EKOLOŠKI INFORMATOR • GODINA X • BROJ 38. • SUBOTICA, JANUAR - MART 2013. • BESPLATAN PRIMERAK

Povodom dvogodišnjice rada Region-alnog Arhus centra Subotica, zajed-

no sa Udruženjem TERRA’S i Centrom za ekologiju i održivi razvoj-CEKOR, 4. marta 2013. godine pokrenuta je inicijati-va za donošenje Deklaracije Grada Subot-ice bez GMO (genetički modifikovani or-ganizmi). Nacrt Deklaracije je prosleđen gradonačelniku, Modestu Duliću, i njego-vim pomoćnicima, predsednici Skupštine, Mariji Kern Šolja, te odborničkim grupa-ma i članovima Gradskog veća sa molbom da se razmotri, a potom usvoji u skladu sa Statutom Grada i Poslovnikom o radu Skupštine Grada Subotice. Do zaključivanja ovog broja, 10. aprila, iz Gradske uprave nije dobijen odgovor, sem konstatacije da se Deklaracija razma-tra kod pravne službe. U tekstu Deklaracije, koju možete pročitati na srednjoj strani, naglašeno je da je veoma važna pozicija lokalne samou-prave u definisanju i sprovođenju politike o pitanjima GMO. Takođe, inicijatori su izrazili sprem-nost za daljim koracima i neposred-nim uključivanjem organizacija civil-nog društva u razmatranje i donošenje predloženog akta, te sugerisali da se zajednički organizuje javni skup sa te-mom GMO u lokalnoj samoupravi u cilju što kvalitetnijeg informisanja, ne samo predstavnika lokane samouprave, već ce-lokupne javnosti.

I S U B O T I C A G R A D B E Z G M O ? ? ? ? ? ?

2

Ekološko udruženje građana HORIZONTI je od osnivanja

1999. godine počelo sa štampanjem istoimenog ekološ-

kog informatora u cilju pospešivanja komunikacije i pro-

toka informacija, pre svega između ekoloških organizacija

i predstavnika lokalne vlasti, ali i uopšte informisanja gra-

đana o najznačajnijim temama iz oblasti zaštite životne

sredine.

U međuvremenu je prerastao u gradski informator i rađen

je kroz različite projekte drugih organizacija, poput Udru-

ženja TERRA’S uz podršku Službe za komunalne poslove,

preduzetništvo i zaštitu životne sredine, koja je od 1. janu-

ara 2011. godine, reorganizovana u Službu za zaštitu život-

ne sredine i održivi razvoj.

Ovaj 38. broj Ekološkog informatora HORIZONTI je rezultat projekta Regionalnog

Arhus centra Subotica koji Otvoreni univerzitet realizuje uz podršku Fonda za

zaštitu životne sredine Republike Srbije i Grada Subotice.

Sadržaj:

Elektronska verzija informatora se nalazi na Internet adresama:

www.aarhussu.rs, www.terras.org.rs i

www.subotica.rs/sr/4266/edukacija-i-informisanje

Izdavač: Otvoreni univerzitet

Regionalni Arhus centar Subotica

Trg cara Jovana Nenada 15, 24000 Subotica

Telefon/fax: 024-554-600 lokal 127

Urednik izdanja: Snježana Mitrović

Saradnici: Pavle Budinčević

Nataša Đereg

Prevod: Čila Nemet

Teh. priprema i dizajn: Agencija Organizator

Štampa: Printex, Subotica

Tiraž: 800

Grad Subotica

DOĐITE, POZOVITE, PIŠITE, INFORMIŠITE SE!Radnim danima od 10 do 16 časova Otvoreni univerzitet (II ulaz)Trg cara Jovana Nenada 1524000 Subotica

024 554 600 / 127aarhussu@openunsubotica.rs www.aarhussu.rs

UČENICI POLITEHNIČKE ŠKOLE KREČILI GRAFITE

U CENTRU GRADA

Krečenjem stubova kod Robne kuće “Centar”, 12. marta, dese-tak učenika završnih razreda Politehničke škole i ove godine

je počelo sa lepim i korisnim aktivnostima praktične nastave. Ovi učenici, sprovodeći praksu iz obrazovnog programa, ulepšavaju grad, kreče grafite na nekoliko lokacija u centru grada, čime čine grad lepšim. Finansijsku podršku ovoj akciji koja je ustanovljena prošle godine pružila je lokalna samouprava. Završni razred dekoratera zidnih površina i molera Politehničke škole spojio je lepo i korisno i ove godine. Desetak učenika su svoju praktičnu nastavu ponovo izveli krečeći grafite na nekoliko lokacija u gradu – kod zgrade Doma vojske, te robnih kuća Centar i Beo-grad. Ovim učenici Politehničke škole nastavljaju praksu ustanovljenu prošle godine, kada su na istim lokacijama krečili grafite. Kao i prošle, i ove godine su učenici imali podršku lokalne samouprave. Naime, Grad Subotica je pružio finansijsku podršku u nabavci materijala za krečenje.Izvor:yueco.rs

• Čovečuljak upozorava već dve godine• Potpisan memorandum o saradnji u

oblasti upravljanja otpadom• Radovi na regionalnoj deponiji počinju

naredne godine• Revizija zaštite parka prirode “pali攕 Zaustavljena izrada nacrta plana užeg

gradskog jezgra

3

ARHUS CENTAR

Č O V E Č U L J A K U P O Z O R A V A V E Ć D V E G O D I N EPotpisivanjem Memoranduma o saradnji Otvorenog univerziteta Subotica sa resornim ministarstvom i Gradom Subotica, a uz podršku OEBS-a, 4. marta 2010. godine, je počeo sa radom Regionalni Arhus centar Subotica.

Osnovne aktivnosti su usme-rene na edukaciju različitih in-

teresnih grupa za sprovođenje Arhuske konvencije u cilju efikasnije zaštite životne sredine, te omogućavanje per-manentnog pružanja visokokvalitet-nih informacija o životnoj sredini i njihovo distribuiranje u javnosti na način prijemčiv korisnicima. Samo

u 2012. godini je održano više od 20 seminara, sastanaka i skupova za različite ciljne grupe: strudente Fakulteta tehničkih nauka iz No-vog Sada, Univerziteta Singidunum i Ekonomskog fakulteta iz Subotice, učenike Hemijsko-tehnološke škole „Lazar Nešić“ iz Subotice, predstavni-ke civilnih organizacija i lokalnih samouprava Severnobačkog i Sever-nobanatskog okruga.

Pregledajući prošlogodišnji rad-ni kalendar centra za podsećanje je okrugli sto organizovan u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji, pod nazivom „Održivim partnerstvom ka zdravoj životnoj sredini“. Cilj je bio uspostavl-janje saradnje Arhus centara iz Srbije, kao i lokalnih samouprava i ekoloških organizacija na  unapređenju u

VOLONTERI U AKCIJI Volonteri Arhus centra su bili uključeni u “eko-patrole” preko projekata Udruženja TERRA’S: “Zelene zgrade Subotice” i “Mladi protiv otpada”. Obilazili su i prijavljivali divlje deponije na Kelebiji, Tavankutu, cen-tru Subotice. Namera je bila da se kroz eko patroliranje i seminare utiče na podizanje nivoa svesti mladih s ciljem  pokretanja aktivizma na polju zaštite životne sredine, popularizuje Zakon o Arhuskoj konvenciji i ukaže na problem otpada kao ozbiljnog zagađivača životne sredine. U akciji „Od vra-ta do vrata“   volonteri su  obilazili stanare zgrada pozivajući ih da se uključe u akciju razdvajanja reciklabilnog otpada.

PREZENTACIJA NAFESTIVALU

I prošle godine Regionalni Arhus cen-tar Subotica je bio uključen u organizaciju Palićkog festivala evropskog fima, program ekoloških filmova ECO DOX. U Art bioskopu “Aleksandar Lifka”, pre početka svake pro-jekcije, predstavnici nekoliko ekoloških nevladinih organizacija predstavljali su svoj rad. U opuštenoj atmosferi, pored promo-tivnog materijala koji se deli, posetioci su se kroz razgovor upoznavali sa aktivnosti-ma ne samo Arhus centra, već i Udruženja TERRA’S, CEKOR-a, EUG “HORIZONTI” sa Kompost timom, RIPARIA, PROTEGO, kao i Udruženja MLADI I IGRA. Pored toga, u foajeu bioskopa, bila je postavljena izložba fotografija, kao i predmeti za svakodnevnu upotrebu napravljeni od recikliranog ma-terijala. 

rešavanju pitanja vezanih za zaštitu životne sredine.

