hoblt1he cpncke pa,qlt1kanhe ctpahke 5ecnnatah … · nema unutra{wi moralni imperativ da razume...

zi

HOBlt1HE CpnCKE pA,Qlt1KAnHE CTPAHKE5ECnnATAH nplt1MEPAK

Ap ROjHCA4R UJ~W~& Ap ROjHCA4R UJ~W~&

4(J)~P4 XPTKORllHH YCT4LUK4 KYPR4H4 T4LU4 K4HAHTl

X4LUKOHHCTPY (\\~HT4(\H30R4tb~

(\4~HHX CR~AOK4

ern Kt\ I't\AHKMHt\ crl't\HKd

~~~~ fi~Orl't\A 2007

I'nCM I't\AHKMHt\ TI't\HKt\fi~Orl't\A 2007

BROJ 3007, MART 2008. VELIKA SRBIJA 1

Osniva~ i izdava~Prof. dr Vojislav [e{eqGlavni i odgovorni urednik

Elena Boì}-TalijanZamenici glavnog

i odgovornog urednikaMarina Toman, Jadranka Joksimovi}

Pomo}nik glavnogi odgovornog urednika

Momir Markovi}Tehni~ko ure|ewe i kompjuterski prelom

Severin Popovi}Redakcija

Ivan Nini}, Boris Aleksi}, Du{an Mari}, dr Nikola @uti},

Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi},mr Aleksandar Martinovi},

Budimir Ni~i}, Amyad Migati, Ogwen Mihajlovi}

Unos tekstaVesna Mari}, Zlatija Sevi},

Qubinka Boòvi}, Dragica Tomi}i Biqana Mi~i}

Lektura i korekturaLazar Macura

Predsednik Izdava~kog savetaDr \or|e Nikoli}

Zamenik predsednika Izdava~kog savetaDr Branko Nadoveza

Izdava~ki savetProf. dr Vojislav [e{eq,

Tomislav Nikoli}, Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi}, Aleksandar Vu~i},

Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi}, Du{ko Sekuli},

Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov,Nata{a Jovanovi}, Goran Cvetanovi}

[tampa DOO “Dragi}”, Zrewanin

\or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491Redakcija prima po{tu na adresu

““Velika Srbija””, Trg pobede 3, 11080 Zemun; rukopisi se ne vra}ajuNovine “Velika Srbija” upisane su u

Registar sredstava javnog informisawaMinistarstva za informacije pod brojem1104. od 5. juna 1991. godine.

UvodnikNajtu`niji od svih dana za Srbe –– 17. februar 2008. godine.

Jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova i Metohije. Usredsrpske Pri{tine, nezavisnost progla{ava albanski terorista iubica –– Ha{im Ta~i. A svi smo znali da je izdajni~ka politikala`nih demokrata, a evroatlantskih poltrona, dovela Srbijupred svr{en ~in. Ali, srce se steglo svakom Srbinu i svakom gra-|aninu Srbije –– na vekovnoj i stoèrnoj srpskoj zemqi stvara sejedna nova –– bez korena, a sa~iwena od albanske mr`we i srpskekrvi.

Najtu`niji od svih dana za me|unarodno pravo i principe nakojima se temeqi savremeni svet –– 17. februar 2008. godine. Jed-nostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova i Metohije. Pogaè-ni pravni okviri koji su garantovali teritorijalni integritetdràve Srbije –– Rezolucija 1244 SB UN, Zavr{ni akt iz Helsin-kija, celokupni sistem me|unarodnog javnog prava. A svi smo zna-li da }e SAD i wene bedne evropske pudlice u~initi sve da stvo-re {iptarskim separatistima i teroristima drugu dràvu usredSrbije. Zato svaki gra|anin Srbije danas zna da la`na dilema iz-bora izme|u evroatlantskih integracija i Kosova i Metohije ni-kad nije ni postojala, niti }e postojati.

A evropske dràve, ~ast izuzecima: [paniji, Slova~koj, Ki-pru, Rumuniji i drugima, prave su sileyije –– siluju Povequ UN dabi nokautirale me|unarodno pravo. Suprotno Rezoluciji 1244,{aqu svoju civilno-vojnu misiju na Kosovo i Metohiju, koja bitrebalo da zameni postoje}u sa mandatom UN. Kako }e to pravnoda uveù i zakrpe –– malo ih je briga. Silnika pravo ne doti~e, onnema unutra{wi moralni imperativ da razume korektivnu i mo-ralnu funkciju prava.

Nepravda je dodirnula svaki deo Kosova i Metohije. Srbi {i-rom ju`ne srpske pokrajine strahuju za svoj opstanak. Albanci sepona{aju kao da su zavr{ili posao i kao da se ìvot nastavqa unovom nezavisnom Kosovu, i pozivaju Srbe da u~estvuju u wihovimla`nim institucijama i pomire se sa nezavisno{}u ve{ta~ketvorevine ““Kosovo””.

A {ta oni da rade? Wihove su o~i uprte u Beograd. Na wiho-va brojna pitawa iz Beograda ne stiù jasni odgovori. Poli-ti~arima koji iz svojih beogradskih kabineta kroje planove istrategije, Srbi sa Kosova i Metohije poru~uju –– nemojte da nasbranite iz Beograda!

Oni se danas uzdaju u onu mladost Srbije sa veli~anstvenogmitinga koja, odana kosovskom zavetu, kli~e sa bolom u srcu, aliodlu~na i sna`na: Kosovo je srce Srbije!

Kao {to je na mitingu poru~io zamenik predsednika Srpskeradikalne stranke, Tomislav Nikoli}, tako i srpski radikaliporu~uju: ““Ne}emo se smiriti dok Kosovo i Metohiju ne vratimou puni sastav Srbije!””

Jadranka Joksimovi}

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

329(497.11)

VELIKA Srbija : novine Srpskeradikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)-

- Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)-(Zrewanin : Dragi}). - 30 cm

Mese~no

ISBN 1452-9165 = Velika SrbijaCOBISS.SR-ID 19291650

FFebruara 2008. godine ukinuta je Poveqa Ujediwenihnacija, a ova univerzalna me|unarodna organizaci-ja je ba~ena u ambis ameri~kog hegemonizma i ne-

kontrolisane gladi za domanicijom nad celim svetom. Jed-nim potezom, najpre satelitska narko-NATO dràva naBalkanu od 17. februara, ~ija je skup{tina proglasila ne-zavisnost, a zatim jednostranim priznawem nezavisnostiKosova i Metohije, najpre od strane Azerbejyana, pa SAD,kao i dela ~lanica Evropske unije, sru{en je me|unarodnipravni poredak ustanovqen nakon stravi~nog Drugog svet-skog rata. Suprotno me|unarodnom javnom pravu, PoveqiOUN, zdravom razumu i pravdi, Sjediwene Dràve i wenisateliti su posejali seme novih ratova, masovnih egzodusa,genocida, separatizma i patwi {irom sveta. Isto kao iHitler koji je razorio Dru{tvo naroda, i Va{ington jesvojim potezom obesmislio Ujediwene nacije. Isto kao{to je Zapadna Evropa sa blagonaklono{}u gledala koma-dawe ̂ ehoslova~ke pred Drugi svetski rat, danas Evropskaunija prihvata komadawe Srbije. I zaista, sada ve} znamoda se êtvrti rajh polako uzdiè, a da su na wegovom ~eluVa{ington i Brisel. Zanimqivo je na ovom mestu podseti-ti da okupatorske oklopne jedinice na Kosovu i Metohiji,a pre svih ameri~ke i engleske, nose runske oznake na svo-jim vozilima, a da su upravo tu vrstu znamewa koristile iSS trupe (kako je to profesor Svetozar Radi{i} i obja-snio u svojim kwigama).

Evropska unija je protivpravno poslala svoju misiju uju`nu srpsku pokrajinu i na taj na~in je jasno stavila doznawa da podràva stvarawe velike Albanije i druge drà-ve naroda koji nijednim svojim potezom, nikakvim doprino-som nekog svog pojedina~nog pripadnika nije potpomogaorazvoju evropske civilizacije. Naprotiv – kad god je mogaoi gde god je mogao, satirao je autenti~ne evropske vredno-sti. Od srpskih sredwevekovnih crkava su pravili yamije,ratovali su na strani Turaka osmanlija, borili se na stra-ni Musolinija i Hitlera i na kraju postali najve}i snab-deva~i Evrope narkoticima. Brisel je drogu koja truje we-govu omladinu stavio ispred Nemawi}a koji su {titiliStari kontinent od najezde divqih azijskih plemena, Kara-|or|a koji je sru{io feudalni turski sistem i utro putoslobo|ewu ovog dela Evrope, vojvode @ivojina Mi{i}akoji je slomio nema~ku hegemoniju u Evropi, brojnih bora-ca za slobodu koji su doprineli slomu Hitlerovog pagani-zma, Mihajla Pupina ~iji je patent primewen od strane Si-mensa omogu}io telefonski saobra}aj u Evropi i koji jeosnovao Ameri~ku svemirsku agenciju – NASA, NikoleTesle koji je osvetlio Svet, nobelovca Ive Andri}a itd.

Posle ovakvog ~ina Va{ingtona, okre}u se u grobu Vu-dro Vilson koji je 1918. godine napisao da su se Srbi u Pr-vom svetskom ratu borili protiv agresije, za slobodu i de-mokratiju i ideale koje cene i sami Amerikanci, TeodorRuzvelt koji je na Vidovdan, pismom Srpskom klubu u SanFrancisku, podrào stvarawe Velike Srbije, prevr}u se u

grobu i oni ~etnici koji su napravili nacionalnu garduOhaja i wene specijalne jedinice...

Godine koje su pojele demokrate

Da bi na{a nesre}a bila ve}a, nezavisnosti Kosova iMetohije su doprineli i doma}i politi~ari. Prozapadnianaliti~ar iz Va{ingtona, Obrad Kesi}, za srpske medijenagla{ava da je taktika srpskih vlasti, prema kojoj su una-pred iskqu~ili vojnu intervenciju i za{titu srpskog ì-vqa na Kosovu i Metohiji, doprinela brèm priznawu ne-zavisnosti ju`ne srpske pokrajine od strane nekih dràva.Ministar u Vladi Srbije, Dragan \ilas, u emisiji Utisaknedeqe 10. februara, kaè da je po prvi put 2008. godine ~uoYona Boltona, biv{eg ambasadora SAD pri UN da se zala-è za nastavak pregovora i da se protivi nezavisnosti Ko-sova i Metohije. \ilas i wegove prozapadne demokrate do-kazuju svoju nestru~nost ovim re~ima, jer je Bolton ameri~-ki ambasador pri UN jo{ od 2005. godine, a wegove izjaveprotiv nezavisnosti Kosova i Metohije se mogu na}i i nainternetu. Na toj poziciji bio je sve do 2007. godine. To vre-me “demokratske” vlasti u Beogradu nisu uspele da iskori-

2 VELIKA SRBIJA MART 2008. BROJ 3007

Kosovo i Metohija je SRCE Srbije!

Ne}e Ne}e pro}i!pro}i!^̂eettvvrrttii rraajjhh VVaa{{iinnggttoonnaa ii BBrriisseellaa iizzvveeoo ookkuuppaacciijjuu KKoossoovvaa ii MMeettoohhiijjee

PPii{{ee:: BBoorriiss AAlleekkssii}}

ste ni za {ta. Sada znamo da su za Boltona ~uli tek 2008. go-dine. Da stvar bude jo{ tragi~nija, inicijativa za nezavi-sno Kosovo i Metohiju je u SAD dobila maha tek kada supredstavnici Demokratske stranke preuzeli Kongres. Wi-hov prvi potez je bila smena Boltona. Dakle – {ta su sve tovreme radili Tadi} i wegova prozapadna skupina? To su go-dine koje su pojele demokrate.

Umesto da su poku{ali ne{to da urade dok je Boltonbio na funkciji i dok je spre~avao svaki razgovor na temunezavisnog Kosova u UN, oni su }utali i ~ekali da wihovglavni partner u Va{ingtonu – demokrate, iniciraju neza-visnost ju`ne srpske pokrajine. Ministar Vuk Jeremi} jena RTS-u uporedio nezavisnost Kosova i Metohije sa boksme~om! Sli~no tome, odmah nakon progla{ewa nezavisno-sti Kosova, Dragoqub Mi}unovi} je, ne daju}i ni pet paraza bol i àlost koji su gra|ani ose}ali povodom napada naSrbiju, za medije izjavio kako “put ka EU nema alternati-vu” i kako ni{ta ne moè da ga spre~i.

Veli~anstveni miting otpora secesijii podr{ke Srbima na Kosovu i Metohiji

Ogor~eni srpski narod je 21. februara odrào najve}imiting u Beogadu. Okupilo se vi{e od 500 hiqada qudi ko-ji su digli svoj glas protiv nezavisnosti Kosova i Metohi-je i dali svoju punu podr{ku getoiziranim Srbima u ju`nojsrpskoj pokrajini. Boris Tadi} je pobegao u Rumuniju u po-ku{aju da minira skup. Nije mu uspelo. Na mitingu su govo-rili, ispra}eni ovacijama, zamenik predsednika Srpskeradikalne stranke Tomislav Nikoli}, predsednik VladeSrbije Vojislav Ko{tunica, brojni intelektualci iugledne javne li~nosti, me|u kojima su najvi{e odu{evqe-wa prisutnih izazvali govori Ivane @igon i Emira Ku-sturice. Pored Nikoli}a i Ko{tunice bili su prisutni ipremijer ugroène Republike Srpske Milorad Dodik iAleksandar Kara|or|rvi} koji, i pored svojih razlika umi{qewu u odnosu na radikale, nisu èleli poput Tadi}ada sabotiraju skup. I dok se nakon mitinga narod kretao de-snim putem ka Hramu Svetog Save na Vra~aru, gde je odrànmoleban za spas Srba, grupice izgrednika su oti{le levo ipo~ele da pale neza{ti}ene strane ambasade, razbijaju eks-poziture banaka i ~ak pqa~kaju butike. Jedan mladi}, ina-~e izbeglica sa Kosova i Metohije, Zoran Vujovi}, je podjo{ nerazja{wenim okolnostima izgoreo u zapaqenom de-lu zgrade abasade SAD u ulici Kneza Milo{a. Osta}e za-beleèno da su okupqeni qudi na mitingu primetili i

grupice od po desetak mladi}a koji nisu govorili srpski je-zik ili su to ~inili sa te{kom mukom, a koji su izazivalinemire po Beogradu. Podse}awa radi, sli~na stvar se dogo-dila i 9. marta kada je proteste organizovao Srpski pokretobnove, a kasnije je utvr|eno da je u Srbiju bila uba~enagrupa od 300 Hrvata koji su pqa~kali zlatare i ukradenurobu kasnije prodavali po Mostaru.

Doma}i mediji pod NATO kontrolom su poku{ali damirni protest gra|ana i moleban za spas Srba na Kosovu iMetohiji predstave kao nasiqe i pqa~ku. Oni su, u strahuod jedinstva srpskog naroda i odlu~nog suprotstavqawaokupaciji, poku{ali da umawe zna~aj mitinga. Nisu uspeli.

Pravo lice dràva zapadne ““demokratije””

Da ironija bude ve}a, ~lanice Saveta bezbednosti kojesu odbile da na predlog Rusije proglase nevaè}im jedno-stranu nezavisnost Kosova i Metohije, taj svoj ~in su, poputEngleske, pravdale time da za wih Rezolucija Saveta bez-bednosti 1244 jo{ uvek vaì, ali da se suverenitet Srbije,tj. SRJ, koji se tamo pomiwe odnosio samo na prelazni pe-riod!?! Ovakav stav je iznet, iako se u Rezoluciji nigde nenavodi da se suverenost i teritorijalni integritet Srbijeodnosi samo na prelazni period. Da podsetimo – u gra|an-skopravnim odnosima raspolagawe imovinom mora uvek da



Strani mediji objektivniji od poltronskih doma}ih Interesantno je da se pomene kako su izve{tavali strani mediji o velikom narodnom skupu u Beogradu.

Tira`ni Independent je dao apsolutno pozitivan komentar o mitingu. Isto je u~inila i ruska Pravda, ita-lijanska Corriere della Serai {panski El Pais. Ruska TV stanica ““Rusija danas””je organizovala anketu u okvi-ru koje je vi{e od 80 odsto posetilaca wenog sajta odgovorilo da je nasiqe u Beogradu plod agresivnog pona-{awa SAD. Corriere della Sera je na svom sajtu zabeleìla vi{e od 70 odsto odgovora posetilaca protiv ne-zavisnosti Kosova i Metohije, tj. protiv toga da Italija prizna tu nezavisnost.

Komentar italijanskog novinara u pogledu mitinga u listu Republika je bio neutralan i korektan. Su-protno tome, poznati srbomrzac Biqana Srbqanovi} je u istom listu istakla: ““Svih onih 300 hiqada qudisu ekstremisti i nacionalisti. Do|ite da nas spasite da ne potonemo u mra~no doba.”” Gospo|a Srbqanovi}je zaboravila da je Sredwi vek u Srbiji bio zlatno doba dok je na Zapadu zbog pqa~ki, masovnih ubistava, bo-lesti itd. bio pravo mra~no doba.

Francuski Le Mond je tako|e dao neutralni komentar skupa u Beogradu, dok je Washintgton Post izve-{tavao krajwe korektno. Sa druge strane, New York Times je objavio antisrpski ~lanak gospodina Vilija-ma Koena, ameri~kog novinara protiv kojeg je do sada sa razli~itih strana podneto preko 30 tu`bi zbog {i-rewa la`nih informacija putem medija. Dakle, iako su doma}i poltroni NATO-a, EU i SAD poku{avalida prikaù kako su zapadni mediji listom kritikovali miting u Beogradu, to jednostavno nije istina.

bude precizno i nedvosmisleno – taksativno navedeno (npr.pri davawu punomo}ja itd). To pravilo vaì jo{ vi{e zame|unarodno javno pravo i teritoriju dràva. Nijedan do-kument ne moè da se tuma~i proizvoqno uz naru{avweprincipa dobre vere (bona fide).

U me|uvremenu, NATO trupe su iza{le na administra-tivnu granicu Kosova i Metohije sa jugom centralne Srbi-je, dok su wihovi pripadnici sa pu{kama na gotovs pripre-tili svakome ko poku{a da pre|e tu zami{qenu liniju.Okupator je pokazao svoje pravo lice. Danas je jasno da Za-pad nije satanizovao, niti napadao Srbe, zbog SlobodanaMilo{evi}a, jer zbog ~ega bi “demokratskim” vlastima ko-je su 8 godina na ~elu Srbije onda oduzimali Kosovo i Me-tohiju? Da je Milo{evi} izgubio ju`nu srpsku pokrajinu,Zapad bi to priznao jo{ 1999. godine, odnosno 2002. godine.

Zbog ~ega su ~ekali 9 godina? Zato {to Srbija nije izgubi-la Kosovo i Metohiju 1999. godine, kao ni zbog Rezolucije1244. Zna~i, DOS je 9 godina lagao Srbiju!

Postavqa se pitawe {ta je trebalo uraditi. Kao prvo,trebalo bi obnoviti Vojsku Srbije i sa wenog ~ela smeni-ti slu`benike NATO-a poput na~elnika general{tabaZdravka Pono{a. Armiju treba oja~ati. Treba raditi upra-vo ono {to je radio Putin nakon smene prozapadnog lideraBorisa Jeqcina. Trebalo je jo{ pre nekoliko meseci odr-àti zajedni~ke vojne manevre sa Vojskom Rusije. KadaFrancuzi mogu da odràvaju zajedni~ke manevre sa Rusima,zbog ~ega to ne bi mogli i Srbi? To bi ujedno bio idealanna~in da se ruska vojska ponovo vrati na Kosovo i Metohi-ju i za{titi Srbe. Podsetimo se da je Ruse sa Kosmeta ote-rao upravo DOS koji se vezao za NATO.

Na kraju istaknimo jo{ jednom, MI SE VRA]AMONA KOSOVO I METOHIJU i to niko ne moè da zausta-vi. Poveqa UN je na na{oj strani, Zavr{ni helsin{ki akt,Rezolucija 1244, kao i zdrav razum. Ne}emo vu}i nesmotre-ne i brzoplete poteze, ali }emo se sigurno vratiti.

[ta re}i na kraju osim ~iwenice da smo prozreli geo-politiku êtvrtog rajha i da }e i ovaj zavr{iti kao pret-hodna tri? Srbija }e odbraniti svoje Kosovo i Metohiju.



Osvajawe ki~me Isto~ne EvropeJasno je da, prema Makinderovoj doktrini, NATO-u treba teritorija Kosova i Metohije na kojoj imaju

najve}u bazu jo{ od vijetnamskog rata ––Bondstil. Da podsetimo, ~uveni engleski geopoliti~ar Halford Ma-kinder je jo{ 1904. godine odrào predavawe na Kraqevskom geografskom dru{tvu u Londonu pod naslovom““Geografska osovina istorije””. Tada je istakao: ““Ko vlada Isto~nom Evropom vlada Sredi{tem. Ko vladaSredi{tem vlada Svetskim ostrvom. Ko vlada Svetskim ostrvom –– vlada svetom!”” Makinderoveo Sredi{teje srce Evroazije, dok je Svetsko ostrvo cela Evroazija. U isto vreme, ki~ma Isto~ne Evrope, po wemu, je Sr-bija, a naro~ito Kosovo i Metohija.

RRedakcija “Velike Srbije” do{la je u posed ekskluziv-nog materijala – tajnog internog memoranduma Ujedi-wenih nacija, potpisanog od strane generalnog sekre-

tara Ban Ki Muna 21. februara 2008. godine. Ovaj akt je, ustvari, poverqivo uputstvo najvi{im funkcionerima UNi wenih specijalizovanih agencija kako da se pona{aju u ve-zi s progla{ewem nezavisnosti Kosova i Metohije od stra-ne {iptarskih separatista. Su{tinski, Ban Ki Mun u svommemorandumu navodi da UN moraju da prihvate fakti~kostawe na terenu. Na taj na~in on je direktno prekr{io Po-vequ UN i prekora~io ovla{}ewa generalnog sekretaraove me|unarodne univerzalne organizacije. Prenosimo naj-va`nije odredbe koje ovo potvr|uju.

1. Kao {to znate, 17. februara 2008. Skup{tina (u okvi-ru) kosovskih privremenih institucija samouprave, usvoji-la je “Deklaraciju o nezavisnosti” koja odre|uje Kosovokao nezavisnu i suverenu dràvu. U woj se navodi da Koso-vo u potpunosti prihvata obaveze sadràne u Sveobuhvat-nom predlogu za postizawe dogovora o statusu Kosova(Comprehensive Proposal for a Kosovo Status Settlement) kojije pripremio moj specijalni izaslanik Marti Ahtisari ida se zalaè za kontinuitet po{tovawa Rezolucije Savetabezbednosti 1244 (1999) kao i za obaveze saradwe sa Ujedi-wenim nacijama.

2. Ja sam odmah referisao Savetu bezbednosti o novomrazvoju situacije, traè}i da tu stvar razmotri. Dva putasam podneo izve{taj Savetu tokom prethodnog vikenda, kaoi na neformalnim konsultacijama 17. februara, odnosnona otvorenoj raspravi 18. februara.

3. 18. februara primio sam pismo od gospodina Solane,visokog predstavnika EU za spoqnu i bezbednosnu politi-ku, koji me je obavestio o odluci EU da primeni pravilo opravnoj misiji u okvirima Rezolucije 1244, tj. da postaviposebnog izaslanika EU za Kosovo. U svom pismu gospodinSolana nagove{tava da }e nastaviti da me redovno izve-{tava o implementaciji ovih odluka, kako bih mogao da is-punim svoje obaveze po Rezoluciji 1244. Skrenuo sam pa`wuSavetu bezbednosti na odluku EU istog dana.

4. Ova zbivawa najverovatnije }e imati zna~ajne opera-tivne posledice za Prelaznu administrativnu misiju UN

na Kosovu (UNMIK), kao i za ukupne aktivnosti UN naKosovu. U zavisnosti od smernica Saveta bezbednosti, UN}e nastaviti sa operacijama pod pretpostavkom da Rezolu-cija 1244 i daqe vaì na prostoru Kosova. Ja stoga nasta-vqam da smatram Rezoluciju 1244 pravnim okvirom za man-dat UNMIK-a, koji }e taj mandat nastaviti da sprovodi usvetlu promenqivih okolnosti. Moj specijalni izaslanikzadràva sveukupni autoritet (nadle`nost) nad me|una-rodnim civilnim prisustvom, uz asistenciju relevantnihme|unarodnih organizacija, kao {to je EU, na na~in osmi-{qen Rezolucijom 1244. Od svih o~ekujem da postupaju uskladu sa operativnim okvirom ustanovqenim Rezoluci-jom 1244.

5. Nedugo nakon toga zamolio sam svog specijalnog iza-slanika da zamoli osobqe UN da ostane neutralno i da seuzdrì od u~estvovawa u javnim doga|ajima oko proslave,objave nezavisnosti ili protiv we, kao i od spekulisawaili bilo kakvog komentarisawa mogu}ih posledica objave,sve u skladu sa naporima UN i po me|unarodnom pravu.

6. U skladu sa razvojem situacije, imperativ potrebe dase na Kosovu osigura mir i bezbednost nametnu}e mi obave-zu da uzmem u obzir realnost na terenu. Ve} sam skrenuo pa-`wu Saveta bezbednosti na ove izazovne okolnosti.

7. S obzirom na nedavna zbivawa, operativna veza izme-|u mog specijalnog izaslanika i razli~itih elemenata me-



Tuma~eweTuma~eweFFalsifikataalsifikata

EEkksskklluuzziivvnnoo,, ““VVeelliikkaa SSrrbbiijjaa”” oottkkrriivvaa ttaajjnnii iinntteerrnnii mmeemmoorraanndduumm ggeenneerraallnnoogg sseekkrreettaarraa UUNN BBaann KKii MMuunnaa

•• Iz poverqivog uputstva generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, jasno se vidi re{enost da pri-hvati protivpravnu i jednostrano progla{enu nezavisnost, to jest, kako on sam pi{e, ““real-nost na terenu””.

•• Ovakav stav proizvod je jedne od verzija tuma~ewa Rezolucije 1244, kome su kumovale Francu-ska, Engleska i SAD


|unarodnog civilnog prisustva i, naravno, kosovskih vla-sti mora}e da bude uskla|ena, a specifi~no pitawe funk-cionisawa vlasti re{eno u skladu sa promenqivim okol-nostima. Pod mojim rukovodstvom moj specijalni izasla-nik }e nastaviti da sprovodi svoju vlast u ostvarivawu neo-phodnih uskla|ivawa.

8. Situacija, je uop{teno gledano, ostala mirna na pro-storu Kosova, uprkos nekolicini ozbiqnih incidenata naseveru. Ja sam neprestano ponavqao poziv svim stranama dase uzdrè od bilo kakvih aktivnosti ili izjava koje bi mo-gle da ugroze mir, podstaknu nasiqe ili ugroze bezbednostna Kosovu i u regionu.

Ban Ki Munova podr{ka misiji EUDakle, iz citiranog tajnog memoranduma generalnog se-

kretara UN jasno se vidi da je Ban Ki Mun re{en da pri-hvati protivpravnu i jednostrano progla{enu nezavisnost,to jest, kako on sam pi{e, “realnost na terenu!” (ta~ka 6).Nema nikakve sumwe da je osnovni zadatak ovog proameri~-kog diplomate da osigura mirno komadawe Srbije, tj. da pa-rali{e mehanizme unutar Ujediwenih nacija koji bi even-tualno doveli do osude jednostranog priznawa nezavisno-sti Kosova i Metohije. Wegov zadatak je da takvu politikunametne i drugim me|unarodnim organizacijama sa kojimasara|uju UN.

U ta~ki 4, iako “uvijeno”, Ban Ki Mun pruà podr{kumisiji EU koja je poslata na Kosovo i Metohiju bez odlukeSaveta bezbednosti i suprotno Rezoluciji 1244. On otvore-no pi{e da }e UN delovati u ju`noj srpskoj pokrajini uz“asistenciju relevantnih me|unarodnih organizacija, kao{to je EU.” Brisel je, ponovimo to jo{ jednom, slawem mi-sije na Kosovo i Metohiju bez mandata SB, sau~esnik u oku-paciji dela teritorije Srbije jer otvoreno kr{i me|una-rodno pravo.

U ta~ki 7 Ban Ki Mun lukavo konstatuje da je u ju`nojsrpskoj pokrajini, kada je vlast u pitawu, do{lo do “prome-wivih okolnosti.”Bravo majstore! I kada je Hitler okupi-rao ve}i deo Evrope, do{lo je do promewenih okolnosti,ali su one bile protivpravne. Ta~nije, generalni sekretarovim re~ima nastoji da prikrije ~iwenicu da je jednostra-no priznawe Kosova i Metohije, kao i tamo{wa “deklara-cija o nezavisnosti”, direktno kr{ewe peremptornih nor-mi me|unarodnog javnog prava, ius cogens, {to za posledicu,prema Poveqi UN, ima apsolutnu ni{tavost posledicaproiza{lih iz jednog takvog ~ina. I da jo{ dodamo i odgo-vornost predstavnika onih dràva koje su izvr{ile tu po-vredu.

U ta~ki 8 Ban Ki Mun poziva deklarativno na o~uvawemira na Kosovu, ali on, u stvari, propagira eutanaziju ta-mo{wih Srba i verovatno daqe komadawe Srbije. Jer, ka-da moè Kosovo i Metohija, za{to ne bi mogla Ra{kaoblast, Vojvodina itd. Zanemaruju}i teàk ̀ ivot nealban-skog stanovni{tva na Kosovu i Metohiji, istrebqewe Sr-ba, zatvarawe preostalih pravoslavaca u geta, ~esta ubi-stva, pqa~ke, trgovinu narkoticima i belim robqem, kao iuni{tavawa sredwevekovnih manastira i crkava, ìvihspomenika srpske i evropske kulture i duhovnosti, Mun po-hvaquje UNMIK da je na Kosovu i Metohiji uspostavio“funkcionalnu lokalnu samoupravu i administraciju”.Ovde zaista nije potreban komentar.

Me|utim, ovde imamo jedan ve}i problem od Munovogpoltronstva prema Va{ingtonu ili boqe re}i Pentagonu.U ta~ki 3 generalni sekretar navodi da ga je EU obavesti-la da slawem misije deluje u okviru Rezolucije 1244! Dok uta~ki 4 Mun navodi da }e UN na Kosovu i Metohiji nasta-viti da deluju u skladu sa Rezolucijom 1244! Povrh svega,predstavnici ve}ine zemaqa koje su jednostrano i protiv-

pravno priznale nezavisnost ju`ne srpske pokrajine navo-de da su to u~inili u skladu sa Rezolucijom 1244! Dakle – koovde laè?

Francusko-englesko-ameri~ka ujdurma“Velika Srbija” je u prethodnim brojevima ve} objavila

izvode iz nau~nog rada gr~kog profesora me|unarodnogprava Panajotisa G. Haritosa pod nazivom “Status Kosovai Metohije prema me|unarodnom pravu”, koji dokazuje da suzapadne sile, a pre svih Francuska, Engleska i SAD, poku-{ale da falsifikuju Rezoluciju Saveta bezbednosti Uje-diwenih nacija br. 1244. Da, dobro ste pro~itali. Radi se otome da su u tekst Rezolucije 1244 predstavnici Pariza iLondona poku{ali da ubace broj pod kojim je zaveden ulti-matum iz Rambujea, naknadno predstavqen Srbiji i odbijenod strane Beograda. U jednoj od verzija tuma~ewa Rezoluci-je 1244 to im je i uspelo!

Evo {ta navodi ugledni gr~ki profesor u svom radu, naj-pre o suverenitetu Srbije na Kosovu i Metohiji: “Pariskisporazum od 14. decembra 1995. na najzvani~niji i najsve~a-niji na~in iznova potvr|uje suverenitet Savezne Republi-ke Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, wenu terito-rijalnu celovitost i me|unarodne granice unutar kojih senalazi Kosovo i Metohija kao deo Srbije. Ovo je tako|e iz-nova potvr|eno od strane druge dve ugovorne strane, kao iod strane Evropske unije, Francuske Republike, SavezneRepublike Nema~ke, Ruske Federacije, Ujediwenog Kra-qevstva i Sjediwenih Ameri~kih Dràva, koji su potpisa-li Sporazum kao svedoci. Zatim, Rezolucijom 1239 Savetabezbednosti Ujediwenih nacija od 14. maja 1999. godine, ovotelo UN ~etiri puta navodi da je Kosovo deo Srbije. Dakle,dok je NATO bombardovao ~itavu Jugoslaviju, Savet bez-bednosti UN, u svojoj Rezoluciji br. 1239 (1999), ~etiri pu-ta izjavquje da je Kosovo 'deo Savezne Republike Jugoslavi-je' i potvr|uje 'teritorijalnu celovitost i suverenitetsvih dràva u regionu.' Nakon toga, Beogradski sporazumod 3. juna 1999. sadrì jemstva Evropske unije i Ruske Fede-racije za teritorijalnu celovitost i suverenitet Jugosla-vije (Srbije i Crne Gore). Najzad, Rezolucijom 1244 Savetabezbednosti UN od 10. juna 1999. godine sve dràve ~laniceUjediwenih nacija jem~e suverenitet i teritorijalnu ce-lovitost Jugoslavije (Srbije i Crne Gore), onako kako je todefinisano Poveqom Ujediwenih nacija i Helsin{kimzavr{nim aktom”, podse}a profesor Haritos.

Me|utim, nakon toga, lukavi Francuzi, isti oni koji sunam u Prvom svetskom ratu za topove francuske izradeprodavali granate pogre{nog kalibra, i ostra{}eni En-glezi koji su vi{e vekova na Balkanu podràvali i podr-àvaju “tursku mrtvu ruku”, po~iwu sa falsifikovawempod budnim okom Va{ingtona. Kako isti~e gr~ki profe-sor u svojoj analizi: “U stavu 11 glavnog dela Rezolucije1244 nalaze se odredbe o obavezama me|unarodnog civilnogprisustva. Posebno se kaè slede}e: Savet bezbednosti od-lu~uje da }e glavne obaveze me|unarodnog civilnog prisu-stva ukqu~iti:

(a) Rad na uspostavqawu, do uspostavqawa kona~nog re-{ewa, su{tinske autonomije i samouprave na Kosovu, uzi-maju}i u potpunosti u obzir Dodatak 2 i Sporazum iz Ram-bujea (S/1999/648); (e) Pospe{ivawe politi~kog procesausmerenog ka odre|ivawu budu}eg statusa Kosova, uzimaju-}i u obzir Sporazum iz Rambujea (S/1999/648).

Prime}ujemo da se u podstavovima ( a) i (e) stava 11 glav-nog dela Rezolucije 1244, pored izraza “Sporazum iz Rambu-jea”, uokviren zagradama, nalazi {ifrovani broj“S/1999/648”.

Nasuprot ovome, Dodatak 2, stav 8, koji dolazi posleglavnog dela Rezolucije, sadrì izraz “Sporazum iz Rambu-



jea”, prosto bez ikakvog broja koji sledi. Povr{niji ~ita-lac bi mo`da pomislio da je pomenuti broj mo`da izosta-vqen iz Dodatka 2, koji sledi nakon glavnog dela Rezoluci-je, radi konciznosti. Me|utim, kako je Dodatak 2 Rezoluci-je 1244 prika~en tekstu Beogradskog sporazuma od 3. juna1999, on je istorijski prethodio glavnom delu Rezolucije1244, koja je usvojena sedam dana kasnije, to jest 10. juna 1999.To zna~i da je broj “S/1999/648” dodat u Savetu bezbednostinakon sklapawa Beogradskog sporazuma.

Izraz “Sporazum iz Rambujea (S/1999/648)” se ne odnosina, niti ima isto zna~ewe kao izraz “Sporazum iz Rambu-jea” bez broja, koji se upotrebqava u Dodatku 2, to jest u tek-stu Beogradskog sporazuma”, upozorava Haritos.

Oznaka S/1999/648 je, u stvari, su{tina podmuklog fal-sifikata Pariza i Londona i ona je protivpravno uba~enau verziju Rezolucije 1244!

Profesor Haritos nastavqa sa obja{wewima: “[ifraS/1999/648 u glavnom delu Rezolucije 1244 odnosi se na do-kument uru~en UN od strane predstavnika Francuske u tojorganizaciji. U tom dokumentu, izraz “Sporazum iz Rambu-jea”, koji se pojavquje u Beogradskom sporazumu od 3. juna1999, izjedna~en je s tekstom naslovqenim “Privremeni do-govor o miru i samoupravi na Kosovu”, to jest sa ultimatu-mom koji je bio odbijen od strane jugoslovenskog rukovod-stva i Skup{tine Srbije marta 1999. Drugim re~ima, izraz“Sporazum iz Rambujea (S/1999/648)” koji se pojavquje u gla-vnom delu Rezolucije 1244 odnosi se na tekst naslovqen“Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu”, tojest na tekst ultimatuma. Poistove}ivawe “Sporazuma izRambujea” s tekstom naslovqenim “Privremeni dogovor omiru i samoupravi na Kosovu” vremenski je do{lo posle 3.juna 1999, tj. datuma kada su jugoslovensko rukovodstvo isrpska skup{tina prihvatili predlog Evropske unije i Ru-ske Federacije, koji je u sebi sadrào izraz “Sporazum izRambujea”. Taj tekst, to jest tekst Beogradskog sporazuma(dakle bez falsifikata, pod {ifrom S/1999/648, prim.autora), ukqu~en je kao Dodatak 2 u Rezoluciju 1244, koja jeusvojena 10. juna 1999. Ove ~iwenice su neposredno izvu~e-ne iz zvani~nih dokumenata.

Dana 7. juna 1999. pismo francuskog ambasadora, zajednos wegovim prilogom, dobilo je registracioni broj Savetabezbednosti “(S/1999/648)”. Na ovaj na~in, “Privremeni do-govor o miru i samoupravi na Kosovu”, u jednini, prekr-{ten je u “Sporazume iz Rambujea” u mnoìni, o~igledno unameri da se poistoveti s izrazom “Sporazum iz Rambujea”koji se pojavquje u Beogradskom sporazumu od 3. juna 1999.

Rezolucija 1244

Rezolucija 1244 je usvojena 10. juna 1999. Ona se sastoji odglavnog dela i dva dodatka. Na po~etku glavnog dela Rezo-lucije, Savet bezbednosti iznova potvr|uje “privrènostsvih dràva-~lanica suverenitetu i teritorijalnoj celo-vitosti Savezne Republike Jugoslavije i drugih dràva uregionu, kao {to je predvi|eno Helsin{kim zavr{nim ak-tom i Dodatkom 2”. Dodatak 2 sadrì Beogradski sporazumod 3. juna 1999. U Dodatku 2 izraz “Sporazum iz Rambujea”ostao je nepromewen. Me|utim, u glavnom tekstu Rezoluci-je, u stavu 11, koji se ti~e nadle`nosti me|unarodnog civil-nog prisustva na Kosmetu, umesto izraza “Sporazum iz Ram-bujea”, koji se pojavio u nacrtu dva dana pre toga, sada se po-javquje izraz “Sporazum iz Rambujea (S/1999/648)”, koji seodnosi na takozvani “Privremeni dogovor o miru i samou-pravi na Kosovu” od 23. februara 1999, tj. na tekst ultima-tuma koji Savezna Republika Jugoslavija, to jest Srbija iCrna Gora, nikad nisu potpisali i zbog kojeg je i pokrenu-ta NATO agresiju na zemqu. Putem ove akcije neistinite

~iwenice su predstavqene kao istinite. Na ovaj na~in jenakon “zlo~ina protiv Jugoslavije” usledila “prevara pro-tiv Jugoslavije”. S obzirom na to da za vlade Francuske iVelike Britanije nije bilo nikakve sumwe u pogledu ta~nogzna~ewa izraza “Sporazum iz Rambujea”, koji je ukqu~en utekst Beogradskog sporazuma, {ta je bio razlog za wihovuintervenciju u Ujediwenim nacijama, na na~in koji je opisan?Bilo kako bilo, sâma ~iwenica ove intervencije i sâm tekstpisma francuskog predstavnika upu}enog Ujediwenim na-cijama tako|e dokazuju da izraz “Sporazum iz Rambujea” nina koji na~in ne odgovara tekstu nazvanom “Privremeni do-govor za mir i samoupravu na Kosovu”, to jest ultimatumu.

[tavi{e, 10. juna 1999, kada je Rezolucija 1244 usvojena,NATO invazija Jugoslavije je jo{ uvek trajala i oruànesnage zemqe se jo{ uvek nisu povukle s podru~ja Kosova iMetohije. Iz kog razloga je, dakle, registracioni broj jed-ne interne arhive jednostavno upisan u Rezoluciju 1244 po-red re~i “Sporazum iz Rambujea” umesto da je nedvosmisle-no napisan pun naziv, “Sporazum iz Rambujea: Privremenidogovor o miru i samoupravi na Kosovu”, to jest ultima-tum? Ova intervencija predstavqa moralno neprihvatqivi nezakonit ~in.

Taj ~in je usmeren protiv zemqe koja je ekonomski uni-{tena bespravnim i nepravednim bombardovawem od 78 da-na i no}i od strane oruànih snaga NATO, u kojem su Fran-cuska i Britanija aktivno u~estvovale. To je nezakonit ~innaspram me|unarodnog prava i naspram prava svih civili-zovanih zemaqa. To je isto tako ~in suprotan na~elima do-bre namere, koja sve dràve-~lanice UN treba da po{tuju,kao {to je predvi|eno u ~lanu 2, stavu 2 Poveqe UN. Taj~in ne moè da proizvede pravno dejstvo”, isti~e profesorme|unarodnog prava Panajotis G. Haritos i dodaje: “ Me|u-tim, prema stavu 1 Rezolucije 1244, politi~ko re{ewe ko-sovske krize bi}e zasnovano na op{tim na~elima iz Dodat-ka 1, i kako je daqe navedeno u na~elima i drugim neophod-nim elementima u Dodatku 2, to jest na osnovu Beogradskogsporazuma. Drugim re~ima, u skladu s pravnim poretkomSrbije, kao {to je gore i re~eno”, zakqu~uje ugledni gr~kiprofesor.

Kao {to se vidi, kada jednostrano priznaju nezavisnostKosova i Metohije, zemqe EU i SAD se pozivaju na falsi-fikovanu verziju Rezolucije 1244 prema modelu koji je ob-jasnio profesor Haritos. Iz ugla me|unarodnog javnog pra-va, ovakvo postupawe je o~igledno kr{ewe pravnih normi,tj. ~lana 1 Rezolucije 1244, kao i propratnog Dodatka 2.Falsifikat je neuspeo i prozreli smo ga, ali se on ve{ta~-ki odràva golom NATO silom!

Me|utim, na ovom mestu je interesantna jo{ jedna stvar.Profesor Haritos je svoj rad objavio pre vi{e godina. Po-nudio ga je na{im demokratskim vlastodr{cima, a i pred-stavio ga je na nau~nim skupovima u Srbiji. Zbog ~ega na{avlast nije na vreme reagovala i poku{ala da spre~i medij-sko propagirawe falsifikata na Zapadu? Zbog ~ega nisupokrenuli raspravu u javnosti o tome?

Ne moèmo da ne izvu~emo drugi zakqu~ak osim ovog:vlada okrwenog DOS-a je nesposobna i neodgovorna. Ona nevodi ra~una o dràvnim interesima. Demokratska strankaBorisa Tadi}a, ~iji je ministar inostranih poslova, svo-jom nestru~no{}u je potpomogla jednostrano progla{ewenezavisnosti Kosova i Metohije zanemaruju}i nau~ne rado-ve koji dokazuju suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji.Oni su, u stvari, poput Ban Ki Muna tu da bi {irili defe-tizam i omogu}ili mirno otcepqewe (mirnu tranziciju)ju`ne srpske pokrajine.

Vreme je da za ta svoja nedela poloè ra~une u skladu sazakonom.



NNarodni poslanici iz poslani~ke grupe Srpske radi-kalne stranke podneli su 28. februara 2008. godinepredsedniku Narodne skup{tine Predlog Rezoluci-

je Narodne skup{tine Republike Srbije o za{titi terito-rijalnog integriteta Srbije u odnosima sa me|unarodnimorganizacijama, posebno Evropskom unijom, na osnovu ~la-na 107, stav 1 Ustava Republike Srbije i ~lanova 135, 160 i161 Poslovnika Narodne skup{tine Republike Srbije.Poslanici iz redova Srpske radikalne stranke predlaùi weno dono{ewe po hitnom postupku. Za predstavnikapredlaga~a odre|en je Tomislav Nikoli}, predsednik po-slani~ke grupe Srpske radikalne stranke.

Tekst Predloga rezolucije prenosimo u celini:

Predlog RezolucijeNarodne skup{tine Republike Srbije

O za{titi teritorijalnog integriteta Republike Sr-bije u odnosima sa me|unarodnim organizacijama, posebnoEvropskom unijom1. Narodna skup{tina Republike Srbije najo{trije osu-

|uje odluku Evropske unije da na teritoriju Kosova iMetohije po{aqe misiju Euleks, suprotno Rezoluciji1244 koja garantuje teritorijalni integritet i suvere-nitet Republike Srbije. Obzirom da jedino Savet bez-bednosti moè da donese bilo kakvu odluku o promenimisije Ujediwenih nacija na Kosovu i Metohiji, Narod-na skup{tina konstatuje da je Evropska unija prekora-~ila svoje nadle`nosti i upustila se u protivpravnu ak-ciju pruàwa legitimiteta i vojno-civilne podr{kela`noj dràvnoj tvorevini Kosovo.

2. Narodna skup{tina Republike Srbije, po{tuju}iistinske evropske vrednosti koje u skladu sa Ustavomba{tini i provodi u delo Republika Srbija i weni dr-àvni organi, poziva Evropsku uniju da povu~e odluku oslawu tzv. evropske misije na teritoriju srpske pokra-jine Kosovo i Metohija. Istovremeno, Narodna skup-{tina poziva one zemqe Evropske unije koje su prizna-le secesiju dela srpske teritorije, suprotno svim me|u-narodnim zakonima, da takvu odluku poni{te i pona{a-ju se u skladu sa Poveqom Ujediwenih nacija, dokumen-tima OEBS, ali i strate{kim polazi{tima Evropskeunije kao zajednice naroda i suverenih dràva.

3. Narodna skup{tina Republike Srbije konstatuje da suSrbija i Evropska unija u dosada{woj saradwi ostvari-le zna~ajan napredak. Me|utim, u trenutku kada Evrop-ska unija donosi odluku o protivpravnom slawu misijena srpsku teritoriju, a najve}e zemqe Unije priznaju jed-nostrano progla{enu nezavisnost la`ne dràve Koso-vo, mi, predstavnici gra|ana Srbije, moramo da upozo-rimo Evropsku uniju da samo celovita, a ne smawena Sr-

bija moè, ho}e i ̀ eli da razgovara o integraciji Srbi-je u Evropsku uniju. Stoga, Narodna skup{tina Republi-ke Srbije poziva Evropsku uniju da jasno i nedvosmisle-no potvrdi celovitost dràvne teritorije RepublikeSrbije kao jedini uslov za nastavak pregovora o pridru-ìvawu Srbije Evropskoj uniji. Srbija ne}e pregovara-ti o prijemu u ~lanstvo Evropske unije ukoliko Unijane ispuni ovaj, najmawi mogu}i, zahtev dràve Srbije.

4. Narodna skup{tina Republike Srbije odlu~na je u za-{titi ustavnog poretka Srbije i uverena da samo mir ipo{tovawe teritorijalnog integriteta evropskih drà-va moè doprineti dugoro~noj stabilnosti, kako u regi-onu tako i na evropskom kontinentu u celini.

Ovu rezoluciju objaviti u “Slu`benom glasniku Republi-ke Srbije”.

ObrazloèweRazlozi za dono{ewe Rezolucije

Albanski separatisti su 17. februara 2008. jednostranoproglasili nezavisnost ju`ne srpske pokrajine Kosova iMetohije i krenuli u stvarawe la`ne dràve Kosovo. Po-dr{ku za taj protivpravni ~in Albanci nisu dobili u Uje-diwenim nacijama zahvaquju}i principijelnom suprotsta-vqawu, pre svega Rusije i Kine, ali i ostalih slobodoqu-bivih zemaqa koje vrednosti me|unarodnog javnog pravastavqaju ispred argumenta sile.

Naàlost, najve}i broj velikih zapadnih sila podràoje i potpuno koordinirao postupke oko progla{ewa la`nenezavisnosti Kosova sa albanskim separatisti~kim ruko-vodstvom. U svom antisrpskom stavu i stavu kojim se kr{iPoveqa Ujediwenih nacija, kao i svi drugi temeqni prin-cipi i na~ela me|unarodnog prava, predwa~e SjediweneAmeri~ke Dràve i Evropska unija.

Ovom rezolucijom, Srbija, posle godina pribliàvawaEvropskoj uniji, usagla{avawa sopstvene legislative sazakonodavstvom Unije, mora da postavi samo jedan, najmawimogu}i uslov zemqama Evropske unije za potencijalnu bu-du}u saradwu. Naime, Srbija prihvata evropske vrednosti,{to je zapisano i u Ustavu Srbije, kao wenom najvi{em ak-tu, ali u temeqne evropske vrednosti svakako spada i na~e-lo nemewawa granica, kao i po{tovawe suvereniteta i te-ritorijalnog integriteta svih zemaqa ~lanica Ujediwe-nih nacija, a pogotovo prijateqskih i partnerskih dràvakakva bi Srbija trebalo da bude u odnosu prema Evropskojuniji.

Srbija samo jedinstvena i celovita moè da pregovara,postane kandidat i zemqa ~lanica Evropske unije, to zna-~i Srbija sa Kosovom i Metohijom u svom sastavu, a ako toEvropska unija ne prihvata onda je potpuno jasno da dràvaSrbija nema alternativu, ve} mora da po{tuje svoj Ustav,{titi svoj teritorijalni integritet i odbaci nepristojneponude razbija~a sopstvene dràve.



