Tematsko izvješće Slobodno kretanje radnika – temeljna je sloboda zajamčena, ali boljim usmjeravanjem financijskih sredstava EU a doprinijelo bi se mobilnosti radnika

(u skladu s člankom 287. stavkom 4. drugim podstavkom UFEU a)

HR 2018. BR. 06

U tematskim izvješćima Suda iznose se rezultati revizija koje su provedene za politike i programe EU-a ili teme povezane s upravljanjem u posebnim proračunskim područjima. U odabiru i osmišljavanju takvih revizijskih zadataka Sud nastoji postići što veći učinak uzimajući u obzir rizike za uspješnost ili usklađenost, vrijednost predmetnih prihoda ili rashoda, predstojeće razvojne promjene te politički i javni interes. Ovu reviziju uspješnosti provelo je II. revizijsko vijeće zaduženo za rashodovna područja ulaganja u koheziju, rast i uključivanje, kojim predsjeda članica Suda Iliana Ivanova. Reviziju je predvodio član Suda George Pufan.

2 

  

  SADRŽAJ 

Odlomak 

Pojmovnik i pokrate 

Sažetak  I. – XII. 

O mobilnosti radne snage  I. 

Kako je Sud proveo reviziju  II. 

Što je Sud utvrdio  III. – X. 

Što Sud preporučuje  XI. – XII. 

Uvod  1. – 8. 

Slobodno kretanje radnika: jedna od temeljnih sloboda  1. – 4. 

Odgovornosti povezane s mobilnošću radne snage  5. 

Europska komisija i mobilnost radne snage  6. 

Mjere za olakšavanje mobilnosti radne snage financirane sredstvima EU‐a  7. – 8. 

Opseg revizije i revizijski pristup  9. – 12. 

Opažanja  13. – 61. 

Dio I. – Komisija je uvela alate kako bi zajamčila slobodno kretanje radnika,  ali ne raspolaže cjelovitim informacijama o tome kako mobilnost radne snage funkcionira u praksi  13. – 34. 

Komisija je uvela alate za informiranje građana o njihovim pravima,  ali nije upoznata s trenutačnom razinom osviještenosti o tim alatima  14. – 18. 

Komisija je uvela sustave za prijavu diskriminacije povezane sa  slobodom kretanja, no razmjer takve diskriminacije na razini EU‐a  i dalje je nepoznat  19. – 24. 

Komisija je poduzela mjere kako bi otklonila ostala ograničenja za  mobilnost radne snage, ali određene prepreke i dalje postoje  25. – 28. 

Komisija prati kretanja radne snage i obrasce mobilnosti, ali ipak je  moguće bolje iskoristiti podatke dostupne u državama članicama  u svrhu razumijevanja neuravnoteženosti na tržištu rada  29. – 34. 

Dio II. – Nedostatci u načinu na koji su osmišljene mjere za olakšavanje  mobilnosti radne snage financirane sredstvima EU‐a i u njihovu praćenju  35. – 61. 

3 

  

Nisu poznati ukupni iznosi financijskih sredstava EU‐a izdvojenih za  poticanje mobilnosti radne snage i nije zajamčena komplementarnost instrumenata  37. – 43. 

Prekograničnim partnerstvima olakšava se mobilnost radne snage,  ali postoje nedostatci u njihovim projektima, kao i u izvješćivanju  o djelotvornosti  44. – 50. 

Komisija radi na tome da portal EURES preraste u istinski europski  alat za posredovanje pri zapošljavanju, ali ostvarenje tog cilja bit će izazov  51. – 58. 

Praćenje broja radnih mjesta popunjenih s pomoću mreže EURES  nije pouzdano, iako je riječ o ključnom pokazatelju uspješnosti za  program EaSI  59. – 61. 

Zaključci i preporuke  62. – 67. 

 

Prilog I.  –  Pregled procjene koju je Sud obavio u pogledu mjera Komisije za otklanjanje prepreka koje nepovoljno utječu na mobilnost radne snage 

Prilog II.  –  Pregled procjene koju je Sud obavio u pogledu 23 projekta prekograničnih partnerstava u okviru osi EaSI‐EURES 

 

Odgovori Komisije 

 

4 

  

POJMOVNIK I POKRATE 

Aktivni radnik: svaka zaposlena ili nezaposlena osoba (definicija prema istraživanju EU‐a o radnoj snazi). 

Dugoročna mobilnost radne snage odnosi se na građane koji se presele radi posla u drugu državu članicu na razdoblje od najmanje godinu dana. 

EU‐28: svih 28 država članica Unije. 

Europska mreža službi za zapošljavanje (EURES): europska mreža organizacija tržišta rada čiji je cilj olakšavati slobodno kretanje radnika unutar Unije. Mrežu čine Europski koordinacijski ured, nacionalni koordinacijski uredi te partneri i pridruženi partneri mreže. Uvedena je 1993. godine, a služi za razmjenu oglasa za slobodna radna mjesta i prijava za zapošljavanje te sadržava informacije o životnim i radnim uvjetima. Razmjena informacija obavlja se s pomoću portala za mobilnost pri zapošljavanju. Uz 28 država članica EU‐a u njoj sudjeluju i Norveška, Island, Lihtenštajn i Švicarska. U okviru mreže aktivno djeluje više od 850 savjetnika koji građanima pružaju potporu i savjete. 

Europska strukovna iskaznica: elektronički certifikat koji se izdaje u okviru prvog potpuno elektroničkog postupka za priznavanje kvalifikacija u EU‐u. 

Europski socijalni fond (ESF): cilj je Europskog socijalnog fonda ojačati gospodarsku i socijalnu koheziju unutar Europske unije poboljšavanjem prilika za zapošljavanje (uglavnom s pomoću mjera osposobljavanja) te poticanjem visoke razine zaposlenosti i otvaranja novih i boljih radnih mjesta. 

Europski strukturni i investicijski fondovi (ESIF): više od polovice financijskih sredstava EU‐a usmjerava se uporabom pet europskih strukturnih i investicijskih fondova. Njima zajedno upravljaju Europska komisija i države članice EU‐a. Svrha je tih fondova ulagati u otvaranje radnih mjesta te održivo i zdravo europsko gospodarstvo i okoliš. 

Europsko udruženje slobodne trgovine (EFTA): međuvladina organizacija čiji su članovi Island, Lihtenštajn, Norveška i Švicarska, a osnovana je s ciljem promicanja slobodne trgovine i gospodarske suradnje među njezinim članicama te na europskoj i svjetskoj razini. 

Istraživanje o radnoj snazi: istraživanje EU‐a koje se provodi na uzorku europskih kućanstava kojim se na tromjesečnoj i godišnjoj osnovi pružaju podatci o sudjelovanju osoba u dobi od 15 godina i više na tržištu rada. 

Izravno upravljanje: način izvršenja proračuna EU‐a u okviru kojeg proračun izravno izvršavaju glavne uprave Komisije. 

Javne službe za zapošljavanje: organizacije država članica odgovorne za provedbu aktivnih politika tržišta rada i pružanje kvalitetnih usluga zapošljavanja u javnom interesu. Mogu biti dio relevantnih ministarstava, javnih tijela ili trgovačkih društava na koja se primjenjuje javno pravo. 

5 

  

Mobilni radnici: građani iz skupine država EU‐28 koji se presele u drugu državu članicu ili zemlju EFTA‐e koja nije zemlja njihova državljanstva u svrhu traženja posla ili uključivanja na tržište rada na dugoročnoj ili trajnoj osnovi. 

Mobilnost radne snage: pravo svih građana EU‐a na slobodno kretanje radnika, kako je utvrđeno člankom 45. Ugovora o funkcioniranju EU‐a. Ono uključuje pravo radnika na kretanje i boravište, pravo članova obitelji na ulazak u zemlju i boravište, kao i pravo radnika na rad u drugoj državi članici i pravo da se prema njima odnosi jednako kao prema državljanima te države članice. U određenim zemljama na snazi su ograničenja za državljane novih država članica. 

Operativni program: program kojim se utvrđuju prioriteti i posebni ciljevi država članica te opisuje način na koji će se financijska sredstva (sufinanciranje javnim i privatnim sredstvima EU‐a i država članica) u određenom razdoblju (obično sedam godina) upotrijebiti za financiranje projekata. Tim se projektima mora doprinositi postizanju određenog broja ciljeva utvrđenih na razini EU‐a. Financijska sredstva za operativne programe mogu se izdvajati iz Europskog fonda za regionalni razvoj (EFRR), Kohezijskog fonda i Europskog socijalnog fonda (ESF). Država članica priprema operativni program, a prije izvršenja bilo kakvih plaćanja iz proračuna EU‐a Komisija ga mora odobriti. 

Osobe koje su se nedavno preselile: radnici koji žive u državi članici EU‐a koja nije zemlja njihova državljanstva do deset godina. 

Ostvarenje: ono što je proizvedeno ili postignuto resursima dodijeljenima za određenu intervenciju (npr. održani tečajevi osposobljavanja za nezaposlene mlade osobe, broj postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda ili broj kilometara izgrađene ceste i sl.). 

Podijeljeno upravljanje: način izvršenja proračuna EU‐a u okviru kojeg Europska komisija delegira zadaće izvršenja državama članicama, no istodobno zadržava konačnu odgovornost za proračun. 

Polazne vrijednosti: utvrđene referentne vrijednosti na temelju kojih se određuju ciljne vrijednosti i kasnije procjenjuje njihovo dostizanje. 

Povratna mobilnost: migracijsko kretanje u okviru kojeg se građani iz država EU‐28 vraćaju u zemlju svojeg državljanstva iz neke druge države članice. 

Prekogranična partnerstva: skupine članova mreže EURES i njezinih pridruženih partnera koje primaju financijsku potporu iz programa EaSI. Predmetne skupine dugoročno surađuju na razini država članica kako bi podupirale mobilnost prekograničnih radnika. U njima sudjeluju regionalne ili lokalne službe za zapošljavanje, socijalni partneri i druge organizacije (kao što su gospodarske komore, sindikati, sveučilišta, lokalna tijela i sl.) iz najmanje dviju susjednih država članica. 

Prekogranični radnik: svaki građanin EU‐a ili EFTA‐e koji radi u zemlji EU‐a ili EFTA‐e koja nije zemlja njegova boravišta. 

6 

  

Programsko razdoblje: višegodišnji okvir u kojem se planira i provodi dodjela sredstava iz strukturnih fondova i Kohezijskog fonda. 

Radna dob: dob od 15. do 64. godine života (klasifikacija kojom se služi EUROSTAT). Valja napomenuti da Komisija u publikacijama kao što je izvješće o mobilnosti radne snage prilagođava tu kategoriju na dob od 20. do 64. godine, što je definicija koja se koristi za potrebe ovog izvješća. 

Radnik: pojam koji označava zaposlene osobe i građane koji su evidentirani kao tražitelji posla ili nezaposlene osobe. 

Rezultat: neposredni učinak određenog programa na primatelje (npr. stažisti koji su se zaposlili, smanjenje onečišćujućih tvari u pročišćenim otpadnim vodama, kraće trajanje putovanja i sl.). 

Sloboda kretanja i biranja boravišta za građane EU‐a uvedena je Ugovorom iz Maastrichta 1992. godine. Nakon postupnog ukidanja unutarnjih granica na temelju schengenskih sporazuma donesena je Direktiva 2004/38/EZ o pravu građana EU‐a i članova njihovih obitelji na slobodno kretanje i boravište u EU‐u. Ta se sloboda razlikuje od slobode kretanja radnika. 

SOLVIT: sustav Europske komisije s pomoću kojeg građani mogu podnijeti žalbu na nepravedna pravila ili odluke uprava država članica. 

Strategija Europa 2020.: desetogodišnja strategija Europske unije za rast i zapošljavanje uvedena 2010. s ciljem stvaranja uvjeta za pametan, održiv i uključiv rast. 

Tematski cilj (TC): cilj za koji bi se trebala pružati potpora iz europskih strukturnih i investicijskih fondova. Tematskim se ciljevima uspostavlja poveznica sa strateškim ciljevima na razini EU‐a. 

Vaša Europa: portal koji održava Europska komisija i na kojem se pružaju informacije, pomoć i savjeti u vezi s pravima EU‐a za državljane i poduzeća EU‐a (npr. u vezi s putovanjima, radom, kupnjom, mogućnostima financiranja, poslovanjem i raznim postupcima). 

Zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI): program EU‐a koji uključuje os „EURES” čiji je cilj pružati potporu aktivnostima za promicanje dobrovoljne geografske mobilnosti radnika na pravednoj osnovi i doprinositi visokokvalitetnom i održivom zapošljavanju. 

   

7 

  

SAŽETAK 

O mobilnosti radne snage 

I. Slobodno kretanje radnika jedna je od četiriju temeljnih sloboda Unije. EU 

2018. godine slavi 50. obljetnicu uredbe kojom je uvedeno slobodno kretanje radnika. Ono 

podrazumijeva ukidanje svake diskriminacije na temelju državljanstva u područjima 

zapošljavanja, primitaka od rada i ostalih uvjeta rada i zapošljavanja u svim državama 

članicama. Broj građana u radnoj dobi u državama EU‐28 koji su 2015. godine živjeli u državi 

članici koja nije zemlja njihova državljanstva dosezao je 11,3 milijuna. Riječ je o 3,7 % 

ukupnog stanovništva EU‐a u radnoj dobi. 

Kako je Sud proveo reviziju 

II. Sud je procijenio način na koji Komisija jamči slobodu kretanja radnika i djelotvornost 

mjera EU‐a kojima se olakšava mobilnost radne snage. Revizija je provedena između 

listopada 2016. i srpnja 2017. u prostorijama Komisije i u pet država članica s najvećim 

priljevima stranih radnika i najvećim odljevima radnika u druge zemlje (Njemačka, 

Luksemburg, Poljska, Rumunjska i Ujedinjena Kraljevina). 

Što je Sud utvrdio 

III. Sud je utvrdio da Komisija radnicima EU‐a pruža informacije o njihovim pravima preko 

niza kanala, ali ima prostora za povećanje razine osviještenosti o njihovoj dostupnosti. 

IV. Prepreke preseljenju i radu u drugoj zemlji (kao što je priznavanje stručnih diploma) 

postoje već dugi niz godina. Iako su Komisija i države članice poduzele niz mjera za 

otklanjanje takvih prepreka, one su i dalje prisutne. 

V. Mjera u kojoj su dostupni podatci o vještinama i neuravnoteženostima na tržištu rada, 

kako na regionalnim tako i na lokalnim razinama, razlikuje se od države članice do države 

članice. Komisija nastavlja surađivati s državama članicama na poboljšanju tih podataka. 

VI. EU pruža potporu za mobilnost radne snage iz ESF‐a onim državama članicama koje su 

to utvrdile kao jednu od svojih potreba. Međutim, mobilnost radne snage nije utvrđena kao 

8 

  

zaseban prioritet ulaganja te se aktivnosti u tom području nisu u dovoljnoj mjeri pratile 

tijekom procesa odobrenja programa za trenutačno programsko razdoblje ESF‐a. Stoga nije 

poznata mjera u kojoj se ESF upotrebljava u tu svrhu. 

VII. Glavni je izvor financijskih sredstava za potporu mobilnosti radne snage čiji su iznosi 

poznati Program Komisije za zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI), u okviru kojeg je za 

razdoblje 2014. – 2020. izdvojeno 165 milijuna eura. Sud je utvrdio da su ciljevi politike 

utvrđeni za os EaSI‐EURES slični ciljevima ESF‐a kad je riječ o mobilnosti radne snage, što 

znači da postizanje potrebne komplementarnosti tih dvaju instrumenata EU‐a predstavlja 

izazov. 

VIII. Sud je pregledao 23 projekta mreže EURES koji su se provodili u okviru prekograničnih 

partnerstava i za koje je izdvojena potpora iz programa EaSI. Utvrđeno je da su u malom 

broju projekata definirani rezultati (npr. tražitelji posla koji su se zaposlili) i da zbog 

nedostataka u praćenju projekata nije bilo moguće objedinjeno prikazati ostvarenja i 

rezultate tih projekata na razini programa. 

IX. Portal za mobilnost pri zapošljavanju (portal EURES) glavni je alat na razini EU‐a za 

olakšavanje mobilnosti radne snage, no u njegovoj primjeni pojavljuju se znatni izazovi, 

posebno zbog toga što se velik broj oglasa objavljenih u nacionalnim javnim službama za 

zapošljavanje ne objavljuje i na portalu EURES. Nadalje, analiza oglasa za slobodna radna 

mjesta objavljenih na portalu koju je Sud obavio pokazala je da oglasi često nisu bili prikladni 

za korisnu potragu za poslom: primjerice, 39 od 50 pregledanih oglasa nije sadržavalo rok 

prijave. 

X. Mjerenjem broja radnih mjesta popunjenih s pomoću mreže EURES u okviru 

programa EaSI dobivaju se ključni podatci o djelotvornosti tog programa. Prema podatcima 

Komisije 2016. godine zahvaljujući potpori koju su savjetnici EURES‐a pružili tražiteljima 

posla popunjeno je 28 934 radnih mjesta. Međutim, riječ je o tek 3,7 % slučajeva u kojima su 

tražitelji posla stupili u kontakt sa savjetnicima EURES‐a. Povrh toga, većina javnih službi za 

zapošljavanje koje su odgovorile na upitnik koji je Sud pripremio navele su da nemaju 

mogućnost mjerenja broja radnih mjesta koja su u stvarnosti popunjena s pomoću 

mreže EURES ili više ne mjere tu vrijednost kao jedan od pokazatelja. 

9 

  

Što Sud preporučuje 

XI. Sud preporučuje Komisiji da: 

(a) mjeri razinu osviještenosti građana EU‐a o postojećim alatima za pružanje informacija o 

slobodi kretanja radnika i prijavljivanje diskriminacije 

(b) bolje iskoristi dostupne informacije u svrhu utvrđivanja vrsta diskriminacije 

(c) surađuje s državama članicama s ciljem boljeg prikupljanja i uporabe podataka o 

obrascima mobilnosti i kretanjima radne snage te neuravnoteženostima na tržištu rada 

(d) poboljša način na koji je osmišljena uporaba financijskih sredstava EU‐a u svrhu 

poticanja mobilnosti radne snage. 

XII. Sud preporučuje državama članicama da: 

(e) poboljšaju praćenje djelotvornosti osi EaSI‐EURES, posebno kad je riječ o popunjavanju 

radnih mjesta s pomoću te mreže 

(f) otklone ograničenja portala EURES kako bi on prerastao u istinski europski alat za 

posredovanje pri zapošljavanju. 

