idejno rešenje adaptacije napuštenog objekta za …...kao prvu bih izdvojila fenomen napuštenosti...
TRANSCRIPT
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU
Jelena Milojković SA 13/2013
Idejno rešenje adaptacije napuštenog objekta za potrebe društvenog centra
DIPLOMSKI RAD
Novi Sad, 2017. godina
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
21000 НОВИ САД, Трг Доситеја Обрадови ћа 6
КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА
Редни број, РБР:
Идентификациони број, ИБР:
Тип документације, ТД: Монографска документација
Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал
Врста рада, ВР: Дипломски рад
Аутор, АУ: Јелена Милојковић
Ментор, МН: Проф. др Миа Давид
Наслов рада, НР: Идејно решење адаптације напуштеног објекта за потребе друштвеног центра
Језик публикације, ЈП: Српски језик
Језик извода, ЈИ: Српски језик
Земља публиковања, ЗП: Република Србија
Уже географско подручје, УГП: АП Војводина, Нови Сад
Година, ГО: 2017. година
Издавач, ИЗ: Факултет техничких наука
Место и адреса, МА: Трг Доситеја Обрадовића 6, 21 000 Нови Сад
Физички опис рада, ФО:
(поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)
Бр. поглавља: 16 / Бр. страна: 43 / Бр. фуснота: 73 / Литература садржи 25
јединица / Бр. слика: 16 / Бр. графичких прилога: 16.
Научна област, НО: Архитектура и урбанизам
Научна дисциплина, НД: Сценска архитектура, техника и дизајн
Предметна одредница/Кqучне речи, ПО: друштвени центар, колектив, локална заједница, неформално образовање,
ревитализација
УДК
Чува се, ЧУ: Библиотека ФТН-а
Важна напомена, ВН:
Извод, ИЗ: Дипломски рад „Идејно решење адаптације напуштеног објекта за потребе
друштвеног центра“ бави се истраживањем и анализом постојећих друштвених
центара чији се рад заснива на раду са омладином, чији важан аспект
представља тема ревитализације напуштених јавних градских објеката. Рад
приказује везе између друштвених центара и ревитализованих простора са
намером да се путем анализе одговори на три важна питања: како до простора,
како до самоодрживости и како до програма новог Друштвеног центра. Кроз
обрађивање тема, међу којима су самоорганизовање, културно наслеђе,
културне политике и социјани контексти биће креиран програм центра, а у
складу са њим биће одговорено на питање просторних потреба за његову
реализацију. Циљ рада јесте осмишљавање и израда идејног решења
друштвеног центра у Београду, на адреси Цариградска 23, са намером да се
постојећи просторни капацитети на најбољи могући начин искористе за
функционисање друштвеног центра.
Датум прихватања теме, ДП:
Датум одбране, ДО:
Чланови комисије, КО: Председник:
Члан: Потпис ментора
Члан, ментор:
Образац Q2.НА.04-05 - Издање 1
UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number, ANO:
Identification number, INO:
Document type, DT: Monographic publication
Type of record, TR: Textual printed document
Contents code, CC: Bachelor Thesis
Author, AU: Jelena Milojković
Mentor, MN: Mia David, PhD
Title, TI: Conceptual solution of abandoned building adaptation for the purpose of social
center
Language of text, LT: Serbian
Language of abstract, LA: Serbian
Country of publication, CP: Republic of Serbia
Locality of publication, LP: AP Vojvodina, Novi Sad
Publication year, PY: 2017.
Publisher, PB: Faculty of Tehnical Sciences
Publication place, PP: Trg Dositeja Obradovića 6, 21000 Novi Sad
Physical description, PD:
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
Chapters: 16 / Pages: 43 / Footnotes: 73 / literature: 25 / Pictures: 16/ Graphical
attachments: 16.
Scientific field, SF: Architecture and Urbanism
Scientific discipline, SD: Scene Architecture, Technique and Design
Subject/Key words, S/KW: collective, informal education, local society, revitalization , social center
UC
Holding data, HD: Library, Faculty of Technical Sciences, Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad
Note, N:
Abstract, AB: The thesis „The conceptual solution of abandoned building adaptation for the
purpose of social center” aims at researching and analyzing the role of the existing
social centers working with youth and reviving the neglected public spaces.
Connections between social centers and revitalized spaces are presented with
intention to answer to three questions: how to find an object and location, how to
achieve sustainability and how to make a suitable program. Through various
examples we will be able to see and analyze characteristics such as structure of
space, organization of the collective and decision making processes. Through the
processing of topics, including self-organization, cultural heritage, cultural policies
and social contexts, a program of the Center will be created, and in accordance with
it will be answered the issue of spatial needs for its realization. The end result of this
thesis is the brief project of space adaptation for the future social center in Belgrade,
Carigradska Street, number 23, in order to use the existing spatial capacities in the
best possible way for the functioning of the social center.
Accepted by the Scientific Board on, ASB:
Defended on, DE:
Defended Board, DB: President:
Member: Menthor's sign
Member, Mentor:
Obrazac Q2.НА.04-05 - Izdanje
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
21000 НОВИ СА Д, Трг Д осите ја Обрадови ћа 6
Датум:
ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ДИПЛОМСКОГ (BACHELOR) РАДА
Лист/Листова:
4/49
(Податке уноси предметни наставник - ментор)
Врста студија: Основне академске студије
Студијски програм: Сценска архитектура, техника и дизајн
Руководилац студијског програма:
др Романа Бошковић Живановић
Студент: Јелена Милојковић Број индекса: СА 13/2013
Област: Архитектура и урбанизам
Ментор: др Миа Давид
НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА ФАКУЛТЕТА ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ДИПЛОМСКИ (Bachelor) РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:
- проблем – тема рада; - начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква провера
неопходна; - литература
НАСЛОВ ДИПЛОМСКОГ (BACHELOR) РАДА:
ИДЕЈНО РЕШЊЕ АДАПТАЦИЈЕ НАПУШТЕНОГ ОБЈЕКТА ЗА ПОТРЕБЕ ДРУШТВЕНОГ ЦЕНТРА
ТЕКСТ ЗАДАТКА:
Руководилац студијског програма: Ментор рада:
Примерак за: - Студента; - Ментора
Образац Q2.НА.15-04 - Издање 2
Apstrakt:
Diplomski rad „Idejno rešenje adaptacije napuštenog objekta za potrebe društvenog
centra“ bavi se istraţivanjem i analizom postojećih društvenih centara ĉiji se rad
zasniva na radu sa omladinom, ĉiji vaţan aspekt predstavlja tema revitalizacije
napuštenih javnih gradskih objekata. Rad prikazuje veze izmeĊu društvenih centara i
revitalizovanih prostora sa namerom da se putem analize odgovori na tri vaţna
pitanja: kako do prostora, kako do samoodrţivosti i kako do programa novog
Društvenog centra. Kroz razliĉite primere inostranih i domaćih centara videćemo
kako su tekli procesi donošenja odluka, specifiĉnosti društvenih sredina i konteksta u
kojima su ti centri nastali, a koji su uticali na strukturu i program centra. Kroz
obraĊivanje tema, meĊu kojima su samoorganizovanje, kulturno nasleĊe, kulturne
politike i socijani konteksti biće kreiran program centra, a u skladu sa njim biće
odgovoreno na pitanje prostornih potreba za njegovu realizaciju. Cilj rada jeste
osmišljavanje i izrada idejnog rešenja društvenog centra u Beogradu, na adresi
Carigradska 23, sa namerom da se postojeći prostorni kapaciteti na najbolji mogući
naĉin iskoriste za funkcionisanje društvenog centra.
Kljuĉne reĉi: društveni centar, kolektiv, lokalna zajednica, neformalno obrazovanje,
revitalizacija
Sadrţaj:
1. Uvod ....................................................................................................................... 1
2. O društvenim centrima ............................................................................................ 2
2.1. Skvotovanje ...................................................................................................... 4
2.2. Inostrani primeri ................................................................................................ 6
2.3. Domaći primeri ................................................................................................. 9
2.4. Aktuelni prostori .............................................................................................. 13
3. Studije sluĉaja ...................................................................................................... 14
3.1.Kako do prostora? ........................................................................................... 14
3.2. Kako do programa? ........................................................................................ 17
3.3. Kako do samoodrţivosti? ............................................................................... 18
4. Zašto omladinski Društveni centar? ...................................................................... 20
4.1. Identifikacija napuštenih prostora za potrebe društvenog centra .................... 22
4.2. Livnica - istorijat .............................................................................................. 25
4.3. Potrebe i korisnici prostora ............................................................................. 28
4.4. „Provlaĉenje” DCa kroz pitanja iz studija sluĉaja: Kako do prostora, kako do
samoodrţivosti i kako do programa ....................................................................... 30
5. Zakljuĉak .............................................................................................................. 34
6. Literatura .............................................................................................................. 36
7. Lista priloga .......................................................................................................... 38
8. Biografija kandidata .............................................................................................. 43
1
1. Uvod
Naziv diplomskog rada glasi „Idejno rešenje adaptacije napuštenog objekta za
potrebe društvenog centra“ i za cilj ima izradu projekta idejnog rešenja društvenog
centra u objektu koji je usled razliĉitih okolnosti postao zanemaren i napušten. Na
ovaj naĉin biće izvršena revitalizacija i prenamena objekta. Nova namena
revitalizovanog objekta biće kreativne i društvene prirode, posvećena svim
zainteresovanim stranama kojima je potreban prostor za stvaranje, edukaciju i
relaksaciju, kao i uţivanje u drugim kulturnim sadrţajima.
Dve su polazne taĉke izbora ovakve teme. Kao prvu bih izdvojila fenomen
napuštenosti i propadanja objekata usled razliĉitih uticaja, poput privatizacije, opšteg
siromaštva, nemogućnosti da neko nasledi imovinu, višegodišnjih sporova izmeĊu
razliĉitih strana i sliĉnog. Ovakav objekat je u najvećem broju sluĉajeva, usled
protoka vremena, neminovno osuĊen na postepeno devastiranje i brisanje istorije
korišćenja tog prostora, kao i njegovog postepenog dehumanizovanja. Uprkos
ovakvim okolnostima, smatram da napušteni prostori nisu bezvredni niti ih
posmatram kao otpisane i neupotrebljive, već naprotiv - vidim ih kao prostore sa
velikim potencijalom i kao prostore neiscrpne inspiracije. Proteklih desetak i više
godina imamo prilike da uoĉimo korišćenje upravo ovakvih prostora iz kojih se
direktno crpi kreativna energija i motivacija, što me dovodi do druge polazne taĉke
bavljenja ovakvom temom. Ona leţi u temi samoorganizovanja i aktivizma koja je
meni bliska jer naĉelno delim vrednosti koje se neguju u već postojećim centrima, a
to su vrednosti koje se baziraju na deljenju, jednakosti, osnaţivanju, edukaciji i
otvorenosti za saradnju i unapreĊivanju kvaliteta ţvota. Dijalog koji se ostvaruje u
ovakvim centrima kroz razliĉite formate je za mene izuzetno vredan i smatram da je
to jedan od naĉina putem koga se odreĊena zajednica ili kolektiv ljudi moţe
unaprediti. Verujem da su kreiranje alternative i mogućnosti izbora krucijalne stavke
prilikom obrazovanja koje gradi bolje i jaĉe društvo sutrašnjice. (Samo)angaţovanost
je vredan aspekt jer smatram da ţelja za uĉenjem, razmenjivanjem znanja i iskustva
mora inicijalno da krene od nas samih. TakoĊe, ţelja je da se radom u centru osnaţi
2
postojeća lokalna zajednica i da se u budućnosti kroz zajedniĉke aktivnosti poveţe
sa drugim centrima.
Motive za bavljenjem ovakvom temom nalazim u samom ĉinu oţivljavanja
napuštenog prostora i njegovoj reaktivaciji, kao i u znatiţelji da saznam kako su se sa
identiĉnim problemima izborili drugi pojedinci i inicijative. Cilj je izrada idejnog rešenja
revitalizacije i adaptacije prostora koji bi mogao da generiše neke nove vrednosti i
okupi novu kreativnu snagu u prostoru koji je u ovom trenutku oznaĉen kao ruglo
grada zbog napuštenosti i privremene nefunkcionalnosti. Zarad realizacije ovakvog
idejnog rešenja, istraţila sam niz tema i oblasti koje su direktno i indirektno vezane
za temu revitalizacije.
Šire oblasti teme diplomskog rada obuhvataju analize i studije sluĉaja, ukljuĉujući
društvene kontekste, ideologije, politike i druge aspekte otvaranja i osvajanja
napuštenih gradskih prostora. Na ovaj naĉin sam stekla uvid u to kako su se ovim
pitanjem bavili mnogi pre mene, kako je je problematika postavljena i sa koje strane
joj je pristupljeno, te je ujedno bila priprema na izazove sa kojima sam se suoĉila
tokom procesa rada. Sledeći aspekt predstavljaju pitanja poput analize programa i
sadrţaja drugih društvenih centara koje će znaĉajno pomoći u razumevanju kako oni
funkcionišu, sa osvrtom na pronalaţenje sredstava radi samoodrţivosti takvog
kolektiva. Uţa oblast istraţivanja teme diplomskog rada fokusira se na konkretne
prostorne kapacitete objekta, njegove pozicije u urbanom okruţenju, mapira
potencijalne korisnike prostora radi prenamene izabranog objekta. U okviru uţe
oblasti ĉe biti predstavljen program društvenog centra koji ĉini njegovu osnovu i
razlog postojanja, a potom i prostorni koncept koji ukljuĉuje zoniranje objekta,
analiziranje njegovih prostornih kapaciteta, kao i oblikovanje enterijera i eksterijera
radi što veće funkcionalnosti i usaglašavanja potreba korisnika sa postojećim
prostornim kapacitetima
2. O društvenim centrima
Radi osmišljavanja smislenog i svrsishodnog društvenog centra, polaznu taĉku ĉine
pitanja poput: „Zašto baš društveni centrar?”, „Kakvi prostorni kapaciteti su
3
potrebni?“, „Kako će on funkcionisati?”, „Koje su vrednosti koje će biti zastupane i
koje će centar prenositi na svoje korisnike?”, te njihovo meĊusobno konstantno
preispitivanje. Jedan od koraka ka osnivanju novog društvenog centra, razumevanja
mehanizama oţivljavanja i korišćenja napuštenih javnih prostora leţi u razliĉitim
istraţivanjima koja se oslanjaju na prakse već postojećih grupa, inicijativa i
pojedinaca apropo zauzimanja i revitalizacije napuštenih javnih gradskih prostora. Svi
oni su neminovno prošli kroz proces mapiranja prostora, njegovog osvajanja i
revitalizacije za potrebe koje su u tom trenutku prepoznali kao prioritetne. Te potrebe
su profilisale svojstvo oţivljenog prostora i iz njih su nastali alternativni, društveni,
kulturni i omladinski centri i zadruge. U radu će biti prikazane razliĉite inicijative koje
su napuštene prostore oţivljavale radi stvaranja novih prostora za socijalizaciju i
kreativno stvaralaštvo. TakoĊe, neophodno je proći kroz razliĉitu terminologiju i po
potrebi je elaborirati radi što boljeg razumevanja.
