i deo - odvodnjavanje

8/15/2019 I Deo - Odvodnjavanje

1/46

Naziv:Naziv: Lat. reči "Melior=bilji" ili "Melioratio=poboljšati, popraviti "

Melioracije su nauka koja se bavi proučavanjem korenitihkorenitih načina poboljšanja plodnosti zemljišta, pre svea poboljšanja njeovih !izičkih, hemijskih ibioloških osobina, u cilju što uspešnije korišenja u poljoprivrednoj

proizvodnji.Melioracije imaju za cilj i osvajanje novihosv

ajanje novih neproduktivnih površina i njihovo privo#enje kulturi.

$rivredni značaj melioracija:$rivredni znač

aj melioracija: %ako veliki. &roj stanovnika na planeti zemlji se stalno poveava'

$rocenat obradivih površina se stalno smanjuje ( njakvalitnije zemljište.$itanje:$itan

je: )ako i na koji način sa površina kojih je sve manje proizvestiviše hrane *

$rimenom meliorativnih merameliorativnih mera "odvodnjavanja i navodnjavanja" posti+u sevei i stabilniji prinosi, bolje kvaliteta po jedinici površine.

elioracije

elioracije


2/46

Istorijski razvoj

storijski razvoj

melioracija

elioracija

Melioracije su veoma stara meraveoma stara mera

popravke osobina zemljišta: brojni arheološki nalazi, i pisana dokumenta iz ranije perioda.

$rve ljudske civilizacije nastale su pored reka u rečnim dolinama, de je

bilo dovoljno hrane i vode dolina reke Nila, -ira, u!rata, Murab (kolevke navodnjavanja/.

0eridot0eridot 11 2rčki istoričar, još u 3 1 veku $.N.., boravei u iptu, u dolinireke Nil, opisao je da je ona ispresecana brojnim kanalima iz kojih se koristivoda za navodnjavanje lana i pamuka.

Nil 1

ipat Nil 1 ipat Mesopotamija ( 4r. 5zijaMesopotamija ( 4r. 5zija Murab 1 -a#ikistanMurab 1 -a#ikistan

Murgab


3/46

6 4evernoj 5merici 6 4evernoj 5merici ( indijanska plemena 0opi, %uma, Majove/ 7881988odina $.N.., pored reka 2ila, )olorado, navodnjavali su kukuruz, pasulj i dr.

6 vropi 6 vropi ( prvi su vršili navodnjavanje rci i rimljani. im je često izbeavaolad dovozei +ito sa navodnjavanih polja 4icilije.

6 svetu 6 svetu se danas navodnjava i do 78; obradljivih površina )ina . 0idrosistem Bačansko1kraljevačke kotline

, osposobljen za navodnjavanjeoko 7.888 ha. Cahvata vodu iz Capadne Morave.DhrabrujeDhrabruje ( sve više individualnih poljoprivrednih proizvo#ača rade manjesisteme za navodnjavanje i tako oranizuju intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.


4/46

Uslovljenost i vrs te

slovljenost i vrste

melioracija

elioracija

$od " vodnim bilansom zemljištavodnim bilansom zemljišta" podrazumevamo kvantitativne promenesadr+aja vlae u zemljištu, u odre#enom vremenskom periodu na odre#enojteritoriji, pri čemu se u obzir uzimaju svi prihodi i rashodi vode.

$rihodi vode:$rihodi vode: atmos!erske padavine, slivne vode, podzemne i poplavne

vode, nanošenje snea vetrom i dr.ashodi vode:ashodi vode: evapotranspiracija, proce#ivanje vode u dublje slojeve,oticanje po površini, odnošenje snea vetrom i dr.

)oe!icijent vodno bilansa)oe!icijent vodno bilansa Et/ predstavlja odnos izme#u ukupnih prihoda iukupnih rashoda vode.

FF $$Et = 1111111111 Et = 1111111111 FF

zračunava se:zračunava se:

Ddre#uje se:Ddre#uje se: na odišnjem nivou, za veetacioni period, na mesečnom nivou, na nivio od @8 dana i sl.


5/46

Et 1Et 1 mo+ mo+ e imati sledee vrednosti:e imati sledee vrednosti:

Et G @Et G @ ( &ez obzira na du+inu sumiranja, prihodi stalno nadmašuju rashode,

pa je za ure#enje vodno bilansa potrebno primeniti meliorativnu meru 1 odvodnjavanje. %avlja se u humidnim i perhumidnim oblastima, zatim oko reka, jezera, močvara, mora i sl.

