(ilustracija: jugoslav vlahovi}) · pozori[ne novine broj 173–174 maj 2011. godina xviii cena 100...

P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 7 3 – 1 7 4 M A J 2 0 1 1 . G O D I N A X V I I I C E N A 1 0 0 D I N A R A

INTERVJU

-Slobodan Unkovski

- Boris Komneni}

- Olga Odanovi}

- Zoran Eri}

- Gaj Vajcman

- Ksenija Radulovi}

- Nikita Milivojevi}

- Aja Jung

- Jasminka Petrovi}

- Nikolina Jelisavac

Reprint „Ludus”:Ajmo, ajde svi u {trajk

Tema:Dru{tvena odgovornostumetnika

Teatar gradi mostove me|uljudima

U susret 56. Sterijinompozorju

Priroda uzvra}a udarac

Dve decenije DAH teatra

EX YU scena

(Ilustracija: Jugoslav Vlahovi})

pozori{tu Kostolanji Deè izvedena jepredstava @ivela ljubav, autorski proje-kat Sabol~a Tolnaija, ostvaren kao opere-ta, na osnovu tekstova Geze âta i MaskeMilo{a Crnjanskog. U Somboru premije-ra Situacije Danice Nikoli} u reìji Niko-le Zavi{i}a (na Velikoj sceni), a zatim iMagneta Ivana Pani}a u reìji Du{anaJovi}a (Studio 99). U Narodnom pozori{tuu Ni{u dve premijere, prvo Nu {i}evaOàlo{}ena porodica u vrlo provokativ-nom tuma~enju Andra{a Urbana, azatim Devojke Radoslava Pavlovi}a u re -ìji Ivana Vukovi}a. U Uìcu premijeraInes de Kastro o ìvotu ljubavnice portu-galskog kraljevi}a iz 14. veka rediteljaNemanje Rankovi}a (tekst Antonio Fe -reira), a u Narodnom pozori{tu u Pirotupremijera predstave za decu Za~aranomagarence u reìji Branislava Nedi}a...

U ovom periodu, posle zimskog sna,po~ela je jo{ jedna prole}na festivalskagroznica pozori{ne Srbije, sa jubilarnim,40. Danima komedije u Jagodini. Nasta-vilo se sa Gluma~kim sve~anostima „Mi -livoje @ivanovi}“ u Poàrevcu, pa Nu{i -}evim danima u Smederevu, pa 61. festi-valom vojvo|anskih pozori{ta u Zrenja-ninu, zatim Festivalom zajednice profe-sionalnih pozori{ta Srbije „Joakim Vu -ji}“, koji je oveo godine odràn u Pirotu,pa Me|unarodnim festivalom pozo ri {taza decu u Subotici, pa Mucijevim danimau Beogradu. Slede jo{ Sterijino pozorje,pa novi Festival malih scena u Kikindi,INFANT. Do slede}esezone...

2LUDUS 173–174Lu

Hronika pozori{nih doga|anja, mart–maj 2011. godine

FILMSKI HITOVI NA SCENI, GOSTOVANJA, PROLE]NI FESTIVALI

Za ovaj period bio je karakteristi~anniz novih predstava koje su nastalena osnovu filmova, tj. dramskih

tekstova koje su popularizovali filmosi.Ova ~injenica je svakako jedan od na~inada pozori{ta privuku publiku, u ovoj op -{toj trci za istu, odnosno op{toj komerci-jalizaciji teatara koja dobijaju sve manjeizvesnih subvencija pa su prinu|ena dasti~u sopstveni profit i da probaju da nataj na~in preìve. Film je danas, narav -no, masovnija, tj. popularnija umetnostod pozori{ta (ili da kaèmo produkcija,jer je umetnost sloèniji pojam), pa je tavrsta povezivanja pozori{ta i filma, odno-sno pribliàvanja pozori{ta filmu o~igle-dan poku{aj dovla~enja publike u pozori -{te. Tako je u Ateljeu 212 bilo ~ak dvepremijere prema tekstovima koji su inici-jalno napisani za pozori{te, ali su ondapo njima snimljeni filmovi koji su postigliveliki uspeh pa su se ti tekstovi, krozpredstave u Ateljeu, vratili pozori{tu. Pr -vo Otac na slu`benom putu AbdulahaSidrana (film Emira Kusturice) koji jereditelj Oliver Frlji} vrlo posebno pro ~i -tao, savremeno i provokativno, kao stili-zovani mjuzikl u duhu Bertolta Brehta,sa briljantnim \uzom Stojiljkovi}em kojiigra glavnog lika – de~aka od sedam go -dina. Zatim Sedam i po u reìji DarijanaMihajlovi}a, koprodukcija sa Ujvidekisinhazom i Narodnim pozori{tem RS izBanjaluke (prema filmu Miroslava Mom -~ilovi}a), izuzetno sme{na fragmentarnapredstava sastavljena od sedam pri~a ko -je se odvijaju u razli~itim gradovimaeks-ju prostora, a govore o razli~itim gre -hovima. U Beogradskom dramskom po -zori{tu izvedena je adaptacija Almodo-varovog filmskog hita Sve o mojoj majciu reìji \ur|e Te{i}. Re~ je o melodramikoja analizira me|uljudske odnose, pre -vashodno izme|u dece i roditelja, ali sebavi i pozori{tem, slavom, religijom, kaoi sudbinama ljudi sa margine, narkoma-na, transvestita, homoseksualaca. Pred-stava ima i bitne elemente komedije kojenajvi{e unosi transvestit Agardo (DanijelSi~), bez dlake na jeziku, oslobo|en la` -nog morala. U Madlenianumu su posta-vili ne tako ubedljivu i uspe{nu interpre-taciju filma Doru~ak kod Tifanija BlejkaEdvardsa – dramaturg predstave bila jeMilena Bogavac, rediteljka Ana Radivo-jevi}-Zdravkovi}, a glavnu ulogu, lik Ho -li koji je u filmu tuma~ila Odri Hepbern,napravila je Dubravka Mijatovi}. Na sce -ni Bitef teatra premijera duodrame Ja i ti,po motivima filma [ta se dogodilo sa

Bejbi Dèjn Roberta Oldri~a. Autori pred-stave koja analizira odnos izme|u dvesestre su Branka Stojkovi} i OliveraViktorovi}-\ura{kovi} (dramaturg Dan -ka Sekulovi}, supervizor projekta Mirja-na Karanovi}).

Osim scenskih ~itanja filmskih hito-va, bilo je i drugih premijera u Beogradu.U Narodnom pozori{tu, na Sceni „Ra{aPlaovi}“, ispratili smo novu reìju FilipaGrinvalda, duodramu Mali bra~ni zlo~iniErik-Emanuela [mita. U Stupici premi-jera jedine Dòjsove drame Izgnanici,koja se de{ava izme|u dve ène i dvamu{karca u me|usobno sloènim odnosi-ma. Reditelj Bojan \or|ev je predstavuostvario kao rijaliti {ou, ideja je vrlo in -spirativna, ali je njena realizacija moglabiti sadràjnija i promi{ljenija. Na Ve -~ernjoj ceni Pozori{ta „Bo{ko Buha“ pre -mijera hip-hop plesne predstave Mi decasa stanice Zoo koreografa Ane Uzelac otragediji heroinske zavisnosti. A u Bitefuje ostvarena jo{ jedna premijera plesnepredstave – Alpha Boys u koreografijiGaja Vajcmana i Ronija Havera, autor-skog tima iz Holandije ~iji je rad poznatna{oj publici. Predstava se bavi istra ̀ i -vanjem zna~enja mu{kosti, mu{kih oso -benosti u kontekstu pojma metroseksual-ca, zna~ajnom za razumevanje su{tinenaru{enih tradicionalnih odnosa izme|uèna i mu{karaca u 21. veku.

U ovom periodu su na beogradskimscenama nastupili brojni gosti. U Bitefteatru autor i izvo|a~ Milo{ Sofrenovi}nam se predstavio sa vrlo sna`nom i zre -lom plesnom predstavom M. – solo za triuma (dijalozi sa Marselom Prustom).Gledali smo sadràjan ples sa brojnimzna~enjima koncentrisanim oko temasmrtnosti, patnje, bola. Autor nam u jed -nom trenutku predstave kaè, podse}a -ju}i na razli{ljanja Emila Siorana, naprimer, da patnju treba razumeti kaokorisnu u ljudskom ìvotu – smisao bolaje prepoznatljiv onda kada se patnjadovede do samog kraja... Slovensko naro-dno gledali{~e iz Ljubljane je u NovomSadu (SNP-u) i Beogradu (JDP-u) gosto-valo sa dve predstave: Kad sam bio mr -tav Dijega de Bree i Platonovim Vito Tau -fera (videti poseban tekst o tome o ovomLudusu). U „Du{ku Radovi}u“ gostova-nje zagreba~kog pozori{ta za decu Tre -{nja. Oni su se predstavili sa dva dela –Vis @ivotinje i Tijelo. Vis @ivotinje je au -torski projekat Ksenije Zec i Sa{e Boì}akoji su po{li od motiva bajke Bremenskisvira~i bra}e Grim i napravili predstavu

koja se grani~i sa odli~nim rok koncer-tom, a govori o snazi zajedni{tva, prija-teljstva, solidarnosti, imaginacije, bez -grani~nosti napora da se ostvare snovi.Reakcije na{e publike na predstavu Vis@ivotinje bile su vi{e nego izvanredne,gledaoci su vri{tali i ekstati~no aplaudi-rali kao da su na rok koncertu, a ne u po -zori{tu ({to vi{e govori o publici na{egpozori{ta, njegovoj sterilnosti, (pse u -do)elitizmu itd., nego o publici rok konce-rata). A glumci u predstavi demonstrira-li su izvanredne, razli~ite, izvo|a~keve{tine – vrlo uspe{no su imitirali po -znate peva~e, protr~ali su kroz razli~itemuzi~ke stilove i ànrove, a tako|e vrlouverljivo izigravali su niz razli~itih ì vo -tinja. Ovaj susret sa pozori{tem Tre{njaje odli~an primer za pribliàvanje teatramladim ljudima, pozori{te je ovde mladojpublici {irom otvorilo vrata, pokazalo jeda im je blisko, a ne daleko, hladno i ne -poznato.

Od 3. do 18. maja odràn je Beograd-ski festival igre. Sve~ano je otvoren uSava centru, predstavom Artefakt u ko -reografiji ~uvenog Vilijama Forsajta, a uizvo|enju Kraljevskog flamanskog bale-ta iz Antverpena (Belgija). Ogromno in -teresovanje publike i medija za ovu pred-stavu i puna sala Sava centra podsetilisu na otvaranje BITEF-a, zaista smo po -mislili da je 15. septembar. Artefakt jehipnoti~ko scensko delo, ~etvorodelno, uosnovi plesno, ali i sa nizom elemenatadramskih i likovnih umetnosti, umetno-sti performansa. Re~i se sugestivno po -

navljaju, kao neki refren ili hipnoti~kamantra, ostaju dugo u svesti gledaoca,iako njihovo zna~enje nije o~igledno, ve}je sna`no na jednom iracionalnom, poet-skom nivou. Osvetljenje u predstavi jemnogo doprinelo izuzetno sna`noj recep-ciji jer je posebno suptilno, kao i minima-listi~ka muzika koja uvla~i publiku usvoje svetove i odre|uje ritam igre ple -sa~a koji nastupaju potpuno zasenjuju}e,vojni~ki precizno.

I van Beograda je ovaj period bio bo -gat pozori{nim de{avanjima. U Srpskomnarodnom pozori{tu u Novom Sadu pre -mijera predstave Zojkin stan prema tek -stu Bulgakova. Pratilo ju je ogromnointeresovanje jer je njen reditelj DejanMija~, a posebno zato {to je rad na ovojpredstavi njegov specifi~an jubilej – ~etr -deseta reìja na sceni ovog teatra i pede-set godina od njegovog rediteljskog debijau SNP-u. U Kikindi je bila premijeraSmti i devojke Arijela Dorfmana u reìjimladog Aleksandra Boìne, u Vr{cu Omi{evima i ljudima prema Dònu [tajn-beku reditelja Tibora Vajde. U Pozori{tumladih O oru`ju i ~oveku Bernarda [oa ureìji Vesne Topalov (koprodukcija saNovosadskim novim teatrom). U Ujvidekisinhazu nova premijera reditelja ZoltanaPu{ka{a, mjuzikl ârobnjak iz Oza,savremeno tuma~enje bajke o dobru i zlu,upornosti i snazi prijateljstva. U Narod-nom pozori{tu u Subotici, na srp skoj sce -ni, premijera predstave Galeb 2 u reìjiNikole Zavi{i}a, a na ma|arskoj sceniIbzenove Nore u reìji âbe Sekere{a. U

Ana Tas i¯

Sve o mojoj majci, Beogradsko dramsko pozori{te

Devojke, Narodno pozori{te Ni{ Situacije, Narodno pozori{te Subotica

Fond za otvoreno društvopodržao je ove godine izdavanje

pozorišnih novina Ludus i realizaci-ju projekta rediteljke Ane Milo-vanović Politički performans.

Udruženje dramskih umetnikaSrbije zahvaljuje Fondu za otvoreno

društvo na dragocenoj pomoći.

LUDUS 173–1743

Aktivnosti Udruènja dramskih umetnika SrbijeUdruènje dramskih umetnika Sr -

bije konkurisalo je nedavno, uokviru Javnog poziva Ministarst-

va kulture, za utvr|ivanje reprezentativ-nosti udruènja u kulturi, za oblast scen-sko stvarala{tvo i interpretacija – dra -ma. O reprezentativnosti udruènja od lu -~iva}e sedmo~lana komisija, u ~ijem ra -du u~estvuju i dva predstavnika Koordi-nacionog odbora umetni~kih udruènjaSrbije – Boìdar Ze~evi}, filmski kriti~ari dramaturg, i glumica Ljiljana \uri},koja je izabrana za predsednika komisi-je.

Udruènje je konkurisalo i za otkuppublikacija objavljenih 2010. godine saknjigom Dijalozi o Voji Brajovi}u autoraDragana S. V. Babi}a.

Za Nagradu „Bojan Stupica“ koja sedodeljuje za najbolju reìju predstavekoja je premijerno izvedena u periodu od1. aprila 2009. do 31. marta 2011 (kon -kurs Udruènja je trajao do 15.4.2011),predloèno je 10 kandidata (po azbu~ -nom redu prezimena): Neboj{a Bradi} zapredstavu Bu|enje prole}a Stivena Sato-ra i Dankana [ejka (BDP), Ivana Vuji}za predstave Tri sestre A. P. êhova (Bi -tef teatar, Beton hala i Kulturni centarPan~evo) i Ma~ka na usijanom limenomkrovu Tenesija Vilijamsa (Madlenia-num), Milica Kralj za predstavu Rekvi-jem – negde izme|u Pariza i [angajaHanoha Levina (BDP), Bojana Lazi} zapredstavu Pazi ’vamo Milana Markovi}a(Pozori{te „Bo{ko Buha“), Goran Marko-vi} za predstavu Falsifikator po sopstve-nom tekstu (BDP), Jago{ Markovi} zapredstavu Gospoda Glembajevi MiroslavaKrleè (Atelje 212), Iva Milo{evi} zapredstavu Drama o Mirjani i onima okonje Ivora Martini}a (JDP), Kokan Mlade-novi} za predstavu Dundo Maroje Mari-na Drì}a (Kru{eva~ko pozori{te), JugRadivojevi} za predstave Producenti Me -

la Bruksa (Pozori{te na Terazijama), Putoko sveta Branislava Nu{i}a (Kru{e -va~ko pozori{te) i Igra u tami \or|aMilosavljevi}a (Pozori{te „Bo{ko Buha“)i Oliver Frlji} za predstavu Otac na slu` -benom putu Abdulaha Sidrana (Atelje212). O dobitniku }e odlu~ivati ìri usastavu: reditelj Egon Savin, glumci Sve -tlana Bojkovi}, Dara Dòki}, Nata{aNinkovi} i dramaturg Slavko Milanovi}.

Na predlog Umetni~kog ve}a Udru -ènja, Branislav Mili}evi} i SlobodankaAleksi} nagra|eni su Nagradom gradaBeograda za 2010. za dugogodi{nji rad itrajan doprinos razvoju Beograda, a re -ditelj Darko Tati} Nagradom „Zlatni beo -~ug“ Kulturno-prosvetne zajednice Beo -grada za trajni doprinos kulturi srpskeprestonice.

U okviru prate}eg programa 61. fe -stivala profesionalnih pozorista Vojvo-dine, 12. aprila 2011. u Zrenjaninu, Ud -ruènje je predstavilo izdava~ku delat-nost – pozori{ne novine Ludus i mono-grafska izdanja o dobitnicima gluma~keNagrade za ìvotno delo „Dobri~in pr -sten“. U programu su u~estvovali @eljkoHuba~, ~lan redakcije Ludusa, i Ljiljana\uri}, predsednik Udruènja.

Krajem marta u beogradskom kul -turnom centru „Grad“, odràn je dvodne-vni simpozijum Politi~ki performansrediteljke Ane Milovanovi}, posve}entemi politi~kog performansa u umetnostii umetni~kog performansa u politici.Realizaciju ovog programa finansijski jepomogao Fond za otvoreno dru{tvo.

Udruènje je, od sredstava Sekreta-rijata za kulturu grada Beograda upla -}enih na ime doprinosa za obaveznosocijalno osiguranje samostalnih umet-nika za prvi kvartal 2011, uplatilo11.600,00 dinara za penzijsko-invalid-sko i 6.490,00 dinara za zdravstevnoosiguranje za svakog od 145 samostalnih

dramskih umetnika. Grad Beograd je iovoga puta skoro mesec dana kasnio sauplatom doprinosa, pa }e tako nastalekamate ponovo, po ko zna koji put, i}i nateret samostalnih umetnika.

Od po~etka godine, u Udruènje jeprimljeno dvanaest ~lanova: glumciAndrija Dani~i}, Milan Vu~kovi}, Draga-na Milo{evi}, Sa{a Kuzmanovi}, An|el -ka Stevi}, Vesna Vari}ak i Leana Vu~ko -vi}, dramaturg Iva Brdar, reditelji IvanaKoraksi}, Bojan \or|ev, Vladimir Popo-vi} i pozori{ni i radio producent Aleksan-dar Brki}. Odlukama Komisije za statu-sna prava ~lanova date su podr{ke zapriznavanje retroaktivnog radnog staàza dva umetnika, a za petnaest umetnikaKomisija je utvrdila status samostalnogdramskog umetnika.

Koristimo ovu priliku da zahvalimokolegi Milenku Pavlovu koji je Fondusolidarnosti namenio 24.225 dinara os -vojenih u humanitarnom programu.

Od aktivnosti Koordinacionog odboraumetni~kih udruènja Srbije (KOO), iz -dvajamo obra}anje predsedniku SrbijeBorisu Tadi}u i predsedniku Vlade RSMirku Cvetkovi}u zbog ka{njenja u kon -stituisanju Nacionalnog saveta za kultu-ru, {to je preduslov za dono{enje strategi-je u kreiranju i razvoju kulture Republi-ke Srbije i za uplatu doprinosa za istak-nute samostalne umetnike. Ova aktivnosturodila je plodom, te je spisak predlo -ènih ~lanova u{ao u skup{tinsku proce-duru i ovih dana se o~ekuje imenovanje~lanova Nacionalnog saveta.

