i d e n t i t e t i · cuskog – romana, pripovedaka i dela iz oblasti humanistike. najpoznatiji...

Kreativna Evropawww.heliks.rs

istrajnostu potraziza ljudskimvrednostimau evropskojknjiževnosti

I D E N TI T E T I

2

Kreativna Evropa www.heliks.rs

www.heliks.rs/kreativna-evropa

3


O projektu IdentitetiU okviru projekta Identiteti: istrajnost u potrazi za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti izdavačka kuća Heliks je objavila i promovisala devet književnih dela na pet evropskih jezika – engleskom, francuskom, poljskom, rumunskom i italijanskom – kao doprinos međunacionalnom kulturnom dijalogu više zemalja u kojima se ti jezici govore.

Premda napisana u različitim epohama i ponikla u različitim kulturama, ta dela su književna analiza odnosa između suprotnosti: siromašnih i bogatih, eksploatatora i potlačenih, diskriminisanih i onih koji ugnjetavaju, između budućih i prošlih vremena. Junaci romana, zatečeni u procepu nastalom usled ovih kontrasta, podstaknuti silama kakve su ljubav i rat, pokušavaju da iznova pronađu sebe, ne žrtvujući previše od sopstvene individualnosti. Oni postavljaju pitanja o sopstvenom poreklu, o savesti u korporativnom ili ranoindustrijskom svetu, budućnosti čije osnove su uzdrmane ratom, ulogama u konzervativnom ili tradicionalnom društvu u kome je pojedinac prinuđen da potiskuje emocije, i o prošlosti u kojoj smo samo gosti. Različiti glasovi pokreću ta pitanja na različitim jezicima, izražavajući ih kroz lokalne prizme i odražavajući lične odnose kao i odnose raznih grupa, tradicija i društvenih okolnosti. Ipak, ti glasovi odzvanjaju unutar evropskog prostora u saglasju različitih vremena i prostora.

Visoki literarni kvaliteti, specifični narativni stilovi, lokalno okruženje kao prikriveni akter i epohe u kojima su nastali odabrani naslovi, iziskivali su prevodioce i jezičke stručnjake čije umeće se ogleda u jezičkim finesama kakve se mogu naći samo u vrhunskim književnim delima.

Rezultat ozbiljnog i odgovornog pristupa u realizaciji ovog projekta jeste devet knjiga koje su pred vama – nagrađivani naslovi koji zajedno obogaćuju korpus evropske književnosti, a čitaocima omogućavaju uvek uzbudljivo pronicanje u drugačije književne svetove.

Ovaj izdavačko-prevodilački projekat Heliks je realizovao unutar programa Kreativna Evropa u okviru evropske komisije za podršku sektorima za kulturu i medije.

4


5

Danijel Deronda je vrhunsko delo klasične viktorijanske književnosti, poslednji roman Džordž Eliot i svojevrsna duboka analiza problema lažno puritanskog aristokratskog društva i ugnjetavane jevrejske zajednice u Londonu.

Ovo je priča o ljubavi, ne između dvoje mladih, već o ljubavi prema ljudima uopšte, bez obzira na njihovo poreklo ili veroispovest. To je tragična priča o iskvarenom engleskom društvu koje ne mari za siromašne, nesrećne i marginalizovane, priča o rasnim i verskim predrasudama. Ujedno, ovo je klasični viktorijanski roman koji govori o mladoj ženi velikih očekivanja, o starijima koji sve nade polažu u obrazovanje svojih potomaka, o borbi za nasledstvo, o nepoznatim roditeljima koji se na kraju uvek pojavljuju, o putovanjima Evropom, o britanskoj provinciji i spletkarenju, o lepoti prirode i rugobi gradskih četvrti, o ključnoj razlici između povlašćenih i potlačenih, mogućnosti i očekivanja.

Danijel Deronda Džordž Eliot

Godina izdanja: 2015.Oblast: roman726 stranaMeki povez, format 13,5 × 20 cmISBN: 978-86-86059-74-1Cena: 1320 din.

beleška o piscu

Džordž Eliot (1819–1880) pseudonim je pod kojim je svoja dela objavljivala Meri En Evans, jedna od najcenjenijih engleskih književnica viktorijanske ere. Poznata je kao autor više dela klasične viktorijanske književnosti u kojima je opisala atmosferu i život u ruralnim delovima svoje domovine, ali ujedno i prikazala pažljivo izrađene portrete svojih junaka, te obradila mnoge bitne društvene teme – politiku, religiju, odnos prema manjinama i položaj žene u viktorijanskom društvu.

beleška o prevodiocima

Ana Ješić (Smederev), prevodi sa engleskog na srpski jezik romane, priče, naučno-popularnu i stručnu literaturu, kao i članke u časopisima. Za prevod romana Centralna Evropa Vilijama T. Volmana dobila je specijalnu pohvalu Udruženja književnih prevodilaca Srbije 2010. godine.