10 

  

UVOD 

Slobodno kretanje radnika: jedna od temeljnih sloboda 

Slobodno kretanje radnika jedna je od četiriju temeljnih sloboda Unije1. EU 2018. godine 

slavi 50. obljetnicu uredbe kojom je uvedeno slobodno kretanje radnika. Ono čini važno 

pravo svakog pojedinačnog radnika i ključnu okosnicu jedinstvenog tržišta. Zahvaljujući toj 

slobodi radnici EU‐a iz drugih država članica imaju pravo na to da se prema njima postupa 

jednako kao prema državljanima predmetne zemlje kad je riječ o zapošljavanju, radnim 

uvjetima te svim ostalim socijalnim i poreznim povlasticama. To znači da svako državno tijelo 

i svaki poslodavac, bilo u javnom ili privatnom sektoru, mora primjenjivati i poštovati prava iz 

članka 45. Ugovora o funkcioniranju Europske unije (vidi okvir 1.). Ta je sloboda zajamčena i 

u zemljama EFTA‐e (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švicarska). Važno je napomenuti da se 

sloboda kretanja radnika razlikuje od prava svih građana EU‐a na slobodno kretanje i biranje 

boravišta na teritoriju država članica. 

                                                       

1  Ostale su tri slobode slobodno kretanje robe, slobodno kretanje kapitala i slobodno kretanje usluga. Valja razlikovati slobodu kretanja radnika i „upućene radnike”, odnosno zaposlenike koje poslodavac privremeno upućuje u drugu državu članicu kako bi tamo pružali određene usluge. Stoga se upućeni radnici svrstavaju u kategoriju slobodnog kretanja usluga te je, u skladu s time, riječ o aspektu koji nije obuhvaćen ovom revizijom. 

11 

  

Okvir 1. – Sloboda kretanja radnika – članak 45. Ugovora o funkcioniranju Europske unije (UFEU) 

(1) Sloboda kretanja radnika osigurava se unutar Unije. 

(2) Ta sloboda kretanja podrazumijeva ukidanje svake diskriminacije na temelju državljanstva među 

radnicima iz država članica u vezi sa zapošljavanjem, primitcima od rada i ostalim uvjetima rada i 

zapošljavanja. 

(3) Podložno ograničenjima koja su opravdana razlozima javnog poretka, javne sigurnosti ili javnog 

zdravlja, ta sloboda podrazumijeva pravo na: 

  (a) prihvaćanje stvarno učinjenih ponuda za zaposlenje; 

  (b) slobodno kretanje unutar državnog područja država članica u tu svrhu; 

  (c) boravak u državi članici radi zapošljavanja sukladno odredbama koje uređuju zapošljavanje 

državljana te države utvrđenih zakonom i ostalim propisima; 

  (d) ostanak na državnom području države članice nakon prestanka zaposlenja u toj državi, pod 

uvjetima sadržanima u uredbama koje sastavlja Komisija. 

(4) Odredbe ovog članka ne primjenjuju se na zapošljavanje u javnim službama. 

Prema najnovijim dostupnim podatcima od ukupno 306 milijuna stanovnika u radnoj 

dobi iz skupine država EU‐28 otprilike njih 11 milijuna činili su građani u radnoj dobi 

(20 – 64 godina) koji su dugoročno živjeli u državi članici EU‐a koja nije zemlja njihova 

državljanstva, odnosno 3,7 % ukupnog stanovništva država iz skupine EU‐28. Kad je riječ o 

broju građana u radnoj dobi koji se u jednoj godini presele u drugu zemlju, broj takvih osoba 

iznosio je 2014. godine 1,1 milijun (što uključuje otprilike 100 000 građana EFTA‐e koji su se 

preselili u Uniju i odgovara udjelu od 0,4 % ukupnog stanovništva u radnoj dobi). Dodatnih 

1,3 milijuna radnika svaki dan prijeđe granicu jer rade u državi članici koja nije zemlja njihova 

boravišta (vidi tablicu 1.). 

12 

  

Tablica 1. – Podatci o građanima koji su se preselili u drugu državu članicu (2015.) 

Broj/udio  Vrsta mobilnosti 

11,3 milijuna Građani u radnoj dobi (20 – 64 godina) koji su se dugoročno preselili iz jedne u drugu državu unutar skupine država EU‐28 

3,7 %  …udio takvih osoba u ukupnom stanovništvu u radnoj dobi u skupini država EU‐28 

8,5 milijuna Aktivni građani koji su se preselili iz jedne u drugu državu unutar skupine država EU‐28 (osobe koje su zaposlene ili traže posao) 

1,3 milijuna  Prekogranični radnici iz država EU‐28 (20 – 64 godina) 2015. godine 

1,1 milijun Broj građana u radnoj dobi koji su se 2014. godine preselili iz jedne u drugu državu unutar skupine država EU‐28 i EFTA‐e  

0,4 % …udio takvih osoba u ukupnom stanovništvu u radnoj dobi u skupini država EU‐28 i zemljama EFTA‐e 

0,6 milijuna  Građani koji su se 2014. godine vratili u zemlju svojeg državljanstva 

Napomena: godišnji broj građana koji su se preselili u drugu zemlju ne uključuje povratnu mobilnost. Izvor: Godišnje izvješće o mobilnosti radne snage unutar EU‐a, završno izvješće, Europska komisija, prosinac 2016. 

Glavna odredišta u koja se navedenih 11,3 milijuna građana preselilo bila su Njemačka, 

koja je primila najveći broj osoba u radnoj dobi (2,7 milijuna ili 22 % svih osoba koje su se 

preselile u drugu državu), i, netom iza nje, Ujedinjena Kraljevina s 2,1 milijunom takvih 

osoba. Zemlje s najvećim udjelom mobilnih radnika u stanovništvu u radnoj dobi bile su 

Luksemburg (43 %), Švicarska (19 %), Cipar (15 %) i Irska (10 %). 

Građani koji su se nedavno preselili definiraju se kao građani koje žive u državi članici 

EU‐a koja nije zemlja njihova državljanstva do deset godina. Broj takvih građana prikazan je 

na slici 1. 

13 

  

Slika 1. – Aktivni građani u radnoj dobi (20 – 64 godina) koji su se nedavno preselili iz jedne 

u drugu državu unutar skupine država EU‐28 prikazani po zemljama njihova boravišta, 

podatci za 2015. godinu (u tisućama) 

 

Napomena: podatci nisu prikazani u slučajevima u kojima je broj osoba koje su se nedavno preselile manji od 50 000. Izvor: Godišnje izvješće o mobilnosti radne snage unutar EU‐a, završno izvješće, Europska komisija, prosinac 2016. 

Odgovornosti povezane s mobilnošću radne snage 

Za bolje razumijevanje različitih razina odgovornosti u jamčenju slobode kretanja 

radnika potrebno je uzeti u obzir da je riječ o slobodi koja je izravno primjenjiva u državama 

članicama, što znači da se u slučaju bilo kakve diskriminacije može pokrenuti postupak pred 

nacionalnim sudovima. Komisija također može poduzeti izravne mjere, što može dovesti do 

toga da se protiv određene države članice pokrene postupak radi utvrđivanja povrede 

obveze pred Sudom Europske unije. Međutim, odgovornost za politike u području 

zapošljavanja i socijalnih pitanja u prvom redu snose države članice. Podjela odgovornosti 

prikazana je na slici 2. 

14 

  

Slika 2. – Odgovornosti povezane s mobilnošću radne snage 

 

Izvor: Sud. 

Europska komisija i mobilnost radne snage 

Preseljenje u drugu zemlju radi zaposlenja u osnovi je odluka pojedinca. Međutim, 

mobilnost radne snage može se olakšavati, a sredstva EU‐a mogu biti korisna potpora za 

provedbu mjera povezanih s mobilnošću radne snage. Komisija je 2010. godine u svojoj 

15 

  

komunikaciji „Europa 2020. – strategija za pametan, održiv i uključiv rast”2 olakšavanje 

mobilnosti radne snage smjestila u kontekst boljeg uravnoteživanja ponude i potražnje na 

tržištu rada, i to uz potporu iz strukturnih fondova Europske unije, a posebice ESF‐a. 

Strategijom se promiče „sveobuhvatna politika migracije radne snage usmjerena na 

budućnost koja na fleksibilan način može odgovoriti na prioritete i potrebe tržišta rada”. 

Komisija je tijekom posljednjih nekoliko godina objavila niz dokumenata o politici mobilnosti 

radne snage te zakonodavne prijedloge i smjernice u kojima je naglasila važnost tog područja 

kao politike EU‐a (vidi sliku 3.). 

Slika 3. – Kronološki prikaz aktivnosti Komisije u području mobilnosti radne snage 

 

Izvor: Sud. 

                                                       

2  COM(2010) 2020 final od 3. ožujka 2010. 

Uredba 2016/589 o ponovnoj  uspostavi mreže EURES – ponovna  uspostava mreže EURES

Smjernice za zapošljavanje za 2015., valjane i 2016. –mobilnost  radnika potrebno  je zajamčiti s ciljem iskorištavanja punog potencijala  europskog  tržišta rada

Nacrt smjernica o sadržaju operativnih  programaDirektiva 2014/50/EU – utvrđivanje minimalnih zahtjeva za poboljšanje  mobilnosti  radnikaDirektiva 2014/54/EU – utvrđivanje mjera za ostvarivanje prava zajamčenih radnicima

Direktiva 2013/55/EU o priznavanju stručnih  kvalifikacijaUredba br. 1304/2013 o ESF‐u– za promicanje  održivog i kvalitetnog zapošljavanja  i podršku  mobilnosti  radne snageUredba br. 1296/2013 o uspostavi Programa Europske unije za zapošljavanje i socijalne  inovacije (EaSI)

Paket mjera za zapošljavanje  (COM(2012)173 final)Radni dokument  službi Komisije priložen komunikaciji o paketu mjera za zapošljavanje – o reformi mreže EURES s ciljem ostvarivanja ciljeva strategije Europa 2020.Provedbena  odluka o provedbi  Uredbe br. 492/2011 (2012/733/EU) – ponovna  uspostava mreže EURES

Uredba br. 492/2011 o slobodi  kretanja radnika  (predviđa ukidanje svake diskriminacije na temelju državljanstva 

radnika  iz EU‐a/EFTA‐e)

Strategija Europa 2020.

Smjernice za zapošljavanje  (valjane do 2014.)

Uredba br. 1081/2006 o Europskom  socijalnom fondu2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

16 

  

Mjere za olakšavanje mobilnosti radne snage financirane sredstvima EU‐a 

ESF‐om upravljaju Komisija i države članice. Jedan je od njegovih ciljeva povećati 

geografsku i profesionalnu mobilnost radnika unutar Europske unije3. U programskom 

razdoblju 2014. – 2020. za ESF je dodijeljen iznos od ukupno 86,4 milijarde eura. Od tog je 

iznosa otprilike 27,5 milijardi eura izdvojeno za poseban tematski cilj „Promicanje održivog i 

kvalitetnog zapošljavanja i podrška mobilnosti radne snage”4 u sklopu kojega države članice 

mogu financirati mjere za mobilnost radne snage. Nisu poznati iznosi koje su države članice 

upotrijebile u tu svrhu. 

Program za zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI), kojim upravlja Komisija, sastoji se 

od triju osi, od kojih jednu čini mreža „EURES” (Europska mreža službi za zapošljavanje) čiji je 

cilj olakšavati mobilnost radne snage. Financijska sredstva dodijeljena u programskom 

razdoblju 2014. – 2020. za program EaSI iznose 919 milijuna eura. Za aktivnosti mreže EURES 

u okviru programa EaSI (os EaSI‐EURES) izdvojeno je 165 milijuna eura ili 18 % ukupnih 

dodijeljenih sredstava. Cilj je te osi pružiti potporu aktivnostima kojima se promiče 

dobrovoljna geografska mobilnost radnika. Na slici 4. prikazuje se pregled tih aktivnosti. 

                                                       

3  Članak 162. Ugovora o funkcioniranju Europske unije (UFEU). 

4  Članak 3. Uredbe (EU) br. 1304/2013 Europskog parlamenta i Vijeća o Europskom socijalnom fondu (SL L 347, 20.12.2013., str. 470.). 

17 

  

Slika 4. – Različite aktivnosti u okviru osi EaSI‐EURES 

 

Izvor: Sud. 

OPSEG REVIZIJE I REVIZIJSKI PRISTUP 

Sud je procijenio način na koji Komisija jamči slobodu kretanja radnika i djelotvornost 

mjera EU‐a kojima se olakšava mobilnost radne snage. 

Sud je posebno ispitao sljedeće: 

‐ alate za informiranje koje je Komisija uvela u svrhu potpore radnicima koji se zanimaju 

za preseljenje ili su se preselili u drugu državu članicu te mjere koje je Komisija poduzela 

kako bi otklonila postojeće prepreke za mobilnost radne snage, uključujući podatke o 

kretanjima radne snage i obrascima mobilnosti koje Komisija prikuplja (dio I.) 

‐ djelotvornost financijskih sredstava EU‐a izdvojenih iz ESF‐a i programa EaSI za potporu 

mobilnosti radne snage u programskom razdoblju 2014. – 2020. (dio II.). 

18 

  

Revizija je provedena između listopada 2016. i srpnja 2017. te je uključivala sljedeće: 

‐ provjeru mjera koje je Komisija provela u vezi s mobilnošću radne snage 

‐ posjete relevantnim nacionalnim tijelima u Njemačkoj, Luksemburgu, Poljskoj, 

Rumunjskoj i Ujedinjenoj Kraljevini u svrhu razgovora s njihovim osobljem 

‐ pregled 23 dovršena projekta prekograničnih partnerstava u okviru osi EaSI‐EURES koji 

su financirani 2015. i 2016. godine i razgovore s voditeljima projekata u Njemačkoj, 

Luksemburgu, Poljskoj i Ujedinjenoj Kraljevini 

‐ upitnik koji je poslan u 28 nacionalnih koordinacijskih ureda mreže EURES i švicarski 

nacionalni koordinacijski ured radi provjere načina na koji mreža EURES funkcionira, kao 

i analizu kvalitete 50 oglasa za slobodna radna mjesta koji su objavljeni na Europskom 

portalu za mobilnost pri zapošljavanju 

‐ povrh toga, revizorskom timu u radu je pomagala skupina triju stručnjaka specijaliziranih 

u području mobilnosti radne snage5. 

Revizijom nije obuhvaćena procjena učinka „Brexita” na slobodu kretanja, što je jedna 

od ključnih točaka pregovora između EU‐a i Ujedinjene Kraljevine koji su trenutačno u tijeku. 

Revizijom nije ispitan ni učinak švicarskog referenduma o imigraciji iz 2014. godine, čiji će 

ishod utjecati na slobodno kretanje radnika iz EU‐a u Švicarsku nakon što se prenese u 

švicarsko zakonodavstvo. 

                                                       

5  Skupinu stručnjaka činili su sveučilišni istraživač specijaliziran u području mobilnosti radne snage u Europi, iskusni član sindikata iz šire luksemburške regije i predstavnik Skupine poslodavaca iz Europskog gospodarskog i socijalnog odbora. 

19 

  

OPAŽANJA 

Dio I. – Komisija je uvela alate kako bi zajamčila slobodno kretanje radnika, ali ne 

raspolaže cjelovitim informacijama o tome kako mobilnost radne snage funkcionira u 

praksi 

U dijelu I. ispituju se alati koje je Europska komisija uvela u svrhu potpore radnicima koji 

se zanimaju za preseljenje ili su se već preselili u drugu državu članicu. U njemu je riječ i o 

postojećim preprekama za mobilnost radne snage i mjerama koje je Komisija poduzela kako 

bi otklonila te prepreke. Naposljetku, ovaj dio također uključuje procjenu podataka koje 

Komisija prikuplja kako bi pratila kretanja radne snage i obrasce mobilnosti, kao i 

neuravnoteženosti na tržištu rada. 

Komisija je uvela alate za informiranje građana o njihovim pravima, ali nije upoznata s 

trenutačnom razinom osviještenosti o tim alatima 

Važno je da informacije o uvjetima i pravima budu dostupne onima koji rade ili žele 

raditi u drugoj zemlji. Osim toga, oni kojima bi takve informacije bile korisne moraju biti 

svjesni toga da one postoje i da su im dostupne. 

Komisija pruža građanima informacije o pravima i mogućnostima povezanima s 

mobilnošću radne snage s pomoću dvaju posebnih internetskih portala: Vaša Europa i EURES 

(vidi okvir 2.). 

Okvir 2. – Informacije o pravima i mogućnostima u pogledu rada u drugim državama članicama 

‐ Portal Vaša Europa6 sadržava opće informacije o radu u drugim državama članicama, kao što su 

osnovna prava građana i pitanja povezana sa socijalnim osiguranjem. U okviru službe Vaša 

Europa – Savjeti dostupni su savjeti koje pruža mreža pravnih stručnjaka koji su angažirani na 

temelju ugovora s Komisijom. U okviru portala Vaša Europa dostupne su i poveznice na 

internetske stranice relevantnih nacionalnih tijela i službi za podršku, kao i na internetske 

stranice s relevantnim pravilima. 

                                                       

6  http://europa.eu/youreurope/index.htm 

20 

  

‐ Na portalu EURES7 moguće je pregledavati oglase za slobodna radna mjesta koje su nacionalne 

javne službe za zapošljavanje objavile na portalu EURES te on sadržava detaljnije informacije o 

nacionalnim tržištima rada i relevantnom zakonodavstvu. Također nudi mogućnost stupanja u 

kontakt sa specijaliziranim savjetnicima EURES‐a koji tražitelje posla mogu aktivno usmjeravati 

kroz različite dostupne prilike za zapošljavanje. 

Povrh toga, države članice uvele su vlastite izvore informacija za građane EU‐a koji su se 

ondje zaposlili ili za svoje državljane koji namjeravaju raditi u drugoj državi članici. Takvi 

sustavi mogu se provoditi uz potporu javnih tijela, sindikata ili drugih tijela (vidi okvir 3.). 

Okvir 3. – Primjeri država članica koje radnicima pružaju informacije o njihovim pravima u drugim 

zemljama 

Poljska tijela prenijela su zakonska prava povezana sa slobodnim kretanjem radnika i njihovom 

mobilnošću u vlastite smjernice za radnike koji iz EU‐a dođu u Poljsku i za poljske građane koji se 

presele u inozemstvo. Informacije su dostupne u brošurama na poljskom, engleskom, njemačkom i 

francuskom jeziku. Brošure su dostupne u poljskim veleposlanstvima i konzulatima u drugim 

državama članicama, centrima za zapošljavanje u Poljskoj te na internetskim stranicama Ministarstva 

obitelji, rada i socijalne politike. 

Rumunjske vlasti opisale su na svojim internetskim stranicama zakonska prava koja proizlaze iz 

slobodnog kretanja radnika. U rumunjskim konzulatima u drugim državama članicama također su 

dostupne informacije o radnim uvjetima u tim zemljama te se rumunjskim državljanima stavljaju na 

raspolaganje letci i brošure o tim aspektima. 

