo. Onposeduje jadan od najvećih lanaca prodavnica ženske odeće u Americi. Trudi se da popravi svoj stil. A ima idrugih, ali s njima još nisam razgovarao. Samo s Morisom i Carlsom.Sedela je i razmišljala nekoliko minuta, a onda zatresla glavom. - Ne. Ako hoću to da uradim, u obzir dolazisamo moja vlastita kompanija. Ne želim nikakve partnere.- Onda se vraćamo na Johana - rekao je.- Tačno tako.Konobar je doneo hranu. Jeli su skoro u tišini, svako zadubljen u svoje misli. Kada je Luiz završila, bacila jepogled na sat. - Gospode! - uzviknula je. - Zakasniću nazad na posao.- Uzmi moj auto - rekla je Žanet. - Doći ću kasnije i preuzeti ga.Luiz se zahvalila Žaku na ručku i užurbano napustila sto. Žak je gledao za njom. - Lepa devojka, ova tvojaprijateljica.- Jeste.- Dugo ste prijateljice?775Harold Rob i us- Radimo zajedno otkako sam došla kod "Diora", ali smo postale prijateljice tek ove nedelje.Žak je mudro klimnuo glavom. - To se često dešava. Nekoga viđaš stalno, ali ne shvataš koliko ti znači sve dokne dođe trenutak da se rastanete.Klimnula je glavom. - Nikada nisam o tome razmišljala, ali tako je.Ćutao je dok je konobar skupljao sudove, pa je naručio kafu. Onda se okrenuo ka njoj. - Hajde sada da neokolišimo. Da li ti želiš "Kuću Tanja" ili ne?- Zašto misliš da je želim? - branila se.- Juče si razgovarala s Filipom Fajarom - rekao je.- Otkud znaš za to?- U svetu homoseksualaca nema tajni - rekao je. - Tvoj očuh je čuo za to i pozvao me.- Merde! - uzviknula je. - To znači da i Siki već zna za to.- Tako je - složio se Žak. - I kladim se da je sada u Johanovoj kancelariji i da urla iz glasa.Žanet je ćutala.- Sviđalo se to nama ili ne - rekao je on - već si se uplela. Sada je na tebi da odlučiš kojim ćeš pravcem krenuti.Posmatrala gaje. - Kojim pravcem ti želiš da kreneš, Žak?- S tobom - rekao je. - Možda ću na taj način konačno ostvariti san koji sam delio s tvojom majkom.Kelner je spustio kafu na sto, a ona je podigla šoljicu i zagledala se u nju. Kafa je bila gusta i crna. Pre nego štoje podigla do usta, pogledala je Žaka i lagano klimnula glavom. -Hajdemo onda smesta da razgovaramo sJohanom.Na njeno veliko iznenađenje, Johan je bio smiren i razuman. Smatrao je da su njena ideja i planovi odlični i daima izgleda da uspe. Samo je u jednoj stvari bio odlučan. - Već sam jutros pretresao ovu stvar sa svojim pravnimzastupnikom - rekao je. - I, kao opunomoćenik dela imovine koji pripadaZbogom, Žanet179tvojoj sestri, potpuno podležem francuskom zakonu ukoliko nešto krene naopako.- Šta bi moglo da krene naopako? - upitala je. - I sam si rekao da misliš da je ideja dobra.- Ipak bismo mogli da izgubimo sav novac - kazao je. - A ja nemam prava da preuzmem taj rizik u ime Loren.- Ali šta ako zaradimo čitavo bogatstvo?

- To bi bilo dobro. Ali nema garancija da ćemo zaraditi. -Pogledao ju je preko pisaćeg stola. - Žao mi je, Žanet.Kada bi to moglo da se ostvari uz ulaganje od milion franaka ili tako nešto, lo bi bilo sasvim u okviru mojeuobičajene nadležnosti. Ali ovo može da izađe na pedeset ili sto miliona. Takav gubitak bi doveo ćelu kompanijudo propasti i mogli bismo sve da izgubimo, ne samo modnu kuću već i kompaniju parfema i vinograde. Vidiš,sve te kompanije čine delove jednog paketa i svaka od njih predstavlja zalog za onu drugu.Culala je i razmišljala. Posle nekog vremena progovorila je. - Postoji li način da ja otkupim Lorenin deo za sebe?- Pretpostavljam da postoji - kazao je. - Ali potrebno je mnogo novca i ja bih opet morao da idem pred francuskisud da bi se utvrdilo da je Lorenin deo pravilno procenjen i daje dobila odgovarajuću novčanu nadoknadu. -Duboko je udahnuo. - Ali zašto bi ti učinila tako nešto? Vinarija ti sama za sebe obezbeđuje dobar prihod za ceoživot.- Ne zanima me vinarija - rekla je. - Samo modna kuća. Vino mi je dosadno. To je malograđanski.- Svejedno, morali bismo da prodemo isti postupak.- A šta ako seja odreknem svog dela u vinariji u njeno ime u zamenu za modnu kuću?- U tom slučaju samo ćeš se prevariti - rekao je. - Vinogradi donose dvostruko više zarade od modne kućezajedno s parfimerijom.- Mogu li ja da prodam svoj deo vinarije i da upotrebim novac za kupovinu modne kuće?180Harold Robins- Pretpostavljam da možeš. Nije mi poznato ništa u statutu kompanije što bi te sprečavalo da to učiniš. Ali ipakmislim da bi to bilo giupo.- Glupo ili ne - rekla je - želela bih to da uradim.- Važno je i kome bi prodala - kazao je. - Imam pravo da, u ime tvoje sestre, odbacim bilo kog partnera kojeg neodobravam.Glas joj je postao hladan. - Drugim recima, nećeš mi dozvoliti to da uradim.- Nisam to rekao - brzo je odgovorio. - Samo ti ukazujem na svoje odgovornosti. Isto sam radio i u tvoje ime dabih štitio tvoj deo. Ni ti ni tvoja sestra niste imale štete od toga. Zapravo, obe ste dvostruko bogatije sacia negokada sam preuzeo poslovanje.- Ali modna kuća je na gubitku i iz dobrih poslovnih razloga treba da je prodamo.- Tu se slažem.- I mogli bismo da je prodamo nekom strancu?- Da.- Ali ne i meni.- Ako bismo prošli ceo postupak koji sam pominjao, mogli bismo daje prodamo tebi. Ali kao tvoj prijatelj i bivšiopunomoćenik, moram da te upozorim na rizike koje bi preuzela.- Uprkos tome, ako pretpostavimo da ti kažem da, kao vlasnik pedeset odsto poslova, želim da posedujemmodnu kuću sama i da sam voljna da prodani svoj deo vinarije ukoliko je neophodno... šta bi onda uradio?- Ne bih imao drugog izbora nego da platim stručnjake da procene firmu i da pokušaju da nadu pravedan načinda to ostvare. Posle toga morao bih da dobijem sudsko odobrenje za lu transakciju.- Koliko bi to trajalo?- Ne znam - rekao je. - Ponekad to traje i godinama.- Onda mi jedino odgovara da nađem kupca za svoj deo vinarije i to onog kojeg ti odobriš?- Verovatno - rekao je.Zbogojii, Žanet181- Onda tako moram da radim - rekla je.Posmatrao je. - Zanet, čemu žurba? Zašto neko vreme ne razmisliš o tome? Ako i dalje budeš tako mislila,recimo, za mesec dana, dođi i pokušaću da ti pomognem u tome.- Ako sada izgubim jedan mesec, znači da sam izgubila ćelu sezonu. Ako sada počnem, mogu da napravimkolekciju za naredno proleće.- Važnije su jesenje kolekcije - kazao je.- Ne I /".<!. mene - odvrafihi je. - Ja si; spremam za drugo tržište, a ako iioću da stignem tamo, moram da gaisnam u proleće da bih ga pripremila za jesen.- Shv;Uani šta hoće da uradi - Zok je konačno progovorio. - Ima dobru priliku da to i ostvari. Moglo bi da ti sedesi da zaradiš niilicrie.- Ili da izgubim iniiione - kazao je Johan. Pogledao je u Zanet. - jasno mi je kako se osećaš, ali jednostavno nemogu da uradi tr* ono što tražiš lako jednostavno kako bismo oboje voleli.Ustala je. -- Ovo ne vodi ničemu.- Zao mi je - rekao je.Pogledala ga je. Zvučala je sigurno i odlučno. - Dobiću ono što Želim. Nije važno koliko to košta. Znaš to i sam.- Izašla je iz kancelarije, zalupivši vrata za sobom.

Johan je pogledao u Žaka preko stola. - Postaraj se da se urazumi.Zak je slegnuo ramenima. - Jesi li ikad uspeo Tanju da nateraš da sluša?-• Nisam. Zašto misliš da ima razlike između nje i majke? - upitaoJohan je te večeri stigao kući oko sedam i trideset. Hajdi ga je sačekala na vratima i poljubila u obraz. Pogledaoje prekoA/s,¦; .v182Harokl Robinsnjenog ramena. Obično bi Loren bila odmah iza nje na vratima. - Gde je Lorena? .- Trebalo bi da stigne svakog časa - rekla je Hajdi. - Žanet je svratila popodne i odvela je u šetnju.- Kada je to bilo? -- pitao je.- Oko četiri sata. - Zagledala mu se u lice. - Da li je sve u redu?Duboko je udahnuo. - Ne znam - procedio je. Otišao je do dnevne sobe, a Hajdi "a je pratila. - Da li ti je ištarekla?- Ne - odgovorila je Hajdi. - Samo da dugo nije videla sestru i daje smatrala da treba da provodi više vremena snjom.Johan je zamišljeno protrljao obraz. - To mi se ne sviđa -kazao je. Ukratko joj je ispričao o njihovom sastankutoga dana. - Rekla je da će dobiti ono što želi, šta košta da košta -na kraju je rekao.Hajdine oči su se ispunile suzama. - Ne bi mogla da bude lako okrutna da uništi sreću svoje sestre?- Zaboravljaš da je u mnogo čemu ona još i sama dete. Razmaženo dete koje je uvek dobijaio ono što je hteio.Najednom joj nešto nije dostupno.- Misliš da neće dopustiti Loren da nam se vrati?- Ne znam šta da mislim - rekao je. - Postoji samo jedan način to da otkrijem. - Otišao je do telefona i okrenuoŽanetin broj. Začuo se glas. - Auri. da li je madmazel Žanet kod kuće"?- Oni. Je vous passc, mesje.Telefon je kliknuo i Žanelin glas se začuo. - Da?Pokušao je da zvuči smireno. - Čekamo Loren na večeru.Žanetin glas je bio hladan. - Neće doći na večeru. Uopšte se neće vratiti. Ostaće kod kuće gde joj je i inesto.Molim ie da pošalješ njene stvari ovamo što je pre moguće.Veza je bila prekinuta i pre nego stoje mogao da odgovori. Vratio se lagano do stola. - Zadržala je Loren -procedio je.Prvi put je video Hajdi ljutu. - Kučka! - grdila je. -Okrutna kučka! Zar ćeš dozvoliti da joj to prođe? Na kraja, tisi Lorenin zakoniti staratelj.Zbogom, Žanet183- To bi značilo da se sve iznese u javnost. Novine bi jedva dočekale. Vratili bi se na Tanju i na sve što se desilo.Dok bi oni završili s tim, svi bismo bili posramljeni, uključujući i Loren.- Pa zašto joj, onda, jednostavno ne daš ono što traži? Onda možemo da povedemo Lorcn u Ameriku i pustimoŽanet da ide do đavola na svoj bezbrižan način. Šta te briga šta će biti s njom?- Nije me briga - rekao je. - Ali to nije tako jednostavno. Svako moje uplitanje u raspolaganje sredstvima s mojestrane, ma kako ono bilo pravedno i ispravno u jednom trenutku, kasnije može da se shvati pogrešno. Ukoiikomodna kuća donese mnogo novca, uskratio sam Loren moguću dobit, ukoliko izgubi, a mi budemo u (ome,dozvolio sam da Loren trpi strašne gubitke. Na koju god stranu da se okrenem, propao sam ako uzmem, propaosam ako ostavim.Hajdi ga je gledala pravo u oči. - Pa, ako si osuđen na propast, idi i zaštiti dete kojem je to najpotrebnije. A onošto je njoj potrebnije od novca jesu ljubav i pažnja, a mi možemo da joj pružimo i jedno i drugo.Ćutao je.- Zašto ti ne otkupiš Žanetin deo vinograda? - pitala je. -Moj otac će ti dati novac. Zainteresovan je za posao svinom. Još pre pet godina kupio je vinograd od četrdeset hektara u Kalifom i ji.Zagledao se u nju, a jedna pomisao začela mu se u glavi. -Ne bih mogao da ga otkupim. Doveo bih sebe unezgodan položaj. Da to nije u pitanju, saru bih io uradio. Imam dovoljno novca. Ali kada bi ga otkupio tvojotac, stvar bi bila drugačija. To bi značilo nezavisan prenos koji bi sudovi i ja mogli da opravdamo bezposledica. Misliš li da bi bio zainteresovan?- Mislim da bi - odgovorila je Hajdi. - Pozvaćenio ga posle večere i saznati.184Harold Rohins- Neće se on tako lako predati - kazao je Moriš. - Nikako posle svih godina potpunog upravljanja, Niko nikadaneće saznati koliko je na tome zaradio za sebe.Žanet ga je pogledala. - Neću da poverujem da je Johan ikada bio prevarant.

- Ne kažem da jeste - brzo je odvratio Moriš. - Ali on je vodio tvoje poslove i učestvovao u dobiti. Možemo li dabudemo sigurni da nije imao nešto više koristi nego stoje ispravno?Gutala je.- Ako tako zaista misliš - nastavio je Moriš - onda ćeš morati da ideš do kraja, {stisni ga na silu.- Kako io da uradim"? - pitala je.- Učini da mu situacija postane nesnosna, pa da bude src-ćan da ode. Izvedi ga pred sud s optužbom za pogrešnovođenje tvoje i imovine tvoje sestre i traži svoje vlasništvo. Možeš čak i da tvrdiš da je neovlašćeno uticao natvoju majku, koja nije bila psihički zdrava, ne bi li preuzeo nadzor nad imanjem. Postoji mnogo stvari koje bimogla da mu pripišeš.- Ali kako da ih dokažem?- Ne moraš da ih dokazuješ. U tome je stvar. - Nasmejao se. - On treba da dokazuje da nije tako.Zatresla je glavom. - Ne znam da li mogu to da uradim.- Onda diži ruke od svega. Ali proći će godine i godine dok ne dobiješ ovakvu priliku. Da li ti je Žak rekao danisam samo ja voljan da te podržim nego da ima i jedan važan Amerikanac koji je rad da uloži novac?- Rekao mi je - odgovorila je.- Pa, šta onda čekaš? - upitao je. •- Osim ako nisi sasvim sigurna da možeš da uspeš.- To nije pametno - kazala je. - Da uradim sve to... a za to vreme Loren živi s njima.- Onda je uzmi nazad - kazao je.- Mogu li da učinim tako nešto? - pitala je. - Na kraju on je njen zakoniti staratelj.- Ali ti si joj sestra. Možeš da tvrdiš daje uzimaš nazad jer se plašiš da bi on mogao da joj naudi."/.bogom, Žanet185Žanet je opet zaćutala.- Ne budi blesava, Žanet - kazao je. - On je bio nemački vojnik. Švaba. Ništa se nije promenilo. Samo sada jezauzeo tvoje poslove, a ne Francusku.1 dalje je ćutala.- Žanet Mari de la Bovil - nežno je rekao. - To je dobro ime. Jesi li ga videla na reklami? Zvuči mnogoznačajnije nego llari Vinston.Pogledala ga je. - Kako da dobijem Loren nazad?- Jednostavno - kazao je. - Idi samo u njihov stan uz izgovor da hoćeš da je izvedeš. A zatim nemoj da je vratiš.Upravo tako je i učinila tog popodneva. U međuvremenu, dogovoren je sastanak s Morisovim advokatom zasledeće jutro, da bi preduzeli korake. Kada se Johan javio, bilo je već osam sati i Loren je otišla u krevet.Posluga je napravila veliku gužvu oko nje za večerom, a njoj je prijala pažnja. Kada je pao predlog da ode ukrevet, otišla je sasvim srećna. Nekoliko minuta pošto je Johan pozvao, Loren je ušla u Žanetinu sobu.- Tetka Hajdi mi uvek ispriča priču pred spavanje - kazala je.- U redu - odvratila je Žanet. - Hajdemo u tvoju sobu i ja ću ti ispričati priču.Dete se popelo u krevet i pogledalo je. - Ispričaj mi priču o princezi.- O kojoj princezi?- Pa, znaš. O onoj koja nije mogla da zaspi zato što joj je zrno graška bilo u krevetu.Žanet je malo razmislila. - Ne znam tu priču.- Pa, koju onda priču znaš?Žanet je pokušavala da se seti neke priče iz detinjstva. -Jednom davno živela starica u cipeli...- Znam to ~ prekinula je Loren. - To i nije priča, to je uspavanka.- Oh - uzdahnula je Žanet.- Hoću da mi ispričaš pravu priču - navaljivalo je dete.186Harold Robins- Morala bih da razmislim - kazala je Žanet. - Znaš šta? Pusti me do sutra i ja ću nabaviti knjigu s pričama i ondaću ti ih ispričati sutra uveče.Loren ju je posmatrala. - Jesi li sigurna da ne znaš nijednu priču?- Sigurna sam.- Ni neku majušnu?Žanet se nasmejala. - Sutra uveče ću ti ispričati deset priča.Dete se zamislilo za trenutak. - U redu. - Pružila je ruke. -Poljubi me za laku noć.Žanet je poljubila. - Laku noć.Loren je zagrlila. - Laku noć, tetka Haj... Žanet. - Spustila je glavu na jastuk i zatvorila oči, a onda ih opet brzootvorila. -Zaboravila sam da se pomolim - kazala je i skočila iz kreveta.Kleknula je pored kreveta, sklopila ruke i pognula glavu. -Sada odlazim na spavanje. Molim li se, Gospode, dabdiš nad mojom dušom. Blagoslovi čika Johana, blagoslovi tetku Hajdi i moju sestru Žanet. - Pogledala je uŽanet. - Amin.

Žanet je ćutala.- Kaži "amin" - podstakla je Loren.- Amin - rekla je Žanet.Dete se popelo ponovo u krevet, leglo i zatvorilo oči. -Laku noć, Žanet.Žanet je pošla ka vratima. - Laku noć, sestrice. - Ugasila je svetio i zatvorila vrata za sobom, a onda otišla nizastepenice do biblioteke. Telefon je zazvonio.Bio je to Žak. - Upravo sam zvao Johana i on mi je kazao šta si uradila. Veoma su uznemireni.- Baš šteta - odvratila je. - Ti si zvao njega?- Da.- Zašto?- Pala mi je jedna ideja na pamet. Možda bi pravi pristup problemu bio taj da modna "Kuća Tanja" sklopiugovor s Ka-rolom radi dodatnih ulaganja. To bi izlaganje riziku svelo na najmanju meru.- Šta je on rekao?Zbogom, Žanet187- Nisam ni dobio priliku da mu to pomenem. Ispričao mi je šta se desilo i želeo je da zna da li sam bio upućen uto. Kazao sam mu da nišani, ali nisam siguran da mi je poverovao.- Nema nikakve veze - rekla je.- Za mene ima - odvratio je. - Nikada ga nisam slagao. Ne bih želeo da pomisli da bih ga lagao o ovome. Zašto si,zaboga, to uradila?- Ne budi glup - kazala je. - Video si kakav je bio na sastanku. Već je odlučio i sa svojom tevtonskombandoglavo-Šću nikada neće promeniti odluku.- Ali tvojoj sestri je bilo dobro s njima. Nije bilo razloga da nju uvlačiš u to.- Biće joj dobro i ovde. I već je bila uvučena u to. Polovina je njena.- Mogli smo da pronađemo drugi način - kazao je.- Nema drugog načina - bila je uporna. - Moriš me je u to ubedio. Trebalo je da ga poslušam još odavno, alinisam.- Jedini za koga Moriš brine jeste on sam. Nanjušio je priliku da se vrati u posao. Zato te prisiljava na to.- Ti ovo ne odobravaš? - Glas joj je postao hladan.- Nisi morala to da uradiš na taj način - kazao je. Razljutila se. - Šta zamišljaš ko si ti da osuđuješ nekog?Za sve u svom životu ti si ili nekog podvodio ili nekog tucao. Za svoje zaposlenje, za priče, za popularnost. Sadase plašiš da si uprskao s Johanom jer si puzeći za mnom otišao predaleko u neizvesno, pa sada pokušavaš da sepuzeći vratiš i zadobiješ njegovu milost.- To nije istina! - žestoko se usprotivio. - Ne poznaješ Morisa onako dobro kao ja. Pokušava da te iskoristi istokao što je pokušao da iskoristi tvoju majku.- A ti ne pokušavaš? Tucao si se s mojom majkom i koristio je. Tucao si se sa mnom i koristio me. Koliko njih sijoš tucao i koristio? Nije mi potrebno tvoje jebeno odobravanje! Što se mene tiče, možeš da otpuziš i koliko godhoćeš uvlačiš u dupe nacisti! - Tresnula mu je slušalicu i počela da oseća drhtavicu u telu.- 188Harokl RobinsOtvorila su se vrata. Pogledala je u tom pravcu. Loren je stajala na vratima, a suze su joj lile niz obraze.- Šta hoćeš? - odbrusila je Žanet.Dete je samo stajalo. - Hoću da idem kući - plakala je.- Kod kuće si! - oštro je rekla Žanet. - Sada idi gore u svoju sobu i lezi u krevet.- Nisam kod kuće. 1 ono nije moja soba - kazala je Loren, uporno šmrcajući. - I ne mogu da spavam. Ovde imaduhova.- Duhovi ne postoje - rekla je Žanet.- Da, postoje - uporno je bilo dete.- Koji duhovi?- Markiz stoji kraj mog kreveta i smcjc se. A kada otvorim oči, on pobegne.Žanet je zurila u nju bez reci.- Jesi li ti moja sestra? - pitala je Loren. - On stalno govori da ti nisi moja sestra.Žanet je prešla preko sobe i kleknula uz nju. - Naravno tla sam ti sestra.Dete se zagledalo u njeno lice. - Da li me voliš?- Znaš da te volim, cherie - meko je rekla Žanet.- Onoliko koliko je mama volela tebe? Onoliko koliko je mama volela mene?Žanet je ćutala trenutak, a onda je osetila kako joj suze naviru na oči. - Da, milo moje.Treća knjigaDvadeset minuta kasnije stajale su na vratima Johanovog stana. Otvorio je vrata i pogledao ih bez reći.Žanetin glas je bio stegnut. - Dovela sam je kući.

Iza njega se neko pomerio. - Tetka Hajdi! - uzviknula je Loren i potrčala u Hajdino naručje.Žanet se okrenula da pode. Johanov glas je zaustavio. Okrenula se ka njemu očiju zamućenih suzama. - Zašto neuđeš? - nežno je pozvao. - Imamo mnogo toga da pričamo.Glavni stjuard je došao iz pilotske kabine i prošaokroz zamračenu putničku kabinu prve klase do kuhinje, koja je ovu klasu odvajala od ekonomske. Zadovoljno jeposmatrao poslu-žavnike s doručkom, složene i spremne za posluživanje. - Stići ćemo petnaest minuta ranije -kazao je.Nasmešila mu se tamnokosa stjuardesa koja je punila čaše sokovima od pomorandže i paradajza. - Dobro je.Jedva čekam da stignem kući i okupam se. - Uključila je rerne. Bacila je pogled na sat. - Jaja će biti gotova zadvadeset minuta.- Imamo dovoljno vremena - kazao je stjuard, podigao slušalicu internog komunikacionog sistema i istovremenouključio svetla u kabini. Putnicima se obratio prvo na francuskom, a onda na engleskom. - Dobro jutro, dame igospodo. Sada je šest i trideset, po francuskom vremenu. Zadovoljstvo mi je da vas obavestim da ćemo u Parizstići petnaest minuta pre rasporeda, u osam i četrdeset pet, po francuskom vremenu. Sada ćemo početi da služimodoručak.Kao i obično, oni koji su patili od nesanice, prvi su podigli zavesice na prozorima i sunce koje se nalazilo niskona horizontu prodrlo je u kabinu, budeći one koji su još spavali. Ostali putnici počeše da se vrzmaju.Loren je pogledala kroz prozor. Ništa se nije videlo, sve je bilo skriveno oblacima. Okrenula se kada joj jestjuardesa blago dotakla rame.- Dobro jutro, gospođice - kazala je stjuardesa na engleskom. - Da li ste se lepo odmorili?Loren je sklonila svoju dugu plavu kosu sa lica i odgovorila na francuskom. - Nije bilo loše. Previše samuzbuđena. Ovo je prvi put za skoro deset godina da ponovo dolazim u Francusku.192Harold Robins;¦ Stjuardesa je bila iznenađena devojčinim francuskim jezikom. Bio je čist, bez traga američkog akcenta, uprkosnjenom tipično kalifornijskom izgledu. Preplanula, plave kose koja je još više izbledela od sunca, krupnihsvetloplavih očiju. - Jus d"orange ou tomate? - pitala je.- Jus d"orange - odgovorila je Loren.Stjuardesa je spustila stočić za posluživanje ispred Loren i stavila sok od pomorandže na njega. - Hoćete li sadakafu?Loren je klimnula glavom. - Molim vas. - Podigla je torbu i otvorila je. U njoj je bila flašica puna pilula. Otvorilaje i istresla nekoliko pilula na dlan, zatim uzela sok.Stjuardesa se nasmešila. - Vitamini? Svi Amerikanci uzimaju vitamine uz doručak.Loren se nasmešila. - Naravno. - Pitala se šta bi stjuardesa pomislila da joj je objasnila da nisu sve pilule koje jeuzela bili vitamini. Crvena je bila za „podizanje". Progutala je pilule sa sokom dok joj je devojka spuštala kafuna stočić. Zapalila je cigaretu i okrenula se prozoru i zagledala kroz njega. Deset godina. To je bilo dugo. Višeod polovine njenog života.Odjednom je osetila da joj se stomak grčevito steže. Žanet će biti na aerodromu. Pitala se da li će je Žanetprepoznati. Ali nije bilo važno. Ona će prepoznati Žanet. Viđala je hiljadu puta godišnje njene slike ponovinama, časopisima, čak i na televizijskim reklamama. Šta je ono rekao jedan od komentatora na vestima?Jedna od deset najlepših žena na svetu.Setila se kada je jednom bila na plaži s Harvijem. Ležali su na ćebelu da ih vreli pesak ne bi spržio. Sunce je ipakbilo divno, ispunjavalo je njeno telo toplotom, a povetarac joj je hladio kožu. Prevrnula se na stomak i otvorilaneki časopis. Prvo što je ugledala bila je Žanetina fotografija u boji. Bila je to reklama za bikini. Reklama je bilajednostavna. „Najoskud-niji bikini, od Filipa Fajara za Žanet." Sličnim slovima ispod fotografije pisalo je:„Svugde u boljim prodavnicama, od 90 dolara".Na časopis je pala senka. - Au! - uzviknuo je Harvi. -Strava ženska."Zbogom, Žanet193Za trenutak je osetila da je žacnulo iznenađenje. Ili ljubomora. Na izvestan način, Harvi je bio tupoglav. Nikadaništa nije zapažao. Živeo je isključivo u svetu između daske za surfovanje i svoje kolekcije dopa. Nikad nije išaonikuda bez daske - čak i noću je ona bila tu, vezana za prtljažnik na krovu njegovog „folksvagena". A udomišljato skrivenoj pregradi u vratima automobila, uvek se nalazilo barem dvadeset plastičnih kesica raznihvrsta trave. Njegova kolekcija za raspoloženje, kako je on nazivao. Trava za svaku priliku, od kikotanja, dosanjarenja i tucanja. Trenutno mu je glavna preokupacija bila da s jednini drugom u okrugu Hambolt uzgaja travubez semena, tako da nije potrebno da se prečišćava, a, naravno, i s većim sadržajem THC (tetrahidrokanabinol,aktivan sastojak kanabisa ili sintetički dobijenog proizvoda; prim. prev.) od bilo koje druge. Dobro je bilo što gaotac nikada nije pitao šta radi sa džeparcem, jer je uložio već više od hiljadu dolara u ovaj projekat, a u to je ušloi više od dve stotine dolara koje mu je ona dala.Digla je pogled ka njemu, zakljanjajući oči od sunca. - Šta kažeš?- Strava ženska - ponovio je, i dalje buljeći u fotografiju. Bacila je pogled po plaži. Bila je puna devojaka, živih i

stvarnih, s još oskudnijim kupaćim kostimima od onog na fotografiji, ali, eto, on se nije obazirao na njih, ali jezurio u časopis. - To je moja sestra - kazala je, pružajući mu časopis.Uzeo ga je, jednako gledajući u fotografiju. - Je! - izustio je i tek tada shvatio značenje njenih reci. - Rekla sitvoja sestra?- Da.- Nikad mi nisi rekla da imaš sestru. - U glasu mu se osećala nota neverice.- Nikada dosad to nije iskrslo - odvratila je.- Nisam je nikada video - rekao je.- Kako si i mogao? - pitala je. - Ona živi u Parizu.- U Francuskoj?194Harold Robins- Pariz jeste u Francuskoj - kratko je rekla. Počela je da se nervira. Nije imao razloga da diže galamu oko toga.Sela je. -Prijalo bi mi da dunem.Čeprkao je po svojoj kesici i izvadio jedan džoint. Zapalio gaje i dodao joj ga. Harvijev specijalitet. Počela je dase oseća bolje i zlovolja je popuštala.Bacio se na ćebe pored nje. - Kada si je videla poslednji put?- Ima skoro deset godina - odgovorila je. - Kada sam pošla ovamo.- Da li je i onda izgledala ovako?Razmislila je malo, a onda klimnula glavom. - Pretpostavljam da jeste. Ali ja sam bila mala, a ona moja velikalepa sestra.- Kada ćeš je opet videti? - pitao je.U tom trenutku je odlučila. - Ovog leta, odmah posle mature - kazala je. Deset godina je bilo dovoljno dugo.Dovoljno dugo, razmišljala je dok je gledala kroz prozor kako im se primiče asfallna pista aerodroma „Orli".Dovoljno dugo.Službenik na imigracionom punktu pogledao je i iznenadio se kada mu je pružila pasoš. - Vi ste Francuskinja? -pitao je.Nasmešila se. - Da. - Pasoš koji mu je dala bio je francuski, iako je izdat u konzulatu u Los Andelesu.- Bio sam ubeden da ste Amerikanka - objasnio je.- Tamo živini - odvratila je. - Ovo mi je prva poseta posle deset godina. Bilo mi je samo sedam godina kada samotišla.Nasmešio se i stavio pečat u pasoš, a onda joj ga vratio. -Dobro došli kući - kazao je.- Hvala. - Podigla je pasoš i otišla da uzme prtljag. U odeljenju za prtljag primetila je muškarca koji je stajao idržao karton na kojem je pisalo: „Madmazel Loren". Prišla mu je. -Ja sam Loren - kazala je.Zboeoni, Žonet195Poklonio joj se. - Žan Beržer, služba za doček "Er Fransa". Vaša sestra me je zamolila da vam pomognem okoprtljaga. Ako bih mogao da dobijem vašu priznanicu za prtljag, molim vas.- Imam samo jednu torbu - kazala je i dala mu priznanici:. -- Dođite, provešću vas kroz carinu, a zatim se vratitipo prtljag. Sestra vas čeka napolju.Ugledala je Žanet još dok je prolazila kroz carinu. Zastala je za trenutak, posmatrajući je. Nije mogla da pogreši.Imala je pojavu, kvalitet koji je zračio i isticao je u gomili. Pošla je ka njoj u istom trenutku kada je Žanetspazila.Za momenat je oklevala, a onda potrčala i zaustavila se pred njom. Stajale su i gledale jedna drugu, a onda senasmc-jate. - Jesi li ti stvarno moja sestra? - pitala je na francuskom.Žanet je odgovorila na engleskom, a glas joj je podrhtavao između smeha i suza. - Bolje bi ti biio da veruješ u to.- Onda je povukla Lorcnu ka sebi i čvrsto je zagrlila. - Ja sam ta koja ne može da poveruje. Tako si velika, i lepa.Sta bi od one devojčice koju sam poslednji put videla?I Lorenine oči su bile vlažne. - pora;ii i je.- Viša si od n:,:""ie - kazala je Žaiii.- Američki vitamini. - Smejala se Loren. - Ali ti si još lepša nego što te se sećam i mnogo lepša nego nafotografijama koje sam viđala.- C"cstpas vrai - branila se Žanet. Okrenula se i dala znak rukom. Jedan mladić obučen u strogo poslovno odelo is kravatom pošao im je u susret. - Moj sekretar Robert Blu - kazala je Žanet.Mladić je pružio nežnu ruku. - Drago mi je da vas upoznam, gospođice Loren - obratio je j se ukočenimengleskim i/govorom.- Drago mi je - odvratila je Loren.- Robert će pokupiti tvoj prtljag i odneti ga kući. Tako ćeš li moći da se voziš sa mnom do kancelarije, a onda ćete vozač odvesti kući.196Harohi Robins

Loren je osetila blago razočaranje. - Zar moraš danas da ideš na posao?- Kolekcije nam uskoro stižu - kazala je Žanet, uzela je za ruku i povela ka izlazu. - Ostalo nam je samo još trinedei je do kraja iula, a hiljadu stvari treba da pripremimo. Naša revija je odmah posle "Diorove*.Loren ic shvatila da mora brzo da hoda da bi bila u korak sa Žanet iako je deiovaio da se ona ne kreće brzo. - Daii si uvek prezauzeta u julu?Žanet se jnasmejala. - Tada imam najviše posla.- Žao mi -e - kazala je Loren. - Trebalo je to da ini kažeš. ¦.igla sain da <lodern u drugo vreme.izašle su napolje, a veliki „rols" je stao uz ivičnjak ispred njih. Vozač je izašao iz automobila i otvorio vrata. -Bon jonr, rnadniazei Loren - rekao je, - Dobro došli kuci.Loren ga je pogledala. Uzviknula je iznenađeno prepo-znavši ga: - Rene.7- Moi-meme, niadmaze! Loren.knpulsšvno se nagnula napred i poljubila ga u obraz. -Radujem se što te vidim - kazala je.- Hvnia - odvratio je.Ušla je u automobil, a Zanet za njom. Osećala je uzbuđenje, koje nije očekivala. Pogledala je Žanet. - Da li suAnri i...?Žanetin glas je bio promukao. - Ne. Otišli su odavno. Rone je jedini od starih koji još radi za mene.- Šteta - rekla je Loren. - Želela sam da ih vidim. Auto se odvojio od ivičnjaka. Žanet je otvorila ormarić usredini putničkog dela i izvadila odande cigaretu iz kutije. Pritisnula je upaljač, a zatim prinela cigaretu.Loren je pri metila blago podrhtavanje njenih ruku. - Jesi li dobro? - pitala je.Žanet je pogledala. - Naravno da sam dobro.- Deluješ nervozno.Zbogom, Žanet197- Samo sam umorna - odgovorila je Zanet. - Radila sam jutros do tri. - Pokazala je jednu aktovku na podu ispredsebe.- Vidiš ovo? Puno je stvari koje treba danas da uradim.Loren je pogledala tašnu od crne krokodilske kože, a onda opet sestru. - Ti zaista preteruješ, zar ne?- Ako želiš da budeš uspešan ti poslu, nema drugog načina- kazala je Žanet i povukla dim. - Uvek ima onih koji čekaju da uprskaš stvar. Onda mogu da skoče na tebe irastrgnu Se, kao kada se vukovi bore oko lešine.- Ti zaista veruješ u to? - pitala je Loren.Žanet se zagleda u nju nekoliko trenutaka, a onda klimo;! glavom. - Da. 1 videceš da sam u pravu. Još si mlada.A! = vremenom.Žanet je upalila još jednu cigaretu na onu koju je pusila. Loren je posmatrala njene ruke kako i dalje drhte. Pak-joj je jedna ideja na pamet. ¦- Jesi li naduvaria?Žanet se zbunila. - Naduvana? Sta je to?- Američki sleng - odgovorila je Loren. - Deluješ napet""". Da li si na stimulansima? Znaš, mali crveni? Crnelepotieo?- Ne znam o čemu govoriš.~ O amfetaminima, o spidu. O pilulama za podizanje raspoloženja. O koki. O takvim stvarima.- Da li ti lako delujem? - pifaia je Zasict.- Mogla bi da budeš - kazala je Lojen,- Vi Amerikanci ste u tome daleko ispred nas -- kazala je Žanet. - Uzimam malo kokaina. Ne mnogo. AliFrancuzi nikada to ne bi primetiK.- Jesi li uzela jutros?Žanet je klimnula glavom. - Rekla sam ti da sam bila jako umorna. Bilo mi je potrebno nešto da me pokrene.Loren je klimnula glavom. - Ja sam uzela crvenu pilulu u avionu da ne bih pala na glavu dok sam prolazila krozcarinu. - Potražila je po svojoj torbi i izvadila malu limenu kutiju. Otvorila je kutiju i uzela tanki, čvrsto zavijendžoint. - Dva dima ovoga i osećaćeš se divno. Moći ćeš da radiš, ali ćeš biti opuštena.198Harold Robim"/bogom, 7ja.net199- Kako znaš sve to? - pitala je Zanet.- Imam jednog druga koji je najveći stručnjak na svetu za različite vrste trave. Ovo je Harvi br. deset. - Kresnulaje šibicu i zapalila džoint. Uvukla je dva kratka dima i dodala ga Žanet. - Samo dva duboka dima. Ne više.Žanet gaje pažljivo držala medu prstima. Polako je povukla. Ukus je bio sjajan, bolji od bilo koje druge travekoju je ranije pušila. Polako je povukla drugi dim, a onda travu vratila Loreni.Loren je ovlažila vrhove prstiju i uštinula zažareni vrh. a zatim ga pažljivo položila u limenu kutiju. Vratila jekutiju u lorbu.

- Ništa ne osećam - kazala je Zanet.Loren se nasmešila. - 1 ne treba. Aii za dva minula više nećeš biti nervozna.Ćutale su dok je veliki automobil klizio autopulem ka Parizu. Iznenada se Žanet okrenula ka njoj. - Znaš - kazalaje sineškajue"i se - bila si potpuno u pravu. Odjednom mi sve deki je bolje. Nije trebalo da sebe dovedem u tako,kako si ono rekla, napeto stanje?Loren se nasmejala. - Samo ti slušaj svoju sestricu.- Trebalo je to odmah da te pitam - kazala je Žanet. -Kako su Johan i Hajdi?- Odlično su - odgovorila je Loren. - Pozdravljaju te.- Negde sam pročitala da je Johan dobio američko državljanstvo - rekla je Žanet.- Prošle godine - kazala je Loren.- A li? Da li bi i ti volela da postaneš Amerikanka?- Nikada nisam o tome mislila. - Loren je pogledala svetloplavim očima. - Ja se osećam kao Amerikanka. Alipretpostavljam da bih mogla da sačekani da napunim dvadeset jednu godinu pa da onda odlučim.- Johan je veoma uspešan?Loren nije shvatila da li je to bilo pitanje ili izjava. -Pretpostavljam - kazala je. - Nikada nisam obraćala mnogopažnje na te stvari.- Prema finansijskim izveštajima, njegov konglomerat be-leži najbrži rast u Americi.- Ne znam ni šta je to konglomerat. - Loren se zasmejala. - Sve što znam jeste to da on odlazi na posao rano a dase kući vraća kasno.Žanet je ćutala trenutak. - Trebalo bi da obratiš pažnju na to. Na kraju, tebi pripada dvadeset pet procenatavinarije "De la Bovil", koja čini osnovu celog konglomerata.- Znam - nehajno je kazala Loren. - Rominjao mi je to nekoliko puta, ali ja zaista nisam uspela da sezainteresujem. Novac mi i nije tako važan.- Šta je onda važno? - pitala je Žanet.Loren je pogledala u nju svojim svetloplavim očima. - Da otkrijem sebe. Da saznam ko sam i šta sam. Onda ćuimati vremena za druge si vari.- Ali zar se ne brineš da bi nešto moglo da se desi s tvojim novcem?- Šta bi moglo da mu se desi? Žanet nije odgovarala.- Čak i da sav nestane, ne bi bilo važno - nastavila je Loren. - Opet bih se snašla. Meni ne treba mnogo. -Ugledala je Ajfelov toranj dok su skretali sa Periferijskog bulevara i široko se nasmejala. - Evo ga! - uzviknula jekao uzbuđeno dete. - Sada stvarno verujem da sam u Parizu!„Rols" se zaustavio uz ivičnjak ispred salona na Aveniji Montenj. Livrejisani vratar je otvorio vrata. - Bonjour,madam.- Bon jour, Luje - odgovorila je Žanet kada je prišao i uzeo njenu aktovku iz automobila. Ona se okrenula kaLoreni. - Pokušaj da se odmoriš popodne. Priređujem večeras malu zabavu s večerom kod kuće. Toliko njih želida te vidi.Loren je pogledala. - Zaista ne moraš ništa da preduzimaš. Meni je dobro samim tim što sam došla ovamo.200Harold RobinsI - Ne budi blesava - rekla je Žanet uz osmeh. - Biće zabavno da im posmatramo lica kada te budu videli. Svi te idalje smatraju za dete.Prešla je deo trotoara i popela se uz nekoliko stepenica do zasebnog ulaza pored salona. Kao i obično, zastala jena vrhu stepeništa i pogledala uz i niz ulicu.Bio je početak jula i ulica je titrala od vrućine i vlage zaostale od jutarnjih pljuskova. Hitro je proverila.„Kristijan Dior" se nalazio na uglu, „Nina Riči" preko puta. Malo dalje u istoj četvrti, hotel „Plaža Atene". Ulicaje bila prazna; samo nekoliko turista izašlo je iz hotela i otpočelo svoje jutarnje hodočašće. Ali ispred salona nijebilo nikoga i oni su dclovali spokojno i uspavano u letnjoj vrelini.Ali ona je znala šta se zapravo dešava. To je bila samo fasada. Unutar svakog salona rastao je pritisak. Kolekcije.Sada već za manje od tri nedeljc. Mora da su svi izbezumljeni. Trka je već počela, glasine su se širile, a svakamodna kuća radila je danonoćno suprotno od onoga što su mislili da drugi rade. Svi su želeli da budu u središtupažnje, da ispune novine i da privuku svu pažnju dok traje uzbuđenje. Porub više, porub niže, široka ramena,uska ramena, ravni kukovi, zaobljeni kukovi, jarke boje, prigušene boje, svila, saten, vuna, akrilik. Niko zapravonije znao šta će da upali, pa su svi izgarali.Luj je otvorio vrata i ona je ušla. Zatim je otvorio vrata majušnog lifta, predao joj aktovku, pritisnuo dugme za(reći sprat, gde se nalazila njena kancelarija, i dodirnuo kapu u znak pozdrava dok su se vrata ispred njegazatvarala. Kancelarija joj se nalazila na dnu hodnika. Nekada je to bila Johanova kancelarija. Ali kada je Žanetresila da se u nju useli, dala je da se preuredi.U vazduhu se osećalo izbezumljenje dok je hodala velikom glavnom kancelarijom u kojoj su radni stoloviknjigovođa, sekretarica i službenika stajali uza zidove i ukraj vrata koja su vodila do zasebnih kancelarija. Tihipozdrav „Bon jour, ma-dam" pratio je do njene kancelarije koja je bila na suprotnom kraju.

Zbogom, Žanet201Samo su tri kancelarije imale posebne sobe za sekretarice. Njena, Žakova i Filipova. Otvorila je vrata kancelarijesvoje sekretarice i za trenutak osetila ljutnju što vidi jednu devojku kako sedi za Robertovim stolom. Onda sesetila da je Robert odneo Lorenin prtljag kući.Devojka je ustala. - Bon jour, madam.- Bon jour, Silvi - odgovorila je Žanet i krenula prema svojim vratima koja joj je Silvi otvorila. - Ima li hitnihporuka?- Gospodin Žak je želeo da se vidi s vama čim stignete -odgovorila je devojka i dopratila Žanet u kancelariju dabi stavila poštu i spisak telefonskih poruka na njen sto.Žanet je stavila aktovku na sto i otišla iza njega. - Kaži gospodinu Žaku da može odmah da dotle.Devojka je klimnula glavom i izašla. Žanet je seia i počela da lista poruke. Ništa što ne bi moglo da sačeka.Podigla je pogled kada je Žak ušao u prostoriju.Nisu trošili vreme na pozdrave. - Videia si se s Loren? -upitao je.- Da - odgovorila je.- Kako izgleda?Žanet se nasmejala. - Prelepo. A šla si očekivao? Američki vitamini nikada ne omanu. - Skrenula je razgovor. -Da li je to ono što je bilo tako važno"?Žak se sručio u stolicu naspram nje. - Filip je opet izbezumljen. Urla da nema izgleda da završi kolekciju sasredstvima koja su mu odobrena. Kaže da "Dior", "Sen Loran" i "7a-vanši" troše tri puta više od njega.- To je tačno -- rekla je Žanet.- Hoće smesta da se vidi s tobom.- Videćemo se - rekla je mirno. - U vreme koje ja odredim. Trenutno će morati da sačeka. Ima drugih stvari kojetreba da obavimo. - Otvorila je aktovku i izvadila neke papire. - Hoću da pregledaš ovo i da mi kažeš šta misliš.Bacio je pogled na njih, a onda opet na nju. - Kreacije? Ko ih je napravio?202Harold Robins- Trenutno to nije važno - odvratila je. - Samo bih volela tvoje mišljenje.- Proučiću ih - kazao je. - U međuvremenu, šta ćemo s Filipom?Ustala je. - Hajdemo. Mogli bismo da završimo s tim.Čim su ušli u kancelariju Filipove sekretarice, začuli su njegov glas. Čak i kroz zatvorena vrata njegov glas jeusplahireno odzvanjao. Žak je značajno pogledao dok je otvarao vrata.Jedna manekenka stajala je na malom postolju u sredini sobe s izrazom dosade i odsutnosti na licu, kakav samomanekenke mogu da imaju dok oko njih besni oluja. Bila je uvijena u materijal koji bi trebalo kasnije da postanehaljina, ali trenutno je to bila gomila iskrojenih delova spojenih čiodama. Oko nje su stajale dve mlade krojačke,uplašenih lica i uzdrhtalih ruku od nervoze, i gospoda Sen Kiod, glavna krojačka, a Filip je hodao tamo-amoispred devojke, uz krike i vapaje. Jedina osoba u loj prostoriji koja je delovala kao daje ništa ne dotiče, bio jeMarlon koji je sedeo na kauču uz udaljen zid. Bio je van svega toga.Filip se okrenuo ka njima i podigao ruke u očajanju. - Sve je naopako - zaurlao je. - Materijali uopšte nisu onikoje sam naručio, a u fabrici tvrde daje to najbolje što su mogli da urade s novcem koji smo im dali, boje supogrešne, a kada se haljina skroji, ništa ne pada kako sam predvideo kada sam kreirao. Gospoda Sen Klod kažeda joj je potrebno još novca za krojačke i šta da očekujem kada imamo samo tri iskusne i sve ostale početnice?Poludeću, kažem vam, potpuno ću poludeti. Ne rnogu više da izdržim. Ubiću se. Tako će i biti. Ubiću se!Žanet ga je posmatrala trenutak, a onda dala znak gospodi Sen Klod. Trenutak kasnije, manekenka i svi ostaliizadoše. Sačekala je da zatvore za sobom vrata i onda tek progovorila. -Ono što ti je potrebno jeste da se smiriš.- Ono što mi je potrebno jeste još novca da bih mogao da ostvarim svoje kreacije - izvestio je Filip Ijutito.Žanet je zurila u njega. Glas joj je bio hladan. - Ono što ti je potrebno nije više novca, nego više kreativnosti.Novac neZbogom, Žanet203čini kreaciju. Tvoj problem je u tome što si zapao u kolotečinu, a novac koristiš samo kao izgovor.- Videla si kreacije - odbrusio je Filip. - .Smatrala si da su sjajne.- 1 bile su - rekla je - dok nisi počeo da se glupiraš s njima tako što si poželeo materijale koji nisu bili praktični...znaš to i sam.- Šta očekuješ od mene? - vikao je Filip. - Da svi od mene naprave budalu? Tebi su poznati materijali koje koristiSen Lo-ran, s kojima će se pojaviti Boan i Živanši. U poredenju s njima, delovaćemo jeftino.- Oni nisu ništa više od praznog sjaja - kazala je Žanet smireno. - Možemo samo dobro da izgledamo uporedenju s njima.

