hrvati na jugu francuske

korice_ideja_3.indd 1 23.8.2010 11:51:57

Hrvati na jugu Francuske

Hrvatska katolička misija u Nici

Les Croates dans le sud de la France

Stjepan Čukman, Hrvati na jugu FrancuskeLes Croates dans le sud de la France,Glas Koncila, Zagreb, 2010.

Nakladnik:Glas Koncila, Kaptol 8, ZagrebTel.: 01/4874 326; faks: 01/4874 328e-mail: [email protected]

Za nakladnika: Nedjeljko Pintarić

Biblioteka: Ljudi i događaji. Knjiga 24

Urednik: Nedjeljko Pintarić

Suradnik u pripravi: Tomislav Vuković

Lektura: Marina Jemrić, Domagoj Grečl

Prevoditeljice: Vesna Palada i Sandra Žižić

Grafičko oblikovanje: Mirjana Kos

Motiv na naslovnici: Josip Biffel, Kardinal Alojzije Stepinac, 1998., Marija Bistrica

Fotografije: Zvonimir Atletić, Stjepan Čukman, Nedjeljko Pintarić, Arhiv Misije, Shutterstock

Priprema za tisak: Glas Koncila

Tisak: Grafika Markulin, Lukavec

Tiskano u kolovozu 2010.

Naklada: 600

ISBN 978-953-241-248-2

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 741702.

Sva prava pridržana. Nijedan se dio ove knjige ne smije umnažati, fotokopirati, reproducirati ni prenositi u bilo kojem obliku (mehanički, elektronički i sl.) bez prethodne pismene suglasnosti nakladnika.

Stjepan Čukman, Hrvati na jugu FrancuskeLes Croates dans le sud de la France,Glas Koncila, Zagreb, 2010.

Nakladnik:Glas Koncila, Kaptol 8, ZagrebTel.: 01/4874 326; faks: 01/4874 328e-mail: [email protected]

Za nakladnika: Nedjeljko Pintarić

Biblioteka: Ljudi i događaji. Knjiga 24

Urednik: Nedjeljko Pintarić

Suradnik u pripravi: Tomislav Vuković

Lektura: Marina Jemrić, Domagoj Grečl

Prevoditeljice: Vesna Palada i Sandra Žižić

Grafičko oblikovanje: Mirjana Kos

Motiv na naslovnici: Josip Biffel, Kardinal Alojzije Stepinac, 1998., Marija Bistrica

Fotografije: Zvonimir Atletić, Stjepan Čukman, Nedjeljko Pintarić, Arhiv Misije, Shutterstock

Priprema za tisak: Glas Koncila

Tisak: Grafika Markulin, Lukavec

Tiskano u kolovozu 2010.

Naklada: 600

ISBN 978-953-241-248-2

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 741702.

Sva prava pridržana. Nijedan se dio ove knjige ne smije umnažati, fotokopirati, reproducirati ni prenositi u bilo kojem obliku (mehanički, elektronički i sl.) bez prethodne pismene suglasnosti nakladnika.

Hrvati na jugu Francuske Les Croates dans le sud de la France

∂

40. obljetnica Hrvatske katoličke misije u Nici

50. obljetnica smrti blaženog Alojzija Stepinca

Zagreb 2010.

Stjepan Čukman

4

Panorama Nice

4

Panorama Nice

4

Pozdravi i sjećanja

77

nu Čukmanu, odajem priznanje što je pisanom riječju zabilježio vjerske, povijesne i kulturne događaje vezane uz misiju i vjernike koji se u njoj okupljaju.

Na pastoralne poslenike Hrvatske katoličke misije u Nici, kao i na sve katolike južne Francuske koji se u mi-siji okupljaju na liturgijska slavlja rado zazivam blago-slov Trojednog Boga te zagovor Marije Majke Crkve i blaženog Alojzija Stepinca.

U Zagrebu, na svetkovinu Uznesenja Blažene Djevice Marije, 15. kolovoza 2010. godine

RIJEČ POZDRAVA

Drago mi je što Hrvatska katolička misija u Nici, prigo-dom 40. obljetnice svoga postojanja i rada, izdaje mo-nografiju »Hrvati na jugu Francuske«, u kojoj je sabrana povijest pastoralne brige za iseljene i prognane Hrvate u južnoj Francuskoj.

U kršćanskom smislu slavlje obljetnica ima duboko značenje. Radost slavljenja poziva na zahvalnost Bogu za darove i milosti primljene tijekom proteklog razdo-blja, na kajanje za propuste i slabosti, kao i na molitvu za Božju blizinu i blagoslov u budućnosti. Takva slavlja vode u susret s Isusom Kristom, koji nas trajno poziva u zajedništvo s Bogom i međusobno. Vrednujući svoj život u tom svjetlu, vjernici primaju snažne poticaje za budućnost.

Godine 1970. osnovana je Hrvatska katolička misija u Nici, koja četrdeset godina okuplja hrvatske vjernike, ali i druge koji u njoj traže izvore za svoj duhovni život. Imao sam radost 12. srpnja 2004. godine susresti se s vjernicima Hrvatske katoličke misije u Nici i podijeliti mladima sakrament svete potvrde. Tom prigodom izra-zio sam želju da hrvatski katolici očuvaju vjeru i kulturu što im je oci namriješe. Tu želju podcrtavam o slavlju 40. obljetnice Misije, sve potičem na zajedništvo i među-sobnu solidarnost, kao i na ljubav prema Crkvi i staroj domovini.

U rad misije utkane su žrtve i pastoralna revnost sveće-nika koji su je predvodili u proteklom vremenu. Ovo je prigoda da ih se spomene u molitvi, a sadašnjem vodite-lju Hrvatske katoličke misije u Nici, velečasnom Stjepa-

Kardinal Josip Bozanić, nadbiskup zagrebački i metropolit

8 9

La Mission Croate de Nice et Monaco a 40 ansJe suis heureux de porter témoignage à la Mission Cro-ate de Nice et Monaco qui fête ses 40 ans d’existence. Je remercie tous ceux et toutes celles, prêtres et laïcs, qui ont permis la création de cette Mission, son développe-ment et qui l’animent aujourd’hui, en particulier le Père Stéphan Cukman.

Depuis 40 ans, des Croates sont venus sur la Côte d’Azur pour y travailler. Beaucoup d’entre eux étaient alors con-traints de quitter leur pays et ils éprouvaient le besoin de se retrouver pour se soutenir, parler leur langue, évoquer leur familles, leur culture. Comme chrétiens, ils avaient le désir de partager leur foi, de prier et de célébrer dans leur langue maternelle. C’est ainsi qu’est née la Mission Catholique Croate, au service des hommes et des fem-mes venus de la Croatie dans des conditions souvent di-fficiles.

