higijena skripta

Click here to load reader

Post on 12-Dec-2015

173 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Skripta iz higijene

TRANSCRIPT

POJAM WELLNESS-A (VELNESA)

POJAM WELLNESS-A (BLAGOSTANJA)

TA JE BLAGOSTANJE?

1. Blagostanje je izbor odluka koju donosite radi optimalnog zdravlja.2. Blagostanje je nain ivota ivotni stil koji pravite da postignete najvii potencijal zdravog ivota.3. Blagostanje je proces razvijanjem svesti da nema krajnje take ali zdravlje i srea su mogue u svakom trenutku.4. Blagostanje je pozitivno prihvatanje sebe.5. Blagostanje je interakcija sa sopstvenim telom, karakterom i duom shvatanje da sve to radimo, mislimo, oseamo i verujemo ima uticaj na nae zdravstveno stanje.

KONCEPT BLAGOSTANJA

Blagostanje je mnogo vie od prostog odusustva bolesti. Blagostanje je multidimenzionalni i holistiki pristup ivotu. Blagostanje ukljuuje mnogo vie od fizikog zdravlja. Ono ukljuuje emotivne, intelektualne, socijalne, okupacione i duhovne aspekte ivota. Zbog toga to blagostanje ukljuuje celokupnu osobu iz toga proistie da nedostatak blagostanja ili zdravlja u jednom aspektu utie na druge aspekte ivota i ukupan oseaj blagostanja. Koncept blagostanja je referentni okvir od koga poinjemo da razmiljamo o odnosima, izborima i ponaanju kako oni doprinose neijem ukupnom pozitivnom razvoju. Ostvarenje blagostanja je dinamiki proces u kojem ste odgovorni i nadleni za ivot i zdravlje. To ukljuuje proces pronalaenja optimalnog zdravstvenog stanja. Blagostanje predstavlja vii nivo zdravlja od prostog odustva bolesti. To je proces pravljenja izbora i angaovanje u ponaanju koje donosi balans u neijim emotivnim intelektualnim, socijalnim, okupacionim i duhovnim potrebama.

Dolazak do stanja optimalnog zdravlja ili blagostanja je postignuto pravljenjem pozitivnih promena u ivotnom stilu. To nije statian proces ve proces u kome pojedinac donosi svesne odluke, preduzuma radnje i napreduje pristup iz koga proizstie koncept zdravlja, celosti i balansa kao osnove i stavlja mo i odgovornost u ruke pojedinca, a ne zdravstvenog sistema. Svako od nas moe da unapredi svoje blagostanje postajui svestan i informisan, razvijanjem pozitivnog ivotnog stila koje ukljuuje aktivno uee i posveenost sopstvenom emotivnom, intelektuacnom, socijalnom okupacionom i duhovnom rastu i razvoju. Nikad nije kasno da zapone.

Blagostanje ima etiri aspekta:

1. Fitnes vae telo zahteva 20-30 minuta vebe 5 dana u nedelji. Oko 60% odrasnih ne veba dovoljno, a 25% ne veba uopte.

2. Nutricijska ishrana ta i koliko konzumirate utie na to kako se oseate, koliko dugo ete iveti i kako ete podnositi bolesti. Ono ukljuuje zdravu hranu, dodatke i veoma vano, vodu.

3. ivotni stav redovne ne-fizike vebe za mozak i duh utiu na vae mentalno i emotivno stanje. Ono se integrie sa nutricionistikim i fitnes aspektima.

4. Pomo redovni odlasci kod zdravstvenih radnika koji vam pomau u postizanju dobrog zdravlja kao i u izradi plana vebanja i ishrane.

Fitnes profesionalac mora biti spreman odgovoriti na:

Da li je fitnes profesionalac: lini trener, masaer , instruktor aerobika, nutricionista, joga instruktor ili bilo ko ko radi u zdravstvu? ta je minimum zahteva za edukacijom da bi se neko mogao nazvati fitnes profesionalcem? Koje oblasti studija su potrebne fizika edukacija, fiziologija vebanja, kineziologija, sportska medicina? Kakva vrsta sertifikata je potrebna da li se mora posebno licencirati uzevi u obzir da sada ima preko dve stotine vrsta sertifikata vezanih za fitnes i zdravstvenu industriju? Da li se fitnes profesionalac moe porediti sa ostalim zdravstvenim radicima?

Svako od navedenih pitanja su reena za druge zdravstvene radnike, kao to su fizijatri, terapeuti, kiropraktiari i medicinski tehniari. Zdravstvena industrija zahteva fakultetsku diplomu ili specifine diplome kao i licenciranje ili akreditaciju.

Ukratko, ono zahteva izvesnu odgovornost, pouzdanost i obino je regulisano nekim zakonom ili pravilima udruenja. Fitnes industrija je u tom smislu neregulisana.

KONCEPT WELLNESSA

Osnova blagostanja

Osnovnu ideju wellnessa ini i podrazumeva punoa zdravlja koja po defiiniciji Svetske zdravstvene organizacije nije samo puko odsustvo bolesti ili prisustvo radne i ivotne nesposobnosti, ve je to pre svega psihiko, socijalno i fiziko blagostanje. Istovremeno medicina ne podrazumeva samo leenje ve i vetine spreavanja nastanka bolesti, ali i mnogo vie vezano za gornju definiciju.

ivimo u vremenu koje se generalno definie nezdravim ivotom te je pitanje prevencije bolesti i poremeaja, kako unutranje tako i spoljanje ravnotee homeostaze zajednika potreba obaveza i cilj svih proaktivnih ljudi kako na linom tako i na drutvenom planu.

Po istraivanjima Republikog zavoda za zdravstvenu zatitu za 2005.. godinu zdravstveno stanje u Srbiji je vie no alarmantno. Vie od 2/5 populacije je gojazno, a treina je sa kardiovaskularnim bolestima. Registrovanih dijabetiara je preko 400 hiljada (a pretpostavlja se da na svakog registrovanog dolazi bar jo jedan neregistrovani), od toga je preko 120 hiljada pacijenata na insulinskoj injekcionoj terapiji, 37% populacije u hroninom stresu, poveano je oboljevanje od raka, dok je istovremeno sa gojaznou evidentan i porast podhranjenosti u populaciji. Istovremeno na stranicama strunih asopisa zapadnih zemalja se mogu nai prognoze da e do 2010. godine oveanstvo na programu wellnessa, suplementaciji u ishrani i slinom troiti na godinjem nivou oko 3 triliona (3.000.000.000.000) USD.

Lina realnost svakog pojedinca je proizvod njegovih spoznaja informacija saznanja, miljenja i verovanja, s jedne strane i onoga na ta je fokusiran u kraem ili duem trajanju, s druge strane. Otuda imperativ sagledavanja injenice da zdravlje nije samo puko odsustvo bolesti ve da je to istovremeno i nameran izbor ivotnog stila koji karakterie lina odgovornost, uzajamna ravnotea i maksimalno poveanje fizikog, mentalnog, duhovnog i drutvenog blagostanja.

Zdravlje nije sve, ali je bez njega sve nita. Otuda je wellness put ka kvalitetnijem ivotu i postizanju i ouvanju optimalnog zdravstvenog stanja.

Blagostanje je stanje optimalne dobrobiti i ono pored odsustva bolesti podrazumeva i poboljan kvalitet ivota proistekao iz poveanog:

fizikog, socijalnog, mentalnog, emotivnog, duhovnog, ekolokog i profesionalnog zdravlja.

Blagostanje je istovremeno proces koji traje tokom itavog ivota i podrazumeva maksimiranje mogunosti svakog pojedinca. To je istovremeno skup aktivnosti koje doprinose skladu, ravnotei i ovekovom zadovoljstvu kupnim zdravljem i to na naine i u formama koje maksimalno vode linoj, samoaktualizaciji i doivljaju sree. Tamo gde postoje nizak nivo blagostanja javljaju se fiziki mentalni i emotivni simptomi u vidu nelagodnosti, oseaja nedovoljnosti i inferiornosti, dok tamo gde postoji visok nivo blagostanja, stalne promene i lini rast, ivot pojedinca je karakterisan visokim nivoom vitalnosti i smisaonosti (ispunjenosti).

Vii nivoi blagostanja sa zdravim ivotnim stilom imaju za posledicu bolji doivljaj samog sebe, bolji lini izgled i oseanja, bolja razmiljanje, veu efikasnost u radu i igri i dui ivotni vek uz opti, bolji kvalitet ivota.

Zdravom ivotnom stilu naroito doprinose:

zdrava ishrana i kontrola telesne teine, osmiljena i adekvatna fizika aktivnost, izbegavanje duvana i opojnih sredstava, umereno konzumiranje alkohola, dobra kontrola stresa, kontrola holesterola i krvnog pritiska, preventivna briga o sebi, smanjenje faktora rizika od bolesti i povreda.

1. Komponente fizikog blagostanja

Fiziki odgovori na odnos prema sopstvenom telu podrazumevaju:

izbor adekvatnih fizikih aktivnosti, nain odmora, relaksacije, oputanja i spavanja, nain ishrane i kontrola navika vezanih za ishranu, alkohol i duvan.

Faktori fizhikih sposobnosti su sledei:

kardiorespiratorna izdrljivost (aerobna), miina snaga i izdrljivost, fleksibilnost, telesna kompozicija, motorna koordinacija.

Na ove faktore direktno negativno utiu navike poput dugotrajnog gledanja televizije, preterano surfovanje internetom i voenje dugih telefonskih razgovora.

Fizikom blagostanju znaajno doprinose naroito fizike aktivnosti i forme vebanja za zdravlje koje se mogu podeliti u sledee kategorije:

vebe snage, vebe istezanja, vebe kardio-respiratorne izdrljivosti, svakodnevne fizike aktivnosti umerenog intenziteta.

Ishrana predstavlja jedno od znaajnih komponenata fizikog blagostanja i u direktnoj vezi sa njim. Po nalazima strunjaka preko polovine svih bolesti je prouzrokovano nepravilnom ishranom.

Osnovne karakteristike ishrane u naem podneblju podrazumevaju premasnu, preslatku, preslanu i prezainjenu hranu, koja se ne retko konzumira u koliinama koje su neadekvatno velike u odnosu na realne potrebe. Istovremeno su prisutne tzv. etiri bele smrti:mast, belo brano, eer i so. Razlozi za ovakvo stanje ishrane su brojni ali meu njima prednjae neznanje , neinformisanost, besparica i navike.

Zdrava ishrana je preduslov dobrog funkcionisanja oveka u celini. Brojni su nutricionistiki aspekti vezani za razliite uzraste, potrebe, razliite aktivnosti i faze ivota, no bazu piramide zdrave ishrane ine prevashodno namirnice iz grupe itarica, bogati ugljenim hidratima koje ine osnovu optimalne ishrane. Sledei nivo ine povre i voe koji su bogati vitaminima i mineralnim materijama, dok se u manjim obimu preporuuje unos namirnica ivotinjskog porekla. Tu pre svega spadaju mleko i mleni proizvodi kao i meso, jaja, mleko. Na samom vrhu ove piramide su slatkii koje treba izbegavati.

2. Komponente intelektualnog blagostanja

Intelektualno blagostanje podrazumeva upotrebu ljudskog uma, stalno sticanje znanja i njihovu primenu kao i kritiko miljenje i sopstvena izraajnost. Za adekvatno funkcionisanje svakog pojedinca potrebna je njegova maksimalna spoznaja atributa sopstvene linosti i intelektualnih resursa. Ovo tim pre to je za razliku od svega ostalog ivog, ovek obdaren sposobnou prilagoavanja na stalno menjajuim okolnostima unutranje i spoljanje sredine zahvaljujui svom intelektualnom potencijalu, a mera ove prilagodljivosti je njegova emocionalna inteligencija.

3. Komponente emotivnog blagostanja

Podrazumevaju kompleksnost i ravnoteu sveobuhvatnog emotivnog ivota pojedinca, to pre svega podrazumeva njegovo pozitivno mentalno stanje kao preduslov unapreenja odnosa sa drugima, prepoznavanje sopstvenih oseanja i upravljanje njima, kao i savladavanje stresa, a posebno paraliuih i blokirajui emocija tipa straha, nelagodnosti, ljutnji, frustracija, oseaja krivice, povreenosti, bola i sl.

4. Komponente socijalnog blagostanja

ovek je pre svega drutveno bie koje celovitost ambijenta, sopstvene, line i drutvene pobede, u formi samoautorizacije, doivljava pre svega kroz ambijent organizovanja drutvene zajednice sa svim njenim normama, obiajima i merilima vrednosti. Po openhaueru pojedinac tri etvrtine stvari ini zbog drugih, plaajui na taj nain cenu socijalizacije i injenicu da je drutveno bie. Ovo ga oslobaa da oseajui podrku svoje mikrosredine (porodice), kao i neposrednog i makro okruenja, napreduje na linom planu ali i sa ostalim. Komponente ovog blagostanja su: razumevanje razliitosti meu ljudima, koegzistencija, empatija, humanost, kao i negovanje iskrenih odnosa i bliskih porodinih veza.