Zajedno sa resornim ministarstvi-ma održani su različiti skupovi. Jedan od njih je prezentacija Protokola  o vodi i zdravlju.

Uspostavljena je odlična saradnja sa preduzećem “Regionalna deponija”, te je za civilne organizacije upriličena prezentacija nacrta Regionalnog plana

Radno obeležena dvogodišnjica od osnivanja Regionalnog Arhus centra Subotica

upravljanja otpadom za Grad Subot-icu i opštine Bačka Topola, Mali Iđoš, Kanjiža, Senta, Čoka i Novi Kneževac (2013-2022.) i diskusija o primedbama i predlozima na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Izgradnja Regionalne deponije u Sub-otici.

Arhus centar je pokrenuo ili je učestvovao u mnogobrojnim javnim

kampanjama povodom obeležavanja različitih datuma poput 22. aprila, Dana planete Zemlje ili 9. maja, Dana Evrope. Aktivnosti su prezentovane građanima u “Ekološkoj ulici”, 5. juna, na Svetski dan zaštite životne sredi-ne kada je Gradska uprava Subotice upriličila program “Nedelja ekologije”.

Mnogobrojni posetioci Arhus cen-tra su mogli da uživaju u postavci fo-tografija uhvaćenih umetničkim okom Đorđa Suvajdžića i Ante Tabakovića. Najradoznaliji su bili mališni vrtića „Kolibri“ i učenici trećeg razreda os-novne škole „Ivan Goran Kovačić.

4

ARHUS CENTARPUBLIKACIJA “KVALITET ŽIVOTNE SREDINE U SEVERNOBAČKOM OKRUGU”

ISPITIVANJA ZEMLJIŠTA IZ LAGUNA KOD POGONA “INTERCORD”

Jedan od važnijih aktivnosti Regionalnog Arhus cen-tra Subotica jeste izdavanje publikacija o kvalitetu

životne sredine koju Otvoreni univerzitet realizuje pre-ko projekta uz podršku Republike Srbije i Grada Sub-otice. Osnovni cilj je uspostavljanje saradnje između lokalne samouprave i građana, te njihovo bolje inform-

isanje i edukacija da bi se aktivnije uključili u donošenje odluka što će omogućiti sprovođenje demokratskih procesa iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine. Tako je prošle godine štampana publikacija „Kvalitet životne sredine Grada Subotice u 2011. godini“. Ovo izdanje je prvi korak koji je Arhus centar načinio u saradnji sa stručnim saradnicima Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Grada Subotice i Zavo-da za javno zdravlje Subotica. Publikacija je izraz nastojanja da se aktivno do-prinese unapređenju informisanja javnosti, odnosno „učvršćivanju“ prvog stuba Arhuske konvencije i od koristi je svima koji su zainteresovani za stanje životne sredine, a podaci služe u promovisanju učešća javnosti u donošenju odluka. Privodi se kraju izrada nove publikacije „Kvalitet životne sredine Severnobačkog okruga u 2012. godi-ni“, u kojoj je osim Subotice, obuhvaćena Bačka Topola i Mali Iđoš.

U publikaciji se navodi i izveštaj autorke, Olge Lom-par, iz Zavoda za javno zdravlje Subotica, o ispiti-

vanju zemljišta laguna kod pogona Intercord, koji u ce-losti prenosimo: Dana 21.08.2012. oko 14 časova došlo je do požara u delu objekta gde se obavlja reciklaža sekundarnih sirovina fabrike Interkord u Subotici i lagunama u koje se odlaže mulj sa uređaja za prečišćevanje otpadnih voda. Izgoreo je i manji deo jednog objekta, a sprečeno je paljenje okolnih objekata. Više od mesec dana bilo je prisutno tinjanje i širio se dim sa laguna na lokaciji koja je bila zahvaćena požarom. Na osnovu zahteva iz Službe za komunalne delatnos-ti i zaštitu životne sredine Grada Subotica, 17.09.2012. izvršeno je uzorkovanje četiri uzorka zemljišta sa lokacije zahvaćene požarom. Ispitivanja su vršena u laboratori-jama Zavoda za javno zdravlje Subotica, a specifičnih or-ganskih polutanata u GZJZ Beograd. Rezultati su prezentovani na zasedanju štaba za van-redne situacija Grada Subotica gde su doneti zaključci o kratkoročnim i dugoročnim rešenjima problema dim-ljenja laguna kod prečistača otpadnih voda i gradske de-ponije. O preduzetim aktivnostima od strane Zavoda za javno

zdravlje Subotica i rezultatima ispitivanja, blagovremeno i u kontinuitetu obaveštavana su sredstva javnog inform-isanja. Analizom rezultata ispitivanja zaključeno ja da je kod uzoraka zemljišta prisutno značajno zagađenje. Na ovoj lokaciji je radio pogon za štavljenje i preradu kože, a dan-as su lagune nekadašnje kožare mesto za odlaganje mulja sa uređaja za prečišćavanje otpadnih voda grada. Koncentracije cinka i ukupnog hroma su u sva četiri uzorka zemljišta iznad vrednosti za koje je na osno-vu „Uredbe o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih pro-grama (“Sl. glasnik RS“, br. 88/2010), porebno izvršiti re-medijaciju zbog značajne kontaminacije. Koncentracije olova i arsena su iznad remedijacionih vrednosti u po jednom, a koncentracije bakra, u dva uzorka zemljišta. Konstatovane su visoke koncentracije olova, kadmi-juma, bakra, nikla, arsena, žive, kobalta, barijuma, fenol-nog indeksa iznad graničnih vrednosti.Izuzetno visoke koncentracije ukupnog fosfora u uzor-cima zemljišta imaju izraženi negativan uticaj na proces eutrofizacije jezera Palić, koje se nalazi u neposrednoj blizini ispitivanih laguna.

5

A R H U S C E N T A R

GRADSKA UPRAVA

POTPISAN MEMORANDUM O SARADNJI U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM

Gradonačelnik Subotice, Modest Dulić, i predstavnik koalicije „Ze-

lena inicijativa” Miloš Đajić potpisali su, 29. januara, u Medija-centru Grad-ske kuće, Memorandum o saradnji u oblasti upravljanja otpadom na loka-lnom nivou. Ključni aspekti Memo-randuma odnose se na saradnju grada Subotice i „Zelene inicijative”, koja predstavlja mrežu od 22 organizacije građanskog društva u Srbiji, u ak-tivnostima koje će doprineti reviziji i unapređenju lokalnih planova uprav-ljanja otpadom, podsticanju saradnje sa civilnim sektorom i promovisanju evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine, posebno u oblasti upravljanja otpadom. Potpisivanju Memoranduma prisustvovao je član Gradskog veća zadužen za zdravs-tvo, socijalnu politiku i zaštitu životne sredine dr Atila Čengeri. Subotica, kao grad, ima dobru prak-su i iskustvo u saradnji sa nevladinim sektorom, posebno u onim oblasti-ma gde civilne organizacije žele kroz svoj angažman da aktivno učestvuju i u izgradnji civilnog društva i u re-alizaciji programa, čime će doprineti unapređenju celokupne situacije u našem gradu, rekao je gradonačelnik Dulić, i dodao da u poslednje vreme, budući da su teme aktuelne, grad Sub-otica ima dobru saradnju sa organi-zacijama koje se bave zaštitom životne sredine. - Upravljanje otpadom je sveobuh-vatna i zahtevna oblast, jer realizacija projekata iz ove oblasti ne zavisi samo od organa državne uprave, lokalne samouprave i akata i propisa koje or-gani lokalne samouprave donose nego u značajnoj meri zavisi i od aktivnog uključivanja građana u realizaciju ovih projekata. Zbog toga je potpuno prirodna i neophodna saradnja sa civilnim organizacijama. Upravljanje otpadom podrazumeva, pre svega, promociju koncepta smanjenja otpa-da, promociju selektivnog odvajanja

otpada, reciklaže i ponovne upotrebe recikliranog materijala sa ciljem da se količina otpada koja se izmesti na deponije smanji na najmanju moguću meru i da na taj način svi zajedno damo doprinos zaštiti životne sredine, naglasio je Modest Dulić. Koalicija „Zelena inicijativa” nastala je pre skoro dve godine, kroz različite