Društveni centar je najĉešće „prostor, neretko velike zgrade u zajednici u kojim se
organizuju raznovrsne aktivnosti meĎusobno povezane samo svojom osnovnom
karakteristikom – sve su neprofitne... Njihove usluge su odreĎene potrebama
zajednice u kojoj su društveni centri locirani i veštinama koje učesnici imaju i mogu
da ponude”.1
TakoĊe nailazimo na termin centar u zajednici i njihova definicija glasi: „Centri u
zajednici (community centers) su javne lokacije u kojima članovi zajednice mogu da
se okupljaju u cilju različitih aktivnosti značajnih za zajednicu, kao što su: grupne
obrazovne aktivnosti, aktivnosti socijalne podrške, razmena javnih informacija i u
druge svrhe. Oni obezbeĎuju prostor za okupljanje interesnih grupa, za obrazovanje i
lokalne proslave. Njihova glavna uloga je da potpomažu okupljanje graĎana i
graĎanki i stvaraju osećaj pripadnosti zajednici. Oni mogu da budu otvoreni i
namenjeni celoj zajednici ili posebnim grupama u okviru veće zajednice”. 2
Termini koji se povezuje sa društvenim centrom su alternativni kulturni centri, domovi
kulture i društveni centri, zajedno uz omladinske centre. Više reĉi o ovim centrima i
1 http://en.wikipedia.org/wiki/Social_center
2 http://en.wikipedia.org/wiki/Community_centre
4
njihovim sliĉnostima odnosno razlikama videćemo u poglavljima 2.2. i 2.3. prilikom
predstavljanja inostranih i domaćih centara.
Ono što takoĊe ulazi u fokus jesu prostori koji su bili napušteni, a potom ponovo
otvoreni i revitalizovani za razliĉite kulturne potrebe, a koje ne moţemo svrstati u
neku od preĊašnjih kategorija. Jedan takav primer predstavlja objekat u Resavskoj
40b, nekadašnjem vojnom objektu, a sadašnjoj zgradi muzeja grada Beograda. Više
reĉi o znaĉaju ovog prostora biće u poglavlju 3.1.
2.1. Skvotovanje
Skovotanje3 predstavlja akciju okupiranja napuštenog objekta ili imanja. Najĉešće je
u pitanju okupacija stambenih objekata iako bilo koja tipologija moţe biti podloţna
skvotovanju. Osoba koja vrši ulaz naziva se skvoter, dok se grupa ljudi, bila ona
formalna ili ne, naziva skvoteri. Naĉelno, skvotere moţemo podeliti u dve grupe, a to
su skvoteri iz nuţde poput beskućnika, izbeglica pa i podstanara, dok u drugu grupu
spadaju skvoteri iz ubeĊenja, poput aktivista, umetnika, kulturnih preduzetnika i
drugih. Uoĉavamo da je glavna razlika u razliĉitoj potrebi za prostorom, gde uviĊamo
da je za prvu grupu on neophodan zbog egzistencijalne ugroţenosti, dok drugoj grupi
nedostaje prostorni kapacitet radi realizovanja sopstvenih umetniĉkih ideja. Otuda
motivi koje skvoteri mogu imati su razliĉiti, poput obezbeĊivanja privremenog
prostora za ţivot do permanentnog useljenja i obavljanja razliĉitih funkcija koje
ukljuĉuju stanovanje, rad i privreĊivanje. TakoĊe, cilj skvotovanja moţe biti i
revitalizacija i oĉuvanje objekta koji je skvotovan, a koji je od izuzetne arhitektonske
vaţnosti.4
Okupirani objekat nije u vlasništvu skvotera i u većini zemalja sam ĉin skvotovanja je
nelegalan. MeĊutim, u proteklih desetak godina pogledi prema ĉinu skvotovanja u
oĉima zakona su se znaĉajno promenili. Nelegalnost je tema koja je od poĉetka
prisutna uz skvotovanje, pre svega zbog pitanja vlasniĉkih odnosa. Zatim, tu su
postupci koji znaĉajno mogu doprineti ili pogoršati status skvotovanog objekta u
3 https://sr.wikipedia.org/wiki/Skvotiranje
4 Pavlica, Damjan, Skvoterski pokret (diplomski rad), Univerzitet u Beogradu, Fakultet politiĉkih nauka,
Beograd 2007, rad dostupan na: http://damjanpavlica.50webs.com/tekstovi/skvotiranje.pdf
5
okviru lokalne zajednice. U zavisnosti od stepena devastiranosti napuštenog objekta,
skvoter moţe sprovesti struju i vodu u objekat tako što se sa ili bez znanja vlasnika
prostora poveţe na vodovod i izvor struje. Ukoliko to ĉini bez ikakvih dogovora i
nelegalno se koristi strujom i vodom, ĉini novo kriviĉno delo.
Kako bi se izbegli sporovi sa vlasnicima prilikom nelegalnog ulaza na posed, većina
pojedinaca, organizacija i grupa danas pristupa kontaktiranju vlasnika i pravi
dogovore o korišćenju prostora. Naime, kako su razlozi za devastiranost objekta
raznoliki, od sluĉaja do sluĉaja moguće je ustanoviti zbog ĉega je konkretni prostor
zanemaren. To mogu biti visoki raĉuni za struju i druge komunalne usluge koje
vlasnik finansijski ne moţe da isprati. Ostvarivanjem kontakta i pravljenjem dogovora
na ovaj naĉin obe strane mogu izvući dobit - vlasnikovi raĉuni mogu biti podmireni,
dok skvoteri dobijaju preko potreban prostor na korišćenje.
Skvotovanje se moţe dovesti u vezu sa politiĉkim pokretima poput anarhizma,
autonomizma ili socijalizma. Kada se pogledaju aktivnosti koje se praktikuju u
razliĉitim skvotovima i potom meĊusobo uporede, moţe se uoĉiti velika sliĉnost u
namerama i u vrednosnom sistemu koji se u skvotovima praktikuju. Nesumnjivo je to
da su društvene aktivnosti praktikovane u skvotovima osnov za današnji model
omladinskih društvenih centara.
Stav javnosti prema skvotovanju moţe biti dvojak. Ĉin ulaska u neki objekat, bez
obzira na to što je isti napušten i intervenisanje u njemu moţe biti protumaĉen kao
ĉin vandalizma zbog ulaska na tuĊ posed. Kao negativan aspekt istiĉe se i okupljanje
ljudi u kraju koji nuţno ne ţive u njemu, ĉime se doprinosi povećanju buke i nereda,
što je posebno problematiĉno u stambenim naseljima. Sa druge strane, zalaganje za
arhitektonski znaĉaj nekog objekta i korišćenje prostornih kapaciteta radi generisanja
novih umetniĉkih radova i organizovanje programa od kojih svi mogu imati koristi
nailaze na odobravanje paţnje šire javnosti.
U proteklih desetak godina u javnosti se predlaţe i zagovara model javno-civilnog
partnerstva5 kao potencijalni model rešavanja sporova apropo korišćenja prostora,
5 Nešto više o tome šta je i zašto javno-civilno partnerstvo: http://drustvenicentar.hr/vijesti/javno-civilno-partnerstvo-model-
kojem-trebamo-teziti/
6
vlasništva i finansiranja. Ovakav model najviše potenciraju radnici u kulturi koji su
upućeni u rad i kreativno stvaralaštvo u okviru alternativne kulturne scene, a takoĊe
je predlagan od strane mnogih organizacija koje se bave neformalnim obrazovanjem
graĊana kroz raznolike edukativne programe. MeĊutim, glavna taĉka sporenja tiĉe se
kriterijuma i odabira organizacija, kolektiva i grupa graĊana kojima bi bile dodeljene
finansije. Postavlja se pitanje - kako odrediti kome idu sredstva? Jedan od naĉina na
koji se moţe odgovoriti na ovo pitanje jeste kreiranje nezavisne komisije koja će
pratiti rad na umetniĉkoj sceni Srbije i putem prethodno utvrĊenih mehanizama i
pravila validirati doprinose umetniĉkoj sceni. Asocijacija Nezavisna kulturna scena
Srbije (NKSS)6 funkcioniše po principu krovne organizacije koja okuplja sve
registrovane umetniĉke grupe i pojedince. Na godišnjem nivou NKSS vrši uvid u
radove, sastavlja tabele i bodove radi evaluacije i potom sa opipljivim rezultatima
aplicira za sredstva i na taj naĉin pomaţe mnogim umetnicima. NKSS takoĊe
redovno sprovodi javne pozive za sve organizacije radi umreţavanja u okviru
nezavisne kulturne scene Srbije.7
2.2. Inostrani primeri
Istraţivajući alternativne kulturne, društvene, omladinske i socijalne centre po Evropi
ĉija je poĉetna faza podrazumevala osvajanje napuštenog prostora, uviĊam da je
gotovo svaka drţava u nekom trenutku imala aktivan centar ili da su isti i dalje
otvoreni. Lokacije obuhvataju kako urbana tako i ruralna podruĉja, iako je ruralnih
osetno manje. Grupe obuhvataju velik broj i raznolike profile pripadnika tih grupa, a
takoĊe je uoĉljiv i diverzitet u motivima i kontekstima u kojima se ovi prostori osvajaju
i reaktiviraju. MeĊutim, ono što je uoĉljivo kao zajedniĉka karakteristika jeste
pripadnost politiĉki levo orijentisanim strujama i ideologiji. Izbor društvenih, socijanih i
alternativnih centara nastalih kroz skvotovanje naĉinjen je putem istraţivanja i analize
dostupnih podataka na internetu i konsultovanjem publikacija koje su se bavile ovom
tematikom8.
6 Sajt NKSS http://nezavisnakultura.net/
7 Ovogodišnji poziv za prijem novih ĉlanova: http://nezavisnakultura.net/2017/06/28/poziv-za-prijem-novih-clanova-2/
8 Ovaj spisak ni u kom sluĉaju ne predstavlja kompletan spisak svih skvotova koji postoje, jer takav spisak bi bilo nemogućno
obraditi, a niti je isti cilj ovog rada.
7
Italijanski skvotovi9 navode se kao prvi objekti korišćeni u ovakve svrhe, dok se
skvoterski pokret smatra rodonaĉelnikom celog pokreta. Italijanski skvotovi su i
danas mnogobrojni i aktivni. Brojĉano gledano, za Italijom slede Velika Britanija i
Holandija.
Nemaĉka je još jedna zemlja u kojoj je skvoterski pokret priliĉno masovan i postoji
nekoliko znaĉajnih centara u razliĉitim gradovima, kao što su Brunenštrase 183
(nem. Brunnenstraße 183) u Berlinu, Au - „Autonomous Cultural Centre and Living
Project" u Frankfurtu, otvoren 4. juna 1983. godine, meĊu ostalim aktivnostima centra
izdvajaju se muziĉki festivali i koncerti10 i Hafnštrase (nem. Hafenstraße) u
Hamburgu. MeĊutim, centar koji bih volela da izdvojim je Rote Flora u Hamburgu.
Rote Flora11 je bivše pozorište sa impresivnom istorijom, otvoreno 1888. godine i
ujedno jedan od retkih objekata koji je ostao neoštećen tokom dva svetska rata.
Pozorište je u nekoliko navrata bilo zatvarano i potom ponovo otvarano uz nekoliko
prenamena. Poslednji put je zatvoren 1987. godine i skvotovan naredne u trenutku
kada je u javnost izašao plan da se na njenom mestu otvori novi pozorišni objekat.
Lokalno stanovništvo nije ţelelo da dopusti rušenje nakon svega što je objekat
pretrpeo. Od 1989. Rota Flora stabilno funkcioniše u svojstvu društveno-kulturnog
centra. Danas je u centru moguće posetiti i uĉestvovati u razliĉitim sadrţajima, dok je
centar ujedno otvoren za sve izbegle i raseljene.
U Beĉu, Austriji, „Kuća Ernsta Kiršvegera“, (nem. Ernst-Kirchweger-Haus, skr. EKH),
bila je otvorena od 23. juna 1990. do 7. novembra 2008. godine, a funkcionisala je
kao prihvatni centar za izbeglice i migrante. Centar nosi naziv po Ernstu Kiršvegeru,
bivšem zarobljeniku koncentracionig kampa koji je 1965. godine ubijen od strane
pripadnika desno orijentisane struje.12
„Can Masdeu“13, skvot na obodu Barselone u Španiji, otvoren od 2001. do 2002.
godine kada dospeva u ţiţu javnosti nakon izbacivanja gotovo 100 aktivista nakon tri
9 Lista aktuelnih skvotova u Italiji: https://www.discogs.com/lists/Italian-squats/239549
10 http://www.au-frankfurt.org/frame.html
11 https://rote-flora.de/
12 http://www.med-user.net/~ekh/
13 http://www.canmasdeu.net/
8
dana sukoba. Tokom godinu dana rada, aktivisti su se fokusirali na organizovanje
komune koja je funkcionisala na principima direktne demokratije i zastupala je
ekološki pristup, smeštajući baštovanstvo i povrtarstvo meĊu glavne aktivnosti,
propagirajući organsku ishranu. Objekat koji je skvotovan je napuštena bolnica u
kojoj su se leĉili oboleli od kuge.
U Oslu, Norveškoj, poznat je „Blitzhouse“14, baza radikalno levog pokreta Blitz. U
dogovoru sa gradskim vlastima pokret dobija na korišćenje napušten objekat 1981.
godine. MeĊutim, nakon nekoliko godina, gradski ĉelnici su pokušali da isele
aktiviste, ali su oni uzvratili radikalnim protestima i barikadama. Tokom godina
radikalna borba na ivici ekstremnog nasilja je postala zaštitni znak pokreta, ĉiji su se
ĉlanovi u nekoliko navrata fiziĉki razraĉunavali sa pripadnicima desno orijentisanih
pokreta.