Dušan Maljković je filozof, publicista i prevodilac. Objavio je mnogobrojne teorijske i književne radove u zemlji i inostranstvu. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije sa statusom samostalnog radnika u kulturi.


6

Kreativna Evropa www.heliks.rsVelika otkrića

7

Život počinje u petakJoana Prvulesku

Godina izdanja: 2015.Oblast: roman314 straneMeki povez, format 13,5 × 20 cmISBN: 978-86-86059-66-6Cena: 770 din.

Hladnog i sumornog decembarskog dana 1897. godine u predgrađu Bukurešta pronađen je muškarac bez svesti. Niko ne zna kako se zatekao na tom mestu, a on sam ne može pojmiti ni kako je dospeo u to vreme kojem nikako ne pripada.

Život počinje u petak je jedinstveno putovanje u svet kakav je bio pre stotinu godina. Mešanje vremenskih dimenzija, tanano oslikavanje likova čiji se životi međusobno pro-žimaju i neobičan zaplet koji počinje trinaest dana uoči Božića, a kulminira za večerom na kojoj glavni protagonisti ove uzbudljive priče iznose svoje viđenje budućnosti – sve to nam otvara prozor u čudesni svet prošlih vremena i jednog drugačijeg života na koji smo gotovo zaboravili.

Za roman Život počinje u petak rumunska spisateljica Joana Prvulesku dobila je 2012. godine prestižnu nagradu Evropske unije za književnost.

beleška o piscu

Joana Prvulesku (Brašov, Rumunija, 1960), spisateljica, esejistkinja, književni kritičar, prevodilac i publicista. Predaje savremenu rumunsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Bukureštu. Sarađuje s najznačajnijim rumunskim časopisima za kulturu. Za roman Život počinje u petak dobila je 2013. godine nagradu Evropske unije za književnost. Živi i radi u Bukureštu.

beleška o prevodiocu

Đura Miočinović (Beograd, 1979), prevodilac. Diplomirao rumunski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2004. i završio master studije iz rumunskog jezika na Universitatea de Vest u Temišvaru 2006. godine. Od 2001. prevodi rumunsku književnost. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.


8

Kreativna Evropa www.heliks.rsDela Ričarda Dokinsa

9

Ljubav samaLorans Plazne

Godina izdanja: 2015.Oblast: beletristika; roman146 stranaMeki povez, format 13,5 × 20 cmISBN: 978-86-86059-67-3Cena: 660 din.

Ljubav sama je roman o ljubavi, ali ne i ljubavni roman. To je prelepa i uznemirujuća ljubavna priča o požudi, opsesivnosti, vernosti i ludilu, psihološki izbrušena slika mlade žene, sa uvidima u njene najskrivenije misli, patnje, nadanja, ekstaze.

Petnaestogodišnja plemkinja Luiz-Katrin D’Albreht rano je ostala bez majke i odrasta uz hladnog i strogog oca koji je obasipa besmislenim poklonima, ali jako brzo ona upoznaje svet odraslih. Spoznaje „ljubav samu“ u liku starijeg profesora književnosti, gospodina De Ramona. Njihova veza je zasnovana na igri, plesu ljubavnika, osvajanju i predavanju, uskraćivanju i posmatranju; to je konstantna borba za prevlast.

Oslanjajući se na tradiciju francuskih ljubavnih romana 18. veka, Lorans Plazne stvara vrhunsku svetsku književnost oličenu u klasičnom stilu i univerzalnoj tematici. Ljubav kao katalizator unutrašnjih previranja i preispitivanja sopstvenog identiteta osnovna je preokupacija glavne junakinje koja prkosi stereotipima nametnutim od strane društva i bira slobodu i ljubav umesto stega i konvencija.

beleška o piscu

Lorans Plazne (Pariz, 1968), klasični filolog, doktor književnosti, profesor na Univerzitetu Pariz IV/Sorbona i saradnik Centra za proučavanje francuskog jezika i književnosti 17. i 18. veka pri francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja.