- Glupo! - obrecnuo se Filip. Otišao je do svog stola i izvukao neke fascikle i bacio joj ih preko stoia. - Pogledajovo - kazao je. - Platio sam pet hiljada franaka da bih došao do njih. Uzorci materijala koje oni koriste. Svaki odnjih košta više nego dvostruko od onoga što mi izdvajamo.Žanet je uzela fascikle i bacila pogled na njih u tišini, a onda ih dodala Žaku. Osetila je da joj se steže stomak.Bio je u pravu. U odnosu na ove materijale, njihovi deluju jeftino. Ali ništa od onoga stoje osećala nije joj sevidelo na licu. - Kada si ovo dobio? - pitala je. - Zašto mi ih ranije nisi pokazao?- Tek sinoć sam ih dobio ~ kazao je Filip. - Došao sam ovamo još u pet ujutro da bih pokušao nešto da smislim.- Sručio se u stolicu. - Ali ništa ne možemo da uradimo. Sjebani smo. Sada je kasno da menjamo.Žak je spustio fascikle na sto bez pogovora. Izraz njegovog lica nije bio ohrabrujući ni za jedno od njih.Glas joj je bio suzdržan. - Hoću da razmislim malo o ovome. - Krenula je ka vratima, a Žak je pratio. -Sastaćemo se opet za jedan sat u mojoj kancelariji.204Harold RobinsKuća je bila onakva kakvu je Loren pamtila. Sve je bilo isto dok nije došla do svoje sobe. Dečje sobe više nijebilo. Umesto nje, tu je bio lep budoar koji kao da je opremljen za princezu. Zastala je za trenutak na vratima irazgledala prostoriju, osećajući setu za davno prošlim vremenom. Onda je ušla u sobu i pošla pravo do prozora.Barem se pogled nije promenio. Nepomično je posmatrala park u kojem se igrala kao dete.Kucanje na vratima odvojilo je od prozora. Vrata su se otvorila i Zanetin sekretar je ušao s njenom torbom. Izanjega su išli batler i sobarica koji su nosili velike vaze sa cvećem. Robert je spustio kofer, dok su oni razmeštalioveće, jednu vazu na stočić za kafu bi izu divana, a drugu u ugao toaletnog stola, tako da ne zaklanja ogledalo usredini.- Klodin će vam pomoći da se raspakujele - kazao je Roberi.- Mogu i sama - odvratila je Loren.- Uvredićctc je ako joj ne dozvolite da vam pomogne - rekao je Roberi na engleskom.- Onda u redu - složila, se Loren. - Ali plašim se da će se razočarati. Nema tu ničeg naročitog.- Madam je zamoiiia da vam pomognem ukoliko vani je nešto potrebno - nastavio je Robert.- To je iepo od vas, ail ne mogu ničega da se setini. - Ipak je nešto smislila. - Zanet ie pomenula neku večeru.Kako treba da se obučeni?- Biće dovoljna jednostavna haljina za pri jeo \Loren se nasrnejala. - Nemam je. Imam samo farmerke i komotne panialone.- Nema problema - odgovorio je Robert. - Madam ima veliku garderobu. Siguran sam da ćemo tamo pronaćinešto šio će vam odgovarati,Batler joj je prišao s dve podsetnice koje su stigle uz cveće, a sobarica je počela da raspakuje kofer. Loren jeuzela karte i pogledala ih.Jednu je slao markiz De la Bovi!. Tekst je bio na engleskom. „Dobro došla. Jedva čekam da te vidim večeras."Druga205je bila od Žaka, takode na engleskom. „Drago mi je da si ovde. S ljubavlju."Dala je podsetnice Robertn. Pogledao ih ie bez reci. - Da li će mnogo ljudi doći večeras?- Oko dvadesetak.- Pretpostavljam da ih poznajem?- Ne zmnn - odgovorio je. - Uglavnom prijatelji i sarad-nici madam.- Za;;!:;) ie zovete madam?- Takav je običaj - odgovorio je. - - Na kraju, ona je chef.- Nisam znala da j¦¦-.¦. u dobrim odnosima s markizom. Roberi;; bi nelagodno. - Ona govori s vašim ocem. Lorengr: ie nogk-daia. Nije bilo svrhe da ga ispituje dalje.Očigledno nije mogao da joj da odgovore koje je očekivala. Baciia je pogied na sobaricu koja je vadila muškipribor za drogiranje !/, puuse torbe. - Slavite to na pisaći sto - kazala je na fYa:K"i!skoi"u. - .hi ću se pobrinuli zato. - Komplet je bio pun teglica s pažljivo odabranim Harvijevim travama, kokainom i probranim pilulama......Oni., madmazei. -- Sobarica je spustila komplet na toaletni sto i nastavila tla kaci Lorcninu odeću u onnan.- Znam da ste umorni - kazao je Robert. - Pa, ako biste sada htcli da se odmorite, mogu da dođem kasnije davam pomognem da izaberete nešto što ćete obući večeras.- Možemo to i sada da uradimo dok me ona raspakuje.- Vrio dobro - kazao je. - Palite za mnom.Pratila ga je do hodnika koji je vodio u Zanetinu sobu. Bila je to soba koja je pripadala njihovoj majci, ali koja jetakode sada bila izmenjena. Sve je sada tu bilo moderno. Belo, crno, jarke crveno i polirani nerdajući čelik. Bilaje to senzualno i zasigurno ženstveno nameštena soba, ali s povremenim akcentima prigušene muževnosti. Odveoje preko sobe do velike garderobe u koju se ulazilo. Mora da je tu visilo najmanje dve stotine haljina i kompleta.Pogledala je zbunjeno. - Ne znam odakle da počnem.Nasmešio se. - Pomoći ću vam. Haljine za prijem su ovde.206

Harold RobinsPosmatrala je dok je pomerao haljine. Gledao je ljubopit-1 i ivo. Tresla je glavom. - Nije to za mene. Ne bih seosećala udobno ni u jednoj od njih.- Veoma su elegantne - kazao je.Nasmešila se. - Možda baš zato. Nikada se ne oblačim tako.- Možda onda jedna jednostavna popodnevna haljina - predložio je i okrenuo se drugom stalku i počeo darazdvaja haljine da bi mogla da ih razgleda.Ali ona je i dalje tresla glavom. - Bojim se da vam ne pomažem, zar ne? Jedina haljina koju sam u poslednje trigodine nosila bila je bela malurska haljina. I nemate pojma kroza šta smo sve prošli dok je nismo pronašli.- Jeste li je poneli? - pitao je.- Zašto? - odvratila je. - Nisam očekivala da čc mi biti potrebna.- Imamo ovde neke bele letnje haljine - kazao je. - Ali one su dugačke. - Prešao je na drugu stranu garderobe gelesu visile večernje haljine. Brzo ih je pregledao dok nije stigao do jedne koju je pamtio i izvukao je iz stalka.Pružio joj je. Bila je od belog vezenog pamuka sa spuštenim ramenima, četvrtastim dekolteom nisko sečenimspreda, a duboko pozadi. - Ovo će vam dobro stajati.- Ne znam - podozrivo je kazala. - Ne nosim prsluče, grudi će mi ispasti.- Zašto je ne probale pa da vidimo?Uzela je haljinu od njega, ali je i dalje stajala i gledala u stalke sa stvarima. Jedan deo odeće, sav od svetlucavogcrnog materijala, privukao joj je pogled. - Sta je ovo?- Smokinzi - odgovorio je.- Smokinzi? - glas joj je delovao zbunjeno.- Večernja odela ih zovete u Americi. Oni su šiveni specijalno za madam u muškom stilu. Često ih nosi. Čak je iSen Loran priznao da je dobio nadahnuće kada je video jednom kako to nosi.207Polako ih je pomerala da bi svaki mogla da zagleda. - To je vraški dobra ideja - kazala je. - Ali zar ne mislite dato deluje malo lezbijski?Zasmejao se. - Zavisi od toga ko ga nosi. Na madam ne deluju lezbijski. Zapravo, na neki čudan način oninaglašavaju njenu ženstvenost.- Mogu li da probam jedan? - pitala je.- Ne vidim zašto ne biste mogli - odgovorio je. - Ali mogli biste da imate problema s merom. Oni su svi krojeniprecizno po njenim merama.- U nevolji smo - kazala je Žanet i potonula u stolicu iza svog radnog stola. - U velikoj nevolji.Zak je stajao ispred nje bez reci. Nije ništa mogao tome ela doda.- Šta se to desilo? - pitala je. - Trebalo je da saznamo mnogo ranije šta oni rade.Žak je slegnuo ramenima. - Smatrao sam da će me Filip pustiti da dođem do podataka, ali on je tvrdio da ne želida zna šta oni rade. Nije želeo da utiču na njega.- Otkad si počeo njega da slušaš? - Glas joj je zvučao ljutilo. - Trebalo je da ih nabavimo za sebe.Ćutao je. Nije mogao da joj kaže da je već mesec dana ranije znao za to, ali da je namerno prećutao. Pomislio jena Kerola koji ga je u svom apartmanu preko puta, u hotelu „Plaža Atene", čekao da ni u se javi. Amerikanac ježeleo da uđe u posao, ali tri godine Zanet uporno odbija saradnju s njim. Posebno otkad je Kerol prodao svojekompanije firmi ,,Tvi.n Sitis" i postao deo konglomerata koji je Johan gradio u Sjedinjenim Državama. Kerolnije bio budala. Pre mnogo godina, čak i pre nego što je promenio ime Karolo i dok nije stekao bogatstvo - iugled - uočio je Žanetin talenat i poželeo ga. Sada je imao dobro zalede.- Moraćemo da počnemo sve iz početka - kazala je.208Harold Robim- To će koštati mnogo - kazao je Žak. - A mi toliko nemamo. Sve smo potrošili na ovu kolekciju.- Moraćemo nekako da pronađemo novac - rekla je. -Kakvo nam je finansijsko stanje u kompaniji parfema?- Zanemarivo - odgovorio je. - Iscedili smo ga za ovu kolekciju. Ako išta još uzmeš odatle, kompanija ćebankrotirati i neće moći da ispuni ugovore.Zalresla je glavom. Da nije bilo te kompanije, već odavno bismo ispaii iz posia. Ona joj je jedina redovnodonosila zaradu. "Baš kao što joj je johan i govorio, - Sia ćeino sada da radimo? - pitala je.ĆuU".o je za trenutak, a onda izvadio teglicu kokaina i zlatnu kašičscu sa sopstvcnim inicijalima na dršci. Brzo jeusrnrkiiuo u obe nozdrve, a onda pružio njoj. - Možda će nam ovo razbistrili glave.Ona je učinila isto što i on. (Iselila je popuštanje pritiska u glavi, - Pomaže - rekla je i vratila mu teglicu. - Znaš,Loren nije ni dva minuta sedela u automobilu kada me je pitala da li uzimam kokain.Nasmejao se. - To ti je Amerika. Oni su daleko ispred nas.-¦ Ali njoj je samo sedamnaest godina.Opet se nasmejao. - Prava si Francuskinja. Sećaš li se šta si ti koristila sa sedamnaest?- Nisam koristila drogu - kazala je. Zapalila je cigaretu. -Ali to ne rešava naše probleme.

Pokušao je da je oraspoloži. - Uvek možemo da se okrenemo Kerolu - oprezno je primetio. - On trza na tebe.Istrešće koliko god hoćeš novca.- S tim bi išlo i mnogo drugih obaveza - kazala je. - A ja volim da budem nezavisna.- Onda se potucaj s njim - nehajno je rejcao. - Zar je to tako značajno?- To je lakši deo - kazala je. - Ono što ne želim jeste da opet padnem šaka Johanu. Jer sada njemu pripada takompanija. A onda se vraćam na početak.Zbogom, Žanet209Žak je ćutao trenutak. - Možda to i nije tako loše da te otkupe. Danas su popularni konglomerati. Moriš zarađujeviše nego ikada otkako je sklopio ugovor s Johanom da isporučuje vodu Sjedinjenim Državama.Gutala je.- A "Karden" zarađuje mnogo s Bidermanom. Malo sam razgovarao s Bidermanom, ali on nije zainteresovan zanas, on juri \Sen Lorana" ili "Diora".- Kardenu se to neće dopasti - kazala je.- Kardcna nije briga. Već je dobro ustoličen u Sjedinjenim Državama. Čujem da će nastavili sam kada mu istekneugovor s Bidermanom.- Opet nismo resili svoj problem - kazala je. Otvorila je blokove ispred sebe i proučavala crteže i uzorke. -Sranje.On je upalio cigaretu i posmatrao je.Posle izvesnog vremena digla je pogled prema njemu. -Razgovaraću s Kerolom. Pozovi ga na večeru doveče. Alinemoj ništa da mu nagoveštavaš od onoga što smeramo.- U redu - klimnuo je glavom. Uspeo je da prikrije pobed-nički izraz koji ga je prožeo.Opet je pogledala u blok. - Imam jednu drugu ideju. Pozovi Filipa. Ustao je.- Samo sekund - brzo je dodala. - Hoću još jedan šmrk pre nego što ga dovedeš. Hoću zaista da budemsamouverena u onome što moram da učinim.- Crvena je kurvinska boja! - vrisnuo je Filip. - Neću to da uradim.- Sviđalo ti se ili ne, uradićeš to - mirno je rekla Žanet.- Ne, ne! - vikao je Filip. - Pre ću da dam otkaz.- To je tvoje pravo - Žanet je zvučala hladno. - U svakom slučaju ćemo to uraditi. - Okrenula se Žaku. - Daj mutaj blok s kreacijama koji sam ti dala.210Harold RobinsZbogom, Zanet211Zak je stavio blok na sto. Zanet je pustila da blok stoji zatvoren. - U ovom bloku nalazi se čitava kolekcija kojusam spremna da napravim ako odeš.Odjednom je Filip ućutao. Zurio je u blok, ali ga nije ni dotakao. Onda je pogledao u nju. - Ko je to uradio? -pitao je.- Kakve to veze ima? - odgovorila je. - Ali ako hoćeš da znaš, većinom su to moje kreacije za konfekcijsku linijukoju nikada nisi hteo da radiš jer ti je to bilo ispod časti.- Ne možeš da napraviš konfekciju u kolekciji visoke mode - rekao je Filip.- Kakve veze ima? - kazala je Zanet. - Dve nedelje posle prikazivanja kolekcije, Sedma avenija ima iskopiranenajbolje primerke iz svake linije. Ovako smo ispred njih, sami ćemo umnožavati svoje modele i neposredno ihisporučivati na tržište.Filip je vrteo glavom. - Čak i kad bih se složio s tobom, ne bismo imali vremena. Moramo da nađemo materijale,a boje treba da budu provercne, kao i kreacije. Prema rasporedu, revija nam je za tri nedelje.- Pomerićemo datum revije na kraj. To će nam obezbediti još vremena.- Opet će biti veoma tesno - kazao je Filip. - A u to vreme će svi značajni kupci već otići, kao i većina novinara.- Ja ću ih zadržati - ubedljivo je rekla Zanet. -- Riči im priprema koktel za otvaranje, ja ću im prirediti zabavu zazatvaranje. To još niko nikada nije uradio, pa će svi da ostanu samo da vide šta se dešava.- Crveno! To je blesavo - kazao je Filip. Ali glas mu je već bio mirniji.- I nije tako blesavo - odvratila je Žanet. - Razmisli malo. Svi su se već izrazili u oblicima, A-linijama, trapez-linijama, pravim linijama, kratkim suknjama, dugim suknjama, širokim ramenima, naramenicama, uskimramenima. Toliko različitih pravaca su isprobali, a mi smo se stalno upinjali da ih sustig-nemo. Terali su nas daigramo po njihovim pravilima i svakiput nas odgurkivali. Ovog puta, kažem vam, sredićemo ih. Napravićerno naš lični izraz. Uz pomoć boje. Filip jećiitao.- Sve nijanse crvene, pokvarene i erotične, rastegljivi materijali i Sifon, prozirni do višeslojnih neprozirnih. Crniveš, prslučići, uske gaćice, kombinezoni i bluzoni, sve to prožeto trakama crvenim kao krv. Žene će pomahnitati

za tim jer je to ono što sve tajno žele da nose, ali se plaše to da učine. Mi ćemo učinili da se seksualnost ozvaniči.A muškarci će biti saterani u ćošak.- Stvarno misliš da će one to kupovati? - pitao je Filip.- Kupovaće - ubedljivo je rekla. - Biće to najuzbudljivija ideja u ovogodišnjim kolekcijama. Neće prestajali dapričaju o tome. Ime će li bili po svim novinama i časopisima. A ja ću uraditi nešto što sam se zaklcla da nećuraditi otkako sam napustila "Diora". Vratiću se na pistu da prikazem venčanicu na kraju revije.- J venčanica crvene boje? - pitao je Filip.- Idemo do kraja - zasmejala se Zanet. - Cista simbolika. Razlivena krv izgubljenog devičanstva.Cutao je. - Biće mnogo posla - konačno je rekao.- Uposlićcmo onoliko ijudi koliko ti je potrebno da se to uradi - kazala je. Obišla je oko stola i poljubila ga uobraz. -Filipe, možeš ti to. Znam da možeš. 1 ovog puta ćeš im pokazati.Pogledao je u nju. - U redu. Pokušaću.- Dobro.- Sada je bolje da se vratim u kancelariju. Trebalo bi da počnem da jurim proizvođače materijala po ćelom svetu.Mo-raćemo da ih nateramo da hitnom avionskom poštom pošalju sve što imaju.- Uradi tako - složila se. - Ako ti je potrebna pomoć oko toga, pozovi mene.Posmatrala ga je kako izlazi, pa se okrenula ka Zaku. - Štamisliš?212Harold RobinsZbogom, Žanet213- PokuŠaće - upalio je cigaretu. - Prava si kučka, da znaš. Prepala si ga kada si mu rekla da može da ide.- Nisam imala izbora - rekla je vraćajući se za sto. - Jesi li pozvao Kerola?- Doći će večeras - kazao je Žak. - Nadam se da ti znaš šta radiš. Biće nam potrebno mnogo novca.- Ne brinem se toliko za njega koliko za Johana - rekla je. - On će verovatno morati da od Johana izmoliodobrenje, a znaš šta Johan misli o modnoj industriji.- S Johanovim odobrenjem mora da sve vreme i tebe proganja - kazao je Zak.- Možda - rekla je. - AH možda i dalje teži za Loreninim posedom. Na kraju, ona je i dalje vlasnik dvadeset petprocenata ove kompanije.- Onda će se sigurno složili - kazao je Zak. - Da nije zainteresovan, nikada joj ne bi dozvolio da dodc ovamo uposetu.Žanet se iznenada zasmejala. - Mogu uvek da je držim kao taoca.U Zakovom glasu se osećala zaprepaštenost. - Samo ne opet. Već si to jednom pokušala.Žanet se opet nasmejala. - Ti si veći Francuz od mene. Uopšte nemaš smisla za šalu.Kerol je otvorio vrala i pustio Žaka u hotelski apartman. - Očekivao sam te - kazao je.- Stigao sam najbrže što sam mogao - objasnio je Žak. -Digla se frka. Četiri poslednja sata bilo je povuci-potegni. -Pošao je ka baru i natočio sebi viski sa ledom. - Potrebno mi je piće.Kerol ga je posmatrao kako otpija veliki gutljaj. - Šta je odlučeno?- Odbacila je ćelu Filipovu kolekciju i počinju sve iz početka - odgovorio je Žak i dalje držeći čašu.- Neće stići do revije - kazao je Kerol.- Ne znaš ti nju - odvratio je Žak. - Ona će uspeti. Kerol gaje gledao neko vreme. - Za to je potreban novac.Gde će ga nabaviti?Žak ga je pogledao u oči. - Od tebe.Kerolov glas se nije menjao. - A ako joj ga ne budem dao?- Bidernnm joj stalno kuca na vrata - slagao je Žak. - Pao bi na teme, samo kad bi mu se ona nasmešila.Kerol je ćutao. Vratio se na kauč i seo zamišljen. - Visoka moda mi ništa ne znači - rekao je.- Zna ona to - rekao je Žak. - Radi na sopstvenoj konfekcijskoj kolekciji.Kerol se zainteresovao. - Jesi li je video?Žak je klimnuo glavom. - Dala mi je crteže i dobri su. Veoma dobri. Zapravo, mislim da će usmeriti Filipa u tompravcu, jer, kako je rekla, zašto da čeka da ih iskopira Sedma avenija kada može to i sama da uradi, brže i bolje?- Misliš li da hoće da razgovara večeras o tome? - pitao je Kerol.- Mislim da te je zato pozvala na večeru - kazao je Žak. - Velika prepreka je Johan. Usteže se da opet radi s njim.Plaši se da će on pokušati da preuzme posao.- Johan mene pušta da sam vodim svoju radnju - nervozno je rekao Kerol. -- Sve što ga interesujc jeste rezultat.- To liči na njega - kazao je Žak. - Uvek je bio takav.- S njim neću imati problema - kazao je Kerol. - Poznato mu je da je već dugo jurim.Žak je ponovo napunio čašu. Nije govorio. Kerol ga je posmatrao. - Šta je povod za večeru? Žak je pijuckaosvoje piće. - Dobrodošlica u čast njene sestre.- Misliš na Loren? - Prizvuk zapanjenosti se osećao u Kerolovom glasu.

Žak je klimnuo glavom. - Prošlo je deset godina od...214Harold Robins- Poznajem je - kazao je Kerol. - Video sam je nekoliko puta kada sam išao kod Johana kući. Uvek sam imaoosećaj da Johan želi da ih drži razdvojene. Ona uopšte nije kao Žanet.- Kakva je? - Žak je bio radoznao.-- Prava Amerikanka, prava Kalifornijka. Plava, preplanula, znaš, farmerke, trava, vino, veoma bezbrižna, kao isva (leca danas. Misle da su prva generacija koja je otkrila mladost.Žak se nasmcjao.- Zašto se smeješ? - pitao je Kerol.- Sada sam nestrpljiv da je vidim - odgovorio je Žak. -Poslednji put kada sam je video, imala je samo sedamgodina.- Iznenadićeš se - kazao je Kerol.! - Ne dopada mi se taj mladić, taj Harvi - kazala je Hajdi kada je Johan seo da doručkuje.Iznenađeno je pogledao dok je podizao solju s kafom. -Otkud ti on odjednom pada na pamet?- Nema ni dvadeset četiri sata kako je otišla, a on se već javio i traži njen broj telefona u Parizu.Johan se nasmejao. Pružio je ruku da uzme tost i počeo da maže puter po njemu. - Ne vidim ništa loše u tome.U glasu joj se osećalo prebacivanje. - Johane, znaš li da se drogira?- Pa? To ništa ne znači. Kako sam ja čuo, sva dcca se drogiraju.- Našla sam drogu u Lorcninoj sobi kada smo sobarica i ja otišle daje spremimo nakon stoje otputovala - kazalaje Hajdi.- Koju drogu? - pitao je Johan.- Marihuanu. Pilule. Ne znam staje to. Mislim da to dobi ja od Harvija.- Da li ti ćerka izgieda kao zavisnik, mama? -- izazivao je.- Ne, ali...- Onda prestani da se brineš. Loren je bistra devojka. Zna da se čuva.Zbogom, Žanet215- Nadam se da zna - rekla je. - Našla sam i ovo. - Pružila je malu kutiju.- Šta je to? - upitao je.- Pilule protiv začeća - odgovorila je.On se nasmejao. - Znači da sam u pravu. Ona zaista zna da pazi na sebe.- Ima samo sedamnaest godina.Johan je spustio šoljicu. - Prestani da se brineš. Ona je dobra.- Ne sviđa mi se što je sa Žanet - rekla je.- Tebi se jednostavno ne dopada da ona bude samostalna. Ptičica pokazuje znakove da će napustiti gnezdo. To jenormalno za njene godine. Zar mi nisi pričala da si i ti učinila isto to?- To baš i nije bilo isto. Ja sam otišla na fakultet.- Hajdi - nežno je rekao Johan - samo se opusti. S njom će sve biti u redu.- Kazala je da će se javiti kada stigne tamo - rekla je Hajdi.- Vremenska razlika između Pariza i Kalifornije je devet sati. - Bacio je pogled na svoj sat. - Ovde je sada osamsati ujutro, a tamo pet po podne. Kladim se da je zaspala da bi premostila vremensku razliku i da će se javiti čimse probudi.- Ako me ne pozove do deset, zvaću ja nju - odlučila je Hajdi.-Ne, nećeš -Johan je bio čvrst.-Ona je sada jedna mlada gospođica. Nemoj da se zbog tebe oseća kao dete.Zazvonio je telefon s njegove strane stola i on je podigao slušalicu. - Da? - rekao je. - U redu, prebaci ga. -Pokrio je slušalicu šakom - Kerol se javlja iz Pariza. - Zdravo, Carlse. Ne, u redu je. Upravo doručkujem.Naravno da možeš da pričaš.Hajdi gaje posmatrala dok je slušao glas preko telefona i, kada je služavka ušla i spustila šunku i jaja na stoispred njega, Hajdi je pokrila tanjir da se ne hladi dok on razgovara.Kada je konačno spustio slušalicu, pogledao je preko stola i nasmešio joj se. - Nemaš zbog čega da brineš - rekaoje i216Harold RobimZbogom, Žanet217otklopio tanjir. - Stigla je živa i zdrava, a Žanet priređuje malu zabavu u njenu čast večeras.- Oh, bože! - uzviknula je Hajdi. - Ona nema čak ni šta da obuče. Govorila sam joj da ponese barem jednuhaljinu, ali ona je tvrdila da joj neće trebati.lohan se nasmejao. - Ne bih ni o tome brinuo. Siguran sam da Žanet neće dozvoliti cla na večeru side s^ola.

Loren je otvorila oči. Soba je bila mračna i strana i bilo joj je potrebno neko vreme da shvati da nije kod kuće, usvojoj sobi. Okrenula se na krevetu i ugledala Žanet kako sedi u fotelji i posrnatra je. Sela je i prolegla se, nepokušavajući da pokrije svoju golotinju. - Zaspala sam - izvinjavala se.Žanet se nasmejala. - To je normalno. To je zbog putovanja i vremenske razlike. Delovala si tako smireno danisam htela da te budim.- Je li kasno?- Ne. Imamo dosta vremena. Još dva sata imamo do dolaska gostiju.Loren je ustala i krenuh ka kupatilu. - Odmah se vraćam. - Kada se vratila, bila je odevena u bademantil koji jenašla u kupatilu. Sela je na ivicu kreveta prema Žanet i upalila cigaretu. - Kako si provela dan? - pitala je.Žanet je slegnula ramenima. - Comme ci, comme ca. Uvek ima problema.Loren se zakikotala. - To i tata... Johan... uvek kaže.- On mnogo radi? - Žanet je zapitkivala.- Sve vreme - kazala je Loren. - Čak i vikendom i uveče, uvek mu je aktovka puna papira koje treba da pregleda.Ponekad pomislim da ih nosi i u krevet.- A Hajdi? Šta ona radi?- Ima ona čime da se bavi. Društvene i dobrotvorne obaveze, pa kuće. A često se i pridružuje Johanu na njegovimposlovnim putovanjima.- Pitam se zašto nisu imali dece - kazala je Žanet.- Imala je dva pobačaja - objasnila je Loren. - Ne znam baš mnogo o tome. To je bilo dok sam još bila dete.- Šteta - zamišljeno je rekla Žanet. - Uvek sam smatrala da bi Johan bio dobar otac.- I jeste - kazala je Loren. - Meni.- Primetila sam da ga zoveš tata. Da li Hajdi zoveš mama?- Da.Žanet je klimnula glavom. - Dobro.- Tako ih doživljavam - kazala je Loren.- Ne vidim tu ništa loše - brzo je rekla Žanet. - Oni to i zaslužuju. Veoma te vole.- I ja volim njih - rekla je Loren, a onda se nasmejala. -Iako su malo staromodni.- Ne razumom - kazala je Žanet.- I dalje se ponašaju kao da sam dete - rekla je Loren. -Previše brinu.- A imaju li razloga za brigu?- Mislim da nemaju - odgovorila je Loren. - Snalazim se. - Ponovo je zevnula i protegla se. - Kao da se još nisamprobudila.- Topao i hladan tuš će te razbuditi - rekla je Žanet.- Mislim da će jedan šmrk biti deiotvorniji - kazala je Loren.- Šmrk"."- Ušmrkivanje, znaš, koka. Dva šmrka i jedna crvena pilula i možeš planinu da pomeriš. - Ustala je sa kreveta iotišla do toaletnog stočića. Otvorila je fioku i izvadila malu toaletnu torbicu. Okrenula se ka Žanet i otvorilatorbicu. -Hoćeš li da te digne?- To bi mi prijalo - rekla je Žanet.Loren je izvadila teglicu i kleknula ispred Žanetine fotelje. Stavila je plastičnu slamčicu u teglicu, izvadila je ipružila do Žanetine nozdrve. - Ušmrkni.Žanet je osetila kako je koka udara u glavu.218Uarold Robins- A sada druga nozdrva - kazala je Loren pre nego što je Žanet mogla da progovori.Ponovo je Žanet ušmrknula iz slamčice. Ovog puta je osetila kako joj stiže pravo do mozga. - Bože moj! -uzviknula je. - Šta tu ima?Loren se nasmejala. - To je prava stvar. Farmaceutska koka. To nije ono sa ulice.Žanet je posmatrala kako hitro uzima dva šinrka. Osetila je kako joj se trenutno ćelo telo budi. Napetost nastala utoku dana kao da je popuštala.Loren i ne oči su zasijale. Ustala je i zbacila bademantil na pod. Ispružila je ruke i zaigrala po sobi. - Ne mogu daveru-jem! Ne mogu da verujcm!- Šta? - pitala je Žanet.- U Parizu sam. Stvarno sam u Parizu! -- smejaia se Loren. - I s tobom sam. Ne znaš koliko puta sam sanjala dabudem ovde, s tobom.Žanet se nasmejala. - Divna si - rekla je. - Samo se nadam da te ni Pariz ni ja nećemo razočarati.Zazvonio je telefon koji je stajao uz krevet. Žanet je ustala iz fotelje i podigla slušalicu. Slušala je neko vreme, aonda pružila slušalicu Loreni. - Neki Harvi zove te iz Kalifornije.Loren je uzela slušalicu. - Harvi, kako si došao do mog broja?

Harvijcv glas je odjekivao u etru. - Od tvoje majke. Zvučala je nadrkano. Kao da nije htela da mi ga da. A išizela je što joj se nisi javila.- Zaboravila sam, a i uspavala sam se - kazala je Loren. -Zašto zoveš?- Otac mi je rekao da ako uspem da skupim pare, mogu da idem u Evropu u avgustu. Daće mi pola ako nabavimostatak. Hoćeš li biti još u Parizu?- Ne znam - odgovorila je Loren. Pogledala je u Žanet. - Havri hoće da dođe ovamo. Hoćemo li biti u Parizu uavgustu?- U Sen Tropeu imam vilu - odgovorila je. - Mogli bismo da odemo tamo oko desetog, posle revije.Zbogom, Žanet219- Žanet kaže da ćemo biti u Sen Tropeu - kazala je Loren u slušalicu.- Gospode! - uzviknuo je Harvi. - To je tamo gde svi idu u toplesu i gde živi Brižit Bardo.- Valjda - kazala je Loren.- Da li će tvojoj sestri smetati ako se pojavim? - zastao je za trenutak. - Sačekaj. Nemoj još daje pitaš. Prvo davidim da li mogu da skupim lovu.- Dobro.- Da li izgleda onako dobro kao na onoj slici? Loren se nasmejala. - Izgleda bolje.- Opa ~ rekao je Harvi. - Je li na nečemu?- U fazonu je.- Sjajno - kazao je i larvi. - Kaži joj da ako budem došao, dolazim pun.- A kada ćeš znati da li dolaziš? - pitala ga je.- Zvaću te opet za nekoliko nedelja - kazao je Harvi. - Je li ono što sam li dao dobro?- Super je.- Imam nešto novih vrsta koje želim da isprobaš.- Važi. Kako napreduje posao?- Guramo. Već ćemo se obogatiti.Lorin se nasmejala. - Sjajno. Nemoj samo da te ćorkiraju.- Neće - odgovorio je. - Budi hladna.- I ti. Cao. - Spustila je slušalicu smešeći se. Okrenula se ka Žanet. - Lud je.- To ti je dečko"." - pitala je Žanet.- Tako nešto - odgovorila je. - Pravi je narkos. Ali je dobar, znaš na šta mislim. Vegetarijanac je. Jede samopresno povrće, žitne klice, vitamine i dop. Kaže da će postati milioner pre svoje dvadeset prve.- Koliko ima sada? - pitala je Žanet.- Skoro devetnaest.- Nije sebi ostavio mnogo vremena.Loren se nasmešila. - Mogao bi i da uspe. Kaže da mu treba još četiri žetve da bi dobio pravu sortu.220Harold RobinsŽanet se zbunila, - Sortu čega?- Trave -- kazala je Loren. - On i nekoliko momaka rade na tome u okrugu Hambolt. To je sorta koja neće imatini pupoljke ni seme. Ako im lo uspe, biće puni love.- Zar to nije nezakonito? - zbunjeno je pitala Žanet. Loren je slegnula ramenima. - Naravno. Ali niko i neobraća pažnju na to. - Podigla je sa poda bademantil i ogrnula ga. - Bobi mi je dao nekoliko stvari iz tvojegarderobe. Šta misliš da bi trebalo da obučem večeras?-- Da vidim šta si izabrala - kazala je Žanet.Loren je otvorila onnan. Tamo su visile dve haljine i smo-u-",. Okrenula se ka Žanet.- Šia bi ti voleki cia obučeš? - pitala je Žanet gledajući u odeću.Loren se nasnscšila. - Voieia bili da obučem smoking, ako misliš da je u redu. Nikada ništa slično nisam nosila.Zanet je ćuiaki za trenutak. Večc nije bilo baš za takvu odeću. Ali ako ona želi >.o da obuče... - Dobro - kazalaje. -Hajde obe da obučenu.) smoking.- Bajno! - viknula je Loren. - Onda ćemo da se ponašamo kao prave sestre, istuširaću se i spremiti. Hoću li imativremena za jedan džoint pre nego što siđemo?- Sta će ti to? - pitala je Zanet. - Zar te to neće spustiti?- "Harvi pet" neće - kazala je Loren. - On opušia. Dovodi te u dobro raspoloženje, pa možeš da saslušaš svasranja koje ti ljudi sruče, a ne poludiš od dosade.Žanet se nasmejaia. -- Ako to stvarno deluje, mogla bih i ja da uzmem malo.- Sjajno - kazala je Loren. - Dođi opet ovamo pa ćemo zajedno da dunemo. Biće super da siđemo na žurku obedrogirane. - Oklevala je za trenutak. - Mogu li da se javim majci? Obećala sam da ću se javiti kada se smestim.- Naravno - kazala je Žanet. Krenula je ka vratima. - Puno ih pozdravi u moje ime.Zbogom, Žanet

?? I- Sjebaće me, osećam to - kazao je Filip kada je spustio slušalicu i smrknuto pogledao u Marlona preko stola.Marionov glas je bio bezizražajan. - Zašto tako misliš?- Svi znaci ukazuju na to - objasnio je Filip. - Prvo, praktično mi je natrljala nos novom kolekcijom u crtežimazačikavajući me da ih pogledam. Naravno, nisam ih pogledao. Ali neko je morao da napravi te crteže. Ona jerekla cia su njeni.- Možda ih je i uradila sama - prihvatio je Marlon. - Ne bi bilo prvi put da ti pokazuje nešto od svojih ideja.- A onda proizvođači materijala. Izgledalo je kao da su svi očekivali moj poziv. Ona je s mnogima od njih stupilau vcj.u još pre mesec dana. Već su imali uzorke u crvenoj boji. koj<-mogu da mi otpreme za dan-dva.-- Ne bih se ja mnogo obazirao na to - kazao je Marlon. Od tebe je tražila da napraviš kolekciju. Ni od kogdrugog.- Još nešto - kazao je Filip. - Kazali su mi da su svi materijali u velikim količinama. A mi smo visoka moda, nekonfekcija.Marlon je ućutao za trenutak. - Možda i ima nečeg u priči koju smo čuli o njoj i Bidermanu.- Nije Biderman - brzo je kazao Filip. - Onaj Amerikanac je u pitanju, Kerol. Znaš da je Švebcl vlasnik tekompanije i da u ovoj ima pravo upravljanja. Bilo bi sasvim prirodno da želi da ih spoji.- Opet ne vidim zbog čega bismo brinuli - kazao je Marlon.- Nisam ja Karl LagerfeSd - rekao je Filip. - Ne želim da budem drugi Hloe ili Selin.- Žanet je daleko od toga - kazao je Marlon. - Zašto se jednostavno ne opustiš i ne radiš svoj posao? Satno smislisve tako da modeli ne mogu lako masovno da se kopiraju i da budu preskupi za proizvodnju.- Lako je tebi da pričaš - sumorno je rekao Filip. - Ne znaš kako su ti ljudi dobri u skidanju modela. I po kojojceni.Harold Robim- Ako te sjebe, sjebaće te - „filozofski" je primetio Mar-lon. - imaš samo dve mogućnosti. - Ili radi na kolekciji,ili odustani.- Ne mogu sada da odustanem - kazao je Filip. - Ako to uradim, gotov sam u ovom poslu.- Onda nemaš izbora - kazao je Marlon. Filip ga je pogledao ljutilo. - Tako je.Marlon je upalio cigaretu i ćuteći odbijao dimove.Filip je ustao sa stolice. - Već sam napola resio da je pozovem i da joj kažem da sam prezauzet da idem na tunjenu gaipu večeru.Marlon je zatresao glavom. - To bi bila greška. Treba da ideš i da je uveriš da saraduješ. Ako joj se učini dauzmičeš, onda će ti zaista smestiti.¦- Kučka" - negodovao je Filip. - Potuljena lezbijska kučka!Telefon je zazvonio baš kada je Žanct ušla u sobu. Podigla je slušalicu. Poznali britanski akeenat odjeknuo joj jeu uhu. -Sla radiš večeras?- Patrik! - uzviknula je. - Mislila sam da si na satari ju u Africi. Kada si se vratio?- Juče - Lazao je lord Patrik Rirdon svojim račlajućim i/"ovorom. - Mislio sam da večeramo zajedno i da tipokažem moj nagradni trofej.- Došao si do svog lava?- Đavola - smejao se. - Moj novi sluga. Crni Afrikanac čiji organ visi dvadeset pet centimetara ispod onog platnaoko bedara. Kako sam ga ugledao, znao sam da moram da ti ga dovedem.- Ti si lud - rekla je.-Ja lud? - pitao je smejući se. - Ne možeš da kažeš da ne znam šta te pali, ljubavi. Jedini način na koji čovekmože da se nosi s vama, devojkama, jeste da ima ogromnu budžu. A većuZbogom, Žanet223od ove nećeš naći. Potrebna su mu četiri orgazma da počne da omekšava.- Patriče, Patriče - rekla je. - Šta ću ja s tobom? Tako si bolestan.- Zar nismo svi bolesni, ljubavi? Dođi na večeru. I pusti me da gledam.- Ne mogu - rekla je. - Danas ja priređujem večeru. -Nešto joj je palo na pamet. - Zašto nam se i ti ne pridružiš?Ako hoćeš, poslaću auto po tebe.- U Londonu sam - kazao je.- Pa kako si onda očekivao da dođem kod tebe na večeru?- Nameravao sam da pošaljem avion po tebe - odgovorioje-- Onda možeš tako i sam da dođeš ovamo - rekla je. -Poslaću Renea da te sačeka na aerodromu "L Burž".- Kada počinje ta tvoja večera?- Kokteli će biti posluženi u osam i trideset. Večera neće početi prc devet i trideset, deset. Tek je sedam. Možešda stigneš.- Ne znam - oklevao je. - Znam ja te vaše varoške večere. Obično su jako dosadne.

- Ova bi mogla da bude malo bolja - ubedivala ga je. -Moja mlada sestra je upravo stigla iz Kalifornije. Nismose videle deset godina. Ovo je neka vrsta ponovnog okupljanja.- Da li liči na tebe? - pitao je.- Uopšte ne liči. Ona je tvoj tip. Preplanula, plava i lepa, kao sve one Skandinavke oko kojih se uvek vrtiš. Aima samo devetnaest godina.- Sada si zagolicala moju radoznalost - kazao je. - Kada već ti nećeš da se udaš za mene, možda će ona hteti.- Znači dolaziš?- Neka Rene bude na aerodromu u devet sati - potvrdio je.224Harold Robins\ Lorda Patrika Rirdona, naslednika titule i jednog od najvećih bogatstava u Velikoj Britaniji, baš ništa nijezanimalo osim skoro fanatičnog upražnjavanja svog naročitog zadovoljstva. Često joj je govorio da nema motivada radi i uvećava bogatstvo koje je dobio kada neće živeti dovoljno dugo da potroši sve stoje već sakupljeno, makakve načine izmišljao da rasipa blago. A tome se nisu opirali ni izvršioci testamenta kada im je to isto saopštiona prvom sastanku upravnog odbora po očevoj smrti. Oni nisu mogli ni da požele ništa više do da ih pusti daupravljaju njegovim imanjem, pa su radosno preduzcli sve što su mogii u finansijskom smislu da bi njega učinilisrećnim, a sebe slobodnim da vode posao.Kada bi se udala za njega, i kada bi joj on dozvolio da nastavi da se bavi ovim poslom, ne bi morala da ugovaraposlove kao što je ovaj koji je primorana da sklopi s Kcrolom. Patrik bi godinu dana održavao njen posao samojednim čekom u visini nešto većoj od njegovog jednonedeljnog prihoda. Ali nije to bilo ono što je on želeo.Želeo je da mu ona stoji na raspolaganju sve vreme, bez ikakvih drugih zanimanja, pa da mogu da se prepustesamo onome što je on nazivao njihovim nastranostima, hirovima i fantazijama.Pustila je vodu u kadu i usula mirisno mošusno ulje pripremljeno, specijalno za nju, u parfimeriji u Grasu. Hitroje ušla u kadu i uronila tako da joj je voda prekrila telo. Sviđao joj se miris i osećaj dok su joj kapljice uljaprianjale uz kožu i činile da bude meka i glatka, kao svila. Soie. Svila. Jednog dana, možda uskoro, uradiće to.Možda će, kada ova kolekcija bude spremna, imati vremena da se posveti tome.Telefon je zazvonio opet, upravo kada je izašla iz kupatila. Sada je bila Stefani. - Htela sam da čujem šta ćešobući večeras - pitala je njena devojka.- Obući ću smoking - odgovorila je Žanet.- Dobro. Onda ću ga obući i ja.- Ne - brzo je prekinula Žanet. - To bi bilo previše. Moja sestra će takođe nositi smoking. Ti obuci onu divnu,žutu dugu haljinu koju sam ti poklonila prošle nedelje.Zbogom, Žanet225Stefani je ćutala neko vreme. - Važi - konačno je rekla. Žanet je primetila njeno oklevanje. - Šta nije u redu?- Ljubomorna sam - priznala je Stefani. - Ranije smo uvek ti i ja nosile smoking.Žanet se nasmejala. - Ne budi blesava. Nemaš razloga da budeš ljubomorna. Pa ona mi je sestra.- To nema nikakve veze - rekla je Stefani. - Prvu vezu imala sam sa svojom starijom sestrom. Godinama smobile ljubavnice.- Sada baš pričaš gluposti - kazala je Zanet.- Mogu li da ostanem preko noći? - pitala je Stefani. -Želim da vođini ljubav s tobom.Žanet je počela da se ljuti. - Ne - kratko je odgovorila. -Kazala sam (i još pre nego stoje došla. Dok je ona tu,ponaša-ćemo se ispravno.- Ali ona će biti ovde ćelo leto - kazala je Slefani. - Sta ćemo da radimo?- Nešto ćemo smisliti - kazala je Žanet. - Još nije nijednu noć provela ovde.- Da li je lepa? - pitala je Stefani.- Jeste - odgovorila je Zanel. - Ali još je deic.- I ja sam bila detc kada sam počela sa sestrom.- Ako nastaviš da se ponašaš kao kreten, ne moraš ni da dolaziš - odbrusila je Zanet.- Volim te - kazala je Slefani. - Nema ničeg lošeg u tome što želim da budem s tobom.- Onda se opusti. Sve će se srediti - kazala je Žanet. Selila se nečeg. - Slaviću te da sediš pored Čarlsa Kerola.Budi posebno ljubazna prema njemu. Pokušavam da obavim nešto važno s njim.- Hoćeš li da se tucam s njim? - pitala je Stefani.- Ako on to poželi, da.- Llčiniću to. Ali samo tebe radi - kazala je Stefani. -Samo da ti pokažem koliko te volim.- Tako je već bolje - kazala je Žanet. - Još si moja devojčica.226Harold RobinsZbogom, ZanatUvek ću biti tvoja devojčica - rekla je Stefani.