„Metelkova mesto“15 u Ljubljani, Sloveniji, predstavlja najuspešniji skvot sa prostora
bivše Jugoslavije koji je svetski prepoznat. Skvotiran je 1993. godine i otvoren do
danas. U bivšem vojnom kompleksu na površini oko 12,500 kvadratnih metara
nalaze se najrazliĉitiji sadrţaji koji zadovoljavaju široki dijapazon potreba16, od
dnevnih aktivnosti kao što su kreiranje umetniĉkih dela, edukacije, radionica, izloţbi,
odmora i ishrane, do noćnog programa kao što su koncerti, predstave, poetske veĉeri
i drugo17. U sklopu skvotirane zone postoje hangari u kojima se većina programa
dešava paralelno, a posetioci mogu koristiti biblioteku, hostel, kantinu, zajedniĉke
prostore u samim hangarima ili prostrano dvorište.
Potreba za prostorima u kojima će svarati, socijalizovati se, edukovati i zabavljati je u
velikoj meri zastupljena i na prostoru Hrvatske. Neki od skvotiranih prostora za
potrebe društvenih i alternativnih kulturnih centara su Art radionica Lazareti (1988),
kulturno-umetniĉki centar Lamparna u Labinu (1993), Baraka u Kutini (1996),
Kuglana u Zagrebu (1994), splitski Dom mladih (1994), vojna kasarna Karlo Rojc u
Puli (1997)18. 1999. godine nekoliko skvotera okupljenih u grupu Attack!19 je
14
https://www.facebook.com/pages/Blitz-movement/144086685669134 15
http://www.metelkovamesto.org/ 16
Pogledati prilog 01 17
https://www.visitljubljana.com/en/visitors/things-to-do/entertainment/metelkova-mesto-alternative-culture-centre/ 18
https://www.kulturpunkt.hr/content/transformirati-prostore-kulturom
9
skvotovala napuštenu fabriku benzinskih pumpi „Jedinstvo” i zajedno sa drugim
skvoterima su u prostoru boravili do 2003. godine kada su bili isterani. Nakon toga,
skvoteri uz manje uspehe osvajaju druge prostore ali su svi kratkog daha.
Pomak se dešava kada novembra 2008. godine udruţene skvoterske grupe
zajedniĉkim snagama zauzimaju nekadašnji fabriĉki kompleks fabrike lekova
Medika20. Od 2003. godine prostor je u vlasništvu grada Zagreba, ali je bez obzira na
oĉuvanost prostora ostao zatvoren i nedostupan široj javnosti. Policija je u nekoliko
navrata rasterivala skvotere i druge korisnke prostora bez obzira na to što su skvoteri
pokušali da kontaktiraju gradsku kancelariju za kulturu, obrazovanje i sport. Krajem
2008. godine pomak se ipak dešava u vidu potpisivanja ugovora sa gradom
Zagrebom kojim im se prostor fabrike ustupa na korišćenje legalnim putem. Na ovaj
naĉin Medika postaje prvi legalizovani skvot u Hrvatskoj21.
2.3. Domaći primeri
Prvi primer koji bih volela da razmotrim jeste nekadašnji „Kurduc“ (Kulturni društveni
centar) koji se nalazio u ulici Kralja Milutina 18. Istraţivanje o ovom društvenom
centru dalo je opreĉne informacije, poput onih da se Kurduc smatra najdugoveĉnijim i
najuspešnijim skvotom do danas, ali i da je ujedno opstao samo godinu dana.
TakoĊe se navodi da je Kurduc uspeo da okupi pripadnike raznik subkultura zajedno
sa pripadnicima romske populacije, mahom mališana iz doma za nezbrinutu decu.
MeĊutim, 2005. godine skvot je zatvoren, a prema nezvaniĉnim izvorima, skvot se
ugasio sam od sebe. Drugi izvori navode da je u pitanju skvot koji je „organizovao
razne akcije poput razmene stvari koje su se odvijale svakog utorka, obezbeĎivanja
besplatne vegeterijanske hrane i sl. Jezgro ovog skvota je činilo dosta studenata sa
Fakulteta političkih nauka koji kažu da su ovako na mikroplanu testirali teorije
političkih sistema kojima su ih učili na Fakultetu. Iz ovog skvota je krenula i promocija
19
http://attack.hr/ 20
Pogledati prilog broj 02 21
http://www.pierottijeva11.org/info/
10
časopisa beogradske prigradske omladine tj. „Neradnika‟, koji je bio neka vrsta
njihovog političkog manifesta.“22
Drugi primer tiĉe se alternativnog kulturnog centra Akcija, za koji se takoĊe mogu
naći opreĉne informacije. Prema ĉlanku iz ĉasopisa studenata Ekonomskog fakulteta,
saznajemo da je AKC Akcija „skvot koji je trebalo je da funkcioniše kao alternativni
kulturni centar u ulici Branka Krsmanovića. Naime, 2003. godine mladi iz različitih
organizacija sa naše alternativne kulturne scene ušli su u ovaj prostor, krenuli sa
čišćenjem i pripremama i shvativši to vrlo ozbiljno podneli su predlog projekta opštini
Stari grad. Nažalost, dan posle kontaktiranja vlasti dočekala su ih zablokirana vrata i
pismena pretnja zatvorom.“23
Treći primer tiĉe se skvota u Dobraĉinoj 15. Zgrada u kojoj se skvot nalazio nalazila
se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, ali je ista bila ruinirana. Naziv „Rebel
haus“ dobija po njegovom osnivaĉu, Saši Prediću ĉiji je nadimak Rebel Mouse.
Prema navodima, „skvot živeo je tri meseca, a prvobitna plemenita ideja da se tu
otvore biblioteka i mesto za decu bez doma koja bi tu mogla da uče da čitaju i pišu.
Svraćali su i stranci da prespavaju, a posle jednog sukoba sa narkomanima, koji su
počeli da otimaju pare slobodnim stanarima, skvot je zatvoren. 2007. godine kuća
biva oštećena u požaru i danas nije bezbedna za stanovanje“.24 Ono što jeste
zanimljivo je to da je Saša Predić uspeo da identifikuje vlasnika i tom prilikom je
saznao da je on godinama van drţave, te da objekat navodno ima kućepazitelja.
Kada je bio upitan za planove svota, Predić navodi sledeće: „Voleo bih da ovde jedna
prostorija bude biblioteka, da neko tu može da sedne da uči... Druga da bude za
izložbe, tribine, debate, neke prezentacije, ako neko hoće da predstavi neku svoju
grupu. Za to bih izabrao neku veću prostoriju. Cilj je da to ne bude skvot samo za
stanovanje nego i mesto gde će ljudi moći da prezentuju neke svoje aktivnosti...
Javila mi se i devojka iz pozorišta. Mislim da ovde nema prostora za predstave, ali
mogu da se organizuju neke radionice, da ako neko nešto zna može tome da poduči
druge."25
22
http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/04/ML51.pdf 23
Pogledati prethodni izvor 24
Pogledati prethodni izvor 25
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=351932/
11
Ekspedicija Ineks film 2011. godine zauzela je prostor nekadanjšnjeg poslovnog
prostora „Ineks filma“, društveno kinematografskog preduzeća koje se bavilo
filmskom produkcijom kao deo nekadašnjeg giganta „Ineks“26. Iako je u pitanju
nekadašnji objekat u društvenom vlasništvu, privatizacijom je omogućena njegova
kupovina. Ĉlanovi Ekspedicije su pokušali pre useljenja da stupe u kontakt sa
vlasnikom ali u toj nameri nisu uspeli. Zanimljivo je to da od 2011. godine Zakon o
javnoj imovini više ne prepoznaje termin društveno vlasništvo, pa su ovakvi objekti i
imovina danas ili privatno ili drţavno vlasništvo. O sebi i svojim ciljevima, ĉlanovi
Ekspedicije pišu sledeće: „Ekspedicija Inex film istražuje mogućnosti
samoorganizovanja, solidarnosti i uradi sam životne filozofije u Beogradu s početka
21. veka. Ona okuplja pojedinace i organizacije kojima je neophodan prostor za rad i
kulturnu produkciju a koje pored sopstvenog znanja i volje uglavnom ne raspoložu
drugim resursima. Objekat našeg osvajanja, teren raščišćavanja i prostor artikulacije
naših potreba je zgrada Inex filma na Karaburmi. Ovaj objekat, nekada sedište velike
firme koja se i sama bavila kulturnom produkcijom, već godinama rapidno propada.
Naše aktivnosti u njemu su ujedno i poziv nadležnima da ozbiljnije shvate potrebu za
prostorima za umetničko stvaralaštvo i druge neprofitne delatnosti. Oživljavanje
zgrade Inex filma se odvija kroz akcije čišćenja, sreĎivanja i oslikavanja prostora kao
i kroz zajedničko organizovanje različitih kulturnih i drugih dogaĎaja27. Svaka
zainteresovana grupa ili pojedinac predlaže i realizuje sadržaje koji postaju deo
kolektivnog napora da ovaj prostor preuredimo i osposobimo za stvaralaštvo i
razmenu ideja i znanja. Svako je slobodan da se uključi!”28
Kada govorimo o novosadskom Društvenom Centru, vaţno je napomenuti da postoje
dva segmenta, taĉnije dva prostora koje su aktivisti otvarali. Prvi pokušaj osnivanja
Društvenog Centra desio se pred sam kraj 2011. godine i tada su aktivisti ušli u
prostor nekadašnje vojne kasarne dr Arĉibald Rajs.29 Ceo dogaĊaj privukao je veliku
paţnju javnosti delimiĉno i zbog toga što su graĊani u velikom broju podrţali akciju
ĉišĉenja prostora i njegovog sreĊivanja30. Program centra je obećavao i za kratko
vreme je odrţano osamnaest edukativnih radionica, devet tribina, tri izloţbe,
26
http://www.6yka.com/novost/25713/inex-film-akcija-osvajanja-javnog-prostora 27
Pogledati prilog broj 03 28
http://ekspedicijainexfilm.blogspot.rs/p/press-clipping.html 29
Javni prostori i kako ih otkljuĉati, strana 26 https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2014/11/064-Javni-prostori-i-
kako-ih-otkljucati.pdf 30
Pogledati prilog broj 04
12
dvanaest koncerata i pet knjiţevnih veĉeri31, ali on nije doţiveo svoj pun potenijal.
Naime, prvobitni skvot se odrţao samo tri nedelje jer je vojna policija nakon praznika
stavila katanac na objekat, isterala aktiviste i zaplenila njihove stvari. Ubrzo nakon
toga, aktivisti su našli novi prostor za DC u okviru Kineske ĉetvrti. Centar je
neometano funkcionisao do 21. avgusta 2014. godine kada su aktivisti izbaĉeni iz
centra, a prostor zakljuĉan od strane Javnog preduzeća „Poslovni prostor“32. Iako je
sve slutilo na ponavljanje scenarija iz 2012. godine, aktivisti su dobili spor33 sa
Javnim preduzećem „Poslovni prostor“, odbranili prostor i ponovo ga otvorili34. Nakon
toga, DC funkcioniše sve do 19. oktobra 2016. godine kada je u prostorijama centra
izbio poţar koji je oštetio krov i susedne barake35. U nedelji nakon izbijanja poţara na
zvaniĉnoj fejsbuk stranici je okaĉeno obaveštenje u kojem se navodi da usled štete
od poţara nije moguće ponovo koristiti prostor nekadašnjeg Društvenog Centra.36
Obzirom na aktuelne planove koji se tiĉu revitalizacije cele Kineske ĉetvrti, a o kojoj
je bilo malo dijaloga u javnosti, aktivisti su izrazili sumnju da gradska vlast ţeli da ih
istera iz prostora po svaku cenu, bez obzira na to što gradu plaćaju nemali zakup
prostora.
Potreba za prostorima u kojima će svarati, socijalizovati se, edukovati i zabavljati je u
velikoj meri zastupljena i na prostoru Hrvatske. Neki od skvotiranih prostora za
potrebe društvenih i alternativnih kulturnih centara su Art radionica Lazareti (1988),
kulturno-umetniĉki centar Lamparna u Labinu (1993), Baraka u Kutini (1996),
Kuglana u Zagrebu (1994), splitski Dom mladih (1994), vojna kasarna Karlo Rojc u
Puli (1997)37. 1999. godine nekoliko skvotera okupljenih u grupu Attack! je skvotovala
napuštenu fabriku benzinskih pumpi „Jedinstvo” i zajedno sa drugim skvoterima su u
prostoru boravili do 2003. godine kada su bili isterani. Nakon toga, skvoteri uz manje
uspehe osvajaju druge prostore ali su svi kratkog daha.
Pomak se dešava kada novembra 2008. godine udruţene skvoterske grupe
zajedniĉkim snagama zauzimaju nekadašnji fabriĉki kompleks fabrike lekova Medika.
31
https://ilovenovisad.com/kasarna-dr-arcibald-rajs/ 32
http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/drustveni-centar-ostaje-u-kineskoj-cetvrti-u-novom-sadu/hc0ds66 33
Pogledati prilog broj 05 34
http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/drustveni-centar-ostaje-u-kineskoj-cetvrti-u-novom-sadu/hc0ds66 35
http://www.kurir.rs/vesti/srbija/2499161/pozar-u-kineskoj-cetvrti-u-novom-sadu-gori-drustveni-centar-omiljeno-mesto-mladih 36
https://www.facebook.com/drustveni.centar.5/photos/a.382538745252078.1073741827.382538705252082/
610065985832685/?type=3&theater 37
https://www.kulturpunkt.hr/content/transformirati-prostore-kulturom
13
Od 2003. godine prostor je u vlasništvu grada Zagreba, ali je bez obzira na
oĉuvanost prostora ostao zatvoren i nedostupan široj javnosti. Policija je u nekoliko
navrata rasterivala skvotere i druge korisnke prostora bez obzira na to što su skvoteri
pokušali da kontaktiraju gradsku kancelariju za kulturu, obrazovanje i sport. Krajem
2008. godine pomak se ipak dešava u vidu potpisivanja ugovora sa gradom
Zagrebom kojim im se prostor fabrike ustupa na korišćenje legalnim putem. Na ovaj
naĉin Medika postaje prvi legalizovani skvot u Hrvatskoj.
2.4. Aktuelni prostori
Potreba za revitalizacijom prostora u kulturne svrhe konkretno na teritoriji Beograda
ima višedecenijski tok. Paralelno, tema revitalizacije za potrebe društvenih i kulturnih
centara obraĊivana je kroz nebrojeno ĉlanaka, istraţivanja i radova, od kojih ovom
prilikom izdvajam doktorsku disertaciju Ive Ĉukić naslovljenu sa „Uloga privremenih
urbanih praksi u aktiviranju prostornih resursa“38 i projekat „Prazni prostori Srbije“39
Tamare Jovanović. Pomenuti projekat proistekao je iz magistarske teze „Centar za
scenska istraţivanja – FABRIKA SNOVA.”