Komisija provodi mjerenja zadovoljstva korisnika i za portal Vaša Europa i za 

portal EURES. Tijekom 2016. godine 64 % posjetitelja portala Vaša Europa ocijenilo je taj 

portal dobrim ili izvrsnim alatom, 25 % zadovoljavajućim, a 5 % ocijenilo ga je lošim ili vrlo 

lošim. Među korisnicima portala EURES njih 40 % potvrdilo je da se portal može jednostavno 

pronaći i da će se ponovno koristiti njegovim uslugama. 

Iako Komisija provodi mjerenja zadovoljstva korisnika, ni za jedan od dvaju portala nije 

provela mjerenje razine osviještenosti građana EU‐a o njihovu postojanju. Potreba za 

                                                       

7  https://ec.europa.eu/eures/public/hr/homepage. 

21 

  

podizanjem razine osviještenosti odražava se i u nalazima izvješća Komisije iz 2017.8 u sklopu 

kojeg je utvrđeno da je većina postojećih korisnika portala EURES taj portal pronašla ili 

pretraživanjem interneta ili slučajno. 

Komisija je uvela sustave za prijavu diskriminacije povezane sa slobodom kretanja, no 

razmjer takve diskriminacije na razini EU‐a i dalje je nepoznat 

Radnici moraju biti svjesni svojih prava i imati mogućnost prijave diskriminacije 

povezane sa slobodnim kretanjem radnika. Za pronalazak djelotvornog rješenja protiv 

diskriminacije potrebno je razumjeti razmjer i oblike u kojima se ona pojavljuje. 

Mreža SOLVIT sustav je Komisije koji građanima omogućuje podnošenje žalbe na 

nepravedna pravila ili odluke nacionalnih javnih uprava. Tijekom 2016. godine u okviru te 

mreže obrađeno je 2414 slučajeva povezanih sa svim aspektima jedinstvenog tržišta. Jedna 

od kategorija žalbi odnosi se na slobodno kretanje radnika, dok druge kategorije mogu biti 

neizravno povezane sa slobodnim kretanjem. Te kategorije uključuju priznavanje stručnih 

diploma, socijalno osiguranje ili pristup obrazovanju za članove obitelji. Tijekom 

2016. godine prijavljena su 34 slučaja povezana sa slobodnim kretanjem radnika. 

Komisija je od 2010. godine pokrenula 33 sudska postupka protiv država članica u vezi 

sa slobodom kretanja i 21 postupak u vezi s pitanjima socijalnog osiguranja, koja neizravno 

utječu na takva prava. 

Uzimajući u obzir broj od 11,3 milijuna građana u radnoj dobi koji su se preselili iz jedne 

u drugu državu EU‐a, broj slučajeva prijavljenih u sklopu mreže SOLVIT i pokrenutih 

postupaka radi utvrđivanja povrede obveze vrlo je malen. 

Uz mrežu SOLVIT neke su države članice uvele i vlastite zasebne sustave za prijavljivanje 

i rješavanje žalbi građana u vezi s diskriminacijom. Na primjer, strani radnici u Luksemburgu 

mogu stupiti u kontakt s nacionalnim inspektoratom rada koji može poduzeti daljnje korake 

u pogledu njihovih žalbi. U drugim državama članicama, primjerice Njemačkoj, radnici se 

                                                       

8  Study on Impact of Branding for EU services for Skills and Qualifications (Studija učinka vizualnog identiteta za usluge EU‐a za vještine i kvalifikacije), završno izvješće, 17. ožujka 2017. 

22 

  

mogu obratiti informacijskim uredima koje vode sindikati i u kojima rade specijalizirani 

posrednici koji mogu preuzeti slučaj i uputiti žalbu nacionalnim tijelima ili izravno stupiti u 

kontakt s poslodavcima u svrhu mirenja. 

Ako se izuzme mreža SOLVIT u okviru Komisije i mreža pravnih stručnjaka u sklopu 

službe Vaša Europa – Savjeti, Komisija raspolaže ograničenim informacijama o slučajevima 

koji su prijavljeni na nacionalnim razinama jer ne prima redovite obavijesti o tim slučajevima. 

Stoga nije upoznata s cjelovitim razmjerom diskriminacije povezane sa slobodom kretanja. U 

skladu s Direktivom iz 2014.9 države članice trebale su do 2016. godine odrediti tijela 

zadužena za promicanje, analizu, praćenje i podupiranje jednakog postupanja prema 

radnicima u Uniji i članovima njihovih obitelji. Ta bi tijela trebala provoditi istraživanja i 

analize o neopravdanim ograničenjima i preprekama za ostvarenje prava na slobodno 

kretanje te o diskriminaciji na temelju državljanstva. 

Komisija je poduzela mjere kako bi otklonila ostala ograničenja za mobilnost radne snage, 

ali određene prepreke i dalje postoje 

Radnici koji se žele preseliti mogu se susresti i s preprekama koje ne podrazumijevaju 

kršenje njihovih prava, ali ipak mogu nepovoljno utjecati na mobilnost radne snage 

(primjerice priznavanje kvalifikacija). 

„Poteškoće s kojima se [građani EU‐a koji se žele preseliti ili koji se uistinu i presele] 

suočavaju u određenoj mjeri objašnjavaju zašto je geografska mobilnost između država 

članica EU‐a ostala na razmjerno niskoj razini: prema istraživanju EU‐a o radnoj snazi 

2011. godine tek je 3,1 % europskih građana u radnoj dobi živjelo u državi članici EU‐a koja 

nije njihova matična država članica”10. 

                                                       

9  Direktiva 2014/54/EU Europskog parlamenta i Vijeća od 16. travnja 2014. o mjerama za lakše ostvarivanje prava zajamčenih radnicima u kontekstu slobode kretanja radnika (SL L 128, 30.4.2014., str. 8.). 

10  COM(2013) 236 final od 26. travnja 2013. „Prijedlog Direktive Europskog parlamenta i Vijeća o mjerama za lakše ostvarivanje prava zajamčenih radnicima u kontekstu slobode kretanja radnika”. 

23 

  

U tablici 2. navode se najčešće prepreke za mobilnost radne snage koje su utvrđene u 

različitim dokumentima Komisije, zajedno s mjerama koje je Komisija poduzela i procjenom 

djelotvornosti tih mjera koju je obavio Sud. Iz tablice je vidljivo da je Komisija poduzela mjere 

kako bi otklonila utvrđene prepreke za mobilnost radne snage. Međutim, sa stajališta 

europskog radnika koji želi raditi u drugoj državi članici te mjere nisu uvijek djelotvorne. 

Otklanjanje tih prepreka i dalje ostaje izazov za Europsku uniju. Preostale prepreke potrebno 

je sagledati u kontekstu neiskorištenog potencijala mobilnosti radne snage u Uniji: dostupni 

podatci prikupljeni u okviru istraživanja pokazuju da se 2014. godine otprilike 2,9 milijuna 

građana EU‐a željelo preseliti u sljedećih 12 mjeseci, dok je to učinilo tek nešto više od 

1 milijuna radnika. 

24 

  

Tablica 2. – Prepreke koje nepovoljno utječu na mobilnost radne snage, mjere koje je 

Komisija poduzela i procjena djelotvornosti tih mjera 

Prepreke  Odgovornost 

Je li Komisija poduzela mjere? 

Primjer poduzetih mjera Je li djelotvorno otklonjena prepreka za mobilnost radne 

snage? 

Nepostojanje informacija o 

zakonskom pravu na slobodu kretanja 

radnika 

Europska komisija 

Da  Komisija je uvela:  portal Vaša Europa portal EURES mrežu SOLVIT 

Da 

Nedovoljne informacije o prilikama za zapošljavanje 

Europska komisija i 

države članice 

Da  Komisija, u suradnji s nacionalnim javnim službama za zapošljavanje, vodi portal EURES na kojem su dostupne opće informacije o nacionalnim tržištima rada te je omogućen izravan pristup oglasima za slobodna radna mjesta. 

Prepreka nije u cijelosti otklonjena  

Na portalu EURES nisu dostupni svi oglasi za slobodna radna mjesta iz pojedinačnih država članica te su 

oglasi često nepotpuni (vidi odlomke 51. – 57.) 

Razlike u području socijalnog osiguranja 

Europska komisija i 

države članice 

Da  Komisija je u prosincu 2016. u okviru svojeg paketa mjera za mobilnost radne snage predložila izmjenu važeće Uredbe br. 883/2004 i njezine provedbene Uredbe, uz veći naglasak na bolje povezivanje plaćanja socijalnih naknada s onom državom članicom koja je prikupljala doprinose za socijalno osiguranje, čime bi se sustav učinio pravednijim i ravnopravnijim. 

Prepreka nije u cijelosti otklonjena  

Države članice trenutačno su u većoj mjeri usredotočene na dopunske oblike mirovinskih primanja kojima se nadopunjavaju osnovni nacionalni sustavi mirovinskog osiguranja. Direktivom 98/49/EZ o zaštiti prava na dopunsku mirovinu zaposlenih i samozaposlenih osoba nije obuhvaćena „prenosivost” dopunskih mirovina, odnosno mogućnost prijenosa takvih mirovinskih prava pri preseljenju u drugu državu članicu (što je već omogućeno u okviru nacionalnih sustava mirovinskog osiguranja).  Izostanak mogućnosti prijenosa može uvelike destimulirati mobilnost radnika. 

Priznavanje stručnih i 

akademskih diploma 

Europska komisija i 

države članice 

Da  Automatsko priznavanje sveučilišnih diploma  Uvođenje europskog okvira za regulirane profesije  Europska strukovna iskaznica, novi alat za olakšavanje priznavanja koji je dostupan tek od 18. siječnja 2016. 

Prepreka nije u cijelosti otklonjena  

U izvješću o mobilnosti radne snage iz 2016. utvrđeno je da je priznavanje stručnih diploma i dalje važna prepreka za mobilnost. 

Napomena: više pojedinosti o poduzetim mjerama i njihovoj procjeni koju je Sud obavio navedeno je u prilogu I. ovom izvješću. Izvor: Sud. 

Primjer u okviru 4. u nastavku opisuje vrste mjera koje je Komisija poduzela i zašto one 

nisu u cijelosti djelotvorne. 

25 

  

Okvir 4. – Primjer mjera koje je Komisija poduzela kako bi otklonila utvrđenu prepreku za 

mobilnost radne snage 

  Prepreka: „Priznavanje stručnih i akademskih diploma” 

  Mjera: europska strukovna iskaznica 

Komisija je uvela europsku strukovnu iskaznicu za medicinske sestre/zdravstvene djelatnike, 

farmaceute, fizioterapeute, instruktore skijanja i gorske vodiče te posrednike u prometu nekretnina. 

Riječ je o elektroničkom certifikatu za koji podnositelji trebaju dostaviti zahtjev sa dokumentima koji 

su potrebni za priznavanje kvalifikacija, koje potom provjeravaju relevantna tijela u njihovoj matičnoj 

državi članici. Nakon dovršetka provjere dokumentacija se prosljeđuje nadležnom tijelu u državi 

domaćinu, koje zatim provjerava ekvivalentnost stručnih kvalifikacija. Ako se na temelju provjere 

pokaže da nije potrebno dodatno osposobljavanje radi nadoknade razlika u kvalifikacijama, 

predmetno tijelo izdaje europsku strukovnu iskaznicu. Cilj je pružiti stručnim djelatnicima veću 

transparentnost i pravnu sigurnost te povećati njihovu mobilnost. 

Od uvođenja europske strukovne iskaznice 18. siječnja 2016. na razini EU‐a podneseno je ukupno 

3239 zahtjeva za njezino izdavanje na temelju kojih je izdano 1390 iskaznica (podatci iz lipnja 2017.). 

Komisija prati kretanja radne snage i obrasce mobilnosti, ali ipak je moguće bolje iskoristiti 

podatke dostupne u državama članicama u svrhu razumijevanja neuravnoteženosti na 

tržištu rada 

Prikupljanje kvalitetnih podataka o kretanjima radne snage i obrascima mobilnosti 

potrebno je za donošenje utemeljenih odluka u kontekstu mobilnosti radne snage, kako na 

nacionalnim razinama tako i na razini EU‐a. 

Istraživanje o radnoj snazi najopsežnije je istraživanje o europskim kućanstvima na 

temelju kojeg se pružaju podatci o sudjelovanju osoba u dobi od 15 godina nadalje na tržištu 

rada. Ono čini glavni izvor podataka kojim se Komisija služi za praćenje obrazaca kretanja 

radne snage11. Godišnje izvješće o mobilnosti radne snage temelji se uglavnom na podatcima 

                                                       

11  Ostale izvore čine demografski podatci Eurostata, podatci Eurobarometra, administrativni podatci, podatci OECD‐a i nacionalni podatci. 

26 

  

iz tog istraživanja te sadržava objedinjene podatke o brojčanom stanju i godišnjim 

kretanjima. U izvješću se svake godine stavlja poseban naglasak na određene teme, a za 

2016. godinu su, među ostalim, izdvojeni prekogranični radnici i povratna mobilnost. 

Kad je riječ o praćenju mobilnosti radne snage, istraživanje o mobilnosti radne snage 

ima određene nedostatke, koje je potvrdila i Komisija12: 

‐ sudjelovanje u istraživanju obvezno je u samo 12 država članica te stope neodaziva 

mogu biti posebno visoke u slučaju stranaca, prije svega zbog jezičnih prepreka 

‐ u mnogim državama članicama postoji mogućnost da stranci koji su nedavno pristigli i 

osobe na kratkoročnim poslovima neće biti obuhvaćeni istraživanjem jer se njime, u 

skladu s međunarodnim preporukama za popis stanovništva, obuhvaćaju samo osobe 

koje su u predmetnoj državi članici godinu dana ili više 

‐ zbog male veličine uzorka u mnogim državama članicama smanjenja je mogućnost 

analize podataka po državljanstvima. 

Komisija je 2005. godine utvrdila da postoji potreba za kvalitetnijim informacijama o 

kretanjima radne snage među državama članicama EU‐a od podataka dostupnih u 

istraživanju o radnoj snazi. Komisija izrađuje godišnju zbirku relevantnih izvora podataka koji 

su dostupni na razini država članica. Gotovo sve zemlje navele su 2016. godine da na 

centralizirani način prikupljaju podatke o državljanima iz drugih država članica EU‐a koji su 

zaposleni ili prijavljeni kao tražitelji posla. Neke javne službe za zapošljavanje prikupljaju 

podatke opisivanjem pojedinačnih „profila” radnika EU‐a. Na primjer, njemački sustav 

sadržava informacije o struci/zanimanju radnika, vrsti posla koji obavljaju i njihovu stupnju 

obrazovanja. Međutim, uporaba takvih podataka pokazala se otežanom zbog nedostatka 

usporedivih podataka na razini različitih država članica. 

                                                       

12  Nedostatci koje je utvrdila Komisija, vidi dokument „Compendium of data sources on EU citizens residing/working in other EU Member States” (Zbirka izvora podataka o građanima EU‐a koji borave/rade u drugim državama članicama EU‐a), prosinac 2016. 

27 

  

Komisija je 2010. godine pokrenula projekt pod nazivom „Praćenje kretanja na tržištima 

rada u Europi”. Cilj projekta bio je prikupiti najnovije informacije o slobodnim radnim 

mjestima, što bi ujedno poslužilo kao mehanizam ranog upozorenja na uska grla i 

neuravnoteženost ponude i potražnje na tržištima rada u EU‐u. Međutim, zbog ograničenja u 

pogledu podataka, kao što je ograničena dostupnost usporedivih podataka o slobodnim 

radnim mjestima na razini različitih država članica, taj cilj nije bilo lako ostvariti. Taj se cilj 

odražavao i u Uredbi o mreži EURES iz 2016. godine13, prema kojoj bi nacionalni programi 

rada država članica trebali uzimati u obzir podatke o kretanjima radne snage i obrascima 

mobilnosti te analizu podataka o postojećim i budućim manjcima i viškovima radne snage. U 

izvješću Komisije iz 2016.14 detaljnije se istražuju manjci i viškovi radne snage, kao i 

mogućnosti za uravnoteživanje tih manjaka i viškova na razini različitih zemalja. 

Sud je utvrdio da su države članice u različitim fazama kad je riječ o kvaliteti i opsežnosti 

informacija o vještinama i neuravnoteženostima na tržištu rada te njihovu razmjeru. Među 

posjećenim državama članicama Njemačka i Ujedinjena Kraljevina prikupljaju podatke koji su 

opsežniji od onih koji su dostupni na razini Komisije te svoje podatke mogu bilateralno 

razmjenjivati s javnim službama za zapošljavanje u drugim državama članicama 

(vidi okvir 5.). U izvješću Komisije iz 2016. također se potvrđuje potreba za boljim 

prikupljanjem takvih podataka na razini svih država članica. U sklopu povezane studije samo 

je 13 od 26 javnih službi za zapošljavanje koje su dostavile podatke moglo pružiti informacije 

o razmjeru manjaka i viškova na svojim nacionalnim tržištima rada. U vrijeme zaključenja 

revizije rad na sveobuhvatnoj procjeni vještina te manjaka ili viškova na tržištima rada u 

različitim državama članicama i dalje je bio u tijeku. 

                                                       

13  Uredba (EU) 2016/589 Europskog parlamenta i Vijeća od 13. travnja 2016. o Europskoj mreži službi za zapošljavanje (EURES), pristupu radnika uslugama mobilnosti i daljnjoj integraciji tržišta rada i izmjeni uredaba (EU) br. 492/2011 i (EU) br. 1296/2013 (SL L 107, 22.4.2016., str. 1.). 

14  Europska komisija, „A comparison of shortage and surplus occupations based on analyses of data from the European Public Employment Services and Labour Force Surveys” (Usporedba deficitarnih i suficitarnih zanimanja na temelju analize podataka europskih javnih službi za zapošljavanje i istraživanja o radnoj snazi), veljača 2017. 

28 

  

Okvir 5. – Primjeri podataka o vještinama i neuravnoteženostima na tržištima rada u državama 

članicama 

Njemačka: „Fachkräfteengpassanalyse” – detaljni pregled manjka specijalizirane radne snage na 

tržištu rada po regijama i gospodarskim sektorima 

Njemačka javna služba za zapošljavanje izrađuje analizu kojom se predviđaju manjci specijalizirane 

radne snage (na njemačkom jeziku: „Fachkräfte”) po pojedinačnim gospodarskim sektorima i 

regijama. Ta je inicijativa pokrenuta u kontekstu demografskih promjena u Njemačkoj, niske stope 

nezaposlenosti i sve većih problema sa zapošljavanjem specijaliziranih radnika. Manjak se mjeri na 

temelju radnih mjesta koja ostaju slobodna (odnosno ne popunjavaju se), regionalne stope 

nezaposlenosti i omjera nezaposlenih osoba i slobodnih radnih mjesta. Tako se, primjerice, za 

konkretne kvalifikacije specijalista za mehatroniku i automatizaciju u izvješću daje sljedeći pregled: 

Specijalizirana radna snaga za mehatroniku i automatizaciju, prosinac 2016. 

