1

TA JE TOPLOTNA PUMPA?

Toplotna pumpa je ureaj koji prebacuje toplotu sa jednog mesta (izvor) na drugo (ponor)

koristei energiju. U osnovi, toplotna pumpa radi po istom principu kao i klima ureaji,

ali u suprotnom smeru.

KAKO RADI TOPLOTNA PUMPA Toplotna pumpa je opremljena rashladnim krugom i koristi specijalni fluid (rashladni fluid) koji, u zavisnosti od temperature i pritiska pod kojima se nalazi, moe biti u tenom ili gasovitom stanju. Rashladni krug je sastavljen od: - Kompresora - Kondenzatora (toplotni izmenjiva sa strane korisnika) - Ekspanzionog ventila - Isparivaa (toplotni izmenjiva sa strane toplotnog izvora) Rashladni fluid, u gasovitom stanju, komprimuje se i cirkulie kroz sistem uz pomo kompresora. Po izlasku iz kompresora, rashladni fluid u obliku vrelog gasa pod visokim pritiskom ulazi u kondenzator, gde se hladi i kondenzuje u tenost umerene temperature pod visokim pritiskom. Kondenzovani rashladni fluid zatim prolazi kroz ureaj za umanjenje

pritiska ( ekspanzioni ventil ). Potom kondenzovani rashadni fluid ulazi u ispariva gde dolazi do njegovog isparavanja usled dovoenja toplote. Rashladni fluid se potom vraa u kompresor i ciklus se ponavlja. U ovom sistemu od sutinskog je znaaja da rashladni fluid dostigne dovoljno visoku temperaturu pri komprimovanju. Potom, fluid mora postii dovoljno nisku temperaturu pre ekspandiranja, a razlika pritiska mora biti dovoljno velika da omogui i kondenzaciju na toploj i isparavanje u zoni niskog pritiska na hladnoj strani ciklusa.to je vea temperaturna razlika i zahtevana razlika pritiska u sistemu, to je vea i energija potrebna za komprimovanje rashladnog fluida. Kod svih toplotnih pumpi energetska efikasnost (koliina toplote prebaena po jedinici potrebnog rada) se smanjuje sa poveanjem razlike temperature. Toplotne pumpe se proizvode i sa

obrnutim ciklusom, to znai da se u zimskom periodu koriste za grejanje, a u letnjem za hlaenje. Ovo je omogueno upotrebom 4-krakog ventila. Ovaj ventil omoguuje izbor reima grejanja ili hlaenja na osnovu elektrinog signala dobijenog od upravljake jedinice. Usled preusmeravanja ventila, rashladni fluid ide jednim smerom pri isporuci tople vode, a drugim pri isporuci hladne vode.

2

TOPLOTNI IZVOR, KORISNIK Toplotni izvor Spoljanji izvor energije od koga se ona oduzima zove se toplotni izvor. Rashladni fluid toplotne pumpe uzima toplotu preko isparivaa. Toplotne pumpe tipa LZT, WZT i LPH proizvoaa HIDROS koriste spoljanji vazduh kao toplotni izvor i zato ih zovemo toplotnim pumpama tipa vazduh voda.

HIDROS-ove toplotne pumpe tipa WZH i DWH koriste vodu kao toplotni izvor i zovu se toplotnim pumpama tipa voda voda. Korisnik (Toplotni ponor) Voda koja se greje zove se korisnikom (toplotnim ponorom).

U toplotnoj pumpi korisnik je kondenzator u kome rashladni fluid predaje toplotu preuzetu od toplotnog izvora.Ovako dobijena toplotna energija se moe predati objektu standardnim sistemima grejanja: - fan coil-ima -podnim , zidnim, plafonskim grejanjem - radijatorskim grejanjem

TIPOVI TOPLOTNIH PUMPI Postoje razliiti tipovi toplotnih pumpi, podeljenih prema vrsti toplotnog izvora. Glavni tipovi su :