Kako je navedeno u radu Tamare Jovanović, „konkretni primeri povremene ili
stalne upotrebe praznih prostora u kulturno-umetničke svrhe, najbolja su ilustracija
mogućnosti koje pruža urbana reciklaža. U skorije primere u Beogradu spadaju:
Evropski centar za kulturu i debatu „Grad“ u prostoru starog magacina u ulici
Braće Krsmanović, Magacin u Kraljevića Marka – programski prostor Doma
omladine Beograda u nekadašnjem magacinu knjiga,silosi „Žitomlina“ na obali
Dunava, Beogradska zadruga u KaraĎorĎevoj ulici, Oficirska zadruga (nekadašnja
Robna kuća „Kluz“) i niz drugih prostora. Neophodno je pomenuti i impozantan
objekat BIGZ-a – Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda, čiji se pojedini delovi
već godinama koriste kao ateljei,muzički studiji, klupski prostor i sl. U primere
adaptiranja beogradskih praznih prostora u umetničke prostore, karakteristične za
devedesete godine XX i početak XXI veka, spadaju i pozorište KPGT u delu
38
Doktorska disertacija Ive Ĉukić dostupna je na sledećem linku: http://www.arh.bg.ac.rs/2016/05/06/doktorska-disertacija-i-
izvestaj-komisije-kandidat-iva-cukic-dipl-inz-arh/?pismo=lat 39
Tekst projekta Tamare Jovanović dostupan je na sledećem linku: http://zaprokul.org.rs/wp-
content/uploads/2015/01/prazni_prostori.pdf
14
Državne fabrike šećera na Čukarici, Centar za kulturnu dekontaminaciju u
Paviljonu Veljković, Kulturni centar REX u prostoru graĎenom tridesetih godina XX
veka za potrebe jevrejskih društava „Oneg Sabat“ i „Gemilut Hasadim“, Beton
hala teatar u prostorijama Srpskog lekarskog društva – Zadužbina dr Steve
Milosavljevića.“40 Prostore koje bih ovom prilikom ţelela da dodam jesu Parobrod u
Kapetan Mišinoj 6a, Dorćol Platz u Dobraĉinoj 53, Nova Iskra u ulici Gavrila Principa
43 i prostor Zadruge Oktobar u ulici Strahinjića Bana 33.
3. Studije sluĉaja
Kroz studije sluĉaja pokušaću da utvrdim nekoliko stavki, polazeći od pretrage i
mapiranja napuštenih prostora i izazovima koje takav ĉin nosi sa sobom. Dalje,
pogledaćemo na koji naĉin i u kolikoj meri su potrebe onoga ko je prostor otvorio
usklaĊene sa prostornim kapacitetima kao i kakvi su konteksti koji su doveli do
otvaranja i revitalizacije objekta, od društvenog preko politiĉkog. Vaţno pitanje koje
se nameće tiĉe se strukture organizacija koje stoje iza takvih poduhvata, koja je
njihova etika, kakve stavove zastupaju i za koje ciljeve se bore. Nezanemarljiv deo
predstavlja i reakcija javnosti na delovanje centara kao i njihov uticaj na okolinu. Sve
ove aspekte promatraću kroz tri celine: Kako do prostora, Kako do finansija i Kako do
sadržaja/programa.
3.1.Kako do prostora?
Za otvaranje i osvajanje prostora pre svega mora da postoji zainteresovana grupa
ljudi koja bi se upustila u takav poduhvat. Prostora u gradu ima, a inicijativa je nešto
što mora da doĊe od ljudi.41 GraĊanske inicijative su tokom 2012. godine objavile
40
Tamara Jovanović, „Prazni prostori Srbije“, str. 11 i 12 41
U ĉlanku Birokrate smetaju autorke Jelene Nikolić, o vaţnosti otkrivanja prostora i inicijativi govore Vladimir Arsenijević,
Milena Stojićević, Dragan Ambrozić, ĐorĊe Stojanović i Mihajlo Mitrović http://www.politika.rs/sr/clanak/12894/%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83
15
praktiĉni priruĉnik naslovljen sa „Javni prostori i kako ih otkljuĉati“ u kojem navode i
nešto detaljnije prikazuju korake u osvajanju javnog gradskog prostora.42
Kako je pomenuto ranije, ĉlanovi Ekspedicije Inex film su prethodno pokušali da
stupe u kontakt sa opštinom a potom i sa vlasnikom, ali u toj nameri nisu uspeli te su
odluĉili da prostor jednostavno skvotuju. U narednom periodu, uspeli su da stupe u
kontakt sa vlasnikom koji je bio iznenaĊen njihovim postupkom u pozitivnom
kontekstu i odobrio je njihov anganţman.
Kolektiv koji vodi Dorćol Platz navodi da je imao puno sreće prilikom nalaţenja
prostora jer je njihov prvi izbor. bio više nego uspešan. Ne samo da su našli
odgovarajuću lokaciju za njihov kulturni centar43, već su uspeli da postignu dogovor
sa vlasnikom napuštenog prostora i da dogovore plaćanje zakupa po razumnoj
ceni.44 Identiĉan scenario odvio se i kada je traţen prostor za sada već zatvoreni
Mikser House u KaraĊorĊevoj.
Magacin u Kraljevića Marka45 je ove godine proslavio desetogodišnjicu rada, uprkos
najavi o iseljenju i izbacivanju svih korisnika iz prostora. Paralelno, Ostavinska
galerija obeleţila je šest meseci uspešnog rada. Pomenuti prostor je bio u vlasništvu
izdavaĉke kuće Nolit i sluţio je kao skladiše46, da bi ga grad Beograd 2007. godine
inicijalno dodelio Domu omadine Beograd. Nedugo potom, javno preduzeće
„Poslovni prostor" je magacin ustupilo bez zakupa, sa idejom da to postane
alternativni kulturni centar nezavisne kulture, obzirom na to da je prostor dugo
predstavljao neiskorišćeni prostorni kapacitet. 2007. godine javnosti je predstavljen
široj javnosti. Tada je oglašen konkurs ĉija je svrha bila da kroz njegovo sprovoĊenje
budu odabrani umetnici, grupe umetnika i asocijacije koje doprinose kulturnoj sceni
Beograda kojima bi prostor bio ustupljen na korišćenje. Iako konkurs nije uspeo,
Magacin u Kraljevića Marka je otvoren 31. maja 2007. godine i od tada je postao
aktivan prostor u kojem su odrţavani razliĉiti programi. Za deset godina koliko je
otvoren, magacin je radio bez struje i bez ikakvih sredstava iz budţeta za kulturu47.
42
Priruĉnik „Javni prostori i kako ih otkljuĉati“ je dostupan na sledećem linku:
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2014/11/064-Javni-prostori-i-kako-ih-otkljucati.pdf 43
http://citymagazine.rs/clanak/dorcol-platz-novi-kulturni-centar-na-dorcolu 44
Sve navedene informacije dobijene su putem telefonskog razgovora sa direktorkom Dorćol Platza, Natašom Robulović,
obavljenim 30. maja 2017. godine. 45
https://magacin2015.wordpress.com/osvrt/ 46
http://www.seecult.org/vest/dragana-zeljkovic-omoguciti-ljudima-da-rade 47
http://www.blic.rs/kultura/vesti/magacin-u-kraljevica-marka-postaje-centar-nezavisne-kulture-i-umetnosti/c0kf5bw
16
Jedan od znaĉajnijih dogaĊaja desio se 2015. godine kada je Asocijacija Nezavisne
kulturne scene Srbije pokrenula javnu raspravu48 o novom modelu za korišćenje
prostora Magacina i pozvala nadleţne da se ukljuĉe u rešavanje problema vlasništva
prostora. Kada je krajem 2016. godine najavljeno gašenje Magacina, vest je izazvala
veliku paţnju javnosti.49
Jedan od prostora koji je dugo bio napušten a potom ponovo otvoren za javnost jeste
objekat u Resavskoj 40b, bivši vojni prostor od gotovo tri hiljade kvadratnih metara50,
a sadašnji muzej gada Beograda. U kontekstu Oktobarskog salona koji je
organizovan od strane KCBa, menjanje prostora u kojima se salon odrţava prikazuje
odreĊen odnos prema umetnosti, kako se ta umetnost izlaţe, pa i sam stav prema
prostorima u kojima se te godine salon odrţava. MeĊutim, za muzej kao instituciju,
nedostatak prostora predstavlja odreĊen vid hendikepa. Za potrebe rada, osvrnuću
se na pedeset prvi Oktobarski salon kada je objekat u Resavskoj 40b prvi put
iskorišćen za potrebe kulturnog dogaĊaja, a ujedno i na to da je u pitanju prvi salon
ĉiju su postavku ĉinili iskljuĉivo video radovi.
Tokom 2010. godine, u saradnji sa Juan Pusetom koji je za tu godinu bio kustos
Oktobarskog salona, prostor je delimiĉno renoviran za potrebe osamnaest video
radova51. Karakteristika takve postavke leţi u potrebi za mrakom i privatnošću u
trenutku kada posetilac pristupi nekom od radova. Izazov je bilo i podešavanje jaĉina
audio zapisa tako da se meĊusobno ne ometaju. Kako publika ne bi bila u mrklom
mraku, postavljanje svetlosnih tela je takoĊe odigralo krucijalnu ulogu zajedno sa
instalacijama Tima Etĉelsa (eng. Tim Etchells). Prostori koji su osvetljeni su oni koji
su se koristili za potrebe recepcije i mesta za diskusije. Instalacija Dušice Drašić na
stepeništu iza recepcije je bila toliko efektno postavljena i uverljivo izvedena da su
gotovo svi posetioci bili uvereni da je drvo koje raste na stepeništu autentiĉno. Iako je
potez kustosa bio dovoĊen u pitanje i podjednako kritikovan i hvaljen, nijedna
48
http://www.blic.rs/kultura/vesti/kako-delovanje-u-magacinu-dovesti-u-pravni-okvir/h3l62px 49
Portal Seecult je ceo dogaĊaj ispratio serijom tekstova i video priloga, meĊu govornicima bile su i Irina Subotić i Borka
Pavićević http://www.seecult.org/vest/borka-pavicevic-da-zivi-magacin 50
Pogledati prilog broj 06 51
http://www.politika.rs/sr/clanak/151935/%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD-51-
%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD
17
zamerka nije bila izreĉena na raĉun jakog doţivljaja postavke. Najĉešća kritika je bila
duţina video zapisa - više od pet ipo sati je bilo potrebno kako bi se sve pogledalo.
3.2. Kako do programa?
Odluku o tome šta ĉini program jednog društvenog centra najĉešće donose oni koji
su uĉestvovali u osvajanju prostora i koji su uzeli aktivno uĉešće u radu centra.
TakoĊe, u zavisnosti od drugih faktora, poput ciljne grupe, interesovanja i
posećenosti, u razmatranje prilikom kreiranja programa mogu se uzeti predlozi i
sugestije korisnika centara. Na ovakav naĉin se ispunjava svrsishodnost centra i
odrţava posećenost.
Kod većine centara moţemo uoĉiti grubu podelu na dnevna i noćna dešavanja.
Tokom dana odrţava se raznolik program koji gotovo po pravilu ne iziskuje novĉano
uĉešće korisnika i tiĉe se predavanja, debata, radionica, disusija, panela, obilazaka
eksponata na nekoj izloţbi ili kreiranje sopstvenih umetniĉkih dela. Naravno, moţe se
desiti da u zavisnosti od nekog vida radionice moţe biti naplaćeno uĉešće zbog
obezbeĊivanja dodatnih sredstava koja su atipiĉna. Prilikom realizacije ovakvih
programa ĉesto je ukljuĉen veći broj ljudi koji pripadaju što srodnim, što razliĉitim
disciplinama i na ovakav naĉin obezbeĊuju diverzitet i kvalitet samog programa.
MeĊutim, tokom noći program postaje najĉešće dinamiĉniji u kontekstu realizacije i u
raznolikosti korisnika koja posećuje kulturne centre. U velikom broju sluĉajeva
prodaju se karte, ali ono što svakako jeste glavno pitanje je pitanje aktuelnosti i
njenog odrţavanja. TakoĊe, usvajanje i sprovoĊenje odreĊenog programa ĉini
odreĊenu politiku koju dotiĉni društveni centar zastupa, te se moţe govoriti o
donošenju odluka po ideološkoj osnovi.
Da bi se sastavio kvalitetan program jednog društvenog centra potrebno je nekoliko
stvari: pre svega, biti svestan šta je to što vlasnik ili osnivaĉ društvenog centra ţeli da
postigne, šta je to za šta se on zalaţe, koje su to vrednosti, zatim je potrebna dobra
organizaciona struktura, poput one koja je bila potrebna za mapiranje i osvajanje
prostora. Korak dalje ĉini producentski pristup i naĉin rada, kao i ukljuĉivanje
18
odreĊenog operativnog broja ljudi koji će se hvatati u koštac sa problemima sa
raziĉitih osnova i teţina. Veliku ulogu igra i neposredno okruţenje u kojem je
društveni centar nastao. Koje su potrebe lokalnog stanovništva?
Ako pogledamo kontekst nastajanja Mikser Hausa i Mikser festivala ĉiji su
organizatori, uz lokaciju, moţemo primetiti da je osnovna taĉka njihovog programa
bio raznolik kulturni sadrţaj koji je imao nekoliko ciljnih grupa. U prostoru Mikser
Hausa tokom dana je funkcionisao kafe uz kreativni i edukativni program, dok su
tokom veĉeri odrţavani koncerti, salsa veĉeri, pozorišne predstave. Ono što jeste
problematiĉno je to da je u pitanju veliki prostor koji je koncipiran kao
multifunkcionalan, što je u odreĊenoj meri oteţavalo organizovanje, te se u
odreĊenim situacijama dešavalo da se u istom prostoru paralelno odrţava nekoliko
dogaĊaja.
Kolektiv koji stoji iza Dorćol Platza je jasno naglasio da je svrha njihovog rada
promovisanje alternativnih kulturnih dogaĊaja i vrednosti52, te da ne ţeli da
komercijalnog karaktera53. U tom kontekstu, ne naplaćuju izdavanje prostora, ali radi
samoodrţivosti, ono što se naplaćuje jeste prodaja karata za odreĊene programe,
poput pozorišnih predstava i koncerata, kao i usluge šanka. Za godinu dana
postojanja, Dorćol Platz54 je ugostio mnogobrojne festivale i ustupio je prostor na
korišćenje razlĉitim zainteresovanim stranama poput Red Bull Srbiji za Doodle art
dogaĊaje ili pratećeg programa u okviru Festivala Internacionalnog studentskog
teatra u organizaciji studenata produkcije na ĉetvrtoj godini Fakulteta dramskih
umetnosti.