aspekte je pokušala da unapredi sistem upravljanja otpadom i na neki način u tome uspela, ali veliki problem pred-stavlja odluka o ukidanju Fonda za zaštitu životne sredine, istakao je Miloš Đajić. - Memorandum je do sada potpisalo šest gradova i opština. Naša ideja je da dobru praksu i ono što su preporuke stručnjaka i eksperata iz ove oblasti, a koja je proizašla iz jedinog sveobuh-vatnog nacionalnog istraživanja koje se desilo prošle godine, primenimo u gradovima koji žele i imaju nameru da se dalje bave zaštitom životne sredine. Svedoci smo da tema životne sredi-ne polako pada u zapećak, ali ovo je životna tema u kojoj svako od nas ima i uticaj, i posledicu. Zato je jako važno da bar na lokalnom nivou razvijamo sistem i utičemo na građane, jer oni u najvećoj meri generišu otpad, kazao je Đajić. Prema njegovim rečima, Memoran-dum predviđa rad na reviziji akcionih planova upravljanja otpadom. Svaka jedinica lokalne samouprave bila je još prošle godine dužna da uđe u proces revizije tih akcionih planova, ali neki ih, kako je rekao, nisu ni doneli. - Mi imamo sistem koji nije sveobuh-vatan. „Zelena inicijativa” lokalnim samoupravama hoće da pomogne u pružanju kontakata, mapiranju prob-lema i njihovom promovisanju i u Beogradu, i u drugim centrima gde ti problemi mogu da počnu da se rešavaju, a to je, pre svega, ukidan-je velikog broja taksi i samim tim smanjenje budžeta. I sami znamo da je najveći teret upravljanja otpadom upravo na jedinicama lokalne samou-prave. Sve to mora da rezultira jed-nom mrežom opština i gradova koja će sa Stalnom konferencijom gradova i opština i dalje insistirati na tome da se ono što trenutno nije primenjivo u zakonodavstvu menja, a da ono što je dobro bude i finansirano, rekao je Miloš Đajić.

ZELENI POSLANICI Miloš Džajić, je najavio da se, na inici-jativu koalicije „Zelena inicijativa”, u Narod-noj Skupštini Republike Srbije formira Zelena poslanička grupa. Prioritet je da oni budu ambasadori tema životne sredini u Skupštini Srbije, a ideja je da se pokaže da zaštita životne sredine ne poznaje političke boje i granice. Zelenu poslaničku grupu sačinjava 22 poslanika iz različitih stranaka: čak šest iz Demokratske stranke (Dejаn Nikolić, Ivаn Jovаnović, Dušаn Milisаvljević, Rаdoslаv Milovаnović, Vesnа Mаrjаnović i Nаdа Kolundžijа), petoro iz Socijаldemokrаtskа pаrtije Srbije (Dr Ivаn Bаuer, Slаvicа Sаvić, Vlаdimir Mаrinković, Vesnа Milekić i dr Neven Cvetićаnin), po dva iz Srpske nаpredne strаnke, (Zorаn Prаlicа i Kаtаrinа Rаkić), Socijаlističke pаrtije Srbije (Dejаn Rаdenković i Dijаnа Vukomаnović), Demokrаtske strаnke Srbije (Bojаnа Božаnić i Milicа Vojić Mаrković), Ujedinjenih re-giona Srbije (Jelenа Trаvаr Miljević i Nenаd Kitаnović), te po jedan poslanik, iz Zelenih Srbije (Ivаn Kаrić), Socijаldemokrаtske unije (Miljenko Deretа), te Sаveza vojvođаnskih Mаđаrа (Elvira Kovács).

6

R A D O V I N A R E G I O N A L N O J D E P O N I J I P O Č I N J U N A R E D N E G O D I N E

REGIONALNA DEPONIJA

Kako bi se dugoročno rešio problem otpada u regionu, grad Subotica i

opštine Bačka Topola, Kanjiža, Senta, Mali Iđoš i Čoka su za svoj region osnovale zajedničko preduzeće „Re-gionalna deponija“ d.o.o. Subotica čiji je zadatak da izgradi nov, savremeni regionalni sistem za upravljanje otpa-dom u skladu sa evropskim standardi-ma. Radovi na Regionalnoj deponiji bi trebalo da započnu početkom 2014. godine. - Nezahvalno je davati prognoze, ali posao oko izgradnje deponije biće završen za godinu do dve, što je mno-go kraće od priprema koje se moraju obaviti. Tako da će regionalna de-ponija, ako sve bude teklo po planu, otpočeti sa radom u 2016. godini, a samim tim startuje se sa zatvaranjem sadašnjih deponija otpada - objašnjava Andrea Kikić, direktorica Regionalne deponije i dodaje da je nakon javne rasprave o proceni uticaja na životnu sredinu Regionalne deponije, bilo ne-koliko primedbi od strane Pokrajin-skog zavoda za zaštitu prirode i grada Subotice. Primedbe su se odnosila na tretman prerade vode i biljni svet, koji je zaštićen, a nalazi se u blizini pros-tora gde će se graditi deponija. Inače, Grad Subotica i Opštine Bačka Topola, Mali Iđoš, Čoka, Kanjiža i Senta su 2007. godine potpisali Spora-zumom o saradnji opština i dogovorili se da se formira regionalna deponija za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, nakon čega je  osnovana „Regionalna deponija“ d.o.o. Subotica. Od tada, pa do danas uglavnom su pribavljana sva potrebna dokumenta za gradnju objekta, a posao ide sporo zbog administracije i zbog velikog broja uslova, saglasnosti i tehničke dokumnetacije koja je potrebna za ovakve projekte. U jesen 2011. godine je izdata  lokacijska dozvola, na osno-vu koje je „Hidrozavod“ izradio idejni projekat sa studijom opravdanosti, a nakon toga i glavni projekat. Sredstva

za gradnju objekta su obezbeđena pre-ko IPA fonda u vrednosti od 16,8 mil-iona evra, a početkom 2013. godine je objavljena najava tendera za nadzor i za izgradnju regionalne deponije, potom i tender za predkvalifikaciju za nadzor nad radovima. - Osim ovih nepovratnih sredstava iz IPA fonda, obezbedili smo i 4 milio-na evra iz republičkog budžeta preko Fonda za zaštitu životne sredine, čije je obaveze nakon “gašenja” preuzela Vla-da RS, kao sopstveno učešće, jer je reč o prvom projektu u Srbiji koji podra-zumeva sve elemente regionalnog sis-tema upravljanja otpadom. Sa ovim sredstvima moći ćemo praktično da zaokružimo celu investiciju - kaže An-drea Kikić, te objašnjava da procedura pribavljanja dokumentacije, raznih dozvola i saglasnosti je dugotrajna, a nakon završetka “papirologije”, sami građevinski radovi će trajati mnogo kraće. Takođe, napominje da je Ev-ropska unija, kao finansijer projekta odredio pet godina za realizaciju in-vesticije, računajući od decembar 2012. godine kada je potpisan finansi-jski sporazum, imajući u vidu iskustvo sa sličnim kapitalnim investicijama. Planom izgradnje regionalne de-ponije otpada, koja će se nalazi-ti između Bikova i Oroma, bila je predviđena njena realizacija u fazama, ali zahvaljujući donaciji iz IPA fonda, odnosno sredstvima Evropske unije, moći će već u startu da se okonča go-tovo čitav poduhvat. -Izgradićemo ne samo regionalnu deponiju, nego i sve četiri transfer stanice i reciklažna dvorišta u svim opštinama, nabaviti vozila, kontej-nere i kante, a najvažnije je da ćemo imati sanitarnu deponiju sa izolacijom kroz koju ocedna voda neće moći da dopre do podzemnih voda i zemljišta. Zatim, tu će biti takozvana „linija za separaciju” sa zadatkom da se sve ko-risne komponente izdvoje iz mešanog otpada tako da se u telo deponije

odlaže samo onaj deo koji je potpuno neupotrebljiv. Izgradnjom ovog kom-pleksa predvideli smo rešenje i za biootpad podizanjem „kompostane”, a s obzirom da je ona bila planirana tek u drugoj fazi, dopunjena je Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i ovim elementom - kaže direktorica „Regionalne deponije” Andrea Kikić.U prvoj fazi sama deponija imaće dve kasete za odlaganje otpada, koje će moći da se koriste otprilike osam go-dina, zatim prečistač otpadnih voda, a Subotica će dobiti reciklažno dvorište za odlaganje određenih vrsta opasnog otpada, koji ne bi smeli da se mešaju sa komunalnim. Sve ovo podrazume-va da će se u drugoj fazi izgraditi samo nove kasete deponije, a što se tiče drugih savremenih tehnoloških rešenja u ovoj oblasti, sa razvojem privrede i finansijskih mogućnosti će se primenjivati i dograđivati eventu-alno neke nove tehnologije, što će već spadati u neku treću ili četvrtu fazu već investicije.