 

Administrativne granice, © EuroGraphics Izvor podataka: statistički podatci Savezne agencije za 

zapošljavanje. 

Bayern

Niedersachsen

Hessen

Brandenburg

Sachsen

Baden-Württemberg

Nordrhein-Westfalen

Thüringen

Sachsen-Anhalt

Rheinland-Pfalz

Mecklenburg-Vorpommern

Schleswig-Holstein

Saarland

Berlin

Hamburg

Bremen

= manjak specijalizirane radne snage

= postoje naznake manjka 

= nema naznaka manjka

= podatci nisu dostupni 

Schleswig‐Holstein

Hamburg

Bremen

Donja Saska

Sjeverna Rajna‐Vestfalija

Hessen

Saarland

Porajnje‐Falačka

Baden‐Württemberg

Bavarska

Tiringija

Saska

Berlin

Brandenburg

Sachsen‐Anhalt

Mecklenburg‐Vorpommern

29 

  

Njemačka javna služba za zapošljavanje razmjenjuje takve podatke s javnim službama za 

zapošljavanje iz drugih država članica na bilateralnoj osnovi s ciljem unaprjeđenja procesa 

zapošljavanja specijalista iz tih država članica, no ti se podatci ne prikupljaju i ne bilježe na razini 

EU‐a. 

Ujedinjena Kraljevina: podrobnije informacije o deficitarnim zanimanjima, uključujući minimalnu 

plaću koja se može očekivati 

U Ujedinjenoj Kraljevini Ministarstvo rada i mirovinskog sustava sastavlja popis deficitarnih zanimanja 

za koja se traži strana radna snaga. Popisom je obuhvaćena cijela Ujedinjena Kraljevina (uz poseban 

popis za Škotsku) te se u njemu navode slobodna radna mjesta i njihov opis, kao i minimalna plaća 

koju radnik može očekivati. Popis je javno dostupan i dostavlja se i drugim državama članicama15. 

Dio II. – Nedostatci u načinu na koji su osmišljene mjere za olakšavanje mobilnosti radne 

snage financirane sredstvima EU‐a i u njihovu praćenju 

U ovom dijelu izvješća ispituje se djelotvornost uporabe financijskih sredstava EU‐a za 

olakšavanje mobilnosti radne snage. U tu su svrhu kao instrumenti dostupni ESF i 

program EaSI. Sud je analizirao dodjelu financijskih sredstava iz obaju instrumenata, kao i 

komplementarnost ciljeva ESF‐a s ciljevima programa EaSI. Osim toga, Sud je ispitao je li tim 

programima djelotvorno pružena potpora mobilnosti radne snage, kao i način na koji se 

prate takve aktivnosti potpore. 

Kad je riječ o aktivnostima u sklopu osi EaSI‐EURES, ispitana su sljedeća dva aspekta: 

način na koji su osmišljeni projekti mreže EURES kojima se upravljalo u okviru prekograničnih 

partnerstava i praćenje njihove uspješnosti te portal EURES (portal za mobilnost pri 

zapošljavanju), a posebice njegova djelotvornost u omogućavanju tražiteljima posla da 

pronađu slobodna radna mjesta. 

                                                       

15  Vidi https://www.gov.uk/government/publications/tier‐2‐shortage‐occupation‐list. 

30 

  

Nisu poznati ukupni iznosi financijskih sredstava EU‐a izdvojenih za poticanje mobilnosti 

radne snage i nije zajamčena komplementarnost instrumenata 

U slučajevima u kojima EU financira aktivnosti usmjerene na važan prioritet kao što je 

mobilnost radne snage Komisija bi trebala zajamčiti da je moguće pratiti izdvajanje 

financijskih sredstava i utvrditi njihov iznos. Ako je dostupno nekoliko instrumenata EU‐a, 

potrebno je zajamčiti njihovu komplementarnost. 

Na slici 5. prikazuje se financijska usporedba programa EU‐a koji su relevantni za 

mobilnost radne snage. ESF je potencijalni glavni instrument za pružanje potpore u području 

zapošljavanja, koje uključuje i mobilnost radne snage. U okviru jednog od tematskih ciljeva 

ESF‐a, cilja „Promicanje održivog i kvalitetnog zapošljavanja i podrška mobilnosti radne 

snage” (tzv. tematski cilj 8 ili TC 8) i njegova odgovarajućeg prioriteta ulaganja 

„modernizacija ustanova tržišta rada, uključujući mobilnost radne snage” (tzv. prioritet 

ulaganja 7 ili PU 7), države članice u svoje programe mogu uključiti aktivnosti povezane s 

mobilnošću radne snage. Kao što je vidljivo u nastavku, iznos od 27,5 milijardi eura sredstava 

iz ESF‐a u okviru tematskog cilja 8 koji države članice mogu upotrijebiti za poticanje 

mobilnosti radne snage znatno je veći od iznosa od 919 milijuna eura koji je izdvojen iz 

programa EaSI, a posebice od iznosa od 165 milijuna eura koji je izdvojen za os EURES, koja 

je također usmjerena na mobilnost radne snage. 

31 

  

Slika 5. – Usporedba različitih izvora financijskih sredstava koji se mogu koristiti za potporu 

mobilnosti radne snage 

 

Izvor: Sud. 

U okviru trenutačnog programskog razdoblja 2014. – 2020. za ESF države članice mogle 

su upotrijebiti taj fond za planiranje svojih nacionalnih aktivnosti povezanih s mrežom EURES 

(kao što su troškovi osoblja i IT‐a koje snose javne službe za zapošljavanje koje sudjeluju u 

mreži), kao i za osmišljavanje posebnih programa mobilnosti i strategija na lokalnoj, 

regionalnoj, nacionalnoj i prekograničnoj razini. Komisija je taj novi pristup predstavila 

državama članicama 2013. godine, istaknuvši cilj boljeg funkcioniranja tržišta rada 

unaprjeđenjem transnacionalne geografske mobilnosti radnika16. 

Tijekom odobravanja operativnih programa za ESF 2013. i 2014. godine Komisija nije 

pratila u kojoj su mjeri države članice u stvarnosti uključile mjere za poticanje mobilnosti 

radne snage u svoje programe. U nastojanju da prikupi takve informacije Komisija je u 

rujnu 2015., nakon odobrenja povezanih operativnih programa za ESF, državama članicama 

uputila upitnik u kojem je zatražila podatke o iznosu proračuna koji su u okviru ESF‐a 

predvidjele za mobilnost radne snage unutar EU‐a i aktivnosti u sklopu mreže EURES. 

Međutim, na upitnik je odgovorilo samo 15 država članica. Od toga je 12 država članica 

navelo da će upotrijebiti ESF za potporu uslugama koje se pružaju u sklopu mreže EURES. 

                                                       

16  Uredba (EU) br. 1304/2013. 

EaSI 2014. – 2020.: 919 milijuna eura

EaSI‐EURES 2014. – 2020.: 165 milijuna eura ESF TC 8 PU 7 2014.– 2020.: 954 milijuna eura

ESF TC 8 2014.– 2020.: 27 505 milijuna eura

32 

  

Kad je riječ o financijskim sredstvima koja su izdvojena u tu svrhu, pri evaluaciji upitnika 

zaključeno je sljedeće: „Zbog velike raznolikosti odgovora i znatne nedosljednosti u 

navođenju rashoda na godišnjoj ili ukupnoj razini nije moguće usporediti skup podataka koje 

je dostavilo predmetnih 15 zemalja.” U okviru 6. opisuju se načini na koje pojedinačne 

države članice upotrebljavaju ESF u te svrhe. 

Okvir 6. – Primjeri aktivnosti za poticanje mobilnosti radne snage u državama članica i pripadajući 

iznosi financijskih sredstava 

Portugal 

U okviru programa predviđa se potpora za mjere koje su izravno usmjerene na tražitelje posla i 

poslodavce, posebice u smislu pružanja informacija, savjeta i potpore u pogledu zapošljavanja za 

građane koji žele raditi u drugoj državi članici i poslodavce koji žele zaposliti radnike iz druge države 

članice. 

Portugal je u tu svrhu u okviru predmetnog programa za razdoblje 2014. – 2020. predvidio iznos od 

2,16 milijuna eura, odnosno 0,02 % ukupnog proračuna ESF‐a za to razdoblje (nacionalna financijska 

sredstva i sredstva EU‐a), koji iznosi 8,9 milijardi eura. 

Irska 

Irska tražiteljima posla pruža potporu održavanjem sajmova poslova, promicanjem slobodnih radnih 

mjesta u Europi na portalu JobsIreland te preko portala EURES i njegovih stranica na Facebooku. 

Poslodavci mogu organizirati sajmove poslova, oglašavati svoja slobodna radna mjesta na 

portalima JobsIreland i EURES, a potpora im je pružena i pri sudjelovanju na inozemnim događanjima 

za zapošljavanje.  

Irska je u tu svrhu u okviru predmetnog programa za razdoblje 2014. – 2020. predvidjela iznos od 

2,7 milijuna eura, odnosno 0,28 % ukupnog proračuna ESF‐a za to razdoblje (nacionalna financijska 

sredstva i sredstva EU‐a), koji iznosi 948 milijuna eura. 

33 

  

Mobilnost radne snage nije utvrđena kao poseban prioritet ulaganja u okviru ESF‐a17, 

niti su na bilo koji drugi način određena posebna financijska sredstva za nju. Slijedom toga, 

nije moguće utvrditi iznose sredstava koja su u stvarnosti izdvojena iz ESF‐a za mjere 

povezane s mrežom EURES ili mobilnošću radne snage u 28 država članica, zbog čega nije 

moguće znati koliko je financijskih sredstava upotrijebljeno u koju svrhu. 

Sud je pregledao operativne programe za ESF koje su izradile posjećene države članice i 

nije mogao utvrditi iznose izdvojene za potporu mobilnosti radne snage. Na temelju 

obavljenog pregleda i posjeta državama članicama Sud je utvrdio da države članice mjere 

povezane s mobilnošću radne snage nisu smatrale prioritetom pri izradi svojih programa. U 

rumunjskom programu naglasak je stavljen na poticanje povratne mobilnosti, i to zbog 

stalnog odljeva radnika iz Rumunjske koji je doveo do manjka radne snage u ključnim 

područjima gospodarstva (vidi okvir 7.). 

Okvir 7. – Poticanje mobilnosti radne snage s pomoću financijskih sredstava iz ESF‐a u pet 

posjećenih država članica 

Posjećena država članica Potiče li se trenutačno sredstvima ESF‐a mobilnost radne snage unutar 

EU‐a? 

Njemačka 

Ne 

Financijska sredstva iz ESF‐a usmjerena su na uključivanje mladih, dugotrajno nezaposlenih i migranata na tržište rada 

Luksemburg 

Ne 

Financijska sredstva iz ESF‐a koriste se za nezaposlene osobe starije od 45 godina i uključivanje nezaposlenih osoba mlađih od 30 godina na tržište rada 

Poljska U ograničenoj mjeri, tj. u obliku naknade za preseljenje koja se isplaćuje mladim osobama koje se presele u drugu državu članicu 

Rumunjska U ograničenoj mjeri, u svrhu poticanja povratne mobilnosti, odnosno povratka u Rumunjsku, i to izdavanjem pojedinačnih zajmova 

                                                       

17  Europska komisija, „The analysis of the outcome of the negotiations concerning the Partnership Agreements and ESF Operational Programmes, for the programming period 2014. – 2020.” (Analiza ishoda pregovora u vezi sa sporazumima o partnerstvu i operativnim programima za ESF za programsko razdoblje 2014. – 2020.), rujan 2016. 

34 

  

Ujedinjena Kraljevina 

Ne 

Prednost se daje onim skupinama koje se suočavaju s poteškoćama na tržištu rada, uključujući mlade osobe, osobe s invaliditetom i osobe s nižim stupnjem kvalifikacija i vještina 

 

 

U skladu s relevantnom Uredbom kojom se utvrđuju horizontalna pravila za sve 

europske strukturne i investicijske fondove („ESI fondovi” ili „ESIF”, među koje se ubraja i 

ESF)18 između različitih ESI fondova i drugih fondova EU‐a potrebno je postići koordinaciju i 

komplementarnost. Uredbom kojom je uspostavljen program EaSI također se predviđa 

„dosljednost i komplementarnost aktivnosti koje se provode u okviru [tog programa] s 

ostalim mjerama Unije poput europskih strukturnih i investicijskih fondova (ESIF)”19. 

Međutim, kao što je vidljivo na slici 6., i program EaSI i ESF obuhvaćaju vrlo slične mjere 

kojima se nastoje ostvariti slični ciljevi u vezi s mobilnošću radne snage. U okviru obaju 

instrumenata potiče se ili se može poticati mobilnost radne snage na transnacionalnoj razini i 

predviđaju se posebne mjere za poticanje mobilnosti, uključujući potporu suradnji 

relevantnih institucija. 

                                                       

18  Uredba (EU) br. 1303/2013 Europskog parlamenta i Vijeća od 17. prosinca 2013. o utvrđivanju zajedničkih odredbi o Europskom fondu za regionalni razvoj, Europskom socijalnom fondu, Kohezijskom fondu, Europskom poljoprivrednom fondu za ruralni razvoj i Europskom fondu za pomorstvo i ribarstvo i o utvrđivanju općih odredbi o Europskom fondu za regionalni razvoj, Europskom socijalnom fondu, Kohezijskom fondu i Europskom fondu za pomorstvo i ribarstvo te o stavljanju izvan snage Uredbe Vijeća (EZ) br. 1083/2006 (SL L 347, 20.12.2013., str. 320.). 

19  Članak 7. Uredbe (EU) br. 1296/2013 Europskog parlamenta i Vijeća od 11. prosinca 2013. o Programu Europske unije za zapošljavanje i socijalne inovacije i izmjeni Odluke br. 283/2010/EU o uspostavi Europskog mikrofinancijskog instrumenta za zapošljavanje i socijalnu uključenost – Progress (SL L 347, 20.12.2013., str. 238.). 

35 

  

Slika 6. – Usporedba ciljeva ESF‐a i programa EaSI u vezi s mobilnošću radne snage koji se 

međusobno preklapaju 

 

Izvor: Sud. 

Prekograničnim partnerstvima olakšava se mobilnost radne snage, ali postoje nedostatci u 

njihovim projektima, kao i u izvješćivanju o djelotvornosti 

Prekograničnim partnerstvima u okviru osi EaSI‐EURES potiče se mobilnost radne snage. 

U njih su uključeni partneri iz najmanje dviju država članica sudionica (ili pridruženih 

zemalja), koji su u pravilu nacionalne javne službe za zapošljavanje, ali mogu uključivati i 

druge dionike kao što su organizacije poslodavaca, sindikati ili druga regionalna udruženja. U 

sklopu osi EaSI‐EURES prekogranična partnerstva mogu se prijaviti za godišnje financiranje 

projekata u okviru kojih provode svoje aktivnosti. U okviru 8. navodi se primjer projekta 

jednog prekograničnog partnerstva koji je financiran iz osi EaSI‐EURES. 

Ciljevi tematskog cilja 8 u okviru ESF‐a

Pristup zapošljavanju za osobe koje traže posao i  neaktivne osobe, uključujući osobe koje su dugoročno nezaposlene i one koje su daleko od tržišta rada, također provedbom lokalnih inicijativa za zapošljavanje i  potpore za mobilnost radne snage.

Modernizacija ustanova tržišta rada kao što su javne i privatne službe za zapošljavanje, bolja usklađenost s potrebama tržišta rada, što obuhvaća aktivnosti  za povećanje nadnacionalne  mobilnosti  radne snage programima mobilnosti,  te bolja suradnja  institucija  i relevantnih zainteresiranih strana.

Ciljevi osi EaSI‐EURES

Osigurati  transparentnost slobodnih radnih mjesta i  molbi za posao te odgovarajućih informacija i  savjeta, kao i  svih povezanih informacija poput onih koje se tiču životnih i  radnih uvjeta za potencijalne kandidate i poslodavce. To se postiže njihovom razmjenom i širenjem na nadnacionalnoj,  međuregionalnoj  i prekograničnoj razini uz pomoć standardnih oblika interoperabilnosti za ponudu i  potražnju radnih mjesta, kao i  drugim odgovarajućim mjerama poput individualnog savjetovanja i  mentorstva, posebno za nekvalificirane radnike.

Podržati  pružanje usluga EURES‐a za pronalaženje  te kvalitetno i održivo  zapošljavanje  radnikauravnotežavanjem ponude i potražnje radnih mjesta; podržavanje usluga EURES‐a proširuje se na različite faze zapošljavanja, od pripremne faze zapošljavanja do pomoći nakon zapošljavanja, s ci l jem uspješnog integriranja kandidata na tržište rada; takve usluge za podršku mogu uključivati  ciljne programe mobilnosti  za popunjavanje slobodnih  radnih mjesta u određenom sektoru, zanimanju, državi ili skupini  država  ili za specifičnu  skupinu radnika, kao što su mladi ljudi sa sklonostima mobilnosti, kad je utvrđena jasna gospodarska potreba.

36 

  

Okvir 8. – Prekogranični projekt za područje gornje Rajne – primjer dugotrajne i uspješne suradnje 

 

Izvor: http://www.interreg‐oberrhein.eu/ablage/. 

 

Prekogranično partnerstvo EURES‐T za područje gornje Rajne uspostavljeno je 1999. godine i obuhvaća njemačke regije Baden i južna Falačka, francusku regiju Alzas te švicarske kantone Aargau, Basel‐Landschaft, Basel‐Stadt, Jura i Solothurn. Na tom području svakog dana otprilike 93 300 radnika prijeđe granicu radi posla, što je drugi po redu najveći broj prekograničnih radnika u EU‐u. 

Suradnjom javnih službi za zapošljavanje, sindikata i udruženja poslodavaca iz svih triju zemalja olakšava se prekogranično zapošljavanje radnika. 

Projekt u okviru prekograničnog partnerstva za područje gornje Rajne koji je Sud pregledao djelomično je financiran sredstvima iz osi EaSI‐EURES te je njime obuhvaćeno osam od deset ciljeva navedenih u godišnjem pozivu na podnošenje prijedloga koji je Komisija objavila (projekti se razmatraju ako ispunjavaju najmanje pet ciljeva). 