5. Komponente duhovnog blagostanja

Osnov ovog blagostanja ini stalna potraga za smislom i znaenjem ljudskog postojanja, kao i traganjem za odgovorima na pitanja: ta sam, ko sam, odakle dolazim, kuda idem, ta je smisao mog postojanja, koja je moja misija, trajanje i sl.

Ovo blagostanje je u direktnoj vezi sa:

razvojem unutranjeg ja, istraivanja vrednosti i verovanja, prepoznavanjem pravih izvora radosti i zadovoljstva.

6. Komponente ekolokog blagostanja

Ekologija je nauka koja se bavi prouavanjem odnosa prema okruenju. Dugo je bila nepoznata i nepriznata u javnosti, gde je tek u drugoj polovini 20. veka poela da dobija svoje pravo mesto, kada su postali sve vidljiviji problemi ovekove egzistencije na planeti Zemlji, a pre svega kroz rast populacije, zagaenja okruenja, izvora hrane i vode, i sl. Ona u irem smislu podrazumeva i mnoge druge nauke koje se meusobno prepliu u spoznaji interakcije organizama i okruenja ili izmeu ive i neive prirode to ima za posledicu sve prisutniju svest u potrebama odrivog razvoja, reciklai, ograniavanju korienja pesticida, kontroli aerozagaenja, ouvanju energetskih i svih drugih nezanovljivih resursa, vode, kiseonika u vazduhu i sl.

7. Komponente profesionalnog blagostanja

Ovaj deo ljudskog blagostanja podrazumeva pre svega oseanje zadovoljstva na profesionalnom planu, kako se profesija i profesionalno angaovanje pojedinca ne bi svelo na demotiviue i iscrpljujue aktivnosti koje se svode samo na to da se obezbede sredstva materijalne egzistencije. Kao to je ljudska potreba da za radom neodvojivo od njegovog bia, tako je i ova komponenta blagostanja usmerena ka ostvarenju zadovoljavajueg radnog okruenja, dobro izbalansiranosti radnog i slobodnog vremena, zadovoljstvom sopstvenom profesiom i napredovanjem u karijeri.

Da bi ovek mogao da se nosi sa svim izazovima koje se u ivotu pred njega postavljaju, potrebno je da raspolae odreenim nivoima motivacije i kako fizike tako i psihike kondicije. Kondicija u uem smislu podrazumeva sposobnost zavravanja svakodnevnih aktivnosti sa dovoljnim rezervama energije za neoekivani izazov. To je sposobnost adaptacije i odgovor, kako na fizike tako i na psihike napore.

Blagostanje je osnov i preduslov srenog i kvalitetnog ivota, a od svojih 7 elemenata zajedniko svim ljudima je 5 osnovnih, to su: socijalni, intelektualni, duhovni, fiziki i emocionalni.

Za socijalni element blagostanja su od izuzetnog znaaja komunikacija, kako sa okruenjem tako i samim sobom, meuljudski odnosi i ivot u zajednici uz snoenje pune odgovornosti kako za sebe u sopstvenom ivotu tako i za svoja ponaanja i odnose sa drugima.

Intelektualni aspekt podrazumeva stalno uenje kao preduslov vitalnosti i sopstvene kompatibilnosti sa svetom u kome se ukupno znanje duplira za sada ve manje od 2 godine. ovek je dotle mlad dok je spreman da ui. To uenje pored znanja radi znanja i znanja radi biti ovekove linosti ima i komponentu znanja radi umenja, to se direktno odraava na emocionalnu inteligenciju, napredovanje kako u linom i drutvenom aspektu ivota, tako i u kariero-materijalnom. Intelektualni elemenat blagostanja se direktno pretae u lini doivljaj uspeha svakog pojedinca pri emu se uspeh definie kao putovanje, a ne destinacija. To putovanje se deava od objektivno samosveu utvrene pozicije u emotivnom ivotnom, materijalnom i drugom aspektu, ka onome emu se tei u formi cilja ili misije.

Duhovni elemenat blagostanja podrazumeva, kako spoznaju vrednosti i svrhe, saglasno unutranjim elementima sopstvene savesti i oseaju milosra, tako i duhovnom aspektu oseanja ljubavi, kako za sebe, tako i za druge ljude i sve oko sebe.

U fizikom smislu bagostanje podrazumeva brigu o sebi i fizikom delu svoga bia, a pre svega kontrolu stresa, brigu o sopstvenom zdravlju, ishrani i telesnom vebanju kao preduslovu ouvanja kondicije, radne i ivotne sposobnosti. Emocionalni elementi blagostanja, izmeu ostalog, u znaajnoj meri zavise od samopotovanja, samopozudanja, samoizraavanja, uzajamnosti i poverenja. ovek je pre svega desnostrano emocionalno bie, gde bez rada na sopstvenoj emocionalnoj inteligenciji i uravnoteavanju pragmatinog levostranog i kreativno emocionalnog desnostranog bia nema ozbiljnije perspektive na planu blagostanja i kvaliteta ivota. Zdravlje i blagostanje predstavljaju doivotno putovanje, te otuda je neophodno da svaki pojedinac prihvati blagostanje kao nain ivljenja i ulaznicu u najvie kvalitete ivota, kako u sadanjosti, tako i u budunosti. Za postizanje punog kvaliteta ivota neophodno je postizanje balansa rada i ivota, a da bi se to postiglo potrebno je permanentno procenjivati svih 7 elemenata blagostanja i njihov odnos u sopstvenom ivotu, stalno identifikovati podruja promena i biti spreman za promene kao jedino prirodno stanje i pri tome identifikovati resurse i obezbediti podrku kako u sebi tako i izvan sebe.

ovek raspolae svim neophodnim snagama linosti za postizanje blagostanja, pri emu se svest i podsvest javljaju kao inioci kojima neposredno moemo upravljati i preko kojih moemo stupati u vezu sa onim to je za nekoga Bog, za nekoga apsolut, za nekoga kolektivna inteligencija.

PONAANJE, ZDRAVLJE I PRIMARNA PREVENCIJA

Vaspitanje ljudi za zdrav nain ivota zdravstveno vaspitanje je onaj deo zdravstvene zatite koji se bavi unapreivanjem zdravog ponaanja pojedinca, porodice i zajednice. Ponaanje pojedinaca nije samo glavni uzrok nekog zdravstvenog problema, ve moe da bude i njegovo glavno reenje.

Ostvarujui optimalno zdravlje, koje svetska zdravstvena organizacija (SZO) definie kao: psiholoko, fiziko i socijalno blagostanje (8), pojedinac se osposobljava za samozatitu, samobrigu, samopomo i samostalno odluivanje o sopstvenom zdravlju i pravilno korienje zdravstvene slubu. To su glavni prindipi aktivne zdravstvene zatite stanovnitva.

U zdravstvenom vaspitanju se koriste razliite metode koje pomau ljudima da razumeju uticaj pojedinih faktora na zdravlje i izaberu ona ponaanja koja e ga unaprediti. Aktivno uee graana je osnovna efikasnost zdravstvenog vaspitanja.

Iskustva iz interdisciplinarnih istraivanja su pokazala da brojni i po prirodi heterogeni socijalni faktori utiu na zdravlje pojedinaca formirajui njegove navike, stavove, uverenja, vrednosti i ponaanje prema zdravlju. Ukazala su i na injenicu da veliki broj ljudi trai strunu medicinsku pomo zbog zdravstvenih tegoba nastalih u porodici i na radnom mestu kao neposrednim socijalnim okruenjima, a pod uticajem bihevioralnih faktora (gojaznost, puenje, alkoholizam, neuroze), to enormno neracionalno optereuje zdravstveni sistem i smanjuje njegovu efikasnost.

Analize pojedinih studija pojazuju da je veliki broj pojedinaca svestan uzroka svojih tegoba, i da pokuava da ih samostalno rei, to ini sa vie ili manje uspeha no da zapravo za to nije organizovano osposobljen. Podaci istraivanja objavljenih u SAD (9) pokazuju da kada bi se sva lica koja sama reavaju neke svoje zdravstvene tegobe obratila zdravstvenoj slubi za pomo, broj poseta lekarima bi porasto za oko 60%. Samim tim i trokovi zdravstvene zatite. Cost-benefit analize iz iste grupe istraivanja pokazuju da ulaganja u aktivnosti samopomoi, pored zdravstvene imaju i znaajnu ekonomsku dobit. Reenje za ove i neke druge praktine probleme ponudila je SZO u okviru Akcije Zdravlje za sve do 2000.-ite godine predlaui kao alternativu osposobljavanje pojedinaca i grupa za aktivnu zdravstvenu zatitu.

Realizacijom aktivne uloge u sistemu zdravstvene zatite svako lice bi razvilo vetine unapreivanja svog zdravlja, spreavanja oboljenja, ranog otkrivanja zdravstvenih problema, pruanja samopomoi i zajedno sa zdravstvenim radnicima uestvovalo u leenju, sprovoenju zdravstvene zatite i donoenje odluka u toj oblasti.

Bavei se faktorima unapreivanja zdravlja, socijalizacijom kao mehanizmom zdravstveno-vaspitnih intervencija, osposobljavanjem ljudi za zdrav nain ivota, potrebama, interesima, navikama, stavovima, uverenjima i vrednostima pojedinaca, porodice, grupa, organizacija i zajednice u okviru sistema zdravstvene zatite bavimo se u sutini pripremom psihologije u zdravstvu i to onim njenim delom koji nazivamo zdravstvena psihologija.

- Ponaanje koje se odnosi na zdravlje

Postavka o ovekovom ponaanju kao jednom od glavnih etiolokih faktora u nastanku niza oboljenja novijeg datuma u socijalno-medicinskoj teoriji i praksi. Do interesovanja za ponaanje dolazi zbog pomeranja fokusa zdravstvene zatite sa leenja na prevenciju i rano otkrivanje oboljenja.

Jedna grupa istraivaa u ovoj oblasti smatra da je nepotrebno govoriti o posebnim oblicima ponaanja prema zdravlju, jer je celokupno ljudsko ponaanje sa njim u vezi. Duga grupa autora pokuava da odgovori na pitanje zato neki ljudi brinu o svom zdravlju, a drugi to ne ine. Pokuavaju da definiu i objasne neke specifine karakteristike pojedinih aspekata ponaanja izdvajajui one koje se tiu zdravlja.

Socijalno-psiholoke studije pruaju navei kvantum informacija relevantnih za objanjenje ponaanja u odnosu na zdravlje shvatajui ga kao sloeni oblik ljudskog delovanja i objanjavajui ga razlikama u socijalno-psiholokim objelejima pojedinaca i grupa. Kao glavne determinate ponaanja ove studije istiu: stavove, norme, motive, uverenja.

Rezultati brojnih studija u svetu su pokazali da izbor pojedinaca za odreeni oblik ponaanja u odnosu na zdravlje opredeljuju: 1) personalne dispozicije neke osnobne linosti koje su u vezi sa znanjem, verovanjima, stavovima, vrednostima linost; 2) agensi procesa socijalizacije prenosioci ovog procesa kao to su porodica, kola, prijatelji, referentne grupe; 3) sredstva vreme, novac, vetine, sposobnosti; 4) izvor procesa socijalizacije kulture.

Socijalni faktori kao i individualne osobine linosti, od znaaja su za sistem zdravstvene zatite jer dovode do bihevioralnih promena u odnosima na zdravlje. Varijabla, ponaanje, je vieznaajno odreena i podlona promenama. Neke od njih se odvijaju spontano i prirodno, dok su druge planirane, ciljane, izazvane u nameri zdravstveno vaspitnog delovanja.

Odluka osobe da uini neto za sopstveno zdravlje zavisi i od njenog iskustva. Proces donoenja odluke ima tre faze: 1) vrednovanje razliitih alternativa; 2) pravljenje izbora izmeu njih; 3) sprovoenje izbora u delo.

Kada osoba primi informacije o nekom zdravstvenom problemu, suoava se sa razliitim alternativama od kojih svaka moe biti privlana na neki nain. Da bi se takvo stanje uspeno prevazilo potrebna je relativno objektivna procena.

Donoenje odluka se zasniva na izboru neke od alternativa. Ako je doneena negativna odluka, akcije nema; ukoliko je doneenja pozitivna, trebalo bi da sledi odgovarajua akcija koja se tie zdravlja. U jednom momentu, akcija se ispak moe zaustaviti jer osoba moe ui u stanje anksioznosti, nesklada izmeu osobina linosti i onoga to eli da uini za svoje zdravlje. Odluku je tada mogue doneti jedino ako oaoba izmeni neki svoj stav, shvatanje ili naviku. Uspe li u tome, moe se govoriti o preduzimanju akcije.