EUEU hitno da hitno da povu~e povu~e EULEKSEULEKS

PPrreeddlloogg RReezzoolluucciijjee ppoossllaannii~~kkee ggrruuppee SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee

NNepravda je dodirnula svaki deo Kosova i Metohije. Sr-bi {irom Kosova i Metohije strahuju za svoj opsta-nak, koji je bio klimav i do 17. februara, a ose}aj ko-

ji sada preovladava gori je i od straha. Sveprisutna jeozbiqna zbuwenost u vezi sa onim {to tek sledi. Sa jednestrane, Albanci se pona{aju kao da su zavr{ili posao ikao da se ̀ ivot nastavqa u novom nezavisnom Kosovu, i po-zivaju Srbe da u~estvuju u wihovim la`nim institucijamai pomire se sa nezavisno{}u ve{ta~ke tvorevine “Koso-va”. Srbi }e pamtiti doveka taj hladan dan 17. februara.

A ko }e da ~uva le|a Srbima ju`no od Ibra?Veliki protest u Beogradu “Kosovo je Srbija” pratio je

svaki Srbin na Kosovu i Metohiji. @ivotno nas je intere-sovalo koliko }e to qudi u Beogradu da skandira u na{eime, na{u ~ast i slobodu. Bili smo zapaweni i sre}ni u ne-sre}i, o~ima punim suza posmatrali smo ogroman skup islu{ali govore svih zvani~nika, sportista, umetnika, isvaka nam je re~ zna~ila vi{e nego bilo {ta na svetu. Nijebilo komentara... Ipak, lomqava ambasada i ve}ih prodav-

nica, a ujedno i zao{travawe situacije na administrativ-nim prelazima sa Kosovom, unela je i strah kod Srba ju`nood Ibra. To je trenutak kada si bespomo}an i kada zavisi{od onoga {to }e uraditi drugi. Srbi po mestima ju`no od



Nemojte da nasNemojte da nasbranite iz Beograda branite iz Beograda

KKoossoovvoo ii MMeettoohhiijjaa ppoossllee pprroottiivvpprraavvnnoogg pprrooggllaa{{eewwaa nneezzaavviissnnoossttii–– SSrrbbii ppoorruu~~uujjuu::

•• Skup{tina Kosova usvojila je 17. februara deklaraciju o nezavisnosti Kosova i od toga dananastala je op{ta konfuzija me|u Srbima kojima jo{ uvek nije jasno kako je pored vaè}e Rezo-lucije 1244 bilo mogu}e ovakvo protivpravno i jednostrano progla{ewe, a pogotovo kako jeuop{te mogu}e da dolazi i nova ilegalna misija Evropske Unije pod nazivom ““EULEKS””

PPii{{ee:: BBuuddiimmiirr NNii~~ii}}

Od povratka nisu videli nikog iz srpske vladeZa sve Srbe na Kosovu i Metohiji, 17. februar bio najteì dan zbog nezapam}ene nepravde. Vesna Mali-

kovi}, profesor kwièvnosti iz Srbobrana, u op{tini Istok (Metohija), jedna od ~etrnaest Srba povrat-nika, od kojih je u selu trenutno ostalo samo troje zbog straha i neizvesnosti koje donose nove okolnosti, ka-è: ““Ali, donekle sam i ja~a. Sve ovo {to se desilo oja~alo me je i sada sam spremna da istrajem. Odavde idemsamo mrtva””. Ona kaè: ““Pitam se {ta smo mi krivi, kakav je ovo svetski poredak, ali sa druge strane pitamse {ta je meni pomogla Srbija? Pa ja nikog iz srpske vlasti nisam videla za dve godine koliko smo u selu.Niko nije do{ao, niko me nije ni telefonom pozvao, samo da pita kako smo””, kaè Vesna, o~igledno razo~a-rana onim {to je sna{lo. Svim politi~arima poru~uje: ““Nemojte da me branite iz Beograda.””

““Imam samo ovo””, kaè ona i pokazuje srpsku zastavu, ““ja drugu dràvu nemam, shvatite me, zato mi je te-{ko. Pa niko od Srbije ne traì ni{ta, samo da budete sa nama i budete jednako pravedni prema svim kosov-skometohijskim Srbima. Ja nikada nikog iz Koordinacionog centra nisam videla –– koga, bre, oni koordini-raju. Traìm da svi obavqaju odgovorno svoj posao, to je na{ jedini izlaz iz ove situacije””.

Vesna ima oko 40 godina i profesor je kwièvnosti. Radi u Osojanu, na registraciji UNMIK-ovih li~-nih karata. Na posao svakoga dana odlazi sama traktorom kroz {umu. Ima dvoje dece i supruga. Deca su jojzbog {kolovawa u centralnoj Srbiji i mu ̀brine o wima. Tako da je Vesna sama u Srbobranu.

U Srbobran se od 2006. godine vratilo 11 srpskih porodica. Najve}i im je problem bio da ponovo vratetablu ““Srbobran”” na srpskom jeziku, ali to im je uspelo zahvaquju}i upravo Vesni Malikovi} i wenoj is-trajnosti i upornosti nakon velikih natezawa sa UNMIK-om i kosovskom policijom.

Vesna Malikovi}

Ibra postaju zabrinuti za svoju sigurnost i na mnogo na~i-na poku{avaju da po{aqu poruku severnom delu Kosova dasvi Srbi, bez obzira gde ìveli, moraju biti jedinstveni.“Lako je wima, Srbija im ~uva le|a, a mi?”kaù obi~ni qu-di iz centralnog Kosova.

Sva ta de{avawa prepu{tena su slobodnim shvatawimaobi~nih qudi koje niko ne upozorava na novonastalu situ-aciju. Nema {efa UNMIK-a Joakima Rikera da kaè pokom to mandatu on jo{ uvek {eta Kosovom i Metohijom iodre|uje srpskim ministrima, studentima i ostalim gra|a-nima Srbije da li mogu da u|u na Kosovo i Metohiju. Ipak,dosetio se da je duàn obja{wewa, pa je nedavno odrào sa-stanak sa Srbima u âglavici i takozvanim predstavnici-ma Srba, gde je, ni mawe ni vi{e, rekao da “svako moè datuma~i rezoluciju 1244 kako mu odgovara”?! Iako su jasneinstrukcije generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da jeRezolucija 1244 jo{ uvek vaè}a i da UNMIK treba da serukovodi wome, Riker, o~igledni srbomrzac, stvara neza-visnu dràvu kojoj èli da dâ legitimitet. Sa druge stra-ne, albanski ekstremizam pod kontrolom trenutno drìKosovski za{titni korpus na ~elu sa jednim britanskimgeneralom koji je zaduèn da umiri usijane glave ekstremista.

To jasno ukazuje na slabost i strah me|unarodne zajedni-ce koja je dozvolila najve}u svetsku sramotu. [ta je za sveovo vreme mogla srpska administracija da uradi, je druga iduga pri~a.

Nezavisno{}u maù i hlebZalu|enost kosovskih Albanaca, kojima je nezavisnost

sve, posebna je pri~a. Vo|eni tom idejom, oni su potencijal-no àri{te velikih socijalnih problema. Poqoprivred-nicima odavno kipi, ekonomija je u kolapsu ali i u rukamamafije, a restrikcije struje i vode su svakodnevne. Samo jena dan progla{ewa deklaracije o nezavisnosti struje bilonon-stop, {to se nije dogodilo u posledwih 8 godina. Na-ravno, sa reìmom restrikcija nastavqeno je odmah nakon17. februara, jer pobogu – vratili smo se u realnost. Ta op-sesija nezavisno{}u, koju Albanci o~ito maù i na hleb,raspa{}e se kada im se nezaposlenost ne promeni (a 70 od-sto je nezaposlenih) i kada ve{ta~ka tvorevina po~ne da seru{i. Ipak, me|unarodna zajednica dava}e donacije na ka-{i~icu jo{ neko vreme, ~isto da ode sa Kosova i Metohijeopranih ruku, pa da posle moè same Albance da krivi za

lo{u situaciju. Javna je tajna da me|unarodna zajednica ra-di sve, samo ne ono {to treba. O~igledno da je me|unarod-nu {arenu laù trenutno samo Albin Kurti “provalio”,paih svojim pokretom “Samoopredqewe” svakodnevno mal-tretira.

Za{titne zone –– standard EU

Nova Misija EU nazvana EULEKS polako dolazi naKosovo, naravno sa ciqem da uspostavi “red i zakon”. Devoj-~ica iz centralnog Kosova je jednom rekla da joj EULEKSzvu~i kao sirup protiv gripa, dok se odrasli pitaju da lioni imaju uop{te nekakav plan za primenu te vladavine za-kona. Na pres konferenciji u âglavici, jedan od zvani~-nika EU na Kosovu, Jonas Jonson, rekao je da EU ̀ eli da us-postavi evropske standarde na Kosovu, jer Kosovu i Meto-hiji zapravo samo jo{ to treba, a zatim je rekao kako }e EUuspostaviti “za{titne zone”. Na pitawe novinara da li jeprincip EU imati “za{titne zone”, on nije umeo da odgovo-ri. Vaqda je ovo dovoqno da shvatimo kakav je sirup kojinam servira Evropska unija, naravno bez razlika u nacio-nalnosti i veri. Wima je sve o~ito isto, dokle god mogu daprimene svoje sramne ciqeve. Obi~ni Srbi se samo nadajuda }e im se wihov ciq obiti o glavu jednoga dana.

(Autor ìvi i radi u âglavici)



Samo do|u, obe}aju i oduU metohijskoj Klini, u malom selu pod imenom Vidawe, ìve Srbi koji su se u selo vratili jo{ 2004. Ka-

ù, selo im je sve. Zapawili biste se kako 45 srpskih ku}a moè da opstane i to uzdignute glave. Nakon {toim je UNDP napravio ku}e, oni su prepu{teni samima sebi. ““Ipak, imam dve ruke i one su mi sve, od jednesviwe sada imamo farmu sviwa, od dva deteta u selu, sada imamo 12!”” kaè Dragana Kosti} iz sela Vidawe.““Sve {to radim, radim za moje dve }erke, da se normalno {koluju i rastu. Krvav sam radnik, sve mogu i nika-da mi nije te{ko da stvaram. Niko nam nije pomogao, niti nas obi{ao sa iskrenom namerom da nam pomogne,samo do|u, obe}aju i odu. Tako i ovi iz srpskih vlasti. Nama je najteè, ali opet slu{amo {ta Srbija kaè.Ali neka do|u ti na{i braniteqi da ̀ ive sa nama! Odmah bi pobegli! Do|i da ̀ ivi{ sa mnom i u ovom okru-èwu, pa mi onda naredi {ta smem, a {ta ne…… Pa, mi moramo ne{to da radimo da ishranimo decu. Niko namnije pomogao. Pa, mi {aqemo decu u improvizovanu {kolu, u privatnu ku}u!!! @ivimo sami, odse~eni od sve-ta, ali neka ... nema nam boqeg od svog doma. Samo poku{ajte da nas razumete...”” pri~a Dragana. O~i Dragani-nih malih princeza Tawe i Sawe gledaju nas sa nevericom. Ipak, nakon duèg razgovora pruàju nam poklonsa porukom dobrodo{lice. ““U selu imamo 9 devoj~ica i samo tri de~aka. Mi smo sigurno najlep{e u Metohi-ji!”” kaè devetogodi{wa Sawa. Dragana kaè da im je bilo te{ko 17. februara: ““Bio je kod nas jedan stra-ni novinar koji me je pitao sva{ta –– i kako se ose}am i {ta }u sad, a ja sam ga pitala –– Kako bi se ti ose}aoda se tvojoj zemqi oduzme deo teritorije i da ti jednog jutra kaù, e sada je ovo nezavisno? Zaista mi je te-{ko da o tome govorim, ja samo èlim boqi ìvot za sve pa i za nas mu~enike. Ne èlimo mi da budemo po-liti~ari, mi èlimo da ìvimo u slobodi i miru!””

Ne moète ostati ravnodu{ni kada odlazite iz Vidawa, svako ko je tamo bio nosi uspomene iz tog sela.

JJedno od najbitnijih na~ela me|unarodnog prava i me}u-narodnih odnosa – nepovredivost teritorijalnog inte-griteta jedne priznate dràve, uni{teno je jednostra-

nim progla{ewem nezavisnosti kolevke srpstva, Kosova iMetohije. Doma}a stru~na javnost, ali i pojedini stranipoliti~ari i analiti~ari, ocewuju da je ovim ~inom u zna-~ajnoj meri poja~an rizik da se nestabilnost na Balkanu na-stavi i da }e priznavawe nezavisnosti Kosova samo poseja-ti seme budu}ih konflikata na Balkanu – politi~kih, amogu}e i vojnih. Procewuje se da nezavisno Kosovo predsta-vqa potencijalnu kapiju za uno{ewe radikalizma i tero-rizma u Evropu.

Vi{edecenijska destruktivna politikaZapada prema Srbiji

Prof. dr Sreten Soki}, redovni profesor Fakultetapoliti~kih nauka, za “Veliku Srbiju” kaè da je ovih danau Srbiji, ta~nije u odnosu na wen dràvni i teritorijalniintegritet i suverenitet, do{lo do potpunog kraha na~elana kojima po~iva tzv. me|unarodna zajednica i kraha regio-nalne politike skoro svih wenih institucionalnih obli-ka organizovawa.

– Ova politika ima svoje faze u novijoj istoriji Srbi-je, a proizve{}e i te{ke posledice u vremenu pred nama.Posledwih nekoliko decenija uo~qive su kontinuiraneaktivnosti me|unarodne zajednice, odnosno gomilawe sko-ro svih oblika me|unarodne ekonomske, politi~ke i vojnedominacije na ovim prostorima, a rezultat su ne samo sece-sije i gra|anski rat, ve} i ekonomsko-socijalna propast.Agresiju NATO-a na Srbiju su traìli kreatori nove glo-balisti~ke slike sveta uz konkretno “ujediwewe vojne mo-}i”. Od ostalih destruktivnih aktivnosti me|unarodne za-jednice prema Srbiji treba spomenuti i nametawe neodgo-varaju}ih oblika ekonomsko-socijalnih reformi i prome-na uz primenu {irokog spektra uslovqavawa, kao i posta-vqawe poslu{ni~kih kadrova u pojedinim segmentima vla-sti. Jednostrano progla{ewe tzv. nezavisnosti Kosova iwegovo, brzinom svetlosti u~iweno priznawe od stranepojedinih zemaqa je aktuelna, ali ne i neo~ekivana fazaposebnog scenarija, i naàlost, ne posledwa. Radi se ooprobanom metodu na ovim prostorima. Realnost upozora-va na nove pritiske i eksperimente zarad “nejasnog evrop-skog puta”. Wihove ambicije, odnosno, uticaji seù i na ak-tuelna doga|awa u oblasti tranzicije, reformi i vladaju-}ih politika. Srbija je jo{ uvek nespremna da se suprotsta-vi ovim me|unarodnim silama novog ure|ewa sveta. Me|u-narodni faktor je kreator strategije i realizator global-nih ciqeva za uni{tewe stabilnosti, ekonomije, progre-sivnog i demokratskog razvoja ovog dela Balkana. Sve u sve-mu, tek }e se nametnuti surovo podre|ivawe me|unarodnimsilama agresije i dominacije.

Prof. Soki} tvrdi da nije samo u pitawu poku{aj glo-balisti~kog stvarawa nove dràve na Balkanu, ve} da su nasceni dubqi razlozi politi~ke i ekonomske prirode kojisu doprineli razarawu na{e dràve. Naàlost, nesposob-nost vlasti ne obe}ava mogu}nost re{avawa nastale pro-tivpravne situacije.

– Gde je u ovim procesima vlast od 2000. godine? Aktuel-na vlast je pokazala svu nesposobnost da ostvari ekonomskei dru{tvene reforme, da poboq{a socijalno-ekonomskipoloàj gra|ana, pove}a zaposlenost, ubrza investicioniciklus, a privatizacijom, i ne samo wom, re{i problemeekonomije i razvoja. Preovla|uju}i politi~ki miqe i po-jedinci u wemu demonstrirali su samo nevi|enu i ne~uvenusposobnost i voqu za manipulacije i afere, uz poku{aj o~u-vawa vlasti po svaku cenu, li~no boga}ewe uz {irewe ne-izvesnosti u svim oblastima ̀ ivota. Kao elementi tranzi-cionih promena name}u se raznovrsni eksperimenti, kaoigra~ke u rukama pojedinaca iz vlasti, bez zajedni~ke stra-tegije, bez vizije. Obiqe obe}awa, bez ikakvog opravdawa iaduta, ne samo da postaju kosmi~ki humor, ve} gomilaju pro-bleme, uve}avaju odstupawa od usvojenih zakonskih akata saerupcijom potajnih namera. Ni~u raznovrsni oblici me|u-narodne dominacije. Obiqe nepouzdanog i relativnog, ne-znala~kog i besmislenog, improvizovanog i izmi{qenoguzeli su kao lapis philosophorum (kamen mudraca) oni koji uime vlasti donose presudne odluke. Na delu je novo {ire-we iluzija i nova poplava besmislica. [teta od ovakve po-vr{nosti je neizmerqiva i ve} ima duboke dru{tvene iekonomske posledice po gra|ane, ovo podnebqe, Srbiju, po-



PosejanoPosejano semesemebudu}ih konflikatabudu}ih konflikata

RReeaakkcciijjee uugglleeddnniihh ppoojjeeddiinnaaccaa nnaa pprroottiivvpprraavvnnii ~~iinn jjeeddnnoossttrraannoogg pprrooggllaa{{eewwaa nneezzaavviissnnoossttii KKoossoovvaa

krajine. Naravno, i dalekose`ne posledice po wihovu bu-du}nost. Kosovo i Metohija su najaktuelniji i najo~igled-niji primer ove politike. U tom poslu kreatori nove sli-ke sveta i Balkana zasnivaju svoju strategiju i na unutra-{wim snagama u Srbiji – zakqu~uje prof. dr Sreten So-ki}.

Nezavisno Kosovo je uvod u potpuni razdor BalkanaVojno-politi~ki analiti~ar Milovan Drecun tvrdi da

realna politi~ka situacija ukazuje da u ovom prelaznom pe-riodu od 120 dana, kada UNMIK treba da prenese ovla{}e-wa na Misiju EU, ne bi odgovaralo {iptarskim separati-stima da do|e do bilo kakvog nasiqa nad Srbima i ostalimnealbancima, jer oni u tom periodu treba da dokaù da jenere{eni status navodno bio izvor svih etni~ki motivisa-nih zlo~ina i nasiqa i da su te frustracije kod [iptarazbog neizvesnosti kakav }e biti status bile, zapravo, glav-ni pokreta~ bilo kakvog nasiqa.

– Sada }e u ovoj fazi nastojati da pridobiju {to ve}ibroj ~lanica me|unarodne zajednice da priznaju jednostra-ni akt secesije i zbog toga bi morali da se potrude da sve bu-de stabilno na Kosmetu. Me|utim, postavqa se pitawe u ko-joj varijanti }e, kada i na koji na~in poku{ati da stave podkontrolu i sever Kosmeta i tu bi moglo da do|e do ve}e ne-stabilnosti. Mislim da su oni sada savetovani od stranezvani~ne EU i SAD da sve rade postepeno, da sa~ekaju da semalo slegne ovaj talas nezadovoqstva u Srbiji, da se jedno-

stavno malo srpski zvani~nici pripitome, da “legnu na ru-du”,pa da se onda nastavi sa daqom realizacijom, odnosno sastavqawem kompletne teritorije KiM pod kontrolu {ip-tarskih separatista.

[to se ti~e daqih ciqeva {iptarskih separatista iwihovih sponzora u inostranstvu, nema nikakve dileme dase oni ne}e zaustaviti na nezavisnosti Kosmeta, ve} da }epoku{ati da realizuju strate{ki ciq reìma u Tirani isvih velikoalbanskih separatista. To je “osloba|awe i uje-diwewe svih albansko-etni~kih okupiranih teritorija”,gde se najve}i problemi svakako mogu o~ekivati u Makedo-niji i na jugu centralne Srbije, a ne bi bila po{te|ena udrugoj fazi ni Crna Gora, deo Ra{ke oblasti i verovatnoGr~ka. Jednostrano progla{ewe nezavisnosti jeste korakka stvarawu velike Albanije ili, kako sad to neki alban-ski zvani~nici zovu, prirodne Albanije. I to je najva`ni-ji korak, jer ako Srbija i me|unarodna zajednica popusteupravo tu gde treba da budu najja~i, Srbija u odbrani svogteritorijalnog integriteta, a me|unarodna zajednica u od-brani me|unarodnog prava i Poveqe UN na kojoj funkcio-ni{e ~itav posleratni sistem kolektivne bezbednosti, on-da svakako da ne}e biti tolikog otpora kada se poku{a dase severozapadni i zapadni deo Makedonije proglasi samo-stalnom tvorevinom i pripoji Kosmetu.

Imaju}i u vidu ono {to se de{avalo na jugu centralneSrbije, ilegalni referendum iz 1992. godine, pa nedavnodonesena rezolucija {iptarskih poslanika u Pre{evu ukojoj se navodi da }e oni svim silama teìti da taj deo Sr-bije pripoje Kosmetu u slu~aju promene granice, onda je ja-sno da se nestabilnost daqe moè nastaviti. Ona je projek-tovana, samo je pitawe u kom trenutku }e se nastaviti sa re-alizacijom tog velikoalbanskog projekta. Bez obzira {toima pritisaka od strane dela tih {iptarskih separati-sti~kih struktura, a posebno ovih teroristi~kih iz biv{eOVK, odnosno sada{we ANA, da se krene u realizaciju ve-like Albanije dok je vru}a situacija, mislim da su oni pod~vrstom kontrolom SAD i evropskih zvani~nika i da uovoj fazi ne}e nastavqati taj projekat, ali da }e obavitiodre|ene pripreme i da }e u jednom trenutku ipak krenutiu daqu realizaciju – ocewuje Drecun.

Neophodna jasna strategija dràveza odbranu Kosova i Metohije

On isti~e da Srbija mora dugoro~no da radi i da defi-ni{e jednu ozbiqnu nacionalnu strategiju daqe odbraneKosmeta, koja treba da sadrì kratkoro~an, sredworo~an idugoro~an ciq bez vremenskih odrednica.

– Kratkoro~an ciq je u ovoj fazi, prakti~no, realizo-van i on je izuzetno bitan da bi mogla da se gradi daqa stra-tegija odbrane Kosova, a on zna~i, zapravo, spre~avawe daKosmet dobije nezavisnost na jedan jedini legalan na~in, a



Pet dràva na metiStrategija i ciqevi velikoalbanskih separatista definisani su jo{ 1878. godine, kada je odràna Pr-

va prizrenska liga. Tada je odlu~eno da se radi na stvarawu velikoalbanske dràve od delova teritorija vi-{e balkanskih dràva. Usledili su novi dokumenti, a me|u posledwima je i definisawe strate{kih inte-resa Albanaca na Balkanu, koje su izradili {iptarski politi~ari i paravojne formacije okupqene oko te-roristi~ke organizacije ““Albanska nacionalna armija””. Planirano je da se uspostavqawe Albanske unijeobavi po principu stvarawa Evropske unije, do 2010. godine. U sastavu te planirane nove dràve na Balkanubili bi Kosovo i Metohija, jug centralne Srbije, jug Crne Gore, severozapadni deo Makedonije, severozapad-ni deo Gr~ke i zapadni deo Bugarske. Mogu}i novi sukobi na prostorima albanskih okupiranih teritorijapredvi|eni su u Makedoniji i na jugu centralne Srbije i oni bi, po planovima {iptarskih separatisti~kihpoliti~kih i vojnih lidera, trajali kratko, dok je ja~i sukob, koji bi trajao osam do dvanaest meseci, pred-vi|en na severozapadu Gr~ke.

to je u Savetu bezbednosti UN. To je uspe{no odbijeno za-hvaquju}i poziciji Ruske Federacije, Kine i drugih zema-qa. Imaju}i u vidu izjave ruskih zvani~nika da oni ni u komslu~aju ne}e dozvoliti da se kroz Savet bezbednosti bilo{ta progura ili da nazovinezavisno Kosovo postane ~lani-ca UN, onda je jasno da Srbija sada ima jednu izuzetno dobruosnovu za daqu borbu koja sledi po pitawu Kosmeta, a da suu nepovoqnijoj situaciji {iptarski separatisti, bez obzi-ra {to su oni sada jednostranim aktom proglasili Kosovonezavisnom tvorevinom. Oni nemaju legalitet, poku{avase nametnuti legitimitet, ali to apsolutno nije dovoqno.[to se ti~e sredwero~nog ciqa, mislim da izuzetno jakomdiplomatskom akcijom i ja~awem unutra{weg politi~kogjedinstva i na spoqnopoliti~kom planu strate{kog part-nerstva po pitawu Kosmeta, ne samo sa Rusijom, ve} sa mno-gim drugim zemqama koje su se otvoreno suprotstavile ova-kvom jednostranom aktu secesije, da Srbija ponovo moè davrati taj proces u okvire legalnosti, odnosno u okvire me-|unarodnog prava i UN. Tim vi{e {to }e se sigurno veomabrzo pokazati da uzrok nestabilnosti, ogromne kriminali-zacije dru{tva, ja~awa ekstremnih teroristi~kih i isla-misti~ih struktura na Kosmetu i potpuno nazadovawe eko-nomije nije bilo zbog toga {to Kosmet nema nere{en sta-tus, nego {to je on pretvoren u jednu kriminalizovanu te-roristi~ku paradràvu, dakle prvu narko-dràvu na svetui da je ekonomija u kolapsu, i da ta nazovidràva nema po-trebnu ni politi~ku, ni ekonomsku, ni bezbednosnu samoo-drìvost. To je bunar bez dna u koji }e ulagati EU, mo`dane{to i SAD, ali te pare }e oti}i u ruke kriminalaca.

Dakle, kada se sve te kockice sloè plus nezadovoqsto{iptarskog stanovni{tva, imaju}i u vidu i protekle izbo-re na Kosmetu gde je jedva 40 odsto [iptara glasalo za ne-zavisnost Kosova na indirektan na~in, onda mi moèmo tajsredworo~ni ciq ipak da realizujemo na taj na~in {to }e-mo vratiti proces tu gde treba da se vrati i zato {to ne mo-è druga~ije da se re{i, bez dogovora Beograda i Pri{ti-ne. Onda bi se stvorila osnova da se u tre}oj, kona~noj fa-zi odbrane Kosmeta, problem re{i dogovorom Beograda iPri{tine i da se re{i u okviru me|unarodno priznatihgranica Srbije, ali verovatno u stepenu koji bi zna~io dr-àvnost za Kosmet, dakle, zakonodavna, sudska i izvr{navlast, ali bez me|unarodno priznatih granica Kosmeta.Ako defini{emo tako strategiju, onda Kosmet svakako ni-je izgubqen, a u okviru te strategije ono {to stalno morada se radi jeste za{tita srpskog stanovni{tva, izuzetno ja-ka briga dràve da to stanovni{tvo moè da opstane u bez-bednosnom, ali i u egzistencijalnom smislu i da se ondastvara jedna pozitivna atmosfera i u srpskoj i u me|una-rodnoj javnosti da Srbija kre}e u mnogo ofanzivniju borbuza o~uvawe svojih me|unarodno priznatih granica. Poli-ti~ko jedinstvo je izuzetno bitno, ne deklarativno, jer jeono providno i moè se uvek proceniti kao neka vrsta pu-kotine, ve} jedno su{tinsko jedinstvo da Srbije nema bezKiM i da je borba za Kosmet svakako prioritet iznad onogprioriteta koji se naziva “Evropa nema alternartivu”–za-kqu~uje Milovan Drecun.

Pravni i istorijski argumenti su na strani SrbijeDragoqub Toma{evi}, advokat: Pravno i teritorijal-

no, Kosovo i Metohija je neotu|ivi deo srpske dràve, srp-skog naroda i srpskog duhovnog prostora i to se nikada nemoè dovesti u pitawe. Kao {to su i vekovima strani zavo-jeva~i poku{avali i uspevali, nekada duè a nekada kra}e,da okupiraju Kosovo i Metohiju, i ovo }e biti samo jednafaza te okupacije kojoj su odlu~no pomogle velike zapadnesile. Stara prostitutka Evropa se i daqe pona{a kao {tose pona{ala od 1389. godine pa nadaqe. Na svim srpskim te-

ritorijama gde je bio okupator, Evropa se suzdràvala dapomogne Srbiji da se li{i okupatora. Naravno, to jednommora prestati, ali ovde su sada sve karte na stolu. Jedno-stavno je neshvatqivo da jedna stara evropska zemqa, kao{to je Srbija, do|e u tu poziciju da u centru, srcu Evropedoìvi ovakvu sudbinu. Sada su svi argumenti na na{ojstrani. Separatisti su silom, proterivawima, ubistvima,paqewima, jo{ od turskog doba napravili takav rusvaj sta-novni{tvu da sada ~ak i neki doma}i politi~ari govore oSrbima kao mawini. Me|utim, istina je da su [iptari na-cionalna mawina u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, da imajusvoju mati~nu dràvu – Albaniju. Prosto je neshvatqivo dame|unarodna zajednica i qudi koji lobiraju za [iptare,dozvole da se na ovakav na~in stvara jedna la`na i trula dr-àva – Velika Albanija. Sutra }e to de fakto, biti i u Ma-kedoniji, a mo`da i u nekoj drugoj evropskoj zemqi gde po-stoji takva tendencija stanovni{tva. Srbija moè da tuìdràve koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije.Protiv svake dràve koja jednom takvom odlukom dovede donaru{avawa suvereniteta Srbije, na{a dràva ima pravoda pokrene sudski postupak, jer se radi o nedozvoqenimpravnim radwama koje {tete suverenitetu Srbije. Svakakoda Srbija ima tzv. pravni interes da pokrene to pitawe ida jednu takvu nepravnu odluku osujeti pred licem pravde.

Spas je u sveobuhvatnoj saradwi sa RusijomVeselin \ureti}, istori~ar: Povodom ovoga {to se do-

godilo Srbiji i srpskom narodu, ja sam li~no doveden u sta-we bezna|a i depresije. Narod koji nema svojih korena mo-ra kad-tad da nestane. Stotinu puta sam molio moje prijate-qe, neki od wih su i u vlasti, da pokrenu pitawe Republi-ke Srpske Krajine u paketu sa pitawem Kosova i Metohije,jer je 1994. godine usvojen tzv. Va{ingtonski papir koji imaformulu “K=K”, {to zna~i Kosovo jednako Krajina.

Drugim re~ima, to zna~i – onoliko autonomije za [ip-tare na Kosovu i Metohiji koliko i Srbima iz RepublikeSrpske Krajine. Me|utim, nama je sada oteto sve, ostalismo bez i~ega, i bez Republike Srpske Krajine koja je bila88,92 odsto srpska. Oteli su nam i Crnu Goru bez referen-duma – jednostavno su prepustili nekim mangupima u Vene-cijanskoj komisiji da odlu~uju o tome. U posledwe tri godi-ne u svojim javnim nastupima i gostovawima govorim da jeza Srbiju jedino spas konfederacija sa Rusijom. Sada namsamo ostaje da se zalaèmo za stvarawe ruskih vojnih baza uSrbiji. Me|utim, ako Rusi ne}e da uspostave svoje baze uSrbiji, mi moramo da traìmo naoruàwe, jer Rusija moèsa deset antonova da naoruà sto hiqada qudi, a onda }epri~a biti druga~ija. Vi{e nema druge metodologije, osimda se na silu odgovori silom. Ukoliko na{a dràva odmahne reaguje, Kosovo }e po hitnom postupku biti ~vr{}e ve-zano za Evropsku uniju, a onda borba za Kosovo po~iwe krozborbu sa Evropom.

Krivi~ne prijave protiv separatistai wihovih podstreka~a iz Srbije

Goran Petronijevi}, advokat: Ovo {to se trenutno de-{ava Srbiji jeste potpuno nasiqe i nastavak onoga {to sei do sada primewivalo od tzv. me|unarodne zajednice koja jeoli~ena u liku Va{ingtona, odnosno SAD. Sve ono {toSAD ho}e da urade, rade kriju}i se iza me|unarodnih orga-na i organizacija. Kada to ne mogu da urade preko Ujediwe-nih nacija, onda koriste svoju drugu slu{kiwu, a to jeEvropska unija. Sve je to jedno silovawe me|unarodnog pra-va i ja stvarno ne znam {ta vi{e re}i a da ve} nije re~eno.[ta novo moè da se kaè a da se ne ponovi koji su sve me-|unarodni akti prekr{eni u novonastaloj situaciji? Me-|utim, to je samo nastavak neprincipijelne politike i po-



litike dvojnih standarda koje primewuju SAD, a u ciquostvarivawa svoje politike i sveop{te kolonizacije, prvoEvrope, pa onda svih ostalih delova sveta.

Najpogre{nija stvar koju su mogli da urade na{i dràv-ni organi jeste da u trenutku kada se priprema jednostranasecesija, i to bez institucionalne odluke Saveta bezbedno-sti, govore o tome da se sila ne}e primeniti, tj. da se vojskane}e me{ati. To je najve}a gre{ka koja je mogla da bude na-pravqena, a napravqena je namerno. To je gurnuto u usta ipredsedniku dràve, i ministru vojnom i na~elniku Gene-ral{taba. Dakle, ako vi kaète unapred da vojska ne}e re-agovati i da ne}i biti nikakve primene sile i iskqu~itetu mogu}nost u bilo kojoj situaciji, {ta }e se onda desiti usituaciji ako do|e do nasiqa nad srpskim stanovni{tvomna tom prostoru, a da UNMIK i KFOR ne mogu to da spre-~e ili da ne}e da spre~e? Zato ne moète da iskqu~ite pri-menu vojne sile. Koja je onda svrha vojske? Koji je ustavno-pravni poloàj vojske? Koja je to druga ustavnopravna situ-acija u kojoj vojska treba da se angaùje, ako to nije ova?[ta je to – Avganistan, ili Irak? Prema tome, oni koji sutakvu glupost mogli da izgovore, oni su takvo obe}awe da-li onima koji su podràvali i pomagali ovakav potez sepa-ratista.

ûo sam da je sada dràva reagovala tako {to je podnelakrivi~nu prijavu protiv trojice albanskih separatista ko-ji se nalaze na ~elu kosovske vlasti, {to predstavqa pot-puno bacawe pra{ine u o~i narodu. Za{to taj ko je podneokrivi~nu prijavu, nije prvo izvr{io one odluke po kojimasu Ha{im Ta~i i ostali osu|eni na dugogodi{we kazne za-tvora zbog terorizma? Drugo, zbog ~ega je pu{teno nekoli-ko stotina {iptarskih terorista koji su pravosna`nimpresudama osu|eni? To je Ramu{ova pe{adija koja je ru{i-la i palila Kosovo. Tre}e, za{to nisu podnete krivi~neprijave i protiv podstreka~a koji su nagovarali i podrà-vali [iptare da krenu u ovakvu akciju? Najva`nije pitawejeste to za{to nije podneta krivi~na prijava i protiv po-maga~a, jer ako neko unapred obe}a da ne}e reagovati, una-pred obe}ano nereagovawe predstavqa vid pomagawa u kri-vi~nom pravu. Prema tome, ako su predsednik dràve, mini-star vojni i na~elnik General{taba obe}ali, a u javnostismo ~uli da vojska ni na jedan na~in ne}e reagovati, onda suoni pomaga~i. Vojska ne moè politi~ki da re{ava kon-flikte, vojska vojno re{ava konflikte i ona se celog ì-vota sprema za izvr{ewe vojnih zadataka, odnosno oruà-nih zadataka. Nije to vatrogasna jedinica, nego vojska. Akone reaguje sada po Ustavu, onda vojsku treba raspustiti –{ta }e nam takva vojska i takav na~elnik General{taba i{ta }e nam takav ministar vojni i predsednik dràve kaovrhovni komandant?

Nezavisno Kosovo –– ciq i posledicaNATO agresije

Momir Rai~evi}, advokat: Progla{ewe nezavisnosti,secesija od Srbije i priznawe Kosova kao novostvorene dr-àve – NATO i U^K dràve, primer je svim nasilnicimai teroristima da se dràva moè stvoriti na teritorijitu|e dràve i to terorom i silom. U ovom slu~aju `rtva jeSrbija, slavom oven~ana dràva, napa}ena i u bezbroj rato-va iscrpqena, koja je samo u Prvom svetskom ratu za mir islobodu Evrope, za oslobo|ewe od nasilnika dala ~etvrti-nu svog stanovni{tva. Weni saveznici iz svih ratova su sa-da prvi priznali ovu, na teroru stvorenu dràvu. Na{izvani~nici trenutno nemaju jedinstven stav po pitawu no-vonastale situacije sa Kosovom i Metohijom. PredsednikVlade Republike Srbije ima jedan stav, predsednik Repu-blike Srbije ima drugi stav, Parlament je tako|e raspolu-}en. Sasvim je izvesno da dràva treba da povrati svoju te-

ritoriju svim dozvoqenim sredstvima predvi|enim Pove-qom UN. Eventualno podno{ewe tu`be Me|unarodnom su-du pravde, gde bi Srbija bila tuìlac protiv svih zemaqakoje su priznale Kosovo kao nezavisnu dràvu, predstavqaparni~ewe.

Obi~no su se kroz istoriju dràve stvarale kao posle-dica velikih ratova, u ovom slu~aju je prema nama rat vo|enod strane dve sile – na zemqi je bio U^K, a na nebu NATO.Dakle, Kosovo kao nezavisna dràva posledica je NATOagresije, jednog bezumnog ~ina. Zavr{ni ~in te agresije jesada o~igledan i zato se sada wima ùri, zato }e sve zemqeNATO-a priznati nezavisnost Kosova, a pre svega SAD.Oni za to nisu mogli da se izbore pravnim mehanizmom, aposebno za to nisu mogli da se izbore preko su|ewa Slobo-danu Milo{evi}u. Nisu mogli da dokaù da je bilo etni~-kog ~i{}ewa na Kosovu i Metohiji i Milo{evi}a su ubi-li da ne bi dokazao da su [iptari 1999. godine beàli predNATO bombama, a ne pred Srbima. Ni u jednom sudskom po-stupku do sada nije dokazano da je bilo etni~kog ~i{}ewana Kosovu i Metohiji. Me|utim, oni koji tvrde suprotnosada su u problemu, jer je NATO napravio ratni zlo~in ko-ji ne zastareva, a to je izazivawe i vo|ewe rata bez odlukeSaveta bezbednosti UN. Zbog ~iwenice da takav zlo~in nezastareva i da neka nova vlast u Srbiji moè da ih tuìzbog toga, oni sada predupre|uju stvar i brzo priznaju Ko-sovo kao novostvorenu dràvu, a opravdawe za takvo pri-znawe nalaze u tvrdwi da je bilo etni~kog ~i{}ewa. Beo-grad je albanskom narodu na Kosovu i Metohiji ponudio sveoblike vlasti, maksimalnu autonomiju, sem ~uvawa granicai jo{ nekih ingerencija. Oni su to odbili i sada je stvore-na slika da su oni po jarmom Beograda, vekovima, godinama,{to naravno nije ta~no.

Teroristi~ka dràva u Evropi –– globalisti~ki projekat SAD

Sava An|elkovi}, advokat: Nezavisnost Kosova je tre-nutno najve}a posledica i rezultat globalizacije. Takozva-na globalizacija je zacrtana tako da na ~elu globalizacije,iza we i u woj, stoje odre|ene velike sile na ~elu sa SAD.Po mom mi{qewu, takva globalizacija ne sluì za nekoop{te dobro, ve} za okupirawe onih teritorija koje su wi-ma strate{ki potrebne za ostvarivawe globalnih planova.Globalizacija sluì za prisvajawe resursa ruda, nafte,naftinih derivata u zemqama gde oni smatraju da ih ima igde se mogu otkriti. Dakle, pozadina je vrlo jasna. Najve}ipoligon u Evropi, pod wihovom apsolutnom kontrolom,treba legalizovati da bi opravdali svoju okupaciju i kakobi opravdali bombardovawe. Vode}e svetske sile, koje setako predstavqaju, koje i jesu ekonomski jake, okupirale suUjediwene nacije. Kao {to to ~ine odre|eni mafija{i upojedinim organima upravqawa, tako su i oni vrlo dobrookupirali Ujediwene nacije i Savet bezbednosti i u wimaimaju svoje eksponente koji im privrèno pomaù u ostva-rewu zacrtanih ciqeva.

To zna~i: priznati – ne priznati, dati – ne dati, uzeti –ne uzeti itd. Moje vi|ewe je da ne}e biti nimalo lako i jed-nostavno ponovo vratiti Kosovo i Metohiju u sastav Repu-blike Srbije. Mi smo, pre nego {to se ovo dogodilo, mora-li da to predvidimo i da reagujemo. Nismo reagovali zahva-quju}i ovoj vladi. To se ipak moglo naslutiti, jer je sve bi-lo pripremqeno u zatvorenom krugu, Si-En-En je objavio igotova stvar.

Me|utim, vi{e nije u pitawu samo Si-En-En, ceo svet jeupoznat sa ovim {to se dogodilo. Ja sam ~ovek iz pravnestruke, koji mora da veruje u pravni sistem na kojem su za-snovani odnosi izme|u dràva. Duboko sam uveren da tu-`bom pred Me|unarodnim sudom pravde Srbija moè da



ostvari svoje interese. I pored svih velikih nagovarawa,velike sile nisu uspele da objedine sve evropske dràve uovom svom protivpravnom poduhvatu. To isto se doga|a i uUjediwenim nacijama i zato dràva mora i treba sve dapreduzme kako bi za{titila svoje interese pred Me|una-rodnim sudom pravde i pred Savetom bezbednosti UN. Akoto ne uradimo, smatra}e se da smo “svojim pona{awem mi toprihvatili”. Smatram da protest treba da iskaèmo predsvim me|unarodnim institucijama.

Marionetska vlast Srbije izvr{ila svoj zadatak Dr Mom~ilo Suboti}, istori~ar: Otimawe Kosova i

Metohije predstavqa deo dugo pripremanog plana i ovo jesastavni deo malog svetskog rata koji Zapad na ~elu saSAD, Vatikanom i germanskim blokom dràva, posledwih20 godina vodi protiv Srba i Srbije. Po~elo je okupacijomRepublike Srpske Krajine, a nastavqeno te`wom da se uni-{ti Republika Srpska, i najzad dovelo do otimawa Kosovai Metohije. Time je srpskom narodu i dràvi zadat najteìudarac. Sve ovo je geostrate{ki motivisano, jer Zapad srp-ski narod i Srbiju vidi kao produènu ruku Rusije na Bal-kanu, kao rusku strate{ku zemqu. [ta mi treba da ~inimo?Na takav zlo~ina~ki i politi~ki “realizam” nikada nesmemo da pristanemo. Treba da se saberemo, konsolidujemonacionalnu energiju, ostanemo jevrejski jedinstveni i kom-paktni. Svuda i na svakom mestu treba da isti~emo srpskoKosovo i Metohiju, kao i to da }e ono kad-tad biti vra}eno,ako treba i silom, kao {to je i oduzeto. Treba diplomatskeodnose sa svim dràvama koje priznaju nezavisnost Kosovasvesti na protokolarne, a unutra{wu “petu kolonu”, tj. sveone politi~ke stranke i nevladine organizacije najo{tri-je zakonski sankcionisati. Tako|e, neophodno je da istak-nemo zahtev za integralno re{avawe srpskog pitawa koje jeopet otvoreno, a to zna~i za priznawe Republike SrpskeKrajine i da pruìmo svu mogu}u podr{ku Republici Srp-skoj da se plebiscitom izjasni za samostalnost i prikqu~e-we Srbiji. Drugim re~ima, treba da obustavimo re{avawesrpskog pitawa “na par~e”, koje se pokazalo krajwe neuspe-{no, i krenemo na integralno re{avawe srpskog pitawa.Moè li ovaj zadatak izvr{iti aktuelna vlast u Srbiji?Ne moè. Instalirana od woj prijateqskog Zapada, ona jeizvr{ila zadatak ba{ onako kako je Zapad i hteo.

Samo ujediweno srpstvo moè da vratiKosovo i Metohiju

Prof. dr Petar Milosavqevi} (Pokret za obnovu srbi-stike): Pridruùju}i se apelima srpskih institucija kul-ture, povodom aktuelnih doga|awa na Kosovu i Metohiji,Pokret za obnovu srbistike poziva sve pristalice ideja sr-bistike da neprekidno obave{tavaju da je Kosovo i Meto-hija sastavni deo Republike Srbije. Pokret za obnovu srbi-

stike osnovan je u Pri{tini 1997. godine sa ciqem da ob-novi ideju utemeqenu na vukovskoj tradiciji o srpskom je-ziku, pismu i kwièvnosti. Obnova srbistike je op{tesrp-ski zadatak. Nepokolebqivu re{enost da ̀ ivimo i stvara-mo na Kosovu i Metohiji, zavi~aju mnogih na{ih predaka iìli{tu na{ih prijateqa i saboraca koji hrabro i uz naj-teè bezbednosne uslove i strano vojno prisustvo prosve-}uju i duhovno vaspitavaju mladu generaciju Srba u ju`nojsrpskoj pokrajini, pokazali smo i 2002. godine. Tada smo umanastiru Gra~anica i u Kosovskoj Mitrovici, sa blago-slovom vladike Artemija, nau~nim simpozijumom obeleà-vali petogodi{wicu Pokreta za obnovu srbistike, ali ipre i posle toga, brojnim predavawima u ime srpskih pro-fesora. Pristalice Pokreta za obnovu srbistike i oni ko-ji ìve na Kosovu, kao i oni koji ìve u drugim kolektiv-nim centrima {irom Srbije, i re~ju i delom posvedo~i}eda bez Kosova i Metohije niti moèmo, niti ho}emo. Zatoapelujemo na srpstvo da se ujedini u misli o o~uvawu Koso-va i Metohije kao primewene srpske kulture. Izraàvamozabrinutost za sudbinu Srba i drugih gra|ana na Kosovu iMetohiji koji su lojalni Srbiji. Posebnu brigu izraàva-mo za sudbinu duhovne i kulturne ba{tine Srba na Kosovui Metohiji, za srpske crkve i manastire, i posebno traì-mo da se utrostru~e aktivnosti na wihovoj za{titi.

Pravo sile pobedilo silu prava

Svetozar Vuja~i}, advokat: Okupacija je pobedila, pobe-dilo je pravo sile. Kada kaèm pravo sile, onda mislim daje pravo sile pobedilo silu prava. To sve je, naravno, ura|e-no pod komandnom palicom SAD i Engleske. Sve je otpo~e-lo jo{ 1998. godine, a zavr{ilo se u nedequ 17. februara2008. godine nelegitimnim, nelegalnim i skandaloznim za-sedawem Skup{tine Kosova. Ovakvim ~inom ba~en je podnoge celokupni me|unarodni javni poredak, Poveqa UN,Helsin{ka poveqa, itd. Nadam se da }e jednoga dana Evro-pa, koja je tu odluku i donela na ~elu sa SAD, da se dozovepameti, da }e ponovo da uspostavi pravnu jurisdikciju, da }eda po{tuje me|unarodno pravo i da }e nam, kao {to nam jeKosovo oduzeto, biti i vra}eno. Ishod tu`bi koje bi even-tualno Srbija podnela Me|unarodnom sudu pravde protivdràva koje su priznale nazavisnost Kosova sasvim je jasan,jer bi to bio politi~ki spor. Mogu}e je da bi Me|unarod-ni sud poku{ao da izbegne re{avawe ovog pitawa uz obra-zloèwe da on ne re{ava politi~ka pitawa, i verovatnobi na{li hiqadu i jedan razlog da kaù da oni nisu nadle-`ni. Ja li~no smatram da je ovo najve}e nasiqe u istoriji~ove~anstva posle Drugog svetskog rata. Trenutno mi je je-dina uteha to {to Toma Nikoli} nije pobedio na predsed-ni~kim izborima, jer bi u ovakvoj Srbiji za jedinog krivcabio progla{en narod koji je izabrao Tomislava Nikoli}aza predsednika dràve.



Kasno }e shvatitiOvih dana posledicama progla{ewa i priznavawa Kosova i Metohije bavio se ameri~ki list ““Va{ing-

ton tajms””. Naime, oni navode da }e Kosovo, po svemu sude}i, biti nova suverena dràva, ali ta ““slaba, ve~i-to neefikasna i siroma{na dràvica ne}e biti u interesu SAD””. List upozorava da je OVK bila jedna odprvih teroristi~kih organizacija povezanih sa Al Kaidom i da su weni veterani i simpatizeri sada u vla-di Kosova, gde }e ste}i novi zna~aj. Zapadne obave{tajne agencije su pre 10 i vi{e godina posmatrale obu-~avawe pripadnika OVK u Al Kaidinim teroristi~kim bazama. U tom kontekstu bi pri~e o tome da }e ~i-tav Balkan jednog dana biti ukqu~en u EU trebalo da upla{e stanovnike EU, ocewuje list. ““Kosovo u ovomtrenutku ne moè samo da se odràva, ni ekonomski ni vojno. A mo`da nikada ne}e ni mo}i. Dugoro~ni raz-log da se ~udimo {to je Amerika podràla nezavisnost je ~iwenica da }e ona morati da {aqe svoje vojnikena Kosovo, ~ija nezavisnost podrazumeva stalnu zavisnost od NATO-a i drugih stranih snaga””,, navodi va-{ingtonski dnevnik.

NNedavna odluka Evropske unije o slawu misije “Euleks”na Kosovo i Metohiju, a koja je stupila na snagu u no-}i izme|u 16. i 17. februara 2008. godine, predstavqa

grubo kr{ewe Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, Pove-qe UN i Ustava Srbije u kome eksplicitno stoji da je Ko-sovo i Metohija sastavni deo Srbije. Re~ je o jednostranojodluci koja je doneta bez odobrewa Saveta bezbednosti iligeneralnog sekretara Ujediwenih nacija. Evropska unijanema pravni osnov za slawe misije na Kosmet koji se od1999. godine nalazi pod protektoratom Ujediwenih nacija.Prema tome, bez dono{ewa nove rezolucije od strane UN,Evropska unija ne moè da preuzme kontrolu nad ovom ju-`nom srpskom pokrajinom.