- TOPLOTNE PUMPE VAZDUH VODA - TOPLOTNE PUMPE VODA VODA - GEOTERMALNE TOPLOTNE PUMPE - HIBRIDNE TOPLOTNE PUMPE

3

TOPLOTNE PUMPE VAZDUH - VODA Vazduh se koristi kao izvor toplote; ima prednost to je dostupan sve vreme, ali kada je spoljanja temperatura blizu ili ispod 0C, neophodno je uvesti i sistem odleivanja na strani izmenjivaa izvora toplote. Ovaj problem pojave leda na izmenjivau izvora toplote pri niskim temperaturama reava se uvoenjem tzv. ciklusa odleivanja (defrost cycle) koji zahteva promenu smera strujanja rashladnog fluida pomou 4-krakog ventila. Nakon topljenja naslaga leda na izmenjivau izvora toplote, toplotna pumpa vraa prvobitni smer strujanja rashladnog fluida . U normalnom reimu grejanja, unutranji izmenjiva je topao (rashladni fluid voda), a spoljanji hladan (vazduh rashladni fluid). Ciklus odleivanja oduzima energiju toplotne pumpe, ona se gubi i ne odlazi u krug grejanja vode, privremeno umanjujui odavanje toplote toplotne pumpe. U veini sluajeva moe se uzeti da, u veini Evropskih zemalja gubitak energije usled ciklusa odleivanja varira izmeu 5 i 13%.

TOPLOTNE PUMPE VODA - VODA Voda se koristi kao izvor toplote; ovo reenje prua najbolje karakteristike na koje ne utiu spoljanji klimatski uslovi (karakteristini za toplotne pumpe tipa vazduh voda). Meutim, voda nije uvek dostupna u dovoljnoj koliini i zahteva dodatne trokove zbog spoljnih hidraulikih veza.

4

GEOTERMALNE TOPLOTNE PUMPE Kao toplotni izvor koristi se energija akumulirana u zemlji. Energija se iz zemlje apsorbuje pomou cevi koje se nalaze u tzv. sondama. Kroz cevi cirkulie meavina glikola i vode. Sonde mogu biti vertikalne ili horizontalne, projektovane i izvedene na nain koji im omoguuje maksimalnu apsorpciju energije iz zemlje. Horizontalne cevi se obino postavljaju na dubini od 1 1.5 metara kako bi se izbegao uticaj promenljivih spoljanjih temperaturskih uslova, a iskoristila prednost sunevog zraenja. Uproseeno gledano, za ovu primenu potrebno je cevima pokriti povrinu tla koja je 2 3 puta vea od povrine objekta koji se greje. U sluaju vertikalnih cevi (2 para 4 cevi po sondi), standardno se projektuju do 100 m dubine i uproseeno se po sondi dobija 4 6 kW. Geotermalna toplotna pumpa ima prednost konstantnog COP-a i toplotni kapacitet bez varijacija uzrokovanih spoljanjim klimatskim uslovima, ali predstavljaju i veliku investiciju koju uzrokuje buenje i postavljanje sondi.

HIBRIDNE TOPLOTNE PUMPE U ovoj varijanti koriste se prednosti toplotnih pumpi vazduh voda (jednostavna i jeftina montaa) i voda voda (poboljane karakteristike i iskorienje). Ovi ureaji uvek rade kao toplotne pumpe vazduh voda, koristei izmenjivae vazduh rashladni fluid i ventilatore. U sluaju niskih spoljanjih temperatura ( npr. ispod 0C), ova toplotna pumpa koristi i drugi izmenjiva toplote tipa voda rashladni fluid. Voda se obezbeuje iz nekog manjeg bunara ili manjeg broja sondi. Na ovaj nain se i pri niskim spoljanjim temperaturama odrava visoki COP toplotne pumpe. Ovaj sistem karakterie izuzetno dobar odnos cene i performansi.

5

EFIKASNOST TOPLOTNIH PUMPI Toplotna pumpa u toku rada: - koristi el. energiju u kompresoru - oduzima toplotu od izvora (vazduh ili voda) - predaje toplotu korisniku preko izmenjivaa toplote (voda)

Vrednost COP-a je promenljiv akoja zavisi od vrste toplotne pumpe i radnih uslova i kree se od 3 do 5. Ovo znai da po 1 kWh elektrine energije toplotna pumpa predaje potroau 3 5 kWh toplote.

COP se menja u zavisnosti od temperatura pri kojima se vri razmena toplote, tj. to je izvor toplote hladniji, manji je i COP.

Osnovna prednost toplotne pumpe je njena mogunost predaje vee koliine toplote od one koja je potrebna za njeno funkcionisanje (elektrina energija). Efikasnost toplotne pumpe izraava se koeficijentom grejanja COP (coefficient of perfomance) koji predstavlja odnos koliine toplote koja se preda korisniku i elektrine energije koju utroi toplotna pumpa .