3.3. Kako do samoodrţivosti?
Pitanje koje se usko vezuje uz program jeste pitanje samoodrţivosti. Glavna veza
ogleda se u tome što putem kreiranja svrsishodnog i diverzibilnog programa, kroz
njegovo sprovoĊenje mogu se obezbediti znaĉajna novĉana sredstva i time
finansirati rad centra. Naravno, izvori finansiranja se ne smeju oslanjati samo i
52
http://cafebarnetwork.rs/lokali/lokali-kafici/4012-dorcol-platz 53
Pogledati fusnotu 44 (Sve navedene informacije dobijene su putem telefonskog razgovora sa direktorkom Dorćol Platza,
Natašom Robulović, obavljenim 30. maja 2017. godine) 54
Pogledati prilog broj 07
19
iskljuĉivo na program, te na korisnike centra, već ne treba u vidu gubiti izvore
finansija koji ukljuĉuju razliĉite fondovde namenjene civilnom sektoru.
Kako odrţati omladinski društveni centar a da on ne postane neisplativ? Za poĉetak
dovoljno je da prihodi i rashodi budu na nuli, a tek nakon ostvarivanja ovakve pozicije
(tzv. „pozitivna nula”) poţeljno je razmišljati o pravljenju fonda koji bi potom sluţio za
finansiranje budućih planova centra, bilo to sprovoĊenje niza radionica ili realizacije
nekog scenskog dogaĊaja.
Jedan od prvih koraka ka samoodrţivosti jeste autonomnost i integritet koji dolazi od
ĉlanova udruţenih u neki vid grupe ili organizacije. Ovakva grupa bi mogla da
funkcioniše kao formalna ili neformalna, prilikom ĉega treba imati u vidu da oba
izbora imaju znaĉajne prednosti, ali i mane. Kada razmatramo okupljanje i
organizovanje u neformalnu grupu ljudi, uoĉavamo da ne postoji nikakav pravni akt
koji svedoĉi o njenom postojanju, već se njeno funkcionisanje bazira iskljuĉivo na
ljudima i njihovim meĊusobnim dogovorima. Prednost se ogleda u fleksibilnosti same
strukture ljudi koji ĉine grupu, kao i u zaobilaţenju mešanja trećih lica i strana.
Ukoliko se ljudi unutar ovakve grupe dovoljno dobro poznaju, veruju jedni drugima i
poštuju dogovoreno, grupa moţe biti izuzetno aktivna i produktivna. Problemi i
negativni aspekti se javljaju onda kada se desi raskol meĊu ĉlanovima po bilo kom
osnovu, bilo to nepoštovanje dogovorenog ili zloupotreba kolektivnog dela ili resursa.
Kako ne postoje zvaniĉne beleške ili zapisi delovanja ĉlanova grupe, ako doĊe do
uplitanja treće strane, ona je gotovo u nemoguĉnosti da odredi šta se desilo i da
predloţi rešenje spora. Ono što jeste savet i praksa u radu ovakvih grupa jeste
voĊenje detaljne arhive sa svom potrebnom dokumentacijom.
Kada govorimo o formalnom grupnom organizovanju graĊana, ono se najĉešće
realizuje u formi udruţenja graĊana za koje je potrebna registracija u Agenciji za
privredne registre. Da bi se udruţenje graĊana registrovalo, postrebno je podneti
ispunjene propratne formulare koje sadrţe razliĉite informacije, od toga kakvo je
udruţenje u pitanju, koja mu je svrha, gde je središte udruţenja, kakva je struktura i
druge propratne informacije, poput toga da li udruţenje poseduje svoje vozilo i sliĉno.
MeĊutim, jedna od stavki koja je potrebna prilikom osnivanja i registrovanja jeste
otvaranje tekućeg raĉuna društva. Na ovaj naĉin, sva sredstva koje ĉlanovi nabave
20
putem konkursa, donacija ili zarade prodajom stvari poput karata i kataloga, a takoĊe
i potroše u organizacione svrhe ostaju zabeleţena i dokumentovana. Ovakav naĉin
je ujedno jedan korak ka transparentnosti rada udruţenja, za razliku od neformalnih
organizacija gde ovakav uvid u rad i (samo)organizovanje ne postoji.
Onog trenutka kada se usvoji struktura grupa i organizacije, stvara se preduslov oko
dogovora apropo pokrivanja troškova i voĊenja raĉuna o daljim planovima. Na
primeru prvih kolektiva uoĉavamo da su oni mahom bili neformalni, dok su meĊu
formalnim grupama pojedini pokreti i udruţenja fokusirana na kreiranju kulturnog
sadrţaja kroz funkcionisanje alternativnih kulturnih centara. Danas se sve više grupa
registruje kao udruţenje graĊana zbog pomoći koje drţava kroz nekoliko nivoa pruţa
civilnom sektoru, te podstiĉe dijalog i saradnju, kao i javno-civilna partnerstva.
Naĉini na koje je moguće steći finansijsku podršku u cilju rada samoodrţivog centra:
- Apliciranje putem projekata na konkurse koji se finansiraju iz razliĉitih fondova;
- Postizanje dogovora u vidu saradnje i pomoći izmeĊu društvenog centra i mesne
zajednice, opštine, grada, pokrajine i drţave;
- Povezivanje sa partnerskim organizacijama i meĊusobna saradnja;
- Promocija na razliĉitim kanalima poput interneta, radija, televizije i putem štampanih
medija;
- Dodela prostora na korišćenje u zamenu za umetnikovo slobodno vreme koje bi on
uloţio u neku radionicu ili drugu prigodnu aktivnost koja bi bila ili deo glavnog
programa centra ili propratni deo;
- Prodavanje karata za deo programa;
- Organizovanje benefit dogaĊaja koji bi sva sredstva usmerio na odrţivost i
funkcionisanje;
- Prikupljanje donacija graĊana nezavisno od benefit dogaĊaja;
- Promotivni materijal za prodaju;
- Šank i prodaja pića.
4. Zašto omladinski Društveni centar?
21
Kada razmišljam o prostoru koji bi bio znaĉajan za rad i usavršavanje, ujedno
razmišljam i o ljudima koji bi taj prostor koristili za edukovanje, kreativni rad, a ujedno
i za odmor i relaksiranje. Smatram da je vaţno uspostaviti odnos i sa okolinom u
kojoj se društveni centar nalazi, ali i sa istorijom samog objekta. Kada razmišljam o
ljudima, prvi odgovor bi bio: „Za omladinu!”, ali shvatam da koliko god da je poţeljno
da imam fokus na odreĊenu ciljnu grupu, isto toliko ţelim da centar bude otvoren za
sve zainteresovane, bez obzira na to kako se osećaju u pogledu svoje mladosti ili
starosti. Sa tim u vezi, fokus po pitanju korisnika prostora stavila bih na lokalnu
omladinu sa tendecijom da društveni centar zainteresuje i dovede mlade iz razliĉitih
delova grada i sa tendencijom da deo programa bude pristupaĉan svima koji su
zainteresovani i ţele da uĉestvuju, ili makar da budu pasivni posmatraĉi.
Zašto baš mladi i zašto baš akcenat na edukaciju? Odgovori na ova pitanja leţe
delimiĉno u rezultatima prilikom odgovaranja mladih ljudi na upitnik koji svake godine
sprovodi Ministarstvo omladine i sporta, a delimiĉno i u liĉnim afinitetima i
vrednostima koje gajim. Kako će o samom upitniku i istraţivanju biti više reĉi u
narednim poglavljima, osvrnuću se na sopstveno iskustvo i poziciju u današnjem
društvu.
MeĊu ljudima sa kojima se druţim i krugovima u kojima se krećem ima zaista puno
mladih, samosvesnih i angaţovanih ljudi koji se ne plaše da preuzmu inicijaivu,
otvoreno diskutuju i rade na sebi. Naţalost, ima i puno onih za koje mi se ĉini kao da
su na distanci, neupućeni, zatvoreni, nepristupaĉni, ništa ih ne zanima i sve im je
bezvezno. Razloga za ovakvim izborima verovatno ima mnogo i pretpostavljam da su
neki od njih validni. Ono što bi bila moja ţelja jeste otvaranje niza mogućnosti i
podstrek za uĉestvovanje i mimo formalnih okvira koje postoje u Srbiji. Školujući se u
jednom sistemu, ĉesto mi je falilo nešto više. To ne znaĉi da je formalni sistem
obrazovanja koji sam prošla loš ili nepotpun, niti je to u ovom trenutku tema.
MeĊutim, bilo je primetno da su Ċaci i studenti u veoma malom broju bili spremni da
se posvete neĉemu što nije striktno škola i sport, odnosno treninzi. TakoĊe je bilo niz
razliĉitih situacija u kojima mladi ljudi nisu znali kako da reaguju u prisustvu
vršnjaĉkog nasilja ili kako da se zaštite od online maltretiranja jer ih tome niko nije na
uĉio. Ovde se sa pravom postavlja pitanje ko vrši edukaciju mladih i utiĉe na njihovo
formiranje, te od tri odgovora (porodica, društvo i škola) ovde razmatram uticaj
društva.
22
Edukacija ne podrazumeva samo usavršavanje znanja iz neke oblasti koja je usko
vezana za našu struku u onom klasiĉnom smislu formalnog obrazovanja, već
edukacija predstavlja nadgradnju sebe i svojih znanja na svim nivoima, od toga kako
se pruţa prva pomoć do zaštite svojih podataka i komunikacije na internetu. Znati
kako i na koji naĉin se zaštititi, komunicirati i rešavati probleme jesu nešto što se uĉi
kroz neformalno obrazovanje. Naravno da se većina stvari danas moţe izguglati i
pogledati tutorijal na jutjubu, no kako je ĉovek socijalno biće, stimulativnije po nekoga
ko uĉi jeste susret sa drugom osobom lice u lice. Kako je i pomenuto u uvodu ovog
rada, dijalog predstavlja glavni i najvitalniji korak ka rešavanju ma kog problema.
Vaţan segment je i već pomenuti primer samoorganizovanja i razumevanje od strane
mladih da su savršeno sposobni da razmišljaju i odluĉuju o tome šta je za njih vaţno,
te da u tom kontekstu ne treba da zaziru od inicijative, već da je oberuĉke prihvate
zajedno sa odgvornošću, radom i relaksacijom.
Pitanja i problematike koje mene interesuju i kojima bih ţelela da se bavim jesu već
pomenuta problematika zaštite na internetu, zatim prevencija vršnjaĉkog nasilja,
osnaţivanje devojĉica i devojaka kroz feministiĉke radionice i drugi program,
bavljenje informacijama koje se plasiraju u javnost i razvijanje kritiĉkog mišljenja, a tu
je i segment koji se tiĉe kreativnog stvaranja i izraţavanja, od literarnih sekcija preko
fotografskih, slikarskih, dramskih i drugih sekcija do kreiranja scenskih i muziĉkih
dela koja bi bila izvoĊena pred drugim korisnicima prostora i zainteresovanom
publikom. Ni u kom sluĉaju manje vaţan aspekt druţenja i zabave je takoĊe prisutan,
no više reĉi o programu sledi u poglavlju 4.4.
4.1. Identifikacija napuštenih prostora za potrebe društvenog centra
Za potrebe mapiranja napuštenih prostora širom Beograda koristila sam razliĉite
pristupe, od pretraţivanja razliĉitih arhiva do oslanjanja na sopstvenu memoriju. Kada
govorim o arhivama, najviše sam se oslonila na postojeće izvore poput foruma
Beobuild55 i na iskustva aktivista koji se dugo bave ovom problematikom. Kako bi se
saznala vlasniĉka struktura bilo je neophodno prvo obaviti istraţivanje katastara kako
55
Tema u kojoj forumaši diskutu o napuštenim prostorima moţe se pogledati putem sledećeg linka:
http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?f=21&t=415&sid=821cda9b7487415a55a0f72f322ff82c
23
bih došla do broja parcele i potom preko Agencije za privredne registre saznala
kakav je status firme56 ukoliko se ispostavi da je objekat u vlasništvu neke od njih. U
prvobitnoj fazi istraţivanja, mapirani su sledeći objekti:
– Bioskop „Balkan”;
– Biološki fakultet u Botaniĉkoj bašti;
– Karićeva zgrada na Bulevaru kralja Aleksandra;
– Fabrika „Zmaj”;
– Kuća Laze Lazarevića;
– Magacin na Autoputu;
– Nedovršena zgrada u Zmaja od Noćaja;
– Stambeni objekat, Đušina 11;
– Stambeni objekat, Osmana Đikića 18;
– Stambeni objekat, Krunska 66;
– Stambeni objekat, Kneza Miloša xx;
– Rezidencija kneza Pavla KaraĊorĊevića, Šafarikova 7;
– Zgrada u Skenderbegovoj 28;
– Zgrada u Kumodraškoj xxx;57
– Fabriĉki objekti, Venizelosova 29;
– Beton Hala teatar, Kraljice Natalije 3;
– Livnica, Carigradska 23;
– NAVIP, Tadeuša Košćuška 40.
Jedan od naĉina prikupljanja podataka i informacija jeste direktno obraćanje
opštinama putem zahteva za informacije od javnog znaĉaja. Ono što jeste
problematiĉno i nadasve obeshrabrujuće kod ovakvog pristupa jeste spora i
neefikasna komunikacija sa nadleţnima u opštini, ponajviše zbog toga što ĉesto ni
same opštine nemaju aţurirane podatke o napuštenim prostorima58. Gotovo svaka
inicijativa ili grupa graĊana koja se odluĉila na ovakav korak u istraţivanju je naišla
na mlak ili gotovo nikakav odgovor.