Aujourd’hui et c’est heureux, les choses ont changé, ma Croatie est un pays indépendant, démocratique et can-didat à l’adhésion a l’Union européenne. L’Eglise a re-trouvé sa liberté et l’archevêque de Zagreb, le cardinal Josip Bozanic est l’actuel vice-président du Conseil des Conférences Episcopales d’Europe. Même si les voya-ges sont plus faciles, les retours au pays plus fréquents, la nécessité d’une Mission Catholique Croate demeure toujours d’actualité pour accueillir les nouveaux immi-grants et soutenir les anciens, les aider à vivre leur foi au Christ dans l’environnement d’un monde sécularisé. La Mission garde également le souci de transmettre la foi aux jeunes générations ainsi que la belle et riche culture Croate. La Mission, comme le fait déjà, ouvre les Croa-tes à la connaissance du pays d’accueil, de l’Eglise locale qui les reçoit et dans laquelle, ils vivent désormais. Je di-

rais volontiers que la Mission est comme un pont entre la Croatie et Nice et Monaco.

Je souhaite que la Mission Catholique Croate poursu-ive sa route au service des Croates de la Côte d’Azur. Qu’elle permette à nos diocèses de Nice et Monaco de mieux connaître les traditions chrétiennes de la Croatie et qu’ainsi se tissent entre nous des relations toujours plus fraternelles.

Je confie à la prière de saint Cyrille et de saint Méthode, apôtre des peuples slaves et co-patrons de l’Europe et à la Vierge Marie si vénérée dans nos régions, la Croatie, Nice et Monaco.

Bernard Barsi

Archevêque de Monaco

8 9

La Mission Croate de Nice et Monaco a 40 ansJe suis heureux de porter témoignage à la Mission Cro-ate de Nice et Monaco qui fête ses 40 ans d’existence. Je remercie tous ceux et toutes celles, prêtres et laïcs, qui ont permis la création de cette Mission, son développe-ment et qui l’animent aujourd’hui, en particulier le Père Stéphan Cukman.

Depuis 40 ans, des Croates sont venus sur la Côte d’Azur pour y travailler. Beaucoup d’entre eux étaient alors con-traints de quitter leur pays et ils éprouvaient le besoin de se retrouver pour se soutenir, parler leur langue, évoquer leur familles, leur culture. Comme chrétiens, ils avaient le désir de partager leur foi, de prier et de célébrer dans leur langue maternelle. C’est ainsi qu’est née la Mission Catholique Croate, au service des hommes et des fem-mes venus de la Croatie dans des conditions souvent di-fficiles.

Aujourd’hui et c’est heureux, les choses ont changé, ma Croatie est un pays indépendant, démocratique et can-didat à l’adhésion a l’Union européenne. L’Eglise a re-trouvé sa liberté et l’archevêque de Zagreb, le cardinal Josip Bozanic est l’actuel vice-président du Conseil des Conférences Episcopales d’Europe. Même si les voya-ges sont plus faciles, les retours au pays plus fréquents, la nécessité d’une Mission Catholique Croate demeure toujours d’actualité pour accueillir les nouveaux immi-grants et soutenir les anciens, les aider à vivre leur foi au Christ dans l’environnement d’un monde sécularisé. La Mission garde également le souci de transmettre la foi aux jeunes générations ainsi que la belle et riche culture Croate. La Mission, comme le fait déjà, ouvre les Croa-tes à la connaissance du pays d’accueil, de l’Eglise locale qui les reçoit et dans laquelle, ils vivent désormais. Je di-

rais volontiers que la Mission est comme un pont entre la Croatie et Nice et Monaco.

Je souhaite que la Mission Catholique Croate poursu-ive sa route au service des Croates de la Côte d’Azur. Qu’elle permette à nos diocèses de Nice et Monaco de mieux connaître les traditions chrétiennes de la Croatie et qu’ainsi se tissent entre nous des relations toujours plus fraternelles.

Je confie à la prière de saint Cyrille et de saint Méthode, apôtre des peuples slaves et co-patrons de l’Europe et à la Vierge Marie si vénérée dans nos régions, la Croatie, Nice et Monaco.

Bernard Barsi

Archevêque de Monaco

8 9

Pozdravna riječ nadbiskupa Barsija

MOST KOJI SPAJA

Radostan sam dati svjedočanstvo o Hrvatskoj katoličkoj misiji Nice i Monaka prigodom 40. godišnjice njezinog postojanja.

Zahvaljujem svima, svećenicima i laicima-vjernicima koji su omogućili stvaranje ove Misije, koji su doprinije-li njezinom razvoju i koji u njoj i danas aktivno djeluju, a osobito velečasnom Stjepanu Čukmanu.

Hrvati su došli na Azurnu obalu prije 40 godina u po-trazi za poslom - trbuhom za kruhom. Mnogi su od njih pod pritiskom napustili svoju domovinu, zbog čega su osjećali potrebu za okupljanjem, kako bi jedni drugima bili na pomoć, kako bi govorili svojim hrvatskim jezi-kom i njegovali uspomene na vlastite obitelji i kulturu. Kao kršćani željeli su prakticirati svoju katoličku vjeru i molitvu na svom materinskom jeziku. Tako je rođena Hrvatska katolička misija na službu muževima i ženama koji su napustili Hrvatsku i koji su se opet našli u život-nim poteškoćama.

Na sreću, danas su se stvari izmijenile, Hrvatska je ne-zavisna, demokratska država i kandidatkinja za ulazak u Europsku uniju. Crkva je ponovno našla svoju slobodu, a zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić potpred-sjednik je Vijeća biskupske konferencije Europe (CCEE).

Iako su putovanja puno ugodnija, a povratci u Hrvatsku sve brojniji, još se uvijek osjeća potreba za opstankom Misije, za prijemom novih doseljenika te na podršku i pomoć starijima da žive svoju vjeru u Krista u ovom sekulariziranom, napola bezbožnom svijetu. Misija ima zadaću prenijeti bogatu hrvatsku kulturu i vjeru mla-dim naraštajima. Isto tako Misija nastoji upoznati Hr-vate s kulturom zemlje koja ih je primila, s mjesnom Crkvom koja ih je prihvatila i u kojoj žive. Radije bih usporedio Misiju s mostom koji spaja Hrvatsku, Nicu i Monako.

Želio bih da Hrvatska katolička misija nastavi svoj put u službi Hrvatima Azurne obale. Ona obećava našim bi-skupijama Nice i Monaka bolje upoznavanje hrvatskih kršćanskih korijena te tome da se međusobno bratski još čvršće povežemo.

Povjeravam molitvama svetih Ćirila i Metoda, slavenskih apostola i suzaštitnika Europe i Blažene Djevice Marije, toliko štovane u našim krajevima - Hrvatsku, Nicu i Monako.

