Hiperinflacija u SR Jugoslaviji

(1992 – 1994)

U ekonomiji, hiperinflacija je inflacija koja je „potpuno van kontrole“, stanje kada cene veoma brzo rastu dok valuta gubi svoju vrednost. Nijedna od definicija hiperinflacije nije opšte prihvaćena. Prema jednoj definiciji, hiperinflacija je slučaj kada je inflacija više 20% ili 30% na mesečnom nivou.

Hiperinflacija koja je u periodu od 1992. do 1994. godine postojala u SR Jugoslaviji jeste pojava koja je po dužini, intenzitetu i razornim posledicama faktički nezabeležena u privrednoj istoriji.

Taj ekstremni stadijum razvoja inflacije, s rastom cena na mesečnom nivou iznad 50%, odraz je i generator privrednog sloma, ekonomskog sloma i špekulativnog ponašanja.

Negativni efekti hiperinflacije dodatno su podstaknuti dužinom njenog trajanja, po čemu hiperinflacija u našoj zemlji zauzima treće mesto:

* Država Godina Dužina inf. *

1. Nikaragva (1987-1991)

48 meseci Pr.

2. Rusija (1921 – 1924)

26 meseci Pr.

3. SR Jugoslavija (1992-1994)

25 meseci Pr.

Po intenzitetu hiperinflacije u svetu se nalazimo na drugom mestu sa prosečnom mesečnom hiperinflacijom od 760,7 % (januar 1992 – januar 1994).

Na prvom mestu nalazi se Mađarska sa 19.800% prosečno mesečno (april 1945 – jul 1946).

U januaru 1994. godine hiperinflacija je dostigla 5.578.000.000.000.000.000 % godišnje ili oko 113% na dan.

DATUM KURS

12. Nov 1993. 1 DEM = 1 milion dinara

23 nov 1993. 1 DEM = 1,65 miliona dinara

11. Dec 1993. 1 Dem = 800 miliona dinara

15. Dec 1993. 1 DEM= 3,7 milijardi dinara

Okolnosti u kojima je sprovođena čvrsta monetarna politika bile su izuzetno složene u 1991. godini.

Devizne rezerve iz jula 1990. su prepolovljene.Međunarodni finansijski kursevi su uočili

nedostatak monetarnog suvereniteta i otkazali aranžmane za podršku reformama.

1992. godina dovela je do eksplozija cena i heperinflacije na memorijumu Republika u novoj zajednici.

Uprkost preduzetim merama, proizvodnja je stalno opadala, a cene su sve brže rasle.

Zbog veoma male proizvodnje i skoka cena, rafovi u prodavnicama su bili sve prazniji, a redovi ispred pekara sve duži!

U prva tri meseca 1993. godine cene su povećane za 1,938%

Sva privredna aktivnost podržavana je kreditima iz primarne emisije.

Krajem 1993. Narodna banka se našla u simulaciji da fizički nije mogla da odštampa potrebnu količinu gotovog novca.

Vrednost nemačke marke u odnosu na dinar uvećavala se dnevno 10,16%, a američkog dolara 10,18%

U opticaju je bio pušten i apoen od 500 milijardi dinara.

Došlo je do potpunog monetarnog sloma.

Zbog hiperinflacije i bezvrednog novca koji je iz dana u dan i iz sata u sat opadao, štampali su se bonovi za hleb, mleko, benzin itd.

Radile:

Ivana Leban III4 Kaća Tomić

Hvala profesorki Juliji na pomoci

Hvala na paznji