RAZLOZI UPOTREBE TOPLOTNIH PUMPI Grafik pokazuje upotrebu energije u prosenom domainstvu severa Evrope ( npr. Nemaka). Utroak energije podeljen je na sledei nain: - 77.8% grejanje - 10.5% sanitarna topla voda - 6.6% kune potrebe (friideri, TV...) - 3.7% kuvanje - 1.4% rasveta Oigledno je da kako smanjenje utroka energije za potrebe grejanja izuzetno utie na smanjenje ukupno

utroene energije u domainstvu. Toplotna puma je efikasnija od drugih izvora toplote dostupnih na tritu. Sa COP-om izmeu 3 i 5 utroak energije je 3-5 puta manji u poreenju sa standardnim kotlovima na gas i lako lo ulje. Ovo znai da, pored finansijske utede koja se ostvaruje korienjem toplotnih pumpi, ostvaruju se i viestruka korist kroz sledee efekte: - manja emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bate (CO2) - upotreba elektrine energije koja je svuda dostupna

- upotreba obnovljivih izvora energije - nema potrebe za skladinim prostorom za gorivo, rezervoarima, dimnjacima - nema zagaenja okoline - u sluaju upotrebe toplotnih pumpi koje koriste elektrinu energiju proizvedenu fotovoltaninim elijama, dobija se idealan sistem koji apsolutno ne vri uticaj na okolinu.

77.8% GREJANJE

10.5% SANITARNA TOPLA VODA

6.6% KUNE POTREBE

3.7% KUVANJE

1.4% RASVETA

6

KORIENJE PRIMARNE ENERGIJE Dijagram prikazan na ovoj strani pokazuje utroak primarne energije kod razliitih sistema grejanja koji su u upotrebi.

Elektrino grejanje Lako lo ulje Prirodni gas Toplotna pumpa vazduh voda COP 3 Toplotna pumpa voda voda COP 4

7

Korienjem toplotnih pumpi umanjuje se utroak primarne energije u poreenju sa drugim sistemima grejanja, ime se drastino smanjuje emisija CO2 u atmosferu.

SISTEM GREJANJA PROCENTUALNI UTROAK PRIMARNE ENERGIJE Elektrino grejanje 297%

Lako lo ulje 125% Prirodni gas 120%

Toplotna pumpa vazduh - voda 100% Toplotna pumpa voda - voda 76%

- Toplotne pumpe su sistem grejanja budunosti (lako odravanje, efikasne, nema zagaenja okoline)

- Toplotne pumpe se mogu koristiti za grejanje, hlaenje i proizvodnju sanitarne tople vode - Zbog efikasnosti i isplativosti toplote pumpe ve imaju veliku primenu u mnogim evropskim

zemljama - Cena elektrine energije je relativno stabilna, za razliku od drugih energenata (gas, lako lo

ulje...). Ovo omoguuje pravilno kalkulisanje investicije. - Jednom instalirana, toplotna pumpa ne zahteva odravanje.

PRIMENA TOPLOTNIH PUMPI Toplotne pumpe se koriste u stambenim, poslovnim objektima i u industrijskim postrojenjima kao alternativa standardnim sistemima grejanja i hlaenja uz pomo kotlova i ilera. U sutini, isti ureaj se koristi i za grejanje i za hlaenje zahvaljujui ventilu koji menja funkcije isparivaa i kondenzatora (obrnuti proces). Primena toplotnih pumpi za grejanje i hlaenje je isplativija od korienja samo u reimu grejanja, ime se skrauje i period za koji se vrati investicija. Pored ovih primena, postoji mogunost upotrebe toplotnih pumpi i samo za zagrevanje sanitarne tople vode. SANITARNA TOPLA VODA HIDROS toplotne pumpe mogu proizvesti sanitarnu toplu vodu temperature do 55 63 C (zavisno od tipa) to omoguava instalaciju ureaja u svim sistemima gde se zahteva zagrevanje sanitarne tople vode. U ovom sluaju neophodna je ugradnja veeg bojlera sanitarne tople vode nego u sistemima koji rade sa drugim energentima, poto se postiu manje temperature. Potrebna koliina sanitarne tople vode temperature 45C je data u tabeli.

