horah

5/21/2018 Horah

1/58

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE] P a g e | 1

COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012

KAKO NABAVITIPOSADITI

GAJITII PRODATI ORAHE

Kad sam reio da zasadim plantau oraha na 5 ha poeo sam da se bavim

prikupljanjem informacija o tome kako to da uradim, gde u nai materijal,ta u sa dobijenim plodovima i drvetom, koliki su trokovi tog projekta akolika je zarada u tom poslu. Ovde objavljujem sve te informacije i podatkeprikupljene iz najraznovrsnijih izvora sa interneta i iz literature i prilagoenemom nainu sagledavanja i uenja novog posla. Moda e i nekom od vas tozatrebati, nikad se ne zna, jer na orasima moe uzgred da se dobro i zaradi.

5/21/2018 Horah

2/58



TA JE ORAHEMA SADNJE ORAHA I KAJSIJA KAO MEUKULTUREPRIMER PLANA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 haCENA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha

CENA GODINJEG GAJENJA ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 haZARADA OD PRODAJE ORAHA I ZARADA OD PRODAJE DRVETAGODINJA ZARADA OD PRODAJE ORAHAKRAJNJA ZARADA OD PRODAJE DRVETAKADA POINJE ZARADA - PRINOS I RENTABILNOST PROIZVODNJECENE SADNICA ORAHA I KAJSIJAPRIMER CENOVNIKA JEDNOG RASADNIKAPRIMER CENOVNIKA DRUGOG RASADNIKAPRIMER VRHUNSKE PONUDE JEDNOG RASADNIKA

NEKI OD PROIZVOAA SADNOG MATERIJALAVA PLAN SADNJE ORAHA I KAJSIJAMERE ZA POVRINU - NOVE MERE I STARE NARODNE MEREDODATNE INFORMACIJEDETALJNO RAZMATRANJE GAJENJA ORAHA I KAJSIJA

IZBOR TERENA ZA PODIZANJE ZASADAMesto za sadnju orahaProstor za sadnju orahaZemljite za sadnju oraha

Zasad kalemljenog orahaKOJE SORTE ORAHA SADITIMudro: Sorte bez primene pesticidaIzmrzavanjeRumunske sorte i tipoviorahaBugarske sorte oraha

Moldavske sorte orahaOstale sorte uvezene radi ispitivanja u naim uslovimaSelekcije poljoprivrednog fakultete u Novom Sadu

NEGA ORAHARezidba orahaRezidba kajsije kao podkulture u zasadu oraha

OREZIVANJE ORAHA U ZASADIMARazmnoavanjeSadnja oraha iz semenaSadnja oraha sadnica

KLIMATSK I ZEMLJINI USLOVI ZA GAJENJE ORAHAGAJENJE ORAHA U DRVOREDIMANAJZNAAJNIJE BOLESTI ORAHA I SREDSTVA ZA ZATITU (PRSKANJE)

KAKO POSADITI SADNICU ORAHA U SLICI I REI

Z A K L J U A K

5/21/2018 Horah

3/58



D O D A T A K

POKUPITE NOVAC IZ ZEMLJE

ORAH IZ HRVATSKE LITERATURE

CRNI AMERIKI ORAH - ORAH KOJI SE UZGAJA RADI PRODAJE DRVETA

PROGRAM PROIZVODNJE KAJSIJE

5/21/2018 Horah

4/58



TA JE ORAH Sinonim: Oras; Engleski naziv: Nut; Latinski naziv: Juglans regia L.

Prema pomolokoj klasifikaciji, grupu voaka sa jezgrastim plodovima ine orah, leska,badem i kesten.

Meu jezgrastim voem orah i leska su najznaajnije vone vreste. Veliki znaaj oraha i leskepotie od njihove viestruke upotrebne vrednosti. Plodovi oraha i leske bogati su vitaminima,mineralnim materijama, proteinima, uljima i dr. Jezgra oraha i lenika kaloronija je vie odtri puta od goveeg mesa. Drvo oraha je visoke tehnoloke vrednosti, neki delovi biljke imajulekovito svojstvo i dobra su pelinja paa. Zato interesovanje za gajenje i proizvodnju oraha ileske stalno raste. Naroito interesovanje za njihovo komercijalno gajenje je umediteranskim zemljama, u SAD i drugim podrujima. Kalifornija je zemlja sa najrazvijenijom

tehnologijom gajenja oraha.

U Evropi su najvei proizvoai oraha Francuska, Grka i Rumunija, dokle u Italiji i panijirazvijena proizvodnja lenika. U naoj zemlji oraha i leske ima u svim voarskim rejonima. Ipored velikog znaaja tih vonih vrsta i povoljnih uslova za gajenje, njihova proizvodnja nepodmiruje domae potrebe. Orah i lenik su vrlo deficitarni i na svetskom tritu.

Kod nas se orah i leska tek u novije vreme gaje na savremen, komercijalan nain uplantanim zasadima. Do sada je rasprostranjenost oraha i leske u Srbiji i Crnoj Gori vie bilaposledica povoljnih prirodnih uslova nego organizovanog uticaja nauke. Donedavno se u nas

sadnja oraha i leske obavljala sadnicama proizvedenim iz semena (to se negativnoodraavalo na krajnji rezultat) i veoma malo sadnica proizvedenim kalemljenjem. Danas se unaoj zemlji i sadnice oraha masovno proizvode kalemljenjem, a stvorene su novekvalitetnije sorte i izdvojeni produktivniji tipovi domaeg oraha koji daju veu i redovnuproizvodnju.

Orah i leska zahtevaju odreene specifine ekoloke uslove i daju dobre privredne rezultatesamo u odreenim i za njih pogodnim stanitima.

Izvod Iz knjige: Naslov: Orah i lijeska, Autor: Prof. dr Miladin M. oki, Izdava: PARTENON, Mesto:

Beograd, Godina: 2007. http://www.tehnologijahrane.com/knjiga/orah-i-lijeska,http://www.tehnologijahrane.com/izdavacke-kuce/partenon-m-a-m-sistem

5/21/2018 Horah

5/58



Smatra se da drvo orahvodi poreklo iz Male Azije. Neka istraivanja pokazuju da se prvo

poeo uzgajati u Kini a zatim, za vreme rimskog carstva, proirio po sredozemlju i

Evropi.

To je drvo koje dosee i 25 metara u visinu sa veoma irokom i razgranatom kronjom

prenika i vie od 20 metara. Karakteristino je po jakom i pravom deblu prenika i do1,5 metara. Koren starog oraha moe da dosee i preko 5 metara u dubinu. Orah moe

da dostigne veliku starost, ak vie od 100 godina.

Plod je bogat vitaminima, belanevinama, uljem i viestruko je kaloriniji od mesa.

Orahovo drvo je skupoceno. Koristi se u industriji nametaja, za izradu muzikih

instrumenata, rezbarenje, a furnir napravljen od orahovog drveta smatra se

najkvalitetnijim.

BIOMORFOLOKE OSOBINE:Orah je drvo koje dostie visinu do 20, pa ak i 25 metara. Kronja mu je

jako iroka i razgranata, najee kupastog oblika i dostie irinu 15-20 i vie metara. Deblo je pravo i

snano i dostie debljinu od 100-150 cm u preniku. Korenov sistem je razgranat, a glavna ila prodire3-5 metra u dubinu.

FIZIOLOKE OSOBINE: Rodnost i visina prinosa oraha zavisi od vie inilaca, medju kojima posebnu

vanost imaju vreme cvetanja i opodjavanje.

Vreme cvetanja:Cvetanje oraha se odvija od poetka tree dekade aprila pa do kraja prve dekade

maja, to zavisi od osobine sorte, tj. tipa oraha, nadmorske visine i temperaturnih uslova pri kraju

zime, na poetku prolea i u vremenu koje prethodi cvetanju.

Opraivanje i oplodjavanje oraha:Opraivanje oraha se vri iskljuivo vetrom. Rese su specijlane

gradje, tako da ih vetar lako pokree i iz njih istresa polen koji je podeen da ga vetar lako nosi. Radi

bolje rodnosti i dobijanja visokih prinosa sigurnije je gajiti po nekoliko sorti ili tipova oraha.

Zrenje oraha:Plodovi oraha, obino, sazrevaju u toku septembra. U nekih sorti i tipova plodovi

sazrevaju i ranije ( krajem avgusta ) ili kasnije ( poetkom oktobra ), to zavisi od bioloke osobenosti

sorte.

5/21/2018 Horah

6/58



Vek oraha:Odredjena starost stabala oraha do kojih mogu da radjaju nije ustanovljena ( postoje

primeri i da orah starosti preko 300 godina radja normalno ).

Prinos oraha:Orah razmnoen iz semena, poinje da radja posle osme ili ak dvanaeste godine, mada

ima primera i da mogu proroditi u petoj godini. Okalemljen orah radja mnogo ranije, u drugoj ili

treoj godini. Prinos oraha se kree od 40-50 i od 60-70 kgr po stablu, odnosno 4.000 - 7000 kgr po

hektaru.

SORTE ORAHA:Orah je vona vrsta sa relativno malim brojem sorti, svega stotinak. Kao najbolje

pokazale su se sledee sorte, svrstane u dve grupe: 1) za vinogradarsku zonu i 2) za ne vinogradarsku

- kontinentalnu zonu.

Sorte za vinogradarsku zonu:

ejn - Bugarska je sorta. Odlikuje se prilino kratkom vegetacijom. Plod je srednje krupan, proseno

11 gr, ovalnog oblika, tanke ljuske, puna i kvalitetna jezgra. Randman jezgra iznosi 54,25 %. Drvo je

srednje bujno i otporno na zimske tempreature i biljne bolesti. Ako se obezbede opraivai, radja

obilnije.

ampion - Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ima

kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, proseno 13 gr, sa randmanom jezgra do 58%.

Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Ova sorta zahteva opraivae.

Rasna - Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ima

kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, proseno 12-13 gr, sa randmanom jezgra do

55%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno.

Tisa - Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Plod je

krupan, proseno 15 gr, sa randmanom jezgra do 52%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Okruglog

je oblika.

Sorte za nevinogradarsku - kontinentalnu zonu:

Gazenhajmski 139- Nemaka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, proseno 14

gr, sa randmanom jezgra do 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izdueno - ovalni, sa

tankom i glatkom ljuskom, svetle boje. Kasnija vegetacija.

Gazenhajmski 251- Nemaka sorta, kasnije vegetacije. Kasnije cveta, izbegava prolene mrazeve.

Plod je krupan, proseno 15 gr, sa randmanom jezgra do 50%.

PODIZANJE ZASADA ORAHA:U pogledu klimatskih uslova, orah ne postavlja neke posebne zahteve.

Najurednije radja na toplijim - vinogradarskim rejonima. Kritina niska temperatura za orah je od - 29

do -300. Pozni proleni mrazevi oteuju mladare, rese i plodnike oraha. Stoga, sorte i tipovi oraha

5/21/2018 Horah

7/58



koji kasnije kreu, listaju i cvetaju manje su izloeni ovim oteenjima. Za uspevanje oraha trae se

osvetljena, sunana mesta. Prema vodenim talozima orah je veoma skroman, pa se moe gajiti u

sunijim rejonima.

Zemljite:Nije probira zemljita, ali ipak bolje radja na dubokom, rastresitom zemljitu, mada moe

podneti i peskovita i kamenita zemljita, pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva.

Priprema zemljita:Orah ostaje na jednom mestu od 50-100, pa i vie godina, u zavisnosti od

prirodnih uslova za njegovo uspevanje. Priprema se sastoji u ienju terena, zatim djubrenju

zemljita i na kraju rigolovanju i kopanju jama.

Djubrenje:Orah je voka koja zahteva dosta fosfora i kalijuma, jer mu ova dva sastojka pojaavaju

otpornost prema mrazu. Ako se rigoluje cela povrina zemljita, prvo, po 1 hektaru treba prosuti

1.000-1.800 kgr kompleksnog PK djubriva iji je odnos 0:15:30, radi poveanja plodnosti zemljita.

Rigolovanje zemljita:Po rasturanju djubriva, obavlja se rigolovanje zemljita na 50-70 cm, u

zavisnosti od njegove dubine i rastresitosti. Tea, zbijenija i plia zemljita, se rigoluju dublje, a

rastresitija i dublja rigoluju plie.