Bernard Barsi

nadbiskup Monaka

10 11

NAJLJEPŠA HRVATSKA KATOLIČKA MISIJA U EUROPI

Kako sam kroz trideset godina više puta obišao cijelu zemaljsku kuglu, znali su me pitati koji mi se dio svi-jeta najviše svidio. Uvijek sam bez oklijevanja odgovo-rio: Hrvatska katolička misija na Azurnoj obali ima naj-ljepši prirodni položaj u Europi. No u isto sam vrijeme znao reći i to da hrvatskom misionaru u Nici baš i nije najljepše među nekih sto pedeset njegovih svećeničkih kolega u hrvatskim katoličkim središtima na zapadu i sjeveru Europe.

Najprije, trebalo je prvom hrvatskom dušobrižniku vlč. Josipu Grošiću uložiti puno truda u to da tamo 1970. uvjeri mjesnog biskupa Jeana Mouisseta kako jedino u Nici postoji nešto što se službeno zove paroisse yougoslave ( ), dok preko dvije stotine sličnih du-hovnih institucija za katoličke političke izbjeglice i rad-nike iz Jugoslavije na Zapadu, prema propisima iz Vati-kana, nosi naziv paroisse croate ( ) ili paroisse slovene ( ), odnosno mission (misija). To je prihvatio i popularni Pere Jacques – slovenski kapucin o. Jakov Vučina, kojem su Hrvati na misi bili uvijek daleko brojniji od Slovenaca. A i sastav hrvatskih vjernika jako se razlikovao od klasičnih po Njemačkoj: pomorci s našeg Jadrana na luksuznim jahtama svjetskih bogataša s crvenim pasošima i vrlo politizirana hrvatska emigracija – dosta se sjetiti braće Andrić iz akcije Feniks/Raduša, odnosno iz 1972. godine. Zbog spo-menutog i nedostatka vlastitih prostorija, kronični ne-dostatak financijskih sredstava i velikih udaljenosti od talijanske granice pa sve do Marseillea, ta po prirodnom položaju najljepša naša Misija u Europi bila je možda i najteža. Ipak, na solidnim temeljima koje je postavio vlč. Grošić, naši dušobrižnici Franjo Šprajc, Petar Lo-vašen te sadašnji Stjepan Čukman na adresama 6 rue Vernier i Place don Bosco u Nici te u La Cioti i Monacu i drugdje, znali su svojim zauzetim radom biti ne samo religioznim servisom za hrvatske vjernike toga dijela Eu-rope, nego i daleko poznatim ljubaznim gostoprimcima

brojnih hrvatskih lurdskih hodočasnika, posebno onih iz Hrvatske vojske.

da se u jednoj monografiji pod-sjeti na tu četrdesetogodišnju povijest, i to ne samo radi naših vjernika na Azurnoj obali i službene Crkve u tom dijelu Francuske, čiji je sastavni dio Misija u Nici, nego i zbog Hrvatske matice iseljenika, ali i Predsjednika i Vla-de Republike Hrvatske, Hrvatskog sabora i cjelokupne hrvatske kulturne javnosti, kao i adekvatnih hrvatskih ustanova u Bosni i Hercegovini. Tako se ova monogra-fija pridružuje onim brojnim već prije objavljenim u hrvatskom iseljeništvu ili u Hrvatskoj o blagotvornom duhovnom, kulturnom i nacionalnom djelovanju hr-vatskih svećenika i njihovih suradnika među hrvatskim političkim i gospodarskim migrantima tamo od kraja devetnaestog do početka dvadeset i prvog stoljeća. Na temelju dokumenata i po uvjerenju stručnjaka može se utvrditi da današnje demokratske i samostalne Republi-ke Hrvatske ne bi bilo bez važnog doprinosa hrvatskog iseljeništva, najbolje organiziranog u hrvatskim katolič-kim župama i misijama na svim kontinentima. I dok u današnjoj Republici Hrvatskoj, svejedno je li to zbog unutarnjih političkih raslojavanja ili vanjskih pritisaka, prisustvujemo nemalim zabrinjavajućim pojavama i go-tovo tektonskim poremećajima, hrvatsko će iseljeništvo pod vodstvom svojih svećenika, pored njihove prvotne duhovne misije, trajno ostati državotvorni čimbenik s kojim Hrvatska sa sigurnošću može računati.

S tim i takvim mislima pozdravljam sve suradnike u pri-premi ove važne knjige, sve vjernike Hrvatske katoličke misije u Nici, zahvaljujem francuskoj biskupiji u Nici, svim dosadašnjim misionarima, a posebno sadašnjem vlč. Stjepanu Čukmanu, svećeniku Zagrebačke nadbiskupije.

Msgr. Vladimir Stanković,

zagrebački kanonik, bivši dugogodišnji ravnatelj Hrvatske inozemne pastve

Stanković

Sjećanja na početke

10 11

KAO DA NIKAD NISAM NI OTIŠAO IZ NICE

Tek sam tri godine bio svećenik. Ravnatelj Hrvatske inozemne pastve msgr. Vladimir Stanković došao je ne-kim poslom u Župu sv. Josipa u Zagrebu, gdje sam u to vrijeme bio vikar. Nije on došao tražiti mene, ali smo se tamo susreli. Tada se on odjedanput sjetio da traži sveće-nika koji govori francuski, a trebao bi ga za dušobrižnika hrvatskim katolicima u Nici na Azurnoj obali. Prisjetio se da sam ja jedno vrijeme studirao u Lyonu. U to vri-jeme nisam imao pojma o Hrvatskoj inozemnoj pastvi, a vrlo sam malo znao o Hrvatima u Francuskoj. Za vri-jeme studija teologije u Lyonu sreo sam pokojeg Hrvata intelektualca emigranta, no u središnjoj Francuskoj u to vrijeme nije još bilo organizirane hrvatske pastve.

»Zar ne znaš da u Nici i okolici ima mnogo Hrvata?« – pitao me ravnatelj Stanković.

»Ne. Pa da ih i ima, nema ih toliko kao na Trešnjevci u Zagrebu« – odgovorio sam.

»Ima, ima. I biskup Nice rado bi imao i jednog hrvat-skog svećenika« – potrudio mi je objasniti msgr. Stan-ković. »Osim toga« – kaže mi onako usput – »ima Hr-vata od Monte Carla, kod Cannesa, Marseillea pa do Avignona. A to ti je najljepši dio Mediterana, Europe. Vječno proljeće« – tako je uvjerljivo govorio msgr. Stan-ković. »Da, da, moglo bi se o tome i tako reći i o tome razgovarati«, odvratih ne baš uvjeren ni spreman.

Sjećam se da sam rekao kako nikada nisam razmišljao o tome da bih pošao u inozemnu pastvu, ali da bi se, možda, o tome dalo razgovarati. Sreli smo se toga ljeta 1970. godine još jednom na Kaptolu u Zagrebu. No, nakon mog godišnjeg odmora, nekoliko tjedana kasnije, dočekao me u Župi sv. Josipa u Zagrebu dekret za dušo-brižnika u Nici u Francuskoj.