Na poziv ministra Predraga Marko-vi}a, odràn je sastanak sa predsedni-com UDUS-a Ljiljanom \uri} i tom prili-kom pozitivno su re{ene neke od inicija-tiva UDUS-a (izme|u ostalog i problempenzije Timotija Bajforda), a sastanakpredstavnika KOO sa ministrom doveo jedo izmene odluke o formiranju komisija

Ministarstva za izbor programa za sufi-nansiranje u 2011. godini i pri klju -~enjem umetnika imenovanih od straneudruènja u rad pojedinih komisija.

Pred zaklju~enje broja primili smovest da je preminuo na{ ~lan VelimirBata @ivoti}, glumac, prvakDrame SNP-a.

PODSETNIK ^LANOVIMA

Udruènje dramskih umetnika Srbije kao dobrovoljno, nevladino i neprof-itno profesionalno udruènje sredstva za rad sti~e, izme|u ostalog, i od~lanarine koju novi ~lanovi prihvataju kao jednu od obaveza prilikom stupa -nja u ~lanstvo, a {to su Statutom UDUS-a sami ~lanovi utvrdili.

Podse}amo da ~lanarina iznosi 300 dinara mese~no, za nezaposlene isamostalne umetnike ona je 200 dinara mese~no, dok su penzioneri oslobo|enipla}anja ~lanarine.

Veliki broj ~lanova ima dugovanja koja prema{uju iznos godi{nje~lanarine, te ih ovom prilikom podse}amo (a dopise i uplatnice slali smopo~etkom godine na ku}ne adrese) da svoje obaveze izmire {to pre. OdlukomPredsedni{tva ~lanarina se moè do kraja godine platiti u ratama.

Kako bi se uspostavio ravnopravan odnos me|u ~lanovima i obezbedilasredstva za rad Udruènja, Predsedni{tvo je donelo i odluku da se ubudu}e~lanovima koji duguju vi{e od iznosa godi{nje ~lanarine, uskrati pruànjeusluga u Udruènju dok ne izmire najmanje 70% duga.

Pozivamo ~lanove da iniciraju aktivnosti Udruènja i u~estvuju u njima,a podse}amo da od Udruènja, izme|u ostalog, mogu:

– dobiti stru~nu, administrativnu i tehni~ku podra{ku prilikom realizaci-je svojih samostalnih projekata ili za njihovu realizaciju konkurisati posred-stvom Udruènja za sredstva (u ministarstvima, organima lokalne sa mo -uprave, u organizacijama u zemlji i u inostranstvu);

– dobiti besplatni pravni savet koji je vezan za problematiku profesional -nog anga`mana i eventualnih povre|enih prava i interesa;

– predlagati i biti predlagani kako za nagrade koje dodeljuje Udruènje,tako i za nagrade koje dodeljuju druge organizacije i ustanove;

– u slu~ajevima zdravstvene ili socijalne ugroènosti koristiti pomo} izsredstava Fonda solidarnosti Udruènja;

– dobiti razne preporuke za profesionalni rad, kao i podr{ke za re{avanjeegzistancijalnih pitanja (retroaktivno regulisanje radnog staà, podr{ke zare{avanje stambenog pitanja, boravak dece u vrti}u, izdavanje dokumenatapo hitnom postupku, itd.);

– lak{e pribaviti vizu za putovanje van zemlje...Molimo sve ~lanove da nas redovnije izve{tavaju o promeni li~nih podata-

ka (poslovni status, adresa, broj telefona, mejl...).

Anketa Ludusa u No}i muzejaPOZORI[TE JESTE LEKOVITO

Upro{lom broju Ludusa pisalo se otemi „Teatar i dru{tvena klima”.Ta~nije, o tome koliko pozori{te

moè ili ne moè da uti~e na dru{tvenuklimu. U tekstu je ukazano i na ~inje ni -cu da brojni psiholozi i sociolozi u po -slednje vreme govore kako je dominan -tno obele`je na{e dru{tvene klime apati-ja, bezvoljnost, odsustvo ideja i ideala,da je pristajanje jedan od najzastupljeni-jih modela pona{anja...

U No}i muzeja Ludus je uprili~io, is -postavilo se, zanimljivu akciju. Naime,pod okriljem Pozori{nog muzeja Srbijenekim posetiocima je darivan primeraknovine, deljeni su anketni listi}i, razgo-varano je sa njima na zadatu temu...Ve}i broj njih bio je raspoloèniji dausmeno komentari{e temu, tj. odgovorina pitanje nego da popunjava anketni li -sti}. U rasponu od dva sata njih dvade-setak je popunilo anketu a uop{te uzevpreko pedeset ljudi je u~estvovalo u ovomsvojevrsnom poduhvatu.

Gotovo svi su smatrali da pozori{teuti~e i da moè da uti~e na dru{tvenuklimu. Iako je re~ o posetiocima No}imu zeja (dakle ljudima okrenutim kaumetnosti) i prete`no mladim ljudima,nije nezanimljiva ~injenica da su nezav-isno jedni od drugih izneli identi~an stavo uticaju pozori{ta na dru{tvenu klimu.Pomenimo i da su neretko isticali kakobi smanjenje cene karata zna~ajno do -prinelo pove}anju brojnosti publike.

Naravno, u sociolo{ko-metodolo { -kom smislu moè se govoriti o izvesnim

manjkavostima ovakvog modela „ispiti-vanja mnjenja” ali nema sumnje da sedo{lo do izvesnih pokazatelja.

Evo nekih odgovora na pitanje moèli pozori{te da uti~e na re{avanju apati-je, koje je bilo ispisano nakon kratkekonstatacije {to se odnosila na uvide so -ciologa i psihologa pomenute na po ~etkuteksta.

– Moè. Pozori{te je ve~na ~ovekovapotreba! ôvek mora da radi (i na sebi)da bi ìveo. Pozori{te je mesto akcije (ra -dnje). Pozori{te (ma u kojoj meri) moèda menja i podsti~e ~ovekova razmi {lja -nja i stavove.

– Zaista je tako. I dok se to ne pro -meni, bi}e sve lo{ije. Me|u ostalim „dru -{tvenim rupama” (politika, ekonomija,korupcija, kriminal...) kultura je velikacrna ta~ka. Pozori{te, pre svega, trebada osvoji slobodu i nezavisnost pa }eonda postati kvalitetnije, a time i pri vla -~nije za razne ljude. Tada }e mo}i da uti -~e na formiranje (nove) kulture. Pre to -ga bi bilo dragoceno pozabaviti se edu -kacijom publike.

– Moè, ukoliko ljudi (ve}ina) za po -slenih u pozori{tima, kao i na akademi-jama, prestanu da budu bezvoljni.

– Moè, samim u~estvovanjem, ani -miranjem publike u pozori{tu, usmera-vanjem njihove pa`nje stvara se atmos-fera koja podsti~e i kolektivno kvalita-tivno raspoloènje a podsti~e i na raz -mi{ljanje. Pozori{te jeste lek protiv apa -tije i bezvoljnosti.

– Svakako moè, ali veoma te{ko.Jer ljudi se vremenom ~esto veoma me -njaju, naàlost, u negativnom pravcu.Dodu{e, ne mislim da je pozori{te klju -~an faktor koji treba da re{ava problembezvoljnosti. Time bi temeljnije trebaloda se pozabave drugi ~inioci u dru{tvu.Ali ono svakako moè da uti~e. Bilo bizaista dobro i zna~ajno kada bi dràvavi{e ulagala u pozori{te i omogu}ila dakarte budu jeftinije, a to zna~i pristupa -~nije ve}em broju ljudi.

– Smatram da su ljudi zatvoreniprema umetni~kim de{avanjima uop{teuzev, pa tako i prema pozori{tu. Popula -rizacijom pozori{ta moè da se pod -stakne druga~iji pogled na svet a to jesvakako ono {to nam sada i te kako tre -ba.

– Verujem da moè u velikoj meribiti delotvorno i lekovito. Mislim da do -

bra predstava sa dobrom temom i po ru -kom moè bitno uticati na svest gledaocakao i na menjanje njihovih razmi{ljanja.

– Naravno! Potrebno je da cene ka -rata budu pristupa~nije jer je to prvi ko -rak da se do|e u pozori{te, a na{i glum-ci imaju dovoljno snage i dara da vratevolju za ìvot svima!

– Naravno. Pozori{te je satkano odìvota. Verujem da su ljudi koji idu u po -zori{te „osve{}eni” i verujem da predsta-va moè da im, na primer, izmami os -meh na licu, kao i da im ukaè na nekenji hove mra~ne strane. Srcem premapozori{tu.

Da, svakako. Pozori{te moè dauti~e na ljude, moè da bude a ~esto i bi -va poput melema. Ono {to ne moè ni je -dan medij (TV, radio, novine...)moè i treba da radi pozori{te.

ME\UNARODNIFESTIVAL POZORI[TA

ZA DECUOsamnaesti Međunarodni festival pozoriš-

ta za decu održan je u Subotici od 15. do 21.maja i ugostio je preko 2.000 učesnika iz celogsveta. U okviru takmičarskog programa pri -kazano je 20 predstava za decu iz 18 zemalja,a prednost prilikom selekcije data je lut kar -skom pozorišnom izrazu. Težište festivala biloje na rumunskom lutkarstvu koje je, osim utakmičarskom, predstavljeno i u okviru bo -gatog pratećeg programa.

Na stranicama Ludusa objavljujemo foto -grafije iz predstava koje su učestvovale naovogodišnjem festivalu.Tirgu Mures, Rumunija

4

Intervju: Aja Jung

LUDUS 173–174Lu

„Zaista je zanimljivo koliko je savremenaigra u stvari ìvotna, koliko vi{e ne tretiraapstraktne teme i puku estetiku pokretanego se bavi svakodnevnim temama i este -tikom koja nas okruùje“, kaè Aja Jung,~elnik Beogradskog festivala igre koji je ovugodine odràn osmi put

Ol ivera Mi lošev i¯

Uz Bitef, Fest i Oktobarski salon,Beogradski festival igre je za krat-ko vreme postao isto tako vredan i

zanimljiv umetni~ki doga|aj. On pred-stavlja prvorazrednu kulturnu manife-staciju koja formira novu publiku i uspo-stavlja visoke standarde u ovoj oblasti. Iosmo izdanje istrajalo je u konceptu pre -seka najzna~ajnijih predstavnika savre-mene umetni~ke igre. BFI je pred prepu-nom salom u Sava centru otvorio Kraljev-ski flamanski balet iz Antverpena sapredstavom Artefakt ~iji je autor VilijamForsajt, jedan od najzna~ajnijih savreme-nih koreografa u svetu. Nastupi Holand-skog nacionalnog teatra sa koreografija-ma Jirìja Kilijana i Aleksandra Ekma-na, Baleta Geteborg i Rendam dens kom -panije iz Londona sa novim delom VejnaMek Gregora bili su dovoljni da ovaj festi-val dobije epitete veliki i zna~ajan.

Sve pomenuto bilo je tek deo progra-ma koji je odabrala i sa malom ekipomsa radnika realizovala Aja Jung, koja go -vori kako je birala predstave za ovogo-di{nji festival: „Bio je to programski naj -obimniji Beogradski festival igre do sada,sa ukupno 14 predstava u tri nedelje,koliko je aprilski praznik igre u prestoni-ci i jo{ nekoliko gradova Srbije ove godi-ne trajao. Naslovi su za ovo izdanje bira-ni mnogo godina ranije, nekako su sesami re|ali i podvla~ili slogan pod kojimsmo se u ovom izdanju predstavili – Igraje o ìvotu i ìvot sam. I zaista je zanim-ljivo koliko je savremena igra u stvariìvotna, koliko vi{e ne tretira apstraktneteme i puku estetiku pokreta nego se bavisvakodnevnim temama i estetikom kojanas okruùje, pa ~ak se i de{ava u vrto-

glavom usponu tehnike i ovom sajbervre menu. Sve to se videlo u predstavamai svim tim su odisali igra~i u zaistaraznovrsnom programu ovogodi{njegFestivala igre.“

Koncept je na prvi pogled jednosta-van – predstavljanje najboljih kompani-ja i koreografa iz sveta igre. Koliko jelako ili te{ko ostvariti takav festivalskiprogram?

Osnovna ideja je da prikaèmo ononajaktuelnije na svetskim plesnim pozor-nicama, bilo da su u pitanju dela pozna-tih koreografa, ili onih koji se tek pojav-ljuju i veoma brzo postaju popularni, ilisu to neki naslovi koje }ete pozvati dabiste odràli nivo svetskog vrha u festi-valskoj porodici... Tako smo i ove godinekoncipirali program, sa idejom da prati-mo najzna~ajnije trendove, i da Beograd,rame uz rame sa drugim evropskim met -ropolama, bude svetska prestonica igre.Veoma je te{ko naga|ati {ta }e slede}egodine biti zna~ajno i vredno, a zanimlji-vo je da su na{a predvi|anja o budu}imhitovima ispala ta~na – neke predstavekoje smo ove godine gledali zaista pred-stavljaju najsveìju evropsku produkciju.

[ta biste kao posebno vredno izdvoji-li sa ovogodi{njeg Festivala igre?

Zna~ajan je bio Artefakt koji je otvo-rio festival. Ta predstava je remek-delosavremene igre, ona je u svetu postalamera za novo i revolucionarno u ovojumetnosti. To delo je sada mejnstri – pri -hoduje vi{e od Labudovog jezera. IzaArtefakta stoji ~uveni koreograf VilijamForsajt, po mnogima jedan od najboljihstvaralaca kraja 20. i po~etka 21.veka. Zanas je posebna privilegija bila {to smo u

Beogradu prvi put gledali njegovo celo-ve~ernje delo i {to smo prvi put ugostiliKraljeski flamanski balet, jednu od naj -presti`nijih plesnih kompanija Starogkontinenta. Posebno nam je bilo va`no i{to Forsajt ~esto isti~e da ga je prvimpokretima, prostoru i baletu nau~ila prvasrpska primabalerina Nata{a Bo{kovi}.Moji favoriti su ove godine bili i Jirì Ki -lian i Holandski plesni teatar, ali i mladiAleksandar Ekman koji je kao plesa~ po -~eo u ovoj trupi, a sada sa samo dvadese-tak godina osvaja svetske scene kao ko -reograf. Sa svojim delima realizovanim uBaletu Geteborg i Holandskom plesnomteatru osvojio je ove godine i beogradskupubliku.

Imam utisak, a i ~uju se komentarida je Beogradski festival igre za kratkovreme postao podjednako zna~ajna m -anifestacija kao neke druge sa velikomtradicijom i ugledom. Da li i Festival igreima podr{ku dru{tva i javnosti?

Jako mi je vaàn odjek koji ovaj festi-val ima u svetu, a podr{ka }e ovde, na -dam se, vremenom biti adekvatna. Vrlo jeva`no da su sve visokorangirane svetskekompanije u svetu igre tokom svih ovihgodina postale najbolji ambasadori na{egfestivala. On jeste po~eo kao mali plesnieksperiment, ali se za kratko vreme ra z -vio u jedan od tri najzna~ajnija evropskafestivala kada je igra u pitanju. Beogradje zaista postao jedna od prestonica igre idobra destinacija za najpoznatije plesnekompanije u aprilu.

To za vas zna~i mnogo posla tokom~itave godine?

To za mene predstavlja veliku odgo-vornost. Koliko je na{ festival postao zna -~ajan i veliki u evropskim i svetskim me -dijima govore podaci da su o ovogo di{ -njem izdanju pisali svi va`ni stru~nisvetski ~asopisi, ali i veoma ugledne no -vine poput „Njujork tajmsa“ ili „Korijeredela Sera“. Ti naslovi su nas jako rado-vali, jer to je jedan od na~ina kako seBeograd brendira u svetu. Na{ festival supratili i mnogi producenti, direktori pozo-ri{ta i drugih festivala kako bi tek buki-rali neke od predstava koje je na{a publi-ka ve} pogledala.

Tako je Beogradski festival igre,dolaskom istaknutih baletskih i savreme-nih plesnih kompanija, poznatih koreo-grafa i aktuelnih produkcija iz ~itavogsveta uspostavio visoke standarde uumetni~koj igri. Osim publike koja je izgodine u godinu sve brojnija i veomazainteresovana za programe, zapaèn je iugled koji je, za kratko vreme, festivalstekao u doma}oj javnosti. Beogradskifestival igre je tako postao sinonim zanajbolja aktuelna dela u svetu oveumetnosti.

IGRA JE O @IVOTU I @IVOT SAM

Pozori{na etika, kako to anahrono zvu~i

Je l ica Stevanov i¯

PUT KOJIM SE (SVE) BR@E IDE

Ne tako davno, u teatrima je, poredkreativnog rada, neprikosnovenovladala – pozori{na etika. Sigur-

no se neki od vas se}aju tog, danas tako~udnog i arhai~nog pojma. Nosioci ove~udesne i zastarele ve{tine bili su, presvega i kako to priroda teatra nalaè,glumci. Pravilo da je predstava najva -`nija od svega bilo je neprikosnoveno, unajve}oj meri se odnosilo i na probe, akao zaraza se {irilo i na sve ostale u~e -snike u izvedbama pa i na sve druge za -poslene u Ku}i. Nebrojene su pri~e o ne -verovatnim `rtvama koje su umetnicizarad ovog pravila prinosili na Talijinoltar. Igrali su predstave dok su im seène pora|ale, roditelji umirali, igrali subolesni, sa visokim temperaturama... Pu -blika to nije smela nikad da primeti.

Prelazak i samog pojma etika ili mo -ral iz svakodnevnog re~nika u teorijske iistorijske tekstove danas je naàlost „glo -balna pojava“, koja prati jo{ pogubniju~injenicu da su modeli pona{anja na kojese ovaj filozofski termin odnosi i{~ezli iz

prakse. Uglavnom. Me|utim, iako je,shodno konstatovanom, i pojam pozo ri -{na etika van upotrebe, zadrào se, ma -hom u usmenom ali delom i u pisanompredanju, veliki broj anegdota, veselih,tu`nih pa i herojskih, koje govore oprimerima prakti~nih manifestacijanekada{njih modela pona{anja. U ovimpri~ama akteri se uvek poimence navode.