4. cilj – Jedinstvena kontaktna točka: riječ je o mjeri koja je uspješno provedena u području gornje Rajne. U tu su svrhu određena tri savjetnika EURES‐a s kojima je moguće stupiti u kontakt telefonom ili e‐poštom i koji odgovaraju na pitanja tražitelja posla. Tijekom 2016. godine primili su 2271 upit. 

5. cilj – Osmišljavanje i uvođenje inovativnih usluga u okviru prekograničnog partnerstva: u slučaju prekograničnog partnerstva za gornju Rajnu te su usluge pružene u obliku stažiranja u susjednim zemljama, a posebno su mladi tražitelji posla iz Francuske imali priliku stažirati u njemačkom poduzeću. 

37 

  

U fazi podnošenja prijava predviđeni kvantitativni rezultati definirani su u malom broju 

projekata 

Sud je pregledao 23 projekta prekograničnih partnerstava (11 projekata iz 2015. i 

12 iz 2016.20), a procjena tih projekata dostupna je u prilogu II. Sud je utvrdio da su 

aktivnosti koje je Komisija financirala i odobravala u okviru godišnjeg procesa često bile 

jednake onima iz prijašnje godine. Najčešće aktivnosti bile su organiziranje konferencija i 

sajmova poslova, radionica, tečajeva za pisanje životopisa ili tečajeva jezika. Inovativnija 

rješenja uključivala su uporabu društvenih medija (Facebook, LinkedIn, Twitter) ili uspostavu 

kontakata sa sveučilištima. Takva inovativna rješenja rijetko su uključena u programe. 

Sud je utvrdio da je kvalitativni opis postojećeg stanja, primjerice opis kretanja radne 

snage i obrazloženje za prekograničnu mobilnost u predmetnoj regiji, uključen u 

21 projektnu prijavu. Međutim, samo su u devet projekata utvrđene kvantitativne polazne 

vrijednosti na temelju kojih bi se mogao mjeriti napredak (slika 7.). Dodatna četiri projekta iz 

svake od dviju godina sadržavala su statističke podatke koje je bilo moguće upotrijebiti kao 

kvantitativne polazne vrijednosti s ciljem mjerenja napretka, ali oni nisu upotrijebljeni u tu 

svrhu. 

                                                       

20  Financijska sredstva izdvojena za navedene projekte prekograničnih partnerstava koje je Sud pregledao iznosila su ukupno 3,5 milijuna eura za 2015. i 4,4 milijuna eura za 2016. godinu. 

38 

  

Slika 7. – Postojanje polaznih vrijednosti na temelju kojih je moguće mjeriti napredak 

 

Napomena:  kvantitativna polazna vrijednost označava stanje u odnosu na koje se mogu mjeriti rezultati projekta. 

  Kvalitativna polazna vrijednost samo je opis prekograničnog stanja te se ne može upotrebljavati za mjerenje napretka. 

Izvor: Sud. 

Sporazumom o dodjeli bespovratnih sredstava za projekte predviđa se da je potrebno 

prikupiti i dostaviti podatke „u vezi s ostvarenjima i rezultatima mjera”. Unatoč tome, Sud je 

na temelju pregleda utvrdio da je od 23 odabrana projekta samo njih 16 uključivalo ciljne 

vrijednosti ostvarenja (npr. broj sudionika na sajmovima poslova koji su organizirani u sklopu 

projekta prekograničnog partnerstva), a rezultati su definirani u tek devet projekata 

(najčešće se radilo o predviđenom broju popunjenih radnih mjesta). U slučaju nekih 

projekata nije bilo jasne poveznice između ostvarenja i rezultata jer su utvrđene ciljne 

vrijednosti ostvarenja, ali nisu definirani očekivani rezultati. Ipak, Sud je utvrdio da je 

2016. godine došlo do poboljšanja u pogledu utvrđivanja ciljnih vrijednosti rezultata u 

odnosu na 2015. godinu: udio projekata s utvrđenim ciljnim vrijednostima rezultata, koji je 

2015. godine iznosio 18 %, porastao je 2016. na 58 %. 

U okviru 9. opisuju se različite prakse u projektima obuhvaćenima procjenom koju je 

Sud obavio u pogledu načina na koji su osmišljeni i na koji se prati njihova uspješnost. 

0 2 4 6 8 10 12

Kvalitativne (2016.)

Kvalitativne (2015.)

Kvantitativne (2016.)

Kvantitativne (2015.)

DA

NE

Postojanje  polaznih vrijednosti

Broj projekata

39 

  

Okvir 9. – Primjeri dobre i loše prakse iz 23 projekta prekograničnih partnerstava u okviru 

osi EURES 

Od primjera loše prakse… 

U većini projekata definiraju se tek ostvarenja. Primjerice, u projektu EURADRIA, projektu 

prekogranične suradnje između Italije, Slovenije i Hrvatske, nisu definirane ni kvantitativne polazne 

vrijednosti (trenutačno stanje) ni ciljne vrijednosti rezultata (npr. broj popunjenih radnih mjesta) te 

nije bilo mjerenja rezultata projekta (popunjena radna mjesta, pronađeni poslovi). Ipak, u okviru 

projekta pruženi su podatci o ostvarenjima, kao što je broj sudionika na konferencijama ili u 

radionicama. 

do primjera dobre prakse 

U okviru nekih manjih prekograničnih suradnji, kao što je bilo partnerstvo između Danske i Švedske 

(Oresund), utvrđene mjere bile su bolje usmjerene te su navedene polazne i ciljne vrijednosti, kao i 

vrijednosti rezultata projekta u pogledu broja popunjenih radnih mjesta. 

Na temelju sustava praćenja programa EaSI nije moguće objedinjeno prikazati stvarne 

rezultate projekata prekograničnih partnerstava na razini programa 

Komisija prati aktivnosti koje se provode u okviru projekata prekograničnih partnerstava 

s pomoću standardiziranog obrasca za izvješćivanje koji treba popuniti svaki koordinator 

projekta. Izvješće se sastoji od kvalitativnog i kvantitativnog dijela. U okviru kvantitativnog 

dijela ne prikupljaju se informacije ni o ostvarenjima ni o rezultatima koji su relevantni za 

mobilnost radne snage. Kvalitativni dio izvješća mnogi koordinatori upotrebljavaju za 

objašnjavanje ostvarenja i, katkad, rezultata, ali budući da takvo objašnjenje nije obvezno, 

dolazi do neusklađenosti i nedosljednosti, čime se otežava izrada objedinjenog prikaza 

ostvarenja i rezultata. 

Komisija je 2016. godine uvela dodatni obrazac za izvješćivanje o projektima 

prekograničnih partnerstava. Međutim, u novi obrazac potrebno je unijeti podatke koje, kao 

što je Sud utvrdio za pregledane projekte, nije moguće prikupiti zbog novouvedenih 

statističkih klasifikacija. Nadalje, neki od dodatnih podataka koje je potrebno unijeti u novi 

obrazac ne temelje se na samom projektu prekograničnog partnerstva, već na mjesečnom 

40 

  

upitniku koji Komisija šalje svim savjetnicima EURES‐a u EU‐u. Time se smanjuje pouzdanost 

izvješćivanja o pojedinačnim projektima jer se podatci ne temelje na aktivnostima 

provedenima u okviru projekta. Cjelokupno gledajući, potrebno je dodatno razraditi mjere 

poduzete za poboljšanje ex post praćenja. 

Komisija radi na tome da portal EURES preraste u istinski europski alat za posredovanje pri 

zapošljavanju, ali ostvarenje tog cilja bit će izazov 

Tražitelji posla na portalu EURES mogu pronaći informacije o tržištima rada u drugim 

državama članicama, a s pomoću portala EURES mogu pristupiti i oglasima za radna mjesta iz 

svih država članica EU‐a i zemalja EFTA‐e. Isto tako, poslodavci na tom portalu mogu 

oglašavati svoja slobodna radna mjesta za tražitelje posla u drugoj zemlji. Sam portal održava 

Komisija21. 

Dostupne prilike za zapošljavanje ne uključuju se u dovoljnoj mjeri na portal EURES 

Komisija je u svojem prijedlogu za reformu mreže EURES (Uredba (EU) 2016/589) navela 

sljedeće: „Kako bi se promicala sloboda kretanja radnika, sva slobodna radna mjesta koja su 

objavljena putem [javnih službi za zapošljavanje] i drugih članova EURES‐a, […] trebala bi biti 

objavljena na portalu EURES.” Komisija je 2014. godine utvrdila da „nedostatak cjelovite 

baze podataka o slobodnim radnim mjestima na razini EU‐a” čini jedno od ključnih 

ograničenja mreže EURES. 

Podatci iz upitnika koje su nacionalni koordinacijski uredi dostavili Sudu pokazuju da je 

2016. godine preko 90 % oglasa za slobodna radna iz 11 država članica istodobno objavljeno 

u njihovim javnim službama za zapošljavanje i na portalu EURES. S druge strane, u četirima 

državama članicama to je bio slučaj za manje od 20 % oglasa, kao što je vidljivo na slici 8. 

Općenito gledajući, velik udio oglasa za slobodna radna mjesta objavljenih u nacionalnim 

službama za zapošljavanje ne objavljuje se istodobno na portalu EURES. 

                                                       

21  Troškovi razvoja portala za oglašavanje slobodnih radnih mjesta iznosili su 2016. godine 5 milijuna eura. 

41 

  

Slika 8. – Postotak oglasa za slobodna radna mjesta koji su istodobno objavljeni u 

nacionalnim službama za zapošljavanje i na portalu EURES 2016. godine 

 

Napomena: podatci se temelje na informacijama onih nacionalnih koordinacijskih ureda država članica koji su odgovorili na upitnik Suda. Podatci nisu bili dostupni za Irsku, Njemačku, Španjolsku, Poljsku i Rumunjsku. Neki nacionalni koordinacijski uredi istaknuli su određena tehnička pitanja, kao što je dvostruko unošenje oglasa za slobodna radna mjesta u nacionalne baze podataka, primjerice u slučajevima u kojima se za jedno slobodno radno mjesto objavljuje nekoliko oglasa. To može utjecati na pouzdanost podnesenih podataka. Izvor: Sud. 

Sud je analizirao podatke koje su nacionalni koordinacijski uredi dostavili u upitnicima 

kako bi usporedio udio oglasa za slobodna radna mjesta koji su 2015. godine istodobno 

objavljeni u nacionalnim javnim službama za zapošljavanje i na portalu EURES s udjelom 

takvih oglasa 2016. godine. U slučaju 13 država članica udio je bio jednak ili se povećao, dok 

se u slučaju devet država članica taj udio smanjio. Na temelju podataka iz slike 9. može se 

procijeniti da se udio oglasa koji su istodobno objavljeni u javnim službama za zapošljavanje i 

na portalu EURES između 2015. i 2016. godine ukupno smanjio za 15 %. 

100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 97% 96% 94%88%

83%

62% 59%

42%

28%22%

16%11% 9%

1%0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

HU EL EE FI IT LV PT SE BG MT BE CZ AT SL CY LT CH LU NL UK DK HR

42 

  

Slika 9. – Razlika između udjela oglasa za slobodna radna mjesta koji su 2015. godine 

istodobno objavljeni u nacionalnim javnim službama za zapošljavanje i na portalu EURES i 

udjela takvih oglasa 2016. godine. 

 

Napomena: podatci se temelje na informacijama onih nacionalnih koordinacijskih ureda država članica koji su odgovorili na upitnik Suda. Podatci nisu bili dostupni za Irsku, Njemačku, Španjolsku, Poljsku i Rumunjsku. Neki nacionalni koordinacijski uredi istaknuli su određena tehnička pitanja, kao što je dvostruko unošenje oglasa za slobodna radna mjesta u nacionalne baze podataka, primjerice u slučajevima u kojima se za jedno slobodno radno mjesto objavljuje nekoliko oglasa. To može utjecati na pouzdanost podnesenih podataka. Izvor: Sud. 

U skladu s Uredbom (EU) 2016/589 države članice poslodavcima također mogu pružiti 

mogućnost da ne objave slobodno radno mjesto na portalu EURES „nakon što su izvršili 

objektivnu procjenu zahtjeva povezanih s dotičnim radnim mjestom, pogotovo određene 

vještine i sposobnosti potrebne kako bi se na odgovarajući način izvršavala zaduženja na 

radnom mjestu, na temelju kojih poslodavac opravdava razloge zašto nije objavio slobodno 

radno mjesto.” U slučaju posjećenih država članica time se uglavnom objašnjava zašto je broj 

oglasa za slobodna radna mjesta na portalu EURES znatno manji od broja takvih oglasa na 

portalima nacionalnih javnih službi za zapošljavanje. Poslodavci mogu jednostavno odabrati 

da se njihovi oglasi ne objave na portalu EURES i za to ne moraju dati dodatno obrazloženje. 

Međutim, čak i da javne službe za zapošljavanje objavljuju na portalu EURES sve oglase 

za slobodna radna mjesta koji su evidentirani u njihovim odgovarajućim nacionalnim bazama 

podataka, ti bi oglasi i dalje obuhvaćali samo mali udio svih slobodnih radnih mjesta na 

‐17% ‐17% ‐16%

‐10%

‐5% ‐3% ‐2% ‐1% ‐1% 0% 0%

0% 0% 0% 0% 0% 0% 0%

4%

13%15% 15%

‐20%

‐15%

‐10%

‐5%

0%

5%

10%

15%

20%

NL DK UK CH CY LT SL HU BG HR AT EE FI IT LV PT SE EL LU MT CZ BE

43 

  

tržištu rada. Primjerice, u Luksemburgu oglasi za slobodna radna mjesta evidentirani u bazi 

podataka nacionalne javne službe za zapošljavanje odgovaraju udjelu od tek 18 % 

popunjenih radnih mjesta na tržištu rada. Oglasi koje luksemburški poslodavci objavljuju na 

portalu EURES odgovaraju udjelu od tek 4 % ukupnih radnih mjesta koja se popune u jednoj 

godini. 

U okviru nedavnog istraživanja22 u koje su uključene osobe koje se koriste najmanje 

jednim od 11 različitih internetskih portala EU‐a namijenjenih građanima koji se zanimaju za 

vještine i zapošljavanje tek je 36 % korisnika navelo da bi se vrlo vjerojatno koristilo 

portalom EURES za pronalazak posla u nekoj drugoj zemlji. Povrh tih povratnih informacija 

od korisnika, deset od 27 nacionalnih koordinacijskih ureda koji su odgovorili na upitnik Suda 

smatraju da je portal EURES kao portal za posredovanje pri zapošljavanju namijenjen 

tražiteljima posla ili poslodavcima manje djelotvoran od sustava njihove javne službe za 

zapošljavanje. 

Objavljeni oglasi za slobodna radna mjesta ne sadržavaju potpune informacije za tražitelje 

posla 

U svrhu stjecanja uvida u poteškoće s kojima se tražitelji posla u praksi susreću pri 

uporabi portala EURES Sud je analizirao objavljene oglase za slobodna radna mjesta na 

temelju određenih referentnih vrijednosti koje smatra korisnima u bilo kakvoj potrazi za 

poslom. Sud je u tu svrhu odabrao dva zanimanja, „inženjer elektrotehnike/elektronike” i 

„njegovatelj”. Kako bi obavio pregled, Sud je na portalu EURES nasumično odabrao 50 oglasa 

za slobodna radna mjesta za svako od tih dvaju zanimanja u devet država članica. Pregledom 

je utvrđeno da i dalje postoje važni aspekti informacija dostupnih tražiteljima posla koje je 

moguće poboljšati. Na primjer, u 39 oglasa za slobodna radna mjesta nije naveden rok 

prijave, 28 oglasa nije sadržavalo informacije o potrebnom stupnju obrazovanja, u 26 oglasa 

nije bila naznačena razina kvalifikacija potrebnih za predmetno radno mjesto, u 44 oglasa 

                                                       

22  Study on Impact of Branding for EU services for Skills and Qualifications (Studija učinka vizualnog identiteta za usluge EU‐a za vještine i kvalifikacije), završno izvješće, 17. ožujka 2017. 

44 

  

nije naveden datum početka rada na predmetnom radnom mjestu, 33 oglasa nije sadržavalo 

informacije o broju tjednih radnih sati, dok u 35 oglasa nisu navedene pojedinosti o plaći. 

Praćenje broja radnih mjesta popunjenih s pomoću mreže EURES nije pouzdano, iako je 

riječ o ključnom pokazatelju uspješnosti za program EaSI 

Mjerenjem broja radnih mjesta koja su popunjena s pomoću mreže EURES u okviru 

programa EaSI dobivaju se podatci o tome koliko je ta mreža uspješna. Prema podatcima 

Komisije zahvaljujući potpori koju pružaju savjetnici EURES‐a 2016. godine popunjeno je 

28 934 radnih mjesta. Drugim riječima, 3,7 % slučajeva u kojima su tražitelji posla stupili u 

kontakt sa savjetnicima EURES‐a dovelo je do popunjavanja radnih mjesta. 

Komisija te podatke prikuplja izravno od savjetnika EURES‐a s pomoću mjesečnog 

upitnika. Postoje određeni problemi u vezi s točnošću podataka: na upitnik u prosjeku 

odgovori 60 % savjetnika te se njihove povratne informacije temelje na pojedinačnim 

procjenama, koje nisu potvrđene dodatnim podatcima. Tijekom posjeta nacionalnim 

koordinacijskim uredima Sud je utvrdio da ti uredi često nisu mogli potvrditi podatke koje 

Komisija navodi u javno dostupnim dokumentima o praćenju. S ciljem prikupljanja 

pouzdanijih podataka za mjerenje uspješnosti aktivnosti koje se provode u okviru osi 

EaSI‐EURES, reformom mreže EURES iz 2016. godine također se predviđa da Komisija 

predloži detaljne specifikacije za prikupljanje i analizu podataka kako bi pratila i ocijenila 

funkcioniranje mreže EURES23. 

U upitniku koji je Sud uputio nacionalnim koordinacijskim uredima tek su tri ureda od 

njih 27 koji su odgovorili navela da imaju mogućnost mjerenja broja radnih mjesta 

popunjenih s pomoću mreže EURES. S takvim su mjerenjem povezana sljedeća dva glavna 

pitanja: 

                                                       

23  Članak 32. Uredbe (EU) br. 2016/589. 

45 

  

‐ poslodavci mogu povući oglase za slobodna radna mjesta bez obavijesti o tome da je 

radno mjesto popunjeno zapošljavanjem radnika koji je tražio posao s pomoću 

mreže EURES (pitanje koje je istaknula 21 država članica) 

‐ oglasi za slobodna radna mjesta koji se objavljuju na portalu EURES ne prate se sustavno 

(npr. oglasi se zatvaraju nakon unaprijed utvrđenog standardnog razdoblja, pitanje koje 

je istaknulo 16 država članica). 