Et = @Et = @ ( 6 ovom slučaju vodni bilans je uravnote+en. etko se javlja, a i kad se javi kratko traje. Neophodne melioracione mere.

Et H @Et H @ ( &ez obzira na du+inu sumiranja, rashodi stalno nadmašuju prihode, pa je za ure#enje vodno bilansa potrebno primeniti meliorativnu meru 1 navodnjavanje. %avlja se u aridnim pustinjskim oblastima.

EtEt GIHGIH 11 ( &ez obzira na du+inu sumiranja, vodni re+im je nestabilan. 6 obzirdolaze obe meliorativne mere navodnjavanje i odvodnjavanje/, ali kao

dopunske mere. Dvaj slučaj je naročito izra+en u oblastima semiaridnedo semihumidne umereno tople klime kakva je naša.

Na bazi Et Na bazi Et melioracije delimo:

@.@. NeophodneNeophodne ( primenjuju se u aridnim pustinjskim oblastima.

>.>. ?opunske?opunske ( kod nas.


6/46

Odvodnjavanje

dvodnjavanje

zemljišta

emljišta

Uzroci prekomern e vlažnosti zemljišta

zroci prekomern e vlažnosti zemljišta

)lima količina i raspored padavina/')lima količina i raspored padavina/'

elje! ispupčenja, udubljenja, ravnice/'elje! ispupčenja, udubljenja, ravnice/' 2eološka podloa prisustvo nepropusno &t ( horizonta/'2eološka podloa prisustvo nepropusno &t ( horizonta/' $oplavne vode relje!ske depresije u aluvijalnom poloju/'$oplavne vode relje!ske depresije u aluvijalnom poloju/' $odzemne vode humolej, eulej/.$odzemne vode humolej, eulej/.

$ojam$o

jam:: 1 Ddvo#enje suvišnih površinskih ili podpovršinskih voda sa prevla+enih zemljišta.

Jilj Jil

j :: $opravka vodno1vazdušnih osobina. stovremeno, popravkom ovihosobina popravljaju se i toplotne i biološke osobine, a time i re+imishrane biljaka.

ezultat:ezultat: $ostizanje visokih i stabilnih prinosa ajenih kultura.


7/46

Uticaj odvodnjavanja na zemljište i b i ljke

ticaj odvodnjavanja na zemljište i biljke

Ddvodnjavanjem zemljišta dobijamo niz prednosti Ddvodn javanjem zemljišta dobijamo niz prednosti ::

@. $oboljšava se vodno1vazdušni re+im anaerobni 1 redukcioni procesizamenjuju se aerobnim 1 oksidacionim procesima/.

>. 4pušta se nivo podzemne vode na +eljenu dubinu'A. $oboljšavaju se toplotne osobine'


8/46

Načini odvodnjavanja

ačini odvodnjavanja

6 osnovi razlikujemo6 osnovi razlikujemo tritri načina odvodnjavanja zemljišta:načina odvodnjavanja zemljišta:

@. Ddvodnjavanje otvorenim kanalima@. Ddvodnjavanje otvorenim kanalima>. Ddvodnjavanje podzemnom drena+om>. Ddvodnjavanje podzemnom drena+om

A. )ombinovano odvodnjavanjeA. )ombinovano odvodnjavanje

- )oji e se od navedenih načina primeniti zavisi od porekla suvišnih

voda atmos!erske vode ili podzemne vode/ i osobina zemljišta.


9/46

1.

.

Odvodnjavanje otvorenim

dvodnjavanje otvorenim

kanalima

analima

$rimenjuje$rimenjuje se za odvo#enje suvišnih površinskih voda, atmos!ersko porekla,koje se javljaju nakon obimnih padavina, nalo topljenja snea, naročito urelje!skim depresijama teških i linovitih zemljišta.

Ddvodnjavanje otvorenim kanalima sastoji se iz mre+e kanala koju nazivamo

" Dtvorena kanalska mre+aDtvorena kanalska mre+a" ".