Svi znamo da je Molijer prakti~noumro na sceni, do poslednjeg daha za -smejavaju}i publiku: „Uobraèni bole -snik je poslednje delo Molijerovo, a ~etvr-ta predstava komada, 17. februara 1673,u Pale-Rojalu, u Parizu, poslednja jepredstava na kojoj je on igrao. Ve} te{kooboleo, on je drsko gledao smrti u o~i inapisao komad u kome joj se smeje, njoj ilekarima. Na sam dan svoje smrti, on jeuprkos savetima svoje ène i glumca Ba -rona koji su predvi|ali bliski kraj, hteoipak da igra glavnu ulogu; Argona. ’[tamogu da radim, odgovorio je on’, kakopi{e Grimare, ’pedeset sirotih radnika

imaju samo svoju nadnicu da ìve; {ta }eoni ako ja ne igram?’“

Na{a Milka Grgurova 1901. beleìkako je u mladosti gledala predstavu sastarom novosadskom glumicom Kolaro-vi}kom, ne slute}i da je umetnica kod ku -}e ostavila bolesno dete, na umoru: „I ta -man se svr{ila predstava kad dotr~a{e dajoj jave da je dete umrlo. Nesretna matizaboravi svu}i sa sebe one haljine u koji-ma je bila na pozornici. I sutra dan svetse zgledao u ~udu kako jadna majka leìskoro besvesna nad svojim mrtvim dete-tom, jo{ u onim {arenim haljinama.“

Mogli bismo tako re|ati primere izranijih vekova, sve do ovog poslednjeg,~ijih se zavr{nih decenija se}a i potpisni-ca ovih redova. I u njima jo{ ima takvihpri~a. Sredinom osamdesetih SlobodanBe{ti}, putuju}i auto-stopom (jo{ jedanarhai~ni termin ~iji odlazak u pro{lost jeusko povezan sa odumiranjem etike u {i -rem zna~enju) po Italiji, kasni u Split, naavion koji treba da ga odvede na sut -ra{nju festivalsku predstavu u Ohrid;panika, autobuska i èlezni~a stanica,raspitivanje... U krajnjoj neizvesnostiseda u no}ni autobus do Crne Gore, odatleu neki prevoz do Skoplja i najzad – taksido Ohrida! Slede}ih godinu dana radio jeda vrati dug za taj taksi ra~un. Krajemosamdesetih Atelje 212 nema zgradu,glumci probaju gde stignu i igraju premi-jere na scenama {irom zemlje. U tokujedne od poslednjih proba u Somboru, za

premijeru Seleni}evog komada O~evi ioci, Tihomiru Stani}u javljaju da mu jeumro otac. Tika igra jednu od glavnihuloga. Generalna proba te~e do kraja kaoda ni{ta nije bilo, sutradan tako|e, onpreko no}i putuje u Bosnu na sahranu dabi iste ve~eri igrao premijeru na severuBa~ke. Po~etkom devedesetih Rastka Ta -di}a, neposredno pred predstavu Ukro -}ena goropad, udare te{ka metalna vrataiza scene Narodnog pozori{ta u Beogra-du. U Klini~ki centar odlazi tek posleodigrane predstave, odakle izlazi sa oberuke u gipsu...

Starija od mojih se}anja su se}anjastarijih od mene (kojih je sve manje – {toje tu`no ali prirodno), koja se pre pri -~avaju prilikom pozori{nih okupljanja(kojih je tako|e sve manje – {to je samotu`no). Iskrsne i poneka anegdota veza-na za sli~ne primere primenjene pozo-ri{ne etike ~iji akteri nisu glumci, ve} svioni mnogobrojni koji su posve}eni glum-cima, predstavi, teatru, a koji se naàlostmanje pamte ne zato {to ih nije bilo, ve}zato {to su njihovi akteri bili skromniji,pri~i manje naklonjeni i za prepri~avanjemanje atraktivni.

Ali, eto, ne{to ne mogu da se setimsli~nih primera sa kraja devedesetih pro -{log i od po~etka ovog veka... Da li ih zai -sta vi{e nema, ili su ih samo prevladaleneke sasvim nove pri~e, koje (bar prili-kom izno{enja u javnost) iziskuju ano -nimnost aktera. Recimo: ne mogu da do -

|em na probu, imam zakazan ~as vo`nje(!) Ili: otkaìte probu, moram na depilaci-ju (!?) I jo{: ne mogu da igram predstavu,~lan porodice mi ima ro|endan (!?!) Paonda: usko~i ve~eras umesto mene, imamneku tezgu, nije velika uloga, sna}i }e{se... O onom: ka{ljem, imam temperatu-ru, boli me noga... da i ne govorimo.

I tako, razlozi za nedolazak na pro -bu, pa i predstavu, postaju sve ma{toviti-ji a pojam s po~etka ovog teksta, pozo-ri{na etika, sve anahroniji. Ne}e mnogoprote}i, a mo`da niko vi{e ne}e ni da sese}a njegovog zna~enja. Ostalo je pone{tood toga i zapisano, ali – ho}e li biti onihkoji ~itaju? Nadovezuju se i druga pita-nja: da li je mogu}e da se tekovina staravekovima, preno{na usmeno, s kolena nakoleno, ali najvi{e li~nim primerom, takobrzo i tako uspe{no rasprsne? Da, krizaje morála na svim poljima, da, prevlastmaterijalne nad duhovnom sferom je„globalna“ pojava, da, individualno jenadvladalo kolektivno i da, egocentrizamje poni{tio ne samo empatiju ve} i svakusvest o postajanju drugih entiteta... Paipak, zar i u pozori{tu? I, najmra~nije aline i nelogi~no pitanje: nije li ovo put nakojem teatar (koji je uspeo da preìvisva{ta, od crkvenih progona u srednjemveku do pojave i ekspanzije brojnih novihmedija u XX veku), kao umetnost koja jepo svojoj su{tini izrazito kolektivna –moè samog sebeda ubije?

Aja Jung

Holandski plesni teatar na Festivalu igre

LUDUS 173–1745

Intervju: Boris Komneni}

„Nagrada uvek predstavlja odre|eni dokazda je ne{to {to ste uradili ostavilo trag. Imajedno ’staro pravilo’ da vam na grade, kadih dobijete, ni{ta ne zna~e. Me |utim, ja nemislim tako. Lepo je dobiti taj dokaz. A se -}am se da sam prvo veliko priznanje dobioza ulogu u predstavi koju ne da nisam vo -leo, nego mi je bila muka da igram u njoj“,kaè Boris Komneni}, dobitnik Na gradegrada Beograda za pozori{no stvara la{tvo

Mikojan Bezbrad ica

PRAKTIÂN SAM I LAK ZA ODR@AVANJE

Usvega nekoliko meseci prvak Na -rodnog pozori{ta u Beogradu Bo -ris Komneni} obogatio je svoju za -

vidnu kolekciju nagrada sa jo{ tri zna -~ajna priznanja. Posle Nagrade Naro-dnog pozori{ta za najbolje individualnopremijerno umetni~ko ostvarenje i Na -grade „Ra{a Plaovi}“, Komneni} je zaulogu Dezmonda Mortona u predstaviDràvni slu`benici dobio i Nagradu gra -da Beograda za pozori{no stvarala{tvokoja mu je uru~ena 19. aprila na sve -~anosti odrànoj u Starom dvoru. @iri je iovog puta bio jednoglasan u svojoj odluciisti~u}i, pre svega, njegovu sposobnost dasvom liku, tokom razvoja dramske rad -nje, odmereno doda bitne karakteristike,{to dovoljno govori o superiornom glu -ma~kom iskustvu i ve{tini, kao i izu zet -nom daru nagra|enog.

Na konstataciju da mu je ovo tre}anagrada za pomenutu ulogu, Boris u in -tervjuu za Ludus kaè: „To se retkode{ava. Ne znam za sli~an primer. Na -gradu nisam o~ekivao i ba{ sam se izne-nadio, pogotovu {to sam pre nje dobio tadva priznanja u Narodnom pozori{tu. Aliznao sam da sam laureat pre nego {to jezvani~no objavljeno ime dobitnika, jersam imao insajdera u ìriju (smeh). Na -ravno, }utao sam o tome, jer nije red dase insajder i zvani~no proglasi insajde-rom.“

Kaète da ste bili iznena|eni odlu-kom ìrija. Me|utim, mnogi koji su gle -dali Dràvne slu`benike smatraju da jeto bilo o~ekivano. Va{ Dezmond Mortonje o~ito ostavio neki dublji trag?

Nagrada uvek predstavlja odre|enidokaz da je ne{to {to ste uradili ostavilorag. Ima jedno „staro pravilo“ da vamnagrade, kad ih dobijete, ni{ta ne zna~e.Me|utim, ja ne mislim tako. Lepo je dobi-

ti taj dokaz. Jer nagrada je kao „ta~ka nai“ za neki rad. To, naravno, ne zna~i da~ovek ne moè vrlo kvalitetno da radi ada ne bude nagra|en.

I obrnuto?Naravno. Moè neko i da ne radi

kvalitetno, a da dobije nagradu... Sada, uovim godinama, kad dobijem nagradu,smatram da je to jako va`no. Dok sambio mla|i, nisam tako razmi{ljao. Mojodnos prema tome bio je druga~iji, jer utim godinama ~ovek moè sebi da kaè:„U, pa ima vremena za ovo i za ono, i zaovako i za onako.“ Ali vreme isti~e. Zatoje dragoceno da neke potvrde do|u u ne -kom trenutku, u neko doba, da do|uikad, naravno.

De{avalo se, to ste i vi sada pomenu-li, da neko moè veoma dobro i kvalite-tno da radi a da za to ne dobije nikakvopriznanje. Da li se, mo`da, ne{to sli~no ivama dogodilo?

Jeste. Pouzdano sam znao da su mipojedine nagrade izmakle iz nekih tre}ihrazloga koji su tako.... Ma, neke vi{e silesu se tu uplele. ^lanovi ìrija, vrlo kon -kretno i ~ak vrlo fer, prilazili su mi i„obja{njavali“ koji su bili razlozi da nedobijem nagradu.

Kako ste reagovali? Malo mi je bilo odvratno, moram pri -

znati, zato {to to nisu bila obja{njenjakoja su profesionalne, umetni~ke prirode,nego su uvek, naravno, bila u vezi sa po -litikom. Sad, da li je u pitanju bio nekiprioritet koji je ba{ tog ~asa morao da seispo{tuje ili ne, potpuno je nebitno. înje-nica je da se takve stvari de{avaju. Zna -te, svojevremeno se mnogo toga odlu~i -valo po republi~kom i nacionalnom klju -~u, a danas se to radi po nekim drugimklju~evima. To se de{ava, a ako je ve} ta -ko, bolje je da ~ovek ne zna za to, jer, kao

{to kaè narod, {to ne znam ne moè nida me boli.

Interesantno je da ste ulogu Dez -monda Mortona radili u alternaciji saTihomirom Stani}em...

Uz rizik da }e ovo zvu~ati kao kli{e,stvarno moram da zahvalim \ur|i Te{i}{to me je uop{te zvala da radim. Sa njomsam uvek lepo sara|ivao i nadam se da}e tako biti i dalje. Tako|e, zahvalan sami direktorki Drame Narodnog pozori{taIvani Dimi} koja me je na prelep na~inucenila da prihvatim ulogu DezmondaMortona, jer sam u to vreme imao mnogoobaveza, pa sam ~ak razmi{ljao i da od -bijem ulogu. Me|utim, to nisam uradiozahvaljuju}i, izme|u ostalog, i Tiki Sta -ni}u koji je uspeo da me ubedi da je ura -dimo u alternaciji. Zaista im svima za -

gore. Ne malo, kakvi malo. To je eufem-izam. Ho}u da kaèm – mnogo gore!

Ne delujete ba{ kao neki optimista?Poku{avam, koliko god je to mogu}e,

da budem realista. Moram da kaèm dami optimizam i nije ba{ neka vrlina, apo{to ~injenice govore meni u prilog,zna~i da sam vrlo realan.

Nagradu grada Beograda dobili steza pozori{no stvarala{tvo. [ta biste,pored nagra|ene uloge, izdvojili kao va -{a najzna~ajnija ostvarenja u teatrutokom dosada{nje karijere?

Poku{a}u da govorim samo o posled-njim godinama. To su svakako predstaveFigarova ènidba i razvod i Vesele ènevindzorske u Narodnom pozori{tu, DNKu Ateljeu 212, Kao kroz staklo i An|eli uAmerici u Beogradskom dramskom po -

Paralelno sa pozori{nom karijeruste uspe{no gradili i na filmu i televiziji.Kako danas, sa ove distance, gledate nasvog najpoznatijeg televizijskog junakaAleksandra Sa{u Popadi}a, lik koji ste,pre vi{e od dve decenije, veoma upe -~atljivo igrali u seriji Bolji ìvot?

Ne gledam ga ni{ta posebno, jer je tosamo jedan od poslova koji sam radio zateleviziju. On mi i nije ne{to posebno bi -tan. Sticajem okolnosti, iako sam igrao iu drugim serijama, ta uloga jeste ne{topo ~emu me {iri krug publike prepoznajezato {to je Bolji ìvot bio dovoljno popu-laran. Ali nije to samo moja sudbina. Idrugim kolegama iz te serije de{ava seda ih ljudi i dalje identifikuju po ulogamau njoj. îni mi se da smo mi mla|inekako „obeleèniji“, jer su Marko (Ni -koli}) i Ceca (Svetlana Bojkovi}) i pretoga uradili dosta zna~ajnih stvari.Nama je to bilo prvo po ~emu su nas pre -poznavali, iako sam ja dve godine pre

Boris Komneni}: Nalazim se u godinama koje su veoma zahvalne za glumca

hvaljujem {to su bili uporni i {to su bilipametniji od mene.

Da li ste stigli da pogledate kako jeTika „oblikovao“ Dezmonda Mortona?

Ne. Obi~no se de{ava da kada on igraja imam predstavu ili sam na putu. Alipouzdano znam da je on mene gledao napremijeri. Gleda}u i ja njega. To ostav-ljam kao {lag na torti, jednog dana,kasnije. Jer jako je zanimljivo gledatipredstavu u kojoj igrate (smeh). To jeretka privilegija.

Najupe~atljivija re~enica ovog ko -mada svakako je ona koju izgovaraupra vo va{ junak: „Savest je jedini po -uzdan ~ovekov posed.“ îni se da je od -sustvo savesti ~ak primetnije danasnego u vremenu (1936) u kom se de{avarad nja Dràvnih slu`benika?

U odnosu na ovo dana{nje, to vremebilo je vreme nevinosti. Ne verujem datakvih vitezova, poput glavnog junakaRejfa Vigrema i njegove supruge Ave, pai mog lika, vi{e ima. A ako i postoje, onisu ili vrlo retki ili vrlo skriveni, tako daje to i ovo vreme neuporedivo. Nijeslu~ajno {to je Harvud uzeo ba{ tu temuda je „zloupotrebi“ u ovom vremenu.Naravno, takvih slu~ajeva je uvek bilo ibi}e. To je ne{to {to se u politici svakod-nevno de {ava samo je razlika uposledicama. Da kle, ovo vreme je malo

zori{tu. Naravno, bilo je tu i nekih stvariranije, ali ipak je bolje da se ograni~imsamo na ovo sveìje.

Za{to ne}ete malo da „pro~e{ljate“po sopstvenoj gluma~koj pro{losti?

Zato {to ne verujem da sam dovoljnokriti~an. Iako se podrazumeva da ~oveksa neke vremenske distance moè pre -ciznije da oceni ne{to {to je davno uradio,to kod mene nije slu~aj. Mnogo je razlogaza to – negde su to drage uspomene, ne -gde stvari koje su mi prijale... S drugestrane, ~esto sam sklon da omalovaìmne{to {to sam radio i da tvrdim da nijebilo dobro, a mo`da je bilo dobro. Se}amse da sam prvu veliku nagradu dobio zaulogu u predstavi koju ne da nisamvoleo, nego mi je bila muka da igram unjoj.

Danas, pretpostavljam, nemate tak -vih predstava na repertoaru?

Ne. To mi se ranije ~esto de{avalo,~ak bih rekao i pre~esto. Veoma mi jebitno, zapravo na prvom mestu, s kimsam u podeli. Ako to uspem da zadovo -ljim, onda je sve drugo mnogo lak{e.

Koji vam je kriterijum najva`nijikada su u pitanju komadi?

Da mi pri~a bude bliska. Da li je tone{to {to bi mene zanimalo, kao {to je,recimo, bio slu~aj sa Dràvnim slu` be -nicima.

nego {to sam zaigrao u seriji Bolji ìvot,1984. godine, snimio Tajvansku kanastu,jedan od na{ih najboljih filmova. Me -|utim, po toj ulozi me mnogo manje ljudiprepoznaje, verovatno samo zbog toga {toje televizija mnogo uticajnija.

Tu ste, tako|e, bili Aleksandar Sa -{a...

Da, Belopoljanski. Bio je jo{ jedanAleksandar koji me je obeleìo. Taj tre}ije Aleksandar Obrenovi} koga sam igraou predstavi Konak Narodnog pozori{ta ureìji Mire Erceg koja je to, zaista, veomadobro uradila. Za tu ulogu sam prvi putdobio nagradu u svojoj mati~noj ku}i.

êsto igrate i na drugim scenama uBeogradu. Mora se priznati da ste zaistatraèni...

Sada sam u godinama koje imaju{irok raspon. Zna~i, mogu da igrammla|e, mogu da igram starije, a mogu daigram i svoje godine. Dakle, dosta samprakti~an izbor (smeh) za nekog redite -lja, jer mogu da pokrijem {irok prostor.Nalazim se u godinama koje su zaistaveoma zahvalne za glumca. To je jednood obja{njenja.

Samo to?Dobro, moram da se pohvalim da i

ànrovski mogu da igram razli~ite stva ri.Mogu da radim i komediju i tragediju i...Kaèm vam, prakti~an sami lak za odràvanje.

LUDUSMO@ETE KUPITI...

B e o g r a d :U knjiàrama: „Beopolis“(TC „Euro centar”, Makedonska 30),„Stubovi kulture“ (Trg Republike 5) i„Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5),„Plavi krug” (Majke Jevrosime 2).U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10).U Muzeju Narodnog pozori{ta (Francuska 3)U pozori{tima (na mestima gde se prodaju programipredstava).

N o v i S a d :

U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta (Pozori{nitrg 1) i u knjiàri „Solaris“ (Sutjeska 2).

6

U susret 56. Sterijinom pozorju

LUDUS 173–174Lu

[TO SU CILJEVI VI[I DOBAR REZULTAT JE BLI@IIntervju: Ksenija Radulovi}, selektor i umetni~ki direktor Sterijinog pozorja

„Da sam upravnik potrudila bih se da seokruìm najboljima. Zvu~i jednostavno i ~aklapidarno, ali nije. Mo`da je to ve} danasdekadentno i staromodno gledanje na stva -ri, ali i dalje verujem da daroviti i pametniljudi ~ine sr`… Imam utisak da dru{tvenaentropija – i u kulturi, naravno – ponovoprevladava nad razumom, argumentima…Ponovo je profitabilnije biti bu~an, nego bitismislen“, kaè Ksenija Radulovi}

Sne¦ana Mi le t i¯

Dramaturg Ksenija Radulovi} je od1. jula 2010. godine umetni~kidirektor i selektor Sterijinog pozor-

ja, sa dvogodi{njim mandatom. Radu -lovi}eva, ina~e direktor Pozori{nog muze-ja Srbije, dobitnik je Sterijine nagrade zakritiku 2000, ~etiri godine kasnije bila je~lan ìrija ovog festivala na kojem je ne -koliko godina vodila i okrugle stolove –razgovare o predstavama. Uo~i 56. Pozor-ja, koje i ovog 26. maja po~inje u NovomSadu, Ludus razgovara sa njom i to nasve selektorske teme...

Sada kada je selekcija uveliko po -znata i podlo`na oceni javnosti, s jednamale distance, {ta bi rekla kakva je na{apozori{na realnost? Moè li se biti opti-mista, treba li biti pesimista, ili je objek-tivno biti realan, ili da li bi bar pridev„umeren“ mogao da do|e ispred neke odponu|enih opcija?