Nije mi baš bilo svejedno. Protestirao sam kod nadbi-skupskoga kancelara kako se još o tome nismo ništa do-govorili, da to nije kao premještaj s jedne župe na dru-gu. No nije bilo druge. »Eto, eto, sada ćete lijepo poći i probati, a ako ne bude išlo, lijepo ćemo vas vratiti« – bio

je poznati način i manira kancelara Nadbiskupskog du-hovnog stola u Zagrebu, msgr. Ivana Tilšera.

I tako je to krenulo, ali ne bez poteškoća, jer ja nisam htio poći na misiju koja se dotada službeno po dekretu biskupa Nice zvala . Još je bilo gore što se slovenski kapucin o. Jakob Vučina, dotadašnji misio-nar za Hrvate i Slovence, predomislio i nije otišao u mi-rovinu u Austriju. On se sada obradovao kako će dobiti hrvatskoga kapelana, jer su većinu vjernika činili Hrvati.

Trebalo je mnogo umijeća ravnatelja Stankovića da uvje-ri biskupa kako bi pastoralni rad hrvatskog dušobrižnika trebao biti samostalan kao i drugdje u Europi i svijetu, pa i u Parizu u Francuskoj. Ali ni potpora hrvatskih sve-ćenika u Francuskoj u prvo vrijeme nije ganula biskupa da mijenja ime župe. »Radite vi samo na toj župi, mo-žete i samostalno, samo da se ne svađate«, zaključio je biskup i pritom pobrkao odnose Hrvata i Slovenaca s onima između Hrvata i Srba.

Dosta toga zabilježio sam u Spomenici Misije od 1970. – 1973. Objavio sam prvi listić u kojem je bilo javljeno da će sada sa svojim radom početi katolička misija za Hrvate te da ćemo se prvi put sastati na misi u sjeme-nišnoj kapelici na blagdan Svih Svetih. Listiće su dijelili neki naši Hrvati, i to njima poznatima, pa se na taj blag-dan na misi skupio lijep broj Hrvata.

Ispočetka nije bilo lako. Biskupa je konkretnim dokazi-ma valjalo uvjeriti da u njegovoj biskupiji ima više Hrva-ta katolika nego što to zna on ili francuska policija. No kada je primio izvješća hrvatskog dušobrižnika kako se za Božić na misama u Nici i Cannesu okupilo preko 350 vjernika te da ih ima barem još toliko, a u manjim gru-pama okolnih gradova još nešto, biskup je uvidio da su to valjani argumenti za postojanje prave hrvatske župe. Biskup je inače bio čovjek od strogoće i discipline. Zvali su ga Colonel (Pukovnik), jer je bio obraćeni visoki ča-snik francuske vojske. Prema meni je bio sasvim korek-tan i želio je pravedno odlučivati.

prvi hrvatski misionar u Nici

12

I dok sam ja tražio naše hrvatske vjernike, nisam ni znao da je u Hr-vatskoj pucalo političko proljeće. U Nici je zapisano kako je za Uskrs 1971. godine biskup Nice Jean Mouisset sa svojim prezbiterskim vijećem zaključio to da se ukine Ju-

te da se uspostave dvije personalne župe: Hrvatska ka-tolička misija i Slovenska katolička misija. Toga dana su mi za objedom čestitali francuski svećenici i prijate-lji: »Josipe, ukinuli smo Jugoslaviju, a uspostavili Hrvatsku i Sloveniju.« Smijali smo se. »Još je malo prera-no«, rekoh, »ali doći će i taj dan.«

I tada se nastavila moja borba za ljude i pastoralne prostore. Mnogi naši vjernici rukovodili su se razli-čitim hrvatskim idejama dok im je vjera bila samo nekakvo pokrivalo. Neki su dopustili da ih vode razni provokatori i ljudi nečasnih namje-ra, kako se to kasnije i pokazalo. No, većina hrvatskih vjernika ustra-jala je uz Crkvu, ostali su joj vjerni i bili su spremni puno žrtvovati za svećenika. Ali je bilo i takvih koji su dosta vremena u srcu nosili nepo-vjerenje: »Imao sam crvenu putov-nicu i nije me u službu došao uvesti neki crkveni dostojanstvenik.«

Danas su ta vremena daleko iza nas. Crkva je dokazala kako u Božje ime može mnogo učiniti za svoj narod. I da nije bilo organizirane hrvatske inozemne pastve po čitavome svijetu teško bi bilo bez materijalne pomoći Hrvatskoj izabrati slobodu. To mogu osobno posvjedo-čiti kao ravnatelj Hrvatskoga Caritasa koji je za vrijeme Domovinskoga rata registrirao veliku pomoć Hrvata iz svih dijelova svijeta, a također i iz Francuske.

I danas na Azurnoj obali imam puno prijatelja. Mogu također reći da je taj vatreni početak prije 40 godina u Nici na mene ostavio dubok trag te sam nakon djelova-nja u Francuskoj bio još mnogo godina dušobrižnikom Hrvatima u zemljama Beneluxa i Njemačke. Kada sam se po službi ili kao hodočasnik vraćao u Francusku osje-ćao bih se kao da sam tu došao jučer, kao da je vrijeme stalo, kao da nikad nisam ni otišao iz Nice.

Čestitam četrdesetu obljetnicu Hrvatskoj katoličkoj mi-siji u Nici i na Azurnoj obali. Čestitam na radu i zala-ganju nasljednicima prvog misionara. Čestitam i sadaš-njem župniku i voditelju Misije vlč. Stjepanu Čukmanu i s radošću u srcu nosim sve one drage ljude koje sam tamo susretao.

Sjećam se onih koji su tamo umrli, onih koji još tamo žive i onih koji su samo Nicom prošli kao -naci, hrvatski vojnici i časnici ili hodočasnici, kojima je Nica lijepa postaja, a Misija u Nici radostan susret.

Josip Grošić,

prvi voditelj Hrvatske katoličke misije u Nici

100 101

RÉSUMÉ

Chers lecteurs,

On pourrait se demander pourquoi un Croate écrit un livre sur l’arrivée et la vie des Croates dans le sud de la Francez.

Les écrits font partie de l’Histoire, c’est pourquoi il est nécessaire, aujourd’hui, d’écrire sur ces Croates. Il arri-vera un temps où les Croates d’ici seront complètement intégrés. Dans l’avenir, la nouvelle génération de Fran-çais saura que leurs pères et grands-pères ont des origines croates. Ils se rendront compte qu’ils ont du sang Croa-te. C’est pourquoi j’ai voulu ce livre, pour ne pas oublier une partie de l’histoire et de la vérité. Sachant que cela s’est produit, après la Première Guerre mondiale, lors-que sont arrivés en France environ 20.000 Croates : la moitié d’entre eux sont retournés dans leur patrie, tandis que l’autre moitié a disparu dans le processus d’assimila-tion. Ces faits n’ont jamais été mentionnés.