Da bi individua otpoela akciju neophodan je odreeni znak ili stimulus. Takvi dogaaji vezani za zdravlje mogu da budu interni (opaanje odreenih simptoma, telesnih stanja) ili eksterni (interpersonalne interakcije, uticaji mas medija). Razliiti nivoi prijemivosti i ozbiljnosti zahtevaju razliit intenzitet stimulansa. U sluaju niske prijemivosti i ozbiljnosti u odnosu na bolest, potreban je jak stimulus za otpoinjanje akcije i obrnuto, uz visok nivo prijemivosti i ozbiljnosti i slab stimulus moe da obzebedi odgovarajuu reakciju.

Determinate ponaanja

Veina ljudi zna da su svi zdravi oblici ponaanja ono to oni treba da ine. Oni treba da vebaju, odmaraju se, kontroliu stres, pravilno se hranje, ne pue, ne piju da bi bili zdravi. U skladu sa ovim uverenjima svaki pojedinac upranjava odreene zdrave oblike ponaanja. Postavlja se pitanje koji su to faktori koji odreuju i usmeravaju ponaanje u odnosu na zdravlje?

Razliiti faktori utiu na ponaanje. Najee ih razvrstavamo u sledee grupe: Socijalni, emocionalni, kognitivni, percipirani simptomi i faktori koji se odnose na pristup medicinskoj slubi.

Zdravstvene navike su u tesnoj vezi sa ranom socijalizacijom posebno uticajima roditeljima kao socijalnih modela. Procesom uenja dece automatski usvajaju one oblike ponaanja koje vide kod svojih roditelja. Polaskom u kolu, pored uticaja roditelja koji i dalje traju, deca bivaju izloena snanom uticaju vrnjaka koji deluju na formiranje i menjanje zdravstvenih stavova.

Drugi socijalni faktori, kao to su vrednosti odreene kulturne ili socijalne grupe, takoe deluju na usvajanje odreenih oblika ponaanja. Fiziko vebanje za ene na primer u jednoj kulturnoj sredini moe biti veoma poeljno, u drugoj socijalno potpuno neprihvatljivo.

Neka zdravstvena ponaanja mogu da budu pod kontrolom emocionalnih faktora. Postoje osobe koje e upranjavati telesne vebe kada su pod sresom, to je svakako mnogo konstruktivnije reenje nego preterano uzimanje hrane. Samopotovanje linosti u vezi je sa odreenom zdravstvenom praksom i ta veza je pozitivna, tako to sa viim stepenom samopotovanja idu i bolje zdravstvene navike. Zdravo ponaanje je deo sloenog naina ivota koji se odraava na sposobnosti da se previde problemi, mobiliu snage za suoavanje sa njima i aktivno se savladaju.

Kognitivni faktori koji ukljuuju verovanje da je posebna zdravstvena praksa korisna, verovanje da ona moe da doprinese da se izbegne oboljenje i osea samoefikasnost, su oni faktori koji doprinose da se preporueno zdravstveno ponaanje upranjava. Dakle, uverenja i percepcija su oni kognitivni faktori koji u najveoj meri odreuju zdravstveno ponaanje.

Psiholozi u zdravstvu se ve dugo bave pitanjem, da li na izbor ponaanja koja se tiu zdravlja utiu faktori linosti ili neke opte psiholoke dispozicije.

Jedan od faktora koji utie na upranjavanje zdravog ponaanja je uzrast pojedinaca. Uopteno govorei zdravstveno ponaanje je relativno zadovoljavajue u detinjstvu, ali ima tendenciju da se sa godinama pokvari. U adolescenciji i tokom druge decenije ivota, dobre zdravstvene navike znaajno slabe. Razlog ovakvog razvoja ponaanja u odnosu na zdravlje nalazi se najverovatnije u tome to adolescenti i mladi odrasli oseaju da nisu podloni zdravstvenim problemima, zbog ega manje brinu o svom zdravlju.

Osobine linosti (personalne varijable) su takoe vane u upranjavanju preventivnih zdravstvenih ponaanja. Jedno od ovakvih varijabli je lokus kontrole. Osobe sa unutranjim lokusom kontrole sklonije su da veruju da je ponaanje posledica njihovog sopstvenog izbora, dok su osobe sa spoljanjim lokusom sklonije tumaenju da je njihovo ponaanje pod kontrolom spoljnjih faktora, da manje zavisi od linog izbora, a mnogo vie od drugih ljudi ili spoljanjih uslova.

Neka istraivanja pokazuju da osobe sa ukutranjim lokusom kontrole vie prihvataju odgovornost za svoje zdravlje. One mogu upranjavati bolje ponaanje prema zdravlju, odnositi se paljivije prema akcidentima i prikupljati vei broj zdravstvenih informacija od osoba sa spoljanjim lokusom. Ovakve osobe e biti bolje i vie motivisane da usvoje zdrav nain ivota pod kojim se podrazumevaju zdrava ponaanja pojedinaca koja su rezultat izbora do koga se dolo uz pomo interakcije sociokulturalih uslova ivota i dispozicija linosti.

Tokom prouavanja uticaja ljudskog ponaanja na zdravlje sakupljen je dovoljan kvantum teorijskih znanja koja, sa jedne strane, dokazuju njihovu nesumnjivu povezanost, a sa druge, pokazuju da je ljudsko ponaanje koje se tie zdravlja sloeno i uslovljeno nizom varijabli koje su i same po sebi sloeni psihosocijalni fenomeni.

Unapreivanje zdravlja

Unapreivanje zdravlja je proces koji zavisi od ospobljenosti ljudi da poveaju kontrolu nad sopstvenim zdravljem i da ga dokau. Sa take gledita pojedinaca unapreivanje zdravlja se odnosi na zdrave oblike ponaanja kao to su balansiranja ishrane, redovne fizike vebe, odravanje line higijene, izbegavanje stresa, humani odnosi meu polovima, bezbedno ponaanje u saobraaju na primer. Ona takoe podrazumeva izbegavanje kompromituirajuih oblika ponaanja prema zdravlju kao to su ekstremno konzumiranje alkohola, puenje, zloupotrebljavanje droga. Sa take gledita zdravstvenih ranika i psihologa, unapreivanje zdravlja se odnosi na napore usmerene na intervencije koje se tiu celokupne populacije u cilju jaanja zdravlja i spreavanja oboljenja.

Sadraji unapreivanja zdravlja su u direktnoj vezi sa preventivnim zdravstvenim ponaanjem. Raniji biomedicinski modeli su ignorisali faktore ponaanja koji doprinose nastanku bolesti. Dobijajui sve vie na znaaju, preventivna medicina je uzela u obzir bihevioralne faktore koji su dokazani kao veoma vani u tom kontekstu.

Dobro zdravlje je znaajna vrednost za veinu ljudi. U jednoj studiji u SAD, od ispitanika je traeno da rangiraju devet vrednosti meu kojima su bili i fiziki izgledi, unutranja harmonija, bezbednost i sloboda. Meu svima njima, najvie je vrednovano zdravlje. ene su ga vrednovale znaajno vie nego mukarci, odrasli vie nego deca. Osobe koje su visoko vrednovale zdravlje iskazale su i veru u preventivno zdravstveno ponaanje.

Pojam unapreivanja zdravlja imao je razliito znaenje. Korien je u cilju isticanja razlika izmeu pokuaja pojaavanja dobrog zdravlja i onih u cilju spreavanja bolesti. Istiui princip da je zdravlje vie no odsustvo bolesti i vie od stanja mentalne, socijalne i fizike dobrobiti, novi program SZO za unapreivanje zdravlja razlikuje se od ranijih pristupa u sledeem: 1) unapreivanje zdravlja ne razmatra samo organizaciju zdravstvenih slubi i njihovu veu efikasnost, 2) zdravstvene i medicinske slube treba preorjentisati da bi se usaglasile sa potrebama korisnika na celovit i odgovoran nain. Ovaj proces demedikalizacije treba da se tie uporedo sa poveanim ueem lanova zajednice. Ljudima je neophodno pruiti organizovanu pomo kako bi se osposobili da poveaju kontrolu nad sopstvenim zdravljem. 3) znaaj fizike i socijalno-ekonomske sredine u definisanju zdravlja i bolesti SZO tei da ostvari kroz politiku akciju ostvarivanja boljeg zdravlja za sve.

Unapreivanje zdravlja kao opte filozofija zasniva se na ideji da je dobro zdravlje i lino i socijalno dostignue. Na individualnom nivou ovo podrazumeva razvijanje programa i formiranje pravilnih zdravstvenih navika na ranim razvojnim uzrastima i njihovo ouvanje u odraslom i zrelom dobu.

Sa stanovita zdravenih radnika unapreivanje zdravlja ukljuuje poduavanje, korienje posebnih kritikih momenata za uenje i osposobljavanje ljudi da dostignu zdrav nain ivota i posebno pruanje pomoi ljudima koji su pod rizikom za nastanak specifinih zdravstvenih problema da ovladaju merama koji e im pomoi da snanje rizik na individualnom nivou.

Sa stanovita psihologa unapreivanje zdravlja podrazumeva razvijanje intervencija koje e pomoi ljudima da uine svoju zdravstvenu praksu, odnsno ponaanje, maksimalno efikasnim i da se osposobe da promene svoje loe navike kada su se one ve razvile.

Sa stanovita zajednice i nacije unapreivanje zdravlja ukljuuje dobro opte zdravstveno stanje stanovnitva, postojanje korisnih informacija, onih koje ljudi mogu da upotrebe u cilju razvijanja zdravih stavova ivota i/ili promena neadekvatnih navika. Sredstva masovnih medija kao i odgovarajui zakonski propisi mogu znaajno da doprinesu ovakvim ciljevima.

Iako je unapreenje zdravlja vaan cilj, upuuju mu se kritike da daje veliku odgovornost ljudima na njihovo zdravlje, jer se ono od njih oekuje da stalno prate ono to rade i mnogo vie no to bi im odgovaralo. Ovakvo stanje bi moglo da dovede i do toga da se previdi odnos izmeu faktora razliitog ponaanja i zdravstvenih ishoda.

U svakom sluaju, ukoliko koncept promocije zdravlja bude jasno postavljen na svim planskim nivoima (lokalnim, regionalnim, nacionalnim), ako bude razvijen partnerski odnos izmeu zdravstvenih radnika i bolesnika, omoguen dalji razvoj istraivanja i ako ukupna politika bude usmerena ka zdravlju, onda e i individualni izbori i odluke biti jednostavniji, a zdravstveno vaspitne intervencije efikasnije.

Primarna prevencija

Cilj primarne prevencije je utvrivanje zdravih oblika ponaanja kao naina ivota i menjanje nezdravih. Ona podrazumeva preduzimanje mera za redukciju faktora rizikog ponaanja pre no to bolest dobije ansu da se razvije.

Postoje dve opte stategije primarne prevencije. Prva koristi metode za promene ponaanja uz pomo kojih se ljudima pruaju alternative za njihova problematina ponaanja. Postoje brojni programi na primer, koncipirani u cilju pruanja pomoi u redukciji prekomerne telesne teine. Drugi su usmereni na osposobljavanje ljudi da spree razvoj nezdravih oblika ponaanja, odnosno da razviju zdrave. Takvi su programi za spreavanje puenja meu adolescentima na primer. Sutinska razlika izmeu ovih pristupa je u njihovoj efikasnosti i to u korist drugog pristupa, jer je jednom steene obrasce ponaanja mnogo tee menjati nego formirati one koji su poeljni.

Formiranje odreenih oblika ponaanja prema zdravlju je usko povezano sa procesima uenja na individualnom nivou. U kontekstu uenja individualno i socijalno prihvatljivih oblika ponaanja od posebnog je znaaja kritian period za uenje koji se odnosi na injenicu da postoji odreeno pravo vreme, odnosno period u razvoju linosti koji ukoliko se iskoristi za usvajanje odreenih oblika ponaanja, daje mnogo bolje rezultate u zdravstvenom ponaanju nego bilo koji drugi. Zato pravilno intervenisanje u detinjstvu, kroz odgovarajue uenje moe spreiti razvoj mnogih loih navika koje se tiu zdravlja.

Vaan cilj u oblasti istraivanja primarne prevencije je odreivanje pravog vremena u kome su deca spremna za usvajanje posebnih zdravstvenih navika i ponaanja i to dok jo nisu razvila ona koja su nepoeljna. Istraivanja na primer pokazuju da se ponaanja kao to su izbor pravilne ishrane, redovno pranje zuba, fiziko vebanje i bezbedno ponaanje u saobraaju mogu da formiraju na deijem uzrastu od tri do etiri godine. Ukoliko se kritini period za uenje propusti, on se moe nadoknaditi , no tada su potrebni mnogo vei napor i vei stepen motivacije jer samo uenje due traje.