Iako su u pitanju moje drage kolege,priznajem da mi je krivo {to je Oktobarskisalon pre dve godine prvi iskoristioodli~an slogan – Okolnosti. I zaista, odkada znamo za sebe, ovde su uvek nekeokolnosti, {ta god da obja{njavate morateda se pozivate na takozvanu situaciju, dali je to rat, inflacija, tranzicija, nesre|enodru{tvo, finansije... Nama u Pozori{nommuzeju, gde radim, ~esto dolaze studentiraznih menad`menta u kulturi, sa upit-nicima prilago|enim birokratiji Evropskeunije, pa tu na skoro svako pitanje moratene{to dodatno da obja{njavate jer ti upit-nici ne prepoznaju na{u realnost, na{eokolnosti. Tako da bih ja, shodno tome, ina ovo pitanje ipak odgovorila onim tre -}im, srednje ponu|enim re{enjem – s ob -zirom na okolnosti, i nije tako lo{e. Nisamoptimista po pitanju na{e zajedni~ke

budu}nosti u ovoj zemlji, u svakom smis-lu, i mislim da nama tek predstoji duga ite{ka utakmica da se cela zemlja uljudi iupristoji. A tu treba energije, vremena,ìvaca – isto onako kako ste devedesetihsatima racionalno ube|ivali nekog daMilo{evi} vodi dràvu u propast, a taj vas

mom, argumentima... Ponovo je prof-itabilnije biti bu~an, nego biti smislen.Me|utim, ~ini mi se da je i jedna drugastvar tu dosta va`na: na{e, prili~no ne -potrebno, insistiranje da sebe odre |ujemou kraj nostima, uvek u ekstremima, {to jedo nekle i intelektualna linija manjegotpora – lak{e je razmi{ljati izvan nijan-si, dà ili bu, a nekako je i medijskiatraktivnije. I stalno one floskule, ili smou ne~emu beskrajno lo{i, ili smo genijal-ni. Pozori{te nam ni{ta ne valja, ili jesavr{eno. Rekla bih da ni jedno ni drugone odgovara istini, a to vaì i za drugeoblasti kulture i ne vidim da }e se nekismak sveta desiti ako smireno i bez rop -tanja prihvatimo ~inje nicu da smo mirelativno mala zemlja, ni posebno blista-va, ni najgora na svetu – i da je na{zadatak da se trudimo, da me njamooklonosti, i u pozori{tu i u svemu drugom.A ako mene pitate – to }e biti maraton,upravo taj poku{aj da se okolnostipromene nabolje.

ranciju da }e biti dobra predstava, ali bihse do poslednjeg atoma borila za svakogdobrog reditelja, mla|eg ili starijeg, sve -jedno, za svakog dobrog glumca... Da samreditelj, poku{ala bih predstavu da radimkao da mi je jedina, a da sam pisac – nebih tekst prosle|ivala na scenu pre nego{to pro|e onu ~uvenu Ki{ovu „ma{inu zadosadu“, ne se}am se vi{e kako ju je na -zvao. Znate ono kad tekst ~itate sto putapa nemilosrdno menjate i bri{ete sve {tovam zapara u{i, sve {to zazvu~i banalno,pa ono {to preostane – mogao bi biti ro -man, drama, esej... Naravno, ja sam pot -puno svesna da su ovi ciljevi idealisti~ki ipostavljeni vrlo visoko, ali nisam sigurnada se druga~ije moè ne{to ozbiljnostvoriti. Postavite visoko cilj, pa ako reali -zujete i pola od toga, rezultat opet ne}ebiti lo{.

Veruje{ li ti u neprikosnovenost srp -skog glumca (u odnosu na ceo eksjugo -slovenski prostor), ili je on uveliko poljul-jan bagatelisanom glumom kakvu nekiod njih pruàju u prejeftinim serijama i

time ne ugroàva, a ako po~nete to da muosporavate, vi ste ve} u{li na terenfa{izacije. Neki dan sam ~itala jednuzanimljivu izjavu Tihomira Stani}a otome. On kaè, citiram, gade mi se kolegekoje kukaju na uru{avanje vre dnosti, jerto najvi{e rade upravi oni koji sami utome u~estvuju, kao da tim ku kanjemho}e sebe da opravdaju. Eto, Tika je tuvrlo kriti~an, iskreno – ne gledam tuvrstu programa pa ne znam na kojekolege se odnosi, ali se s njim slaèm utome da nema mnogo koristi od kukanja ivajkanja, nego ako misli{ da su kriteriju-mi uru{eni, ili nemoj da u~estvuje{ utome, ili u~ini bar ne{to da ih popravi{.

Da li bi se uskoro mogla dogoditi jed -na selekcija u kojoj bi totalna egzotikabio klasi~an dramski tekst kao osnova zapredstavu? Da li je „scenski tekst“ u po -zori{tu dobra tendencija, ili je samo trebaozna~iti kao tendenciju?

Ne, ne mislim da bi se to moglo lakodogoditi, jednostavno se radi o tome datrenutno postoji dosta predstava, i kod nasi na evropskim scenama, koje nisu na -stale po klasi~nom dramskom tekstu. Toje sad proces kojem mi prisustvujemo, itaj proces prosto treba primetiti, treba gaimati u vidu – ne kao neku kona~nost ilizatvoreni model, nego kao jednu od mo -gu}nosti. Tim pre {to nije re~ o nekakvimoff pristupima, o repertoarskim margina-ma, nego se upravo niz zna~ajnih i afir-misanih reditelja u velikim pozor{nimku}ama bavi tim postupkom. Ne vidim da}e to da ugrozi dramu kao ànr, ali istotako ne vidim da treba da se ljutimo iliose}amo uvre|enima {to neki rediteljipronalaze inspiraciju i u drugoj vrstigra|e. Pitanje {ta }e od svega toga daostane u budu}nosti najbolje bi se mogloopisati onom starom – i empirijski bes -krajno ta~nom – izrekom: Kvalitet pudin-ga proverava se jedenjem. Upravo tako.Osta}e neke predstave, neke ne – isto kao{to ne ostanu za budu}nost ni sve izve-dene klasi~no napisane drame. Vremefiltrira – i nije to ni{ta neuobi~ajeno.Uostalom, isto je bilo i sa politi~kim pozo -ri{tem, sa postmodernizmom, sa post -dram skim pozori{tem, sa in yer face dra -maturgijom devedesetih... ne{to je rele-vantno, ne{to nije. Razli~ite periode obe -leè odre|eni pristupi, cela istorija umet-nosti govori o tome. Ja ~ak mislim da sepozori{te manje i sporije trenutno menjaod nekih drugih oblasti, od savremenelikovne umetnosti, na primer, gde su pro -mene dosta radikalne. Sada se zvani~nokaè vizuelne umetnosti, jer se upravoradi o velikom broju novih umetni~kihpraksi. I to, opet, ne na margini ili u ok -viru gerile, nego u institucijama. Pro{legodine Oktobarski salon bio je zasnovanna video-radovima, bez klasi~nih slika. Umnogim muzejima osnivaju se odeljenjaza nove umetni~ke medije itd. Nove vi -zuelne prakse }e egzistirati paralelno sa{tafelajnim slikarstvom, i to su prirodniprocesi. âk i tu, u domenu likovnosti,gde su promene vrlo radikalne, ne vidimda je slikarstvo nestalo ili da jenjava. Kospre~ava jednu Biljanu \ur|evi} da praviodli~ne slike i da ih jo{ i plasira na inos-trano trì{te? Niko.

Kako obja{njava{ ~injenicu da sepitanjima koja najvi{e ti{te na{e dru{tvou na{em pozori{tu bavili reditelji kojinisu odavde (Frlji} i Mustafi}). Da limisli{ da bi za nas, ne samo pozori{nusituaciju ve}, uop{te, za mentalno ozdra -

gledao kao idiota i stranog pla}enika iopet glasao za Slobu, savr{eno ne haju}i{to }e i taj glas doprineti da njegovo deteili unu~e ìvi veoma lo{e. Imam utisakda dru{tvena entropija – i u kulturi,nara vno – ponovo prevladava nad razu-

Nakon ovog tvog temeljnog uvida ujednogodi{nji rad pozori{ta, {ta bi za na -rednu sezonu savetovala upravnicimateatara, {ta dramskim piscima, {ta re di -teljima, imaju}i, naravno, u vidu finan-sijske okolnosti koje nam se sme{e?

Ne bih savetovala, ne bih bila savet-nik, bez obzira {to je to trenutno vrlokurentna profesija. Imam po{tovanjeprema onima koji u radu pokazuju dobrerezultate i verujem da razne stvari znajubolje od mene. I nisam sigurna da posto-je saveti za odre|enu sezonu, vo|enje po -zori{ta je isto maraton, rudarski posao.Mogu eventualno da kaèm {ta bih samapoku{ala da uradim, uz potpunu svest otome da moj odnos prema poslu i ìvotuuop{te ne mora da bude jedini legitiman.Pa, evo, recimo, da sam upravnik potru -dila bih se da se okruìm najboljima.Zvu~i jednostavno, i ~ak lapidarno, alinije. Mo`da je to ve} danas dekadentno istaromodno gledanje na stvari, ali i daljeverujem da daroviti i pametni ljudi ~inesr`. Naravno da ne moè neko manjepozori{te iz unutra{njosti da ra~una naiste one saradnike na koje moè JDP, ali ito manje pozori{te }e angaòvati one kojisu tamo optimalna varijanta, da takobirokratski kaèm. Ni tada nemate ga -

nemarom u odnosu na zanat kojim suovladali na akademijama?

Imamo dobre glumce, i ~ini mi se daupravo ti dobri mogu da budu mera jednesredine, jer ovih drugih jednostavno imasvugde, ba{ kao {to svugde ima i osred-njih reditelja, pisaca, hajde da se nelaèmo... Ali, da ne mislimo da smo i tuba{ sasvim posebni, odli~nih glumacaima i u drugim delovima prethodne Ju -goslavije: jedan Igor Samobor je fan ta -sti~an, naravno tu je i Nikola Ristanov -ski... U stanju sam da razumem potrebuglumaca da zarade novac u tim serijama– kao {to potpuno razumem o~ajupravnika i reditelja koji ne mogu dasastave podelu ili normalno odrè probuupravo zbog ovih dopunskih anga`mana– ali tu vrstu programa posmatram kaojedan paralelni svet s kojim ne moramoimati dodirnih ta~aka i s kojim je sve uredu dok neko ne po~ne da nas ube|ujeda je to ozbiljna i sjajna umetnost. Aina~e, ne moète ljudima braniti da svojeslobodno vreme tro{e kako èle, recimoda gledaju polusmislene programe nateleviziji, jer bi to bio jedan oblikfa{izacije dru{tva. To kako onaj drugiprovodi svoje slobodno vreme, to je njego-vo privatno pravo, pod uslovom da nikog

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za Srbiju: 1000,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Udruènje dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 evra

Devizni ìro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Instrukcije za uplate u evrima potraìti u

Udruènju dramskih umetnika Srbije

Ksenija Radulovi}

LUDUS 173–1747


vljenje svih nas bilo bolje da je, recimo,suboti~ki Kukavi~luk reìrao nekireditelj iz Srbije? Za{to kod nas nematako fantasti~no hrabrih, potpuno odva -`nih predstava?

îni mi se da je malo manje va`noodakle je reditelj a malo vi{e kakva je i o~emu govori predstava. Frlji} je vrlokriti~an i prema hrvatskoj sredini, i upredstavama i u javnim nastupima, a bioje dovoljno kriti~an i prema slovena~kojsredini u kojoj je reìrao Proklet bio izda-jica svoje domovine – vide}emo i tu pred-stavu, u Krugovima. Meni se ~ini da suse na{a pozori{ta ne{to vi{e bavilakritikom stvarnosti kroz posredne pris-tupe, recimo odabirom tekstova svetskedramske kla sike koji su u inscenacijiakcentovali na{e teku}e probleme. I to jejedan od legitim nih pristupa. Ili putemnovih doma}ih drama, od kojih su nekeimale umetni~ki kvalitet, neke nisu. Aliverovatno se ni smo do sada bavili bolnimtemama tako direktno kao Frlji}, a ja orazlozima mogu samo da naga|am.Mogu}no je da nekog nije zanimala tavrsta direktnosti, da je neko mislio da jo{nema dovoljno distance prema gra|i, daneko vi{e voli da pravi predstave za {irupubliku, da nekog ge neralno ne zanima-ju takve teme... Sve te razloge sam ustanju da prihvatim... Za nimljivo je da jenakon Kukavi~luka, koji se zavr{avascenom nabrajanja imena ubijenih uSrebrenici, Borut [eparovi} u Zagrebureìrao predstavu Mauzer, u ko joj glum-ci izgovaraju imena ubijenih Srba uakciji Oluja. Naravno, to sve je nedo-voljno za promenu stvari na globalnomplanu, ovo je samo jedan pozori{ni gest –ali, ipak, vaàn.

[ta je bio posao tvog saradnika Slo -bodana Obradovi}a?

Slobodan je umetni~ki saradnik, a toje postojalo i u prethodnoj Jugoslaviji, presvega zbog velikog obima posla. Ovdesad nije u pitanju jedna selekcija, negotri, i uobi~ajeno je da saradnik u pojedin-im slu~ajevima pogleda samostalno nekupredstavu i obavi jednu vrstu predselek-cije. Naravno, ogromnu ve}inu predstavagleda i sam selektor, to se podrazumeva.Slobodan je dramaturg i ve} je uspe{noradio neke poslove. Veoma mi je dragokad sam u prilici da nekom pruìm {an -su, i vrlo rado to ~inim, jer znam kolikoje to meni zna~ilo kad sam po~injala.Neko tebi otvori neka vrata, pa onda tikad si u prilici otvori{ drugome, i takovaljda kru ̀ i energija na ovom svetu, odjednog do drugog ~oveka...

Koliko je posao koji ti je odskora do -deljen u Pozorju vreo krompir, koliko ga

ose}a{ kao odgovornost, misli{ li da takopostavljen sterijanski koncept daje mo -gu}nost nekog novog, druga~ijeg trasi -ranja pozori{ta u nas?

Mo`da se i tako, kao vreo krompir,ova pozicija moè posmatrati, ali se tru -dim da je uop{te na taj na~in ne do ̀ iv -ljavam. Prvo, zato {to je to pateti~no,dru go, zato {to sam u donekle sli~nojsituaciji bila kada sam do{la na ~eloPozori{nog muzeja, tre}e, zato {to samimala svest, od prvog trenutka, da posaoumetni~kog direktora festivala nepodrazumeva samo privilegiju, ve} i onedruge, manje pri jatne stvari. Prihvatilasam to, valjda, dosta smireno, kao ne{to{to spada u opis radnog mesta... A kadgovorimo o tom vrelom krompiru, ~ini mise da ga za po~etak treba malo ohladiti.Ako moè, bez usijanih strasti, bez sujetei zlovolje, bez li~ne ostra{}enosti, bezonih na{ijanskih paranoja gde postoji, izgodine u go dinu, kompletna teorijazavere iz registra Ilije ^vorovi}a zasvaku predstavu koja jeste i svaku pred-stavu koja nije u selekciji, i tako dalje. Akad se vreo krompir malo ohladi, onda seon moè i svrsishodno upotrebiti.

Da li bi rekla da je jedna selekcijasubjektivno vi|enje objektivne situacije?

Samo delimi~no. Jer, ni tu pri~u omogu}nostima relativizovanja svega netreba previ{e relativizovati. Postoje nekevrednosti koje nisu ba{ sasvim proizvodsubjektivne procene. U protivnom, moglibismo – evo, ne}u namerno uzeti primeriz pozori{ta – da organizujemo op{tenar-odni referendum na temu da li je DaniloKi{ dobar pisac? (Mada je Du{an Ko -va~evi}, govore}i o binarnim podelamana{eg dru{tva, napisao da kada bismo uSrbiji organizovali referendum na temuda li da uvezemo kugu, rezultat bi bio 51prema 49 posto.) Ali se moè, na primer,debatovati o tome ko je ve}i stilista, Ki{ iliMirko Kova~ – e, to bi bila zanimljivapo lemika. A onda, da biste u~estvovali utoj polemici, bilo bi nekako zgodno dapret hodno odli~no poznajete prozu, ijednog, i drugog, pa se postavlja pitanjeko je uop {te pozvan da u~estvuje upolemici na odre|enu temu, bilo koju?Ali bojim se da bi i ta polemika u Srbijipropala jer bi svaki polemi~ar bio odstrane onog dru gog etiketiran kao agentCIA, Mosada, gej, kurva i narkodiler, {tagod. Ima ona lepa i otmena izreka Oukusima se ne ras pravlja, ali to jeuglavnom korisna flo skula kada sagov-orniku koji vam je simpati~an ho}eteljubazno da kaète da se s njim neslaète. Kad je predstava ura|ena snepoznavanjem elementarnog zanata iprekrivena banalnostima koje paraju u{i– pa i nije pitanje subjektivne procene datako ne{to zaklju~ite, nego je to, naprosto,tako, ma koliko grubo zvu ~alo. I obratno,ne{to ne mora biti estetika koja vam jeli~no bliska, ali ako je cela predstavakvalitetno ura|ena, ne vidim tu nikakavproblem. I ja bih uvek takvu predstavupre uvrstila u selekciju nego onu lo{u,bez obzira {to su mo`da po~etne idejeautora bile bliske onome {to subjektivnou pozori{tu volim. Tako da mi se ~ini daje jedna selekcija spoj objektivnog isubjektivnog, a subjektivno svakako nesme da bude hir, leèrnost ili neodme -renost, nego je ono prisutno u skladu sose}anjem mere, pristojnosti i profesion-alne odgovornosti selektora. Trudila samse da tu meru ne pre|em.

Tema ovog broja Ludusa je odgov-ornost u pozori{tu. [ta ta odgovornost

podrazumeva danas, ima li je u na{empo zori{nom ìvotu, u ~emu se ona (ne)ogleda, ko bi trebalo da budu njeniglavni nosioci, odnosno ko su oni koji bitrebalo da je na neki na~in trasiraju,kuda vodi postoje}e stanje? Zapravo,moè li pozo ri{te da bude odgovornokada je dràva u kojoj ìvimo tolikoneodgovorna, i to odgovorno na na~inna koji je bilo, recimo, devedesetih?

To {to nam je dràva neodgovorna –a jeste – pre svega je na{ problem. Dakle,niko drugi taj problem ne}e da nam re{i.Otud je pitanje odgovornosti svakog po -jedinca, i u gra|anskom i u profesional-nom smislu, neobi~no va`no. I u po zo -ri{tu postoji nekoliko nivoa odgovornosti:prema sebi, prema predstavi, prema pro -mi{ljanju dru{tvene stvarnosti, premau~e{}u u kulturnoj politici, i tako dalje,dakle nije u pitanju jedna jedina tema.âk mislim da su pozori{ta agilnija iprisutnija u javnosti po svom „batrga -nju“ na neke teme, u odnosu na neke

druge oblasti kulture... Ona ~uvena ured-ba o pove}anju poreza za honorarce do -brim delom je oborena i zbog toga {to segrupa pozori{nih direktora okupila okotoga. Ta uredba jeste najvi{e poga|alapozori{ta, ali, svejedno, kada ste ~uli dasu se arhivi, muzeji, biblioteke okupilioko ne~eg sli~nog, a rade, uzgred budire~eno, u lo{ijim uslovima? A sad, kadagovorimo o odgovornosti pozori{nih ljudi– kao i u svakoj drugoj profesiji, svakoza sebe odre|uje tu meru u~e{}a u javn-im procesima, u umetni~kim projektima,u skladu sa svojim, da tako kaèm, koor-dinatnim sistemom. Nema pravila. Bilasam zadivljena komentarom profesorkeSlobodanke Turajli} kad su je novinaripitali kako se ose}a nakon 5. oktobra pri -likom povratka me|u iste one kolege nafakultetu koje su }utale kad je ona de -vedesetih dobila otkaz. Sasvim iskreno,bez neke poze, rekla je: „Nigde ne pi{e dasvi ljudi moraju dabudu hrabri.”

