ii sta je to internet 2 dvocas 2011

7/29/2019 II Sta Je to Internet 2 Dvocas 2011

1/4

ta je to Internet?

Internet - Pojam i definicija

Tehniki gledano, Internet predstavlja globalni informacioni sistem, logiki povezan jedinstvenimsistemom adresiranja putem internet protokola (TCP/IP), ili drugih protokola kompatibilnih sa

internet protokolom, i koji obezbeuje, koristi ili omoguava servise visokog nivoa za linu iposlovnu primenu.

Uprotenijom definicijom, Internet se identifikuje kao svetska (kompjuterska) komunikaciona mreaili "mrea svih mrea" koja se sastoji od velikog broja zasebnih raunara uvezanih u mrenustrukturu. Osnovu mree ine (mreni) vorovi meusobno povezani kvalitetnim optikim vezama,preko kojih se vri razmena i nformacija izmeu udaljenih delova mree. vorove ine takozvanipruaoci internet usluga (ISP - Internet Service Providers), velika preduzea ili akademskeinstitucije. Oni su posrednici izmeu mree, odnosno Interneta, i pojedinanih raunara kojisu u odreenom momentu i na odreeni nain sa njima povezani. Razgranata strukturaInterneta omoguuje komunikaciju izmeu bilo koja dva udaljena raunara ak i u sluaju da doedo kolapsa velikih delova mree, poto poruka moe, zahvaljujui router-ima (ureaj koji odreuje

put kojim se odailju poruke), putovati razliitim putevima.

Velike firme koje ele da ostvare brzu vezu svoje lokalne mree sa veim brojem korisnika kaInternetu moraju sa provajderom ostvariti vezu preko iznajmljene linije (dobija se od pote i sluisamo za prenos podataka) na ija oba kraja se pre kompjutera nalaze ruter i modem.Pored toga to ete biti u mogunosti da pristupite Internetu na poslu moete to omoguiti sebi ikod kue. Pojedinci od kue ostvaruju vezu sa Internetom sklapanjem ugovora sa provajderom

Izbor Internet provajdera preko koga ete pristupati Internetu najvaniji je deo povezivanja saInternetom. Postoje Internet provajderi koji svojim korisnicima zaista obezbeuju kvalitetne uslovekorienja Interneta, ali postoje i Internet provajderi ije usluge ne zadovoljavaju u potpunostipotrebe korisnika. Izbor Internet provajdera zavisi od vrste direktne veze koju on ostvaruje,odnosno njenog obima. Kvalitetnije su usluge onih Internet provajdera koji imaju vei protokpodataka ka Internetu.Kada ste potpisali ugovor i dobili vae korisniko ime, ifru i elektronsku adresu, tada jo trebada instalirate odgovarajui softver na vas raunar kako bi mogli da pristupite Internetu, aljete iprimate elektronsku potu, pretraujete i prikupljate podatke. Izbor softverskog paketa zavisie odtoga koji operativni sistem imate na svom raunaru.

Istorijat Internet-aPretea Interneta je ARPANet - projekat Ministarstva odbrane SAD-a. On je realizovan ezdesetihgodina prolog veka i bio je prvenstveno namenjen vojnim potrebama. Naime, u doba hladnog rata

ukazala se potreba za razvijanjem pouzdane informatike mree, koja bi bila u stanju da se odri iu sluaju nuklearnog rata, tj. u uslovima deliminog unitenja mrene infrastrukture. Ovaj zadatakje podrazumevao mogunost komuniciranja izmeu razliitih maina putem viestrukih kanala.Kasnije mrea povezanih raunara postaje igraka za naunike, a danas predstavlja desetinemiliona kompjutera irom zemljine kugle povezanih u jednu jedinstvenu mreu. Internet nijevlasnitvo ni jedne kompanije pojedinano, ve predstavlja jednu otvorenu informatiku mreu.Svakog dana mrea se iri ukljuenjem novih kompjutera i kompjuterskih mrea. Ideja Interneta jeproistekla iz ideje lokalnih kompjuterskih mrea u pojedinanim kompanijama koje su omoguavaledeljenje resursa i razmenu fajlova i pote u okviru jedne organizacije. Ovaj koncept je jednostavnoproiren na itav svet.Inicijalno zamiljen kao sredstvo komunikacije u uslovima nuklearnog rata, ARPANet prevazilazisvoju prvobitnu namenu, tako da izdvajanjem vojnog segmenta mree - MILNet-a (Military

Network) i prikljuivanjem mnogih novih akademskih i komercijalnih vorova, sredinom 80-tihnastaje Internet. Amerika fondacija za nauku - NSF (National Science Foundation), 1986. godineosniva 5 akademskih kompjuterskih centara i povezuje ih vlastitom mreom - NSFNet-om, todovodi do ubrzanog umreavanja vladinih i obrazovnih institucija.