NASELJENA MESTA DVA KM OD DEPONIJE Predviđena lokacija regionalne deponije Subotica se naslanja na lokalni put IV reda, Subotica-Bikovo-Orom, na 19, 7 kilometara od Subotice, u jugoistočnom pravcu, sa nje-gove desne strane, navodi Regionalna de-ponija Subotica. Najbliža naselja u odnosu na predviđenu regionalnu deponiju su Gabrić i Orom, koji se nalaze na dva kilo-metra od lokacije. Površina predviđena za izgradnju regionalne deponije iznosi 46 ha i obuhvata parcelu br. 2635 k.o. Bikovo. Kako navodi u Regionalnoj deponiji lokacija se ne nalazi pored naselja Verušić. Pod-setimo, Agencija Tanjug je emitovala vest pod naslovom “EU finansira gradnju region-alne deponije u Bačkoj” u kojoj je naveden netačan podatak da će se otpad depremati u naselje Verušić kraj Subotice. Kako navode, taj podatak je izazvao veliku uznemirenost građana.

7

REVIZIJA ZAŠTITE PARKA PRIRODE „PALIĆ“U Plavoj sali Gradske kuće, 18. marta, je održana javna

rasprava povodom predloga Odluke o proglašenju zaštićenog područja Park prirode „Palić“ i predloga Odluke o proglašenju zaštićenog područja Spomenik prirode „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću“. Radi se o reviziji postojeće zaštite Parka prirode „Palić“, kao i o proglašenju novog zaštićenog područja u naselju Palić. Organizovanje javnog uvida i javne rasprave je zakonski predviđena procedura na osnovu Zakona o zaštiti pri-rode, na osnovu koga zaštićeno područje III kategorije proglašava jedinica lokalne samouprave na čijoj se teri-toriji ono nalazi. Tokom 2011. godine, na inicijativu Pokrajinskog zavo-da za zaštitu prirode pokrenut je postupak revizije zaštite zaštićenog područja sa ciljem usaglašavanja odluke o zaštiti sa novim propisima, kojima je od 2009. godine posebno uređena oblast zaštite prirode. Pored usaglašavanja sa novim propisima, cilj revizije zaštite je i usaglašavanje režima zaštite sa realnim stan-jem prirodnih vrednosti, sa ciljem da se, na delovima gde je to neophodno, omogući preduzimanje mera sa ciljem poboljšanja kvaliteta vode i ekološkog stanja staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta. U tom smis-

lu, predloženo je skidanje zaštite sa dela na kom se nalazi gradski prečistač otpadnih voda i lagune prvog sektora Palićkog jezera, a pooštravanje režima na delovima gde se nalaze prirodne vrednosti, ugrožena staništa i ekološki koridori. Na inicijativu meštana Palića, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je izradio Studiju sa predlogom zaštite za Spomenik prirode „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću“.Radi se o 31. stablu hrasta lužnjaka u naselju Palić – u uli-cama Bele Bartoka, Petefi Šandora i na trgu Mađara Lasla. Zaštita se predlaže sa ciljem očuvanja dendrološke i horti-kulturalne vrednosti starih stabala hrasta lužnjaka i vred-nim primeraka drugih vrsta, zbog njihove autentičnosti, integralnosti, pejzažne atraktivnosti, starosti, dimenzija i očuvanosti, kao vrednog elementa pejzažne strukture naselja Palić. Gradsko veće je, na sednici održanoj 20. februara 2013. godine, usvojilo Predloge odluka o proglašenju zaštićenog područja Park prirode „Palić“ i proglašenju zaštićenog područja Spomenik prirode „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću“. O predlozima ovih odluka raspravljaće i odbor-nici Skupštine grada.Izvor:www.subotica.rs

U suvenirnici Gradske kuće, 1. februara, je otvore-na izložba fotografija povodom Međunarodnog

dana vlažnih voda, odnosno Ramsarske konvencije o močvarama. Na izložbi su istaknute fotografije močvarnih područija i živog sveta koji se nalazi oko nas. Na spisak Ramsarske konvencije uvršteno je i naše Ludaško jezero, i ova izložba samo je još jedno podsećanje na važnost očuvanja ovog prirodnog staništa. Osim Ludaškog jezera, na fotografijama je istaknut i Kapetanski rit, zatim Palićko jezero, kao i dolina Kireša.

MEĐUNARODNI DAN VLA ŽNIH VODA

Subotica i te kako ima razloga da obeležava, 2. febru-ar,  Svetski dan močvarnih staništa. Još davne 1971. go-

dine u iranskom gradu Ramsaru potpisana je Konvencija o močvarnim staništima. Ramsarska konvencija predstavlja temeljni dokument i najvažniji međunarodni sporazum iz ove oblasti. Pre 36 godina Ludaško jezero je upisano u Ramsarsku listu močvarnih staništa. Regulacija rečnih tokova, mere odbrane od poplava, isušivanje močvara i njihovo pretvaranje u obradivo zemljište, doveli su do toga da su vlažna, močvarna staništa jedna od najugroženijih u svetu. Specijalni rezervat prirode “Ludaško jezero” obuhvata jezero i obalu uz naselja Ludaš, Hajdukovo i Nosa i čini kompleks vlažnih staništa koji sadrži otvorene vodene površine, stepske, slatinske i vlažne livade, kao i tršćake. Ove godine je predviđeno nekoliko

projekata kako bi se poboljšala zaštita prirode. Prošle go-dine je pronađena nova vrsta leptira na Ludašu koja je jedi-na u Srbiji i u planu je da se uradi kartiranje biljnih vrsta. Ludaško jezero je poznato gnezdilište ptica vodenih staništa gde se gnezde retke vrste kao što su plavokljuna patka, ševarski cvrčić, brkata senica i mnoge grabljivice. Pored ptičjeg sveta ovde je prisutno 13 vrsta vodozem-aca i 9 vrsta gmizavaca. U jezeru se nalazi 19 autohtonih i alohtonih vrsta riba. Ramsarsku konvenciju je potpisalo više od 160 zemal-ja, među kojima i Srbija. Obeležavanjem Svetskog dana močvarnih područja skreće se  pažnja  uticaja klimatskih promena na gubitak vrsta i ekosistema u njima.Izvor:yueco.rs

MOČVARNA STANIŠTA UGROŽENA

8

GRADSKA UPRAVA

U Velikoj većnici Gradske kuće, 21. februara,  urban-isti na čelu sa Kornelijom Evetović Cvijanović i Ter-

teli Karoljem “pokušali” su da održe javnu prezentacije Plana generalne regulacije I za zonu gradskog centra i užeg jezgra grada koji je već doživeo velike kritike zain-teresovanih i zabrinutih  građana. Posla kraćeg uvod-nog dela i prvog pitanja o konkretnoj ulici, prezentacija je zapala u diskusiju i prebacivanje između dve strane (na ovom linku možete pogledati video zapise: http://www.subotica.info/2013/02/19/javna-prezentacija-plana-generalne-regulacije ).Posle skoro tri sata, pronađeno je kompromisno rešenje - da se sa dokument prezentuje po mesnim zajednica-ma. Međutim, tada na scenu stupaju političke stranke, tako da su odbornici, na 2. vanrednoj sednici Skupštine gra-da, održanoj, 8. marta, sa 60 glasova za i samo jednim protiv, usvojili jedinu tačku dnevnog reda - Odluku o obustavi postupka izrade Plana generalne regulacije „I“ za zonu gradskog centra i užeg gradskog jezgra i pristu-panju ponovnoj izradi koncepta plana. Predlog je pod-nela Odbornička grupa Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), a inicijativu SVM-a je podržao i gradonačelnik Subotice, Modest Dulić.Usvojenom odlukom, Gradsko veće se obavezuje da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke pripremi rešenje o razrešenju predsednika i članova Komisije za planove imenovanih rešenjem Skupštine grada i predloži rešenje kojim se menja broj članova Komisije za planove i imenuje novi sastav iz reda stručnih i nestranačkih lica. Do izlaska ovog izdan-ja “Horizonata”, novi članovi nisu izabrani.Gradsko veće se obavezuje i da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke utvrdi predlog akta kojim se pristupa stručnom preispitivanju koncepta svih planskih dokumenata koji su do sada doneti ili su u fazi pripreme, a odnose se na zonu užeg i šireg grad-skog centra i užeg gradskog jezgra, od strane Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije ili druge stručne kval-ifikovane institucije, a u skladu sa Zakonom o javnim

nabavkama.U obrazloženju predloga odluke navedeno je da se u postupku izrade nacrta Plana generalne regulacije za zonu gradskog centra i užeg gradskog jezgra u koncep-tualnom smislu pristupilo rešenjima kojim se predviđa da Subotica izgubi karakteristike secesijskog grada kao i da u narednih nekoliko decenija u potpunosti izgubi i svoj dosadašnji prepoznatljiv identitet.U obrazloženju je navedeno i da je nakon ogromnog otpora Subotičana i dela stručne javnosti evidentno da se mora pristupiti novom konceptualnom rešenju urbanističkog uređenja gradskog centra i užeg grad-skog jezgra i u tom smislu čitav postupak vrati na početak, kao i da je evidentno da se moraju preduzeti kadrovske promene u Komisiji koja je zadužena za stručnu kontrolu planskih dokumenata i davanje stručnih mišljenja.