Ni nacionalni koordinacijski ured u Ujedinjenoj Kraljevini ni onaj u Njemačkoj više ne mjere 

takav pokazatelj za svoje vlastite baze podataka o slobodnim radnim mjestima, već žele dati 

prednost mjerenju djelotvornosti na temelju pokazatelja ishoda, primjerice stope 

nezaposlenosti. Komisija trenutačno preispituje sustav za mjerenje uspješnosti mreže EURES, 

uključujući njegove pokazatelje uspješnosti, ali namjerava zadržati pokazatelj koji se odnosi 

na broj radnih mjesta popunjenih s pomoću te mreže. Kako bi takva mjerenja bila pouzdana, 

bit će potrebno riješiti prethodno istaknuta pitanja. 

ZAKLJUČCI I PREPORUKE 

Cjelokupno gledajući, Sud zaključuje da je Europska komisija uvela niz alata kako bi 

zajamčila slobodno kretanje radnika. Međutim, te je alate moguće poboljšati. Nadalje, na 

razini ESF‐a nije moguće utvrditi koje su mjere za olakšavanje mobilnosti radne snage 

financirane sredstvima EU‐a, dok na razini programa EaSI nije moguće na odgovarajući način 

pratiti njihovu djelotvornost. 

Komisija osigurava dostupnost niza alata s pomoću kojih radnici mogu dobiti informacije 

o svojim pravima. Međutim, i dalje nije poznato u kojoj su mjeri građani svjesni postojanja 

tih alata. Radnicima su dostupni brojni kanali za prijavu slučajeva diskriminacije povezane sa 

slobodom kretanja, no i dalje nije moguće imati cjelovitu predodžbu o tim slučajevima. 

Unatoč tome što je Komisija poduzela određene mjere, i dalje postoje druga ograničenja za 

slobodno kretanje (vidi odlomke 14. – 28.). 

Istraživanje o radnoj snazi glavni je alat kojim se Komisija služi za prikupljanje podataka 

o mobilnosti radne snage, ali njime se ne dobiva cjelovita predodžba o kretanjima radne 

snage i obrascima mobilnosti. U državama članicama dostupni su kvalitetniji podatci, ali rad 

46 

  

na prikupljanju usporedivih podataka na razini cijele Europe u svrhu poticanja mobilnosti 

radne snage i dalje je u tijeku (vidi odlomke 29. – 34.). 

Financijska sredstva EU‐a za potporu mobilnosti radne snage mogu se izdvajati iz ESF‐a i 

programa EaSI. Ta dva instrumenta imaju slične ciljeve, zbog čega postizanje njihove 

međusobne komplementarnosti predstavlja izazov. Komisija nije upoznata s načinom na koji 

sve države članice upotrebljavaju ESF za potporu mobilnosti radne snage. U okviru za 

praćenje programa EaSI postoji niz nedostataka. Financijska sredstava upotrijebljena u okviru 

programa EASI nisu imala znatan učinak u smislu evidentiranih popunjenih radnih mjesta u 

odnosu na broj radnika koji su se preselili u drugu zemlju (vidi odlomke 35. – 50.). 

Portal EURES prerast će u istinski europski alat za posredovanje pri zapošljavanju samo 

ako se otklone nedostatci kao što je niska stopa objavljenih oglasa za slobodna radna mjesta 

(vidi odlomke 51. – 60.). 

Sud stoga preporučuje sljedeće: 

1. preporuka – Mjerenje razine osviještenosti građana EU‐a o postojećim alatima za 

pružanje informacija o slobodi kretanja radnika i prijavljivanje diskriminacije 

(a) Komisija bi trebala mjeriti razinu osviještenosti građana o portalima EURES i 

Vaša Europa te o mreži SOLVIT. 

(b) Nakon što se utvrdi razina osviještenosti, Komisija i države članice trebale bi upotrijebiti 

te podatke za djelotvorno usmjeravanje i promicanje tih alata. 

Ciljni rok provedbe: srpanj 2018. 

 

47 

  

2. preporuka – Bolje iskorištavanje dostupnih informacija u svrhu utvrđivanja vrsta 

diskriminacije povezane sa slobodom kretanja 

Komisija bi u većoj mjeri trebala upotrijebiti informacije koje se lako mogu dobiti iz država 

članica u svrhu pružanja boljeg pregleda područja u kojima dolazi do diskriminacije i razlika 

među tim područjima od države članice do države članice. Takve će informacije omogućiti 

bolje usmjeravanje mjera za borbu protiv diskriminacije. 

Ciljni rok provedbe: prosinac 2018. 

 3. preporuka – Poboljšanje prikupljanja i uporabe podataka o obrascima mobilnosti i 

kretanjima radne snage i neuravnoteženostima na tržištu rada 

Komisija bi u suradnji s državama članicama trebala poboljšati prikupljanje podataka o 

mobilnosti radne snage i povećati usporedivost tih podataka, posebice u pogledu sastava 

skupina radnika koji se sele i mogućnosti da se mobilnošću radne snage otklone 

neuravnoteženosti na tržištu rada. 

Te bi analize potom trebale dovesti do usmjerenih intervencija s ciljem otklanjanja 

neuravnoteženosti povezanih s vještinama i tržištima rada. To je potrebno učiniti u 

odgovarajućem roku do sljedećeg programskog razdoblja kako bi države članice mogle 

upotrijebiti dobivene informacije pri odlučivanju o raspodjeli financijskih sredstava iz 

europskih programa kao što je ESF. 

Ciljni rok provedbe: ožujak 2020. 

 

48 

  

4. preporuka – Poboljšanje načina na koji je osmišljena uporaba financijskih sredstava EU‐a 

u svrhu poticanja mobilnosti radne snage 

Trenutačno je predviđeno da se za poticanje mobilnosti radne snage posebno koriste ESF i 

program EaSI. Komisija bi trebala procijeniti mogućnosti za poboljšanje načina na koji je 

osmišljena uporaba financijskih sredstava EU‐a kako bi se zajamčila komplementarnost i 

bolje praćenje uporabe tih financijskih sredstava. 

Ciljni rok provedbe: ožujak 2020. (u kontekstu novog višegodišnjeg financijskog okvira). 

 

5. preporuka – Poboljšanje praćenja djelotvornosti osi EaSI‐EURES, posebno kad je riječ o 

popunjavanju radnih mjesta s pomoću mreže EURES 

(a) Komisija bi trebala doraditi svoj okvir za praćenje projekata prekograničnih partnerstava 

u okviru osi EaSI‐EURES kako bi u njemu postojala jasna poveznica između ciljnih 

vrijednosti, ostvarenja i rezultata u fazi podnošenja prijava, čime će se poboljšati 

izvješćivanje o praćenju na kraju projekta i objedinjeno prikazivanje rezultata 

prekograničnih partnerstava na razini programa. 

(b) Komisija bi trebala unaprijediti sustav za mjerenje uspješnosti osi EaSI‐EURES na način 

da državama članicama pruži detaljne specifikacije za prikupljanje i analizu podataka na 

temelju kojih bi države članice trebale zajamčiti prikupljanje pouzdanih podataka o 

aktivnostima mreže EURES, a posebno o radnim mjestima koja su popunjena s pomoću 

te mreže. 

Ciljni rok provedbe: srpanj 2018. 

 

6. preporuka – Otklanjanje ograničenja portala za mobilnost pri zapošljavanju 

(portal EURES) 

Države članice trebale bi otkloniti trenutačna ograničenja portala EURES kako bi on do 

2018. godine prerastao u „istinski europski alat za posredovanje pri zapošljavanju”. To se 

može postići na sljedeće načine: 

49 

  

(a) jamčenjem toga da se veći broj oglasa objavljenih u javnim službama za zapošljavanje 

istodobno objavi na portalu EURES, što znači da bi države članice trebale utvrditi pod 

kojim uvjetima poslodavci odlučuju da ne žele objaviti svoje oglase za slobodna radna 

mjesta na portalu EURES 

(b) poboljšanjem kvalitete oglasa za slobodna radna mjesta, što znači da bi javne službe za 

zapošljavanje u državama članicama trebale zajamčiti da se na portalu EURES objavljuju 

samo oglasi s kvalitetnim informacijama, npr. oni koji sadržavaju rok prijave, opis vrste 

posla koji se nudi, pojedinosti o plaći i mjesto obavljanja posla. Uključivanje takvih 

informacija u oglase dovest će do boljih rezultata i za tražitelje posla i za poslodavce. 

Ciljni rok provedbe: srpanj 2019. 

 

 

Ovo je izvješće usvojilo II. revizijsko vijeće, kojim predsjeda članica Revizorskog suda 

Iliana Ivanova, na sastanku održanom u Luxembourgu 24. siječnja 2018. 

 

 

  Za Revizorski sud 

 

 

 

  Klaus‐Heiner Lehne 

  predsjednik 

 

 

1 

  

PRILOG I. 

Pregled procjene koju je Sud obavio u pogledu mjera Komisije za otklanjanje prepreka koje nepovoljno utječu na mobilnost radne snage 

Prepreke  Odgovornost 

Je li Komisija 

poduzela 

mjere? 

Glavni elementi mjere koju je Komisija 

poduzela 

Je li prepreka za 

mobilnost 

radne snage 

djelotvorno 

otklonjena sa 

stajališta 

radnika? 

Pojašnjenje procjene koju je Sud obavio 

Nepostojanje 

informacija o zakonskom pravu na slobodu kretanja radnika 

Europska komisija 

Da  Komisija je uvela: 

portal Vaša Europa 

portal EURES 

mreža SOLVIT 

Da1  Portali Vaša Europa i EURES dobar su temelj za dobivanje informacija o pojedinačnim pravima i nacionalnim tržištima rada. 

Mreža SOLVIT pouzdan je sustav za podnošenje žalbi na nepravedno postupanja nacionalnih uprava, a u okviru portala Vaša Europa – Savjeti moguće je stupiti u kontakt s pravnim stručnjakom. 

Nedovoljne 

informacije o prilikama za zapošljavanje 

Europska komisija i države članice 

Da  Komisija vodi portal EURES u suradnji s nacionalnim javnim službama za zapošljavanje. 

Komisija je 13. prosinca 2016. predstavila prijedlog Uredbe Europskog parlamenta i Vijeća o izmjeni pravila 

Prepreka nije u cijelosti 

otklonjena 

Portal EURES i dalje nije cjelovita baza podataka o slobodnim radnim mjestima jer ne sadržava sve oglase za slobodna radna mjesta koji su dostupni u nacionalnim javnim službama za zapošljavanje. 

2 

  

Prepreke  Odgovornost 

Je li Komisija 

poduzela 

mjere? 

Glavni elementi mjere koju je Komisija 

poduzela 

Je li prepreka za 

mobilnost 

radne snage 

djelotvorno 

otklonjena sa 

stajališta 

radnika? 

Pojašnjenje procjene koju je Sud obavio 

EU‐a o koordinaciji sustava socijalne sigurnosti. Cilj je modernizirati postojeća pravila kako bi se zajamčila njihova pravednost, jasnoća i jednostavnost primjene, čime se omogućava veća transparentnost i pravna jasnoća u nizu područja koordinacije sustava socijalne sigurnosti. Prijedlog Komisije proslijeđen je Europskom parlamentu i Vijeću na raspravu. 

 

Oglasi za slobodna radna mjesta iz nacionalnih javnih službi za zapošljavanje koji su objavljeni na portalu EURES često su nepotpuni, čime se ograničava njihova korisnost za radnike koji se zanimaju za rad u drugoj zemlji. 

Razlike u 

području 

socijalnog 

osiguranja 

Europska komisija i države članice 

Da  Uredbom (EZ) br. 883/2004 i njezinom provedbenom uredbom uzimaju se u obzir sljedeći glavni aspekti: 

proširenje područja socijalne sigurnosti koja su obuhvaćena uredbom kako bi se uključili zakonski predmirovinski sustavi 

Prepreka nije u cijelosti 

otklonjena 

Države članice trenutačno su u većoj mjeri usredotočene na dopunske oblike mirovinskih primanja kojima se nadopunjavaju osnovni nacionalni sustavi mirovinskog osiguranja. Direktivom 98/49/EZ o zaštiti prava na dopunsku mirovinu zaposlenih i samozaposlenih osoba nije obuhvaćena „prenosivost” dopunskih mirovina, 

3 

  

Prepreke  Odgovornost 

Je li Komisija 

poduzela 

mjere? 

Glavni elementi mjere koju je Komisija 

poduzela 

Je li prepreka za 

mobilnost 

radne snage 

djelotvorno 

otklonjena sa 

stajališta 

radnika? 

Pojašnjenje procjene koju je Sud obavio 

jačanje općeg načela jednakog postupanja i načela izvoza davanja 

uvođenje načela dobre uprave: institucije država članica dužne su surađivati i pružati uzajamnu pomoć na korist građana 

uspostava posebnog sustava (sustav za elektroničku razmjenu informacija o socijalnoj sigurnosti – EESSI) kako bi se omogućila sigurna elektronička razmjena podataka između nacionalnih institucija; Komisija je u srpnju 2017. uvela u uporabu softver za takvu elektroničku razmjenu. Države članice sada u roku od dvije godine trebaju povezati svoje 

odnosno mogućnost prijenosa takvih mirovinskih prava pri preseljenju u drugu državu članicu (što je već omogućeno u okviru nacionalnih sustava mirovinskog osiguranja). 

Izostanak mogućnosti prijenosa može uvelike destimulirati mobilnost radnika. 

To se pitanje nastoji riješiti nedavnom Direktivom 2014/50/EU. Njome se obuhvaćaju minimalni zahtjevi za poboljšanje mobilnosti radnika među državama članicama unaprjeđivanjem stjecanja i očuvanja prava na dopunsku mirovinu. Države članice trebale bi prenijeti tu Direktivu u nacionalno zakonodavstvo do svibnja 2018. 

4 

  

Prepreke  Odgovornost 

Je li Komisija 

poduzela 

mjere? 

Glavni elementi mjere koju je Komisija 

poduzela 

Je li prepreka za 

mobilnost 

radne snage 

djelotvorno 

otklonjena sa 

stajališta 

radnika? 

Pojašnjenje procjene koju je Sud obavio 

nacionalne sustave kako bi se omogućila cjelovita elektronička razmjena podataka u svrhu koordinacije sustava socijalne sigurnosti. 

Direktiva 2014/50/EU o stjecanju i očuvanju prava na dopunsku mirovinu donesena je 16. travnja 2014. Njome se utvrđuju minimalni standardi za zaštitu mirovinskih prava mobilnih radnika. 

Komisija je u prosincu 2016. u okviru svojeg paketa mjera za mobilnost radne snage predložila izmjenu Uredbe br. 883/2004 i provedbene Uredbe br. 987/2009. Izmjena je usmjerena na bolje povezivanje plaćanja socijalnih naknada s onom državom članicom koja je prikupljala doprinose za socijalno osiguranje, čime 

5 

  

Prepreke  Odgovornost 

Je li Komisija 

poduzela 

mjere? 

Glavni elementi mjere koju je Komisija 

poduzela 

Je li prepreka za 

mobilnost 

radne snage 

djelotvorno 

otklonjena sa 

stajališta 

radnika? 

Pojašnjenje procjene koju je Sud obavio 

bi se sustav učinio pravednijim i ravnopravnijim 

Priznavanje 

stručnih i 

akademskih 

diploma 

Europska komisija i države članice 

Da  Automatsko priznavanje sveučilišnih diploma 

Uvođenje europskog okvira za regulirane profesije 

Europska strukovna iskaznica, novi alat za olakšavanje priznavanja koji je dostupan tek od 18. siječnja 2016. S praktičnom primjenom tog alata za prvu skupinu profesija započelo se 30. lipnja 2017.: evidentirano je 3239 zahtjeva za izdavanje, a izdano je 1390 europskih strukovnih iskaznica. 

Da 

za priznavanje kvalifikacija za regulirane profesije 

 

 

 

 

Prepreka nije u cijelosti 

otklonjena 

U izvješću o mobilnosti radne snage iz 2016. utvrđeno je da je priznavanje stručnih diploma i dalje važna prepreka za mobilnost. 

Komisija je uvela bazu podataka koja sadržava regulirane profesije u državama članicama i u kojoj se navode nadležna tijela kojima se potrebno obratiti za priznavanje kvalifikacija i diploma. Revizijom se pokazalo da, u slučaju da se pravilno provodi, priznavanje reguliranih diploma dobro funkcionira, s visokom stopom pozitivnih odgovora na podnesene zahtjeve. 

Primjena europske strukovne iskaznice može se proširiti i na druga mobilna zanimanja koja ispunjavaju kriterije 

6 

  

Prepreke  Odgovornost 

Je li Komisija 

poduzela 

mjere? 

Glavni elementi mjere koju je Komisija 

poduzela 

Je li prepreka za 

mobilnost 

radne snage 

djelotvorno 

otklonjena sa 

stajališta 

radnika? 

Pojašnjenje procjene koju je Sud obavio 

za priznavanje stručnih 

kvalifikacija 

utvrđene u Direktivi o stručnim kvalifikacijama. Međutim, nije utvrđen rok za takvo proširenje, koje će se razmotriti nakon što se stekne više praktičnog iskustva u pogledu funkcioniranja tog sustava i ovisno o ishodu savjetovanja sa svim relevantnim dionicima, uključujući tijela država članica. Komisija trenutačno procjenjuje iskustva stečena tijekom prve godine primjene europske strukovne iskaznice. 

 1  S obzirom na to da se ne mjeri opća razina osviještenosti o postojanju tih sustava, nije moguće utvrditi jesu li svi radnici koji se zanimaju za rad u nekoj 

drugoj državi članici svjesni njihove dostupnosti.   

1 

  

PRILOG II. 

Pregled procjene koju je Sud obavio u pogledu 23 projekta prekograničnih partnerstava u okviru osi EaSI‐EURES 

 Izvor: Sud. 