Dans ce livre, j’ai recueilli certains témoignages de Croa-tes qui expliquent pourquoi ils ont dû quitter leur patrie bien-aimée. Ils sont allés vers l’inconnu, ne sachant pas ce qu’ils allaient trouver ni la langue du pays dans le-quel ils allaient vivre. Cependant, la plupart savaient des Français qu’ils étaient une nation européenne catholique avec une grande culture. Il est de notoriété commune que les Croates ont combattu dans l’armée française aux côtés de Napoléon. C’est également ce que les enfants croates apprennent à l’école.

Certains Croates ont dû quitter le pays pour sauver leur vie, tandis que d’autres ont cherché plus de sécurité ma-térielle dans un pays étranger. Le pire qui puisse arriver à un homme est de fuir son pays. Les Croates ont une longue histoire - on mentionne le nom « Haruvati » au 5ème siècle avant J.-C. dans l’actuel Iran – ils se sont ins-tallées dans la région de la Croatie actuelle. Mais ils ont conservé leur identité jusqu’à ce jour, car ils respectent les commandements de Dieu et le droit des Hommes. Tout au long de l’histoire, ils avaient leurs propres rois et princes.

Déjà au 9ème siècle, les Croates ont fait une alliance avec le Pape, s’engageant à ne pas attaquer, ni piller le ter-ritoire des autres, cet accord est encore tenu à ce jour. Jusqu’au 7ème siècle, ils ont seulement défendu leur pays, n’ont pas envahi d’autres régions et n’avaient pas de co-lonies. Alors que la France a encore des territoires en Outre-mer (anciennes colonies) au 21ème siècle. Des pays voisins de la Croatie en ont occupé des régions jusqu’à la dernière guerre de 1991-95. Les Croates ont été atta-quées par les Mongols, les Turcs, les Italiens, les Autri-chiens, les Hongrois, les Serbes. Les Croates sont des personnes pacifiques et accueillantes.

J’ai écris ce livre sur la France, où je vis maintenant, sur son histoire, sa géographie et la vie actuelle ; le sujet est l’Eglise catholique en France et en Croatie. Les Français forment une vieille nation catholique qui est aujourd’hui devenue non pratiquante.

Il y a 20 ans, les Croates ont réussi à reconstruire leur pays, sous la direction du Père de la Patrie, Franjo Tudj-man. Il a réussi à unir tous les Croates à travers le monde - la Croatie compte environ 4,5 millions d’habitants, et autant dispersés à travers le monde - et à libérer la Croa-tie de la Serbie qui a occupé une partie du pays. En 1990, le monde interdit les ventes d’armes pour la Croatie et de se défendre contre les envahisseurs, bien qu’elle ait été attaquée et occupée par les Serbes. Avec l’aide de Dieu et la volonté de tous les Croates, la Croatie fut capable de combattre et de vaincre la quatrième force militaire en Europe. La Croatie est un Etat démocratique moderne qui a été réduit à la misère lors de la dernière guerre de 1991, il y a 20 ans lorsqu’elle a été détruite et pillée par la Serbie voisine. Et pourtant, actuellement, les Croates ne sont pas les plus pauvres parmi les pays environnants car ils ont su reconstruire leur pays et remettre sur pied leur économie.

Les Croates sont catholiques depuis le 7ème siècle, et ils le sont restés actuellement à hauteur de 88%. Le pays n’est pas très étendu, mais a une grande renommée sportive,

100 101

RÉSUMÉ

Chers lecteurs,

On pourrait se demander pourquoi un Croate écrit un livre sur l’arrivée et la vie des Croates dans le sud de la Francez.

Les écrits font partie de l’Histoire, c’est pourquoi il est nécessaire, aujourd’hui, d’écrire sur ces Croates. Il arri-vera un temps où les Croates d’ici seront complètement intégrés. Dans l’avenir, la nouvelle génération de Fran-çais saura que leurs pères et grands-pères ont des origines croates. Ils se rendront compte qu’ils ont du sang Croa-te. C’est pourquoi j’ai voulu ce livre, pour ne pas oublier une partie de l’histoire et de la vérité. Sachant que cela s’est produit, après la Première Guerre mondiale, lors-que sont arrivés en France environ 20.000 Croates : la moitié d’entre eux sont retournés dans leur patrie, tandis que l’autre moitié a disparu dans le processus d’assimila-tion. Ces faits n’ont jamais été mentionnés.

Dans ce livre, j’ai recueilli certains témoignages de Croa-tes qui expliquent pourquoi ils ont dû quitter leur patrie bien-aimée. Ils sont allés vers l’inconnu, ne sachant pas ce qu’ils allaient trouver ni la langue du pays dans le-quel ils allaient vivre. Cependant, la plupart savaient des Français qu’ils étaient une nation européenne catholique avec une grande culture. Il est de notoriété commune que les Croates ont combattu dans l’armée française aux côtés de Napoléon. C’est également ce que les enfants croates apprennent à l’école.

Certains Croates ont dû quitter le pays pour sauver leur vie, tandis que d’autres ont cherché plus de sécurité ma-térielle dans un pays étranger. Le pire qui puisse arriver à un homme est de fuir son pays. Les Croates ont une longue histoire - on mentionne le nom « Haruvati » au 5ème siècle avant J.-C. dans l’actuel Iran – ils se sont ins-tallées dans la région de la Croatie actuelle. Mais ils ont conservé leur identité jusqu’à ce jour, car ils respectent les commandements de Dieu et le droit des Hommes. Tout au long de l’histoire, ils avaient leurs propres rois et princes.

Déjà au 9ème siècle, les Croates ont fait une alliance avec le Pape, s’engageant à ne pas attaquer, ni piller le ter-ritoire des autres, cet accord est encore tenu à ce jour. Jusqu’au 7ème siècle, ils ont seulement défendu leur pays, n’ont pas envahi d’autres régions et n’avaient pas de co-lonies. Alors que la France a encore des territoires en Outre-mer (anciennes colonies) au 21ème siècle. Des pays voisins de la Croatie en ont occupé des régions jusqu’à la dernière guerre de 1991-95. Les Croates ont été atta-quées par les Mongols, les Turcs, les Italiens, les Autri-chiens, les Hongrois, les Serbes. Les Croates sont des personnes pacifiques et accueillantes.

J’ai écris ce livre sur la France, où je vis maintenant, sur son histoire, sa géographie et la vie actuelle ; le sujet est l’Eglise catholique en France et en Croatie. Les Français forment une vieille nation catholique qui est aujourd’hui devenue non pratiquante.