Loren je stajala ispred ogledala pokušavajući da namesli prednji deo košulje preko grudi da se ne bi izvlačio izpanta-lona kada je Žanet ušla u sohu. u bademantilu. - Pomislila sam da bi trebalo da pogledam da li ti je neštopotrebno.Loren je pogledala sa tužnim osmehom. - Mislim da ovo neće pristajati. Grudi su mi prevelike.- Potrebno Si je prsluče da ih pridržava - rekla je Žanet.- Nemam nijedno - odgovorila je Loren. - Nikada ga ne nosim.- Možda će ti odgovarati jedno od mojih - kazala je Žanet. - Ilodi.Loren je pratila do njene sobe. Žanet je otišla do ormana i otvorila jednu od Iloka. Pregledala je brzo nekolikoprslučiea i konačni) našla onaj koji je tražila. Okrenula se ka sestri. - Skini košulju i probaj ovo.Loren je hitro skinula košulju. Žanet je prislonila prsluče uz Lorenine grudi. - Moglo bi da ti pristaje. Probaj ga.Loren je provukla ruke kroz bretele i zakopčala prsluee. Ogledala se. - Jedva dišem.- Stoji ti zaista izuzetno dobro kazala je Žanet.- Stvarno to misliš? - Loren je bila sumnjičava. Žanet se nasrne jala. - Nosi ga. Bićemo strašan par. Loren seponovo ogledala, a onda se nasmejala. Važi, alida li nam je ostalo vremena da dunemo?- Imamo još pola sata dok prvi gosti ne stignu - kazala je Žanet.- Hajdemo onda - rekla je Loren i krenula natrag ka svojoj sobi.- Zašto ne doneseš džoint ovamo - predložila je Žanet. - Tako možemo da uživamo u njemu dok se ja šminkam.Kada je Loren zavila džoint i vratila se u sobu, Žanet je sedela ispred toaletnog stola i pažljivo nanosila maškarunatrepavice. Loren je uzela stoličicu, sela blizu nje i zapalila džoint. Polako je povukla dim, a onda sestri dodalacigaretu. -Uzimaj majušne dimove. Ovo nije vrsta koju treba dobro povući.Žanet je uradila kako joj je objasnila. Posle nekoliko dimova, vratila je džoint Loren. - Još ništa ne osećam.- Sačekaj. - Loren se nasmešila i sama povukla još jedan dim. - Potrebno je nekoliko minuta da počne da deluje.- Kako znaš da deluje? - upitala je Žanet.Loren se zakikotala. - Uvek primetim po bradavicama. One iskoče i postanu tvrde kao da ih neko dodiruje, ili kaokad uđeš pod ledeni tuš. - Opet se zasmejala posmatrajući Zanet. -Tebi je počelo da deluje. Već vidim.Zanet je pogledala niz sebe, pa opet li Loren. - Ali ja ništa ne osećam. Da li tebi deluje?Loren je klimnula glavom i razgrnula bademantil. - U veri se i sama. - Bradavice su joj već štrcale iz bledoružičastih are-ola. Ponovo je pružila cigaretu Žanet, - Uskoro će te drmnuti, što ćeš osetiti u glavi. A onda će tonestati i osećačeš se dobro. Zaista dobro.Žanel je lagano povukla dim. Pogledala je u svoje grudi. Njene tamne bradavice već su štrcale. Pogledala je uLoren i nasmejala se. - Pretpostavljam da deluje.Loren je pogedala. - Naravno da deluje - rekla je. - Može, kako su ti velike bradavice. Moje nisu ništa uporedenju s njima.- Tvoje su lepe - rekla je Žanet. Nasmejala se pošto je počela da oseća zujanje u glavi. - Više mi se sviđaju takvebradavice od ovakvih. Lepše su.- Ali tvoje su više seksi - rekla je Loren i uzela džoint od Žanet. - I larvi misli da imaš jedno od najboljih telasvih vremena.- Tvoj dečko? - nasmejala se Žanet. - Kako on to može da zna?- Video je tvoje slike - rekla je Loren. - Mislim da zato i hoće da dođe ovamo.228Harold RobinsZbogom, Zanet229- Biće razočaran ako date - rekla je Žanet. - Na fotografijama izgledam bolje nego u prirodi.- Ne slažem se - rekla je Loren. - Mislim da one ne odražavaju pravu tebe. - Ponovo je dodala džoint Žanet iustala. - Osećam se dobro.Žanet je povukla dim. - I ja. Ovo je veoma dobro.Loren se nasmejala. - Dobro? Ovo je sjajno. Sada sam spremna. Mogla bih da letim.Žanet se nasmejala. - Samo nemoj da poletiš preko stola za večerom. Morala bih da se pomučim da objasnim štase to dešava.- Idem u svoju sobu da se obučem - rekla je Loren. -Pozovi me kad budeš goiova pa ćemo smrknuti malo nabrzinu pre nego sto siđemo.Moriš je poranio. Potrudio se da to objasni kada je ušao u biblioteku, gde su one čekale goste. - Smatrao sam daje ispravno da budem malo s mojom decorn pre nego što stignu ostali.Žanet se nasmešila. - Naravno. A šta misliš o maloj devoj-čici sada"?Moriš se okrenuo ka Loren pažljivo je ispitujući. - Više nije tako mala devojčica, zar ne? Prilično je porasla. Ilepa je.Loren se nasmejala. - Merci, mesje markiže.

- Zaista sam veoma srećan što te vidim. Ako išta mogu da učinim za tebe, molim te da me pozoveš.- Ako mi bude trebalo, zvaću vas - rekla je Loren. Moriš je mrdao glavom. - I dalje smatram da si devojčica.A ti si se promenila.Loren se opet nasmejala. - A vi se niste promeniii. Izgledate baš kao što vas pamtim. Ni dana stariji.- To je dobro, zar ne? - pitao je Moriš.Klimnula je glavom. - Divno. Svi su ostarili sem vas.- I ja sam ostario - rekao je. - Ali u mojim godinama promene nisu ni tako nagle ni vidljive. A tvoji hranitelji?Jesu li dobro?- Vrlo dobro, hvala na pitanju.Moriš se okrenuo ka Žanet. - Čuo sam da prepravljaš ćelu kolekciju i da si pomerila datum.Zanet je klimnula glavom. - I zidovi imaju uši. To smo tek danas popodne odlučili. Imamo izvanredne ideje ismatrali smo da je sada bolje vreme za to nego da čekamo do sledeće godine.- To će biti skupo - kazao je. - Imam nešto viška novca ako ti zatreba.- Mislim da ćemo uspeti - rekla je Zanet. - Ali imaću to na umu za svaki slučaj. Hvala ti.Moriš se nasmešio. - Ne zahvaljuj mi se. Na kraja, mi smo porodica. A porodica zato i služi.Tihi zvuk zvona dopro je do biblioteke. Počeli su da pristižu i ostali gosti, a kada je Patrik Rirdon stigao na aero-drom, svi su bili spremni za večeru.Večera je savršeno odgovarala toploj julskoj noći. Hladna krem-supa od krompira i luka s blagim dodatkomkrastavca, meka pečena teletina sa smeđim sosom i provansalskim začinima, sitno seckana boranija i prženikrompirić"i, servirani uz prohiadenu zelenu salatu i zreli sir ,,bri". Ipak je Žanet osetila olakšanje kada je večerazavršena i kada je ustala i pozvala goste natrag u biblioteku, na katu i liker. Za stolom se osećala napetost ipritvornost jer kao daje svako od gostiju igrao neku svoju igru. Svi osim Lorene. Ona je bila vedra i nasmejana iništa od onoga što je Žanet osećala nju nije doticalo.Stefani je zaostala da bi uhvatila Žanet na trenutak nasamo. - Sestra ti je veoma lepa. Ostavila je utisak na sve.- Drago mi je - odgovorila je Žanet.- A mislim da je ostavila utisak i na tebe - dodala je Stefani.Žanet je pogledala u nju. - Ti si kreten.230Harolcl RobinsSlefani je uhvatila za ruku. - Zar ne možemo da načas odemo gore? Niko neće primetiti.Žanet je posmatrala bez reci, a onda se naglo okrenula i pridružila se Morisu i Žaku koji su razgovarali saŽakovom devojkom Mart inom, zgodnom manekenkom koja je radila za ,,Živanši".Štetan i je prišla Kerolu koji je uz Filipa i Marlona slušao Patrikove priče o dogodovštinama na poslednjemafričkom sa-fariju. Pogledala je po sobi misleći da je Loren uz Žanet, ali nigde je. nije videla.Batler je poslužio kafu i liker, a Loren se još nije pojavila. Deset minuta kasnije ona je ušla u prostoriju, a tada jePalrik već zaokupio opstu pažnju svojom pričom o lovu na lavove.- Scdeo sam tako u Mendroveru" u žbunju kada sam osetio da me neko lupka po ramenu. Beli lovac mi je gurnuoveliku pušku za slonove u ruke i pokazao pravac. "Nanišanite zver i pritisnite okidač", rekao je. Lav i ja smozurili jedan u drugoga, kako mi se činilo, čitavu večnost. "Pucajte u jebenu životinju!" vikao je boli lovac, "prenego što skotina pode na nas!" Pokušao sam da pritisnem okidač. Ali prst me nije slušao. Ukočio se, a onda jeruka počela da mi drhti i nisam skota mogao više ni na nišanu da držim. Upravo tada je prokieta životinja jurnulana nas.Patrik je zastao i pružio čašu da mu je batler napuni. - Šta si onda uradio? - pitala je Loren bez daha.Patrik je pogledao nadmeno. - Ono što bi svaki razuman Englez uradio u trenutku opasnosti. Bacio sam seizmeđu sedišta i kontrolne table i zaurlao na crnčugu da sklanja jebena kola odatle. Samo stoje on upalio motor,zver se bacila na nas. U tom trenutku, prst mi se pomerio na okidaču i puška je opalila. Čuo sam strašnu riku iizvirio. Lav se kotrljao po zemlji, a onda je ustao i šmugnuo u makiju dok mu je krv kapala s repa između nogu. -Zastao je za trenutak i gucnuo šampanjac. - "Ustrelili s(e ga u jaja" rekao je beli lovac. 1 u ovom trenutku, negdeu Africi, luta krvavi lav i pita se šta to bi s njegovim polnim životom i lunja po džungli pokušavajući daZbogom, Žanet231shvati zašto više voli da leži i drema na suncu nego da lovi iii tuca.Svi su se smejali osim Lorene. Oči su joj bile vlažne. -Mislim da je to jako tužno.Palrik se zagledao u nju. - Dozvoli mi da ti donesem čašu šampanjca.Ostali su se podelili po grupicama zabavljajući se razgovorom. - Ne, hvala. Ne pijem, samo uzimam dop - reklaje Loren.- Ti si drogirana, mlada damo - rekao je Patrik glumeći strogoću.- Jesam - odvratila je.- A ja sam pijan - kazao je.

- Baš lepo - rekla je smeškajući se.- Hajdemo na balkon iznad bašte - predložio je. - Možda će nam oboma vazduh činiti dobro.- Važi. - Izašla je za njim kroz otvorena vrata i naslonila se na ogradu. Duboko je udahnula. - Ovde miriše lepo.Slatko i čisto.Otpio je šampanjac koji je i dalje držao u ruci. - Prvi puf si u Parizu?- Rođena sam ovde - ispravila ga je. - Ali nisam bila poslednjih deset godina. Živim u Kaliforniji.- Dopada mi se Kalifornija ¦¦- rekao je. - Tamo je sve tako jednostavno.- Svi su vrlo opušteni - rekla je.- Šta misliš o nama ovde?Slegnula je ramenima. - To je drugo. Sve i svi su veoma posvećeni, veoma okrenuli sebi, razumeš šta hoću dakažem.- Nisam siguran da razumem - rekao je.- Ni sama nisam sigurna da razumem.- Imaš li gaćice na sebi? - pitao je.- Nemam - odgovorila je i pogledala ga. - Zašto pitaš?- Pitani se da li te je Žanet uputila u to kako se nosi smoking?- Ne. Zašto?232Harold Robins- Ne pomaže. Mogu da namirišem tvoju macu - rekao je. -A to izaziva želju da zagnjurim lice u nju.Nasmejala se. - Zafrkavaš me.- Ne, ne zafrkavam te - brzo je rekao. - Treba da znaš da ja imam nos za te stvari. Jesi li ti za velike patke?- Otkud ti sad to?- Samo me zanima - rekao je. - Mislim da, kada bih imao veliku patku, Žanet bi se udala za mene.- Da li ti želiš da se oženiš njom?- Da - rekao je. - Ali ona me stalno odbija.- Onda mora da je nešto drugo u pitanju - rekla je razmi-slivši. - Mislim da veličina tvoje patke nije razlog.- Tvoja sestra je najlepša i najizazovnija žena na svetu - kazao je.Ona se okrenula i bacila pogled u sobu gde je Žanet ozbiljno razgovarala sa Zakoni i Carlsom Kerolom. Njenolice je bilo živahno i izražajno i kao daje nešlo posebno naglašavala. Loren se okrenula i pogledala u Patnkovolice. - Ti si drugi čovek koji je to rekao - kazala je. - Mislim da ste obojica u pravu.Marlon im se pridružio na balkonu, a za njim i Filip i Stefani. - Filip me je zamolio da te pitam da li si razmišljalao tome da postaneš manekenka - kazao je Marlon.- Zašto me to sam nije pitao? - koren je bila radoznala.- Malo mu je neprijatno jer njegov engleski nije dovoljno dooar.Ona se nasmešila okrećući se ka Filipu i obratila mu se na francuskom. - Žao mi je. Nisam htela da budemneučtiva. Nisam shvatila da svi govore engleski zbog mene.Iznenadan osmeh ozario je Filipovo lice. - Ćelo veče želim da razgovaram s tobom, ali sam se plašio da me nećešrazu-meti. Hteo sam da ti kažem kako mislim da si lepa i kako bi izgledala savršeno u nekim od mojih kreacija.Ti imaš taj izgled za kojim već dugo tragam. Nov, svež izgled prefinjene nevinosti. Voleo bih kada bi ti nosilaneke od modela na reviji.Zbogom, Žanet233- Ne znam ništa o tome - rekla je. - Ali veoma sam polaskana što tako mislite.- Nema tu šta da se zna - rekao je Filip. - Za nedelju dana naučila bi sve o tome.- Ali zar nisam prekrupna? - pitala je.- To ne pričinjava teškoću - odgovorio je. - Trebalo bi da izgubiš samo dva, možda tri kilograma.- Između četiri i šest funti - objasnio joj je Marlon.- Ne znam - rekla je. - Jednostavno nikada o tome nisam razmišljala.- Misliš li da bi tvoja sestra imala nešto protiv? - pitao je Filip.Loren se nasmejala. - Ne vidim razlog za to.- Mogu li da je pitam?- Ako hoćete - odgovorila je. - Ali nisam sigurna da je to nešto što bih volela da radim.- Šta bi ti volela da radiš? - upitala je Stefani.Loren se okrenula ka njoj. - Nisam o tome mnogo razmišljala. Čekam da prvo odrastem. ;>- Potrebna nam je ćela godina da se pripremimo za nastup na tržištu. Deset razrađenih butika u vlasništvu uglavnim prodajnim zonama u Sjedinjenim Državama i pet u velikim robnim kućama širom zemlje. "Saks" naPetoj aveniji u Njujor-ku, "Najman-Markus" u Teksasu, "Maršal Fild" u Cikagu, "[. Megnin" u Los Andelesu,"Giris" u San Francisku. Moraću da uložim dva miliona dolara. Uteruješ me u veliki rizik.Žanet ga je pogledala. - Ako ih malo pritegneš, sigurna sam da će robne kuće sarađivati s tobom ove sezone.

- Odraće nas žive - kazao je Kerol. - Tražiće da sve ide komisiono, opteretiće nas troškovima za reklamu ipromocije i tražiti najveći mogući popust na odeću. - Srknuo je viski. -Nećemo zaraditi ni pare.234Harokl RobinsZbogom, Žanet235- Ali imamo odskočnu dasku da stignemo na tržište i otkrijemo tačno gde se nalazimo - rekla je Žanet.- A kako će se zvati novootvoreni butici? - pitao je on......Tvoje ime još nije dovoljno poznato.- Imam ime za butike - rekla je Žanet. - Kao Sen Loranov Rive Gauche (leva obala Sene; prim. prcv.). ŽanetinCentre Ville (centar grada; prim. prev.), ili ako smatrate da ja bolje da zvuči više- američki, onda ŽanetinUpto\vn. Ali to je manje važno. iKada sklopimo ugovor, spremna sam da putujem zemljom, da radim napopularisanju, novinama, radiju, televiziji i u trenutku kada radnje budu otvorene, biće više Amerikanaca kojiznaju moje ime nego Francuza.- To će koštati - rekao je Kerol.- To je tačno - odgovorila je Žanet, - Upravo zato i razgovaram s tobom. Da imam toliko novca, radila bih sama.Kerol je pronicljivo pogledao. - Koliko bi koštalo da se ova kolekcija pripremi?- Možda dve stotine hiljada dolara. Ili tako nešto.- Možda bi trebalo da ti dam taj novac unapred pa da vidimo šta se događa. Onda možemo da odlučimo.Žanet se nasmejala. - Ovu kolekciju mogu da spremim sama u tom slučaju. Nisam ja zabrinuta za taj novac. Većiplanovi mene zanimaju. Ako uradim ovo sama i postignem veliki uspeh, ti mi nisi ni potreban. Biderman i mnogidrugi rado bi uskočili u krevet sa mnom.Duboko je uzdahnuo i pogledao u Žaka. - Dama za koju radiš je veoma tvrd orah.Žak je ćutao.- A ako ne pristanem? - upitao je Kerol Žanet. Ona se nasmešila. - Ostaćemo i dalje prijatelji.Pogledao je u pravcu balkona gde su stajali Loren i ostali. - Sestra ti deluje sasvim drugačije ovde nego uKalifomiji. Mislim da je nikada nisam video drugačije obučenu osim u farmerke.Žanet se nasmejala. - Sada je u Parizu. - I ona je pogledala na tu stranu. - Znaš, želela bih dobro da poslujem nesamozbog sebe već i zbog nje. Ona ipak poseduje dvadeset pet procenata ove kompanije, a Johan još upravlja njenimdelom. Ja svake godine njemu polažem račune.Aluzija je pogodila svoj cilj. On se nasmešio. - Ne treba da mi bode.š u oko. Zašto se ne nađemo sutra irazgovaramo još o ovome?- Svakako - rekla je. - Odvoj vreme za nas, uključujući i Žaka. Ali neka to bude što kasnije. Biću zauzeta okopriprema za kolekciju sve vremc.- Znači, krećeš u to?- Ccnaincmcnt - kazala je uz malu dozu prezira u glasu. -Zar misliš da bih dozvolila da zavisim od nekog drugogu nečemu ovako značajnom?Moriš je na trenutak uhvatio Žaka nasamo. - Je li dobro prosio?Žak je klimnuo glavom. - Verujem da jeste. Sve što više posmatrani Žanet kako radi, sve više shvatam koliko jeto sjajna žena. Ima čvrstu petlju.Moriš se nasmejao. - A šta ako Kerol ne pristane?- Žanet će naći drugi izlaz. Sada sam siguran u to. Sasvim se tome posvetila.- Imam milion franaka koje bih mogao da uložim u nju - kazao je Moriš. - Imaj to stalno na umu i podsećaj i nju,ukoliko se ukaže prilika.Žak ga je pogledao. - Da li ona zna za to?- Pomenuo sam joj ranije - rekao je Moriš. - Ali nije bila zainieresovana - barem ne u tom trenutku. Međutim,okolnosti mogu da se promene.Žak se nasmešio. - Imaću to na umu.Prišla im je Martina. - Prošlo je jedanaest - kazala je Žaku. - A ja sutra moram rano da budem na poslu. Imamoprve probe.- Odvešću te kući - rekao je Žak.236Harold RobinsZbogom, Žanet237- Ne moraš da kreneš zbog mene. Mogu da uzmem taksi.- Ne budi smešna. - Žak se nasmešio. - I ja moram rano na posao.Zabava se polako privodila kraju. Žak, Moriš i Martina su otišli prvi, a za njima i Filip i Marlon.- Večera je bila divna - rekao je Filip. - A tvoja sestra je prava lcpotica. Voleo bih nešto da uradim s njom.Mogli bismo da porazgovaramo o tome sutra.

- Naravno - rekla je Žanet. - Biću rano u kancelariji. Ostali su Kerol, Štetan i i Patrik. Kerol je predložio: - Zaštone bismo svi otišli do "Režin" na jednu čašicu? Tamo bi trebalo da je zabavno.Žanet je zatrcsla glavom. - Ne mogu večeras. Imam previše posla sutra.Okrenuo se ka Lorcn. - Možda biste ti i Patrik mogli da nam se pridružite?Loren se nasmešila. - Mislim da ne bih mogla, gospodine Kerole. Počinjem da osećam umor. Putovanje ivremenska razlika. Ovo mi je bio dugačak dan.- Ja se večeras vraćam u London - kazao je Patrik. -Obećao sam svojoj dragoj mami da ću doručkovati ujutro snjom. Neki drugi put.Kerol se okrenuo ka Stefani. - Izgleda da smo ti i ja jedini živi u ovom društvu.Stefani je bacila pogled na Žanet i samo se nasmešila Kerol u.- Dobro - rekao je on i ustao. - Hajdemo onda. - Okrenuo se ka Loren. -- Ujutro ću razgovarati s tvojim ocem.Imaš li neku poruku za njega?- Ne - odgovorila je Loren. - Samo ga pozdravite i recite mu da se divno provodim.- Hoće li me Rene odvesti do aerodroma? - pitao je Patrik.- Čeka te u automobilu - odgovorila je Žanet. Ispratila ga je do vrata. - Sestra ti je divna devojka - kazaoje Patrik. - Nadam se da ćemo se još viđati.- Sigurno hoćete - odgovorila je Žanet. - Biće ovde ćelo leto.Pošto su svi otišli, sestre su pošle uza stepenice. Loren se zaustavila pred vratima svoje sobe. - Bilo je divno -kazala je. - Hvala ti. Učinila si da se osećam kao neko veoma poseban.- Ti i jesi veoma posebna - rekla je Žanet. - Ti si moja sestra.Loren se nagla i poljubila Žanet u obraz, ušla u svoju sobu i zatvorila vrata. Žanet je ostala zamišljena nekovreme tu, a onda polako otišla niz hodnik do svoje sobe.Žak je stajao u dnu arkada „Lida" i posmatrao mnoštvo ljudi u večernjoj odeći koji su hrlili prema ulazu upozorište, držeći u rukama pozivnice u zlatotisku. Iza njih je video kolonu „kadilaka" i „rols-rojseva" iz kojih suizlazile zvanice. Još sat ranije pozvani su dodatni saobraćajci da bi raskrčili zastoj na Jelisejskim poljima. Bacioje pogled na sat. Bilo je skoro deset i već su kasnili. Čitav sat su kasnili. Trebalo je da večera bude poslužena udeset, a revija da počne tačno u ponoć.Žanet je bila u pravu. Tvrdila je da će svi ostati. I ostali su. Već je spazio Džona Ferčnjlda iz časopisa Women"sWcar kako žurno ulazi u pozorište praćen svojom svitom. Bila je tu i Evgcnija Šepard, doajen američke modneštampe. Bilo je to više od prikazivanja kolekcije - bio je to društveni događaj. Iznenada se pojavila madamPompidu, predsednikova žena, pa su odmah nju i njenu pratnju otpratili do počasnog stola. Madam Slumberger,grof od Pariza, Rotšildovi, Dasoltovi i ostali sluhovi francuskog društva žurili su u pozorište. Vero-vatno je ovobilo prvi put daje iko od njih došao u „Lido".Broj filmskih zvezda u publici mogao bi da zaseni svaku premijeru nekog važnijeg filma. Brižit Bardo, AlenDelon, Žan-Pol Belmondo, Sofija Loren, Fej Danavej, Gregori Pek i Dejvid Niven sa suprugom i drugi - višenego što bi iko mogao da zamisli. A francuska štampa je bila u punom sastavu. Rober238Harold RobinsZbogom, Žanet239Kaj iz Voga, skoro celokupan uređivački sastav L" Ofisjela. kao i reporteri i fotografi iz svih važnih novina inovinskih kuća u Parizu.Ali pravi trijumf Žak je osetio dan pošto su pozivnice poslate, kada su počeli da stižu pozivi drugih kreatora kojisu tražili pozivnice za sebe lično. A kada je video Marka Boana. Zivansija, Sen Lorana, Pjeni Kardena, Kurežakako prolaze ispod arkada, znao je da su uspeli.Još jednom je proverio koliko je sati i krenuo unulra kada gaje zaustavio upravnik pozorišta. - Princeza Grejs jestigla s još četvoro posetilaca, ali nemamo sto za nju.- Dajte joj moj sto - brzo je uzvratio. -- Pored madam Pompidu.Covek je klimnuo glavom i žurno se udaljio. Zak se uputio u zadnji deo iza stolova koji su bili ukrašeni crvenimbalonima s imenom Žanet dc la Bovil oivičavajuči dvoranu sve do prostora iza pozornice.Dok je prolazio dvoranom do njega su dopirali delovi razgovora. "Mora da je potpuno luda. Ovo košta čitavobogatstvo." "Uspela je da nade lovatora čiji je budelar veći i od njegove budže." "To je lord Patrik Rirdon. Onželi da se oženi njome." "Hi je to u pitanju, ili je madam Ponjar." A onda se raz-Icgao smeli pri pomenu imenaneverovatno bogate lezbijke.Zaustavila gaje Bernadin Moriš iz Njujork tajmsa. - Moram rano da se javim redakciji - rekla je. - Da li bili ikakomogla unapred da saznam šta se sprema u slučaju da moram da bežim?- Žao mi je, Bernadina. - Nasmešio se. - To je nemoguće. Čak ni sam nisam video kolekciju.Nastavio je dalje i zastao na ulazu da bi se okrenuo i još jednom pogledao dvoranu. Klimnuo je glavomzadovoljno. Žanetina ideja da zakupe „Lido" za ćelo veče bila je sjajna. U početku se protivio zbog cene, ali sada

je bio zadovoljan što je to uradila. Osoblje „Lida" bilo je vrhunsko. Bili su naviknuti na velike skupove, nasluženje večere i na pažljivo kretanje da bi publika mogla da prati predstavu. Večera je bila u toku. apiesni podijum krcat i orkestar na bini svirao je laganu, prijatnu muziku, ni rok ni disko ludilo za ovo društvo.- Želim da bude savršeno - rekla je Žanet. - Želim da bude otrneno i holivudski u isto vreme. - I tačno tako je ibilo. Nikada nije priređena revija pred ovako otmenom publikom i nikada nije priređena revija na ovako izrazitoholivudski način.Taman je hteo da otvori vrata kada je spazio kako mu Džon Ferčajld daje znak rukom. Oklevao je za trenutak, aonda je otišao do njegovog stola. Izdavač mu je pokazao praznu stolicu. On je zatresao glavom. - U poslu sam -rekao je.- Ova priredba mora da je skupo koštala - kazao je Ferčajld. - Najmanje pedeset hiljada dolara.- Tako nešto - potvrdio je Žak.- Zar to nije mnogo za Žanet? - pitao je Ferčajld. - Ona se ne bavi takvom vrstom posla.Žak je slegnuo ramenima bez reci.- Dobio sam telegram iz Njujorka - kazao je izdavač. - Na Sedmoj aveniji se šuška da će vas Kerol kupiti.- To nije istina - kazao je Žak odlučno. - Nema govora da bi Žanet prodala svoju modnu kuću.- Da li je moguće da bi s njim ušla u posao s konfekcijskom izradom - pronicljivo je nagađao Ferčajld. - Kerolsedi za prilično zgodnim stolom, uz njenog oca.- Kerol radi za "Tvin Sitis" - kazao je Žak. - A poznato ti je da Johan Švebel, predsednik kompanije, ima mnogelične i poslovne veze s porodicom De la Bovil. A dugo godina je bio i izvršni direktor Žanetine kompanije...otkako joj je majka umrla do njenog punoletstva.- To nije odgovor na moje pitanje - rekao je Ferčajld. -Ako neće da izrađuje konfekciju, zašto Kero! sedi na takovažnom mestu?Žak je pokazao na jedan drugi sto u blizini. - Biderman sedi ovde na još važnijem mestu. Zašto ne pitaš da nijemožda s njim?- Biderman je već dobio Kardena - rekao je Ferčajld. - A čuo sam da se zanima i za Sen Lorana.240Harold RobinsZbogom, Žanet241- Bojim se da ćeš morati da pitaš damu lično kakve namere ima. Ja još nisam upućen u njih.- Otkud joj novac za ovu priredbu? Čuo sam daje prilično košta to što je odbacila ćelu kolekciju i počela novu.Žak je okrenuo šake nagore, na karakteristično galski način. - Ima druge izvore. Možda od svog prijateljabankara. Vidim da su Rotšildi ovde u punom sastavu.Ferčajld je pogledao po dvorani. - A i pola visokog društva je tu. Bože, nisam siguran da li sam došao na revijuili na holivudsku premijeru.Zak se nasmejao, - Zanet će biti drago da to čuje. Upravo takvu atmosferu je i želela da stvori. Ali da ne bi bio uzabludi, došao si na reviju. Reviju kakvu nikada nisi video, niti ćeš videti. U ovom životu... a ni u slcdećem.Ferčajld se nasmejao. - Neka vam je sa srećom.- Hvala - kazao je Žak. Hitro se udaljio od ovog stola i vratio iza pozornice pre nego što je iko drugi od novinaramogao da ga zaustavi. Pažljivo je gazio preko kablova koji su ležali na podu odmah uz vrata i stigao do drugogkraja ogromne pozornice koji je pretvoren u privremenu garderobu za manekenke. Odlučili su da ne koriste pravegarderobe jer su se one nalazile na različitim spratovima zgrade i daleko za manekenke kojima je bilo potrebnovreme da se presvuku. Pored toga, Zanet nije želela da riziku je da joj neka manekenka padne ili zakačipotpeticom suknju i pocepa je na uskom stepeništu.Oko garderobnog prostora bila je navučena crna zavesa. Zak je povukao zavesu i pogledao iza nje. Trenutno jebilo vrlo mirno. Devojke su sedele ispred stolova za šminkanje, još u komotnim ogrtačima nalik na kimono. Naplutanim tablama prikačenim za svako ogledalo nalazile su se pribodene ceduljice. Na njima su bili zalepljeniuzorci materijala i ispisani ostali podaci o svakom modeiu pojedinačno, sve do boje gaćica i vrste nakita koji ideuz to. Uz svaku devojku stajao je i stalak na točkićima sa modelima koji su visili po redu kojim će se prikazivati.Frizer i dva Šminkera sedeli su na kraju garderobe s izrazom dosade i odsutnosti i čekali trenutak da mane-kenki poprave frizure i šminku posle svake, promene modela. Madafn Sen Klod i njene pomoćnice revnosno suproveravale svaki model na stalku i njihov poredak. Kasnije, pred sam početak revije, doći će Filip i ličnoproveriti svaku devojku i svaki model još jednom. Tada će svaka devojka morati da prođe ispred njega i madamSen Kiod na putu dopozornice. Sada nije bilo ni njega ni Žanet.Zak je pustio zavesu da padne i na tihe zvuke orkestarske muzike produžio iza pozornice, do kancelarijeupravnika, koju je Zanet uzela za sebe te noći. Otvorio je vrata i ušao bez kucanja.Filip je sedeo na kauču i nervozno pušio cigaretu, dok je Marlon, kao i uvek, bio hladnokrvan i ravnodušan.Žanet je sedela za pisaćim stolom i proučavala spisak modela po redu prikazivanja. Digla je pogled. Glas joj jebio smiren. - Kako je tamo napolju?,- Sve je kako si i želela - rekao je Žak. - Više ne bi mogla da tražiš.

- Dobro je. - Ponovo je pogledala spisak i okrenula se Filipu. - Mislim da bi dobra ideja bilo da prikažemo brojdvadeset pet pre broja sedamnaest. To je svečana haljina srednje dužine i ići će bolje ranije, pre nego šiopređemo na dugačke haljine. Sada je u sredini medu njima i štrčaće kao bradavica na nosu.Filip je ustao sa kauča i stao iza nje. Otvorio je notes i prelistao crteže. - Dobra ideja - rekao je. - Reći ću madamSen Klod da promeni redosled. Ionako je vreme da odem tamo i proverim sve.Otišao je, a Marlon za njim. Žak je seo na stolicu ispred nje. - Mislim da nam treba pomoć - rekao je i mašio seza džep.- Ti kao da mi čitaš misli - obradovala se.- Ništa ne brini - kazao je dok joj je davao teglicu i zlatnu kašičicu. - Biće sve u redu.242Harold Robim- Ne brinem zbog toga - rekla je uz bled osmeh dok je kašičicom odmeravala dva šmrka. - Samo pokušavam danađem način da preživim ovu noć. Kao prebijena sam.- Uzmi još jednom - podstakao je. - Imaćeš dovoljno snage da živiš večno.Prihvatila je njegov savet, a onda mu vratila teglicu i duboko udahnula. Primetio je kako joj se boja vraća uobraze, a sjaj u oči. - Ovo je bilo dobro - kazala je. - Znaš, možda si u pravu.Samo što je Žak ušmrknuo koku i sklonio teglicu u džep Filip se vratio.- Da li je neko od vas video Lorcu? ~ upitao je.- Ne - odgovorila je Zanet. - Zar nije tamo ispred?- Madain Sen K!od je nije videla. Već se zabrinula.- Mora da je negde tu - kazala je Zanet. - Stigla je ovamo sa mnom.Žak je ustao. - Proveriću s vratarom iza scene. Niko ne može da ude ovamo da ga on ne vidi.Filip se zavalio u kauč kada je Žak otišao. - Samo mi treba da me još zajebe tvoja glupa sestra - gunđao je.- Ti si je tražio - ravnodušno je rekla Žanet. Upalila je cigaretu, pa su sedeii u tišini sve dok neko nije kucnuo navrata i Žak se vratio s Loren uza se.- Gde si bila? - Filip je skočio na noge. - Umalo nisam srčku dobio.- Bila sam nervozna - rekla je Loren. - Izašla sam u uličicu iza pozorišta i dirnula malo.- Gospode! Sledeći put nam barem kaži kuda ideš - rekao je Filip. - Hajde, vreme je da te spremimo.Loren se nasmešila. Pogledala je u Žanet. - Ti se nisi brinula, zar ne?Žanet je zatresla glavom.Loren se nasmejala. - Sada se osećam sjajno. - Okrenula se i pošla za Filipom.Žanet je pogledala u Žaka koji je i dalje stajao kod vrata. -Oh, sranje - rekla je.Zbogom, Žanet243Žak se nasmešio. - Merde i tebi.Uprkos kasnom početku, večera je završena u deset minuta do ponoći i stolovi su odmah raščišćeni. Orkestar jepočeo da se utišava i igrači su se vratili za svoje stolove, a pozorište je postepeno tonulo u mrak. Čula se škripastolica dok se publika udobno nameštala, a kada se sve sasvim zamračilo, zavladalo je nemo iščekivanje.Negde iza pozornice čula se tiho uvertira za Fausta. Zvuk je delovao skoro sablasno u pomrčini. Onda je,odjednom, došlo do praska, kao grom da je pukao, jedan zrak svetlosti obasjao je stub dima u sredini bine ispredspuštene zavese i iz dima je izašao đavo.Skakao je visoko uvis dok se njegova odeća pripijena uz telo poput kože napravljene od metalik crvenog lureksapresijavala u snopu svetla. Držeći u ruci trozubac s dragim kamenjem po vrhovima, on je igrao i pratio pistu zamanekene koja se lagano pomeraia prema publici na ogromnim bešumnini točkovima, a onda je trčeći po njojpravio skokove i kolutove, dok je sirašnim pogledom sevao po publici i pretio joj uperenim trozupcem. Kada jestigao do kraja piste, naglo se okrenuo, kieknuo i uperio svoj trozubac u zavesu na bini ispred njega.Bubnjevi su zaglušujuće udarali i parali vazduh, a zatim se sve utišalo kada je iz projektorske kabine visoko nadrugom kraju -sale jedan zrak obasjao zavesu na kojoj su se pojavile reci:Žanet de la Bovilpredstavlja Kolekciju iz paklaKada su se svetla ponovo upalila, đavo je nestao, a zavesa je, polako se podižući, otkrila sliku koja se prostiralaćelom244Harold Robinspozornicom i na njoj su bili islikani u crvenoj i crnoj boji prizori iz pakla, onakvog kakav mora da je Dantezamišljao. Pokretno svetio iza scene davalo je ovoj slici neobičan utisak životnosti i uverljivosti. U sredini slikenalazila su se dvostruka vrata ispod ogromnog luko. Vrata su polako počelu da. se otvaraju, /ačuin se tihumuzika, a na vrhu luka, kao u vatri, zablistao je model broj 1.Manekenka je trenutak nepomično stajala na vratima, a onda je polako krenula napred, preko pozornice, pa nizpisiu, a "a, zvučnika kružno postavljenih po dvorani čulo se: „Kostim,"iHic, krv crvene boje"".

Saloni se začuo učtiv aplauz dok je manekenka išla pistom, ¦;laia, skinula žaket da bi pokazala bluzu, okrenula sei :jH.Ui!a nazad po pisii, a na luku je zablistao model broj 2.Ž;?k je zadovoljno klimao glavom u zadnjem deSu dvorane. Bio je zadovoljan i grupom koju je unajmio dapodstiče aplauz, jer su očigledno biii izvežbani. Uputio ih je da počnu blago i da ne preleruju osini za nekemodele na kraju revije.Vratio je pogled na pozornicu. Druga manekenka već je bila na pisti, a prva je odlazila. Osvrnuo se po publici.Pratili su s pažnjom. Aii i oni su bili stručni. Treba još dosta toga da se vidi pa da donesu neki sud.Upalio je cigaretu. Za sada je dobro. Sve stoje bilo moguće, učinjeno je. Osialo je u rukama bogova. Onda jeopet pogledao na binu i nasmešio se za sebe. Ili đavolu.U trenutku kada je već dve trećine kolekcije prikazano, čudan, predvidiv nered vladao je u garderobama.Odbačeni modeli ležali su na sve strane po podu jer su ih manekenke u suludoj žurbi bacale kuda bi stigle, agarderoberke i šminkerke sumanuto su se trudile da manekenke izgledaju kao na početku revije.Zbogom, Žanet245Filip je bio bled i nervozan, i sav u znoju dok je pregledao manekenke i slao ih na pozornicu da sačekaju svojred. -Pozliće mi - izbezumljeno je izjavio. -¦ Pašću u nesvest.- Dobro ti je - smirivala gaje Žanet. - Sve ide po planu.- Nije trebalo da im dozvoliš da dođu - vajkao se. - Hoće da me unište.-Ne budi blesav -kazala je Žanet. -Treba da ti je čast.- Ustaće i otići će - kukao je. - Osećam da će to uraditi. Tako će svima pokazati kako me malo cene.- Svi su još ovde - rekla je Žanet. - Sen Loran i Berž se nisu ni makli od početka revije. Isto je i s Boanom iBusakom. Živanši, Karden, svi su još ovde.- Nešto smeraju - kazao je Filip. - Osećam to. - Uhvatio se za čelo. - Pašću u nesvest.Žanet je pogledala u Marlona, a .onda opet .u Filipa. - Dođi na trenutak u moju kancelariju.- Ne usuđujem se da se maknem odavde - kazao je Filip. - Nešto može da krene naopako. Siguran sam.- Ništa neće krenuti naopako - uveravala ga je. - Imamo spremnih pet modela. Možeš da predahneš pet minuta,- Važi - pristao je. - Ali prvo hoću da počnu da šminkaju Lorenino telo. Za to je potrebno petnaest minuta.Žanet gaje posmatrala kako prilazi Loren koja je sedela za toaletnim stolom i smireno pušila, kao da nije svesnagužve i napetosti oko sebe. Nešto joj je šapnuo na uvo i Loren je nehajno klimnula glavom, ustala i pustila da jojogrtač spadne s tela, pa je ostala nasred prostorije potpuno naga. Šminkerka je brzo prišla i raspršivačem počelada posipa podlogu za šminku po njoj. Filip je nešto rekao šminkerki koja je klimnula glavom i nastavila daobilazi oko Loren sa raspršivačem u ruci.Filip se vratio do Žanet. - Dobro. Sada mogu da uzmem odmor od pet minuta. Ali moram da se vratim kadapočne da joj stavlja zlatne ljuspice. Ne želim da ih bude previše, samo da naglase život ispod prozirne haljine.Otišli su do sobe koju je Žanet koristila kao kancelariju i Filip se bacio na kauč. - Nikad više - kleo se. - Nikadviše.246Harold RohinsŽanet je dala znak Marlonu da zatvori vrata. Otvorila je fioku pisaćeg stola i izvadila teglicu s kokainom. Brzo jesipala nešto praha na staklenu površinu stola i podelila ga u više brazdica. Podigla je siamku i pružila mu je. -Allons, mes en-fants - rekla je. - Svima nam je potrebna snaga.Filip je prvi prišao stolu. Vesto je pokupio četiri brazdice pre nego što je uspela da ga zaustavi. - Ostavi nešto iza nas.Ona je ušmrknula dve brazdice, a Marlon ostatak, dok je Filip ponovo seo na kauč. Ovog puta nije se izvalio.Boja mu se vratila u lice. Zurio je u Žanet jedan trenutak, a onda se iznenada nasmejao. - Majko - rekao je.Žanet se najsmejala. - Dušo moja.Prišao joj je i poljubio je u obraz. - Trebalo je da znam da ne moram da se sekiram. Osećam se bolje. - Pogledaoje u Marlona. - Neka se nose. Svi oni. Koga je briga šta oni misle?- Tako je - kazao je Marlon.Filip se okrenuo ka Žanet. - Još jedan šmrk za reviju.- U pravu si - rekla je Žanet i istresla ostatak teglice na staklenu površinu stola.Žak je pogledao na sat. Pet minuta do jedan. Skoro je bilo gotovo. Odahnuo je s olakšanjem. Uspelo je. Niko nijenapustio reviju. Svi su ostali do kraja. I predstavnici štampe i ljudi i/, struke, svi su bili očarani nečim što nikadadotad nisu videli. {"olako je prišao stolu za kojim su sedeli Kerol, Moriš, Patrik, Siefani i Martin. Seo je naslobodnu stolicu.Kerol se nagnuo ka njemu. - Šta misliš? - prošaputao je.- Uspeli smo - odgovorio je Žak. - I Evgenija Šepard i Ferčajld su javili svojim novinskim kućama da sačekajusa štampanjem zbog ove priče. Čak je i Bernadin Moriš poslala telegram da će kasnije dostaviti izveštaj. Anijedan od kreatora nije otišao. Svi su još ovde.- Zanima me šta će oni reći - kazao je Kerol.

Zbogom, Žanet247- To nije važno - odvratio je Žak. - Ovo će biti revija o kojoj će se najviše govoriti ove sezone.- To bi moglo da donese dvadeset miliona dolara sledeće tri godine - kazao je Kerol. - To je i te kako važno.Žak je pružio ruku. - Gledaj. Pričaćemo posle.Manekenka koja je prolazila iznad njih napuštala je pistu, a broj iznad luka je bledeo. Nestao je u trenutku kadaje i ona zamakla sa pozornice, a nad lukom su se pojavila plamteća slova. Robe de Mariage (venčanica; prim.prev.).Odmah se začulo šuškanje hartijom, a zatim je nastala potpuna tišina kada su vrata ispod luka počela lagano da seotvaraju. Jedan uski snop svetlosti obasjao je mladu koja je stajala na vratima, visoka, kraljevskog držanja,potpuno skrivena velom koji je padao s krune na njenoj glavi i spuštao se do vrhova tankih crvenih cipela. Kadaje krenula, veo se vukao po podu iza nje delujući kao da nema kraja. Polako, uz zvuke Mendelsonove muzike,pošla je ka sredini piste i zaustavila se tamo.Za trenutak je bila potpuno mirna, a onda je slobodnom rukom, jer je u drugoj držala buket kao krv crvenih ruža,počela da podiže veo. Izgledalo je kao da nikada neće prestati dok konačno nije hitro prebacila veo preko glave ion je pao na pod i otkrio prozirnu haljinu ružičaste boje kroz koju je svet-lucalo njeno bledo telo posutoljuspicama zlata. Pomerila je glavu, a njena duga plava kosa rasula se po ramenima ispod tijare s rubinima.Nastavila je da seta pistom. Sada je obasjavalo i svetio sa pozornice i jedno iz dvorane. Bila je naga, ali ne i gola,prava mlada u venčanici koje ide ka oltaru.- To je Loren! - prošaputao je Kerol. - Mislio sam da će Žanet...- Žanet je smatrala da će bolje biti da nastupi Loren -odgovorio je Žak.Loren se okretala polako na kraju piste. Iz sale se začuo pljesak. Žak se osvrnuo. To nije bila unajmljena grupa.Oni su još čekali njegov znak. Ovo je publika tapšala.248Harold RobinsLoren je pošla nazad pistom, okrenula se još jednom na manekenski način, pokazujući venčanicu, a telo joj jeblistalo kao slonovača ispod svile. Krenula je ka luku, a onda stala preplašena jer se ispod njega iznenada pojaviođavo.Stajao je neko vreme, a onda joj dao znak trozupcem. Kao omađijana, pošla je ka njemu. Stajali su jednonaspram drugog, a on joj je stavio ruke na ramena i počeo da svlači haljinu s nje. Stajala je kao sleđena, a kadasu joj se pozlaćene grudi oslobodile, odeće, bacila mu.se-u naručje. Uz dijabolični osmeh po-bede, poveo je kaluku. Iznenada s.e začuo prasak, udar groma, oblak dima i pozornica je ostala u mraku. Oni su nestali.Publika je podivljala.Upalila su se svetla u sali, a manekenke, odevene u haljine koje su poslednje prikazale; pojavljivale su se ispodluka, odlazile na pozornicu, pa niz pistu.. Loren je izašla poslednja, ponovo obučena u venčanicu, pod ruku sađavolom koji je sada nosio kicoški cilindar jarkocrvene boje.Pljesak se razlegao, a fotografi su se peli na pistu, blicevi su sevali dok su oni pokušavali da ih slikaju. Odjednomse Loren okrenula, otrčala nazad pod luk, pa se vratila vodeći pod ruku Filipa, koji kao da se opirao. Bio je. bledi nervozan, ali nasmejan i zadovoljan u isto vreme. Aplauz se pojačao.Žak je uhvatio pogled vođe unajmljene grupe koji je čekao njegov znak i jedva pametno klimnuo glavom. Istogtrenutka, začulo se skandiranje. " :, ¦- Žanet... Žanet... Žanet... .Povici ""bravo" prolamali su vazduh, a aplauz je postao ujednačen. - Žanet... Žanet... Žanet...Ovoga puta se Filip vratio do luka. Pružio je ruku i Žanet je izašla na binu. Iznad luka se upalilo svetio koje jeispisivalo njeno ime. Stajala je tu i smešila se zaslepljena blicevima, vitka, visoka i prelepa, obučena potpunodrugačije. Crvene panta-lone od teksas platna i radna košulja, crvene kaubojske čizme do listova i crvena teksaskapa kakvu nose mašinovođe. Onda je zagrlila Filipa, pa su zajedno pošli niz pistu.Zbogom, Žanet249Fotografi i novinari su nagrnuli na pozornicu do njih. Uskoro su ih potpuno opkolili, pa su počeli da se vraćajunazad.Žak je ustao i krenuo ka izlazu iz pozorišta. Želeo je da proceni utiske publike ukoliko bude moguće. Opet sezaustavio pod svodovima posmatrajući ih kako odlaze i osluškivao uzbuđeno brujanje glasova.Ali Ferčajld mu je ulepšao veče. Uhvatio je Žaka pod ruku i povukao ga u stranu. -Ne znam ko bi kupio iliobukao ovu odeću, ali ovo je najuzbudljivija revija poslednjih godina. Su-" tra će Žanet dobiti naslovnu stranumojih novina, a voleo bih da razgovaram s njom samo deset minuta ako možeš to da mi ugovoriš.- Kada? - pitao je Žak.- Baš sada - odgovrio je Ferčajld. - Želim da dobijem prvi intervju s njom, isključivo, za Sjedinjene Države.- Hajdemo - rekao je. Žak i. počeo da se probija kroz gužvu. - Samo se drži za mene.