1


2/4

U isto vreme, primenom DNS sistema, umesto numerikog (IP adrese), uvodi se sistemoznaavanja kompjutera pomou simbolikih adresa, ime se omoguuje lake pamenje "imena"raunara uvezanih na Internet. Do kraja osamdesetih na Internet je povezano vie od 100.000raunara iz 20-tak drava, meu kojima su, pored SAD-a i zapadnoevropskih drava, bile iKanada, Japan i Meksiko. Registruju se i prvi Internet domeni, a prvi zvanino registrovan domenje symbolics.com.

ARPANet i formalno prestaje da postoji poetkom 90-tih. Uvode se nove usluge i protokoli meukojima je najpoznatiji World Wide Web. Zahvaljujui podrci multimedija, mogunostiprogramiranja i objedinjavanju vie razliitih protokola u jedinstvenu korisniku uslugu, Webdoprinosi popularizaciji i dananjoj najiroj upotrebi Interneta.Neminovno, sledi i komercijalizacija. Ispoetka se u svrhu promocije preduzea, proizvoda i uslugana internet postavljaju prezentacije svetskih firmi, a od 1994. godine poinju se pojavljivati i prveelektronske prodavnice. Poboljana tehnoloka osnova (pre svega u pogledu sigurnosti i brzineprenosa podataka) dovodi do razvoja Internet pretraivaa, Internet telefonije i prenosa zvuka islike uivo, elektronske trgovine (e-commerce) i elektronskog bankarstva (e-banking).Krajem prolog veka Internet ini nekih 56 miliona kompjutera i milion i po domena dostupnih zaoko 200 miliona korisnika.

SERVISI INTERNETA

ta nudi Internet?

Danas Internet nudi gotovo sve. Veliki broj biblioteka, novina, asopisa, arhiva, meunarodnihnevladinih organizacija, ministarstava, ambasada, fakulteta, instituta, itd. Pomalo neverovatnozvui, ali gotovo celekopuno planetarno znanje slilo se u jednu kompjutersku mreu - Internet.Ako se prikljuite na Internet, biete u mogunosti da razmenite elektronsku potu sa nekim odvie desetina miliona ljudi koji su prikljueni na Internet, sa bilo kog kraja zemljine kugle. Biete umogunosti da koristite gotovo neograniene Internet resurse. Teorijski biete u stanju da na va

kompjuter prenesete milione stranica teksta o temama koje vas zanimaju i komunicirate sahiljadama ljudi koji imaju slina interesovanja kao i vi.Pojedinac koji se preko svog kompjutera na poslu, ili preko onog kod kue, ukljui u globalnukompjutersku mreu moe:Razmenjivati elektronsku potu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta na bilo kojoj lokaciji naplaneti;Uestvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu) diskusijama putem elektronske pote savelikim grupama pojedinaca zainteresovanim za slina pitanja putem "mailing list-a" i "NewsGroup-a";Uestvovati u online (direktne, u realnom vremenu) diskusijama sa veom grupom pojedinaca kojikoriste "Internet Relay Chat" funkciju;Ulogovati se na udaljeni kompjuter koristei "Telnet" funkciju;

Preuzimati fajlove (Download files) sa udaljenih WEB prezentacija ili raunara i ostavljati fajlove(Upload files) na udaljene WEB prezentacije ili raunare uz pomo FTP (File Transfer Protocol)funkcije. Ti fajlovi mogu biti tekstualni, grafiki, zvuni, ili video);itati kompleksne dokumente koristei "Hypertext" (kliknuvi na osvetljeni deo teksta ili sliku naekranu korisnik automatski odlazi na drugi domen tj. drugu WEB prezentaciju). Nelinearno itanjedokumenata korienjem hijerarhijske strukture omoguuje korisniku brz dolazak do eljenihinformacija, odnosno dokumenata; iitati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u (World Wide Web-u) koji sadre tekst,grafiku, zvuk, i video korienjem inteligentnih itaa WEB prezentacija (browser-a), programa kaoto su Mozilla Firefox, Opera ili Explorer.