ZANIMLJIVA GEOGRAFIJAOVOGODI[NJE SELEKCIJE

*Tim koji je sastavio ovogodi{nju selekciju (Ksenija Radulovi} i SlobodanObradovi}) uzeo je u razmatranje za mogu}e uvr{tavanje u selekcijunacionalnog drame i pozori{ta blizu osamdeset predstava.

*Najve}i broj predstava premijerno je izveden na teritoriji Srbije, a neko-liko predstava u inostranstvu nastalo je praizvedbama srpskih autora: pojedna u Nema~koj i Ma|arskoj, ~ak tri u Banjaluci i dve u Crnoj Gori.

*êtiri predstave odabrane za selekciju nisu nastale na osnovu klasi~nogdramskog teksta, selektori misle da je to isklju~ivo posledica nove – a zapra-vo, ve} godinama prisutne – scenske prakse koja se, pored ostalog, zasniva ina redefinisanju pojma dramskog teksta.

*Druge sredine zainteresovane su za na{e pisce. U ovom trenutku, zaSrbljanovi}ku, Simovi}a i Du{ana Kova~evi}a, te Milenu Markovi}, MajuPelevi} i Milenu Bogavac.

*Dela na{ih autora igraju se u pozori{tima regiona i evropskih zemalja,Turske, Japana…

*Glumac Stevan Gardinova~ki otvori}e 56. Sterijino pozorje.*Na~in ìriranja je ostao isti, promenjen je samo na~in izglasavanja Steri-

jine nagrade okruglog stola kritike. Ove godine o njoj }e odlu~ivati peto~lanime|unarodni ìri AICT-a (Me|unarodne asocijacije pozori{nih kriti~ara iteatrologa). Uvo|enje AICT ìrija na festivalima omogu}uje da se ~uje i njihovstav, a Srbija je prva zemlja u regionu koja se na to odlu~ila.

*Slogan ovogodi{njeg Pozorja Granice osmislila je Ksenija Radulovi}, kojaje rekla da se ova re~ ne odnosi samo na administrativno-pravne aspekte, okojima govore predstave koje se bave raspadom Jugoslavije, ve} da on govori io granicama izme|u razli~itih ànrova, estetika i pristupa u umetnosti.

*U ìriju za trijenalnu nagradu za teatrologiju „Jovan Hristi}“ su: drams-ki pisac Darko Luki} i univerzitetski profesori Svetozar Rapaji} i Neboj{aRom~evi}.

*U ìriju nagrade za pozori{nu kritiku „Miodrag Kujundì}“ koju dode-ljuju Sterijino pozorje i „Dnevnik“ su: kriti~ar Dejan Pen~i} Poljanski,pro{logodi{nji dobitnik – teatrolog Bo{ko Milin, i novinar „Dnevnika“ Nata{aPej~i}.

*Na Pozorju }emo videti dve predstave van konkurencije: Radni~kuhroniku Petra Mihajlovi}a (nagra|en na pro{logodi{njem konkursu Sterijinogpozorja za savremeni doma}i tekst) u reìji Ane \or|evi} i izvo|enju NPRepublike Srpske iz Banjaluke, te predstavu Pazi ’vamo Milana Markovi}a ureìji Bojane Lazi} i izvo|enju Pozori{ta „Bo{ko Buha“ iz Beograda. Trebalo jeda vidimo i pozori{te „Blek tent“ iz Tokija koje igra Paviljone Milene Marko-vi} u reìji \or|a Marjanovi}a, ali je ova trupa zbog situacije u Japanuodlu~ila da ne do|e u Srbiju.

*Trijenalna izlo`ba Pozori{te u fotografskoj umetnosti, te Pozorje mladih,koje }e biti odràno u Pozori{tu mladih i Kulturnom centru Novog Sada, iokupi}e sve na{e akademije, kao i one iz Banjaluke, Bijeljine i ovog puta iZagreba, jo{ su dve manifestacije ovogodi{njeg Pozorja.

*U ~ast nagra|enih, na kraju Pozorja, bi}e odigran mjuzikl Glorija RankaMarinkovi}a u reìji Ive Milo{evi} i izvo|enju Pozori{ta na Terazijama.

*@IRI 56. Pozorja: dramski pisac i re ditelj Goran Markovi} (predsednik),dvostruki laureat Sterijine nagrade glu mac Aron Bala`, reditelj Milo{ Loli},up ravnik Srpskog narodnog pozori{ta Aleksandar Milosavljevi} i dramaturgiz Lju bljane Alja Predan.

OKRUGLI STO

Okrugli sto Sterijinog pozorja prvi put vodi Vesna Radovanovi}. OvaBeogra|anka zavr{ila je anglistiku na Filolo{kom fakultetu i dramaturgiju naFakultetu dra mskih umetnosti. Njena drama Grateful Alive postavljena uSNP-u u Novom Sadu, u okviru „Projekta tri“. Pozori{nu kritiku pi{e za~asopis Teatron, radila je za emisiju îtanje pozori{ta i Hroniku Bitefa naRTS-u. Sa ra|uje sa pozori{nim i filmskim festivalima: Fest, Bitef, TIBA, Moto-vun, Pula, INFANT.

Me|unarodni festival pozori{ta za decu

Ksenija Radulovi}

Knjiga lutanja, Srbija (Foto: \or|e Tomi})

nosti. Nasuprot izvesnoj oniri~nosti pro -sedea, mogu}nostima de{ifrovanja pesni -kove imaginacije i oneobi~enom lajtmo-tivu de~aka od cikorije, gluma~ka postig -nu}a temelje se na posve}enom i pre -ciznom pristupu {to upotpunjuje ovouzbudljivo, poetsko/scensko preispitiva -nje temeljnjih, nekada i nama samima dokraja nepoznatih pitanja i slojeva ljudskeegzistencije.

Barbelo, tekst Biljana Srblja no -vi}, reìja An Bizan, Comédie deGeneve, [vajcarska

Scenski rafinirano i promi{ljeno re -diteljsko ~itanje koje otkriva dodatne slo -jeve i zna~enja naizgled jednostavne aopet tako zagonetne drame Barbelo. Re -diteljka An Bizan precizno i nenametlji-vo plasira osmi{ljena scenska re{enja,ve{to balansira u istovremenom razvi-janju scenske elegancije, jednostavnosti,morbidnosti, lepote, mu~nine, svega onog{to ~ini ljudski ìvot kao, uostalom, i dra -mski tekst autorke.

@ivot u tesnim cipelama, tekst ireìja Du{an Kova~evi}, Zvezdarateatar

Dve aktuelne lokalno/globalne temepolazi{te su Du{ana Kova~evi}a u novomdramskom tekstu: {trajk gla|u radnikaiz propale fabrike i planetarna po{astrijaliti programa, koja je u Srbiji postalane samo zamena za realnost nego ineprikriveni simbol dru{tvene patologije,a verovatno i sredstvo – posredne ili ne -posredne – politi~ke manipulacije. U za -nimljivo postavljenoj dramskoj konstruk-ciji, u kojoj se izgladneli radnici umestona ìvot bore na smrt, pisac nastavljabavljenje savremenim pitanjima u okvi -ru kojih tematizuje dijagnoze ozbiljneobolelosti srpskog dru{tva. Pisac ne po -seè za razvijanjem autenti~nih redi -teljskih poetika, ve} se izvo|enje zasnivana gluma~koj igri, oslonjenoj na mogu} -nosti teksta i izvo|a~komiskustvu u~e snika.

8


LUDUS 173–174Lu

„GRANICE” BEZ GRANICASelekcija nacionalne drame i pozori{ta 56. Pozorja

Metamorfoze, po Ovidiju, Alek-sandar Popovski, Jelena Mijovi},reìja Aleksandar Popovski, Jugo -slovensko dramsko pozori{te

I narativne i formalno strukturalneosobenosti predstave proisti~u ve} i iz sa -mog njenog naslova, iz pojma preo bra -àvanja. U osmi{ljenom i vizuelno atrak-tivnom scenografskom re{enju grupeNumen, reditelj Aleksandar Popovskikreira scenski tekst na temu preobraàjabi}a i ljubavi, njihovih stalno razli~itihmanifestacija. Poput jo{ nekih predstavauvr{tenih u selekciju (Ro|eni u YU,Pazarni dan...), i Metamorfoze uspe -{nom komunikacijom s publikom u ve -likoj meri osporavaju binarnu i neta~nupodelu na pozori{te s umetni~kim/elit-isti~kim ambicijama, s jedne, i ono kojeprevashodno uspostavlja kontakt s pu -blikom, s druge strane.

Ro|eni u YU, dramatur{ki tim:Milena Bogavac, Maja Pelevi}, Fi -lip Vujo{evi}, Boò Koprivica, Milo{Kre~kovi}, reìja Dino Mustafi},JDP

Putem dokumentarnog pristupa uradu s glumcima, polaze}i od njihovihse}anja na nekada{nju zemlju, Dino Mu -stafi} upu{ta se u istraìva~ki projekatkoji se u prvom redu zasniva na li~nomodnosu prema zajedni~koj pro{losti. Za -nimljivo je i mogu}no komparirati redi -teljski postupak Mustafi}a s autorskimpolazi{tem Olivera Frlji}a koji se, tako|ena osnovu ispovesti glumaca, temomraspada biv{e zemlje bavi u predstaviProklet bio izdajica svoje domovine Slo -venskog mladinskog gledali{~a u Ljub -ljani, a koja je planirana za programKrugovi.

Pazarni dan, tekst AleksandarPopovi}, reìja Egon Savin, Po zo -ri{te Atelje 212

U klasi~no reìranoj, dinami~noj izanatski konzistentno oblikovanoj pred-stavi, jo{ jednom su opsesivne teme Po -povi}a – odnos vlasti i malog ~oveka, uti -caj politike na kreiranje sudbine pojedin-ca, istorija koja dominira nad li~nim vi -zijama, a iznad svega bavljenje mental-itetskim osobenostima i sku~enim mo -gu}nostima ìvota u zatvorenoj sredini –inspirisale Savina na pronalaènje sa -vremenog u delu na{eg dramskog klasi-ka. Zasnivaju}i zna~ajan segment svogapostupka na gluma~kim kreacijama, re -ditelj i ovom predstavom doprinosi o~u -vanju i scenskom negovanju na{e dram -ske ba{tine.

Kukavi~luk, autorski projekatOlivera Frlji}a, Narodno pozori{te/Kazali{te/ Népszínház, Subotica

Odabrav{i niz traumati~nih tema iznovije i ranije politi~ke pro{losti Srbije iregiona, Oliver Frlji} nastavlja istra ̀ i -vanje samosvojne autorske estetike pu -tem, uslovno, neestetizovanog, intencio -nalno scenski ogoljenog i provokativnogprojekta Kukavi~luk. Zanimljivost pro -jekta, zasnovanog na dokumentarnompristupu i uobli~avanju ispovesti glu -maca suboti~kog Pozori{ta, ne ogleda seisklju~ivo u njegovom dru{tvenom ili po -liti~kom anga`manu, nego i u razvijanjuautenti~nog autorskog postupka sasvimbliskog pojmu postreìje, odnosno novihpozori{nih praksi.

Ki{injevska ruà, tekst OtoTolnai, reìja Andra{ Urban, Po -zori{te „Kostolanji Deè“/ Kosz-tolányi Dezsö Színház, Subotica

Na osnovu poeme Ota Tolnaija, Ur -ban kreira estetizovan i autenti~an scen-ski tekst, strukturalno podeljen na 11liri~nih slika koje se smenjuju emanira-ju}i razli~ita stanja ljudske svesti ise}anje na pro{lost, mladost, te mo`da imutna, oprezna i{~ekivanja od bu du} -

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne novine.

„Ludus“ uzvra}a

s blagodarnoš}u.

Ro|eni u YU

@ivot u tesnim cipelama

Ki{injevska ruà

Barbelo o psima i deci Kukavi~luk

Metamorfoze Pazarni dan

POZIVPozivamo sve

zainteresovane naLu du sovu tribinu Teatar

i društvena klima –odgo vornost umetnika,koja će se održati za

vreme Sterijinog pozorja,27. maja u 12:30h,

u Srp skom narodnompozori štu (gornji foaje

scene „Pera Dobrinović“).

LUDUS 173–1749

Intervju: Olga Odanovi}-Petrovi}

SVAKOJ ULOZI DAJEM SE „DO KOSKE“„@anrom komedije ~ovek mora ozbiljno dase bavi. Te{ko je zasmejati nekoga, stvarno,naro~ito u teatru. Publika, taj pozori{ni svetveoma je inteligentan i on ta~no zna {ta jeistina, do koje mere vi laète, kad prestajela`, a kad po~inje ta istina. Prosto, za ko -mediju je va`no pitanje mere“, kaè OlgaOdanovi}

Mikojan Bezbrad ica

POZORI[NI BIOSKOPIU ovda{njim pozori{tima svedoci smo u~e -stalih premijera predstava koje nastaju pomotivima poznatih doma}ih i stranih filmova

Petar Gr u j i÷ i¯

Igra Olge Odanovi} je kao san na javi.Pozori{te je odavno njena slabost injeno magnetno polje. Ostvarila je

uloge koje govore i o velikom tempu i ovelikom napretku njenog talenta – nave-deno je, izme|u ostalog, o na{oj sagovor-nici u obrazloènju ìrija za dodelu Nu -{i}eve nagrade za ìvotno delo glumcu-komi~aru. Presti`no priznanje, o kom suodlu~ivali dramska umetnica SvetlanaBojkovi} (predsednik), profesor knjièv -nosti Tatjana Lazarevi}-Milo{evi} i knji -èvni i pozori{ni kriti~ar Milisav BucaMirkovi}, uru~eno je gospo|i Odanovi}-Petrovi} na sve~anosti odrànoj 17. apri-la u Velikoj dvorani Centra za kulturuSmederevo, u okviru festivala „Nu{i}evidani“.

„Nisam o~ekivala ovu nagradu, alisam joj se veoma obradovala“, iskrena jeprvakinja nacionalnog teatra u intervjuuza Ludus. „Vest mi je saop{tio Buca Mir -kovi}, pozori{ni gospodin i ~ovek kogaveoma cenim i po{tujem. Nisam verovala{ta mi govori. Prosto, bila sam za te ~e -na...“

Va{ gluma~ki kredo uglavnom sepoistove}uje sa komedijom kao ànrom?

To je ta~no, jer sam uglavnom igralau komedijama, mada nemam svest o to -me da sam komi~arka. Me|utim, kad ~o -vek malo bolje razmisli, ìri je verovatnou svemu tome prepoznao neki moj ru ko -pis. Kao {to reditelj ima svoj rukopis ikoncepciju u predstavi, tako i glumacima svoj ton i svoju boju. U tom smislu,ovu nagradu doìvljavam kao ne{to {tosam dobila za kvalitet, a ne za kvantitet.Svakoj ulozi koja mi je nu|ena davalasam se, onako, do koske.

Komedija je veoma te{ka za igranje.To je, {to bi neki rekli, kao da ide{ poivici noà?

Tim ànrom ~ovek mora ozbiljno dase bavi. Mnogo je lak{e igrati dramu.Te{ko je zasmejati nekoga, stvarno, na -ro~ito u teatru. Taj pozori{ni svet je veo -ma inteligentan i on ta~no zna {ta je isti-na, do koje mere vi laète, kad prestajela`, a kad po~inje ta istina. Prosto, za ko -mediju je va`no pitanje mere...

Talenat je ose}aj za meru, govorio jenekad davno Ostrovski?

Naravno. Dar je veoma vaàn, ali dabi ga u komediji iskoristili na pravi na -~in, morate zaista mnogo da radite kakobi izo{trili sva ta sredstva koja dajete iupotrebljavate zarad cilja. Morate voditira~una kako i na koji na~in da sve to do -zirate. A to je jedan veoma ozbiljan po -sao.

Kada se osvrnete na dosada{njukarijeru, koju ulogu biste izdvojili kaone{to {to, mo`da, sublimi{e va{u celo -kupnu li~nost?

Bez dileme, Grube iz Skupa. Ta pred-stava, u svakom smislu, za mene je biladoga|aj. Od nje sam po~ela potpuno dru -ga~ije da razmi{ljam. Sam komad je ~istametafizika, a Grube je uloga koja imaveoma mnogo slojeva. Rade}i je, otkrilasam neke nove stvari kod sebe, po~elasam da otvaram i druge svoje fioke. Da -kle, u estetskom i svakom drugom smi -slu, Skup je bio prekretnica u mojoj kari-jeri.

Dve decenije bili ste u stalnom anga -`manu u Pozori{tu „Bo{ko Buha“, apotom, 2006. godine, odlu~ili ste da pre -|ete „samo“ na drugu stranu ulice, u

kom{iluk, i postanete ~lanica Narodnogpozori{ta?

Ovo je velika ku}a i kada sam dobilapoziv, bilo je nekako prirodno da pro -menim sredinu. Bila sam predugo u „Bu -hi“. Tu sam radila mnogo, uàsno mno -go. Dok sam bila mla|a, imala sam potri-~etiri premijere u sezoni. De{avalo mise da mese~no imam po 55 izvo|enja, {tozna~i da sam dnevno igrala po dve ili tripredstave. Igrati pre podne tolike pred-stave za decu stra{no je naporan posao.Ali, s druge strane, sve to imalo je i svojihpozitivnih strana, jer sam u „Buhi“ svojzanat „ispekla“ do kraja.

Va{ prvi anga`man u Narodnom po -zori{tu bio je jo{ krajem osamdesetihgodina pro{log veka u Molijerovoj kome -diji U~ene ène u reìji Jago{a Mar ko -vi}a?

To je bila boànstvena predstava.Oboàvala sam da igram u njoj, sa svimtim divnim kolegama. Ceca Bojkovi} i jasmo bile sestre, a na{u majku je igralaOlivera Markovi}. Ina~e, Jago{ je rediteljsa kojim sam najvi{e radila.

Dara u Gospo|i ministarki, Fema uPokondirenoj tikvi, g|a Proti}ka u ko -mediji Dr, Grofica u Figarovoj ènidbi irazvodu, gospo|ica Julijana Tesman uHedi Gabler... samo su neke od va{ihuloga ostvarenih poslednjih godina nascenama Narodnog pozori{ta. Postoji lisada, u ovom trenutku, neka rola kojombiste èleli da nastavite taj niz?