Bilo je skoro-tri.sata i samo nekolicina njih je preostala od ¦gomile koja je posle revije nagrnula u malukancelariju iza pozornice. Filip je šedeo na kauču zabavljen živahnim razgovorom s dva reportera, dok je Marlonzaštitnički lebdeo iza njegovih leda.Prazne flaše, od šampanjca i čaše preplavile su radni sto za kojim su Žanet, Žak i Kerol bili udubljeni u razgovor.-Mislim da smo uspeli - rekao je Žak. - I Gudman i Najman--Markus dolaze sutra da pogledaju kolekciju. Saks,Maršal Fild i I. Megnin su zain"teresovani.- Gledanje ne košta - rekao je Kerol. - Kupovina je nešto drugo.- Kupovaće - samouvereno je rekao Žak. - Mirišemo na dobitnike.250Harold Robins\ Prekinuli su razgovor kada se pojavilo nekoliko reportera i fotografa koji su završili sa slikanjem manekenki imodela, želeći da razgovaraju s Filipom i Žanet.Žak je ustao. - Gde je Loren? Čarls traži da se dogovorim s njom o zakazivanju fotografisanja. Svaki fotografugradu želi da je slika.- Malopre je bila tu - odgovorila je Žanet. - Mislim da je izašla s Patrikom. - Pošao je ka vratima, ali gajezaustavila. -Mogao bi da ostaneš ovde dok ne prođe intervjuisanje. Pokupi-ćemo ih kada krenemo.U prolazu, odmah kod vrata iza pozornice, Loren je oslonjena na zid zgrade vukla duboke dimove tankog džointakoji je držala medu prstima. - Ovo pomaže - kazala je i dala ga Patriku.Povukao je dim, a onda je pogledao. - Veoma dobro -rekao je. - Ovo nisi nabavila ovde?- Zavrtela je glavom. - Američki je. "Harvi broj šest." Povukao je još jedan dim, pa joj je vratio džoint. - Delo-valo je kao da se dosađuješ tamo unutra. Zato sam te pozvao da izađemo.- Da - rekla je. - To je takvo prenemaganje.- Prenemaganje? - začudio se.- Pa znaš. Pretvaranje, sranje, uvlačenje u dupe, svi divni i krasni. Zašto to rade? Niko to zaista ne misli. Kladimse da kada bi svako od njih rekao stvarno šta misli, niko ni sa kim ne bi govorio.Patrik se nasmejao. - Nisi baš oduševljena takvim načinom života.- Nije to moj svet - rekla je. - Dosta mi je toga kod kuće. Moji roditelji su i sami u tim poslovnim vodama. -Nešto joj je palo na pamet. - Znaš, nikada nisam pomislila da je Žanet stvarno takva. Nekako sam verovala da jeona drugačija. Slike koje sam viđala i priče koje sam čitala o njoj. Delovalo mi je kao da se dobro provodi i da nerazmišlja ni o čemu.- Kad bi barem bilo tako - rekao je Patrik. - Ali ona kaže da ja to ne razumem.Zbogom, Žanet251- Pa, izgleda da ni ja ne razumem - kazala je Loren i pružila mu džoint. - Ali biće valjda bolje. Rekla mi je daćemo posle revije ići u njenu vilu u Sen Tropeu.- Divno - kazao je Patrik. - Mogu da vas odvczem avionom tamo. Jahta mi je tamo u luci. Malo ćemo seprovoditi. - Povukao je dim. - Auh! - uzviknuo je i ispustio džoint. Pogledao je u zemlju. - Opekao me je. Izvini.- U redu je - odgovorila je. - Šta misliš da se vratimo u zverinjak i proverimo šta zveri rade?Novinari su se razišli kada su se oni vratili u Žanetinu kancelariju. Žanet je sedela za stolom, Kerol i Žak nastolicama ispred nje, a Filip i Marlon na kauču.Kerol je ustao i poljubio Loren u obraz. - Bila si divna, šećeru - kazao je sav ushićen. - Imamo velike planove zatebe.Loren se zbunila. - Ne razumem.On se nasmejao. - Postala si zvezda, dušo. Hit revije. Svaki fotograf u gradu želi da te slika. Kazao sam Žaku daćemo raditi samo s najboljima.Loren se okrenula i pogledala u Žanet. - Ništa mi nisi rekla o tome.- Ništa i nisam znala o tome pre revije - odgovorila je Žanet.- To je tačno - priskočio je Kerol. - Niko nije mogao da pretpostavi. Ali, eto ti sad. Sviđalo ti se ili ne, bila sizvezda revije.- Mislila sam da idemo u Sen Trope posle revije - kazala je Loren gledajući u Žanet. - Dogovorila sam se saHarvijem da se tamo nađemo za vikend.Pre nego što je Žanet mogla da odgovori, Kerol je uskočio. - Možeš uvek da odeš u Sen Trope. Sada je važno dakujemo gvožđe dok je vruće.Loren je ćutala trenutak. - Radila sam ovu reviju samo iz zabave. Da sam znala da će biti još nešto, ne bih toradila.- Ali si je uradila - rekao je Kerol. - Sada moraš da teraš dalje.252Harold RobinsLoren se okrenula ka Žanet. - Zar moram? Patrik je rekao da bi nas povezao dole avionom sutra. Jahta mu je vecu luci. .

Žanet je pogledala. - Ne moraš da radiš ništa što nećeš, cherie. ...-"¦¦Kerolov glas- je izražavao ljutnju. - Šta to, kog đavola,. govoriš? - viknuo je na Žanet. - Mora to da uradi. Mojiljudi za. odnose s javnošću već planiraju da od nje naprave pokretačku snagu našeg nastupa u Americi. Već samih pozvao, i kazao im da se late posla.Žanet je presrela njegov ljutiti pogled. - Onda im reci da nađu drugi pristup. Loren ovde nije došla da radi. Došlaje da me poseti.- Briga me zašto je došla ovamo! - urlao je Kerol. - Neću da puknem dva miliona dolara i da dozvolim daglupavo derištc odlučuje šta treba, a šta ne treba da radi. Nateraj je da radi! ¦Zanetin glas je bio pritvorilo blag. - A ako neću?- Onda dogovor otpada! - odbrusio je Kcrol. - I ti bi sada mogla da shvatiš da više ne donosiš odluke sama i dasam ja ovde glavni.Žanet ga je gledala nekoliko trenutaka, a onda se okrenula ka Loren. - Dogovori se s Patrikom za put u Sen Tropeza sutra.Kcroi je zurio s nevericom u nju. - Bolje bi ti bilo.da razmisliš još jednom. Duguješ mi sto sedamdesethiljadadola ra trenutno, pa prc nego što odlučiš nešto, bolje vrati pare:Loren je pogledala u sestru. - Ako je to tako važno, Žanet... - počela je oklevajući.Žanet je nežno prekinula. Govorila je na francuskom. -Ne brini o tome, cherie. Pre ili kasnije ova svinja ćemorat] da nauči da postoje neke stvari koje njegove pare ne mogu da kupe. - Okrenula se ka Kerol u i nastavilana engleskom: -• Predlažem da ti razmisliš o svemu. Ja sam već odlučila.- Johanu se ovo neće dopasti - pretio je Kerol.- Johanu se neće dopasti ni zamisao da koristiš njegovu štićenicu za sopstveni nastup - odvratila je Žanet.Zbogom, Žanet253""- Dogovorili srno se - odbrusio je Kerol.- Dogovor ic načinjen sa mnom. ne s mojom sestrom - kazala je Zanet. -- A osim toga, još ništa nije potpisano.Pa tako stvarno i nema dogovora.- Kod lebe je i dalje mojih sto sedamdeset hiljada dolara -kazao je Kerol.- Dođi s"Ura u moju kancelariju i đobićeš ih nazad - rekla je Žanet.- Nemaš ti ic pare - zajedljivo je priniciio K.crol. - Pro-verio san; i"inansij.sko stanje ivoje firme.- To se lebe ne tiče - rekla je Zr.net- --Dođi u kancelariju sutra i dobićeš novac.Zurio je u iij:.i. - Ne možeš da sklopiš ugovor s Bider-manom ili nekim drugim dok ne dobijem nazad svoj novac.- Znam to - mimo je rekla.- Biću ti tvojoj kancelariji u devet sati ujutro da mi daš ček.- Biće sprerna.il - kazala je Žanet. - Možeš da ga podigneš u blagajnikovoj kancelariji.-- i bolje da bude s pokrićem - preteći je rekao ¦- jer ga nosim pravo" u banku.Žanet je ustala bez reci i prošla s druge strane stola. Zaustavila se ispred Kerola i zagledala mu se u oči. - Svinjojedna! - izgovorila je glasom punim prezira, a šaku je podigla brzinom koja nije mogla da se prati i šamar jeodjeknuo u prostoriji. On je odskočio, a na njegovom crvenom licu pojavili su se beli tragovi njenih prstiju. -Bolje bi ti bilo da odeš odavde dok te ne izbacim!Vratila se za svoj sio pre nego što je imao priliku da joj uzvr iti. Rukom je pipnuo obraz. Zurio je u nju. - Ti siluda!-- Napolje! - iznenada je viknula. - Ili ću te ubiti!Naglo se okrenuo i otišao do vrata, a onda se osvrnuo. - Filipe, Marlone - rekao je. - Hajdemo!Kreator i njegov prijatelj s nelagodom ustadoše. Bez reci su se uputili ka vratima, a nijedan nije smeo da pogledaŽanet u oči.254Harold RobinsKerol joj se nasmejao. - Sada si propala, Filip je već potpisao ugovor sa mnom za sledeću godinu. Pomislio samda ćeš me zavrnut, pa sam se obezbedio.Bez reci Žanet je posmatrala kako zatvaraju vrata za sobom, a onda se okrenula ka Loren. - Neće ti smetati da tePat-rik odveze kući? - pitala je mirnim glasom. - Žak i ja moramo da obavimo jedan posao noćas.- Mogu da sačekam - rekla je Loren.- Ne - odgovorila je Žanet. - Biće bolje da odeš. Možda ostanemo ćelu noć. A tebi bi san prijao pre nego što tePatrik povede u Sen Trope.Loren je došla iza stola, sagnula se i poljubila Žanet u obraz. - Izvini. Nisam želela da izazivam gužvu.- Nema potrebe da se i/vinjavaš, cheric. Nisi uopšte ti kriva.- Ako to može da pomogne, mogu da razgovaram s tatom - rekla je Loren.Žanet je uspela da se nasmeši. - Hvala ti, cheric, ali neće biti potrebno. Mogu i sama da sredim tog crva. Sada idii odmori se malo. - Pogledala je u Patrika. - Postaraj se da ode pravo kući u krevet.

Patrik se nasmešio. - Da, majko,Žanet se nasmejala. - Ti si dobar dečko. Tako se razgovara. - Okrenula se i ponovo poljubila Lorenu. - Laku noć,cherie. Videćemo se ujutro.Još jedan hitar poljubac i oni su otišli. Zanet se okrenula prema Žaku. - Pa, evo nas opet na početku. Ništa se nijepromenilo. Sami ti i ja.Žak je udario pesnicom u dlan. - Obični sitni ljigavci! Samo nek nam se obrate. Uništiću malog skota. Čekajsamo dok pustim glas da je ćela kolekcija bila tvoja, a ne njegova. Svi će skočiti na to. Svi već znaju da si*odbacila njegovu prvobitnu liniju.- Filip mi je poslednja briga -.rekla je Žanet. - Uvek možemo da se pobrinemo za njega. Sad moram da nabavimnovac za Kerola.Zbogom, Žanet255- Možda će se predomisliti - kazao je Žak s nadom.- Čak i da se predomisli, ne želim ga. Ako ništa drugo, ova kolekcija predstavlja dokaz da možemo da uspemo.Kada ga isplatim, sigurna sam da ćemo naći bolji ugovor.- Sada je tri sata ujutro - kazao je Žak. - Gde ćeš naći milion franaka za šest sati?- Milion franaka - zamišljeno je ponovila Žanet. Pogledala ga je. - Zar to nije suma koju je Moriš pominjao damože da uloži?Žak je klimnuo glavom.Žanet je ustala. - Pa šta onda čekamo? Hajdemo na II Sen Luj da ga probudimo i vidimo da li je stvarno takomislio.- Znaš ti Morisa - rekao je Žak. - S njim nije lako dogovarati se. Moraćeš da se odužiš za taj novac. Na ovaj iiionaj način.- Imaš li neku drugu ideju?- Sta je s tvojim prijateljem Patrikom? Njegova porodična kompanija upravo je uvela "Kensingtonske tkačnice" uSjedinjene Države. Načuo sam da bi oni vodili trgovinu na malo. Oni će umeti da prepoznaju dobru pogodbu.- Patrik ništa nema s porodičnim poslovima. On ide svojim putem, oni svojim. Ni jedna ni druga strana ne želeništa da imaju s onom drugom. Patrik otpada. To mora da bude Moriš.Krenula je prema vratima, a onda se iznenada zaustavila i pogledala ga. - Gde smo pogrešiii, Žak?- Kako to misliš? - pitao je.- Ne mogu da shvatim. Jesmo li pobediii... ili smo izgubili?Od „Lida" na Jelisejskim poljima bilo je samo deset minuta vožnje do kuće, a tek tada je Patrik progovorio: -Moraš li da ideš u krevet? Ja sam napet. Ne mogu da spavam.- Ja sam smrvljena - kazala je Loren. - Osim toga, čuo si moju sestru.256Harold Robim- Da. - U Patrikovom glasu osetio se prizvuk divljenja. -Jesi li ikada videla tako nešto? Kako je ošamarilaKerola? Pomislio sam da će mu otkinuti glavu.Loren se nasmejala. - Žao mi je što nije. Moja sestra ima ¦petlju.. Patrik je klimnuo glavom. - Ona je čvrsta dama. Ne bih voleo da joj se suprotstavim. Ona bi stvarno mogla daubije čoveka.Loren se nasmejala dok se auto zaustavljao ispred njene kuće. - Mislim da ne bi išla tako daleko.Vozač je iskočio iz automobila i otvorio vrata Patrikovog velikog srebrnog „rolsa". Loren se nagnula i poljubilaPatrika u obraz. - Videćemo se sutra.Patrik je pogledao. - Kako bi bilo da mi daš da ti pipnem macu, samo za sekund? Onda bih lizao prste sve vrenicdo kuće i bio srećan.Loren se zakikotala. - Ne-budi blesav - rekla je i izašla iz automobila.Patrik je ispratio do vrata i sačekao dok je zvonila. - Pitam ;sc š"ta li Zak i Zanet rade sada?- Kazala je da imaju još posla -- odgovorila je Loren.- Zanima ine da li on ima veliku patku - kazao je Patrik.- Ne znam. A i ne zanima me - kazala je Loren. Vrata su se širom otvorila. Hitro ga je poljubila u obraz jošjednom. - Laku noć. Videćemo se sutra.-- Sačekaj - kazao je Patrik dok je ona ulazila u kuću. - U koji vreme?Okrenula se i pogledala ga. - U podne, važi?- U podne će biti odlično - rekao je. - Poslaću auto da te pokupi.Zatvorila je vrata za sobom i krenula uza stepenice. Okrenula se kada je batler pozvao.- Da li je sve prošlo kako treba, madmazel Loren?- Divno - odgovorila je Loren. - To mi je bilo najlepše veče u životu.Harvi se skotrljao sa dušeka i jakog sunca u hlad suncobrana. - Bestraga im glava! -• negodovao je.Loren je okrenula glavu ka njemu. - Sta je sad?

- Trideset franaka za dušek i suncobran - rekao je. - Čista pljačka.Loren se nasmejala. - Tako ti je u Francuskoj.- Sta ako želiš samo da ležiš na pesku? Bez ičega?- Gde? - pitala je pokazujući na plažu pretrpanu ljudima na dušecima.- Video sam nešto niže jednu plažu. Ljudi su doneli svoje prostirke i suncobrane.- Možeš i ti to da radiš. To je javna plaža - objasnila je.- Pa zašlo i mi ne idemo tamo? - pitao je. - Barem se ne bismo osećali oguljeni.- Možemo da odemo sutra - rekla je.- Sunce je isto, isti je pesak, ista je voda.- Važi - rekla je. - Sutra. Pogledao je. - Sise su ti izgorele.Sela je i pružila ruku da uzme losion za sunčanje iz torbe za plažu. - Staviću još neki sloj.Zurio je u nju. - Pretpostavljam da se još nisam navikao. Nikada u životu nisam video ovoliko sisa. Gospode, štali rade sa svim tim gornjim delovima kupaćih kostima koje ne koriste.- Ne znam - rekla je.- Možda bi neko trebalo da ide okolo i da ih otkupljuje. -Onda se iznenada iscerio. - Zamisli samo. Mogao bih dapreuzmem tržište gornjih delova bikinija.Nasmejala se. - Šta bi radio s njima?- Ne znam - rekao je. - Trebalo bi da razmislim o tome.258Harold RobimPogledao je sprej za sunčanje koji je izvadila. - Sačekaj. Imam nešto bolje. - Tražio je po torbi i izvadio teglicugline. Skinuo je poklopac i pružio joj je. - Evo, probaj ovo. Ali prvo moraš da se pokvasiš.- Sta je to? - pitala je, gledajući u teglicu.- Hamboltova glina pomešana s uljem jojobe. Indijanci je koriste za isceljivanje kože. A pomaže i da bržepocrniš, a da ne izgoriš.Pomirisala je sadržaj teglice. - Čudno miriše.- To je prirodan miris - rekao je. - Sve to sranje koje kupuješ ima parfema u sebi.- Otkud ti ovo? - pitala je.-.Ima ga po celoj farmi. Džonijeva majka je ovo sama smućkala. Oni ga koriste za sve. Posekotine, ujedeinsekata, sve što ti padne na pamet.- To zaista deluje? - bila je podozriva.- Ja ga koristim - kazao je. - Ovde sam samo dva dana, a više sam pocrneo od tebe.- Dobro - rekla je i ustala. - Skočiću u vodu začas, a onada ću da se namažem.Naslonio se na lakat i po smatrao je kako ide do vode. Ovde je nekako drugačije izgledala. Bilo je čudno što jesluša kako čavrlja na francuskom. U Kaliforniji mu nikada nije ni palo na pamet da je ona Francuskinja. Bila jejednostavno ista kao i ostale devojke tamo. Ali kod nje se toliko toga promenilo za samo mesec dana otkako jeotišla.Čak je i hodala drugačije. Nekako čudno, s većim zano-šenjem kukova. Ranije je pravila dugačke korake, a sadaje hodala kao da su joj kukovi prikačeni za noge, a ne za struk.1 bila je tanja, grudni koš joj je bio jasnije izražen, a stidna kost joj je štrcala tako da je linija ispod stomakadelovala kao da izvire između nogu poput uzvišenja koje niče sa butina. Odjednom mu je sinulo. Shvatio je šta sedesilo. Postala je zavodljivija. U Kaliforniji je bila devojka. Ovde je postala žena.259Nagonski je počeo da kopa po torbi tražeći džoint. Onda se selio. Ovo je Francuska. Nisi mogao da pušiš džointna plaži. Ne samo da je zakon bio strog već su ljudi bili previše uštogljeni. Niko ni reč ne bi rekao ako bi seneizmerno napio ili otkačio, a niko ne bi ni mario. Niti ih je bilo briga da li si peder ili ne. Ali ako se drogiraš,moraš to da radiš u potaji.Izašla je iz vode i srušila se na dušek pored njega. - Sta sada treba da radim"? - pitala je. - Da se pospem ovim?.On je zatresao glavom. - Stavi malo na dlanove, protrljaj ih dok se ne stvori pasta i onda je nanesi. Razmazi jeveoma tanko. Vrlo malo je potrebno.- Važi - rekla je.Posma"rao je neko vrerne. - Ja ću ti namazati sise ako hoćeš.Nasmejala se. - Njih mogu i sama. Aii možeš da mi namažeš leda.- Uvek ti uskrate ono najslađe u životu - gunđao je. -Gospode, kako sam gladan. Kada ćemo jesti?- Patrik bi trebalo da stigne svakog časa - odgovorila je. -Kazao je da će nam se pridružiti za ručak.- Neće on uspeti - kazao je Harvi - sudeći po onome kakav je bio kada smo otišli od njega noćas. Tako jezabrazdio da će biti dobro ako se probudi za vikend.- Uspeće on - nasmejala se. - Ali i dalje mislim da nije trebalo da mu daš "broj osam".- Sam je tražio - rekao je Harvi. - Stalno je govorio da nijedno od tih naših sranja nije ni sluga marokanskomhašišu koji je imao. - Nasmejao se. - Jesi li mu videla lice samo posle ilva dima? Šokirao se.

Oboje su se smejali. - Jeste. Nikada ga nisam videla takvog. Ali ustaće on već i ušmrknuće nekoliko brazdica.Doći će. - Okrenula se na drugu stranu. - Sad leđa.260Harold RobimZbogom, Žanet261Patrik se teško budio. Otvorio je polako oči, a u kabini je bilo mračno. Ni najmanji snop svetlosti nije prolaziokroz dvostruke zastore koji su prekrivali okrugle prozore. Pružio je ruku iza zastora i pronašao dugme na zidu izaogromnog kružnog naslona na krevetu. Svetlost je lagano počela da se probija dok je elektromotor povlačiozastore po šinama.Jedva je uspeo da sedne, pa se osvrnuo i ugledao jednu golu zadnjicu kako viri ispod prekrivača. Tu je biladevojka koja je spavala pored njega. Nežno je pljesnuo. - Budi se, En.Zadnjica se zatresla, a glas se čuo ispod prekrivača. - Nije En, Meg je.Ponovo je pljesnuo zadnjicu. - Svejedno, budi se. - Podigao je slušalicu internog telefona koji je stajao poredkreveta.Javio se stjuard. - Dobro jutro, miiorde.- Dobro jutro. Koliko je sali?- Jedan po podne, miiorde.- Popio bih čaj •- rekao je.Začuo se Megin glas i dalje prigušen pokrivačima. - Ja bih sok od pomorandže i kafu.- 1 sok od pomorandže i kafu ..... dodao je Patrik.- Da, miiorde. Odmah.Patrik je vratio slušalicu na postolje i pogledao devojčinu zadnjicu. - Zaista imaš slatko malo dupe.Devojka se protegla, okrenula i sela pored njega u krevetu. Zatresla je glavom, a duge crvene lokne su jojuokvirile lice. I sam osmeh joj je odavao irsko poreklo kada bi ozario njeno pegavo lice i ugiove njenih plavihočiju. - To si i sinoć rekao, a onda si zaspao pre nego što sam se vratila iz klozeta.Nasrne jao se. - Onaj Amerikanac, Lorenin prijatelj, kao da deli tempirane bombe.- Sam si kriv - rekla je. - Stalno si navaljivao da duneš.- Ne sećam se - rekao je. - Šta je bilo s En?- Ustala je rano. Rekla je da ide na plažu.Na vratima se čulo tiho kucanje i stjuard je ušao sa doručkom na poslužavniku. - Dobro jutro, miiorde. Dobrojutro, gospođice. - Spustio je posiužavnik na krevet između njih.Patrik ga je pogledao. -¦ ima li poruka?- Da, miiorde. Gospođica Žanet je zvala. Kazala je da će stići na aerodrom u Nici letom u šest sati večeras sjednom prijateljicom i pitala je da li biste bili ljubazni da pošaljete helikopter po nju?Patrik je klimnuo glavom. - Pobrini se za to. - Uzeo je čajnik. - Kaži kapetanu da odveze brod do plaže Morea.Obećao sam nekim ljudima da se nađemo tamo u dva sata.Stjuard je izašao iz kabine, a Meg je sela puštajući da joj čaršav kojim se uvila padne, oko struka. -- IVTogi.i lida ti sipam čaj?- Molim te. - Posmatrao je kako sipa čaj i kako joj se čvrste, pune grudi nadimaju kada. se nagnula nad čajnik.- Mleka?- Da, hvala - odgovorio je- i dalje uživajući u njenim grudima.- Je li ovo u redu? - Bacila je pogled na njega držeći. bokalčić s mlckorn. - Imaš čudan izraz lica. . •- Malo sam iznenađen.- Nasmešio se i zbacio pokrivač sa. sebe otkrivajući joj ukrućen ud. - Ukrutio mi se.Spustila je bokalčić i pornazila mu penis. - Baš slatko -rekla je.On se opet nasmešio. - Kako bi bilo malo da mi popušiš?- Svakako - odgovorila je. - Ali možeš li da sačekaš samo minut"? Ne mogu da stavim u usta ništa pre nego štopopijem sok i kafu.Kao da se sve promenilo onog trenutka kada je Zanel izašla iz helikoptera i stala na travnjak. Sunce je zalazilo zaplanine iza Sent Maksima, a Harviju se učinilo da je ona izronila iz zemlje dok su zlatasti zraci prolazili kroznjenu tanku haljinu čiji je donji deo pridržavala uz bokove kada je protrčala ispod elisa.262Harold RobinsSamo minut kasnije, pre nego što se pozdravila s njima, sjatio se tu ceo Sen Trope. Automobili su se redali naprilazu ispred kuće, a ljudi kao da su izvirali sa svih strana. U roku od sat vremena tišinu vile zahvatilo je opšteludilo jer su svi vikali, vrištali i smejali se i kao da niko nikoga nije slušao. A možda je tako samo Harvijuizgledalo jer uglavnom ništa nije razumeo od onoga što su govorili. Nije znao ni reč francuskog.Krenuo je preko zakrčene dnevne sobe do stepenica. Nije bio ljubitelj šampanjca. On će sebi priuštiti nekolikodimova.Loren ga je uhvatila u dnu stepeništa. - Kuda ćeš?

- Moram da dunem - rekao je.Pogledala je po sobi i nasmešila se. - Mislim da bih mogia i ja.U njegovoj sobi bilo je mnogo tiše. Zavio je brzo jedandžoint i upalio ga. Povukao je dim i pružio joj džoini......Je liuvek ovako?Ona je slegnula ramenima uvlačeći dim duboko u pluća. - Ne znam. Ovo mi je prvi put.- Više mi se sviđalo kada smo bili sami u kući - rekao je.- Kuća je njena - rekla je Loren.- Znam - kazao je Harvi. - Ne prebacujem joj. Tvoja sestra je nešto drugo. Ima li nekog u gradu da ga ona nepoznaje?Loren se zakikotaia. Osetila je travu. - Mislim da nema.- To ti se sviđa? - pitao je.- Nije to moj stil, ali baš kao i ti, i ja sam ovde gost. -Vratila mu je džoint. - Ovo je dobro. Koji je to broj?- Ovaj je nov. Broj dvanaest. Diže te pravo uvis - kazao je.- Šta je s onim bez semena?- Napredujemo - rekao je. - Potrebno je vreme.- Imaš li još one Hamboltove gline kod sebe? Zaista deluje i volela bih da dam malo Žanet.- Naravno - rekao je. - Hoće li se dugo zadržati?- U ponedeljak ide u Njujork. Nešto je iskrslo. Inače bi ostala ćele nedelje.- Ona se baš bacila na posao, zar ne?Zbogom, Žanet263Loren je klimnula glavom.- Ko je ta devojka s njom? Stefani?- Devojka.- Devojka... devojka. Ili...? Loren nije odgovorila.- Hej, nemam nameru da njuškam - rekao je.- U redu je - kazala je. Otišla je do prozora. Pošao je za njom, pa su posmatrali helikopter na travnjaku. - Štamisliš o Patriku? - pitala ga je.- Dopada mi se - kazao je Harvi. - Otkačen je. Ali je dobar.- Voleo bi da se Žanet uda za njega - rekla je.- Oh. - Povukao je još jedan dim i pružio joj džoint. -Mislio sam daje u vezi s onim dvema devojkama. Znaš dasu obe u kabini s njim.- Da - odgovorila je. - Ne kapiram baš to.- Već nas je dvoje koji ne kapiraju - nasmejao se. - Ovo je stvarno sasvim drugi svet. Ovo sigurno nije rajskapećina.I ona se nasmejala. - Sigurno nije.Izgledalo je kao da nikada niko ne spava. Kasno u noć Patrik je priredio večeru na svojoj jahti Sanjar u luci uSen Tropeu. Služena je hladna zakuska, a ljudi su dolazili i odlazili po sopstvenom nahođenju. Posle izvesnogvremena, Harvi nije mogao da utvrdi ni broj gostiju. U jednom trenutku pretpostavio je da ih ima više odčetrdesetoro.Muzika koja se razlegala sa stereo-zvučnika po čitavom brodu bila je skoro prigušena glasovima koji supokušavali da je nadjačaju. Niko nije govorio normalnim tonom. Nije ni bilo svrhe - da je neko i pokušao, nikoga ne bi čuo.Noć je prolazila, sto s posluženjem kao da se nikada nije praznio jer je svaki put kad bi hrane nestalo s jednetacne, na njeno mesto stizala puna. Oko ponoći svi su bili dobro raspoloženi, a to nije poteklo samo odšampanjca i vina. Iskusnim264Harold Robinsčulima, Harvi je u vazduhu osedo miris droge, različit od poznatog mirisa marihuane i sličniji opojnom hašišu.Nije mu trebalo mnogo vremena da otkrije da su društvom kolale velike količine debelih cigareta s mešavinomhašiša i duvana, spravljenih na engleski način. Odmah je uzeo jednu. Dobro je udarala, ali ne tako dobro kaonjegove.U jedan sat prešli su u diskoteku po imenu „Papagaj" na drugom kraju zaliva. Podijurn je bio zakrčen igračimakoji su skakali i znojili se. Sa malog podijuma na meduspratu čula se jedna glasna živahna grupa. I ovde je bukanadjačavala svaki razgovor, pa su svi vikali. Harvi se zagledao u podijum za igranje, ali nije mogao da razlikujejednu devojku od druge. Sve su bile skoro islovetno obučene. Sve su nosile tanke providne bluze kroz koje su imse jasno ocrtavale grudi, fesne šortseve ili izuzetno kratke suknje, neke s bikinijem ispod njih, neke bez ičega, icipele s potplatom i visokim potpeticama ili čizme. Kose su im bile ili veoma duge i puštene do ramena ili struka,

ili ošišane veoma kratko kao dečaci. Za razliku od njih, muškarci su bili jednostavno obučeni, uske crne ili belepanta-ione i košulje štampane jarkim bojama. 1 ovde se u vazduhu osećao miris hašiša.Harvi nije igrao. Seeeoje za udobnim malim stolom, držao čašu šampanjca koji mu se nije pio i posmatrao šta sedešava na podijumu. U Francuskoj su mornci igrali s momcima, de-vojke s devojkama, ili sami i niko kao da nijeobraćao pažnju. Posmatrao je Lorenu kako se kreće po podijumu; odskakala je od ostalih. Francuskinje kao da suposkakivale gore-dole uz muziku, skoro kao lutke na žici, dok je ona delovala kao da jezdi u ritmu. Smeškala sePatriku koji je igrao s njom.Potražio je Žanet na podijumu. Nije video ni nju ni njenu devojku. Posle nekog vremena, ugledao ih je kako sevraćaju iz toaleta i idu ka njegovom stolu. Žanet je šapnula nešto svojoj prijateljici koja je produžila do podijumai počela sama da igra. Žanet je sela pored.njega.- Da li se.zabavljaš? - pitala je, a glas joj se gubio u buci.Zbogom, Žanet265Klimnuo je glavom posmatrajući je. Oči su joj blistale. Podigao je prst, liznuo ga, a zatim blago dotakao ivicunjenog nosa. Oiizao je prst i nasmešio se. - Razbacuješ mnogo praha.Nasmejala se. - Kako si znao?- Znam ja znanje - rekao je. - Ako hoćeš, kada se vratimo kući, imam nešto zaista posebno.- Čula sam - rekla je. - Loren mi je ispričala sve o tebi. Ono što možemo da nabavimo ovde u Francuskoj nijetako dobro. Ali bolje išta nego ništa.- Valjda - rekao je. - Ali presečeno je spidom ili strihninom. To mi se ne sviđa. Mnogo gadno se spuštaš onda.Patrik i Loren su se vratili za sto. - Ovde postaje dosadno -rekao je Patrik. -- Šta mislite da odemo preko, u"Kraljevu pećinu"?Žanet je odmahnula glavom. - Ne bih. Žak stiže iz Londona ujutru i treba da razgovaramo nešto poslovno.- Mislio sam da si došla ovamo na provod - prebacio joj je Patrik.Žanet se nasmešila. - Provodim se. Vi ostali nastavite. Ja ću se vratiti u vilu.- Nema govora - kazao je Patrik. - Idemo svi s tobom.U vilu su stigli u tri sata ujutru, a s njima je došlo još petnaestoro ljudi. Samo što su ušli, uključen je gramofon, ahašiš je počeo da kruži društvom. U kući je bilo dovoljno dima da se svako ošamuti samo udišući vazduh. Nisumorali ni da napuštaju diskoteku jer su gurnuli nameštaj u stranu i nastavili da igraju. Uskoro je svima bilo toplo iznojili su se, pa su devojke počele da skidaju gornje delove odeće. Prve su to uradile Meg i En, devojke koje subile u društvu s Patrikom, a za njima i ostale, sve dok Loren i Žanet nisu jedine ostale u bluzama.Zabava se preselila na terasu, a onda su se odjednom svi poskidali i obreli se u bazenu. Loren je prišla Harvijudok je on posmatrao ostale kako se prskaju u bazenu. - O čemu razmišljaš? - pitala je.266Harold RobinsPogledao je. - Gledam ali ne verujem. - Ona se nasmejala. - Ti deluješ prilično normalno - nastavio je.- Ne mogu da se dignem na njihovom sranju - rekla je.- Kao i sa svim drugim stvarima, zavisi na šta se navučeš -odgovorio je. Bacio je pogled okolo. - Gde ti je sestra?- Otišla je u krevet - odgovorila je Loren. - Zašto? Pokazao joj je. - Njena devojka se nabacuje nekoj drugojdevojci tamo na drugom kraju bazena.Loren je pratila njegov pogled. Gutala je neko vreme. - To nije moja stvar - rekla je.Prišao im je Patrik. - Ogladneo sam. Kako bi bilo da odemo do "Gorile" na jaja i šunku?- Divna ideja - rekla je Loren. - Umirem od gladi.- Ja nisam gladan - rekao je Harvi. - Mislim da ću da legnem. Ja sam dečko sa sela. Nisam navikao na sitne sate.jŽak nije gubio vreme. Žanet je bila u bazenu u jedanaest, sati ujutro kada je on stigao. Uredno se pridržavalasvog rasporeda koji je ustanovila tokom godina koje je provodila na jugu Francuske. Svakog jutra bi preplivalabazen pedeset puta. Pri-metila ga je krajičkom očiju kako se približava, ali inu se nije javila dok nije završilaposlednji krug. Onda je izašla iz bazena, a sunce joj je kupalo nago telo prepodnevnim sjajem dok se nije uvila uveliki peškir.- Telo ti i dalje izgleda izvanredno - rekao je.- To zahteva naporan rad - odgovorila je. - Ne postajem mlađa.Nasmejao- se. - Imaš ti još mnogo da prođeš. Prišla je stolu i podigla zvonce koje je stajalo na njemu. -Jesi lidoručkovao?- U avionu - rekao je. - Ali popiću kafu s tobom. Poslužitelj je došao i Žanet je naručila kafu. Sela je ustolicu preko puta Žaka i počela da suši peškirom kosu, a ondaZbogom, Žanet267je rastresla i ostavila da se osuši na suncu. Uzela je cigaretu iz paklice sa stola i zapalila je. - Kako je bilo uLondonu?- Bolje nego što smo se nadali - odgovorio je. - Imamo narudžbine za otprilike pedeset hiljada funti.

Klimnula je glavom. Deset, petnaest hiljada funti bio je njihov prošek u Londonu. - Zaradićemo ove godine -rekla je.- Ali i dalje imamo teškoća. Šta ćemo sada? Moriš hoće da razgovaram s Johanom.- Možda i nećeš morati - rekao je Žak. - Iskoristio sam priliku i pozvao Džona Ferčajlda. Veoma jezainteresovan. Kao što ti je poznalo, njemu se jako dopala naša kolekcija. A dopada mu se i to da ima moć dautiče na ljude. Lično je pozvao predsednika "Kensinglonskih tkačnica" i nakon sat vremena oni su pozvali mene.Poslužitelj je doneo kafu i otišao. Napunila je njegovu solju, a zatim i svoju. - Veruješ li da su zaistazainteresovani?- pitala je. - Ili su samo učtivi prema Ferčajlđu?- Zagrejali su se - rekao je ubedljivo. - Osetio sam im to u glasovima. Zbog čega bi inače zakazali sastanak sizvršnim potpredsednikom, predsednikom i predsedavajućim odbora? "Kensin"ton" je vclii.a kompanija,drugi poveličini proizvođač veštačkog vlakna posie "Di Pona", drugi po veličini proizvođač pamučnog platna posle"Berlingtonskih tkačnica". Imaju pogone po ćelom svetu i prave sve, od najfinijih i najskupljih do najjeftinijihmaterijala. Oni ne mogu da budu samo učtivi prema nekome. A šio je još važnije, očigledno nisu zainteresovanida ulaze u nešto za šta ne smatraju da će im doneti veliko tržište za njihove proizvode.Gutala je neko vreme. - Nadam se da si u pravu. Juče mi je delovaio kao da je smak sveta.- Nije smak sveta - uveravao je. - Vraćam se večeras u Pariz. Skupiću naše stvari i naći ćemo se na aerodromu"Orli" u ponedeljak ujutro.Kada je otišao, ispružila se na dušeku da upije malo sunca. Samo što je legla, jedna senka joj je pala preko očiju.Podigla268Harold Robimje pogled. Harvi je stajao iznad nje. - Dobro jutro - rekla mu jei ne pokušavši da se pokrije,.- Dobro jutre - kazao je. Pružio joj je teglicu. - Loren misli da bi ti se ovo dopalo.Sela je i uzela, fegiicu m njega. - Šta je to?- To je glinu iz scvevrse Kalifom i je. Indijanci si; je koristili da bi zaštitili kožu i !ečs!i rane. Otkrio sam da je tonajbolji preparat za sunčanje koji sam probao.Skinula je poklopac sa teglice. - Meni izgleda kao oruh, Nasmejao se. - To i jeste prah. Ne obraćaj pažnju namiris. staje čim je navlažiš vodom i razmažeš.- Da li stvarno dohije? - pitala je sumnjičavo.- Pomoli:1 je meni i Loren - rekao je. - Izgleda da se s lim bolje crni, ;> ne raožeš ću šzgoriš. Slavi malo sada.Sva si hela. Vidcćcs kako brzo dekije.- Važi - prislal;j je. Umočila je prste u bazen, a onda po--inešala malo g"šne u rukama i počela da je utrljava pon.;ine-- Još tanji s!oj. Me treba da sasvim prekriješ kožu. A. možeš da je mažeš i po licu. - Ispravio se. - Je li Loren većl"j i l*J I ci i- Nisam je videia - odgovorila je Zanet.- Nije u sobi - kazao je.Zanet se nasmešila. - Deluješ zabrinuto.- Nisam zabrinut ¦- brzo je rekao. - Ali obično se nađemo rano da bismo izbegli gužvu na plaži.- Da li je olišla u luku na doručak s ostalima? - pitala je Zanet.- Jeste - odgovorio je. - Ali to je bilo u četiri ujutro.- Onda je verovatno bila previše umorna da se vrati, pa je ostala na Patrikovom brodu. Verovatno će stići naplažu kad i mi.Klimnuo je glavom.Ona je namazala glinom prednji deo tela, pa se okrenula na stomak. - Da li bi mi namazao leđa?Zbogom, Zanet269- Naravno. - Kleknuo je i počeo da razmazuje glinu u tankom sloju po njenoj koži. Zaustavio se uz samuzadnjica, preskočio je i nastavio da joj maže noge.Ona je okrenula glavu i pogledala ga. - Nemoj da zabušavaš. - Nasmešila se. - I to može da izgori na suncu.Zanet je bila u pravu. Sanjar je bio usidren u zalivu kada su stigli. Loren, Patrik i njegove dve devojke već su biliispruženi na dušecima. Loren je jedina bila budna - ostali su čvrsto spavali.Ustala je kada su naišli. U glasu joj se osećalo uzbuđenje. -Patrik hoće da nas povede brodom na Sardiniju.- Gde je to? - pitao je Harvi.- U Italiji - odgovorila je Loren. - Patrik kaže da plaze nisu tako pretrpane i da je voda mnogo čistija.- Divno - rekla je Zanet. - Biće zabavno, a Sardinija }<,: jako lepa. Mogli bismo svi tamo da se nađemo sledećegvikenda. Tada ću se vratiti.

Patrik je otvorio oči i zaklonio ih dlanom od sunca, čkiljeći u Zanet. - Sestra ti je lujka - gunđao je. - Probudilanas je jutros u osam sati.- Nisi morao da ustaneš - rekla je Loren.- Ne želim da me neko optuži da nisam dobar domaćin - kazao je on. Okrenuo se ka Žanet. - Šta je sad s tvojimodlaskom u Njujork?- Moram da idem - rekla je Zanet. - Ali vratiću se za. vikend.- Sranje - rekao je Patrik. Seo je. - Hoćeš li ikada provesti neko vreme s nama ili da prestanem tome da se nadam.Žanet se nasmešila. - Nikad se ne zna.Zagledao joj se u oči. - A kakve sam sve divote spremio za tebe.Nasmejala se. - Zar baš vi Englezi ne kažete "posao pre provoda"?270Harold Robins- Nisam čuo za to - odvratio je.- Nisi ni imao prilike - kazala je. - A sada, budi dobar dečko i nemoj da se duriš. Idite na Sardiniju i lepo seprovedite. Mama će doći za vikend, pa ćemo onda iskoristiti priliku.Patrik je klimnuo glavom. - Sledeće nedelje će iskrsnuti nešto drugo.Zanet se nasmejala. - Nemoj biti pesimista jer ću pomisliti da si brodu dao pogrešno ime.Patrikove devojke su napustile brod drugog dana boravka u Porto Ćervu. Harvi je izašao na palubu u osam satiujutru i video ih kako stoje na zadnjem delu dok su im prtljag spuštali niz most do automobila koji ih je čekao. -Hej, kuda ćete vas dve? - pitao je.- Nazad u Sen Trope - odgovorila je Meg. -- Čemu žurba? Vraćamo se tamo za vikend.En ga je prezrivo pogledala. - Patrik je odlučio da postane kaluder. Izbacio nas je iz kabine.- Osim toga, nismo došle ovamo da bismo ležale na brodu svake večeri, izluđujući se od dosade. On bi samo dapuši travu i filozofira s tvojom devojkom - dodala je Meg.- Nisam primetio da puno pričaju - rekao je Harvi.- Kako bi i mogao? - prekorela ga je Meg. - Uvek si drogiran više od njih.I poslednjt komad njihovog prtljaga spušten je na obalu. En je pogledala Harvija. - Pa, ćao, dragi moj. A akoželiš mali savet, drži svoju devojku na oku jer će ti je prepodobni Patrik preobratiti i preoteti.Posmatrao ih je kako odlaze i ulaze u automobil. Video je kako idu niz dok, a zatim uz drum, pa nestaju izvidokruga. Vratio se unutra kroz glavni salon do trpezarije. Seo je za sto.-- Šunku i kajganu, gospodine? - pitao je stjuard.Zamalo da pristane, ali se prisetio da je vegetarijanac. - Bez šunke - brzo je rekao. - Samo kajganu. - Sada, kadajeZbogom, Žanet271već razmišljao o tome, uvideo je da su devojke u pravu. Skoro sve vreme su Loren i Patrik bili zadubljeni urazgovore. Zamišljeno je jeo jaja. O čemu su, kog đavola, imali da pričaju toliko?- Celog života samo sam slušao o svom ocu - kazao je Patrik. - Od vremena kada sam se upisao na Iton, oni supravili poređenja. I nijedno nije bilo u moju korist. Stalno sam im govorio da ja nisam otac. Ja sam ja. Ja samdrugačiji. Ali to njima nije bilo važno. Morao sam da budem kao otac. Tako sam im na kraju rekao da odjebu.Loren je naga ležala na stomaku na pustoj peščanoj plaži. Nagnula je glavu preko ramena da bi mogla da ga vidi.- Zar nikada nisi poželeo nešto da radiš?- Šta mi je ostalo da uradim? - pitao je Patrik, očima prateći ljupku liniju njene zadnjice. - Otac je već sveuradio.Loren je opet zagnjurila lice u ruke. - Mora da postoji nešto što bi voleo da radiš - rekla je.- Naravno da postoji - potvrdio je Patrik.- Šta je to? - pitala je prigušenim glasom ispod ruku.- Voleo bih jezikom da pređem između tvog dupeta do mace i nazad - rekao je Patrik.Nasmejala se. - Mislim, ozbiljno.- Ja i jesam ozbiljan - rekao je.- Rekla sam ti da nisam za prijateljsko tucanje - kazala je. - Smatram da to treba da znači nešto više od sporta.- Nemoj mi reći da se nikada nisi tucala s Harvijem - izazivao je.- Ne kažem ja to - odgovorila je. - Ali mi to ne radimo redovno. Tu i tamo, kada smo raspoloženi. Ali ne takočesto. Volimo jedno drugo, ali ne na taj način.- Ja ne tražim ni toliko - rekao je Patrik. - Samo malo da okusim da bih se uverio da ti se sviđam.272Harold RobinsOkrenula se smejući se. - Sviđaš mi se - rekla je. - Ali još nisam spremna da se tucam s tobom. Zato prestani dame gnjaviš i dodaj mi tu teglicu Hamboltove gline pre nego što procvrčim.- Zašto se ne zavališ, a ja ću da te namažem? - pitao je. Opet se nasmejala. - A, ne. Samo ćeš se napaliti... a ondaćemo se svađati.

- Obećavam da ću se suzdržavati sve vreme. Pogledala ga je. - Ozbiljan si?- Časna reč - kazao je.- Važi. - Legla je na pesak i zatvorila oči. Trenutak kasnije osetila je svežinu vlažne gline na njegovom dlanu dokje pažljivo mazao. Bilo joj je prijatno, naročito kada je premazivao njene suncem pregrejane grudi. Osetila jetoplinu kako se raz-liva po njoj. Bio je to stvarno dobar osećaj. Iako to nije želela, osetila je kako joj bradaviceočvršćavajii, a toplota raste izme-du nogu.Naglo je sela i uzela teglicu iz njegove ruke. - Dosta - rekla je odsečniin glasom.- Zašto? - pitao je povređeno. - Držao sam reč.- Tačno - kazala je, razmazujući glinu po sebi. - Ali ja sam počela da se palim. A još nije vreme za to.Odjednom se naljutio. - Svakim danom sve više ličiš na sestru - odbrusio je. - Ti samo voliš da izazivaš.Gledala gaje neko vreme, nesposobna da progovori. Onda je osetila kako joj naviru suze i okrenula je glavu odnjega. - Zaista to misliš? - pitala je povređena stegnutog glasa.- Šta očekuješ da pomislim? - 1 dalje je bio ljut. - Šetkaš gola ispred mene kao da nisam ljudsko biće. Kakoočekuješ da se osećam?- Nisam mislila daje to nešto - rekla je. - I ostale devojke su gole sve vreme. I niko ne obraća pažnju.- Briga mene za ostale devojke - rekao je. - Zato sam ih i oterao.- To je tvoja stvar - kazala je još stegnutog grla. - Nisam ti ja tražila to.Zbogom, Žanet273- Ne, nisi - rekao je. - Nisam to ni pomislio. Možda ti ličiš na Žanet više nego što sam i slutio. Možda i ti volišdevojke ili velike patke.Skočila je na noge brzo, navukla bikini i počela da trči niz plažu što dalje od njega. Potrčao je za njom, uhvatioje i okrenuo je k sebi. - Kuda si pošla? - pitao je.- Bilo kuda! - odbrusila je. - Samo da odem od tebe. Zaista si bolestan!U očima joj je primetio iskren bol i suze, pa se pokajao isto onako brzo kao što se i razljutio. - Žao mi je. Nisamtako mislio. Bio sam ljut.Oslobodila se njegovih ruku. - Ostavi me na miru - viknula je. - Hoću da se vratim na brod.- Veoma mi je žao - ponovio je. - Znaš, ti mi se jako sviđaš. Više nego što sam ikada mislio da bi neko mogao dami se dopadne. Molim te, nemoj da se ljutiš na mene. Ovo se neće ponoviti.Držala je ruku ispred nosa i šmrcala dok gaje posmatrala. - Nisi mislio ozbiljno ono što si rekao o mojoj sestri,zar ne?- Naravno da nisam - odlučno je rekao. - Samo što me i ti obeshrabruješ isto kao i ona. Poznato ti je šta zaistaosećam prema njoj.-- Sta osećaš prema njoj?- Volim je - polako je rekao i pogledao je u oči. - Ali nisam zaljubljen u nju - nežno je dodao. - Zaljubljen sam utebe.etvKada je izašao iz kupatila, ona je sedefa naga na ivici kreveta i držak: ogledalce u ruci dok je drugompažljivo popravljala šminku.Zaustavio se zureći u nju, peškira vezanog oko struka, još vlažne kože, - Sta to radiš? - pitao je, a oštri grčkiizgovor nadjačao \c francuski,- Popravljam šminku ¦- odgovorila je ne dižući pogled sa ogledala.- Zašto? - "pitao je, - Mislio sam da ćeš prenoćiti ovde.- Predomislila sam se - odvratila je i dalje ga ne gledajući.- Trebalo ie da razgovaramo o posiu - kazao je. - Me očekuješ vaijda da odlučim o poslu od deset niiliona dolaraposle jednog iucanja na brzaka.- Tačno tako - složila se. Ustala je i pogledala ga s visine. Bila je za glavu viša od njega. - Dobio si šta si želeo.Više ne moraš da gubiš vreme na sranja. A ni ja.Prošla je pored njega do kupatila i čučnula iznad bidea. Brzo je odvrnula slavine i napunila ga vodom.On je došao za njom i posmatrao je kako uzima frotir za pranje i kako se sapuna. - Da li je to jedini razlog zbogkoga si legla u krevet sa mnom? Novac?"ogledala gaje i izdržala njegov pogled bez treptaja. - Da li ti nešto bolje pada na pamet? Briga me da li si i desetputa bogatiji nego što je Onazis ikada bio. Cak si ružniji od njega i ni upola tako privlačan.- Ti si obična kurva - želeo je da je uvredi. Nije odgovorila.- Čak da ti je pička optočena zlatom i dijamantima, zašto misliš da vredi deset miliona dolara?278Harold Robins- Ništa ja ne mislim - bezlično je rekla i ponovo pustila vodu da se ispere. - Ti si taj koji je upravo Sizao i tucao.Kaži ti meni. - Pogledala je dole u slavine dok ih je zavrtala, a onda ponovo u njega. - Osim toga, došla samovamo da razgovaram poslovno s tobom. Ne da se tucam s tobom. To je bila tvoja ideja.- Kučko! - izdrao se i besno izleteo iz kupatila.