2


3/4

WWW (World Wide Web, Web ili W3)

WWW je sistem Internet servera koji podrava hipertekst za pristup odreenom broju Internetprotokola. Upotreba Web-a rairena je danas po itavom svetu. Raunari se raspoznaju podomenu (engl. domain name), a listu domena vodi Network Information Centre (NIC).Zahvaljujui sposobnosti da se podri rad sa multimedijom i naprednim programskim jezicima,World Wide Web predstavlja komponentu Interneta koja se najbre razvija.

WWW danas sa vie desetina miliona WWW stranica predstavlja sinonim za Internet. Prve dverei "World Wide" oznaavaju svetsku mreu kompjutera, odnosno da obuhvata itavu planetu, tj.da je globalni sistem, a poslednja re "Web" oznaava mreu (u orginalnom prevodu paukovumreu), odnosno elektronsku prezentaciju. Slobodnim prevodom mogli bi rei da je WorldWide Web grupa elektronskih prezentacija dostupnih na svetskoj kompjuterskoj mrei -Internetu.Web - elektronska prezentacija baziran je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekstomoguuje da dokument linkovima bude povezan sa neogranienim brojem drugih dokumenatakoji mogu sadrati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo ta drugo na bilo kom drugom kompjuteru iromInterneta. Ova tehnologija praktino vam omoguuje da kliknuvi miem na link u jednomdokumentu doemo do nekog drugog dokumenta, i tako redom, bez obzira na kom se, od viemiliona kompjutera povezanih u svetsku kompjutersku mreu, taj dokument nalazi. Ulaskom u prvuWEB prezentaciju vi ste se nali u cyberspace-u meu vie desetina miliona stranica teksta, slika, idrugih multimedijalnih sadraja, bez obzira na kom se mestu na zemaljskoj kugli oni nalaze. WorldWide Web je danas najmoniji i najfleksibilniji Internet navigacioni sistem koji postoji.

Da bi koristili WWW neophodno je da na svom raunaru imate instaliran softver za itanje WWWprezentacija (browser). Mnogi od ovih softverskih alata se dobijaju besplatno, tj. mogu sebesplatno preneti sa Interneta na vas raunar. Najpoznatiji su Microsoft Interenet Explorer, MozillaFirefox i Opera, ali postoje i mnogi drugi koji itaju WWW prezentacije sasvim uspeno.

Kako je broj WWW stranica ogroman razumljiva je pojava sve veeg broja WWW stranica koje

upuuju na druge WWW stranice iz sline oblasti, odnosno pojava WWW stranica koje u sebisadre alate za pretraivanje razliitih baza podataka. To mogu biti baze podataka dokumenata,elektronskih adresa, web-ova, i td. Ove WEB prezentacije kao to su : Altavista, Yahoo, itd.omoguuju zaista efikasno pretraivanje Interneta, ali i zahtevaju detaljno upoznavanje saprincipima i pravilima na osnovu kojih funkcioniu...

Elektronska pota

Servis koji je mnogo ranije od World Wide Web-a osvojio srca korisnika je Elektronska pota. Idejada za nekoliko minuta moete dostaviti, tekst, sliku, zvuk, ili video snimak bilo kom oveku naplaneti bila je do nedavno neostvariva, ali danas, zahvaljujui pre svega brzom irenju brojakorisnika Interneta, moe se rei da je ova ideja na neki nain ostvarena. Brz, efikasan iekonomian metod za slanje pote jednom ili veem broju Internet korisnika danas funkcionie, a inema ba puno mesta na planeti na kojima nema bar nekoliko korisnika Intereneta, odnosnoelektronske pote.