Il y a 20 ans, les Croates ont réussi à reconstruire leur pays, sous la direction du Père de la Patrie, Franjo Tudj-man. Il a réussi à unir tous les Croates à travers le monde - la Croatie compte environ 4,5 millions d’habitants, et autant dispersés à travers le monde - et à libérer la Croa-tie de la Serbie qui a occupé une partie du pays. En 1990, le monde interdit les ventes d’armes pour la Croatie et de se défendre contre les envahisseurs, bien qu’elle ait été attaquée et occupée par les Serbes. Avec l’aide de Dieu et la volonté de tous les Croates, la Croatie fut capable de combattre et de vaincre la quatrième force militaire en Europe. La Croatie est un Etat démocratique moderne qui a été réduit à la misère lors de la dernière guerre de 1991, il y a 20 ans lorsqu’elle a été détruite et pillée par la Serbie voisine. Et pourtant, actuellement, les Croates ne sont pas les plus pauvres parmi les pays environnants car ils ont su reconstruire leur pays et remettre sur pied leur économie.

Les Croates sont catholiques depuis le 7ème siècle, et ils le sont restés actuellement à hauteur de 88%. Le pays n’est pas très étendu, mais a une grande renommée sportive,

100 101

car les Croates sont de grands athlètes. Je mentionnerai juste que la Croatie était arrivée 3ème à la coupe du mon-de de football en France en 1998. La Croatie a dévelop-pé son agriculture, la construction navale et le tourisme. La mer Adriatique, limpide et claire, est d’un bleu azur profond. De tous les coins du monde, beaucoup souhai-tent venir visiter ce petit paradis. Aujourd’hui, de plus en plus de Français viennent en vacances en Croatie ; et deviennent parfois propriétaires.

La Croatie est aujourd’hui membre de l’OTAN avec de nombreux autres pays, et se prépare à être membre de l’Union Européenne. Certains hommes politiques euro-péens regrettent que la Croatie ait obtenu, par son ha-bilité diplomatique et sa résistance militaire, la capitula-tion militaire de la Serbie et son retrait de la Croatie, et soit ainsi parvenue à l’indépendance.

La Yougoslavie a été pour les Croates une marâtre, pour-tant, quelques pays aujourd’hui pleurent sa disparition. Dans le monde, on fait l’éloge de Tito, sans savoir l’es-clavage dans lequel il avait réduit la Croatie et les autres pays membre de la confédération. La Yougoslavie a don-né au monde l’illusion de la démocratie. Les Croates en Croatie ont été opprimés, c’était des citoyens de seconde classe. C’est après la Seconde Guerre Mondiale, lorsque l’Europe a été débarrassée du nazisme et du fascisme, que les Croates ont connu les pires jours de leur histoi-re. Les partisans de Tito, malgré l’armistice, sans procès, sans jugement, ont assassiné plus de 100.000 Croates. Les Croates voulaient être libres dans leur propre pays, ce rêve a été réalisé en 1990. Des experts militaires du monde entier sont toujours étonnés de voir comment ils ont réussi à libérer la Croatie de l’occupation Serbe. Cela s’explique du fait que le soldat Croate, pendant la guerre de libération, avait un fusil à la main et un cha-pelet autour du cou. Des Croates livraient bataille pour leur patrie, pendant que d’autres, en Croatie à genoux, priaient Dieu pour le salut et la victoire de leurs frères.

Vive la France! Vive la Croatie !

102 103

SAŽETAK

Prigodom 40. obljetnice Hrvatske katoličke misi-je u Nici njezin voditelj vlč. Stjepan Čukman pri-redio je fotomonografi ju „Hrvati na jugu Francu-ske“ s nakanom da zabilježi najvažnije povijesne poveznice između Hrvata i Francuza, osobito na Azurnoj obali gdje se u drugoj polovici XX. stolje-ća doselio znatan broj hrvatskih iseljenika.

Hrvatska se riječ u javnosti mogla čuti tek na ri-jetkim mjestima. Jedno od takvih bile su crkve u kojima su hrvatski svećenici, dijeleći sudbinu svo-ga naroda, Božju riječ u tuđini tumačili na hrvat-skom jeziku. Uz nemale žrtve i odricanja, a često i nerazumijevanja, zauzimali su se za povjereni na-rod Božji te su pokušavali motivirati svoje suna-rodnjake na crkvenom, kulturnom, društvenom i dobrotvornom životu. Misije su bile mjesto uče-nja jezika, molitve, povijesti... Iz povijesnog pam-ćenja članova Misije nastala je ova spomen knjiga hrvatske nazočnosti na Azurnoj obali.

Fotomonografi ja „Hrvati na jugu Francuske“ po-dijeljena je u šest dijelova: „Pozdravi i sjećanja“; „Francuska nam govori“; „Antemurale christiani-tatis“; „Hrvatska katolička misija u Nici“; „Razno-likost života Misije u Nici“ i „Iz dubine duše“.

U tim su dijelovima obrađene cjeline vezane uz povijesnu, vjersku i kulturnu prošlost dviju zema-lja: Francuske i Hrvatske. Najopširnije su obrađe-ni dijelovi vezani uz povijest Hrvatske katoličke

misije u Nici te događaje koji su posebice ostavi-li trag u životima hrvatskih iseljenika nakon de-mokratskih promjena u Hrvatskoj. Budući da je autor voditelj Misije od 1996. godine, upravo su te godine i zastupljene s najviše podataka i foto-grafi ja. Sabrane su i neke propovijedi, pozdravi, ohrabrenja i poticaji koje je misionar Čukman iz-govorio u određenim prigodama života Misije. I to je svjedočanstvo života i zauzimanja za istinu, dobrotu i plemenitost.

Uz proslavu 40. obljetnice Misije posebno se po-vezuje 50. obljetnica smrti blaženoga Alojzija Ste-pinca, koji je ujedno i zaštitnik misije u Nici. U monografi ji se navodi jedna od brojnih Stepin-čevih poruka hrvatskim iseljenicima te homilija pariškoga nadbiskupa kardinala Vingt-Troisa pri-godom 10. obljetnice beatifi kacije u katedrali No-tre-Dame te kratki Stepinčev životopis i molitva za proglašenje blaženim.

Zadnji dio monografi je „Iz dubine duše“ prostor je na kojem su članovi misije otvorili svoju dušu i prisjetili se svojih životnih putova koje su prolazili napuštajući domovinu i snalazeći se u novoj do-movini. To su istinske poruke nade!

Uz mnoštvo drugih priloga- sitnih i sjajnih ka-menčića - složen je velebni mozaik koji se trajno popunjava novim prinosima životne radosti. Nji-ma se pridružuju pozdravi crkvenih poglavara.

ISPOVIJEST VJERE HRVATA KATOLIKAČvrsto vjerujem u Boga Oca, i Sina i Duha Svetoga. Životom želim potvrditi svoj krsni savez s Bogom i tako obnoviti sveti pradjedovski zavjet vjere u Isusa Krista i vjernosti Katoličkoj Crkvi. Svoju odluku polažem u Bezgrješno Srce Presvete Bogorodice Marije. Najvjernija odvjetnice na braniku stoj čuvaj našu svetu vjeru i hrvatski dom. Amen.