4astoji se iz sledeih kanala:4asto ji se iz sledeih kanala:

@. )anala sisača'@. )anala sisača'

>.>. )anala skupljača')anala skupljača'

A.A. 2lavni maistralni kanala'2lavni maistralni kanala'


10/46

ematski prikaz jedno odvodnjavano podrujaematski prikaz jedno odvodnjavano podruja


11/46

$revla+eno područje$revla+eno područje


12/46

vakuacija vode sa prevla+eno područja:vakuaci ja vode sa prevla+eno područja:

2ravitaciom putem2ravitaciom putem – kada je prevla+eno područje iznad nivoa recipijenta. $utem crpnih areata$utem crpnih areata – kada je prevla+eno područje ispod nivoa recipijenta.

vakuacija vode putem crpnih areatavakuacija vode putem crpnih areata

Šematski prikaz radacrpne stanice prekoodbrambenog nasipa

Crpna stanica nakanalu DTD


13/46

Izvođenje kanalske mreže

zvođenje kanalske m reže

3oditi računa o sledeem:3oditi računa o sledeem:

@.@. $adovima kanala$adovima kanala ( kreu se od 8,A ( A . 6tiču na brzinu kretanja vode ukanalu srednja proticajna brzina 8,9 ( 8,O mIs/.

>.>. 6lu ulivanju kanala u kanal'6lu ulivanju kanala u kanal'

A.A. ?imenzionisanju kanala po vertikali?imenzionisanju kanala po vertikali


14/46

Izvođenje radova i održavanje kana lske mreže

zvođenje radova i održavanje kanalske mreže

zvo#enje radovazvo#enje radova:

)opanje kanala)opanje kanala za odvodnjavanje vrši se mahanizovano ( baerimabaerima koji iza sebe ostavljaju pro!ilisan kanal odre#ene dubine, širine i odre#eno pada/.

skopana zemljasko pana zemlja mo+e da se koristi za izradnju nasip, koji se postavlja saunutrašnje strane kanala ili se odvozi kamijonima na obli+nja mesta deslu+i za popunu relje!skih depresija.

Ddr+avanje kanalske mre+e:Ddr+avan je kanalske mre+e:

@.@. edovno odr+avanjeedovno odr+avanje

>. -ehničko povremeno/ odr+avanje>. -ehničko povremeno/ odr+avanje


15/46

edovno odr+avanjeedovno odr+av anje ( izvodi se svake odine.

Jilj Jilj :: suzbijanje korova. Dbuhvata sledee metode.

@. 0emijske metode'@. 0emijske metode'

>. &iološke metode'>. &iološke metode'

A. Mehaničke metode.A. Mehaničke metode.

-ehničko povremeno/ odr+avanje-ehničko povremeno/ odr+avanje ( izvodi se povremeno od A ( O odina.

Jilj Jilj ::

@. zmuljivanje dna kanala'@. zmuljivanje dna kanala'

>. Bišenje cevnih propusta' i>. Bišenje cevnih propusta' i

A. ekonstrukcija kanala.A. ekonstrukcija kanala.


16/46

zvo#enje radovazvo#enje radova


17/46

$rikaz kanalske mre+e$rikaz kanalske mre+e


18/46

Ddr+avanje kanalske mre+eDdr+avan je kanalske mre+e


19/46

Ptna m reža i objekti na kan alskoj

tna m reža i objekti na kanalskoj

mreži

reži

$utnu mre+u čine$utnu mre+u čine::

@. )ateorisani as!altni/ putevi @. )ateorisani as!altni/ putevi ( putevi opšte i reionalno značaja

>. Nekateorisani poljski/ putevi >. Nekateorisani poljski/ putevi ( čine vezu izme#u uprave i imanja.

1 Na putnu mre+u otpada oko A; oranica.

Dbjekti na kanalskoj mre+i:Db jekti na kanalskoj mre+i:

Mostovi'Mostovi' $ropusti $ropusti '' )askade)askade'

4i!oni'4i!oni' 6stave6stave'' $relivi'$relivi' Jrpne staniceJrpne stanice'' spusti'spusti'


20/46

!obre i loše strane otvorene kanalske

obre i loše strane otvorene kanalske

mreže

reže

?obre strane su:?obre strane su:

@. Mounost odvo#enja velikih količina suvišnih voda u kratkom vremenskomintervalu, što omouuje pravovremenu obradu, setvu i berbu.

>. $opravljaju se vodne i !izičke osobine zemljišta.A. )opaju se pod malim padom 8,A(A/.. $ri ustoj kanalskoj mre+i ote+ano izvo#enje arotehničkih operacija obrada, setva, zaštita, +etva/.A. 3isoki troškovi izradnje objekata i odr+avanja.