ZAUSTAVLJENA IZRADA NACRTA PLANA UŽEG GRADSKOG JEZGRA

I GRADONAČELNIK O PLANU - Pozvao sam Demokratsku stranku da se pridruži inicijativi Saveza vojvođanskih Mađara i da se sa ostalim koalicionim part-nerima na sledećoj sednici Skupštine grada zajednički izađe sa predlogom po kojem će biti zaustavljena izrada nacrta Plana gen-eralne regulacije I za zonu gradskog centra i užeg gradskog jezgra, izvršena revizija svih planskih dokumenata i zatražena supervizija postojećih planskih dokumenata, saopštio je, 5. marta, na konfer-enciji za novinare u Medija-centru Gradske kuće, gradonačelnik Subotice, Modest Dulić. Između ostalog, je naglasio da su svi subjekti saglasni oko toga da Subotica mora da sačuva svoje secesijsko lice, da se nikada neće dozvoliti rušenje na stotine objekata i da nikome nije u interesu da Subotica izgubi svoj identitet koji je krasi, ali da je politika suviše bila inkorporirana u nešto što je stvar struke, planera, arhitekata i građevinaca. On je takođe ocenio da je Zavod za urbanizam morao na bolji način da objasni šta je Plan generalne regulacije, šta donosi i kakve reperkusije ima za građane čiji se objekti nalaze u tom planu. Gradonačelnik, Modest Dulić, je na pres-konferenciji pročitao izjavu koju će uputiti na adrese građana čiji se domovi i imovina nalaze u zoni koju obuhvata nacrt Plana generalne regulacije I.

9

CIVILNI SEKTORI

GDE SU SUBVENCIJE? Godišnje okupljanje je bila prilika da se porazgovara i o problemima poput činjenice da “organskim farmerima” nisu isplaćene subvencije za 2011. godinu, a da za 2012. uopšte nije ni bila raspisana Uredba. Predočen im je Pravilnik za podršku razvoju poljoprivredne i prehrambene proizvodnje kroz uvođenje i sertifikaciju sistema bez-bednosti i kvaliteta hrane, kao i organskih proizvoda, koji je na javnoj raspravi. Takođe, je skrenuta pažnja na nedovoljnu kon-trolu rinfuzne organskih robe, te je, Nenad Novaković, iz OCS-a, sugerisao da se što više proizvoda pakuje uz oznaku farme i ostalih zakonom utvrđenih podataka.

G ODI ŠN JA SKUPŠTINA U DRU Ž E N JA T E R R A’ SU subotu, 23. januara, održana

je redovna godišnja Skupština Udruženja TERRA’S, na kojoj je Snježana Mitrović, zamenica preds-ednika, podnela Izveštaj o radu u 2012. i Plan rada za 2013. godinu. Istakla je da je realizovan jedan od najvažnijih projekata „ORGANICA.net“, podržan od strane Evropske uni-je kroz IPA program prekogranične saradnje Hrvatske i Srbije. Uz glavnog partnera Udrugu za kreativni raz-voj ’’Slap’’ iz Osijeka, ostali partneri su bili PU ’’Naša radost’’ iz Subotice i Centar za predškolski odgoj iz Osi-jeka. Najznačajniji rezultati projekta su uvođenje organik obroka u 41 obdanište i vrtiće PU „Naša radost“ i „Naše nade“ u Subotici i jačanje ka-paciteta organskih poljoprivrednika u obe države.

Snježana Mitrović, je iznela i po-datak da je još sedam projekata real-izovano, ne samo iz organske poljo-privrede, već i drugih oblasti zaštite životne sredine, ali je isto toliko odbi-jeno ili nije isplaćeno, a ugovor je bio potpisan. Bede Kalman, član Upravnog odbo-ra, je izvestio da je Udruženje TERRA’S potpisalo Bio-povelju, te postalo član „Saveza ekopoljoprivrednika Karpat-

skog basena“ osnovanog, između ostalog, sa ciljem udruživanja organ-izacija koje se bave ekopoljoprivre-dom, biokulturom u zemljama Kar-patskog basena, te zaštite zajedničkih interesa organizacija koje čine Savez. Jelena Ivović, član Upravnog odbora, je izvestila da je TERRA’S uključen u rad Balkanske organske mreže (BON) osnovane radi regionalnog povezi-vanja u oblasti razvoja organske pol-joprivrede u zemljama Jugoistočne Evrope. Prezentujući Plan rada za 2013. god-inu, Snježana Mitrović, je naglasila važnost uspostavljanja saradnje sa lokalnim samoupravama, posebno u Subotici. S tim u vezi, jedan od pravaca delovanja će biti izrada Ak-cionog plana razvoja organske poljo-privrede Grada Subotice i prerastanje BIOFEST-a u regionalnu sajamsku manifestaciju. Udruženje TERRA’S je iniciralo iz-radu mega-projekta u koji bi bili uključeni lokalna samouprava preko LER-a i Službe za zaštitu životne sredi-ne i održivi razvoj, zatim „Park-Palić“, „Palić-Ludaš“, Zavod za javno zdravlje i Otvoreni univerzitet. Izveštaj sa sas-tanka je prosleđen donosiocima od-

luka, a mega-projekat će biti baziran na tzv. „Akcionom planu u 12 tačaka“ izrađenim od strane stručnog tima. Njime je predviđeno i uvođenje or-ganske poljoprivrede u zaštićena prirodna dobra, posebno parcele na obalama jezera. Inače, i dalje je jedan od prioritetnih zadataka kontinuirana edukacija poljoprivrednika i prosvet-nih radnika. Nakon prihvatanja oba izveštaja članovi Skupštine su podržali usva-janje Deklaracije „Grad Subotica bez GMO“ uz predlog da se prosledi i drugim opštinama iz kojih su članovi Skupštine. Na kraju je konstatovano da TERRA’S treba da nastavi sa lobi-ranjem u cilju poboljšanja uslova za razvoj organske poljoprivrede koja jeste razvojna šansa naše države, ali bez subvencija i uređenog zakonod-avnog okvira, farmeri neće biti zain-teresovani. Kao novoprimljeni članovi Udruženja TERRA’S predstavili su se „Velvet farma“ iz Čuruga zainteresovana za otkup organskih ratarskih kultura i firma „KFG Industrial group“ koja uvozi biološko đubrivo i oplemenjivač zemljišta Phylazonit CB i MC  iz Mađarske. 

Udruženje TERRA’S i Gerontološki centar Subotica, su, 6. februara, potpis-ali Memorandum o saradnji, te započeli dogovore oko uvođenja organik obroka i u ovu ustanovu. U toku godine saradnja će se zasnivati na edukaciji štićenika, zaposlenih i kuvara GC Subotica, o principima pravilne ishrane, te o značajnosti proizvoda organskog porekla. Nakon toga će uslediti mani-festacija na kojoj će kuvari GC Subotica, imati priliku da priprave obroke od organskih sirovina. Jelovnik suštinski neće biti menjan, ali će se oređene sirovine nabavljati od lokalnih sertifikovanih organskih proizvođača, i na taj način uticati na poboljšanje zdravlja starije populacije, kao i na još jedno otvoreno tržište za poljoprivrednike, te siguran plasman njihovih proizvoda. Da podsetimo, Udruženje TERRA’S je 2011. godine uvelo organik obroke u PU „Naša radost“ putem projekta prekogranične saradnje Hrvatske i Srbije, te ovom prilikom nastavlja edukativne aktivnosti sa istim entuzijazmom.Os-novni cilj jeste proizvodnja i unapređenje organskih poljoprivrednih proiz-voda, kvalitetniji i zdraviji život stanovništva i zaštita životne sredine.Takođe, prema najavi Snježane Mitrović, u planu je da se pokrene kampanja da Sub-otica bude grad bez GMO, za šta je dobila podršku direktora GC Subotica dr Nenada Ivaniševića koji je ujedno Odbornik u Skupštini Grada Subotice.