Autor je više naučnih i stručnih studija, kao i tri romana. Proučavanje francuske književnosti doba prosvetiteljstva umnogome joj je pomoglo u pisanju romana Ljubav sama, za koji je 2012. dobila uglednu Evropsku nagradu za književnost.


Jelena Stakić (Beograd, 1940), po obrazovanju psiholog, prevela je više desetina knjiga s engleskog i francuskog – romana, pripovedaka i dela iz oblasti humanistike. Najpoznatiji autori: Mišel Fuko, Žan-Pol Sartr, Amin Maluf, Žan Starobinski, Isak Baševis Singer, Džon Fauls, Vilijam Trevor, Filip Rot, Džon Majkl Kuci...

Dobitnica više nagrada za prevođenje, između ostalih i Nagrade za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Autor knjiga Mačke i mi i Žedni preko vode, nešto o prevođenju.


10


11

Oficirska sobaMark Digen


Kada se glavni junak romana Oficirska soba, Adrijan Furnije, probudi u bolničkoj sobi i shvati da je već prvog dana rata ostao bez velikog dela svog lica, otpočinje psihološka drama ispričana u prvom licu. Kroz lik Adrijana i njegova dva ratna prijatelja pogođena istom nesrećom, Penanstera i Veja, autor predstavlja traumatičnu i potresnu priču o paničnoj potrazi za izgubljenim identitetom, o besmislu ratovanja, o ljubavi i patnji, nadanju i stradanju.

Oficirska soba je neobično naturalistička i objektivna, ali hipersenzitivna priča o životu junaka čija se psihološka orijentacija kreće od očajničkog subjektivizma do osećanja bezizlaznosti. Putem individualne analize iracionalnih domena ljudske psihe autor progovara o brutalnim i intenzivnim užasima ratovanja.

Ovo je istorijski, ratni roman koji ne govori o ratu već o njegovim kobnim posledicama. Osnovne teme ove hronološki ispripovedane priče jesu bolest, ranjeni, bolnice, smrt, raspadanje, rat, grad, ljubav, moral, samoubistvo, strepnja i sažaljenje.

beleška o piscu

Mark Digen (1957), francuski književnik rođen u Senegalu. Studirao je političke nauke u Grenoblu.Digen je počeo da piše relativno kasno, s trideset petgodina. Već svojim prvim romanom, Oficirska soba, objavljenim 1998. godine, skrenuo je na sebe pažnju francuske čitalačke publike i ozbiljne književne kritike. Od uspešnih autorskih početaka do danas, Digen je objavio devet romana i pripovedaka. Oficirska soba donela mu je u Francuskoj više prestižnih nagrada za književnost, a sam roman je s uspehom ekranizovan 2001. godine.


Jelena Stakić (Beograd, 1940), po obrazovanju psiholog, prevela je više desetina knjiga s engleskog i fran-cuskog – romana, pripovedaka i dela iz oblasti humanistike. Najpoznatiji autori: Mišel Fuko, Žan-Pol Sartr, Amin Maluf, Žan Starobinski, Isak Baševis Singer, Džon Fauls, Vilijam Trevor, Filip Rot, Džon Majkl Kuci... Dobitnica više nagrada za prevođenje, između ostalih i Nagrade za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Autor knjiga Mačke i mi i Žedni preko vode, nešto o prevođenju.


12

Kreativna Evropa www.heliks.rsDela Ričarda Dokinsa

13

Roman irske spisateljice Eme Donahju Kapuljača predstavlja nekonvencionalnu priču o ljubavi i gubitku voljene osobe. Dok je Penelopa O’Grejdi očekivala da se njena devojka Kara Vol vrati s letovanja iz Grčke, dočekala je samo obaveštenje o tome da je Kara poginula u saobraćajnoj nesreći i da će njene lične stvari iz bolnice biti poslate na kućnu adresu. Smeštena u okvir od sedam dana, u Dablin sedamdesetih godina, ispripovedana u prvom licu priča prati zbivanja povodom sahrane kao i sećanja glavne junakinje.

Kapuljača je roman o jednoj tragičnoj ljubavi između dve tinejdžerke koje odrastaju i sazrevaju jedna uz drugu, otkrivaju svoju seksualnost i svoje afinitete, sakrivaju i obznanjuju svoju vezu, raskidaju i mire se, ali iznad svega posvećene su jedna drugoj u neizmernoj ljubavi. To je nesvakidašnja priča o ljubavi i identitetu, seksualnosti i odrastanju, patnji i prihvatanju, konvencijama i tabuima.