56
Savete apropo provere odreĊenih objekata dobila sam od ĉlanova kolektiva Ministarstva prostora putem online prepiske. 57
Pojedine adrese nisu potpune zbog toga što je njihov status ostao nerazjašnjen usled nemogućnosti provere pojedinih izvora
informacija. 58
http://www.balkaninsight.com/en/article/serbia-s-empty-spaces-stay-beyond-artists-reach
24
Nakon pravljenja šireg spiska potencijalnih lokacija, pobliţe sam istraţila nekoliko
objekata za koje sam procenila da ću uspeti da naĊem informacije o vlasništvu,
kvadraturi i nešto više o stanju u kojem se objekat nalazi. Prvi objekat koji mi je
privukao paţnju jeste nekadašnja fabrika „Zmaj”59. Nekada uspešna i produktivna
kompanija danas je privatizovana, a fabriĉki kompleks napušten60. Pored kvadrature
prostora bila mi je zanimljiva lokacija koja se nalazi van gradskog centra i ĉinjenica
da su oko fabrike izgraĊene kuće za tadašnje radnike i njihove porodice61. Kada bi taj
prostor oţiveo kao društveni centar, na odliĉan naĉin bi kroz njega mogao da bude
ukljuĉen prvenstveno veliki broj ĉlanova porodica radnika i da se na taj naĉin druţe,
usavršavaju znanja, uţivaju u razliĉitim kulturnim sadrţajima i zajedno odluĉuju o
pitanjima koja su vaţna za njihovo neposredno okruţenje.
Drugi prostor za koji sam pomislila da bi imao odliĉan potencijal kao društveni centar
jeste objekat u Krunskoj 6662. Na toj lokaciji nalazi se stara porodiĉna vila izgraĊena
izmeĊu dva svetska rata. Lokacija vile je zanimljiva jer je van strogog gradskog
centra, ali je istovremeno pozicionirana u okruţenju u kojem se nalaze Muzej Nikole
Tesle, Pravni fakultet, zgrada Tehniĉkih fakulteta, Ĉetrnaesta beogradska gimnazija i
Prirodnjaĉki muzej. MeĊutim, stanje vile je priliĉno loše i za njenu revitalizaciju bi bilo
neophodno uloţiti znatna novĉana sredstva.
Treći prostor koji ima potencijal za društveni centar jeste prostor u ulici Osmana
Đikića i poput prethodnog primera, u pitanju je porodiĉna kuća63. Lokacija kuće
potpada pod Profesorsku koloniju i u neposrednom okruţenju nalaze se Viskoka
škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Hala Pionir, Visoka ITC škola, srednja
tehniĉka PTT škola i Elektrotehniĉka škola „Rade Konĉar“, dok su neznatno dalje
uĉeniĉki i studentski domovi. Spolja, stanje kuće izgleda dobro, ali se uoĉavaju
spuštene roletne i odsustvo ljudi koji u tom prostoru ţive. Proveravajući katastar i
vlasništvo nad prostorom uvidela sam da postoji podeljeno vlasništvo izmeĊu 4
osobe. Pretpostavka je da postoji spor oko nasledstva i da zbog toga prostor niko
trenutno ne koristi i zbog toga sam inicijalno odustala od ove lokacije.
59
http://www.zmaj.co.rs/o_nama.htm 60
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=02&dd=09&nav_id=581220 61
Pogledati prilog broj 08 62
Pogledati prilog broj 09 63
Pogledati prilog broj 10
25
Nakon uvida u predstavljene lokacije, izbor napuštenog objekta za revitalizaciju i
prenamenu za potrebe društvenog centra je pao na nekadašnju umetniĉku Livnicu
Plastika64. Letimiĉnim sagledavanjem urbanistiĉkog konteksta u kojem se nalazi i
samim prostornim kapacitetima kojima Livnica raspolaţe, odluka za izbor je
prevagnula u korist ovog objekta. U narednim poglavljima sledi detaljna analiza i
upoznavanje sa istorijatom objekta, kao i preciznija analiza svih arhitektonskih
parametara potrebnih za izradu idejnog rešenja društvenog centra.
4.2. Livnica - istorijat
Krajem devetnaestog veka u Beogradu poĉinje izradnja prve kompaktne industrijske
zone u Dunavskom kraju, dok je Umetniĉka livnica „Skulptura” podignuta poĉetkom
dvadesetog veka, najverovatnije uoĉi Prvog svetskog rata. Smeštena u okviru bloka
koji je trasiran tadašnjim ulicama Carigradska, Budimska i Knez Miletina, otvorena je
fabrika sapuna i perionica.
Nakon Prvog svetskog rata, vlasnik fabrike postaje „Jugoslovenski Lojd a.d.” i prema
projektu Milana Antonovića nastaju prve promene - za potrebe automobilske
radionice izvršena je dogradnja male livnice i radionica, dok su postojeći prostori
adaptirani za potrebe alatnice, strugare, brusionice i prostora za montiranje. Tada je
izgraĊen novi pomoćni prizemni objekat ĉija osnova prati oblik ćiriliĉnog slova „G”, a
koji je izgraĊen po obodima parcele. U okviru njega smešteni su portirnica, stan za
portira, magacin, tri stana sa radnike sa zajedniĉkim kupatilom, perionicom i
izdvojenim kupatilom za ostale radnike. Zajedno sa ovim izmenama, novitet je bio i
administrativni objekat, jednospratnica koja je obuhvatala kancelarije ali i izloţbeni
salon uz stanove ĉinovnika koji su se nalazili na spratu. MeĊutim, ova jednostpratnica
je srušena 1994. godine i na njenom mestu je danas izgraĊen stambeni objekat.65
Nedugo nakon prve nadogradnje, 1922. godine Milan Antonović je uradio novi
projekat nadogradnje fabrike i za tu priliku je bio predviĊen sprat iznar radniĉkih hala
uz spajanje prizemnog objekta sa fabrikom. Projekat je takoĊe predviĊao spajanje
64
Pogledati prilog broj 11. 65
Izvor: kopija tehniĉkog crteţa, graĊa ustupljena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
26
„G” objekta sa glavnom administrativnom zgradom. MeĊutim, od ovog projekta se
odustalo i fabrika je ostala na nivou prizemla, ali je zato napravljen spoj izmeĊu
fabrike i pratećeg objekta, ĉime je fabrika dobila dodatni prostor za montiranje.
Nakon Drugog svetskog rata dolazi do nove promene vlasniĉke strukture. Udruţenje
likovnih umetnika Srbije je 1948. godine otvorilo zanatsku umetniĉku radionicu za
potrebe livenja i montiranja skulptura. Projekat adaptacije potpisuje arhitekta N. Ristić
i 1953. godine je pokriven prolaz izmeĊu fabrike i kraka „G” segmenta66 iz
Carigradske ulice i kao takav je sluţio za montaţu skulptura. Ujedno je došlo i do
ukrupnjavanja prostorija radi formiranja gipsarskog, vajarskog i peskarskog prostora
uz prostore za ĉišćenje i pontiranje skulptura. Proširena je topionica, otvorena je
lanterna za odvod gasova na krovu i u prostor je postavljena kranska staza.
Nekadašnji stanovi za radnike adaptirani su za potrebe magacina.
Neki od umetnika koji su u ovom periodu radili u livnici su Sreten Stojanović
(spomenik KaraĊorĊu koji se nalazi na Vraĉarskom platou, zatim spomenik Njegošu
na Akademskom platou), Petar Palaviĉini, Lojze Dolinar, Franjo Kršinić (spomenik
Nikoli Teski ispred zgrade Tehniĉkih fakulteta u Beogradu), Branko Šotra, Nebojša
Mitrić, Stevan Bodnarov, Olga Janĉić, Miodrag Popović (spomenik ţrtvama genosida
na Starom sajmištu), Miodrag Ţivković (spomenik pilotima braniocima Beograda
1941. godine), Vida Jocić, Mira i Sava Sandić, Oto Jovan Logo (skulptura Jovana
Cvijića postavljena u Univerzitetskom parku), Drinka Radovanović, Toma
Serafimovski (spomenik Ćirilu i Metodiju na Ohridu) i drugi.67
Umetniĉka livnica je bila u vlasništvu Udruţenja likovnih umetnika Srbije sve do 1989.
godine kada njen vlasnik postaje firma „Ineks borac”. Pod imenom „Plastika”, livnica
je radila do 1994. godine kada menja ime u „Skulptura”. U meĊuvremenu se ponovo
menja vlasniĉka struktura i danas je vlasnik prostora firma Inter Holywood doo
Raška, ali je prostor zatvoren i u devastiranom stanju. Obzirom na bogato
graditeljsko i umetniĉko nasleĊe koje sa sobom nosi, objekat livnice nikada nije nije
izlazio iz fokusa. Interesovanje arhitekata, umetnika i istoriĉara umetnosti za ovaj
objekat je toliko da zajedno sa zaposlenima u Zavodu za zaštitu spomenika kulture
66
Izvor: kopija tehniĉkog crteţa, graĊa ustupljena od strane Istorijskog arhiva Beograda 67
Izvor: kopija tekstualnog dokumenta, graĊa ustupljena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
27
grada Beograda tokom 2008. i 2009. godine zapoĉinju rad na inicijativi da Umetniĉka
livnica Plastika bude proglašena spomenikom kulture. U toku 2010. godine skupštini
grada Beograda podnet je Predlog odluke o utvrĊivanju Umetniĉke livnice “Plastika”
za spomenik kulture, a na njenoj izradi je radila radni tim u sastavu: Saša Mihajlov,
istoriĉar u, Svetlana Dimitrijević Marković, dipl. inţ. arh, Sneţana Negovanović, dipl.
snim. slike, SlaĊana Milojević, arh. teh, Olivera Milić, arh. teh. i direktorka Zavoda,
Milica Grozdanović, dipl. inţ. arh. U Sluţbenom glasniku od šesnaestog avgusta
2013. godine je oglašena odluka o proglašenju livnice za spomenikom kulture, dok
se kranovi, peć i bušilica 2010. godine u saradnji sa Muzejem nauke i tehnike
proglašavaju pokretnim kulturnim dobrima.
Tokom školske 2011/2012. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u
Beogradu, na inicijativu prof. dr Mirjane Roter Blagojević realizovan je kurs
Industrijska arhitektura – problemi i mogućnosti savremene valorizacije, integrativne
zaštite, revitalizacije i prezentacije68. Predmet je realizovan kao izborni predmet na
drugoj godini diplomskih akademskih studija, a na predlog i zalaganje zaposlenih u
Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Kako profesorka Roter
Blagojević navodi: „Cilj predmeta je bio da se ukaže na specifične vrednosti
industrijskog nasleĎa Beograda, kao i da se studentima kroz konkretan primer približi
ova vrsta nasleĎa, kako bi oni kroz predlog revitalizacije i prezentacije Umetničke
livnice „Skulptura“ unapredili i obogatili svoja znanja i pristupe očuvanju graditeljskog
nasleĎa i savremenog projektovanja u zaštićenim kompleksima.” Studenti su se,
istraţujući literaturu, radom na terenu i analiziranjem podataka u Dokumentaciji
Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda takoĊe bolje upoznali i sa
drugim znaĉajnijim primerima industrijske arhitekture Beograda (Termoelektrana
„Snaga i svetlost“, Fabrika šećera, Parni mlin i Zgrada BIGZ-a) koji su takoĊe bili
vaţni objekti a koji su doţiveli identiĉnu sudbinu privatizacije, zanemarenosti a potom
revitalizovani za potrebe razliĉitih kulturnih sadrţaja.
Danas se u okolini nekadašnje livnice nalaze stambeni objekti, kafana „Stara
Hercegovina“, „Đura“ kafe, Fakultet za inţenjerski internacionalni menadţment,
68
Ceo ĉlanak je dostupan na http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/11/15-mirjana-roter-blagojevic-marko-
nikolic.pdf
28
osnovna škola „Vlada Aksentijević“, privatni studentski dom, hostel „Old town“ i park,
dok je nešto udaljena Botaniĉka bašta i Urbanistiĉki zavod Beograda69.
4.3. Potrebe i korisnici prostora
Radi što boljeg istraţivanja i predstavljanja potreba mladih, oslonila sam se na
godišnji upitnik koji sprovodi ministarstvo za omladinu i sport. Na godišnjem nivou
Ministarstvo omladine i sporta raspisuje konkurs i angaţuje spoljnog saradnika,
najĉešće privatnu agenciju koja odgovara uslovima konkursa ĉiji je posao da
sprovede istraţivanje meĊu omladinom. Prilikom ispitivanja donja strarosna granica
je petnaest, a gornja trideset godina. Upitnik se najĉešće izraĊuje u periodu od
oktobra do decembra tekuće godine, a kao relevantan izvor informacija sam koristila
upitnik iz 2016. godine ĉiji su rezultati dati na uvid javnosti drugog decembra 2016.
godine70. Cilj ovog istraţivanja jeste unapreĊenje Nacionalne strategije za mlade,
koja obuhvata devet taĉaka: Zapošljavanje i preduzetništvo mladih, Obrazovanje,
vaspitanje i obuka mladih, Aktivizam i aktivno uĉešće mladih, Zdravlje i blagostanje
mladih, Bezbednost mladih, Socijalna ukljuĉenost mladih, Mobilnost mladih,
Informisanost mladih i Kultura i kreativnost mladih. Rezultati upitnika su predstavljeni
procentualno kroz tekst i grafikone, a rezultati se uporeĊuju sa onima od pre godinu
dana i od pre dve godine, iz ĉijih se uporednih analiza takoĊe mogu izvući zanimljivi i
znaĉajni zakljuĉci. Naravno, rezultate sam uzela sa dozom rezerve imajući u vidu
davanje takozvanih „poţeljnih“ odgovora koji su nezaobilazni u ovakvom vidu
anketiranja.
Kako su za moje istraţivanje relevantna pitanja i rezultati koji se tiĉu edukacije,
odnosno formalnog i neformalnog obrazovanja i liĉnog usavršavanja, konsultovala
sam uporedne rezultate pitanja koja obraĊuju nivo ukljuĉenosti u neki vid
neformalnog obrazovanja i liĉnog usavršavanja kroz prakse, radionice, kurseve,
treninge i drugo. Smatram da su vaţna i pitanja o ispoljavanju kreativnost i o nivoima
satisfakcije kulturnom ponudom, zatim prepoznavanje socijanih potreba i
ugroţenosti, te pitanja koja se tiĉu sigurnosti i bezbednosti. Ono što je takoĊe vaţno
69
Pogledati prilog 12 70
Istraţivanje poloţaja i potreba mladih u Srbiji, 1.12.2016
http://koms.rs/wp-content/uploads/2016/12/Istrazivanje-polozaja-i-potreba-mladih-teren-decembar-2016.pdf
29
jesu odgovori na pitanja koja se tiĉu prostora za upraţnjavanje svih ovih aktivnosti,
meĊu kojima prednjaĉe odgovori da prostora za sve ove aktivnosti ima (24,4%), kao i
da ih ima, ali da ih nema dovoljno (42,4%). Mali broj ispitanika smatra da nema
dovoljno prostora (9,4%), ali ono što mi je privuklo paţnju jeste podatak da 23,6%
mladih u Beogradu ne zna ima li prostora u gradu koji bi odgovarao njihovim
potrebama. Razlozi mogu biti raznoliki, od toga da meĊu mladima nije prepoznat
kvalitet i potencijal, preko toga da mesto ne zadovoljava potrebe mladih do toga da
osobe koje rukovode prostorom nedovoljno dobro komuniciraju i nedovoljno precizno
plasiraju svoju viziju i ciljeve.