S A R A D N J A G E R O N TO LO Š K I - T E R R A‘ S

INIC

IJAT

IVA

ZA

DO

NO

ŠEN

JE D

EKLA

RA

CIJ

E „G

RA

D S

UB

OTI

CA

BEZ

G

MO

“

Cent

ar z

a ek

olog

iju i

odr

živi

raz

voj,

CEK

OR,

Udr

užen

je T

ERRA

'S i

Reg

iona

lni

Arh

us

cent

ar S

ubot

ica,

su,

4. m

arta

, pro

sled

ili č

elni

cim

a G

rads

ke u

pra

ve n

a ra

zmat

ranj

e N

acrt

D

ekla

raci

je „G

rad

Sub

otic

a b

ez G

MO

“, sa

pre

dlog

om d

a se

usv

oji u

skl

adu

sa S

tatu

tom

G

rada

i Po

slov

niko

m o

radu

Sku

pšt

ine

Gra

da S

ubot

ice.

Ovo

m D

ekla

raci

jom

bi p

odru

čje

Gra

da S

ubot

ice

pro

glas

ili z

a te

rito

riju

na

kojo

j se

ne

pro

izvo

di –

odn

osno

ne

gaji

i ne

obav

lja p

rom

et G

MO

i p

roiz

voda

od

GM

O.

Sast

avni

deo

ove

Inic

ijati

ve je

Nac

rt D

ekla

raci

je.

Nac

rt m

ože

bit

i dob

ra o

snov

a za

ukl

juči

vanj

e sv

ih iz

abra

nih

pre

dsta

vnik

a gr

ađan

ki i

građ

ana

naše

loka

lne

sam

oup

rave

, kao

i ne

vlad

inih

org

aniz

acija

u p

rip

rem

i Pre

dlog

a D

ekla

raci

je i

njen

om ra

zmat

ranj

u i u

svaj

anju

.

OB

RA

ZLO

ŽEN

JE

Usv

ajan

jem

ove

Dek

lara

cije

Sku

pšt

ina

Gra

da S

ubot

ice:

1.

Pok

azuj

e gr

ađan

ima

da je

zai

nter

esov

ana

za n

jihov

o zd

ravl

je i

stan

je u

živ

otno

j sr

edin

i;2.

D

efini

še s

voj p

rist

up c

ivili

zaci

jsko

m iz

azov

u u

pog

ledu

gaj

enja

i p

rom

eta

GM

O;

3. O

znač

ava

svoj

u te

rito

riju

kao

pro

stor

bez

GM

O i

tim

e, n

a od

ređe

ni n

ačin

, pos

taje

p

rede

o iz

uzet

nih

osob

enos

ti p

ogod

an z

a ga

jenj

e b

iljni

h i ž

ivot

injs

kih

vrst

a ko

je n

isu

GM

O,

a za

koj

ima

pos

toji

pov

ećan

a p

otre

ba

sve

mno

gob

rojn

ijeg

stan

ovni

štva

u

Evro

psk

oj u

niji

i šir

e;4.

Pro

stor

i bez

GM

O im

aju

znač

ajne

eko

lošk

e i t

uris

tičk

e vr

edno

sti;

5. D

opri

nosi

dos

ledn

oj p

rim

eni p

osto

jeći

h p

rop

isa

i izg

radn

ji p

olit

ike

Rep

ublik

e Sr

bije

u

ovoj

ob

last

i;6.

Dop

rino

si o

bav

ešta

vanj

u gr

ađan

a i d

onos

ilaca

odl

uka

o fe

nom

enu

GM

O;

7.

Podr

žava

tra

dici

onal

nu k

ontr

olis

anu

i or

gans

ku p

roiz

vodn

ju u

pol

jop

rivr

edi

i p

roiz

vodn

ji hr

ane

i tra

dici

onal

ne p

ostu

pke

op

lem

enjiv

anja

i se

lekc

ije b

iljak

a i ž

ivot

inja

;8.

Pri

druž

uje

se o

pšt

inam

a, g

rado

vim

a, re

gija

ma

i pok

rajin

ama

u Ev

rop

skoj

uni

ji i s

vetu

ko

je s

u do

nele

ova

kve

i slič

ne d

okum

ente

u n

amer

i da

spre

če, z

aust

ave

ili o

gran

iče

šire

nje

GM

O;

NA

CR

T

Na

osno

vu č

lana

190

. Ust

ava

Rep

ublik

e Sr

bije

, čla

na 2

0. Z

akon

a o

loka

lnoj

sam

oup

ravi

i č

lana

____

Stat

uta

Gra

da S

ubot

ice,

Skup

štin

a G

rada

Sub

otic

e do

nosi

:

DEK

LAR

AC

IJU

ZA

GR

AD

SU

BO

TIC

A B

EZ G

MO

Prea

mb

ula

Pola

zeći

od

činj

enic

e da

je lo

kaln

a sa

mou

pra

va n

ajb

liža

reša

vanj

u p

rob

lem

a ži

votn

e sr

edin

e;N

agla

šava

jući

da

je ž

ivot

gra

đank

i i g

rađa

na u

sre

dišt

u od

rživ

og r

azvo

ja n

aše

loka

lne

zaje

dnic

e i d

a se

pit

anja

zaš

tite

živ

otne

sred

ine

najb

olje

reša

vaju

uz

nep

osre

dno

učeš

će

građ

ana;

Sves

na

da

šire

nje

tehn

olog

ije

gene

tičk

og

inže

njer

inga

, p

oseb

no

tran

sgen

etsk

ih

met

oda

u ok

viru

gen

etič

kog

inže

njer

inga

i g

enet

ički

h m

odifi

kaci

ja,

i uv

ođen

je

(pro

izvo

dnja

, p

rom

et i

up

otre

ba)

, ži

vih

GM

O i

pro

izvo

da o

d G

MO

u n

ašu

živo

tnu

sred

inu

mog

u da

nan

esu

pro

cenj

ivu

štet

u p

o p

riro

dnu

razn

ovrs

nost

naš

e ži

votn

e sr

edin

e, k

ao i

da

izaz

ovu

nesa

gled

ive

dugo

ročn

e ri

zike

po

zdra

vlje

naš

ih g

rađa

na i

gr

ađan

ki;

Odl

učna

u n

amer

i da

saču

vam

o b

iljne

i ži

voti

njsk

e vr

ste

koje

su

osno

va n

aše

zdra

ve

pol

jop

rivr

ede

i ish

rane

;Is

tiču

ći d

a b

rani

slo

bod

u iz

bor

a se

men

a i

vrst

a ko

je g

ajim

o ka

o i

neza

visn

ost

naši

h p

oljo

pri

vred

nika

od

pro

izvo

đača

i tr

gova

ca G

MO

;U

važa

vaju

ći r

astu

ću z

abri

nuto

st g

rađa

na i

građ

anki

u v

ezi s

a ne

pos

toja

njem

nau

čne

sigu

rnos

ti,

a ka

o i

usle

d ne

dost

ajuć

ih r

elev

antn

ih n

aučn

ih i

nfor

mac

ija,

zakl

juča

ka,

istr

aživ

anja

i zn

anja

o r

izic

ima

i pos

ledi

cam

a up

otre

be

GM

O i

pro

izvo

da o

d G

MO

po

očuv

anje

naš

ih p

riro

dnih

resu

rsa

i uti

caja

na

zdra

vlje

ljud

i;Re

šena

da

un

apre

di

orga

nsku

, ko

ntro

lisan

u tr

adic

iona

lnu

i ko

nven

cion

alnu

p

oljo

pri

vred

u, p

oseb

no p

održ

avaj

ući

pra

vo i

slo

bod

u p

oljo

pri

vred

nika

na

pri

rodn

i od

abir,

kla

sičn

o op

lem

enjiv

anje

i uk

ršta

nje,

ob

novu

i za

štit

u do

mać

ih a

utoh

toni

h so

rti;

Odg

ovor

na z

a do

bro

bit

i z

drav

lje l

judi

Gra

da S

ubot

ice,

ruk

ovod

eći

se r

azum

nim

na

čelo

m p

redo

stro

žnos

ti,

SKU

PŠT

INA

GR

AD

A S

UB

OTI

CE:

1.