Korienje kritinog perioda za uenje i usvajanje odreenih oblika zdravstvenog ponaanja najtenje je povezano sa primenom one strategije primarne prevencije iji je cilj osposobljavanje ljudi za unapreenje zdravlja. I upravo u okviru primarne prevencije i vaspitanja za zdrav nain ivota izbor pojedinca za odgovarajue oblike ponaanja vodi promociji njegovog zdravlja.

FIZIKO ZDRAVLJE I ZNAAJ FIZIKIH AKTIVNOSTI

ZDRAVLJE SAVEMENOG OVEKA

Pojam zravlja

Zdravlje je fundamentalna odrednica opstanka i napretka svakog oveka i drutva u celini. Definicije se menjaju u zavisnosti od stepena razvoja svih resursa ljudskog ivota, naroito od socio-ekonomskog i naunog. Sveoguhvatnu definiciju je teko danas dati, ali se moe koristiti proirena definicija Svetske zdravstvene organizacije (WHO), prema kojoj je zdravlje potpuno fiziko, emocionalno, mentalno, socijalno, duhovno i ekoloko blagostanje oveka i drutvene zajednice.

U definicijama fizikog zdravlja, tokom razvoja civilizacije, dominira pre svega odnos prema bolestima, kao antipodu zdravlja. Primitivni odnos prema bolestima dugo je imao magijsko, religijsko i esto defetistiko shvatanje. Pojedine stare civilizacije ipak racionalizuju pojam boesti na temelju empirije. Starokineska civilizacija (2000 godina p.n.e) nastanak bolesti oznaava poremeajem unutranje energije oveka usled pogrene ishrane, telesnih aktivnosti i odnosa meu ljudima. Grci (400 godina p.n.e.) nastanak bolesti veu za nepovoljna dejstva okoline, gubitkom ravnotee sa glavnim elementima, vodom, vazduhom, zemljom i vetrom. Oba ova tumaenja za nastanak oboljenja i danas su aktuelna u okviru pojmova naruavanja homeostaze organizma i poremeaja mikro i makro ekolokih sistema.

Srednji vek nije doneo pozitivni pomak u razumevanju fenomena zdravlja i bolesti. Tek u XIX veku, razvojem ekonomskih odnosa, a naroito industrije, u centru panje su sociomedicinski uslovi, pre svega nehumani uslovi na radu, siromatvo, loa ishrana i brojne profesionalne tetnosti u primitivnim tehnoloki procesima. Dvadeseti vek je karakteristian po naglom razvoju brojnih naunih disciplina pa i medicine. Nakon identifikacije mikroorganizama kao uzronika zaraznih bolesti ubrzo dolazi era monih lekova (sulfonamidi, antibiotici i dr.), pa su suzbijene i iskorenjene brojne epidemijske zarazne bolesti. Sredinom dvadesetog veka u naunim krugovima vlada uverenje da smo na pragu pobede nad veinom oboljenja. Prosean ivotni vek u razvijenim zemljama znaajno je produen, pre svega suzbijanjem oboljevanja i smrtnosti dece usled vieg ivotnog standarda, vakcinacije i leenja.

U drugoj polovini dvadesetog veka naglo raste incidenca i prevalenca oboljevanja i smrtnosti od nezaraznih bolesti, pre svega sranih oboljenja sa uestalim infarktom srca, modanih udara, malignih tumora, duevnih poremeaja, oboljenja probavnog trakta i endokrinih oboljenja. Prvo tumaenje ovog fenomena, da je to rezultat iskljuivo znaajnog produenja ivotnog veka, ubrzo je demantovano. Brojne velike neuno-istraivake studije dokazuju da je porast morbiditeta i mortaliteta, od navedenih nezaraznih bolesti, znaajno zastupljen u sve mlaim dobnim skupinama populacije. Poto se u etiologiji ovih oboljenja nije mogao oznaiti jedan uzronik, kao kod zaraznih bolesti, istraivanja su usmerena na istraivanje brojnih faktora, koji su uticali na stalan porast morbiditeta i mortaliteta. Rezultati studija su nedvosmisleno ukazali na vei broj faktora rizika, koji su direktno vezani za nain ivota savremenog oveka u izmenjenim socio-ekonomskim uslovima industrijski razvijenih drutava. Visok ivotni standard, sam po sebi, nije garant dobrog zdravstvenog stanja, ve naprotiv delom potencira dejstvo faktora rizika na porast broja masovnih nezaraznih bolesti.

Izdvaja se trijas najznaajnijih faktora rizika modernog oveka, nedovoljna fizika aktivnost, neadekvatna ishrana i prolongirani stres. Uz njih se pridruuju brojni komplementarni faktori kao poremeaj metabolizma masti i ugljenih hidrata, zloupotreba alkohola, nikotina i opojnih sredstava, mnogobrojni toksini agensi u profesionalnom i globalnom ekolokom okruenju. Prevencija i rano otkrivanje negativnog dejstva faktora rizika postaje imperativ za ouvanje zdravlja i kvaliteta ivota celokupne ljudske populacije.

Ova saznanja su komplikovala i znatno proirila definiciju zdravlja ljudskog roda i njegovog celokupnog okruenja, kao i multidisciplinarni pristup u reavanju svih goruih problema.

NAJVANIJI FAKTORI RIZIKA ZA MASOVNE NEZARAZNE BOLESTI

Faktori rizika, svaki posebno, poveavaju uestalost i raniju pojavu masovnih nezaraznih bolesti. Udruenim dejstvom vie faktora rizika viestruko se poveava ansa obolevanja od jedne ili vie bolesti, sa pojavom i razvojem u sve mlaem ivotnom dobu i na alost sve eim smrtnim ishodom.

Gojaznost se javlja kao rezultat neadekvatne ishrane, podjednako u bogatim i siromanim drutvima. U Vojvodini se zastupljenost gojaznosti u optoj populaciji kree od 50 60%. Porast gojaznosti u bogatim zemljama (naroito u SAD) uglavnom je rezultat konzumiranih veih koliina brze hrane u kratkim pauzama izmeu jurnjave za gomilanjem materijalnih dobara. U naoj populaciji jo uvek je hrana najvei porodini izdatak, to ima za posledicu pretenju potronju najjeftinijih namirnica (masti i ugljeni hidrati) a manje koliine kvalitetnih mesa, povra i voa.

Mehanizam nastanka gojaznosti u osnovi je pozitivan energetski bilans, odnosno vei unos od neophodne potronje u organizam energetskih materija, u duem vremenskom periodu. Rezultat je gomilanje rezervi masti oko unutranjih organa i potkonim slojevima, pa poveanje telesne mase preko 10% iznad idealne upuuje na gojaznost, preko 20% je znaajan faktor rizika, a iznad 30% smatramo bolesnim stanjem organizma. U etiologiji gojaznosti uestvuju i brojni drugi faktori u okviru neadekvatne i pogrene ishrane. Najee se konzumiraju hiperenergetski obroci, loe rasporeeni u toku dana (najobilnije veere), esto samo dva obroka, brzo konzumiranje hrane, sve u okviru loe kulture ishrane, koje se dobrim delom stie u porodici i modernom nainu ivota. U etiologiji gojaznosti samo oko 5% se dovodi u vezu sa obolenjima (endokrini poremeaji), a 95% su iskljuivo posledica neadekvatne ishrane.

Posledice gojaznosti, naroito ekstremne, neminovno su brojni poremeaji metabolizma, u odreenom vremenskom periodu. Poremeaji nastaju postepeno i neprimetno sa tendencijom stalne progresije. Obino se prepoznaju u kasnijoj i razvijenoj fazi, da je leenje i prognoza komplikacija ozbiljna. Gojaznost je u direktnoj etiolokoj vezi sa poremeajima metabolizma masti i ugljenih hidrata, poveanim lipidima u krvi i povienim krvnim pritiskom, to pogoduje ranom i brzom razvoju ateroskleroze. Ateroskleroza je najznaajniji degenerativni poremeaj organizma i neposredni uzrok veine masovnih nezaraznih oboljenja, naroito kardiovaskularnih. Gojaznost je u neposrednoj uzrono posledinoj vezi sa nedovoljnom fizikom aktivnou i prolongiranim stresom. Nedovoljna fizika aktivnost preferira nastanak gojaznosti (smanjena energetska potronja) a gojaznost umanjuje telesne aktivnosti i funkcionalne sposobnosti organskih sistema. Kao to dozirana fizika aktivnosti izvanredno prevenira veinu metabolikih poremeaja, tako neaktivnost predstavlja, uz neadekvatnu ishranu, presudan faktor rizika za masovna nezarazna obolenja.

Prolongirani (hronini) stres u modernom drutvu postepeno preuzima vodeu ulogu u navedenom trijasu faktora rizika. Stres, u irem smislu, je veoma komplikovan mehanizam pripreme organizma za aktivnost. Pri tome se misli na svaku aktivnost u ivotu oveka, uglavnom vezanu za profesionalni rad, sport, rekreaciju, hobije i sl. Da bi se uspeno obavio bilo koji radni zadataka neophodno je obezbediti u organizmu dovoljno energije. Brzim poveanjem aktivnosti centralnog nervnog sistema (simpatikusa) i endokrinog sistema podiu se funkcije svih organskih sistema, naroito kardiorespiratornog. Rezultat je ubrzanje rada srca, poveanje krvnog pritiska i ukupne koliine cirkuliue krvi, to poveava i ubrzava transport neophodnih energetskih materija i kiseonika u svakoj eliji organizma. U krvi se podie nivo glikoze, masnih kiselina i veine znaajnih hormona, koji poveavaju proizvodnju energije u svim elijama organizma, a naroito u miiima. Nakon obavljenog rada (rad, trening, rekreacija) akumulirana energija se troi, a postepeno se sve funkcije vraaju, u toku oporavka, na poetno stanje. Ovakve fizike aktivnosti su voljne, planirane i veinom dozirane. Nakon njih ne ostaju trajni poremeaji metabolizma i vitalnih funkcija. Dobro planiran trening i dozirana fizika aktivnost, upravo na ovaj fizioloki nain, podiu funkcionalne i motorike sposobnosti svih organa i celog organizma, bez tetnih posledica.

Patoloki (tetni) stres moe biti akutan i hronian, u zavisnosti od intenziteta, vremena trajanja i uestalosti ponavljanja. On se po pravilu deava iznenadno, neplanirano i u raznoj meri ugroava ljudski organizam. Najea reakcija organizma u obliku akutnog stresa deava se pri iznenadnom ugroavanju ivota oveka ili njemu bliskih osoba, i velikih emocionalnih i materijalnih gubitaka. Akutni stres se javlja i u mnogim drugim psiholokim, emocionalnim i socijalnim potresima, kao gubitak zaposlenja, zdravlja, nezadovoljstvo na radu i porodici i ukupnom socijalnom statusu. Mehanizam nastanka patolokog stresa se u startu razlikuje od fiziolokog. Akcenat se stavlja na iznenadan, neplaniran, i esto intenzivni poetak patolokog stresa. Najee je to neka ozbiljna pretnja fizikom, psiholokom i socijalnom integritetu osobe. Pretnja se uoava ulima (vid, sluh, miris) i/ili ostalim receptorima (bol, dodir, termiki) i prenosi se pre svega centralnom nervnom sistemu (simpatikus), a preko, njega endokrinom sistemu. Ova faza se naziva alarm. Nakon alarma, koji ne mora uvek da odgovara po veliini pretnji, brzo zapoinje druga mobilizaciona faza. U ovoj fazi dolazi do dramatine pripreme organizma za odbranu. Pod dejstvom simpatikusa i endokrinog sistema mobiliu se energetske materije iz depoa organizma, ubrzava disanje, cirkulacija krvi i metaboliki procesi. Nakon pripreme organizma trebala bi da nastupi trea faza akcija, koja se moe ispoljiti kao odbrana ili beg. U ovom sluaju i pored veoma intenzivnog alarma i mobilizacije, u toku eventualne akcije, utroi se najvei deo nagomilane energije, to umanjuje nepovoljno dejstvo stresa.

Izrazito nepovoljno dejstvo na organizam ima stres, od kojeg izostaje akcija. Organizam due vreme odrava povienim sve biohemijske i funkcionalne parametre, njihovo vraanje na poetno stanje i oporavak su izuzetno produen. Ovako uestala i prolongirana stanja u okviru hroninog stresa, izazivaju trajne poremeaje i poremeaj funkcionalnih stanja organskih sistema (nervni, endokrini, kardiovaskularni i dr.).