Sećanja i sadašnjost prepliću se u dinamičnom pripovedanju koje je naizmenično depresivno i teško, te ironično i duhovito. Ema Donahju je veliki majstor jezika, a njen lagani i jezgroviti stil čitaoca uvlači u priču veoma veštim potezima.

KapuljačaEma Donahju


beleška o piscu

Ema Donahju (Dablin, 1969) potiče iz porodice intelektualaca i pisaca, što je imalo presudan uticaj na njeno formiranje kao romanopisca. Pohađala je katoličke škole i Univerzitet u Dablinu, a 1997. godine doktorirala je na Kembridžu na temu koncepta muško-ženskog prijateljstva u engleskoj književnosti osamnaestog veka. Literarni proboj je ostvarila sa zapaženim romanima Kapuljača (1995) za koju je dobila nagradu Stounvol Buk i Stir Fraj; najuspešnije ostvarenje joj je roman Soba (Room, 2010) za koji je dobila više nagrada uključujući i Irsku književnu nagradu, a bila je i u užem izboru za britansku nagradu Oranž 2011. godine i Bukerovu nagradu 2010. godine.


Ana Ješić (Smederev0, 1976) prevodi sa engleskog na srpski jezik romane, priče, naučno-popularnu i stručnu literaturu, kao i članke u časopisima. Za prevod romana Centralna Evropa Vilijama T. Volmana dobila je specijalnu pohvalu Udruženja književnih prevodilaca Srbije 2010. godine.


14

Kreativna Evropa www.heliks.rsPredviđanja

15

PopCo je ujedno i psihološki, bildungsroman o odrastanju jedne tinejdžerke, avanturis-tički roman o piratima i zakopanom blagu, društveno angažovana proza kao kritika kapi-talizma i globalizma, distopijska priča o duhu vremena, matematičko-didaktička fikcija, istorijski roman o kriptoanalizi iz Blečli parka, sajberpank priča subverzivnih elemenata, metanarativni roman o teorijama zavere, donkihotovska priča o pokretu otpora vetrenja-čama, kriptografska priča u duhu Edgara Alana Poa...

Ključne reči za dešifrovanje romana PopCo su ujedno i reči koje obeležavaju doba u kome danas živimo: korporacija, brendiranje, trend, cool, tržište, lojalnost, kompeticija, marketing, kampanja, imidž, lansirati proizvod, ekološka svest, informacija, ideja, logo, konzumerizam, industrija, simulacija, gedžet, tajming, fokus grupe, markeri identiteta, organsko, viralnost, advertajzing...

Autentično delo obeleženo suprotnostima, između nekad i sad, bogatih i siromašnih, stvarnog sveta i virtuelne realnosti, moćnih i potlačenih; delo o društvenoj i moralnoj odgovornosti pojedinca u korporacijskoj trci za profitom. Ako vam ne pruži odgovore, navešće vas da sami postavite mnoga velika pitanja, a ujedno vas i zabaviti svojim mašto-vitim zapletima.

PopCoSkarlet Tomas


beleška o piscu

Skarlet Tomas (London, 1972) jedna je od najtalentovanijih britanskih spisateljica mlađe generacije. Studirala je društvene nauke, nakon čega se posvetila pisanju. Do sada je napisala deset romana i veći broj kratkih priča, kao i dramskih predložaka za radio-drame na BBC4. Dobila je nagradu Elle Stil 2002. godine kao najbolji neafirmisani pisac, a časopisi Independent i Time Out proglasili su 2004. godine PopCo knjigom godine. Trenutno predaje kreativno pisanje na Univerzitetu u Kentu.


Ana Imširović Đorđević (Beograd, 1975) prevođenjem sa engleskog jezika se bavi već dvadeset godina. Među naslovima koje je prevela posebno mesto zauzimaju: Lični životopis i ispovest grešnika, Džejmsa Hoga; Misliti, brzo i sporo, Danijela Kanemana; Crni labud, Nasima Nikolasa Taleba; Okončajte ovu depresiju, odmah!, Pola Krugmana; Povratak ekonomije depresije, Pola Krugmana; Biografija vode, Filipa Bola. Prevodilac je i brojnih studija i radova iz oblasti društvenih nauka (sociologije, istorije, filozofije, psihologije, istorije umetnosti), medicine, popularne nauke i ekonomije.