ISPOVIJEST VJERE HRVATA KATOLIKA

102 103

SAŽETAK

Prigodom 40. obljetnice Hrvatske katoličke misi-je u Nici njezin voditelj vlč. Stjepan Čukman pri-redio je fotomonografi ju „Hrvati na jugu Francu-ske“ s nakanom da zabilježi najvažnije povijesne poveznice između Hrvata i Francuza, osobito na Azurnoj obali gdje se u drugoj polovici XX. stolje-ća doselio znatan broj hrvatskih iseljenika.

Hrvatska se riječ u javnosti mogla čuti tek na ri-jetkim mjestima. Jedno od takvih bile su crkve u kojima su hrvatski svećenici, dijeleći sudbinu svo-ga naroda, Božju riječ u tuđini tumačili na hrvat-skom jeziku. Uz nemale žrtve i odricanja, a često i nerazumijevanja, zauzimali su se za povjereni na-rod Božji te su pokušavali motivirati svoje suna-rodnjake na crkvenom, kulturnom, društvenom i dobrotvornom životu. Misije su bile mjesto uče-nja jezika, molitve, povijesti... Iz povijesnog pam-ćenja članova Misije nastala je ova spomen knjiga hrvatske nazočnosti na Azurnoj obali.

Fotomonografi ja „Hrvati na jugu Francuske“ po-dijeljena je u šest dijelova: „Pozdravi i sjećanja“; „Francuska nam govori“; „Antemurale christiani-tatis“; „Hrvatska katolička misija u Nici“; „Razno-likost života Misije u Nici“ i „Iz dubine duše“.

U tim su dijelovima obrađene cjeline vezane uz povijesnu, vjersku i kulturnu prošlost dviju zema-lja: Francuske i Hrvatske. Najopširnije su obrađe-ni dijelovi vezani uz povijest Hrvatske katoličke

misije u Nici te događaje koji su posebice ostavi-li trag u životima hrvatskih iseljenika nakon de-mokratskih promjena u Hrvatskoj. Budući da je autor voditelj Misije od 1996. godine, upravo su te godine i zastupljene s najviše podataka i foto-grafi ja. Sabrane su i neke propovijedi, pozdravi, ohrabrenja i poticaji koje je misionar Čukman iz-govorio u određenim prigodama života Misije. I to je svjedočanstvo života i zauzimanja za istinu, dobrotu i plemenitost.

Uz proslavu 40. obljetnice Misije posebno se po-vezuje 50. obljetnica smrti blaženoga Alojzija Ste-pinca, koji je ujedno i zaštitnik misije u Nici. U monografi ji se navodi jedna od brojnih Stepin-čevih poruka hrvatskim iseljenicima te homilija pariškoga nadbiskupa kardinala Vingt-Troisa pri-godom 10. obljetnice beatifi kacije u katedrali No-tre-Dame te kratki Stepinčev životopis i molitva za proglašenje blaženim.

Zadnji dio monografi je „Iz dubine duše“ prostor je na kojem su članovi misije otvorili svoju dušu i prisjetili se svojih životnih putova koje su prolazili napuštajući domovinu i snalazeći se u novoj do-movini. To su istinske poruke nade!

Uz mnoštvo drugih priloga- sitnih i sjajnih ka-menčića - složen je velebni mozaik koji se trajno popunjava novim prinosima životne radosti. Nji-ma se pridružuju pozdravi crkvenih poglavara.

ISPOVIJEST VJERE HRVATA KATOLIKAČvrsto vjerujem u Boga Oca, i Sina i Duha Svetoga. Životom želim potvrditi svoj krsni savez s Bogom i tako obnoviti sveti pradjedovski zavjet vjere u Isusa Krista i vjernosti Katoličkoj Crkvi. Svoju odluku polažem u Bezgrješno Srce Presvete Bogorodice Marije. Najvjernija odvjetnice na braniku stoj čuvaj našu svetu vjeru i hrvatski dom. Amen.

ISPOVIJEST VJERE HRVATA KATOLIKA

104

O voditelju HKM u Nici

Stjepan Čukman, svećenik Zagrebačke nadbiskupije i voditelj Hrvatske katoličke misije u Nici, rođen je 23. srpnja 1947. od roditelja Jurja i Ljubice u Humu Bi-stričkom, u župi Marija Bistrica u Hrvatskom zagorju. U tom poznatom mjestu je rođen, kršten i krizman, a u njemu je završio i osnovnu školu. Bio je ministrant dok se liturgija još slavila na latinskom jeziku. Osjetio je svećenički poziv te nakon osmogodišnjeg školovanja odlazi u Dječačko sjemenište na Šalati u Zagrebu te po-lazi nadbiskupsku klasičnu gimnaziju. Prije završetka gi-mnazije pozvan je na odsluženje vojnog roka u trajanju od 18 mjeseci u Đakovicu. Kao vojnik propješačio je ci-jelo Kosovo i Metohiju. Pri povratku iz vojske upisuje se na Katolički bogoslovni fakultet na Kaptolu 29 u Zagre-bu, gdje na prvoj godini filozofije polaže veliku maturu. Diplomirao je na Katoličkom bogoslovnom fakultetu, a zagrebački nadbiskup Franjo Kuharić redi ga u lipnju 1973. za svećenika. Odmah po mladoj misi, koju slavi u rodnoj Mariji Bistrici, odlazi za pomoćnika bolesnom župniku Nikoli Petroviću u Barilovečki Leskovac. Od li-stopada 1973. godine, po dekretu nadbiskupa Kuharića, imenovan je kapelanom u župi Bjelovar. Ondje kao mla-di svećenik djeluje poletno, i to osobito u radu s djecom i mladima. U listopadu 1975. nadbiskup Kuharić šalje ga u župu Viduševac na Banovini, gdje vrši župničku službu. Premda je na tom području živio miroljubivi hr-vatski katolički puk, mjesto je teško stradalo 1992. go-dine kada su ga srpski pobunjenici i agresori opljačkali, kuće i sakralne objekte spalili i porušili, a narod poubi-jali ili protjerali.

Na preporuku msgr. Vladimira Stankovića, ravnatelja Hrvatske inozemne pastve, kardinal Kuharić šalje vlč. Čukmana 30. travnja 1978. za hrvatskog misionara u Oslo – najsjeverniju hrvatsku katoličku misiju u Euro-pi. Uz sve svoje tadašnje svećeničke obveze još je i djeci u norveškoj školi predavao hrvatski materinski jezik te time stekao od tamošnjeg ministarstva školstva sva pra-

va kao i svaki drugi nastavnik. Hrvatska djeca bila su marljiva, a i roditelji su ih redovito dovozili na vjerona-uk i hrvatski jezik. Jedini su u Europi ti đaci Hrvati u svoje redovne svjedodžbe dobivali ocjenu i iz hrvatskog materinskog jezika, pri čemu se mora iskreno reći da su ta hrvatska djeca marljivo učila i postigla velik uspjeh, na osnovi čega govore hrvatskim jezikom bez većih po-teškoća. Za vrijeme srpske vojne okupacije Hrvatske s tamošnjim Hrvatima prikuplja humanitarnu pomoć i šalje ju okupiranoj Hrvatskoj te BiH-i. U Oslu ostaje do 1. veljače 1996.