Kad ~ovek ne{to stalno radi isto, do|edo zasi}enja. Ne moète ni sarmu da je -dete svaki dan. Malo sam se zasitila igra -nja u komedijama. Kad do|e do preza-si}enja, ~ovek mora da se odmori, a da

biste se odmorili neophodno je da odetena potpuno drugu stranu, a to je drama.Veoma sam zahvalna Unkovskom {to meje „stavio“ u Horvata u predstavi Figaro-va ènidba i razvod. Uìvala sam. Eto,tim putem bih èlela da nastavim, jer udrami jo{ nisam uspela da otvorim nekestvari. Prosto, nisam imala priliku za to.Ali, ne}u da se àlim, ni da budem ne za -dovoljna. Bog je tako zacrtao. Zna~i, takoje trebalo da bude. Jer, da je trebalo dabude druga~ije, bilo bi.

Iako ste na raznim pozori{nim sce -nama odigrali brojne i zna~ajne uloge,popularnost i slavu, u nekom bukvalnomsmislu te re~i, doìveli ste tek sa Zla -tanom u televizijskoj seriji Selo gori, ababa se ~e{lja?

Zlatanu }u pamtiti ceo ìvot, u{la mije pod koù. Ta serija je fenomen. Ura -|ena je vrlo ~estito i profesionalno i to se,o~igledno, isplatilo. A nije bilo lako. Tre -balo je „u}i“ u taj mentalitet. Mislim da}e serija, kako godine budu prolazile,imati sve ve}u vrednost.U to sam sigurna.

TU@NAPOZORI[NA KLIMA

Kako u kontekstu svega {tonas okruùje gledate na dru -{tvenu odgovornost umetnikadanas i ovde?

Po{to ìvimo tako kao {toìvimo, govorim naravno o ovomsada{njem trenutku, dovoljno jeuo~ljivo i jasno da mnogo toganije isto kao {to je bilo ranije,uklju~uju}i i dru{tvenu odgovor-nost umetnika. To se odraàva ina na{ teatar u kom ve} godina-ma ne postoji ne{to {to bi se treti-ralo kao pravi pozori{nidoga|aji. Pla{im se da smo u{liu klimu gde se ne{to tako, ne}uda kaèm podrazumeva, nego sevi{e ni ne prepoznaje, {to je jakotu`no. S druge strane, sve vi{e jeprimetna prisutnost ose}aja teneke, rekla bih, napu{tenosti.îni mi se, ne}u da upotrebimnijednu grubu re~, kao da je tajodnos prema nama malodruga~iji, kao da smo zapu{teni-ji...

Olga Odanovi}-Petrovi}: Skup je bio prekretnica u mojoj karijeri

Urazdoblju kada nestanak bioskop-ske publike u Srbiji sve vi{e popri-ma odlike nepovratnog procesa (i

gde veliki uspeh Bjelogli}evog Montevi-dea ostavlja pre utisak poslednjih izdisa-ja mita o gledanosti doma}eg filma, negonjegove renesanse), u beogradskim pozo-ri{tima svedoci smo jednog donekle su -protnog trenda, tj. u~estalih premijerakoje nastaju kao inscenacija po motivimapoznatih doma}ih i stranih filmova. Do -nekle sli~an upliv filma u teatar mogao jekod nas da se uo~i pre oko petnaest godi-na, kada je u drugoj polovini 90-ih neko-liko na{ih poznatih filmskih reditelja ot -po~elo svoje pozori{ne karijere (GoranMarkovi}, Milo{ Radovi}, Sr|an Karano-vi}) od kojih neke, kao {to je poznato,traju i do danas. Tih godina razlog ovogprisustva bio je manje-vi{e o~igledan, jerradilo se o autorima ~iji su filmski pro -

jekti nailazili na pote{ko}e razli~ite vrste,pa je izgledalo kao da oni time poku {a -vaju da svoj kreativni elan plasiraju ujednom srodnom umetni~kom medijumugde stvarala~kih sloboda i prostora nijemanjkalo.

Ono {to se, me|utim, trenutno do ga -|a na beogradskim repertoarima izgledaprili~no druga~ije, pre svega u svetlu no -vih, tzv. tranzicijskih okolnosti koje su una{u kulturu ve} unele promene tekton-skih srazmera. Sude}i po statistikamakoje se daju proveriti i golim okom, pro -se~na gledanost doma}eg filma u posle-dnjoj godini (~ak ako tu uklju~imo i po -menuti Montevideo), opala je toliko da semoè uporediti sa gledano{}u neke soli-dno pose}ene beogradske predstave poslenjenih odigranih desetak repriza, uzcenu karte koja je otprilike upola jeftinijanego pozori{na. Ma {ta mislili o tome, to

je zaista potpuno nova situacija na na{ojkulturnoj sceni, pa zato nije ~udno {to jekao osobenu priliku u preotimanju bio -skopske publike prvi poku{ao da iskoristiAtelje 212, pozori{te koje se poslednjihsezona najvi{e istaklo po sna`nom mar -ketin{kom pristupu u privla~enju gleda-laca. Tako su poslednje dve premijere navelikoj sceni Atelja 212 upravo nastalekao pozori{no ~itanje poznatih filmskihnaslova, poput Oca na slu`benom putuAbdulaha Sidrana i Sedam i po Mirosla-va Mom~ilovi}a (uskoro o~ekujemo i pre -mijera komada Trst, filmskog rediteljaMilo{a Radovi}a), dok i na ostalim sce -nama, pre svega u BDP-u i Pozori{tu naTerazijama, postoji ve} vi{egodi{nja pra -ksa igranja komada nastalih po motivi-ma starih i novijih filmskih klasika.

Naro~ito pojava dva pomenuta film-ska naslova u Atelje 212 podsti~e na raz -mi{ljanja o dobrim i lo{im stranama ovogtrenda. Kada je re~ o ovim prvim, izdvo-jili bismo nekoliko najo~iglednijih. Presvega, ove predstave otvaraju jedan sa -svim nov aspekt u tretiranju filmskogscenarija kao polivalentne tekstovne for -me ({to je do sada bila uglavnom pri -vilegija dramskih tekstova na ra~unfilmskih scenarija, tj. predstave su bile tekoje su inspirisale nastanak filmova, ane obratno), otvorene za onu vrstu provo-kativnih tuma~enja i preispitivanja kojeje do sada omogu}avala samo dramskaklasika i komadi koje publika manje-vi{e

dobro poznaje. Samo u tom kontekstu je,na primer, bila mogu}e gledati Oca naslu`benom putu u kojem, skoro kao nekiantipod Grasovog Limenog dobo{a, po -smatramo sliku o traumati~nom odrasta-nju de~aka kojeg igra starac u tuma~enju\uze Stojiljkovi}a, ili pak gledati Sedam ipo u kojem se na prepoznatljivu toponi-miju Novog Beograda iz istoimenog filmakaleme potpuno nove, simboli~ke situaci-je sa terena cele SFRJ. Tako|e, za ovuvrstu predstava moè se re}i da na posre-dan na~in vra}aju dignitet formi film-skog scenarija i njegovom autorstvu (pri -li~no je, u najmanju ruku, bilo neobi~noposmatrati varijantu Oca na slu`benomputu ~iji je autor Abdulah Sidran a neEmir Kusturica), dopu{taju}i da neki de -talji na pozori{noj sceni budu istaknutiji izaokruèniji, dok na drugoj strani, pozo-ri{tima name}u ve}u disciplinu povodomonoga {to nikada nije bila ja~a stranadoma}e dramaturgije, a to je sklonost kajasno i dosledno ispri~anim dramskimpri~ama.

[to se pak negativnih strana ovogtrenda ti~e, one se manje-vi{e svode najednu osnovnu, a to je on pre zaba{uruje,nego {to otklanja neke od glavnih po -te{ko}a u dosada{njoj pozori{noj praksi,pre svega onih koja se ti~u repertorskeprofilisanosti. U okolnostima gde se go di -{nji repertoari mahom improvizuju uhodu, ili se o njima ~ak i ne razmi{lja,pozori{ne inscenacije filmskih scenarija

imaju tu prednost {to ih je mogu}e prera-diti za veoma kratko vreme, dakle bezonih neophodnih godinu ili dve koliko uproseku traje pisanje novog dramskogteksta. Na taj na~in se, u stvari, samo do -datno oja~ava dosada{nja favorizovanapozicija reditelja u kreiranju repertoara,umesto da taj posao bude prepu{ten dra -matur{kim timova koje, uzgred re~eno,ve} godinama i decenijama u svom sasta-vu nema niti jedno od na{ih pozori{takao svoj organski deo. Tako|e, jo{ ve}iproblem se javlja pri inscenacijama ino -stranih filmskih klasika koje, skoro bezizuzetka, ne uspevaju}i da istrpe pore -|enje sa poznatim filmskim naslovima,otkrivaju vi{e filmske nego pozori{neambicije i ukuse svojih reditelja, ali i po -vr{nost i inertnost samih teatara povo-dom pitanja koja se ne ti~u isklju~ivoteku}ih tehni~kih, socijalnih i finansij-skih problema.

Ipak, naro~ito kada se radi o do ma -}im filmskim naslovima na poz ori{nimscenama poput onih u Ateljeu 212, gene-ralno se moè re}i da u ovom trenutku onpredstavlja zanimljiv, ponekad ~ak veo -ma uspe{an trend. On mo`da ne re{avapitanja o repertoarskoj profilisanosti na -{ih pozori{ta, ali u krajnju ruku, u vre -menu velikih kulturnih promena kojimase sve re|e veselimo, tim pitanjima vra}aneophodan dignitet u {irojkulturnoj javnosti.

10

Tema: Dru{tvena odgovornost umetnika

LUDUS 173–174Lu

Sonja ¬ i r i¯

Ako se sloìmo da je dru{tveno od -govorna osoba ona koja svojim ra -dom, mi{ljenjem i pona{anjem po -

zitivno uti~e na dru{tvo, otvara se ~itavniz pitanja koja se javljaju kada govo-rimo o umetnicima, umetniku i njihovojdru{tvenoj odgovornosti. Da li se odumetnika uop{te o~ekuje dru{tvena od -govornost i u kom smislu, da li umetnostuop{te treba da razmi{lja o dobrobitidru{tva? Ako je odgovor potvrdan, nakoji na~in umetnik izraàva svoju dru -{tvenu odgovornost, kako je realizuje, ikakvi su rezultati tog njegovog delanja?Mnogo pitanja za jedan tekst, pa ipak...

Na Googlu nema definicije sintagme„dru{tvena odgovornost umetnika“. Ob -jasni}e vam se da je „dru{tvena odgovor-nost korporacije odgovornost korporacijeprema dru{tvu i njihovo ozbiljno razma-tranje uticaja koji delovanje preduze}aima na dru{tvo“, sazna}ete i {ta je dru -{tvena odgovornost menadèra, ali ne iumetnika. Najbliè obja{njenju za kojimtragate na}i }ete u najavi koncerta Ram -ba Amadeusa odrànog pro{log decem-bra: „Umetnik je radnik u kulturi, njego-vo delo je proizvod – umetni~ki produkt ukoji je ugra|ena dru{tvena odgovornost.Umetnik je javni radnik, koji mora dabude dru{tveno odgovoran, kao vatro-gasac, radnik komunalnog, bolni~ar hit -ne pomo}i. Njegova odgovornost je u ot -krivanju dru{tvene nepravilnosti {to jeprvi korak u njihovom otklanjanju.“ Timtragom, po~nimo od pretpostavke daumetnik mora da bude dru{tveno odgo -voran.

Za{to mora? „Zato {to mora, a kako bi druga~ije?!

Umetnik, kao i svaki ~ovek, reaguje nasve oko njega i, kao i svaki drugi ~ovek,to izraàva. Na svoj na~in i svojim je -zikom. Ja sam napravio film“, kaè Laz -

ar Ristovski, scenarista, reditelj, glumaci producent filma Beli lavovi, ~ija je mu -zi~ka numera Radni~ki rep bila deo ne -davne prvomajske {etnje radnika cen -trom Beograda. „Lik Dile koga tuma~imje na neki na~in glasnogovornik i savestradnika u Srbiji. Sve ono {to narod boli io ~emu sanja, ono {to ne sme da kaè jerse jo{ boji rekao sam ja umesto njih. Vi -dim da to znaju da cene jer pune biosko-pe da vide film koji govori o njima, njho-vim kom{ijama i prijateljima“, dodajeRi stovski i pro{iruje temu na pitanje:Kako umetnik ispoljava svoju odgovor-nost?

Najbolji, i po mnogima nepreva zi |e -ni primer ispoljavanja dru{tvene odgo -vornosti je gest (akcija?) Vojislava Bra -jovi}a i ansambla predstave Bure barutaJugoslovenskog dramskog pozori{ta1999. godine na gostovanju u Narodnompozori{tu. Da li se neko ne se}a, ili ne zna{ta se desilo te ve~eri usred nacionalnogteatra? U poslednoj sceni Vojislav Bra -jovi} {apatom izgovara re~enicu: „Htedohne{to va`no da vam kaèm“, i umesto dauradi ono {to je predvi|eno reìjom, onskida bolni~ki mantil (kostim) i otkrivapublici majicu na kojoj publika ne moèa da ne prepozna stisnutu pesnicu, daiznad nje ne pro~ita – „Otpor”, a ispodnje – „Do pobede!“. Brajovi} podiè rukusa stisnutom pesnicom iznad glave. Sledega i ostali glumci. Bio je to deo akcije ko -jom su poznate li~nosti javno iskazivaleneslaganje s tada{njim politi~kim prili -kama u zemlji. Gledali{te je uzvratilo pet -naestominutnim ovacijama, verovatnonevi|enim ni pre ni posle toga. MirjanaKaranovi}, Brajovi}eva koleginica uBuretu baruta, tada je izjavila da joj jeli~no drago {to se sa scene reagovalo.„Uvek volim da pozori{te reaguje naspoljne doga|aje. Bio je to jak gest i o~i -

gledan. Dobro je {to se reagovalo zato {toje do{lo do nekog mrtvila, zato {to smo svikrenuli èle}i da se ne{to desi, ali nikonije reagovao, niko nije ni{ta pokrenuo.“

Akterima Bureta baruta to nije bioprvi put da na sceni izraàvaju svojeneslaganje sa aktuelnim doga|anjima, ida okuraè javnost: u vreme masovnihprotesta zbog kra|e glasova 1996/97,glumci su „{etali“ pozornicom Jugo slo -venskog dramskog pozori{ta. Dru{tvo jeumelo da ceni ovu podr{ku umetnika. Iztog, pro{log vremena setimo se jo{ i ovoggesta: Gor~in Stojanovi}, reditelj pred-stave U plamenu strasti, smislio je daDragan Jovanovi}, u ulozi zatvorenika,ima na le|ima zatvorski broj 171196 –odnosno datum po~etka gra|anskog pro -testa.

Rediteljima je, kao {to se vidi iz pret -hodnog primera, mo`da lak{e od glu ma -ca da izraze svoj stav prema dru{tvu i daga na taj na~in upozore, osveste, naveduna ispravniji put. Postavljaju}i Molije -rovog Tartifa, Egon Savin je pokazao ~o -veka koji je licemer, koristoljubac, amo -ralan... Na pitanje za{to, odgovorio je dasu „licemerje, samoljublje i pohlepa pre -ko svake mere u svim sferama ìvota: i udràvnim insitucijama, politici, ali i uprijateljskim odnosima i u porodici. Da -kle, licemerni odnosi su ne{to {to je po -stao model pona{anja. Vi{e niko nikomene govori istinu, i vi{e se niko ne pona{au skladu sa onim {to misli i ose}a.“ IvaMilo{evi} je izabrala da postavi na scenuJugoslovenskog dramskog pozori{tapredstavu Iz juna~kog ìvota gra|anstvazato {to je u tekstu prepoznala pitanja„koja }e pomo}i da postanemo svesni ne -kih nenormalnosti koje sada prihvatamokao normalne, pa da publika, zapitananad tim, eventualno doìvi neku prome-nu kad iza|e iz sale. Eto, o tom doìvlja-ju pri~am. Pozori{te treba da uznemirisvakog ko je po~eo da se ose}a udobno uneudobnosti ìvota koji ìvi a koja mu jenametnuta i na koju pristaje. Zadatakpozori{ta je, i to je pozori{te kakvo volim,da nas dovede u vezu sa mestima u sebikoje smo zapostavili. I kada se meni kao

publici dogodi da u predstavi pogledam uo~i ne~em {to je izvor mog nezadovolj-stva, mislim da su to predstave koje po -kre}u. Pozori{te treba da zaboli, ali isto-vremeno i da kultivi{e, rafinira, da pro -svetli, i da pruì uìvanje u majstoriji ilepoti. Na taj na~in pozori{te pomaè.“

Dru{tveno odgovorno delovanje ume -tnika je i prosve}ivanje. Narodno pozo-ri{te je, na primer, imalo velikog udela uakciji Srbija u Srbiji – oti{lo je u gostepublici kojoj pozori{te retko dolazi. „Ne -dopustivo je da nacionalni teatar nijeprisutan svuda po Srbiji, s obzirom da gaSrbija finansira“, rekao je tim povodomBoba \urovi}, upravnik ove ku}e. „Miimamo predstve sa manjim brojem glu -maca, pa uslovi nisu bili nepremostivproblem. Radost publike koju sam do -ìveo u Dimitrovgradu, gde smo igraliGospo|u ministarku, neopisiva je. Osimakcije Srbija u Srbiji, mi smo u smisluistinske decentralizacije u kulturi odlu -~ili da se na{a predstava Zlatno tele izve-de u Leskovcu, [apcu i Pan~evu pre beo -gradske premijere. Tako|e, Narodno po -zori{te iz [apca je svoju premijeru Bub -njeva u no}i prvo imalo na na{oj sceni papotom na svojoj. îni mi se da su to pote-zi istinske decentralizacije i formiranjajedinstvenog kulturnog prostora u Srbi-ji.“

Ovaj vid dru{tvene odgovornosti jenajo~igledniji na primeru pozori{ta zadecu i mlade. „Pozori{te itekako uti~e naoblikovanje de~jeg karaktera“, kaèBranko Mili}evi}, osniva~ i direktor Po -zori{tanca „Pu`“. „Mislim na formiranjesvesti o va`nim, dobrim ljudskim vred-nostima kao {to su prijateljstvo, hrabrost,po{tenje, saose}ajnost, ljubav. Nisamverovao, ali deca ~ak u~e i ~emu da sesmeju. Tako mi govore moji savetnici,profesionalni de~ji psiholozi. Zato za na -{e predstave adaptiramo stare, dobre,proverene bajke. Zato je tu i dobri stari[ekspir i dobri, mladi Mocart. A turbo-folk koristimo samo kada ho}emo da odtoga napravimo sprdnju.“ Predstave Ma -log pozori{ta „Du{ko Radovi}“ su svoje-

vrsna {kola ìvota za mlade, pomaù imkako da se sna|u u sredini koja ih ne}e,koja ih sputava na putu ka uspehu. AnjaSu{a, direktorka „Radovi}a“ naziva ova -kvu vrstu anga`mana spojem umetnosti idru{tveno-odgovornog rada. Predstavena Ve~ernjoj sceni dopunjuju razgovori-ma sa publikom. „Verujem da se u po zo -ri{tu za mladu publiku pri~a ne zavr -{ava odgledanom predstavom. Ona tu tekpo~inje i zato je va`no da se {to vi{erazgovara i da na{ rad bude shva}en ikao neka vrsta dru{tvenog zadatka, damladim ljudima koji su na{a publikadamo priliku da otvoreno istupe sa svo -jim stavovima o kojima mi, kao odrasli,zapravo, ne znamo dovoljno, iako vrlo~esto arogantno tvrdimo suprotno. Veru-jem da je takav pristup u dru{tvu koje jeduboko traumatizovano, kao na{e, veo -ma vaàn i predstavlja jedan od na~inada se ono pobolj{a. Deca su budu}nostsvakog dru{tva i od odnosa prema njimazavisi u kom pravcu }e se dru{tvo razvi-jati“, kaè Anja Su{a.