Izostanak akcije, u treoj fazi stresa, nastaje u svakoj situaciji u kojoj je nametnut model ponaanja, moralnim, civilizacijskim ili drugim, esto rigoroznim normama. Svaka civilizacija pa i religija odreuju norme ponaanja, u kojoj je svaka jedinka obavezna da razumom kontrolie svoje ponaanje. Naalost norme ponaanja se esto ne primenjuju jednako, to u svakodnevnom ivotu izaziva niz civilizacijskih nesporazuma i konflikata, koji se doivljavaju kao direktan atak na jedinku ili porodicu. U najveem broju sluajeva pojedinac to doivljava kao manje ili vie intenzivan stres, ali nije u mogunosti ili ne sme da reaguje adekvatnom akcijom. Ovakva stanja se naroito multipliciraju u nesreenim drutvima, sa velikim socijalno-ekonomskim potrebama a naroito ratnim sukobima.

Stres, udruen sa ostalim faktorima rizika, naroito potencira slabljenje imunog sistema oboljenja kardiovaskularnog i endokrinog sistema, a posebno psihosomatskih i psihikih oboljenja. Stres e postojati u naim ivotima i dalje, nadamo se u znatno manjoj meri. Za sada je jedino pravo reenje u prevenciji i leenju posledica nefiziolokog stresa modernog oveka, da nadoknadi izostanak tree faze akcije kod stresa. Ovo se postie na fizioloki nain putem individulano dozirane i trajne fizike aktivnosti.

FIZIKA AKTIVNOST = LEK

Kao osnovna ljudska potreba fizika aktivnost se moe uporediti sa egzistencijalnim potrebama, sa hranom i kiseonikom. Nedostatak fizike aktivnosti se ne manifestuje tako drastino kao nedostatak hrane (glad) ili nedostatak kiseonika (guenje) ali posledice su iste, ugroavanje zdravlja, pa i ivota uopte. Potpuni prestanak fizike aktivnosti brzo dovodi do smanjenja svih funkcija organizma sve do njegovog potpunog guenja. Naroito je to vidljivo u gubitku motornih sposobnosti (slabost miia i zglobova), slabljenje receptornih i kardiovaskularnih kao i ostalih funkcionalnih sistema organizma. Relativni nedostatak fizike aktivnosti (hipokinezija) prati proporcionalno smanjenje funkcija svih organskih sistema, a time i umanjenje fizikih sposobnosti (kondicija), slabljenje odbrambenih sposobnosti organizma (sklonost oboljenju), psihikim poremeajima i ukupno sve loiji kvalitet ivota. Sve se ovo deava posetepeno i naalost retko se dovodi u vezu sa nedostatkom fizike aktivnosti, najee se tegobe lee lekovima (tabletomanija) sa ne uoava i ne lei se osnovni uzrok.

U devetnaestom veku poznati francuski lekar definisao je potrebu za fizikom aktivnou na sledei nain: fizika aktivnost efikasno zamenjuje brojne lekove, a ni jedan poznati lek ne moe adekvatno zameniti lekovito dejstvo fizike aktivnosti.

Ako fiziku aktivnost prihvatimo kao efikasan lek za sve probleme koje donosi hipokinezija onda se moramo dobro upoznati sa nainom leenja. Pre primene bilo kojeg leka neophodno je prethodna procena (dijagnostika) zdravstvenog stanja. Da bi se procenio stepen nepovoljnog dejstva hipokinezije uzimaju se neophodni podaci o svim ivotnim navikama ispitavane osobe, ako to su fizika aktivnost, ishrana, najee zdravstvene tegobe i vlastita ocena fizikih sposobnosti i zdravstvenog stanja. Sledei uobiajeni postupak je pregled, koji se u proceni stepena fizike spremnosti sastoji od testiranja funkcionalnih i motorikih sposobnosti.

Testiranje funkcionalnih sposobnosti odnosi se na odreivanje sposobnosti organizma da obezbedi dovoljnu koliinu energije za obavljanje odreenog rada, u sportskim aktivnostima ili u profesionalnom radu. Upravo ova sposobnost zavisi pre svega od stepena fizike aktivnosti u duem periodu ivota. Ona se treningom postepeno poveava ali se nedovoljnom fizikom aktivnou ubrzano gubi. Za stvaranje energije u organizmu neophodan je kiseonik, koji se iz vazduha transportuju pluima (respiratorni sistem), a putem krvi i njenog kruenja u organizmu (kardiovaskularni sistem) prenosi se do svih elija organizma u kojima se stvara energija oksidacijom energetskih materijala. Upravo testiranjem sposobnosti organizma, da dopremi to veu koliinu kiseonika, procenjujemo fiziku spremnost ili kondiciju. Za prenos i iskoriavanje kiseonika u organizmu naroitu ulogu imaju respiratorni, kardiovaskularni i miini sistemi.

Za potpunu dijagnostiku potrebno je izvriti i proveru motorikih sposobnosti, testovima snage, izdrljivosti, brzine, ekplozivnosti, koordinacije, preciznosti itd. Za funkcionalna i motorina testiranja postoje brojni standardni testovi, koji se koriste u zavisnosti od potrebe i stepena opremljenosti. U toku testova primenjuju se razni stepeni optereenja koji odgovaraju funkcionalnim i motorikim sposobnostima ispitanika. Stepen optereenja se doziraju na biciklergometrom ili pokretnoj traci. Isti princip funkcionalnih ispitivanja primenjuje se za ocenu sposobnosti bolesnika (naroito kardiovaskularnih), rekreativaca i vrhunskih sportista. Jasno da je se stepen optereanja u svim ovim sluajevima drastino razlikuje.

Po zavretku dijagnostike procedure, na osnovu ostvarenih rezultata funkcionalnih i motorikih testova, ocenjuje se nivo fizike spremnosti odnosno kondicije ispitanika. Nivo funkcionalnih i motorikih sposobnosti je strogo individualan i promenljiv, u zavisnosti manjim delo od naslednih predispozicija (genetska uslovljenost oko 20-30%), a veim delom od stepena, trajanja i vrste fizike aktivnosti.

Planiranje treninga to jest doziranje fizike aktivnosti u sledeem periodu, mora biti strogo individualno, u zavisnosti od rezultata testiranja. U protivnom, u sluaju predoziranja (prevelikog optereenja) moe se doi do ozbiljnih oteenja zdravlja, sve do fatalnog ishoda. Sa druge strane, pri subdoziranja (nedovoljno optereenje) treningom ne postiemo eljene efekte, naime, ne popravljaju se funkcionalne i motorike sposobnosti, a time fizika sposobnost i kvalitet ivota. Zato kaemo da samo individualno dozirano i struno planirana fizika aktivnost daje uspene sportske rezultate, poboljavanja ukupno zdravstveno stanje i podie kvalitet ivota.

FIZIKA KULTURA U FUNKCIJI OUVANJAZDRAVLJA, RADNE SPOSOBNOSTI I VITALNOSTI

Svako ljudsko bie je definisano kompleksom osobina iz brojnih prostora (mirfolokog, funkcionalnog, psiholokog, sociolokog i dr.). Veina specifinim osobina, koje oveku daju prepoznatljivu pripadnost ovekovoj vrsti, su nastale u toku filogenetskog razvoja i nasleuju se putem genetskog koda.

udesan in nastanka i definisanja novog ljudskog bia deava se spajanjem jajne elije i spermatozoida tj. spajanjem genetskog naslea oba roditelja. Ta prva oploena elija u sebi nosi sve genetske kodove i karakteristine osobine budueg oveka (genotip). Brzom deobom i metamorfozom elije stavaraju specijalizovana tkiva, organe i ceo organizam pod dirigentskom palicom genetskog informaciskog sistema. Genetika (nauka o nasleivanju) relativno mlada nauna disciplina, rasvetlila je brojne lokuse i mehanizme nasleivanja, ali su ostale brojne nepoznanice ovog fenomena kljunog za nastanak ivota uopte.

Mogunost da se svesno utie na nasledne osobine do sada je koriena iskljuivo na biljnom i ivotinjskom svetu izborom poeljnih osobina (selekcija) a u zadnje vreme kombinacijom osobina raznih vrsta (genetski inenjering). Mogunost tekih zloupotreba genetskih inenjeringa, naroito u humanoj genetici, izazivaju brojne etike dileme i potrebu stroge zakonske regulative. Za sada, moe se konstatovati da roditelji utiu na broj potomaka, ali ne menjaju njihov genetski kod, sa drug strane deca nisu u prilici da izaberu roditelje i nasleeni genetski kod.

Prihvatimo da je genetski kod pri zaeu definisan (genotip) zbirom nasleenih osobina roditelja, a time i svih buduih osobina novog bia kroz ceo ontogenetski razvoj, sve do biolokog kraja. Za razliku od relativno nepromenljivog genotipa stoji izvanredno promenljiv uticaj fenotipskih modifikacija veina osobina oveka u toku celog ivota, od zaea do biolokog kraja.

Pod fenotipom podrazumevamo sve spoljne uticaje (fizike, hemijske i bioloke), koje prate oveka od zaea i u svim fazama razvoja bitno utiu na ispoljavanje (ekspresiju) svih ljudskih osobina definisanih genotipom. Kvantitativni odnos genotipskog i fenotipskog uticaja na razvoj najznaajnijih ljudskih osobina teko je odrediti jednoznano. Moe se rei da genetski uticaj u osnovi definie oko 70-80% mogueg razvoja mirfolokih, funkcionalnih i mentalnih osobina, a preostali deo se odnosi na fenotipsko delovanje.

Sanogeni i morbogeni faktori

Svi spoljanji uticaji (fenotip) mogu se grubo podeliti na pozitivne i negativne. Pozitivni uticaji nazvani i sanogeni (sanus-lat. zdrav) potenciraju rast, razvoj i metabolizam, funkcionalne i morfoloke sposobnosti elija, tkiva, organa i organizma u celini. Nasuprot njima negativni ili morbogeni uticaji (morbus lat. bolest) izazivaju stagnaciju ili regresiju funkcionalnih i morfolokih osobina organizma, sve do ireverzibilnih degenerativnih promena i bolesnih stanja. sutina preventivne medicine je spreavanje i rano otkrivanje svih negativnih (morbogenih) delvanja faktora okoline i potenciranih pozitivnih sanagenih faktora.

Prevencija i unapreenje zdravlja ljudske populacije, osim medicinske nauke, zadatak je brojnih drugih naunih grana u okviru multidisciplinarnog delovanja (ergonomija, ekologija i fizika kultura i brojne druge).

Sanogeno dejstvo fizike aktivnosti

Opte poznat je odluujui uticaj fizike aktivnosti u evoluciji oveka, naroito u fazi prelaza na uspravan hod, to je odredilo nastaka homo sapiensa. Oslobaanje gornjih ekstremiteta, za brojne nove motorike funkcije, ostvarilo je presudan uticaj na razvoj centralnog nervnog sistema, a time komplikovane psihomotorike i najviih nivoa svesti.

Civilizacijske tekovine dvadesetog veka potiskuju fiziki rad u profesionalnoj delatnosti do minimuma. Samo pre 150 godina ljudski fiziki rad je uestvovao sa oko 30% u stvaranju svih dobara u zemljama Zapadne Evrope, a danas je to uee ispod 2%. U isto vreme smrtnost od sranog infarkta porasla je sa 4-5% na sadanjih 38% od ukupno umrlih. U osnovi fizika inaktivnost ili znaajnije smanjena aktivnost, je znaajan morbogeni faktor i najvaniji faktor rizika na nastanak i razvoj masovnih nezaraznih bolesti. Nedovoljna fizika aktivnost (hipokinezija) uz prolongirani stres i neadekvatnu ishranu u direktnoj su etiolokoj vezi sa porastom obolevanja i smrtnosti od masovnih nezaraznih oboljenja, oznaenih kao bolesti savremene civilizacije.

Meu brojnim masovnim nezaraznim odoljenjima naroito se istiu kardiovaskularne bolesti (infarkt srca, angina pektoris), modani udar, oboljenja probavnog trakta (ir eluca, oboljenja jetre i une kese), zloudni tumori i neuropsihijatrijski poremeaji. Ove bolesti ne samo to su u stalnom porastu po broju obolelih i umrlih ve sve vie zahvataju mlae dobne skupine. Danas vie nije retkost infarkt srca u treoj deceniji ivota ili sve vei broj malignih oboljenja adolescenata.

Brojnim naunim studijama nedvosmisleno je dokazano sanogeno dejstvo fizike aktivnosti. Ono se naroito ogleda u prevenciji (spreavanju) ranog nastanka i brzog razvoja masovnih nezaraznih oboljenja. Pre vie od stotinu godina jedan poznati francuski lekar je rekao da fizika aktivnost moe da zameni veliki broj lekova, ali ni jedan lek ne moe zameniti nedovoljnu fiziku aktivnost. Danas je to jo aktuelnije, sa tim da treba naglasiti da je fizika aktivnost prirodan lek, a to je najvanije besplatan i pristupaan svakom lanu ljudske populacije.