broj korisnika

koliina STV (lit/24h)

broj korisnika

koliina STV (lit/24h)

broj korisnika

koliina STV (lit/24h)

broj korisnika

koliina STV (lit/24h)

1 70 2 140 3 190 5 270

8

DIMENZIONISANJE TOPLOTNE PUMPE Pravilno dimenzionisanje toplotnih pumpi je od izuzetnog znaaja za ukupnu iskorienost sistema grejanja. Predimenzionisana toplotna pumpa moe umanjiti komfor u prostorijama usled velikih razlika temperature polaznog voda ( i uveati finansijske izdatke), dok poddimenzionisana toplotna pumpa moe umanjiti isplativost sistema usled neophodnosti korienja dodatnih izvora energije (elektrini grejai, kotlovi...). Takoe, odlina toplotna pumpa povezana na lo sistem grejanja daje loe rezultate.

Uproseeno gledano, svaki C nie temperature polaznog voda izaziva proseno uveanje COP-a od 2-2,5% (ak i vie kod toplotnih pumpi voda-voda), to bitno utie na poveanje iskorienja celog sistema i utedu energije. Sistemi podnog grejanja su, sa ove take gledanja izuzetno interesantni poto su polazne temperature vode 30-38C, dok fan coili i radijatori zahtevaju vie temperature (oko 50C) to automatski umanjuje COP. U principu, toplotne pumpe se projektuju da rade sa maksimalnom

polaznom temperaturom od 55C. U sluaju potrebe za viom temperaturom (npr. rekonstrukcija starih zgrada gde nije mogue zameniti grejna tela ) mora se razmatrati povezivanje toplotne pumpe sa drugim izvorima toplote (elektrini grejai ili kotlovi) posebno pri niskim spoljnim temperaturama. U sluaju temperature polaznog voda ispod 55C toplotnim pumpama nije neophodno dodavati druge izvore energije, ve se to moe initi samo iz finansijskih razloga o kojima e biti rei u nastavku.

Neki primeri: Toplotna pumpa vazduh - voda

TOPLOTNA PUMPA LZT 14T Spoljanja temperatura: 2C Temperatura polaznog voda 35C COP : 3.8 Temperatura polaznog voda 45C COP : 3.3 Temperatura polaznog voda 55C COP : 2.8

Toplotna pumpa voda - voda

TOPLOTNA PUMPA WDH 50 Temperatura vodenog izvora: 10C Temperatura polaznog voda 35C COP : 5.3 Temperatura polaznog voda 45C COP : 4.0 Temperatura polaznog voda 55C COP : 3.1

Najea reenja grejanja toplotnim pumpama danas su:

Monovalentni sistemi Monovalentni sistemi sa grejaima Bivalentni sistemi

U ovom tekstu neemo obraditi bivalentne sisteme koji predviaju upotrebu drugih izvora energije (kotlova), ve emo se fokusirati na prva dva.

9

MONOVALENTNI SISTEMI Kod ovog sistema toplotni gubici objekta u potpunosti se podmiruju toplotnom pumpom i nema potrebe dodavati neke druge izvore energije. U ovom sluaju izbor toplotne pumpe se vri prema potrebnom kapacitetu za najnie spoljanje uslove i temperature. Primer: Lokacija : tutgart (Nemaka) Ova lokacija ima sledee klimatske karakteristike: sati

Uestanost pojave spoljanje temperature izraene u satima godinje

Iz dijagrama se vidi da je najnia spoljanja temperatura ove lokacije -14C u trajanju od 6 sati godinje. U sluaju da imamo objekat u tutgartu iji su toplotni gubici 9 kW pri spoljanjoj temperaturi -5C, sa sobnom temperaturom od 20C, toplotni gubici sraunati prema UNI12813 prikazani su sledeim dijagramima.

10

REENJE SA GEOTERMALNOM TOPLOTNOM PUMPOM Najvanija karakteristika geotermalne i/ili voda-voda toplotne pumpe je da ima konstantan toplotni kapacitet i COP pri razliitim spoljanjim uslovima. Ovo omoguava optimalno dimenzionisanje ureaja i visoki COP poto nema uticaja spoljanje temperature.

U ovom sluaju geotermalna toplotna pumpa WZH09 u potpunosti zadovoljava potrebe za toplotom navedenog objekta.