Kopanje jama:Ukoliko se ne sadi u grupama, ve pojedinano, onda se umesto rigolovanja,

praktikuje kopanje jama. Dubina jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili vie, po

potrebi ). Potrebno je dodati 1 kgr kompleksnog NPK djubriva 0:15:30, zatim ovo djubrivo pomeati

sa zemljom, pa tek onda saditi orah.

Sadjenje oraha:Optimalno vreme za sadnju je jesen, mada se moe saditi i u rano prolee. Kada se

zasadi u jesen potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja e

sadnicu tititi od izmrzavanja.

Rastojanje za sadjenje oraha:Sadnice proizvedene iz semena saditi na 10 * 8 m ( 123 sadnica / ha ),

a sadnice proizvedene kalemljenjem 9 * 7 metara ( 158 sadnica/ha ) .

Priprema sadnica za sadjenje:Pre sadnje ile treba orezati. Tom prilikom voditi rauna da se to vie

ila sauva. Poto se oreu ile, ceo korenov sistem potopiti u kaastu smesu napravljenu od ilovae,

govedje balege i vode, da bi se sadnice to pre primile.

NEGA - GAJENJE ORAHA:Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune, odravanju zemljita,

gajenju potkultura, djubrenju zemljita i zatiti od bolesti tetoina.

Orezivanje i nega krune:S orezivanjem se kree u prolee, prve godine po zasadjivanju. Orezivanje

se izvodi tako to se sadnica skrati na eljenu visinu, pri emu se ispod preseka ostave 4-5 dobro

razvijenih pupoljaka. U toku prolea i leta iz ovih pupoljaka e se razviti mladari. Narednih godina

formiranje krune se sastoji u tome, to se prema potrebi, skrauju jae razvijene ramene grane, radi

ubrzavanja rasta voditeljice.

Odravanje zemljita:Odravanje zemljita u vidu ledine je najnepovoljnije, zato to trave izvlae

5/21/2018 Horah

8/58



dosta vode, pa orah krlja i sporije raste. Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve,

krastavci i bostan, jagode, maline, breskva, kajsija, ljiva...

Djubrenje oraha:Orah povoljno reaguje na djubrenje kompleksnim djubrivima, posebno na fosfor i

kalijum, zato to mu ova dva elementa pojaavaju otpornost prema mrazu. S jeseni, posle pada lia

rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg po stablu djubriva NPK, iji je odnos 0:15:30. Rano

s prolea, pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po hektaru, ili 2 kg po stablu

kompleksnog djubriva NPK, iji je odnos 20:5:5. Krajem prolea - u maju, rasturiti po 300 kg po

hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a. Ovakvim djubrenjem orah e redovno i obilno radjati svake

godine.

Zatita oraha od bolesti i tetoina:Orah, u odnosu na druge vone vrste manje napadaju bolesti i

tetoine, ali ipak postoje izvesne bolesti koji mu mogu umanjiti rodnost i plod, ukoliko se

blagovremeno ne suzbiju. Sve bolesti se uspeno suzbijaju zimskim i letnjim prskanjem. Zimsko

prskanje izvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Letnje prskanje -prvo prskanje se izvodi pred sam poetak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom,

radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Drugo prskanje se izvodi po zavretku cvetanja oraha, i to

istim preparatom kao kod prvog prskanja. Tree prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3%

ortocida ili cineb, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. Ovim prskanjima orah e se u

potpunosti zatititi od najeih bolesti i tetoina, koje ga napadaju u uslovima nae zemlje.

BERBA ORAHA:Berba oraha se vri kad se na veini plodova, zeleni omota raspukne i plodovi ponu

da ispadaju iz nje. Pucanje omotaa ubrzavaju kia, magla i uopte vlanije vreme.

uvanje oraha:Za uvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i provetrena skladita. Manje koliine

se mogu uvati u obinim skladitima, ali se moraju razastrti u tankom sloju. Pod ovakvim uslovima

orah se moe uvati u dobrom stanju 7-8 meseci. Jezgre oraha se uvaju pod istim uslovima, kao i

orasi u ljusci, ali se mogu krae vreme odrati u ispravnom stanju, jer se isuuju i na njih jae deluje

svetlost, vazduh i drugo. Ako su pakovane u hermetiku ambalau, mogu se due ouvati, jer se time

spreava isuivanje i dejstvo drugih nepoeljnih faktora. Poto orasi lako primaju strane mirise iz

spoljne sredine, ne treba ih skladititi zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao to su limun,

pomoranda, jabuka krompir i sl.

PLASMAN ORAHA: Njavei otkupljivai oraha na teritroiji Srbije su firme koje se bave prodajomkonditorskih proizvoda ( PIONIR , SWISLION - TAKOVO ...).

5/21/2018 Horah

9/58



EMA SADNJE ORAHA I KAJSIJA KAO MEUKULTURE

Orasi se sade u jednakostraninom trouglu ija je strana duine 5,5m, ili 8,5m ili 9,5m ili 10m. Kod

oraha koji se sade zbog drveta mogu se uzimati manje duine, a kod oraha koji se sade zbog ploda

treba uzimati 10 m.

Formula za dobijanje visine trougla h= duina strane ax 1,73 : 2 = 10 mx 1,73 : 2 = 8,66 m

5/21/2018 Horah

10/58



PRIMER PLANA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha

5/21/2018 Horah

11/58



CENA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha

br Opis pozicije Cena/1 ar2 stabla

Cena/50 ari88 stabala

1 Broj sadnica oraha2/ar ili 88/50 ari po ceni od 10 sadnica 20 1.000

2 Broj sadnica kajsija7/ar ili 357/50 ari po ceni od 3 sadnica 21 1.050

3 ubrenje- pre rigolovanja ili oranja po 1 hektaru treba prosuti1.000-1.800 kgr kompleksnog NPK djubriva 0:15:301500 Kg : 50 Kg = 30 dakova x 21 = 630 /haIli 6,3 /ar ili 315 /5 ari ili 3,6 /stablu

6,3 315

4a Rigolovanje - Po rasturanju djubriva, obavlja se rigolovanjezemljita na 50-70 cm. Tea, zbijenija i plia zemljita, se rigolujudublje, a rastresitija i dublja rigoluju plie.

1 50

4b Oranje i tanjiranje - Ako se ne rigoluje vri se duboko oranje na50-70 cm, a zatim tanjiranje zemljita i ravnanje svih depresija iuzvienja kako se ne bi zemljite zabarivalo.

1 50

5 Kopanje jama- Ukoliko se ne sadi u grupama, ve pojedinano,onda se umesto rigolovanja, praktikuje kopanje jama. Dubina

jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili vie,po potrebi ). Potrebno je u jamu dodati 1 kgr kompleksnog NPKdjubriva 0:15:30, zatim ovo djubrivo pomeati sa zemljom, patek onda saditi orah.

0,4

1

20

50

6 Sadnja - Pre sadnje ile treba orezati. Tom prilikom voditi raunada se to vie ila sauva. Poto se oreu ile, ceo korenov sistempotopiti u kaastu smesu napravljenu od ilovae, govedje balege ivode, da bi se sadnice to pre primile.Kod jesenje sadnje potrebno je oko svake sadnice napravitihumku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja e sadnicu tititi odizmrzavanja.

0,4 20

7 ubrenjeobavezno posle sadnje - oko sadnice dodati 20-30 Kgstajskog ubriva ali ne stavljati na koren ili u blizinu korena.23 x 88 = 2024 Kg = 30 Kupovina, dovoenje i rasturanje stajskog ubriva

1 50

8 ubrenjeprve godine dva puta pred vegetaciju i poetkomjuna ubrenje sa KAN (azotno ubrivo) 1 Kg po sadnici x 0,5 x 2= 1 /sadnica. (Prve godine potrebno je istog azota 100g posadnici, a svake naredne godine koliina se povea dva puta).Dak NPK i KAN-a od 50Kg = 21, 1Kg = 0,5

2 100

9 Runo zalivanjeprve godine- svake sadnice u svakoj veoj sui ilinavodnjavanje putem brazdi ili sistemom kap-po-kap, dva puta

0,4 0,4

20 20

11 Okopavanjeprve godine dva do tri runa okopavanja mladihsadnica u tokuprve godine zasada radi uklanjanja korova

0,4 0,4

20 20

12 Mainska meuredna obradaprve godine- (freziranje) radiuklanjanja korova i uvanja vlage u tlu dva puta

0,4 0,4

20 20

13 GodinjeZimsko prskanje Jedno prskanjeizvodi se u martu, ito kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%.

0,4 20

14 Godinje Letnje prskanje- Prvo prskanje se izvodi pred sampoetak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili

ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha.

0,4 20

SVEGA 57,3 2.865

5/21/2018 Horah

12/58



CENA GODINJEG GAJENJA ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha

br Opis pozicije Cena/1 ar2 stabla


7 Godinje ubrenjepo mogustvu svake godine oko sadnicedodati 20-30 Kg stajskog ubriva ali ne stavljati na koren ili ublizinu korena. 23 x 88 = 2024 Kg = 30 Kupovina, dovoenje i rasturanje stajskog ubriva

1 50

8 Godinje ubrenje dva puta pred vegetaciju i poetkom junaubrenje sa KAN (azotno ubrivo) 1 Kg po sadnici x 0,5 x 2 = 1/sadnica. (Prve godine potrebno je istog azota 100g po sadnici,a svake naredne godine koliina se povea dva puta).Dak NPK i KAN-a od 50Kg = 21, 1Kg = 0,5

2 100

9 Godinje ubrenje zaorati fosfor i kalijum NPK ubriva:

- u jesen posle pada lia 4 Kg NPK po stablu u razmeri 0-15-30.- Rano u prolee pre kretanja vegetacije 2 Kg NPK po stablu urazmeri 20-5-5,- krajem prolea u maju 3 Kg azotnog 27% KAN-a po stabluDak NPK i KAN-a od 50Kg = 21, 1Kg = 0,5

4

2

1,5

200

100

75

10 Godinje runo zalivanje- svake sadnice u svakoj veoj sui ilinavodnjavanje putem brazdi ili sistemom kap-po-kap, dva puta

0,4 0,4

20 20

11 Godinje okopavanje dva do tri runa okopavanja mladihsadnica u prve tri godine zasada radi uklanjanja korova

0,4 0,4

20 20

12 Godinje Mainska meuredna obrada- (freziranje) radiuklanjanja korova i uvanja vlage u tlu dva puta

0,4 0,4

20 20

13 GodinjeZimsko prskanje Jedno prskanjeizvodi se u martu, ito kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%.

0,4 20

14 Godinje Letnje prskanje- Prvo prskanje se izvodi pred sampoetak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom iliditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha.

0,4 20

15 Godinje Letnje prskanje- Drugo prskanje se izvodi po zavretkucvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja.

0,4 20

16 Godinje Letnje prskanje- Tree prskanje se izvodi u prvojdekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineb, sa dodatkom 0.1%sistemina ili 0.2% dijazonona.

0,4 20

SVEGA 14,5 725

ZARADA OD PRODAJE ORAHA I ZARADA OD PRODAJE DRVETA

O komercijalnoj isplativosti sadnje oraha sve se vie pria. Pogoto kada se uzme u obzir cena kojudostie jedan kilogram oienog oraha a kree se od 800-1000 din po beogradskim pijacama, dok nalokalnim dostie cenu od 600-700 din. Kalemljeni orah moe da rodi ve od tree godine ali to su maliprinosi. Ukoliko je orah razmnoen iz semena, poinje da raa od osme ili ak dvanaeste godine.

Prinos oraha se kree od 50-70 kg po stablu, odnosno 4000-7000 kg po hektaru. to se tie fiziolokihosobina oraha, cvetanje se odvija od tree dekade aprila do kraja prve dekade maja. to se tie

5/21/2018 Horah

13/58



opraivanja, ono se obavlja iskljuivo vetrom. Rese oraha su specijalne grae i vetar ih lako pomera iiz njih istresa polen koji se takoe vetrom raznosi. Plodovi sazrevaju u toku septembra meseca.Prema podacima iz literature, orasi dobre sorte (uz prikladne sorte kao opraivae) i u punom rodu

(od 15 do 50 godina posle saenja) uz dobro odravanje (ubrenje, obrezivanje, po potrebi

navodnjavanje) morali bi davati prosean prinos od oko 40 kg suvog ploda u ljusci po stablu uz

razmak sadnje 10 x 10 m.

Potrebno je napomenuti kako orasi koji se uzgajaju preteno zbog proizvodnje ploda imaju formiranu

iroku kronju, tako da im je iskoristivost drvne mase puno manja nego kod uzgoja u gustom sklopu 5

x 5 m gde se nastoji formirati to vie i to ravnije deblo.