Odlu~uju}i da na Kosovo i Metohiju uputi svoju misiju,a kako to stoji u “Zajedni~koj akciji”, dokumentu o pravnojosnovi za slawe misije, EU se pozvala na Rezoluciju 1244Saveta bezbednosti UN od 10. juna 1999. godine biraju}i onedelove koji woj odgovaraju, odnosno one delove kojima sepredvi|a uspostavqawe “me|unarodnog vojnog i bezbedno-snog prisustva” i “ovla{}uje generalni sekretar UN da uzpomo} relevantnih me|unarodnih organizacija uspostavime|unarodno civilno prisustvo na Kosovu”. Evropska uni-ja je izgleda “zaboravila” na onaj deo rezolucije 1244 u ko-me stoji da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Euleks }e imati {efa misije i policijsku, pravosudnui carinsku strukturu, a ima}e i jedinstveni lanac komando-vawa. Boravak misije bi}e finansiran iz evropskog bu-yeta, a prvih 16 meseci tog anga`mana ko{ta}e, procewujese, 205 miliona evra.

Mada su svi dokumenti Evropske unije o misiji na Koso-vu i Metohiji, od “Zajedni~ke akcije” do “Operativnog pla-na”, statusno neutralni, odnosno konkretno ne spomiwu bu-du}i status Kosmeta, samo slawe misije predstavqa prvikorak u primeni plana Martija Ahtisarija o “nadziranojnezavisnosti”, a koji je doìveo fijasko u Savetu bezbedno-sti UN. U dokumentu “Zajedni~ka akcija” navodi se i deoRezolucije 1244 u kojem se kao “osnovne odgovornosti me|u-narodnog civilnog prisustva u kona~noj fazi” navode “nad-gledawe prenosa vlasti sa prelaznih institucija Kosova nainstitucije uspostavqene u skladu sa politi~kim re{ewem”.

Stupawem na snagu odluke EU o slawu misije na Kosmet,otpo~eo je takozvani “tranzicioni period” od 120 danapredvi|en planom o “nadziranoj nezavisnosti”, tokom kogabi trebalo da se dovr{i prenos nadle`nosti s Ujediwenihnacija na kosovske institucije. Nakon ovog tranzicionogperioda, predvi|eno je da Euleks otpo~ne sa radom i preu-zme svoje nadle`nosti od Ujediwenih nacija. Me|utim, ni-je jasno kako to Evropska unija namerava da te “nadle`no-

sti” preuzme od Unmika, kada Ujediwene nacije nisu done-le odluku o predaji tih nadle`nosti! Na ovo pitawe nikood zvani~nika EU nije dao konkretan odgovor!

U dokumentu “Zajedni~ka akcija” stoji i da se misija EUna Kosovo i Metohiju upu}uje u uslovima kada “na terenupostoji potreba da se spre~i mogu}e izbijawe sukoba, pro-gona i nasiqa” i da }e {ef misije Euleks, Iv de Kermaboni evropski i me|unarodni predstavnik na Kosovu PiterFejt imati izvr{na ovla{}ewa koja }e mo}i da koriste uraznim, svakodnevnim situacijama. Ta ovla{}ewa se poseb-no odnose na oblasti u kojima lokalne vlasti ne mogu da de-luju zbog osetqivosti pitawa, poput ratnih zlo~ina, orga-nizovanog kriminala ili korupcije, te da }e ta ovla{}ewabiti “naro~ito kori{}ena za za{titu srpske zajednice” naKosmetu.

O za{titi srpske zajednice na Kosmetu, odnosno “bri-zi” EU, svedo~e brojni zlo~ini [iptara nad Srbima i dru-gim nealbanskim ìvqem: napad iz februara 2001. godinena autobus kod Podujeva sa kosovske strane granice, kada sualbanski separatisti ubili 12 Srba koji su putovali u Gra-~anicu da bi obi{li grobqa svojih ro|aka, pri ~emu su po-~inioci ovog zlo~ina, pripadnici Oslobodila~ke vojskePre{eva, Medve|e i Bujanovca amnestirani od strane NA-TO-a. Potom, pogrom Srba od 17. marta 2004. godine kada su{iptarski teroristi samo u jednom danu ubili 28 qudi,uni{tili 110 ku}a i 16 pravoslavnih crkava, a preko 3 600qudi je ostalo bez krova nad glavom, uglavnom Srba, ali iRoma i A{kalija. O nasiqu {iptarskih terorista i ne-spremnosti ili nesposobnosti KFOR-a da za{titi Srbe,najboqe svedo~e doga|aji u Gra~anici, Lapqem selu, ̂ agla-vici i Obili}u. Naime, 17. marta, u prepodnevnim ~asovi-ma, iz pri{tinskog naseqa Ajvalija, oko hiqadu naoruà-nih Albanaca krenulo je prema âglavici, Lapqem Selu i



NokautiranoNokautiranome|unarodno pravome|unarodno pravo

•• Evropska unija donela jednostranu odluku bez pravnog osnova u vidu odobrewa Saveta bezbedno-sti UN o slawu misije na Kosovo i Metohiju

PPii{{ee:: JJeelleennaa GGrrbbii}}

Gra~anici, sa namerom da zauzmu ova srpska mesta. Srpskostanovni{tvo u Gra~anici postavilo je prepreke i organi-zovalo barikade na putu prema Pri{tini. Barikada je po-stavqena i u obli`wem selu Ki{nica, iz pravca Gwilana,gde je tako|e do{lo do sukoba sa albanskim ekstremistima.Predstavnici KFOR-a, nakon {to su ̀ ene i deca iz ̂ agla-vice evakuisani u Lapqe Selo i Gra~anicu, sugerisali suSrbima iz Gra~anice da se naoruàju i brane svoje mesto,uz obrazloèwe da jedinice KFOR-a nisu u mogu}nosti daza{tite wihove ìvote od napada albanskih ekstremista.

U Obili}u su albanski teroristi istovremeno i u gru-pama upali u vi{e delova mesta naseqenog srpskim stano-vi{tvom i zapo~eli paqewe ku}a u kojima je jo{ bilo Sr-ba. One koji su poku{ali da pobegnu, Albanci su premla}i-vali. Pripadnici Kosovske policijske slu`be (KPS) ni-su spre~ili akte nasiqa prema srpskom stanovni{tvu iimovini. Tokom ve~erwih ~asova, 18. marta 2004. godine,albanski ekstremisti palili su napu{tene srpske ku}e uObili}u, dok su na policijsku stanicu bacili bombu. Tako|eje spaqena i srpska crkva u centru Obili}a, kao i zgradaambulante. Istog dana, 1 500 Srba iz Obili}a je proterano.

Kada je re~ o pravnom osnovu za slawe misije, predvi|e-no je i da }e se prvo generalni sekretar UN Ban Ki Munoglasiti tzv. tehni~kim pismom u kome }e naglasiti potre-bu hitnog i dubqeg anga`mana EU na Kosovu, a potom bitrebalo da sledi poziv privremenih kosovskih instituci-ja Briselu da preuzmu nadle`nosti u pokrajini, pri ~emu}e ovaj korak biti pra}en deklaracijom kosovske skup{ti-ne o nezavisnosti. Tako }e Kosovo, a ne Srbija, kao doma}inpozvati misiju.

Evidentno je da su, za razliku od nekoliko prethodnihnedeqa, kada se od visoko rangiranih diplomata u EU mo-glo ~uti pregr{t zvani~nih i nezvani~nih izjava o svetloj

budu}nosti Srbije u Evropskoj uniji i “{irom otvorenimvratima” i “ubrzanoj proceduri”, ovih dana ti stavovi po-primili druga~iji ton – jer EU verovatno ni{ta ne}e po-nuditi Srbiji u nedeqama koje slede, pa ~ak ni politi~kisporazum koji je bio na stolu koliko do ju~e. Uloga tog po-nu|enog sporazuma je bila da pomogne izboru Borisa Tadi-}a za predsednika Srbije, kako je to nedavno objasnio jedanvisoki zvani~nik EU koji nije èleo da bude imenovan.

Teritorijalna celovitost dràva utvr|ena je osnovnimdokumentima iz oblasti me|unarodnog prava. Svako kr{e-we me|unarodnog prava mora imati te{ke posledice po pi-tawu stabilnosti ne samo na Balkanu, nego i u ~itavom sve-tu. Politika dvostrukih standarda, odnosno nepostojawejedinstvenog prilaza EU po pitawu re{avawa istih pita-wa u razli~itim regionima sveta, dove{}e do daqe degra-dacije me|unarodnog prava kome je teàk udarac zadat od-lukom EU o slawu misije na Kosovo i Metohiju.



Tajni dokument za prenos nadle`nostiNovinari KiM radia do{li su u posed strogo poverqivog plana za tranziciju i implementaciju nadle-

`nosti sa UNMIK-a na EULEKS misiju i institucije samoprogla{ene dràve Kosovo, koji su sa~inilipripremni tim Evropske unije, Vlada Kosova i UNMIK. Prema internom dokumentu ~inovci UNMIK-a ak-tivno u~estvuju u prenosu ovla{}ewa na misiju Evropske unije.

Ovaj dokument je tranzicioni plan gde UNMIK administracija otvoreno sara|uje sa EULEKS-om u od-uzimawu svojih ovla{}ewa mimo Rezolucije 1244. Tako je recimo pravnik Ernst Kopke, drugi ~ovek u kance-lariji za pravna pitawa i savetnik {efa UNMIK-a Joakima Rikera, zaduèn da ukine vaè}e zakone u eko-nomskom sektoru. Jedan od ciqeva ovog plana je postepeno glasawe ili suzbijawe uticaja koji imaju institu-cije Republike Srbije, kako bi se za{titio suverenitet samoprogla{ene dràve Kosovo.

U dokumentu se precizno navode postupci i vreme preuzimawa institucija i nadle`nosti –– tako je pred-vi|eno preuzimawe {kole Sveti Sava u Bresju kod Kosova Poqa od strane Ministarstva za obrazovawe Ko-sova, a rok za preuzimawe {kole je jun 2008 godine. Ova {kola pripadala je srpskoj zajednici po Uredbi ko-ju je svake godine produàvao {ef UNMIK-a.

EULEKS i Vlada Kosova traè od UNMIK-a da se pripremi uredba za tranziciju javnih i dru{tvenihpreduze}a, kao i da se prona|e wihov naslednik, bez navo|ewa o kome se radi (podrazumeva se da je to VladaKosova), koji preuzima objekte i arhivu preduze}a.

““Implementirajte novu uredbu, pripremite arhivu dru{tvenih i javnih preduze}a i predajte ih”” zahtevase u ovom dokumentu od Kosovske poverila~ke agencije ~ije se ingerencije prenose na Vladu Kosova.

Po{to UNMIK nije imenovao Generalnog revizora, zahteva se od EULEKS-a da to uradi, a naloèno jei stvarawe menaymenta za vra}awe inostranog duga pokrajine Kosovo koji sada vra}a Republika Srbija. Pre-ma ovom dokumentu, ukida se bilo kakva uloga UNMIK-a o popisu stanovni{tva, upravqanu rudnicima i mi-neralima, civilnom vazduhoplovstvu i drugim oblastima.

““Implementirajte novu uredbu, pripremite arhivu dru{tvenih i javnih preduze}a i predajte ih”” zahtevase u ovom dokumentu od Kosovske poverila~ke agencije ~ije se ingerencije prenose na Vladu Kosova.

Po{to UNMIK nije imenovao Generalnog revizora, zahteva se od EULEKS-a da to uradi, a naloèno je i stvarawemenaymenta za vra}awe inostranog duga pokrajine Kosovo koji sada vra}a Republika Srbija. Prema ovom dokumentu,ukida se bilo kakva uloga UNMIK-a o popisu stanovni{tva, upravqanu rudnicima i mineralima, civilnom vazduho-plovstvu i drugim oblastima.

NNa{ ugledni istori~ar Slavenko Terzi} u razgovoruza “Veliku Srbiju” poru~uje da nasilno otcepqeweKosova i Metohije predstavqa tragediju za Evropu i

svet u celini. Smatra da je ovo nastavak procesa stvarawaVelike Albanije i po~etak nove epohe u istoriji ne samoBalkana, nego cele Evrope i sveta po{to }e se pokrenutiprocesi otcepqewa mnogih podru~ja sa nagla{enim sepa-ratisti~kim tendencijama.

•• Kako komentari{ete jednostrano progla{ewe nezavi-snosti Kosova?

Slavenko Terzi}: Nasilno otcepqewe Kosova i Meto-hije predstavqa veliku tragediju za Srbiju i srpski narodu celini. Naravno da ni Srbija, ni Srbi u celini, ne trebanikada da se pomire sa ovim ~inom. Diplomatskim, poli-ti~kim i privrednim aktivnostima, obrazovnim i kultur-nim programima, mora se me|u narodom razvijati svest o to-me {ta Kosovoi Metohija u istorijskom smislu zna~i za sa-da{wost i budu}nost Srbije. Istovremeno, nasilno otce-pqewe Kosova i Metohije predstavqa i tragediju za Evro-pu i svet u celini. Ono je o~igledan dokaz poraza me|una-rodnog prava i poraza celog sistema me|unarodnih odnosakoji je stvaran posle Drugog svetskog rata. Nikada se u mi-ru nije desilo da je deo teritorije jedne suverene zemqe, ko-ja naravno nije izvr{ila agresiju ni na koju drugu susednuzemqu, oduzet na tako brutalan i nasilan na~in. Kao isto-ri~ara, ovo nasilno otu|ivawe Kosova i Metohije me pod-se}a na 1938. godinu, kada su onda{we zapadne zemqe, Veli-ka Britanija i Francuska, jedan deo ~e{ke teritorije, Su-dete, prakti~no nasilno oduzele i predale u ruke nacisti~-koj Hitlerovoj Nema~koj. Ovde je ta paralela vi{e nego ja-sna. Zapadne zemqe, na ~elu sa SAD, nasilno oduzimaju je-dan deo suverene zemqe Srbije i predaju ga u ruke albanskojmawini ili boqe re~eno separatisti~ko-teroristi~komvo|stvu albanske mawine.

Ovo je po~etak jedne nove epohe u istoriji ne samo Bal-kana, nego cele Evrope i sveta. Pokrenu}e se procesi otce-pqewa mnogih podru~ja sa nagla{enim separatisti~kimtendencijama, kojih ima jako mnogo. S druge strane, nasilnooduzimawe Kosova i Metohije je tako|e legalizacija jednogvi{edecenijskog etni~kog ~i{}ewa Srba iz tog dela Sr-bije. Sednica Saveta bezbednosti pokazala je jednu tragi~-nu stvar – da predstavnici velikih sila Francuske, Itali-je, SAD i Velike Britanije neprekidno govore o 1999. go-dini. A te godine se desio veliki zlo~in koje su po~inilete tzv. demokratske zemqe nad jednom suverenom zemqom.Bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN izvr{ena je agre-sija i divqa~ki je bombardovana tada{wa SRJ. Pravo naotimawe Kosova i Metohije oni upravo izvode iz te svojeagresije i perfidno optuùju onda{weg predsednika Sr-bije i Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a da je svojom po-litikom doveo do ovakvog raspleta.

Niko, pa ni sada{wi predsednik koji je prisustvovaosednici SB UN, ne govori o tome da koren nasilnom otce-pqewu leì u projektu Velike Albanije, koji je nastao od-mah posle Berlinskog kongresa 1878. godine. Program Ve-like Albanije koji je nastao u Prizrenu, pisale su upravoonda{we diplomatije Velike Britanije, Austro-Ugarskei Turske.

Nije slu~ajno {to je Turska odmah priznala Albaniju.Prosto je neverovatno da se danas na Balkanu, posle raspa-da jugoslovenske dràve i sada{weg po~etka dezintegraci-je Srbije, crtaju granice kakve su crtane i 1941. godine. Na-silno otcepqewe Kosova i Metohije je trijumf istorij-skog revizionizma koji je krenuo odmah nakon ujediwewaNema~ke, i trijumf istorijskog revan{izma prema Srbiji



Velika AlbanijaVelika Albanijakuca na vrata Evropekuca na vrata Evrope

ZZaa ““VVeelliikkuu SSrrbbiijjuu”” ddrr SSllaavveennkkoo TTeerrzzii}} ggoovvoorrii oo iissttoorriijjaattuuii rreeaalliizzaacciijjii pprroojjeekkttaa VVeelliikkee AAllbbaanniijjee

i Srbima. Samo tim revan{izmom se mogu objasniti dvojnistandardi, koji se, izme|u ostalog, ogledaju u tome {to ni-ko nije reagovao kada je Hrvatska nasilno uni{tila Repu-bliku Srpsku Krajinu i proterala nekoliko stotina hiqa-da Srba, da niko nije reagovao kada je NATO bombardovaoRepubliku Srpsku kada je do{lo do progona Srba iz nekihdelova Bosne i Hercegovine, a da ne govorimo o agresiji naSaveznu Republiku Jugoslaviju.

Prisustvujemo po~etku jedne nove velike istorijskeepohe za koju nisam siguran da }e se zavr{iti na miran na-~in. Priznawe jednog velikog zlo~ina kakvo je etni~ko ~i-{}ewe Srba sa Kosova i Metohije, nije ni{ta drugo negolegalizacija nasiqa i zlo~ina.

Bez preterivawa se moè re}i da su Kosovo i Metohijanastali na progonu velikog dela srpskog naroda sa svojeistorijske, mati~ne zemqe, jer Kosovo i Metohija nisu sa-mo teritorija. Kosovo i Metohija ~ine sr ,̀ okosnicu srp-skog kulturnog i nacionalnog identiteta.

•• Kakav je istorijat projekta Velike Albanije?

Slavenko Terzi}:Isto~no pitawe je otvoreno ustankomu Bosni i Hercegovini 1875. godine. Srbija i Crna Gora suu{le u rat 1876. godine, a rat je zavr{en prvim porazimaonda{we srpske vojske. Srbija je ponovo u{la u rat, drugisrpsko-turski 1877/78. godine. Srpska vojska je, zahvaquju}iRusiji koja je u{la u rat sa Turskom, oslobodila svoje ju`nedelove: Ni{ki, Topli~ki, Pirotski, Vrawski okrug. Tadaje srpska vojska stigla i na Kosovo, stigla je do Gra~anice.

Me|utim, austrougarska diplomatija je vrlo brzo upozo-rila sve velike sile, pa i Rusiju, da ne}e dozvoliti bilo ka-kvo {irewe srpske dràve, ne samo preko Drine i u pravcuRa{ke oblasti, odnosno onda{we turske administrativno-upravne oblasti Novopazarskog sanyaka, ve} i u pravcu Ko-sova i Metohije. Srpska vojska se povukla. Nakon oslobo|e-wa jednog dela srpskog naroda, priznavawa nezavisnostiSrbije i Crne Gore i stvarawa autonomne kneèvine Bu-garske, Austrougarska, Velika Britanija i Turska su seupla{ile ja~awa slovenskog uticaja na Balkanu i stvorilesu projekat Velike Albanije. Projekat je tada predvi|ao daautonomna Albanija u okvirima Otomanskog carstva obu-hvati ~etiri vilajeta – Bitoqski, Skadarski, Jawinski iKosovski. Kosovski vilajet je obuhvatao Ra{ku oblast, Ko-sovo i Metohiju i Skopsko-tetovsku oblast. Kosovski vila-jet koji je formiran tek 1877. godine, bio je samo jedan odvi{e desetina vilajeta Otomanskog carstva. Nije predsta-vqao nikakav vid autonomije Albanaca.

Naprotiv, u Kosovskom vilajetu 1912. godine, u trenutkuoslobo|ewa stare Srbije, Albanci su ~inili mawinu u od-nosu na Srbe i ostale Slovene. Ali taj san o ~etiri vilaje-ta je ostao ciq Velike Albanije u celom periodu od Prvogdo kraja Drugog svetskog rata. Godine 1941. taj san je dobrimdelom bio i ostvaren nacisti~ko-fa{isti~kom okupaci-jom, ru{ewem Jugoslavije, a onda i okupacijom delova dana-{wih teritorija Srbije, Crne Gore, Makedonije i Gr~ke.

Progla{ewe Kosova i Metohije za nezavisnu dràvu uizvesnoj meri podse}a na nacisti~ko-fa{isti~ko pripaja-we Kosova i Metohije Albaniji 1941. godine u okvirimaVelike Albanije. Samoprogla{ewe nezavisnosti u Pri-{tini i priznawe od jedne grupe vode}ih NATO zemaqa naizvestan na~in predstavqa nastavak procesa stvarawa Ve-like Albanije.

Prvi presedan, kada je NATO izvr{io agresiju na Sr-biju da bi “re{io” mawinsko pitawe, doveo je do drugogpresedana – progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije.Biv{i ameri~ki dràvni sekretar Henri Kisinyer bio jeu pravu kada je u Pragu oktobra 1998. godine rekao kako }e

izgledati svet ako NATO sutra bude vojno intervenisaosvuda gde postoji problem mawina.

•• Kako se taj projekat Velike Albanije moè reflektova-ti na Pre{evo, Bujanovac i Medve|u, obzirom da su {ip-tarski separatisti i teroristi ve} najavili da Srbijamoè da o~ekuje i daqe {irewe i osvajawe svoje terito-rije?

Slavenko Terzi}: Dakle, oktobra meseca 1998. godine uTirani je Albanska akademija nauka objavila platformu zare{ewe albanskog nacionalnog pitawa. U toj platformiskup{tine Albanske akademija nauka, u ~ijem radu su u~e-stvovali i predstavnici albanske inteligencije iz Pri-{tine, Tetova i Skopqa, se vrlo jasno kaè da èle ujedi-wewe svih delova albanskog naroda.

Kada je re~ o Kosovu i Metohiji, zastupali su tezu da jeovo sada{we Kosovo i Metohija zapravo tvorevina srpskepolitike, a da navodno istorijsko Kosovo obuhvata i delo-ve dana{we Vrawske kotline, koje oni nazivaju “isto~noKosovo”, {to je pojam koji sam prvi i jedini put sreo samou toj platformi. “Isto~no Kosovo” je zapravo Vrawska ko-tlina, odnosno Pre{evo, Bujanovac i Medve|a.

Oni govore i o “ju`nom Kosovu”, a “ju`no Kosovo”su Ku-manovo, Skopqe i Tetovo. Govore i o “zapadnom Kosovu”, ato su delovi dana{we Crne Gore – Plav, Gusiwe i Roàje.Stoga je o~igledno da oni èle stvarawe tog izmi{qenog,tzv. istorijskog Kosova, koje nikada nije ni postojalo kaotakvo, i neskriveno kaù da sedi{te tog “istorijskog Ko-sova” treba da bude u Skopqu. Jer, Skopqe je navodno biloprestonica anti~ke provincije Dardanije. A ako ste pri-metili, pre nekih godinu-dve u Pri{tini je nastala jednanova partija koja se zove Demokratski savez Dardanije.Predsedenik te partije je biv{i predsednik Skup{tineKosova i Metohije Neyad Daci. Po{to oni konstrui{u te-ze o nekakvom direktnom ilirsko-albanskom kontinuite-tu, iako to nikad nau~no nije dokazano, ja se ne bih iznena-dio ni ako bi se ime ove samoprogla{ene srpske pokrajinepromenilo u Dardanija.

R. V. S.



UUrazgovoru izme|u politi~kog direktora Ministar-stva spoqnih poslova Slovenije, Mitje Drobni~a, inajvi{ih predstavnika State Departmenta u Va{ingto-

nu, od 24. decembra 2007. godine, a koji je nedavno obeloda-wen u novinama “Politika” i qubqanskom “Dnevniku”,SAD su Sloveniji naredile da, kao aktuelni predsedavaju-}i EU, prva prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Ame-ri~ki sagovornici su tom prilikom Drobni~u dali “uput-stva” za slovena~ko predsedavawe EU, odnosno zahteve kojise odnose na pitawa Kosova, Bliskog istoka i Kavkaza, kaoi {ta i na koji na~in treba da bude zapisano u deklaracijikoju }e u junu u Sloveniji proizvesti susret na vrhu izme|uEvropske unije i SAD.

Dokument sa oznakom VWA070767, a ~iju verodostojnostsu potvrdile neimenovane slovena~ke diplomate, potvr|u-je da se Drobni~, u prisustvu slovena~kog ambasadora uSAD Samuela @bogara, susreo sa predstavnicima ameri~-kog Saveta za nacionalnu bezbednost, Danijelom Fridom(pomo}nikom ameri~kog ministra spoqnih poslova, Kon-dolize Rajs), wegovom zamenicom Rozmari Di Karlo i zame-nicom direktora ameri~ke bezbedonosne agencije, YuditEnsli. Danijel Frid je tom prilikom naglasio da je gene-ralni sekretar UN Ban Ki Mun u te{koj situaciji i podpritiscima Rusije, ali da }e mu SAD pomo}i da taj problemre{i, kao i da SAD imaju garancije da on ne}e ograni~ava-ti nameru Evropske unije da po{aqe svoju misiju na Kosovo.

“SAD }e pomo}i generalnom sekretaru UN u slu~aju po-te{ko}a sa Rusijom, a Slovenija mora unutar EU izdejstvo-vati {to skorije upu}ivawe misije”, naveo je Frid. Frid jeodluku o slawu misije EU na Kosovo ocenio kao va`nu ismatra da se u pogledu wene pravne utemeqenosti ne trebaobazirati na izjave i kritike zvani~nika Srbije i Rusije.

[to se ti~e priznavawa nezavisnosti Kosova, DanijelFrid je rekao da ne treba brinuti, podstakav{i Slovenijuda, u fazi priznavawa, prva prizna nezavisno Kosovo, {tose i dogodilo. On je dodao da }e SAD priznati dràvu Ko-sovo me|u prvima i da }e nezavisnost biti progla{ena u do-govoru sa EU i Amerikom. Naglasio je da }e sa~ekati krajpredsedni~kih izbora u Srbiji, pri ~emu je SAD vi{e u in-teresu da bude izabran Boris Tadi}, a ne Tomislav Niko-li}.

Rozmari Di Karlo je istakla, kako stoji u dokumentu, da“ima smisla” da se sednica Skup{tine Kosova, na kojoj bise usvojila deklaracija o nezavisnosti ove srpske pokraji-ne, odrì u nedequ, kako “Rusija ne bi imala vremena za sa-zivawe Saveta bezbednosti UN, a u me|uvremenu bi ve} do-{lo do prvih priznavawa”.

Frid je rekao i da SAD, upravo sa “Kosovarima” pravinacrt wihovog ustava, da je situacija na terenu na Kosovu

“ugodna” i da se Amerika nada da “Kosovari” ne}e izgubitipoverewe u sebe, jer bi time i Amerika izgubila svoj uti-caj. Ameri~kim sagovornicima Drobni~ je objasnio slove-na~ko vi|ewe da }e koordiniranom, jednostranom progla-{ewu Kosova slediti ranija priprema zakqu~aka zasedawaministara spoqnih poslova EU.

Istovremeno, predstavnici Amerike su preporu~ili dasporazum EU sa Srbijom bude potpisan pre deklaracije onezavisnosti Kosova.

Slovena~ko Ministarstvo spoqnih poslova: Neovla{}eno objavqivawe

Slovena~ko ministarstvo spoqnih poslova izdalo je uslovena~kom “Dnevniku” i beogradskoj “Politici” saop-{tewe kojim reaguje na neovla{}eno objavqivawe inter-nog dokumenta ovog ministarstva. Tim povodom je mini-starstvo pokrenulo aktivnosti za utvr|ivawe pravih uzro-ka i pozadine objave ovog dokumenta, ali i odredilo inter-nu istragu i dodatno poo{trilo pristup informacijama usvom kompjuterskom sistemu.

Ministarstvo razmi{qa i o “nekim promenama u nor-mativnim merama u vezi sa pristupom dokumentima” ovogministarstva.

Istovremeno, Ministarstvo spoqnih poslova Sloveni-je je pozvalo na savetovawe i slovena~kog ambasadora uSAD, Samuela @bogara.



Kako gazda kaè!Kako gazda kaè!AAmmeerriikkaa iimmaallaa pprriipprreemmqqeenn sscceennaarriioo

zzaa jjeeddnnoossttrraannoo pprrooggllaa{{eewwee nneezzaavviissnnoossttii KKoossoovvaa

•• SAD naredila Evropskoj uniji kako da se pona{a prema nezavisnosti Kosova, daju}i in-strukcije za slovena~ko predsedavawe EU i ““pozvale”” Sloveniju da prva prizna nezavi-snost Kosova i Metohije


KKada se na jednom mestu okupi vi{e od milion qudi daizrazi svoje neslagawe sa otimawem dela teritorije,i to ne bilo kog dela, ve} kolevke vere, kulture, isto-

rije i tradicije, normalno je o~ekivawe da }e se na takvomskupu pojaviti i predsednik dràve i obratiti se narodu.I dok bi se u bilo kojoj drugoj zemqi javnost iznenadila izapawila ako se predsednik ne bi pojavio, u Srbiji se to io~ekivalo. [tavi{e, Boris Tadi} je jedini predsednik ko-ji bi za~udio svoje gra|ane kada bi uradio ne{to logi~no iispravno. Naàlost, jo{ uvek nismo imali priliku da se~udimo. Trebalo bi ga i razumeti, jer kako da govori o od-brani Kosmeta koji nam otimaju SAD i EU, a da se pritomzalaè za bezuslovnu saradwu sa wima? I dok je Tadi} sakolegom iz, po stavu koju je zauzela, prijateqske Rumunijesvodio utiske sa nedavnog susreta u Beogradu, kao da za tonije mogao da odabere bilo koji drugi dan, ostali koji su pofunkciji bili du`ni da se obrate prisutnima, me|u kojimaje naravno bio i Tomislav Nikoli}, to su i u~inili. Pred-sednici Vlade Srbije i Republike Srpske, Vojislav Ko-{tunica i Milorad Dodik pojavili su se pred okupqenimsvetom, istrpeli neugodna dobacivawa i zvi`duke mladihqudi (Dodik je ne{to gore pro{ao) koje su stariji umiri-vali re~ima da nije ni vreme ni mesto za to. Smeli predsed-nici su na kraju svojih govora dobili i zasluèni aplauz.

Ali, iako je Boris Tadi} zaboravio svoj narod, mnoginisu zaboravili wega! Na velikom platnu koje se “pojavi-lo” u dru{tvu petnaestak zastava DSS-a, na predwoj stranije istaknut predlog da se uhapse Tadi}, Ta~i i Nata{a Kan-di}, a na pole|ini je stajalo i obrazloèwe ove zamisli:TADI]+TAÎ+NATA[A KANDI]=SAMOVOQNOKOSOVO. Najbrojnije su bile zastave Srbije i Srpske ra-dikalne stranke, a vi|ene su i zastave Gr~ke, Rusije, kao iparola “Rusijo, pomozi”, a u blizini bine videla se i zasta-va Nove Srbije. Vijorilo se i desetak zastava “Obraza”, ~i-ji su aktivisti istakli da ̀ ele “vojsku sa obrazom”. Bilo jei pregr{t zastava mnogih fakulteta u Srbiji. Mogle su sepro~itati i poruke kao: “I raspeto nam Kosovo veli, osta-nimo vazda celi”. Srbi iz Gora`devca, uz parole “Gora`de-vac srce Srbije” i “Ubijaju nam decu, otimaju nam zemqu”,podsetili su one koji su mo`da i zaboravili da su u tom se-lu {iptarski teroristi mu~ki ubili 2 srpska de~aka, Iva-na i Panteliju.

U masi smo primetili gospo|u Milicu Ani~i} koja jedo{la u Beograd iz Ciriha, kako bi dala podr{ku napa}e-

nom srpskom ̀ ivqu na Kosovu i Metohiji. “Odluka zverskeEvrope, koju sam nekada izuzetno po{tovala i cenila wenahri{}anska bogatstva, da na taj na~in srpsku zemqu beso-mu~no predaje u ruke terorista, ujedno predstavqa wenusmrt i pobedu Orijenta. Naàlost, me|u wima je i Francu-ska, zemqa kojoj sam se, kao i mnogi Srbi, na Kalemegdanuzakliwala na vernost. Sada se stidim {to sam to radila.Hvala Rumuniji, [paniji i svim qudima u svetu koji u ovom~asu grcaju i zajedno sa nama èle da Kosovo i Metohijuostane, kao {to je odvajkada i bilo srpsko”, sa suzama u o~i-ma rekla je gospo|a Milica. Wena drugarica Jelica Ro|e-novi}, koja je rodom sa Kosova i Metohije, kazala je da je jo{sveti Sava upozorio na ono {to nam se danas de{ava, na mr-`wu prema pravoslavqu i na{em narodu, ali nije imao koda ga slu{a! “O toj mr`wi govori svaka freska u Gra~ani-ci, Visokim De~anima, Pe}koj patrijar{iji, re~ju – u sva-kom manastiru na Kosovu i Metohiji. Naàlos, tu vekovnumr`wu koja je pozadina ove tragedije koja je zadesila srp-ski narod, niko od srpskih zvani~nika ili medija ne nazi-va pravim imenom, naprotiv – jedan ba~eni kamen i jedan



Srbija Srbija je ustala!je ustala!MMiittiinngg nnaa kkoommee ssee bbooll pprreettvvoorriioo uu ssnnaagguu ssrrppsskkoogg nnaarrooddaa

•• Na platou ispred Doma Narodne skup{tine, 21. februara odràn najve}i i najva`niji mitingkoji je Srbija ikada videla –– miting otpora secesiji Kosova i Metohije od strane {iptarskihterorista, ali i miting odlu~ne podr{ke Srbima koji su ostali na vekovnoj srpskoj zemqi

•• Posebno negativnu ulogu imala je ve}ina srpskih medija koji su uradili sve da, zbog malobrojnihkoji su demolirali i zapalili pojedine ambasade i brojne objekte, predstave ovaj miting kao~in divqa{tva, a ne kao ono {to je on zaista bio –– miting srpske sloge, nade i odlu~nosti dase sa~uva Kosovo i Metohija

PPii{{uu:: JJeelleennaa GGrrbbii}} ii SSrr||aann TToommii}}

razbijeni prozor izjedna~avaju sa gubitkom Kosova! To jevelika sramota. Sve dok budemo imali one koji se sluè sa-mo re~ima i one koji se sluè skrivenim znacima, a da pritom ne razumemo i ne nastojimo da doku~imo te znake, mi }e-mo srqati u tragediju”, zakqu~ila je Jelica.

Kosovo je srce Srbije!

Miting je otpo~eo intonirawem dràvne himne “Boèpravde”, nakon ~ega se prisutnima obratio predsednik Vla-de Republike Srbije Vojislav Ko{tunica.

Premijer Srbije svoj govor je zapo~eo pitawem da liima nekog od prisutnih ko nije sa Kosova a da Kosovo nijewegovo, na {ta se iz vi{e od milion grla zaorilo kao izjednog: “Nema!” Ko{tunica je rekao da nam silnici poru~u-ju da }e nam biti boqe ako se odreknemo sopstvenog pore-kla, ali da Srbi nikada na to ne}e pristati.

Kao naredni govornik najavqen je zamenik predsednikaSrpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, {to je pro-pra}eno nezapam}enim aplauzom i ovacijama svih prisut-nih. Nikoli} je poru~io da ovim skupom Srbija polaè ko-sovski zavet i zakleo se, u ime svih onih koji misle kao ion, da se ne}e smiriti dok Kosovo i Metohija ponovo ne bu-du pod kontrolom Srbije. “Dok ̀ ivimo peva}emo: Kosovo jesrce Srbije”, rekao je Nikoli} na kraju svog izlagawa kojesu okupqeni u celini pratili skandirawem.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik istakao jeda ta republika ne priznaje nezavisnost Kosova: “VolimSrbiju koja zna {ta ho}e, a ova Srbija ho}e da Kosovo osta-ne u Srbiji”, poru~io je Dodik. Eminentni pozori{niumetnici Nenad Jezdi}, Ivana @igon i Nata{a Tapu{ko-vi} razgalili su srca prisutnih, a mnogima su potekle i su-

ze. Narodu su se obratili i najpoznatiji srpski “brendovi”Emir Kusturica, Dejan Bodiroga i Novak \okovi}. EmirKusturica je u nadahnutom govoru rekao da su se “mi{evikoji bi da kosovski mit pot~ine holivudskom mitu zavukliu mi{je rupe”. Dejan Bodiroga je odigrao mnogo va`nihutakmica za svoju i na{u zemqu: “Srbija igra najva`nijuutakmicu. Da bismo pobedili moramo da pokaèmo jedin-stvo i slogu kao nikada do sada”, poru~io je proslavqeniko{arka{ki reprezentativac. Novak \okovi}, ina~e po-reklom sa Kosova i Metohije, obratio se okupqenima pre-ko video-linka: “Te{ka mi je cela ta situacija, Kosovo jeSrbija i tako treba zauvek da ostane”, sa setom u glasu re-kao je Nole.

Protest je nastavqen mirnom {etwom do Hrama SvetogSave, ispred kojeg je moleban za spas Srba sa Kosova i Me-tohije odrào wegovo preosve{tenstvo, vladika crnogor-sko-primorski Amfilohije Radovi}.

Reporteri “Velike Srbije” su, na putu ka Hramu, razgo-varali sa qudima u masi. Pitali smo ih kakvo je wihovo vi-|ewe ovog narodnog skupa i uop{te situacije vezane za Ko-sovo i Metohiju. Vlada Mitrovi} iz Beograda istakao je daovaj veli~anstveni skup, koji je po prvi put ujedinio srpskinarod, samo pokazuje da je Srbija ustala i da srpski narodni po koju cenu ne}e pristati na besomu~no otimawe srpskekolevke – Kosmeta. Wegova supruga Milica nam je rekla daje, kada vidi toliki svet, pre svega Srbe okupqene na jed-nom mestu, istovremeno obuzima i seta, ali i nada u boqesutra i u ispuwewe zakletve koju je gospodin Nikoli} dao.Mira Tomi}, medicinska sestra iz Zemuna ovako je doìve-la ceo doga|aj: “Mislim da je ovaj skup impozantan, ali sma-tram da je mnogo zna~ajnije za Srbe to {to smo se po prviput u ovolikom broju sakupili na molitvi, jer samo uz Bo-ìju pomo} moèmo istrajati”.

Qiqana Petrovi} iz Beograda negativno je prokomen-tarisala “hitan” odlazak Borisa Tadi}a u Rumuniju, ista-kav{i da je velika sramota to {to predsednik Srbije nijeu ovom sudbonosnom trenutku sa svojim narodom:

“Smatram da je on jedna velika kukavica jer nije imaohrabrosti da gra|anima pogleda u o~i nakon {to je obe}aoda }e wegovi prijateqi sa Zapada podràti Srbe, samo akoon pobedi! To, kao {to smo se uverili, je velika la .̀ Tre-balo bi da ga je sramota”, izri~ita je bila Qiqana.

Pribliàvaju}i se Hramu, nai{li smo na baku JelicuPetrovi}, koja je u pratwi unuka do{la pred Skup{tinu dau~estvuje u poruci koju Srbija {aqe svetu – da Srbi nika-da ne}e zaboraviti Kosovo i Metohiju, niti svetlost Pe}-ke patrijar{ije.

Pojedini mediji su imali posebno prqavu ulogu u degra-dirawu veli~ine i zna~aja ovog masovnog narodnog skupa,poput “nacionalne televizije”, kojima je paqewe ambasadaonih zemaqa koje su svojim brzopoteznim priznawem neza-visnosti Kosova pokazale da su neprijateqski nastrojeneprema Srbiji i wenim gra|anima, ve}i zlo~in od otimawaKosova i Metohije i na~ina na koji su {iptarski terori-sti i ubice do{li u poziciju da jednostrano proglase neza-visnost ove ju`ne srpske pokrajine.

Ali yaba im je – Srbija je ustala!



ProvokatoriUtisak o ovom veli~anstvenom, mirnom protestu, pokvario je neznatan broj demonstranata koji su demo-

lirali i zapalili ambasade SAD, Hrvatske, Turske, Albanije i Kanade, kao i mnoge objekte po gradu, od ko-jih su neki i opqa~kani. Tome su umnogome doprineli mladi}i koji su tokom {etwe ka Hramu Svetog Save,delili letke sa porukama da se bojkotuju strane banke i operateri (a isto ve~e je razbijena Rajfajzen ban-ka). Pro~itav{i letak, jedan ~ovek je momku od koga ga je dobio rekao: ““Ti mora da si tadi}evac””, nakon ~e-ga se ovaj glasno nasmejao, neuverqivo poku{avaju}i da sakrije da je prozret.

HHiqade i hiqade qudi hrlilo je ka svetom mestu, hi-qade i hiqade qudi sa bolom na licu, sa nadom u sr-cu. Mir ispred Hrama Svetog Save. Pale se sve}e u

Hramu i na platou svetiwe, pale se sve}e u Kara|or|evomparku i okolnim ulicama. Sve plamti, kao da se nebo otvo-rilo. Nekoliko stotina hiqade qudi u ti{ini se moli zaspas srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Za rodnu grudu!Za svetu zemqu! Za kolevku srpstva! Gori u srcima ̀ eqa dase molitvom ugu{i patwa, da snagom molitve utihne ne-pravda, da se sa~uva du{a srpsko – Kosovo i Metohija. Jerbilo je, jeste i bi}e Srbija!

Nakon sluènog molebana po blagoslovu patrijarhasrpskog gospodina Pavla, nadahnuto je besedio mitropolitcrnogorsko-primorski Amfilohije:

– Evo nas stojimo pred ovom svetiwom, stojimo pred li-cem ìvoga Boga i pred licem pravde wegove. Stojimo ov-de i pred licem na{ih predaka svetih, pred licem veliko-

mu~enika kosovskog Lazara, velikomu~enika Stefana De-~anskog. Stojimo ovde u ovom presudnom istorijskom tre-nutku prizvani da posvedo~imo i Bogu i qudima, da posve-do~imo svima zemaqskim narodima i da ponovo kaèmo ipotvrdimo ko smo i {ta smo. Sada ponovo znamo da smo misvi Kosovci, da nam je kolevka na{a i na{eg naroda i me-sto na{eg ro|ewa Kosovo i Metohija. Svedo~imo da smo naKosovu upisali sebe me|u zrele istorijske narode, da smokroz wega i preko wega ugradili sebe u temeqe one ~asneEvrope i sveukupnoga ~asnog bo j̀eg sveta i zemaqskih na-roda. Kada to kaèmo ovde pred licem ìvoga Boga i predlicem svetoga Save, na{eg duhovnog oca, u kome se na{a du-{a srela i opredelila za Hrista Boga i za ve~nu boìjupravdu, onda zna~i da za nas Kosovo i Metohija nisu geogra-fija jednog prostora, ve} topografija ìvotnog smisla iopredeqewa. Budi nam i sad svedok, Hriste Boè na{, ve-likomu~eni~e kosovski Lazare i sveti Savo, da se nipo{to



Srbija je vernaSrbija je vernakosovskom zavetukosovskom zavetu

UU BBeeooggrraadduu uu ~~eettvvrrttaakk 2211.. ffeebbrruuaarraa iisspprreedd HHrraammaa SSvveettoogg SSaavvee ooddrr`̀aann vveellii~~aann--ssttvveenn mmoolleebbaann zzaa ssppaass ssrrppsskkoogg nnaarrooddaa ii KKoossoovvaa ii MMeettoohhiijjee

•• ““Ako je da ìvimo –– da ìvimo u slobodi, ako je da umremo –– da umremo za slobodu, ne samo zasvoju i svoga Kosova i Metohije, nego za slobodu svakog ~asnog ~oveka i svakog ~asnog naroda naovoj zemqi. Neka Gospod vrati razum mo}nicima koji danas svojim odlukama sramote svoje na-rode, gaze}i pravdu i po{tewe, a nama neka Bog podari vernosti svom kosovskom zavetu,”” –– po-ru~io je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, sa ovog najdostojanstvenijeg skupakoji je Srbija ikada videla

ne smemo odre}i Pe}ke patrijar{ije i mo{tiju svetih ar-hiepiskopa srpskih koji su najsvetija, najmo}nija tapija jed-nog naroda i wegove postojanosti, da se ne moèmo odre}i,kao narod koji ima svoje mesto pod suncem, od Boga datogsvetog }ivota, svetoga kraqa, velikomu~enika Stefana De-~anskog. Neka nam i sada i uvek svedok bude glava Lazareva,da je tvrda na{a vera pred Bogom i pred qudima. Sada namje majka Jugovi}a svima majka. “Nemoj, sine, govoriti krivo,ni po babu ni po stri~evima”, nemoj mo}ni~e savremeniovog sveta, govoriti ni po babu ni po stri~evima, no popravdi Boga istinoga. A na{a sestra, svih nas, jeste Kosov-ka devojka. I sad nas vitez Obili} pita – ko je vera a ko jenevera.

Evo ga pred nama i vo`d Kara|or|e i wegov potomakAleksandar Kara|or|evi} da bi potvrdili da je ~ovek, daje narod ni{tavan bez slobode i bez svoga dostojanstva. ̂ u-jemo i kosovski zavet kosovskog zavetnika Wego{a sa Lov-}ena. Kosovo je grdno sudili{te i danas na Kosovu se sudii nama i Albancima, i Amerikancima, i Englezima, iFrancuzima koji se danas odri~u svoga Viktora Igoa, odri-~u se Fran{a Deperea, odri~u se svoga De Gola. U ovom tre-nutku i pred ovakvim svedocima moramo da ujedinimo svojasrca i narodnu voqu da svi jednim ustima i jednim srcem ka-èmo svetu, i ne samo ovog trenutka, nego i sutra i preko-sutra, i dok nas bude bilo, i dok bude posledweg potomkaovoga naroda, da kaèmo da je Kosovo na{a zenica, srce na-{eg srca, da je Kosovo na{ sveti grad Jerusalim i da se miwega kao svoje du{e i sudbine svoje ne moèmo odre}i, ni uovom zemaqskom ìvotu, niti u onom boìjem i neprola-znom.

Moramo odràti, bra}o i sestre, srpske stope na Koso-vu i Metohiji, mestu stra{nom na kom smo stvoreni kao na-rod, kao boìji narod. Kosovski zavet predaka nosimo u se-bi kao predawe, znaju}i da je izgubqeno samo ono ~ega se od-reknemo. I zbog toga smo mi istorijski narod, zato {to nasje malo po broju i {to ne moèmo da upravqamo op{timokolnostima istorijskih zbivawa u savremenom svetu, da neodustanemo od toga {to smo veliki po svom karakteru i posvom istorijskom zvawu i prizvawu. Kosovo ni za nas, ni zabilo koga u svetu, ne sme da bude re~ zaborava. Kaù nam da-nas oni koji bi hteli da nas ispi{u iz istorije, izbri{uoduzimaju}i Kosovo, da je Kosovo jedinstveni slu~aj. Jeste,ta~no, Kosovo jeste jedinstven slu~aj i po svojoj sudbini,ali je jedinstveni slu~aj po onome {to rade sa wim, {to bihteli da rade mo}nici ovog sveta na po~etku 21. veka.

Ono {to se danas poku{ava uraditi sa Kosovom, to mo-è samo da se doga|a u vremenima okupacija, vremenima ti-ranija i nasiqa. Kako objasniti da u jednom vremenu zrelog~ove~anstva koje ima svoje Ujediwene nacije, svoj Savetbezbednosti, koje ima svoje me|unarodno pravo i konvenci-je u koje se zakliwe zakliwu}i se u qudska prava, kako obja-sniti da to, ta prava i ta pravda, vaì za svaki kraj na ze-mqi, za svaki narod, za svaku dràvu, samo ne vaì za Koso-svo i Metohiju? Jeste Kosovo jedinstveno i sudi se na wemusvim dràvama na{eg vremena. Danas, bra}o i sestre, jedno-strana i na silu nametnuta re{ewa znak su moralne rasla-bqenosti i nemo}i, a ne snage, znak poverewa u silu kaokrajwi metod razre{ewa qudskih sukoba i konflikata, ane u Boga i boìju i qudsku pravdu na kojima svet po~iva.

Zna sve ovo i Amerika i Evropa, ali ne znaju wihovivlastodr{ci. Mi toj Evropi pripadamo od samog po~etkasticawa svoga samosaznawa, svoje zrelosti istorijske i ̀ e-limo zajednicu sa wenim narodima u dostojanstvu i jednako-sti. Ali, ako je cena koju Evropska unija, kao interesna za-jednica, traì da se odreknemo sebe, svog istorijskog se}a-wa, kosovskog zaveta koji je po svojoj prirodi novi zavet za-pe~a}en ne mastilom, nego krvqu jendog naroda, dostojan-stva me|unarodnog poretka na kome po~iva svet izronio iztragedije Drugog svetskog rata, mi ne pristajemo kao narod.Nikada nismo pristali i do cara Lazara i posle wega. Do1941. godine i do danas nismo pristali na takvu ucenu i natakav poziv da pogazimo ne samo svoje dostojanstvo, negopravdu koja drì zemqu i gradove, da pogazimo dostojanstvosvih dràva i naroda ovoga sveta – to mi sebi dozvoliti ne-}emo. I danas smo ovde iz istog svetog razloga da branimo~ast i obraz, slobodu sebi, dostojanstvo ne samo svoje, ve} idostojanstvo poniène Evrope. Nikada Evropa nije bilaponiènija nego danas, nikada Sjediwene Ameri~ke Drà-ve nisu bile poniènije nego {to su danas ponizile samesebe takvom nepravdom, takvim nasiqem nad jednim ~asnimnarodom i nad wegovim dostojanstvom.

Stoje}i pred Bogom, pred svetiwom, uspravimo se i kao{to je to re~eno 1941. godine i zapisano kao na{e oprede-qewe, to je kosovsko opredeqewe – ako je da ̀ ivimo, da ̀ i-vimo u slobodi, ako je da umremo, da umremo za slobodu, nesamo za svoju i svoga Kosova i Metohije, nego za slobodu sva-kog ~asnog ~oveka i svakog ~asnog naroda na ovoj zemqi. Ne-ka Gospod vrati razum mo}nicima koji danas svojim odluka-ma sramote svoje narode, gaze}i pravdu i po{tewe, a namaneka Bog podari vernosti svom kosovskom zavetu, svomequdskom i narodnom dostojanstvu, vernosti svetim }ivoti-ma arhiepiskopa pe}kih, svetoga kraqa Stefana De~ansko-ga i svetog velikomu~enika kosovskog Lazara. Wihovimmolitvama, Gospode, ukrepi narod ovaj u pravdi i svakomdobru i prosveti sve qude i narode da ̀ ive u pravdi i u mi-ru i u boìjoj milosti.