Ovaj i drugi podaci, poput prepoznavanja osetljivih grupa, izloţenosti nasilju
(psihiĉkom, fiziĉkom pa i digitalnom) i interesovanju za uĉešće u razliĉitim kulturnim
dešavanjima naveli su me na razmišljanje o tome da postoji procenat mladih koji su
voljni da se edukuju pored formalnog obrazovanja, ali na odreĊen naĉin dolazi do
nepovezivanja sa centrima. Sliĉan zakljuĉak vaţi i za kvalitetno ispunjavanje
slobodnog vremena. MeĊutim, ĉesto sa jedne strane postoji iskazana samoinicijativa
ali neretko sve ostane na tome.
U kontekstu novokreiranog društvenog centra, njegove korisnike vidim kroz ĉetiri
grupe ĉiji su ĉlanovi meĊusobno povezani:
Prva ciljna grupa saĉinjena je od mladih ljudi i ţitelja koji ţive, školuju se i rade na
podruĉju opštine Stari grad na kojoj se ujedno nalazi i društveni centar. U ovu grupu
ubrajam i mlade koji nisu nuţno nastavili sa visokim školovanjem na nekom od
fakulteta, a koji imaju potrebu i ţelju za uĉenjem, liĉnim usavršavanjem i druţenjem.
Druga ciljna grupa saĉinjena je od srednjoškolaca i studenata koji nisu nuţno
stanovnici opštine Stari grad, ali koji na bilo koji naĉin pokazuju zainteresovanost za
neki od programa i uzimanja aktivnog uĉešća. Kako je društveni centar relativno
pristupaĉan putem korišćenja javnog gradskog prevoza i kako je tek neznatno
udaljen od centra grada, srednjoškolcima i studentima transport ne bi trebalo da
predstavlja problem.
Treća ciljna grupa saĉinjena je od svih mladih ljudi do trideset godina ţivota.
Pripadnike ove grupe ponajviše vidim kao svršene studente kojima je potrebno
30
dodatno usavršavanje, ali kao i mlade koji iz nekog razloga nisu pohaĊali fakultet, ali
smatraju da im je program društvenog centra na bilo koristan. Kako su prethodno
analizirani upitnici za svoje ispitanike odredili osobe ĉije godine ne prelaze trideset i
na taj maĉin povukli starosnu liniju, imala sam potrebu da dodam i ĉetvrtu ciljnu
grupu.
Ĉetvrta ciljna grupa saĉinjena je od svih ljudi koji na bilo koji naĉin ţele da koriste
prostor i neki deo njegovog programa. Iako je edukativni program orijentisan na
mlaĊe korisnike, uvek bi ostala otvorena mogućnost za organizovanje dodatnih
sadrţaja za potrebe starijih korisnika. Ĉetvrtu ciljnu grupu u najvećoj meri vidim kao
osobe koje ţele da obiĊu svoje mlaĊe kolege, pogledaju radove, uĉestvuju u
diskusijama, pomaţu savetima i liĉnim primerima, te ujedno prate bilo koji segment
programa za koji im se uĉini da vredi posvetiti vreme i paţnju.
4.4. „Provlaĉenje” DCa kroz pitanja iz studija sluĉaja: Kako do prostora,
kako do samoodrţivosti i kako do programa
U prethodnim poglavljima predoĉena je lista saĉinjena od nekoliko napuštenih
lokacija na teritoriji Beograda i upoznali smo se sa njihovim karakteristikama i
kontekstima. TakoĊe je izvršen uvid u urbanistiĉke karakteristike i znaĉaj izabranog
objekta, Umetniĉke livnice „Skulptura“. U ovom poglavlju izlaţem ureĊenje prostornih
kapaciteta, razmatram naĉine samoodrţivosti i kreiram program društvenog centra u
skladu sa prethodno istraţenim i predstavljenim celinama, kao i liĉnim afinitetima.
Za potrebe društenog centra, prostor je podeljen u sledeće zone:
- Administrativna zona koju ĉine kancelarije, biletarnica, bibliotekar i portir;
- Kreativna zona koju ĉine ateljei, izloţbeni prostori, scensko gledališni prostor i
prostor za korisnike scensko gledališnog prostora;
- Edukativna zona koju ĉini bliblioteka i multifunkcionalna sala;
- Zona za odmor koju ĉini kafe biblioteka i prostori sa leţajevima, namenjeni
funkcionisanju hostela;
31
- Operativne zone koje olakšavaju korišćenje prostora poput toaleta, transportne
zone, stepeništa i magacina.
U odnosu na površine zona, podela prostora izgleda ovako:
Administrativna zona zauzima ukupno 94,17 m2, za kreativnu zonu izvojeno je
748,7m2, edukativna zona obuhvata površinu od 220,89 m2, zona za odmor obuhvata
167,90 m2 (kafe i biblioteka se nalaze u zajedniĉkom prostoru) dok zone koje
podrazumevaju operativno funkcionisanje centra obuhvataju površinu od 133,36 m2.
Prostori koji se svrstavaju u dve ili više zona su prostori biblioteke, kafea, teretnog
prolaza i izloţbenih prostora poput dvorišta koji su ujedno po potrebi i zone za
edukaciju i odmor. Kako se moţe primetiti, sami prostori se mogu koristiti u skladu sa
podelom, ali i prema nahoĊenju korisnika sve dok se ne ometaju drugi korisnici koji
prostorije koriste onako kako im nalaţe prvobitna funkcija.
U odnosu na površine prostorija, podela prostora izgleda ovako:
Dvorište - izloţbeni prostor: 222,67 m2
Izloţbeni prostor - nadstrešen: 61,65 m2
Kancelarije: 40,83 m2
Ateljei: 100,14 m2
Dvorište - zajedniĉki prostor: 138,48 m2
Biletarnica: 11,52 m2
Hol: 41,44 m2
Toaleti: 50,24 m2
Scensko gledališni prostor: 134,46 m2
Glumaĉka garderoba i rekvizitarnica: 91,30 m2
Multifunkcionalan prostor: 100,74 m2
Bibliotekar/kancelarija: 25,42 m2
Teretni prolaz/produţetak kafea: 77,84 m2
Zona za odmor - kafe biblioteka: 120,15 m2
Sobe za prenoćište: 45,73 m2
Stepenište ka podrumu/magacinima: 5,28 m2
32
Kako je navedeno nešto ranije, segment objekta koji se nalazi pod zemljom je
izgraĊen kada i „G“ krilo. Umesto podruma i perionice, prostorije su podeljene na
sledeći naĉin:
Stepenište: 5,28 m2
Kuhinja: 17,11 m2
Magacin: 43,67 m2
Prostor sam podelila proporcionalno broju korisnika i uĉesnika u programu, a u
skladu sa postojećim kapacitetima i funkcijama koje su neophodne za realizaciju
programa centra. Ono što jeste odluka apropo prostora jeste minimalna arhitektonska
intervencija, u smislu da je minimalan broj zidova rušen ili probijan radi postavljanja
vrata, već sam teţila tome da oĉuvam što više autentiĉnog prostora. Razlog u
ovakvoj odluci je jednostavan: ako se već razmatra realan scenario kreiranja
programa i njegove samoodrţivosti, bilo bi nerealno postupati sa prostorom kao da
postoji nelimitiran budţet za njegovu adaptaciju. Drugi argument leţi u samoj prirodi
centra koje smo imali prilike da vidimo u prethodnim poglavljima, a ona ne leţi u
estetski renoviranom prostoru. Moţda najbolje pojašnjenje prirode ovih prostora
moţemo da vidimo u izjavi Ane Dimitrijević apropo prostora Ostavinske zadruge, u
kojem navodi da „nije ideja da se igraju moleraja i mackaju prostor“, već da obezbede
minimalne uslove njegovog funkcionisanja.71 TakoĊe, ako se ponovo osvrnemo na
prakse nekadašnjih centara poput Ineksa, uoĉićemo to da tek sa korisnicima prostor
zapravo dobija svoj pun potencijal jer ga oni oblikuju prvo kroz akcije ĉišćenja i
sreĊivanja, a potom i kroz dogovore o programu i njegovoj realizaciji u okviru
društvenog centra.
U kontekstu samoodrţivosti, vaţno je ukljuĉiti sve sektore koji ĉine društveni ţivot, a
to su javni (organi uprave, javne institucije i preduzeća, opština, grad), privatni
(strukovna udruţenja, komore, privatne institucije i privatna lica) i civilni sektor
(udruţenja, fondacije, mediji).72 Generalni savet koji se odnosi na rukovoĊenje i
samoodrţivost jeste formiranje nekoliko izvora finansijskih sredstava, poput
apliciranja za razliĉite fondove do prodaja ulaznica za odreĊene sadrţaje.
71
Predavanje Ane Dimitrijević na temu Ostavinske zadruge odvilo se tokom Impuls festivala aprila 2017. godine. Izjava je
parafrazirana u nedostatku boljeg dokumentovanja iste. 72
Javni prostori i kako ih otključati, str. 40
33
Kada govorim o programu, njegovu realizaciju vidim kroz sadrţaje posvećene
umetniĉkom stvaralaštvu, edukaciji i razonodi. Vaţan aspekt u kreiranju programa
ĉini inicijativa koja bi došla od samih korisnika jer je to jedan od krajnjih ciljeva -
podsticaj mladih da istu preuzmu i da se bave temama koje ih interesuju umesto da
se drţe pozicije konzumenata sadrţaja kojima se isti servira „na gotovo“. MeĊutim,
do ovakve pozicije korisnici tek treba da doĊu, te se kao poĉetni program nudi
sledeće opcije.
Kreativni i umetniĉki program sadrţi organizovane ĉasove crtanja, slikanja i vajanja,
kao i izraţavanje u bilo kom mediju za koji postoji dovoljno zainteresovanih, poput
foto radionica, kolaţiranja, kaligrafije, osnova grafiĉkog dizajna, osnova kostima,
maketarstva, osnova glume, ĉasova improvizacije i drugog. Zamisao kreativnog
programa jeste da ponudi opcije korisnicima koje će im pomoći da neguju talente i
nauĉe nešto novo, ali će im ujedno i pomoći ukoliko kandidati imaju pretenziju da
upisuju srednje umetniĉke škole ili fakultete, a nemaju sredstava za plaćanje
pripremne nastave.
Edukativni program obuhvata niz predavanja, radionica i razgovora na široki spektar
tema, poput već pomenute zaštite na internetu, upoznavanju sa potrebama osetljivih
grupa, osvešćivanja problema vezanih za formalno obrazovanje i naĉina da se oni
prevaziĊu. TakoĊe smatram da je vaţno razvijanje kritiĉkog mišljenja i pospešivanje
dijaloga, otuda se u okviru programa mogu naći novinska sekcija u kojoj korisnici
saraĊuju i na meseĉnom nivou kreiraju sopstveni sadrţaj u formi biltena ili fanzina.
Jedna od radionica baviće se i već publikovanim tekstovima u dnevnim novinama i
nedeljnicima i tom prilikom će se voditi debata o stavovima iznetim u izabranim
ĉlancima. Edukativni program ujedno realizuje i seminare koji za cilj imaju direktno
profesionalno usavršavanje polaznika, a ona se moţe ticati obuke radi korišćenja
nekog kompjuterskog programa ili sticanja neke druge veštine. Kao poslednji i ne
manje vaţan segment edukativnog programa je obuhvaćen rad biblioteke i
organizovanje diskusija o proĉitanim knjigama. Zamisao je da se na nedeljnom nivou
diskutuje o knjizi koja je bila aktuelna te nedelje, te da se na taj naĉin razvija kultura
dijaloga.
Program koji bih oznaĉila i kao edukativan i kao razonodu jeste odabir i projekcija
filmova u skladu sa zainteresovanošću, ali ujedno i prema odreĊenim kriterijumima
34
kao što su znaĉaj filma u odreĊenom društvenom kontekstu, relevantne kritike i
nagrade koje je film osvojio. U skladu sa zainteresovanošću, bili bi organizovani i
celonoćni maratoni ukoliko je u pitanju film koji ima više nastavaka. Odrţavanje
pozorišnih predstava i muziĉkih dogaĊaja takoĊe ne treba ispuštati iz vida obzirom na
to da se znaĉajan deo kreativnog programa bazira upravo na umetnostima i znanjima
primenjenim na pozorišnu i muziĉku umetnost.
5. Zakljuĉak
Nakon svih razmotrenih stavki, ukljuĉujući istorijske i sociološke kontekste koji su
doveli pre svega do otvaranja i korišćenja napuštenih prostora, a potom i do toga da
se u njima stvara najrazliĉitiji kulturološki sadrţaj, potrebno je navesti i prikazati
pojedinosti društvenog centra koji je nastao kao jedan od mogućih ishoda
revitalizacije napuštenog javnog gradskog prostora.
Društveni centar je prostor nastao iz potrebe za umetniĉkim, kulturnim i edukativnim
sadrţajem, te su njegovi korisnici tu iz ubeĊenja i zbog vere u odreĊen sistem
vrednosti. Sa svešću o istorijskom nasleĊu koje ono nosi sa sobom i njegovoj
prepoznatljivosti meĊu budućim korisnicima, prihvatljivo je da društveni centar nosi
naziv Livnica.
Zbog toga što je centar orijentisan ka umetnosti i edukaciji, u njemu postoje
determinisane zone za stvaralaštvo, rad i odmor. Zone takoĊe ukljuĉuju i prostore za
celodnevne boravke, kao i prostore za izvoĊenje scenskih umetnosti. Kako je fokus
prvenstveno na omladini, a potom i na svim zainteresovanim sugraĊanima, jedino je
smisleno referisati se o centru kao Omladinskom društvenom centru.
Društveni centar je otvoren sa namerom da mlada osoba koja kroĉi u njega nauĉi pre
svega nešto više o sebi, a potom da unapredi znanja koja već poseduje i stekne
nova. Pored bogatstva koje znanje nosi sa sobom, prijateljstva i produktivna sredina
predstavljaju novi doprinos. Ipak, najvaţnija lekcija ne nalazi se u programu ma kog
centra. Ona se nalazi u pojedincu i njegovoj odluci kako će postupati sa steĉenim
znanjima i alatima. Za kraj, izdvojila bih citat Boba Dilana koji je Borka Pavićević
35
iznela u vaţnom trenutku koji se ticao borbe za prostor Magacina u Kraljevića Marka,
a koji nosi snaţnu poruku:
„Bob Dilan je (u govoru pročitanom na dodeli Nobelove nagrade za književnost)
rekao: Svirao sam za 50 ljudi, svirao sam za 500 ljudi i svirao sam za 50.000 ljudi.