21/46

".

.

Odvodnj

dvodnj

avanje pod

anje pod

zemnom

mnom

drenažom

renažom

$ojam:$o jam: $od podzemnom drena+om podrazumevamo zatvorenu reulacionu zatvorenu reulacionumre+u, sastavljenu od cevi ( drenova, postavljenih na odre#enu dubinu pododre#enim padom i ulom.

$rimena:$rimena: $rimenjuje se za reulisanje vodno1vazdušno re+ima, na teškimlinovitim zemljištima ravno relje!a, de prevla+ivanje izaziva visok nivo podzemnih voda ili površinske vode de bi usta kanalska mre+a oduzelaveliki deo obradljivih površina.

Cnačaj:Cnača j: euliše vodni re+ima zemljišta spuštanjem nivoa podzemne vode na+eljenu dubinu.

?rena+ni sistem se sastoji iz sledeih drenova:?rena+ni sistem se sasto ji iz sledeih drenova:@. ?renova sisača'@. ?renova sisača'

>. ?renova skupljača'>. ?renova skupljača'

A. 2lavni dren kolektor/'A. 2lavni dren kolektor/'


22/46

Podela drenaže

odela drenaže

@. $rema polo+aju sabirno1reulacionih elemenata drenova/:@. $rema polo+aju sabirno1reulacionih elemenata drenova/: 0orizontalna 3ertikala )ombinovana

>. $rema polo+aju drenova u odnosu na vodonepropusni sloj:>. $rema polo+aju drenova u odnosu na vodonepropusni sloj: Le+ea ( drenovi sisači le+e na nepropusnom sloju. 3isea ( drenovi sisači postavljeni @81>8 cm iznad nepropusno sloja.

A. $rema dubini postavljanja drenova:A. $rema dubini postavljanja drenova: $litka H 8,O m 4rednje duboka 8,O ( @,> m ?uboka @,> ( @,< m 3rlo duboka G @,< m


23/46

aterijali od koji# se iz$rađj

aterijali od koji# se iz$rađ j

drenovi

renovi

@.@. ?renovi od pečene line?renovi od pečene lineNajstariji način izvo#enja drena+e. zvodi se

ručno na malim površinama. ?u+ina drna+nih

cevi iznosi AA cm, prečnik 71@> cm najčeše @8 cm/.

>.>. ?renovi od betona?renovi od betona

-o su betonske cevi. azličito su prečnika>8 ( @88 cm/ i du+ine @ 1>,7 m/. )oriste se za

drenove kolektore.


24/46

A.A. ?renovi od plastične mase polietilena 1 $3J/?renovi od plastične mase polietilena 1 $3J/

?anas najviše u primeni.)arakterišu se:)arakterišu se: malom te+inom >88 ( ( >8 cm> Im/


25/46

Osnovni elementi cevne

snovni elem enti cevne

drenažerenaže

$ri izvo#enju drena+e voditi računa:$ri izvo#en ju drena+e voditi računa:

?ubini postavljanja drenova?ubini postavljanja drenova

astojanju izme#u drenova sisačaastojanju izme#u drenova sisača $rečniku drenova$rečniku drenova

?u+ini drenova?u+ini drenova

$odu+nom padu drenova$odu+nom padu drenova

Kilterskom materijalu Kilterskom materijalu


26/46

Izrada i izvođenje drenaže

zrada i izvođenje drenaže

zvo#enje drena+e:zvo#enje drena+e:

@.@. učnoučno ( ( najstariji način izvo#enja drena+e. $rimenjivao se kod drenova od pečene line, na malim parcelama. Jeo postupak kopanje kanala, polaanjei zatrpavanje cevi/ izvodi se ručno.

>.>. )ombinovano izvo#enje drena+e)ombinovano izvo#enje drena+e ( kopanje drena+nih rovova izvodi semašinski, a polaanje drena+nih cevi ručno.

A.A. Mašinsko izvo#enje drena+eMašinsko izvo#en je drena+e ( vrši se mašinama drenopolaačima.drenopolaačima. ?anasnajrašireniji način izvo#enja drena+e.