Po dekretu nadbiskupa Kuharića 1996. odlazi na svo-ju novu dužnost - u najjužniju hrvatsku katoličku mi-siju, Hrvatsku katoličku misiju u Nici u Francuskoj, koju vodi od 3. ožujka 1996. godine. Upoznavši se s životnim okolnostima Misije i Hrvata na jugu Francu-ske, odlučio je o činjenici da su na Azurnoj obali živje-li Hrvati, ostaviti pisani trag budućim generacijama. S obzirom da 2010. godine Misija u Nici slavi 40. obljet-nicu svoga postojanja, pristupio je mukotrpnom poslu prikupljanja materijala za monografiju. Pisanih tragova je ostalo malo, fotografije su se tek tu i tamo pronašle u obiteljskim albumima, a i sjećanje blijede... Ipak skupilo se građe za lijepi spomenik hrvatskoj izdržljivost, marlji-vosti, bogoljublju, čovjekoljublju i domoljublju. Autor ovom zgodom zahvaljuje svim svojim Hrvatima katoli-cima, kao i svim ljudima dobre volje i suradnicima, gdje god je radio, podjeljivao sakramente, s njima dijelio i dobro i zlo, i radost i suze, navješćujući im radost Evan-đelja, na svemu što su zajednički učinili, po Božjoj volji, za bližnjega.

Čukman

106 107

KAZALO

POZDRAVI I SJEĆANJA .....................................................................................................5 Riječ pozdrava .......................................................................................... 7

8Most koji spaja .............................................................................................................................. 9

Najljepša hrvatska katolička misija u Europi ....................................... 10Kao da nikad nisam ni otišao iz Nice ................................................................ 11

FRANCUSKA NAM GOVORI...........................................................................................13Hrvatski spomenik na Azurnoj obali ......................................................... 15

Mont Blanc bdije nad franačkom zemljom ................................................................................. 16Nica između Cannesa i Monaca .................................................................................................. 17Od avinjonskoga sužanjstva do suvremene krize ......................................................................... 18

ANTEMURALE CHRISTIANITATIS ................................................................................21Živjeti slobodno i u prijateljstvu sa svima .................................................. 22

Za krst časni i slobodu zlatnu ...................................................................................................... 232

Hrvatske katedrale / 2526

Briga hrvatske Crkve za iseljene Hrvate....................................................................................... 28Hrvatska inozemna pastva danas 2

Ako ste daleko od rodnog kraja, Bog nije daleko od vas... ........................................................... 30Trijumf pravde i istine ................................................................................................................ 31

22

HRVATSKA KATOLIČKA MISIJA U NICI .......................................................................33Svjedočanstvo prisutnosti ............................................................................................................ 34Neizvjesna budućnost misija ....................................................................................................... 35

Pariz 56

Nica 6Raspršenost vjernika 6O prvim vezama Hrvata i Francuza»Cravate« – ponos Hrvata

88

Nove okolnostiU ime Božje započinjem s vama! ................................................................................................. 43

106 107

KAZALO


8Most koji spaja .............................................................................................................................. 9









22


Pariz 56


88


106 107


8Most koji spaja .............................................................................................................................. 9









22


Pariz 56


88


Od danas smo mi Vaše stado! ...................................................................................................... 44Predana štola – znak vlasti........................................................................................................... 45

6Radosna društvena okupljanja

88

Mene jača vjera sveta... ............................................................................................................... 495

RAZNOLIKOST ŽIVOTA MISIJE UNICI ........................................................................51Nad Hrvatskom će tvoj duh iz vječnosti lebdjeti ......................................................................... 53Živjela hrvatska vojska! ............................................................................................................... 55Dragi naši hrvatski generali u Haagu! ......................................................................................... 57Čuvaj našu svetu vjeru i svoj hrvatski narod! ............................................................................... 61Konzularni dani u svećenikovu stanu .......................................................................................... 63Karitativne akcije ........................................................................................................................ 64Kronologija najvažnijih događaja u Misiji ................................................................................... 67Blaženoj Majci Tereziji ................................................................................................................ 76Jedan misionarev dan .................................................................................................................. 77

Ukratko o bivšim voditeljima HKM Nica ......................................................................................................................78

IZ DUBINE DUŠE .............................................................................................................79Zašto su proganjani hrvatski emigranti ....................................................................................... 80

Bijeg od terora JNA 82 / Ne pomišljamo na povratak 83 / Uspjeli smo napornim radom 84 / Slavili smo hrvatsku samostalnost i u teškim vremenima 84 / Iskreno, došao sam sasvim slučajno 85 /

Najva žnije mi je bilo ostati vjeran Bogu i rodu! 85 / S nostalgijom ću u tuđini zauvijek sklopiti oči 87 / Nisam mogao izdržati u okupiranoj Hrvatskoj 88 /

Uspio sam uz Božju pomoć i malo sreće 89 / Želim počivati u voljenoj zemlji Hrvatskoj 89 / Moji snovi i dalje su u Hrvatskoj 90 / Nedo Pavešković Želja nam se ostvarila – vratili smo se u Hrvatsku! 91 / Svi smo bili jedno srce za slobodnu Hrvatsku 91 / Prave smo vrijednosti dobili od roditelja 93

Dario Šimić – vrhunski nogometaš i uzoran vjernik ................................................................... 95Croatia na Azurnoj obali ............................................................................................................ 97Hrvatska prezimena na Azurnoj obali ......................................................................................... 98„Od vsega srca fala“ .................................................................................................................... 99

RésuméSažetak ...................................................................................................................................... 102O voditelju HKM u Nici vlč. Stjepanu Čukmanu .................................................................... 104

Objavljivanje monografi je pomogli su:

1. Grga Topalović

2. Marica i Joža Barundić

3. Jure Žižić

4. Dario Šimić

5. Vera Goić

6. Jozo Musa

7. Frederic Zorica

8. Vlč. Vladimir Švenda

9. Marija Giljanović

10. Zijad Bilajbegović

11. B. K.

HVALA SVIMA!

Stjepan Čukman ([email protected])

Više na adresi www.glas-koncila.hr/pretplata

Tel.: +385 1 4886 336; Faks: +385 1 4874 328Skype: glas.koncila; e-pošta: [email protected]

Tjednik Glas Koncila u elektroničkom obliku

uvijek dostupan na svim kontinentima novi broj već od srijede ujutro arhiv svih brojeva na jednome mjestu jednostavno plaćanje: karticom i uplatnicom

Hrvatska katolička misija NicaMission Catholique Croate6 rue Vernier, 6000 Nice, France

hrvati na jugu francuske

Documents