GODINJA ZARADA OD PRODAJE ORAHA

br Opis pozicije: Godinja zaradaposle 5 do 6 godina od sadnje oraha i kajsija

Cena/1 ar2 stabla


1 Broj sadnica oraha2/ar ili 88/50 ariJedno stablo donosi 40 Kg suvog ploda u ljusci a sa radmanom od50% donosi 20 Kg iste jezgre to je 20 Kg x 7 /Kg = 140 /stablo

280 14.000

2 Broj sadnica kajsija7/ar ili 357/50 ariJedno stablo donosi u 4 godini 13 Kg, u 8 godini 63 Kg , a ovde serauna sa 42 Kg kajsija po stablu x 0,5 /Kg = 21 /stablo

42 2.100

SVEGA 322 16.100

KRAJNJA ZARADA OD PRODAJE DRVETA

br Opis pozicije: Prekid posla i seenje orahaposle 15 do 25 godina od sadnje oraha i kajsija

Cena/1 ar2 stabla


1 Broj sadnica oraha2/ar ili 88/50 ariJedno stablo u zavisnosti od starosti (15-25 godina) moe da imadimenzije : duinu 15-25 m, a debljinu 1-1,5 m.

Varijanta sa stablima 15 m x 1 m15 x 0,5 x 0,5 x 3,14 = 11,8 m3 x 500 /m3 = 5.900 /stablo

Varijanta sa stablima 10 m x 0,6 m10 x 0,3 x 0,3 x 3,14 =2,8 m3 x 500 /m3 =1.400 /stablo

11.800

2.800

590.000

140.000

2Trenutna cena m3 orahovog drveta je 1100-1300 ali za rezanui suvu grau odnosno za suve orahove daske 8 cm debele1,5 m3 dasaka (iz stabla 2,8 m3) x 1.100 = 1.650 /stablo 3.300 165.000

5/21/2018 Horah

14/58



KADA POINJE ZARADA - PRINOS I RENTABILNOST PROIZVODNJE

Prinos i rentabilnost proizvodnje domaeg oraha prikazani su prema modeluprof. dr MilovanaKoraa, preraunato na cene trokova i proizvoda u 2002. godini, pri odnosu dinara/evro = 1:60. Ovekalkulacije daju orijentacione odnose za prosene prinose. U tabeli 1 data je kalkulacija trokova

proizvodnje i prihoda u proizvodnji oraha na jednom hektaru (95 biljaka po hektaru) i bez gajenjameukulture.

Tabela 1:dinamika trokova vrednosti proizvodnje po 1 ha oraha do stupanja u puno plodonoenje

Starostzasada(god.)

Trokovi proizvodnje

Vrednostproizvodnje (jezgra+drvo)

Dobitak gubitak

Prinos jezgra postablu

(kg)

1. 4200 -4200

2. 1687.5 -1687.5

3. 1350 -1350

4. 1504.8 -1504.8 5. 1749 787.5 -961.5 1

6. 2075 2325 2500 3

7. 2387.5 4575 2187.5 6

8. 2700 7537.5 4837.5 10

9. 3012.5 11175 8172.50 15

10. 3317.5 14875 11522.5 20

Posle 15. 5950 28112.50 23575 40

Cena jezgra je raunata na nivou od 12.5 Eura za kilogram. Prema tabeli 1, zasad oraha bezmeukulture u prvih pet godina ostvaruje gubitak, a prihodi iz devete godine mogu pokriti svauloena sredstva. Iz navedenih razloga, u cilju poveanja ekonominosti proizvodnje u zasadima,odmah treba gajiti meukulture (leska, kajsija) i podkulture (povre).

Tabela 2:dinamika trokova i vrednost proizvodnje po 1 ha u zasadu oraha sa meukulturom

Starostzasada(god.)

Trokovi proizvodnje

Vrednostproizvodnje (jezgra+drvo)

Dobitak gubitak

1. 5888 -5888

2. 2188 -2188

3. 1727 489 -1238

4. 2017 2075 -58

5. 2300 5600 2300

posle 15 5800 29000 23200

Iz navedene tabele se vidi da se sva uloena sredstva u osnivanje zasada oraha sa meukulturompokrivaju u estoj godini od osnivanja, odnosno godinu dana ranije u odnosu na zasad bezmeukulture. Proseni godinji prihod je do 15-te godine znaajno vei u odnosu na zasad bezmeukulture. U 15-oj godini prihodi se izjednauju, jer u to vreme prestaje korienje meukultureusled sklapanja kronji oraha.

5/21/2018 Horah

15/58



CENE SADNICA ORAHA I KAJSIJA

Sorte oraha Poreklo CenaSejnov Bugarska 10 eur

Geisenheim 139 Nemacka 10 eur

Geisenheim 251 Nemacka 10 eurJupiter Srbija 10 eur

Tisa Srbija 10 eurBacka Srbija 10 eurRasna Srbija 10 eur

Kasni Rodni Srbija 10 eur

Orah (orex, Walnut), gaji se u vecini zemalja sveta. Kostunjavo voce sa plodom retkohranjivih sastojaka. Visoka koncetracija ulja, proteina, minerala i razlicitih vitamina. Osuseno

jezgro sadrzi okvirno oko 62% ulja, 16 % belancavina, 12 % ugljenih hidrata...

Sejnov (Cheinovo, Bulgaria) , dobila naziv po Bugarskom gradu gde je pronasao Zaxov.Relativno kasne vegetacije, dobre rodnosti.

Tisa Protandricna sorta pa je za nase uslove kao dodatni oprasivac potrebana sorta kasnijegresanja. Srednje bujna i rodna sorta srdnje krupnoce ploda(11-12 g), veliki prosenat ulja imala kolicina proteina. Randman sorte 54 %. Nedostatak tamnija bolja jezgra.

Geisenheim (Germany), Nemacka sorta oraha, na nasim prostorima najvise zastupjeneselekcije G-139, G-252, G-251.

Jupiter (Czesh), Ceska sorta kratke vegetacije pogodna za nase prostore, odlican oprasivacdrugih sorti. Srednje krupnoce ploda (12 g), randman oko 50 %. Nedostatak tamnija bojajezgra.

Backa (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), sorta autora M. Koraca, relativno kasne vegatacije,srednje bujnosti i visoke rodnosti.Srednje krupan plod radmana oko 52 %.

Rasna(Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), sorta autora M. Koraca, pre svega karekteristika jekratka vegetacija i izuzetna otpornost. Odlican oprasivac za vecinu sorti cveta homogamo, vecu prvim godinama u rastilu krece sa radjanjem. Male je buljnosti, visoke rodnosti,. plodveoma krupan(14 g), randman jezgra oko 52%.

Kasni Rodni (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), autori M. Korac, S. Serovic, B. Golsin.Kasne i vrlo kratke vegetacije tako da ga retko pogadjaju prolecni mrazevi. Cvetahomogamno. Malo buljna i veoma rodna sorta, plod je srednje krupan(12 g). Nedostatak sortenizak randman jezgra.

Sorte vone kajsije Poreklo CenaMAARSKA NAJBOLJA (MAGIAR KAJSZI) 3 eurNJ 19 (NEW JERSEY 19) 3 eurROKSANA (ROXANA) 3 eurNOVOSADSKA RODNA 3 eurKEMETSKA RUA (KECSKEI ROZSA) 3 eur

5/21/2018 Horah

16/58



PRIMER CENOVNIKA JEDNOG RASADNIKA

MAVM Rasadnik - Novi Sad - Cenovnik za 2012/2013 -http://mavmrasadnik.com

Kod zasnivanja proizvodnih zasada kontinentalnih vonih vrsta odobrava se popust 20%

VRSTA SORTA CENA (din)

Jabuka Stubast tip rasta 400

Otporne sorte i hibridi - bez hemijske zatite 300

Najnovije sorte i klonovi standardnih sorti 200

Kruka Standardne sorte 250

Otporne sorte i hibridi - bez hemijske zatite 300

Japanska kruka 400

Oskorua Standardni tip rasta 500

Dunja Standardni tip rasta 250Mumula Standardni tip rasta 250

Japanska mumula 1500

Breskva Standardni tip rasta 250

Patuljst tip rasta 400

Krupnoplodna vinogradarska breskva 300

Breskva tanjirastog oblika ploda 300

Nektarina Standardni tip rasta 250

Patuljast tip rasta 400

Nektarina tanjirastog oblika ploda 300ljiva Standardne sorte 250

Japanske krupnoplodne sorte 300

Krupnoplodna danarika 300

Kajsija Standardni tip rasta 300

Visokokalemljena na posredniku - Standardne sorte / Stanlej 500

Kajsija nektarina i crna kajsija 400

Patuljasta kajsija 400

Trenja Standardni tip rasta 250

Patuljasta 400Vinja Standardni tip rasta 250

Patuljsta 400

Orah Standardni tip rasta 1200

Lenik Oiljeni izdanak 200

Badem Standardni tip rasta 250

Malina Stalnoraajue - od juna do decembra 300

Kupina Bestrna 200

Crvena i crna ribizla Standardni tip rasta 200

Brusnica Kontejnirane sadnice 600Ogrozd Visokokalemljeni/stablaica 800

5/21/2018 Horah

17/58



Josta Standardni tip rasta 200

Dud Kuprnoplodne selekcije - kalemljene sadnice 1000

Forma sa padajuim granama 2000

Smokva Standardni tip rasta 200

Kivi Kontejnirane sadniceActinidia arguta- otporna na niske temperature do -30 C 800

Actinidia chinensis- krupnoplodne sorte 800

Dren Krupnoplodne selekcije 1000

Kaki - japanska jabuka Kontejnirane sadnice 1500

Vinova loza Otporne sorte - bez hemijske zatite 200

Aronija Kontejnirane sadnice 600

Kineska urma Kontejnirane sadnice 1500

Banana Kontejnirane sadnice 2000

Bonsai - nar, maslina Kontejnirane sadnice 1500Limun, mandarina,fortunela i naranda

Kontejnirane sadnice 2500

Goji jagoda Lycium barbarum 500

Rue Visokostablaice 1000

Standardni tip rasta i puzavice 200

PRIMER CENOVNIKA DRUGOG RASADNIKA

Slobodan Arsic, Konjuh bb, Krusevac, Srbija , http://sadniceoraha.webs.com

ASORTIMAN SADNICA KALEMLJENIH ORAHA

Sorta oraha Zemlja Opis

1. Kasni rodni Srbija Kasna, kratka vegetacija, otporan na mraz

2. Rasna Srbija Otporna sorta, odlican oprasivac3. Jupiter Ceska Srednja krupnoca

4. Tisa Srbija Srednja krupnoca

5. Backa Srbija Kasna vegetacija, visoka rodnost

6. Geisenheim 139 Nemacka Srednja krupnoca

7. Geisenheim 251 Nemacka Srednja krupnoca

8. Sejn Bugarska Srednja krupnoca, dobra rodnost

9. Sampion Srbija Kratka vegetacija,vrlo rodna sorta i redovno radja,krupan plod, tanka ljuska

Sadnice oraha su jednogodisnje i dvogodisnje, sa odlicno razvijenim korenovim sistemom ( sto je jedan od

glavnih uslova za uspesno primanje sadnica ). Visina sadnica je od 1.80 do 2.20 metara.

5/21/2018 Horah

18/58



ASORTIMAN SADNICA ORAHA DOMACEG SEJANCA

Sorta oraha Zemlja Opis

1. Domaci sejanac Srbija Domaci sejanac, daje solidan prinos. Ne garantujegenetiku sorte iz koje je proizveden. Primarno je

gajenje za prodaju stabala posle odredjenog brojagodina

ORAH PROIZVEDEN IZ IZDANKA ( DOMACI SEJANAC ), pored tog sto daje solidnu kolicinu ploda, uglavnom sekoristi za tehnicko drvo. Visina ovih sadnica je od 1.80 -2.20 m.

PRIMER VRHUNSKE PONUDE JEDNOG RASADNIKARasadnik Orah, Kanjiki put 186, 24413 Pali, Srbija, 024/753-945, 024/753-770, 064/300-80-36,

062/84-00-266, http://www.orah.rs/sadnja.php

Sadni materijal

Sadnice moraju biti vrhunskog kvaliteta i moraju da odgovaraju pravilniku o kvalitetu sadnogmaterijala. Sadni material koji se prodaje u rasadniku mora biti testiran na prisustvo virusa imora se prodavati kao bezvirusni. Sadnice moraju da imaju dobro razvijen korenov sistem inadzemni deo, sa pupoljcima zadovoljavajueg stepena diferenciranosti. Kontrolu kvaliteta

proverava Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije i o proveri rasadnik mora da posedujedokumenraciju.

