dr Jelena Vukašinović

I BI JEDNOST

Mala Zbirka Pesama

O SVETLOSTI

Čujem ptice kako pevaju

kako treperavim snovima osvajaju proleća

čujem beskraj kako šapuće rimom večnosti

čujem tišinu kako govori

rečima vetra koji rasipa kišu

čujem noć kako obožava dan

čujem kako govoriš

Svetlosti moje mladosti

kroz vetar, kroz kišu i uzdahe

čujem kako me dozivaš kroz

srce, kroz snove i oblake

čujem kako si u meni više nego što sam ikada u sebi bila

o Svetlosti, predraga mila

čujem kako postajem vetar jer sa tobom imam krila

od večnosti. Sa svesti o tebi kao jednom

čujem te, kroz tišinu i

koracima lakim kao šapat

tvoj dah niže se pod mojim prozorima kao kapi kiše.

O Svetlosti,

Kada bi znala da Ja sam Ti,

kao što znam da si Ti Ja

Nikada ne bi čekala da me prosvetliš.

Pre samo nekoliko miliona vekova

Od jednog postasmo,

I sada kada se pitamo ko smo

I ti ja znaćemo da Jesmo

Kada svet u mojim očima postane ispunjen tobom

I kada svugde gde krenem osetim tebe sa sobom

Koja jesi svuda gde i ja Jesam

Kada ljudi postanu sene u nema

A Ti i Ja Jedno bez sumnji i pitanja

U ponoć i u svitanja

Jedno u svemu i Jedno sa svime

Kada sve boje dobiju Jedno ime

Kada svi zvuci postanu tišina

Kada svi mirisi nestanu sa snovima

Kada sve godinu postanu ovaj tren sada

Tada ću znati da svetlost je počela da pada

Iz srca moga kao što sada kroz tebe meni teče

da u meni probudi Tebe koji jesi ono što jesam sama

Svetlost koja je Jedno u svima nama

HVALA TI ZA JA

I došao je dan

Suncem okupan

I tamnu je noć prekrila bela zora

A ja ti šaljem milost sa svoga prozora

Koja ce znati da ti kaže

Da tvoje čudo Ja jesam

Sada kada sam blizu toga

Da znam Ko sam.

Ti jesi Ja

Beskrajna plava nada

Ovog usnulog belog grada

Ti jesi sve sto sam želela u samoći

Ti si put kojim sam oduvek htela poći.

I sada, kada su sene nestale same

Kada je svetlost osvestila tame.

Ja jesam put kojim idem do Ti

Jer samo Ja te, kao Ja znam voleti.

A kada stignem do Ti

Koji jesi Ja,

Od Ja koji jesi Ti,

Tada ce čudo tvoje

Obasjati sve delove moje

Kada ce pitanja

Ko si i Ko sam

Osvestiti spoznaja da

I Ti i Ja jesu jedno

Ja Jesam.

UZALUD JE BUDIŠ - OMAŽ BRANKU MILJKOVIĆU

Ta zena sa rukama deteta koju voliš

Možda nikada nije uhvatila zoru

Možda se nije jutrom budila obasjana suncem

Da bi mogla čuti tvoje godine

Uzalud je možda

Istina možda se nikada nije rodila

U oku svoga pogleda

Možda nikada nije dodirnula proleće svojim uzdasima

Uzalud budiš usnule snove

Možda bi htela da je znala

Da je volela

Da je sanjala

Uzalud kažeš

Zbog ulica, zbog koraka, zbog sumraka

Uzalud

Budi je zbog sebe

I ostani

Nemoj otići sa prvim sumrakom

Korakom lakim kao misao

U prvoj ulici u kojoj zasja svetiljka

Uzalud, neće te čuti.

Budi je zbog nemira u svojim grudima

Reci joj moja si, mila, nedam te, te ruke....

Te ruke želim da ugrejem u hladnim noćima

U rosnim jutrima

Uzalud.

Budiš je zbog sveta,

Uzalud.

Budi je zbog lepršavih iskrica lepote

Koje je prate kao oreol anđele

Budi je zbog mirisa mora

Koji se sire talasima njene kose

Budi je zbog mesečevog sjaja

Koji joj obasjava grudi kada te voli

Budi je ljubeći usne koje te zovu

Budi je I znaj

Da onog trena kada pomisliš da je kraj

Pojaviće se sena njenih koraka

I kada pomisliš da je nema

Da je samo još jedna Jelena....

Kada prestaneš da se nadaš

I tada zovi je

Imenom

Pogledom

Dodirom

Rosom

Zorom

Pesmama

Zovi je

Muzikom

Slikama

Pricama

Zovi je

Budi je

Ljubi je

I tada.....