16


17

Sever i jug, roman viktorijanske epohe i arhetipski roman socijalnog realizma, spisateljicu Elizabet Gaskel postavlja u niz s velikim autorkama Šarlot Bronte, Džordž Eliot i Džejn Ostin.

Radnja prati junakinju Margaret Hejl na putovanjima od Londona, preko seoceta Helstouna na jugu Engleske, sve do industrijskog grada Miltona na severu, gde se konačno nastanjuje sa svojom porodicom. Naviknuta na idiličan, pastoralni seoski život, Margaret novu sredinu prihvata postepeno, a niz događaja u koje biva uključena pratimo opisane u realističkom i naturalističkom maniru. Opisi grada izvanredno oslikavaju vreme industrijalizacije – sivilo i olovni oblaci nad gradom, siromaštvo, prosjačenje i gomila gladne dece, zamenili su dobrodušne seljake koji okopavaju zemlju, prostrane livade i plavetnilo neba.

Sever i jugElizabet Gaskel


beleška o piscu

Elizabet Gaskel (1810–1865), engleski je romanopisac, autor većeg broja romana i kratkih priča kojima je dala upečatljiv doprinos viktorijanskom periodu engleske književnosti. Osim po romanima i kratkim pričama, Elizabet Gaskel je poznata i po još jednom klasiku engleske književnosti, biografiji Šarlot Bronte, objavljenoj 1857. godine. Među cenjena dela Elizabet Gaskel ubrajaju se i Rut, Kranford, Sever i jug, zbirka priča „Veštica Lois“ i mnoga druga. Njeno najobimnije delo, Supruge i kćeri, ostalo je nedovršeno.


Aleksandra Dragosavljević (Smederevo, 1971) završila je Filološki fakultet u Beogradu. Prevodi sa engleskog na srpski jezik romane, esejistiku, naučno-popularnu i stručnu literaturu. Redaktor je i urednik više knjiga iz oblasti lepe književnosti i popularne nauke. Živi i radi u Beogradu.


18


19

Smeštena u Sardiniju, na sam početak 20. veka, radnja romana Posle razvoda tematizuje krucijalno pitanje o slobodi žene i njenim pravima. Podvrgnuta nametnutoj ulozi u konzervativnom društvu, mlada Đovana je osuđena na doživotnu samoću, budući da njen muž Kostantino nepravedno služi tridesetogodišnju kaznu zatvora.

Deledino umetničko stvaralaštvo proističe prevashodno iz doživljaja rodnog kraja, Sardinije, i njenih specifičnih stanovnika. Roman Posle razvoda tematizuje fenomene koji su nastajali u ruralnim sredinama, te se autorka i idejno i estetski oslanja na ambijentalne osobenosti kolektivnog i individualnog u Sardiniji. Ona vizionarski opisuje život, običaje, krajolik i tradiciju, oslanja se na geografske karakteristike ostrva i mentalitet tamošnjih stanovnika. Mnogi njeni likovi, izopšteni iz društva, marginalizovani su i borave u izolaciji, a osnovna nota koja ih obeležava jeste fatalizam.

Napisan vrhunskim italijanskim stilom, sa svom lepotom deskripcije i dubinom psiholoških portreta seljana Sardinije, roman Gracije Delede se nadovezuje na klasični realizam 19. veka, i nagoveštava moderna strujanja u umetnosti romana. Lokalne boje i folklor obeležavaju njeno stvaralaštvo donekle kao tradicionalističko, ali tematika koja je okupirala postavlja je u niz autorki „ženskog pisma“ koje su obeležile početak 20. veka.

Posle razvodaGracija Deleda


beleška o piscu

Gracija Deleda (1871–1936), italijanska književnica, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1924. godine. S nepunih dvadeset godina, 1890, objavila je svoj prvi roman, Nell’azzurro, dok je književnu slavu stekla romanom Elijas Portolu iz 1903. godine. Svojim snažnim i upečatljivim realističkim stilom oslikalaje izvrsne portrete i krajolike s rodne Sardinije. Junaci većine njenih romana su na društvenim marginama, siromašni i nesrećni, s izraženim osećajem da ne mogu izbeći neumitnosti gorke sudbine. Deleda je objavila preko 40 romana. Autobiografski roman Kozima štampan je posthumno 1937. godine.