I Pe}ka patrijar{ija, i Visoki De~ani, i Gra~anica iSveti Arhangeli, i De~ani... i sve sveto srpsko be{e tu...umolitvi, u du{ama srpskim. Srbija je dala zavet. Dok ̀ ivi-mo kao narod, Kosovo je Srbija!

R. V. S.



““Kradu mi pam}ewe,Skra}uju mi pro{lost,Otimaju vekove,Yamijaju crkve,Araju azbuku,êki}aju grobove,Izdiru temeq,Razme}u kolevku””

PPoslanik Srpske radikalne stranke Elena Boì}-Ta-lijan boravila je krajem februara na Kosovu i Meto-hiji. Za vreme trodnevne posete ju`noj srpskoj pokra-

jini, Boì}-Talijan je obi{la nekoliko povratni~kih se-la u Metohiji, Sirini}ku ̀ upu, kao i manastir Visoki De-~ani. Na kraju svoje posete Kosovu, poslanici Srpske radi-kalne stranke, Elena Boì}-Talijan i Zvonko Mihajlo-vi}, odràli su 25. februara u Medija centru u âglavicikonferenciju za novinare na temu “Zbog ~ega {ef UN-MIK-a Joakim Riker treba da bude smewen”.

Redakcija “Velike Srbije” prenosi najva`nije porukekoje su poslanici Srpske radikalne stranke uputili srp-skom narodu na Kosovu i Metohiji, kao i svim gra|animaSrbije.

Na po~etku konferencije, prisutnim novinarima obra-tila se gospo|ica Elena Boì}-Talijan: “Srpska radikal-na stranka ne}e prihvatiti protivpravno progla{enu ne-zavisnost Kosova i Metohije. Traìmo po{tovawe me|u-narodnog prava i Rezolucije 1244, i povratak Kosova i Me-tohije pod puni ustavnopravni okvir Srbije. Teze koje seovih dana provla~e o mogu}nosti nekih ve{ta~kih podelana severni i deo ju`no od Ibra, za nas su apsolutno nepri-hvatqive. Mi pozivamo na jedinstvo i slogu sve Srbe na Ko-sovu i Metohiji, kao i sve gra|ane Srbije. Zato }emo odVlade zahtevati da pod hitno donese sveobuhvatne mere, apre svega ekonomske, koje }e omogu}iti ne samo opstanak,nego i povratak prognanog i raseqenog stanovni{tva saKosova i Metohije. To je jedan od razloga za{to zahtevamosazivawe hitne sednice Skup{tine Srbije.

[to se ti~e Ujediwenih nacija i wihovog predstavnikana Kosovu i Metohiji, Joakima Rikera, mogu da kaèm da jeono {to on radi u najmawu ruku skandalozno. Wegov mandatse odnosi na sprovo|ewe Rezolucije 1244 SB UN. Riker jeovde da je {titi a ne da je kr{i, {to na beskrupulozan na-~in i ~ini. Podse}am Rikera da se nalazi u suverenoj Srbi-ji. Na osnovu kojih ovla{}ewa Riker ugroàva suvereniteti teritorijalni integritet Srbije, na osnovu kojih ovla-{}ewa on u~estvuje u prenosu ovla{}ewa UNMIK-a na ne-legalnu misiju EU, tzv. Euleks? Na osnovu kojih ovla{}e-wa on radi na poni{tavawu institucija jedne suverene ze-

mqe? Ako ste pratili vesti ovih dana, videli ste da je Ri-ker zabranio ulazak nekim gra|anima Srbije. Po kom toosnovu on ima pravo da selektivno odre|uje ko }e u}i na Ko-sovo i Metohiju? Tako je grupi studenata koji su hteli dado|u na mirne proteste na Kosovo i Metohiju zabrawenulazak. Jutros je zabrawen ulazak i gospodinu ministru Sa-maryi}u, tek kasnije mu je bilo odobreno da u|e na Kosovoi Metohiju. Na osnovu kojih ovla{}ewa on ima pravo da od-re|uje ko ima pravo, a ko ne, da ulazi na deo teritorije Sr-bije, tj. na Kosovo i Metohiju iz same Srbije?”

Poslanik Srpske radikalne stranke Zvonko Mihajlo-vi} poru~io je da Srpska radikalna stranka nikada ne}epriznati protivpravno progla{ewe nezavisnosti Kosova:“Rezolucija 1244 SB UN podrazumeva samo privremenu su-spenziju nadle`nosti Republike Srbije na Kosovu i Meto-hiji. Dok je na snazi Rezolucija 1244, Kosovo i Metohija }ebiti sastavni i neotu|ivi deo Republike Srbije. To {to jetakozvana Skup{tina Kosova donela jednostranu deklara-ciju o nezavisnosti Kosova i Metohije i to {to je takozva-na nezavisnost priznata od strane SAD, to ne podrazumevani na kakav na~in dobijawe nezavisne dràve Kosovo. To }evreme uskoro pokazati”.



Ta~ijev lobistaTa~ijev lobistaNNaa kkoonnffeerreenncciijjii zzaa nnoovviinnaarree uu ^̂aaggllaavviiccii

ppoossllaanniiccii SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee zzaattrraa`̀iillii ssmmeennuu JJooaakkiimmaa RRiikkeerraa

•• ““Srpska radikalna stranka poziva na jedinstvo i slogu sve Srbe na Kosovu i Metohiji, kao isve gra|ane Srbije u zajedni~kom naporu da sa~uvamo Kosovo i Metohiju””, poru~ila iz âglavi-ce poslanik Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije Elena Boì}-Talijan

Riker zloupotrebio mandat UN ““Na osnovu kojih ovla{}ewa on poru~uje srpskom narodu da se on ne bavi statusom Kosova i Metohije,

nego da se bavi Ahtisarijevim planom? Da li je wegov zadatak da ovde implementira Ahtisarijev plan? Pod-se}am da je pregovara~ki tim odbacio Ahtisarijev plan, da on nije prihva}en ni u Savetu bezbednosti i da jeto zavr{ena pri~a o kojoj neme razgovora. Joakim Riker, po svemu sude}i, nije predstavnik UN, ve} je on pre-uzeo ulogu politi~ara koji otvoreno zastupa interese kosovskih Albanaca. Dakle, Joakim Riker nije pred-stavnik UN, nego predstavnik Ha{ima Ta~ija i Jakupa Krasni}ija. Zbog svega ovoga {to sam navela, on mo-ra da bude smewen”” –– naglasila je Elena Boì}-Talijan.

–– îwenica je da se nikada u istoriji nije desilo da jepostojao jedan narod sa dve strane granice, a da se jednog da-na nije ujedinio. Ne moète imati isti narod u dve dràvekoje se grani~e. Ovo samoprogla{ewe je, zapravo, potvrdateze koju sam ja postavio jo{ pre tri godine u jednoj svojojkwizi. Ona potvr|uje da je Hitler u Evropi pobedio. SveHitlerove ideje u Evropi su se ostvarile. Evropa od Atlan-tika do Urala je novi svetski poredak koji je Hitler ̀ eleo– granice su tamo gde nikada nisu bile, a tri multinacio-nalne dràve u Evropi su razbijene – Sovjetski Savez, ê-hoslova~ka i Jugoslavija. Kada Evropa na prostoru Balka-na pomera i stvara nove granice, umesto da ih ru{i, onda sui sve pri~e o multikulturalnosti i multinacionalnosti,pri~e za malu decu. To je paradoks ovog vremena. ZemqeBalkana evropskim parama podiù nove carinarnice, novegrani~ne prelaze, dok se u Evropi istovremeno ti grani~-ni prelazi ru{e i zatvaraju uz {ampawac i muziku. To po-kazuje da Evropa èli razdrobqeni, atomizirani Balkanda bi wime lak{e upravqala. Treba sada podvu}i crtu i pi-tati se ko je za ovo kriv. Za{to je do{lo do ovoga, da li jemoralo da do|e do ovoga, za{to javnost nije bila na vrememobilisana, za{to svi resursi dràve, kako politi~ki,ekonomski, tako i vojni, nisu bili u slu`bi o~uvawa Ko-smeta u sastavu teritorije dràve Srbije, za{to je Srbijanon{alantno kroz ovih sedam-osam godina prolazila krozsva upozorewa mnogih stranih faktora da }e se ovo jednogdana desiti, za{to smo jednostavno ignorisali ~iwenicuda i Zapad i NATO spremaju osnivawe nove albanske drà-ve, za{to smo do{li u situaciju da najve}i teritorijalniizazov Srbije od 1912. godine do~ekamo sa mawe od 30.000vojnika? Kaù nam da nema para. Ba{ me zanima ko je taj koje odre|ivao pare za vojsku – za{to sada ne pozovu na odgo-vornost onoga koji je vojsci dao tako minimalan, mizeranvojni buyet i gde je odgovornost onoga koji je dozvolio dajavnost Srbije bude uspavana, da nije na vreme mobilisana uvezi sa najve}im izazovom Srbije u ovih posledwih 80 godi-na? Vojni~ki smo sepotpuno razoruàli.Ova vojska je “Boè, po-mozi”. Bez promena inove vizije te vojske, neznam {ta }e od we osta-ti na kraju, postala jesvrha samoj sebi – govo-ri Lazanski. On tako|esmatra da na{a dràvaima vrlo ograni~enemogu}nosti za neku vr-stu akcije, kao i da jejednostrano progla{e-we nezavisnosti najve-}i politi~ki, odnosnodiplomatski poraz Sr-bije od 1914. godine.

– Treba videti detaqe tog na{eg akcionog plana. To{to }emo mi pozvati neke ambasadore na konsultacije jesme{na mera. Srbija je morala istog momenta da prekinediplomatske odnose sa Albanijom, jer je priznala Kosovo.Zaista ne znam {ta }e nama ambasada u Tirani? Srbija mo-ra da izabere sa kojim dràvama moè, bez ikakvih posle-dica po svoje nacionalne i ekonomske interese, da jedno-stavno prekine diplomatske odnose i u{tedi neku paru nasporeskih obveznika. Ne}u da pla}am kao gra|anin Srbijenijednog diplomatu Srbije koji }e da ìvi i predstavqaSrbiju u Tirani, jer je ta ista Albanija pogazila sve prin-cipe me|unarodnih odnosa – isti~e Lazanski.

Zapadni politi~arise smeju pacifizmu Srbije

Na pitawe da li o~ekuje eskalaciju nasiqa na jugu cen-tralne Srbije, na{ sagovornik kaè da }e se Albanci sadauzdràvati da bilo {ta preduzmu.

– Ni{ta ne}e preduzimati dok im wihovi mentori izVa{ingtona ne kaù {ta da rade, a Va{ington }e toleri-sati izlive besa i srybe Srbije. Ameri~ki ambasador u UNnam je lepo rekao: “Gospodo Srbi, i to je realnost, {to previ to prihvatite, to boqe za vas, povratka u pre|a{we sta-we nema”. Naàlost, mislim da je to donekle istina sve dokmi budemo ovako kilavo i mlitavo mobilisali nacionalnusupstancu Srbije. Dakle, dok god bude podvojenosti izme|uintelektualne elite i obi~ne Srbije, dok god imate jednuSrbiju koja ̀ ivi urbano, koja hoda od ministarstva do ̀ ur-ke sa ~etkicom za zube u neseseru, rezervnim ga}icama i ~a-rapama ~ekaju}i jednu ̀ urku za drugom, a s druge strane, Sr-biju koja ~eka na grani~nom prelazu da pre|e da kupi mlekoi novine u na{oj dràvi – nema sre}e za Srbiju. Uop{tenisam optimista, mora}e ne{to jako krupno da se promeniu strategiji i dnevnoj politici Srbije ukoliko pretendu-jemo da vratimo Kosmet u na{ teritorijalni okvir. Nisam~ak ni siguran da svi to u Srbiji èle. Mislim da je jednapri~a bila za nas ovde, druga za inostranstvo, tre}a za me-dije. I da su oni na Zapadu jako dobro izmerili gde su pra-vi nosioci mo}i u Srbiji i kako ti centri mo}i gledaju naproblem Kosmeta. Sve ovo {to se desilo nije slu~ajno, jerda je Srbija u~inila sa svoje strane sve {to moè da cenunezavisnosti Kosova u~ini {to ve}om i {to skupqom, Ko-smet sigurno ne bi i{ao na progla{ewe nezavisnosti. Ne-go je Srbija spustila gard, apsolutno naglasila da ne}e ni-{ta nasilno, ni{ta vojni~ki, ~ak ni u nekoj blagoj forminaznake, da se suprotstavi i onda su ovi na Zapadu zakqu~i-li da je to wima jeftinije i lak{e jer su Albanci zapreti-li nasiqem. To {to Srbi nisu zapretili nasiqem, to nijeproblem Albanaca, to je problem nas ovde. Ja slu{am izja-ve na{ih politi~ara i mislim da se zapadni zvani~nicismeju, da su potpuno iznena|eni. Niko nije traìo od Srbi-je da daje takvu vrstu pacifisti~kih izjava. Ali to su gra-|ani Srbije izabrali, pa sada, gospodo, imamo kako imamo– zakqu~uje Miroslav Lazanski.



Vlast je spustila gardVlast je spustila gard

VVoojjnnoo--ppoolliittii~~kkii kkoommeennttaattoorr lliissttaa ““PPoolliittiikkaa””MMiirroossllaavv LLaazzaannsskkii ggoovvoorrii zzaa ““VVeelliikkuu SSrrbbiijjuu””

•• ““Za{to svi resursi dràve, kako politi~ki, ekonomski, tako i vojni, nisu bili u slu`bi o~u-vawa Kosova i Metohije u sastavu teritorije dràve Srbije?”” –– pita Miroslav Lazanski

PPravo koje se ~lanom 51 Ustava i ~lanom 5 Zakona o do-stupnosti informacija jem~i svakom dràvqaninuSrbije, vi{e od godinu dana je bilo uskra}eno redak-

ciji “Velike Srbije” i uzurpirano od strane prozapadnogreìma. Iz kabineta predsednika Republike Srbije Bori-sa Tadi}a upu}ivali su nas da sporazum SOFA zatraìmood Vlade Republike Srbije, uz obrazloèwe da “kabinetpredsednika Srbije ne poseduje isti”. Sekretar Vlade Re-publike Srbije je pak tvrdio da ni Vlada “ne poseduje spo-razum SOFA”. Onda smo podneli zahtev Ministarstvuspoqnih poslova, ali smo od te institucije dobili obave-{tewe u kome nas upu}uju na Ministarstvo odbrane. Poslu-{ali smo generalnog sekretara Ministarstva spoqnih po-slova, pa smo podneli zahtev Ministarstvu odbrane, odaklenikakvog odgovora na na{ zahtev nije bilo. Po{to se nikoiz Ministarstva odbrane nije udostojio da u zakonskom ro-ku od 15 dana pozitivno ili negativno odgovori na na{ zah-tev, koriste}i svoje zakonom zagarantovano pravo, 7. decem-bra 2006. godine izjavili smo àlbu republi~kom povere-niku za informacije. Po{to nam je bila sumwiva tvrdwaMinistarstva spoqnih poslova da ni oni ne poseduju tra-èni sporazum SOFA, pored izjavqene àlbe na “}utaweadministracije” Ministarstva odbrane, izjavili smo àl-bu i na sumwiv odgovor Ministarstva spoqnih poslova. Da-kle, od 7. decembra 2006. godine smo ~ekali kona~no re{e-we poverenika, ali je i tu o~igledno do{lo do nekakvog za-stoja. Ministarstvo odbrane se tek 18. septembra 2007. go-dine udostojilo da povereniku dostavi izja{wewe na na{uàlbu. Naravno, odgovor je bio negativan.

U izja{wewu Ministarstva odbrane navodi se da je“Ministarstvo spoqnih poslova nosilac postupka potvr-|ivawa me|unarodnih ugovora”, te da se u skladu sa zakonomsporazum SOFA nalazi na “evidentirawu i ~uvawu u Mi-nistarstvu spoqnih poslova”. Daqe u izja{wewu stoji ka-ko je “zapo~et postupak potvr|ivawa navedenog sporazuma,ali da isti nije okon~an”, pa je s obzirom na to Ministar-

stvo odbrane mi{qewa “da u ovoj fazi postupka nije mogu-}e odgovoriti na zahtev traìoca i tekst sporazuma u~ini-ti dostupnim”. Ova konfuzija je ponovo nai{la na zastoj ukabinetu poverenika za informacije. Na insistirawe na-{eg novinara, tri meseca nakon izja{wewa Ministarstvaodbrane, a posle ukupno godinu dana vo|ewa upravnog po-stupka, postupak je najzad okon~an.

Postupak jeste okon~an, ali dilema ko zapravo posedujesporazum SOFA i za poverenika je ostala nerazja{wena.Poverenik je 14. decembra 2007. godine doneo kona~no re-{ewe, ta~nije doneo je dva re{ewa, postupaju}i u dva pred-meta, a koja su vezana za isti slu~aj – misterija SOFA spo-razuma. Jedno re{ewe se odnosi na Ministarstvo odbrane,a drugo na Ministarstvo spoqnih poslova. Poverenik jeovim organima naloìo da “bez odlagawa, a najkasnije u ro-ku od tri dana od dana prijema re{ewa”, novinaru na{e re-dakcije dostave kopiju sporazuma o statusu snaga – SOFA.Po{to su ̀ ute maske u Srbiji ovoga puta pale, a pravda po-bedila, ovla{}eno lice Ministarstva odbrane RepublikeSrbije izvr{ilo je re{ewe poverenika, tako da nam je po-sle vi{e od godinu dana borbe sporazum SOFA kona~nodostupan. Naravno, ne treba zaboraviti da je sekretar Mi-



Gratis oruànimGratis oruànimsnagama SAD u Srbijisnagama SAD u Srbiji

EEkksskklluuzziivvnnoo –– SSOOFFAA –– ssppoorraazzuumm iizzmmee||uu SSrrbbiijjee ii SSAADD

•• Uz dosta napora, jednogodi{wa potraga na{e redakcije za Sporazumom o statusu vojnih snagaSAD u Srbiji, poznatijem kao SOFA sporazum, kona~no je urodila plodom. Ekskluzivno obja-vqujemo sve detaqe sporazuma SOFA, koji niko od medija u Srbiji do sada nije objavio jer ga jevlast od javnosti ve{to skrivala

•• U ime dosmanlijskog, izdajni~kog i prozapadnog reìma, Boris Tadi} je sporazumom SOFA voj-nim snagama SAD dozvolio da na teritoriji Srbije grade svoju vojnu infrastrukturu, uvoze iizvoze robu i opremu, koriste aerodrome i luke kao i radiofrekfencijski spektar. Sporazumomje dogovoreno da Srbija ne}e napla}ivati nikakve naknade, takse, poreze, niti }e od ameri~kihvojnih snaga traìti neophodne dozvole. Ameri~ke trupe su tako|e oslobo|ene carine i in-spekcijskog nadzora, a Srbija se obavezala da ne}e traìti naknadu usled o{te}ewa imovine,opreme, ili qudskih gubitaka

PPii{{ee:: IIvvaann NNiinnii}}

nistarstva odbrane, Du{an Radulovi}, lagao kada je tvrdioda se sporazum SOFA nalazi u Ministarstvu spoqnih po-slova i da Ministarstvo odbrane nije nadle`no za postupa-we po zahtevu traìoca informacije.

Oruàne snage SAD u Srbijiza{ti}ene kao beli medvedi

Redakcija “Velike Srbije” kona~no je u prilici da eks-kluzivno doma}u javnost upozna sa svim detaqima SOFAsporazuma. Pun naziv ovog, po suverenitet na{e zemqe tra-gi~nog dokumenta, glasi: “Sporazum izme|u Vlade Republi-ke Srbije i Vlade Sjediwenih Ameri~kih Dràva o za{ti-ti statusa i pristupu i kori{}ewu vojne infrastrukture uRepublici Srbiji”. U Preambuli se navodi da se Sporazumzakqu~uje kao “èqa obe strane da unaprede odbrambenu sa-radwu”. Daqe se navodi da je ta “saradwa zasnovana na pot-punom po{tovawu suvereniteta obe strane potpisnice iciqeva Poveqe UN”. Me|utim, imaju}i u vidu celokupansadràj Sporazuma, ova tvrdwa se i te kako moè dovesti upitawe. Kako daqe u Preambuli stoji, sporazum se zakqu-~uje “imaju}i u vidu ̀ equ obe strane da podele odgovornostza podr{ku oruànim snagama Sjediwenih Ameri~kih Dr-àva koje bi mogle da borave u Republici Srbiji” u vezi sasaradwom. Na kraju teksta Preambule stoji da se Sporazumzakqu~uje “imaju}i u vidu potrebu za unapre|ewem zajed-ni~ke bezbednosti, doprinosa me|unarodnom miru i iz-gradwom tesnije saradwe”. Odmah se name}e pitawe kakvogto me|unarodnog mira i kakve saradwe? Mo`da je re~ o“miru”na Kosovu i Metohiji nakon “saradwe”koja rezulti-ra nezavisno{}u ju`ne srpske pokrajine?

Trebalo bi najpre izvesti i terminolo{ka razja{wewapojmova koji se naj~e{}e pomiwu u tekstu Sporazuma. Podoruànim snagama Sjediwenih Dràva se podrazumeva “en-titet koga ~ini osobqe Sjediwenih Dràva i sva imovina,oprema i sredstva Oruànih snaga SAD koji se nalaze nateritoriji Srbije”, a koji bi mogli “privremeno da boravena teritoriji Republike Srbije u vezi sa aktivnostima ko-je proizilaze iz ovog sporazuma”. Isto tako, na teritorijiSrbije mogu da borave i “pravna i fizi~ka lica pod ugovo-rom sa SAD (kompanije i firme) i wihovi zaposleni kojinisu dràvqani Srbije”. Pod nadle`nim organima koji sudefinisani ovim sporazumom podrazumevaju se Ministar-stvo odbrane Srbije i Ministarstvo odbrane SAD. Defi-nisani “ciqevi” sporazuma SOFA potvr|uju da je re~ o ce-pawu suvereniteta dràve koja sve svoje resurse besplatnoustupa neprijateqima.

“Srbija }e omogu}iti Sjediwenim Dràvama pristup ikori{}ewe onih objekata koji bi mogli biti bitni za

sprovo|ewe Programa me|udràvnog partnerstva i drugihaktivnosti o kojima strane postignu saglasnost, ukqu~uju-}i, izme|u ostalog, objekte vezane za prevoz, skladi{tewei obuku” – navodi se u ~lanu 2 Sporazuma. U drugom stavu~lana 2 stoji da }e “pristup i kori{}ewe ovih objekata bi-ti omogu}eni bez naknade”. U ~lanu 3 stoji da je “osobqeSAD obavezno da po{tuje zakone Republike Srbije, kao ida se ne me{a u unutra{we stvari Republike Srbije”. Ima-ju}i u vidu su{tinu celokupnog teksta Sporazuma, ova od-redba je ne samo kontradiktorna, ve} i krajwe licemerna.

U ~lanu 4 se osobqu SAD dozvoqava sloboda kretawa nateritoriji Republike Srbije (i to ulazak i izlazak iz ze-mqe) uz samo li~na dokumenta izdata od strane SAD. Srbi-ja se obavezuje da osobqu Sjediwenih Dràva prihvati kaopunova`na sva dokumenta, voza~ke dozvole, profesionalnedozvole i uverewa “bez obaveze pla}awa taksi”. Status oso-bqa Sjediwenih Dràva “bi}e ekvivalentan statusu admi-nistrativnog i tehni~kog osobqa ambasade Sjediwenih Dr-àva u skladu sa Be~kom konvencijom o diplomatskim od-nosima od 18. aprila 1961. godine”–navodi se u ~lanu 5 Spo-razuma. Odredba iz ~lana 6 Sporazuma predvi|a da je “oso-bqe SAD ovla{}eno da nosi uniformu i oru j̀e sve dok jena du`nosti” ukoliko je tako predvi|eno naredbom. Tako-|e je predvi|eno da }e “strane potpisnice sara|ivati upreduzimawu neophodnih mera radi osigurawa bezbednostiosobqa i imovine SAD u Republici Srbiji”.

Za okupatore je sve u Srbiji besplatno

Jo{ jedno ponièwe u nizu poniàvaju}ih odredbi Spo-razuma se ogleda u ta~ki 1 ~lana 7: “Oruàne snage i oso-bqe Sjediwenih Dràva su oslobo|eni pla}awa poreza idrugih sli~nih da`bina koje se primewuju u Republici Sr-biji”. Daqe se predvi|a da “Oruàne snage i osobqe Sjedi-wenih Dràva mogu da uvoze, izvoze i koriste u RepubliciSrbiji predmete za li~nu upotrebu, opremu, sredstva, mate-rijal, tehnologiju, obuku i usluge radi izvr{ewa ovog spo-razuma. Takav uvoz, izvoz i kori{}ewe bi}e izuzeti od po-stupka inspekcije, dozvola, drugih ograni~ewa, pla}awacarina, poreza i drugih da`bina koje se primewuju u Repu-blici Srbiji”.

Da agresor ima sve gratis aran`mane potvr|uje i odred-ba iz ta~ke 2 ~lana 7 sporazuma SOFA: “Plovila i vazdu-hoplovi koji su u vlasni{tvu ili kojima upravqaju ili ko-ji sluè iskqu~ivo za potrebe Oruànih snaga SAD, bi}eoslobo|eni pla}awa aerodromskih i lu~kih taksi, taksi zaparkirawe, naknada za lu~ku pilotaù i usluge lu~kih re-morkera i drugih lu~kih i sli~nih taksi kada su u Srbiji”.Daqe se precizira da “vazduhoplovi koji su u vlasni{tvu



Prekinuti diplomatske odnose sa SAD i Velikom BritanijomBrana Crn~evi}, kwièvnik: Jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova i Metohije je otimawe de-

la teritorije Srbije i stavqawe ““nezavisnog”” Kosova pod vlast Sjediwenih Ameri~kih Dràva, gde }e vero-vatno biti dovr{ena izgradwa vojne baze. Poku{avaju da jedan deo na{e teritorije okupiraju. Trebalo biodmah prekinuti diplomatske odnose sa SAD i Engleskom. Taj potez je neophodan jer bi Srbija time ozna~i-la glavne krivce za globalizaciju sveta, koji radi ostvarivawa tog ciqa ne prezaju ni od otimawa teritori-ja. U ovom trenutku, najve}e nade moèmo polagati u Rusiju i wen poku{aj da tako|e ozna~i Ameriku kaokrivca, ali i u neke od evropskih dràva koje su u sli~nom te{kom poloàju. Uzmimo ovaj slu~aj: Solana ko-ji je bio {ef NATO-a kada smo bombardovani, iz sve snage se zalaè za nezavisnost Kosova, ali nije u stawuda privoli svoju dràvu [paniju da prizna Kosovo, jer tamo postoji problem otcepqewa Baskije. Polaèmnadu u vreme, koje }e omogu}iti Evropi da shvati da joj se jedan veliki, tu|, ameri~ki kontinent doselio u wusamu i da je pritiska. Mislim da se sve evropske dràve pla{e Amerike i da rade pod stra{nim pritiskom.Nema~ka je izjavila da ona sledi primer Amerike i drugih zemaqa, {to zna~i da ima druga~ije mi{qewe, aline moè ili ne sme da ga kaè. Mislim da }e do}i, za jedno desetak godina, do smawewa tog pritiska i da }eevropske dràve razumeti da moraju da se odupru tome.

ili kojima upravqaju ili koji sluè iskqu~ivo za potrebeOruànih snaga SAD ne podleù pla}awu taksi za naviga-ciju, prelet, kori{}ewe terminala ili sli~nih taksi kadasu u Republici Srbiji”. Oruàne snage SAD samo }e “pla-titi odgovaraju}e naknade za traèwe i pruàwe usluga potarifama koje pla}a Vojska Srbije”. Status nedodirqivihproizilazi i iz ove odredbe koja stoji u ~lanu 7: “Vazduho-plovi, vozila i polovila SAD }e biti izuzeti od postupkainspekcije”.

Odredbe iz stavova od 1 do 3 ~lana 8 sporazuma SOFAdaqe defini{u bezakowe i odobravaju gratis aran`maneOruànim snagama SAD. U ovim odredbama se navodi da“Oruàne snage SAD mogu da zakqu~e ugovore koji se odno-se na isporuku materijala, sredstava i opreme, kao i pruà-we usluga (ukqu~uju}i i izgradwu) u Republici Srbiji bezograni~ewa u pogledu izbora partnera, dobavqa~a i licakoja obezbe|uju robu ili pruàju usluge u skladu sa propi-sima SAD”. Nabavke robe i usluga u Republici Srbiji odstrane ili u ime Sjediwenih Dràva “ne podleù oporezi-vawu, pla}awu carina ili sli~nih da`bina u Srbiji”.Isti tretman imaju i “pravna i fizi~ka lica pod ugovoromsa SAD”, koja }e biti “izuzeta od pla}awa poreza ili sli~-nih da`bina koje se primewuju u Republici Srbiji i moguda uvoze, izvoze i koriste u Republici Srbiji predmete zali~nu upotrebu, opremu, sredstva, materijal, tehnologiju,obuku i usluge”. I uvoz i izvoz ovih lica }e “biti izuzet odpostupaka odobrewa, drugih ograni~ewa, pla}awa carina,poreza i drugih da`bina koji se primewuju u Republici Sr-biji”. Jako je va`no naglasiti da }e sva pravna i fizi~kalica pod ugovorom sa SAD imati isti tretman kao i Oru-àne snage SAD u Srbiji.

Odredbe ~lana 11 i 12 sporazuma SOFA predvi|aju mo-gu}nost da dràve zakqu~e “detaqnije tehni~ke aran`ma-ne radi sprovo|ewa SOFA sporazuma” kao i mogu}nost“izmene SOFA sporazuma uz obostranu saglasnost”. Tuma-~ewe ovog sporazuma je predvi|eno ~lanom 13 u kome se na-vodi da }e strane “me|usobnim konsultacijama, ukqu~uju}i,ukoliko je to potrebno, diplomatske kanale, re{iti bilokakva neslagawa” vezano za primenu i sprovo|ewe SOFAsporazuma i tehni~kih aran`mana. Strane se obavezuju da“neslagawa ne}e re{avati pred bilo kakvim sudovima, od-nosno da se ne}e upu}ivati tre}im stranama na re{avawe”.Neprijateq je sebe osigurao u dalekoj budu}nosti ta~kom 2~lana 13 sporazuma SOFA i to davawem apsolutnog prio-riteta ovog sporazuma u odnosu na sve mogu}e budu}e me|u-dràvne ugovore: “U slu~aju da obe strane u budu}nosti po-stanu potpisnice sli~nih sporazuma koji sadrè odredbekoje su u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma, prime-wiva}e se odredbe ovog sporazuma”.

I na kraju, ~lan 14 predvi|a stupawe na snagu, trajawe iprestanak vaèwa SOFA sporazuma. SOFA sporazum“stupa na snagu danom potpisivawa i primewiva}e se u ro-ku od godinu dana”. Nakon isteka navedenog perioda “ovajsporazum }e nastaviti da se primewuje, osim ako ga bilo ko-ja strana ne otkaè diplomatskim putem”. U ovom slu~aju

“Sporazum prestaje da vaì nakon 180 dana od dana prijemapisanog obave{tewa o nameri otkaza”. Na kraju SOFAsporazuma se navodi da se isti potpisuje po ovla{}ewu svo-jih vlada i to u dva istovetna primerka na slu`benom jezi-ku potpisnica – srpskom i engleskom jeziku, pri ~emu suoba teksta podjednako autenti~na. Po ovla{}ewu srpskevlade, ovu istorijsku izdaju i kapitulaciju Srbije je para-firao li~no predsednik Boris Tadi}, a za agresora, VladuSAD, Sporazum je parafirala ameri~ki dràvni sekretarKondoliza Rajs.

Srbi ne sluè okupatoruOvaj sporazum kao instrument globalizma u rukama ame-

ri~kih agresora, smatra se tipskim dokumentom. Analiti-~ari se slaù da zna~ajnih odstupawa nema i da su svi ova-kvi dokumenti na~elno identi~ni. Ako napravimo parale-lu izme|u srpskog i crnogorskog sporazuma SOFA, matri-ca je ista, ali postoje samo dve razlike. Prva se ogleda u to-me {to sporazum SOFA koji je potpisan sa srpskim vla-stima ne sadrì odredbu koja se odnosi na krivi~nu juris-dikciju nad osobqem SAD, dok to crnogorski sporazum sa-drì. Druga razlika koja jeste svakako zanimqivija, ali izagonetnija, ogleda se u tome {to sporazum SOFA koji jepotpisan sa srpskim vlastima, za razliku od crnogorskogsporazuma, ne sadrì odredbu koja se odnosi na lokalno za-po{qavawe civilne radne snage.

Dakle, agresor je sa crnogorskim vlastima ugovorio damoè da zapo{qava civilnu radnu snagu za potrebe svojihoruànih snaga, dok to sa Srbijom nije slu~aj. Razlozi zaovako ne{to su nepoznati. Me|utim, mo`da je i dobro {toje tako, jer nema te plate za koju bi neki ~estiti Srbin usvojoj zemqi sluìo okupatoru. Za okupatora je dovoqno{to radi Boris Tadi}. Zbog toga, kako se moè nazvati ~o-vek, politi~ar, predsednik, koji u ime svoje dràve potpi-{e dokument ovakve sadrìne? Da li takva li~nost “ki-{ne gliste” ima kredibilitet da sa~uva Kosovo i Metohi-ju u sastavu Srbije? Naàlost, odgovori na ovakva ali isli~na pitawa isuvi{e su jasni svakom gra|aninu Srbije.



[teta bez naknade, ubijawe bez ikakve odgovornosti!Vrhunac ponièwa gra|ana na{e zemqe predstavqa ~lan 9 sporazuma SOFA. U ovoj odredbi stoji da

““osim zahteva za naknadu {tete po ugovoru, strane }e se odre}i prava da traè jedna od druge bilo kakvu na-knadu za {tetu gubitka ili uni{tewa imovine, povredu ili smrt osobqa bilo koje strane do kojih je do{lotokom izvr{ewa wihovih zvani~nih du`nosti po ugovoru SOFA””. Daqe se navodi da }e ““zahteve tre}ih stra-na za naknadu {tete ili gubitka uzrokovanih od strane osobqa SAD re{avati SAD u skladu sa zakonima ipropisima SAD””. ^lan 10 defini{e kori{}ewe vode, struje i komunalnih usluga od strane Oruànih snagaSAD, po cenama koje vaè za Vojsku Srbije. Daqe u ta~ki 2 ~lana 10 stoji da ““Srbija prihvata da }e mo`dabiti potrebno da Oruàne snage SAD koriste radiofrekfencijski spektar””, naravno, besplatno.

ZZvani~na Crna Gora, poput poslu{nog i bezmoralnogsluge, stvara uslove kako bi priznala nezavisno Ko-sovo i Metohiju, {to nikako nije slu~ajno. Terori-

sti~ko rukovodstvo ju`ne srpske pokrajine je ne samo slugaSAD, ve} i najodaniji “poslovni” partner ~elnika crno-gorskog reìma. Na jednoj strani je ogromno nezadovoq-stvo obi~nih gra|ana dok politi~ka elita u vladaju}imstrankama, Demokratskoj partiji socijalista i Socijalde-mokratskoj partiji ~eka momenat da prizna teroristi~kudràvu. Dok Krivokapi} i \ukanovi} ~ekaju da priznajuteroristi~ku dràvu, ve}inski dio Crne Gore se ovih danasprema da na protestnim okupqawima iskaè svoj stav. Ka-da se prisjetimo 1988. godine, onda je stara komunisti~kavlast “skliznula” upravo na kosovskom pitawu.

Kolone sredwo{kolaca prolaze ulicama Podgorice idrugih gradova u Crnoj Gori sa srpskim dràvnim zastava-ma, kao i zastavama Stranke srpskih radikala, a protestinijesu ni zakazani, ve} su odgovor na teroristi~ku odlukuSjediwenih Ameri~kih Dràva o priznavawu teroristi~-ke tvorevine u samostalnu dràvu.

– Oni koji su do ju~e silovali, klali neja~, oni koji suzatirali sve {to je srpsko i pravoslavno, misle da su dobi-li svoju dràvu uz pomo} SAD, Engleske i Wema~ke, onikoji su uni{tavali hri{}anske bogomoqe jer svojih nema-ju, oni koji su pquvali na svaki me|unarodno-pravni doku-menat, ho}e na silu svoju Veliku Albaniju – rije~i su sva-kog po{tenog gra|anina u Crnoj Gori ovih dana kada tem-peratura raste iz ~asa u ~as.

Zakon o protestnom okupqawu predvi|a najavu protestau roku od 48 sati, ali je ve} na ulicama Crne Gore krenulakolona ogor~enih gra|ana koji su svjesni teìne trenutka.

– Kosovo i Metohija je najkrupnije srpsko pitawe i, ko-na~no, pitawe opstanka cjelokupnog srpskog naroda, kako uSrbiji tako i u Crnoj Gori, tako i u Republici Srpskoj, ta-ko i na svakom drugom mjestu na zemqinoj kugli Ako se zau-vijek izgubi sveta srpska zemqa, ni Srba vi{e nema kao na-roda – kategori~ni su qudi u Podgorici, Nik{i}u, Bera-nama, Pqevqima, Mojkovcu, Kola{inu, Kotoru, HercegNovom, i svakom drugom mjestu u Crnoj Gori, osim u onimagdje nema Srba, kao u Roàju, Cetiwu i Ulciwu.

Iza gvozdene policijsko-kriminalne zavjese kojom jeobavijena ~itava Crna Gora ~uje se samo pjesma djece, u~e-nika sredwih {kola, koja su ustala da odbrane ono ~ega u sa-mostalnoj Crnoj Gori sve mawe ima: obraz i ~ast! Ulicamagradova odjekuje dje~ji glas koji doziva preostale ~asne qu-

de da podignu glavu jer nam otimaju ono {to nam svima le-ì na srcu – Kosovo i Metohiju.

U Podgorici je odbornik Stranke srpskih radikala po-zvao ostale odbornike gradske skup{tine da se prikqu~esredwo{kolcima koje je policija maltretirala na mostuMilenijum jer su, toboè, krenuli prema slovena~koj amba-sadi. Ali su gimnazijalci i ostali sredwo{kolci probiliblokadu na mostu i oti{li pravo pred hram Hristovog Vas-krsewa. Wih hiqadu.

Sjutradan je krenula medijska hajka na djecu, motivisanastrahom od ve}ih nereda koji se ve} naziru. Podgori~ke“Vijesti” na naslovnoj strani kaù da je “sredwo{kolcimamitingovawe na~in da izgube ~asove”, ali se ne pitaju da lisu ovi ne{to stariji koji sjede u foteqama vlasti izgubi-li jo{ pone{to. Ponajprije ~ast i obraz i pravo na qudskodostojanstvo.

Narod u Crnoj Gori zna da je nezavisno Kosovo i Meto-hija divqa tvorevina zasnovana na terorizmu, ali i da su[iptari potrebni ameri~koj vlasti kako bi preko wih, na



Zagrqaj Zagrqaj smrtismrtiCCrrnnaa GGoorraa ii KKoossoovvoo ii MMeettoohhiijjaa

•• Najava crnogorskog rukovodstva, koje personifikuje Milo \ukanovi}, da ima namjeru da priznanezavisnost Kosova i Metohije, dodatno podgrijava ionako uzavrelu politi~ku atmosferu.Kod tako stravi~nog scenarija, Crna Gora bi za sva mogu}a vremena izgubila i ~ast i dosto-janstvo, ali bi i zarila no ̀u le|a Srbiji, {to je i ciq \ukanovi}a i wegovih saveznika.

PPii{{ee:: DDuu{{kkoo SSeekkuullii}}

tlu Evrope i svijeta plasirali drogu, bijelo robqe i oru`-je za teroristi~ke akcije {irom svijeta, a kojima rukovodiameri~ka obavje{tajna i teroristi~ka CIA.

Samo u Podgorici na gradskom grobqu je sahraweno pre-ko 300 mladih osoba koje su se, po qekarskim nalazima, pre-dozirale, tako da je narod u potpunosti svjestan kuda ideCrna Gora i weni sada{wi saveznici, ponajprije SAD iteroristi~ko Kosovo i Metohija.

Najava crnogorskog rukovodstva, koje personifikujeMilo \ukanovi}, da ima namjeru da prizna nezavisnost Ko-sova i Metohije, dodatno podgrijava ionako uzavrelu poli-ti~ku atmosferu. Kod tako stravi~nog scenarija, Crna Go-ra bi za sva mogu}a vremena izgubila i ~ast i dostojanstvo,ali bi i zarila no ̀u le|a Srbiji, {to je i ciq \ukanovi-}a i wegovih saveznika.

Slu~aj Kosova i Metohije na najboqi mogu}i na~in po-kazuje da je Crna Gora i wena sada{wa vlast krenula putembezna|a, putem nepovrata, ali i da je postala najboqi oslo-nac i partner svim srpskim krvnicima i svjetskim terori-stima. Crna Gora je postala krvnik ~itavom srpskom rodui sa svakim srpskim neprijateqem u{la u zagrqaj smrti. Iz~asa u ~as stiù nove vijesti sa terena. Odràn je veli~an-

stven miting u srpskoj Andrijevici i, kako stiù infor-macije, ~itav sjever republike se potpuno uskome{ao kakobi branio sopstveno dostojanstvo, dostojanstvo predakaali i potomaka.

Sigurno je da }e \ukanovi} odràti svoje obe}awe i da}e poku{ati da prizna ovu teroristi~ku tvorevinu, kakvoje sada{we Kosovo, ali {ta }e u Crnoj Gori dobiti kao od-govor od samog naroda – ostaje da se vidi! Kako stvari sadastoje, bi}e ono {to biti mora. Ako Kosovo i Metohija po-stanu stvarno nezavisni, ne}e, po svoj prilici, biti ni Cr-ne Gore. U op{tinama na sjeveru ve} se spremaju za refe-rendum o prikqu~ewu Srbiji i tu \ukanovi}, koji je uni-{tio vojsku, nema oruànu formaciju koja moè iskontro-lisati tu reakciju. Sa policijom on nema snage da o~uva te-ritorijalnu cjelovitost banana dràve, kakva je Crna Go-ra u ovom trenutku.

Evidentno je da se neke stvari de{avaju i u samom DPS-u i da zna~ajan dio tih gra|ana nikada ne}e pristati da bu-de pokrajina Velike Albanije, {to je ciq ovda{we vlastii ovda{wih vlastodràca.



Okida~ sa dalekose`nim i ozbiqnim posledicamaAkademik Vasilije Kresti}: Moramo se sabrati, objediniti snage, da se ne tu~emo oko funkcija, nego da

brinemo za dràvu i narod. O~ekivati pomo} od nekoga, osim onih koji su nam ve} prisko~ili u pomo}, a toje Rusija, vrlo je te{ko. Pred nama je jedan dugotrajni proces u kome sve zavisi od nas –– od toga koliko }emobiti pametni, koliko }emo biti spremni da se odri~emo li~nih interesa za op{te dobro, {to do sada naà-lost nismo radili. Jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova je glup potez me|unarodne zajednice i ve-likih sila koje o tome odlu~uju bahato, gledaju}i iz perspektive svojih trenutnih interesa. Ne shvataju da jeto sada potezawe oroza koji }e lan~ano da se re|a ko zna do kada i dokle, i koji se ne}e tako lako zaustavitiako se ne vratimo na po~etne pozicije, a to su zakoni i na~ela koji postoje i koji su prihva}eni i kojih su sei Savet bezbednosti i UN do sada dràli. O~ekujem jedno nezrelo, rovito stawe, mnogo ve}e turbulencije.O~igledno to nekome treba –– isti~e akademik Vasilije Kresti}.

NNarodna skup{tina Republike Srpske, na zasedawu ko-je je u ~etvrtak 21. februara odràno u Bawaluci,osudila je jednostrano progla{ewe nezavisnog Koso-

va kao protipravni poku{aj otimawa dela teritorije Re-publike Srbije koji je suprotan Poveqi UN i me|unarod-nom pravu. Republika Srpska zbog toga nikada ne}e prizna-ti nezavisno Kosovo, niti }e weni predstavnici dozvoli-ti da to u~ini Bosna i Hercegovina. Ukoliko muslimani iHrvati u zajedni~kim organima u Sarajevu poku{aju da Bo-snu i Hercegovinu na bilo koji na~in ukqu~e u red onih dr-àva koje priznawem la`ne {iptarske dràve u~estvuju upoku{aju otimawa dela teritorije Srbije, koji je kolevkasrpske dràvnosti, kulture i duhovnosti, Republika Srp-ska }e krenuti u proces osamostaqivawa i izdvajawa iz Bo-sne i Hercegovine. Na isti na~in na koji su albanski sepa-ratisti izdvojili Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije. Uproces osamostaqivawa, Republika Srpska krenu}e i uslu~aju da ve}ina ~lanica Evropske unije i UN prizna ne-zavisnost Kosova i Metohije.

Ovakva odluka Skup{tine Republike Srpske u Bawalu-ci, koja je doneta jednoglasnom podr{kom poslanika svihsrpskih partija, predstavqa rezime mi{qewa koja se oprogla{ewu la`ne dràve na teritoriji Srbije mogu ~utime|u Srbima zapadno od Drine.

Dvostruki ar{ini nalaùoprez Srbima u Republici Srpskoj

Dr Petar Kuni}, profesor prava na Bawalu~kom uni-verzitetu i biv{i potpredsednik Vlade Republike Srp-ske, ocewuje da su zakqu~ci parlamenta u Bawaluci “poli-ti~ki izbalansirana, sna`na manifestacija srpskog jedin-stva i spremnosti da se Srpska brani po svaku cenu”, ali ida je dobro {to nisu prihva}eni neki zahtevi da se ve} kre-ne u proces osamostaqivawa.

“Po me|unarodnom pravu, Repubika Srpska ima mnogovi{e osnova za progla{ewe nezavisnosti nego Kosovo iMetohija. Me|utim, me|unarodno pravo je ve} 20 godina mr-tvo slovo na papiru. Wega je u praksi zamenilo pravo sile,a ta sila je u rukama Amerike koja u Srbiji podràva Al-bance, a u BiH muslimane. A ni Srbija, ni Srbi u BiH, izasebe nemaju nikog mo}nog. Zato Republici Srpskoj nije do-zvoqeno ono {to je dozvoqeno Kosovu i Metohiji”.

Kuni} upozorava da bez obzira na o~iglednu i bolnu ne-pravdu i dvostruke ar{ine Zapada, srpski narod mora dabude veoma oprezan i ne vu~e me~ku za rep”. Posebno Srbi

u Republici Srp-skoj. Pa, vidite da suse Amerikanci u po-sledwih 15 godinakao zver ostrvili naSrbe. Nasilno surazbili SFRJ. Ondasu bombardovali Re-publiku Srpsku iu~estvovali u oku-paciji i etni~kom~i{}ewu RepublikeSrpske Krajine. Sr-biju su prvo bombar-dovali, a onda jojokupirali Kosovo iMetohiju. Progla-{avawe la`ne al-banske dràve samoje nastavak te pri-mitivne nasilni~kepolitike, koja nijesamo antisrpska, ne-go i anticiviliza-cijska, potpuno ne-qudska.

Nisam siguran daupravo RepublikaSrpska nije slede}a na redu i da Va{ington ne ~eka povodda poku{a weno ukidawe”, nagla{ava Kuni}. “Tim pre {toje na{a jedina za{titnica Srbija previ{e slaba, a Rusija ukoju se uzdamo ipak mnogo daleko. Zbog toga bi svaki poku-{aj progla{ewa nezavisnosti Republike Srpske u ovomtrenutku mogao da nam se vrati kao smrtonosni bumerang.Me|utim, na{e je legitimno pravo i nacionalni interesda jednog dana sa na{om maticom Srbijom uspostavimo pot-puno dràvno jedinstvo. I mi postepeno treba da stremimoka tom ciqu. I da ga, kad postanemo ja~i, a me|unarodneokolnosti druga~ije, i ostvarimo.

Iako je optimista po pitawu o~uvawa Republike Srp-ske i, u budu}nosti, wenog pripajawa Srbiji, kad je u pita-wu Kosovo i Metohija, profesor Kuni} o~ekuje da }e Za-pad i}i na priznawe podele Kosova i Metohije, a da }e Al-banci zauzvrat sigurno traìti Bujanovac i Pre{evo.“Srbija na to ne sme da pristane ni po koju cenu. Pa ni pocenu rata. Kopnena veza Srbije sa hri{}anskom bra}om uMakedoniji i Gr~koj mora biti sa~uvana”, smatra prof. drPetar Kuni}.



Nezavisno Kosovo i MetohijaNezavisno Kosovo i Metohijaotvara vrataotvara vrata

samostalnosti Republike Srpskesamostalnosti Republike Srpske

UU RReeppuubblliiccii SSrrppsskkoojj vvllaaddaa nneeppooddeeqqeennoo mmii{{qqeewwee::

•• U Republici Srpskoj jednodu{no se osu|uje otimawe Kosova i Metohije od Srbije i najvquje seda su tim ~inom otvorena vrata za izlazak Srba i Hrvata iz Bosne i Hercegovine

RRaazzggoovvaarraaoo:: DDuu{{aann MMaarrii}}

[amar prozapadnimpoliti~arima u Republici Srpskoj

Profesor na Bawalu~kom Pravnom fakultetu, dr Vi-tomir Popovi}, ombudsman Bosne i Hercegovine, isti~e daje progla{ewe Kosova za dràvu divqa{tvo kojim se na-stavqa ameri~ki teror nad srpskim narodom, ali i najva-`nijim me|unarodnim dokumentima, posebno nad PoveqomUjediwenih nacija i Paktom o gra|anskim i politi~kimpravima. On smatra da }e, bez obzira na ameri~ku hegemo-niju u me|unarodnim odnosima, Kosovo postati primer ko-ji }e “mnogo ranije i o{trije nego {to se misli, otvoritiPandorinu kutiju progla{ewa novih dràva u Evropi isvetu. Ako Albanci, koji su nacionalna mawina, nakon svihzlo~ina koje su po~inili u posledwih 10 godina, u Srbiji,zemqi koja je osniva~ UN, mogu da proglase nezavisnost, za-{to to ne bi mogli da u~ine Rusi u Osetiji, Baski u [pa-niji, Albanci u Makedoniji, ili Srbi i Hrvati u BiH, ko-ji u woj imaju status naroda? Tim pre {to je Bosna i Herce-govina jo{ uvek nedovr{ena dràva, eksperimentalni pro-tektorat, ~iji je raspad samo pitawe vremena”.