Orasi se najbolje sade na jesen a mogu se saditi i u prolee. Jesenja isporuka sadnica poinje01.11. pa sve dok vremenski uslovi dozvoljavaju (do jaih zimskih mrazeva). Posle tog

perioda se primaju porudbine za prolee. Sa prolenim isporukama se poinje posleprestanka jakih zimskih mrazeva. Cene su franko rasadnik, a kod isporuke potom uveavajuse za trokove pakovanja i potarine. Upakovane sadnice potpuno su zatiene od isuivanja ioteenja. Plaanje je pouzeem. Svaka sadnica nosi plastinu etiketu sa naznakom sorte. Po

prijemu paketa raspakujte sadnice. Sadnice treba odmah posaditi, a ako to vreme nedozvoljava utrapite ih do prolea. Dubina trapljenja je 10 cm iznad mesta kalemljenja.

Pakovanje

Sadnice su upakovane u velike, vrste, polietilenske kese. Korenov sistem je u vlanomsupstratu. vrstina paketa se postie oblaganjem nadzemnog dela irokim daicama. Svaki

paket je upakovan u pak papir, propisno adresiran, obeleen kao lomljiv sadraj, a prati ga svapotrebna dokumentacija za plaanje pouzeem. Upakovane sadnice potpuno su zatiene odisuivanja i oteenja.

Podizanje profesionalnih zasada

Kupovinom naih sadnica stiete pravo na:

Besplatnu trogodinju savetodavnu pomo Besplatan plan sadnje

5/21/2018 Horah

19/58



Izlaske na teren Potrebnu dokumentaciju za dobijanje potsticajnih sredstava

Podizanje zasada na manjim povrinama

esto se deava da kupci ne znaju tano kako bi najbolje iskoristili prostor svoje okunice ili

bate. Mi emo vam pomoi oko izbora vone vrste i sorte, obezbediemo vam plan sadnje ito je najvanije - kvalitetan sadni materijal.

orahOrah se vrlo esto sadi u zdruenim zasadima sa kajsijom, ljivom ili

breskvom. razmak sadnje 12m x 12m, u trougao: 12m x 9.36mSorta

Teinaploda

Randman

ampion 14gr 58%Srem 15gr 57%Tisa 15gr 51%

Baka 12gr 52%Mire 12gr 55%Medvea 10gr 53%

Ganzenhajm 139 13gr 48%Ganzenhajm 251 13gr 47%

Jupiter 12gr 50%ejnovo 12gr 54%Rasna 14gr 52%

NS-kasni 10,5gr 54%

Plodovi navedenih sorti su krupni, preko 14g, imaju tanku ljusku, vrlo kvalitetnu jezgru. Vrlo

su rodne sorte, a neke poinju da radjaju ve u rasadniku. Sve imaju visok stepen tolerantnostiprema prouzrokovaima bolesti. Sazrevaju u septembrumesecu.

5/21/2018 Horah

20/58



NEKI OD PROIZVOAA SADNOG MATERIJALAMnogobrojni su proizvoai sadnog materijala. Ovde su navedeni samo neki od njih i to samo deo

onih koji su imali svoje strane na internetu i detaljan prikaz svoje delatnosti.

Br Naziv Internet Telefon

MAVM Rasadnik - Novi Sad10 Km od novog sada na ulazu uselo Ka

http://mavmrasadnik.com 063 541 255021 540 521

Rasadnik Orah, Kanjiki put186, 24413 Pali, Srbija

http://www.orah.rs 024/753-945,024/753-770,064/300-80-36, 062/84-00-266,

SAVI MIODRAG LAZAREVAC BB,SELO LAZAREVAC KOD KRUEVCA- SIN SINIA VLASNIK RADNJEAGRO PROJEKT (SADNICE) UKRUEVCU

http://www.sadnice-vocnesadnice.com 062 797 399037/ 875-247

ZVEZDAN STEFANOVICStefan Stefanovic37254 Konjuh kod Krusevca

WWW.POLIS-MZS.COM 062-365-257

RASADNIK GILI d.o.o. KONJUHKRUEVAC

[email protected]/rasadnikgilic.htm

037/875-032

Kalem voe Miladinovi se nalaziu Lazarevcu, optina Kruevac

[email protected] 063 415 179062 369 605037 875 179037 875 179

Preduzece Orah juglans37254 Konjuh, Krusevac, SrbijaRadovan MarjanovicMarko Marjanovic

[email protected]@[email protected]

037 875 047063 1175 047064 426 8557

Konjuh bb, 37000 Krusevac,Srbija, Slobodan Arsic

http://sadniceoraha.webs.com/[email protected]

037/875-168063/8738-168

VONI RASADNIK ARGUS

Lazarevac kod Kruevca

http://vocnesadnice.net/[email protected]

037 875 228062 8 291531

Rasadnik "Kalem Plus" , sl.Lazarevac , 37000 Kruevac ,Srbija

http://www.vocnesadnice.rs/index/gde_se_nalazimo/[email protected]

037/875-225060/5-875-225069/1875-225

5/21/2018 Horah

21/58



VA PLAN SADNJE ORAHA I KAJSIJA

Da bi napravili va plan sadnje ucrtajte na papir u izabranoj razmeri 1 : n vau katastarsku parcelu a

preko nje postavite ucrtanu na providni paus papir mreu pravougaonika 10 x 17,33 m u istoj

razmeri, na primer:

5/21/2018 Horah

22/58



Izbrojite sadnice oraha i sadnice kajsije koje se nalaze u vaoj parceli. Kasnije na terenu razmerite i

obeleite mesta za sadnice na osnovu ovog plana sadnje.

MERE ZA POVRINU - NOVE MERE I STARE NARODNE MERE

kvadratni metar (m2) 1 m2kvadratni decimetar ( dm2) 1 dm2 = 0,01 m2kvadratni centimerar (cm2) 1 cm2 = 0,0001 m2

kvadratni milimetar ( mm2) 1 mm2 = 0,000001 m2

kvadratni kilometar ( km2) 1 km2 = 1 000 000 m2hektar (ha) 1 ha = 10 000 m2

ar (a) 1 a = 100 m2

etvorni hvat ili kvadratni hvat (hv) 1 hv = 3,59665 = 3,6 m2

katastarsko jutro (kj)iliral (ral)

1 ral = 5754,64 m21 ral = 1600 hv1 hektar = 2780 hv1 hektar = 1,7377 rali

lanac 1 lanac = 7.193,2 m21 lanac = 2000 hv

dulum (dunum) 1 dulum(dunum) =1000 m2

dan oranja 1 dan oranja = 4000 m2

motika (ili zemlja) 1 motika = 719,32 m2 ili 800 m2

Jutro 1 Jutro = 57.6 ar1 jutro = 5760 m2

bostan 1 bostan = 200 hv1 Jutro = 8 bostana1 lanac = 11 bostana

DODATNE INFORMACIJE

Ovde je prikazano saenje orahovih zasada i plantaa po sistemu jednakostraninog(ravnokrakog) trougla zbog boljeg osvjetljenja. Razmak izmeu sadnica oraha zavisie od

poloaja terena, nagiba terena, bujnosti sorti i kvaliteta zemljita. Razmak od 10 metaraobezbeuje da kasnije (posle 10 do 15 godina) kada orasi porastu do 25 m visine i kada u

potpunosti razviju svoju kronju koja moe imati prenik oko 20 do 25 m, nee mnogosmetati drugim stablima oraha i drugim biljkama u njihovom okruenju. Tada e se ipakmorati izvriti vaenje i uklanjanje stabala meukulture: kajsija, ljiva, breskvi, lenika koja jesaena u periodu mladosti oraha, a iji je vek raanja ujedno ve istekao. Izmeu oraha odtada i na dalje treba odravati samo travnjak.

Zasad oraha uvek se sadi zajedno sa zasadom drugih vonih vrsta. Kalemljeni orasi dostiupunu rodnost posle 15 godina, kada kronje popune ceo prostor. Do tada moe se redni imogui meuredni prostor popuniti nekom drugom vonom vrstom koja e doneti rod u

5/21/2018 Horah

23/58



najkraem vremenu. Posle petnaestak godina mogu se ove meukulture postupno iskriti izzasada oraha. Meu mladi zasad oraha obino se sade breskve, kajsije, vinje i lenici. U

prvim godinama mogu se saditi i uzgajati jagode, maline, ribizle i slino.

U starim vinogradima, gde orasi po pravilu najbolje uspevaju, ije se vaenje planira za

sledeih 5 do 6 godina, treba posaditi zasade oraha i taman kada se orasi ponu najboljerazvijati treba postepeno vaditi i uklanjati staru lozu.

Prilikom saenja pojedinanih orahovih stabala ili zasada vaan je pravilan izbor sorti, kakoglavnih, tako i opraujuih, u zavisnosti od vremena vegetacije. Kod oraha, koji se opraujevetrom, visoka rodnost postie se saenjem u zasadu samo sorti koje istovremeno cvetaju.

Izrigolovan, duboko pooran i dobro naubren teren oisti se od svih starih panjeva i korenja, iiskoli se. Ukoliko teren nije izrigolovan, iskopaju se vee sadne jame i dobro se naubre.Prvih par godina sadnica zahteva jaku zatitu (podporu) odnosno jak podporni kolac, tako da

je vetar i drugi vremenski uslovi ne otete. Prvih godina se oblikuje kronja, potujui visinu

stabla, visinu prvih rodnih grana i njihov pravilni raspored. Treba formirati oblik kronje kaookrugao ili kao piramidalan. Deliminim skraivanjem voditeljice na vrhu stabla i rodnihgrana podstie se rast bonih izdanaka, ime se stvara uslov za visoki rodni potencijal lijeporazraslih grana krune stabla u kasnijim godinama razvoja. Ono to je potrebno odstranitirezidbom, ree se u prolee, a ostalo se ree u letnjoj rezidbi u avgustu. Sve nastale rane nastablu posle rezidbe zatite se pastom za kalemljenje.

Tlo pod stablima prvih godina isti se od trave i korova, to se postie istim obraivanjem,koenjem, freziranjem ili prskanjem herbicidima. Oko stabla se obavezno nabaca koena travaako je ima. Po potrebi, od prolea do leta, sadnica se dohranjuje, prska i ubri preko listova.

5/21/2018 Horah

24/58



DETALJNO RAZMATRANJE GAJENJA ORAHA I KAJSIJA

Za podizanje zasada oraha treba koristiti kalemljeni orah. Od dobrih odlika kalemljenog oraha, koji se

kod nas ve masovno proizvodi, pre svega, treba istai ranije stupanje u rod, postizanje veih prinosa

i dobijanje plodova znatno boljeg kvalitete od uobiajenog.

IZBOR TERENA ZA PODIZANJE ZASADA

Za podizanje zasada oraha potrebna su duboka plodna zemljita na blagim padinama ili ravnimterenima. Izuzetno su pogodna aluvijalna zemljita. Treba izbegavati uske doline i mrazita koja sunepogodna za gajenje oraha. Takoe treba izbegavati zabarena zemljita koja orah ne podnosi.Priprema zemta obuhvata krenje drvenastih biljaka i ravnanje (nasipanje) mikrodepresija.Pre dubokog oranja zemljita (50 cm) vri se agromeliorativno ubrenje, kako bi se u zemljituobezbedio optimalni sadraj hranljivnih materija do nivoa sledee zastupljenosti: 2,53,0% humusa,250300 ppm lako pristupanog K2O, 80100 ppm lakopristupanog forfora (P2O5), 68 ppm

lakopristupanog gvoa (Fe), 5% ukupnog kalcijum-karbonata (CaCO3), 80120 ppm ukupnogmagnezijuma (MgO) i neophodne koliine mikroelemenata.Poorano zemljite se istanjira, a zatim se izvri obeleavnje redova i mesta za kopanje jama. Na dobropripremljenom zemljitu ne treba kopati velike jame, ve samo tolike da moe dobro da se rasporedikorenov sistem i da sadnica bude zasaena do dubine na kojoj je bila u rasadniku.

Mesto za sadnju oraha. Mesto je vaan faktor za rast, razvoj i jaanje drveta oraha.