Kada je nekoliko minuta kasnije izašla iz kupatila, sedeo je u fotelji odeven u ogrtač, i pijuckao konjak, li tišini jeposrna-trao kako podiže kombinezon i oblači ga i tako pokriva svoje zanosne grudi, a onda kaci uski pojas okostruka i seda na ivicu kreveta okrenuta licem prema njemu i pažljivo obuva čarape. Uprkos besu, osetio je kakomu toplina opet obuzima telo. Kučka je znala sve trikove. Nikada nije oblačila gaćice. Nikada ih nije nosila,sama je rekla. Uslaia je i zakačila suknju koja se obmotavala oko tela, a zatim zakopčala jednostavnu belu svile-nu bluzu. Obula je cipele sa visokim potpeticama.- Žanet - pozvao je. Pogledala ga je bez reci.- Želeo sam da razgovaram o poslu s tobom. Progovorila je bez prizvuka prekoravanja u glasu. - Zaistanemamo o čemu da razgovaramo. Dobio si papire još pre dve nedelje. Sigurna sam da su ih tvoji finansijskistručnjaci pretresli i da si ti već odlučio. A mislim da sam ja odgovorila na jedino preostalo pitanje. Sada samotreba da kažeš da ili ne.- Nije to tako jednostavno - rekao je.- Možda - odgovorila je i slegnula ramenima na karakteristično galski način. - Tvoj problem je možda zamršen,ali moj je prost. Potrebno mi je deset miliona dolara da povratim plasman svoje linije pre nego što me"Kensington" proda Japancima. Au revoir, Niko.Njegov glas je zaustavio na vratima. - Sta ćeš učiniti ako ti ne dam novac?Okrenula se i pogledala ga osmehujući se. - Snaći ću se -mirno je rekla. - Nije mi prvi put da se nađem u ovakvojsituaciji. A možda nije ni posiednji. Ali uvek preživim.Zbogom, Žanet279- Pozvaću te ujutru - rekao je. - Možda bi nešto moglo da se uradi.- Ne moraš da se trudiš - mirno je rekla. - Mislim da već znam tvoj odgovor. A znaš ga i ti.Gledao je kako se vrata zatvaraju za njom, popio još jedan gutljaj konjaka, a onda otišao do prozora i pogledaona ulicu. Izašla je iz kuće, a vozač joj je otvorio vrata i ona je ušla u auto. Stajao je tako sve dok „rols" nijeskrenuo na uglu i nestao iz njegovog vidokruga, a zatim se teškom mukom vratio u sobu. Preplavilo ga je čudnoosećanjc tuge. Da je ovo moglo da mu se desi kada je bio dvadeset godina mladi. Ovakvu ženu čovek može samojednom u životu da upozna. Moglo je to da ispadne jako lepo.Potonula je u meku kožu sedišta u desnom uglu putničkog dela „rolsa" i upalila cigaretu. Zamišljeno je gledalakroz prozor na prazne ulice Neija dok je automobil grabio ka autoputu za Pariz. Začudo nije osećala nipotištenost ni razočaranje zbog ishoda svoje posete Grku. Od samog početka njihovog razgovora znala je da nećedobiti odgovor dok ne ode u krevet s njim. Tako je moralo da bude. Čovck kakav je Niko Kara-manlis nikada sene bi zadovoljio dok sve ne utvrdi.Ipak, vredelo je pokušati. Nikad se ne zna. A nije bilo mnogo muškaraca koji su imali toliko novca koliko je njojpotrebno. Grci i Arapi. Izgleda da su oni bili jedini koji uspe-vaju u ovom rastrzanom ekonomskom svetuneprestanog nedostatka snage.A od te dve grupe, više je volela Grke. Oni barem nisu bili toliki stranci. Bili su Evropljani.Bacila je pogled na sat dok se auto kretao autoputem. Svetleće brojke pokazivale su devet i četrdeset pet.Pritisnula je dugme i sačekala da se staklo koje odvaja vozača od putničkog dela podigne i zatvori. Uzela jetelefon između sedišta i javila se kući.280Harold Robins- Residence de la Beauville - čuo se batlerov glas. ~ C"est Madame - rekla je. - Ima li poruka?- Samo jedna, madam - odgovorio je. - Markiz je zvao i zamolio da mu se javite odmah, bilo u koje doba dadođete. Rekao je da je veoma hitno i da će biti kod kuće ćelo veče.- Hvala, Ži! - kazala je i spustila slušalicu. Oklevala je malo pre nego sto je pozvala Morisa. Trenutno nije imalaželju ni sa kim da razgovara. Ali onda je podigla slušalicu i pozvala ga.Njegov promukli glas čuo se iz slušalice: - Oui?- Žanet ovde.Glas nm je bio ispunjen uzbuđenjem. - Gde si ti? Pokušavam da te dobijem ćelo popodne.- Na autoputu iz Neija - rekla je.Zakikotao se......Tucala si se sa Grkom. Mogao sam ja da tikažem da je to gubljenje vremena.- Otkud znaš da je to u pitanju? - pitala je.- Sada je deset do deset - rekao je. - Daje bilo nešto, ti bi još bila lamo.iznervirala se. - Zovem te zato što si rekao da je hitno.- 1 jeste - kazao je. - Moram da govorim s tobom. Možeš li da dođeš ovamo večeras?- Zar to ne može da čeka do sutra? - pitala je.- Ne - odgovorio je. - Sećaš li se šta smo razgovarali pre nekoliko godina kada sam ti dao milion franaka?- Pričali smo o mnogo stvari - oprezno je odvratila.

- Ne želim da pričam preko telefona - kazao je. - Radi se o tvojoj majci i banci u Švajcarskoj. Ovde mi je čovekkoji ima zanimljive podatke za nas, ali neće da ih saopšti nikome osim tebe.Razmišljala je kratko, a onda se setila. Moriš je imao suludu ideju da je njena majka ostavila hrpu zlata načuvanje u švajcarskoj banci. Takođe je smatrao da je Johan oduvek znao za to i da je uzeo zlato za sebe. -Dolazim - rekla je. - Treba mi otprilike sat vremena.Prekinula je vezu i ponovo spustila staklo. - Rene.Zbogom, Žanet281- Oui, madam - odgovorio je ne osvrćući se pozadi.- Idemo u markižev stan na II Sen Luju.- Merci bien, madam.Pritisnula je dugme i staklo se ponovo podiglo. Na autoputu nije bilo saobraćaja. Ne bi trebalo da putuju više odsat vremena. Hitro je otvorila tašnu i potražila bočicu u njoj. Ako već treba da se suoči s Morisom, neće biti naodmet da bude budna.Zaklonivši šakama lice da je vozač ne bi video u retrovizoru, brzo je uzela dva kratka šmrka, a onda vratilabočicu u tašnu i zavalila se. Trenutak kasnije osetila je kako joj se u glavi razbistrava. Mozak su joj preplavilasećanja.Bilo je to pre šest godina. Tada se radilo o tome da treba da isplati Kerola i tražila je novac da ostane u ovomposlu. Sada je trebalo da isplati „Kensingtonske tkačnice" da bi mogla da zadrži upravu nad svojim poslom prenego što oni sve upropaste tako što će se sjediniti sa još jednim ogromnim konglomeratom. Ništa se nijepromenilo, osini uspeha.A u ovom trenutku, rezultat uspeha je bio taj daje porasla cena slobode. Deset miliona dolara. Šest godina ranijeto je vredelo samo nešto više od milion dolara. Ali onda su tu bili Loren i Patrik.Sada nije bilo nikog osini nje.Prošlo je šest godina od noći kada su prikazali crvenu kolekciju i kada su poslerevije ona i Žak otišli do Morisa. Bilo je veoma čudno stoje on još bio budan i kao da ih je očekivao. Odmah jeprešao na stvar. - Uprskala si dogovor s Kerolom?- Da - odgovorila je.- Onda ti je poznato i to da je Filip potpisao za njega? U njenom glasu osetilo se iznenađenje. Bacila je poglednaŽaka, a onda ga vratila na Morisa. - Kako si saznao? - Ali dok je postavljala pitanje, znala je odgovor.„Pešovani" su imali svoj svet u kojem nije bilo tajni.On se nasmešio ne odgovorivši joj. Ušao je njegov sluga sa poslužavnikom na kojem su bili kafa i sendviči,spustio poslu-ženje na stočić i izašao iz sobe. Moriš ih je pozvao da se posluže. - Pomislio sam da biste neštomogli da pojedete.Gledala ga je. - Šta još znaš, Morise?- Do Filipa je došao preko Marlona - odgovorio je. - Ali sada to nije važno. C"estfait. To je gotovo. - Prišao jestočiću i sipao kafu u šoljice, pa joj je pružio jednu. - Uzmi - kazao je skoro nežno. - Topli napitak će nam svimaprijati.- Hvala. - Srknula je kafu. Bio je u pravu. Počela je bolje da se oseća.- Koliko je potrebno da skineš Kerola s vrata? - pitao je.- Milion franaka - odgovorila je.Dugo je posmatrao bez reci, a zatim otišao do pisaćeg stola i otvorio jednu fioku. Brzo je izvadio čekovnuknjižicu, ispisao ček i pružio joj ga.Pogledala je u ček. Milion franaka. Onda je pogledala u njega. - Ne znam šta da kažem.Opet se nasmešio. - Ne treba ništa da kažeš. Mi smo porodica.283Zavrtela je glavom u neverici. Ovo nije ličilo na Morisa. Ćutala je.- Ali time si sredila samo Kerola - upozorio ju je. - Ovo ne rešava stvarni problem. Na koju stranu sada?- Naći ću nekog drugog za saradnju - rekla je. - Posle večerašnje revije to ne bi trebalo da pričinjava prepreku.- Patrikova kompanija "Rirdon grupa" upravo je kupila "Kensingtonske tkačnice" u Americi i čujem da suzaintereso-vani za konfekciju - rekao je Žak. - Siguran sam da bi Patrik bio od pomoći u tome. A ima i drugih.- Treba raditi brzo - kazao je Moriš. - Ne smeš dozvoliti da izgubiš zamah koji ti je ova revija dala.- Znam to - rekla je Žanet. - Žak ide u London sutra ujutru da sagleda prilike, tamo.Žak je pogledao, ali ništa nije rekao. Upravo je prvi put čuo za to.- U tom slučaju možda bi Žak trebalo da ode kući i malo se odmori da bi mogao da porani - kazao je s osmehomMoriš.- Biće mi dobro - brzo je rekao Žak.Moriš se opet nasmešio. - Siguran sam da hoće. Ali ima nešto što bih voleo da razgovaram sa Žanet. Porodičnestvari.

Žak je pogledao u Žanet. Ona mu je neprirnetno klimnula glavom. - Onda ću učiniti tako - kazao je. Pružio jeruku Morisu. - Dodao bih svoju zahvalnost Žanetinoj.- Ne morate da se zahvaljujete - branio se Moriš. Sačekao je da se vrata za Žakom zatvore, a onda joj ponudiofotelju ispred svog pisaćeg stola. - Sedi. Mora da si iscrpljena.Potonula je u fotelju i nemo ga posmatrala.- Hoćeš li konjak? - pitao je. Klimnula je glavom.Napunio je dve čaše i jednu joj pružio, a onda i sam seo za sto. Podigao je čašu. - Živeli.Otpila je gutljaj. Osetila je kako je tečnost greje dok silazi niz stomak. I dalje nije govorila.- Da ii Loren ostaje u Parizu? - pitao je.284Harold RobimOdmahnula je glavom. - Ne. Sutra ide u Sen Trope s Patrikom. Ja neću ići do vikenda.Klimnuo je glavom. - Ova kolekcija bi trebalo da učini svoje. Uz malo sreće, po meni bi mogla i da zaradiš ovegodine.- Čim zaradimo, vratiću ti novac - kazala je. Mahnuo je rukom. - Nije to važno. Ne brine me to, zaista. Popila jejoš jedan gutljaj konjaka. - Dobro, Mori se. Sadasmo sami. Možeš da prestaneš da se igraš. Šta ti tačno hoćeš?Nasmejao se. A onda mu je smeh nestao iz glasa. - Novac. Koji drugi motiv bih imao?- Koliko? - pitala je.- Dvadeset miliona dolara - rekao je.Piljila je u njega. - Ti si lud. Moj posao ne donosi toliki novac.- Ne zanima ine .tvoj posao - rekao je. - Ne želim da učestvujem u tome. Nije mi važno ni da li ćeš mi vratitizajam ili ne.- Pa gde onda očekuješ da nađem toliki novac? - pitala je.- U banci u Svajcarskoj - kazao je. - Kada je tvoja majka prešla iz Francuske u Švajcarsku da se nađe sgeneralom, otišla je u automobilu čije su stranice i vrata bili ispunjeni zlatnim "napoleonima". Ništa od toga senikada nije pojavilo.- Otkud znaš za to?- Znam - odgovorio je. - Samo nisam nikada bio u stanju da dokažem.- Da li si pitao majku?- Da - odgovorio je. - Ali ona je, naravno, poricala. S obzirom na ono što je osećala prema meni, nisam niočekivao da mi kaže. - Ćutao je trenutak. - Johan zna gde je to.Zurila je u njega. - Otkud ti ta ideja? Nasmešio se. - Isplatio te je, zar ne?- Taj novac je dobio od svog tasta.- To je ono što je želeo da svi pomislimo -- kazao je Moriš. - Ali to sam proverio. Ništa nije dobio od tasta. Nepre nego stoje preuzeo preduzeće i spojio ga sa starčevom kompanijom.Zbogom, Žanet285- To je tačno - kazala je Žanet - kako da otkrijem šta je posredi?- Ne znam - rekao je Moriš. - Ali pre ili kasnije moraće da izađe na videlo. Vremenom sve izađe. A kada se todesi, ja ću ti biti ortak.Dovršila je konjak. - Ne mogu da verujem. Nasmešio joj se. - Verovala ti ili ne, da li smo se dogovorili?Nasmejala se. - Ako je to sve što želiš, dogovorili smo se.- Daću da se napravi ugovor ujutro - kazao je Moriš. -Oboje ćemo ga potpisati.- Ti zaista veruješ u to, zar ne? - pitala je.- Da - kazao je.Ustala je. - Ovo je bio jako dugačak dan. Mislim da je vreme da pođem.On nije ustao. - Sećaš li se kada si bila devojčica da si nosila crne gaćice za mene? Da li ih i dalje nosiš?- Ne. - Nasmcšila mu se. - Sada sam odrasla. Sada ih ne nosim uopšte.Nasmejao se i ustao iz fotelje daje otprati do vrata. Otvorio ih je, a ona se okrenula i poljubila ga u obraz. - Lakunoć, Mori se.Zagledao se u nju. - Sledeći put kada budeš videla Johana, zašto ga jednostavno ne upitaš za ovo?- Nisam ga videla skoro deset godina. Zašto misliš da bih mogla sada da ga vidim?- Nikad se ne zna - rekao je. - Ali ako ga budeš videla, seti se da ga pitaš.A nede!;u dana kasnije, posle vikenda u Sen Tropeu, ona se ipak videla s Johanom. Ali nikada nije postavila topitanje. Bilo je tako glupo da neko poveruje u to. Otvorila je vrata i on je stajao tu, oduzet vraćanjem u prošlost.Tanja. Samo što nije izgovorio njeno ime naglas. Bila je ista majka.- Johane! - uzviknula je i uzela ga za ruku i uvela u apartman. Zatvorivši vrata za njim, poljubila gaje u oba obra-za. - Johane - ponovila je.286Harold Robins

Odjednom se osetio čudno i ukočeno, isto kao što se ose-ćao s njenom majkom. - Žanet - rekao je. Ali čim jeizgovorio njeno ime, čudno osećanje gaje napustilo. Treptao je očima. -Iskreno sam srećan što te vidim - rekao jei zaista je tako mislio.Ona se nasmešila. A i osmeh je bio nalik na majčin. - Nisam pomislila da ću te videti u Njujorku.- Došao sam na sastanak odbora - kazao je. - A kada sam čuo da si u gradu, morao sam da te pozovem.- Drago mi je što si se javio - rekla je. - Mogu li da ie poslužim nekim pićem?- Samo kalom - odgovorio je. - Imam još sastanaka popodne.- Nisi se promenio - nasmešila se. - Kafu je već spremna. - Prišli su stolu i seli. Za trenutak se zagledao krozprozor. Bilo je toplo u Njujorku. Central park je bio pun ljudi, a zgrade na Zapadnoj strani su lelujale u vrelini,ali u zatvorenom apartmanu na dvadeset drugom sprat u hotela „Pjer" bilo je lepo i ugodno zbog klima-uredaja.Posmatrala ga je dok im je sipala kafu. Johan se promenio. Primetila je kod njega jako osećanje samopouzdanjakoje ranije nije imao. Možda zato što mu je plava kosa posedela, možda zato što je bio nešto teži, možda zato štose oblačio kao Amerikanci, manje uštogljeno nego što je radio u Evropi. Ali možda najviše zbog toga što jedelovao zadovoljno.- Bez šećera - rekao je smeškajući se. - Moram da pazim na liniju. Ona se nasmejala. - Svi pazimo.Uzeo je šoljicu. - Pričaj mi o Loren. Da li uživa?- Mislim da uživa - odgovorila je Žanet. - Upravo sada je na jahti jednog mog prijatelja na Sardiniji. Videle smose u Sen Tropeu za vikend.- Da li je i njen prijatelj tamo?- Harvi? - pitala je.- Da.Klimnula je glavom.Zbogom, Žanet287- Loren ga poznaje godinama - kazao je. - A Hajdi se uvek brine zbog njega. Misli da on loše utiče na nju.Žanet se nasmešila. - Mislim da Hajdi nema zbog čega da brine. Harvi je sladak dečko i Loren ga vrti oko malogprsta, a ne on nju.Johan se nasmejao. - To joj i ja govorim.- Kako je Hajdi? - pitala je Žanet.- Veoma dobro - odgovorio je Johan. - Oboje smo dobro. I veoma srećni. - Pogledao je po apartmanu. - Pomisliosam da će i Žak biti ovde.- Morao je da ode na neki sastanak - rekla je Žanet. -Zamolio me je da te pozdravim i da ti se izvinim što nijemogao da te sačeka.- Razumem - kazao je Johan. Pogledao je. - Šta se desilo s tobom i Kerolom?- Zar ti nije ispričao?Johan je klimnuo glavom. - Naravno. Ali to je bila njegova verzija. Voleo bih da čujem i tvoju priču.- Ne postoji moja priča - rekla je Žanet. - Jednostavno, on je hteo da radim neke stvari koje ja nisam želela.- Kakve stvari?Pogledi su im se sreli. - Hleo je da Loren nastupa u promocijama. Rekla sam da to nije postojalo u našemugovoru... Ona je samo tada učestvovala na reviji i nikada više. To nije njen način života. Kada je to čuo, počeoje da navaljuje. Vratila sam mu novac. To je sve.Johan je klimnuo glavom. Srkao je kafu. - Kazao mi je da te Filip Fajar napušta i prelazi kod njega.- To je tačno - rekla je Žanet.- Da li će ti to nauditi? - pitao je. - Zato što mogu da ga zaustavim ako hoćeš.Žanet je odmahnula glavom. - Ne moraš ništa da predu-zmeš. Filipov ugovor ionako ističe ove godine, a nisam ninameravala da ga obnavljam. Prevazišla sam ga na razne načine i smatram da se moda kreće sasvim u drugompravcu. Želim da budem slobodna da pratim taj pravac bez borbe sa sopstve-288Harold Robinsnim kreatorom na svakom koraku. To sam naučila na ovoj kolekciji.- Ali finansijski? Čuo sam da si imala teškoća.- To je istina - rekla je. - Ali sredila sam ih. Barem ćemo dosta zaraditi ove godine. To će biti od pomoći.- Znaš da uvek možeš meni da se obratiš - rekao je. Pogledala ga je za trenutak, a onda trepnula i klimnulaglavom. - Oduvek sam to znala, Johane - rekla je. - Čak i kada mi je bilo najgore.Žak je sedeo turobno raspoložen na sedištu do Žanetinog dok se avion na letu ,,Er Fransa" broj 070 dizao sameđunarodnog aerodroma „Kenedi" u nebo nad Njujorkom. Žanet je pogled sa prozora skrenula ka njemu. --Prelećemo preko Kipa slobode.- Daje bilo po mome, drugačije bismo to uradili - prebacivao joj je.Iako ne raspoložena, nasmešila se. - Ništa nismo izgubili -rekla je. - A mnogo smo naučili.- Naravno da smo naučili - gorko je odvratio. - Naučili smo kako smo zaista glupi i naivni.

- Osećaćeš se bolje kada popiješ nešto - rekla je.- Potrebno mi je više od toga - rekao je. - Čim isključe znak za pojaseve i pušenje, idem u klonju da dobrošmrknem nekoliko puta.Nasmejala se. - Biću odmah iza tebe.- Do đavola! - ljutio se. - Kako smo mogli da budemo tako glupi? Oni su hteli Živanšija od početka. Nisu bili nitoliko pošteni da nam kažu da je "Rirdon grupa" već pregovarala s njim.- To im ne zameram - rekla je. - Da sam ja na njihovom mestu, i sama bih radije tražila Živanšija nego Žanet. Nakraju, on se već dokazao. I postao je jedan od najboljih.Zbpgom, Žanet289- Dovukli su nas čak ovamo samo da bi izvukli podatke od nas - rekao je.- I mi smo izvukli od njih - odvratila je. - Sada barem znamo šta traže. Osim toga, ni sa Živanšijem još nisupotpisali. Možda nikada i neće. Njemu je nezavisnost mnogo potrebnija nego nama.Tiho zvonce oglasilo je da se gasi svetio koje obavezuje na vezivanje pojaseva i zabranu pušenja. Žak je skočiona noge. - Dupli viski sa ledom - rekao je stjuardesi kada je pošao u toalet.- Šampanjac - naručila je Žanet i sama ustajući. Sačekala gaje ispred toaleta i preuzela bočicu od njega kada jeizašao. -Da li se sada osećaš bolje?- Ovo mi je dobro došlo - kazao je mrzovoljno. - Do sada je ovo jedina dobra sirana celog putovanja.Zaključala je vrata i pogledala se u ogledalo. Svetla u toaletima u avionima nikada nisu bila laskava. Delovala jeumorno. Ispod očiju je imala tamne senke. Otvorila je bočicu i pomoću zlatne kašičice uzela dva šmrka. Dubokoje udisala da bi kokain prodro u nju. Osetila je kako je podiže. Stavila je malo na prst i utrljala u desni. Svideo jojse ukus. Zatvorila je pažljivo bočicu i stavila je u tašnu.Opet se ogledala. Više nije delovala onako umorno. Hitro je popravila šminku - malo pudera ispod očiju najagodice, sjaj za usne i mogla je da se vrati na sediSte.Žak je ustao da je propusti. Pružio joj je čašu šampanjca i podigao svoje piće. - Živeli - rekao je. - Izgledaš bolje.- Eto šta malo šminke može da učini - nasmejala se. Oboje su srknuli piće. - Šta sada? - pitao je Žak. Slegnula jeramenima. - Videćemo. Ove godine ćemobarem nešto zaraditi, pa nećemo biti u neposrednoj opasnosti.- Veruješ li da je Johan mislio ozbiljno kada ti je rekao da možeš od njega da tražiš novac? - pitao je.- Sigurna sam da jeste - rekla je. - Ali neću mu tražiti. To bi značilo da živim zauvek u majčinoj senci i da nikadane postanem svoj čovek.290Harold RohinsĆutao je neko vreme. - Šteta što tvoj prijateij Patrik nije uključen u porodični posao. Da jeste, verovat.no bismoto isterali.Zamišljeno gaje pogledala. Imao je Patrik svojih ćudi. Ali pod određenim uslovima ona bi mogla da ih usmeri daidu njoj na ruku. Trenutno nije imala šta da izgubi. - Možda još to možemo - rekla je.Svetla su bila uključena, ali je vila delovala prazno kada su Loren i Harvi ušli oko ponoći. Harvi je spustiokofere. -¦ Možda se još nije vratila iz Njujorka - rekao je.- Rekla je da će se vratiti za vikend - - odgovorila je Loren. Žanetin glas se začuo sa balkona na vrhu stepeništa: -Loren?- Da - viknula je Loren. - Nadam se da te nismo probudili.- Niste - rekla je Žanet. - Jedan prijatelj iz luke javio mi je pre pola sata da ste upravo stigli, pa sam se obukla dapođem da vas dočekam. Je li i Patrik s tobom?- Ne - odgovorila je Loren. - Samo Harvi. Patrik je želeo da legne rano. Da li je u Njujorku sve dobro prošlo?- Odlično - rekla je Žanet. - Videla sam se s Johanom. Pozdravlja te. Jeste li se lepo proveli na Sardiniji?- Bilo je sjajno - rekla je Loren. - Plaže su velike i mirne. Nije kao ovde.Žanet je silazila niza stepenište. Bila je odevena u prozirnu crnu bluzu i tesnu, veoma kratku suknju, što je običnonosila u Sen Tropeu. Oči su joj se sijale, a na obrazima je imala šminku sa zlatnim prahom. - Šta je s noćnimživotom? - pitala je. - Ćula sam da je tamo otvorena odlična diskoteka,- Nismo izlazili noću. Jednom ili dva puta srno išli u restoran, ali smo uglavnom ostajali na brodu - odgovorila jeLoren. - Kao da se i nije nešto naročito dešavalo.- To baš ne liči na Patrika - rekla je Žanet, - On je uvek raspoložen za izlaske.Zbogom, Žanet291- Odoli ja u krevet - objavio je Harvi. - Biće dobro za promenu da spavam u krevetu koji se ne pomera. I dalje seosećam kao da hodam po palubi.- Proći će te to do jutra -- smejala se Žanet dok se on peo uza stepenice.Loren je sačekala da Harvi zatvori vrata njegove sobe, pa se okrenula ka Žanet. - Imam jedan džoint. Hoćeš li daga podelimo?

- Naravno - odgovorila je Žanet. Posmatrala je Loren kako pali džoint. - Da li je sve u redu? Deluješ veomaozbiljno.- Sve je u redu - brzo je odgovorila Loren i dodala joj džoint.Žanet je povukla dim. - Imaš li problema s Harvijeni? -¦ Ne. - Loren je odmahnula glavom. Pogledala je u sestru.- Sta misliš o Patriku? Ozbiljno.- Patrik je dobar - odgovorila je Žanet. - Vedar je i veseo i voli da se provodi.- Rekao mi je da ju bio zaljubljen u tebe i daje hteo da se oženi tobom - rekla je Loren.Žanei se insmejala. -- Ili je bio naduvan, ili pijan ili luckasto raspoložen i ,!i-:"-iim da je jedini razlog što me jezaprosio bio taj što je znao da neću pristati. - Onda je primetila izraz Loreninog lica. - Da li te uznemirava?Loren je zatresla glavom. - Zapravo ne.- Pa šta je onda?Loren joj se zagledala u oči. - Jesi li zaljubljena u njega? Žanet se nasmejala. - U Patrika? Nikada. On je finmomak, ali ja sebe ne vidim uz njega.Izvesno olakšanje pojavilo se u Loreninim očima. - Sada se osećam bolje.- Zašto? - A onda je, pre nego Sto je Loren stigla da odgovori, Žanet shvatila. - jesi li se ti zaljubila u njega?- Jesam - odgovorila je Loren, spustivši pogled za trenutak, a onda ga opet đignuvši. - I on kaže daje zaljubljen umene i da hoće da se oženi mnome. Ali nisam htela da muZ9ZHarold Robinsodgovorim dok ne saznani šta ti osećaš. Nisam želela da se isprečim između vas.- Između Patrika i mene nema ničega što bi ti mogla da poremetiš - brzo je rekla Zanet. Uhvatila je Loren zaruku. -A! i ti si još defe, imaš samo sedamnaest godina. Jesi li sigurna đa Doznaješ sebe dovoljno, da si sigurna usvoja osećanja?-- Znani šta oseć"am prema njemu -- kazala je Loren. - Vo-<im ga. Ali rekla sam inu da se ne bih udala odmah.Ne pre osamnaeste godine...... A ufa je on rekao? - pitala je Žanet.¦•¦ Rekao je da je lo u redu. Ali želi odmah da objavi našu: t".i"OU.Zanct je ćutala kratko. - Jesi li vodila ljubav s njim?- Nisam još - odgovorila je Loren. - Nisam želeia dok sasvim ne razjasmin svoj položaj.- S7;- je hiio s one njegove dve prijateljice? - pitala je Žanct.- Otišle su siiiradan po dolasku na Sardiniju - odgovorila je Loren. - Pulrik ini je rekao da je s lim gotovo.Ozbiljno je počeo da razmišlja o tome da se uključi u posao, kao što je njegov otac žeieo.Zanet je povukla dim, a onda vratila džoint Loren. Nasme-šila se bojažljivo. - Onda mora da ima ozbiljne nameres tobom - rekla je. - Jer pravo je čudo da je uopšte i razmišljao da počne da radi.•¦- On stvarno zna mnogo toga o poslu - brzo je uzvratila Loren. - Jedino stoje Patrikov otac imao odveć važnuulogu u poslu da ie on pobegao od njega. Ali otac mu više nije živ.Žane! je klimnula glavom. Mogla je to da prihvati. Sagnula se i poljubila Loren u u obraz. - O tome ti treba daodlučiš, draga - rekla je. - I kakvu god odluku doneseš, možeš da računaš da ću te u tome podržati.Loren je spontano zagrlila. - Drago mi je. Mama i tata će se izbezumiti kada im budem rekla.- Sigurno ćemo uspeti da ih urazumimo - rekla je Zanet pokazavši glavom ka stepeništu. - Da li on zna išta otome?Zbogom, Žanet293Loren je odmahnula glavom. - Ne. Nikome nisam želeia ništa da kažem dok ne popričam s tobom. Sada mogu injemu da saopštim.- To može da čeka do ujutro - rekla je Žanet. - Uznemi-riće se. On je zaljubljen u tebe.- Harvi? - Lorenin glas je bio pun neverice. - Ništa ti ne znaš o nama. Mi smo već godinama drugari. Neće ga touopšte uznemiriti.Rekla je to, ali istog momenta dok je izgovarala reci, shvatila je da uopšte neće biti tako.U njegovoj sobi je gorelo svetio. Primetila gaje ispod vrnia dok je prolazila pored njih. Zastala je za trenutak, aonda tiho kucnula. Čula ga je kako se kreće po sobi, ali nije odgovorio. Kucnula je opet. Glasnije ovog puta. -Harvi,Glas mu je bio prigušen. - Da?- Jesi li u krevetu? - Odjeknulo je pitanje u hodniku. Posle nekoliko sekundi otvorio joj je vrata : zastao nanjima. - Šta hoćeš? - upitao je. Glas inu je bio proinukto.- Hoću da razgovaram s tobom - kazala je.Ćutao je i samo je posmatrao, a onda se naglo odmakao. ¦-Dobro.Na krevetu mu je stajao otvoren kofer, a odeća pored kofera. Okrenula se ka njemu kada je zatvorio vrata. - Štato radiš? - pitala ga je.

Prošao je pored nje do kofera i u njega ubacio gomilu majica. - Šta misliš da radini? - pitao je. Nije sačekaoodgovor. -Idem kući sutra.Bez reci ga je gledala dok je slagao košulje u kofer. -Nemaš razloga da ideš - rekla je.Okrenuo se i pogledao je. Uvredenost koja se osećala u njegovom glasu zapažaia mu se i u očima. - Nemam?Nisam ja tako glup. Verovatno misliš da sam budala.- Ne mislim da si budala, Harvi - nežno je rekla.294Harold RobimOkrenuo je lice od nje. Nije želeo da primeti da mu se pogled zamaglio. Glas mu je bio napet i stegnut. - Nije mini bilo stalo da dođem u Evropu. Došao sam da bih bio s tobom.- Možeš da ostaneš sa mnom - rekla je.Zagledao joj se u oči. - Znaš da ne mogu. 1 ja znam da ne mogu. Pa koga onda pokušavaš da zavaraš? - Nijeodgovorila, pa je on nastavio. - Zar misliš da nisam primetio šta se događa? Šta se dešava između tebe i Patrika?- Ništa se nije desilo - rekla je.- Ne? - u glasu mu se osećaia zluradost, koja je i njega samog iznenadila. - Mogao sam da odem sa broda s onedve devojke, a ti ne bi ni primetila da me nema.- Harvi, Harvi - meko je rekla i prišla mu. Stavila je ruke na njegove. - Mi smo prijatelji. Želim da ostanemoprijatelji zauvek.Zagledao joj se u lice i više nije mogao da zadrži nalet suza. Zagrlio je i priljubio njenu glavu uza svoje grudi. -Znaš, Loren - kazao je promuklim glasom. - Oboje smo bili deca. Ali oduvek sam znao da te volim. Ali klinci negovore o ljubavi. To je za odrasle i smatrao sam da ima vremena za to. Možda sam pogrešio, ali nije mi padalona pamet da ćeš se zakačiti za matorca.I Lorcn se rasplakala. - Nije on matorac - šmrcala je ."agniurena u njegove grudi. - Nema još ni trideset godina.- Opet je dvanaest godina stariji od tebe. To je mnogo.- Nije mnogo - bila je uporna. - Moj otac je šesnaest godina stariji od mame.1 čudno priča - kazao je Harvi. - Nikada ne razumem ni roči ođ onoga što priča. Pola vremena moram danagađam šta je. hteo da kaže. Zašto ne govori engleski kao i svi mi?- Zato što je Englez - rekla je. - A oni govore drugačije od Amerikanaca.- Kladim se da mnoge stvari rade drugačije od Amerikanaca - rekao je.Nežno je stavila prst na njegove usne da bi ga sprečila da govori i zagledala mu se u lice. - Harvi, udaću se zanjega.Zbogom, Žanet295Osetila je kako mu se vilica opušta ispod njenog prsta, a usta su mu se otvorila kada je odgurnuo od sebe.Zabezeknuto je posmatrao. - Do đavola! Tvoji će te ubiti!- Ne, neće - rekla je.I dalje je zurio u nju.-Ovo je zaista ozbiljno-rekao je.- Znam. I malo zastrašujuće.- Aha - rekao je. Razmislio je trenutak. - Jesi li sigurna da ne prenagljuješ?- Sigurna sam - rekla je. - Zaljubljena sam u njega.- Oh, brate! - uzviknuo je. - Ovo je da poludiš. Udaja i sve to. Pa to je za ceo život.- Da - rekla je.Otišao je do kofera i doneo jednu bočicu. - Ovo je sve što je ostalo od "broja trinaest". Čuvao sam ga za teškeprilike, kao što je ova sada.- Kako on deluje? - pitala je dok je on zavijao džoint.- Daje ti samopouzdanje - objašnjavao je. - Daje ti osećaj da nema stvari s kojom ne možeš da se nosiš.Valijum ga je obeznanio i ničeg nije bio svestan dok ga kožni kaiš po leđima nije ošinuo i probudio. - Šta kogđavola? - promrmljao je okrenuvši se u krevetu da bi upalio svetio u kabini.- Gospode! - viknuo je kada ga je kaiš ponovo pogodio baš kada je upalio svetio. Zurio je u Žanet koja je stajalauz krevet i u njene grudi koje su se snažno dizale i spuštale ispod prozirne crne bluze oivičene ukrštenimtregerima njene kratke kožne suknjice. Podigla je kaiš, a on je na trenutak ugledao njene jake bele butine ispodsuknje, a iznad crnih kožnih čizama koje su dopirale skoro do bedara. Pokušao je da se okrene i izbegne udarac,ali ga je stigao po rukama. - Jesi li luda? -urliknuo je.- Ti, skote, ljigavi! - kazala je hladnim glasom. - Kazao si da voliš batine? Pa, sada ćeš dobiti batine kao nikada uživotu!296Harold RobinsKaiš je pao još jednom i on je skočio od bola. - Slani! -vikao je. Iskočio je nag iz kreveta i potrčao ka kupatilu.Nemilosrdno ga je pratila i udarala kaišem. Sakrio je lice u ugao kabine i ostavio leda izložena udarcima. Poslenekog vremena počeo je da plače, noge su mu se tresle, pa se srušio na pod i pokrio lice šakama.- Molim te - rekao je detinjim glasom. - Nemoj više da me kažnjavaš. Biću dobar. Uradiću sve što kažeš.

Njen glas je i dalje bio hladan. - Lizi mi čizme, ti, malo đubre!- Da, da - rekao je kroz plač i dopuzao do nje na kolenima. Naslonio je lice na bližu čizmu i počeo da je liže.Kaiš ga je pogodio posred leda. - 1 drugu.- Da - kazao je i prešao na drugu čizmu. - Pusti me da ti budem rob.Kaiš se ponovo spustio na njegova leda. -- To je sve što želiš da budeš?- Da - prošaputao je. - Tvoj rob. Samo to.Udarila ga je po licu. - Lizi mi pičku - naredila je podižući prednji deo suknje.Podigao se na kolena i zario lice između njenih nogu. Ona mu je stavila ruku na teme pritiskujući mu glavu uzasebe. -Brže lizi - naređivala je.Pomamno je pomerao glavu uz nju, a rukom posegnuo ka svom ukrućenom udu i počeo da masturbira. Iznenadase njeno koleno pokrenulo i drmnulo ga ispod brade tako da je pao na uznak.Kaišem ga je udarila po ruci. - Nisam dala dozvolu svom robu da se igra svojim petlićem - hladno je izgovorila iotišla na drugu stranu kabine i sela u fotelju da ga posmatra.On se naslonio leđima uza zid i, podigavši kolena na grudi, čučao je i zurio u nju, a suze su mu se slivale nizobraze. Vladala je tišina. Zapalila je cigaretu i dugo niko nije ništa govorio.Konačno, on je prekinuo tišinu. - Ljuta si na mene.Zbogom, Žanet297- Ja se ne ljutim na svoje robove - rekla je. - Samo sam razočarana.Nije odgovorio.- Nisi dovoljno muško da sebi nađeš pravu ženu nego si izabrao dete. - Ugasila je čizmom cigaretu u tepih. - Dali si joj ispričao kakav si u stvari? Da voliš da budeš rob, da si voajer? I da te, zapravo, jedino to i uzbuđuje?Cutao je.- Sta misliš kako će se ona osećati kada to otkrije? Da li misliš da će onda poverovati u tvoje priče da je voliš, daćeš početi da radiš i postati čovek kakav je bio tvoj otac?- Ali ja stvarno to mislim - viknuo je. - Ja je zaista volim. Već sam poslao telegram u firmu da stižem na posao.Počela je da se smeje. - Koliko će to da traje? Jedan mesec, možda dva. A onda ćeš poželeti da opet budeš rob.Suze su se ponovo slivale niz njegove obraze. Dopuzao je do nje i, klečeći kao u molitvi, skupio dlanove isprednjene fotelje. - Nemoj joj reći - preklinjao je. - Molim te, nemoj da joj kažeš.Gledala ga je odgore bez reci.- Obećavam da ću biti dobar- kazao je. - Ona je poslecinja prilika koja mi se ukazala.- Kazao si da ćeš početi da radiš? - pitala je.- Da, jesam.Duboko je udahnula. - Onda bih mogla da ti pružim priliku. Ali prvo moraš da se dokažeš.- Sve ću učiniti - rekao je. - Samo mi pruži priliku.- Tiče se tvoje kompanije - rekla je.- Svejedno mi je - uveravao je. - Samo nemoj da joj kažeš.Ustala je i lagano počela da se svlači. Kada je na kraju stala iznad njega, bila je potpuno naga, osim što je nosiladuboke crne čizme. Podigla je kaiš iznad glave i uz fijuk. ga udarila njime po leđima. Na koži su mu se pojaviliotoci, a ona gaje udarala i udarala sve dok se konačno nije sklupčao ispred nje, u punoj erekciji. Onda je prestaia,a grudi su joj se nadima-298Harold Robinsle od napora, - Da li bi voleo da me vidiš kako se tucam s tvojim Afrikancem? - hladno ga je pitala.- Da, da - odgovorio je i počeo divlje da masturbira. Ponovo ga je udarila kaišem. - Onda prestani da se igrašsvojim bednim petiićem dok ti ja to ne dozvolim, robe. Dovedi ga ovamo.Zagledao se u nju. - Nećeš reći Loren?- Neću, robe, ako budeš radio što ti kažem - rekla je prezrivo. - A sada, dovedi ga ovamo.Posmatrala ga je kako uzima slušalicu. Kada je ponovo spustio, počela je da se smeje. - Čemu se smeješ? - pitaoje.- Svima nama - rekla je. - Ceo svet je lud. I svi dobijamo upravo ono što želimo.Bilo je sedam sati ujutro i zlatno sunce je obećavalo još jedan dan nemilosrdne avgustovske žege. Parkirala jeauto u dvorištu svoje vile i izašla iz njega. Prišla je kući iscrpljena, hodajući na kao olovo teškim nogama.Afrikanac je bio baš onakav kakvim gaje Patrik opisivao. Nije bio ljudsko biće. Bio je seks mašina. Njeneprepone i anus bili su otečeni i bolni. Njegovo životinjsko, divlje razarajuće telo nateralo je na niz pomamnih,neobuzdanih orgazama. Sada je samo želcla da uroni u kadu, da se opusti i ode na spavanje. ! nije je bilo briga dali će prespavati ostatak vikenda. Više od onoga stoje prethodne noći učinila nije ni moglo da se uradi.Začula je korake na stepeništu kada je ušla u dnevnu sobu. Harvi je silazio noseći svoj jedini kofer. Zastali suoboje za trenutak, oboje pomalo iznenađeni ovim susretom.- Dobro jutro - rekla je.

Stigao je do dna stepeništa i spustio kofer. U glasu mu se osećala nelagodnost. - Dobro jutro. Nisam očekivao daću zateći ikoga budnog.- Ja upravo stižem kući - rekla je.- Da. - Pogledao je. - Mora da je to bila strava žurka.Zbogom, Žanet299-1 bila je - potvrdila je. Nasmešila se. - Prijalo bi mi malo onog tvog visokokvalitetnog praha za šmrkanje.- Naravno - brzo je rekao. Kopao je po džepu žaketa i izvukao jednu bočicu. Pružio joj je malu plastičnu slamku.-Koka je već prosejana - rekao je. - Samo zahvati malo krajem slamke i ušmrkni.Klimnula je glavom i učinila kako joj je rekao. Koka kao da joj je udarila u mozak i prasnula. - Mori Dieu! -uzviknula je. - Osećam se kao da mi je upravo otkinut vrh glave.Uzeo je natrag bočicu i kruto joj se nasmešio. - Dobro te je udarilo, ali bićeš dobro za koji sekund.Bio je u pravu. Odjednom je njene iscrpljenosti nestalo. Pogledala je u njegov kofer. - Zna li Loren da odlaziš?Odmahnuo je glavom.- Zar ne bi trebalo da joj kažeš?- Pokušao sam sinoć, ali je ona samo zahtevala da ostanem.- Pa zašto onda ne ostaneš? - pitala je.Primetila je bol duboko u njegovim očima. - To ništa ne bi promenilo. Zaista. Ona je sada u svom svetu.- Biće joj žao ako samo ovako odeš.- Preboieće - rekao je. - Mogu li da pozovem taksi?- Mogao bi - odgovorila je. - Ali niko ti neće odgovoriti. Previše je rano, a, osim toga, moraju da dođu iz SenMaksima.- A da odem peške u Sen Trope?- Tamo nema taksija. ASi možeš da ideš trajektom do kopna. Tamo ih verovatno ima.- Dobro - rekao je i podigao kofer. - Žanet, hvala ti na svemu.- Nema na čemu - rekla je. - Sta da kažem Loren?- Kaži joj da ćemo se videti kada se vrati kući - rekao je i pošao ka vratima.- Hoćeš li da te odvezem do grada?Zatresao je glavom. - Ne, hvala ti. Umorna si. A i prijaće mi šetnja.- Harvi - pozvala ga je.300Harold Robins301- Da, madam?- Kako da te pronađem? Ne znam ti čak ni prezime, ni adresu.- Loren može da ti je da - rekao je. Onda se zamislio. -Zašto bi me ti tražila?- Nikad se ne zna zašto. - Nije smatrala da treba da mu objašnjava kako je glina koju joj je dao delovala i kako jeupravo u tom trenutku ispituju hemičari u laboratoriji fabrike mirisa. - Mogla bih da se nađem negde u Kalifornijii da mi zatreba društvo za izlazak.Iznenadan osmeh mu se razlio po licu. - Za to možeš uvek da me pozoveš. - Spustio je kofer, uzeo olovku i parčepapira za cigarete iz svog pribora i nažvrljao adresu. Pružio joj je papir. - Za svaki slučaj - rekao je. - _Doviđenja, Zanet.- Ne tako - kazala je dok je uzimala papirić. - Po francuski- Kako je to7 - pitao je.Poljubila ga je u oba obraza. •- Eto, tako. - Nasmešila mu se. - Au revoir,, Harvi.Popela se u svoju sobu i pustila vodu da napuni kadu. Dok se kada punila, otišla je tlo spavaće sobe i počeša dase skida. Brzo je ostala naga. Okrenula se i pogledala u ogledalo. Oči su joj blistale, a lice nije pokazivalotragove prethodne noći. Nasrne jala se za sebe i otišla do prozora da navuče zastore. Nema ničeg boljeg oddobrog seksa da bi žena izgledaia lepo. Samo jedna stvar joj je nedostajala. Toplina i nežnost koju samo ženamože da pruži. Stefani je trebalo da bude tu. Onda bi bilo savršeno.Sa prozora je videla Harvija kako ide niz put s koferom u ruci. Nakratko se sažalila na njega i pomislila da gapozove da se vrati. Onda se predomislila i navukla zastore. Dobro je stoje otišao. Da je ostao, samo bi dodatnootežao situaciju. OvakoLoren neće imati nikog drugog s kim bi podelila svoje tajne. Sve će biti jednostavnije.Vratila se u kupatilo i sipala malo ulja za kupanje u vodu i zaronila u nju. Začudo, uopšte više nije osećaia umor.Mozak joj je grozničavo radio. Bilo je mnogo toga što treba da uradi. Patrik još nije bio svestan toga, aliletovanje u Sen Tropeu je završeno.Nije imala strpljenja da leži u kadi. Ustaia je i uključila tuš. Hladna voda je učinila da joj se f.elo naježi.Nekoliko trenutaka kasnije iv.ašJa je iz kade i ogrnula se bađemantilom. Otišla je u spavaću sobu i pozvala Zakau Parizu.