Me|utim, i dr Popovi} upozorava da je u ovom trenutkuza Srbe u Bosni i Hercegovini vrlo rizi~no pitawe neza-visnosti potezati u nekoj o{trijoj formi, jer bi se moglodogoditi da to Va{ington i Brisel iskoriste za neko novopravno i politi~ko nasiqe kojim bi bio doveden u pitawedejtonski poloàj Republike Srpske.

“Situaciju treba iskoristiti da se u~vrsti nacionalnojedinstvo i institucije Republike Srpske. Treba prestatisa preno{ewem bilo kakvih nadle`nosti iz Bawaluke uSarajevo i, insistiraju}i na Dejtonskom sporazumu, vrati-ti {to vi{e nadle`nosti koje su ve} prenesene. Kao i usvakom zlu, i u ovom ima ne~eg dobrog. Vaqda }e ovaj {amarotrezniti i one srpske politi~are koji kao papagaji propa-giraju slepu poslu{nost i pribliàvawe Srbije Evrop-skoj uniji i SAD. âk i po cenu odricawa od sopstvene te-ritorije i nacionalnog dostojanstva”, kaè dr VitomirPopovi}.

Bosna i Hercegovina –– nemogu}a dràvaPokret “Izbor je na{” iz Bawaluke uputio je predlog

Narodnoj skup{tini Republike Srpske da odmah proglasiwenu nezavisnost. Uz zahtev je dostavqeno i 50.000 potpisagra|ana, koji su podràli raniji zahtev Pokreta da se o iz-dvajawu Srpske iz Bosne i Hercegovine narod izjasni nareferendumu.

“Posle progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije ipriznawa ove teroristi~ke paradràve od strane SAD,Velike Britanije, Nema~ke i Francuske, za referendu-mom nema ni vremena ni potrebe”, kaè za “Veliku Srbiju”Dane ̂ ankovi}, predsednik Pokreta. “Ako i pored Rezolu-cije 1244, koja je referendum predvi|ala kao jedan od neop-

hodnih uslova za wihovu eventualnu nezavisnost, Albanci-ma za otcepqewe od Srbije ~ak ni on nije bio potreban, on-da nije potreban ni Srbima u BiH. Ako Kosovo ima pravona nezavisnost, Republika Srpska ga ima jo{ vi{e”.

Ovu svoju tvrdwu ânkovi} ilustruje nabrajawem niza~iwenica.

“Procenat Srba u RS i BiH, ve}i je nego procenat Al-banaca na Kosovu i u Srbiji. Srbi u BiH imaju status kon-stitutivnog naroda, Albanci u Srbiji status nacionalnemawine. Po me|unarodnom pravu, konstitutivni narodiimaju pravo na samoopredelewe i otcepqewe od dràva ukojima ìve. Nacionalne mawine to pravo nemaju. Preko64 odsto zemqi{ta u BiH i oko 70 odsto u Republici Srp-skoj u katastarskom je vlasni{tvu Srba, dok Albancima naKosovu pripada tek oko 35 odsto teritorije. Srbi su u BiHpostali mawinski narod nakon genocida koji su nad wim1941. godine, pod za{titom i uz pomo} Hitlerove nacisti~-ke Nema~ke, izvr{ila druga dva naroda, Hrvati i muslima-ni. Na isti na~in, zlo~inom nad Srbima, wihovim proteri-vawem i ubijawem i nasilnim naseqavawem iz Albanije,Albanci su postali ve}ina u ju`noj srpskoj pokrajini. Sr-bija je suverena zemqa, osniva~ UN, a Bosna i Hercegovinanije ni jedno ni drugo. Kad je Srbija bila na Kosovu, BiHnije ni postojala”.

ânkovi} smatra da je BiH dràva bez budu}nosti, prak-ti~no nemogu}a dràva.

“Mi Srbi, Hrvati i muslimani slaèmo se kao rogovi uvre}i. Interesi su nam potpuno suprotstavqeni. Mi ho}e-mo pripajawe Srbiji, Hrvati Hrvatskoj, a muslimani poku-{avaju da stvore evropski Iran. Izetbegovi}eva vlada jeBiH svojevremeno u~lanila u Savez islamskih zemaqa, we-govi naslednici tu odluku nikad nisu stavili van snage, a



Gaèwe na~ela po{tovawa jednakosti i ravnopravnosti dràvaProf. dr Oliver Anti}, Pravni fakultet: Jedno od najva‘nijih na~ela me|unarodnog prava jeste na~e-

lo nediskriminacije. To zna~i po{tovawe jednakosti i ravnopravnosti svih dr‘ava. Ovo na~elo je sastav-ni deo trideset i pet relevantnih me|unarodnih dokumenata i ugovora, od Poveqe UN do Dunavske konven-cije. Me|utim, na primeru Srbije, to je na~elo konstantno kr{eno –– kao da sva na~ela me|unarodnog pravava‘e za sve ostale dràve osim za Srbiju. Jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova je flagrantnoga‘ewe tog na~ela. Oni, tzv. me|unarodna zajednica, stalno ponavqaju da to ne}e biti presedan ili prece-dent. Me|utim, to je nemogu}e, jer pravo nikada ne mo‘e da bude izolovano. Pravo uvek te‘i univerzalnosti.Angloameri~ko pravo i common law sistem su upravo bazirani na precedentima i kada SAD ili VelikaBritanija ka‘u da to nije precedent, onda je to zaista tragikomi~no. Jer, celokupno se wihovo pravo zasni-va na tome da, kada se u jednom slu~aju re{i na osnovu datih argumenata, onda to predstavqa osnovu da se i udrugom sli~nom slu~aju tako|e re{i na isti na~in.

mi smo za hri{}anske vrednosti. Kako da ̀ ivimo sa onimakoji su pre 17 godina poveli rat da nas uni{te i pretvore unacionalnu mawinu”?

Na primedbu da muslimani i Hrvati tvrde suprotno – dasu Srbi ti koji su po~eli rat u ovoj biv{oj jugoslovenskojrepublici, predsednik pokreta “Izbor je na{” postavqapitawe kako je mogu}e da on koji je ro|en kod Sanskog Mo-sta, moè da izvr{i agresiju na svoju ku}u, svoju dedovinu,svoj zavi~aj.

“Na{ predsednik Radovan Karayi} je molio Izetbego-vi}a da ne vodi muslimane u rat, a Izetbegovi} je vi{e pu-ta javno ponovio da je namerno `rtvovao mir da bi dobionezavisnu muslimansku yamahiriju. Uprkos tome, za wih jeIzetbegovi} mirotvorac, Naser Ori} junak, a Karayi}zlo~inac. I obrnuto, za nas su Karayi} i Mladi} heroji.Zauvek. Kako tu moè biti zajedni~kog ìvota? Za nas jepostojawe Srpske najva`niji nacionalni ciq, a oni je pro-gla{avaju genocidnom tvorevinom koju treba uni{titi. Uzpomo} okupatora i pohlepnih politi~ara u Bawaluci, me-|u kojima je i premijer Dodik, na tom planu su dosta i u~i-nili. Od Srpske su oteli preko 50 dejtonskih nadle`nosti.Zahvaquju}i toj otima~ini, Srpska je sve vi{e kolonijaFederacije BiH.

On navodi da zbog nepravednog koeficijenta raspodelenovca me|u entitetima, koji su nametnuli okupatori,Uprava za indirektno oporezivawe iz Sarajeva od RS sva-ke godine otme 125 miliona evra. Jo{ ve}i problem je taj{to Sarajevo i Mostar ne ispuwvaju svoju obavezu da is-

pla}uju penzije za 30 000 penzionera iz Republike Srpskekoji su penzije stekli rade}i na teritoriji Federacije.Ako se uzme da prose~na penzija u Federaciji nija mawa od250 evra, samo za godinu dana Srpska i weni gra|ani pokra-deni su za 90 miliona evra. A od rata je pro{lo 13 godina.

“Premijer Dodik je u posledwih pola godine bar desetputa obe}ao da }e, ako Zapad Kosovo otme od Srbije, raspi-sati referendum za izdvajawe Srpske iz BiH”, kaè ân-kovi}. “Uo~i posledwih parlamentarnih izbora to mu jebila glavna predizborna parola. Me|utim, potezi koje vu-~e upu}uju na zakqu~ak da su u pravu oni koji tvrde da je Do-diku RS va`na pre svega zbog li~ne vlasti, a ne radi ostva-rewa nacionalne te`we za nezavisno{}u i ujediwewem saSrbijom. Zato }emo sredinom marta u Bawaluci organizo-vati velike demonstracije i zahtevati da Dodik ispunipredizborno obe}awe. Ili neka podnese ostavku”, jasan jeânkovi}.

Priznawe nezavisnog Kosovasmrtna je presuda za ve{ta~ku tvorevinu BiH

Branislav Duki}, predsednik udruèwa “Spona”, ~ijisu kolektivni ~lanovi Bora~ka organizacija RepublikeSrpske, Udruèwe logora{a, Studentska unija, razna udru-èwa izbeglica, porodica poginulih i nestalih, smatra daje progla{ewe nezavisnosti Republike Srpske èqa “90odsto wenih gra|ana”, ali da je jo{ uvek rano za tako radi-kalne poteze.

“Treba ~ekati sa progla{ewem, ali ne i sa pripremamaza ostvarewe tog ciqa.

Mi }emo zahtevati da se trajno zaustave razgovori o re-formi policije, a da se razgovori o promeni ustava uop{tene vode sve dok muslimani i Hrvati ne pristanu da jedan odprvih ~lanova novog ustava glasi: Po me|unarodnom pravunarodi koji ìve u BiH imaju pravo na samoopredeqewe iotcepqewe”.

Duki} najavquje da }e ~lanice “Spone”, koje okupqajupreko 100 000 ~lanova,zahtevati da novim buyetom Srpskebudu predvi|ena sredstva za proces razdruìvawa od BiHi progla{we wene nezavisnosti.

Sli~no misli i Pantelija ]urguz, predsednik Bora~keorganizacije Republike Srpske. Po wemu, progla{ewe la-`ne dràve Kosova i weno priznawe od strane SAD i we-nih saveznika predstavqa ~in me|unarodnog dràvnog te-rorizma, kojim su oni, dugoro~no gledano, izrekli smrtnupresudu BiH, “Svojoj ve{ta~koj tvorevini”.

“Posle jo{ jednog pravnog nasiqa koje su banditi iz Va-{ingtona i Brisela po~inili nad Srbijom, niko vi{e ne-}e mo}i ubediti Srbe i Hrvate da ostanu u BiH. Zbog pro-tektorata i ameri~kog nasiqa nad me|unarodnim pravom,BiH }e opstati jo{ neko vreme, posle ~ega }e RepublikaSrpska oti}i na jednu, a zapadna Hercegovina, podru~je okoVelikog Ora{ja, a verovatno i hrvatski delovi sredwe Bo-sne na drugu stranu”, smatra ]urguz.



TV BiH u slu`bi razbijawa Srbije““Muslimanska vlast u Sarajevu i weni zapadni mentori ve} su se otvoreno stavili u funkciju promovi-

sawa la`ne {iptarske dràve na Kosovu i Metohiji i razbijawa Srbije”” –– upozorava urednik ““Glasa Srp-ske”” Radovan Jovi}. ““Naime, prvi program Televizije BiH javno je prenosio sednicu iz Pri{tine na kojojsu {iptarski teroristi proglasili svoju mafija{ku dràvu. To je nedopustivo i predstavqa jo{ jednu po-ruku srpskom narodu u BiH da se na wega i daqe gleda o~ima Alije Izetbegovi}a –– kao na gra|ane drugog re-da. Verujem da }e sve ovo doprineti u~vr{}ivawu Republike Srpske kao trajne istorijske kategorije i opre-deqewa ve}ine wenih gra|ana da u bliskoj budu}nosti na referendumu plebiscitarno izglasaju weno pripa-jawe matici Srbiji. Kad dva brata ne mogu da se sloè, oni se podele. Tako je svuda u svetu. Po Poveqi UNtaj princip vaì i za narode. Nema nijednog razloga da on ne bude primewen u BiH.””.

PPolovinom januara srpska vlada je usvojila Akcioniplan za slu~aj jednostranog progla{ewa “nezavisnogKosova” i wegovog priznavawa od strane natovskih

zemaqa na ~elu sa Amerikom. U~inila je to na vanrednojsednici i u jeku predizborne kampawe za izbor predsedni-ka Srbije, ̀ ele}i verovatno da pokaè srpskom narodu ko-liko je ona posve}ena “odbrani” Kosova i Metohije. Sviu~esnici u usvajawu ovog dokumenta su se trudili da u jav-nosti istaknu zna~aj sopstvene uloge, progla{avaju}i isto-vremeno wegov sadràj za najvi{u dràvnu tajnu. Naravnoda bi takav plan u ozbiqnim dràvama sa odgovornom vla-{}u bio progla{en dràvnom tajnom, jer se radi o opera-cionalizaciji odbrane zemqe od najgrubqeg oblika ugro-àvawa wene bezbednosti i celovitosti. Naime, natovsko-teroristi~ka koalicija na srpskoj nacionalnoj teritori-ji, kr{e}i sve me|unarodne norme, stvara prvu teroristi~-ku dràvu na svetu primewuju}i pri tome vojnu silu i svemetode i oblike zastra{ivawa.

Me|utim, da Srbija nije ozbiqna dràva niti da ima od-govornu vlast, pokazala je sama Vlada prilikom objavqiva-wa informacije o “usvajawu Akcionog plana koji se zasni-va na Deklaraciji Narodne skup{tine Srbije o Kosovu iMetohiji” jer je omogu}ila medijskoj javnoj ku}i, koja sebenaziva nacionalnim medijskim servisom, da objavi da se usadràju “najtajnovitijeg” odbrambenog dokumenta ne pla-nira upotreba vojske i policije. Dakle, javni servis, tj. RTSobjavquje najva`niju ta~ku Akcionog plana, dok Vladauporno skriva od naj{ire javnosti ali i od same Skup{tinei poslanika druge, o~igledno mawe zna~ajne odredbe plana?!

Ipak, kako ne bi bilo dileme u tuma~ewu sadràja po-menutog plana i poruke ovako objavqene informacije, po-trudio se ~lan Vlade i ministar odbrane, Dragan [utano-vac, saop{tavaju}i da “wegovo” ministarstvo nije u~estvo-valo u izradi Akcionog plana, niti je radilo bilo koji dru-gi plan, {to zna~i da ostaci vojske ne}e biti angaòvani.

Tajanstvene ““snage”” za odbranu teritorijalnog integriteta Srbije

Imaju}i prethodno u vidu, sigurno je da zbuweni gra|a-ni Srbije postavqaju bezbroj pitawa, pre svega zato {toznaju da su vojska i policija u svim normalnim dràvamanajzna~ajniji subjekti politike nacionalne bezbednosti iodbrane nacionalnih interesa od najekstremnijih oblikaugroàvawa. Wih ne postavqaju samo oni na Kosovu i Me-tohiji ~iji su ̀ ivoti neposredno ugroèni, ve} i drugi {i-rom Srbije, jer su velikoalbanski apetiti mnogo ve}i odteritorije Kosova i Metohije. Zna~i, gra|ani se pitaju ko-je su to snage za odbranu teritorijalnog integriteta zemqe,ako se ne planira upotreba vojske. Koje }e to snage onemo-gu}iti da transformisana {iptarska teroristi~ka orga-nizacija postane jedina vlast u pokrajini, ako ne}e srpskapolicija? Ko }e za{tititi ̀ ivote Srba ako teroristi~keformacije po~nu operaciju etni~kog ~i{}ewa, sli~nu onoj

koju su izvela wihova hrvatska sabra}a pre trinaest godi-na? Da li neko zaista veruje da }e to u~initi me|unarodnavojska i policijske snage sa kojima vojna upravqa~ka struk-tura i nove “srpske vojskovo|e” boqe sara|uju nego sa geto-izovanim Srbima na teritoriji pokrajine? Zar odnos me-|unarodnih vojnih snaga prema Srbima za vreme hrvatskeoperacije proterivawa nije pou~an? Sve ovo pomenuto,o~igledno je svakom razumnom i normalnom gra|aninu Sr-bije, samo nije jasno [utanovcu i Pono{u, tim gromadamavojnih i bezbednosnih struktura Srbije.

Ako imovinu i ̀ ivote gra|ana srpske nacionalnosti naKosovu i Metohiji ne za{tite me|unarodne vojne i poli-cijske snage, a sigurno je da to ne}e u~initi, ho}e li Vladai “vrhovni komandant” za tako ne{to angaòvati dobro-voqne vatrogasne jedinice ili mo`da aktiviste Crvenogkrsta i nevladinih organizacija? Da li koalicioni dvojacstvarno misli da }e pri~a o pravnim i diplomatskim pod-nescima me|unarodnim institucijama odvratiti terori-sti~ko-natovsku koaliciju od namere, ili je to samo deopredstave za nesre}nu srpsku javnost? [ta }e raditi srpskavojska i policija ako ne}e u~estvovati u za{titi teritori-jalnog integriteta zemqe i ̀ ivota i imovine gra|ana? Bezobzira na jadno stawe vojske, ne priprema li ih vlastodr-à~ki dvojac za suzbijawe nezadovoqstva gra|ana na teri-toriji Beograda i centralne Srbije?

Se}aju li se gra|ani kukavi~luka vlasti pre ~etiri go-dine koja se krila iza starog patrijarha dok su {iptarskehorde uni{tavale sve {to je srpsko? [ta uop{te rade Mi-nistarstvo odbrane i General{tab ako im otimawe Koso-va i Metohije nije povod za op{tu uzbunu odbrambenog si-stema, mobilizaciju i strategijski razvoj, ako oni uop{teznaju {ta zna~e te radwe? Ko }e zaustaviti {iptarske oru-



MisterijaMisterija akcionog planaakcionog plana•• U odnosu na zna~aj koji bi trebalo da ima dokument kojim se predvi|a reakcija dràve u slu~a-

ju jednostranog progla{ewa ““nezavisnog Kosova””, wegovo dono{ewe je pro{lo prili~no nezapa-èno

PPii{{ee:: ggeenneerraall MMiilleenn SSiimmii}}

àne formacije ako su planirale da do|u do zami{qenihgranica “Velike Albanije” na liniji Uìce – Kraqevo –Kru{evac – Ni{ – Surdulica – Trgovi{te?

Uspe{an projekat deidentifikacije srpskih oficira

Iako veliki broj qudi zna da je ~iwenica o potpuno de-regulisanom srpskom odbrambenom sistemu i razbijenojvojsci sublimirani odgovor na sva prethodna pitawa, morase priznati da gospodarima i wihovim udvoricama nije bi-lo nimalo lako da to u~ine. Projekat onesposobqavawaSrba da brane svoje teritorije trajao je skoro osam godina.îni se da je glavna aktivnost bila psiholo{ko-nacional-ne prirode kako bi se izvr{ila nacionala i profesional-na deidentifikacija “probranih i pogodnih pripadnikavojske” i kako bi se promenio odnos gra|ana prema vojnojorganizaciji i wenim pripadnicima. Naime, izgleda da seu ostatku vojske ~ast i dostojanstvo ne verifikuju odnosomprema rodu i otaybini ve} odnosom prema “slobodi i demo-kratiji” u ideolo{koj interpretaciji globalisti~kog to-talitarnog sistema.

To se najboqe vidi na primeru odnosa oficira premaKosovu i Metohiji jer su oni u potpunosti nezainteresova-ni za wegovu sudbinu, kao da se radi o nekoj bezna~ajnoj i da-lekoj nedo|iji. Da nije tako, oficiri bi makar postavilipitawe uloge natovskih vojnih timova koji se ba{kare poMinistarstvu odbrane, vojnim institucijama, komandama ivojnim fabrikama, jer wihova dràvna rukovodstva plani-raju da obezbede legitimitet prvoj teroristi~koj dràvina svetu, stvorenoj na srpskoj nacionalnoj teritoriji, a voj-na rukovodstva da tu tvorevinu za{tite spre~avaju}i bilokakav otpor nasiqu. Dakle, da u ostatku vojske ima tradi-cionalne srpske vojni~ke ~asti i dostojanstva, stranimoficirima, podoficirima i vojnim ~inovnicima bi poo-davno bilo re~eno da nisu poèqni u zemqi ~iju teritori-ju èle da otmu. Uostalom, takav potez se ne bi odnosio sa-mo na vojne timove, ve} na ~itavu armiju obave{tajaca i di-plomata, i ne bi se ticao samo ~asti i dostojanstva, ve} pre-ventivnih mera za{tite, odbrambenih mera, pa makar one ine postojale.

Pored deidentifikacije pripadnika vojske, gospodarii udvori~ki upravqa~ki vojni timovi su uspeli da radi-kalno promene odnos gra|ana prema vojnoj organizaciji.Samo pre osam godina, vojska je bila institucija kojoj sugra|ani verovali u procentu od preko 90 odsto, daleko vi-{e od Srpske pravoslavne crkve a da ne govorimo o Skup-{tini, Vladi ili predsedniku. Takav odnos gra|ana se za-drào godinu-dve i posle petooktobarskog prevrata upr-kos stravi~noj antiarmijskoj propagandi udruènih “revo-lucionara”, nevladinih organizacija, stranih vladinih isrpskih “nezavisnih”medija, obave{tajnih slu`bi i drugihsnaga.

Imaju}i u vidu teorijske spoznaje i prakti~na iskustva,takav odnos gra|ana se morao promeniti radikalno, jer je upostoje}em obliku onemogu}avao manipulacije sa vojskom.Znaju}i da bi rad na promeni svesti gra|ana bio dugotrajanproces, gospodari su vojsci odredili ulogu kolektivne lu-

de kako bi animoznost prema woj bila izazvana ru`no}omsame organizacije. Pozicionirawe hirurga, vo}ara, psiho-loga, penzionera, patologa i tehnologa za ministre odbra-ne i “eksperata za vojna pitawa” koji nisu znali da li jekorpus borbeni sistem ili operativni sastav za wihove po-mo}nike, najboqe ilustruje nameru gospodara. Gra|ani suse prvo zabavqali “intelektualisanim mudrostima” pome-nutih lica, ali je sve brzo pretvoreno u animoznost premaorganizaciji koja je trpela takve qude na svom ~elu. Nega-tivan odnos gra|ana prema vojsci je u~vr{}en mnogobroj-nim aferama, diverzijama u vojnim objektima i preduze}i-ma odbrambene industrije, nebrigom za ìvote i zdravqevojnika, java{lukom, nedisciplinom i pre svega profilomnovih “vojskovo|a”. O “stru~nim profilima” postpetook-tobarskih vojnih upravqa~kih struktura bilo je razli~i-tih komentara, ali ~ini se da je jedan od najozbiqnijih ko-lumnista sve rekao stavom da se “novi eksperti za vojna pi-tawa razumeju u vojsku mawe od ma|arske sobarice”.

Bilo kako bilo, ciq gospodara je realizovan u potpuno-sti jer u vojsku ima poverewe tek dvadesetak posto gra|anaSrbije.

To zna~i da se retko ko interesuje za stawe vojske i zadoga|aje u woj, {to je idealan uslov za wenu razgradwu usvakom pogledu. Mora se priznati da su to u~inili temeqi-to. [to se ti~e qudskog potencijala, koalicioni dvojac jeiz vojske eliminisao sve oficire i podoficire sa ratnimiskustvom, a to zna~i kadrove koji su se hrabro suprotsta-vqali natovsko-teroristi~koj koaliciji i koji bi imali, sobzirom na iskustvo, veoma va`nu ulogu u ponovnoj borbiza Kosovo i Metohiju.

[to se ti~e tehni~kog potencijala, dugo je trajalo uni-{tavawe borbenih sistema vojske pod nadzorom natovskihvojnih timova i sa razli~itim obja{wewima za lakovernusrpsku javnost kao {to su zastarelost, neispravnost, skupoodràvawe, mogu}nost da do|e u ruke ekstremistima, novatehnologija ratovawa i mnoge druge pri~e. Ono {to nijeuni{teno na pomenuti na~in, ubrzano je “re{eno” u neko-liko velikih eksplozija.

Dakle, vojska je onesposobqena da u~estvuje u odbraniKosova i Metohije. îni se da je zloupotreba vojske tokompredizborne kampawe bila samo ve`ba za ono {to je mogu-}e da se realizuje vrlo brzo.

U institucijama Evropske unije koje su donele odluku oprotivpravnom zaposedawu teritorije Kosova i Metohije,srpski plan kao dokument nije ni pomenut. To zna~i da suoni unapred bili upoznati sa formom i strukturom pome-nutog dokumenta.

I da ne bi bilo zabune zbog navodno razli~itih stavovapo pitawu {ta da se ~ini posle akcije Evropske unije, tre-ba podsetiti na neke re~enice na tek zavr{enim predsed-ni~kim izborima. Zar verni glasa~i ministra sa bazenom ifarmama nisu glas “crvenom |avolu”? Zar ratni profite-ri iz vremena herojske odbrane Kosova i Metohije nisu da-li glas za akciju Evropske unije? Zar histeri~no zadovoq-stvo gospodara zbog rezultata predsedni~kih izbora nisudovoqni da se jo{ jednom razazna prava uloga svih u~esni-ka tragi~ne zabave?



Propagandni karakter usvajawa Akcionog planaU periodu do dono{ewa famoznog plana, samo je ̀ uti deo koalicione vlasti otvoreno u~estvovao u pro-

pagandnoj kampawi zastra{ivawa srpskog naroda kako bi ostao miran u trenutku jednostranog progla{ewa““nezavisnog Kosova””. U tom ciqu, po gebelsovskoj metodologiji, aktuelizirane su pri~e o ratovawu i ̀ rtva-ma, pozicije vojske koja se ““ne priprema za oruànu borbu””, sem ako to nije u funkciji ““nametawa slobode idemokratije”” evroatlantskih saveznika i boqitku sa wima pa makar oni ra{~ere~ili Srbiju do kraja, kaoi mnoge druge dràve.

“Ako, kojim ~udom, na svetu ostane samo jedan jedini Sr-bin, i on }e biti – narod!” Ovo i ovakvo ube|ewe izraz jejedne izuzetne vere i verovawa, jednog ~udesnog optimizma,izuzetnog ube|ewa da smo i kao narod i kao dràva dubokoutemeqeni u istoriju evropske civilizacije. Ova izuzetnamisao iskazana pre skoro dva veka, i ma koliko pesni~kioblikovana, imala je realno pokri}e u narodnom ube|ewu iu wegovom duhu proètom nepokolebivim optimizmom.

A, danas, danas, posle nedeqe 17. februara 2008!?! Mno-gi }e se zapitati da li smo kao narod, kao Srbi, zasluìliovakvu sudbinu, ovakvu dràvu, ovakvu vlast!?! Kakav smoto narod, kakva dràva!?! U o~ajawu februarskog nedeqnogpopodneva mnogi }e u svome dubokom qudskom gnevu re}i davi{e nismo ni dràva, a bogme, ni narod! Lako je u ovakvomkriku prepoznati o~aj, svu tragiku saznawa da nam je Koso-vo i Metohija oduzeto i da nam je budu}nost, i kao narodu ikao dràvi, – neizvesna! Ovakav o~aj, ovakav pesimizam mo-gu imati, naàlost, i svoje logi~no, svoje realno pokri}e.Niko ne moè osporiti tvrdwu da je Kosovo i Metohija te-meqna odrednica srpskog nacionalnog bi}a, bitna odred-nica srpskog nacionalnog identiteta. Jednostavno, Srbi saKosovom i Metohijom i Srbi bez Kosova i Metohije – tonije isti narod! Srbija sa Kosovom i Metohijom i Srbijabez Kosova i Metohije – to su dve su{tinski razli~ite dr-àve!

Nedequ 17. februar 2008. moèmo tretirati ne samo kaotragi~an datum, nego kao datum koji ozna~ava kraj jedne ipo~etak druge i druga~ije istorije srpskog naroda.

No, da se prvo povratimo od {oka, da se presaberemo, dase osvestimo, da napravimo uvid u inventar tu`nih i tra-gi~nih stvari koje su nas vodile i dovele do ovog nacional-nog i dràvnog ambisa. Probajmo to u~initi {to trezveni-je, ma koliko nas velike i tragi~ne emocije sputavale na pu-tu logike i samospoznaje. Poku{ajmo iza}i iz sveta iluzi-ja u kojima smo plutali ceo dvadeseti vek! Da pomenemo, unajkra}em, samo te najtragi~nije iluzije u tek minulom ve-ku, ili da napravimo rekapitulaciju doga|aja, pojava i pro-cesa koje pamte i o wima mogu razmi{qati generacije da-na{wih maturanata u Srbiji, bez Kosova i Metohije! Ilije, mo`da, boqe da u~inimo, {to kra}e i saètije, i jedno idrugo. Neka tako i bude!

Srbi su u 20. vek u{li sa smenom kraqevskih dinastija!Istina, u~iweno je to na jedan morbidan na~in, kada je 1903.i fizi~ki likvidirana dinastija Obrenovi}a. Tada smou{li u novi vek sa uverewem, sa iluzijama da }e Srbijuusre}iti naslednici velikog Kara|or|a. Do{ao je Prvi

svetski rat, Srbija jedoìvela i preìve-la golgotu, doìvelai tragediju i slavu,ali je izgubila svojeime `rtvuju}i ga za-rad Kraqevine Jugo-slavije, dràvne zajed-nice sa svojim nepri-jateqima. Iluzije otoj sre}i vaqda su seraspr{ile, ako nigdedrugo, a ono u Jasenov-cu, najmasovnijoj grob-nici srpskog naroda uwegovoj istoriji.

Na temeqima pro-palih, ponu|ene su no-ve iluzije! Ponu|enaje titoisti~ka Jugo-slavija, zemqa bratstva, jedinstva, ravnopravnosti, sre}e,samoupravqawa, nesvrstanosti, svetle budu}nosti! Iluzi-je o Titoslaviji raspr{ili su se tragi~no i bolno po srp-ski narod, u novim Jasenovcima, novim progonima srpskognaroda, novim komadawem srpske zemqe!

Do{la je posledwa decenija 20. veka, do{li su svakakviratovi, ali su do{le i nove iluzije, nove zablude i sada-{wa, najbolnija otre`wewa! Da se na posledwim iluzija-ma i wihovom dramati~nom slomu zadrìmo ne{to detaq-nije, da ne izlazimo iz vremena pam}ewa dana{weg sredwo-{kolca u Srbiji bez Kosova i Metohije!

““Demokratija”” kao formula sveop{te sre}eSrbija je u 21. vek u{la sa masovnom i nepokolebqivom

verom u demokratiju! Taj i takav ulazak i politi~ki je ozva-ni~en 5. oktobra 2000. godine. Demokratija je najavqena kaoformula sveop{te sre}e! Od we }e, maltene, i trava brèrasti, a prinos p{enice, sam po sebi, biti ve}i! Srbi }e,zahvaquju}i demokratiji (rad, znawe, stvarala{tvo, to ni-ko nije pomiwao), ̀ iveti u blagodetima standarda kakav jeu Stokholmu, Oslu, Cirihu, @enevi, Frankfurtu, Milanu,Rimu i Parizu! Mo`da }e Nemci, Britanci ili Holan|a-ni dolaziti kod nas da nam ~iste ulice, da oru na{a poqa,kako bi boqe zaradili nego u svojoj zemqi?! Najavqeno jemilion novih radnih mesta! O qudskim pravima, sloboda-ma, pravdi – o tome da i ne govorimo! Ne}e biti Srbina uSrbiji koji te i takve blagodeti ne}e uìvati! Mora se re-}i da su Lewinovi boq{evici sejali mawe obmane, mawe



InventarInventartu`nih stvaritu`nih stvari

•• Oni dozvoqavaju da Srbija pla~e, ali bez suza, po{to se to ne svi|a wihovim zapadnim prija-teqima! Uostalom, to svojim medijima zapoveda i sam predsednik Srbije, da nekako, ako je mo-gu}e, prikaù stvari tako da gubitak Kosova i Metohije skoro i nije ni{ta prema na{emogromnom demokratskom {i}aru koji nam se sme{i pred evropskim dverima

PPii{{ee:: MMiilloo{{ MMaarrkkoovvii}}

iluzije o svojoj usre}iteqskoj misiji, nego {to su to radi-le takozvane srpske demokrate kada su osvajale vlast. Oni,kao usre}iteqi, pomognuti svojim prijateqima iz celogsveta, pogotovo ameri~kim, britanskim i nema~kim, oni }eod Srbije napraviti demokratski raj.

No, da vidimo {ta je sve bilo i kako je bilo. Do sada suti demokratski usre}iteqi upropastili, izgubili – tridràve! Ma, nemogu}e, posumwa}e svaki, pa i najnormalni-ji skeptik! Svakom gimnazijalcu je jasno da je po{ao u {ko-lu u dràvi koja se zvala Savezna Republika Jugoslavija.Tek {to je zavr{io razred ili dva, on nastavqa da ìvi i{koluje se u dràvi koja se zove Dràvna zajednica Srbijai Crna Gora i koja ne po~iva na ustavu nego na nekoj naka-radnoj poveqi! Jo{ nije iza{ao iz sredwe ili osnovne{kole, a ve} ìvi i {koluje se u tre}oj dràvi! Hajde, ne-ka sve |avo nosi kao {to je i odneo, ostanimo svoji na svo-me, ostanimo u svojoj Srbiji, mo`da su tako i naj~istija po-sla! No, ne lezi vraè! Srpski |ak, koji je po{ao u {kolukada je u Srbiju do{la demokratija, nastavi}e svoju osnov-nu {kolu u nekoj i nekakvoj ~etvrtoj dràvi za koju jo{ ni-je prona|eno ni ime!

No, da vidimo {ta daqe biva, kako se razvija, kao napre-duje, kako se oboga}uje demokratija u Srbiji! [ta donosisrpskom narodu!? Umesto milion novih radnih mesta, a onobar milion ve} zaposlenih – na ulicu!

Demokratski vlastodr{ci su brzo shvatili da demokra-tiju vi{e ne moraju ni pomiwati, po{to su je unapredili iproizveli u – mafiokratiju! Tu su postignuti neo~ekiva-ni, u svetu jedinstveni i nepoznati rezultati! Takvu speci-jalizaciju u mafiokratiji van Srbije, niko, nikad i nigdenije video! Nema oblasti, nema delatnosti, nema kraja nimesta u Srbiji gde wena demokratska vlast nije uvela ma-fiju najve}eg specijalisti~kog ranga. Nema kod nas mafijeop{teg tipa, takav mafija{ ne moè biti naro~ito uspe-{an! Zato je demokratska vlast u Srbiji preduzela sve da sewena mafija {to vi{e – specijalizuje! Rezultati su, pro-sto, fascinantni. Nijedna zemqa nema toliko specijalistate vrste kao Srbija. Samo u Srbiji postoje sve vrste mafi-je, kojoj i sama dràva odaje priznawe na organizovanosti!

Pogledajte samo: carinska mafija, drumska mafija,auto-mafija, narko-mafija, farmako-mafija, urbanisti~-ka mafija, duvanska mafija, ste~ajna mafija, zdravstvenamafija, prosvetna mafija, fudbalska mafija! Zaista, zai-sta, kompletna i visokorazvijena mafiokratija!

No, ni srpska demokratska vlast, uprkos ogromnim re-zultatima u svim oblastima mafija{tva (prvi u Evropi pokriminalu!), nije bez izvesnih problema. Manipulacije de-mokratijom, zamajavawe naroda na tim iluzijama, nisu vi{epouzdan temeq wihove vlasti! Wihova demago{ka retori-ka o demokratiji ve} je pro~itana! No, oni su se vrlo brzosna{li. Imaju mo}ne savetnike i saveznike u svetu! Po{tosu tako brzo i tako drasti~no kompromitovali i sam pojamdemokratije, prona{li su novu osnovu za manipulisawesrpskim narodom. Ponudi}e mu evropski {areni{, sveevropsko izobiqe, sve blagodeti, sve visine standarda kojeim omogu}uje Evropska zajednice. Vlasti u Beogradu ne tre-ba ni{ta da rade nego da uvedu srpski narod u Evropu, a ontamo, tako|e, ne}e trebati ni{ta da radi, nego samo da uì-va! Sve }e to dobiti samo zato {to su Srbi i {to ih vodiwihova demokratska vlast! Pa, ko ne bi glasao za takvuvlast!? Naravno da je srpski narod odmah izabrao takvuvlast i prihvatio wenu ponudu. Ali, eto, na{lo se i vi{eod polovine Srba koji su, pou~eni dosada{wim iskustvimasa demokratijom, iskazali drugo i druga~ije mi{qewe.Sram ih bilo, skeptici jedni! Kako mogu sumwati u aktuel-nu verziju srpske demokratije!

Ali, {ta biva! Po{to je najve}i demokrata izabran zapredsednika Srbije, on je, naravno, poloìo zakletvu, naj-

javnije i najsve~anije! Zakleo se narodu, a naro~ito narod-nostima, da }e nastaviti da ih usre}uje na svom evropskomputu! Naravno, i}i }e sa Kosovom za koje je stotinama putarekao da ga nikome ne}e dati!

Ali, avaj! Wegova zakletva i wegovo zakliwawe, nisuvaìli – ni tri dana! Wegovi mo}ni prijateqi sa Zapada,koje nam je on li~no stavio na raspolagawe, oduze{e Srbi-ji – Kosovo i Metohiju! U~ini{e to sasvim leèrno, jedno-stavno, tokom ve~erweg zasedawa! Oni koji odlu~uju nisu sekolebali ni jednog jedinog trenutka. A i za{to da se kole-baju?! Ne}e, vaqda, sumwati u svoje beogradske prijateqe,koji su im toliko puta, pred celim svetom, obe}ali da Ko-sovo i Metohiju mogu uzeti bez ikakvih problema po{to udemokratskoj Srbiji armija ne sluì za odbranu zemqe! Pa,je li na~elnik General{taba Srpske vojske u nedequ, prepodne, izjavio da je bezbednosna situacija u Srbiji –stabil-na! Naravno da je i svaki vojnik znao {ta }e biti – posle-podne! No, ovaj politi~ki, demokratski general, o~igled-no, nije ni ra~unao da je Kosovo u Srbiji! Otkud to da znajedan general, kad mu ministar, vojni i demokratski, stalnoponavqa da vojska moè mirno spavati i da nipo{to ne}ebraniti svoju zemqu! Ne}e se, vaqda, zameriti svojim za-padnim prijateqima, pa braniti Kosovo i Metohiju! Jer, nemoèmo sa Kosovom i Metohijom u Evropu!

Kako izgleda ““demokratski””

orijentisan borac za Srbe na Kosovu i Metohiji!Bez cinizma se, izgleda, daqe ne moè ni govoriti. Ka-

da je predsednik Srbije ~uo da Kosovo i Metohija nije vi-{e u Srbiji, da su ga Srbima oduzeli wegovi prijateqi, onim je, tobo ̀iznena|en i ogor~en, o{tro zapretio da }e ihsve tuìti! Istina, nije rekao kojem sudu i {ta }e sa sud-skim re{ewem kada ga dobije. Istina, nije naveo nijednu ze-mqu nastalu na osnovu sudskog re{ewa. Od Hamurabijevogzakona do dana dana{weg nije bilo sudske presude na kojojpo~iva neka dràva! Izgleda da }e to prvi u svetu izdej-stvovati predsednik Srbije, zahvaquju}i svom demokrat-skom autoritetu i svojim zapadnim prijateqima! Ne}e,vaqda, neko sumwati da je i to – iluzija! Narod treba, jed-nostavno, da se strpi i, naravno da }uti, dok wegova vlast,ne povrati Kosovo i Metohiju svojim poznatim demokrat-skim putem! I, naravno, treba da im bezgrani~no i besko-na~no veruje, da ih uvek bira i zauvek ~uva na vlasti. Mora-mo priznati da ve}ini na{ih demokratskih ministara, wi-hovih prijateqa i saradnika, borbenost nije nipo{to stra-na. Oni tu svoju borbenost ubedqivo i godinama dokazuju upqa~ka{kom pohodu na – vlastiti narod! U tom smislu supostigli neverovatne uspehe! Posebno se isti~e napada~kajedinica pod {ifrom G 17! U nameri da za{tite srpski na-rod od te{kog rada, oni su wegove fabrike, rudnike, piva-re, ̀ elezare i cementare, banke i redakcije, mineralnu vo-du, mleko i meso, bakar, zlato i druge sitnice, predalistrancima da se oni bak}u i mu~e sa tim! Oni su srpskom na-rodu otvorili jednu sjajnu i u svetu nepoznatu ekonomskuperspektivu! Naime, Srbin }e ìveti u Srbiji, a raditiiskqu~ivo kod inostranog poslodavca! Na{e mlade gene-racije ~eka inostranstvo u vlastitoj zemqi! Sve to je ura-|eno po ~udesnoj alhemijskoj formuli – G 17! Zna se jedinoda je od demokratskog materijala, a {ta jo{ sadrì to nemoè spoznati dana{wa nauka, iako su ~uli da je kod auto-ra ove formule – stru~nost iznad politike!

Ovaj inventar tu`nih stvari ne bi bio dovoqan za dijag-nozu na{eg stawa a da ne pomenemo i neke druge pokazate-qe. U najteòj disciplini, u kriminalu, prvaci smo Evro-pe. To nam, te{ka srca, priznaje zvani~na evropska stati-stika! Moramo priznati da smo u nekim zanemarivim di-sciplinama, kao {to su ekonomija i standard, posledwi u



Evropi! Tako kaè nemilosrdno objektivna evropska sta-tistika. Na primer, u najnovijem Leksikonu dràva sveta,navodi se da ekonomija susedne Albanije obezbe|uje 4 500dolara dohotka po glavi stanovnika, a Srbija svega 2 200!Nezaposlenost u Albaniji je 16, a u Srbiji 30 odsto! Dakle,za Albanijom zaostajem duplo, a za drugim susednim zemqa-ma (Makedonija, BiH, Hrvatska, Rumunija, Bugarska) – vi-{estruko! Eto, tako kaè statistika! Naàlost, na{i po-liti~ki lideri se ne hvale sli~nim podacima kada govoreo rezultatima svoje vladavine.

Ne}e oni, vaqda, obja{wavati u {to su investirali oko40-50 milijardi dolara, koliko je, u raznim vidovima, u{lou Srbiju tokom wihove vladavine! Wima je po{lo za rukomda utrostru~e na{ dug! Sada smo, umesto nasle|enih dese-tak, du`ni 25 milijardi dolara! Gde i kako su potro{enemilijarde koje je Srbija izdvajala kosovskometohijskimSrbima!? Ne}ete, vaqda, za to pitati Neboj{u ̂ ovi}a, ko-ji je, kao koordinator za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbi-je, rukovodio tim silnim kapitalom! Znam samo da Srbi izMitrovice i Zve~ana tvrde da wih, odnosno Srbe sa Koso-va i Metohije, niko nije ojadio kao taj ôvi}. Oni tvrde ida se niko nije li~no toliko obogatio na wihovoj muci kaonare~eni ôvi}. Pomiwemo to samo iz jednog razloga, po-{to je o Kosovu i Metohiji re~, da se vidi kako izgleda je-dan, naravno demokratski orijentisan borac za Srbe na Ko-sovu i Metohiji!

Ne}emo, dakako, ispitivati da li je, kao {to se tvrdi,Neboj{a ̂ ovi} i “razredni stare{ina ukupne mafije u Sr-biji”! Samo ga pomiwemo kao borca za Kosovo i Metohiju!Da se zna kakvi ga borci brane!

Patriotizam progla{avan za krivi~no deloTreba li uop{te zakqu~ivati da se za Kosovo i Metohi-

ju ne mogu boriti oni, ma {ta sami govorili i obe}avali,koji su svojim zapadnim prijateqima vi{e verovali negosvom narodu, koji su, u tom smislu, suspendovali svaki glaslogike, etike i istine!

Ako je DOS, odmah po dolasku na vlast, svaki patrioti-zam proglasio za krivi~no delo, sa kime se onda misle bo-riti za Kosovo i Metohiju!? Pa oni su, u svom demokrat-skom zanosu, odmah oslobodili sve dokazane albanske tero-riste i druge zlo~ince! Mo`da su to uradili sa namerom daoja~aju demokratsku bazu OVK kao ameri~ke tvorevine!Naravno, dosovska vladaju}a garnitura nije propustilapriliku da ponizi, ili surovo kazni, skoro sve one koji suse na bilo koji na~in borili za interese Srba u Hrvatskoj,Bosni i Hercegovini, pa i na samom Kosovu i Metohiji! Pa,zar ista ta vladaju}a dosovska garnitura nije nagradila ivisokim poloàjima ~astila sve one koji su radili u ko-rist srpske {tete!?

Pa zar sada{wi predsednik, a tada{wi ministar vojni,Boris Tadi}, nije odlikovao visokim dràvnim odlikova-wem gospodina Robertsona, tada {efa NATO pakta u Bri-selu, a prethodno ministra odbrane Velike Britanije!? Za-ista su neporecive wegove velike li~ne zasluge u bombar-dovawu Srbije! Tako ne{to ima smisla isto toliko kao ka-da bi, posle Drugog svetskog rata, velike vojskovo|e kao{to su @ukov i Montgomeri, odlikovali Hitlerove gene-rale zbog zasluga u razarawu Rusije i Engleske! Na osnovu~ega je Havijer Solana doìveo tolike po~asti u Beogra-du!? Pa on je, makar i formalno, bio politi~ki komandantNATO pakta! Dosovska Srbija mu je iskazala zahvalnost,po{tovawe i prijateqstvo! Pa on je i sada, makar i for-malno, na ~elu Evropske unije koja Srbiji oduzima Kosovoi u tu novu NATO-dràvu {aqe svoju vlast! I daqe se, kaoi “dragi Yory”, zakliwe u svoje prijateqstvo prema srp-skom narodu!

Pa zar dosovska vlast nije debelo nagradila sve one no-vinare koji su se isticali u pquvawu Srbije!? Recimo, Gor-dana Su{a, poznato je to mnogima, bila je godinama surovipartijsko-policijski arbitar u Televiziji Beograd, (po-sledwi sekretar OOSK TVB), tako|e je mnogima poznatoda se od 1981. borila za albanske separatisti~ke interesena Kosovu i Metohiji. Sada moè biti zadovoqna i moèsa razlogom re}i da je opravdala sve one pare (marke) kojeje iz Pri{tine dobijala. Nagra|ena je mestom glavnog i od-govornog urednika RTS-a! Wen saborac, Nade`da Ga}e, po-znata kao miqenica Mahmuta Bakalija (da ostale funkci-onere ne pomiwemo), nagra|ena je mestom predsednikaNUNS-a. Poznata je i kao “diplomirani komunista iz Ku-mrovca”! Zar Nino Brajevi}, uhva}en kao ratni profiter,i koji 15 godina nije novinar nego trgovac, zar i on kao ta-kav nije nagra|en mestom predsednika NUNS-a! Zar najne-milosrdniji partijski egzekutor, ve~iti rukovodilacRTS-a, Nenad Risti} nije prvi potr~ao da se àli NATOpaktu kako prilikom bombardovawa RTS-a nisu izginuli inovinari! On je to izjavio na prvu godi{wicu te tragedijei to je, vaqda, do sada najve}a kritika NATO pakta – zbogneefikasnosti! Poznat po svojim redovnim prijavama no-vinara policiji i partiji, na {to se i sama {tampa zgraà-la, Nenad Risti} je ~a{}en, zajedno sa Boìdarom Nikoli-}em, da vodi i rukovodi programom posle 5. oktobra 2000. Ataj isti Boìdar Nikoli}, {ampion podobnosti svake vr-ste, bio je tokom NATO bombardovawa hijerarhijski nad-re|en Dragoqubu Milanovi}u! On je bio ~lan propagand-no-informativnog {taba kod tada{weg predsednika Srbi-je Milana Milutinovi}a, on je izdavao direktive tada-{wem direktoru RTS-a. Taj Boìdar Nikoli}, u to samli~no ube|en, bio je jedan od retkih koji je pouzdano znao da}e te tragi~ne no}i biti bombardovana zgrada RTS-a! On je,zajedno sa Nenadom Risti}em, po~eo da manipuli{e timjadnim roditeqima i rodbinom izginulih u bombardovawuRTS-a. Wih dvojica su po~eli da ostavqaju bez hleba sveone novinare koji su te no}i bili u zgradi i koji su preì-veli. Wihove i druge optu`be mogle bi u}i u najstroù an-tologiju moralnog i svakog drugog apsurda! Takvi i nizsli~nih kreiraju danas medijsku sliku Srbije! A GordanuSu{u na zavr{nom Tadi}evom izbornom mitingu najavqujukao – udarnu pesnicu Demokratske stranke! Verovatno }ewu i sli~ne angaòvati u borbi za povratak Kosova i Me-tohije!

Ona i ostali novinari koji su se, uglavnom, kvalifiko-vali plutaju}i kroz partijsko-policijsku kanalizaciju,ili su za{titnika svoje neopodobnosti na{li na Zapadu, e,takvi srpsku mladost nazivaju ruqom i huliganima! Ako nemoèmo opravdati, moèmo makar razumeti i ru{ila~kignev mladih. Istina, oni, izgleda, ne slu{aju pozive na rav-nodu{nost koje im upu}uju neki visoki, pa i najvi{i zva-ni~nici Srbije. Oni dozvoqavaju da Srbija pla~e, ali bezsuza, po{to se to ne svi|a wihovim zapadnim prijateqima!Uostalom, to svojim medijima zapoveda i sam predsednikSrbije, da nekako, ako je mogu}e, prikaù stvari tako da gu-bitak Kosova i Metohije skoro i nije ni{ta prema na{emogromnom demokratskom {i}aru koji nam se sme{i predevropskim dverima.