Veina stabala oraha posaenih u uvalama gde se mraz javlja i u kasno prolee i u ranu

jesen, iako dobro napreduju to se tie rasta i razvoja stabla, imaju slab rod. Orah ne voli

veoma vetrovita mesta ali zahteva stalno strujanje vazduha radi opraivanja i

spreavanja gljivinih bolesti.

Prostor za sadnju oraha. Orahova stabla e tokom vremena postati velika pa im je

potrebno obezbediti adekvatan prostor prilikom sadnje. Neki uzgajivai praktikuju da

kada sade orahova stabla, posade ih na malim rastojanjima kako bi obezbedili vei prinos

u periodu dok su stabla mlada i jo ne toliko velika. Kada postane "guva" izvade suvina

stabla. U zavisnosti od vrste, stabla treba saditi na meusobnom rastojanjima od 5 do 15

metara. Ova rastojanja vae za glavna stabla, a ako elite da u poetku posadite

privremena stabla to moete uiniti izmeu. Drugi metod se koristi u cilju poveanja

ekonominosti proizvodnje. To je sadnja odreene meukulture. To su obino leska ili

kajsija. Pored njih mogu da se sade i breskva, ljiva, pa ak i vinova loza. Ove kulture se

mogu koristiti nekih 10 do 15 godina. U tom periodu prodajom plodova ovih

meukultura, a posle 10-15 i drvne mase, isplauju se trokovi podizanja zasada oraha i

ulaganja do njihovog punog prinosa.

Zbog velikog korena oraha, ne preporuuje se sadnja na manjoj udaljenosti od 20m od

kue i drugih objekata jer moe prouzrokovati tetu na objektu.

Zemljite za sadnju oraha. Veini vrsta oraha vie odgovara meka pa ak i peskovita

zemlja nego tvrda lepljiva podloga. Takodje vole rastresitu zemlju zbog dobre

odvodljivosti vode. Ni jedna vrsta oraha ne voli plitku zemljanu podlogu ispod koje se

nalaze kameniti ili stenoviti slojevi na dubini manjoj od 1,5m. Naravno, orah e rasti i

napredovati i na ovakvim mestima ali se trebaju oekivati manji prinosi.

Zemlja bi trebalo da bude blago kisela, ali i u neutralnoj zemlji orah dobro uspeva.Obzirom da orah ima dug ivotni vek vano je zemljite pripremiti. To podrazumeva

ienje terena od drvenastih biljaka, vaenje ila iz zemlje kako bi se spreila trule

5/21/2018 Horah

25/58



korena oraha. Potom dolazi na red ravnanje terena zbog lakeg oticanja atmosferskih

padavina. U nekim sluajevima moe se pristupiti izgradnji drenae poto orah ne

podnosi stajau vodu. Za dobar razvoj oraha i njegovu otpornost na mraz neophodno

mu je dati dosta fosfora i kalijuma pa se i ubrenje sastoji u dodavanju organskih i

mineralnih gnojiva bogatih ovim elemenata.

Iz materijala:

http://www.mojabasta.com/arhiva-clanaka/u-rasadnicima-jagma-za-orah-i-kajsiju.html

Zasad kalemljenog orahapodie se tako to se zemljite dobro pripremi (oisti od panjeva iporavna, poubri i poore). Zatim se kopaju rupe iroke 120, a duboke oko 60cm. Ako jezemljite umereno plodno, u jame treba najpre ubaciti i sa zemljom dobro izmeati 30 do40kg dobro zgorelog stajskog djubreta i 2 3kg meanih mineralnih djubriva, najbolje u

odnosu 10:20:30.

Jame treba kopati cik-cak (sadnja u trougao), jer se takobolje koristi zemljite i svetlost,odnosno po hektaru stane oko 15 odsto sadnica vie u odnosu na sadnju u kvadrat. Razmaksadnica zavisi od plodnosti i nagiba zemljita, bujnosti podloge i sorte, odnosno tipova oraha.Na siromanijem zemljitu orah treba saditi na razmaku 8x8 ili 9x9m, na umereno plodnom10x10 ili 11x11m, a na najplodnijem zemljitu 12x12m.

Rigolovati samo pri umerenoj vlanosti. Ako se rigoluje previe vlano zemljite onda mu sekvari struktura i kasnije se tee obradjuje. U toku rigolovanja iz brazda treba obavezno

izbaciti ostatke panjeva i korenja drvea i dugovenih korovskih biljaka.

Priprema zemljita kopanjem jama obavlja se na manjim njivama i zemljitima s nagibomveim od 12 stepeni, zbog spreavanja erozije. irina jame je 1,5 do 2m a dubina 60 do 70cm.Prilikom kopanja oranini sloj se odvaja od zdravice. Jame se zatrpavaju samo oraninomzemljom, zbog ega se povrinski sloj sa strane navue u jame a izbaena zdravica rasturinamesto nje.Posle toga u svaku jamu treba dodati po 2 do 3kg mineralnog ubriva NPK, iji

je odnos 0:15:30, zatim ovo ubrivo izmeati sa zemljom pa tek onda saditi orah

Orah se sadi isto kao i ostale listopadne voke u jesen, preko zime i rano s prolea. Sadi se narazliitim rastojanjima, poev od 8x8 pa sve do 18x18 m. Sa stanovita to racionalnijegiskoriavanja zemljita u najnovije vreme se preporuuju sledea rastojanja.- Za sadnice proizvedene iz semena 10 x 8 m- Za sadnice proizvedene kalemljenjem 9 x 7 mU prvom sluaju po jednom hektaru e stati 123 a u drugom 158 sadnica.

Sadnice za saenje oraha treba da budu zdrave, dobro razvijene i potpuno prave, indentinetraenoj sorti ili tipu.One ne smeju biti starije od dve godine. Pre saenja ile treba orezati,povreene skratiti do oteenog mesta, a srnu ilu skratiti za treinu ako sadnica nijeodgajena u rastilu.

Poto se oreu ile ceo korenov sistem treba potopiti u itku kaastu smeu napravljenu odilovae, govee balege i vode.

5/21/2018 Horah

26/58



Za pravilno saenje oraha potrebna su dva lica, jedno da dri sadnicu, a drugo da je sadi. Licekoje e saditi motkom u jamu nanese plodnu i rastresitu zemlju do potrebne visine. Drugolice sadnicu postavi na uzdignutu zemlju pa ile rasporedi na sve strane. Sadnicu trebaposaditi na onu dubinu na kojoj je bila u rasadniku. Poto se odredi dubina saenja onda

drugo lice motikom nagre na ile rastresitu zemlju pa je dobro ugazi da bi se to bolje pripilauz ile sadnice. Zatim, preko te zemlje treba staviti oko 10 kg dobro zgorelog stajskogubreta a preko njega opet sloj zemlje.

Broj sadnica po hektaru pri sadnji u trougao treba da izgleda ovako:

Razmak izmeu voaka Razmak izmeu redova Broj sadnica po hektaru8x8 m 6,90 m 1809x9 m 7,80 m 142

10x10 m 8,60 m 115

11x11 m 9,50 m 9512x12 m 10,40 m 80

Bolje je saditi s jeseni. Preporuujemo gajenje oraha u obliku vaze, jer je kruna nia nego priuzgojnom obliku piramide, koji se ranije najee primenjivao. Ovo se preporuuje jer je zatita laka,a svetlost se bolje koristi. U proizvodnji oraha prvih pet-est godina treba gajiti potkulture meukulture graak, pasulj, salate, luk, jagode ili druge povrtarske useve.

Sadnice kalemljenog oraha mogu se nabaviti u rasadnicima Instituta za vinogradarstvo, voarstvo ihortikulturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Saarskom zavodu u Mariboru,Zemljodelskom fakultetu u Skoplju, Institutu za voarstvo u aku i u nekim veim rasadnicima.

KOJE SORTE ORAHA SADITI

Mudro: Sorte bez primene pesticida

Zato se izboru sorti oraha mora pokloniti izuzetna panja. Preporuujemo selekcije koje surezistentne ili bar tolerantne na izazivaa sive pegavosti, zatim one koje cvetaju i resajuistovremeno, dobro i redovno raaju i imaju visok kvalitet ploda. Kora i saradnici (1993)

navode da je u periodu od 1974-1993. godine ispitivano 35 sorti i selekcija oraha bezprimene pesticida.

Na osnovu ovih ispitivanja izdvojene su sorte i selekcije koje se mogu koristiti u organskojproizvodnji i kao najbolje za takvu proizvodnju pokazale su se sorte: rasna, kasni rodni, kasnigrozdasti, milko kao i eka sorta jupiter koja se koristi kao opraiva.

Izmrzavanje

Za kontinentalnu zonu treba birati sorte i selekcije koje imaju krau vegetaciju kako bi se

umanjilo tetno dejstvo mrazeva (ampion, rasna, kasni rodni, jupiter, gajzenhajm 139,

5/21/2018 Horah

27/58



sibiel 44). Za vinogradarsku zonu pored ovih sorti dolaze u obzir i sledee: srem, tisa,medvea, ejnovo i ovar.

Orah je voka velikih dimenzija kronje. Da bi se kronja pravilno razvila, mora mu seobezbediti dovoljno ivotnog prostora. Ni kod jedne vone vrste nisu ispoljene toliko velike

razlike u poetku i zavretku vegetacije, kao i u otpornosti prema patogenima i niskimtemperaturama, kao kod oraha.

Rumunske sorte i tipovioraha

''Sibiel prekoe'' (Si-N4) je prva priznata rumunska sorta. Teina ploda je 14 do 15gr, randmanjezgra oko 50 odsto, a sadraj ulja oko 68 odsto. Vegetaciju poinje relativno kasno. Protandrina je.Rese se javljaju 7 do 10 dana pre enskih cvetova.

''Sibiel N44'' ima takodje krupne plodove. Randman jezgra je oko 48 odsto. Kasno poinjevegetaciju, ali je neto kasnije i zavrava. Godine 1962. je preivela niske temperature, minus 33stepena. Ovo je najotpornija rumunska selekcija na Gnomoniu juglandis. Protagonina je. enskicvetovi se javljaju 7 do 10 dana pre resa.''Sibiel N41'' ima plodove teke oko 12gr, s randmanom jezgra oko 50 odsto. Zri neto ranije odostalih selekcija.''Geogaiu (djoadju) N3'' nastao je ukrtanjem ''sibiela N4'' ima krupne plodove, teke oko 14gr ivisok sadraj belanevina (oko 18,75 odsto). Uska je, ravna, lepa, a jezgro belo, kao i u ostalihselekcija hibrida ''sibiel'' i ''djoadju''.

Bugarske sorte oraha

''ejnovo'' ima plod proseno teak oko 10,9gr. Randman jezgra je iznad 50 odsto. Rese se javljajuoko 9 dana pre enskih cvetova (protandrija). Smatra se najboljom bugarskom sortom.

''Drjanovski'' ima vrlo krupne plodove, teke oko 14,7 gr i randman jezgra oko 51 odsto. Ova sorta jeprotaginina. enski cvetovi se javljaju obino 8 dana pre resa. Vegetaciju poinje neto pre''ejnova''.''Slivenski'' ima plodove teke oko 12gr. Randman jezgra je iznad 50 odsto. Ova sorta je protandrina.Rese se javljaju oko 7 dana pre enskih cvetova.''Dinovski'' ima plodove teke oko 12gr, s randmanom jezgra oko 56 odsto. Protangian je. enskicvetovi se javljaju oko 6 dana pre resa.''Plovdivski'' je sorta koja se odlikuje izuzetno visokim sadrajem ulja u jezgru oko 80 odsto. U nje jei najjae izraena dihogamija. Prema Nedevu i Markovoj (1973), rese se javljaju oko 13 dana preenskih cvetova.Bugarske sorte poinju vegetaciju ranije od veine naih najboljih selekcija.

Moldavske sorte oraha

''Kostjuenkij'' ima plodove teine oko 14,5gr. Randman jezgra je oko 50 odsto, a sadraj ulja iznosi70 odsto. Kasnije kree od svih sorti na moldavskoj sortnoj listi. Protangian je, pa je za njega dobaropraiva ''skinoskij'' koji je protandrian.''Skinoskij'' ima plodove teine oko 12,5gr. Randman jezgra je oko50 odsto, a sadraj ulja oko 69odsto. Izrazito je protandrian tip.''Kiinjevskij'' je vrlo rodan. Kasno cveta, ali i kasno zri. Plod je malo izduen, teak oko12 gr.