Kvalitativne Kvantitativne Ostvarenja Ishodi Ostvarenja Ishodi

2015/0062 EURADRIA 2015 IT, SI, HR 193 159,97 82,95% 12345789 Da Ne* Da Ne Da Ne

2015/0272 EURADRIA 2016 IT, SI 198 014,90 76,23% 123467 Da Ne* Da Ne Da Ne

VS/2015/0096 Northen Ireland/ Rep of Ireland 2015 IE, UK 220 663,32 82,46% 1235789 Da Ne* Da Ne Ne Ne

VS/2015/0283 Northern Ireland/Rep of Ireland 2016 IE, UK 221 283,35 86,01% 12345689 Da Ne* Da Da Ne Ne

VS/2015/0065 Galicia‐North Portugal 2015 ES, PT 205 581,27 65,69% 124578 Da Ne* Ne Ne Da Da

VS/2015/0279 Galicia‐North Portugal 2016 ES, PT 233 254,30 69,11% 1234567810 Da Ne* Ne Da Da Ne

VS/2015/0066 Bayern‐Tschechien 2015 DE, CZ 335 107,34 68,98% 123478 Da Da Da Ne Da Ne

VS/2015/0284 Bayern‐Tschechien 2016 DE, CZ 708 075,60 82,95% 123478 Da Da Da Da Da Da

VS/2015/0072 Oberrhein 2015 DE, FR, (SW) 485 053,56 76,22% 123478 Da Ne Ne Ne Da Da

VS/2015/0314 Oberrhein 2016 DE, FR, (SW) 460 806,23 91,20% 12345678 Da Ne Ne Da Da Ne

VS/2015/0068 Oresund 2015 DK, SE 198 172,19 84,70% 123489 Da Da Da Da Da Da

VS/2015/0278 Oresund 2016 DK, SE 195 512,96 80,97% 1234569 Da Da Da Da Da Da

VS/2015/0082 Scheldemond 2015 NL, BE 213 504,91 71,24% 123678 Ne Da Da Ne Da Da

VS/2015/0285 Scheldemond 2016 NL, BE 214 281,46 77,29% 123456789 Da Da Da Ne Da Da

VS/2015/0084 ERW‐ERMN‐EMR 2015 DE, BE, NL 617 629,20 87,99% 1234578 Da Ne Da Ne Da Da

VS/2015/00281 ERW‐ERMN‐EMR 2016 DE, BE, NL 671 117,63 72,60% 123456789 Da Ne Da Ne Da Da

VS/2015/0095 Triregio 2015 DE, CZ, PL 216 130,78 85,32% 12345789 Da Ne* Da Ne Da Ne

VS/2015/0266 Triregio 2016 DE, CZ, PL 261 093,85 77,22% 1234568910 Da Ne* Da Ne Da DaVS/2015/0101 Grande Region 2015 FR, BE, DE, LU 600 000 100,00% 123478 Da Da Ne Ne Da Da

VS/2015/0277 Grande Region 2016 FR, BE, DE, LU 646 242,28 97,87% 123456789 Da Da Ne Ne Da Ne

VS/2015/0111 Pannonia 2015 HU, AT 254 188,53 86,23% 123458 Ne Ne Da Da Da Ne

VS/2015/0268 Pannonia 2016 HU, AT 278 728 98,04% 12345689 Da Da Ne Da Ne Ne

VS/2015/0287 Beskydy 2016 CZ, PL, SK 272 124,90 43,58% 12345678910 Da Ne Da Da Da Ne

Napomene: 

Ciljne vrijednosti Praćenje

Brojčane oznake navedene u s tupcu „Ci l jevi” označavaju odabrane aktivnosti : (1) Kori sničke us luge za  radnike (2) Korisničke us luge za  pos lodavce (3) Olakšavanje odgovara jućeg povezivanja radnika  i  radnih mjesta  (4) Jedinstvena kontaktna  točka  (5) Osmiš l javanje i  uvođenje inovativnih us luga  (6) Praćenje popunjavanja  radnih mjesta  (7) Praćenje mobi lnosti  (8) Pobol jšanje suradnje na  razini  prekograničnih partners tava  (9) Posebni  projekti  popunjavanja  radnih mjesta  (npr. MSP‐ovi ) (10) Uspostava  novih ti jela  za  pružanje pomoći . 

Ne * označava  s luča jeve u kojima postoje s tati s tički  podatci  koji  bi  se mogl i  upotri jebiti  za  kvanti tativne ci l jne vri jednosti , a l i  ti  se podatci  ne upotrebl java ju dos l jedno (ne prate se).

Naziv projekta  Države članice sudionice

Dodijeljena bespovratna 

sredstva EU‐a 

(najveći mogući iznos)

Stopa 

izvršenjaCiljevi 

Polazne vrijednosti

1

ODGOVORI KOMISIJE NA TEMATSKO IZVJEŠĆE EUROPSKOG REVIZORSKOG

SUDA

„KOMISIJA POTIČE MOBILNOST RADNE SNAGE, ALI FINANCIJSKA SREDSTVA

EU-a MOGLA BI SE BOLJE USMJERITI”

SAŽETAK

I. U 2018. EU će obilježiti 50. godišnjicu donošenja osnovne Uredbe o slobodnom kretanju radnika.

Komisija smatra da, iako je od 1968. postignut velik napredak u području mobilnosti radne snage u

Europi, o čemu svjedoče brojke koje je iznio Europski revizorski sud (ERS), još uvijek postoji

potreba da se osigura pošteno, jednostavno i učinkovito provođenje pravila i instrumenata EU-a. U

skladu s tom potrebom Komisija je u svojem programu rada za 2018. predložila osnivanje

Europskog nadzornog tijela za rad. U tom kontekstu ovo posebno izvješće ERS-a pruža korisnu

analizu i preporuke.

III. Aktivnosti podizanja razine osviještenosti uključene su u komunikacijske strategije i aktivnosti

za svaki predmetni instrument i alat. Komisija smatra da se, općenito govoreći, učinkovitost mjera

financiranih u okviru programa EaSI koje olakšavaju mobilnost radne snage prikladno prati.

IV. Komisija priznaje da su još uvijek prisutne prepreke mobilnosti. Zbog toga je mobilnost i dalje

među njezinim prioritetima, jačanjem glavnog zakonodavstva i instrumenata te predstavljanjem

novih ambicioznih inicijativa.

V. Baš je zbog tog razloga Komisija u svoj prijedlog Uredbe o mreži EURES uvrstila posebne

odredbe o tom pitanju. Sve države članice sada bi trebale pridonijeti provedbi analize u skladu s

člankom 30. Uredbe (EU) 2016/589. Komisija očekuje da će se time s vremenom poboljšati

dostupnost i kvaliteta podataka o nedostacima i viškovima radne snage.

VI. ESF već je utvrdio 18 prioriteta ulaganja. Cilj je mnogih „sektorskih” prioriteta ulaganja pomoći

ljudima pronaći radno mjesto (ili bolje radno mjesto) te osigurati poštenije životne prilike za sve.

Stoga se, zahvaljujući takvoj potpori, povećavaju mogućnosti za bilo kojeg radnika/radnicu da

pronađe posao gdje je takav radnik/radnica potreban/potrebna, unutar ili izvan njegove/njezine

regije ili države članice. Nadalje, države članice i regije moraju zadovoljiti i kriterije takozvane

tematske koncentracije (vidjeti članak 4. Uredbe (EU) br. 1304/2013). U slučaju dodavanja bilo

kojeg prioriteta ulaganja ta bi se usmjerenost razvodnila.

VII. Komisija priznaje da je sinergije moguće dodatno razviti te nastoji poboljšati rezultate svojih

programa i povećati njihovu transparentnost putem boljeg sustava praćenja.

VIII. Standardizirani obrazac za završno tehničko izvješće o provedbi u dijelu o kvantitativnim

podacima sadržava odjeljak o ostvarenjima potpore, u koji je potrebno unijeti broj usluga pružanja

informacija, savjetovanja, posredovanja pri zapošljavanju i zapošljavanja. Riječ je o jednom od

pokazatelja koji se posebno odnosi na usluge koje se uobičajeno pružaju u okviru prekograničnih

partnerstava. Tako postoji jasna osnova za dosljedno izvješćivanje kroz cijeli program.

Nadalje, koordinatori projekta svoje rezultate obično detaljnije objašnjavaju u kvalitativnom dijelu

izvješća, u kojem se navode i objašnjavaju postignuti kvanitativni pokazatelji prekograničnog

partnerstva, kao na primjer broj posredovanja pri zapošljavanju. Ti se pokazatelji naknadno šire i

prenose putem izvješća o praćenju projekata i organizacija koje se financiraju u okviru programa

EaSI, a koja su dostupna na platformi EUROPA (trenutačno je javno dostupno 7 izdanja; sljedeće je

u izradi).

IX. Očekuje se da će se taj udio povećati potpunom provedbom Uredbe (EU) 2016/589.

Komisija napominje da je odgovornost nadzornika podataka s nacionalnih portala za zapošljavanje

osigurati stvarnu i tehničku kvalitetu podataka u tom području, kako je navedeno u Uredbi (EU)

2

2016/589. U okviru te Uredbe pružatelji podataka Komisiji dopuštaju preuzimanje podataka s

nacionalnih portala za zapošljavanje, ali ona nema ovlasti za njihovo ispravljanje ili izmjenu. U

slučaju da otkrije bilo kakva tehnička odstupanja, incidente ili zastarjele podatke, Komisija će to

prijaviti predmetnim pružateljima podataka na nacionalnoj razini te od njih zatražiti poduzimanje

potrebnih mjera. Ovlaštenjem za obavješćivanje o odstupanjima nije obuhvaćena mogućnost

komentiranja stvarne kvalitete (sadržaja) podataka o slobodnim radnim mjestima.

X. Komisija ističe da je uloga osoblja EURES-a pružiti informacije i smjernice radnicima te im

pomoći pri usklađivanju ponude i potražnje i posredovanju pri zapošljavanju. Kontakti s radnicima

koji traže informacije ili koji imaju određena pitanja u cilju rješavanja navedenih poteškoća također

se smatraju dragocjenim rezultatima potpore za ciljno stanovništvo.

Razinu uspješnosti posredovanja pri zapošljavanju potrebno je utvrditi u odnosu na broj konkretnih

zahtjeva za pomoć u posredovanju pri zapošljavanju. Stope posredovanja pri zapošljavanju mogu se

razlikovati ovisno o ciljnom stanovništvu (stupanj iskustva i odgovarajuće vještine) i vrsti

slobodnog radnog mjesta (je li ga teško popuniti ili ne). Zbog tog razloga Komisija nije postavila

ciljne ili referentne vrijednosti kako bi se utvrdilo što se općenito smatra uspješnom stopom

posredovanja pri zapošljavanju.

XI.

(a) Komisija prihvaća preporuku i ističe da već poduzima mjere kako bi se povećala upotreba

postojećih alata.

(b) Komisija prihvaća preporuku.

Rad planiranog Europskog nadzornog tijela za rad (vidjeti odgovor na stavak I.) trebao bi Komisiji

pomoći u boljem iskorištavanju tih informacija.

(c) Komisija napominje da je preporuka djelomično upućena državama članicama.

Komisija prihvaća preporuku u mjeri u kojoj se na nju odnosi te ističe da već poduzima mjere kako

bi se povećala upotreba postojećih alata.

(d) Komisija prihvaća preporuku u smislu da je njezin cilj ispitati kako se način na koji je

osmišljena upotreba financijskih sredstava EU-a za financiranje mobilnosti radne snage može

općenito poboljšati u okviru pripreme za donošenje sljedećeg višegodišnjeg financijskog okvira.

XII.

(e) Komisija napominje da je preporuka upućena državama članicama.

(f) Komisija napominje da je preporuka upućena državama članicama.

Komisija će i dalje ulagati napore kako bi otklonila svoja ograničenja i prihvatiti prijedloge ERS-a

te će pozornije pratiti primjenu odredbe koja se odnosi na odluke poslodavaca da ne žele objaviti

svoje oglase te pružati potporu naporima država članica kako bi se na njihovoj razini općenito

poboljšala kvaliteta objavljenih slobodnih radnih mjesta.

UVOD

8. U 2017. tijelo zakonodavne vlasti odlučilo je pregledati pragove između triju osi programa EaSI,

što je dovelo do povećanja fleksibilnosti i, posljedično, do mogućnosti dodatnog financiranja za os

EURES.

OPAŽANJA

18. Internetska stranica Europskog portala za radnu mobilnost EURES bila je najposjećenija

stranica domene Europa.EU u 2017. (posljednji datum praćenja bio je 4. prosinca 2017.) s

3

14,12 milijuna posjeta i 46,2 milijuna pregleda. Komisija razumije da su dva kriterija koje je naveo

ERS (pretraživanja na internetu ili mogućnost) dokazano prilično učinkovita. Nadalje, Komisija

smatra da taj podatak odražava učinkovit rad partnera na podizanju osviještenosti na terenu.

30. Istraživanje o radnoj snazi predstavlja glavni izvor jer je riječ o usklađenom istraživanju, kojim

se omogućuje smislena usporedivost među zemljama sudionicama. Podaci o kojima se izvješćuje

(usmjereni na državljanstvo ili zemlju rođenja) prikupljeni su do razine koja mora zadovoljiti

kriterije pouzdanosti istraživanja koje se provodi na uzorku.

Komisija ističe da je istraživanje o radnoj snazi vrlo dragocjeno za analizu mobilnosti radne snage

unutar EU-a (i migracije). Vrijednost istraživanja o radnoj snazi prepoznali su akademska zajednica

i istraživači politika diljem svijeta te se ono u velikoj mjeri iskorištava za dobivanje odgovora na

pitanja o mobilnosti unutar EU-a, migracijama itd.

31. Ograničenja istraživanja o radnoj snazi koja je naveo ERS postupno se otklanjaju sustavom za

obradu statističkih podataka. Međutim, potrebno je napomenuti da istraživanje o radnoj snazi nije

osmišljeno tako da obuhvaća konkretno osobe koje se kreću unutar EU-a i migrante, već

stanovništvo u cjelini.

Prva alineja: Države članice nastoje poticati sudjelovanje stranaca i primjenjivati metode za

otklanjanje problema neodaziva. Na primjer, pojedine zemlje pri otklanjanju neodaziva te u

postupku ponderiranja primjenjuju državljanstvo. Osim toga, upitnici i intervjui često se nude na

stranim jezicima.

Države članice i Eurostat surađuju na općenitom povećavanju stopa odaziva.

Druga alineja: Iako pravilo o 12-mjesečnom razdoblju dovodi do podcjenjivanja nedavne migracije

i broja osoba koje rade na kratkoročnim poslovima te sezonskih radnika, ono daje dosljedniju sliku

tržišta rada, i u pogledu stranaca.

Treća alineja: Opći je cilj dobiti dovoljno velik uzorak koji omogućuje analizu širokog spektra

karakteristika tržišta rada i ponašanja prema državljanstvu i/ili državi rođenja, na pouzdanoj razini.

To je često slučaj u većim državama članicama i zapadnoj Europi, no ne vrijedi za sve zemlje ili

regije.

Ako u okviru istraživanja o radnoj snazi pouzdana raščlamba prema državljanstvu i/ili državi

rođenja u pojedinim zemljama i regijama nije moguća, to može ukazivati da se mobilnost unutar

EU-a i migracija u predmetnim zemljama pojavljuju rijetko ili čak u zanemarivoj količini.

32. Kako bi analizirala tokove radne mobilnosti, Komisija se prvo koristi usklađenim podacima

koje ustupa Eurostat (uglavnom demografski podaci i podaci dobiveni istraživanjem o radnoj

snazi). U slučaju potrebe za detaljnijom analizom Komisija se koristi zbirkom proširenom s

državama članicama.

Ti dodatni izvori podataka, iako nisu usklađeni s Eurostatom, mogu biti iznimno dragocjeni u

pojedinim slučajevima, kada nema dostupnih pouzdanih ili usporedivih podataka. To je, primjerice,

bio slučaj s izvješćem iz 2015. o djelovanju prijelaznih mjera povezanih sa slobodnim kretanjem

radnika iz Hrvatske.

Osim prikupljanja podataka o socijalnoj sigurnosti na nacionalnoj razini, na razini EU-a

uspostavljeno je sveobuhvatno prikupljanje podataka, koje se odnosi na koordinaciju sustava

socijalne sigurnosti između država članica (vidjeti članak 91. Uredbe (EZ) br. 987/2009) kako bi se

procijenilo funkcioniranje pravila koordinacije EU-a o socijalnoj sigurnosti.

34. Komisija ističe da je na precizan način uvela predmetne odredbe u svoj prijedlog Uredbe o

mreži EURES kako bi se poboljšalo prikupljanje podataka o nedostacima i viškovima radne snage.

4

Sve države članice sada bi trebale pridonijeti provedbi analize u skladu s člankom 30. Uredbe (EU)

2016/589. Komisija očekuje da će se time s vremenom poboljšati dostupnost podataka.

40. Komisija je 2015. odlučila provesti jednokratno istraživanje među državama članicama, u

trenutku kada je većina država članica završila s provedbom programa, a kako bi se utvrdilo u kojoj

je mjeri proveden program mobilnosti radne snage u okviru ESF-a. Štoviše, Komisija nije na

sustavan način nadzirala napredak tih aktivnosti, već je odlučila pružiti potporu državama

članicama organiziranjem zajedničkog događanja EURES-a i ESF-a o učenju i umrežavanju,

održanog 17. i 18. studenoga 2015. Na događanju su se okupili upravitelji i voditelji projekata ESF-

a za mobilnost radne snage unutar EU-a i projekte povezane s EURES-om kako bi se utvrdile dobre

prakse. Tom prigodom iznesene su mogućnosti koje ESF može ponuditi za razvoj aktivnosti

EURES-a te je istaknuto da je nekoliko država članica izradilo nešto novo u pogledu usluga.

41. ESF već je utvrdio 18 prioriteta ulaganja. Cilj je mnogih „sektorskih” prioriteta ulaganja pomoći

ljudima pronaći radno mjesto (ili bolje radno mjesto) te osigurati poštenije životne prilike za sve.

Stoga se, zahvaljujući takvoj potpori, povećavaju mogućnosti za bilo kojeg radnika/radnicu da

pronađe posao gdje je takav radnik/radnica potreban/potrebna, unutar ili izvan njegove/njezine

regije ili države članice.

Nadalje, države članice i regije moraju zadovoljiti i kriterije takozvane tematske koncentracije

(vidjeti članak 4. Uredbe (EU) br. 1304/2013). U slučaju dodavanja bilo kojeg prioriteta ulaganja ta

bi se usmjerenost razvodnila.

Zajednički odgovor Komisije na stavke 42. i 43.

Komisija smatra da je program EaSI komplementaran s ESF-om u području ostvarivanja cilja

strategije Europa 2020. u pogledu zapošljavanja i socijalne uključenosti jačanjem socijalnih

inovacija. Glavna logika za promicanje socijalnih inovacija u okviru ESF-a slična je pristupu

projekata u okviru programa EaSI, koji je dosljedan u pogledu testiranja, ocjenjivanja i povećanja

broja inovacija.

U području mobilnosti radne snage i pristupa tržištima rada prisutne su komplementarnosti s ESF-

om. Projekti u okviru programa EaSI osmišljeni su za transnacionalnu razinu, dok se mjere u okviru

ESF-a provode unutar područja pojedine države članice te u skladu s nacionalnim propisima.