Sa takvim shvatawima, sa takvim qudima, sa takvim de-mokratama, nema ni{ta ni od Kosova i Metohije, ni od Sr-bije, ni od demokratije, ni od Evrope! Sre}om, u Srbiji po-stoje drugi i druga~iji qudi, druga i druga~ija shvatawa nakoja se moèmo i moramo osloniti u borbi za rehabilita-ciju Srbije, za vra}awe vere u demokratiju koju je mafokra-tija iskomromitovala, i pre svega u dugotrajnoj i mu~nojborbi za Kosovo i Metohiju koje ponovo postaje simbolsrpske tragedije. Ne zaboravimo ono {to je duboko usa|enou srpski jezik i srpsko pam}ewe, setimo se {to ~e{}e.



Izbori: Dvanaestog decembra 2007. godine predsednikSkup{tine Srbije Oliver Duli} je raspisao predsedni~keizbore u Srbiji. Za datum odràvawa izbora izabran je 20.januar 2008. godine. Brojni pravnici u Srbiji su smatralida je ovim ~inom prekr{en Ustav Srbije. Takav stav je iz-neo ~ak i prozapadno orijentisani biv{i predsednikUstavnog suda Srbije, Slobodan Vu~eti}. Kada se analizi-raju odredbe Ustavnog zakona kojim se propisuju pravila zaprimenu novog ustava Srbije, ta~nije ~lan 3, moè se izve-sti zakqu~ak da je ovo pravno tuma~ewe ta~no.

Postojale su i politi~ke smetwe u vladaju}oj koalicijiza raspisivawe izbora. Koalicioni Tadi}ev partner, Ko-{tuni~ina Demokratska stranka Srbije iznela je stav da jeneprikladno odràvati predsedni~ke izbore u trenutkukada se re{ava sudbina ju`ne srpske pokrajine Kosova iMetohije. Ko{tuni~ina partija se pozivala na duh Ustava,ta~nije na uvodnu odredbu da je: “Pokrajina Kosovo i Meto-hija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloàj su-{tinske autonomije u okviru suverene dràve Srbije i daiz takvog poloàja pokrajine Kosovo i Metohija sledeustavne obaveze svih dràvnih organa da zastupaju i {titedràvne interese Srbije na Kosovu i Metohiji i u svimunutra{wim i spoqnim poslovima”. U javnosti je pomiwan~ak i dràvni razlog, izneto je da je nemoralno da zemqabude u izbornom procesu dok se vr{i otcepqewe 15 odstoteritorije. Ipak, svi ovi argumenti nisu spre~ili Tadi}e-vog predsednika Skup{tine da raspi{e predsedni~ke iz-bore.

Kosovo i Metohija: Kosovo je bilo glavna tema u izbor-noj kampawi. Aktuelni predsednik Boris Tadi} je svoj kam-pawu zasnivao na stavu da Srbija treba da sa~uva Kosovo,ali i da istovremeno treba da u|e u Evropsku uniju. Ovakavstav je bio, najblaè re~eno, nelogi~an. Jo{ 14. decembra2007. godine francuski predsednik Sarkozi izjavio je daSrbija ne}e mo}i da u|e u Evropsku uniju ako ne prizna ne-zavisnost Kosova, Brisel je otvoreno najavqivao i nele-galni dolazak misije EU na Kosovo i Metohiju.

Sa druge strane, kandidat Srpske radikalne stranke To-mislav Nikoli} se zalagao za ostanak Kosova i Metohije usastavu Srbije, ali i dostojanstveniji stav prema Evrop-skoj uniji i ja~awe veza sa Ruskom Federacijom.

Me|u srpskim bira~ima je preovladalo uverewe da jeovo prihvatqiviji stav. Tadi} kao da je potcenio srpske bi-ra~e i wihov razum.

Rusija: Rezultati izbora od 20. januara su predstavqaliposledicu tog potcewivawa. Nikoli} je osvojio oko 40 pro-cenata glasova. Tadi} je zna~ajno zaostao. Osvojio je skoro5 procenata mawe glasova. Bira~i nisu poverovali wego-vim frazama o “dobronamernoj” EU.

Tako|e, Nikoli}ev stav o bliòj saradwi sa Ruskom Fe-deracijom je nai{ao na ve}u podr{ku u narodu od Tadi}e-vog potencirawa Evropske unije. Ne samo zbog ~vrstog sta-va Moskve u vezi s Kosovom i Metohijom, ve} i zbog brojnihistorijskih, kulturnih i religijskih veza izme|u Srba iRusa. Veliki deo srpskog naroda vidi Ruse kao najbliì na-rod. Tako|e, ruski predsednik Putin je veoma popularan uSrbiji. On je progla{en za po~asnog gra|anina vi{e srp-skih gradova, a u jednom istraìvawu javnog mwewa u dru-gom gradu po veli~ini u Srbiji, Novom Sadu, koje je prove-la agencija Scan u decembru 2007. Putin je osvojio prvo me-sto, pre svih srpskih predsedni~kih kandidata.

Prozapadna ekipa “spin doktora” okupqena u Tadi}e-vom izbornom {tabu je pravilno shvatila svoje gre{ke izprvog kruga izbora. U tom kontekstu Tadi} je van svih pra-vila diplomatskog protokola zloupotrebio potpisivaweekonomskog ugovora o prodaji Naftne industrije Srbije“Gaspromu”. Umesto u Sofiju 18. januara, na insistirawesrpske strane Tadi} je doputovao u Moskvu 25. januara 2008.Ali, Moskva samo nekoliko dana kasnije, 29. i 30. januarado~ekuje i Tomislava Nikoli}a, i to na najvi{em nivou.Primaju ga predsednik Saveta Federacije Sergej Mironov,



EvroatlanskoEvroatlanskonasiqe nad Srbijomnasiqe nad Srbijom

KKaakkoo ssee TTaaddii}}eevvoo ““oossvvaajjaawwee”” EEvvrrooppee pprreettvvoorriilloo uu kkoommaaddaawwee SSrrbbiijjee

•• Tokom predsedni~ke kampawe Tadi}ev izborni {tab uterivao je strah gra|anima Srbije od po-bede Tomislava Nikoli}a. Rezultat je porazan –– predsedni~ku funkciju su osvojili, a wihovievroatlantski saveznici i prijateqi oteli Kosovo i Metohiju

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

predsednik Dràvne dume Boris Grizlov i prvi vicepre-mijer i kandidat na predsedni~kim izborima u Rusiji Di-mitrij Medvedev. Mironov daje i otvorenu podr{ku Niko-li}u.

Strah: Shvativ{i da gube izbornu trku na tako va`nimtemama kao {to su o~uvawe Kosova i odnos prema Rusiji,Tadi}evi “spin doktori”' koriste zadwi “argument”. Poka-zalo se i odlu~uju}i. U srpskoj javnosti Tadi}ev tim svesnoizaziva strah od povratka Srbije u devedesete godine. Nateleviziji se prikazuju stari snimci: redovi u prodavnica-ma, nedostatak osnovnih namirnica, kolone izbeglica, ra-tovi, bombardovawe Srbije. Sugeri{e se da }e se to pono-vo desiti ako Nikoli} do|e na vlast. Naravno, svaka neu-tralna analiza savremenih globalnih okolnosti bi poka-zala da to nije ta~no. Poznato je da su SAD u veoma lo{ojsituaciji u Iraku i Avganistanu, Rusija je ponovo velikasila, a raspad Socijalisti~ke Federativne Republike Ju-goslavije je odavno zavr{en. Me|utim, takve neutralne ana-lize nije bilo na srpskim medijima. Prisutna je bila samomasovna kampawe izazivawa la`nog straha. U tom kontek-stu, srpski bira~i su bili zastra{eni 78-dnevnim bombar-dovawem iz 1999. i to uglavnom civilnih ciqeva. Zato oni,ipak, popu{taju.

U drugom krugu izbora, 3. februara 2008. godine, Tadi}osvaja 50,5 procenata glasova, a Nikoli} 47, 9. Razlika uglasovima je samo oko 100.000.

Nezavisnost: Ali ta Tadi}eva izborna pobeda nije done-la radost ni wemu ni Srbiji. To se moglo primetiti i nasamoj inauguraciji predsednika u Beogradu 15. februara.Razlog je bio op{te poznat. Samo dva dana kasnije, 17. fe-bruara, takozvana dràva Kosovo, na nagovor Va{ingtona,progla{ava nezavisnost. “Prijateqi” novog predsednikaiz EU protivpravno {aqu svoju misiju u srpsku pokrajinu.

Srbija je tako samo desetak dana nakon izbora poniènado krajwih granica. Mo`da i vi{e nego 1999. godine. Tada,1999, nije izgubila svoju vojni~ku ~ast.

Iako su premijer Ko{tunica i Tadi} poku{ali da umi-re srpsku javnost svojim izjavama, 16. i 17. januara izbijajudemonstracije u Beogradu. Prvog dana su one bile usmereneprotiv ambasade Slovenije koja predsedava EU. Organiza-tori su bili patriotske nevladine organizacije pravo-slavnog karaktera. Drugog dana dolazi do spontanih demon-stracija, ali i velikih sukoba sa policijom ispred ambasa-de SAD u Beogradu. Bilo je najmawe 35 povre|enih. Demon-stranti su uspeli u jednom momentu da probiju i kordon is-pred ameri~ke ambasade. Demolirani su i ameri~ki resto-rani u centru Beograda i sedi{te proameri~ke partijeLDP. Protesti su izbili i u Novom Sadu.

Najve}a srpska partija, SRS, je o{tro reagovala na pro-gla{ewe nezavisnosti takozvane dràve Kosovo i slawemisije EU. U saop{tewu se isti~e: “Takva odluka svih 27zemaqa ~lanica EU pokazuje da je otimawe dela srpske te-ritorije dugo vremena planirano, a svaka vrsta la`neevropske {argarepe za srpski narod bila je samo paravan zapriznawe nove albanske dràve na teritoriji Srbije”.SRS je navela da odgovornost za te{ko stawe u zemqi i lo-{u diplomatsku poziciju snose prozapadne vlasti, posebnopremijer Ko{tunica i predsednik Tadi}. Tomislav Niko-li} je uputio i zahtev vlastima da u roku od nekoliko danaorganizuju proteste protiv nezavisnosti Kosova, u suprot-nom to }e uraditi sama SRS. Zahtev je prihva}en i prote-sti su zakazani za 21. februar. Vlasti su pristale i da podpritiskom SRS zakaù sednicu Skup{tine Srbije na kojojbi se odbacila nezavisnost Kosova.

Moè se zakqu~iti da je situacija u Srbiji veoma slo-èna. Veliko narodno nezadovoqstvo i SRS teraju proza-padne vlasti u Beogradu da odlu~nije brane Kosovo i Meto-hiju. U tome im pomaè dosledan stav Ruske Federacije. Sadruge strane, ve}inska vezanost prozapadnih politi~kihelita okupqenih oko Tadi}a i Ko{tunica za Brisel ome-ta tu odbranu. Vreme }e pokazati da li }e Tadi} i Ko{tu-nica uspeti da dugoro~no vode ovu dvostruku politiku. Usvakom slu~aju, jasno je da brutalno otimawe Kosova i Me-tohije od strane EU i SAD u potpunosti ru{i prozapadnipravac zvani~ne politike. Nakon progla{ewa nezavisno-sti Kosova, prorusko raspoloèwe u srpskom narodu }e bi-ti sve ja~e. U tom smislu, kao nova vode}a politi~ka snagau Srbiji se neminovno name}e Srpska radikalna stranka.



JJednostrano protivpravno progla{ewe nezavisnostiKosova pokrenu}e nove, brojne etni~ke sukobe {iromEvrope. Ne postoji nijedna evropska dràva, bilo na

zapadu, bilo na istoku, u kojoj ne ìvi vi{e naroda i ~ijaistorija nije okrvavqena brojnim etni~kim sukobima. Na-kon jednostranog ~ina otcepqewa Kosova i Metohije odSrbije, nedvosmisleno je u~iwen svojevrstan presedan, pa jepitawe samo trenutka kada }e ne samo Baskija zajedno saKatalonijom zatraìti otcepqewe od [panije, nego i Ir-ska i [kotska od Velike Britanije. Pitawe je {ta }e se de-siti sa Belgijom, u kojoj posledwih nekoliko meseci vladaduboka kriza.

Dezintegracija Evrope –– [panija, Belgija, Velika Britanija

Nedavni zahtev ETA za otcepqewe Baskije, samo je po-~etak lavine koja }e se, nakon jednostranog progla{ewa ne-zavisnosti Kosova i Metohije, sru~iti na Evropu. Naime,baskijska separatisti~ka organizacije ETA zatraìla jenezavisnost Baskije od [panije, navode}i primer alban-skih politi~ara sa Kosova i Metohije koji su dugo zahteva-li, a sada i sproveli otcepqewe od Srbije.

Predstavnici ETA, koju Evropska unija smatra terori-sti~kom organizacijom, su u intervjuu baskijskom dnevniku“Gara” istakli da wihova vi{edecenijska borba za otce-pqewe severne {panske pokrajine Baskije nije utopija. Ka-ko list navodi, baskijski teroristi smatraju da politi~kasituacija na Kosmetu pokazuje kako te`we ETA nisu uto-pijske.

Trenutna situacija u [paniji, Belgiji, Velikoj Brita-niji i jo{ nekim evropskim dràvama samo potvr|uje stavda }e, nakon jednostranog priznavawa la`ne dràve Koso-va na teritoriji suverene Srbije od strane brojnih zemaqa,karta Evrope sasvim druga~ije izgledati.

Naime, na pro{logodi{wem sajmu kwiga u Frankfurtu,gde su zvani~ni predstavnici Katalonije i Balearskihostrva obelodanili sklapawe institucionalne saradweizme|u dve pokrajine, potpredsednik Katalonije je pono-vio zahtev za otcepqewe Katalonije od [panije. Jose LuisCarod-Rovira je ujedno predsednik katalonske partije Esquer-ra Republicana de Catalunya (ERC) i ~lan Evropskog slobod-nog saveza (European Free Aliance), koji objediwuje jo{ 13 raz-li~itih separatisti~kih partija. Me|u wima su i pripad-nici [kotske nacionalne partije iz Velike Britanije,

kao i vo|stvo partije Partit Occitan iz Francuske i Saveza zaJu`ni Tirol iz Italije.

Ina~e, Evropski slobodni savez se zalaè za “demokra-tiju i samoopredeqewe evropskih naroda i regija koji ne-maju dràvu”. Na svom sajtu EFA je objavila i detaqan na-crt “nove Evrope” u skladu s principima samoopredeqewa.Prema tom nacrtu, [panija bi trebalo da se raspadne na{est, a Francuska na pet pokrajina, dok bi Belgija – nesta-la. Zanimqivo je da bi se pove}ala povr{ina Nema~ke, u~iji sastav bi u{li delovi [vajcarske i cela Austrija.

Pored “Velike Katalonije”, u ~ijem sastavu bi bili iBaleari, na mapi EFA ni~e i nova oblast – Andora. Poq-ska bi izgubila [leziju, koja bi dobila “poseban status”, au [paniji bi nastale: nezavisna Andaluzija, Aragon i, na-ravno, Baskija. Francuska bi ostala bez gotovo pola svojeteritorije, po{to bi nastale Akvitanija, Bretawa i Al-zas. Velika Britanija bi se tako|e raspala.

Oni koji podràvaju jednostrano progla{enu nezavi-snost Kosova i Metohiji tvrde da je to “jedinstveno re{e-we koje se ne}e ponoviti vi{e nigde”, morali bi da prou~eplatformu EFA. Za razliku od Albanaca sa Kosmeta, kojiprema me|unarodnom pravu nemaju pravo na jo{ jednu drà-vu, nabrojani evropski narodi imaju pravo da se pona{ajudràvotvorno. Stoga, “kosovski virus”, nakon {to se pri-znalo pravo Pri{tini na otcepqewe, kao bumerang bi sevratio u samo srce Evrope.



EvropaEvropa potkopalapotkopalasamu sebesamu sebe

PPrriizznnaawwee llaa`̀nnee ii nneelleeggaallnnee nneezzaavviissnnoossttiiKKoossoovvaa ii MMeettoohhiijjee ppookkrreennuu}}ee nnoovvee ssuukkoobbee {{iirroomm EEvvrrooppee

•• Nakon jednostranog ~ina otcepqewa Kosova i Metohije od Srbije, nedvosmisleno je u~iwen svo-jevrstan presedan, koji }e pokrenuti talas ozbiqnih separatisti~kih tendencija u Evropi


U prilog tome govori i stav novog predsednika {kotskevlade i lidera [kotske nacionalne partije Aleksa Sal-monda koji je nedavno izgovorio ne{to {to se u [kotskoj uprotekla tri veka, sa zvani~nih nivoa, nije moglo ~uti. Onje u svom pristupnom govoru rekao da se zalaè za “otce-pqewe” [kotske iz Ujediwenog Kraqevstva, da je to te-`wa ve}ine [kota i da }e se on za to zalagati za vreme svogmandata.

Trenutak je, poru~io je sunarodnicima Aleks Salmond,da “zastanu i razmisle” ne samo o tome kakva je zemqa u ko-joj ̀ ive, ve} i u kakvoj bi zemqi “mogli i morali da ̀ ive”.

Prvi ministar je u izve{taju predstavio tri realna iz-bora za [kotsku: postoje}e decentralizovano ustrojstvounutar granica Ujediwenog Kraqevstva, pro{irewe ovla-{}ewa {kotskog parlamenta u nekim oblastima i kona~no– punu nezavisnost. Salmond je, obra}aju}i se javnosti, na-glasio da budu}nost [kotske “nije pitawe koje beskona~nomoè da ~eka” i da izostanak promena vi{e nije opcija:

“Pro{la su vremena vlade ~ije se upravqawe proteèod vrha ka dnu, dràvne administracije koja sa visine ispo-ru~uje politiku neupu}enom i poslu{nom narodu. Ova ras-prava, ova debata usredsre|ena na pitawe budu}e faze samo-uprave, zahteva punu pa`wu svakog pojedina~nog [kotlan-|anina i [kotlan|anke”, rekao je on. “Traìmo nezavi-snost [kotske”, podvukao je Salmond, dodaju}i da se nada da}e se o toj stvari [kotlan|ani izjasniti na referendumudo kraja 2010. godine.

S druge strane, u Belgiji, zemqi koju su velike evropskesile stvorile 1831, vlada duboka kriza. Zbog nesuglasicaizme|u Flandrije i Valonije, posledwih meseci kraqevi-na Belgija nema vladu, a Flandrija preti otcepqewem. Po-liti~ka atmosfera toliko je usijana da je, na primer, Fla-mancu koji ne govori francuski najboqe da pri~a engleskiu briselskom taksiju ukoliko je taksista Valonac. Valoni-ja je pokrajina u kojoj se govori francuski, a Flandrija imasvoj flamanski (holandski) jezik kao slu`beni jezik. Je-zi~ka podela je, iako najvidqivija, zapravo najmawe zna~aj-na. Iza separatizma Flandrije stoji ekonomski predumi-{qaj. Flandrija je ekonomski dinami~na i bogatija od Va-lonije koja jo{ uvek ima karakteristike nekada{weg indu-strijskog centra koji nije uspeo da se oporavi i stane na no-ge posle kraha industrijske ere sedamdesetih godina. Neza-visnost Flandrije nije vi{e hipoteza, ve} sve realnija mo-gu}nost koja bi zna~ila stvarawe nezavisne Flandrije iposeban status za region Brisela. Ispitivawa javnog mwe-wa pokazuju da je ve}ina Flamanaca za otcepqewe, a ve}inaValonaca za odràwe Kraqevine Belgije kao jedne dràve.

U jezgru Evropske unije sve su glasniji pozivi za podeludràve na severni, flamanski, i na ju`ni, valonski deo.Gra|ani su na ku}ama u nekim belgijskim gradovima, kaoapel politi~arima da o~uvaju dràvu – oka~ili belgijskezastave. Patriotski ~in nije imao naro~it efekat, a budu}-nost je sve neizvesnija.

Belgijska klackalica je proces na koji u “Herald tri-bjunu” upozorava i Struan Stivenson, konzervativni bri-

tanski poslanik iz [kotske. Za wega je Belgija “mala po-spana bara evropske birokratije”, tek jedna od dràva kojapati od “krize identiteta”. Po oceni Stivensona, evropskaintegracija kr~i temeq za evropsku dezintegraciju.

Test za principe na kojimapo~iva me|unarodni poredak

[to se ti~e oficijelnih stavova Ruske Federacije po-vodom dezintegrativnih tendencija na evropskom konti-nentu, oni su bili dosledni u pogledu ocene da nezavisnostKosova otvara Pandorinu kutiju u Evropi. Tako je SergejIvanov, ministar spoqnih poslova Rusije upozoravao: “Ve-rujemo da je Kosovo test za odnos sveta prema jednom odosnovnih principa me|unarodne politike, a to je terito-rijalni integritet. Ako dozvolimo Kosovu da dobije neza-visnost i priznamo ga, mislim da je to kao da smo otvoriliPandorinu kutiju, jer }e neke druge teritorije u svetu, kojesu u ovom trenutku u drugom planu, re}i potpuno isto: za-{to mi ne moèmo da budemo nezavisni?”.

On je dodao i da je mogu}e da takvo pitawe u budu}nostipostave i neki regioni u Evropi. “Ne samo biv{e sovjetsketeritorije, kao {to su Pridwestrovqe, Abhazija i Ju`naOsetija, ve} je to mogu}e i u Evropi i drugim delovima sve-ta. Zato ja kaèm, nemojmo da otvorimo Pandorinu kutiju,to je veoma rizi~no”.

Ruski predstavnik u NATO-u Dmitrij Rogozin ocewujeda je odvajawe Kosova “scenario stvarawa presedana za ko-jim }e padati sve” i da je prisutna sna`na tendencija usit-wavawa Evrope, kada “spoqni manipulator” èli da usit-ni Evropu na “nacionalne” delove i jo{ ih podeli na }eli-je, “umesto da ima multinacionalne dràve –Belgiju, Veli-ku Britaniju, [paniju”.

Prema re~ima Rogozina, struktura evropske bezbedno-sti predstavqa elementarni kodeks pravila pona{awa po



Svi separatisti~ki pokreti Evrope pozdravqaju protivpravnu nezavisnost KosovaAutonomna vlada Baskije je dan nakon jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova saop{tila da je

““Kosovo primer koji treba slediti””.ê~enski separatisti koji se bore za otcepqewe ̂ e~enije od Ruske Federacije pozdravili su jednostra-

no progla{ewe nezavisnosti Kosova i Metohije, upore|uju}i svoju borbu sa borbom kosovskih separatista. Odmah po protivpravnom progla{ewu nezavisnosti Kosova, oglasio se {kotski premijer Aleks Salmond

i izjavio da je ube|en da bi ““nezavisnost [kotske od Velike Britanije bila korisna i za [kote i za Engle-ze””. On se nada da }e [koti na referendumu predvi|enom za 2010. godinu podràti nezavisnost.

kojem “ne treba napadati maweg, kr{iti suverenitet, otki-dati par~e teritorije druge dràve samo zato {to ti se toprohtelo”. Rogozin dodajei to da }e Rusija nesumwi-vo blokirati svaki poku-{aj legalizacije te kata-strofe, jer bore}i se za su-verenitet Srbije, Moskva{titi me|unarodno pravo.

Reyi Tomas, po~asniprofesor UniverzitetaMarket i biv{i Fulbraj-tov profesor na Univer-zitetu u Beogradu (2004. i2005) i na Univerzitetu uBolowi (2007), tako|e sma-tra da se mora izbe}i da ne-zavisnost Kosova postanepresedan kako bi se osigu-rala stabilnost ne samo naBalkanu, nego u svim osta-lim zemqama koje imaju ne-zadovoqne mawine.

“U tom slu~aju svet bitrebalo da se pripremi da}e se kosovska ’strategija’primewivati na drugim mestima. Prvo, maskirani etni~kisecesionisti napadaju civile i policiju. Ne znaju}i gde sekrije neprijateq, snage bezbednosti uzvra}aju nasumice.Kr{ewe qudskih prava izaziva proteste i osude u celomsvetu, a sledi intervencija i okupacija inostrane vojne si-le. U kona~nom raspletu, dràva gubi kontrolu nad svojompokrajinom, a secesionisti progla{avaju nezavisnost”,tvrdi Tomas.

Da kosovsko pitawe danas dobija potpuno druga~ije di-menzije i da iziskuje odgovor na krucijalno pitawe: moèli svaka, pa i najmawa etni~ka zajednica, ukoliko to poè-li, da se otcepi, zakqu~io je nedavno u “Glasu Amerike” iLuelin King, komentator i voditeq televizijske emisije“Hronika Bele ku}e”. King je izjavio da }e ishod pregovorao statusu Kosova u velikoj meri zavisiti od Evropske uni-je, a da opasnost od takvog secesionizma moè da ugrozi inaizgled stabilne zemqe.

“Ako Pri{tina moè da bude nezavisna, za{to ne bimogla i [kotska”, zakqu~io je King, razmotriv{i “izazov-no me|unarodno-pravno pitawe” – da li podràti ve}e, sta-bilne i prosperitetne zemqe ili dozvoliti otcepqewe

mawih entiteta koji su neodrìvi ne samo ekonomski, negoi na druge na~ine. Brojni nedavni problemi na Balkanu ko-ji se reflektuju na Evropu povezani su, prema Kingu, s is-hitrenim priznawem nezavisnosti nekih republika biv{eJugoslavije. Stoga King predlaè da se radi izbegavawa no-vih sukoba strpqivo i stru~no razmotre razne opcije.

Pomenuti profesor Reyi Tomas je istakao i da postojedvostruki standardi u me|unarodnoj zajednici kada su Srbiu pitawu i podsetio da su teritorijalni integritet i suve-renitet Hrvatske i Bosne i Hercegovine nametnuti tokomdevedesetih, bez obzira {to su Srbi u Hrvatskoj proglasi-li “Republiku Krajinu”, a Srbi u Bosni i Hercegovini “Re-publiku Srpsku” i naglasio da je o~uvawe nacionalnog in-tegriteta univerzalni princip mira koji ne sme da zaobi-|e Srbiju.

Kosovo je srce i du{a Srbije. O tome svedo~e na stoti-ne srpskih pravoslavnih crkava, manastira i svetih mestana Kosovu. Pored toga, demografska transformacija Koso-va posledwih sto godina, kada su Albanci brojno prestiglilokalno srpsko stanovni{tvo, posledica je dolaska Alba-naca iz Albanije. Istovremeno, veliki broj Srba je napu-stio Kosovo i Metohiju pre i posle intervencije NATO-a

1999, bilo da su pobegli odalbanskog nasiqa bilo dasu krenuli za boqim uslo-vima u Srbiju.

Neverovatno je da CNN ijo{ neki svetski mediji pred-stavqaju Kosmet kao po-sledwu dràvu nekada{weSFRJ koja jo{ uvek nijeproglasila samostalnost,{to je apsolutno neta~no.Kosovo i Metohija nikadanije imao status dràve.

S druge strane, zvani~-nici sa Zapada “zabora-vqaju” da pomenu da jedno-strano progla{ewe neza-visnosti Kosova i Metohi-je predstavqa grubo kr{e-we Poveqe Ujediwenih na-cija, Helsin{kog sporazu-ma iz 1975. kojim su garan-tovane granice Evrope iRezolucije UN 1244 iz

1999. godine, koja garantuje postoje}e granice Srbije.



KKako “Velika Srbija” saznaje od dobro obave{tenog iz-vora bliskog Joakimu Rikeru, Mla|an Dinki} je od-mah nakon revolta Srba koji su 18. februara sru{ili

bespravno postavqene carinske punktove Brwak i Jariwena administrativnoj liniji sa centralnom Srbijom, uputiopismo {efu UNMIK-a Joakimu Rikeru sa zahtevom da se{to pre obnove i za{tite prelazi”. U pismu Dinki}, izme-|u ostalog, kaè:

“Usled novonastale situacije na Kapiji 1 (Jariwe), du-àn sam da Vas obavestim da je Va{a obaveza da za{tititesve prelaze po Rezoluciji 1244. Od Vas se o~ekuje da u naj-skorije vreme ponovo uspostavite carinu i kontrolu nadprelazom Kapije 1, koja je od su{tinske va`nosti za kon-trolu nad organizovanim kriminalom. Prema Rezoluciji1244, ova carisnka kontrola podrazumeva kontroluVAT/TVSH (PDV i porez) i nema nikakvu politi~ku kono-taciju. Nadam se da usled novonastale situacije ne}e do}ido eskalacije organizovanog kriminala. Nikome nije u in-teresu da destabilizuje ove prelaze.

Pozdrav, Mla|an Dinki}”.Podsetimo da su upravo tog dana trojica [iptara pre-

tukli srpsku staricu Jelicu Arsi} koja ima 86 godina. Srp-ski ministar Dinki} ni jednom jedinom re~ju nije pomenuoovaj slu~aj Rikeru. Kao {to se vidi iz gore navedenog obra-}awa Rikeru, glavna preokupacija gurua G 17 plus je posta-vqawe carinskih punktova koje su “gnevni” Srbi uni{ti-li protestuju}i protiv cepawa teritorije svoje dràve.Dinki} ne pomiwe tu ~iwenicu, {to o~igledno zna~i da sesagla{ava sa nasilno uspostavqenim stawem ili ga baremprihvata. Mla|an Dinki} u svom obra}awu Joakimu Rikerunijednom re~ju ne pomiwe protivpravno progla{ewe neza-visnosti, kr{ewe i nasiqe nad me|unarodnim pravom i Re-zolucijom 1244.

Zbog ~ega Dinki} nije zatraìo puno sprovo|ewe Rezo-lucije 1244? Za{to nije zatraìo povratak srpskih vojni-ka i policajaca na grani~ni prelaz sa Albanijom, kako jepredvi|eno Rezolucijom? Verovatno zbog toga {to je za we-ga i wegovu stranku granica Srbije na Jariwu. Ko je wegauop{te ovlastio da se na ovaj na~in obra}a Rikeru? Ovoposebno imaju}i u vidu da je ministar za Kosovo i Metohi-ju Slobodan Samaryi} rekao da revolt Srba i ru{ewe la-`nih grani~nih prelaza nije inicirala Vlada RepublikeSrbije, ali da je “u skladu sa politikom Vlade Srbije o pre-uzimawu carinskih poslova” . Zbog ~ega Dinki} Rikeru negovori o patwama Srba zatvorenim u geta na Kosovu i Me-tohiji, o kr{ewu Poveqe UN od strane NATO-a, o obave-zi UNMIK-a da {titi i nealbansko stanovni{tvo i spre-~i jednostrana re{ewa? Zato {to ga Srbi u ju`noj pokra-jini o~igledno ne interesuju. Otpisao ih je. E, pa Dinki}u,ako nisi gledao, “otpisani” se vra}aju. Da li je on mo`dapreuzeo nadle`nosti Slobodana Samaryi}a i Dragana Jo-

~i}a pa raspravqa sa Rikerom o Kosovu i Metohiji i orga-nizovanom kriminalu? O~igledno je da Mla|an ovim pi-smom zadire u nadle`nost Ministarstva za Kosovo i Meto-hiju i Ministarstva unutra{wih poslova. O~igledno je,me|utim, i to da je Mla|an Dinki}, svesno ili nesvesno,ovom porukom Joakimu Rikeru pruìo i podr{ku jedno-stranim aktima NATO-a i UNMIK-a koji vode stvarawudruge {iptarske narko-dràve.

On se obra}a Rikeru pod izgovorom za{tite od “organi-zovanog kriminala”. Moramo priznati da pa`qivo birare~i, jer da je napisao mafije, to bi zna~ilo da postojisprega kriminalaca i trenutne vlasti na Kosovu i Metohi-ji, a to bi moglo da zaboli Rikera. Da li iko ko razmi{qasvojom glavom moè da poveruje da narko-dileri, trgovcibelim robqem, makroi i drugi te{ki kriminalci okupira-no Kosovo i Metohiju napu{taju, te svoju “robu” {vercujuiskqu~ivo preko grani~nih prelaza? Da li iko moè dapomisli da Riker i wegov UNMIK, koji obilato koristeusluge {iptarske narko mafije, sara|uju sa wihovim vo|a-ma i {tite koridore droge iz Avganistana, èle da se su-protstave organizovanom kriminalu? Svako ko je slu{aore~i o~evidaca sa Kosova i Metohije zna da pripadniciNATO-a i UNMIK-a naj~e{}e navra}aju u one pri{tin-ske ulice koje imaju najvi{e javnih ku}a, da im {iptarskamafija redovno dovozi prostitutke u bazu Bondstil, te dasu svi zajedno korumpirani i truli koliko i groteskna dr-àvica koju poku{avaju da stvore silom.

Na kraju, Dinki}evo obra}awe Rikeru i wegov zahtev zaobnovu grani~nih prelaza izme|u centralne Srbije i Ko-sova i Metohije }e ostati dobar primer za istoriju be{~a-{}a. Ipak, na wegovu veliku ̀ alost, vreme do potpunog ru-{ewa la`ne granice Srbije i wene ju`ne pokrajine po~e-lo je da se odbrojava.



Be{~asnikBe{~asnik za primerza primerSSkkaannddaalloozznnoo ppiissmmoo MMllaa||aannaa DDiinnkkii}}aa uuppuu}}eennoo JJooaakkiimmuu RRiikkeerruu

•• Posle incidenta na prelazu Jariwe koji je bio razumqiva reakcija Srba na protivpravno pro-gla{enu nezavisnost, Dinki} samoincijativno od Rikera zatraìo hitnu obnovu i za{titubespravno postvaqenih carinskih punktova na prelazima izme|u Srbije i Kosova i Metohije,suprotno stavu srpske Vlade


DDa bi se pojasnila i razlu~ila sada{wa situacija saju`nom srpskom pokrajinom, Kosovom i Metohijom,i kako bi se sagledala prava pozadina sukoba i netr-

peqivosti kosmetskih Albanaca, odnosno [iptara premanealbanskom ìvqu, a posebno prema Srbima, mora se zna-ti da de{avawa na prostoru SFRJ, a u sklopu toga i Srbi-je, s po~etka devedesetih godina 20. veka, nisu proizvelibuntovni{tvo Albanaca, obzirom da je albanski separati-zam bio jedan od najstarijih nacionalnih pokreta u tzv. Ti-tovoj Jugoslaviji. Albanski separatizam, odnosno san o Ve-likoj Albaniji je i glavni uzrok i pokreta~ me|usobnog ne-poverewa i mr`we koja je kasnije prerasla u nasiqe, da bibila okon~ana oruànim sukobom i sada jednostranim pro-tivpravnim samoprogla{ewem nezavisnosti Kosova.

Nakon balkanskih ratova, odmah po oslobo|ewu Evropeod turske vlasti i raspada Otomanske imperije, Stara Sr-bija, a dana{we Kosovo i Metohija, ponovo dolazi podokriqe srpske dràve, a od 1918. godine pa sve do Drugogsvetskog rata se nalazi u sastavu Kraqevine SHS, odnosnoKraqevine Jugoslavije.

Tokom Drugog svetskog rata i fa{isti~ke okupacije,Italija je anektirala Kosovo i Metohiju i pripojila gaVelikoj Albaniji koja je bila italijanski protektorat.Nakon zavr{etka rata, Kosovo i Metohija je vra}eno Jugo-slaviji i u{lo u sastav Narodne, a kasnije Socijalisti~keRepublike Srbije pod nazivom Autonomna kosovsko-meto-hijska oblast, da bi {ezdesetih godina 20. veka bila uzdig-nuta na nivo pokrajine. Ustavom iz 1974. godine Socijali-sti~ka autonomna pokrajina Kosovo fakti~ki dobija sta-tus federalne jedinice, mada se jo{ uvek formalno nalaziu sastavu Srbije. Kona~no, Kosmet gubi status federalnejedinice i 1989. godine biva vra}en na nivo pokrajine. Odtada je samo Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija u sa-stavu Republike Srbije. Albansko stanovni{tvo godinudana kasnije progla{ava nezavisnost, ali to nije priznatoni od jedne dràve, osim Albanije.

Ja~awe albanskog separatizma

Nakon Drugog svetskog rata i duè borbe sa preìve-lim ostacima albanske kvislin{ke dràve koja je bila us-

postavqena od strane fa{isti~ke Italije, tada{wi re-ìm odlu~uje da ovom delu Srbije dodeli politi~ku, kul-turnu, ekonomsku i pravosudnu autonomiju, kao i izda{nesubvencije iz federalnog buyeta.

Po~etkom {ezdesetih, posebno za vreme pobune 1968. go-dine (kao i za vreme pobune iz 1981, nekoliko meseci posleTitove smrti), po~elo je prvo javno izno{ewe zahteva zanezavisno{}u Kosmeta. Niko tada jo{ nije ni ~uo za Slo-bodana Milo{evi}a, biv{eg predsednika SRJ, koji je u tovreme bio bankar, zna~i ~ovek bez bilo kakvog politi~koguticaja. Insistirawe na zahtevu za nezavisno Kosovo i Me-tohiju od strane [iptara nije bilo posledica bilo kakverepresije, jer ako je represija uop{te i postojala, to je sa-mo mogla biti represija Albanaca nad Srbima. “Wujorktajms”, za koji se nikako ne moè re}i da je ikada bio nastrani Srba, pisao je u to vreme: “Albanci maltretirajusrpsko stanovni{tvo koje se pakuje i odlazi iz regiona. Al-banski nacionalisti planiraju dve faze do postizawa svogciqa: prvo uspostavqawe etni~ki ~iste albanske republi-ke, pa zatim ujediwewe sa Albanijom, kako bi nastala Ve-lika Albanija. Samo u posledwih deset godina, oko 57.000



Tragedija srpskogTragedija srpskogKosova i MetohijeKosova i Metohije•• Albanski separatizam jedan je od najstarijih nacionalisti~kih pokreta na prostoru biv{e

SFRJ, tako da zahtev za nezavisnim Kosovom i Metohijom od strane Albanaca nije bio posle-dica bilo kakve represije. Ako je represija uop{te i postojala, to je samo mogla biti represi-ja Albanaca nad Srbima

•• ““Albanci maltretiraju srpsko stanovni{tvo koje se pakuje i odlazi iz regiona. Albanski na-cionalisti planiraju dve faze do postizawa svog ciqa: prvo uspostavqawe etni~ki ~iste al-banske republike, pa zatim ujediwewe sa Albanijom, kako bi nastala Velika Albanija”” (““Wu-jork tajms””, 12. jul 1982. godine)


Srba pobeglo je sa Kosmeta” (“Wujork tajms”, 12. jul 1982.godine)1). Silovawa, ubistva, pretwe i uni{tavawe imovi-ne bila su sredstva za ostvarewe albanskog ciqa, a kako susudstvo i policija bili pod albanskim rukovodstvom, save-zna dràva nije mogla nikoga da za{titi. Voren Cimerman,posledwi ameri~ki ambasador u Jugoslaviji, pi{e u svojojkwizi “Poreklo katastrofe”: “Po{to su me ameri~ki no-vinari upozorili da ne verujem bilo ~emu {to ~ujem o Ko-smetu, odlu~io sam da postavim Rugovi test istine. Pitaosam ga, dok smo razmatrali surovosti Srba nad Albancima,kako su se Albanci pona{ali prema Srbima dok je sve bi-lo u wihovim rukama, pre perioda Milo{evi}eve vladavi-ne. ’Na nesre}u’, odgovorio je bez ustru~avawa, ’po~iwenoje mnogo zlo~ina protiv Srba’”2). Jo{ tada su sve albanskepoliti~ke snage javno priznale da wihov ciq nije demokra-tizacija Kosova i Metohije, nego iskqu~ivo i jedino neza-visnost, {to zna~i secesiju od Srbije i pripajawe Albani-ji.

Oslobodila~ka vojska Kosova

Krajem 20. veka na scenu je stupio jo{ jedan vaàn fak-tor: Oslobodila~ka vojska Kosova – OVK. OVK je terori-sti~ka formacija koja je pro{log leta dràla dve tre}ineKosmeta pod svojom kontrolom. Wen jedini ciq jeste et-ni~ki ~isto i od Srbije nezavisno Kosovo i Metohija.OVK se za taj svoj ciq borila iskqu~ivo nasilnim, a ne po-liti~kim sredstvima: napadaju}i patrole srpske policije,srpske civile i wihove domove, teraju}i ih da napuste Ko-smet i bacaju}i bombe u kafi}e u kojima se okupqa srpskaomladina. To je uybeni~ki primer etni~kog ~i{}ewa. Ok-tobra 1998. godine postignut je mirovni sporazum izme|usrpskih vlasti i vo|a OVK. Prema tom sporazumu, srpskavlada bi povukla sve specijalne vojne i policijske jedini-ce sa teritorije Kosmeta, a OVK bi prestala sa svim ope-racijama dok ne bi bio postignut kona~an dogovor. Po{to-van je samo prvi deo ovog sporazuma, jer OVK nije prestalasa ubijawima, pod izgovorom da ne postoji centralna upra-va i da neke lokalne jedinice niko ne moè kontrolisati.Po{to su se srpske policijske i vojne snage povukle sa Ko-smeta, OVK je jednostavno “u{etala” u prazan prostor, pre-uzela kontrolu nad ve}im delom Kosmeta i nastavila sa na-siqem.

Brutalna agresija na SRJ

Bombardovawe Jugoslavije 1999. godine prouzrokovaloje upravo ono {to je NATO navodno poku{ao da spre~i: jo{vi{e razarawa, jo{ vi{e mrtvih, jo{ vi{e nasiqa, jo{ vi-{e izbeglica, humanitarnu katastrofu koju su navodno ilicemerno hteli da spre~e. Nakon bombardovawa SRJ, Ko-sovo i Metohija dolazi pod upravu Ujediwenih nacija. Oko150.000 - 200.000 Srba i Roma je pobeglo iz pokrajine odmahnakon agresije. Preostali Srbi su se organizovali u enkla-

ve koje su pod navodnom za{titom KFOR-a. Po odlasku Voj-ske Jugoslavije, uni{teno je vi{e desetina srpskih crkava.Vojno-tehni~ki sporazum iz Kumanova 1999. godine reguli-sao je smernice povla~ewa Vojske Jugoslavije i srpske po-licije sa teritorije Autonomne pokrajne Kosovo i Meto-hija. Administracione poslove obavqale su Ujediwene na-cije bez u~e{}a Srbije. Mada je, po slovu rezolucije 1244Saveta bezbednosti, koja je doneta 10. juna 1999, izvestanbroj srpskih vojnika i policajaca trebalo da se vrati naKosmet u ciqu za{tite srpskog stanovni{tva, to se nijedesilo, a sama Rezolucija 1244 je jednostranim progla{e-wem nezavisnosti Kosova brutalno pogaèna.

Sukobi na jugu Srbije

Otvoreni sukob izme|u Srba i Albanaca je ponovo iz-bio u periodu od 1999. do 2001. u demilitarizovanoj oblastiPre{eva, sa srpske strane administrativne granice sa Ko-sovom. Albanski ekstremisti su osnovali Oslobodila~kuvojsku Pre{eva, Medve|e i Bujanovca, sa ciqem pripajawaovih oblasti Kosovu. Sukob se svodio na napade civilnihciqeva; najgori po posledicama je bio napad februara 2001.na autobus kod Podujeva, sa kosovske strane granice, u ko-jem je ubijeno 12 Srba koji su putovali u Gra~anicu da bi ob-i{li grobove svojih ro|aka. Sukob se zavr{io kada je Voj-ska Jugoslavije ponovo u{la u demilitarizovanu oblast uzsaglasnost NATO-a, dok su pripadnici OVPMB (Oslobo-dila~ke vojske Pre{eva, Bujanovca i Medve|e) amnestira-ni od strane NATO-a.



Pogrom Srba 17. marta 2004. godineNovo nasiqe [iptara nad Srbima i drugim nealbancima izbilo je 17. marta 2004. godine. Povod za na-

siqe bila je neproverena glasina da su se prethodnog dana tri albanska de~aka udavila u Ibru blizu Zubi-nog Potoka. Albanski esktremisti su poku{ali da pre|u u severni deo Kosovske Mitrovice, a Srbi su seokupili na drugoj strani mosta da bi ih spre~ili u tome. Pripadnici KFOR-a su blokirali most, koristi-li suzavac i gumene metke da bi dràli sukobqene strane daqe jednu od druge. Me|utim, naoruàni Alban-ci su otvorili vatru i ubijeno je osmoro, a raweno vi{e od 300. Raweno je i 11 pripadnika KFOR-a, od togadvoje te{ko. Nasiqe se slede}eg dana pro{irilo po celoj pokrajini. Broj `rtava se do kraja dana popeo na31 mrtvih i 500 povre|enih. Portparol UN je izjavila da je uni{teno 110 ku}a i 16 pravoslavnih crkava i daje 3.600 qudi ostalo bez krova nad glavom, uglavnom Srba, ali i Roma i A{kalija.

PPrrootteessttii SSrrbbaa pprroottiivv llaa`̀nnee nneezzaavviissnnoossttiiKKoossoovvaa ii MMeettoohhiijjee uu [[ttrrppccuu

Nasiqe Albanaca po dolasku KFOR-a

Pri{tinaOp{ti podaci:broj Srba do dolaska KFOR-a: oko 20 850broj Srba 31. decembra 1999. godine: oko 900broj Srba 2002. godine: oko 225broj Srba 24. marta 2004. godine: 0Sedamnaestog marta 2004. godine albanski ekstremisti

su zaposeli stanicu UNMIK policije u nasequ “Vrawe-vac” i zapalili vi{e policijskih terenskih vozila. Istogdana, napadnuta je zgrada “JU programa”, u kojoj je ̀ ivela ve-}a grupa Srba. Albanski ekstremisti su zgradu zapalili, aoko 30 gra|ana srpske nacionalnosti sklonilo se u jedanstan, kako bi se za{titili. Nakon vi{e poku{aja, snageKFOR-a evakuisale su ugroène Srbe u svoju bazu, a licasrpske nacionalnosti zaposlena u administraciji UN-MIK-a preba~ena su na podru~je centralne Srbije. Zapa-qena je i crkva Svetog Nikole. U Pri{tini vi{e nemaSrba.

âglavicaSrpsko selo, udaqeno 2 i po kilometra od Pri{tine,

koje broji oko 1 500 stanovnika.Op{ti podacibroj Srba do dolaska KFOR-a: oko 2 200broj Srba 31. decembra 1999. godine: oko 2 200broj Srba 24. marta 2004. godine: nepoznatPetnaestog marta 2004. godine albanski teroristi ra-

nili su de~aka Jovicu Ivi}a, koji je u te{kom stawu preve-zen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. Ovaj doga|aj izazvaoje proteste me{tana âglavice, kao i okolnih srpskih se-la (Gra~anice, Su{ice, Lapqeg Sela, Preoca i dr.), koji sublokirali magistralne puteve prema Skopqu i Gwilanu.Do{lo je i do incidenata sa lokalnim Albancima. Dva da-na kasnije, 17. marta, u popodnevnim ~asovima, nakon {to sune{to posle 13.00 ~asova krenuli iz Pri{tine, nekolikohiqada Albanaca stiglo je u selo ̂ aglavicu. Na ulazu u se-lo nai{li su na kordon pripadnika KFOR-a koji su uspelida probiju, nakon ~ega su u{li u severni deo âglavice gdesu, koriste}i “molotovqeve koktele”, zapalili desetaksrpskih ku}a i vi{e automobila. U napadima Albanaca, ko-ji nisu prestajali ni naredne no}i, hicima iz snajperskog

oru j̀a sa okolnih brda, kao i od ba~enih bombi, raweno jedeset Srba. Tako|e, zapaqeno je nekoliko vozila UNMIK-a i povre|eno vi{e od 10 pripadnika KFOR-a.

Istoga dana, pripadnici KFOR-a i UNMIK-a su evaku-isali ̀ ene, decu i starce iz ̂ aglavice u Lapqe Selo i Gra-~anicu, a ameri~ki vojnici su, oko 18.00 ~asova, sa 30 oklop-nih vozila, stigli iz Uro{evca u âglavicu. Tek wihovimangaòvawem, Albanci su potisnuti ka Pri{tini. Osam-naestog marta, na brdu Veternik u blizini âglavice, bi-la je okupqena ve}a grupa Albanaca koji su poku{avali daprodru do ̂ aglavice, ali su u tome spre~eni od strane pri-padnika KFOR-a.

Gra~anicaGra~anica je mesto na Kosovu i Metohiji nazvano po ma-

nastiru izgra|enom u 14. veku. U wemu, nakon sukoba 1999.godine, ìve iskqu~ivo Srbi.

Op{ti podacibroj Srba do dolaska KFOR-a: oko 4 500broj Srba 31. decembra 1999. godine: oko 4 500broj Srba 24. marta 2004. godine: nepoznat[esnaestog marta 2004. godine, nakon {to su pripadni-

ci me|unarodnih snaga Srbima iz Gra~anice onemogu}ilida se pridruè protestima svojih sunarodnika u âglavi-ci, oni su izvr{ili blokadu puta Pri{tina – Gwilane.Sutradan, 17. marta, u prepodnevnim ~asovima, iz pri{tin-skog naseqa Ajvalija, oko hiqadu naoruànih Albanacakrenulo je prema âglavici, Lapqem Selu i Gra~anici, sanamerom da zauzme ova srpska mesta. Srpsko stanovni{tvou Gra~anici postavilo je prepreke i organizovalo barika-de na putu prema Pri{tini. Barikada je postavqena i uobli`wem selu Ki{nica, iz pravca Gwilana, gde je tako|edo{lo do sukoba sa albanskim ekstremistima. Predstavni-ci KFOR-a, nakon {to su ène i deca iz âglavice evaku-isani u Lapqe Selo i Gra~anicu, sugerisali su Srbima izGra~anice da se naoruàju i brane svoje mesto, uz obrazlo-èwe da jedinice KFOR-a nisu u mogu}nosti da za{titewihove ìvote od napada albanskih ekstremista. Dva dananakon sukoba, 19. marta, prema izve{taju Op{tinske orga-nizacije Crvenog krsta, u Gra~anicu je, do 14.30 ~asova, pri-stiglo oko 200 izbeglih lica iz Lipqana, Kosova Poqa iKi{nice. Deo stanovni{tva prona{ao je sme{taj kod ro-|aka, dok je Crveni krst izvr{io prihvat oko 120 lica. Po-red navedenog, 23. marta, od strane pripadnika KFOR-a, uGra~anicu je, iz vojne baze u Pri{tini i iz Obili}a, eva-kuisano oko 200 Srba.