5/21/2018 Horah

28/58



Randman je oko 50, a sadraj ulja oko 66 odsto.''Koreuckij'' je racemozan tip sa 7 do 15 oraha u grozdu. Plod je teak oko 10 gr. Randman jezgra 48do 50, a sadraj ulja oko67 odsto.''Kalarakij'' ima plodove teke oko 15gr. Randman jezgra je oko 50, a sadraj ulja oko 68 odsto. Svemoldavske sorte oraha su dosta otporne na izmrzavanje, pa smo predvideli da ih ispitamo i u naim

uslovima.

Ostale sorte uvezene radi ispitivanja u naim uslovima

''Korn'' je francuska sorta koja kasno poinje vegetaciju, kasno cveta i vrlo je rodna. Plod je netositniji od ''parizijena''.''Marbo'' i ''hartlej'' su takodje kasne vegetacije.Nemake sorte: RH 251 plod krupan, valjkast. Otporan je na mraz i gnomoniju. H1247 N1247gladak, duguljast plod, srednje krupan plod, nabijen. N139 okruglast, lep plod. N120 krupanplod, ali puca pri suenju.Madjarske sorte: ''esterhazi N1 i N2 imaju krupan, lep plod, malo iljast. Izgleda da nisu dovoljno

otporne na mraz. Ispitaemo i njih u naim uslovima.

Selekcije poljoprivrednog fakultete u Novom Sadu

Tip NS-3/74 (''ampion 1974'')otkriven je na konkursu 1974. godine. Stablo je staro oko 100 godina,ima prenik oko 70cm, a prenik krune, koja je okruglastog oblika, iznosi oko 16m. Redovno radja, aprinos mu se kree izmedju 50 i 200kg, ili proseno oko 90 do 100kg. Vegetaciju poinje obinoizmedju 20. i 25. aprila. Nekoliko dana pre od enskih cvetova pojavljuju se rese. Plodovi zru obinoizmedju 10. i 20. septembra. Vanije karakteristike ploda date su u tabeli 2. Debljina ljuske je od 0,8do 0,9mm. Plodovi su ovalnog oblika i ljuska dobro zatvara jezgro. Proseni plodovi imaju visinu45,3mm, irinu 33,8 i debljinu 33,2mm. Dosta je otporan na Gnomoniu (indeks oboljenja listova u

avgustu je ispod 0,2, tj. Ispod 20 odsto). Od mraza nije imao oteenja. Smatramo da bi plodovi bilitei i jo kvalitetniji da je stablo mladje (staro je i u stadijumu izumiranja) i kada bi se primenjivalepotrebne agrotehnike mere. Ovaj tip je kalemljenjem razmnoen u cilju daljeg izuavanja i irenja.Tip NS-37/73 (''YU prvenac'') pronadjen je na konkursu ''Traimo kvalitetne orahe'', 1973. godine.Stsblo je staro oko 20 godina, sejanac nastao verovatno posredstvom ptica. Kruna je okruglasta,prenika oko 10m. Poslednja tri godine rodio je proseno 22 kg. Poinje vegetaciju obino izmedju10. i 20. aprila. Protandrian je. Rese se pojavljuju oko 15 do 20 dana pre cvetanja enskih cvetova.Plodovi zru obino izmedju 10. i 20. septembra. Vanije karakteristike ploda date su u tabeli 2.Debljina ljuske je oko 0,9mm, prosena visina ploda 43,6, irina 31,2, a debljina 33,1mm. Praktino jeotporan na Gnomoniu, jer mu je index oboljenja lia u avgustu bio samo oko 0,1 (10 odsto).Kalemljenjem je razmnoen u cilju daljeg ispitivanja.

Tip NS-18/73 (''baka'')ima neto sitnije plodove od prethodna dva tipa, ali je ljuska vrlo dobroispunjena jezgrom. Jezgro je izuzetno lepe, svetle boje. Drvo je staro oko 20 godina, nalazi se ugustom sklopu, pa je kruna izrazito piramidalna. Redovno radja, oko 20kg je prosean prinos zaposlednje 2god., mada je potencijalnu rodnost teko odredit, Vegetaciju poinje obino oko 20.aprila. Protandrian je. Rese se pojavljuju oko10 dana pre enskih cvetova. Praktino je otporan naGnomoniu.

Tip NS-21/75 (''tisa'')ima krupne plodove (proseno teki 15,49gr), tanku ljusku (oko milimetar),visok randman jezgra 53 odsto i vrlo je rodan. Pripada tipu racemoznog oraha. U grozdovima imaesto po 7-8 plodova. Stablo je staro oko 25god, okruglaste krune, prenika oko 10m. Dobro i

redovno radja. Viegodinji prosek prinosa iznosi oko 35 do 40kg. Vegetaciju poinje izmedju 20. i 25.aprila, rese se javljaju oko 5. maja, a enski cvetovi otprilike pet dana kasnije. Plodovi zru izmedju 10.i 20. septembra. Praktino je otporan na Gnomoniu (indeks oboljenja je ispod 0,2). Dimenzije ploda

5/21/2018 Horah

29/58



su: visina 45,3mm, irina 36,7 i debljina 39,1mm. Ima neto jae izraen av. Kalemljenjem jerazmnoen u cilju daljeg ispitivanja.

Tip NS-43/76 (''novosadski rodni'')odlikuje se izuzetno visokom rodnou. U 1976. godini rodio je420kg. Plodovi su mu krupni, teki proseno 15,84gr, s jezgrom koje odlino ispunjava ljusku, tako da

i pored relativno debele ljuske (1,2mm) ima vrlo dobar randman 50,84 odsto. Drvo je staro oko 40godina, dosta bujno, obim debla (30cm od zemlje) 190cm. Ima lepu, okruglastu krunu prenika oko16m.

Tip NS-6/76 (''srem'')odlikuje se izvandrednom rodnou i visokim kvalitetom plodova. Plodovi sudosta krupni, s lepim, belim jezgrom. Randman jezgra je vrlo visok 57,62 odsto. Praktino jeotporan na Gnomoniu.

Tip NS-79/75 (''novosadski kasni'')odlikuje se kraom vegetacijom (poinje je kaasno, a zavrava kadi veina ostalih tipova). Plodovi nisu krupni, ali imaju lepo, svetlo jezgro. Rodan je. Pogodan i zarejone sa estim prolenim mrazevima.

5/21/2018 Horah

30/58



NEGA ORAHA

Zemljite u zasadima oraha moe da se odrava na vie naina, kao to je: obrada zemljitatanjiranjem, plitkim oranjem, rotofreziranjem (jalovi ugar), unitavanjem korova herbicidima,garenjem podkultura i dr. Najee se u mladim zasadima izmeu redova vri redovna obrada

zemljita, a oko biljaka se korov suzbija herbicidima ili okopavanjem.

Nega oraha sastoji se u orezivanju ubrenju i odravanju zemljita. S orezivanjem se poinjeu prolee prve godine po saenju. Izvodi se tako to se sadnica skrati na eljenu visinu pri

emu se ispod preseka ostavi etiri-pet razvijenih pupoljaka iz kojih e se u toku vegetacijerazviti mladari. S prolea idue godine kao i sledee, tree godine, orezivanje se sastoji utome to se prema potrebi skrate jae razvijene ramene grane da bi se uspostavila ravnoteaizmeu njih a i ubrzao rast voditeljice.

Orezivanje oraha u rodu sastoji se u eventualnom proreivanju kruna.

Rezidba oraha

U periodu zadovoljavajuceg prirasta, rezidba oraha svodi se na uklanjanje polomljenih i slomljenih

grana i vodopija koje rastu u unutrasnjosti krune. Sve grane prekracuju se do prvog bocnog zdravogdrveta. Ako u kruni ima suvise skeletnih grana koje rastu uporedo, treba ih prorediti tako da se uvekuklanja donja. Prvenstveno treba uklanjati tanje, izduzene i nedovoljno obrasle grane. Ako je brojovakvih grana velik, uklanjaju se tokom dve-tri godine. Grane koje vise i ometaju obradu takodje seuklanjaju. Ako krunama, na vrhovima osnovnih grana, ima suvise obrastajuceg drveta, ono se moraprorediti. Svake godine, sa najguscih vrhova, ukloni se 5-6 grana skracivanjem i prevodjenjem na nizebocno drvo. Treba izbegavati odsecanje grana ciji je precnik veci od 10 cm, jer takvi preseci tezezarastaju. Dobro je da se tanji posle rezidbe premazu kalem-voskom.

Rezidba kajsije kao podkulture u zasadu oraha

Iako se obicno ne misli u praksi se pokazalo da uz ostale mere, rezidba moze biti jedna od najvaznijihuslova gajenja kajsije. Za razliku od mnogih drugih vocnih vrsta, iskustvo poslednjih godina pokazujeda kajsiju treba rezati pred sam pocetak vegetacije, pa cak i onda kada je ona pocela. Na ovaj nacin se

5/21/2018 Horah

31/58



u velikoj meri moze izbeci opasnost od apopleksije. Kajsija radja na mesovitim, tipicnim rodnimgranama, na kojima su i cvetni i lisni pupoljci. Mesovite rodne grane. Duzine 30-50 cm, obrazuju se uuslovima produzene vegetacije i zavisno od duzine, cvetni pupoljci su na celoj grani ili samo u donjemdelu. Ako su gusto izbile, ove grane se samo prorede, ali se ne skracuju.Kratke, tanke jednogodisnje grane se uklanjaju iz osnove.

Kratke rodne grane na proslogodisnjim mesovitim granama i na starijem drvetu, duzine oko 10 cm,takodje se ne orezuju.Prevremeno rodne grane obrazuju se na vrhovima mesovitih rodnih grana u drugoj polovini leta. Onese u narednoj rezidbi takodje ne uklanjaju.

Orah se ubri kompleksnim mineralnim ubrivima. S jeseni, posle opadanja lia, rasturiti izaorati 400 do 500kg po hektaru ili 4kg po stablu ubriva NPK odnosno 0:15:30. Rano sprolea, pak, rasturiti i zaorati 200 do 250kg po hektaru ili 2kg po stablu kompleksnogubriva NPK iji je odnos 20:5:5.

Zemljite u zasadima oraha moe se odravati na vie naina: u vidu ledine, pod mulem,jalovim ugarom i gajenjem uzrodica. Odravanje zemljita u vidu ledine je najnepovoljnijinain zato to trave izvlae iz zemlje velike koliine vlage i mineralnih materija, zbog egaorahova stabla krljavo rastu i sporo se razvijaju.

OREZIVANJE ORAHA U ZASADIMA

enski cvetovi oraha se formiraju samo na vrhovima letorasta, iji broj moe znatno da se poveapravilnim orezivanjem, a na taj nain se poveava i urod plodova. Prvih godina se orezivanjemformira kronja. Sve sadnice se prekrauju u prolee (mart), bez obzira da li su posaene u jesen iliprolee. Prvim orezivanjem se odreuje visina debla, a to ima znaaja u njegovom korienju za

proizvodnju furnira vilje deblo ima znatno veu vrednost. Pored toga, vilje deblo je poeljno izbog upotrebe mehanizacije u obradi zemljita i mainskom branju plodova. Previsoko deblo, pak,nepovoljno utie na poetak i obilnost plodonoenja.

Razmnoavanje. Orah se moe razmnoavati generativnim putem (semenom) i

vegetativnim putem (kalemljenjem). Generativno razmnoavanje se nikada ne koristi pri

plantanom uzgoju oraha poto biljke dobijene ovim putem ne nasleuju osobine

roditelja i ne moe da se kontrolie kvalitet sadnica. Pored kvaliteta ploda kalemljenih

orasa oni imaju jo jednu vanu prednost. Naime, orah razvijen iz semena poinje da

donosi prihode posle osme godine dok kalemljeni orah poinje da raa plodove ve posle

druge ili tree godine. Takoe orah dobijen generativno ima loiji korenov sistem sa

izraenom glavnom ilom i malim brojem ilica. Ipak, ova karakteristika se pokazalakorisna kod stabilizacije klizita gde dubok koren oraha uvruje teren. U drugom

sluaju orah se generativno razmnoava u cilju dobijanja podloga za kalemljenje. Kada

ove podloge dostignu starost od jedne godine pristupa se kalemljenju.

Sadnja oraha iz semena. Orahovo seme ima prirodni period mirovanja koji mora proi

pre nego to seme pone da klija. Najjednostavniji metod za prekid perioda mirovanja je

sadnja semena u jesen. Svakako seme morate zatititi od mieva i drugih ivotinja.