Aleksandar V. Stefanović (Niš, 1926), prevodilac i esejista. Pravni fakultet završio je u Beogradu. Izuzetno plodan i svestran prevodilac, Aleksandar V. Stefanović je preveo više desetina književnih dela s italijanskog, francuskog i engleskog. Među brojnim autorima čija je dela Stefanović preveo nalaze se i D. H. Lorens, T. S. Eliot, Ernest Hemingvej, Henri Džejms, Žan-Pol Sartr, Umberto Eko, Italo Kalvino i Klaudio Magris.


20


21

Galicijske priče, zbirka kratkih priča poljskog pisca Andžeja Stasjuka, predstavljaju fantastičan i satiričan prikaz imaginarnog sela Žlobiskog, smeštenog na jugoistok Poljske, u vreme postkomunističke tranzicije. Ova zbirka od petnaest priča je briljantno sastavljen poetski portret stanovništva koje je nakon pada Gvozdene zavese izabralo da ostane u selu. Likovi se iz priče u priču prepliću i ponavljaju, prošlost i sadašnjost je teško odeliti. Tu su drvoseče kozačkog ponosa, obućari u gumenjacima, kovači i koljači, panduri i barabe, starice poput karikatura, zabludele sredovečne žene, ali i utvare i duhovi, siluete, metafizičke senke; Noć i Kafana su tu kao povlašćeni karakteri ove neobične zbirke.

Ne libeći se da prodre u domen fantastičnog, na gogoljevski groteskan način, Stasjuk mrtve dovodi u svet živih, opisuje sivilo i bedu onih koji su se našli u grotlu materijalističke Istočne Evrope. Galicijske priče su izvanredne fantastično-dokumentarne minijature uobličene u jedan autentičan književni svet. Svet prošlih vremena, svet čiji recidivi i danas postoje daleko od očiju javnosti, svet margine i skrajnutih, zaboravljenih, a ipak pažnje vrednih likova.

Galicijske priče su jedinstven poetski svet, originalno sklopljen poput slagalice, u kome se horski glasovi konačno stapaju u jednu celovitu pesmu. Pesmu o jednom vremenu u kome „ovi lišeni nasledstva žive u sadašnjosti... ako imaju neku prošlost, ona je samo sećanje, neodređena kao što je i budućnost“.

Galicijske pričeAndžej Stasjuk

Godina izdanja: 2015.Oblast: kratke priče120 stranaMeki povez, format 13,5 × 20 cmISBN: 978-86-86059-69-7Cena: 660 din.

beleška o piscu

Andžej Stasjuk (Varšava, 1960) debitovao je 1992. knjigom proze Zidine Hebrona. Stasjuk je veoma plodan pisac. Autor je 24 dela, od kojih mnoga imaju više izdanja. Svoje knjige objavljuje u Čarnem, ali i u drugim izdavačkim kućama. Od 1994. godine dobitnik je niza prestižnih nagrada, a 2005. dobio je od Ministarstva kulture Republike Poljske Srebrnu medalju zaslužnih za kulturu Gloria Artis.


Biserka Rajčić (1940) završila je studije slavistike na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pisanjem i prevođenjem se bavi od 1962. Objavila je pet vlastitih knjiga, Poljska civilizacija, Pisma iz Praga, Moj Krakov, Imago Poloniae i radio-dramu Šopen, Žorž Sand i njena deca, kao i brojne tekstove u književnim časopisima. Tokom poslednjih deset godina objavila je više obimnih izbora iz poezije najznačajnijih poljskih pesnika (Vislava Šimborska, Tadeuš Ruževič, Zbignjev Herbert, Julija Hartvig, Tomaš Venclova, Eva Lipska, Adam Zagajevski, Tomaš Ružicki i dr.) i antologija: Antologija poljskog eseja, Moj poljski pesnički XX vek, Rečnik mlade poljske poezije, dvotomna antologija Poljska književna avangarda (1917–1939). Dobitnik je osam najznačajnijih srpskih i poljskih nagrada i odlikovanja.