Lapqe SeloU Lapqem Selu, u blizini Pri{tine, prema procenama

OEBS-a, do marta 1999. godine ìvelo je oko 1 500 Srba ioko 150 Roma.

Op{ti podacibroj Srba do dolaska KFOR-a: oko 1 500broj Srba 31. decembra 1999. godine: oko 1 500broj Srba 24. marta 2004. godine: nepoznatSedamnaestog marta 2004. godine, pred sam po~etak napa-

da albanskih terorista na âglavicu, pripadnici UN-MIK-a i KFOR-a evakuisali su srpske ̀ ene, decu i starceiz âglavice u obli`we Lapqe Selo i Gra~anicu. Na sa-mom ulazu u selo, tokom no}i izme|u 17. i 18. marta, dolazi-lo je do sukoba albanskih ekstremista i me|unarodnih sna-ga bezbednosti.

Obili}Prema podacima Organizacije za evropsku bezbednost i

saradwu (OEBS), nakon oruànih dejstava na Kosovu i Me-tohiji 1999. godine, u op{tini Obili}, ìvelo je 3.600 Sr-ba, koji su, osim u samom gradu, bili naseqeni i u selima



Milo{evo, Babin Most, Plemetina, Crkvena Vodica i Ja-nina Voda.

Op{ti podacibroj Srba do dolaska KFOR-a: oko 3 000broj Srba 31. decembra 1999. godine: oko 1 500broj Srba 24. marta 2004. godine: 0U samom Obili}u, koji je bio naseqen uglavnom pripad-

nicima srpske nacionalnosti, ̀ ivelo je 1 500 Srba. Sedam-naestog marta 2004. godine, na ku}u porodice Milosavqe-vi} ba~ena je eksplozivna naprava. Istog dana prona|ena jei deaktivirana eksplozivna naprava postavqena u centruObili}a. Sutradan, oko 11.00 ~asova, zapo~eo je napad al-banskih ekstremista na Srbe u Obili}u. Istovremeno, za-po~eli su èstoki sukobi izme|u albanskih ekstremista ipripadnika me|unarodnih snaga. Vojnici danskog kontin-genta KFOR-a, uz pomo} pripadnika UNMIK policije,poku{avali su da zadrè napade Albanaca dok se ne zavr-{i zapo~eta evakuacija Srba iz Obili}a. Vi{e od 50 Srbaostalo je u okruèwu Albanaca, u Cerskoj ulici, u nasequu blizini Termoelektrane “Kosovo B”, kao i u zgradi tzv.“JU programa”. Albanski teroristi su, u grupama, istovre-meno upali u vi{e delova grada naseqenim srpskim stanov-ni{tvom i zapo~eli paqewe ku}a u kojima je jo{ bilo Sr-ba. One koji su poku{ali da pobegnu, Albanci su premla}i-vali. Pripadnici Kosovske policijske slu`be (KPS), ni-su spre~ili akte nasiqa prema srpskom stanovni{tvu iimovini. Tokom ve~erwih ~asova, 18. marta, albanski eks-tremisti palili su napu{tene srpske ku}e u Obili}u, doksu na policijsku stanicu bacili bombu. Tako|e, spaqena jesrpska crkva u centru Obili}a, kao i zgrada ambulante.Istog dana, do 14.00 ~asova, svi Srbi iz Obili}a su prote-rani. Srbi izbegli iz Obili}a sme{teni su u selo Le{ak,op{tina Leposavi}, odnosno u kampove KFOR-a kod Koso-va Poqa i Pri{tine.

Kosovo PoqeDo marta 1999. godine, u ovom mestu je ìvelo oko 9 000

Srba i drugog nealbanskog stanovni{tva. Sada ih ima okostotinu. Sme{teni su u zgradi tzv. “JU programa”, uz obez-be|ewe norve{kih pripadnika KFOR-a.

Op{ti podacibroj Srba do dolaska KFOR-a: oko 4 000broj Srba 31. decembra 1999. godine: oko 2 000broj Srba 24. marta 2004. godine: nepoznatTokom 17. marta 2004. godine, iz Kosova Poqa protera-

ni su svi preostali Srbi i drugo nealbansko stanovni-{tvo. Albanci su zapalili zgradu Op{tine, organizovalinapad na bolnicu, {kolu “Sveti Sava”i dvadesetak srpskihku}a. Srpske ku}e su spaqivane do temeqa, a pored wih isvi pomo}ni objekti. Spaqene su obe pravoslavne crkve uKosovu Poqu – crkva Svetog Nikole iz XIX veka i crkvaSvete Katarine u selu Bresje kod Kosova Poqa. Ispred{kole u Kosovu Poqu, albanski teroristi ubili su Zlati-bora Trajkovi}a (starog oko 60 godina), a te{ko raniliTrifuna Stoilovi}a. Prilikom posete Kosovu Poqu 24.marta, ~ak je i Havijer Solana, predstavnik Evropske uni-je za spoqnu politiku i bezbednost, koji se zalagao za bes-krupulozno bombardovawe SRJ kako bi se toboè spre~ilahumanitarna katastrofa, zgranut nasiqem Albanaca, izja-vio slede}e: “Uàsnut sam brutalno{}u, uni{tenim {ko-lama, onemogu}avawem dece da se obrazuju, uni{tavawemcrkava u kojima su qudi èleli samo da se mole”.

Kosovska MitrovicaGrad je podeqen na severni i ju`ni deo, pri ~emu je ju-

`ni deo nastawen iskqu~ivo albanskim stanovni{tvom,dok je severni deo grada multietni~ki, odnosno u naseqima

“Tri solitera”, “Mikro-naseqe” i “Bo{wa~ka mahala”,ìve Srbi, Albanci, Romi i Bo{waci.

Op{ti podacibroj Srba do dolaska KFOR-a: oko 16 000broj Srba 31. decembra 1999. godine: oko 14 000broj Srba 24. marta 2004. godine: nepoznat[esnaestog marta 2004. godine, oko 16.00 ~asova, nakon

saop{tewa albanskih elektronskih medija o utapawu tro-jice albanskih de~aka u selu âbra, u neposrednoj blizinisela Zup~e, op{tina Zubin Potok, pripadnici UNMIKpolicije blokirali su Ibarski most, koji razdvaja ju`ni iseverni deo grada, u nameri da preduprede eventualne suko-be. Narednog dana, 17. marta, ve}i broj Albanaca okupio seu ju`nom delu grada. Oko 11.00 ~asova najve}i deo demon-stranata predvo|enih grupom od oko 200 ekstremista, nao-ruànih vatrenim oru j̀em i bombama, uputio se ka Ibar-skom mostu. Deo demonstranata uspeo je da probije barika-du i u|e u severni deo grada, dok se ostatak sukobio sa pri-padnicima UNMIK policije i malobrojnim snagamaKPS. Istovremeno, oko 11.15 ~asova, oko 150 lica srpskenacionalnosti uputilo se ka mostu, u nameri da spre~e pro-dor albanskih demonstranata. Tada je zapo~elo kamenova-we Srba i pripadnika KFOR-a i UMNIK policije sa al-banske strane. Pripadnici UNMIK policije upotrebilisu suzavac, {ok bombe i gumene metke, dok su pripadnicispecijalne jedinice UNMIK policije iz Poqske, oko11.30 ~asova, poku{ali da blokiraju prilaze glavnom mostuna Ibru. Prvi pucwi iz vatrenog oru j̀a registrovani suoko 12.00 ~asova, iz pravca “Tri solitera”, na Srbe u sever-nom delu grada. Istovremeno, albanski ekstremisti po~e-li su da bacaju “molotovqeve koktele” na vozila UNMIKpolicije.

Oko 13.00 ~asova, albanski ekstremisti uspeli su dapreko pe{a~kog mosta, koji je u blizini “Tri solitera”,u|u u severni deo grada. Onda se veliki deo srpske mase po-krenuo ka tom mostu, trude}i se da spre~i albanske ekstre-miste da u|u dubqe u severni deo grada i naprave masakr ve-}ih razmera. U isto vreme, albanski teroristi iz zgrada unasequ “Tri solitera” zapo~eli su da bacaju bombe i otva-raju vatru iz automatskog oru j̀a i snajperskih pu{aka napripadnike me|unarodnih snaga i srpsko stanovni{tvo.



Imali su podr{ku ekstremista koji su, iz pravca gradskogparka u blizini Ibarskog mosta, po~eli da pucaju na Srbeu severnom delu grada. Tom prilikom ubijeni su BorivojeSpasojevi} (ro|en 1941. godine) i Jana Tu~ev (ro|ena 1968.godine), dok je rawen Simeon Simeonov, UNMIK polica-jac iz Bugarske. U popodnevnim ~asovima, me|unarodne sna-ge uspele su da uspostave red u severnom delu grada, dok su uju`nom delu grada ve}e grupe Albanaca nastavile da razme-wuju pojedina~nu vatru sa pripadnicima UNMIK-a iKFOR-a. Bilo je i pojedina~nih pucweva ka srpskom pred-gra|u Brdo. 18. marta nastavqene su demonstracije alban-skih ekstremista, a grupa od oko 1 000 Albanaca, okupqenaispred biv{e zgrade “Beobanke”, krenula je ka severnom de-lu grada. Albanski ekstremisti su u vi{e navrata poku{a-li da zapale crkvu Svetog Save u ju`nom delu Kosovske Mi-trovice, a oko 12.30 ~asova zapaqeni su konaci i pomo}neprostorije u dvori{tu crkve. Sama crkva zapaqena je oko18.00 ~asova. Sporadi~na pucwava nastavqena je i tokomno}i, a prilikom razmene vatre sa albanskim teroristimapripadnici KFOR-a ubili su albanskog snajperistu. U ra-nim jutarwim ~asovima 19. marta, iz naseqa Tamnik u ju-`nom delu Kosovske Mitrovice albanski teroristi su gra-natirali severni deo grada.

SviwareU ovom multietni~kom selu, koje se nalazi na tre}em

kilometru puta Kosovska Mitrovica – Pri{tina, do mar-ta 1999. godine ìvelo je vi{e od 300 Srba, koji su se nala-zili u potpunom okruèwu Albanaca.

Op{ti podacibroj Srba do dolaska KFOR-a: oko 900broj Srba 31. decembra 1999. godine: oko 700broj Srba 24. marta 2004. godine: nepoznatOsamnaestog marta 2004. godine, albanski ekstremisti

su, u vremenu od 12.00 do 13.00 ~asova, izvr{ili napad na se-lo Sviware i tom prilikom zapalili ve}i broj srpskih ku-}a i pomo}nih objekata. Uz pomo} pripadnika UNMIK po-licije, me{tani su iz zone napada preme{teni u drugi krajsela. Oko 17.00 ~asova iz sela su evakuisani ène i deca.Istog dana, pripadnici KFOR-a prisilno su evakuisalipreostale Srbe. Na drugom kraju sela, albanski ekstremi-sti zapo~eli su da pale srpske ku}e i pomo}ne objekte. Dvadana kasnije, do 17.00 ~asova, iz baze francuskog KFOR-a usevernom delu Kosovske Mitrovice, 120 stanovnika iz selaSviware bezbedno je evakuisano u Zve~an.

PrizrenOp{ti podacibroj Srba do dolaska KFOR-a: oko 9 500broj Srba 31. decembra 1999. godine: oko 102broj Srba 2002. godine: oko 60broj Srba 24. marta 2004. godine: 0Tokom 17. marta 2004. godine, na podru~ju Prizrena spa-

qeni su saborni hram Bogorodice Qevi{ke koji datira iz12. veka, crkva Svetog spasa iz 14. veka, saborni hram Sve-tog velikomu~enika Georgija iz 19. veka, crkva Svetog Ni-kole Tuti}eva iz 14. veka, crkva Svetog Georgija Runovi}aiz 15. veka, crkva Svete nedeqe iz 14. veka, crkva SvetogPantelejmona iz istog perioda i crkva Svetog Kozme i Da-mjana iz 14. veka. Zapaqen je manastir Svetih arhangela, abratstvo od sedam monaha je evakuisano. Istovremeno, odstrane albanskih ekstremista, zapaqene su i zgrada Bogo-slovije “Kirilo i Metodije” i zgrada Episkopije, u kojoj senalazilo sedi{te vladike ra{ko-prizrenskog. Narednogdana, kod nema~ke baze KFOR-a u Prizrenu, do{lo je do su-koba izme|u ekstremnih Albanaca i me|unarodnih mirov-nih snaga. Albanci su poku{ali da u|u u bazu u kojoj je bi-lo skloweno 58 Srba, ali je wihov napad odbijen. U podru-mu izgorele Bogoslovije prona|eno je ugqenisano teloDragana Nedeqkovi}a iz Prizrena. Demonstranti su uni-{tili na desetine vozila UNMIK policije, slu`bena vo-zila UN, kao i nekoliko privatnih automobila.

Pe} Op{ti podacibroj Srba do dolaska KFOR-a: oko 20 000broj Srba 31. decembra 1999. godine: oko 1 000broj Srba 30. decembra 2004. godine: 0Sedamnaestog marta 2004. godine, prilikom napada Al-

banaca zapaqene su sve srpske ku}e, a Srbi su evakuisani uitalijansku bazu KFOR-a u selu Zagrmqe. U popodnevnim~asovima do{lo je do èstokih sukoba izme|u albanskihdemonstranata i UNMIK policije, i tom prilikom je po-ginuo jedan Albanac. Narednog dana, 18. marta u 13.00 ~aso-va, u znak protesta zbog ubistva jednog pripadnika biv{eOVK, koga je 17. marta usmrtio policajac UNMIK-a, al-banski ekstremisti su organizovali demonstracije na koji-ma se okupilo vi{e hiqada qudi.

Tokom trodnevnih nemira, u Pe}i su zapaqene crkvaSvetog Prete~e i crkva Jovana Krstiteqa, Stara mitropo-lija sa parohijskim domom i crkva Vavedewa presvete Bo-gorodice u Belom Poqu, koja je nastradala 1999. godine, alije bila delimi~no obnovqena i osposobqena za bogosluè-we. Tako|e, poru{eni su i svi nadgrobni spomenici na gro-bqu u Belom Poqu.

Pregovori o statusu Kosmeta

Pregovori su po~eli u februaru 2006. godine. Me|una-rodni posrednik Marti Ahtisari je predstavio plan o“nadziranoj nezavisnosti”. Srpska strana je tokom tih pre-govora predlagala da status Kosova i Metohije bude regu-lisan poput statusa Hongkonga u Kini ili Olandskih ostr-va u Finskoj, ali su delegacije kosovskih Albanaca odbaci-le svako kompromisno re{ewe, obzirom da ciq Albanacanije demokratizacija Kosmeta, ve} jedino nezavisnost, {tozna~i secesiju od Srbije i pripajawe Albaniji. Tokom pre-govora Albanci nisu ni poku{ali da sakriju da je VelikaAlbanija, a ne demokratski Kosmet ili autonomija, wihovjedini ciq. 17. februara 2008. godine, u Pri{tini je jedno-strano progla{ena nezavisnost Kosova.



Napomene:1) “ sr.wikipedija.org2) Isto.

UUsklopu svog “rata protiv terorizma”, Bu{ova admi-nistracija je kidnapovala nekoliko stotina pojedi-naca {irom sveta, odvukla ih u tajne zatvore i podvr-

gla ih (i podvrgava) mu~ewima radi “prikupqawa podata-ka” o Al Kaidi i drugim organizacijama koje je ameri~kavlada proglasila za teroristi~ke, ili za koje “sumwa”da tojesu. âk je i ameri~ki Ustavni sud bio primoran da u junu2006. godine javno saop{ti vlastima SAD da se moraju pri-dràvati @enevske konvencije u takvim slu~ajevima. Nepostoje nikakvi dokazi, me|utim, da se u tretmanu zatvore-nika u tajnim ameri~kim zatvorima i{ta promenilo nabo-qe. Naprotiv, u julu 2007. godine, prema pisawu Los anye-les tajmsa, predsednik SAD je izneo “tuma~ewe” tre}eg~lana @enevske konvencije, i koje je zapravo otvorilo po-trebne “rupe” za daqe zloupotrebe, povrh ve} iznesenih ra-nijih tuma~ewa po kojima status “neprijateqskih snaga”iz-uzima zarobqene “teroriste” od za{tita koje predvi|a@enevska konvencija.1)

U istom ~lanku, komentator ovih uglednih “reìmskihnovina”, konstatuje slede}e: “Jeste li dobro razumeli?Predsednik Sjediwenih Dràva je upravo javno saop{tioda, po ameri~koj politici, jedan ~ovek ima ovla{}ewa dapritvori bilo kog pojedinca bilo gde na svetu i podvrgnega tajnim tehnikama ispitivawa koje nisu mu~ewe ali,ipak, ne mogu biti otkrivene, dok god smatra da je ta osobapristalica neke organizacije koja je, na neki nedefinisa-ni na~in, “povezana” sa talibanima ili Al Kaidom, i dokgod veruje da ta osoba zna ne{to {to bi nam moglo biti ’odpomo}i’. Pritom se re~i ’pristalica’ i ’povezana organi-zacija’ ne defini{u, {to ostavqa dovoqno {iroku defi-niciju koja dozvoqava tajni pritvor, na primer, ~oveka ko-ji ideolo{ki simpati{e talibane, a koji je mo`da ~uo ne-{to korisno u kafi}u u susedstvu, ili desetogodi{we de-voj~ice ~iji je stariji brat pro{ao obuku Al Kaide.”2) Me-|utim, mere interne represije koje su uvedene u SAD u vre-menu nakon 11. septembra, ne odnose se samo na potencijal-ne “teroriste” povezane sa islamskim fundamentalisti~-kim organizacijama.

Kao primer nave{}emo doga|aj od 17. septembra 2007. go-dine, kada je jedan mladi ameri~ki student brutalno pretu-~en od strane policije na Floridi. Evo kako je jedan komen-tator opisao taj doga|aj: “Naivni Amerikanci koji misleda ̀ ive u slobodnom dru{tvu bi trebalo da pogledaju videosnimak napravqen od strane studenata koji su prisustvova-li govoru koji je odrào Yon Keri (John Kerry), Bu{ov pro-tivkandidat na spornim predsedni~kim izborima 2004. go-dine, 17. septembra (2007), na Dan ustava, na UniverzitetuFloride u Gejnsvilu. Po zavr{etku Kerijevog govora, En-dru Majer (Andrew Meyer), 21-godi{wi student novinar-stva, izabran je od strane senatora Kerija da mu postavi pi-tawe. Majer je podigao primerak kwige istraìva~kog no-

vinara Grega Palasta (Greg Palast), “Naoruàna ludnica”(Armed Madhouse) i pitao da li je Keri znao da su Palasto-va istraìvawa ustanovila da je Keri zapravo dobio na iz-borima. Za{to je, pitao je Majer, Keri tako brzo priznaoporaz i pored brojnih o~iglednih primera izborne preva-re? Za{to je, nastavio je Majer, Keri odbio da razmotrimogu}nost impi~menta (su|ewa Bu{u pred Kongresom), sobzirom da se Bu{ sprema da inicira jo{ jedan akt vojneagresije, ovog puta protiv Irana? Ovde su za{titnici na-roda, policija, konstatovali da je Majer previ{e rekao.

Oni su Majera zgrabili i po~eli da ga odvla~e, dok jeMajer neprekidno ponavqao: “Nisam uradio ni{ta pogre-{no”, {to je, na osnovu na{ih zakona, potpuno ta~no. Ni-kom nije pretio i nikoga nije fizi~ki napao. Me|utim, po-licija je zakqu~ila da Majer, jedan ameri~ki gra|anin, ni-je imao prava na slobodu govora i ustavnu za{titu.

Bacili su ga na pod i udarali ga tejzerom (elektri~nimpendrekom) pred o~ima samog Kerija i velike studentskepublike, koja je snimila video materijal ovog nesumwivogakta policijske brutalnosti. Majer je odveden i pritvorenpod la`nom optu`bom da je “ometao javni doga|aj”. Pitawekoje svi treba da postavimo jeste: Za{to je jedan senatorSjediwenih Dràva mirno stajao dok su gestapovske si-



PPii{{ee:: AAlleekkssaannddaarr PPaavvii}}

Ko je kome fa{ista?Ko je kome fa{ista?•• Ako ugledni ameri~ki komentatori tvrde da se sloboda u samoj Americi gazi i da je wena po-

litika ““hegemonisti~ka””, koliko su ameri~ki recepti za druge, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohi-ju, legitimni i obavezuju}i?

FFaa{{iissttii ii ““ffaa{{iissttii”” ((33))

leyije kr{ile ustavna prava jednog studenta koji je u~e-stvovao u jednom javnom de{avawu, brutalno ga pretukle na-o~igled svih, a zatim ga odvukle u zatvor pod la`nim optu-`bama? Kerijeva mlitavost ne samo pred licem izborneprevare, ne samo pred licem Bu{ovih ratova koji su zlo~i-ni po nirnber{kim standardima, ve} i pred licem poli-ti~kih sileyija koje gaze ustavna prava jednog ameri~koggra|anina, potpuno jasno govore u prilog tome da on nije nibio dorastao tome da bude niti predsednik, niti ameri~kisenator.”3)

Ameri~ki glasovi protivqewa Bu{ovom fa{izmu“Gestapovske sileyije”? “Bu{ovi zlo~ina~ki ratovi po

nirnber{kom standardu”? “La`ne policijske optu`be”?Ovo mora da su re~i nekog ameri~kog levi~ara, mo`da biv-{eg hipika, antiglobaliste, vegetarijanca, pristalice le-galizacije marihuane... zar ne? Ne. Ovo je izvod iz nacio-nalne kolumne Pola Krega Robertsa (“Za{to je Keri mir-no stajao po strani?”), biv{eg pomo}nika ministra ekono-mije u Reganovoj administraciji i jednog od arhitekata Re-ganovog ekonomskog programa, biv{eg pomo}nika glavnogurednika “Vol strit ùrnala”, pisca osam kwiga, nekada-{weg profesora na presti`nim Yorytaun i Stenforduniverzitetima, nosioca Visoke nagrade Ameri~kog tre-zora i francuske Legije ~asti. Roberts zatim nastavqa:“Obi~no kada policija kr{i ustavna prava i ~ini dela po-licijske brutalnosti, ona to radi onda kada misli da je ni-ko ne posmatra, a ne nao~igled velike publike.

O~igledno je da je policija postala drskija u svom ugwe-tavawu prava i gra|ana. îme se obja{wava ovo novo odsu-stvo straha policije da kr{i prava i maltretira gra|anebez razloga? Odgovor je da su policajci, od kojih su ve}inaautoritarne li~nosti, videli da ustavna prava vi{e nisuza{ti}ena. Predsednik Bu{ ne {titi na{a ustavna prava,kao ni potpredsednik êjni, vrhovni tuìlac, i ameri~kiKongres. Ba{ kao {to je Keri dopustio pendre~ewe po Ma-jerovim pravima, tako je Kongres dopustio Bu{u da li{iqude, ukqu~uju}i i ameri~ke gra|ane, ustavne za{titea izatvara ih bez dokaza. Koliko }e pro}i pre nego {to Keriili neki drugi senator bude odvu~en s podijuma i pendre~entejzerom? Bu{ovi republikanci su, uz sau~e{ni{tvo de-

mokrata, fakti~ki ukinuli odgovornost vlasti u SAD.Ameri~ke vlasti na svojim spiskovima za 'zabranu letewa'drè 80.000 qudi, ukqu~uju}i i obi~ne ameri~ke gra|ane.Niko ne zna za{to je na listi i niko ne moè da sazna kakoda s we bude skinut.

Oni su na wu stavqeni jednim aktom Bu{ove admini-stracije za koji se nisu polagali nikakvi ra~uni. Aero-dromska obezbe|ewa {ikaniraju i maltretiraju qude kojine odgovaraju nijednoj definiciji teroriste. Nalini Gu-man (Nalini Ghuman), britansku dràvqanku i profesorkumuzike na Mils koleyu u Kaliforniji, presreli su naoru-àni ~uvari na vratima aviona po wenom povratku iz En-gleske i odveli je pod pratwom. Jedna gestapovska banda si-leyija je pocepala wenu ameri~ku vizu, o{tetila wen bri-tanski paso{ i rekla joj da ili moè da se odmah vrati u En-glesku ili da bude poslata u pritvorski centar. Profesor-ka Guman, diplomac Oksford univerziteta sa doktoratomsa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, kaè da se ose}akao lik iz Kafkinog “Procesa”. “Ne znam za{to se to desi-lo, niti za {ta sam optuèna. Nemam prilike da se branim.ôvek je jednostavno potpuno nemo}an.” Vi{e od godinu da-na odgovora i daqe nema. Bu{ovi republikacni i wihovidemokratski poltroni su, u ime ’bezbednosti’ u~inili svenas nemo}nim. Dok senator Yon Keri i wegove demokrat-ske kolege }ute, Bu{ova administracija nam je ukrala na-{u zemqu i pretvorila nas u podanike.”4)

Ovakve kvalifikacije jedne republikanske predsedni~-ke administracije, i to od strane jednog dokazanog, uvaè-nog, odlikovanog pripadnika starog republikanskog “esta-bli{menta” su toliko zapawuju}e da su morale da budu ci-tirane u celosti. Ono {to je jo{ alarmantnije je da one ni-su imale dovoqno {irok odjek – ne samo u ameri~koj, ve} iu svetskoj javnosti. Me|utim, kako je Roberts rekao u jed-nom drugom ~lanku (“Slobodna {tampa ili Ministarsto zaistinu?”), “informacije koje se nude ameri~kom narodu suisto toliko sveobuhvatno la`ne koliko one kojima su kqu-kani gra|ani Okeanije od strane Velikog brata putem Mi-nistarstva za istinu, u ~uvenoj Orvelovoj kwizi”.5) A ta-kve kontrolisane informacije se daqe {ire svetom i bi-vaju preuzimane od strane neobave{tenih ili kontrolisa-nih medija, ostavqaju}i sliku nekada{we “demokratskeAmerike”, od koje je, po re~ima gorenavedenih pouzdaniho~evidaca, ostala samo qu{tura. Naravno, Pol i Robertsnisu jedini konzervativni glasovi koji se diù protiv ame-ri~ke agresivne spoqne politike i ukidawa demokratije usamim SAD. Konzervativni kolumnista Endru Saliven(Andrew Sullivan) zavr{ava svoj ~lanak “Ratni zlo~inac”ovim kratkim pasusom: “U Beloj ku}i sede ratni zlo~inci.[ta }emo u~initi u vezi s tim?”6)

Yejkob Hornberger, predsednik i osniva~ konzervativ-no-libertarijanske Fondacije za budu}nost slobode (Futu-re of Freedom Foundation), u ~lanku “Demokratska diktatu-ra” upore|uje Bu{ovo tuma~ewe ovla{}ewa koja mu je daoKongres nakon napada od 11. septembra sa tuma~ewima kojaje upotrebio Hitler (!) da bi prigrabio diktatorsku mo}:“Nakon teroristi~kog napada na zgradu nema~kog parla-menta, Hitler se obratio skup{tini i traìo privremenususpenziju gra|anskih sloboda. Nakon o{tre rasprave i de-bate, u kojoj je Hitler sugerisao da je takav zakonski akt po-treban radi za{tite slobode nema~kog naroda, napokon jeobezbe|en potreban broj glasova za wegovo usvajawe.

Zakon koji je Hitleru dodelio diktatorska ovla{}ewazvao se ’Akt o vanrednim ovla{}ewima’. Po ~emu se ovo, una~elu, razlikuje od Bu{ove tvrdwe da mu je kongresna re-zolucija o dozvoli upotrebe sile (protiv po~inilaca napa-da od 11. septembra), usvojena odmah nakon 11. septembra, do-delila svemogu}a ovla{}ewa u postupawu sa ’teroristi-



ma’?”7) [tavi{e, nastavqa Hornberger, postoji jednakqu~na razlika izme|u Hitlerovih prisvajawa ovla{}e-wa i Bu{ovih: ’Akt o vanrednim ovla{}ewima’ davao je sa-mo privremena ovla{}ewa. Svaki put kada je trebalo da is-tekne, Hitler bi se uredno obratio Rajhstagu i obezbedionovi zakonski akt kojim bi se isti ’privremeno’ produìo.S druge strane, Bu{ovo obrazloèwe za svoja svemogu}aovla{}ewa, temeqi se na tvrdwi da }e ona u wegovom slu-~aju, s obzirom da je on vrhovni komandant oruànih snaga,trajati onoliko dugo koliko rat bude trajao.”8)A taj rat }e,s obzirom da }e biti te{ko dokazati kada je to ’posledwiterorista’ eliminisan, po re~ima Hornbergera, trajati unedogled.

Ovde se, naravno, ne iscrpquju ameri~ki glasovi proti-vqewa Bu{ovoj spoqnoj i unutra{woj politici. Ima ih saobe strane politi~kog spektruma. Danijel Elsberg, biv{ivisoki zvani~nik ameri~kog Ministarstva odbrane i jedanod ikona antiratnog pokreta u Americi, ~uven po objavqi-vawu “Pentagonskih dokumenata” u “New York Times” 1971,{to je doprinelo kona~nom dezavuisawu ameri~ke politi-ke u Vijetnamu, u svom govoru na Ameriken univerzitetu uVa{ingtonu septembra 2007, izjavio je da se “u Americi do-godio puzaju}i prevrat”.9) Yo Fara, osniva~ i vlasnik naj-~itanijeg ameri~kog konzervativnog politi~kog Internetsajta, WorldNetDaily, ve} neko vreme iznosi sve otvorenijesumwe da je Yory Bu{ Mla|i deo projekta jedne svetskenadnacionalne i totalitarne vlade, i da poku{ava da namala vrata uvu~e SAD u tzv. Severno-ameri~ku uniju (NorthAmerican Union).10) âlmers Yonson, ceweni ameri~kistru~wak za Kinu i Japan, nekada{wi dugogodi{wi kon-sultant CIA i penzionisani dekan Odseka za politi~kenauke na Berkliju, u maju 2007. napisao je duga~ak ~lanak“Zla imperija: da li je za Ameriku mogu}e da likvidira svo-ju imperiju?” u kojem govori da je posledwi ~as da se spaseameri~ka republika.11)

Za Noama ômskog, lingvistu i teoreti~ara sa Masa~u-setskog instituta za tehnologiju, se u na{oj javnosti ve} do-voqno zna. Posledwi film ameri~kog producenta i redi-teqa Erona Rusoa (Aaron Russo), koji je umro ove godine, no-si naslov “Od slobode do fa{izma” (From Freedom to Fa-scism). Ruso je, u vidu dvo~asovnog dokumentarnog filma iz2005. godine, pokazao kako se Amerika, od nekada slobodnezemqe, od 1913. i uspostavqawa sistema Federalne rezerve(ameri~ke centralne banke koja je u privatnim rukama, {toje malo poznato i u samoj Americi) i (nelegalnog) li~nogoporezivawa, pretvorila u zemqu koja se, kako stoji u sa-mom naslovu, moè nazvati “fa{isti~kom”. Rusoov filmje dosada sa Interneta skinulo preko 10 miliona qudi. Ru-so je, ina~e, podràvao Rona Pola i wegovu kandidaturu zapredsednika.

Ako toliki ugledni ameri~ki glasovi govore o ga{ewuvekovnih sloboda u Americi, ako nekada{wi èstoki an-tikomunisti danas daju za pravo Putinovoj Rusiji naspramBu{ove Amerike, {ta to zna~i u op{tem i konkretno srp-skom slu~aju? To zna~i da suprotstavqawe ameri~kim “re-

ceptima” nije puka “ksenofobi~nost”, “antimodernost” isli~no, a pogotovu ne “antidemokrati~nost”.

Naprotiv – Amerika o~igledno prolazi kroz mra~anperiod, mo`da ~ak najmra~niji u svojoj istoriji, i veliko jepitawe kako }e i da li }e iz wega uop{te iza}i. (Osim akoneko poput Rona Pola ne uspe da napravi podvig i naneseporaz ili bar ozbiqan udarac sada{wem politi~kom esta-bli{mentu. S tim u vezi je zna~ajno zabeleìti da je samou jednom danu, 5. novembra 2007, Pol skupio 4,2 miliona do-lara u prilozima od 37.000 razli~itih donatora, {to je ap-solutni rekord za sredstva prikupqena u jednom danu odstrane bilo kog republikanskog predsedni~kog kandidatado sada.12) Ono {to je o~igledno je da, mada Amerika (tj.SAD) kao zemqa jo{ uvek postoji, ameri~ka ideja, bar tre-nutno, tamo vi{e ne stanuje. I da sada{wa ameri~ka spoq-na politika vi{e nema nikakav moralni kredit. To je sadapolitika samo posledweg u nizu svetskih hegemona, po re-~ima samog Bjukenona.

“Fa{izam” je re~ koja se olako koristi u obra~unavawusa politi~kim protivnicima. U Srbiji se ona sada ~estoupotrebqava i da ozna~i protivqewe ameri~kom receptukosovske nezavisnosti. Ako je, po analogiji jednog istaknu-tog ameri~kog konzervativca, borba za Kosovo i Metohijujednaka Linkolnovoj borbi za o~uvawe ameri~ke unije, akose ~elnici NATO-a od strane tog istog konzervativca na-zivaju “ekspanzionistima”a Putinovoj Rusiji daje za pravo,{ta nam je onda ~initi? A ako, koriste}i terminologijujednog Erona Rusoa i drugih uglednih, zabrinutih ameri~-kih glasova, primenimo re~ “fa{izam” na sada{we poli-ti~ke prilike u samoj Americi i, pogotovu na ameri~kuspoqnu politiku, da li to zna~i da }e doma}i antifa{istibiti dosledni i odupreti se (jo{) jednom fa{isti~kom na-srtaju na srpsku teritoriju?



Napomene:1) “Who Restarted the Cold War?”, Patrick Buchanan, 19. 10. 2007, http://-

www.antiwar.com2) Isto3) “Why Did Senator John Kerry Stand Idly By?” Paul Craig Roberts,

19. 9. 2007. http://www.counterpunch.org4) Isto5) “A Free Press or a Ministry of Truth?” Paul Craig Roberts, 25. 7.

2007. http://www.creators.com6) “War Criminal”,Andrew Sullivan, 4. 10. 2007. http://andrewsullivan.-

theatlantic.com

7) “A Democratic Dictatorship”, Jacob Hornberger 26. 4. 2007. http://-www.fff.org

8) Isto9) “A Coup Has Occurred”, Daniel Ellsberg, 26. 9. 2007. http://www.-

consortiumnews.com10) Vidi, na primer, “The North American Union Secret”, Joe Farah,

29. 9. 2007. http://www.worldnetdaily.com11) “Evil Empire: Is Imperial Liquidation Possible for America?” Chal-

mers Johnson, 15.6.2007. http://www.tomdispatch.com12) “Paul’s Money Draws Attention”, Jim Kuhnhenn, Associated Press,

6. 11. 2007. http://www.breitbart.com

NNakon {to je oduzeo zvawe prvom ve{taku Tuìla{tvaEntoniju Ober{alu, profesor dr Vojislav [e{eq jedobio novu priliku da presli{a jo{ jednog “stru~wa-

ka” Tribunala u Hagu, Iva Tomi}a. Da stvar bude jo{ ko-mi~nija, Tomi} je predstavqen kao ekspert za omiqenu te-mu predsednika Srpske radikalne stranke – “IdeologijuVelike Srbije u 19. i 20. veku.”Ali, stru~ni Tomi}, iako poBolowskoj deklaraciji magistar, ne zna {ta zna~e pojmoviultra, radikalan i ekstreman! Za vreme agresije na SRJ1999. godine, radio je za Ministarstvo odbrane Francuske~iji su slu`benici u~estvovali u monstruoznom 78-dnev-nom napadu na gra|ane Srbije. Kada je koncept Velike Sr-bije u pitawu, Tomi} nije prou~avao ovaj koncept za peri-od pre 19. veka, tako da ni ne zna kada je prvi put ta idejaugledala svetlost dana. Ina~e, ovaj svedok ve{tak je zavr-{io fakultet dru{tvenih nauka koji mu je omogu}io da sebavi novinarstvom, ali je on izabrao istoriju o kojoj je, ka-ko sam kaè, “dosta ~itao”.

Pri tome je napisao vi{e novinskih ~lanaka nego nau~-nih dela. Na samom kraju, Tomi}evo svedo~ewe nas je sve le-po nasmejalo. Naime, Vojislav [e{eq je na samom po~etkusvedo~ewa eksperta Tomi}a, objasnio {ta, prema praksiTribunala u Hagu, mora da odlikuje svakog ve{taka: “[tose ti~e Iva Tomi}a, ja sam vam dostavio pet dokumenata izkojih se vidi da on ne moè biti nepristrasan ekspert Tu-ìla{tva u ovom predmetu. A skre}em vam pa`wu na dveodluke Me|unarodnog suda za Ruandu u prvom stepenu. Usvojoj odluci od 11. novembra 2003. godine, Prvostepeno ve-}e nagla{ava da, citiram, “svedok ve{tak mora da svedo~iuz najstriktniju neutralnost i uz po{tovawe nau~ne objek-tivnosti”, dok su u svojoj odluci od 9. marta 1998. godine po-tvrdili da svedok ve{tak mora da bude visokokvalifiko-vana osoba.

Ja sam vam dostavio pet ~lanaka gospodina Tomi}a iz ko-jih se vidi da je on ideolo{ki ostra{}eni protivnik Srp-ske radikalne stranke ~iji sam ja predsednik, potvr|en naKongresu stranke 2006. godine. On ovde upotrebqava poli-ti~ke i diskvalifikatorne termine poput “ekstremisti”i “ekstremni nacionalisti”, “ultranacionalisti” i takodaqe. A ~lan je jedne politi~ke organizacije koja se zoveFrancusko udruèwe za prou~avawe Balkana, koja vodi an-tisrpsku propagandu i koordinira destruktivnu politi~-

ku delatnost. Wen ~lan je i crnogorski princ Nikola Pe-trovi} Wego{, pretendent na crnogorski presto. Ova or-ganizacija se dosledno zalagala za razbijawe dràvne zajed-nice Srbije i Crne Gore. Dakle, on je itekako bio angaò-van u procesu razbijawa Jugoslavije, u procesu razbijawaSrbije, i ja vam ovo stavqam do znawa, a dostavio sam i va-ma, ~lanovima Sudskog ve}a i tuìocu, da imam dokaze daon nije neutralan i da nije nepristrasan. A vi radite kakoho}ete, ja sam se spremio i za wegovo unakrsno ispitiva-we”, upozorio je na po~etku Sudsko ve}e dr [e{eq.

Sudije su ipak dozvolile tuìocu Kristin Dal da ispi-ta Tomi}a.

Tomi} lupa k’’o Maksim po divizijiOdmah na po~etku ispitivawa, ovaj “ekspert” Tuìla-

{tva je ustvrdio da su Turci osmanlije bili regularna, doksu srpski ustanici bili neregularna vojska u Srbiji!

Na pitawe tuìoca {ta zna~i re~ vojvoda, Tomi} jekratko i banalno odgovorio “vojni~ki vo|a”. Naravno, u ta-kvoj situaciji predsedavaju}i @an Klod-Antoneti je mo-rao da zatraì od svedoka obja{wewe {ta on pod time pod-razumeva. Iv Tomi} se prosto istakao slede}im odgovorom:“Pa, tokom mnogih vekova i u vreme Otomanskog carstvapostojale su vojne jedinice u kojima su bili hri{}ani, Sr-


STOP ha{koj tiraniji!

Sve stru~anSve stru~ando stru~nogado stru~noga

JJoo{{ jjeeddaann ddeebbaakkll TTuu`̀iillaa{{ttvvaa ssaa ssvveeddookkoomm ooppttuu`̀bbee,, nnaavvooddnniimm eekkssppeerrttoomm IIvvoomm TToommii}}eemm

•• Nakon jo{ jednog svedoka ve{taka Tuìla{tva, Iva Tomi}a, koji nijednu oblast za koju je ra-dio ekspertizu ne poznaje u dovoqnoj meri, potpuno je jasno da u sudnici sedi samo jedan ekspert–– dr Vojislav [e{eq


bi. Takve jedinice su postojale u to vreme i bile su pod ko-mandom qudi koji su se zvali vojvode. Oni su bili vo|e tihneregularnih vojnih jedinica. One nisu bile u sastavu dr-àvne vojske”.

Da podsetimo jo{ jednom – ovakav odgovor daje ekspertTuìla{tva! Po wemu su, izgleda, osmanlije s pravom oku-pirale Srbiju i tamo formirale regularne vojne jedinice.

Nakon toga se stru~wak Tomi} okomio na vojvodu Mom-~ila \uji}a za kojeg je rekao da je imao plan da vojno zauzmesve teritorije na kojima su ìveli Srbi u biv{oj SFRJ.Ovde bi svako mogao da postavi slede}e pitawe – ukolikoje to ta~no, kako su jednog takvog ~oveka mogle da ugosteSAD? Me|utim, Tomi} kao krunski dokaz lo{eg vladawavojvode \uji}a, dakle ~oveka koji je 1989. godine dodeliotitulu vojvode Vojislavu [e{equ, isti~e presudu komuni-sti~kih vlasti nakon Drugog svetskog rata protiv wega.îwenica da je \uji} spre~io nove Jasenovce i jame na svo-joj teritoriji, za Iva Tomi}a nije va`na, kao uostalom nibrojni dokazi da je \uji} pomagao saveznicima. Budu}i da jedr [e{eq tokom Tomi}evog svedo~ewa prigovarao ~im biTomi} odvalio neku glupost, a to je bilo ~esto, predsedava-ju}i sudija Antoneti je u jednom trenutku morao da prime-ti: “Veoma je te{ko pratiti gospodina [e{eqa koji ras-polaè ensiklopedijskim znawima i koji u sekundi izneseimena i ~iwenice”. I zaista – i tog dana u sudnici Tribu-nala je sedeo samo jedan ekspert – dr Vojislav [e{eq.

Tomi} je ubrzo oti{ao i korak daqe u svom lupetawu,ustvrdiv{i kako je postojao plan Jugoslovenske vojske uotaybini da stvori “unitarnu i etni~ki ~istu srpsku drà-vu”. On je bez dlake na jeziku izjavio slede}e: “Postojao jepoliti~ki program koji se sastojao od objediwavawa ~et-ni~kih jedinica u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini kakobi se ostvarila unitarna srpska dràva. I to dràva kojabi obuhvatala Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Dalmaciju ivelike delove Hrvatske. Prema mi{qewu ~etni~kog po-kreta, postojala je èqa za stvarawem dràve koja }e oku-piti sve Srbe.

Dakle, to je etni~ka ideja dràve koja }e obuhvatiti sveteritorije na kojima u ve}ini ̀ ivi srpsko stanovni{tvo”.Na pitawe tuìoca Kristin Dal da li on, u stvari, govorio Ravnogorskom pokretu, Tomi} je odgovorio: “Da, kada go-vorimo o ~etni~kom pokretu slu`beniji naziv je Ravnogor-ski pokret, koji se temeqi na lokalitetu gde je osnovan ~et-ni~ki pokret, pokret otpora u maju 1941. godine. Dakle, mo-èmo govoriti o Ravnogorskom porketu ~etni~kom pokre-tu, ali govori se i o Jugoslovenskoj vojsci u otaybini zavreme Drugog svetskog rata, a na ~elu te vojske bio je Dra-à Mihajlovi} koji je imenovan i za ministra odbrane u ja-nuaru 1942. godine”.

Dakle, ekspert Tuìla{tva je i ovde pokazao svoju ne-stru~nost budu}i da su u sastavu Ravnogorskog pokreta naistaknutim rukovode}im pozicijama bili i brojni musli-mani, ali i katolici. Prizna}ete, bilo bi veoma te{kostvoriti etni~ki ~istu srpsku dràvu sa svima wima kaokomandantima i komandirima u Jugoslovenskoj vojsci uotaybini. Na stranu to {to takav plan, o kojem pri~a To-mi}, nikada nije ni postojao. Dakle, stru~wak Tuìla{tvanije bio u stawu da pokaè ni jedan jedini dokument kojimbi eventualno dokazao suprotno.

I dok je tuìlac ispitivao Iva Tomi}a, dr [e{eq jeimao priliku da dokaè wegovu nestru~nost. Naime, Tuì-la{tvo i Tomi} su poku{ali da kao dokaz u spis predmetauvrste i falsifikovane karte Velike Srbije. Vojislav[e{eq je na to morao da reaguje: “Gospodine predsedavaju-}i, ja se veoma trudim da iznosim samo procesne prigovore,a da se ne me{am u iskaze svedoka. Ovde nam je prezentova-na jedna navodna karta ’Velike Srbije’ i ona je pripisana

Stevanu Moqevi}u. Gospo|a Dal nam nije dostavila foto-kopiju ~asopisa ’Na{ put’ iz 1991. godine, nego je uzela kar-tu iz kwige Joze Toma{evi}a ’War and Revolution in Yugo-slavija, the Chetniks’” (Rat i revolucija u Jugoslaviji, ~etni-ci) koja je objavqena u Americi 1975. godine. Jozo Toma{e-vi} je Hrvat po nacionalnosti, Amerikanac po dràvqan-stvu. Ona nam podme}e wegovu kartu i pripisuje je StevanuMoqevi}u. Morala je da na|e originalnu kartu StevanaMoqevi}a.

Mislim da je ovo primedba ~isto procesne prirode. Jase zaista ne me{am u svedo~ewe ovog svedoka, nego samo in-sistiram da se precizno ovde dokumenti ozna~e, navedu, iako joj neki dokument nedostaje, onda neka kaè da joj nedo-staje. A ne da podme}e drugi dokument, predstavqaju}i gakao izvorni”, zakqu~io je lider radikala.

Unakrsno re{etawe zbuwenog ekspertaA onda je do{lo vreme za komiku nu{i}evskog tipa. Vo-

jislav [e{eq je zapo~eo unakrsno ispitivawe ekspertaTuìla{tva.

Predsednik Srpske radikalne stranke je insistirao daTomi} navede koje teme je obra|ivao u svojim nau~nim rado-vima. “Ja sam se bavio studentskim pokretima u Jugoslavijiod 1968. do 1971. godine. Dakle, ja sam imao istu temu u obesvoje disertacije. Nastavio sam da radim na istoj temi i na-kon {to sam postao magistar”, odgovorio je Tomi}. Dr [e-{eq je zatim suo~io eksperta Tuìla{tva sa neprijatnom~iwenicom: “Dakle, to je tema iz savremene istorije. Iz bi-bliografije Va{ih radova ja vidim da se Vi nikada nistebavili starijom srpskom istorijom. Vi ste, kao navodnispecijalista za razdobqe najnovije istorije, angaòvani daradite ekspertski elaborat o ideologiji Velike Srbije uXIX i XX veku. To je ono {to je za mene bitno, a mi iz Va-{ih referenci vidimo da Vi niste za to bili stru~ni”.

Nakon toga, dr [e{eq je bio prinu|en i da popuwavarupe u se}awu eksperta. Tomi} je, naime, u vreme agresije naSRJ radio u francuskom Ministarstvu odbrane ~ija je voj-ska tih dana besomu~no sejala smrt po Srbiji. PredsednikaSrpske radikalne stranke je interesovalo u kom periodu jeon sara|ivao sa Ministarstvom odbrane Francuske. “Znamda je to bilo 1999. godine, ali ne mogu ta~no da se setim kogmeseca”, zbunio se ekspert kao da je saradwa sa Ministar-stvom odbrane za wega bila uobi~ajni odlazak u supermarket.

Ali, dr [e{eq je dobro informisan: “Za razliku odVas, gospodine Tomi}u, ja se se}am i pre trideset godina



{ta sam sve radio kao mlad asistent. Ali dobro, Vi se nese}ate. Me|utim, meni je ovo veoma va`no pitawe, jer dovo-dim u pitawe kredibilitet ovoga svedoka ve{taka. Po mo-jim saznawima, on je radio za francusko ministarstvo od-brane u vreme bombardovawa Srbije i Savezne RepublikeJugoslavije”.

Vojislav [e{eq je zatim ukazao i na ~iwenicu da su 90odsto radova Iva Tomi}a, u stvari, novinski ~lanci, a nenau~na dela.

A zatim je do{lo vreme da profesor presli{a asisten-ta. “Va{i radovi su prepuni vrednosnih sudova. Ja sam Va-ma postavio pitawe {ta zna~i, po Va{em mi{qewu, izrazekstrem, a onda mi je upala u re~ zastupnica optu`be. Ni-sam joj jo{ ime zapamtio, naàlost. [ta zna~i, re~ eks-trem?”, upitao je dr [e{eq eksperta.

“U Francuskoj, kako bi se definisale razli~ite poli-ti~ke stranke, kaè se da su desni~arske, levi~arske,stranke ekstremne levice i ekstremne desnice. Ve}ina is-traìva~a koji prou~avaju Srbiju obi~no klasifikujuSrpsku radikalnu stranku kao partiju koja spada u ekstrem-nu desnicu. Zbog ~ega? Pa takva vrsta stranaka obi~no jenetolerantna prema svakom mi{qewu koje je druga~ije odwihovog. Dakle, ukoliko se neko ne slaè sa stavovima testranke, odmah ga proglase za dràvnog neprijateqa. Zbogtoga se koristi ovaj izraz ekstremni. Osim toga, taj izrazekstremni ne zna~i neophodno da ove stranke pribegavajunasiqu. Neke me|u wima to ~ine, a druge ne”, nekako je izu-stio Tomi}, ali odgovora na pitawe nije bilo.