Prog

laša

va te

rito

riju

Gra

da S

ubot

ice

za te

rito

riju

bez

pro

izvo

dnje

, odn

osno

gaj

enja

i

pro

met

a ge

nets

ki

mod

ifiko

vani

h or

gani

zam

a (G

MO

) i

pro

izvo

da

od

gene

tski

m

odifi

kova

nih

orga

niza

ma

(pro

izvo

di o

d G

MO

);

2.

Ob

avez

uje

Izvr

šne

orga

ne i

orga

ne u

pra

ve G

rada

Sub

otic

e da

u s

klad

u sa

svo

jim

ovla

šćen

jima

dop

rine

su s

pro

vođe

nje

slov

a i

duha

ove

Dek

lara

cije

, p

oseb

no u

del

u st

aran

ja o

zaš

titi

živ

otne

sre

dine

; za

štit

i, un

apre

đenj

u i

kori

šćen

ju p

oljo

pri

vred

nog

zem

ljišt

a; ra

zvoj

u i u

nap

ređe

nju

turi

zma,

ugo

stit

eljs

tva

i trg

ovin

e; z

drav

stve

noj z

ašti

ti i

pla

nira

nju

razv

oja;

3.

Pozi

va N

arod

nu s

kup

štin

u Sr

bije

i V

ladu

Srb

ije d

a i n

adal

je p

rim

enju

je p

osto

jeće

p

rop

ise

iz o

ve o

bla

sti

uz n

jihov

o p

reci

zira

nje

i us

agla

šava

nje

i sa

sta

vovi

ma

ove

Dek

lara

cije

i b

udu

pri

vrže

ni n

amer

i da

Srb

ija o

stan

e p

odru

čje

bez

pro

izvo

dnje

-o

dnos

no g

ajen

ja i

pro

met

a G

MO

i p

roiz

voda

od

GM

O;

4. O

bav

ezuj

e se

da

će:

- Se

sva

pit

anja

u v

ezi p

rim

ene

Dek

lara

cije

reša

vati

uz

nep

osre

dno

učeš

će g

rađa

na;

- D

opri

nosi

ti p

rim

eni

pos

toje

ćih

pro

pis

a, p

lano

va i

pro

gram

a iz

ove

ob

last

i ka

o i

njih

ovom

pre

cizi

ranj

u i u

sagl

ašav

anju

sa

stav

ovim

a D

ekla

raci

je;

- St

vara

ti u

slov

e za

una

pre

đenj

e ra

da l

okal

nih

orga

na,

orga

niza

cija

i i

nsti

tuci

ja

neop

hodn

ih z

a p

rim

enu

pro

pis

a iz

ove

ob

last

i;

5. P

ridr

užuj

e se

i pod

ržav

a p

reds

tavn

ička

tela

op

štin

a, re

gija

i gra

dova

u E

vrop

skoj

uni

ji

i sve

tu k

oja

su v

eć p

rogl

asila

svo

je t

erit

orije

za

teri

tori

je b

ez G

MO

(GM

O f

ree

zone

) u

želji

da

sa n

jima

razv

ija s

arad

nju

na o

vom

pol

ju d

elov

anja

i od

govo

rnos

ti.

KEZ

DEM

ÉNY

EZÉS

A "

GM

O M

ENTE

S SZ

AB

AD

KA

VÁ

RO

S" N

YIL

ATK

OZ

AT

ELFO

GA

DÁ

SÁR

A

Az

Öko

lógi

ai é

s Fe

nnta

rtha

tó F

ejlő

dési

Köz

pon

t -

CEK

OR,

a T

ERRA

'S E

gyes

ület

és

a Sz

abad

kai R

egio

nális

A

arhu

s Kö

zpon

t m

árci

us 4

.-én

tová

bb

ítot

ta a

Vár

osi

Közi

gazg

atás

vez

etői

nek

meg

font

olás

ra a

"G

MO

m

ente

s Sz

abad

ka V

áros

" N

yila

tkoz

at T

erve

zeté

t, az

zal a

java

slat

tal,

hogy

azt

fog

adjá

k el

öss

zhan

gban

a

Váro

s A

lap

szab

ályz

atáv

al é

s Sz

abad

ka V

áros

Kép

vise

lő-t

estü

leté

nek

műk

ödés

i Sza

bál

yzat

ával

.

Ezze

l a N

yila

tkoz

atta

l Sza

bad

ka V

áros

ter

ület

ét o

lyan

ter

ület

té n

yílv

ánít

anák

mel

yen

nem

állí

tana

k el

ő -

illet

ve n

em te

rmel

nek

és n

em fo

rgal

maz

nak

GM

O-t

és

GM

O te

rmék

eket

.Ez

en k

ezde

mén

yezé

s ré

szét

kép

ezi a

Nyi

latk

ozat

Ter

veze

te.

A T

erve

zet

jó a

lap

ul s

zolg

álha

t he

lyi

önko

rmán

yzat

unk

pol

gára

i és

civ

il sz

erve

zete

i m

egvá

lasz

tott

ké

pvis

elői

nek

rész

véte

lére

a N

yila

tkoz

at J

avas

lat

elők

észí

tésé

ben

, va

lam

int

anna

k m

egvi

tatá

sáb

an é

s el

foga

dásá

ban

.

IND

OK

LÁS

A N

yila

tkoz

at e

lfoga

dásá

val S

zab

adka

Vár

os K

épvi

selő

-tes

tüle

te:

1.

Bizo

nyít

ja p

olgá

rain

ak, h

ogy

érde

kli a

zok

egés

zség

e és

a k

örny

ezet

álla

pot

a;2.

M

egha

táro

zza

visz

onyu

lásá

t a c

ivili

záci

ós k

ihív

ásho

z a

GM

O te

rmel

ése

és fo

rgal

maz

ása

teki

ntet

ében

;3.

Saj

át te

rüle

tét G

MO

men

tes

terü

lett

é ny

ílván

ítja

és

ezze

l, b

izon

yos

mód

on, r

endk

ívül

i tul

ajdo

nság

okka

l re

ndel

kező

ter

ület

té v

álik

, mel

y al

kalm

as a

nem

GM

O n

övén

y és

álla

t fa

jok

teny

észt

ésér

e, a

mel

yek

irán

t na

gy a

ker

esle

t az

Euró

pai

Uni

ó és

tága

bb

régi

ó eg

yre

szám

osab

b la

kosá

nak

köré

ben

;4.

A G

MO

men

tes

terü

lete

knek

jele

ntős

öko

lógi

ai é

s id

egen

forg

alm

i ért

ékei

k va

n;5.

H

ozzá

járu

l a

meg

lévő

elő

írás

ok k

övet

keze

tes

alka

lmaz

ásáh

oz é

s a

Szer

b K

öztá

rsas

ág p

olit

ikáj

ának

ki

alak

ítás

ához

eze

n te

rüle

ten;

6. H

ozzá

járu

l a p

olgá

rok

és d

önté

shoz

ók tá

jéko

ztat

ásáh

oz a

GM

O je

lens

égge

l kap

csol

atb

an;

7.

Tám

ogat

ja

a ha

gyom

ányo

s,

elle

nőrz

ött

és

orga

niku

s te

rmel

ést

a m

ezőg

azda

ságb

an

és

élel

mis

zert

erm

elés

ben

, val

amin

t a

növé

nyek

és

álla

tok

teny

észt

ésén

ek é

s sz

elek

ciój

ának

hag

yom

ányo

s el

járá

sait

;8.

C

satl

akoz

ik a

z Eu

róp

ai U

nió

és a

vilá

g m

ás k

özsé

geih

ez,

váro

saih

oz,

régi

óiho

z és

tar

tom

ánya

ihoz

, m

elye

k m

ár e

lfoga

dtak

ilye

n va

gy h

ason

ló d

okum

entu

mok

at a

zzal

a s

zánd

ékka

l, ho

gy m

egak

adál

yozz

ák,

meg

állít

sák

vagy

kor

láto

zzák

a G

MO

terj

edés

ét;

TER

VEZ

ET

A S

zerb

Köz

társ

aság

Alk

otm

ányá

nak

190.

cik

kely

e, a

Hel

yi Ö

nkor

mán

yzat

okró

l szó

ló T

örvé

ny 2

0. c

ikke

lye

és S

zab

adka

Vár

os A

lap

szab

ályz

atán

ak ..