Doćiće.

Okupana ponoćnim sjajem

Doćiće da te podseti da je živela

Greleći te rukama deteta

Ljubeći te usnama žene

Voleći te ljubavlju anđela.

Doćiće.

SVAKO DETE JESTE RASTKO

Kad se rodi misao u dečijoj glavi,

Neka zna to dete da slobodu slavi,

Kao što je davno rodilo se dete,

Koje posta svetitelj od glave do pete.

To se dete zvalo Nemanjić Rastko,

I bilo je verujte kao dete svako,

Koje živi život radi slave Boga

Koje voli ljude više od sebe samoga.

A svako je dete kao Sveti Sava,

Jer u Bogu živi svaka mala glava,

Šta će biti sutra kad čovek postane,

Zavisi koliko dete on ostane.

Zato svako dete neka zna od sada,

Sa rođenjem dobija sve što mu pripada,

Svetlost svoga srca i ljubav od Boga,

A sve što je vredno dolazi iz toga.

Kao što je Rastko došao do Save,

Koracima lakim do srca iz glave,

Tako svaki čovek koji dete bude,

Može svojom svetlošću obasjati ljude.

TI SPAVAŠ

Ti spavaš,

a ja bi sada plesala po mesečini,

kao nekada sto su plesale vile.

Koracima lakim i nežnim,

čarobnim i snenim.

Ti spavaš,

a ja bi noćas šetala po oblacima,

kao one noći kada si se pojavio

u uglovima mojih usana.

Ne, ti spavaš.

A ja bi pevala od radosti sto

postoji dan u kojem postoji život

u kojem

Ja Jesam.

Spavaš.

A ne znaŠ da sam ja budna u tvom snu

i priČam sa anđelima

o tome kako je magično sa ove strane iluzije.

Da, ti spavaš.

A mene neka.

Želim da ulijem sve tvoje dodire u jedan,

i da taj jedan dodirnem usnama koje pevaju,

dok igram budna u tvom snu.

BUDIM SE

I spustio je vetar svoj dah na moje prozore,

I doneo je januar dane beskrajne ove,

U kojima ne znam da li san je život koji dišem,

I dal je san ovaj čas u kojem pesmu pišem.

Gledam te jesi, Tu pored mene,

Osećam ti dah u svakom udahu svom,

I znam dok postojim pamtiću ove dane,

U kojima sreću dotakoh po prvi put.

Volim te lako. Volim. Te. Ja.

Dodirujem te nežno i polako,

Kao onda kada sam na obali reke čekala da me pronađeš.

Sa tobom ja sam postojanje

koje izranja iz svetlosti od koje nastaje život.

Ja jesam život, jer ti jesi tu.

Budim se i osećam tvoje dlanove,

Kao nekada u snovima,

Nošena strepnjama da te nikada neću pronaći.

Postojiš za mene i sve je jedno kada si tu.

Dovoljan je dodir i opet smo na početku.

Budim se, a da nikada nisam odsanjala nas,

Želim da vidim kako život nastaje,

U svakom trenu u kojem tvoj dodir u meni budi usnulu zenu.

KADA ZASPI DUNAV

A kada radost spusti svoj dah na tvoje prozore,

I kada sumrak te bude sećao na dane beskrajne ove,

Po nekad, po malo

Pusti me da dođem ti u san,

Jer dusi nije vazno da li je noć ili je beli dan.

I tada ću moci da ti kažem ono sto sada ne mogu reci,

Da one noći kada je Dunav zaspao,

Ja sanjala sam san o sreći.

Bio si divno priviđenje koje sam ljubavi zvala,

Molitvom, pesmom i snovima ja sam te izvajala,

Dala ti krila da nađeš put u središte svog srca,

Gde život nastaje i počinje da kuca

Da pronađeš u sebi snagu za put kojim trebaš poći,

Do sebe, do mene i sreće koja ce tada doći.

LEPOTO MOJA

Lepoto moja

Tebe sam čekao

Tebi sam se nadao

Kada sam leteo i

Kad sam padao.

Sa vetrom okupana

Prolećnim cvećem oslikana

Sjajem meseca izvajana

Tebe sam želeo imati.

Gledati. Sanjati.

Tebe sam želeo ljubiti,

Čuvati. Milovati.

I došla si, jesi

Sa očima anđela

Da obasjaš godine lutanja

Da ispuniš moja svitanja

Da ispričaš moja ćutanja

Da me uzdigneš do zvezda

Od kojih potiče tvoja lepota

Ti nežna ženo,

Izvore života.