Zablude i pogreke u primeni fizike aktivnosti, kao efikasnog leka u prevenciji i leenju masovnih nezaraznih bolesti, odnose se pre svega na neadekvatno i nestruno doziranje. Kao i svaki lek u uem smislu, i fizika aktivnost mora da se primenjuje u odreenim dozama (po intenzitetu, trajanju i intervalu), strogo individualno, na osnovu inicijalnih zdravstvenih i funkcionalnih pregleda i testiranja. Prekomerna doza fizike aktivnosti po pravilu je tetna, a ponekad i smrtonosna, naroito za odreene starosne grupe i osetljive delove populacije. Nedovoljno doziranom fizikom aktivnou se nasuprot ne postie eljeni cilj i kompromituje oekivani pozitivni efekat.

Radi kompleksnosti ovog problema, u dijagnostici, testiranju i programiranju individualno dozirane fizike aktivnosti mora da se angauje multidisciplinarni tim u kojem odlunu ulogu imaju lekari sportske i rekreacijske medicine i profesori fizike kulture, a po potrebi i strunjaci ostalih naunih disciplina.

Oekivano dejstvo individualno dozirane fizike aktivnosti

Osnovni efekti individualno dozirane fizike aktivnosti su spreavanje i oblaavanje brojnih negativnih (morbogenih) dejstava hipokinetskog sindroma, kao najznaajnijeg faktora rizika za masovna nezarazna oboljenja. Meu brojnim mehanizmima nastanka ovih oboljenja najznaajnije su degenerativne promene elija, tkiva, organa i organskih sistema, koje se javljaju veoma rano ve u treoj deceniji ivota. Degenerativne promene se ogledaju u funkcionalnim, a kasnije i morfolokim promenama koje dugo napreduju bez izraenih simptoma oboljenja, a kada se simptomi jave promene su uznapredovale i ireverzibilne.

Na kadriovaskularnom sistemu najuoljiviji znak ovih promena je ateroskleroza krvnih sudova, to ih ini rigidnim, suava im lumen sve do potpunog kompromitovanja cirkulacije krvi u delu ili itavom organu.

Individualno dozirana aktivnost smanjuje masne materije u krvi (lipide), smanjuje sklonost za zgruavanje krvi i poveava zatitni HDL holesterol, ime ukupno znaajno smanjuje rizik za razvoj ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.

PRIKAZ FAKTORA RIZIKA ZA MASOVNE NEZARAZNE BOLESTI OSNOVNI TRIJAS hipokinezija, gojaznost, stres

KOMPLEMENTARNI RIZIKOFAKTORI Hipertenzija Poremeaji metabolizma masti Poremeaji metabolizma ugljenih hidrata Pogrean reim ishrane Zloupotreba alkohola i nikotina

FIZIKA AKTIVNOST LEKFizika aktivnost efikasno zamenjuje brojne lekove a nijedan poznati lek ne moe adekvatno zameniti individualno doziranu fiziku aktivnost.SASTAV: Programirana individualno dozirana fizika aktivnost (sadraj, intenzitet, trajanje, interval, individualne sposobnosti i sklonosti).

DELOVANJE: opte poboljanje aerobnih i anaerobnih sposobnosti organizma; optimalizacija kardiopulmonalnog sistema, poveanjem kiseonike potronje i elijskog metabolizma. poboljanje motorikih funkcija (snaga, brzina i koordinacija) optimalizacija rada CNS, vegetativnog i endokrinog sistema.

DOZIRANJE Iskljuivo po preporuci multidisciplinarnog tima (lekar sportske medicine, profesor fizikog vaspitanja) i uz konsultovanje diplomiranog trenera, rekreatora, fizijatara, kardiologa, fizioterapeuta, itd.

NAIN PRIMENE: pPema dijagnostikovanom inicijalnom stanju primenjuju se kompleksni individualno dozirani programi fizikih aktivnosti pod vostvom strunog rekreatora trenera (sastav, duinu, trajanje i intenzitet programa odreuje multidisciplinarni tim)

ROK UPOTREBE Neogranien; ne postoje ogranienja u odnosu na pol i godine starosti.

NEOPHODNE POVREMENE KONTROLE I PROVERE USPENOSTI TERAPIJE!!! nie vrednosti serumskih lipida, male gustine, porast HDL holesterola. smanjenje koagulabilnosti krvi poveanjem fibrinolitike aktivnosti i manjom agregacijom trombocita. poveanje adaptabilnosti organizma na psihofizike napore i poboljanje opte i profesionalne radne sposobnosti.

INDIKACIJE: Prevencija i leenje hipokinetskog sindroma kao osnovnog faktora rizika za masovna nezarazna oboljenja.

KONTRAINDIKACIJE: Apsolutne kontraindikacije ne postoje; relativne kontraindikacije samo u toku teih infektivnih, metabolikih, kardiopulmonalnih i cerebrovaskularnih poremeaja.

INDIVIDUALNO DOZIRANA SELEKTIVNA FIZIKA AKTIVNOST JE LEK KOJI POMAE KOD SVIH BOLESTI, PA AK I KOD MALIGNITETA

SUTINA SPORTA, REKREACIJE I REHABILITACIJE

SPORTMaksimalno poveanje odreenih psihofizikih sposobnostiCilj: postizanje vrhunskih takmiarskih rezultata.

REKREACIJAPrevencija i leenje hipokinetskog sindromaCilj: poboljanje opte i profesionalne sposobnosti organizma.

REHABILITACIJAUklanjanje i umanjenje posledica obolenja i povredaCilj: resocijalizacija i profesionalna rehabilitacija hendikepiranih osoba.

KOMPLEMENTARNA I ALTERNATIVNA MEDICINA

Razvoj moderne medicinske nauke u sve vie industrijalizovanom drutvu zapada u poslednjuh neto vie od sto godina je zapanjuju koliko i razvoj industrijske tehnologije. Lekovi se poinju proizvoditi mainski u ogromnim koliinama. Lekari preuzimaju na sebe obavezu ouvanja i unapredjenja zdravlja ljudi koji kao vid svojevrsnog otudjenja postaju sami sve manje svesni odgovornosti za svoje zdravlje. Za uzvrat oni za tu obavezu poinju da plaaju i to od samog rodjenja, pa do smrti. Bolesti individualnih ljudskih bia se kategorizuju u porodice, vrste, podvrste, izuzetke i pravila. Sistematizuju se po organima, po lokalizaciji, izgledu, malignosti i daju se imena simptomima. Kategorizacija bolesti takodje predstavlja vid otudjenja oveka jer poinje da ga odvaja od njegovih bolesnih delova, bolesnog sebe. Rezultat toga je da se lee bolesti, ali se zaboravlja na oveka , koji tako postaje nevidljiva, iracionalna i po svemu nebitna kategorija bez prava da uestvuje i odluuje. On je nosioc bolesti koja se izraava brojem: takozvana ifra bolesti. Ipak krajnji efekat na zdravlje oveka je diskutabilan. Nasuprot tome, postoje holistiki pristupi oveku, koji su sadrani u nekim tradicionalnim medicinskim sistemima istonih naroda, ali i nekim zapadnim koji vode koren iz alhemiarske tradicije. Alternativne metode to znai one pored zvanine, institucionalizovane medicine su uvek paralelno postojale razlikujui se koliko i kulturoloke razlike ljudskih odnosa, normi i obiaja, odnosa prema sebi i prema sopstvenom zdravlju. To su razliiti vidovi naturalnog leenja, zatim leenje biljem, manipulativne terapije, terapije vebom i pokretom, ulne terapije, humanistika psihoterapija sa verbalnim tehnikama ili tehnikama koje se bave sveukupnou ponaanja osobe, njenim ritminim procesima u telu, kvalitetom telesnih pokreta itd.

Danas vie ne predstavlja neobinost da vas lekar obrazovan u manirima materijalizma uputi iscelitelju okrenutom tradicionalnim uenjima ili da vas akupunkturolog uputi homeopati ili hiropraktiar travaru. Proimanje holistikih medicinskih sistema i tehnika je mogue jer poivaju na istim vrednostima uvaavanja principa jednine i sveukupnosti. Oslanjaju se na prirodnu inteligenciju i mo organizma za samoisceljenje.

Komplementarna i alternativna medicina koriste razliite terapijske procedura i materijale za leenje bolesti i bolesnika u odnosu na ortodoksnu medicinu. Ove metode su najee manje invazivne prirodne i danas sve prisutnije.

Za razliku od alternativne medicine koja se primenjuje kao zamena za konvencionalnu ili ortodoksnu (konvencionalna, alopatska, zapadna ili zvanina medicina) komplementarna medicina se koristi zajeno sa konvencionalnom medicinom.

Integrativna medicina podrazumeva kombinaciju oficijelne terapije i procedura sa onim komplementarnim i alternativnim metodama koje su nauno dokazane bezbedne i efikasne za pacijenta.

- Alternativna medicina

Sinonim za ovaj pojam predstavljaju i sledei izrazi: granina, tradicionalna, domaa, narodna, holistika, pa i uvredljivo nadrilekarstvo.

Alternativne terapije poivaju na shvatanju da priroda obezbeuje izleenje, a da joj ovek samo pomae u tome. Ona je stara vie stotina pa i hiljada godina i na nju se oslanja dve treine ukupne svetske populacije, te je zbog toga i svetska zdravstvena organizacija aktivno poela da je podstie kako bi dostigla svoj cilj da obezbedi zdravlje za to vie ljudi u skorijem vremenu.

Brojni su razlozi za iroko prihvatanje alternativne medicine i prirodnih terapija, meu kojima dominira holistiki pristup, gde savremena medicina ne retko prenebregava injenicu da su bolesti, ne retko, psihosomatskog porekla, dok alternativna medicina pre svega radi na uspostavljanju premeenih ravnotea funkcionisanja uma, duha i due. Kombinovanje dobrih strana alternativnih terapija i i tehnoloke medicine rezultira, u zdravstvenoj zatiti, na vie nivou, a pri tome vodi u smanjenje trokova. Ova saradnja se naroito ispoljavanja u oblasti zdrave ishrane, gde su mnoge alternativne metode i procedure prerasle u danas opte priznate metode na kojima poivaju itave grane prehrambene industrije.

Osnovni problemi i manjkavosti alternativne medicine su sadrani u sledeem:

nedostatku adekvatnih klinikih ispitivanja, nemogunosti sprovoenja klinikih ispitivanja (tamo gde se koriste nemerljivi parametri kao intuicije psihike snage i slino), odsustvu adekvatnih kontrolnih grupa i striktno kontrolisanih klinikih uslova, otporu klasine medicine prema alternativnoj ak i tamo gde neki alternativni lek ili metoda blagotvorno deluje na organizam, simptome ili samu bolest.

Alternativna medicina u svetu je karakterisana razliitostima koje su geografski ili tradicijom uslovljene, te je otuda i status osoba koje se bave alternativnom medicinom raznolika od zemlje do zemlje i kraja do kraja. Kina i Indija su najbolji primeri intergrisanja tradicionalnih i zapadnih medicinskih sistema, a populacione migracije i razoaranost orotodoksnom medicionom, kao i visoke cene njenih usluga uinili su da je poveano interesovanje za holistiku medicinu, prirodne terapije i zdrav ivot u ogromnoj ekspanziji u SAD.

Etarsko telo ili super osetljivi svet

Stvarni svet je vei od onoga to ljudi svojim ulima opaaju. Pojedinci imaju sposobnost znanja i umenja da opaaju ovaj svet koje je super osetljivi ili nadulni i to pomou onoga to laiki nazivamo intuicijom. Mnogi od postojeih, ali i nevidljivih nadraaja nemogue je meriti danas raspoloivim metodama, no bez obzira na to, one su u alternativnoj medicini veoma izraeni. To se naroito odnosi na telepatiju, vidovitost, radioestezijska raljarenja, rad sa viskom i sl.

Naa fizika tela su deo mnogo vee celine, te kao i sva iva materija, proizvode ivotnu energiju koje meusobno jedno na drugu deluju i jedno su drugima izloene. Ovo etarsko telo je vii nefiziki svet, okruuje nae fiziko telo i kontrolie sve u njemu. Ono utie na nae fiziko telo i prima uticaje od njega, a obzirom da nememo naina da ga direktno merimo, procenjujemo ga posredno. Struktura naeg fizikog tela je u stalnom menjanju. Ono na anatomskom nivou predstavlja samo bezgranini skup energetskih polja koje utiu jedna na drugu, a koja je kontrolisana viim snagama tog etarskog ili super osetljivog sveta. Ovu kontroliuu snagu etarskog sveta mnogi alternativnu medicinu koriste kao pomonu snagu za leenje.

Pored osnovnih zakona uzroka i posledice, koju uoava i u fizikom smislu najbolje lei klasina medicina, alternativna medicina tretira one posledice koje nastaju zbog promena u tom super osetljivom svetu, bazirajui se na tome da svaka stvar u realnom svetu ima i svoju super osetljivu dimenziju.