Glas mu je bio promukao iza sna. - Da?- Budi se - rekla je. - Idemo u London.- Š>a?- Idemo u London - rekla je. - Razgovarala r.arn s Pat-rikom.- On će skloniti ugovor? - Zakov glas ic bio ispunjen uzbuđenjem- Tako je rekao.- Ali i nm li on oviašćenje?- Zato i kičmo u London - odgovorila je. - Da to otkrijemo. Ti odmah kreni i obezbedi mi apartman s pogledomna reku u hotelu "Savoj". Naći ćemo se lamo večeras.Spustila je slušalicu i pogledala na sat. Bilo je osain. Podesila je budilnik na jedanaest, a žalim legla u krevet ipokrila se čaršavom. San od tri sata trebalo bi da joj bude više nego okrepljujući.Kada se probudi, pozvaće Pat rika i reći mu da pripremi avion za let za London. Ako dosad nije znao, sada će mupostati jasno. Ozbiljno je mislila sve stoje rekla. Ako ona ne dobije jgovor, ni on neće dobiti Loren.

Žanet je upalila još jednu cigaretu dok su se približavali Parizu. Nagnula se na sedištu i zagledala kroz prozor.Na svakom izlazu sa autoputa nalazila su se po četiri reklamna panoa. Bez obzira na to s koje strane da dolazite,uvek ćete naići na ove panoe. A svi su pripadali Žanet. I. svaki od njih je imao svoju priču.Prvi pano na koji su naišli s desne strane bio je obasjan jarkom svetlošću kao kontrast tamnoj noći. Crnimpodebljanim slovima preko gornjeg deki panoa jednostavno je pisalo: ŽANET DŽINS. Na slici ispod slova onakleči, visoko uzdignute zadnjice, glave okrenute prema objektivu, i dlanova na obrazu, dok se iaktovimaoslanjala o pod. Manjim slovima postavljenim duž panoa, od vrha zadnjice do nogu, ispisana je rečenica: Le vnii"Far West" [rangais.Priča koja je pratila ovu reklamu bila je sasvim jednostavna. Dogodilo se to jednog jutra u Njujorku, ubrzo poslesklapanja ugovora s „Kensingtonom". Predsednik te kompanije bio je veoma neposredan.- Složili smo se sa svim vašim zahlevima, i nadam. Imaćete svoje butike, svih deset, kao i odeljenja u svimvelikim robnim kućama u Americi. Ali mi se suočavamo s drugim problemom i očekujenio vašu pomoć.- O čemu se radi? - pitala je.- O iniiion metara viška plavog teksas platna - kazao je. -Nažalost, izgubili smo dva velika kupca u korist"Burlingtona", pa ako ne nađemo zamenu za njih, duboko zalazimo u crveno ove godine. A sve dosad nismopronašli nikoga.- A kako bih ja mogla da vam pomognem? - čudila se.- Ispitivali smo tržište. Smatramo da ima mesta za farmer ke čuvenih kreatora po popularnoj ceni. Seri Loran jeveć" naZbogom, Žanet303tržištu, ali on je veoma skup, a obim proizvodnje mu je zanemariv. Izračunali smo troškove i možemo danapravimo dobar proizvod za prodaju po ceni od dvadeset pet do trideset dolara. Ono što nam je potrebno jestevaše ime i šest osnovnih modela. O svemu ostalom sami ćemo se pobrinuti, od proizvodnje do prodaje. Već smosmislili i naziv. "Žanet-džins".- A kako se to uklapa u naš ugovor?- To je posebna stavka. Plaćaćemo vam honorar od deset procenata naše bruto zarade po prodatom paru. Vi se neizlažete riziku, ne treba da ulažete. Samo možete da zaradite. A naša je procena da bi moglo dosta da se zaradi.- Koliko je to? - pitala je.- To se još ne zna. Ali moglo bi da dostigne četvrt miliona dolara godišnje.- Vi pucate na visoko - nasmešiia se. - Biće mi zadovoljstvo da vam pomognem. - Čak i da dobije samo dvadesetpet procenata predviđene sume, ne bi mogla da se požaii.Ali kako se ispostavilo, niko od njih nije očekivao ono što će usledili. Njen udeo u bruto prodaji samo za tugodinu dostigao je skoro milion dolara. A to je, više nego išta drugo, učvrstilo njen položaj u Americi.Naišli su na sledeći reklamni pano, gde je prikazana kako stoji ispred šaltera ,,Er Fransa" i pruža kartu službenikuna rezervacijama. Bila je elegantno odevena u laki kostim za putovanje; na panou su blago bile osvetljenerukavice koje je nosila, faš"na s kaišern preko ramena, lake cipele s visokom potpeticom i kofer s inicijalima

pored njenih nogu. Opet debelim slovima: POUR Li.: MONDE ENTIER (za ceo svet; prim, prev.). Ispod njihnešto sitnije: Janelte Cuir. A onda još sitnijim slovima, naspram svakog od pomenutih artikala: Le Gani, Le Sac,La Choussurc, Le Bagage.Ova prilika joj se ukazala ubrzo posle uspeha „Žanet-džin-sa" u Americi. Vito Montesori, Italijan koji je biovlasnik jedne od najvećih kompanija za preradu kože u Italiji, ponudio joj je ugovor s isključivim pravima. Zbogčinjenice da su mnoga važna imena italijanske kožne galanterije premeslila proizvod-304Harold Robimnju na Daleki istok zbog niske cene rada, i on je poželeo da izrađuje svoju liniju. Opet se od nje tražilo daobezbedi kreacije ili da ih odobri, a on bi preuzeo proizvodnju i marketing. Ali bilo bi veoma zgodno ako uspeda dobije i tržište koje je već uspostavio „Kensington" u Americi. Nema potrebe pominjati, ona je uspela u tome.Ovoga puta, njen deo je predstavljao petnaest procenata i, kao ishod, dobijala je stalni priliv od skoro četvrtmiliona dolara godišnje.Na trećem reklamnom panou stajale su tri njene slike, a ne jedna. Bile su postavljene tako da su delovale kaojedna fotografija, a na njima je ona ležala na pesku u bikiniju, oslonjena na bok i lakat, i pogleda uperenog uobjektiv, zatim je stajala nasmejana na suncu, u kostimu iz jednog dela pripijenom uz teio. i najzad, u kostimu sdubokim izrezom koji ide niz jedno rame i koji je više otkrivao nego što je skrivao. Opet debela slova:JANETTB MAILI.OTS DE BAIN (Žanet-kupaći kostimi; prim. prev.). Ispod ovoga, manjim slovima: Pour IcSoleil, Pour la Mcr, Pour la Plas>e. A onda u dnu, preko celog panoa: Pour VF.te Etcrnel (za večno leto; prim.prev.).Ovo je bila njena vlastita ideja. Pošto je kupila propalu kompaniju na jugu Francuske, odmah je načinila noviugovor o prodaji s „Kensingtonom". Prodavani po popularnim cenama i namenjeni istom tržištu kao i farmerke,kupaći kostimi postigli su uspeh na prečac. Prihod ovog odcljenja dosezao je do pola miliona dolara godišnje.Poslednji reklamni pano na koji su naišli predstavljao je njen najveći rizik, na izvestan način. I ovo je bila upotpunosti njtna ideja kojom se poigravala godinama, ali kada je Iv Sen Loran postigao nezapamćen uspehizbacujući parfem „Opijum" i kako je to trajalo već tri godine, konačno se uverila da treba da se okomi na izradusopstvenog parfema.Pažljivo je proučila rezultate istraživanja koje je naručila i došla do iznenađujućih zapažanja. Od svih prodatihparfema, a postojalo je na stotine imena, samo su dva bila dobro poznata širokoj javnosti. Prvi je bio „Šanel 5", sosamdeset osam procenata prepoznatljivosti, a drugi „Arpež", s nešto nižom prepo-Zbogorn, Žanet305znatljivošću. Nijedan drugi ini se nije približio, ali najbliže je stigao „Opijum", s prepoznatljivošću od dvadesetdevet procenata, a to je, prema rezultatima proučavanja tržišta, postignuto zahvaljujući velikom i stalnomoglašavanju i predstavljanju. Na videlo su izašle još dve činjenice. I „Šanel 5" i „Arpež" su stvoreni dvadesetihgodina i pripadali su aldehidskoj cvetnoj grupi mirisa, dok se „Opijum", savremen parfem, izbačen 1977, čvrstovezivao za orijentalnu grupu i bio neposredni potomak „Tabua", koji je firma „Dana" lansirala 1931. godine, kaoi „Mladalačke rose", Este Loder, izbačene 1952. godine. Dok se „Tabu" svrstao u klasiku, ni jedan ni drugi nisudostigli priznanje na tržištu kao „Opijum". Ali u vreme kada su oni izašli na tržište, nije bilo blagodeti savremenemarketinške mašinerije da stvori onaj nivo prepoznatljivosti koji danas omogućuje televizija.Ovim istraživanjem otkrio se značaj pakovanja - izgled bočice u koju se toči parfem, i kutije u kojoj se prodavao.I ovo je, kao i sam parfem, trebalo da kazuje samo po sebi naziv parfema. A naziv parfema trebalo je da sadržiodređenu priču. Parfem treba da bude jednostavan, ali trenutno prepoznatljiv.Naziv je smislila odavno. Soie. Reč koja na francuskom znači svila. Naziv za najintimniji, najsenzualnijimaterijal koji žena može da odene mogao bi da se pri meni i na parfem. Drugi problem nije bilo tako lakoprevazići. Prvobitni miris bio je previše orijentalan i smatrala je da bi dobila samo kopiju „Opijuma". Mnogo jesarađivala s „nosevima", kako su ih zvali u parfimerijskoj industriji, pa je uspela da pomeša mirise cvetnealdehidske grupe „Šanela 5" i „Arpeža" i senzualnost orijentalnih mirisa. Na taj način dobijen je izuzetnoženstven, senzualan i svež miris, baršunasto cvetan. A najvažnije od svega bilo je to što je odlučila da ga ne zoveparfem. Soie treba da bude miris, nešto što čini sastavni deo žene, a ne parfem koji ona stavlja na sebe.Ovaj poslednji reklamni pano bio je možda i najprijem-čiviji za oko. Na prvi pogled posmatrač je bio svestansamo bleštave bočice s malom Lalikovom kristalnom statuom nage306Haroid Robinsdevojke na zatvaraču, ali tek kasnije u senci iza primetio bi i Žanetin akt. Pre mnogo godina akt je naslikao Daliuspevši da uhvati i prikaže mnoge erotske strane njenog tela i ličnosti. Senoviti bezdani njenih tamnih očiju,ružičastocrvena donja usna, istureni vrhovi bradavica njenih nabreklih grudi, linija stomaka koja nestaje u sencistidne kosti, skoro nepostojećoj između nabreklih belih bokova i butina. Zapanjujući utisak izazivalo jezapažanje da je akt pretočen u Laiikovu statuetu na bočici. Naziv je bio izgraviran u kristalu pisanim slovimaSole. Odmah ispod toga, slovima tako sitnim da su se jedva videla, „od Žanet". Kao i na ostalim reklamnim

panoima, tekst je bio ispisan duž jedne strane. Le plus intime. Le plus sensuel. Le vrai aromate de lafemme, Soie.L"aromate de Janette. Više od intime. Više od senzualnosti. Pravi miris jedne žene. Svila. Miris Žanetin.Na izvestan način, zbog parfema Žanet je dospcla u sadašnje prilike. Rešena da prevazide Scn Lorana na tržištu,u posednjih šest meseci odvojila je više od pet miliona dolara u gotovini da bi izbacila parfem, praktičnoostavivši svoje kompanije bez ikakvih zaliha gotovine. Samo televizijske reklame u Americi odnele su više od trimiliona dolara, a ostatak je otišao časopisima i novinama. A u tu svotu nije uračunat novac za popuste ipodsticaje dat za pridobijanje prodavača na malo. Prema proračunima, bilo je potrebno najmanje dve godine dase ulog povrati i još tri godine pre nego što se ostvari dobit. Na njeno zadovoljstvo, ishod je bio dalekoohrabrujući nego što je predvidela. Tržište je takoreći odmah prihvatilo proizvod, što je dovelo do promeneproračuna jer se vreme povraćaja novca prepolovilo.Ali, kako se ispostavilo, to nije bilo dovoljno brzo. Desilo se nešto nepredviđeno. „Rirdon grupa" je prihvatilaizuzetno povoljnu ponudu za udeo jedne japanske kompanije nestrpljive da se ušanči na američkom tržištu uupravljanju „Kensington-skim tkačnicama" na američkom tržištu.U bilo kom drugom trenutku ovo bi predstavljalo najbolju priliku koja joj se ikada ukazala. Naime, pododredbom ugovo-Y.b<>j>om, Žanet307ra koju je u poslednjem trenutku dodao njen dovitljivi američki zastupnik PoS Gitlin, njoj je ostavljenamogućnost da ponovo otkupi svoje ugovore i sporazume sa „Rirdon grupom" po nominalnoj vrednosti godišnjegobračuna ukoliko bi oni prodali iii na neki drugi način ustupili svoj udeo u „Kensingtonu". A deset milionadolara, koliki je to iznosilo, bilo je nešto manje od dvostruke godišnje zarade. Deset puta veća godišnja zaradasmatrala bi se za pravičnu dobit. Ali bez obzira koliko je to bilo jeftino, njoj nije bilo dostupno. Sva gotovinakoja se zatekla u njenim kompanijama bila je uložena u ovaj parfem. Sada je opet morala da se pribere. Kao dase ništa nije prome-nilo. Nezavisnost joj je izmicala kao i uvek.Moriš je sačekao na vratima svoga stana. Bio je vidno uzbuđen. - Hii"i -mm u pravu - rekao je. - Sve vreme samznao da sam u pravu.- O čemu, kog đavola, govoriš? - pitala je. - Ništa te ne razumem.-- Novac u švajcarskoj banci - rekao je. - Možda više nećeš morati da se tucaš s Grkom zbog novca.- Ne znam o čemu govoriš.- Videćeš - kazao je, uzeo je za ruku i poveo u biblioteku. - Videćeš.Kada je otvorio vrata, jedan mladi čovek je ustao i Moriš gaje predstavio. - Mesje Tjeri, moja ćerka, madamŽanet de la Bovil. - Okrenuo se ka Žanet i objasnio. - Mesje Tjeri radi za "Svajcarsku kreditnu banku" u Ženevi.Žanet je pružila ruku. - Drago mi je, mesje Tjeri.Mladi bankarski službenik joj je učtivo poljubio ruku. -Čast mi je, madam. Ugovarajući ovaj sastanak, nisam nislutio da ću upoznali tako čuvenu ženu.- Hvala vam, mesje - odgovorila je Žanet. - A sada bih volela da čujem zašto ste želeli da me vidite?Mladi čovek je pogledao Morisa. Očigledno je bilo da mu je neprijatno. - Mesje markiže, veoma mi je žao, alinalozi iz banke su veoma precizni. Ovo moram da saopštim gospođi nasamo.308Harold Robins- Razumem - brzo je rekao Moriš. - Svakako. - Hitro je izašao i zatvorio vrata za sobom.- Pa, mesje - rekla je Žanet gledajući bankarskog službenika.-- Ukoliko mi dozvolite, madam - počeo je Tjeri izvadi vši papir iz džepa. Gias mu je clobio zvaničan prizvukdok je čitao. - U skladu s nalozima koje je banci ostavila vaša pokojna majka, imamo obavezu da vasobaveslimo, po isteku perioda od dvadeset pet godina od ulaganja, na dan 10. oktobra 1944. godine, daje onaiznajmila izvestan broj sefova u trezoru naše banke. - Prestao je da čita i pružio joj papir. - Postoje dva pri-mcrkanaloga. Ako biste bili ljubazni da potpišete ovaj primc-rak koji potvrđuje da ste obavcšteni prema uputima,smatrali bismo da smo ispunili naš zadatak.Zanet je uzela papir i pogledala ga. Stajalo je tačno ono što je pročitao. Ponovo ga je pogledala.. - To je sve?- Da - klimnuo je glavom.- Da li to znači da su ti sefovi meni dostupni?- Ukoliko imate ključ, svakako. Ukoliko ga nemate... onda vam nisu dostupni.- Pa kakva je svrha vašeg iskaza?- Ne znam, madam. Mi samo pratimo nalog.- Ko onda ima ključ? - pitala je.Slegnuo je ramenima. - Prema bankarskim zakonima Svaj-carske, poverljivost odnosa sa strankama je zaštićena inije mi dozvoljeno da vam dam taj podatak.- Pa kako onda da uspostavim prava nad tim sefovima i njihovim sadržajem, budući daje moja majka očiglednoželela da ih dobijem?

- Možete da podnesete zahtev švajcarskom Sudu za za-ostavštine i naslede, koji ima vrhovnu nadležnost upitanjima nasleđivanja.- Koliko bi to trajalo?•- Zao mi je - izvinjavao se. - Ne znam to. Ponekad traje i godinama.Zbogom, Žanet309- Do đavola! - rekla je i ponovo pogledala papir. - Da li imate uvid u sadržinu tih sefova?- Ne, madam, ono što stranka ostavi u sef nije naša briga. Bojim se da vam nisam bio od pomoći. Ali to je sve štomogu da učinim.- Sta ako odbijem da potpišem ovaj dokument? - pitala je.- Onda gubite pravo na raspolaganje sefovima jer niste zvanično obavešteni o njihovom postojanju i, opet premašvajcarskom bankarskom zakonu, možemo i da ne priznamo njihovo postojanje.Beznadežno je zavrtela glavom. - Onda bi trebalo da ga potpišem.- Da, madam - kazao je i pružio joj pero.Brzo je potpisala taj primerak i dala mu ga. - Hvala vam, mesje Tjeri.- Nema na čemu, madam - rekao je i pružio joj drugi primerak.Iznenada se osmehnula......Kasno je, a još nisam večerala.Da li bi to predstavljalo kršenje švajcarskih bankarskih zakona ako bih vas pozvala da mi se pridružite na večeri?Lagano je razvukao usne u osmeh. - Mislim da je to dozvoljeno, madam. Ali plašim se da moram da odbijem.Imam dogovor od ranije.- Onda ga otkažite. - Nasmejaia se.- Ma koliko bih to želeo, madam, bojim se da ne mogu. Žena me čeka u hotelu.Ona se ponovo nasmejaia i pružila mu ruku. - Mesje Tjeri, vi ste veoma uviđavni. Nadam se da ćemo se srestiponovo.Učtivo joj je poljubio ruku. - I ja se nadam, madam -kazao je i krenuo ka vratima.Trenutak pošto je otišao, Moriš se vratio u biblioteku. Zurio joj je u lice. - Pa?- Bio si u pravu - tiho je rekla i pružila mu papir. - Ali samo saznanje da nešto postoji, ne daje mi nikakva pravanad tim.310Harold RobinsBrzo je pročitao sadržaj dokumenta. - Pa ko onda ima pravo?- Onaj ko ima ključ - objasnila je. - A on nije hteo da mi kaže ko je to.Moriš je zurio u nju. - Meni ne mora da kaže - rekao je. - Znam kod koga je ključ. A znaš i ti. Ćutala je.- Moraćeš sada nešto da preduzmcš - kazao je. - Ili ostani prosjakinja i kurva celog veka.Gledala ga je i dalje ćuteći.- Moraćeš da u to uključiš Loren - nastavio je.- Zar moram? - pitala je.- Znaš Johana - odgovorio je. - Njena je polovina svega što je tamo. Neće ništa preduzeti dok ne bude smatraoda je ona zaštićena. Jedini način da li dobiješ nešto jeste da rnu se zajedno obratite.- Nisam sigurna - rekla je sumnjičavo. - Loren ne mari za novac. Nikada je i nije zanimao.- Sada ima dvadeset tri godine - ubedivao je. - Mora da se umorila od života na toj glupoj plaži u Kalifornijisama sa petogodišnjim detetom kao jedinim društvom.- To je život kakav ona voli.- Onda ti moraš da je ubediš da njena ćerka zaslužuje bolje izglede u životu nego da raste kao skitnica na plaži -zaključio je. - Čak i ako ne želi novac za sebe, ne može da ga uskrati detetu.- Ne znam - i dalje se kolebala. - Ponekad mislim da sam se previše poigravala s njenom glavom.Nasmejao se. - Ne veruješ ti u to nimalo više od mene, Žanet. Jedina stvar koju smo vaša majka i ja imalizajedničko bila je sebičnost. Oboje smo želeli sve što smo mogli da dobijemo. - Otišao je do bifea i uzeo bocukonjaka. - Nemoj da se kaješ zbog onoga što si učinila. Dobila si ono što si htela, zar ne?Nije mu odgovorila, a on je sipao konjak u dve čaše i vratio se do nje. I dalje ćuteći, uzela je čašu i počela dapije.Zbogom, Žanet311On je progutao polovinu pića u jednom gutljaju i spustio čašu. - Postoji samo jedna stvar koju nikada nisamrazumeo --rekao je. - Zašto si Loren gurnula Patriku. Zar sve ne bi bilo jednostavnije da si se sama udala zanjega?Otpila je još jedan gutljaj konjaka pre nego što mu je odgovorila. - Upravo to sam i nameravala da učinim kadasu se vratili sa Sardinije.- Pa zašto nisi?- Tvrdila je da se zaljubila u njega.

Zagledao se u nju. - Bila je dete. Mogla si to da rasturiš.- Možda sam i mogla - odgovorila je i pogledala ga u oči. Popila je još jedan gutljaj. - Možda je i trebalo to dauradim.Duboko u duši oduvek je znala da njihov brak neće uspeti. Onog trenutka kada je Patrik, u vrtu doma svojemajke u De-vonu, potražio njen pogled preko belog vela svoje neveste, znala je da je taj brak osuđen na propast.Kao i to da će ona biti uzrok te propasti.Sa prozora na drugom spratu palate Rirdonovih, Žanet je videla prvezvanice kako stižu na venčanje. Bacila je pogled na sat. Deset. Ceremonija je zakazana u podne.Podigla je pogled ka nebu. Bilo je bistro, plavo, bez oblačka. Srećna je ona mlada koju sunce obasja na danvenčanja. Nasmešila se na tu izreku. Pogotovo u Engleskoj, dodala je u sebi. Okrenula se nazad i uzela spisakzvanica sa toaletnog stola.Venčanje nije bilo veliko, samo šezdeset gostiju, ali spisak je ličio na izdanje „Ko je ko" britanskog društva iprivrede. Na čelu s kraljevskom porodicom koju su predstavljali princeza Margareta i lord Snouden, bilo jedovoljno lordova i ledi da se ispuni salon za audijencije u Bakingemskoj palati. Dolazi i gradonačelnik Londona.Francusku će predstavljati grof od Pariza, njen očuh, markiz, i francuski ambasador na Scnt Džej-ras dvoru.Johan i Hajdi su došli iz Amerike, biće tu i američki ambasador.Spustila je spisak i podigla drugi list. Ovo je bio njen lični podsetnik. Aleksandar je doleteo iz Pariza da nevestinapravi frizuru, a stigla je i gospođa Sen Klod da nadgleda odevanje neveste. Prema njenom rasporedu, trebalo bida su svi već u Loreninoj sobi.Uvukla se u pantalone i otišla niz hodnik. U Loreninoj sobi je bila prava ludnica. Hajdi je već bila tu i ona joj jeotvorila vrata. Žanet ju je poljubila u obraz. - Kako je mlada? - pitala je jer nije videla Loren u sobi.- Nervozna je - nasmešila se Hajdi. - Ali ne toliko koliko sam ja. Trenutno joj u kupatilu peru kosu.- Dobro - kazala je Žanet. - Znači da je Aleksandar već stigao.Zbogom, Žanet313- Jeste - klimnula je Hajdi glavom. - Došao je s dve pomoćnice. Kazao je da će i meni napraviti frizuru.- Divno - rekla je Žanet. Pogledala je na drugu stranu sobe gde je gospođa Sen Klod upravo stavljala venčanicuna krojačku lutku. - Šta misliš o venčanici?-Oduševljena sam! -uzviknulaje Hajdi. -Ovo je najlepša venčanica koju sam ikada videla.Žanet je bacila pogled na nju. Iskrenost na Hajdinom licu potpuno je ubedila u to. - Hvala - rekla je. - Želela samda bude nešto posebno.- I jeste posebna - rekla je Hajdi i pošla za njom na drugi kraj sobe. - Nikada ništa slično nisam videla.Žanet se zaustavila ispred lutke. Pogledala je gospođu Sen Klod. ~ Tout va bien?- Oui, madam - odgovorila je ona. - Tres bien.Žanet je ponovo pogledala haljinu. Ovog jutra, u Parizu, puštena je u štampu fotografija ove haljine. Sutra ćepolovina novina u svetu biti preplavljena tim slikama. Ono što je Hajdi rekla bilo je istina. Ovakva venčanicanikada nije viđena.U najkraćem, mogla bi se opisati ovako: sastojala se iz tri dela od nežnog prozirnog svilenog veza boje slonovekosti na beloj osnovi. Prvi veo je padao sa nevestine glave preko golih ramena. Drugi deo je bila bluzica bezbretela, skoro nalik donjem rublju, koja je naglašavala obnaženost, dosežući tek nešto ispod struka. Treći veo jebila suknja koja je od struka padala uz telo do sredine butina, a odatle se širila u vezenim volanima koji su sezavršavali u širokom luku sa šlepom. Ukupan utisak bio je smišljen da istakne obnaženost - svako bi pomisliodaje video ono što je mislio da je video, ali zapravo nije se videlo ništa.Klimnula je glavom u znak odobravanja. - Pozovite me kada je obuče - rekla je. - Želim da budem sigurna dajesve na svom mestu.- Oui, madam - rekla je krojačica,Aleksandar se pojavio iz kupatila i ugledao Žanet. Prišao je i poljubio je u obraz. - Sestra ti je divna - kazaoje.314Harold Robim- A i ti si divan, cheri, jer si došao ovamo da nas doteraš -odgovorila je Žanet. - Veoma sam ti zahvalna.- Nije to ništa - nasmešio se on. - To mi pričinjava zadovoljstvo.- Ona je još u kupatilu? - pitala je Žanet.- Jeste - odgovorio je. - Moje devojke su počele da joj sređuju ruke i noge.- Skoknuću tamo da je vidim na sekund - rekla je Žanet. -Onda bi mogao da popiješ kafu sa mnom.- Vrlo rado - odgovorio je.Loren je sedela u kupatilu sa peškirom na glavi i nogama u kadici s vodom. Pogledala je u Žanet i nasmešila se. -Niko me nije upozorio da će to ovako izgledati.Žanet se nasmejala. -- Pa, šta se tu može. Kako se oscćaš?- Pomalo me izluđuju svi ovi ljudi oko mene. Dobro bi mi sada došao "Harvi broj šest".- Imaš li ga? - pitala je Žanet.

Loren je glavom pokazala u pravcu tabakere koja je ležala na polici pored umivaonika. Eno ga tamo. Ali majkaje u sobi ispred i sav ovaj svet oko mene. Znaš.Žanet se nasmejala. - To možemo da sredimo. - Obratila se devojkama. - Možete li da nas izvinite nakratko.Sestra i ja želimo da popričamo.- Oni, madam.Izašle su iz kupatila, a Žanet je zaključala vrata. - Vidiš kako je to bilo jednostavno - rekla je. Otvorila jetabakeru i uzela jedan džoint. Pružila gaje Loren i okrenula se ka prozoru. - Sačekaj da otvorim pre nego štozapališ. Ne bi valjalo da se hodnicima palate Rirdonovih širi miris marihuane.Loren se zakikotala. - U pravu si. Pola onih starkelja ne bi znalo šta ih je snašlo. - Upalila je cigaretu i dubokouvukla dim u pluća. Pustila gaje da izlazi polako, pa je Žanet pružila cigaretu.Žanet je uzela dim i vratila joj džoint. - Dobar je.Zbogom, Žanet315Loren je klimnula glavom. - Harvi nikada ne omane. Potpuno si ga sludela kozmetičkom glinom. Stvarno ćeš touraditi?- Pokušaću - rekla je Žanet.- Drago mi je - nasmešila se Loren. - Harvi je sladak dečko. - Povukla je još jedan dim. - I dalje ne mogu dapoverujem. Zaista se udajem. Ovo je kao san.Žanet je pogledala i obuzela je čudna tuga. - Da - nežno je rekla. - Ovo je kao san.Nešto manje od sat vremena kasnije bila je u svojoj sobi kada je neko kucnuo na vrata. - Ko je? - viknula je.- Sluga iorda Palrika, gospodo - čula je odgovor. Odškrinuta je vrata i provirila na njih. - Šta je bilo? -pitala je.- Lord Pa trik bi želeo da vas vidi, gospodo - kazao je čovek.- Zaboga, pa nisam se još ni obukla - rekla je. - Kažite mu da ćemo se videti dole.Slugino lice je bilo bezizražajno. - Mislim da bi bolje bilo odmah da se vidite s njim, gospođo.Žanei je zurila u njega nekoliko sekundi, a onda je klimnula glavom. - Odmah krećem s vama. - Otišla je daponovo obuče pantalonc, pa je pošla niz hodnik.- Mislim da će biti bolje da idemo hodnikom pozadi, gospodo - brzo je zaustavio sluga.Žanet gaje žurno pratila do vrata na kraju hodnika, zatim kroz drugi hodnik, obojen u sivo, koji je vodio u drugokrilo zgrade. Zaustavio se ispred jednih vrata i otvorio ih. - Soba lorda Patrika, gospođo - rekao je.Našla se u maloj garderobi između spavaće sobe i kupatila. - Nalevo - uputio je sluga.Prošla je ispod luka i ušla u spavaću sobu. Patrik je sedeo u gaćama i zurio u čašu s viskijem koju je držao u raci.Kada je ušla, podigao je pogled. - Venčanje se otkazuje - rekao je. -Idi i reci im.- Jesi li poludeo? - pitala je. - Zašto?316Harold RobinsCi i qi"i idj pića. - Predomislio sam se.at il i ga t neko vreme, a onda se okrenula slugi. -t 1 "••> inite, molim vas?i n k > odgovorio je sluga i izašao iz sobe.<. " i < "e vrata zatvaraju za njim, prišla je fotelji i u( i i J bita - Sada mi reci zašlo.- izgovorila je < -o¦*"i j > ogled ka njoj. - Zato što ona želi bebu.! i u ¦> u i! pilule na dan venčanja.i (Ski.i raziog - rekla je.i i n1 I vvoijan - kazao je. - Ne želim da neko 1 u ni ie.t j rekla. Okrenula se i otišla do garderobe. i > za njom. - Možeš da kažeš da mi je1 i lia. - Nemam nameru išta da govorim -"¦i l i ul > e uzela štap iz stalka za kišobrane i pošlai i lok se povlačio unazad, ispruživši ruke dai" li - " pali to. Ne možeš me naterati. i i - ti )itaia je glasom hladnim kao led. Štapomi ico arnena. Kriknuo je i pokušao da izbegnei i na nemilosrdno pratila u stopu i udaralai" • " i mena, a na koži su mu se pojavili crveni tragovi. 1 i Levet i zajecao. - Molim te, prestani.i i i je hom štapa u rame i primorala ga da se oki m i 11 j n^dd On je već divljački masturbirao. Besno ga j idnilitapom ")o ruci. - Nisam ti dozvolila da radiš to, icbe.- Da - jecao je.- Sta ćeš sada da uradiš? - pitala ga je.Zurio je u nju. - Sve što majka želi. Samo neću da me ona napusti zato što sam oženjen.- Majka te neće ostaviti - rekla je. - Uvek će biti tu. A sada, budi dobar dečko i idi da se istuširaš i obučeš.- Ali nisam završio - zapomagao je.

Zbogom, Žanet317- Ako budeš dobar dečko, doći ću posle svečanosti i dozvoliti ti da završiš.- Da, da - brzo je rekao. - Da li majka obećava da će doći?- Majka obećava - rekla je. - Spremaj se sada.Ustao je sa kreveta i otišao do kupatila. Stajala je neko vreme i posmatraia ga kako pušta vodu na tušu, a zatimizašla u hodnik. Sluga je čekao ispred vrata.- Lord Patrik se tušira - rekla je. - Možete sada da uđete i da mu pomognete oko oblačenja.- Da, gospodo - rekao je sluga. - Hvala vam, gospodo. - Oklevao je trenutak. - Da li će se venčanje ipak obaviti,gospođo?- Hoće - rekla je.Izraz olakšanja mu se pojavio na licu. - Hvala vam, gospođo. Izbio bi nečuven skandal, a šta bismo s princezomMaig;s retom i drugim zvanicarna.- Da - složila se.- Da li ćete se snaći u povratku, gospodo?- Sigurno - rekla je. - Uđite vi i pobrinite se za lorda Patrika.Sat i po kasnije, na samom svršetku obreda, Patrik je preko nevestine glave, pogledao u nju. Na usnama ma jeicbdco čudan osmeh dok je podizao Lorenin veo đa je poljubi. (Josii su se sjatili da im čestitaju, a Žanet sepovukla sa mestu počasne deveruše da ih propusti,- Prevazišla si sebe, Žanet. Ovo je najiepša venčanicći. -Začula je ženski glas iza leda kako joj se obraća nafrancuskom jeziku.Žanet se okrenula. Bila je to Hibi Dorsi, čuvena kolumni-stkinja Internešnal herald tribjuna. Ova privlačnatamnooka žena, uvek preplanula i crvenkasto-plave kose, bila je jedan od. najznačajnijih modnih izveštača usvetu, pisala je istovremeno i za druge novine; bila je i saradnik francuskog Vaga. Rir-donovi nisu želelipredstavnike štampe, ali pošto je ona bila bliska Žanetina prijateljica, učinjen je izuzetak u njenom slučaju. -Hvala ti, Hibi - rekla je Žanet..i I tiHarold Robins- Odakle ti samo ideja? - pitala je Hibi. - Nikada ništa slično nisam videla. Oni volani na suknji kao da setalasaju i lebde za njom dok hoda.Žanet se nasmešila. - To sam i želela da postignem. Zapravo, ideju sam dobila kada sam bila u Kaliforniji prenekoliko meseci, dok sam gledala Loren kako jedri na dasci po talasi-ina. Pomislila sam da bi bilo dobro kadabih uhvatila one bele kreste talasa koji su prskali oko nje.- Imaš li fotografiju venčanice da je objavim? - pitala je Ilibi.- Verovatno je jedna fotografija već u tvojoj kancelariji -odgovorila je Žanet.- Odlično. - Hibi je pogledala gužvu koja se napravila oko mlade i mladoženje, a onda se opet okrenula ka Žanet.- Ja sam nepopravivo romantična - rekla je. - Da li je istina da su se sreli na tvojoj reviji prošle godine i da je tobila ljubav na prvi pogled?Žanet se nasmejala. - Istina je.Hibi je uzdahnula, pa se nasmešila. - Mislim da imam naslov za svoju priču.- Kaži mi - rekla je Žanet.Hibi je pogledala. - Bajka... koja se ostvaruje.,1 Loren je bila zbunjena. Medeni mesec nije bio ni nalik na ono što je očekivala. Sve je počelo kao divan san.Posle ven-i un ja odleteli su Patrikovim avionom do Mikonosa. Tamo ih je . ekao helikopter da ih preveze dojahte Sanjar, usidrene nešto dal je od ostrva. Zamisao je bila da sve deluje kao romantični Iilm. Mesec danabračnog putovanja po grčkim ostrvima. Ali M".-šlo kao da je krenulo naopako još od trenutka kada su se ukrcaliu mali mlažnjak u Devonu.Stjuard je doneo bocu šampanjca i dve čaše čim su poleteli. Napunio im je čaše i nestao iza zavese priručnekuhinje.Zbogom, Žanet319Ona je okrenula glavu od prozora, pružila njemu jednu čašu i sama uzela drugu. - Za nas. - Smeškala se. - Zarnije čarobno?Nije ni okusio piće, samo je u tišini posmatrao kako ona pije, a onda je spustio čašu na stočić koji se nalazioizmeđu njih i zagledao se kroz prozor.- Hej - pozvala ga je. - Nisi ni pipnuo šampanjac. Kada se okrenuo ka njoj, delovao je skoro ljutito. - Popiosam te pišaćke dovoljno za ceo život. - Pritisnuo je zvono za stjuarda. Ovaj se odmah pojavio. - Donesi mi čistviski.- Da, milorde. - Stjuard se za sekund vratio i doneo čašu viskija na poslužavniku.

Patrik je pogledao u čašu. - Koliko puta treba da ti kažem da, kada naručim viski, treba da mi doneseš ćelu bocu?- odbrusio mu je.- Izvinite, milorde - kazao je stjuard. - Odmah, milorde. -Otišao je do kuhinjskog prostora i vratio se s bocom,stavio je na stočić, pa opet nestao.Patrik je, bez reci, u jednom gutljaju iskapio piće i ponovo napunio čašu.Okrenuo je lice ka prozoru, a nju nije ni pogledao, već je ponovo prineo čašu usnama.- Sta je bilo? - pitala je zbunjenog glasa. - Da li sam nešto rekla ili uradila?Ispio je piće i ponovo napunio čašu pre nego što joj je odgovorio. - Ne - rekao je kratko.- Nisi raspoložen - kazala je.Uputio joj je preteći pogled. - Šta bi trebalo da radim? Da stepujem po tavanici?- Mogao bi da se ponašaš kao što dolikuje kada se ide na medeni mesec - rekla je.- Malograđanska sranja - odbrusio je.- Pa sam si ovo priredio - rekla je. - Ja to nisam tražila. Ispraznio je ponovo čašu i opet je napunio. Pružila jerukupreko stočića i spustila je na njegovu. - Nemoj više da piješ, Patriče - nežno je rekla.320Harold RobinsZurio je u nju. - Šta bih drugo mogao da radim? - mrzovoljno je uzvratio.- Mogli bismo da pređemo na kauč pozadi i da se tucamo. Uvek sam se pitala kako bi to izgledalo u avionu.- Ja sam već to radio - rekao je. -1 nije ništa naročito.- Ali ja to nikada nisam radila - rekla je. - Prvo bih mogla malo da ti sisam, a onda bi ti mogao malo da mi ližeš. -Iznenada se široko nasmejala i uzela mu ruku. - Pipni mi macu. Natopljena je. Sasvim sam se napalila na samupomisao.- Prestani da govoriš kao obična kurva - hladno je rekao i povukao ruku. - Imaj na umu ko si sada.- Znam ko sam - rekla je, a u glasu joj se primećivalo da je povređena. - Ja sam Loren. Šta bi po tebi trebalo dabudem?Sipao je viski u čašu i otpio malo. - Ledi Rirdon - zajedljivo je rekao. - Ili ja previše očekujem od tebe?Zurila je u njega, ne mogavši da mu odgovori, u grlu je nešto gušilo, a u očima su joj se skupile suze. Hitro jeustala sa sedišta i otišla na kauč u dnu aviona.Sedeli su u tišini do kraja putovanja, a kada su slete!" na Mikonos, Patrik je već popio skoro dve boce viskija, pa.su morali da mu pomognu da prede iz aviona u helikopter. Po ukrcavanju na Sanjara jedino što je s njim mogloda se uradi, bilo je da ga stave u krevet da spava.Ona se skinula i sklupčala naga u krevet pored njega. Oprezno je spustila ruku na njegovo rame. Ali on je biodaleko. Nije se pomerao. Ni sat kasnije još nije uspela da zaspi. Odustala je od pokušaja, popila dve pilulevalijuma i popušila džoint „Harvija broj četiri" - trave za spavanje, kako je on nazivao i odmah se uspavala.Kada se ujutro probudila, on je stajao leđima okrenut i oblačio pantalone. Razrogačila je oči. - Gospode bože,Patriče! Šta ti je to s leđima? - pitala je zapanjena.Pogledao je u ogledalu. - Okliznuo sam se na kamenom stepeništu iza kuće juče ujutru - odgovorio je i neokrenuvši se.Zbogom, Žanet321Sela je u krevetu. - Pa ništa mi nisi rekao. Ni za vreme venčanja. Mora da te strašno boli. Trebalo je da mi kažeš.Nije joj odgovorio. Samo je posmatrao u ogledalu.- Sada mi je jasno zašto si juče onako pio. - Ustala je sa kreveta i stala pored njega. Zagledala mu se u lice. -Trebalo je da mi kažeš - rekla je saosećajno. - Onda bih shvatila.Dugo je posmatrao. - Nisam želeo da te uznemirim -konačno je rekao.Podigla se na prste i poljubila ga. - Žao mi je, dragi - rekla je. - Bolje da nađemo nešto da ti stavimo na to.Uputio joj je odvažan osmeh. - Nije to ništa, draga. Sada i ne boli toliko.Dve nedelje kasnije bili su usidreni blizu Krfa i ona je gola ležala na gornjoj palubi i čekala Patrika da obavijutarnje telefonske razgovore. Zvao je firmu dva puta dnevno, ujutro i uveče. Uzela je konzervu preparata„Evijan". Magličast osve-žavajući raspršivač prijao je njenoj ugrejanoj koži. Protegla se na suncu. Palriku bibolje bilo da požuri. Još pola sata i neće moći da se sedi na suncii.Isprskala je preparatom dlan, a onda uronila prste u teglicu „Sunčane zemlje" koju joj je Harvi poklonio. Naziv jedala Žanet, a već je pripremala i pakovanje za glinu nameravajući da s njom izađe na tržište početkom sledećegodine.Pogledala je po telu kada je razmazala tanak sloj. Zaista je delovalo. Koža joj nikada nije bila tako tamna, a nijebilo ni pomena o opekotinama. Nasuprot tome, kosa joj nikada nije bila belja, a obrve i trepavice su joj postaleskoro nevidljive, čak su joj i stidne dlačice delovale svetlije od kože ispod njih. Začuli su se koraci namornarskim merdevinama i ugledala je Patrikovu glavu kako se pomalja. Zastao je na pola merdevina.- Naručio sam piće - rekao je. - Da li bi i ti htela jedno?

- Ne, hvala - nasmešila se. - Ali stižeš baš na vreme da mi namažeš leda.322Harold RobinsOkrenula se na stomak, a on je kleknuo pored nje. Napr-skala mu je vodom ruku, a zatim ramena i leda. Uronioje prste u teglicu i počeo da nanosi glinu. Iskosa ga je pogledala. Smeškao se. - Deluješ mi zadovoljno od jutros -primetila je. "- I jesam - kazao je. - Konačno sam naterao one skotove u upravnom odboru da priznaju da znam šta radim.- To je divno - rekia je. Poznato joj je bilo s koliko po-dozrivosti i odbojnosti su ga dočekali u kompaniji kada jepočeo da radi. Sve što je želeo da uradi podvrgavali su mikroskopskom ispitivanju i osporavali na svakomkoraku. - Šta ih je konačno opametilo?- Nekoliko stvari, ali uglavnom je to učinio ugovor sa Žanet - rekao je.- To me čini dvostruko zadovoljnom - rekla je i okrenula se, pa je sela i poljubila ga u obraz. - Ponosim setobom.Pogledao je. - Znaš li daje "Žanet-džins" .stavka koja donosi najviše novca u celoj našoj liniji? U Americi smozaradili više od dva miliona dolara neto, a na tržištu smo tek osam meseci. Prema proračunima, sledeče godine toće iznositi šest miliona. A čak su i stručnjaci priznali daje njena ideja da se u tkanje teksas platna doda desetprocenata rastegljivih vlakana bila sjajna i da je farmerke učinila još boljim. U njima čak i debele guzice delujudobro. A kao vrhunac, njena kolekcija na reviji početkom ove nedelje pokazala je Parizu i ćelom modnom svetuda prošlogodišnji uspeh nije bio puka sreća. Sve ih je nadmašila.- Osećam se glupo - rekla je Loren. - Satno sam mislila na venčanje. Sasvim sam zaboravila da je vremekolekcija. Mora da me smatra za obično govno.- Siguran sam da ona to razume - rekao je.- Da li je reviju ponovo priredila u "Lidu"?- Ne. Ovog puta joj je cirkus bio inspiracija. Preuzela je jedan cirkus i napravila reviju pod šatrom naMonmartru, sa žonglerima, klovnovima, akrobatama, lavovima i slonovima, ćelom gužvom. A ovoga puta imalaje samo svoje kreacije. Sada je dokazala jednom zasvagda da joj nije potreban nikakavZbogom, Žanet323Filip Fajar ili bilo ko drugi da joj pomaže. Može sama da zauzme mesto koje joj pripada uz Sen Lorana,Živanšija, Bo-ana i sve ostale, kao jedan od vrhunskih kreatora. Samo za tri dana nakon revije, dobila jenarudžbine u vrednosti od preko milion dolara.Loren se oduševljeno nasmejala. - Verujem da se onaj skot Kerol grize.I Patrik se smejao. - 1 ja verujem.- Ihvana. - Crnčev glas se čuo sa merdevina. Loren je zgrabila peškir i pokrila se kada se on popeo s dubokomčašom ledenog soka od pomorandže i votke na poslužavniku.Patrik je uzeo piće. Bacio je pogled na Loren. - Nisi se predomislila, draga?Uvila se čvrsto u peškir. - Ne, hvala - odgovorila je.- To bi bilo sve, Noa - kazao je Patrik.- Da, Ihvana. - Afrikanac se okrenuo i sišao niz mer-devine.Patrik je srknuo piće. - Ovo je dobro - rekao je i pružio joj čašu. - Probaj.Odmahnula je glavom.Zagledao se u nju. - Bože, pa ti si skoro podjednako crna kao i on.Sela je i zabacila peškir na leda. - Volela bih kada bi ga se otarasio - rekla je. - Nelagodno se osećam zbog njega.- To su samo tvoje američke predrasude - nasmejao se. -Ne voliš crnčuge.- Nije to - brzo je rekla. - Uvek bulji u mene. Osećam kako mu oči mile po meni.Opet se zasmejao. - Pa šta očekuješ kada sve vreme ideš okolo gola? Šta misliš da radi ostatak posade? Isto.Samo što oni to prikrivaju bolje od njega.- On je kao životinja - rekla je. - Treba da mu kažeš da oblači donji veš ili tako nešto. Uvek mu se poznaje obrispetla u tom uskom šortsu.Osmeh je nestao sa Patrikovog lica. - Ne moraš da gledaš.324Harold Robins- I ne gledam - rekla je. - To ne mora da se gleda da bi se videlo, tako je upadljivo.Patrik je spustio čašu i neočekivano joj zavukao šaku između nogu, a onda je prineo usnama i olizao. -Natopljena si - rekao je, a u glasu mu se osetilo uzbuđenje. - Priznaj, pali te njegova velika budža.- Ne budi glup - odbrusila je, ljutita. - Uzbudila sam se kada si počeo da mi mažeš leda.- Hoću da te ližem - rekao je.- Onda prestani da pričaš o tome i pređi na stvar -- nasme-jala se i gurnula mu glavu među noge.Ležala je u krevetu i posmatrala ga kako se svlači kada je osetiia brundanje mašine i pokretanje broda. Sela je ipružila ruku ka maloj putnoj torbi u kojoj je držala zalihe „Harvija"". Ne podižući pogled, upitala ga je: - Kudasada idemo?