Sadite na oko 5cm dubine. Seme moete zatititi od ivotinja na sledei nain: uzmite

obinu limenku, potpuno je otvorite sa jedne strane, a sa druge probuite rupu prenika

oko 2 cm. Sada utisnite konzervu preko semena tako da rupa koju ste izbuili u konzervi

doe na nivo povrine zemlje tano iznad semena. Obine konzerve ne morate uklanjati

jer e se one vremenom raspasti od re, ali aluminijumske konzerve morate ukloniti kako

5/21/2018 Horah

32/58



ne bi otetili biljku.

Za prolenu sadnju period mirovanja moete prekinuti stavljanjem oraha u vlani treset

(ne na mokar). Njega je preporuljivo staviti u plastinu kesu i drati u friideru 6 do 12

nedelja odnosno do sadnje. Sadite na dubini od 5 do 7cm u rano prolee.

Sadnja oraha sadnica. Orah se moe saditi krajem zime i poetkom prolea, ali nekestudije pokazuju da je sadnjom oraha u jesen sadnice mnogo bolje primaju i imaju bolji

rast u prvoj godine posle sadnje. Sadnice se moraju vrlo brzo saditi, im ih donesete iz

rasadnika. Otprilike, iz rasadnika se uzima onoliko sadnica koliko se moe zasaditi u

okviru dva sata.

Iskopajte rupu u koju je mogue da stane ceo koren. Postarajte se da rupa u koju sadite

stablo bude iste dubine kao to je bila ona u kojoj je raslo u rasadniku. Da bi stablo

oraha obilato rodilo ono mora imati dobro razgranat koren. To se postie orezivanjem

korena, odnosno skraivanjem glavne ile. Ukoliko je prilikom naklijavanja oraha odseen

korenak i time se dobila dobro razgranata baza, ne mora da se dodatno orezuje koren.

Potom pre sadnje ceo koren se potapa u smesu gline, ili zemlje, govee balege i vode.Iako ovo bilo ko teko da moe nazvati hranom ali orahu e upravo to biti hrana u prvim

danim i esto razlika izmeu uspeha i neuspeha u sadnji orasa. Na dno jame stavlja se

stajnjak a onda se prekriva zemljom. Potom stavite sadnicu, rupu popunite finom

rastresitom zemljom, bez kamenia. Kada zatrpate rupu paljivo nagazite zemlju i

zalijte sa jednom do dve kofe vode. Sada ako je neophodno, dodajte jo zemlje

i napravite malu humku od zemlje oko stabljike koja e je tititi od izmrzavanja.

Ne stavljajte vetako ubrivo u rupu ili oko stabla posle sadnje. Orahovu sadnicu

moete poeti da ubrite tek posle 1 godine od sadnje.

Odsecanje vrha sadnice je veoma vano za opstanak. Posle sadnje, odsecite otprilike

gornju polovinu sadnice da bi ste uspostavili ravnoteu izmeu gubitaka nastalih nakorenu tokom presaivanja. Pre nego to odseete proverite da li e nakon seenja ostati

bar nekoliko dobrih okca.

Tokom prve godine rasta sadnici je neophodno navodnjavanje svakih 10 do 14 dana u

zavisnosti od koliine padavina i temperature. Umerena, mestimina hladovina tokom

prvog leta pomoie da drvo preivi kritino prvo leto.

KLIMATSK I ZEMLJINI USLOVI ZA GAJENJE ORAHA

Za pravilan rast i razvoj oraha, za redovno i kvalitetno plodonoenje neophodni su odgovarajuiklimatski i zemljini uslovi. Klimatski faktori koji imaju najvei uticaj na uspevanje oraha su pre svega

temperatura, osvetljenost, padavine, vlanost i strujanje vazduha. Orah najbolje uspeva uvinogradarskoj zoni.

Ako klimatski uslovi nisu odgovarajui, orah e se razvijati, ali e slabo ili uopte nee plodonositi.Temperatura je bitan inilac za tok svih biohemijskih procesa u biljci. Potrebe oraha u toploti surazliite u pojedinim fenofazama. Za poetak vegetacije orahu je potrebna znatno vea sumatemperatura nego veini drugih kontinentalnih vonih vrsta. Na uspevanje i rodnost oraha najveiuticaj imaju mrazevi, a znatno manji visoke temperature. Orah je najotporniji na niske temperature uvreme fiziolokog zimskog mirovanja. Pri izboru sorte za reone u kojima se javljaju pozni prolenimrazevi treba odabrati one sa kraom vegetacijom. U tom sluaju je vaan poetak vegetacije, a nevreme cvetanja, jer od mraza stradaju mladari na ijem vrhu e se nalaziti enski cvetovi. Rani jesenji

mrazevi priinjavaju mnogo manje tete orahu od poznih prolenih mrazeva.Osvetljenost je vaan ekoloki faktor za sve biljke, pa i orah koji je izrazito heliofilna vrsta.Orah ima

5/21/2018 Horah

33/58



prirodno reu krunu da bi lake koristio svetlost. Takoe, duge lisne drke su rezultat prilagoavanjaoraha uslovima boljeg korienja svetlosti.Umereno vlana zemljita su pogodna za uspevanje oraha. Ali, on moe da rste i u sunim reonimazato to ima dobro razvijen koren, pri emu znatno slabije raa. Ako je manjak vlage u zemljitu velik,porast mladara je usporeniji, oplodnja zametanje i porast plodova su slabiji, plodovi prevremeno

opadaju, a slabo je i formiranje i diferenciranje cvetnih zaetaka to utie na smanjenje rodnosti i unarednoj proizvodnoj godini. Ako se desi da suni period bude tokom juna meseca plodovi ostajusitniji, dok ako je avgust suan plodovi e imati nii randman jezgre.Prekomerne koliine vode u zemljitu su tetne. Najtetnije su visoke podzemne i stajae vode, jer u

takvim sluajevima usled oteanog disanja korena ile stradaju.Orah se oprauje posredstvom vetra, pa su samim tim esti povetarci u vreme cvetanjakorisni.Takoe, uz prisutna strujanja vazduha kroz krunu, rea su oboljenja oraha. Nasuprot tome,olujni vetrovi su tetni naroito utiu na mlaa stabla, kao i suvi vetrovi bilo u vreme cvetanja iliuopteno kada isuuju zemljite.Orah uspeva na razliitim zemljitima, od plodnih humusnih do siromanih deluvijuma i peskova, pa iskeletnih zemljita. Ali, najpogodnija su duboka, plodna, rastresita zemljita sa dobrim vodnim i

vazdunim reimom (ernozemi i plodni aluvijumi).Zemljite za orah je dovoljno obezbeeno ako sadri 3% humusa, 30-35mg lakopristupanog kalijuma(K2O) na 100gr suve zemlje, i oko 15mg fosfora (P2O5) na 100gr suve zemlje. Za dobar razvoj orahanajpogodnije zemljite je neutralne ili slabo alkalne reakcije (pH 7-7,5).

GAJENJE ORAHA U DRVOREDIMA

Posebno je znaajno podizanje drvoreda oraha u Vojvodini, gde je tetno dejstvo vetra na ratarske

useve i uslove ivljenja veliko i stalno se poveava. Poznato je da su prinosi ratarskih kultura u pojasu

vetrozatitnog drvoreda vei za 5-10%, a sunih godina i do 15%.

Podizanje drvoreda oraha, prvenstveno pored puteva, ima veliki privredni znaaj. Orah je pogodnavoka za drvorede, jer daje dobro razvijeno stablo i u uslovima kad se obrada zemljita ispod njegovekrune obavlja samo u prvim godinama po sadnji, to zbog velike lisne mase ublauje udar vetra, atime i njegovo tetno dejstvo vie nego bilo koja druga vona vrsta i posebno to daje izuzetnohranljive plodove koji su pogodni za transport i uvanje. Pored toga, drvo oraha je vrlo cenjeno adeficitarno, pa se lako moe unoviti kako na domaem, tako i na stranom tritu.Posebno je znaajno podizanje drvoreda oraha u Vojvodini, gde je tetno dejstvo vetra na ratarskeuseve i uslove ivljenja veliko i stalno se poveava. Ukrupnjavanje parcela i uklanjanje salaa i drveakoje ih je redovno pratilo, pored niza pozitivnih rezultata koji su nesumnjivo doveli do vee primenemehanizacije i rentabilnije proizvodnje u ratarstvu, imalo je i negativnih posledica, u prvom redu napojaano tetno delovanje vetra. Ove tetne posledica mogle bi se ublaiti, a i velike ekonomskekoristi ostvariti, ako bi se prvenstveno pored poljskih puteva koji imaju pravac priblino istok-zapad, snjihove june strane podigli drvoredi oraha. Od ovako podignunutih drvoreda senka bi uglavnompadala na put, vrlo malo bi zasenjavala ratarske kulture, a korist od drvoreda bi bila viestruka.Kilometar drvoreda daje prinose priblino kao jedan hektar oraara, jer zbog gue sadnje u drvoredu(razmak sadnje treba da je 7-8 m ako se voke sade u jednom redu) imamo vie voaka, tokompenzira neto manje prinose po stablu u drvoredu. Samo na ovaj nain broj orahovih stabala uVojvodini se moe poveati za 4-5 puta. Pored toga poznato je da su prinosi ratarskih kultura u pojasuod oko 30 visina vetrozatitnog drvoreda vei za 5-10%, a sunih godina i do 15%.Za podizanje drvoreda treba koristiti bujnije i prema bolestima i tetoinama to otpornije sorte. Udrvoredu mora biti zastupljeno najmanje 3-4 sorte koje se meusobno dobro oprauju. Od jednesorte ne treba saditi vie od 2 do 3 sadnice jednu do druge. Kao podloge treba koristiti sejanceparadoks hibrida ili bujnijih tipova domaeg oraha.

5/21/2018 Horah

34/58



Za sadnju se obino kopaju rupe prenika 120-150 cm i dubine 60-70 cm. ubrenje se vri u rupe s20-30 kg zgorelog stajnjaka i 2-3 kg kompleksnih mineralnih dubriva. U Vojvodini je preporuljivije dase umesto kopanja irokih jama vri rigolovanje u vidu trake iroke 4-5 m. Sadnja se obavlja nauobiajeni nain.Visina debla treba da je 170-200 cm da kruna oraha ne bi ometala transport, jer ona natkriva put. U

ravnici, pored poljskih puteva, drvorede oraha treba dobro negovati, slino nezi plantanih zasada.Obradu zemljita treba obavljati prvenstveno tanjiranjem s obe strane drvoreda. Zatitu obavljatipomou top atomizera (njima se vri zatita drvoreda topola, jablana i drugog visokog drvea).ubriti mineralnim ubrivima pomou rasturivaa mineralnih dubriva. U jesen obaviti i oranje, priemu se zaoravaju kalijumova, fosforna i deo azotnih ubriva. Berbu vriti mehanizovano, pa ak isakupljanje plodova. Na neravnim terenima odravanje drvoreda oraha je obino ekstenzivnije.Zemljite se obrauje samo oko debla, i to prvih 4-5 godina po sadnji, zatita se vri samo pri jaemnapadu bolesti i tetoina, to nije dobro. Zatitu bi i u ovim uslovima trebalo vriti preventivnimtretiranjem, a izostanak obrade bar delimino nadoknaditi intenzivnijim ubrenjem.Preporuuje se podizanje drvoreda i u dva ili tri reda, pri emu sadnju treba vriti u ravnostranitrougao.

Dr Milovan KoraDr Slobodan Cerovi

Dr Branislava Goloin

Preuzeto iz knjige "Orah", Prometej, Novi Sad, 1997.

NAJZNAAJNIJE BOLESTI ORAHA I SREDSTVA ZA ZATITU (PRSKANJE)

Antraknoza oraha.

Ovu bolest izaziva gljiva Gnomonia leptostyla. Ispoljava se na svim zeljastim delovima oraha, a prvi

simptomi se ispoljavaju u prolee (krajem maja), na liu u obliku pega sivkaste boje. U vlanim

uslovima patogen se iri, broj pega se poveava i vei deo lista se osui. Na plodovima se javljaju crne

pege to dovodi do opadanja. Pozne zaraze dovode do toga da kod obolelih plodova jezgro potpuno

pocrni.

Suzbijanje.Dva prskanja, u maju i junu mesecu, daju dobre rezultate jer se infekcija tada ostvaruje.

Mogu se koristiti preparati iz grupe ditiokarbonata-mankogal, ditan ili dodin, i obavezno prskanje

bakarnim preparatima u vreme zimskog mirovanja.