Mnoge od alternativnih metoda su do nedavno bile neprihvatljive za klasinu medicinu, potom su ostale komplementarne, da bi danas prerasle u opte prihvaene metode irom sveta. Meu ovim metodama izuzetno znaajno mesto zauzima akupunktura.

- Akupunktura

Akupunktura je terapija koja se zasniva na naelu veza unutranjih telesnih organa i meridijana na povrini tela koji predstavljaju zamiljene linije koje se dobijaju spajanjem pripadajuih akupnkturnih taaka grupisanih u 12 grupa meridijana.

Akupunkturnim procedurama se stimuliu akupunkturne take, najee tankim iglama, kada se menja aktivnost take, te tako utie na odgovarajue delove tela, organe i funkcije. Akupunktura je najuspenija tamo gde se bolest nije jo manifestovala u potpunosti ili kod reverzibilnih obolenja. Podjednako uspeno se koristi kako na istoku tako i na zapadu, samostalno ili u kombinaciji sa drugim terapijama, na klasian nain (iglama i ventuzama) ili uz pomo elektrostimulativnih aparata i lasera.

Aromaterapija

Podrazumeva kombinaciju masae lica i tela uz korienje etarskih ulja koja se mogu utrljavati u kou ili pak inhalirati, pa ak i uzimati oralno. Posle resorpcije, vanelijskim tenostima se ire svuda po telu, te na taj nain ispoljavaju kako lokalno tako i opte dejstvo koje proistie iz njihovih estarskih sadraja, sloenih alkohola, aldehida, ketona i terpentena. U metafizikom smislu smatra se da prirodna ulja predstavljaju linost biljke, te da imaju i dodatno dejstvo na psihu, emocije itd. Poznati su rezultati primene ekstrakta biljaka u leenju oiljaka, akni, strija i u zarastanju rana.

Ajurveda

Ime dolazi semantiki od rei ivot i znanje i predstavlja najstariju od svih medicinskih disciplina. Poreklom je iz Indije i predstavlja osnovu ortodokse dananje medicine. Prema ajurvedi ljudsko telo je sastavljeno od 7 tkiva i sve dok su one u ravnotei osoba je zdrava. Na nastanak bolesti utiu: nepravilna ishrana, poremeena fizika aktivnost, seksualne navike, spavanje, klima, emocije, okolina, uzrast i pol. Ajurvedski lekar je spoj religije, nauke i medicinske prakse.

Hiropraksa

Hiropraksa podrazumeva terapije koje se iskljuivo vre rukama sa ciljem da se kimeni stub i njegov odnos sa nervnim sistemom odre u optimalnom stanju, te tako ostvari dobro zdravlje bez hirurgije i lekova. Na zapadu je ovo struka za koju postoje univerzitetska kolovanja u trajanju ak i due od klasine medicine, a hiropraktiari kao i osteopate polaze od osnovnog postulata da moderan ivot, nepravilno dranje tela, stres i sl. izazivaju patoloke promene koje imaju za posledicu kompleksne poremeaje zdravlja. Osnovni ciljevi hiroprakse su ispravljanje poremeenog dranja tela, vraanje poremeene funkcije kimenih prljenova i karlinih zglobova, kao i otklanjanje iritacije nerava koje za posledicu ima bol i poremeaje funkcije unutranjih organa.

Terapija bojom - hromatoterapija

Predstavlja skup terapijskih metoda gde se preko reflektora ili generatora obojene tenosti dozira odreena talasna duina svetlosti odnosno boja. Tako se na primer uta koristii u terapiji eerne bolesti, zelena kod gripa, plava kod zapaljenja i opekotina itd.

Leenje biljem

Leenje biljem se vri sa preko 10 hiljada biljaka njihovih delova ekstrakata, ajeva i drugih formi, gde je tokom duge istorije ovek kroz pokuaje i greke skupljao znanja o upotrebljivosti i korisnosti pojedinih biljaka u leenju odreenih oboljenja. Osnovni princip ove medicine poiva na tezi da je ovek u vezi sa biljkama koje ga okruuju, te da e mu u bolesnim stanjima pomoi biljke njegovog podneblja, to ovaj koncept stavlja iznad farmaceutske industrije koja funkcionie na globalnom, a ne na lokalnom nivou.

Homeopatija

Ovo je alternativna metoda leenja koja poiva na tome da inioci koji kod zdravih ljudi izazivaju simptome bolesti, kod bolesnih upravo uklanjaju ove simptome. Dva su osnovna naela homeopatskog leenja: neka slino lei slino i lek je jai ukoliko je razblaeniji. Homeopatska terapija je bazirana na homeopatskim lekovima koje su nosioci kvaliteta odreenih materija koje se nalaze u prirodi. Spravljaju se od materijala biljnog, ali esto i mineralnog i ivotinjskog porekla. Ove materije se standardizovanim farmakolokim postupkom prerauju u osnovnu, matinu supstancu koja se potom razblauje u odnosu 1:10 ili 1:100 u vodenom rastvoru. Ponavaljanjem ove procedure se dobija razblaenje kada matine supstance praktino nema u materijalnom obliku u rastvoru. Ovako se samo zadrava informacija o molekularnoj energetskoj strukturi koja je ugraena u ovaj vodeni rastvara. Tako voda postaje nosa informacije koja se namee organizmu na njemu razumljiv nain, to za posledicu ima korekcije metabolikih procesa koji su povezani sa sutinom bolesti i koji omoguuju njen nastanak odnosno posle tretmana njeno izleenje. Na taj nain homeopatski lek preokree tok bolesti u suprotnom smeru, to za posledicu ima 10 puta bre ozdravljenje od trajanja nastanka bolesti i razvoja simptoma.

Hipnoza

Ovo je stara metoda gde se hipnotisane osobe nalaze izmeu sna i jave u stanju izmenjene svesti i gde se onda na bazi podlonosti sugestiji moe pristupiti dubokoj regresiji i analizi te terapiji. Ona je naee pomona tehnika uz lekove, i hiruke zahvate, a najuspenija je kod leenja, fobija, astme i nesanice.

Makrobiotika

Metoda preventivno - terapijskog delovanja, bazirana na filozofiji drevnog Japana. Istovremeno predstavlja nain ivota, linu filozofiju zdravog ponaanja i ishrane. Smatra da bolest nastaje usled neadekvatne ishrane, rada u nepovoljnim uslovima, loeg sna i negativnog odnosa prema ivotu. Bolest dijagnostikuje na osnovu izgleda i oblika tela kao i na osnovu brojnih vrsta pulsa. Pravi diskriminaciju izmeu Jin i Jan hrane, gde postoji kanonski odnos, od naina izbora do naina pripremanja i konzimiranja hrane.

Radiestezija

Podrazumeva primenu dela svoje iroke palete u dijagnostici oboljenja i izboru lekova, uglavnom homeopatskih, pomou raljarenja, viska i slino. ovek poseduje energije koje pojaavaju neke vrste zraenja iz materije sa kojom se raljari, te ovo ima za posledicu dobijanja odgovora na postavljeno pitanje vezano za istinitost nekog iskaza ili proveru nekog leka i njegove upotrebljivosti u konkretnom sluaju. Primenom radiestezije omoguava se i terapija koja se zove Radionik.

Refleksologija

Podrazumeva skup metoda gde se dubinskom masaom, najee stopala, postavlja dijagnoza promena i postie terapijski efekat na udaljenim organima. Klasina medicina ne poznaje veze izmeu stopala i organa, te se stoga opravdano smatra da refleksologija svojim metodama stimulie druge, neidentifikovane tokove energije u telu.

ijatsku masaa

Je oblik istonjake masae i pritisaka iji je cilj stimulisanje akupunkturnih taaka ili meridijana. ijatsku akupresura deluje na isti nain kao i akupnktura stimuliui protok tenosti i energije kroz organizam i zato je jedna od retkih kontraindikacija prisustvo maligne bolesti.

Terapija zvukom

Podrazumeva leenje zvunim talasima kojima se, kroz vibracije tkiva, ona dovode u normalno stanje. Osnovno naelo ove terapije sadrano je u tome da tkivo ima sopstvenu frekvenciju koja se moe izmeniti primenom zvunih talasa, te se stoga elektrinim aplikatorom zvuk isporuuje obolelom mestu, te se neutraliu nepoeljne frekvence koje ostvaruju patoloki procesi, te se tako omoguava isceljenje.

Joga

Joga predstavlja hiljadama godina star sistem iji je cilj poboljanje i razvoj fizikih, metalnih i duhovnih komponenata oveka kao celine.

Hatha joga predstavlja jogu discipline tela i najblia je naem savremenom oveku, tim pre to nije vezana ni za jednu religiju niti filozofki sistem. Njena osnovna poruka je da je telu kua nae due i da zato moramo brinuti o njemu. Vebe su zasnovane na prirodnim potrebama tela za pokretom. Tamo gde nema pokreta prevladava bolest i konano smrt. Pored vobanja miia u jogi se masiraju uvru, pritiskaju i gnjee, a pri tome i natapaju krvlju unutranji organi takoda joga veba itavo telo i obezbeuje njegovu optimalnu prokrvljenost. Joga je istovremeno i povratak sebi kroz samootkrivanje ispoljavanje i svesno korienje svega onoga to ve postoji skriveno u nama. Mnoge joga vebe su oponaanja igre male dece, bebe, ivotinja, i svih onih koji su najblii prirodi. Cilj joge je potpuno samopoznavanje, samokontrola, uravnoteenost i harmonija. Njeni osnovni principi su: mentalni stav, svesnost, oputenost, sporo izvoenje pokreta, usklaenost disanja i pokreta, psihomentalno iskljuenje.

Joga se veba polako, svesno, oputeno, usklaenih pokreta i disanja i uz odgovarajui mentalni stav. Samopribrana i neuznemirena osoba moe pravilno vebati jogu.

Vebanje joge poinje vebama zagrevanja koje se nazivaju arane, a nastavljaju joga poloajima koji se nazivaju asane. Kao krajnja posledica je cilj da se jogin osea odlino, hoda lako, pravo i gipko, da spava kao beba, prestaje da se lako zamara, postaje u svemu efikasniji, oputeniji, uravnoteenijih emocija, a um ne luta po prolosti i budunosti ve je koncentrisan i prisutan tu, u sada i ovde.

BALNEOKLIMAKTOLOGIJA

Je medicinska disciplina koja se bavi uticajima prirodnih hemijskih i fizikih inilaca spoljne sredine na ljudski organizam i mogunostima njihove primene u medicinske svrhe.

Najei korieni prirodni inioci su:

Mineralne vode, Peloid, Ugljen dioksid, Parcijalni pritisak kiseonika, Hidrostatski pritisak, Toplota i hadnoa.

Balneologija prouava mogunosti korienja u medicinske svrhe balneolokih inilaca dok se humana bioklimatologija bavi odnosom organizma oveka i stanja spoljne sredine (vreme i klima) i njihovim odnosom sa zdravljem i boleu.

Bioklimatologija prouava je samo delovanje fizikih i hemijskih faktora spoljnog sveta na iva bia ve i obratno kako ona deluju na spoljanju sredinu.

Fitobioklimatologija se bavi odnosom biljnog sveta i sredine a zooklimatologija odnosno ivotinskog sveta i sredine.

Medicinska meteorologija se bavi odnosno ljudskog organizma i kratkotrajnih vremenih odnosa dok se medicinska klimatologija bavi odnosnm oveka i dugotrajnih vremenih pojava tj. klime.

Glavni inioci koje koristi humana bioklimatologija su: temeratura vazduha (srednja i godinja) sastav i prozranost vazduha, duina izloenosti sunevom zraenju, stanje vetrova koji menjaju klimatske uslove: temperaturu, valnost vazduha, atmosferski pritisa, atmosferski elektricitet.

Banjska klimatska leilita su mesta u kojima se provodi specifian vid leenja i rehabilitacije i oni se sastoji iz sledeih:

Higijensko-dijetetskog reima, Medikamentoznog leenja, Primene balneo-procedura, Dozirane primene klimatskih inilaca i procedura, Dozirane fizike aktivnosti. Fizikalne terapije i prevencije.

Prirodna leilita se mogu podeliti po dve osnovne kategorije gde se u banjskim leilitima primenjuje balneoloki inioci u trajanju do oko 3 nedelje klimatskih leilita gde primena klimatskih faktora ini doza leenja u trajanju od 4 nedelje i vie.

Leenje balneolokim iniocima se najee ini kroz:

kupanje u mineralnoj vodi, pijenje mineralne vode, oblaganje peloidom, inhaliranje lekovitih gasova. Dok leenje klimatskim faktorima podrazumeva:

aeroterapiju, helioterapiju, talasoterapiju, visinsku terapiju, itd.