Spoljanja temperatura Gubici toplote objekta toplotni kapacitet WZH 09 0C 7 kW 12.2 kW -5C 9 kW 12.2 kW -14C 12.2 kW 12.2 kW

REENJE SA TOPLOTNOM PUMPOM VAZDUH-VODA TIPA LZT Ukoliko za isti objekat ugradimo toplotnu pumpu vazduh-voda (tip LZT ili WZT) dijagram odnosa toplotnog kapaciteta pumpe i gubitaka objekta ima sledei izgled:

Spoljanja temperatura Temperatura polaznog voda Gubici toplote objekta toplotni kapacitet LZT 21

0C 35C 7 kW 17.8 kW -5C 35C 9 kW 16.0 kW -14C 35C 12.2 kW 12.9 kW

Toplotni kapacitet WZH 09

Toplotni gubici objekta

Toplotni kapacitet LZT 21

Toplotni gubici objekta

11

U ovom sluaju, ukoliko idemo na monovalentni sistem, moramo izabrati LZT21, koja na -14C ima toplotni kapacitet 12.9kW. Izbor ove toplotne pumpe, iako tehniki ispravan, nije ekonomski i energetski opravdan, poto je ureaj predimenzionisan za vei deo godine. Upotreba LZT 21 takoe ukljuuje upotrebu jae cirkulacione pumpe, vee prenike cevi, i rezultuje veom bukom i gabaritima. Ovaj primer pokazuje glavnu razliku

izmeu geotermalnih i toplotnih pumpi vazduh voda. Dok geotermalne toplotne pumpe imaju konstantnu temperaturu izvora toplote i stoga konstantan toplotni kapacitet, toplotne pumpe vazduh voda imaju znaajno variranje toplotnog kapaciteta u zavisnosti od promene spoljanje temperature. Ova osobina moe imati negativan uticaj ukoliko se ureaj instalira u oblastima sa jako hladnim zimama, dok u toplijim regijama dolazi do

poveanja efikasnosti u odnosu na geotermalne toplotne pumpe. Generalno, za toplotne pumpe tipa vazduh voda najee se ne koristi isto monovalentni sistem ve kombinacija sa elektrinim grejaem.

MONOVALENTNI SISTEM SA ELEKTRINIM GREJAEM Pod ovim nazivom podrazumeva se sistem kod kojeg se toplotni kapacitet toplotne pumpe u kratkom vremenskom periodu dopunjuje elektrinim grejaem. U ovom sluaju toplotna pumpa pokriva samo deo toplotnih gubitaka objekta. Najee se

toplotna pumpa dimenzionie da zadovoljava 90 -95% vremena grejanja u zimskoj sezoni. Kod monovalentnog sistema sa elektrinim grejaem dimenzionisanje se radi prema minimalnoj temperaturi koja se javlja 5-10% vremena u toku

zimskog perioda. Za prethodno obraenu lokaciju (tutgart) vae sledei uslovi:

spoljanja temperatura broj sati godinje zimska sezona -14C do +20C 8219 cela zima -14C do +5C 3162 38.4% -14C do 0C 1161 14.0% -14C do -5C 223 2.7% -14C do -10C 64 0.77%

-14C 6 0.07% Ukoliko razmatramo korienje toplotne pumpe vazduh voda za zgradu iz prethodnog primera, postupiemo na sledei nain: Treba utvrditi za koju najniu spoljanju temperaturu toplotna pumpa treba da zadovolji gubitke toplote objekta. Ovo se radi iz razloga to toplotna pumpa ne sme da bude poddimenzionisana za vie od 5 do 10%.

Grafik prikazan na sledeoj strani pokazuje da se spoljanja temperatura od -14C (minimalna zimska spoljanja temperatura) do -5C javlja 223 sata godinje, to ini 2.7% ukupnog zimskog perioda. Na isti nain vidimo da se za isti period spoljanja temperatura ispod 0C javlja 1161 sat, to ini 14% ukupnog zimskog perioda.