- Na Hidru - odgovorio je.- Još jedno ostrvo? - pitala je.- Da. Nalazi se na otprilike dvesta četrdeset kilometara odavde. Stići ćemo u jutru.- Grčko ostrvo? - pitala je, podižući jednu po jednu celo-fansku kesicu, zagledajući je i odlažući,- Naravno - rekao je prišavši ivici kreveta. Gledao je dole u nju. To je sve što imaju na grčkim ostrvima.- Po čemu je ovo ostrvo tako posebno?- Ne znam - kazao je. - Trebalo bi da je veoma lepo.- Meni sva grčka ostrva liče jedno na drugo - rekla je i dalje birajući i odbacujući kesice. - Imam žuljeve nastopalima od igranja sirtakija, a ako čujem još jednom refren pesme „Nikad nedeljom", poželeću da ogluvim.- Kao da te je prošla uzomanija - primetio je. Ali ona nije reagovala. - Šta to tražiš? - pitao je.325- Harvi je rekao da mi je spakovao novu vrstu trave - rekla je. - Evo je - uzviknula je i pobedonosno podiglakesicu. -"Broj šesnaest".- Kako je zove?- "Trava fantazije1 - odgovorila je, već zamotavajući đžo-int. - Rekao je da te diže skoro na isti način kao imeskalino ili pejot.- Fantazija - ponovio je, z.akačivši se za jednu misao. Seo je na ivicu kreveta i posmatrao je kako riže papir zacigarete. -To bi trebalo da bude svaki medeni inesec:. Vremu fantazije.- Ne žaiim se na naš - rekla je i zapalila đzoiut. Povukla je dva jaka điin;>, a onda njemu pružila džoint. - Probaj- rekla je. - Već oseearn da deluie.Uzeo je nekoliko dimova. - Da li ti ikada fantaziraš? -pitao je držeći cigaretu,..... O čemu? - pitala je zavalivši se u jastuke.Opet je povukao dim, a onda joj vratio džoint. Prstima se igrat) njenim stidnim dlačicama. - Na primev da obriješmacu \ da ti bude nožna i ružičasta kao u devojčice.Povukla je dim. Harvi je bio u pravu, kao i ovek. Ova trava pravi čudo u glavi. Zaista je osetiia kako joj se vrti uglavi. Zakikotala se. - Hoćeš li ti da me obriješ?Klimnuo je glavom.Dala mu je cigaretu, skočila iz kreveta i otišla do kupatila. Trenutak kasnije vratila se Venerinog bregaprekrivenog pe-nom za brijanje i s brijačem u ruci. - Dobro - rekla je. - Uradi to.Nekoliko minuta kasnije stajala je ispred ogledala i proučavala svoj odraz. Ciknula je. - Klitoris ini je kao jezičakispla-žen između usana. - Okrenula se ka njemu. - Sviđa ti se?- Mislim da je divno. - Povukao je još jedan dim i pružio joj džoint. - O čemu maštaš?Povukla je dim i nasmejala se. - Neće ti se dopasti.- Proveri - rekao je.326Harold Robim- Kako izgledaš bez brade - rekla je. Opet se zasmejala. -Smešno. Evo me udata sam za tebe, a ne znam ni kakoizgledaš. Stvarno.Zastao je za trenutak da bi sredio misli. Postalo mu je teško da ih pamti dugo da bi ih izgovorio. - Izgledam isto -konačno je rekao.- Šta je isto? - kikotala se.- Isto kao što uvek izgledam - rekao je. Počeo je da se smeje. - To je smešno, zar ne? Mislim, isto.- Smešno je.- Pokazaću ti šta mislim - rekao je i pošao ka kupatilu. Pošla je za njim i posmatrala kako Mrljava penu u bradu.Kada je obrijao pola lica, okrenuo joj je tu stranu. - Vidiš? - pitao je i spustio brijač. - Izgledam isto.- Patriče, pa ti si stvarno lep - rekla je.- Rekao sam ti - kazao je i uzeo peškir da se obriše.- Ne možeš sada da stancš - rekla je.- Zašto da ne? - pitao je.- Ne možeš da ideš okolo sa bradom na pola lica - rekla je, cerekajući se. - To je blesavo.Okrenuo se da se ogleda. Nasmejao se. - Potpuno si u pravu. To bi bilo blesavo. ~~ Hitro je dodao još pene nabradu i obrijao ostatak. Zamišljeno je prešao prstima preko obraza. -Čudan je osećaj - rekao je. - Bradu nosimveć osam godina. Skoro sam i zaboravio kako izgledam bez nje.- Izgledaš mlade - rekla je.- Zaista li se sviđa?- Zaista. Nisam to znala, ali ti si jako lep. Sada ću morati da se zabrinem. Sve devojke će te juriti.Okrenuo se ponovo ka ogledalu i protrljao lice. - Ipak mi je ovo čudno.- Tako je i s mojom macom - smejuljila se. - Šta kažeš da predstavimo to dvoje čudaka jedno drugom?

Nekoliko minuta kasnije, odgurnula mu je glavu. - Ne mogu više da izdržim - kazala je bez daha, pokušavajućida ga navuče na sebe. - Želim te u sebi.Zbogom, Žanet327Okrenuo se u krevetu tako da je ona sada bila odozgo. -Popni se na njega.- Aha - rekla je i popela se na kolena. Zatim ga je rukom usmerila ka sebi i polako se spustila na njega.Uzdahnula je. -Oh, kako je dobro. - Polako je počela da se pokreće. - Oh, čoveče, osećam ga. Kao usijani kamenu mojoj maci.- Jače - rekao je. - Hoću da udaraš po njemu! Počela je da se pomera brže, udarajući ga telom. Nadvilase nad njega tresući grudima po njegovom licu. - Bijem te sisama - rekla je.- Crne su kao crnčuginc - kazao je.- To ti se dopada? - Prikovala mu je ruke za krevet. - Sada ne možeš da se pomeriš. Silovaću te kao što crnjerade.- Molim te, nemoj! - skoro daje viknuo kada je osetio da se primiče vrhunac.- Ne možeš da me zaustaviš! - besno je rekla. A onda je i samu zahvatilo Sudilo. - Osećam kako ti petlić štrca umeni! -Teio je počelo da joj se grči u nizu orgazama. - Svršavam i svršavam i svršavam!Sručila se preko njega i oboje su pokušavali da dođu do daha. Posle nekog vremena on se pomerio. Zaustavilagaje. -Ostavi ga unutra. Nemoj još da ga vadiš.- Hoću da zapalim cigaretu - rekao je.- Samo još malo. - Zagledala mu se u oči. - Da li si stvarno zamišljao da sam crnčuga?Klimnuo je glavom bez reci.- Šta još zamišljaš?- Mnogo toga - rekao je.- Na primer?- Hoću cigaretu - rekao je. Polako se sklonila sa njega, a on je ustao i otišao do toaletnog stola po cigarete.Pogledao je svoj odraz u ogledalu i neko vreme zurio u njega. Onda je pipnuo lice prstima. - Oh, sranje! - kazaoje i okrenuo se ka njoj. - Šta li je, do đavola, Harvi stavio u ovu travu? Pa ja sam zaista obrijao bradu.328Harold Robins- A ja sam te zaista pustila da mi obriješ macu. - Nasrne-jala se, ustala iz kreveta i prišla mu. Uzela je cigaretu izpaklice, upalila je i dala mu. - Ovo je bilo najbolje tucanje do sada. Trebalo bi češće da pušimo tu "travufantazije".Povukao je dim i konačno se nasmešio. - Moglo bi da bude glupo - rekao je. - Izgledao bih stravično smešnoobrijane glave.- Zar ne možeš da smisliš neku bolju fantaziju od te? -smeštla se.Polako je usne razvukao u osmeh i vratio se u krevet. - Mogu k"o ništa - kazao je i zagledao se u nju. - Imamutisak da su ti se grčka ostrva smučila.Klimnula je glavom.Podigao je slušalicu i pozvao most. - Zaboravi na Hidru - rekao je kapetanu. - Novi kurs je Sen Trope. - Spustioje slušalicu i pogledao je. - Sta kažeš na tu fantaziju?Nasincjala se. -- Sve si bolji.~ Znao sam da ćeš biti zadovoljna - nasmešio se. - Stižemo tamo za tri dana. Žanet priređuje svoju velikugodišnju zabavu u nedelju uveče. Iznenadićemo je načisto kada se pojavimo.Bilo je skoro tri sata ujutro, a zabava je bila u punom jeku. Loren je osećala da će joj glava pući od buke. Moglaje da podnese travu i koku, ali oborio je šampanjac kojim je Patrik nalivao od trenutka kada su stigli. Stalno muje ponavljala da ne može da ga podnese, ali on se samo smejao i nastavljao da joj sipa piće. Sada joj se vrtelo uglavi i počela je da oseća mučninu. Tražila gaje po gomili. Želela je da se vrati na jahtu i da spava.Avgust je bio mesec zabava u Sen Tropeu i Žanet je prevazišla samu sebe ovom žurkom. Posluženje je naručilaod Feliksa iz restorana „Pristanište", pa je ogromni bife, smešten ispod nadstrešnice na terasi, bio prepunsvakojake hrane. Na329svim siolovima nalazilo se čarobno ispečeno juneće i jagnjeće meso, poslužavnici s jastozima i škampima, svežepovrće u korpicama. Pre nego što je poslužena večera, šestorica konobara kružila su poslužujući kavijar u oblikuvisokih kupa na tacnama. Na svakom stolu stajale su upaljene svece, a kineski lampioni sveilucali su sanadstrešnice i grana drveća. Grupa „Los Paragvajanos" svirala je flarnenkoj>re i za vreme večere, a kasnije sudve rok grupe zaglušile noć muzikom za igru.Sredina velikog dnevnog boravka bila je raščišćena za igru i prostorijom nije moglo da se prođe od gužve. Lorense polako probijala po ivici sobe do ugla gde je Zanel sedefa skoro ćelo veče. To je bilo inesto sa koga je moglada prati skoro sve što se dešavalo.

Žanet je blistala osmehujući se društvu s kojim je razgovarala. Niko nije morao daje ubeđuje daje zabava uspeia.Jasno joj je bilo od onog trenutka kada su se pojavili najstaromodniji žitelji Montc Karla u večernjim haljinama ismokinzima. To društvo sigurno ne bi pošlo u dvosatnu vožnju da nije znalo da je zabava važna. I ne samo to.Džek Najsberg, opunomoćeni fotograf francuskog Vaga, slikao je zvanice i time joj odavao zvanićno priznanje.Loren je dotakla Zanethiu ruku da bi joj privukla pažnju. Žanet se okrenula. - Oni, cheric?- Da li si videla Patrika? - pitala je Loren.Žanet je pogledala po prostoriji. - Ne, nisam. Možda je otišao na terasu. Hoćeš li da pošaljem nekog da gapotraži?- Ne - rekla je Loren. - Već imaš dovoljno posla. Naći ću ga sama,- Važi - nasmešila joj se Žanet i vratila svom društvu, a Loren je pošla ka terasi.Tamo su ljudi još sedeli za stolovima i jeli. Brzo je ustanovila da nema Patrika. Pažnju joj je privukla vriska ubazena, pa je krenula u vrt.Dok je prolazila pored živice koja je delila bazen od kuće, primetila je nekoliko parova koji su vodili ljubav neobazirući se da li ih ko vidi. Došla je do bazena.330Harold RobinsTamo se nalazilo oko dvadesetoro nagih muškaraca i žena oko bazena ili u vodi; još približno toliko njih stajaloje sa strane i posmatralo ih vrišteći od smeha na njihove ludorije. Patrik nije bio među njima. Još jedna grupanalazila se na drugoj strani bazena, pa je ona pošla ka njoj.Tamo je Patrik stajao u grupi od otprilike devetoro ljudi. Držao je bocu šampanjca u jednoj i čašu u drugoj ruci.Prišla mu je s leđa i dotakla ga za ruku.Okrenuo se i nasmešio joj se. - Čekao sam da se pojaviš -kazao Je nerazgovetno. Pružio joj je čašu šampanjca. -Popij nešto i gledaj predstavu.Zatresla je glavom. - Dovoljno sam popila. A mislim da si i ti.- Nemoj da kvariš zabavu - rekao je i gurnuo je ispred sebe. - Samo posmatraj.U početku joj se učinilo da su tu samo tri nage devojke koje se valjaju jedna preko druge po zemlji, ali onda jeshvatila da ima još nekog. Možda zato što je bio tako crn, pa ga u polusenci nije odmah primetila. Ili zato što sunage devojke puzile po njemu i skoro ga skrivale.- Kako je on dospeo ovamo? - Okrenula se ljutite? ka Patriku.- Poslao sam po njega - odgovorio je. - Čak i crnčuge imaju prava na malo provoda.Pokušala je da se udalji od njega, ali on je čvrsto držao. -Gledaj - rekao je smejući se dok se jedna od devojakaspuštala na crnca. - Sto funti da ne može da ga primi. Preveliki je za nju - viknuo je.- Da se kladimo - prihvatio je jedan muškarac.Patrik je pogledao u Lorenu. - Šta misliš o ovome kao o maštariji? Da li bi volela da se pridružiš?- Hoću da se vratim na brod - rekla je i besno se otrgla. -Ne osećam se dobro.Zurio je u nju. - Auto i vozač su tamo napolju. Možeš da ideš ako hoćeš, ali ja ostajem. Dobro se provodim prviput posle toliko meseci.Žaiiet

331Skoro je utrčala u kuću, uzdržavajući se da ne zaplače. Morala je da prođe kroz ćelu kuću da bi stigla doparkirališta ispred nje. Ali čim je ušla unutra, vrelina tela i buka učinili su svoje i osetiia je kako je preplavljujemučnina. Znala je da kroz gužvu nikako ne bi uspela da stigne do automobila. Potrčala je uza stepenice u sobu ukojoj je boravila prethodne godine i otišla pravo u kupatilo.Kleknuvši na pod i obuhvativši rukama ivicu klozetske šolje, povraćala je dok su je razdirali grčevi. Izgledalo jeda će povratiti sve što je pojela u poslednjih nedelju dana. Konačno je sve bilo gotovo i ona je sela iscrpljena.Mirovala je neko vreme dok se nije osetiia dovoljno snažno da ustane. Otišla je do umivaonika i pogledala se uogledalo. Izgledala je grozno, s razmazanom šminkom po bledom, oznojenom licu. Pustila je hladnu vodu iispirala usta da bi se oslobodila neprijatnog ukusa.Umorno je otvorila tašnu i počela da popravlja šminku. Ali to je išlo sporo. 1 dalje je osećala slabost iiscrpljenost. Vero-vatno je to bilo zbog svog onog popijenog šampanjca. Nikada ranije nije joj bilo ovako zlo.Napor joj je predstavljalo i stavljanje ruža.Kada je završila šminkanje i pošla iz kupatila, i dalje je osećala slabost i da joj telo podrhtava. Otišla je uspavaću sobu i za trenutak zastala kraj kreveta. Nekoliko minuta odmora i osećaće se bolje.Sela je na ivicu kreveta i zbacila cipele, pa se opružila. Bila je u pravu - počela je već da se oseća bolje.Zadovoljno je sklopila oči. Podrhtavanje je postepeno prestajalo. Pomislila je kako joj je mnogo bolje. A onda jezaspala.Probudili su je glasovi iz susedne sobe. Bilo joj je potrebno nekoliko trenutaka da shvati gde se nalazi. I dalje jebio mrak u sobi, ali kroz prozor se nazirala zora. Polako je ustala iz kreveta i otišla do kupatila. Umila sehladnom vodom posma-trajući se u ogledalu. U lice joj se vratila boja. Dobro je bilo što je odspavala. Odmor jojje bio potreban.332

Harold RobimOtvorila je tašnu. Sada joj je bilo neophodno neko sredstvo da je podigne da bi mogla da krene. Onda se setila daje zaboravila kutiju s pilulama na brodu, a da je svu koku dala Patriku da ponese. Ponovo je začula glasove izsusedne sobe. Žanet je bila budna. Mogla bi od nje da uzme nešto.Otišla je do kupatila i obula se. Otvorila je vrata ka hodniku. Kuća je delovala čudno tiho. Došla je do ograde nastepeništu i pogledala dole. Ispod luka je pogledala u dnevnu sobu. Tamo je i dalje bio krš, ali nikoga nije bilo.Kada je ponovo čuia glasove iz Žanetine sobe, otišla je do nje i tiho kucnula na vrata. Glasovi se nisu utišali, kaoda je niko nije čuo. Polako je odškrinula vrata i pogledala unutra. Jedan ceo zid Žanetine spavaće sobe bio jeprekriven ogledalima i sa mesta na kojem je stajala, mogla je da vidi ćelu prostoriju. Telom joj je prošla jeza iskamenila je.Tri nage prilike viđele su se u ogledalu kao na ogromnom platnu. Patrik, oslonjen na kolena ispred Afrikanca,divlje je masturbirao dok je drugom rukom pridržavao njegov falus u svojim ustima. Telo mu se izvijalo od bolajer ga je Stefani bičevala po leđima. Njeno lice bilo je izobličeno od čudne mržnje dok je siktala: - Plus diniGade! Svinjo! Suce plus fort!Za trenutak joj se učinilo da će se onesvestiti, a onda joj je bes dao neočekivanu unutarnju snagu. Polako jezatvorila vrata i naslonila se na njih trudeći se da povrati samopouzdanje. Iznenada su joj mnoge stvari, postalejasne. Tragovi na njegovim leđima na dan veličanja. Zbog čega je uvek /.cico da ona bude u dominantnompoložaju dok vode ljubav. Zbog čega je odbijao da se odvoji od Afrikanca. Sada se sve složilo. Bila je budala štoto nije ranije primećivala.Onda je ophrvao bol i suze su joj ispunile oči, Pošla je ka stepeništu, pa je polako sišla i krenula ka izlazu.Vrata su se otvorila upravo kada je stigla do njih i Žanet se pojavila. Zaustavila se i iznenađeno zagledala uLoren. - Upravo se vraćam sa doručka u "Gorili" - rekla je. - Rekli su mi da si se rano vratila na brod.Zbogom, Žanet333Loren je odjednom osetiia sramotu. Spustila je oči. - Nisam - rekla je.- Pa gde si onda bila? - pitala je Žanet.- Zaspala sam u svojoj staroj sobi - kazala je ne dižući pogled..... oh - uzviknula je Žanet.Loren je podigla pogled. - Da li si znala da je Patrik u tvojoj sobi s onom crnčugom i tvojom devojkom?Žanet nije ni irepnula kada je slagala. - Ne. - Ali znala je, jer je ona to i priredila. Pošla je uza stepenice. ¦-fzback"u ih.Loren je zaustavila. - Nemoj da se trudiš - tupo je rekla......To ništa ne bi promenilo.- Šla hoćeš da uradim onda? - pitala je Žanet.- Odvedi me do broda - rekla je Loren. - Spakovaću se i otići kući.Bez reci su otišle do automobila i sele. Skoro se već razdanilo kada su krenule sa prilaza ispred kuće, uskimputem koji je vodio u seio.Loren je pogledala sestru. Žanet je žmirkala na suncu, usredsredena na drum. - Zašto mi nisi rekla kakav je on?- Obećao je da će se promeniti - odgovorila je Žanet skrenuvši pogled sa puta. - Pa, eto, počeo je i da radi.Loren se rasplakala, a bol u njoj je sve više rastao. - Ipak je trebalo da mi kažeš. Osećam se kao glupača.. Svi suznali sem mene. Kladim se da svi misle da sam najveća budala svih vremena.- Svi su ljubomorni na tebe - rekla je Žanet. - Nema nikoga ko se ne bi menjao s tobom, čak i ovog momenta.- Ne razumem - tiho je jecala Loren.- Kada budeš malo starija, shvatićeš - rekla je Žanet. Bacila je pogled na Loren. - Ovakve stvari se stalnodešavaju. Muškarci su čudne životinje, rade neobične stvari, ali na kraju se dovedu u red.- On neće - rekla je Loren uverljivo. - Ne samo da je mazohista nego je i peder. To nikada neće prevazići.334Harold Robins- Polovina žena u Evropi nikada se ne bi udala kada bi o tome vodila računa - rekla je Žanet. Ponovo je pogledalaLoren. - Poznato je da su i Patrikov otac i deda bili homoseksualci. Njihove žene su znale to i prihvatale. To ihnije sprečilo da imaju uspešan brak i da podižu porodicu.Loren je prestala da plače ćutke se zagledavši u put.- Možda Patrik nije mrzeo oca već njegov duh u sebi. On je barem pokušao da prekine tu tradiciju. - Žanet jeusporila da bi propustila traktor natovaren tek ubranim kukuruzom da se uključi na put ispred njih, a zatim jepolako vozila iza njega. -Čekala si godinu dana da se udaš. Da li misliš da si pravedna prema sebi ako tako brzorasturiš brak?- Misliš da bi trebalo da ostanem u braku s njim? - otvoreno je pitala Loren.Žanet je oklcvala za trenutak, a onda pogledala u sestru. -Da.- Zašto?

- Zato što bi to mogao da bude dobar brak. Patrikova porodica je jedna od najboljih u Britaniji, a titula seprenosi na potomke. A, kada mu umre majka, postaće jedan od najbogatijih mladića na svetu.- Ako je to tako poželjno, zašto se ti nisi udala za njega? Prvo je tebe prosio.Žanet je bacila kratak pogled na nju, a onda ga prikovala za drum. Tihim glasom je odgovorila: - Zbog toga štonisam u stanju da mu pružim ono što na kraju brak čini uspešnim. Naslednike. Imala sam nezgodu kada sam bilamlada i ne mogu da imam decu.Loren je uhvatila za raku. - Nisam znala, Žanet. Žao mi je.- C"est la vie. - Žanet je slegnula ramenima i pogledala je.- Ali tebi je dobro. Imaš izbor. Ti možeš da uspeš ako to želiš.Loren je ukrstila pogled s njenim. - Možda ćeš da pomisliš da sam naivna. Ili glupa. Ili i jedno i drugo. Ali novaci titula mi nikada ništa nisu značili. I dalje mi ne znače. - Za trenutak je ućutala. Prolazile su uskim seoskimulicama na putu ka luci.- Pretpostavljam da sam veća Amerikanka nego što sam misli-Zbogotn, Žanet335la. Ne umem da igram igre koje Evropljani igraju. Za mene brak bez ljubavi i nije brak,U sedam i trideset je uhvatila let iz Niče za Pariz, a u deset onaj iz Pariza do Kalifornije. A tek šest nedeljakasnije, dva dana pošto je primila privremenu odluku o razvodu braka u sudu Santa Monike, otkrila je daje udrugom mesecu trudnoće.Vratar kod „Maksima" otvorio je vrata „rols-rojsa" i podigao kapu. - Bonjonr, nuidam -rekao je i požurio da joj otvori vrata restoran;1.. Ušla je i zastala kada je videla šefa sale kako joj se približava.- Madarn De la Bovil. - Poklonio se. - Gospodin Kara-manlis vas očekuje. Molim vas, pođite za mnom.Prošla je hodnikom do restorana prilagodavajući oči polutami pošto je ušla sa jakog sunca. „Maksim" je u dobaručka, delovao sasvim drugačije nego u večernjim satima. Za ručak su svi važni redovni gosli sedeii u prednjojsali, mnogi od njih za istim stolom svakoga dana, dok su turisti i povremeni gosti sedeii u zadnjoj sali, gde sustolovi bili postavljeni na podi-juniu za ples. Uveče su se prilike menjale - važni gosti sedeii su u zadnjoj saliblizu orkestra, a ostali u prednjoj sali.Karamanlis je bio redovan posetilac. Sedeo je sam za velikim okruglim stolom blizu prozora u uglu sale,nedaleko od Robera Kaja, izdavača Vaga, koji je uvek sedeo u sredini i trenutno bio udubljen u razgovor snekolicinom ljudi, pa nije pri-mctio kada je prošla pored njega. Karamanlis je ustao kada je prišla stolu.Poljubio je u ruku i pokazao stolicu, a onda se okrenuo ka šefu sale. - Sada možete da otvorite šampanjac.Žanet se nasmešila i sela, a šef sale joj je pridržao stolicu. Ćutke je pogledala u Karamanlisa. Posle onoga što sedesilo između njih prethodne noći, nije očekivala da će je pozvati.A sve je počelo tog jutra dok je kod kuće sedela za doručkom. Tačno u osam sati čula je zvono na ulaznimvratima. Nekoliko minuta kasnije, batler je uneo kutiju s ružama i pridržao je dok je ona čitala podsetnicu. Nijebilo nikakve poruke, samo potpis: Karamanlis.Zbogom, Žanet337A onda, tačno u deset, dok je sedela za stolom u kancelariji, ušao je njen sekretar Robert. I on je nosio kutiju sacrvenim ružama. Ovog puta tu je bila i plišana kutija za nakit i podsetnica. Otvorila je prvo kutiju za nakit.U njoj je, na crnoj svili, ležala kratka zlatna ogrlica sa četvrtasto brušenim smaragdima optočenim sitnimokruglim dijamantima. U tišini je posmatrala ogrlicu. Posle nekog vremena zatvorila je kutiju i uzela podsetnicu.- Da li bi madam želela daje stavi? - U Robertovom glasu se osećala preneraženost.- Ne - kratko je odgovorila. - Previše je grčka. Ovoga puta, na kartici je bila i poruka. „Ručak. Kod "Maksima".Jedan sat." Ali imena nije bilo. Samo inicijal ,,K".Odmahnula je glavom. Kratko je bila u iskušenju da mu sve vrati bez ikakve poruke, ali on ne bi shvatio tu vrstuprofinjenosti. Njegovo samoljublje bilo je bezgranično. Naći će se s njim za ručak i lično posmatrati izraznjegovog lica kada mu je bude vraćala. Pogledala je sekretara koji je i dalje stajao tu s kutijom cveća u rukama.-- Prestani da stojiš tu tako blesavog izraza lica - Ijutito je rekla. - Idi i stavi ruže u vodu.- Da, madam. - Požurio je iz kancelarije.- I, Bobi - zaustavila ga je kada je bio na vratima - stavi ih na sto na prijavnici. Neću ih ovde.Šef sale je spustio čaše s ohlađenim šampanjcem ispred njih i sipao malo vina u Karamanlisovu čašu da ga proba.Karamanlis je klimnuo glavom, ali ga nije probao. Šef sale se naklonio, nasuo čaše i otišao.Karamanlis je podigao svoju čašu. - Dugujem ti izvinjenje i objašnjenje.Ona nije ni pipnula svoju čašu. - Ne duguješ mi ništa -rekla je mirno, izvadila kutiju s nakitom iz tašne i gurnulamu je preko stola. - Posebno ovakve tričarije.338Harold Robins- Ali... ali ne razumeš - kazao je, skoro mucajući od iznenađenja. - Želeo sam da znaš... da posle onoga noćas...nisam tako tvrd.- Ne moraš to da mi objašnjavaš - rekla je zajedljivo. ~ Ništa i nije bilo dovoljno tvrdo da bih išta osetila.

Sa očiju kao da mu je spala koprena. - Kučko jedna! -rekao je bez osmeha.Znala je daje pogodila pravo u metu. Ljupko se smeškala dok je ustajala od stola. - Do viđenja, gospodineKaramanlise - rekla je i otišla.Nije se osvrnuo za njom. Osećao je kako ga crvenilo obliva od vrata preko iica i držao je pogled spušten nakutiju s nakitom na stolu. Bio je siguran daje iznenadna tišina u restoranu značila da su svi čuli njihov razgovor.Podigao je čašu, a ruka mu je skoro drhtala od besa koji je rastao u njemu.Isto kao što je prestao, u sali se razgovor opet nastavio. On je polako srknuo šampanjac. Kroz prozor je videovratara kako otvara „rols-rojs" i nju kako ulazi u automobil. Onda je vratar zatvorio vrata, a auto je krenuo.Jedan kelner se pojavio i hitro uklonio Žanetinu čašu i pribor za jelo. Nešto kasnije, šef sale mu je prišao. - Da liće gospodin Karamaniis sada da naruči ručak? - pitao je kao da se ništa neobično nije dogodilo.- Uzeću doverskog lista na roštilju s limunom i bez putera i krompira, i zelenu salatu samo s limunom. - Šef salese udaljio, a on je uzeo kutiju s nakitom i spustio je u džep svog sakoa. Osetio je kako mu se opet stežu usne. Ovatričarija, kako je ona kučka nazvala, koštala gaje četvrt miliona dolara. Prvi put otkako je ona napustila sto,podigao je pogled i osmotrio po prostoriji.Kao da ga niko nije primećivao; svi su razgovarali uobičajeno živahno. Ali znao je on šta se dešava. Do popodneće ceo Pariz brujati o tome i smejati mu se.Iznenada mu je šampanjac postao gorak u ustima. Spustio je čašu. Bila je ista kao i svaka druga francuska kurvakoju jeZbogom, Žanet339poznavao i koja je igrala svoju igru pred publikom, verujući da je njena pička čini nepovredivom.Ali ova će uskoro otkriti daje pogrešila. U malom grčkom selu u kojem je rođen znali su kako da srede kurvekoje su prekoračile svoje povlastice. Dobijale su lekciju koju obično nisu zaboravljale do kraja života.- Stariš, Žak - rekla je dok ga je posmatrala s druge strane stola. - Ranije si me uvek podsticao da grabimnapred... sada te samo čujem kako govoriš da usporim. Zašto bi bilo loše da sami pokupimo plodove svog rada?Uzvratio joj je pogled dopustivši da mu se na licu ispolji uvređenost koju su njene reci izazvale. - Žao mi je štotako misliš, Žanet - rekao je. - Ali nisam rekao da tu ima išta loše. Ono o čemu tražim da razmisliš jeste da li je tovredno deset miliona dolara.- Trenutno, bez ikakvih ulaganja s naše strane, zarađujemo između četiri i pol n"iSiona dolara godišnje, i tovećinu samo na lieencnim ugovarana i honorarima. "Kensington" je morao da ulaže u prodavnice, opremu,proizvodne pogone, prodaju i oglašavanje. Sav naš doprinos bili su naše ime i modeli.- Moje ime i moji modeli - oštro je rekla Žanet.- Tako je. - Klimnuo je glavom. - To je naš stvarni ulog i trebalo bi da ga se držimo i da ga štitimo. Pogledajsamo koliko nas staje da Soie iznesemo na tržište. Dvadeset pet miliona naših mukom stečenih franaka. A tek zatri godine, možemo da se nadamo da vidimo značajniju zaradu. A govorimo o uspešnom nastupu.- Pogledaj samo modnu kuću, gde takođe posedujemo sve. Radimo bolje nego što smo ikada sanjali. Uspešnismo kao i bilo ko od njih... Dior, Sen Loran, Živanši. Pa opet nam troškovi pojedu sve što zaradimo. Srećni smoako svaku godinu završimo na nuli.340Harold Robinsii"u"> irain samo zbog tih deset miliona dolara, koje" i" "\ o otiiamo Zanet. U pitanju je ono što leži ispod toga.*r u t n ipi vise novca da razvijemo uslužne delatnosti kojei V n^icnion ^b^vlja za nas. To bi odnelo dodatnih deset^•m i<">] i" i t ono što ti govorim jeste da se postavlja"i i Od im imo dvadeset miliona dolara da uđemo u taji i*> ooiemljeni za to? Sta mi znamo o proizvod-• ipi Aziji? O vođenju lanca butika na mak) ux> n "mmIi bismo gori od najgorih amatera. Čak i1 < i "cKni" i nevolju tamo gde i ne očekuju. Poglc-" " onog od najtispešnijih prodavača na malo ui ] " iM,(i ;u kupili "Korvetif u Sjedinjenim Drža-h .i firmu. Ali. nešto je krenulo naopako. Za1 c ,i;ubiii su četrdeset miliona dolara, \y,\ suii > i i s mogućnošću da i/gube upravu nadi i"iom ovde kod kuće i daje prepuste ban-( trenutak da uhvati vazđuh.l t > - hladno je pitala Žanct.- Nisam još. Hoću ".ks ine saslušaš. Onda 1 i k i j ( i > ! irio ili nisam. - Opet je zastao, a zatim i "<i i 11 i " i ona nešto kaže. - A. i ako uspemo, šta

!< i > i noio da oii zarađuju dvostruko više od nas. Ali< v\ ti,i li se dobit deli ili odakle dolazi. Ne zaboravii < " topili ovaj ugovor s nama zato što su već imali" imgone /a izradu sopstvenih materijala, kao i gotovei i / >đc Oni su uspešni na svakom nivou proizvodnje iti ii Ha iaj\eu deo zarade potiče odatle, pre nego iz malo-u iaie U ni iloprodaji mogu da posluju i s gubitkom jer će to- i> Anti nunova zarada na proizvodnji.- Ako ne grešim, najviše što možemo da zaradimo, ukoliko platimo da izađemo, i ukoliko budemo uspešni usvemu što sam pomenuo da bi trebalo da radimo, iznosi oko dva miliona dolara godišnje. To znači da nam jepotrebno deset godina samo da povratimo dvadeset miliona dolara koje bi trebalo da uložimo. A sve to još beztačnog saznanja za šta treba daZbogom, Žanet34!platimo dvadeset miliona dolara, ako uopšte uspemo da ih nabavimo. Sasvim je moguće da bi onih četiri-petmiliona koje zaradimo godišnje potpuno nestalo, da bi ih pojeo posao o kome ništa ne znamo. To se desilo Agaš-Vilou. To može i nama da se desi.Opet je duboko uzdahnuo dok ga je ona ćutke posmatrala. - Ja sam ti prijatelj, Žanet. Zajedno smo izvojevaiimnogo bitaka, rame uz rame, pa smatram da nije potrebno da dokazujem ni svoje prijateljstvo, ni odanost. Sdivljenjem sam posniatrao ,s kakvom si strastvenom snagom prerasla iz devojčice u jaku I važnu ženu kakva sidanas, prvu u svom posiu. Tako, k-vi prijatelj, osećam slobodu da te upozorim. Niko na ovom sve u.: ne možebaš sve da ima. Uvek ostavi nešto i za ostale da unu.K i zarade, pa ćeš i sama biti na dobitku. Nemoj dozvoliti dak; tvoja taština i slepo samoljublje dovedu do propasti.Dugo su sedeli u tišini i gledali jedno u drugo. Konačnoj". progovorila. - Ovo je bila prava govorancija.Klimnuo je bez reci. - Jeste. Ne znam otkud mi. Ni sam to nisam očekivao.- Nisam ni ja - rekla je. Opet su zaćutali za trenutak, a onda mu se zagledala u oči. - Zaista misliš ono o mojojtaštini i šlepom samoljublju?Bilo mu je neprijatno. - Ne znam. Pretpostavljam da mislim. Ne vidim šta bi te drugo pokretalo. Zarađujemokoliko nam je potrebno. Do sada je sve što smo radili pričinjavalo izazov i zabavu. Ali odjednom više nijezabavno.- A kada bih ti dala još deset procenata zarade? - pitala je. Trenutno je imao pet procenata. - Da li bi onda postalozabavno?-¦ Mislio sam da me bolje poznaješ, Žanet - kazao je polako omahujući glavom. - Ne želim više. Imam sve što mije potrebno. Rekao sam to za tvoje dobro, a ne da ugrabim više za sebe.- Šta bi rekao kada bih ti saopštila da sam spremna da to učinim uprkos tvom savetu?342Harold RobinsZagledao se u nju. - Rekao bih: "Neka ti je sa srećom, Žanet".- I to je sve?Teško se podigao sa stolice. - Ne, Žanet. Rekao bih ti da ti je za to potreban neko mnogo sposobniji i s većimpoznavanjem prilika od mene.Odjednom se naljutila. - Bila sam u pravu! - odbrusila je.- Ne samo da stariš, Žak, već postaješ i kukavica, plašiš se borbe.Ovoga puta mu se na licu i u glasu osećalo daje povreden.- Zao mi je što tako misliš, Žanet. - Zamukao je i brzo se okreno ka vratima da ona ne bi primetila iznenadnuzamagljenost u njegovim očima.Na vratima se okrenuo i pogledao je. Ona ga je posmatrala u ledenoj tišini. Tužno je zatresao glavom. Kada bisamo jednu reč izustila. Nije želeo da se ovako završi. Ali ona je ćutala. Bilo je svršeno.Otvorio je vrata i dalje gledajući u nju. Pogledala gaje kao stranca. - /"bogom, Žanet - rekao je i tiho zatvoriovrata za sobom.Zurila je u njih. Do đavola s njim! S kojim pravom sedi tu i sudi joj? Bes je počeo da popušta ustupivši mestoiznenadnoj želji da potrči za njim i da ga vrati. Ali to je ono što su muškarci želeli. Žene koje trče za njima ipreklinju ih da se vrate kući.Ona to neće učiniti. Sačekaće. Vratiće se on sam. Razmisli će o svemu i ujutru će biti u kancelariji kao da se ništanije dogodilo.Ali onda joj je prizvuk konačnosti u njegovom "zbogom" odjeknuo u mislima i znala je da neće biti tako.Zahvatilo je ćudno osećanje gubitka. Na izvestan način, on je bio jedini pravi prijatelj kojeg je ikada imala. Uvekje bio tu. Sada je stvarno bila sama.

U kuhinji s prednje strane kuće Loren je jasno čula sirenu automobila sa autoputa Pacifičke obale, koji sezaustavio ispred bele kuće na plaži. Spustila je solju s kafom i ustala. Pre nego što je otišla do ulaznih vrata,bacila je pogled sa terase na plažu. Anitra je gola sedela u pesku i igrala se s dva šteneta. U hladu suncobrana,njena dadilja Žozefina, četrdesetogodišnja Meksikanka, plela je i pazila na dete.Loren je protrčala kroz kuću do vrata, pa u dvorište, gde je otvorila kapiju. Auto je bio ispred i Harvi je većodvezivao užad kojima je daska za jedrenje bila privezana za krov. Nas-mejala se i prišla da mu pomogne. Harvise uopšte nije pro-menio osim što je imao novi auto, „porše 918" umesto „folks-vagena". Nije ostvario svoj sanda postane milioner u dvadeset i prvoj godini, ali je sa dvadeset pet bio blizu toga. A nije postao ni rasturačdroge, kako je nameravao. Umesto toga, sve je teklo veoma ispravno. „Sunčana zemlja" je donela veliki uspeh.Okrenuo se ka njoj kada mu je prišla i počeo da odvezuje drugu traku. Bila je preplanula i graciozna u šortsu odisečenih farmerki i gornjem delu bikinija, duge kose izbledele od sunca i plavih očiju koje su bleštale na tamnomlicu. - Dobro izgledaš - rekao je i poljubio je u obraz koji mu je podmetnula.- Još kako, bledoliki - rugala mu se, podigavši dlan u indijanskom maniru.Nasmejao se. - Neki ljudi moraju da zarađuju za život -rekao je. - Ne mogu sebi da priušte da po ceo dan leže naplaži.- Nisi ranije tako govorio - rekla je i povukla jedan od užadi na prtljažniku. - Stvari su se izmenile.Pažljivo je podigao dasku sa krova. - Kakvi su talasi?344Harold Robins- Nisu loši - rekla je. - Prema radio-izveštaju, dižu se i do dva metra. Dobro ćeš se zabaviti.- Divno - kazao je, stavivši dasku ispod ruke i izvukavši torbu sa pomoćnog sedišta. - Ne mogu da dočekam.Prošlo je mnogo vremena.- Mesec i po - rekla je.Pratio je preko dvorišta. - Kako je Anitra?- Nećeš je prepoznati - smejala se Loren. - Tako je velika. Uživa s ona dva dalmatinca koja si joj poklonio. Jošnije shvatila da će uskoro biti veći od nje.Staza je vodila pored kuće ka plaži. Izašli su kraj terase. Harvi je naslonio dasku u hladovinu i krenuo za njomuza •stepenište na terasu. Žmirkao je u vodu, pa u sunce. Skinuo je, košulju i okrenuo se ka Loren smeškajući se.- Ovo je mesto za pravi život. O kakvom sam sanjao kao dečak. Samo jedrenje na dasci i duvanje.Nasmejala se. - To se nije promenilo. Sve je još tu. Deca to i dalje rade.Pogledao je preko ograde terase i ugledao Anitru kako se igra u pesku. Podigao je ruku i mahnuo. - Hej, Anitra! -viknuo je.Dete nije diglo pogled nego se i dalje igralo sa štencima.- Hej, Anitra! - opet je viknuo. - Stigao je čika Harvi. Ništa. Dete nije davalo znake da ga je čulo. Okrenuo se kaLoren povredenog izraza lica. - Ne primc-ćuje me. Nije ni podigla pogled.- Ona je žensko - nasmešila se Loren. - Pravi se da je teško zadobiti je. Pa, nisi je obišao jako dugo.- Oh - rekao je Harvi. Onda se iscerio. Otvorio je torbu i izvadio jednu kutiju. Podigao je visoko iznad glave iponovo pozvao dete. - Hej, Anitra! Stigao je čika Harvi i nešto ti doneo!Dete je podiglo pogled. Trenutak kasnije, trčalo je preko peska ka njemu.Harvi se okrenuo ka Loren smešedi se pobedonosno. - Pravo žensko. Uvek padaju na poklone.Zbogom, Žanet345Posle večere, prešli su u dnevnu sobu i ispružili se ispred vatre na meksičkom ćilimu. Dete je već zaspalo, aŽozefina je sređivala kuhinju.Harvi se okrenuo na stomak i zagledao kroz francuski prozor u okean. Čuo je talase, ali ih nije video. Magla sespustila po plaži, skoro do prozora. - Magla se baš rasula. Sablasno.- Navikneš se na to - nasmejala se i ubacila cepanicu na vatru. Zagledala se u nju, a onda stavila još jednucepanicu od koje je roj varnica suknuo uz odžak. - Danas je bilo vruće. Ali u novembru noći budu baš hladne.- Da - rekao je. Iz džepa je izvadio vrećicu i počeo da zavija džoint.- Nešto novo? - pitala je.Odmahnuo je glavom. - Nema više novotarija, Džoni je prezauzet skupljanjem prašine da nema vremena zasadenje. Sada za njega radi više od dvadeset ljudi, a majka mu ne dopušta ni zelenu salatu da sadi. Kaže da imtako dobro ide da ne želi ništa što bi moglo da im navuče zakon na glavu. Srećan sam kad uspe da mi nabavidobru travu od svojih komšija.Uvio je džoint, liznuo papir, a onda ga izgladio prstima i upalio. Povukao je dva duboka dima i pružio njojcigaretu. -Ovo je dobro - zadovoljno je rekao. - Probaj.1 ona je učinila isto, dugo zadržavajući dim pre nego što ga je lagano ispustila. - Nije loše - rekla je i vratila mudžoint. -Ali nije to kao „Harvi specijal".Iscerio se i ponovo povukao dim. - To vreme je zauvek nestalo.

- Šteta - rekla je. - Bilo je tako dobro.- Aha. - Pogledao je. - Pretpostavljam da nikada nećemo povratiti ono što smo uložili. Nismo uspeli da dođemodo trave koju smo želeli.346Harold RobinsNasmejala se. - Misliš da bismo mogli to da otpišemo preko poreza?I on se nasmejao. - Mogli bismo da pokušamo. Ali pore-sko bi moglo da ima drugačije gledište. - Pružio joj jecigaretu i napravio grimasu dok je sedao. - Mislim da sam izgoreo danas na suncu.Zurila je u njega. - I jesi. Strašno. Kako će to delovati kada upravnik "Sunčane zemlje" u ponedeljak uđe ukancelariju crven kao rak? Niko neće verovati da preparat deluje.- U pravu si - kazao je. - Ali tako mi je bilo lepo da sam potpuno zaboravio.- Sledeći put misli na to - kazala je, glumeći strogoću. -Pravilo broj jedan. Doktore, izleči sebe.- Siaviću malo melema sada - rekao je. - Izvući će peckanje i do jutra će mi biti dobro. - Ustao je i otišao dosvoje sobe. Nekoliko minuta kasnije, vratio se bez košulje noseći u ruci poznatu teglicu „Sunčane zemlje". -Moraćeš da mi nama-žeš leda - kazao je. - ! ona su stradala.Uzela je teglicu iz njegove ruke i zagledala se u nju dok se on spuštao na pod, leđima prema njoj. Plava glinenateglica u obliku Zemljine kugle sa zeleno obojenim kontinentima i zlatnim keramičkim zapušačem koji jepredstavljao sunce jasno je ukazivala na njen sadržaj i pre nego što bi neko pročitao čitka crna slova na zlatnojosnovi. SUNČANA ZEMLJA. Za sunčanje. ŽANET. Počela je da mu maže leda. - Žanet je znala šta radi - reklaje. - Govorila je da je pakovanje najvažnije.- To joj niko nije osporavao - rekao je Harvi. Pogledao je preko ramena. - Uzgred, da li znaš da Zak nije više snjom?- Ne, nisam znala. - Bila je iznenađena. - Nisam mese-cima razgovarala s njom. Šta se desilo?-"Ne znam - rekao je. - Saznao sam tek prošlog meseca kada sam je pozvao da ugovorimo sastanak da bismorazgovarali o novoj kozmetičkoj liniji. Žak nije bio tamo, pa su me uputili na novog momka.- Ko je on? - pitala je.Zbogom, Žanet347- Ne znam - odgovorio je. - Ali su mi rekli da je to zverka koja je radila za francuski "Revlon". I gadan neki tipuz to. Nije ni sačekao da objasnim do kraja da imamo tri osnovne boje izrađene onako kako je Žanet htela, da bimogle da se mešaju tako da se postigne bilo koja željena nijansa šminke. Jednostavno me je presekao i rekao danjihova proučavanja pokazuju da za to postoji veoma malo interesovanje na tržištu i da se ženama ne bi dopalaideja da same mešaju nijanse šminke. A osim toga, već su planirali da dogodine uvedu svoju liniju šminke.- Nisi ni razgovarao sa Žanet? - pitala je.- Ne. Rekao mi je da je ona odsutna i da je na nekom promotivnom putovanju ili tako nešto, ali da tokomnovembra dolazi u Ameriku i da će me verovatno potražiti da se dogovorimo o novom ugovoru o raspodeli.- Šta manjka onome koji već imate? - pitala je.- Ništa - rekao je. - Ali on je potpisan na tri godine, ističe sledećeg meseca, krajem decembra. Rekao mi je i to daće verovatno tražiti da se njihov deo udvostruči, da su troškovi veoma narasli, prema njihovom istraživanju, dagube novac na svakoj teglici.- Sta će biti ako ne pristaneš da im daš više?- Već mije naglasio da oni nameravaju da isture sopstveni preparat. Kažem ti da je neki kreten.- Mogu li oni to da učine? - pitala je.- Naravno da mogu - rekao je. - Treba samo da malo zbrljaju sastojke.- Ali ime? - pitala je. - Da li imaju prava i na ime? Žanet ga je smislila.Nasmešio se. - Tu su se prevarili. Robno ime je zaštićeno u našoj kompaniji i ne smeju da ga dirnu.- Dobro je - rekla je. - Ne deluješ mi zabrinuto zbog ovoga.-1 nisam zabrinut - kazao je. - Zapravo, nadam se da neće obnoviti ugovor. Čim sam završio razgovor sFrancuzom, pozvao sam Skviba i dogovorio se u vezi s kozmetikom. I ako348Harold Robinsuspem da prebacim "Sunčanu zemlju" kod njih, dobiću čak i bolju pogodbu.Zatvorila je teglicu i spustila je. - Zavij još jedan džoint - rekla je.- Važi.Posmatrala je kako veštim pokretima oblikuje cigaretu. Zapalio je i pružio joj je. Povukla je dubok dim. - Zao mije zbog Žaka - rekla je. - Čini mi se da je oduvek prisutan. Sećam ga se iz doba kada sam bila klinka. Zanima mešta se to desilo?Uzeo je džoint od nje. - Možeš da je pitaš kada je budeš videla. Ako je kreten u pravu, biće ovde do kraja mesecai javiće nam se. - Povukao je dim. - Šta planiraš za Dan zahvalnosti? Znaš da je za dve nedeljc.- Obećala sam mojima da ću ga provesti s njima - rekla je. - Žude da se dočepaju Anitre. Smatraju da su užasnouskraćeni zato što ne živimo pored njih. Šta ti planiraš?