22

O Heliksovom klubu čitalaca

Kako da postanete član Heliksovog kluba čitalacaOpredeljujući se za objavljivanje najkvalitetnijih naučnopopularnih dela iz pera odabranih domaćih i stranih pisaca, izdavačka kuća Heliks teži da čitalačkoj publici omogući jednostavnu, brzu i povoljnu kupovinu knjiga. Naša izdanja se prodaju u svim većim knjižarama u Srbiji, ali se mogu kupiti i neposredno od Heliksa, sa popustom u odnosu na cenu u knjižarama. Naručivanjem bilo koje knjige iz ovog kataloga koja je u prodaji ili pretplati (sa popustom od 30%) postajete član Heliksovog kluba čitalaca, što vam donosi brojne pogodnosti:

• Član Heliksovog kluba čitalaca ostvaruje popust od 30% prilikom kupovine knjiga od izdavačke kuće Heliks.

• Član Heliksovog kluba čitalaca može da u pretplati kupuje najavljena izdanja sa popustom od 40%.

• Aktivni članovi kluba čitalaca dobijaće specijalne popuste i nagrade.• Član Heliksovog kluba čitalaca ima obavezu da jednom u tri meseca naruči jednu

knjigu u izdanju Heliksa. Ukoliko to ne učini, zagarantovani popust smanjuje mu se na 25%, ali se već nakon bilo koje sledeće porudžbine vraća na 30%.

• Svi koji su već naručivali knjige od Heliksa, automatski postaju članovi kluba čitalaca, a članske karte biće im poslate na kućnu adresu.

• Novi članovi Heliksovog kluba čitalaca dobiće člansku kartu zajedno sa prvom naručenom knjigom.

Kako da naručujete knjigeSve knjige koje su u prodaji ili pretplati možete naručiti na Internet lokaciji www.heliks.rs, slanjem e-mail poruke na adresu [email protected], pozivom na telefon 026/64 26 66 ili slanjem pisma na dole navedenu adresu. Troškovi poštarine su fiksni i iznose 100 dinara bez obzira na broj naručenih knjiga, ukoliko se isporučuju pouzećem (plaćanje poštaru prilikom preuzimanja). Za knjige koje su plaćene uplatom na žiro račun, troškovi poštarine su 50 dinara. U cenu knjiga u pretplati uračunati su troškovi poštarine. Iz inostranstva naše knjige mogu se poručiti na www.knjizara.com.

Podaci o izdavačuHeliks11300 Smederevo, Srbija17. oktobra 5tel/fax: +381 26 64 26 66žiro račun: 265-6410310003638-27

Svi podaci u ovom katalogu mogu se izmeniti bez prethodne najave. Ažurne podatke potražite na www.heliks.rs

23

O Heliksu

Izdavačka kuća Heliks osnovana je 2005. godine i do danas je objavila preko šezdeset naslova. Heliks objavljuje najbolja dela svetske književnosti i činjenične proze. Među našim piscima, cenjenim i priznatim autorima, nalaze se i Nobelovi laureati. Izdavačka kuća Heliks objavljuje knjige koje podstiču kreativno razmišljanje, pokreću intelektualne rasprave i edukuju čitaoce. Romani koje objavljuje pripadaju klasičnim delima evropske literature, ali upućuju i na moderne pravce u književnosti. U desetogodišnjem radu na objavljivanju visokokvalitetnih knjiga, Heliks je stekao reputaciju među čitaocima zbog svog mudrog, često i izazovnog izbora naslova, kvalitetnog prevoda, te pažljivo osmišljenog grafičkog dizajna knjiga. Najveći deo izdavačkog programa čini prevedena književnost, a Heliks kao prevodioce angažuje najcenjenija prevodilačka imena, među kojima su članovi Udruženja književnih prevodilaca Srbije i dobitnici vrednih nagrada za prevodilački rad.Prateći dinamične promene na svetskom i domaćem tržištu knjiga, izdavačka kuća Heliks posebnu pažnju posvećuje objavljivanju elektronskih knjiga, pre svega naslova u prevodilačkom projektu u okviru programa Kreativna Evropa. Za objavljivanje kvalitetnih i pouzdanih informacija o svojim izdavačkim aktivnostima Heliks koristi i društvene mreže, čime doseže do svojih sadašnjih i budućih čitalaca, šireći ideju o knjizi kao najznačajnijem artefaktu ljudske civilizacije.

Uredništvo Heliksa

upoznajteduh sadašnjosti.

otkrijtetekovine prošlosti.

postanitesavremenik budućnosti!

24

Kreativna Evropa www.heliks.rsTakođe u izdanju Heliksa

i d e n t i t e t i · cuskog – romana, pripovedaka i dela iz oblasti humanistike. najpoznatiji...

Documents