Ukoliko dijagramom prikaemo toplotne kapacitete toplotnih pumpi vazduh-voda LZT10T, LZT14T i LZT21, dobijamo sledee:

12

Take preseka krivih toplotnih kapaciteta pumpi i toplotnih gubitaka objekta definiu najniu spoljanju temperaturu na kojoj ta toplotna pumpa moe da pokrije gubitke objekta. Za nie spoljanje temperature neophodno je dodati elektrini greja koji bi dopunio toplotni kapacitet toplotne pumpe. Za toplotnu pumpu:

- LZT 21 toplotni kapacitet pokriva gubitke objekta do -14C - LZT 14T toplotni kapacitet pokriva gubitke objekta do -8C - LZT 10T toplotni kapacitet pokriva gubitke objekta do -2C

Pravilan izbor bi, u ovom sluaju, bila toplotna pumpa LZT14T koja pokriva gubitke do -8C i predstavlja najbolji odnos cene i perfomansi.

toplotni kapacitet LZT21

toplotni kapacitet LZT14T

toplotni kapacitet LZT10T

toplotni gubici objekta

13

PROGRAM ZA IZBOR OPREME Za pravilan izbor toplotnih pumpi HIDROS je razvio program koji omoguuje proraun svih parametara sistema:

- taku preseka toplotnih kapaciteta toplotnih pumpi i gubitaka objekta - koliinu toplotne energije proizvedene toplotnom pumpom po sezoni - proraun predate toplote sanitarnoj toploj vodi - gubitak energije za odleivanje kod toplotnih pumpi vazduh voda.

14

- dimenzionisanje elektrinog grejaa koji se dodaje toplotnoj pumpi - radne trokove - sezonski COP instalacije

15

TA JE EVI TEHNOLOGIJA HIDROS-ove toplotne pumpe LZT i WZT poev od modela 10 opremljene su kompresorima EVI tehnologije, metodom poboljanja kapaciteta i efikasnosti sistema. Tehnologija ubrizgavanja pare sastoji se od ubrizgavanja pare rashladnog fluida u sredinu procesa komprimovanja, ime se znaajno poveavaju kapacitet i efikasnost. Svaki scroll kompresor upotrebljen u LZT i WZT ureaj je slian dvostepenom kompresoru, ali sa ugraenim meustepenom hlaenja. U dijagramu su prikazane glavne faze rashladnog procesa kod EVI ureaja.

Gornji stepen se sastoji od izdvajanja dela kondenzovane tenosti, njene ekspanzije u ekspanzionom ventilu i voenja kroz izmenjiva toplote koji predstavlja dodatni hladnjak (ispariva). Pregrejana para se potom ubrizgava u sredinji deo scroll kompresora.

Dodatni hladnjak uveava kapacitet isparivaa. to je vei odnos pritisaka kondenzacije i isparavanja, bolje su i radne karakteristike u poreenju sa drugim kompresorskim tehnologijama. Ova tehnologija omoguava ureajima LZT i WZT da proizvode sanitarnu toplu vodu temperature do 63C, sa

Mogunou da rade do spoljanje temperature od -15C.

16

Grafici prikazani na ovoj strani pokazuju zavisnost COP od spoljanje temperature za temperature polaznog voda 40C i 55C. Dijagrami se odnose na razliite tipove scroll kompresora dostupnih na tritu koji koriste razliite rashladne fluide: R407C, R410A. Oigledno je da je radni opseg R407C vei od R410A, posebno pri niskim spoljanjim temperaturama. COP temp. polaznog voda 40C COP temp. polaznog voda 55C

Spoljanja temperatura (C) Spoljanja temperatura (C) Iskorienje EVI kompresora pri niskim spoljanjim temperaturama je vea za cca 25% u odnosu na standardne kompresore. Ova razlika je jo vea kada se zahtevaju vee temperature vode (npr. proizvodnja sanitarne tople vode). U ovom sluaju primeujemo

da maksimalni radni parametri standardnih scroll kompresora ne omoguavaju proizvodnju vode temperature 55C pri spoljanjoj temperaturi ispod +5C. Donji dijagram pokazuje opseg rada

EVI scroll kompresora kojim su opremljene LZT i WZT toplotne pumpe. Pri spoljanjoj temperaturi -15C temperatura polaznog voda i dalje je 55C, to toplotnoj pumpi omoguava ugradnju u najrazliitijim spoljanjim uslovima.

Ureaji opremljeni scroll kompresorima sa EVI tehnologijom ubrizgavanja pare sa rashladnim fluidom R407C Ureaji opremljeni scroll kompresorima HP (high perfomance) bez EVI tehnologije, rashladni fluid R407C

Ureaji opremljeni standardnim scroll kompresorima sa rashladnim fluidom R407C

Ureaji opremljeni standardnim scroll kompresorima sa rashladnim fluidom R410A