- Nišla - rekao je. - Moji su još na krstarenju po svetu na koje je otac resio da se otisne kada ode u penziju.Vraćaju se krajem januara.- Tako je majka i mislila - rekla je. - Kazala ini je da te pozovem da nam se pridružiš, ako hoćeš,- Hej, pa to je divno. Da li to znači da je konačno shvatila da sam ugledan čovek?Loren se nasmejala. - Ako i jeste, to je samo zato što te ne poznaje tako dobro kao ja.Stigli su do kolača, bundevare i kafe, kada je Johan pogledao preko stola u Loren. - Zaboravio sam da ti kažem.Žanet je u gradu, u hotelu "Beverli Hi 1 s". Nisi znala?Loren je odmahnula glavom. - Nije mi se javila.- Baš čudno - rekao je Johan. - Učinilo mi se da je znala da ćeš biti ovde. Pozvao sam je na ručak, ali je rekla daimaZbogom, Žanet349obaveza i da će doći na piće oko šest. Želi da razgovara s nama dvoma. Pitam se kako je zna!;", da ćeš i ti bitiovde.- Verovatno sam joj ja rekao - objasnio je Harvi. - Juče sam imao sastanak s njom u hotelu.- Šta se desilo? - pitala ga je Loren.- Ništa naročito - rekao je, - Od prvog januara, "Sunčanu zemlju" će prodavati Skvib.- Znači nisi obnovio ugovor s njom?- Tako je. -¦• Harvi se nasmešio. - Sada ima nov način rada. Ne ugovara sama poslove, to prepušta svom novomizvršnom direktori;. Pošio smo se pozdravili, sišii srno u njegovu sobu. Kazao mi je šta oni žele. Rekao sam daneću to da platim.. Odgovorio m: je da u tom slučaja nemaju izbora nego da na tržište iznesu svoj preparat.Rekao sam da to meni ne smeta. Onda snio ."¦:-<.; vratili u Zanetin apartman da joj to saopštimo. Čini nis se da jebila iznenađena. Mije- očekivala da ih iako jednostavno odbijem. Mora da su misl"li da sam budala.Johan se nasmejao. - Ne bi me to iznenadilo. Upoznao sam njenog novog iv.vršnog direktoia. Svima priča kakoće preuzeti ceo svet.- iVJu/d;? svet i hoće - iscerio se Harvi. - Ali "Sunčanu zemlju" neće.- Kako je izgledala? - Loren je znatiželjno pitala. Prošlo je nekoliko godina otkad se nisu videle.- Fantastično - rekao je Harvi. - Ali znaš ti Žanet. Zar je ikada izgledala drugačije?- I ne zna za drugačije - rekla je Loren. -- Je li bila sama?- U društvu prijateljice, tamnokose Francuskinje, mane-kenskog izgleda. Nisam je ranije viđao i nije nasupoznala, pa ne z sam kako se zove. Nije bila prisutna kada smo se videli prvi put, ali je bila tu kada smo sedirektor i ja vratili.- Pitani se zašto želi da nas vidi? - Loren je pogledala u Johana.Johan je izmenjao pogled s Hajdi, a onda je ponovo pogledao Loren. - Mislim da znam - rekao je. - Ali hajde dasačekamo i vidimo šta ima da nam saopšti.350Harold RobinsTačno u šest sati oglasilo se zvono na vratima. Bila je Zanei. Sama. Loren je bio potreban samo jedan pogled dashvati da je naduvana. Kada je pogledala u Harvija, dobila je potvrdu. I on je to primetio, ali Johan i Hajdi nisu.Seli su u dnevnu sobu i počeli da čavrljaju. Zanet nije mogla da shvati kako je Anitra porasla. Bila je previsokaza dete od pet godina. Pet i po godina, naglasila je Loren. Osim toga, deca u Americi viša su nego u Francuskoj.To ima veze sa ishranom ili tako nečim. Žanet se složila s njom i podsetila ih da je i Patrik veoma visok.Onda je Loren napomenula daje čula da Žak više ne radi s njom i pitala šta se dogodilo. Videlo se da je Žanetmalo neugodno kada je odgovorila da se Žak umorio od posla i daje želeo da se vrati svojoj prvoj ljubavi,pisanju. Rekla je da radi na mesečnom članku za francuski Vog i na knjizi o istoriji francuske mode.Hajdi je ljubazno upitala da li je ručala. Ako nije, može da dobije nešto što su pripremili za nju. Ostalo je mnogoćuretine i seckanog mesa. Ne, Žanet je već jela. Onda je bacila pogled na sat. Bilo je kasno i uskoro je trebalo daode na još jedan sastanak. Želela je da razgovaraju o veoma ličnoj stvari.- Naravno - rekao je Johan i ustao. - Možemo da pređemo u biblioteku. - Pogledao je Harvija. - Izvini nas.- Samo napred - rekao je Harvi. - Pogledaću na televiziji šta se danas dešavalo na fudbalskim utakmicama.Johan je seo za svoj pisaći sto. Hajdi je sela sa strane, a Loren i Žanet u fotelje nasuprot Johanu. Johan jeklimnuo glavom. - Molim te, počni.Žanet je otvorila ta.šnu i izvadila jedno pismo. - Pre nekoliko meseci primila sam obaveštenje od "Svajcarskekreditne banke" iz Ženeve, - Pružila ga je Johanu. - Želela bih da ga pročitaš.Johan je uzeo naočare i stavio ih. Pročitao gaje brzo i dao ga Hajdi. - Kada ga pročitaš, daj ga Loren.Vladala je tišina dok Loren nije završila s čitanjem. Onda je podigla pogled. - Šta ovo znači? - pitala je.Zbogom, Žanet351Žanet je pogledala. - Očigledno je majka ostavila nešto veoma vredno u toj baoci, i to se tamo nalazi sve ovegodine.

- Znaš li šta je to? - pitala je Loren.- Ne znam tačno - odgovorila je. - Ali mogu da zamislim.- Pa zašto nisi otišla tamo i uzela to? - pitala je Loren.- To može da uradi samo osoba kod koje je ključ - rekla je Žanet. - A kod mene nije.Iznenada se začuo Johanov glas. - Kod mene je.- Ali nikada ništa nisi pominjao - rekla je Loren.-- Nisam ni morao - objasnio je Johan - sve dok, po mojoj proceni, ne postane neophodno. - Izvadio je jednufasciklu iz fiokc pisaćeg stola i otvorio je. Pronašao je fotokopiju pisma koje je Tanja ostavila u trezoru za njega.Pružio je pismo Žanet. - Mislim da će ovo sve razjasniti.Žanet ga je brzo pročitala i pružila ga Loren. Nakon što ga je pročitala, Loren je podigla pogled. - Ali i dalje neznam šta je to.- Zlato - kazala je Žanet, - Bogatstvo u zlatnicima.- Otkud ti znaš to? - pitala je Loren.- Moriš mi je rekao - odgovorila je Žanet. - Polovina je pripadala njemu, ali ih je pre rata majka iznela izFrancuske zahvaljujući generalu Fon Breneru i stavila ih u banku u Svaj-carskoj.Johan je pogledao Žanet. - Otkad veruješ onome što ti Moriš kaže?- Zbog čega bi me lagao? - pitala je. - Ispričao mi je ćelu priču. O tome kako mu je general oteo kompanije i svestavio na majčino ime.Johan je zatresao glavom, - To je laž. Obična laž. Sve što Moriš danas poseduje, čak i titulu, sve mu je kupljeno,bilo da je to učinio general ili tvoja majka.- Pa zašto nam onda ranije nisi rekao za to? - navaljivala je Žanet.- Pročitala si pismo - rekao je Johan. - Nisam mislio da je neophodno.352Harold Robins- Da li si ikad nameravao da pomisliš da je neophodno. -pitala je Žanet hladno. - Ili si nameravao da sve zadržišza sebe?- Kučko jedna! - uzviknu ljutito Hajdi. - Da nije bilo Johana, ništa ne bi ni imala, bila bi obična kurva napariškim ulicama. Johan je bio taj koji je sprečio Morisa da sve pokrade od vaše majke, Johan je bio taj koji vasje štitio sve vreme dok ste odrastale.Johan je podigao ruku. - Ne uzrujavaj se, draga - umirivao je. Okrenuo se ka Žaneti. - 1 šta bi sada želela dauradim?- Daj mi ključ - odsekla je.- To ne mogu da učinim - rekao je. .....Polovina pripadatvojoj sestri.- Moriš je bio u prava - siktala je. - Ništa nije ni ostalo. Sve si uzeo.Johan je posinatrao. - Nisam uzeo ništa sem onoga što mi pripada.- To si upotrebio da otkupiš kompaniju od mene! - rekla je.- Nije - kazala je Hajdi. Nije se obazirala na Johanovo upozorenje da se uzdrži. - Vreme je da saznaš istinu.Novac je bio u banci na ime tvoje majke, ali nije bio njen. Pripadao je generalu. A kada su generalova udovica isinovi stigli u Pariz s namerom da podnesu tužbu protiv tebe i majčine zaostavštine da bi povratili imovinu kojaje pripadala generalu, što je obuh-vatalo vinograde, fabriku parfema i kompaniju za flaširanje mineralne vode -sve što je sada na tvoje i Lorenino ime -Johan je uzeo dco novca koji je njemu pripadao i isplatio ih. --Pogledalaje u Johana. - Pokaži im priznanicu sa Fon Brene-rovim potpisom.Johan je izvadio papir iz fascikle i dao ga Žanet. Ona ga je pročitala i pogledala Johana. - Kako da znam daje ovoistina?Loren je zvučala preneraženo. - Nećeš valjda da pomisliš da bi tata lagao?- Hartija trpi sve - podozrivo je rekla Žanet. - To ništa ne znači. Ne budi naivna. Govorimo ovde o milionimadolara.Zbogom, Žanet353- Ne zanima me novac - rekla je Loren. - Izgleda da mi ne uspeva da te uverim da me nikada nije ni zanimao.- Ne možeš više tako da se ponašaš - odbrusila joj je Žanet. - Imaš dete koje treba da štitiš.- Svoje dete ću štititi na svoj način - ljutito je odgovorila Loren. - Ne sviđa mi se to što govoriš i ne sviđa mi seto što radiš.- Potreban mi je taj novac - rekla je Žanet. - I to odmah. I nameravam da ga dobijem, makar išla na sud i ćelomsvetu ispričala da je Johan Švebel bio u nacističkoj okupatorskoj vojsci u Francuskoj i zajedno sa svojimnadređenim oficirom oteo posed bespomoćnim Francuzima.Loren je zatresla glavom. - Ne verujem u ovo. Ne govoriš ti ove grozne stvari. - Pogledala je u Žanet. - Ne bivaljda upropastila toliko života samo zbog novca.Žanet je ćutke zurila u nju.

Loren se okrenula ka Johanu. - Daj joj ključ, tata. Ako je to ono što želi, neka joj bude.- Polovina je tvoja, dete - rekao je.- Nije me briga. - Počela je da plače. - To je prljav novac, okrvavljen i uprljan mržnjom i ne želim ga.Johan je pogledao Hajdi, a ona je klimnula glavom. - Loren je u pravu. To je krvav novac. Daj joj ključ.Johan je oklevao još jedan trenutak. Onda ih je pogledao. -Ne, neću to da uradim. Nije me briga šta Žanet želi.Polovina svega pripada Loren i ostaće tamo dok ne odluči šta će s tim. -Okrenuo se ka Žanet. - Naći ćemo se ubanci u Ženevi sledeće nedelje i prebaciću ti tvoj deo. Da li si zadovoljna?Žanet je klimnula glavom. - Moram da budem. Nemam drugog izbora, zar ne?- Nikakvog - rekao je Johan.Hajdi je ustala zagrmevši ljutito. - Sada izlazi iz moje kuće. Ne želim više nikada da te vidim.Žanet je ustala. Pogledala je u Loren. - Uradila sam ovo za tebe koliko i za sebe.Loren je podigla glavu. Obrisalaje suze nadlanicom. -Kladim se da jesi - rekla je prezrivo. - U životu nikada ništa nisu učinila za nekog ako nijebilo u tvome interesu. Slažem se s majkom. Ne želim ni ja više da te vidim.- Ali... - Žanet je zastala. Ništa nije ispalo onako kako je želela. Loren je trebalo da bude na njenoj strani.Lorenin glas je odjednom postao odlučan. Žanet je već jednom ranije čula da govori na taj način. Onda kada jeresila da ostavi Patrika. - Nema nikakvog "ali". Zbogom, Zanet.Žanet je gledala nekoliko trenutaka, a onda se okrenula ka vratima. Loren je bila ozbiljna kada je rekla danapušta Patrika. A bila je ozbiljna i sada.Johan je već čekao kada je stigla u banku. Zadrhtala je kada je izašla iz taksija i požurila unutra, uvijena upelerinu s kapuljačom postavljenom vizonskim krznom kojim je štitila lice od sipljive decembarske susnežicekoja kao da neprestano pada po ulicama Ženeve.Mladi čovek koji joj je doneo u Pariz obaveštenje iz banke, dočekao je na vratima. - Madam De la Bovil, veomami je drago što se ponovo srećemo.Grčevito je pretresala pamćenje da se seti njegovog imena i uspela je. - Mesje Tjeri. - Nasinenla mu se.- Gospodin Švebel vas čeka u mojoj kancelariji - rekao je. - Molim vas, pratite me.Poveo je do kancelarije u zadnjem delu banke, kroz vrata na kojima je stajao natpis „privatno". Johan je stajao uzprozor i posmatrao ulicu. Kada ih je čuo, okrenuo se.- Dobro jutro, Johane - rekla je.Nije joj uzvratio pozdrav. - Predlažem da iznajmiš sef pre nego što siđemo - rekao je bez suvišnih učtivosti.Zagledala ga je trenutak, a onda se okrenula Tjeriju. -Mislim da je to dobra zamisao. Mesje Tjeri, molim vas.- Svakako, madam - rekao je mladi čovek. Sa stola je uzeo neke papire. - Budite ljubazni i popunite ovo, to jesamo trenutak.Sela je u stolicu koju joj je ponudio i brzo ispunila obrasce i gurnula mu ih preko stola. Pregledao ih je.- Vrlo dobro - rekao je i okrenuo papire. - Sa ove strane je obrazac na kojem možete da upišete naslednika kojemće sef pripasti u slučaju vaše smrti. Ako želite da odredite naslednika, međutim, biće nam potrebna dva svedokakoji će potvr-356Harold Robinsditi vaš potpis i ime korisnika. Naravno, sve će biti strogo poverljivo, prema švajcarskim bankarskim zakonima.Razmišljala je kratko. - Želela bih da odredim naslednike.- Vrlo dobro - rekao je Tjeri. - Pozvaću dva službenika banke da potvrde dokument.- Sačekaću napolju - rekao je Johan.- Da li je to neophodno? - upitala je bankarskog službenika. - Zar ne možete vi i mesje Švebel da budetesvedoci?- Naravno - odgovorio je Tjeri. - Ali u tom slučaju, ra-zumećete, banka ne može da osigura poverljivost. -Okrenuo se ka Johanu. - Uz svo dužno poštovanje, gospodine Švebelu.- To me ne brine - rekla je.- Vrlo dobro - kazao je bankarski službenik. - Upišite imena naslednika i srodstvo s njima u određenu rubriku.Zatim se potpišite tamo gde je predviđeno. - Dao je Zanet pero i pogledao Johana. - Gospodine Švebelu, da libiste bili ljubazni da pratite kako madam De la Bovii piše?Johan joj je prišao i zagledao se u obrazac dok ga je popunjavala. Brzo je upisala imena na linijama predviđenimza naslednike. Loren Rirdon, sestra, i/ili Anitra Rirdon, sestričina. Zatim na liniji ispod svoje ime. Bankarskislužbenik je gurnuo jastuče za pečate ka njoj. - Potreban nam je i otisak vašeg palca - izvinjavao se. Pružila jeruku i on joj je pritisnuo palac na jastuče, a onda i na dokument. - Pomerajte levo-desno prst - rekao je. - Sada,gospodine Švebelu, vaš potpis.Johan je hitro potpisao. Onda je i sam bankarski službenik potpisao dokument. Ustao je. - Izvinićete me zatrenutak, uzeću vaš sef i odmah se vraćam s ključem.Vrata su se zatvorila za njim, a oni su nastavili da sede u tišini neko vreme. Ona je uzela cigaretu i zapalila je. Onje otišao ponovo do prozora i zagledao se napolje. Progovorio je ne okrećući se. - Svaki put kad pomislim da samte prozreo, ti učiniš nešto što me potpuno iznenadi.

- Nemam nameru da umrem - rekla je.Tjeri se vratio u kancelariju. Dao je ključ Žanet. - A sada budite ljubazni i pođite za mnom.Zbogom, Žanet357Sišli su u trezor. Brzo je proverio broj Johanovog ključa i, stavivši svoj ključ u bravu, okrenuo ga i sačekao daJohan učini isto sa svojim ključem. Vrata su se širom otvorila. Isto je učinjeno i sa Žanetinim sefom. On jetakoreći bio pored Johanovog. - Ostavljam vas same - rekao je Tjeri. - Kada budete spremni da krenete, pritisnitedugme blizu vrata trezora i vrati-ću se da vas pustim napolje.- Hvala vam - rekao je Johan. Sačekao je da se vrata trezora zatvore, pa se okrenuo ka Žanet. Klimnuo je glavomi brzo navalio da vadi platnene vreće sa zlatnicima iz duboke kutije i da ih reda po drvenom stolu iza sebe.Konačno je izvadio sve trideset tri vreće. Onda je tražio po kutiji još nešto -platnenu vreću, nešto manju odostalih. Začkiljio je da pročita oznake na njoj, pa je spustio pored ostalih. Pogledao je Zanet. - To je to.Zapanjeno je podigla poslednju vreću i odvezala uzicu kojom je bila stegnuta. Istresla je sadržaj na sto i gledalakako se zlatnici kotrljaju. Bez daha je podigla jedan i zagledala ga. Nikada tako nešto nije videla, a uprkos malojveličini, bio je težak. - Sta je to? - pitala je teško dišući dok joj je srce snažno udaralo.- Zlatni napoleoni, "lujevi", kako ih zovu, po Luju Napo-leonu koji je dao da se iskuju - odgovorio je Johan.- Bože - skoro je prošaputala. - Koliko vrede?- Tvoj deo iznosi trideset tri hiljade tri stotine trideset tri komada - rekao je. - Po današnjoj ceni zlata, vrede okopet miliona dolara.- Pet miliona dolara - rekla je. Moriš je prevario. Gurnuo ju je u ovo ubedivši je da će biti dovoljno novca daotkupi nazad svoju slobodu od „Kensingtona". A ovo nije bilo dovoljno.- To je mnogo novca - rekao je. Pokazao je na svoj otvoreni sef. - Da li želiš da proveriš onu kutiju? U njoj jepotpuno ista količina zlatnika kao ova na stolu.Zatresla je glavom. - Ne moram to da radim. Verujem ti.358Harold Robins- Konačno - suvo je rekao. Zalupio je vrata svoje kutije i ispravio se. - Predlažem da staviš svoje vreće u sef.Ona je još zurila u zlatnike. - Da - rekla je.- Hoćeš li da li pomognem? - pitao je. Pogledala ga je. - Molim te.Hitro su stavljali vruće u kutiju. Na kraju je ostalo samo ono što je prosula na sto. Počela je da ih skuplja u vreću.Stajao je i posmatrao je. - Ne moraš da mi odgovoriš ukoliko ne želiš, Žanet, ali šta se to desilo da ti je tako očaj-nički potreban ovaj novac?- Želela sam da otkupim slobodu od "Kensingtona" - tiho je odgovorila. Nije bilo svrhe sada da mu kaže da to nebi bilo dovoljno.- Zbog čega, zaboga"? - glas mu je izražavao nevericu. -Oni su napravili odličan posao. Mora da si na dobitkunajmanje četiri miliona godišnje.Nije odgovorila.- Ne moram da ti dam ovaj savet - rekao je - ali ipak hoću. Bio sam odgovoran za tebe toliko godina, pa samstekao naviku koje ne mogu lako da se oslobodim. Cena zlata raste svakog dana. Pre dve godine to što imašvredelo je samo milion dolara. Otad je skočilo pet puta. A čuo sam da vlada Sjedinjenih Država natnerava da"naduva" tržište i onda pusi i nešto sopstvenih rezervi zlata na prodaju. A onda će zlato da probije plafon. U ovovrerne sledeće godine vrednost ovoga što ti imaš može da postigne pet puta veću cenu.Zurila je u njega, ćuteći, pošto je spakovala i poslednji zlatnik u vreću. Zategla je uzicu.- Hoću da ti kažem... čuvaj zlato. Zaboravi isplatu "Kensingtona". To zlato će vredeti dvadeset pet, tridesetmiliona dolara za otprilike godinu dana. Nećeš poživeti dovoljno dugo da zaradiš više novca od onoga za isplatu"Kensingtona".Bez reci je spustila i tu vreću u kutiju, zatvorila je i izvukla ključ. Pogledala ga je. - Kako da znam kada daprodam?Zbogoni, Žanet359- Onog časa kada prede osam stotina dolara po unci -rekao je. - Može da dostigne i cenu od hiljadu, ali nijevažno. Kada dođe do osam stotina, tada ću prodati Lorenin deo.Polako je klimala glavom. Zapravo je govorio isto što i Žak. Potrebno je mnogo godina da se izvuče zarada odisplate „Kensingtona". A ona nije imala toliko vremena da ga provede u borbi. Žak je opet bio u pravu. U čemuje suština napora ako izostaje zadovoljstvo?Johan je zazvonio bankarskom službeniku. - Hotel mi je tu iza ugla - rekao je. - Da li si za kafu?- Ne, hvala - rekla je. - Doletela sam jutros iz Pariza, a imam rezervaciju za povratni let u dva sata. Imamvremena taman da stignem na taj let.Tjeri se pojavio i otvorio im rešetke trezora. Pratili su ga uza stepenice do prizemlja. Zahvalili su mu se, a on senaklonio. Bio je srećan što im je bio na usluzi, rekao je, dok im je otvarao vrata.

Izašli su na ulicu. Susnežica ih je ošinula po licu. Žanet je podigla kapuljaču preko glave. Ulicom je mileo taksi iJohan ga je zaustavio. Otvorio joj je vrata i pustio je da uđe.Pogledala ga je iz taksija. - Žao mi je, Johane - rekla je. -Ali - hvala ti.Odmahnuo je rukom. - I meni je žao. Zbogom, Žanet. -Onda je zatvorio vrata i ispravio se. Neko vreme je gledaoza taksijem. Potom se okrenuo i odlučno krenuo ka hotelu. Nije bio siguran da li su mu oči bile zamagljene odsuza ili susne-žice. Ali pred očima mu je lebdela slika uspavanog deteta u majčinom naručju, onog dana kada suprvi put ušle u generalovu kuću u Varšavi.Kada je stigla u Pariz, padala je kiša. Ali barem nije bilo snega kao u Ženevi i nije bilo toliko hladno. Rene ječekao na izlasku iz aerodroma i otvorio joj je vrata „rolsa". Kada je ušla,360Harold Robinsseo je za vozačko sedište. Veliki auto se tiho odvojio do ivičnjaka. - Kuda idemo, madam?Bacila je pogled na sat. Tek je prošlo četiri. - U kancelariju, Rene - rekla je.- Oui, madam - rekao je. U retrovizoru su im se sreli pogledi. - Da li vam je let bio ugodan, madam? - učtivo jepitao.- Bio je, hvala. - Klimnula je glavom. Onda je pritisnula dugme i staklo kabine se podiglo. Nije bila raspoloženaza priču i zavalila se u sedištu i zatvorila oči. Bože, kako je bila umorna. Činilo joj se da je uvek umorna, uvekneispavana zbog leta u više časovnih zona, uvek u presedanju s jednog aviona na drugi.Nekada je imala vremena i za sebe. Ali više ne. Prvi put je shvatila koliko je Žak štedeo tih svakodnevnihposlova. Ovaj novi čovek je bio divan, pod njim su firme i pogoni uspešnije radili, ali jedna stvar je bilapogrešna. Ljudi s kojima je radila, važni kupci i izvršni direktori koji su se dogovarali sa Zakoni, svi su sada želeii da pričaju s njom. A dan nikada nije bio dovoljno dugačak da ih sve primi.- Evo nas, madam. - Trgla se kada je vozač otvorio vrata i progovorio. Zadremala je Nasmešila se dok je izlazilaiz automobila.- Hvala, Rene. Možeš da dođeš po mene u sedam. - Stala je ispod kišobrana koji joj je držao vratar i pošla kavratima preduzeća. Vratar ih je otvorio, propustio je i pošao unutra da bi joj pritisnuo dugme na liftu.Robert je dočekao i uzeo joj kaput. - Da li ste dobro leteli, madam?- Veoma dobro, hvala - rekla je i sela za svoj sto. - Da li su stigli završni crteži?- Trebalo bi da su na putu ovamo, madam - rekao je. -Odmah ću proveriti.- Hvala - rekla je. Utonula je u stolicu.- Telefonske poruke su vam na stolu, madam - rekao je Robert.Zbogom, Žanet361Bacila je pogled na sto. Da, poruke su bile tu, uredno poredane jedna iznad druge u redovima po pet komada.Tako nije morala da ih podiže da bi videla ko je zvao. Jednim pogledom je mogla da vidi imena. Napravila jegrimasu. Mora da ih je najmanje dvadeset. Nije se potrudila da ih pročita. Umesto toga, podigla je pogled kasekretaru. - Ima li nečeg značajnog, Bobi? - pitala ga je.- Ne, madam - rekao je. - Sve može da čeka do ujutru.- Dobro - rekla je. - Potrebno mi je da odvojim vreme da pregledam crteže.Čim je izašao, ona je otvorila fioku i izvadila teglicu s kokainom. Ušmrknula je u obe nozdrve pomalo i zavalilase čekajući da počne da deluje. Osetila je da joj se bistri u glavi. Delovalo je, ali nije bilo dovoljno. Iz kutije spilulama izvadila je „deksamil" i progutala ga s vodom iz bokala koji je stajao na stolu. Ova mešavina jedelovala. Kada su kreatori došli sa crtežima, oči su joj bile sjajne i pokrenula se. Radila je s njima do šest sati bezprestanka.Kada je i poslednji kreator izašao iz njene kancelarije, naslonila je vrat na ram stolice. Žak je bio u pravu. Višenije zabavno. Sada se već bolje osećala zbog toga što nije mogla da skupi dovoljno novca da isplati„Kensington". Iako je bilo loše, zamišljala je kako je tek moglo da bude da je uspela u tome.Robert je ušao u njenu kancelariju. - Mesje markiz je napolju.Pogledala je u poruke, a zatim u raspored sastanaka. Njegovog imena nije bilo u njemu. - Da li se najaviotelefonom?- Nije, madam - kazao je Robert. - Ali zahteva da se vidi s vama. Kaže da je veoma važno.Razmišljala je za trenutak, a onda klimnula glavom. -Uvedi ga.Moriš se smeškao kada je ušao. Ona nije ustala, pa je on obišao oko stola i poljubio je u obraz koji mu jeokrenula. -Bon jour, Žanet.362Harold RobinsPokazala mu je na stolicu ispred pisaćeg stola. - Bonjour - umorno je rekla.Seo je i zagledao se u nju, i dalje se smeškajući. Klimao je glavom pre nego što je progovorio. - Pa? - pitao je.Zurila je u njega. - Pa, šta?

Lice je razvukao u još širi osmeh. - Ne igraj se sa svojim dragim laticom - rekao je. - Neizvesnost me ubija.Znam da si se našla s Jebanom u banci u Ženevi danas u jedanaest sati i da ste oboje izašli u jedan sat i da te jestavio u taksi za aerodrom.; / glasu joj se osećaia neverica. - Naložio si da ine prate!- Naravno - smeškao se. - Zar i sama ne bi tako postupila •¦ ,-;i na moro mostu"" Na kraju, vratila si se izKaiifbrnije po-.¦.¦tkosTi ncdclic ?! nisi rm se ni javila. A znam i to da si se srela s johanom i Lr.ren prošlog četvrtka. Hajde,ubija me ova neiz-ve:;nosi. Ka:-"!, svom ortaku koliko rniliona treba da podelimo.Dugo g;> je posmatrala. Kroz glavu joj je prošao odsjaj zlatnika iz trezora. "Tamo je ležala njena sloboda, ne sa,.Ken-singtononi". A nije bilo razloga cio deli s njim nešto zbog ušijivih m/Iion franaka, nikako posle svega šiojoj je učinio od clctinjstva naovamo. Možda bi, da nije bilo njega, i ona bila Si-ećsia kao I oren i imala svojedete. Iznenadan talas mržnje pienia nijemu učvrstio je njenu odluku. - Ništa.Zurio je u neverici u nju. - Ništa?- To saro rekla. Tamo nije bilo ničega - hladno je rekla. -Ne znam otkud ti to obaveštenje. Ali nije tačno. Tamonema "Kensingtona" za mene. Bio je to divan san dok je trajao, ali sada je gotovo s njim.-- Ne verujem ti! - podigao je glas. - Mora da je bilonečega. Lažeš!- Bilo je - rekla je. - Dokumenata koja je general dao majci da mu sačuva. Dokumenata koja dokazuju stajekupio i šta joj je poklonio. Uključujući i tvoju titulu, koju je kupio dabi se ti oženio mojom majkom.- Nije istina! - glas mu je postao još prodorniji. - Sve je bilo u gotovini.Zbogom, Žanet363Nasmejala se, shvativši da je obaveštenje koje je dobila od Johana potvrđeno. - Ali general je bio Nemac. A znaškakvi su oni. Oni vode urednu dokumentaciju. Čak i o onome što bi moglo da bude štetno po njih. To smo otkrilii za vreme suđenja za ratne zločine.- Lažeš! - vikao je. - Pokušavaš da mi baciš prašinu u oči. Bilo je novca i sada pokušavaš da ga zadržiš za sebe!Odjednom je sva mržnja prema njemu pokuljala iz nje. Šta god da mu priredi, ne bi bilo ništa u poređenju s onimšto je 0:1 učinio njoj. Glas joj je postao hladan. - Možda i lažem - rekla je i s uživanjem posmatrala kako se grči.- Ali to nikada neće:. saznati, zar ne? I ništa ne možeš da uradiš po tom pitanju. -Ustala je. - A sada, napolje!- Ništa? - zaurlao je, iznenada skočivši sa stolice i pruživši ruke da je ščepa.Bila je previše brza za njega. Izmakla se i sa stola dohvati la kao brijač oštar nož za otvaranje pisama. Zaustaviose ispred nje, a vrh noža mu je stajao uz vrat, odmah iznad kragne. između jabučice i brade. Očima su sevalijedno na drugo u uzajamnoj mržnji. Usne je razvukla preko zuba, kao životinja koja se kezi. Glas joj je bio nalikna rezanje. - Ne poviači se, Morise! Daj mi priliku da završim ono što je majka počela!Duboko je uzdahnuo i koraknuo unazad, upravo kada su se vrata kancelarije otvorila i ljudi pokuljali na njih. -Meće se na ovome završiti! - zakreštao je, bezuspešno pokušavajući da stiša glas. - General je pokušao da meprevari i umro je, takođe i tvoja majka. I ona je mrtva. Neće ti uspeti.Podigla je pogled i videla ljude kako zure u njih. Iznenada je osetila iscrpljenost. - Izlazi, Morise - rekla jeumornim glasom. - Dok nisam naložila da te izbace.Tada je postao svestan prisustva ljudi iza sebe. Pogledao je u njih, pa u nju. - Ovo nije kraj - rekao je, a glas muje opet bio sabran. - Jednom, kada najmanje budeš očekivala, platićeš mi. Pamti to! - Onda se okrenuo i izašao,koliko god je mogao prkosno. Ljudi su se u tišini razmakli da ga propuste, a onda opet nagrnuli na vrata.364Harold RobinsRobert joj je prišao kada se svalila u stolicu. - Da li ste dobro, madam?- Odlično sam - rekla je. Pogledala je u ljude na vratima, u njihova bleda, uplašena lica koja su zurila u nju. -Vratite se za svoje stolove! - odbrusila je. - Još nema sedam sati.Lica su žurno nestala sa vrata. Pogledala je u Roberta. -Zatvori vrata - rekla je. - A onda mi donesi konjak.- Da, madam - rekao je Robert. Brzo joj je sipao piće i dodao čašu. Posmatrao je kako ispija polovinu pića ujednom gutljaju. - Mogu li još nešto da učinim za vas, madam?Osetila je kako joj tečnost pali grlo. - Ne, hvala ti, Bobi -rekla je. - Samo me ostavi samu neko vreme. Biće midobro.Gledala je kako zatvara vrata za sobom, a onda spustila glavu na prekrštene ruke na stolu. 1 dalje je osećalapodrhtavanje u sebi i znala je da je noge ne bi držale da tog trenutka nije sela. Užas koji je osećala donosio joj jei zadovoljstvo istovremeno. Njena mržnja prema njemu mogla je jedino da se meri sa željom koju je imala da jeon kazni. Butine su joj bile natopljene sokovima koji su navirali iz nje.Otvorila je fioku i izvadila pregršt papirnih maramica iz kutije, pa je podigla suknju i počela da se briše. Suknjajoj je bila isflekana i morala je da se presvuče. Polako je ustala i otišla do kupatila. Istuširaće se na brzinu.Osećala se na sop-stvenu čulnost.

Već drugi put te godine bila je glavna tema razgovora na prijemima u Parizu. Prvi put je to bilo zbog Grka. Sadazbog očuha.Kao što je nepodnošljivo hladno bilo te zime, tako je i nesnosna bila vrućina tokom održavanja revija u Parizukrajem jula i početkom avgusta. A u širokom predvorju gradske već-nice bilo je još toplije. U zgrade francuskevlade još nisu uvedeni klima-uredaji.Više od dve stotine ljudi tiskalo se u prostoriji koja je mogla da primi dvostruko manje posetilaca. šampanjac nijeuspeo da se ohladi, a predjela su se raskravila na vrućini. Fotografi i reporteri su se gurali oko malog postolja udnu prostorije. Svi su odahnuli s olakšanjem kada se jedan čovek, oznojen, u teškom crnom odelu, popeo napostolje. Priredba će uskoro početi. Uskoro će svi moći da odu.Ćovek je progovorio u mikrofon. - Dame i gospodo. - Iz zvučnika nije dopirao zvuk. Lupnuo je po mikrofonu.Nije bilo nikakvog zvuka. Ponovo gaje lupnuo. 1 dalje ništa. Slegnuo je ramenima i odustao. Ovog puta je skorovikao. - Dame i gospodo, gradonačelnik Pariza.Prostorijom se razlegao pljesak kada se gradonačelnik pojavio na vratima svoje kancelarije. Delovao je sveže iopušteno, a tako je i trebalo da bude - njegova kancelarija je imala klima-uređaj. Podigao je ruku da utiša skup inasmešio se.- Dame i gospodo - rekao je, a glas mu se razlegao po celoj prostoriji i bez mikrofona. Znao je kako da nastupi.Bio je profesionalac. - Znam da svi jedva čekate da odete svojim poslom. Mnoge od vas čekaju večere i drugivažni poslovi, pa ćemo biti kratki koliko je to moguće. Pre svega, želeo bih da se zahvalim svima koji su odvojilivreme da se nađu ovde i odaju priznanje ženi koja je toliko učinila da se ime Pariza pronese kao ime najvažnijeggrada u svetu mode. Mlada žena koja je rođena i odrasla u ovom gradu, koja se uzdigla na sam vrh366Harold Robinssvoje struke, kao jedan od najvećih modnih poslenika u svetu. Žena koja nastavlja tradiciju Koko Sanel i ElzeSkjapareli, koja će ostaviti svoj pečat u svetu mode i u godinama koje dolaze.- Želeo bih, stoga, da mi se pridružite u dobrodošlici i pozdravima dobitnici ovogodišnje Medalje časti gradaPariza, ženi koja je doprinela u velikoj meri kulturi i odevanju u svetu i koja je bila jedna od najboljihpredstavnika pariške industrije i šarma svih vremena. Dame i gospodo, dozvolite mi da vam predstavim gospoduŽanet Mari de la Bovil!Vrata privatne kancelarije ponovo su se otvorila i Žanet je stupila na postolje. I ona je bila sveza i nasmejana. Iona je dolazila iz gradonačelnikove rashlađene kancelarije. Prešla je preko postolja i stala pored gradonačelnika.Jedan pomoćnik se pojavio noseći plišano jastuče sa ordenom okačenim o tradicionalnu crveno-belo-plavu lentu.Gradonačelnik je podigao orden iznad njene glave i zastao da bi fotografi mogli da dođu do izražaja; onda je,najzad, pažljivo položio preko njenih ramena ne poremetivši nijednu vlas njene kose. Pravi profesionalac.- Madam Žanet - rekao je, okrcnuvši se publici tako da su fotografi mogli da slikaju. - Oslovljavam vas "madamŽanet" jer znam da vam se tako obraćaju prijatelji i saradnici. Velika mi je čast što mogu da vam predam ovumedalju u znak zahvalnosti za sve što ste učinili za Pariz i za Francusku. Vaše ime će krasiti našu i storijulepotom koju ste stvarali za sve nas. - Sagnuo se ka njoj i poljubio je u oba obraza. - Budi kratka -šapnuo joj je uuho. - Znoje se kao svinje i dvorana smrdi.Žanet mu se nasmešila. - Mesje gradonačelnice. - Okrenula se ka sali i ponovo se nasmešila. - Dame i gospodo. -Zastala je kratko, a onda se glasno nasmejala. - i ja ću biti kratka. - Opet je zastala. Podigla je obe ruke do usana idobacila im poljubac, širokim pokretom ruku. - Hvala vam. Sve vas volim. Hvala vam.Fotografi su slikali samu Žanet, Žanet i gradonačelnika, ali ljudi su već počeli da odlaze. Bilo je završeno. Akada suZbogom, Žanet367fotografi prestali da škljocaju aparatima, gradonačelnik je poljubio Žanet u ruku i otišao. 1 za njega je bilozavršeno.Žanet je utonula u zadnje sedište „rolsa". Rene je pogledao u retrovizor. - Čestitam, madam - rekao je. - To jejako lep orden.Odjednom je shvatila da je i dalje nosila medalju na lenti koju joj je gradonačelnik položio preko ramena. Brzoje skinula i zagledala se u nju. Bila je od pozlaćeno" bakra. - Da, lep je - zamišljeno je rekla. - Hvala.- Kuda sada, madam? - pitao je.Iznenađeno je podigla pogled. Kako je to bilo glupo. Njeno odeljenje za odnose s javnošću trebalo je da priredivečeru posle dodele medalje. Zaista, su uprskali. Izgubili su još besplatnih sto hiljadi! dolara vrednu štampu. Dasama ne misli na sve, ništa se ne bi dešavalo. Do toga nikada ne bi došlo da je Žak bio tu. - Kući - rekla jezlovoljno. - Kući, naravno.Skinula se i večerala u ogrtaču ispred televizora. Uhvatila je kasne vesti na sva tri kanala. Ni najednom od njihnije ništa objavljeno o dodeli medalje. To je bilo previše Sutra će dovesti novog direktora za odnose s javnošću,Ovaj ništa ne zna.

Isključila je televizor nekoliko minuta posie jedanaest sati kada je i poslednji kana! završio svoj program. Bila jetako besna da nije mogla da spava. Uznemireno je hodala gore-dole po spavaćoj sobi. Nije bilo šanse da zaspi.Konačno je podigla slušalicu i pozvala Renea. - Izvezi mi "minija", Rene - rekla je. - Izlazim.- Hoćete li da vaš ja vozim, madam?- Ne - rekla je. - Sama ću voziti.Uskočila je u pamučnu košulju i farmerke i vezala kašmirski d iemper preko ramena. Navukla je čizme i uvuklafarmerke u njih, zatim je uzela nekoliko hiljada franaka iz komode, i stavila ih u džep na farmerkama. Uposlednjera trenutku je uzela i teglicu kokaina s kašičicom zakačenom na vrhu i stavila je u džep na košulji.Ogledala se pre nego što je izašla. Nasmešila se. Niko ko bi je sada video ne bi mogao ni da nasluti daje ona takoja je toliko mnogo učinila za visoku modu. Onda368Harold Robinsje sišla. Rene je parkirao auto ispred ulaznih vrata. Ušla je u njega i izvezla se na ulicu.Dva sata kasnije, sedela je sama za stolom u jednom lezbijskom baru na Levoj obali i pijuckala brendi. Dvelezbijke su sedele za šankom uz piće, još jedna je igrala s konobaricom koja je bila tako umorna da je jedvapomerala noge.Žanet je dala znak šankerki koja je teškim, tromim korakom došla do nje. - Da, Žanet? - pitala je.- Šta se dešava s ovim gradom? - pitala je Žanet. - Ovo je treće mesto na koje dolazim u poslednja dva sata i svasu kao i ovo. Nula.- Avgust je i pretopio je - umorno je rekla šankerka. - Svi su otišli na jug.- Sranje - rekla je Žanet. - Mogla bih da odem kući.- Mogla bi - složila se šankerka. Nasmešila se, pokazujući dva zlatna zuba. - Ionako ću da zatvorim. Ne isplati seda držim otvoreno samo zbog pivopija.Žanet je izvadila sto franaka i stavila ih na sto. - Laku noć - rekla je.- Da - kazala je šankerka, podigla novčanicu i stavila je ispod kecelje. Posmatrala je Žanet kako odlazi, a ondaodge-gala do bara. - Ispijte, dame - rekla je. - Zatvaramo večeras.Žanet je zaustavila „mini" ispred kuće, izašla iz njega i zaključala ga. Dok je obilazila oko automobila da bistigla do stepenica, dva muškarca su se pojavila iz senke susedne kuće.- Madam Žanet de la Bovil? - oslovio je jedan od njih.- Da - odgovorila je, zastavši za trenutak. A onda joj je hladna jeza prošla telom i pokušala je da pobegne uzastepenice do vrata.Ali trenutak oklevanja bio je dovoljan. Jedan od muškaraca uhvatio je za ruku i grubo povukao nazad. Zurila je unjega pokušavajući" da mu vidi lice u mraku. - Hoćete novac - rekla je, skoro zagušena od straha - daću vam. Savnovac mi je u zadnjem džepu.Zbogom, Žanet369- Nećemo vaš novac - rekao je muškarac, sa čudnim naglaskom i skoro veselim glasom. - Imamo poruku za vasod jednog starog prijatelja.To su bile poslednje reci koje je čula. Istovremeno, osetila je prvi udarac u lice. Osetila je kako joj se lome nos ijagodična kost. - Oh, ne - sećala se da je pomislila, a onda joj je krv ispunila usta i pala je.Sve posle toga doživela je kao bolno komešanje. Čula je povremeno stenjanje, a nije bila svesna da je njeno; oštrineprestani udarci u lice i telo kao da nikako nisu prestajali. Pokušala je da zove u pomoć, ali glas joj je zapeo ugrlu. Nijednog trenutka nije sasvim izgubila svest, ali nije ni potpuno bila pri svesti, jedino što joj je preostalobilo je da zamumla od bola pri svakom udarcu. Potom je ležala na pločniku i osećala njihove udarce nogom uslabine. A onda je sve prestalo, iznenada kao što je i počelo.Osetila je više nego što je mogla da vidi da se jedan od muškaraca naginje nad njom. - Ovo bi trebalo da je dosta-rekao je, smejući se. Sećala se njegovog čudnog akcenta i daje osetila kako joj pretražuje džepove na grudima.Htcla je da mu kaže da novac nije tu, da je u zadnjem džepu. Ali tada je on otišao. Ponovo se nasmejao. -Zbogom, Žanet.Posle nekoliko trenutaka, pokušala je da se pomeri. Bol je kao nožem presekao i htela je da vrisne, ali nije imalaglasa. Polako je počela da puzi ka stepeništu. Delovalo joj je kao da su prošle godine" dok nije stigla do vrata.Konačno je uspela. Novih hiljadu godina kao da joj je trebalo da se digne do zvonceta. A onda je prošlo jošmilion godina dok se vrata nisu otvorila.Čula je samo užasno zaprepašćenje u batlerovom glasu. - Madam! - onda je potonula u mrak.370Harold RobinsŠest nedelja kasnije, sedela je u mraku svoje sobe i gledala neki glupi poslepodnevni film na televiziji. Začulo sekucanje na vratima i batler je ušao u sobu.- Da?- Mesje Zak je došao da vas vidi, madam.- Oteraj ga - rekla je oštro. - Ne želim nikoga da vidim.

- Ne možeš da ga oteraš - rekao je Žak. - Već je ovde. Hitro je pritisnula dugme na daljinskom upravljaču koji jedržala i isključila televizor. Batler je otišao i zatvorio vrata za sobom. Žak joj je prišao. Brzo je okrenulainvalidska kolica dalje od njega.- Nemoj mi okretati leda, Žanet - kazao je.- Ne želim da me vidiš - rekla je promuklim glasom. - Ne predstavljam lep prizor.- To me ne zanima - rekao je. Obišao je kolica i stao ispred nje. - Znaš li koji je danas dan?Okrenula se tako da ne može da joj vidi lice. - Dan kao i svaki drugi. Kakve veze ima?- Ima veze, još kako -- rekao je. - Danas ti je rođendan. Doneo sam ti cvećc.- Pa, sad ne samo da sam ružna nego imam i četrdeset godina - rekla je gorko.- Meni nikada nećeš biti ružna - ubedivao je. - Osim toga, to je samo pitanje vremena. Danas doktori prave čuda.- Biće im potrebno sve što postoji da mi pomognu - rekla je.- Imaj vere, Žanet - rekao je. - 1 oni će uspeti. Moraš da veruješ u isceljenje da bi oni mogli da te zaleče.Ćutala je.- Ti nisi kukavica, Žanet - nastavio je. - Ranije se nikada nisi plašila da se upustiš u borbu.Počela je tiho da plače. - To je zato što nikada nisam znala šta je strah. Dok su me ta dvojica udarala osetila samstrah kao nikada u životu. A nisam se samo bola plašila, plašila sam se da će prestati. Jer ako stane i ja prestanemda osećarn bilo šta, to bi značilo da sam mrtva.Nežno je uzeo za ruku. - Ko ti je to učinio, Žanet? - meko je pitao. - Znam da policija nije uspela ništa da otkrije,ali da li je to bio Moriš? Ako jeste, reci mi i ja ću ga ubiti.Zbogom, Žanet371Zatresla je glavom. - Nije bio Moriš.- Kako znaš?- Jer znam ko je to uradio - rekla je. Setila se da je pronašla podsetnicu u košulji te noći kada je mislila da želenjen novac. Podsetnica je bila na njenom toaletnom stolu kada se vratila kući, a služavka joj je rekla da joj jeispala iz košulje kada je skinula da je operu. Bila je to jednostavna bela podsetnica samo s odštampanim imenom.Niko Karamanlis.- Sada nije važno - rekla je. - Gotovo je i želim da zaboravim.Ćutao je neko vreme, a onda je ustao i pošao ka prozoru. Hitro je raširio zastore i pustio sunčevu svetlost u sobu.Isto tako hitro je i ona podigla šake i zaklonila lice.Vratio se do nje, kleknuo ispred, uhvatio je za zglavke i polako joj pomerio ruke sa lica. - Pusti dnevnu svetlostunutra, Žanet - nežno je rekao, zagledavši joj se u oči. - Ne možeš da provedeš ostatak života krijući se u mraku.Ona je ispitivala njegov pogled.- Imaš još toliko toga da pružiš - rekao je. Zastao je za trenutak. - Vidiš, nije tako strašno, zar ne?Ponovo se rasplakala, a suze su joj se nemo slivalc niz obraze. Polako je povukao ka sebi i naslonio joj glavu nagrudi.- Da sam znao, došao bih ranije - rekao je. - Ali bio sam u Kini i nisam čitao francusku štampu do pre tri dana.Onda sam shvatio da moram da se vratim kući. Vidiš, Žanet, i ja sam se krio.- Žak - prošaputala je. - Žak.Poljubio je nežno u teme. - Da - rekao je. - Vratio sam se. I opet ćemo nas dvoje biti zajedno. Ti i ja. I opet ćemose provoditi, i smejati se i voleti.- Da, Žak, da - šaputala je. - Pričaj mi.Pogledao je, a suze su i njemu ispunile oči. - Nikada neću prestati da ti pričam, Žanet..