Ovog januara Pozori{te „Bo{ko Bu -ha“ je odigralo obnovljenu premijerupredstave Vasilisa prekrasna za sedmo-godi{nju devoj~icu Vasilisu Mileki} izPan~eva, nastradalu u poàru, kako bi seprikupio novac za njeno le~enje – {to jejo{ jedan vid dru{tvene odgovornostiumetnika. Kompozitor Aleksandar Simi}je decembra 2009. pokrenuo akciju Noteiz srca, dobrotvorne koncerte za hendike-pirane Beogra|ane. Neka ova dva nave-dena primera budu i jedina ilustracijabrojnih humanitarnih akcija umetnikasvih oblasti.

U ovoj pri~i name}e se jo{ ~itav nizprimera i pitanja. No, ukratko: isposta -vlja se da je odgovor na pitanje da li suumetnici dru{tveno odgovorne osobe,svakako potvrdan. Naravno, ne svi (nitito mogu biti). Jasno se nazire i da oni kojito jesu neretko bivaju mnogo odgovornijinego drugi koji su daleko pozvanijida ne ne{to (u)~ine.

VI[E OD IGRENajbolji, i po mnogima neprevazi|eni pri -mer ispoljavanja dru{tvene odgovornosti jegest (akcija?) Vojislava Brajovi}a i ansamblapredstave Bure baruta Jugoslovenskog dra -mskog pozori{ta 1999. godine na gostova -nju u Narodnom pozori{tu. Podsetimo, u po -slednoj sceni Brajovi} {apatom izgovara re -~enicu: „Htedoh ne{to va`no da vam ka -èm“, i umesto da uradi ono {to je pred -vi|eno reìjom, skida bolni~ki mantil (ko -stim) i otkriva majicu na kojoj publika nemoè a da ne prepozna stisnutu pesnicu, daiznad nje ne pro~ita – „Otpor”, a ispod nje –„Do pobede!“. Brajovi} podiè ruku sa sti -snutom pesnicom iznad glave. Slede ga iostali glumci. Gledali{te je uzvratilo pet nae -stominutnim ovacijama

(Ilustacija: Jugoslav Vlahovi})

LUDUS 173–17411

DRU[TVENA PODOBNOST ILI DRU[TVENA ODGOVORNOST UMETNIKA

Na poziv uprave Sarajevskog rat -nog teatra – SARTR-a, u Saraje-vu sam reìrala predstavu Jedan

Pikaso po tekstu savremenog ameri~kogpisca i scenariste Dèfrija Ha~era (preve -la Senada Kre{o), sa protagonistima Sel -mom Alispahi}, prvakinjom SARTR-a, iMetom Jovanovskim, cenjenim go stom izSkoplja. Ubrzo nakon premijere uSARTR-u, 23. marta ove godine, usledilisu pozivi na festivale i gostovanja: u Tu -zli, Br~kom, Mostaru... Predstava je iz -vedena i u Teatru „Bojan Stupica“ JDP-a,najaviv{i manifestaciju, petu po redu,„Dani Sarajeva u Beogradu“. (Bilo jeuzbudljivo i zanimljivo predstaviti sesvojim sugra|anima u ulozi „go{}e izSarajeva“, o da!) Tim povodom me jeNikola Peji}, jedan od saradnika Maga -zina festivala Dani Sarajeva u Beogradu,upitao: „Mislite li da umetnici treba daigraju aktivnu ulogu u dru{tvu i koliko jevama, kao rediteljki iz Srbije, bila zna -~ajna saradnja sa jednim sarajevskimpozori{tem?“

Podvukla sam re~ koja se mi se upostavljenom pitanju u~inila izli{nom,premda je to da li treba mo`da i umesno(pod)pitanje.

Izli{na, jer – po mom dubokom uve -renju – samo po sebi se razume da oda -brati umetni~ku profesiju zna~i odabratii dru{tveni anga`man, od tog trenutkazanavek. în umetni~kog stvaranjapodrazumeva obra}anje dru{tvu. Umet-nici, u skladu sa su{tinom svog poziva ionim {to je umetnosti imanentno, jesunaro~ito aktivni ~lanovi dru{tva u komstvaraju. Uloga umetnosti je da ukaè naistinu. (U skladu sa ovim uverenjem, nadrugi deo pitanja odgovorila sam da mije poziv da radim predstavu u sarajev -skom pozori{tu zna~ajan – po~astvovaome je i potvrdio, te obavezao i obodrio danastavimo sa svojom misijom.)

Me|utim, to implicitno da li trebamoè biti i umesno, jer – u ovom tre nut -ku na{e dru{tvene zbilje – mlad novinar,inteligentan i ~astan, sa pravom i razlo-gom postavlja (i) takvo pitanje. Ono pred-stavlja ozbiljno upozorenje i podse}anjena ulogu koju smo odabrali, ali, prizna-jem, moè se razumeti i kao fantasti~ancinizam na ra~un realnosti u kakvoj ì -vimo. Pa razume se da je normalno bitidru{tveno pasivan – i podoban, dok jenenormalno biti dru{tveno aktivan – iodgovoran! Ho}e li se iko normalan dr -

àti uverenja i istine kada treba da se do -govori za umetni~ki anga`man sa up -ravnikom nekog od na{ih hramovakulture?! Ne}e valjda biti lud i isterivatiistu istinu u razli~itim institucijama?! Amora ra~unati i sa „de{avanjem“ (me -|u)partijske preraspodele, kad }e sa „po -loàja“ odleteti ne samo osoba sa kojomse dogovorio, nego i partijsko „uverenje“koje je sa njom morao da „deli“!... „[alu“na stranu, na ovom mestu po delila bih saprijateljima Ludusa i mi{ljenje mladogAlbana Ukaja, glumca SARTR-a, iznetou intervjuu u listu Danas: „Pozori{te imapravo“, (dodala bih: i obavezu), „da seupli}e u politiku, ali ne i politika u po -zori{te.“

Centralna istina Pabla Pikasa, kojau sarajevskoj predstavi Jedan Pikaso bezprestanka odjekuje pariskim podrumomu kojem je zatvoren, glasi: „Ja se nebavim politikom.“ Prisiljen da je odbranipred gospo|icom Fi{er, umetni~kim ata -{eom Gestapoa, Pikaso je rezolutan: „Ci -jelog ìvota mi govore: ’Naslikajte plakat,Pikaso!’ ’Naslikajte na{e proteste, Picas-so.’ Ja odbijam! Ne stavljam svoj potpisna lo{u umjetnost! Najgora umjetnost nasvijetu je politi~ka! Dolazili su mi, prijePrvog rata – anarhisti, prije ovog rata –komunisti, ali ja ne dam svoje ime ni za~iji cilj! Ja ni{ta od njih ne traìm, za{tobi oni traìli ne{to od mene?“ Optu`bu daje Gerniku naslikao razgnevljen na

Nemce jer su uni{tili najlep{i grad u[paniji samo da bi isprobali svoje novebombardere, kao i „ponudu” da je se ja -vno odrekne, odbacuje: „Ja ne slikamsliku koja napada Nijemce! Ja ne biramni ideologije, ni zemlje! Naslikao samGerniku zato {to sam znao da }e to bitivelika slika! A kada je ljudi budu gledalizato {to je velika, sjetit }e se i za{to samje naslikao.“

Jedan od meni najzna~ajnijih i naj -provokativnijih stavova u Ha~erovomkomadu – ispred zida na kojem se, u pot -punoj ti{ini, deo po deo, sklapa PikasovaGernika – iznosi gospo|ica Fiser: „Jamislim da je to remek-djelo. A {ta je po -stigla? Je li spasila ijedan zivot? Je li za -ustavila rat? Nikada nije postojalo vri -jeme u svijetu kada je umjetnost manjevrijedila nego u ovom trenutku. Umjet-nost nema nikakve teìne naspram poli-tike, stvarne politike, na ulicama, u zra -ku. Umjetnost je [ubert koji se svira dokpadaju bombe. Bombe pobje|uju.“

Tokom proba i razgovora o borbi ko -ju vode Pikaso i gospo|ica Fiser – obojeposve}enici Umetnosti, oboje stranci ioboje svojevrsne `rtve i zato~enici u oku -piranom Parizu 24. oktobra 1941 – mo -jim glumcima, saradnicima i meni – dr -àvljanima tri razli~ite dràve – pruìlase, razume se, i prilika da razmenimo iuporedimo li~na iskustva. Uz odsustvobilo kakve nostalgije, prepoznali smoidenti~nu borbu za Umetn5ost koju poje-dini od nas danas vode u Srbiji, u Bosni iHercegovini, u Makedoniji, i {irom „re gi -ona“ protiv: istovetnog nedostatka novcaza kulturu u na{im dràvama, neposto-janja kulturne politike, „nesta{ice“ kom -petentnih poslenika kulture zaintereso-vanih da ne{to u~ine za kulturu (a nesamo za sebe li~no), izostanka vizije naodgovaraju}im dràvnim nivoima, u in -stitucijama i na raznoraznim dràvnim idru{tvenim funkcijama. Konstatovalismo tako|e identi~an fenomen poman-

jkanja odgovornosti i pojavljivanja mno -{tva umetnika u predizbornim kampan-jama, pri ~emu je umetniku – da izgubisebe – dovoljno da se u takvoj „ulozi“pojavi jedanput, dok politi~ari, po prav-ilu, ovakve „aktere“ odbacuju lako, kaomaramice od papira. Umetnika }e ili(zlo)upotrebiti i brè-bolje ga zaboraviti,ili mu „omogu}iti“ – ne da ìvi, nego dapreìvljava, ili ga prinuditi na profesio -nalnu prekvalifikaciju kroz razaraju}utranziciju: iz posve}enja svog ìvotaUmetnosti – u „profesiju“ me{etara-poli-tikanta-menadèra... Pod reìmom glo -balizovanog konzumerizma, kao vlada-ju}eg na~ina mi{ljenja i sistema vredno-vanja u dana{njem svetu u kom ni{tanije sveto – izuzev diktata Novca (~itaj:Trivije) u ulozi svojevrsnog nosioca total-itarne vlasti – uo~ili smo (prinudu) da seumetnik povinuje, podre|uje, uskla|uje,poni{tava, dodvorava i ~ini sve mogu}evrste ustupaka tom novom (?) svetskomImperatoru. Stoga ne iznena|uje ni za -klju~ak da se poloàj umetnika danas nerazlikuje bitno od onog u vreme totali-tarnih reìma kojima je inspirisan ko -mad Jedan Pikaso.

Glumica iz Sarajeva, glumac iz Sko -plja, rediteljka iz Beograda, unisono,predano, beskompromisno, posve}eni za -jedni~kom problemu, ne pomi{ljajuci napodilaènje bilo kome, bilo ~emu, naj -manje ukusu publike – temeljno razo re -nom i nemilosrdno `rtvovanom zaradsurove zloupotrebe u, dakako, politi~ke (ipolitikantske) svrhe – mi smo se prote klezime u Sarajevu opredelili za bavljenjevlastitom dramom. Ne ne~ijim mjuzi -klom. U odnosu na popularnu dru{tveno-politi~ku podobnost umetnika – prednostsmo dali dru{tvenoj odgovornosti.Ljiljana Todorovi}, reditelj

AJMO, AJDE, SVI U [TRAJK!Ili: izmanipulisani manipulator

Ludus reprint, broj 54, 28.2.1998.

Nedavno sam ~uo deli} izuzetnozanimljive i pou~ne rasprave ukojoj su u~estvovala dva ovda{nja

glumca. @u~no su razgovarali o tome dali je sazreo ~as da pozori{ta Beogradanapokon zapo~nu {trajk. Jer, veli jedan,tako su svoja prava za{titili i {oferi Grad-skog saobra}ajnog ~iji je {trajk onemo-gu}io normalno funkcionisanje ìvota uprestonici. Na kraju su pare za njih ipakprona|ene. Uostalom, re}i }e jedan, {o -ferska primanja su i pre korekcije bilaneuporedivo vi{a od gluma~kih. Ta~no je,primetio je oponent, ali zar nije istina daje sveta du`nost glumca da igra? [ta jebilo sa slavnim imperativom The show

must go on? Zar se, koliko do ju~e, nismozgraàli nad komunisti~kom osudom ko -jom je ka`njena @anka Stoki} zbog toga{to je nastavila da igra tokom okupacije.Nema sumnje da je sve to ta~no, odgovo-rio je drugi, ali ovde nije re~ o manifesto-vanju eventualne gluma~ke razma ̀ e -nosti, niti o ulozi teatarske umetnosti uo~uvanju zdravog duha nacije, ve} o za -dovoljenju elementarnih prava kategori-je gra|anstva koja ne moè da preìvi,bez obzira na krvavi rad. Tome, tako|e,valja dodati i neuredno pristizanje hono-rara s televizije, tradicionalno mizernehonorare na radiju, propast doma}e ki -

nematografije, kao i sve re|e i nesigurni-je tezge. Re~ju, situacija je tragi~na.

Razmi{ljaju}i o aktuelnim pretnja-ma {trajkom u teatru, vrati}emo se u ne -davnu pro{lost, u doba Protesta 1996/97.Dok su demonstracije bile u toku, a pro -cesije nezadovoljnih gra|ana svakodne-vno promicale ulicama ovda{njih gra do -va, jedna od najpopularnijih tema mno -gih tribina, novinskih ~lanaka, atrak -tivnih polemika, sociolo{kih studija i ese -ja, odnosila se na isto pitanje: treba liglumac da iza|e na scenu i igra kada sestvarnost oko njega rasipa i raspada,kada vlast ne po{tuje volju bira~a, a poli-cija spre~eva gra|ane da mirno ispoljesvoje nezadovoljstvo? Kako to obi~noovde biva, javnost se polarizovala, {to }ere}i da je svako imao svoje mi{ljenje.Najednom su svi razumeli glumca ili kaoumetnika koji ne postoji bez scene i pu -

blike, ili kao beskrupulozno patolo{kogtipa koji ne bira sredstva da zadovoljisujetu. Tek je vreme pokazalo {ta se svekrilo iza tog „razumevanja“, ba{ kao {toanaliti~ari aktuelnih politi~kih zbivanjakod nas tvrde da ni {trajk u GSB-u nijeorganizovan mimo pregovora o formira-nju budu}e republi~ke vlade.

Kada je re~ o mogu}im paralelama iasocijacijama koje izaziva diskusija o{trajku u pozori{tu, evo jo{ jedne. Ovih jedana u Skup{tini Beograda odràn pri -jem u ~ast obeleàvanja godi{njice okon -~anja velikih vi{emese~nih demonstraci-ja koje su nas plasirale u ìù intereso-vanja svetske javnosti – prvi put u posle-dnjih nekoliko decenija u svojstvu poziti-vaca. Rezultat protesta: u Beogradu idrugim „pobunjenim“ gradovima Srbijena vlast je do{la dotada{nja opozicija.Godinu dana docnije, na pomenutoj

proslavi po~asno mesto su zauzimaliljudi koji su se u vreme protestnih {etnjiisticali svojom javnom i izuzetno rigid-nom osudom demonstracija. Te{ko je pre -tpostaviti o ~emu su sve zvanice raz go -varale, ali nije isklju~eno da je bilo govo-ra i o tome da li }e prestoni~ki pozori{niìvot biti ugroèn {trajkom. [trajk namje, valjda, sudbina.

A {to se ti~e dvojice glumaca s po -~etka teksta, neka njihov identitet i daljeostane zagonetka, ba{ kao {to je za nasdanas tajna i budu}nost na{eg teatra.Samo da napomenemo da je prvi glumacu raspravi ~lan jednog od onih beograd-skih teatara koji ve} izvesno vreme ne -maju zgradu, dok je drugi stalno anga -òvan u pozori{tu koje, istini za volju,trenutno ima krov nad glavom, ali ve}mesecima nije izvelo premijeru.Aleksandar Milosavljevi}

Ljiljana Todorovi}

Jedan Pikaso Sarajevskog ratnog teatra (SARTR)

Piše: L j i l j ana Todorov i¯

12LUDUS 173–174Lu

Jovica A}in o umetnosti, stvarala{tvu, umet-nicima, dru {tvenoj odgo vornosti...

PRIÂ STVARA @IVOT KAO [TO @IVOT STVARA PRIÛ

Kada se izgubi smisao sve postajedozvoljeno“, rekao je Jovica A}in,koji je nedavno objavio zanimljivu

zbirku pri~a U{}e okeana (Geopoetika).Poznati pisac kaè: „Mislim da je pri~akao posebna vrsta ìvotnog trenutka, aznamo da odre|eni, pravi trenutak moèda obasja ceo ìvot. Tako je pri~a zapravokao munja. Od onih sam koji veruju da jesvaka knjiga odraz pi{~evog ìvota, akroz to i vremena u kome ìvi, u kome jedelo nastalo. U{}e okeana je pisano po -slednjih nekoliko godina, a strast za lu -tanjem, koja verujem postoji kod svihljudi, povezuje sadràj knjige. Mislim naspecifi~nu vrstu lutanja, onu koja nastajekada ~ovek ostane bez svesnog, planskogcilja bez obzira da li ga je ostvario ilinapustio, izgubio... Tada ~ovek nailazi,~esto neobja{njivo, na stvari za koje mo -`da nije ni znao da su mu bliske, potreb-ne. Ispostavlja se da lutanje ipak vodi ne -~emu, nekom cilju koji je duboko u nama,ne~emu {to nam je potrebno.

„Neki misti~ari su govorili o tome dase u svemu {to ~inimo u svetu ogleda onajsvet u nama. Misticizam, kao i neka vrstanaoko apsurdnih istina, ~esto se mogu po -kazati kao vrlo bitne za ~oveka, vrlo pri -sutne u ljudskom ìvotu. Eto to je jedandeo mojih pri~a koje su kao neka vrstaìvih fotografija, fotografija u jeziku kojestvaramo me{aju}i fantaziju i realnost.