Teško je svirati za 50 individualnih ljudi, ali nekada tih 50 postanu 5.000, pa se onda
to dalje umnožava. Ne može da bude odjedanput 500.000 ljudi, mora prvo da se
naštima. Dakle, jako je važno imati smisla za tu manjinu, jer ona jednom u istoriji
stvara većinu.“73
73
http://www.seecult.org/vest/borka-pavicevic-da-zivi-magacin
36
6. Literatura
Otvoreno o javnim prostorima
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2014/11/059-Otvoreno-o-javnim-
prostorima.pdf
Javni prostori i kako ih otkljuĉati
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2014/11/064-Javni-prostori-i-kako-ih-
otkljucati.pdf
Centri u zajednici i društveni centri - pregled postojećih praksi u svetu i Srbiji
http://www.oknis.org.rs/wp-content/uploads/2013/03/Centri-u-zajednici-i-drustveni-
centri-pregled-postojecih-praksi-u-svetu-i-Srbiji.pdf
Jovanović, Tamara, Prazni prostori Srbije, Zavod za prouĉavanje kulturnog razvitka,
2010 (Beograd : Cicero print), dostupno na: http://zaprokul.org.rs/wp-
content/uploads/2015/01/prazni_prostori.pdf
Ĉukić, Iva Ţ, Uloga privremenih urbanih praksi u aktiviranju prostornih resursa,
doktorska disertacija, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, dostupno na:
http://www.arh.bg.ac.rs/wp-
content/uploads/Doktorati/2016/2016_07_Iva_Cukic_disertacija.pdf?pismo=lat
Pavlica, Damjan, Skvoterski pokret, diplomski rad, Fakultet politiĉkih nauka, dostupno
na: http://damjanpavlica.50webs.com/tekstovi/skvotiranje.pdf
Istraţivanje poloţaja i potreba mladih, anketa iz 2016. godine
http://koms.rs/wp-content/uploads/2016/12/Istrazivanje-polozaja-i-potreba-mladih-
teren-decembar-2016.pdf
Ĉlanci i stranice:
https://www.kulturpunkt.hr/content/transformirati-prostore-kulturom
http://www.seecult.org/vest/kako-do-prostora-za-kulturu
http://pedjapopovic.info/alternativni-kulturni-centri-mesta-gde-se-pravi-kultura/
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/PresMagazin/story/167122/Veliki+povratak+srpsko
g+skvota.html
http://www.seecult.org/vest/borka-pavicevic-da-zivi-magacin
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/oradio-prica-o-prvom-novosadskom-
skvotu_502519.html
http://blog.b92.rs/text/19390/Prvi-novosadski-skvot---kasarna-dr-Arcibald-Rajs/
37
http://www.politika.rs/scc/clanak/212090/Vila-promaja-kao-centar-kulture-i-umetnosti
http://ekspedicijainexfilm.blogspot.rs/
http://www.seecult.org/vest/drustveni-centar-u-kasarni
http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/drustveni-centar-kasarna-nije-u-vlasnistvu-
vojske_294907.html
http://korzoportal.com/drustveni-centar-u-novom-sadu-paradigma-budenja/
http://konkursiregiona.net/tribina-otvoreno-o-javnim-prostorima-podrska-inicijativi-za-
drustveni-centar/
http://www.mgb.org.rs/muzeju/nova-zgrada-muzeja
http://www.blic.rs/vesti/beograd/zgrada-za-muzej-grada/lnegvtq
http://www.pierottijeva11.org/info/
http://metelkova.goucher.edu/
http://www.metelkovamesto.org/
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/11/15-mirjana-roter-
blagojevic-marko-nikolic.pdf
38
7. Lista priloga
Prilog 01: Urbanistiĉka osnova Metelkova mesta i skica upotrebljenih prostora, fotografija levo preuzeta sa:
http://metelkovamesto.org/front/wherekje.php , fotografija desno preuzeta sa: http://metelkova.goucher.edu/map.html
Prilog 02: UreĊenje prostora Medike, autori: aktivisti društvenog centra Medika, fotografija levo preuzeta sa:
https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-
9/18424251_680036252196692_488448608722419220_n.jpg?oh=7997f7d56503ff0e6a621a3fa893445d&oe=5A5E26B8 ,
fotografija desno preuzeta sa: https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-
9/10953283_342359009297753_8759165890109797437_n.jpg?oh=4acff9306d516c2a6eee027f70998fb4&oe=5A1A9428
39
Prilog 03: Aktivnosti u Inex centru, autor: ĉlanovi Ekspedicije Inex film, fotografija preuzeta sa:
https://get.google.com/albumarchive/105861032094594895684/album/AF1QipMmaOwo3QLAs03zU1SE6s59Ae3RIEHDbV6fxk
e5/AF1QipPPmnbzuCjowxRHY1DUHbxv3l0fZCWG2Q_nbiAy
Prilog 04: Jedan od performansa u prostoru kasarne dr Arĉibald Rajs, autor: Orfeas Skutelis, fotografija preuzeta sa:
http://korzoportal.com/wp-content/uploads/2015/05/dc-3-Orfeas-Skutelis.jpg
40
Prilog 05: Protestno okupljanje graĊana i aktivista Dca u Kineskoj ĉetvrti, autor: aktivisti Društvenog centra, fotografija preuzeta
sa: https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-
9/10922829_382540645251888_6729957591959110611_n.jpg?oh=09dff29a148ed813acfda8ae45ab1213&oe=5A1BDB67
Prilog 06: Osnove prizemlja (levo) i prvog sprata (desno) bivše Vojne akademije a sadašnjeg Muzeja grada Beograda u
Resavskoj 40b, ustupljeno od strane Mie David.
41
Prilog 07: osnova prostora Dorćol Platza, ustupljeno od strane Nataše Robulović.
Prilog 08: pogled iz vazduha na bivši fabriĉki kompleks kompanije „Zmaj“, fotografija: printskrin Bing mape.
42
Prilog 09: Porodiĉna vila na adresi Krunska 66, fotografija levo: pogled iz vazduha, izvor: printskrin Bing mape, fotografija
desno: pogled sa uliĉnog fronta, izvor: printskrin Guglove aplikacije (Google street view).
Prilog 10: Porodiĉna kuća u ulici Osmana Đikića, fotografija levo: pogled iz vazduha, izvor: printskrin Bing mape, fotografija
desno: pogled sa uliĉnog fronta, izvor: printskrin Guglove aplikacije (Google street view).
Prilog 11: Umetniĉka livnica „Skulptura“, bivša „Plastika“, fotografija levo: pogled iz vazduha, izvor: printskrin Bing mape,
fotografija levo: pogled sa uliĉnog fronta, izvor: printskrin Guglove aplikacije (Google street view).
43
8. Biografija kandidata
RoĊena 1991. godine u Beogradu, 2010. godine završava Školu za dizajn na smeru
Dizajn enterijera i industrijskih proizvoda. Tokom studija uĉesvuje u nekoliko
kolektivnih izloţbi i umetniĉkih projekata, od kojih su najznaĉajnije Granica iz 2014.
godine, izloţba Laboratorija prostora u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
2016. godine, kao i uĉešće u pratećim programima Sterijinog pozorja i BITEFa tokom
iste godine. Kao volonter znaĉajna iskustva u radu i praksi stiĉe na razliĉitim
konferencijama i festivalima poput Radical Space In Between Disciplines iz 2015.
godine i Extravagant bodies: Crime and Punishment iz 2016. godine. Dve godine
zaredom volontira na Festivalu internacionalnog studentskog teatra u organizaciji
studenata produkcije sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Biva izabrana za
ĉlana tehniĉkog tima ĉiji je zadatak bila realizacija nacionalne i studentske postavke
Srbije na Praškom kvadrijenalu 2015. godine, a koje su bile nagraĊene zlatnom
medaljom za uspostavljanje dijaloga. Tokom 2017. godine pomaţe u realizaciji prvog
Impuls! festivala studenata Scenske arhitekture, tehnike i dizajna, u okviru kojeg je
obavljala PR aktivnosti. Od školske 2015/16. godine aktivno uĉestvuje kao
demonstrator na nekoliko predmeta. U slobodno vreme voli da ĉita knjige horor ţanra
i uporeĊuje ekranizovane adaptacije, a i bavi se i dokumentarnom fotografijom i
pisanjem.
RUŽA VETROVA
RAZMERNIK
OSNOVNA ŠKOLA „VLADA AKSENTIJEVIĆ”
HOSTEL „OLD TOWN“
KAFANA „STARA HERCEGOVINA“
BOTANIČKA BAŠTA
ZELENE POVRŠINE
PRIVATNI STUDENTSKI DOM
LINIJE JAVNOG GRADSKOG PREVOZA
KOLOVOZ
ULAZI U OBJEKAT
FAKULTET ZA INŽENJERSKI INTERNACIONALNI MENADŽMENT
URBANISTIČKI ZAVOD BEOGRADA
ASFALT - PEŠAČKE ZONE
PRILOG BROJ 12:SITUACIJA, R=1:2000
PRILOG BROJ 13:POSTOJEĆE STANJE OBJEKTA,
R=1:200
PRILOG BROJ 14:POSTOJEĆE STANJE OBJEKTA NA KOTI -2.4
I NOVO STANJE OBJEKTA SA NAMEŠTAJEM NA KOTI -2.4, R=1:100
POSTOJEĆE STANJE:1. STEPENIŠTE2. HODNIK3. PODRUM4. PERIONICA
NOVO STANJE:1. STEPENIŠTE2. KUHINJA3. MAGACIN
PRILOG BROJ 15:NOVO STANJE OBJEKTA NA KOTI +/-0.00,
PROSTORNE INTERVENCIJE I RASPORED PROSTORIJA, R=1:200
SPISAK PROSTORIJA:
1. DVORIŠTE - IZLOŽBENI PROSTORI PROSTOR ZA ODMOR2. IZLOŽBENI PROSTOR - NADSTREŠEN, UJEDNO PROSTOR ZA ODMOR3. KANCELARIJE4. ATELJEI4. ATELJEI5. DVORIŠTE - ZAJEDNIČKI PROSTOR, 6. BILETARNICA I KANCELARIJA7. HOL8. TOALETI9. SCENSKO GLEDALIŠNI PROSTOR10. MULTIFUNKCIONALNA PROSTORIJA - GLUMAČKA GARDEROBA, REKVIZITARNICA, GLUMAČKA GARDEROBA, REKVIZITARNICA, 11. MULTIFUNKCIONALNA PROSTORIJA - PREDAVANJA, DEBATE I RADIONICE12. BIBLIOTEKAR I KANCELARIJA13. KAFE I BIBLIOTEKA14. PRODUŽETAK KAFEA, UJEDNO I TERETNI PROLAZ15. PROSTOR ZA PRENOĆIŠTE15. PROSTOR ZA PRENOĆIŠTE16. STEPENIŠTE
LEGENDA:
DOGRAĐEN SEGMENT
PORUŠEN SEGMENT
PRILOG BROJ 16:PODELA OBJEKTA PO ZONAMA,
R=1:200
KREATIVNA ZONA, obuhvata:ateljee, izložbene prostore, scenskogledališni prostor, multifunkcionalni prostor koji obuhvata rekvizitarnicu,radionicu i glumačku garderobu (prilog 15, prostorija označena brojem 10).
ADMINISTRATIVNA ZONA, obuhvata:kancelarije, biletarnicu, prostor za bibliotekara i prostor za portira.
OPERATIVNA ZONA, obuhvata:stepenište, toalete, horizontalne komunikacije i teretni prolaz (prilog 15, prostorija označena rednim brojem 14). NAPOMENA: usled niske frekventnosti, prostor teretnog prolaza se koristi i kao produžetak kafea i kao deo zone za odmor zajedno sa dvorištem.zajedno sa dvorištem.
ZONA ZA ODMOR, obuhvata:zajedničko dvorište, prostor za prenoćište,hol odnosno prijemnu prostoriju (koja je ujedno predprostor za scensko-gledališni prostor). NAPOMENA: ovaj spisak zona treba biti posmatran elastično obzirom na to da korisnik prostora može da se odmara i u korisnik prostora može da se odmara i u izložbenim prostorima kao i u prostorima kafea ili biblioteke.
EDUKATIVNA ZONA, obuhvata:biblioteku i multifunkcionalni prostornamenjen za debate, razgovore, radionice i predavanja (prilog 15, prostorija označenarednim brojem 11). NAPOMENA 1: deo prostora kafea i biblioteke je isti prostor. NAPOMENA2: korisnike niko ne sprečava da edukativne 2: korisnike niko ne sprečava da edukativne aktivnosti vrše u dvorištu ako im tako više odgovara.
ULAZ NA PARCELU
ULAZ U OBJEKTE
PROLAZI UNUTAR OBJEKTA
PRILOG BROJ 17:OSNOVA OBJEKTA SA NAMEŠTAJEM NA ETAŽI +/-0.00,
R=1:100
PRILOG BROJ 18:KARAKTERISTIČAN PRESEK OBJEKTA,
PRESEK A-A, R=1:00
A
A
PRILOG BROJ 19:KARAKTERISTIČAN PRESEK OBJEKTA,
PRESEK B-B, R=1:00
B
B
PRILOG BROJ 20:KARAKTERISTIČAN PRESEK OBJEKTA,
PRESEK C-C, R=1:00
C
C
PRILOG BROJ 21:KARAKTERISTIČAN PRESEK OBJEKTA,
PRESEK D-D, R=1:00
D
D
PRILOG BROJ 22:KARAKTERISTIČAN PRESEK OBJEKTA,
PRESEK E-E, R=1:00
E
E
PRILOG BROJ 23:KARAKTERISTIČNI PRESECI
KROZ OBJEKAT,R=1:100
PRESEK F-F
PRESEK G-G
PRESEK H-H
PRILOG BROJ 24:KARAKTERISTIČNI IZGLEDI OBJEKTA,
R=1:100
IZGLED 1
IZGLED 2
PRILOG BROJ 25:IZOMETRIJSKI PRIKAZ OBJEKTA,
R=1:200
PRILOG BROJ 26:IZOMETRIJSKI PRIKAZ OBJEKTA,
R=1:200
PRILOG BROJ 27:IZOMETRIJSKI PRIKAZ OBJEKTA,
R=2:100