27/46

$rikaz drena+nih cevi $rikaz drena+nih cevi

Dren sisač prečnika 80 mm Dren skuplać prečnika 160 mm


28/46

Mašine za izvo#enje drena+eMašine za izvo#en je drena+e


29/46

$olaanje i uradnja drena+nih cevi$olaanje i uradnja drena+nih cevi

Polaganje drenane ce!i "gra#ena drenana ce! duine 100 m

"gra#ena drenana ce! duine 1$0 m Prikaz drenane ce!i dubine %0 cm


30/46

$olaanje drenova u kombinaciji drenova sisača i skupljača$olaanje drenova u kombinaciji drenova sisača i skupljača


31/46

ematski prikaz !ilterskih materijalaematski prikaz !ilterskih materijala


32/46

Šljunka za &idrauličke 'iltre Drenana ce! sa &idrauličkim 'iltrom( prirodnim )ljunkom

*okoso!a !lakna


33/46

3remenom tokom eksploatacije mo+e doi do smanjenja !unkcionalnosti

drena+e usled: @. -alo+enja mulja u drena+nim cevima' >. 0emijsko talo+enja Ke, Mn, JaJD A'

A. &iološke blokade od strane korenovo sistema biljaka.

Ddr+avanje:Ddr+avan je: 1 povremeno ispiranje drena+nih cevi pumpama visoko pritiska

snabdevenim !leksibilnim crevom sa reaktivnom lavom na vrhu.

Održavanje drenažne m reže

državanje drenažne m reže

Objekti na drenažnoj mreži i ptna mreža

bjekti na drenažnoj m reži i ptna m reža

Jilj:Jil j: 1 br+e i bolje !unkcionisanje drena+e.

@.@. zlivi ispusti/:zlivi ispusti/: 1 su betonske cevi koje se postavljaju na mestima izlivanja drena+nemre+e kolektora/ u recipijent.


34/46

A.A. )askadna okna)askadna okna:: -- izra#uju se na mestimavee pada terena s ciljem da ubla+e brzinukretanja vode.

. )ontrolna okna šahte/:)ontrolna okna šahte/: 1 izra#ena su od betona.$ostavljaju se na drenu kolektoru, na mestimade se ukršta vei broj skupljača.4lu+e za kontrolisanje rada drenova.


35/46

$utna mre+a:$utna mre+a:

@. )ateorisani as!altni/ putevi @. )ateorisani as!altni/ putevi ( putevi opšte i reionalno značaja'>. Nekateorisani poljski/ putevi >. Nekateorisani poljski/ putevi ( čine vezu izme#u uprave i imanja.

1 Na putnu mre+u otpada oko A; oranica.

!obre i loše strane #orizontalne cevne drena že%

obre i loše strane #orizontalne cevne drenaže %

?obre strane:?obre strane:

@. Ne ebe se poljoprivredne površine'>. Kenkcioniše tokom cele odine kada je zemljište prevla+eno'A. Ddr+avanje tokom vremena je je!tinije'. )varovi se uočavaju i otklanjaju te+e'A. Ne sme se izvoditi kod zemljišta koja se jako sle+u tresetna zemljišta/'


36/46

Ostali oblici drenaže

stali oblici drenaže

@.@. 3ertikalna drena+a3ertikalna drena+a ( predstavlja sistem specijalnihbušotina ili cevnih bunara, spuštenih u vodonosni sloj iz koje se crpnim areatima pumpama/ crpi voda ucilju sni+avanja nivoa podzemne vode.


37/46

>.>. )rtična drena+a)rtična drena+a ( izvodi se pluovima krtičarima. adni deo pluova je no+koji seče zemljište vertikalno, a na dnu no+a pričvršen je dren valkasto ilikru+no oblika.

Dsnovne karakteristike:Dsnovne karakteristike: $rečnik drena krtičnjaka iznosi od 7 ( >8 cm' ?ubina izvo#enja drena+e 78 ( @88 cm'

?u+ina @88 ( @78 m' astojanje izme#u krtičnjaka > ( A m, maksimalno 7 m' 3ek trajanja drena+e < ( 9 odina' zvlači se pod padom od 8,A ( >;' zvodi se lako i nije skupa' zvodi se na zemljištima teško mehaničko sastava G78; !izičke line i

G>8; koloidne line/.

?renovi se ulivaju u otvoreni kanal ili drena+nu cev.


38/46

$luovi krtičari$lu ovi krtičari


39/46

A.A. &iološka drena+a&iološka drena+a ( sastoji se u tome što neke biljke iva, topola, klen, dren,lešnik/ transpirišu velike količine vode i na taj način na br+e isušivanjezemljišta.