Bakteriozna pegavost oraha.

Ova bolest se javlja na nadzemnim delovima oraha. Na listu i lisnoj peteljci nastaju sitne, okruglaste ili

uglaste pege, koje se spajaju u vee nekrotine povrine mrke boje. Na letosrastima se javljaju crne

pruge i oboleli letorasti venu. Na plodovima se ispoljava u vidu sitnih okruglastih pega koje su u

poetku vodenaste a kasnije ulegnute i mrke. Karakteristian znak ove bolesti je pojava bakterijskog

eksudata koji se u vidu sivkaste skrame pojavljuje na obolelim organima.

Suzbijanje.Pre svega je vano koristiti zdrave sadnice. Rezidbom treba uklanjati sve zaraene biljne

delove kao i njihovo iznoenje iz zasada i spaljivanje. Preporuuje se korienje bakarnih preparata

ak i nekoliko puta u zavisnosti od padavina u toku infekcionog perioda.

tetoine oraha.

Orah je potrebno tititi protiv jabukinog smotavca i lisnih vaiju najee. Treba obaviti dva tretmana,

5/21/2018 Horah

35/58



prvi krajem maja i poetkom juna a drugi u julu-avgustu mesecu. Od insekticida se mogu koristiti

Konzul, Nurel D, Fenitrotion, Vantex. Broj tretiranja se kree od tri do pet u zavisnosti od vremenskih

uslova, odnosno padavina to ga takoe ini isplativim za sadnju. Prilikom tretiranja pridravati se

uputstva za upotrebu i propisanih koncentracija.

Mnogi mladi nasadi oraha, na alost, propali su ve u godini sadnje zbog nebrige. Najveagreka veine voara je njihovo shvaanje da su, nakon to su posadili vonjak mirni zadugo vremena... Vonjak strada zbog korova, divljai, glodara, bolesti, grada i ostalihvremenskih nepogoda. S druge strane, ima pozitivnih primera i zainteresovanih proizvoaaoraha koji sluaju strune savete i spremni su da steena znanja primene u svojim nasadima.Kod oraha treba dugorono ulagati u sadnju, formiranje i odravanje nasada. Jedino u tomsluaju mogu se oekivati kvalitetni i stabilni prinosi.

Tabela : bolesti i tetoine domaeg oraha

Rb BOLESTI R.b. TETOINE

1. Gnomonialeptostyla

siva pegavost lia 1. Carpocapsapomonella

abukin savija

2. Xsanthomonasjuglandis

crna pegavost lia 2. Laspeyresiaamplana

orahov savija

3. Rhagoletiscompletta

moljac klapine

4. Huphantria cunea dudovac

5. Chromaphisjuglandicola

orahova uta lisnava

6. Callipterusjuglandis

utomrka orahovalisna va

7. Eriophyes tristiatus orahova grinja

Tabela : Program zatite domaeg oraha

Rb Vreme tretiranja SREDSTVO Naziv bolesti ili tetoine

Naziv konc. (%)

1. Prvo prolenoprskanje (stadijumbubrenja pupoljaka)

Bakarni kre 25 1,2 Siva pegavost lista oraha

Bakarni kre 50 0,6

Ciram 0,3

Bordovska orba 1,5 Crna (bakteriozna) pegavost oraha

2. Drugo prolenoprskanje (kad orahprecveta)

Bakarni kre 25 1,0 Siva pegavost lista oraha

Bakarni kre 50 0,5Benomil 0,1

Bordovska orba 1,0 Crna (bakterozna) pegavost oraha

- insekticid Demekron 20 0,15 Orahov savija

Metasistoks 0,1

Ultracid 0,1

Fosfamid E40 0,15

Gusation NJP 0,2

3. Junsko prskanje Benomil 0,1 Siva i crna pegavost oraha, jabukovsavija, orahov savija, orahove lesnevai, dudovac, orahova grinja

5/21/2018 Horah

36/58



KAKO POSADITI SADNICU ORAHA U SLICI I REI

Sadnja

Saenje se obavlja u jesen ili u prolee, ali u veini naih agroklimatskih podruja bolja je jesenjasadnja. Pre same sadnje, kao i kod svih vrsta voa, vrhove korena treba skratiti i koren potopiti 15-etak minuta u glatku smesu svee kravlje balege, zemlje i vode. Voka se mora posaditi na onudubinu na kojoj je rasla u rasadniku, uz nju treba postaviti i privezati kolac (2-3 m ) koji e pomoiformiranju ravnog i uspravnog debla.

natopljavanje sadnica

Uzgojni oblik

Najeepiramidaili pravilna palmeta koji odgovaraju veim razmacima sadnje, odnosno bujnimpodlogama (isto je i kod oraha koji se uzgajaju za proizvodnju drva). Za orahe koji se uzgajaju za drvomoe se formirati vie deblo (2-3 m ).

Formiranje

Za ovaj uzgojni oblik treba sadnicu u prolee prikratiti na buduu visinu debla 1,5-2,0 m.

5/21/2018 Horah

37/58



posaena sadnica sadnica prikraena na eljenu visinu debla

U prvoj godini nakon skraivanja sadnice krenue pupovi sa vrha iz kojih e se razviti izdanci salistovima koji e postati primarne grane u buduoj kronji. Kod niih sadnica, u prvim godinamauzgoja treba formirati deblo tako da se podstie razvoj pupljenja na vrhovima. Ako na korenovomvratu ili na deblu krenu nepoeljni pupovi, takvi listovi moraju da se ostave zbog skupljanja hraniva,ili da se poviju od zemlje da bi se smanjila bujnost, a hranivi sokovi usmerili u pupove na vrhu ili sepinciraju na 2-3 lista. Odstranjuju se u jesen godine sadnje ili u prolee sledee godine.

konkurentni izdanak povijeni izdanak

U drugoj i treoj godini, rezidba se usmerava na formiranje debla i kronje, pri emu treba znati da eu prvoj i drugoj godini uzgoja biti mali porast nadzemnog dela voke zbog prilagoavanja i poetnograsta korenovog sistema. Tek kad se voka dobro ukoreni, poee intenzivniji rast nadzemnog dela

5/21/2018 Horah

38/58



voke. Zato je vrlo vano da se u tom vremenskom periodu vonjak dri ist od korova, tititi odnapada divljai, bolesti i tetoina.

zimska rezidba pinciranje

Sledeih godina nastavlja se izbor primarnih grana povijanjem ili otklanjanjem od provodnice na 60-80 cm. Na primarnim granama sledeih godina ostavie se sekundarne grane o kojima kod oraha netreba voditi posebnu brigu. Nepoeljne grane i suvine mladice koje e se razviti na stabu

(konkurencije), treba odmah u periodu vegetacije odrezati dok su zeljaste, ali najkasnije do krajajuna.

formirano stablo

5/21/2018 Horah

39/58



Rezidba u rodu

Stara rodna stabla reu se na sledei nain:

1. 1.Odrezati ili otpiliti sve polomljene, osuene ili oteene grane tako da rez bude 20-30 cm u

zdravo2.3. 2.Odstraniti guste, primarna grane iz sredine kronje i na razmak 70-90 cm. Odstraniti onu

ganu koja smeta i ranjava drugu granu4.5. 3.Odrezati konkurentne grane (vodopije) u letnoj rezidbi osim u sluaju kada e se koristiti

kao izdanica6.7. 4.Izdanice grana, kao kod veine voaka, se ne skrauju nego se ostavljaju jednostruko na

spoljnu granu ( kao ice na okrenutom kiobranu). Sve rane obavezno premazativoarskim voskom.

Izvor:hzpss.hr

5/21/2018 Horah

40/58



ZAKLJUAK

Orah nije veliki probirac zemljita, tako da moze da uspeva ak i na kamenitom zemljitu. Ipak,

najbolje uspeva na dubokim i rastresitim zemljitima koja sadre dovoljno krea, kao i na ilovaastim ipeskovitim zemljitima koja su umereno vlana i povoljnom vazdunom vlagom. Za orah su veomapovoljne doline reka. Koren oraha je snaan i prodire duboko u zemlju. Za djubrenje oraha pogodno jeNPK djubrivo 10:20:30 koje se baca u jesen po otpadanju lista, a u prolee je najbolje baciti kan 27%azota

Kod nas postoji veliko arenilo sorti koje se gaje poevi od starijih sorti sitnijih plodova, pa do novihsorti. Pri zasnivanju veih zasada pod orahom (to je do sada u naoj zemlji retkost) treba pri izborusorti obratiti panju na:

1. Birati sorte poznijeg listanja i cvetanja u cilju izbegavanja opasnosti od poznih prolenih mrazevaako se zasad zasniva u oblastima gde je ova pojava esta.

2. Birati sorte sa ranijim zavretkom vegetacije ime se izbegava oasnost od otecenja od ranihmrazeva.

3. Birati sorte brzog razvoja, rane rodnosti, to manje dihogramije, (DIHOGARMIJA JE VREMENSKIRAZLIITO CVETANJE MUKIH I ENSKIH CVETOVA ) i bolje otpornosti na bolesti, dobrogkvaliteta ploda i td.

4. Izbegavati zasnivanje homogenih zasada ( sa samo jednom sortom ) vec saditi nekoliko sorti. Orahvoli sunce (heliofitna vocka).

Najpoznatije tetocine oraha su: orahov smotavac, orahov savija, orahova grinja, smedja orahovalisna va, titaste vai, gusenice, potkornjaci, drvotoci itd.

Najpoznatije bolesti oraha su: pegavost lia i plodova (gnomonija), flekavost lia mladara i plodova,pegavost ljuske i jezgra oraha, bakteriozna crna pegavost, itd.

Ako se proizvede iz semena kasno prorodi (od 8.do 11.godine starosti) i ne prenosi verno osobine saroditelja na potomka. Izuzetak su apogamne ( APOGAMIJA JE SKLONOST NEKIH SORTI DA BEZOPRAIVANJA I OPLODJENJA ZAMEU PLODOVE ) sorte koje proizvedene iz semena prorode u4-5.godini i verno prenose svoje osobine na potomke.

Ako se proizvode i razmnoavaju kalemljenjem, kao podloge se najvise koriste sejanci crnog i obinogoraha a prorod i u 3-4 god.

1. Sejanac crnog oraha se vie koristi kao podloga od sejanca obinog oraha jer daje kalemeumerene bujnosti, ranije prorodi, daje dobru krupnou plodova i visok prinos jezgre i otporna je namastiljavost. Mane ove podloge su: javlja se inkompatibilnost u kasnijim godinama, krai joj je vek (30-40 godina) i ne podnosi krena zemljista. Pogodan za plantazne zasade .

2. Sejanac obinog oraha ima tu prednost da su stabla kalemljena na ovoj podlozi dugovenija,korisnija je za iskorienje stabla oraha kao tehnikog drveta od crnog oraha. dobro podnosi krena isiromanija zemljita,otporan je na hloroze. Nedostatak mu je vea osetljivost na bolest mastiljavost.

to se tie razmaka izmedju sadnica treba rei da on zavisi i od podloga, osobina kalemljene sorte,zemljita, krune pri gajenju, itd. Ako je zemljite plodnije poveava se razmak pri sadjenju.

- sadnice iz semena (sejanci) se sade na razmaku 10m X 8m ili 9m X 9m, a to iznosi 123 voke pohektaru.

5/21/2018 Horah

41/58



- kalemi sa podlogom crnog oraha 8m X 7m, pa i manjeg razmaka.- kalemi sa podlogom obinog oraha 9m X 7m, pa i manjeg razmaka.

Neke sorte oraha domace selekcije:

AMPION (B.Z.H.) Plod je lep, krupan prosene mase oko 14 grama. Ljuska dobro zatvara lepu i

svetlu jezgru. Randman jezgre je oko 58%. (RANDMAN JE PROCENTUALNI SADRAJ JEZGRE ULJUSCI PLODA ) Drvo je bujno kratke vegetacije koja pocinje 2-3 dana posle ejnova, odnosno od20-25.aprila a zavrava se 10-ak dana pre ejnova. Na sivu pegavost i ostale bolesti oraha je dostaotporna. Protandian je, oprauju ga Jupiter, Rasna, Gajzenhajm 139 zbog kratkog vegetacionograzdoblja moze se gajiti u hladnijim oblastima.

KASNI RODNI(B.Z.H.) Plod je srednje krupnoe, prosene mase oko10,5g. Jezgra je veoma lepa isvetla, randman oko 45%. Kasnije kree sa vegetacijiom od dru

horah

Documents