Zbog toga je dr [e{eq morao da potraì pomo} predse-davaju}eg sudije: “Gospodine predsedavaju}i, koliko vreme-na pro|e, a ja jo{ nisam dobio odgovor na pitawe {ta zna-~i izraz ekstrem. Ovo {to pri~a svedok je pri~a za malu de-cu. Ja traìm odgovor na pitawe {ta zna~i izraz ekstrem”.

Na kraju je i predsedavaju}i Antoneti upitao Tomi}a dali moè da defini{e pojam ekstremista. Ekspert je po~eoda muca: “Pa, ovaj termin zapravo ni sami istraìva~i ni-su jasno definisali. Re~ je, dakle, o strankama koje imajuneke konkretne ciqeve i koriste se odre|enim sredstvimada bi ih postigle. U zavisnosti od ciqeva i sredstava, nekestranke se smatraju umerenijim, a neke ekstremnijim. Tajizraz ekstremisti uglavnom koristi ve}ina politikologa,nisam ja izmislio taj izraz”.

E, ovde smo ve} svi po~eli da se hvatamo za stomak odsmeha. Tuìla{tvo je izvelo eksperta koji u svojim radovi-ma nekog naziva ekstremistom, a ne ume da defini{e taj po-jam. Ovo je zaista mogu}e samo pred Tribunalom u Hagu i sa-

mo u organizaciji Tuìla{tva. Na sve to predsednik Srp-ske radikalne stranke je mirno odgovorio: “Ja konstatujemda ovaj svedok ne zna {ta zna~i termin ekstrem. On je i samrekao da nije izmislio taj izraz i da nije u stawu da ga obja-sni. Ovo {to je on pri~ao –to je sve neka vrsta primene ter-mina u politi~kom àrgonu. On koristi termin ~ije zna-~ewe ne zna. Ali ja idem daqe sa pitawima. [ta zna~i ter-min ultra u politi~kom smislu? Vi ste rekli ultranacio-nalisti~ka, ultranacionalista. [ta zna~i termin ultra upoliti~kom smislu?”, usledilo je pitawe.

Tomi} je na to izustio: “To vam je poput ekstremiste!”Budu}i da on ne zna {ta je ekstremista, onda jo{ mawe zna{ta je ultra. Dr [e{eq je zatim upitao eksperta {ta zna-~i re~ radikalan koju on ~esto upotrebqava u svojim rado-vima.

Tomi} je jedva izgovorio: “Pa, postoji vi{e mogu}ih de-finicija. Dakle, to moè biti kvalifikacija kada se govo-ri o politi~aru koji se zalaè za principe na vrlo snaàn,izraèn, èstok na~in. Ili koji brani takve principe,ili koji je sa wima vrlo povezan”. [ta god ovo zna~ilo.

Lider radikala je ponovo morao da zakqu~i: “Zna~i, neznate {ta zna~i izraz radikalan. A da li ste u~ili nekadalatinski jezik?” Naravno, Iv Tomi}, ekspert Tuìla{tvaiz Evropske unije, magistar iz Francuske, nikada se nijeupoznao sa latinskim jezikom.

Ekspertova misterija Velike Srbije[e{eq je zatim upitao eksperta kada je prvi put neko

izneo ideju Velike Srbije, budu}i da Tomi} daje svojestru~no mi{qewe upravo o tom konceptu.

“Znam da je jedan projekat postojao ve} krajem XVII veka,projekat koji nije imao nekih posebnih posledica kasnije.Ne mogu se setiti imena tog Srbina koji je ̀ iveo u Austri-ji, austrijskom carstvu, i koji je pokrenuo taj politi~kiprojekat u smislu Velike Srbije, negde krajem XVII veka,oko 1697. godine”. Naravno, posledwu godinu Tomi} je jed-nostavno izmislio. Lider radikala je na to odgovoriokratko: “Ekspert ne zna za grofa \ur|a Brankovi}a i we-gov memorandum austrijskom caru, a stru~wak je za VelikuSrbiju. A on vr{i ekspertizu u mom procesu ovde”.

Tomi} nije ~uo ni za Arsenija Gagovi}a i wegovu inici-jativu za stvarawe Velike Srbije iznetu u Rusiji 1803. go-dine. Nije ~uo ni za predlog mitropolita Stevana Strati-mirovi}a za uspostavqawe Velike Srbije, upu}en ruskomcaru godinu dana kasnije. Period do Na~ertanija IlijeGra{anina wemu je u potpunosti nepoznat.

Ekspertu Tuìla{tva Ivu Tomi}u jedva da je bila po-znata sadrìna radova ~uvenog nau~nika, francuskog pro-fesora sa Sorbone, Ernesta Demija o Velikoj Srbiji.

“Da li je Vama jasno, gospodine Tomi}u, po{to ste pro-~itali tu kwigu, da Ernest Demi u teritoriju Velike Sr-bije unosi sve ju`noslovenske teritorije osim Bugarske.Dakle, sve teritorije gde ìve Srbi, Hrvati, i Slovenci”,upitao ga je dr [e{eq.

Ni ovde Tomi} nije imao {ta da odgovori, osim sumweda je ~uveni nau~nik bio prijateq Srbije.

Nakon Tomi}evog svedo~ewa nekoliko stvari je posta-lo jasno. Iako pozvan da govori o Velikoj Srbiji, on nije upotpunosti obradio ovaj koncept, a i ono {to je obradiosvodi se na zakqu~ke iz novinskih ~lanaka. Pored toga, To-mi} }e morati da krene na ~asove latinskog jezika, a fran-cuski univerziteti }e morati ozbiqno da se pozabave ~i-wenicom da wihovi pojedini magistri ne mogu da defini-{u osnovne pojmove iz oblasti kojom se bave. Neka ovo bu-de skromni prilog za neophodnu reformu francuskog viso-ko{kolskog sistema, barem onog dela kroz koji je Tomi}pro{ao.



Hrvatski i albanski mitolozi ilirizma

Stari anti~ki geografski i geopoliti~ki pojam vezanza zemqu mitolo{kih Ilira i potowu rimsku provinciju,zloupotrebqavan je podupirawem velikohrvatstva i veli-koalbanstva tokom 19. i 20. vijeka od srpstvu neprijateq-skih ideolo{kih internacionala: od vatikanskog rimoka-tolicizma, otomanskog islamizma, habzbur{kog german-skog ekspanzionizma, Kominterninog komunizma, nacifa-{izma i dana{weg neoliberalnog anglo-ameri~kog globa-lizma. Dakle, prema ideolo{ko-politi~koj potrebi ilir-sko ime su naj~e{}e zloupotrebqavali inostrani i doma}iideolozi velikoalbanstva i velikohrvatstva.

Brojni su pisci mitolo{ke istorije hrvatstva i staro-albanstva. Poklonik velikohrvatstva i propagator CrneGore kao “Crvene Hrvatske”, Savi} Markovi} [tedimli-ja Albance je pomiwao kao direktne potomke starih bal-kanskih Ilira.1) Pri tom je iskoristio takvu tobo`wustarinu albanstva kako bi je povezao i izjedna~io sa stari-nom hrvatstva, isti~u}i kako su Iliri, kao i Hrvati, u sta-rini imali dvanaest plemena. Pri tom je tvrdio da su pre-ci dana{wih Albanaca “nastavali velik dio teritorija,koje su kasnije posjeli Hrvati”. Kako je daqe isticao, Hr-vati su kasnije “uspjevali prodrijeti preko albanskih te-ritorija ~ak do Peleponeza ostavlqju}i svuda tragove svo-ga imena i jezika”. Dakle, [tedimlija je jednostavno preu-zeo istorijsko rasprostirawe Srba na Balkanu i prikazaoga kao drevno hrvatsko. To je ina~e poznati manir stvori-teqa hrvatstva, koji se ogledao u potpunom preuzimawusrpske etno-kulturne tradicije od jezika, kwi`evnih djela,muzike, nauke i drugog.

Za [tedimliju je najve}i albanolog 20. vijeka bio “veli-ki hrvatski u~ewak” Milan [uflaj, koji je ina~e poznat ikao jedan od najve}ih mitologa svehrvatstva Balkana. [u-flaj je prema tada{wem dnevnopoliti~kom savezni{tvuvelikohrvatstva i velikoalbanstva (a radi se o 1939. godi-ni, odnosno vremenu uspostavqawa autonomne BanovineHrvatske), isticao da su u Sredwem vijeku Hrvati vi{e pu-ta dolazili u dodir sa Albancima i sudjelovali u zna~aj-nim doga|ajima iz hrvatske povijesti. On je ~ak navodio daje albanska etni~ka podloga u staro doba, pod ilirskimimenom, “tvorila jak faktor u povijesti”.2)

Dakle, istoriografski i publicisti~ki tvorci mito-lo{ke albanske ({iptarske) istorije, pretke dana{wihAlbanaca naj~e{}e su nazivali Ilirima, pa potom Arbre-{i i Albanoi, koji su po wima bili ilirskog porijekla.[iptarski istori~ar Ali Hadri u svojim pseudonau~nimrazmatrawima javnosti je lakonski saop{tavao da Alban-ci vode porijeklo od Ilira i da su se kao narod formira-li u ranom feudalizmu, bez {ire nau~ne argumentacije jed-

ne takve hipoteze. Hadri nam je konfuzno saop{tavao da se“ve} od 8. veka govori o Arbre{ima (Albancima)” kao po-tomcima Ilira, a ne o Ilirima. On je proizvoqno tvrdioda se od ranog feudalizma ime Ilir zamjewivalo imenomilirskog plemena Albanoi pa, u kontradikciji sa prethod-no izre~enim, pi{e da se ime Arbre{ upotrebqavalo svedo pada Albanije pod tursku vlast. Po wemu, “nauka je utvr-dila da Albanci pokrivaju upravo one krajeve i predele ju-`nog Balkana u kojima su obitavali Iliri”. Akademik Ha-dri se ne poziva na istorijske izvore, ve} samo na nepouzda-nu istorijsku toponimiju i toponomastiku, i kao najpogod-niju odrednicu za [iptare, zbog ostvarewa projekta Veli-ke Albanije, uzima latinski naziv Albanci.3)

Interesantno je ista}i podatak da {iptarski akademikAli Hadri u svojim tzv. nau~nim studijama i raspravamauop{te ne pomiwe istorijski etno naziv Arbanasi i Arna-uti. Interesantno je vidjeti kako, u zavisnosti od dnevno-politi~ke potrebe, napreduje tzv. albanska nauka u socija-listi~koj Jugoslaviji. Naime, u prvom izdawu Enciklope-dije Jugoslavije, iz 1955. godine, enciklopedijska odredni-ca za [iptare i Albance je istorijski opravdan naziv Ar-banasi (odrednica “Arbanasko-ju`noslavenski odnosi”).Me|utim, u drugom izdawu Enciklopedije Jugoslavije (Za-



[iptari[iptarila`ni Ilirila`ni Iliri

VVjjeerrsskkoo--nnaacciioonnaallnnaa ii ppoolliittii~~kkaa zzlloouuppoottrreebbaa iilliirrsskkoogg iimmeennaa

PPii{{ee:: ddrr NNiikkoollaa @@uuttii}}

greb, 1980) enciklopedijska odrednica Arbanasi je odba~e-na i stvorena je nova dnevnopoliti~ka odrednica Albanci,koja je u enciklopediji svojim prezentiranim sadràjemtrebalo da podupre antisrpske i velikoalbanske unitarnete`we Brozovog partijskog i dràvnog vrha, odnosno dapodupre mitolo{ku starinu velikoalbanstva i stvori an-tisrpsko raspoloèwe “ugroènog” {iptarskog stanovni-{tva.

Prou~avawem literature nekolicine hrvatskih i {ip-tarskih pseudonau~nika, moè se zakqu~iti slijede}e: Usavremenoj istoriografiji hrvatstva i velikoalbanstvauporedo se tvrdi da je ilirsko ime sinonim za albanske({iptarske) i starohrvatske pretke. Ono {to je vrlo inte-resantno, te dve suprostavqene tvrdwe ne izazivaju ve}epolemike, a niti sukobe izme|u savremenih hrvatskih i al-banskih istori~ara. Wih ne brine logi~na ~iwenica dadve istine ne mogu postojati. S druge strane, Ilirik je po-smatran kao nesrpsko podru~je od strane hrvatskih i alban-skih, ali i slovena~kih istori~ara. Tako je, na primer, slo-vena~ki istori~ar prof. dr Bogo Grafenauer odricao srp-ski karakter francuskim ilirskim provincijama i hab-zbur{koj Kraqevini Iliriji, pa ih je nazivao administra-tivno-politi~kom grupom slovenskih i hrvatskih zemaqa,iako su u sastav navedenih provincija prete`no ulazilestare srpske zemqe Istra, Gorski kotar, Lika, Dalmacija,Dubrovnik i Boka.4)

Zaboravqena faktografija o ilirskom imenu kao o jed-nom od rasprostrawenih nekada{wih naziva za Srbe, nedo-voqno se isti~e od strane srpskih i drugih istori~ara. Na-suprot [tedimlijinom, [uflajevom, Hadrijevom i predu-bje|ewu drugih nacionalnih mitomana, o istozna~nostipojmova ilirski i albanski, naziv (pojam) “ilirski” i“Iliri” Vatikan, rimokatoli~ki autori i starija wema~-ka, odnosno habzbur{ka istoriografija iz 18. i 19. vijeka(Bartn{tajn, fon Taube, [viker), nisu vezivali za alban-sko, odnosno [iptarsko stanovni{tvo, kako je to ~inilaalbanska propaganda na Kosovu i Metohiji i u Albaniji to-kom 20. vijeka, i to uz podr{ku komunisti~kih (socijali-sti~kih) reìma Albanije i Jugoslavije. Navedeni wema~-ki autori pojam “ilirstva” vezivali su za srpski narod, na-vode}i ga kao jedan od naziva za Srbe. Naime, u kwizi baro-na Bartn{tajna “O rasejanom ilirsko-rascijanskom naro-du” (Novi Sad, 1866), pojmovi Iliri, Rajci, Rascijani, Gr-ci, Unijati i Neunijati, Vlasi i drugi, tretiraju se kaobrojni istorijski nazivi za srpski narod.

Rimokatoli~ka Ilirija, koju su u vjekovnom trajawuidejno projektovali rimokatoli~ki klerici, na kraju jepoistovje}ena sa Nezavisnom Dràvom Hrvatskom. “TaIlirija s granicama na Drini i Dravi”, kako je pisao ide-olog NDH dr Mijo Tumpi}, “nije ni{ta drugo nego Nezavi-sna Dràva Hrvatska, a Iliri ni{ta drugo nego Hrvati”.5)

Tada je Tumpi} navodio da je Vatikan svojom “rimskom to~-no{}u” utvrdio da su zemqe ilirske Hrvatska, Slavonija,Dalmacija, Bosna i Hercegovina (dakle, zemqe tada{weNDH). Dr Mijo Tumpi} je imao obja{wewe i za nepomiwa-we (nepostojawe) hrvatskog imena u 15. i 16. vijeku: “Ni{tazato {to hrvatsko ime rje|e dolazi do izraàja; ono seskriva iza imena ilirskog”.

Rimokatoli~ka crkva i srpski ““ilirski”” narodIdeolozi rimokatolicizma, odnosno velikohrvatstva,

vr{ili su prisvajawe ilirskog srpskog imena u duèm vre-menskom razdobqu. Vatikan je ve} od 15. vijeka koristioilirsko ime u svrhu {to uspje{nijeg misionarskog i proze-litskog nastupawa na Balkanu. U tu svrhu Vatikan je 1453.godine osnovao Ilirski zavod sv. Jeronima u Rimu, za obra-zovawe i odgoj rimokatoli~kih vaspitanika (pitomaca) –

budu}ih misionara ilirske srpske nacije (“nazione Illirica”).Potom su osnovani i ilirski rimokatoli~ki zavodi u Lo-retu6), Fermu, Bolowi (Ugarsko-ilirski), za {kolovawesrpskih “gojenaca”, budu}ih rimokatoli~kih misionara naBalkanu.

Nesporno je srpstvo tih mladih vatikanskih vaspitani-ka. Me|utim, istori~ar Viktor Novak je u svom stilu veli-~awa starine hrvatskog naroda, potpuno nekriti~ki i pro-izvoqno pisao da “postoje potpuno sigurni historijski po-daci da se u starom rimskom Borgo Vecchionalazila naseobi-na Hrvata, sa zadatkom kakav su imale sli~ne organizacijeostalih ve}ih naroda. Novak je pri tom isticao da je papaNikola VIII bulom od 4. aprila 1453. Hrvatima dao crkvicusv. Marine i dopustio im da smiju osnovati ure|eni hospi-cij.

Zavod je bio podupiran “prilozima iz Hrvatske”(!), dokje kapelan morao biti “hrvatske narodnosti” (!). Za NovakaZavod sv. Jeronima je prosta “zadu`bina pobo`nih Hrva-ta”, kojoj je bio glavni zadatak humanitarni, kulturni i na-u~ni rad.7) Ni pomena o mogu}nosti da bi jedna takva usta-nova mogla, kao osnovni zadatak, imati {kolovawe ilir-skih (odnosno srpskih) misionara i prozelita za Balkan.

Tokom 7. i 8. vijeka ilirsko ime se ~esto pomiwalo uistorijskim izvorima i literaturi. Nave{}emo samo nekekarakteristi~ne primjere. Papa Lav XV nazvao je 1515. go-dine bana Slavonije i Hrvatske “Praetor Illyrici”. Brojni sudokumenti koji ilirsko ime izjedna~avaju sa srpskim. Jezu-ita Jakobus Mikaqa (Micaglia) nazvao je svoj rije~nik “Bla-go jezika ilirskog” (Thesaurus linguae illyricae Sive Dictionariumillyricum, 1649). Bosna se u to vreme nazivala “Ilirija”.

“Starje{ine srpskog naroda” u Hrvatskoj, Slavoniji iSremu pisali su 1727. austrijskom caru u ime naroda na{eg“iliriko rascijanskog ili servijanskog”. Godine 1750. mi-tropolit Sava obja{wavao je “inkvizitorima” u Dalmaci-ji da je to wegovo pismo na italijanskom jeziku prevod silirskog ili srpskoga jezika (dall’ Illirico osia Serviano”).8)

Istu napomenu davali su crnogorski knezovi i glavari ka-da su 1751. pisali kotorskom upravitequ. U zaglavqu pismastajalo je da je to pismo prepisano iz prijevoda, i da je tajprijevod “preveden s ilirskog ili srpskog jezika”.9)

Iste godine Sulejman-pa{a iz Trebiwa pisao je kotor-skom upravitequ da je to wegovo pismo “prijevod sa srpskogjezika (“traduzione dall’ Idioma Illirico-Serviano”).10) Godine1754. kapetan pa{a Parmakovi} je pisao serdaru Stanu Po-povi}u da je to wegovo pismo “prijevod s ilirsko-srpskogajezika”. Daqe, mitropolit Vasilije Petrovi} 1755. godineje napomiwao bosanskom veziru Mehmet-pa{i da je to pi-smo prijevod s ilirsko-srpskog jezika; godine 1756. zborserdara, kapetana, knezova i staraca pisao je pr~awskoj idobrotskoj op{tini, napomiwu}i da je to pismo prijevod silirskog srpskog jezika.11) Dalmatinski providur uz svojepismo iz 1767. godine priloìo je napomenu da je to pismoprevedeno s “ilirsko-srpskog jezika” (“traduzione ad litteramdall’ Illirico Serviano”). U izve{taju zadarske rimokatoli~kearhibiskupije o pravoslavnoj crkvi u Dalmaciji, iz 1760.godine, zapisano je da u Zadru ima samo nekoliko “gr~kijehporodica”, dok su svi “ostali Vlasi ili Slovinci, a zovu ihSrbima, pa se pomiwe ilirski, vla{ki, slovinski ili srp-ski narod” (nazione illirica, morlacca, schiavona, o sia serviana) uDalmaciji.12)

Baron J. H. Bartn{tajn je 1761. godine pisao o mnogo-brojnom rasijanom ilirskom (rascijanskom), odnosno srp-skom narodu, kojeg je dijelio na provincijalce i militare,dakle, na one u provincijalu i Vojnoj krajini. U regulamen-tu iz 1777. pisao je o “ilirskom narodu” kojem je pravo sje-di{te u Srijemu, tj. u isto~noj strani Slavonije, i u Gali-ciji. Daqe je isticao da je rije~ o Ilirima koji su se “po



Ugarskoj stanili”: “Narod je taj do{ao iz Arbanaske (kojaje o~ito geografski pojam, u kojoj su nekad ̀ ivjeli i Srbi),Dalmacije, Bosne i Srbije. Ilirski srpski narod ima svojvlastiti jezik. Drì se starovjerske crkve koja se razliku-je od rimske u trome… Niko ih ne smije vi{e zvati {izma-ticima jer je to zabraweno naredbom jednom vladao~evom”.Na zahtjevawe Temi{varskog sabora od 1790. godine “ta ne-prili~na imena Rac, akatolik, {izmatik, pop itd, koja suse do sad protiv ilirskog naroda upotrebqavala, strogo sezabrawuju, i oni }e se zvati grkosjediweni i nesjediweni,ili neunijati”. Prou~avawem dokumenata iz XVII i XVIIIvijeka moè se zakqu~iti da je naziv ilirski obuhvatao sveSrbe raznih imena, te se upotrebqavao termin Ilirski(srbski) narod. Godine 1770. Ad. Kr~eli} je pisao da Srbezovu razli~itim imenima: “Jedni ih zovu Vlasima, a drugiRacima ili Srbqima, neki Albancima i Bo{wacima”.13)

Godine 1795. “na{tampa” u Be~u Li~anin Vikentij Lu-stina italijansku gramatiku, a na 48. strani isti~e da “na{iliri~eskij ili ob{}e serbskij nazvatij jezik”” nema ~la-na (kao talijanski).14) Stefan Vujanovski poslao je 5. jula1797. godine neko “Izvje{}enije” na kom je, izme|u ostalog,stajalo napisano “Kraqevskom upravitequ ilirsko-srb-skih {kola u kraqevinama Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavo-niji (Regio Scholarum Illyrico-Sebricarum in regnis Dalmatiae, Cro-atiae, Croatiae et Slavoniae Directori…”.15)

O svesrpskom rasprostirawu na podru~ju cijelog Ili-rika tako|e svjedo~e brojni izvori. Godine 1599. Lazar So-ranco je pisao da Srbi ̀ ive od Arbanije do Dunava. Potomje pomiwao plemena Pipere, Bjelopavli}e, Ku~e, Klimen-te, i druga, u zemqi Plavu (plavskoj), i to kao srpska ple-mena.16) Barski arhibiskup Marin Bizzi (s otoka Raba) 1610.je pisao da rijeka Drim prema sjevernoj strani dijeli Arba-niju od Srbije.17) Crnogorski guvernadur (gubernator)Ivan Radowi} 1789. godine pisao je ruskoj carici o veli~i-ni i brojnosti Srba u jugoisto~nim srpskim zemqama: “Sadmi svi Srbi iz Crne Gore, Hercegovine, Bawana, Drobwa-ka, Ku~a, Pipera, Bjelopavli}a, Zete, Klimenata18), Vaso-jevi}a, Bratonoì}a, Pe}i, Kosova, Prizrena, Albanije,Ma}edonije, pripadamo Va{emu Veli~anstvu i molimo dakao milostiva na{a majka po{qete k nama kwaza Sofro-nija Jugovi}a”.19)

Brojni dokumenti, dakle, svjedo~e da su brojni Srbi ̀ i-vjeli u Dalmaciji i Boki Kotorskoj, koja se nazivala i Al-bania Veneta.20)

Car Leopold je 20. avgusta 1691. dao odre|ena prava srp-skom narodu, o ~emu svjedo~i pismo u kojem stoji da srpskinarod pravoslavne vjere u “Ugarskoj, Slavoniji, Iliriji,Miziji, Arbaniji, Gr~koj, Bugarskoj, u Hercegovini, Dal-maciji, Podgorju i Jenopoqu, i u ostalijem pridru`nijemmjestima, moè postavqati arhiepiskopa iz srpskog naro-da i jezika”, i da moè u gradovima i selima postavqati ar-hiepiskopa iz srpskog naroda i jezika. Potom se spomiwuSrbi “u cijeloj Gr~koj, Ra{koj, Bugarskoj, Dalmaciji, u Bo-sni, Jenopoqu i u Hercegovini, isto tako u Ugarskoj i Hr-vatskoj, u Miziji i Iliriji, gdje zaista ìve””.21) Godine1759. pravoslavni Srbi iz Dalmacije molili su mleta~kuupravu da im usli{i slijede}e zahtjeve: “Mi slaveno-srp-ski narod gr~koga zakona isto~ne crkve, koji se nalazimopod vla{}u Va{e prejasne Republike u predjelima Erceg-novoga i Risna, Neretve, Imockoga, Spqeta, Siwa, Knina,[ibenika i Zadra i u svoj provinciji dalmatinskoj, koja jepod upravom Wegove Preuzvi{enosti gospodina general-nog proveditora Dalmacije i Albanije…”. Potom su u vi-{e navrata pomiwali “na{ slaveno-srpski narod” i na{slaveno-srpski jezik, pa kako su mnogi “Slaveno-Srbi” izmnogih provincija, a najvi{e iz Bosne i Hercegovine i izsvega ““Ilirika””pre{li pod mleta~ku vlast. Zna~ajan je za-pis Dositeja Obradovi}a iz 1805. ili 1806. po kome se Srbiu razli~itim kraqevstvima i provincijama razli~ito na-zivaju: “...po Serbiji Serbijanci…, po Bosni Bo{waci, poDalmaciji Dalmatinci, po Hercegovini Hercegovci i poCrnoj Gori Crnogorci. Svuda jednako govore, sover{eno sei lasno razumjevaju”. Potom nastavqa: “A najprosti Serbiniz Banata ili iz Ba~ke, on je u Serbiji, u Bosni, u Hercego-vini, u Dalmaciji, pogotovo u Horvatskoj, u Slavoniji i uSremu, u svojem istom ro|enom jeziku, i Narodu; bio on vo-sto~noga ili rimskog ispovedanija”.22) P. Solari} je 1810.godine kazivao da “na{i adriati~eski Serbqi u Dalmaci-ji, Albaniji, Lici Katarskoj, êrnoj Gori, Ercegovini,Bosni …” ne znaju jo{ dobro “gra|anskijeh slova”.23) Godi-ne 1815. Solari} je pisao da je bosanski kraq Stefan Dabi-{a “kraq srpski”, a da su Serbqi u Bosni Ercegovini, Cer-noj Gori, Albaniji itd”.24)



Napomene:1) S. M. [tedimlija, Albanija, Zagreb, 1939.2) M. [uflaj, Srbi i Arbanasi, Zagreb, str. 23.3) Enciklopedija Jugoslavije, 1, Zagreb, 1980, 72-75.4) Prema austrijskom popisu stanovni{tva iz 1850. godine u Is-

tri i kvarnerskim otocima ìvjelo je 134.445 Srba rimokato-li~ke i pravoslavne vjere, oko 60.000 Italijana (Latina) i30.000 Slovenaca. O Hrvatima nema ni pomena. Prema istompopisu u Dalmaciji sa Dubrovnikom i Bokom ̀ ivjelo je 330.827Srba rimokatoli~ke vjere i 78.858 Srba pravoslavne vjere. Sr-bi rimokatolici u to vreme jo{ nisu po~eli nositi hrvatskoime, pa se, {to je logi~no, ne se u tim starim srpskim zemqamane pomiwu Hrvati ni hrvatsko ime u etni~kom smislu (vidje-ti: Ausztriai birodalom Statistikaja foldrajzi leirasa, Pest. 1857, 36).

5) M. Tumpi}, Zavod sv. Jeronima u Rimu, Croatia sacra, br. 20/21, Za-greb, 1943, 343.

6) Vatikan je imao veliki interes da {iri mreù ilirskih, od-nosno srpskih rimokatoli~kih zavoda. Tako je papa Urban VIIIobnovio ilirski zavod u Loretu u Italiji, te ga stavio pod je-zuitsku upravu. Filolog M. Murko je pisao da je “Illiricum uvi-jek bio Rimu (Vatikanu) na srcu, a sada su mu ga otu|ili, ne sa-mo gr~ka (pravoslavna - N.@) crkva i Turci nego i sjeverni je-retici (protestanti - N. @), od kojih se zaista upla{io” (M.Murko, O prethodnicima ilirizma, Nova Evropa, II/3, 1921).

7) V. Novak, Jeronim - Zavod sv. Jeronima u Rimu, u: S. Stanojevi},Narodna enciklopedija SHS, kw. II, 157.

8) Rukopis prof. J. Tomi}a koji citira dokumente iz mleta~kogarhiva: Sen. Secr. Disspaci Prov. Gen. Di Dalmazia f. 179.

9) Isto.10) Isto.11) M. Dragovi}, Nekoliko dokumenata o vjekovnoj nezavisnosti

Crne Gore, 1887?, str. 76.12) N. Mila{, Spisi, I, 399, 401, 422.13) Notitiae praelim, str. 433.14) \eri}, str. 72.15) Arhiv pravoslavne parohije rije~ke.16) L. Soranzo, L’Ottomanno, 1599, str. 167.17) Starine, XX, 1888, str. 84, 119.18) Me|utim, u antisrbskoj jugoslavenskoj literaturi o Klimen-

tima se pisalo kao o najve}em od pet ranijih sjevernoarbana-{kih plemena iz oblasti Prokletija ~iji je jedan dio do{aosa Srbima u vrijeme wihove seobe iz ju`nih krajeva 1737. i ko-ji su do XX vijeka posloveweni.

19) Glasnik srpskog u~enog dru{tva, kwiga 72, 1891, str. 297.20) Mleta~ka vlada je 16. avgusta 1736. odredila da pravoslavni

dalmatinci mogu imati svoga vladiku i na wezino pitawe sa-vjetnici preporu~uju knezu (du`du) da dade vladiku Srbimagr~koga zakona, koji ìve u Dalmaciji i u Boki Kotorskoj(Albania Veneta) – N. Mila{, Spisi o istoriji pravoslavnecrkve u dalmatinsko-istrijanskom vladi~anstvu, I, 1899, 236-7.

21) Eud. Hurmuzako, Documente privitore la Istoria Rpmanilor, V/1, 1885,str. 383; Glasnik srpskog u~enog dru{tva, 73, 1892, str. 278-9.

22) D. Obradovi}, Svjerh vospitanija k ~elvekoqubiju, 1809, str.44.

23) P. Solari}, Pominak knièskij, 1810, str. 58, 63, 64, 85.24) P. Solari}, Rimlani Slavenstvovav{ij, 188, str. 57.

UUmetnost danas, na po~etku 21. veka, ba{ kao ni u vre-menima koja su prethodila, nikada nije znala za grani-ce. I ne treba da zna. Me|utim, postavqa se pitawe

{ta je sve umetnost i da li sve ono {to se prezentuje u jav-nosti pod sloganom “ovo je umetnost”, bilo da je u pitawuispoqavawe li~nih frustracija, kompleksa ili pak vre|a-wa nacionalnog dostojanstva, treba prihvatati kao umet-ni~ko delo? Naravno, moè se postaviti i pitawe nacio-nalne (ne)svesti, jer mi kao dru{tvo moramo jasno da deter-mini{emo kriterijume na osnovu kojih se vrednuje jednoumetni~ko delo.

Ako govorimo o likovnoj umetnosti, brojni su povodi zaovakva preispitivawa, a posledwi u nizu je vezan za, u jav-nosti ~esto komentarisanu, izlo`bu Odstupawa. Ova iz-lo`ba, u kojoj u~estvuje jedanaest umetnika iz Pri{tine,tokom januara predstavqena je u Muzeju savremene umetno-sti Vojvodine u Novom Sadu, a tokom februara trebala jeda bude odràna u beogradskoj galeriji Kontekst. îwe-nica da je re~ o umetnicima iz Pri{tine nikome nije spor-na, jer izme|u ostalog na najpresti`noj likovnoj smotri uSrbiji, Oktobarskom salonu 2004, albanski umetnik je do-bio nagradu i to nikom nije smetalo, ali kada je re~ o izlo-`bi Odstupawa onda se ne govori o umetni~kim dostignu-}ima, ve} o politi~koj propagandi i promovisawu ne~ega{to se zove: ratni zlo~in, {to ovde ne bi trebalo nikog daostavi ravnodu{nim. Iako se izlo`ba za vreme odràvawau Novom Sadu, dosta osporavala i bila predmet raznih po-lemika, direktor muzeja @ivko Grozdani} nije èleo daprekine weno odràvawe. Me|utim, u prirodnoj veli~inireprodukovan lik naoruànog Adema Ja{arija u Beograduje ipak bio dovoqan povod da se odràvawe izlo`be spre-~i. U radu koji nosi naziv “Licem u lice” novosadska pu-blika je bila u prilici da vidi Ja{arijev lik naspram El-visa Prislija, {to je po zamisli umetnika trebalo da kri-tikuje stvarawe savremenih idola, jer dok je Prisli idol uSAD, na Kosovu je to Ja{ari! To {to je Ja{ari bio ozlo-gla{eni zlo~inac koji je zavio u crno mnoge srpske poro-dice, za direktora Muzeja savremene umetnosti Vojvodinei ostale organizatore o~igledno nije vredno pomena.

Izlo`ba Odstupawa po re~ima organizatora (Insti-tut za fleksibilne kulture i tehnologije - Napon, NoviSad i Galerija Kontekst, Beograd) treba da kritikuje ko-sovsko dru{tvo kroz radove mladih umetnika iz Pri{tinekoji su se formirali nakon 1999. godine i u Srbiji su nepo-znati. Neophodno je spomenuti da od 2002, kada je organizo-vana prva u seriji tzv. velikih balkanskih izlo`bi koje su

kosovske i srpske umetnike predstavile u zajedni~kom kon-tekstu, jedan broj umetnika albanske nacionalnosti na iz-lo`bama u Srbiji i okruèwu, ove izlo`be koristi za ma-nifestaciju svojih politi~kih opredeqewa. Tako je 2004.na bijenalu u Cetiwu jedan albanski umetnik izveo rad“Ambasada Republike Kosovo, Cetiwe, Srbija i Crna Go-ra” tako {to je na zgradu biv{eg poslanstva KraqevineSrbije aplicirao tablu, grb i zastavu Albanije. Posle ve-likog medijskog pritiska direktor Bijenala je uklonio radsa izlo`be, a princ Nikola Petrovi}, osniva~ Cetiwskogbijenala javno se izvinuo crnogorskom narodu. Me|utim,ovaj primer je usamqen {to se potvr|uje i kroz odràvaweizlo`be u Novom Sadu.

Promocija albanskog zlo~incai teroriste usred Beograda

îwenica je da se Srbija nalazi u vrlo delikatnomistorijskom trenutku ali i da ono protiv ~ega se dràvabori – nezavisnost Kosova i Metohije, se promovi{e krozradove nekih umetnika iz Pri{tine, i to u dràvnoj insti-tuciji, u jednom od najzna~ajnijih muzeja u Srbiji, a da kon-sekvenci nema. Pored digitalnog printa “Licem u lice”,moè se videti i rad sa adresom internet sajta koji nosi na-ziv ”Nezavisnost Kosova”, kao i rad na kome je aplicirangrb Albanije. Nikoga ne treba da ~udi to {to se jedanaestumetnika-u~esnika na izlo`bi vrlo jasno i otvoreno zala-è za nezavisnost Kosova i da su neki od wih izlo`bu u Sr-biji iskoristili kao priliku da tu ideju promovi{u. Dru-



Ko to u SrbijiKo to u Srbiji{titi Ja{arija?{titi Ja{arija?

““UUmmeettnnoosstt”” uu sslluu`̀bbii VVeelliikkee AAllbbaanniijjee

•• U Beogradu spre~eno odràvawe izlo`be pri{tinskih umetnika ““Odstupawe”” u ~ijoj je postav-ci bila i slika naoruànog ozlogla{enog teroriste i ubice srpskih civila Adema Ja{arija

gi je problem {to mi to dozvoqavamo i {to ~ak jedan deojavnosti osu|uje kritike izre~ene na “umetni~ku slobodu”!Po re~ima autora spornog rada, “doprinos” koji je Ja{aridao na Kosovu je vi{e nego veliki, {to tako|e znaju i Sr-bi na Kosovu i Metohiji koji su od wegove ruke ostali bezsvojih bli`wih. Zato na Kosovu i Metohiji ulice, trgovi{kole i sli~ne institucije nose ime ozlogla{enog ubice,ba{ kao {to je i u Hrvatskoj Stepinac progla{en za sveca!Naravno, to govori o wima, ali da li to zna~i da i svi onikoji ̀ ive u Srbiji i koji su na posredan ili neposredan na-~in osetili posledice wihovog “dobro~instva” treba dagledaju wihove likove u galerijama i muzejima ?

Nijedan od navedenih eksponata na izlo`bi Odstupawenije pokolebao direktora Muzeja savremene umetnosti Voj-vodine u Novom Sadu da prekine weno odràvawe. A kakobi ga i navelo kad je i on sam poznat kao kontroverzni kon-ceptualni umetnik koji redovno javnost {okira svojim iz-lo`bama.

Na meti opskurnih umetnika i patrijarh PavleTako je pre par godina Grozdani}eva skulpturu “Mete-

orska ki{a” prikazala wegovu svetost patrijarha Pavlakako nemo}no leì zatrpan gomilom kamewa sa neba. Ovaizlo`ba je bila prire|ena u Centru za kulturnu dekonta-minaciju u Beogradu, a rad “Meteorska ki{a” je bio inspi-risan delom “Deveti ~as” italijanskog umetnika Maurici-ja Katelana iz 2000. godine, koji je prikazao papu Jovana Pa-vla Drugog prikle{tenog ogromnim meteoritom. Delo je uPoqskoj, gde je prvobitno bilo izloèno, izazvalo o{tronegodovawe poslanika tamo{weg parlamenta. Namere@ivka Grozdani}a su tako|e vrlo jasne i transparentne jerje i sam uvek govorio da je wegovo delo smi{qena provoka-cija i napad na SPC. Naàlost, to nije i jedini wegov raduperen protiv crkve. Naravno, samo po sebi name}e se i pi-tawe da li Grozdani} na taj na~in poku{ava i sve druge dapreobrati u ateiste i da li on na taj na~in vre|a dostojan-stvo svih onih koji to nisu i koji prema onome {to simbo-lizuje crkva imaju druga~ije emocije? Na ovu, kao ni na mno-ge druge izlo`be, Srspka pravoslavna crkva, kao ni Mini-starstvo kulture nisu reagovali.

Na{e Ministarstvo kulture nedavno je pomiwano i ka-da je u Zagrebu bila izlo`ba Sto vrhunskih dela hrvatskeumetnosti iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu. Na ovojizlo`bi po izboru kustosa iz Narodnog muzeja i ZvonkaMakovi}a, profesora Univerziteta u Zagrebu, javnosti u

Hrvatskoj su po prvi put prezentovana remek-dela hrvat-skih umetnika. Na izlo`bi su predstaqena remek-dela ~e-trdeset troje umetnika koji su svojim radom, ìvotom, ak-tivnostima i prijateqstvom spajali hrvatsku i srpskuumetnost. Izloèni radovi nastali su u intervalu od 1850.do 1969, a publika je bila u prilici da vidi ostvarewa An-tuna Augustin~i}a, Qube Babi}a, Igwata Joba, Bele î-ko{ Sesije, Miroslava Kraqevi}a, Frana Kr{ini}a, Mi-he Marinkovi}a, Ivana Me{trovi}a, Petra Palavi~ini-ja, Josipa Ra~i}a, Tome Rosandi}a, Marina Tartaqe, Mili-voja Uzelca i drugih.

Izlo`ba je nai{la na odli~an odjek u Hrvatskoj, aliwihova vlada nije èlela ni jednu kunu da odvoji za ovu iz-lo`bu. Interesantno je spomenuti da neke institucije uHrvatskoj, ta~nije Zagrebu, prvo nisu htele da prihvate po-nudu beogradskog Narodnog muzeja da preuzmu izlo`bu, aonda kada je Umetni~ki paviqon u Zagrebu prihvatio izlo-`bu, Ministarstvo kulture u Hrvatskoj pune tri godine ni-je htelo da odvoji sredstva za izlo`bu, ba{ kao ni grdaskauprava Zagreba koja je na kraju ipak odlu~ila da simboli~-no podrì izlo`bu. Tako su ovu izlo`bu skoro stopro-centno finansirale institucije iz Srbija, a iako su ko-mentari na izlo`bu u Hrvatskoj bili pozitivni, prisutnisu bili i oni koji govore o tome da zato {to se Narodni mu-zej raspada oni imaju priliku da vide radove, {to im je, powihovim re~ima, sve do decembra pro{le godine bilo us-kra}eno. Tako|e je bilo komentara da su tokom prve polo-vine 20. veka na svim zna~ajnim izlo`bama u svetu i tada-{woj nam dràvi umetnici iz Hrvatske bili stoèriumetnosti u zajedni~koj zemqi itd. Me|utim, isti oni senisu bavili time kako su iz svoje, tj. istorije hrvatskeumetnosti izbrisali Marka Murata zbog “srbovawa” poDubrovniku, Savu [umanovi}a iako se {kolovao u Hrvat-koj, Ivana Tabakovi}a, Antona Hutera itd. Marko Muratje ~ak i osnivao Zavod za za{titu spomenika u Dubrovniku.

Pitawe koje se kod nas u umetni~kim krugovima moglo~uti je da pored toga {to je svima jasno da takve izlo`betreba da se prave i da se dràva wima ponosi i sl. je: zar jeba{ sve, od transporta, osigurawa itd. moralo da se finan-sira odavde? Jer ako Hrvati nemaju interes da u~estvuju ufinansirawu takve izlo`be, koji je na{ interes u svemutome? Ko zna, mo`da }e nas ipak iznenaditi pa }e ove ilislede}e godine u Srbiji prirediti izlo`bu na{eg umet-ni~kog blaga koje oni ~uvaju u svojim galerijama i muzejima.

R. V. S.


Kosovo i Metohije je SRCE Srbije!

Umetnost u slu`bi Velike AlbanijeOd 2002, kada je organizovana prva u seriji tzv. velikih balkanskih izlo`bi koje su kosovske i srpske umet-

nike predstavile u zajedni~kom kontekstu, jedan broj umetnika albanske nacionalnosti na izlo`bama u Sr-biji i okruèwu, ove izlo`be koristi za manifestaciju svojih politi~kih opredeqewa. Tako je 2004. na Bi-jenalu u Cetiwu jedan albanski umetnik izveo rad ““Ambasada Republike Kosovo, Cetiwe, Srbija i Crna Go-ra”” tako {to je na zgradu biv{eg poslanstva Kraqevine Srbije aplicirao tablu, grb i zastavu Albanije.

Nastavak getoizacije SrbaProf. dr Zoran Avramovi}, sociolog: Ovo {to se de{ava oko jednostranog progla{ewa nezavisnosti

Kosova i priznawa koja su usledila, moè se tuma~iti na nivou posledica. Postoje me|unarodne i nacional-ne posledice. Me|unarodne se odnose na okretawe nove stranice svetske istorije, jer je stvoren svetski haos.[to se ti~e nacionalnih posledica, ovo je jedan veliki udarac srpskim istorijskim, nacionalnim i dràv-nim interesima. Naravno, to je ne{to {to }e angaòvati Srbe u narednim decenijama, ko zna koliko dugo.Ovo je nastavak getoizacije Srba. Ostaje da se vidi kako }e se srpska dràvna i politi~ka pamet postavitiprema tome. [iptari }e biti mirni jo{ onoliko koliko im gazde iz inostranstva narede. Zatim }e nastupa-ti na dva koloseka: prvi je zastra{ivawe Srba koji su ostali na ““nezavisnom”” Kosovu, a drugi –– izigravawedobrote i lepe re~i za javnost. Dakle, dvostruka igra je wihova glavna taktika.


• Lako je Zapadu da masovno hapsi mafiju. Wihova nije na vlasti.

• Dokazali su da vlast i pare ne idu zajedno. Vlast dolazi prvo. Pare stiù ka-snije.

• Statistika kaè da su Arapi najbogatiji qudi na svetu. I mi }emo biti kadnam “ovi” od dràve naprave pustiwu.

• Iako je jo{ davno izmi{qen telefon, telegraf, internet, Tadi} i Ko{tuni-ca jo{ uvek pi{u pisma jedan drugome.

• Ma dogovorili bi se oni odavno, nego im se razboleo po{tar.

• Tadi} odmah posle izbora oti{ao u Minhen. Po ~estitke ili instrukcije, jo{ne znamo.

• Vlast najavquje ukidawe viza do nove godine. Ne kaè do koje.

• Predsednik Skup{tine Duli} traì odvajawe pitawa Kosova i Metohije odna{eg puta u Evropu. To isto traè i [iptari.

• Milo{ Aligrudi} (kaù novine) istakao se nedavno i kao glumac. Naravno,kad ve} godinama ve`ba u Skup{tini Srbije.

• Vojislav [e{eq napravio Ha{kom tribunalu velike tro{kove. Do sada je po-tro{io nekoliko sudija, nekoliko tuìlaca, par ve{taka i tri la`na svedoka.

• Ha{kom tuìla{tvu svedoci protiv Vojislava [e{eqa masovno otkazuju.Hag je sa kowa spao na Nata{u Kandi}.

• Izgleda da je svedok Stopari} ovo prezime dobio tek posle su|ewa. Ranije sepona{ao kao Stodolari}.

• Darvinova teorija je nedavno oboga}ena jo{ jednim primerom evolucije. Nao-~igled javnosti jedan {korpion je evoluirao u skarabeja (balegara).

• Izlo`ba pri{tinskih “umetnika” u Beogradu prekinuta jer nije bila celovi-ta. Nedostajali su Ta~i, Haradinaj, êku, Artukovi}, Ante Paveli}, QuboMilo{, Glava{....... I naravno, Tito.

• Vlada Srbije objavila da je potpisan ugovor o prodaji Bora. Na sajtu se nalazii cena i visina ulagawa i socijalna komponenta. Jedino se ne nalazi visinaprovizije koju su “neki” uzeli.

• Evropsku uniju vi{e Srbi ne zovu E U. Sad je zovu E U P. M.

• Na~elnik General{taba Pono{ izjavio da, kad [iptari proglase nezavi-snost, ne}e podi}i borbenu gotovost vojske. A i da ho}e, te{ko da ima kome.

• Ono {to su pojedini generali uspevali u ratu, Pono{ je uspeo u miru. Postaoje general bez vojske.

• Ministar za za{titu ìvotne sredine Sa{a Dragin najavio op{tu akciju ~i-{}ewa Srbije od otpada. Mogao bi da krene od zgrade Vlade. • Demokrate u Beogradu najavquju èstoku predizbornu kampawu za lokalne iz-

bore. Ponovo nam pokazuju slike onih istih mostova koje su u prethodnoj kam-pawi obe}ali da }e graditi.

Srpska posla Pi{e Momir Markovi}


Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa

PPreko 65.000 stranica sabranih delaprof. dr Vojislava [e{eqa predstav-qaju ~isti koncentrat wegovih mi-

sli i dela, od disidentskih dana do trenut-ka kada je postao neosporni lider svih srp-skih patriota. Ovde se, na jednom mestu, na-laze wegovi nau~ni radovi, skup{tinski go-vori, televizijski megdani, intervjui kojeje dao {tampi, radio emisije i razli~itipoliti~ki i nau~ni skupovi u ~ijem radu jeaktivno u~estvovao. Tu su i sudski procesi,a naro~ito mesto zauzima zbirka ha{kihdokumenata, objavqena u ~ak 15 kwiga.

Svojim perom, ova originalna li~nostsrpske politike obja{wava uzroke i meha-nizme politi~ke delatnosti usmerene pro-tiv srpskoga naroda i wegove dràve, ali~itaoca ne ostavqa u mraku pesimizma po-put ve}ine hroni~ara narodnog stradawa.

Wegovo sagledavawe pro{losti i sada{-wosti predstavqa nau~ni metod za projekto-vawe realne vizije budu}nosti, {to je, ustvari, odgovor na najteà pitawa dana{-wice. êsto namerno pogre{no shva}en ijo{ zlonamernije tuma~en, na ovim strani-cama ne ostavqa prostor za bilo kakvu dilemu – sve je obja{weno, svaka re~ je u kon-tekstu, doga|aj lociran, a pravni akt protuma~en.

Po op{toj oceni celokupne srpske javnosti, a naro~ito wenog nau~nog dela, uovom obiqu istorijskog, pravnog i politi~kog materijala naro~ito se izdvaja we-govo, po mnogo ~emu kapitalno delo, “Ideologija srpskog nacionalizma”.

U svojoj najpoznatijoj kwizi, prof. dr Vojislav [e{eq, na hiqadu strana teksta, sin-tetizuje sve nau~ne ~iwenice, filozofske paradigme i teorijske postulate na kojimaje sazdana ideologija srpskog nacionalizma.

Ovo delo dr Vojislava [e{eqa se odlikuje kriti~kim pristupom i briqantnom ana-lizom, a autor se i ovde potvr|uje kao erudita i strpqiv istraìva~, koji je u toku vi{e-godi{weg rada prou~io ogroman broj istorijskih, lingvisti~kih, filozofskih, soci-olo{kih i politikolo{kih studija, dela vode}ih nau~nih autoriteta u raznim discipli-nama i oblastima, selekcioni{u}i wihove vrhunske rezultate i dovode}i ih u harmoni~anoblik.

Dr [e{eq je ovu obimnu studiju dovr{io pro{iruju}i svoju prethodnu monografiju“Nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze Kosti}a”. Srpski narod je tako dobio kom-paktno, sistematizovano i kompletno delo u kome su obra|eni svi zna~ajni aspekti srpskognacionalizma, wegova priroda, ciqevi i sistem moralnih sudova. Pred nama je prvi praviuybenik srpskog nacionalizma.

hoblt1he cpncke pa,qlt1kanhe ctpahke 5ecnnatah … · nema unutra{wi moralni imperativ da razume...

Documents