&odoprijemnici i nji#ova re$lacija

odoprijemnici i nji#ova re$lac ija

3a+an deo sistema za odvodnjavanje od kojih u mnoome zavisi uspehodvodnjavanja.

6 vodoprijemnike spadaju: mora, reke, jezera, akumulacije, kanali, potoci i dr.Ca uspešno odvo#enje suvišne vode sa prevla+enih terena vodoprijemniktreba da ispuni odre#ene uslove:

@. ?a nesmetano obezbedi ulivanje vode iz lavno kanala ili kolektora usvako doba odine'

>. ?a ima dovoljnu propusnu sposobnost'

A. ?a odezbedi ravnomerno kretanje vode du+ celo toka.

?a bi vodoprijemnik ispunio ove uslove mora da ima povoljan proticajni pro!il dubinu i širinu/ i da je bez ikakvih smetnji u svom toku. Najčešesmetnje su: obrastanje rastinjem, izdizanje dna usled talo+enja materijala,razne prerade i dr.

eulisanje i odr+avanje vodotoka vrši se u skladu sa zakonom o vodama.

3 d

ij i i i ij i/


40/46

3odoprijemnici ecipijenti/3odo prijemnici ecipijenti/


41/46

Odbrana od poplava

dbrana od poplava

Nasipi Nasipi su veliki zemljani objekti koji se rade van osnovno korita.

Nasipi se prema nameni se dele:N asipi se prema nameni se dele:

@. 2lavni nasip ili nasip reda'>. 4poredni nasip ili nasip reda.

?imenzije lavno nasipa zavise od:?imenzi je lavno nasipa zavise od: visine vodostaja, du+ine trajanja visokihvodostaja, udarne snae talasa i vrste materijala zemljišta/ za izradnjunasipa.1 3isina krune3isina krune ( mora biti iznad najvee nivoa vode od 8,9 ( @,7 m.1 irina kruneirina krune ( zavisi od visine i du+ine trajanja najveih vodostaja i od

ura#eno materijala. )od nasipa reda od A ( 9 m.1 Naib stranaNaib strana ( sa unutrašnje strane prema niziji od @:> ( @: ( @:. 1" Korland Korland"1


42/46

2lavni nasip2lavni nasip

DbaloutvrdaDbaloutvrda


43/46

'$ro te#nički način odvodnjavanja

$rote#nički način odvodnjavanja

$odrazumeva kombinaciju odre#enih arotehničkih mera sa retkom kanalskomili drena+nom mre+om.

5rotehnički način odvodnjavanja obuhvata A rupe mera: 5rotehnički način odvodnjavanja obuhvata A rupe mera:

@.@. Mere za odvo#enje vode iz ornično sloja.Mere za odvo#enje vode iz ornično sloja. 2lavna mera usko zaonsko oranje. 4uština je da na svakih >81>7 m, ostaje jedna brazda dubine >81>7 cm, kojomse odvodi voda u poprečni kanal.

>.>. Mere za akumulaciju vode u orničnom sloju.Mere za akumulaciju vode u orničnom sloju. 2lavne mere produbljivanjeornično sloja ( iz jedno poteza ili postepeno i ostrukturivanje zemljišta (kalci!ikacija i humizacija.

A.A. Mere za odvo#enje vode iz ornično sloja i poveanje vla+nosti podornično Mere za odvo#enje vode iz ornično sloja i poveanje vla+nosti podorničnoslojasl oja. 2lavna mera podrivanje pluovi podrivači, do @ m dubine/ i krtičnadrena+a.


44/46

$luovi podrivači $lu ovi podrivači


45/46

(.

.

)ombinovani način

ombinovani način

odvodnjavanja

dvodnjavanja

$ojam$o jam:: $redstavlja kombinaciju dva ili više načina odvodnjavanja na istommeliorativnom području.

Cavisi Cavisi :: od porekla suvišnih voda i tipa vla+enja.

3arijante kombinovano odvodnjavanja3ari jante kombinovano odvodnjavanja::

Dtvoreni kanali sa cevnom drena+omDtvoreni kanali sa krtičnom drena+omDtvoreni kanali sa cevnom i krtičnom drena+om

A8 m

A8 m


46/46

Loš način azdovanjaLoš način azdovanja

i deo - odvodnjavanje

Documents