.. ci

kkel

ye a

lap

ján,

Szab

adka

Vár

os K

épvi

selő

-tes

tüle

te e

lfoga

dja

a:

NY

ILAT

KO

ZAT

OT

SZA

BA

DK

A V

ÁR

OS

GM

O M

ENTE

SSÉG

ÉRŐ

LPr

eam

bul

um

Kiin

dulv

a ab

ból

a t

ényb

ől,

hogy

a h

elyi

önk

orm

ányz

at á

ll le

gköz

eleb

b a

kör

nyez

etvé

delm

i p

rob

lém

ák

meg

oldá

sáho

z;H

angs

úlyo

zva,

ho

gy

a p

olgá

rok

élet

e ál

l he

lyi

önko

rmán

yzat

unk

fenn

tart

ható

fe

jlődé

séne

k kö

zép

pon

tjáb

an,

vala

min

t, ho

gy

a kö

rnye

zetv

édel

mi

pro

blé

mák

at

legh

aték

onya

bb

an

a p

olgá

rok

közv

etle

n ré

szvé

telé

vel l

ehet

meg

olda

ni;

Tuda

táb

an a

nnak

, hog

y a

gene

tika

i eng

inee

ring

tec

hnol

ógiá

inak

, de

külö

nöse

n a

gene

tika

i eng

inee

ring

ke

reté

ben

tör

ténő

tra

nszg

enet

ikai

eljá

rás

és g

enet

ikai

mód

osít

ások

elt

erje

dése

, val

amin

t az

élő

GM

O é

s G

MO

-ból

ké

szül

t te

rmék

ek

bev

ezet

ése

(ter

mel

ése,

fo

rgal

maz

ása

és

fogy

aszt

ása)

kö

rnye

zetü

nkb

e fe

lbec

sülh

etet

len

kárt

oko

zhat

nak

körn

yeze

tünk

ter

més

zete

s b

iodi

verz

itás

ára

nézv

e, t

ováb

bá

előr

e ne

m

láth

ató

hoss

zútá

vú k

ocká

zato

kat o

kozn

ak p

olgá

rain

k eg

észs

égén

ek te

kint

etéb

en;

Hat

ároz

ott

szán

dékk

al,

hogy

meg

őriz

zük

azok

at a

növ

ény

és á

llatf

ajok

at,

mel

yek

alap

ját

kép

ezik

eg

észs

éges

mez

őgaz

dasá

gunk

nak

és tá

plá

lkoz

ásun

knak

;K

iem

elve

, hog

y vé

di a

z ál

talu

nk te

rmes

ztet

t mag

ok é

s fa

jok

szab

ad v

álas

ztás

át, t

ováb

bá

mez

őgaz

dász

aink

fü

gget

lens

égét

a G

MO

term

elők

től é

s ke

resk

edők

től;

Figy

elem

be

véve

pol

gára

ink

növe

kvő

aggo

dalm

át a

tudo

mán

yos b

izon

yoss

ág h

iány

ából

, val

amin

t GM

O é

s G

MO

-ból

kés

zült

ter

mék

ek a

lkal

maz

ásán

ak t

erm

észe

tes

erőf

orrá

sain

kra

és a

z em

ber

ek e

gész

ségé

re

gyak

orol

t ko

ckáz

atai

ra é

s kö

vetk

ezm

énye

ire

vona

tkoz

ó hi

ányo

s re

levá

ns t

udom

ányo

s in

form

áció

kból

, kö

vetk

ezte

tése

kből

, kut

atás

okb

ól a

dódó

an;

Eltö

kélt

en,

hogy

fej

less

ze a

z or

gani

kus,

elle

nőrz

ött

hagy

omán

yos

és k

onve

ncio

nális

mez

őgaz

dasá

got,

külö

n tá

mog

atva

a m

ezőg

azdá

szok

jog

át é

s sz

abad

ságá

t a

term

észe

tes

szel

ekci

óra,

hag

yom

ányo

s ne

mes

ítés

re é

s ke

resz

tezé

sre,

a h

azai

ősh

onos

fajt

ák ú

jrah

onos

ítás

ára

és v

édel

mér

e;Fe

lelő

sség

et v

álla

lva

Szab

adka

Vár

os p

olgá

rain

ak jó

lété

ért

és e

gész

ségé

ért,

az e

lővi

gyáz

atos

ság

éssz

erű

elvé

től v

ezér

elve

,

SZA

BA

DK

A V

ÁR

OS

KÉP

VIS

ELŐ

TES

TÜLE

TE:

1.

Szab

adka

Vár

os t

erül

etét

oly

an t

erül

etté

nyi

lván

ítja

, aho

l nem

állí

tana

k el

ő, il

letv

e ne

m t

erm

elne

k és

ne

m f

orga

lmaz

nak

gene

tika

ilag

mód

osít

ott

szer

veze

tet

(GM

O)

és g

enet

ikai

lag

mód

osít

ott

szer

veze

tből

ké

szül

t ter

mék

eket

(GM

O te

rmék

eket

) ;

2. K

ötel

ezi S

zab

adka

Vár

os V

égre

hajt

ó és

Köz

igaz

gatá

si S

zerv

eit,

hogy

meg

hata

lmaz

ásai

kkal

öss

zhan

gban

já

ruljo

nak

hozz

á ez

en

Nyi

latk

ozat

sz

öveg

ének

és

sz

elle

mén

ek

meg

való

sítá

sáho

z,

külö

nöse

n a

körn

yeze

tvéd

elem

ről v

aló

gond

osko

dás;

a m

ezőg

azda

sági

terü

lete

k vé

delm

e, fe

jlesz

tése

és

hasz

nála

ta; a

z id

egen

forg

alom

, ve

ndég

látá

s és

ke

resk

edel

em

fejle

szté

se;

egés

zség

véde

lem

és

fe

jlesz

tés

terv

ezés

te

kint

etéb

en;

3. F

elsz

ólít

ja a

Sze

rb p

arla

men

tet é

s a

Szer

b K

orm

ányt

, hog

y to

váb

bra

is a

lkal

maz

za a

meg

levő

elő

írás

okat

ez

en a

ter

ület

en,

azok

pon

tosí

tásá

val

és e

zen

Nyi

latk

ozat

tal

tört

énő

össz

ehan

golá

sáva

l, m

arad

jona

k kö

vetk

ezet

esek

az

on

szán

déku

kban

, ho

gy

Szer

bia

m

arad

jon

GM

O

előá

llítá

s -

illet

ve

term

elés

és

fo

rgal

maz

ás, v

alam

int G

MO

-ból

szá

rmaz

ó te

rmék

men

tes

terü

let;

4. K

ötel

ezi m

agát

arr

a, h

ogy

- A N

yila

tkoz

at a

lkal

maz

ásáv

al k

apcs

olat

os ö

ssz

felm

erül

ő ké

rdés

t a p

olgá

rok

közv

etle

n ré

szvé

telé

vel o

ldja

m

eg;

- H

ozzá

járu

l a

meg

levő

, er

re a

ter

ület

re v

onat

kozó

elő

írás

ok,

terv

ek é

s p

rogr

amok

alk

alm

azás

ához

, va

lam

int a

zok

pon

tosí

tásá

hoz

és a

Nyi

latk

ozat

tal t

örté

nő ö

ssze

hang

olás

ához

;-

Meg

tere

mti

a f

elté

tele

ket

az e

zen

terü

letr

e vo

natk

ozó

előí

ráso

k al

kalm

azás

ához

ele

nged

hete

tlen

hel

yi

szer

vek,

sze

rvez

etek

és

inté

zmén

yek

mun

kájá

nak

fejle

szté

séhe

z;

5. C

satl

akoz

ik é

s tá

mog

atja

kép

vise

lő s

zerv

eit

az E

uróp

ai U

nió

és a

vilá

g ol

yan

közs

égei

nek,

rég

ióin

ak é

s vá

rosa

inak

mel

yek

már

GM

O m

ente

ssé

nyilv

ánít

ottá

k te

rüle

teik

et(G

MO

fre

e zo

ne),

azza

l a

szán

dékk

al,

hogy

egy

üttm

űköd

ést a

lakí

tson

ki v

elük

a te

véke

nysé

g és

fele

lőss

ég e

zen

terü

leté

n.