Djelovanja u okviru ESF-a usmjerena su na pružanje potpore pojedinačnim radnicima na

nacionalnoj razini (pružanje informacija i usluga, mjere poticanja aktivnog tržišta rada), dok se

programom EaSI pruža horizontalna potpora funkcioniranju Europske mreže poslova (EURES) u

cjelini. Nadalje, programom EaSI pruža se potpora projektima koji omogućuju dopiranje do

određenih ciljnih skupina diljem EU-a, a u skladu s istim propisima, čime se omogućuju jednako

postupanje i logika programa (tj. ciljani programi mobilnosti kao što su programi za mlade mobilne

radnike, Tvoj prvi posao preko EURES-a). Stoga je upotreba financijskih sredstava u okviru EaSI-

ja komplementarna s njegovim specifičnim uslugama i na nacionalnoj razini općenitijom ponudom

informacija, pomoći i smjernica za radnike zainteresirane za mobilnost.

Na temelju nedavnih istraživanja vidljivo je da pojednostavnjivanje pojedinih propisa diljem

fondova pomaže povećati potencijal tih komplementarnosti i sinergija između programa EaSI i

ESF-a.

45. Komisija priznaje da mnogi projekti prekograničnog partnerstva uključuju aktivnosti koje se

ponavljaju jer im je cilj zadovoljiti potrebe ciljnog stanovništva na načine koje su pojedinci

tradicionalno primjenjivali. Međutim, kako bi se potaknula inovacija u pružanju usluga u

prekograničnim regijama, Komisija je 2016. u pozive za podnošenje prijedloga uvela posebne

kategorije s pozivima na prijave za nove oblike aktivnosti povezane s prekograničnom suradnjom /

novim prekograničnim partnerstvima. U okviru te kategorije odabran je jedan projekt.

5

46. Komisija priznaje važnost upotrebe kvantitativne polazne vrijednosti i kvantitativnih ciljnih

vrijednosti za mjerenje napretka te ističe da je cilj obrazaca trenutačnih prijava za projekte i izvješća

o rezultatima olakšati pružanje takvih podataka.

47. Komisija priznaje važnost poveznice između ostvarenja i rezultata, ali priznaje i teškoće s

kojima se korisnici projekata suočavaju pri izvješćivanju o tim poveznicama u roku od jedne

godine. Zbog tog razloga Komisija procjenjuje neće li biti bolje omogućiti dulje razdoblje provedbe

za projekte odabrane u okviru poziva za podnošenje prijedloga u tom području.

Zajednički odgovor Komisije na stavke 49. i 50.

Trenutačni sustav praćenja uključuje ključne pokazatelje uspješnosti kojima se pomaže u praćenju

prekograničnih partnerstava na razini programa.

U najnovijem izvješću o praćenju uspješnosti programa EaSI za razdoblje 2015. – 2016.1 analizira

se obuhvaćenost prekograničnih partnerstava primjenom određenih ključnih pokazatelja

uspješnosti. Revizija i kritička analiza sustava ključnih pokazatelja uspješnosti u cjelini predviđene

su za 2018., u okviru sljedećeg ugovora o praćenju uspješnosti programa za program EaSI.

Standardizirani obrazac za završno tehničko izvješće o provedbi u dijelu o kvantitativnim podacima

sadržava odjeljak o ostvarenjima potpore, u koji je potrebno unijeti broj usluga pružanja

informacija, savjetovanja, posredovanja pri zapošljavanju i zapošljavanja. Riječ je o jednom od

pokazatelja koji se posebno odnosi na usluge koje se uobičajeno pružaju u okviru prekograničnih

partnerstava. Tako postoji jasna osnova za dosljedno izvješćivanje kroz cijeli program.

Nadalje, koordinatori projekta svoje rezultate obično detaljnije objašnjavaju u kvalitativnom dijelu

izvješća, u kojem se navode i objašnjavaju postignuti kvantitativni pokazatelji prekograničnog

partnerstva, kao na primjer broj posredovanja pri zapošljavanju. Ti se pokazatelji naknadno šire i

prenose putem izvješća o praćenju projekata i organizacija koje se financiraju u okviru programa

EaSI, a koja su dostupna na platformi EUROPA (trenutačno je javno dostupno 7 izdanja; sljedeće je

u izradi)2.

53. Komisija primjećuje da udio slobodnih radnih mjesta dostupnih na nacionalnoj razini koji se

objavljuju na portalu EURES uvelike ovisi o pojedinoj državi članici. Taj udio predstavlja se svake

godine u pregledu stanja jedinstvenog tržišta koji objavljuje Komisija (vidjeti

http://ec.europa.eu/internal_market/scoreboard/).

Očekuje se da će se taj udio povećati potpunom provedbom Uredbe (EU) 2016/589, kako je

prethodno navedeno.

54. Komisija prihvaća da bi u pojedinim državama članicama moglo doći do smanjenja udjela. Taj

bi problem trebao biti otklonjen potpunom provedbom Uredbe (EU) 2016/589.

55. Mehanizam odluke o neobjavljivanju slobodnih radnih mjesta na koju Sud upućuje zahtijeva da

taj zahtjev mora biti „opravdan na temelju zahtjeva u pogledu vještina i kompetencija koje se

odnose na radno mjesto”. U skladu s time, iznimka se mora temeljiti na objektivnim razlozima

pojedinog poslodavca te zahtijeva ispitivanje pružatelja podataka (javna služba za zapošljavanje ili

neki drugi pružatelj podataka). Komisija će pratiti pravilnu primjenu te odredbe.

56. Komisija se slaže da postojeća razina transparentnosti podataka o slobodnim radnim mjestima

ne odražava sva slobodna radna mjesta na tržištu rada.

1 http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=738&pubId=8041&furtherPubs=yes&langId=hr

2 http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=738&langId=hr&pubId=8047&furtherPubs=yes

6

Jedan od glavnih ciljeva nove Uredbe o mreži EURES (EU) 2016/589 jest povećati transparentnost

u razmjeni informacija među članovima i partnerima portala EURES objavljivanjem, na portalu

EURES, svih javno dostupnih slobodnih radnih mjesta putem javnih službi za zapošljavanje i

ostalih članova i partnera portala EURES. Temeljnim aktom uveden je zajednički i iscrpan popis

iznimaka za objavljivanje na razini EU-a slobodnih radnih mjesta koja su javno dostupna na

nacionalnoj razini. Radi se o znatnom poboljšanju u odnosu na prošlo razdoblje kada, na primjer,

pojedine zemlje nisu objavile radna mjesta koja se odnose na ugovore na određeno vrijeme (kraće

od šest mjeseci). Štoviše, Uredbom se više ne dopušta da podaci dostupni na regionalnoj razini s

javnom službom za zapošljavanje budu isključeni jer su obvezom obuhvaćena sva javno objavljena

slobodna radna mjesta u posjedu javne službe za zapošljavanje.

Štoviše, cilj nacionalnih sustava primanja koje će države članice uspostaviti do svibnja 2018. u

skladu s Uredbom, trebao bi biti uvođenje novih organizacija u mrežu, kao što je treći sektor ili

privatne službe za zapošljavanje. Tim pristupom ojačalo bi se javno-privatno partnerstvo u području

transparentnosti nacionalnih tržišta rada, a time i europskog tržišta rada.

Ako se pravilno provedu, tim bi se mjerama trebao znatno povećati broj dostupnih slobodnih radnih

mjesta te u nadolazećim godinama riješiti utvrđeni problem.

Teško je napraviti procjenu ukupnog (na razini EU-a) tržišnog udjela te je prikladno promatrati

različite zemlje i različite čimbenike koji određuju tržišne udjele. Pri usporedbi brojki s portala

EURES s ukupnim brojem slobodnih radnih mjesta u zemljama koje je dostavio Eurostat, službe

Komisije dobile su različite rezultate (vidjeti pregled stanja jedinstvenog tržišta).

Udio slobodnih radnih mjesta dostupnih u bazama podataka javnih službi za zapošljavanje ovisi,

među ostalim, o zadaći administracije javne službe za zapošljavanje i upravljanju kvalitetom koju te

službe osiguravaju.

Namjera je Komisije pratiti to zajedno s državama članicama u okviru sustava za mjerenje

uspješnosti portala EURES koji bi se uspostavio 2018. u skladu s člankom 9. stavkom 2. točkom (c)

Uredbe.

ZAKLJUČCI I PREPORUKE

62. Komisija smatra da je, općenito govoreći, učinkovitost mjera financiranih u okviru programa

EaSI koje olakšavaju mobilnost radne snage moguće pratiti na odgovarajući način.

Komisija skreće pozornost na izvješća o praćenju objavljena o projektima u okviru programa Tvoj

prvi posao preko EURES-a unutar osi EURES-EaSI i mjerama Komisije za opće praćenje

učinkovitosti projekata u okviru programa EaSI. Nedavno izvješće o praćenju projekata i

organizacija koji se financiraju u okviru programa (izdanje 73) uključuje 15 projekata financiranih

iz programa EaSI-EURES, a sadržava širok raspon podataka, kao na primjer:

- rezultate projekta, mjerene učinke, postignuća, stečena iskustva;

- transnacionalnu dimenziju, strategiju informiranja;

- europsku dodanu vrijednost, mjere za postizanje održivosti;

- mjere za postizanje rodne ravnopravnosti;

- informacije o provedenim aktivnostima, koordinatoru projekta i partnerima, internetskoj stranici.

3 http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=738&langId=hr&pubId=8047&furtherPubs=yes

7

63. Brojke upućuju na hvale vrijednu upotrebu postojećih alata, osobito portala za radnu mobilnost

EURES. Postoji nekoliko kanala za primanje informacija o mobilnosti radne snage i za prijavu bilo

kakvih prepreka. Komisija smatra da bi uspostava jedinstvenog mjesta („single stop shop”) bila

korisna, stoga je to odredila kao ključan element svojeg budućeg prijedloga o osnivanju Europskog

nadzornog tijela za rad.

64. Komisija ističe da je istraživanje o radnoj snazi vrlo dragocjeno za analizu mobilnosti radne

snage unutar EU-a (i migracije). Vrijednost istraživanja o radnoj snazi prepoznali su akademska

zajednica i istraživači politika diljem svijeta te se ono u velikoj mjeri iskorištava za dobivanje

odgovora na pitanja o mobilnosti unutar EU-a, migracijama itd.

65. Komisija priznaje da se sinergije mogu dodatno razvijati te nastoji poboljšati rezultate svojih

programa i s pomoću boljeg sustava praćenja povećati njihovu transparentnost.

66. Komisija smatra da će nedostatke na koje ERS upućuje u ovom stavku te ostale nedostatke (kao

što je dostupnost životopisa) biti potrebno otkloniti kako bi portal EURES postao istinski europski

alat za posredovanje pri zapošljavanju.

67.

1. preporuka – Mjerenje razine osviještenosti građana EU-a o postojećim alatima za pružanje

informacija o slobodi kretanja radnika i prijavljivanje diskriminacije

Aktivnosti podizanja razine osviještenosti među građanima i poduzećima u EU-u (uključujući ciljno

stanovništvo) dio su komunikacijskih strategija i aktivnosti svakog predmetnog instrumenta i alata.

Učinkovitost tih aktivnosti mjerit će se i putem (ex-post) evaluacija.

(a) Komisija prihvaća preporuku i ističe da već poduzima mjere, posebno u svrhu povećanja

upotrebe portala Vaša Europa te povećanja razina osviještenosti o sustavu SOLVIT, kako je

navedeno u akcijskom planu donesenom 2. svibnja 2017.

U tom pogledu Komisija poduzima mjere kojima se poboljšava mogućnost pronalaženja tih portala,

uključujući optimizaciju alata za pretraživanje.

(b) Komisija prihvaća preporuku i ističe da već poduzima mjere kako bi se povećala upotreba

postojećih alata. Međutim, na te alate utjecat će odredbe o promicanju budućeg jedinstvenog

digitalnog pristupnika, a Europski parlament i Vijeće trenutačno vode pregovore o donošenju

uredbe o uspostavi jedinstvenog digitalnog pristupnika.

Ciljni datum početka provedbe: predviđeni ciljni datum provedbe ovisi, među ostalim, o

trenutačnim pregovorima o donošenju uredbe o uspostavi jedinstvenog digitalnog pristupnika te o

načinu provedbe pojedinih inicijativa u okviru Akcijskog plana za jačanje SOLVIT-a.

2. preporuka – Bolja uporaba dostupnih informacija u svrhu utvrđivanja vrsta diskriminacije

povezane sa slobodom kretanja

Komisija prihvaća preporuku.

Rad planiranog Europskog nadzornog tijela za rad (vidjeti odgovor na stavak I.) trebao bi pomoći

Komisiji da bolje iskoristi te informacije.

Predviđeni ciljni datum provedbe (prosinac 2018.) ovisit će i o dovršetku postupka donošenja

zakonodavstva koje se odnosi na prijedlog Uredbe o osnivanju Europskog nadzornog tijela za rad.

3. preporuka – Poboljšanje prikupljanja i uporabe podataka o oblicima i tokovima mobilnosti

radne snage i neuravnoteženostima na tržištu rada

Komisija napominje da je preporuka djelomično upućena državama članicama.

8

Komisija prihvaća preporuku u mjeri u kojoj se na nju odnosi te ističe da već poduzima mjere u tom

smjeru.

Potreba je iznesena u njezinu prijedlogu Uredbe o mreži EURES predstavljenom 2014. Potrebno

poboljšanje donose članak 29. temeljnog akta koji su donijeli Europski parlament i Vijeće, tj.

Uredbe (EU) 2016/589, koji se odnosi na potrebu za praćenjem i objavljivanjem tokova i oblika

mobilnosti radne snage i članak 30., kojim je uvedena obveza za sve države članice u pogledu

pružanja informacija o nedostacima i viškovima radne snage na nacionalnim i sektorskim tržištima

rada, posebno obraćajući pozornost na najosjetljivije skupine na tržištu rada i na regije koje su

najviše pogođene nezaposlenošću.

Komisija surađuje s državama članicama na poboljšanju podataka dobivenih na temelju istraživanja

o radnoj snazi te s javnim službama za zapošljavanje u cilju utvrđivanja potencijala za mobilnost

radne snage.

Cilj poboljšanja prikupljanja podataka o nedostacima i viškovima radne snage jest njihova bolja

upotreba u osmišljavanju programa aktivnosti usklađivanja ponude i potražnje i zapošljavanja.

4. preporuka – Poboljšati način na koji je osmišljena uporaba financijskih sredstava EU-a u

svrhu poticanja mobilnosti radne snage

Komisija prihvaća preporuku u smislu da je njezin cilj ispitati kako se način na koji je osmišljena

uporaba financijskih sredstava EU-a za financiranje mobilnosti radne snage može općenito

poboljšati u okviru pripreme za donošenje sljedećeg višegodišnjeg financijskog okvira.

Komisija trenutačno priprema sljedeći višegodišnji financijski okvir te provodi niz istraživanja kako

bi procijenila situaciju u pogledu ESF-a i programa EaSI.

Komisija smatra da se u skladu s postojećim sustavom prikladno osigurava komplementarnost. Za

buduće razdoblje (nakon 2020.) Komisija će komplementarnost staviti u središte svojih prijedloga.

5. preporuka – Poboljšanje praćenja djelotvornosti programa EaSI / EURES-a, posebno kad

je riječ o posredovanja pri zapošljavanju

(a) Komisija prihvaća preporuku i nastavit će ulagati napore kako bi poboljšala praćenje portala

EURES, uključujući rezultate u okviru projekata financiranih iz programa EaSI u osi EURES.

Komisija će blisko surađivati s korisnicima projekata kako bi se u tu svrhu poboljšalo pružanje

podataka u fazi izvješćivanja o projektima.

(b) Komisija napominje da je preporuka djelomično upućena državama članicama. Komisija

prihvaća preporuku u mjeri u kojoj se odnosi na nju.

Komisija je 2016. počela pripreme za donošenje sustava za mjerenje uspješnosti za portal EURES u

skladu s člankom 32. Uredbe (EU) 2016/589, koja je na snazi od 12. svibnja 2016. Svrha je

pregleda poboljšati sustav izvješćivanja za portal EURES, osobito o posredovanjima pri

zapošljavanju. Namjera je Komisije donijeti provedbeni akt o jedinstvenim detaljnim

specifikacijama za prikupljanje i analizu podataka kako bi se pratilo i procijenilo funkcioniranje

portala EURES. Zahtjevi u pogledu izvješćivanja za projekte programa EaSI u osi EURES bit će u

skladu sa zahtjevima sustava za mjerenje uspješnosti nakon njegove uspostave.

6. preporuka – Otklanjanje ograničenja portala za mobilnost pri zapošljavanju (portal Eures)

Komisija napominje da je preporuka upućena državama članicama.

(a) Komisija napominje da je preporuka upućena državama članicama.

(b) Komisija napominje da je preporuka upućena državama članicama.

9

Komisija će i dalje ulagati napore kako bi otklonila svoja ograničenja i prihvatiti prijedloge ERS-a

te će pozornije pratiti primjenu odredbe koja se odnosi na odluke poslodavaca da ne žele objaviti

svoje oglase te pružati potporu naporima država članica kako bi se na njihovoj razini općenito

poboljšala kvaliteta objavljenih slobodnih radnih mjesta.

Događaj Datum

Usvajanje memoranduma o planiranju revizije / početak revizije 26.10.2016

Službeno slanje nacrta izvješća Komisiji (ili drugom subjektu nad kojim se obavlja revizija)

17.11.2017

Usvajanje konačnog izvješća nakon raspravnog postupka 24.1.2018

Primitak službenih odgovora Komisije (ili drugog subjekta nad kojim se obavlja revizija) na svim jezicima

6.2.2018

2018. godine obilježava se 50. obljetnica uredbe kojom je uvedeno slobodno kretanje radnika, jedna od četiriju temeljnih sloboda Unije.Sud je utvrdio da se alatima koje je Komisija uvela jamči sloboda kretanja radnika, ali ima prostora za podizanje razine osviještenosti o njima. Dva programa EU a kojima se pruža potpora za mobilnost radne snage (ESF i EaSI) imaju slične ciljeve, zbog čega postizanje njihove međusobne komplementarnosti predstavlja izazov, dok nedostatci u sustavu praćenja otežavaju evaluaciju financiranih mjera. Konačno, portal EURES na kojem se oglašavaju slobodna radna mjesta u EU u prerast će u istinski europski alat za zapošljavanje samo ako se otklone nedostatci kao što je niska stopa objavljenih oglasa za slobodna radna mjesta.

© Europska unija, 2018.

Za svaku uporabu ili umnažanje fotografija ili druge građe koja nije obuhvaćena autorskim pravima Europske unije dopuštenje se mora zatražiti izravno od nositelja autorskih prava.

EUROPSKI REVIZORSKI SUD 12, rue Alcide De Gasperi 1615 Luxembourg LUKSEMBURG

Tel.: +352 4398-1

Upiti: eca.europa.eu/hr/Pages/ContactForm.aspx Internetske stranice: eca.europa.euTwitter: @EUAuditors