PRIRODNE MINERALNE VODE

ine vode koje zahvaljuji svojim fizikim osobinama i hemijskom sastavu mogu da se koriste za preventivu i leenje bolesti. One se karakteristikih organoleptikih osobina i odreenog fiziko-hemijskog sastava sa propisanim najmanjim koliinama vrstih rastvorljivih sastojaka i najviim koncentracijama ugljen dioksida kao i bakterioloki ispravne.

Lekovite vode koje se koristi u cilju leenja, po kriterijumima mineralizacije i temperature dele se na: minralne vode u uem smislu, termalne vode, termomineralne vode, koje se mogu koristiti i kao stone i kao lekovite.

Geoloka graa i geoloki dogaaji uslovljavaju pojavu termalnih i mineralnih izvora u konkretnoj tektonskoj oblasti. Naa zemlja je bogata termalnim i mineralnim vodama koje prema poreklu mogu biti povrinske, dubinske i fosilne, a prema genezi mogu biti atmosferskog ili morskog porekla kao i nastale prelaskom vezane u slobodne vode.

Za fizika svojstva i hemijski sastav mineralnih voda, sa terapijskog gledita vani su:

hemijski sastav, pH, ukupna mineralnizacija, prisustvo rastvorenih gasova, temperatura, radioaktivnost, organoleptika svojstva, organski i mikrobioloki sastav.

Osnovu fiziolokog delovanja balneolokih inilaca ini sledee:

lokalne promene izazvane neposrednim uticajem mehanikog, termikog i hemijskog prirodnog faktora na kou i sluzokou, promene u ekstracelularnoj i intracelularnoj tenosti organizma, sloene reakcije prilagoavanja aktiviranjem mehanizama nastalih nadraajem termoreceptora, mehanoreceptora koe i drugih receptora organizma.

Baleoterapijski inioci se u osnovi primenjuju na tri naina: ekterno: kupanje, vebe u bazenu (hidrokineziterapija) podvodna ekstenzija, interno: pijenje. Oroavanje, gastrina lavaa, klizma, inhaliranjem mineralnih voda i gasova (u vidu aerosola).

Osnovne indikacije za balneoterapiju su sledei: kadriovaskularne bolesti, oboljenja respiratornih organa, bolesti gastrointestinalnog trakta bolesti metabolizma, bolesti lokomotornog aparata, bolesti urinarnog trakta, ginekoloka oboljenja, neuropsihijatrijske bolesti, hronina trovanja tekim metalima, kone bolesti, deija oboljenja.

Dok opte kontraindikacije za balneoterapiju predstavlja sledee:

akutna oboljenja, infektivne bolesti, aktivni tuberkolozi procesi, maligni tumori, hronine bolesti u stadijumu pogoranja, venerine bolesti. Parazitna oboljenja, obilna i esta krvavljenja, kaheksije, graviditet.

Balneoklimatoloko leenje, pored balneoklimatskih inilaca ukljuuje jo :

higijetetsko dijeteski reim koji podrazumeva kontrolisanu i doziranu pravilnu ishranu i/ili dijetu sa propisanim reimom dnevnih aktivnosti, odmora i sna, fizikalnu terapiju gde se kroz udruenu i istovremenu primenu balneofizikalnih postupaka potencira efekat delovanja balneoklimatskih inilaca, zdravstveno vaspitni rad, sportsko rekreativne aktivnosti.

DELOVANJE GLAVNIH KLIMATSKIH ELEMENATA VREMENA I KLIME NA ORGANIZAM OVEKA

Uticaj racijacije na oveka

Brojni su klimatski elementi koji deluju na organizam oveka. Znaajno mesto meu njima zauzimaju ultraljubiasti, vidljivi i infracrveni zraci koji svaki na svoj nain deluju na ljudski organizam. Dobra svojstva ultraljubiastih zraka, koji imaju baktericidno dejstvo je pre svega u tome to provitamin D u koi transformiu u vitamin D3. meutim ovi zraci mogu izazvati i crvenilo, opekotine koe, plikove, kao i promene opteg stanja. zraci vidljivog dela spektra izazivaju ljudskom oku oseaj boje i imaju posebno mesto u hromatoterapiji. Infracrveni zraci, poviavajui temperaturu tela mogu u njmu izazvati mnoge fizioloke i patoloke promene.

Insolacija

Predstavlja znaajan klimatski elemenat koji kroz brojne efekte ini sunevo zranje mnogostruko vrednim kako u svrhu leenja tako i za potrebe turizma i sl.

Uticaj temperature vazduha na organizam

U zavisnosti od nivoa relativne vlanosti u vazduhu uticaj temperature vazduha na organizam moe biti znaajno razliit kao npr. u uslovima omorine ili poveanom rashlaivanju. Temperatura vazduha je glavni faktor koji nadrauje receptore gde putem nervnih impulsa ovakve informacije u vidu signala stiu do mozga te povratno utiu na brojne biohemijske procese u organizmu. Najpovoljini uslovi za ivot oveka su tamo gde je temperatura vazduha oko 20 stepeni a relativna vlanost oko 60%.

Meu brojnom faktorima na zdravstveno stanje oveka znaajno utiu i sledei elementi: padavine, vazduni pritisak, vetrovi, a posebno jaki, suvi i severni, istoni vetrovi, fen (koji spada meu najsuvlje vetrove na svetu)

Vremenske promene i njihov uticaj na oveiji organizam

Nagle vremenske promene organizmu izazivaju razliite reakcije koje su individualno uslovljene tako da postoje i osobe koje imaju izraeno meteoropatske karakteristike kao i one osobe koje predoseaju promene vremena i bre neko to to ine meteoroloki instrumenti.

Delovanje klime na organizam oveka

Klima je podlona neznatnim promenama u okviru ekstremnih vrednosti klimatskih elemenata na odreenoj teritoriji; kompleksan uticaj na zdrave i bolesne ljude.

Primorska klima obuhvata elemente dve vrste:podraujue (stimulativne) i umirujue (sedativne)

Stimulativni elementi su: vetar koji deluje masaom i hlaenjem koe, svetlost podstie fizioloke procese, jonizacija vazduha povoljno utie na osmotske razmene,

Sedativni elementi su: relativno jednolina temperatura vazduna, ujednaenost relativne vlanosti vazduha i stabilnost vazdunog pritiska.

Planinska klima se u osnovi deli na alpski klimat, tj. na klimu veih visina od 1200-2000 m. Kao to je kod nas npr. Kopaonik. Preporuuje se aneminim osobama mlaim plunim bolesnicima, rekovalescentima, osobama sa ranama, rahitinoj deci i osobama sa poremeenim krvnim pritiskom. Zatim postoji klima srednjih visina od 600-1200 m. tzv. subalpski klimat kao to su kod nas Zlatibor, Zlatar, Tara, Rudnik i sl. Koji se preporuuje astmatiarima, bolesnicima sa plunom tuberkolozom, kao i u sluaju mnogih horninih bolesti. Klima malih visina kao to je kod nas na Frukoj Gori ili Avali je klima visine od 300-600 m. koja se preporuuje pri leenju hroninih oboljenja disajnih puteva, eernoj bolesti, posle infarkta miokarda itd.

HIGIJENA

Higijena je preventivna medicinska nauka koja se bavi izuavanjem i saniranjem tetnih inilaca po psihofiziko zdravlje oveka. Po definiciji svetske zdravstvene organizacije zdravlje pored odsustva bolesti ili nesposobnosti zahteva i psihiko, drutveno i fiziko blagostanje. Da bi se zdravlje ouvalo i omoguio dobar psihofiziki razvoj oveka potrebno je poznavanje brojnih inilaca rizika kao i preventivno delovanje i rad na uklanjanju ovih nepovoljnih faktora.

Brojni su nepovoljni higijenski inioci koji deluju na oveka a meu njima se posebno izdavajaju sledei:

neadekvatna ishrana, nehigijensko vodosnabdevanje i stanovanje nepovoljna radna i ivotna sredina, loi ekonomski uslovi ivota, uticaj mnogobrojnih aerozagaivaa uticaj buke i vibracija, zraenja, stanje stresa i nemogunost adekvatnog mentalnog funkcionisanja.

ovek je neraskidivo vezan za svoje okruenje kako neposredno tako i ire gde zemljite predstavlja jedno od bitnih ekolokih elemenata i neposrednu ivotnu sredinu. Otuda je zagaenje zemljita veoma bitan higijenski inilac.

Zagaenje zemljita nastaje: Onda kada dolazi do promene prirodnih hemijskih, radiolokih i biolokih osobine usled enjanja prirodnih sastojaka. Ovo je posebno aktuelizovano pojavom novih sintetskih materija koje remete odnose u prirodi i prevazilaze mogunosti samopreiavanja.

Zagaenje zemljita nastaje deponovanjem vrstog otpada, plavljenjem otpadnim vodama ili taloenjem materija iz zagaenog vazduha. Zagaujue materije po svojoj prirodi mogu biti neorganske, radioaktivne, organske i infektivne, a zagaenje prema svom izvoru moe biti komunal no ili industrijsko.

Autopurifikacija zemljita je proces samopreiavanja koji se odvija stalno i u najveoj meri zavisi od strukture prisutne mirko-flore, flore i faune. Veoma je bitno postojanje zona nezagaenog zemljita odakle ove vrste mogu da rekolonizuju zagaeno zemljite i pokrenu prirodne procese samopreiavanja. Razgradnja organih materija se deava putem kumifikacije i procesa truljenja.

Mere spreavanja zagaenja zemljita izmeu ostalog podrazumevaju sledee:

sprovoenje i kontrolisanje tehnolokih procesa kojima se smanjuje emisija zagaujuih materija, poveanje procesa recikliranja, odgovarajui procesi sagorevanja, efikacno odlaganje nerazgradivog otpada u industriji, zatita od infektivnog otpada zdravstvenih, veterinarskih i komunalnih ustnova, permanentna asanacija terena.

HIGIJENA STANOVANJA

ovek najvei deo ivota provodi vezan za svoj stan za koji ga vezuju potreba za sigurnou, potreba za pripadanjem, mikrosocijalnoj sredini (porodici i susetstvu) bioloko seksualne potrebe, kao i potrebe odmora i sna. Po tipu stambene kulture stanovanje se moe podeliti na semiruralni i ruralni tip, gde je za prvi karakteristina neplanska gradnja sa higijensko-epidemioloki nepovoljnim uslovima za stanovnitvo i okolinu dok ruralni tip predstavlja seosko naselje nastalo planski sa zadovoljavajuim uslovima kako za stanovanje tako i za seosku proizvodnju.

Sledei tip se semiurbani tip koji je vezan za periferiju grada ili razvijene poljoprivredne regione sa viim nivoom higijene od prethodnih. Urbani tip higijene stanovanja se formira u okviru gradova gde se mahom ivi u zgradama koje se postavljene urbanizovano u nizu ili paviljonski, dok se ultraurbani tip vezuje za ivotni stil svetskih metropola gde je tehnika opremljenost dovedena do savrenstva a stan slui iskljuivo za odmor i intelektualno relaksativne delatnosti.

Higijenski stan

Osnovna fukcija stana je zatita od atmosferskih prirodnih inilaca i vetakih aero zagaenja, ouvanja fizikog i psihikog zdravlja kao i radne sposobnosti. Postoje standardi koji propisuju potrebe definisane prostorom povrinom, kubaturom kao i optimalnim poloajem stana i njegovih pojedinih delova, stepenom osvetljenosti, zatienosti od vetra, grejanjem i sl. To takoe podrazumeva i odnos prirodne i vetake osvetljenosti kao i propisane meksimalne nivoe buke tokom dana i tokom noi. Na alost veoma veliki broj ljudi stanuje u nehigijenskim uslovima u stanju prenaseljenosti i nezadovoljavajuih mikroklimatskih faktora sa povienom vlanou, bukom, zapraenou i sl. Ovo za posledicu ima poveani morbiditet i mortalitet od bolesti siromatva kao to su tuberkoloza, upale plua, astma, reumatizam, rahitis i sl.

Znaaj buke i vibracije

Buka i vibracija predstavljaju znaajne higijenske faktore tim pre to utiu na mnoge fizioloke funkcije i to kako direktno preko slunih organa, mozga i lezda sa unutranjim luenjem tako i preko posredinog hroninog stresa, poremeaja spavanja, povienja krvnog pritiska i pOremeaja mentalnog zdravlja manifestovanog glavoboljama, napetou, razdraljivou, umorom i depresivnim raspoloenjem.

Prilikom dugotrajnog izlaganja buci veoj od 90 dB i frekvencijama ispod 500 Hz dolazi do tzv. vibroakustine bolesti. Ona se odvija i tri faze gde se u prvoj se manifestuju nespecifine pojave i poveana incidenca povreda, u drugoj fazi stanokardije este infekcije i premor, a u treoj fazi dolazi do ozbiljnih psihikih promena u vidu anksioznosti ili depresije, javljaju se glavobolje otporne na