Kada izaberete svog Internet provajdera, potpiete sa njim ugovor o koriscenju Interneta odmahete definisati i vae elektronsko potansko sandue. Uobiajeno je da vaa elektronska adresasadri dva dela. Prvi deo koji sami odreujete proizvoljno je obino prvo slovo imena i prezime,bez razmaka, ali moe biti i bilo ta drugo. Drugi deo je odreen elektronskim imenom vaegInternet provajdera. Ako je va Internet provajder Beotel onda e njegov deo u vaoj elektronskojadresi biti @beotel.yu. Tako vaa puna elektronska adresa, ako se zovete Petar Petrovi, akorisnik ste Beotel-a, izgleda ovako [email protected] i jedinstvena je na celoj planeti. Svako

iz bilo kog kraja sveta sa vama moe komunicirati preko vae elektronske adrese i ne moe sepojaviti bilo kakvo dupliranje bilo koje elektronske adrese.

3


4/4

Na kraju kratkog priloga o elektronskoj poti da zakljuimo da je elktronska pota metodkomuniciranja elektronskim putem izmeu korisnika Interneta koji imaju otvorenu elektronskuadresu kod Provajdera Internet usluga.

OSTALI SERVISIPojedini servisi Interneta delimino su ili potpuno nepoznati veem broju korisnika Interneta, ali je

dobro ukratko ih predstaviti jer ete se svakako u toku svog virtuelnog ivota u cyber prostorususretati sa nazivima kao sto su NEWSGROUPS, FTP, IRC, GOPHER, TELNET, itd.

Newsgroups ("diskusione grupe")Servis zapravo izveden iz elektronske pote, a koji omoguuje javnu diskusiju o najrazliitijimpitanjima ima naziv newsgroups. U okviru ovog servisa moete se prikljuiti praenju diskusije onekom pitanju od muzike, filmova, do kompjutera ili ak moete pokrenuti sopstvenu novudiskusionu grupu. Slino kao i kod elektronske pote vi aljete vau elektronsku potu news grupi,a svi prijavljeni na tu news grupu itaju poruke i po elji odgovaraju na njih.

FTP (File Transfer Protocol)

Pre World Wide Web-a FTP je bio jedini metod prenosa velikih fajlova kao to su programi saInterneta. FTP omoguava da pristupite nekom kompjuteru na Internetu, da pregledatedirektorijume na njegovom hard disku, da pronaete program koji vam je potreban i da ga kopiratena vas hard disk. Ovaj servis Interneta nije tako jednostavan kao korienje www-a, ali je vrlokoristan. Funkciju prenosa fajlova sve vie preuzima www, tako da ete danas naee fajloveprenostiti tako to ete kliknuti na odreeno mesto u okviru www prezentacije.

CHATOvaj servis Interneta omoguuje da jedan ili vie korisnika Interneta koji su prikaeni na va kanalistovremeno vide tekst koji vi kucate na svom kompjuteru, a vi vidite tekst koji drugi korisnik kucana svom kompjuteru. Kanali za "chat-ovanje" (boljeg izraza na srpskom jeziku za sada, naalost,nema!) postoje gotovo za sve oblasti interesovanja. Ovaj sistem je mnogo bri od elektronskepote jer faktiki odmah poto otkucate svoj tekst dobijate odgovor od korisnika Interneta koji savama chat-uje, ali je i mnogo skuplji od elektronske pote jer vi morate biti na Internetu celo vremechat-ovanja. Jo jedan nedostatak chat-ovanja je niz specijalizovanih pojmova koje oni koji chat-uju koriste pa novom korisniku nije ba lako da se snae meu iskusnim korisnicima chat-a.

TELNETServis Interneta koji omoguuje da se korisnik uloguje na udaljeni raunar i koristi programeinstaliran je na tom udaljenom raunaru. Udaljen raunar kome se pristupa moe biti u susednojsobi ali i na drugom kraju planete. Kada se "ulogujete" na udaljeni raunar vi na njemu moete daradite kao da ste tamo. Da bi se "telnetovali" na neki raunar potrebno je da otkucate "telnet" azatim ime raunara koji elite da vidite na vaem ekranu. Posle ulazne poruke potrebno je ukucati

vae korisniko ime i lozinku za raunar na koji ste se "telnetovali". Ovako je mogue pristupiti npr.mnogim katalozima velikih svetskih biblioteka, ali i recimo Narodnoj biblioteci Srbije.

4

ii sta je to internet 2 dvocas 2011

Documents