HIGIJENA I ZDRAVLJE

HIGIJENA• Higija (grč. Hygieia/lat.Hygia), kći boga veštine

lečenja Asklepija, bila je božica zdravlja u antičkojGrčkoj

• Na grčkom jeziku njeno ime znači “lečiti, donetizdravlje”, pa je zato smatrana zaštitnicom ilipersonifikacijom zdravlja.

• Ime joj je sačuvano do danas u riječi “higijena”

• Higijenom označavamo niz mera vezanih uzčistoću i red koje osiguravaju zdravlje i kao takvadio je preventivne medicine.

ISTORIJAT

• Straoegipatski Ebersovi papirusi, stari preko3500 godina, preporuke za zdrav način života

• Stari Rimljani su gradili vodovode,

kupatila, kanalizacije

• 1846. Ignaz Semmelweis:

obaveza pranja ruku hlornim rastvorima u porodilištima

ŠTO JE ZDRAVLJE?

• 1948. godine Svetska zdravstvena organizacijausvaja definiciju po kojoj je zdravlje

stanje potpunog

fizičkog,

mentalnog i

socijalnog blagostanja,

a ne samo odsustvo bolesti

PREDMET IZUČAVANJA

Higijena se definiše kao nauka o ZDRAVLJU koja izučava načine na koji faktori životne sredine utiču na zdravlje ljudi.

Ona ukazuje na povoljna rešenja uređivanja životne sredine, ali i na suzbijanje i/ili uklanjanje onih faktora koji imaju nepovoljan uticaj na zdravlje.

FAKTORI ŽIVOTNE SREDINE1. Fizičko – hemijski faktori - vazduh,

razni klimatski činioci, voda, tle ...

2. Biološki faktori obuhvataju sav životinjskii biljni svet koji služi čoveku, ali mu često i škodi

3. Socijalni faktori obuhvataju sve ono štoproizilazi iz ljudske delatnosti i odnosa –ekonomski i socijalni odnosi u društvu, tehnologije, saobraćaj, standard života, stanjeporodica, kultura, nauka, škole,

moral, religija,običaji itd.

FAKTORI ŽIVOTNE SREDINE U ZDRAVSTVENOJ NEZI

U zdravstvenoj nezi predmet interesa je uticaj

fizičko – hemijske, biološke i socijalne sredine

zdravstvene ustanove na zdravlje pacijenata,

medicinskog osoblja i ostalih zaposlenih u

zdravstvenim ustanovama.

**************************************************

Životna sredina je širok pojam, faktori

životne sredine u životu se prepliću, te se ne mogu

izolovano posmatrati.

EKOLOŠKI ILI GORDONOV TRIJAS

• epidemiološki model koji se može primenjivati na sve poremećaje zdravlja bez obzira na njihovu etiologiju.

• ekološki trijas povezuje tri grupe činioca, a to su: agens, domaćin i sredina, koji su međusobno povezani i nalaze se u ravnoteži.

• ukoliko dođe do poremećaja ove ravnoteže nastaju uslovi za nastajanje bolesti.

NASTANAK BOLESTI EKOLOŠKI PRISTUP3 ekološka činioca

DOMAĆIN

(čovek)

SREDINAAGENSI (uzročnici)

AGENSAGENS je uzročnik bolesti odn. živa ili neživa materija ili tvar, bez koje ne može nastati bolest, povreda ili smrt.

Agens može biti biološki, mehanički, hemijski, fizički, nutritivni i nepoznat.

• Biološki agens je živi agens (bakterije, virusi, gljivice, paraziti, rikecije, protozoe).

• Mehanički agensi deluju putem mehaničke snage (auto, avion, razne mašine)

• Fizički agensi podrazumevaju pojavu raznih abnormalnih stanja od atmosferskog pritiska, temperature, padavina do vodostaja, radijacije, vetrova

• Hemijski agensi su egzogene hemijske materije koje izazivaju promene u napadnutim tkivima organizma (toksični gasovi, otrovi koji mogu biti tečni i čvrsti ,a mogu se nalaziti u vidu prašine, aerosola, pare, dima).

• Nutritivni agensi su hemijski agensi ali su posebno izdvojeni jer su vezani uz ishranu. Njihov nedostatak odn. višak dovodi do pojave raznih bolesti. U ove agense se ubrajaju: proteini, ugljikohidrati, masti, vitamini, minerali i voda.

• Nepoznati agensi su agensi koji nisu poznati, a dovode do pojave raznih oboljenja (maligni tumori, neka kardiovaskularna oboljenja, anemije, dijabetes...), međutim, poznati su mnogi pomažući faktori koji su vezani za osobine domaćina i sredine u kojoj on živi.

SREDINASva živa bića su usko povezana sa sredinom u kojoj žive. Samim timfaktori životne sredine igraju važnu ulogu kako u održavanju zdravlja, tako i u nastanku bolesti.

• U fizičke faktore ubrajamo geografski položaj, tlo odn. strukturuzemljišta, klimatske uslove, vazduh, vodu, godišnja doba. Od svih tihfaktora zavisi pojavljivanje odn. nepojavljivanje mnogih bolesti. Npr. letije pojava crevnih bolesti učestalija, žuta groznica, malarija i denga subolesti koje se češće javljaju u područjima sa tropskom klimom itd.

• Biološki faktori obuhvaćaju životinje, biljke i čoveka kao mogućerezervoare i žive prenosioce raznih uzročnika bolesti.

• Socio-ekonomski faktori obuhvaćaju sve ono što čovek svojim radom iponašanjem čini. Tu ubrajamo stanovanje, način ishrane, vodosnabdevanje, dispozicija otpadnih materija, ekonomsko stanje, običaje, navike, profesija, migracije, socijalni potresi, ratovi i sl.

DOMAĆIN• Domaćin je organizam (čovek ili životinja) koji je izložen

delovanju agensa. On je nosilac bolesti, a često i glavni ilipovremeni nosilac specifičnog agensa, koji svojimponašanjem i navikama utiče na životnu sredinu. Jedan odglavnih zadataka epidemiologije i prvi nivo proučavanja suljudi.

• Ovde se u obzir uzima: pol, godine starosti, etnička inacionalna pripadnost, hereditet, dispozicija, imunitet, bračnostanje, zanimanje itd. Razlog za to je što su neke bolesti češćeu detinjstvu, neke se vezuju za ženski ili muški pol i sl..

• Svaka epidemiološka analiza poremećaja ravnoteže Ekološkogili Gordonovog trijasa gotovo uvek počinje sa analizomčoveka.

3 EKOLOŠKA ČINIOCA U ZDRAVSTVENOJ USTNOVI

DOMAĆIN(pacijent)

AGENSI(uzročnici bolesti)

SREDINA(zdravstvene

ustanova)

Smanjenjeotpornosti

Patogeni Veliki broj rezervoara zaraze

Osnovna bolest Uslovno patogeni

Mnogobrojni putevi širenja uzročnika

Postupci u dijagnostici i lečenju

Oportunistički Uzročnici prisutni na svim površinama