Mislim da upravo zbog tog spoja pri~a ijeste u osnovi ljudskih potreba, u osnovionoga {to kratko ozna~avamo kao [ehe -rezada (koja je pri~anjem pri~e produ -àvala, spasavala svoj ìvot.)“

A}in napominje da on sve to na vid -ljiv i nevidljiv na~in pretapa sa pitanjemodgovornosti, kao i da je jedan od bitnihmomenata u svemu – fantazija: „Fanta -zija nikad ne bi bila fantazija da nema usebi zrno realnosti, niti bi realnost moglabez fantazija. Imaginacija ~ini ìvotkvalitetnijim. Verujem da bi nam ìvotbio suv, opor... mo`da ga ne bismo ni è -leli da nema imaginacije. Danas namzapravo nedostaje imaginacije. Bilo bilep{e da je ima vi{e, i bilo bi manje zla.“

Govore}i o slici realnosti Jovica A}inveli i da je jo{ pre deceniju i vi{e govorio ofenomenu koji se ogleda u tome da svet,na neki na~in, gubi prepoznatljiv smisao.„A kad nema smisla, odjednom sve posta-je dozvoljeno i pretvara se u neku vrstubezna|a. I danas, koji god vid realnostipogledate (dru{tvena, istorijska, politi -~ka...), vi uvi|ate da je taj smisao izgu -bljen a novi nije izgra|en. Razgradnja ii{~ezavanje ikakvog smisla prisutno jesvugde. Gubitak smisla i dalje traje samoje dobio nove pojavne oblike, manifestaci-je. A kad sve izgubi smisao, onda vi{e ne -ma razloga za ìvot. Dakle, morali bismoozbiljno da se bavimo stvaranjem smisla,

i to tako {to }emo ga graditi kroz lutanje uranije pomenutom zna~enju, u traènjeizlaza dok pratimo putokaze na kojimapi{e dobrota, ljubav, moral, odgovornost...Umetnost tu moè biti velika potpora.“

Po njegovim re~ima jedna od naj upe -~atljivijih odrednica realnosti u kojoj ì -vimo je siroma{tvo: „Siroma{tvo je danasjako, jako prisutno. A ono istanji, izbledi,deformi{e ~oveka. Pretvori ga u utvarukojom je tako lako manipulisati po komgod ho}ete pitanju. ôvek biva kao senkakoja u sebi ima malo ili nimalo ìvota. Akad nemate likove, junake, karaktere,te{ko je govoriti o ànru. Mislim da je kodnas ìvot neka vrsta trivijalnog, bljutavogroman~i}a {tampanog na roto-papiru,kao {to su nekad {tampani krimi}i i lju -bi}i.“

Snaga umetnosti, isti~e A}in, nijemala, mada po svojoj prirodi deluje ta -nano: „I samo prisustvo pozori{ta, knji-ga, umetni~kih dela veoma je bitno ~ak ikada se knjige ne ~itaju, kada se ne ide uteatar... Jer i samo njihovo postojanje do -prinosi smislu, a to nu`no podrazumevaodgovornost hteli mi to ili ne. Ta dimenz-ija nije uvek eksplicitno vidljiva, ali joj tone smeta da deluje. Umetnost uvek ne{tokazuje, bez obzira na sredstvo izraà -vanja. A pri~e stvaraju ìvot isto kao {toìvot stvara pri~u. Harmonije u talasnojtuìni izme|u i unutar toga je osnovnanit smisla.

„Dru{tvena odgovornost u tom sklo -pu se moè posmatrati iz nekoliko uglo-va. Recimo: geniji se ~esto izdvajaju odsveta i te{ko je videti i meriti na koji na -~in oni ose}aju neku odgovornost. Mo`da

je svesno uop{te ne ose}aju. Ali ona jevrlo prisutna u njihovom delu, izme|uostalog, i time {to podsti~e imaginaciju, arekli smo koliko je imaginacija va`na zaìvot i za dru{tveni trenutak. Bez toganema novih ideja, a bez novih ideja nemani {anse da se napreduje. Dakle, umet-nost hrani imaginaciju i tu se ogleda onanjena temeljna, iskonska odgovornost.

„Zatim, moèmo govoriti o moralustvarala{tva. On je s jedne strane pitanjekvaliteta, poeti~kog/estetskog sastojka, as druge strane, pitanje stava. Primerice,moral pisanja u Sovjetskom Savezu uvreme Staljina bio je vrlo vaàn i vrlosnaàn. Gotovo da bi se moglo re}i da jeknjièvnost bila ta koja je ~uvala ìvot.(Ne misli se naravno na sve, ve} na odre -|ene pisce.) Upravo kroz odbijanje dasluì vlasti, knjièvnost i umetnost uop -{te zastupaju ne{to {to bih nazvao mo -ralom ìvota.

„Postoji i ugao koji moèmo nazvatidnevno-politi~ka odgovornost. Ona jenajpovr{nija, ali najupe~atljivija i najkl-izavija. Ne znam, ~ini mi se da se umet-nici koji se danas uklju~uju u politi~kiìvot neretko pokazuju kao nepouzdani usvojim anga`manima. Skloni su da pre -ko no}i menjaju ambleme. Da se razu me -mo, svaki ~ovek mora imati odgovornostu odnosu na stavove koje zastupa. Imatisvoje stavove i eventualno ih javno izno -siti je jedno, a iz ovih ili onih razloga sta -vljati ih u neku funkciju je ne{to sasvimdrugo. A te se stvari raspoznaju, {to biklinci rekli, iz aviona.“T. Njeì}

Problem(i) dru{tvene odgovornosti pozori{tadanas

Piše: A leksandar Mi losav l jev i¯

POZORI[TE JE „NA[A STVAR“

Problem (fenomen) dru{tvene odgo -vornosti pozori{nih umetnika mo -gu}e je sagledati iz nekoliko uglo-

va. No, bez obzira na ugao posmatranja,nema sumnje da pozori{te jeste potenci-jalno mo}an medij. Uostalom, iskustvopokazuje da je teatar u svim vremenimapotvr|ivao svoju izuzetno zna~ajnu dru -{tvenu dimenziju, a samim tim i ulogu.Pitanje je, me|utim, da li se radi samo ojednoj ulozi.

Darko Luki} u knjizi Kazali{te usvom okruènju; Knjiga 1: Kazali{niidentiteti – Kazali{te u dru{tvenom, go -spodarskom i gledateljskom okruènju(Leykam International d.o.o., Zagreb,2010) na primerima iz razli~ih epohapokazuje da je jedna od konstanti karak-teristi~nih za sve izvo|a~ke tradicije,koja se ti~e na~ina na koji one funk cio -ni{u u kontekstu konkretnih okolnostidefinisanih njihovim okruènjem, zapra-

vo odre|ena odnosom politike i ideologijeprema pozori{tu.

Naime, bez obzira na to da li je tajodnos podsticajan ili restriktivan u odno-su na teatar, Luki} s razlogom tvrdi„kako je svaka vlast, svjetovna i duhov-na, u svim povjesnim razdobljima i nasvim dijelovima svijeta, uvijek imalatendenciju izravnog utjecaja na kaza -li{te“. Autor navodi i netipi~ne primeredobronamernih, pozitivnih i podsticajnihuticaja, kada je vlast pruàla podr{kuteatarskoj umetnosti, ali u isti mah na -braja i neuporedivo brojnije slu~ajevesvesne marginalizacije pozori{ta koji suvodili zabranama ili su teatru nametalirazne oblike politi~ke i ideolo{ke kont-role.

Jasno je da ovakva pozicija (i ovaiskustva – direktna ili indirektna, sveje -dno) teatru i savremenim pozori{nimstvaraocima name}u odre|enu, sasvimkonkretnu, vrstu odgovornosti. S drugestrane, dana{nja dràva, a ovde se najpre

misli na dominantne dràvne sisteme imehanizme takozvanog globalnog sveta,evidentno je izgubila potrebu da kroz po -zori{te ostvaruje neposredne uticaje nagledaoce.

Sa stanovi{ta ideologije i odgovara-ju}e prakse neoliberalnog kapitalizmapojam kulture je isuvi{e maglovit, astvarala{tvo – pa i ono koje pripada sferiteatra – sve intenzivnije je odre|eno kri -terijumima trì{ne vrednosti, ostavljaju}ipozori{tu dve mogu}nosti: da se prilagodimehanizmima trì{nog funkcionisanjaili da tvrdoglavo istrajava u sve uzalud-nijim poku{ajima o~uvanja vlastitog au -tenti~nog umetni~kog identiteta.

U prvom slu~aju pozori{te se sveintenzivnije pretvara u ekspozituru es -trade, dok se u drugom sve ~vr{}e pozi-cionira na dru{tvenu marginu i postaje –nebitno.

Jer, u dru{tvu u kojem su politi~ari iestradne li~nosti zamenili mesta na les -tvici dru{tvene hijerarhije, i u kojem fun -kcioni{e pravilo po kojem u nebrojenimtelevizijskim emisijama „vlasnici“ estra -de samouvereno saop{tavaju svoje vi|e -nje aktuelne politi~ke situacije, dok politi -~ari postaju akteri rijaliti {ou programa(u bukvalnom smislu, ali i tako {to bilokoji njihov televizijski nastup dobija ka -rakteristike rijaliti {oua), mnoga do sadavaè}a pravila vi{e nisu na snazi.

Ideal sre}nog kombinovanja vrhun-skog umetni~kog kvaliteta, s jedne, i ko -mercijalnog efekta, s druge strane, ~ini seda je sve dalji od nas, budu}i da istinskiumetni~ki kvalitet „pozori{nog proizvo-da“ savremenog gledaoca vi{e uop{te nezanima. On u teatar odlazi da bi se za ba -vio, da bi video glumce koji su ve} steklipopularnost posredstvom famoznih tele-vizijskih serija. On, sve ~e{}e, teatar do -ìvljava kao event, senzaciju projektova -nu po precizno utvr|enim obrascima ka -kve podrazumevaju zna~ajni medijskidoga|aji, kao priliku da sebe prepoznakao deo malog segmenta dru{tvene elitekojoj pozori{te „pripada“ na na~in kakav

podrazumevaju premijere. A njih, kodnas danas, naro~ito u Beogradu (ali i nejedino u prestonici), ~esto nije mogu}e ra -zlikovati od modnih revija, sve~anihotvaranja klubova, butika, promocijasvetski poznatih robnih marki i sl.

Cilj je, dakle, biti u dru{tvu poznatih,a ukoliko to nije mogu}e, makar i nakonpremijere, na nekoj od repriza, potvrditisvoju pripadnost krugu odabranih. Po -zori{no umetni~ko delo u tom kontekstuprestaje da ima zna~aj. Ono je tek „povodza razlog“ odlaska u teatar; predstava nataj na~in dobija smisao posledice. A na -kon nje, razume se, sledi ve~era s glum-cima.

Tako nastaje elita, ta~nije: na taj na -~in i pozori{te postaje jedan od elemenatakoji participiraju u formiranju dru{tveneelite. Samo takvom teatru }e biti garanto-vane odgovaraju}e subvencije – ionakosve manje jer, videli smo, takvo pozori{teje vi{e ili manje u stanju da samo sebeizdràva prodajom ulaznica na blagajni,ali i gostovanjima. Takav teatar postajedru{tveno prihvatljiv, ekonomski oprav-dan, politi~ki poèljan. I ne samo to, onsam sebe preporu~uje za neku od bu du -}ih privatizacija.

Oni gledaoci, me|utim, koje pozori{tezanima zbog eventualnih umetni~kihdometa (ma {ta pod njima podrazu me va -li), zbog provokativnosti (svake vrste, alinajpre dru{tvene, politi~ke, ideolo{ke), ilipotrebe da vide rezultate istraìvanja, onikoji u teatar odlaze zbog pozori{ta sâ -mog, ali i da bi se suo~ili s pitanjima kojapostavlja ìvot, oni koje zanima savreme-na scenska interpretacija klasike ili pakpraizvo|enje kakvog novonapisanogdramskog dela – njih je, naime, sve ma -nje.

U tom kontekstu je i pozori{na kriti-ka izgubila osnovni smisao, pa ~ak vi{enema zadatak ni da vlastima „dojavi“informaciju o eventualnoj nepodobnostinove predstave, kao {to to be{e slu~aj udrugoj polovini pro{log veka. Uostalom,ni najnegativnije kritike ne}e odvratiti

novu publiku od toga da pogledaju „is -kasapljenu“ predstavu, niti }e kriti~arskinepovoljan sud, ma koliko bio ozbiljnoutemeljen, na bilo koji na~in uticati nabudu}i ìvot predstave. Nekada{nje pra -vilo da ugled, status, anga`man pa i cenapozori{nog reditelja zavise od kvalitetanjegove prethodne reìje, tako|e vi{e nijena delu.

Pozori{te, dakle, postaje „na{astvar“. Ono se ti~e samo malobrojnih –~ak ne ni svih koji su u njemu zaposleniili koji od njega ìve (jer ìveti od teatradanas je gotovo nemogu}e), ve} onih kojiìve za pozori{te.

Otuda pitanje odgovornosti – dru -{tvene odgovornosti – pripadnika pozori -{nog esnafa danas dobija jo{ jednu di -menziju, i ti~e se definisanja granice to -lerancije istinskih pozori{tnika koji }eneminovno, ako su uistinu zainteresova -ni za pozori{te, morati da se zapitaju:dokle }emo odràvati privid bavljenjaumetno{}u? Dokle }emo se baviti ne~im{to je va`no samo nama, uvereni da se tojo{ nekog ti~e, da je ono {to ~inimo zaistadru{tveno relevantno, da ima smisla ukonkretnom dru{tvenom, politi~kom iideolo{komkontekstu?

Jovica A}in

Aleksandar Milosavljevi} (Foto: B. Lu~i})


Princeza na zrnu gra{ka, BiH

LUDUS 173–17413

Intervju: Zoran Eri}

„Smatram da samo muzika koja je zanimlji-va i koja drì pa`nju slu{aoca, bez obzirakom ànru pripada, ima pravo da postoji. Utom smislu ne traìm nikakve povlastice zaumetni~ku muziku. Neka se ’ozbiljna muzi-ka’, ukoliko drì pa`nju publike, tako i zove.Ali ako je dosadna, onda je svejedno kakvojoj je ime“, kaè Zoran Eri}

NEMA UMETNOSTI BEZ ÔVEKA

Dani Beograda ovog aprila bili su i uznaku Zorana Eri}a, jednog odnajzna~ajnijih srpskih kompozito-

ra savremene umetni~ke muzike. Njego-vo autorsko ve~e odràno je na sceni na -cionalnog teatra, kao mala retrospektivadela koje i sam autor smatra veoma sce -ni~nim. Narodno pozori{te je mesto gdesu pre tridesetak godina izvedena prvadela tada mladog kompozitora, kompozi-cije za balete Banovi} Strahinja i Jelisa-veta i gde je za mnoge predstave kompo-novao originalnu muziku.

U muzici posve}en savremenosti iprimenjenom izrazu, Zoran Eri} stvarasvoja izuzetena dela. Njegov opus obu -hvata muziku razli~itih ànrova i neo -bi~nih naslova – Slovo Siluana, Cartoon,Abnormalni udarci Dogona, Helijum umaloj kutiji... Na koncertu u Narodnomizvedena su ~etiri dela: Sedam pogleda unebo, Oberon, Talea Koncert{trih i Nisamgovorio, koja nose zna~enje i ritam ovogvremena.

Eri}evu muziku tuma~e ugledni do -ma}i i inostrani izvo|a~i. Dela su muizvedena u gotovo svim zemljama Evro-pe, u Americi, Kini, Australiji. Dobio jebrojna priznanja i jedini je srpski kompo-zitor koji je tri puta poneo Mokranj~evunagradu.

Na pitanje kako je birao dela i iz vo -|a~e za ovaj koncert odgovara: „Nisambirao, dela su se sama izabrala, tj. ta delasu komponovana za izvo|a~e koji su ih

izveli, a neka su ba{ i posve}ene izvo -|a~ima koji su te ve~erili muzicirali. Mojizbor bi mo`da bio ne{to druga~iji, ali uovom trenutku to je bila sasvim dobraretrospektiva koja kompletno daje presekmog stvarala{tva. Tako da sam zadovo-ljan i pored toga {to sam nisam pravioizbor dela.“

Muzi~ki znalci kaù da ste majstorza savremenu umetni~ku muziku – {tataj pojam danas zna~i?

Jedno je savremena a drugo umet -ni~ka muzika. Nekad to ide zajedno, anekada ne. Savremeno kao odrednicazna~i da smo tu, u ovom vremenu, danas.Ali, savremeno kao trend, kao pravac umuzici, kao ne{to sasvim novo i {to dosada niko nije ~uo ne mora nu`no dazna~i da je savremeno, jo{ manje mora dazna~i da se ja time bavim. U svakom slu -~aju to {to stvaram je umetni~ka muzika,i pored toga {to mene te odrednice –umetni~ka, klasi~na, ozbiljna, ne poga -|aju suvi{e jer smatram da samo muzikakoja je zanimljiva i koja drì pa`nju slu -{aoca, bez obzira kom ànru pripada,ima pravo da postoji. U tom smislu netraìm nikakve povlastice za umetni~kumuziku. Neka se ’ozbiljna muzika’, uko -liko drì pa`nju publike, tako i zove. Aliako je dosadna, onda je svejedno kakvojoj je ime.

Da li odrednica savremena zna~i davas savremenost inspiri{e?

Savremeno u stvari zna~i da se mu -zika stvara danas i da joj ne odgovara bi -lo koja rekonstrukcija nekog doba, mu -zi~kog postupka, ili bilo ~ega {to bi naspovuklo da mislimo da se ne radi o novomdelu nego o podraàvanju ne~eg ve} kom -ponovanog. Kao kad biste danas slikalineku fresku po ugledu na to kako je nekonekad slikao i da se kvalitet meri po ver -nosti originalu. U savremenoj muzici taumetnost ne bi smela da bude rekonstru -ktivna, ve} konstruktivna i nova i u tomsmislu savremena.

Drugi vaàn segment va{eg stvara-la{tva je primenjena muzika. Kako bistenju odredili, odnosno kako stvarate tuvrstu muzike?

Primenjena, tj. pozori{na i filmskamuzika, stvara se na sasvim drugi na~in.

Tu nisam sam i ne odre|ujem sva pravilaigre. Ta pravila odre|uju reditelj i pisackomada, ja sam deo tima koji radi za za -jedni~ku stvar, i muzika je tu ipak u dru -gom planu. Ona je tu da pomogne, daupotpuni delo. Kada je u pitanju samomuzika, onda ja odre|ujem kako }e svebiti. Primenjena muzika je jako zanimlji-va. Omogu}ila mi je saradnju sa sjajnimrediteljima, piscima i glumcima, radiosam za izuzetne predstave i filmove. Onami je deo karijere koji sam sa velikomrado{}u u ìvotu gradio. U stvari, mislimda ne bih bio potpun stvaralac da se itime nisam bavio.

Kada sam vas pre desetak godinaposetila u va{em studiju bili ste kao pilotu kokpitu, okruèni klavijaturama i sto -tinama dugmi}a. Sve se tako brzo menjaoko nas, da li jo{ na isti na~i stvarate?

Da, mada se studio kao studio prome-nio. Mi koji smo na bilo koji na~in u stva-ral{tvu vezani za tehniku i tehnologijuznamo da stalno ne{to ide napred. Takoda tih dugmi}a danas ima mnogo manje,a posao nova tehnika radi isto ili bolje. Tosada vi{e nisu ~itavi zidovi sa dug mi -}ima, ve} je sve mogu}e uraditi u mnogomanjem prostoru i mnogo jednostavnije.Mada je i danas u osnovi kao {to je uvekbilo – ljudski glas, instrument, sviranje.Bez toga nema muzike. Bez ~oveka, bezljudi nema umetnosti ma kako savr{enatehnologija postojala.

Retrospektiva je i prilika da zastane-te i osvrnete se na svoj rad. Kako to uva{em slu~aju izgleda?

Nije to mo`da prava prilika da seosvr}em, ali je to de fakto to. Jer ako su tekompozicije i danas ìve i zvu~e kao ikada su nastale, onda to jeste neka vrstaprovere. Takvi retrospektivni autorskikoncerti koji obuhvataju ve}i vremenskiperiod veoma su riskantni. Zato {to, iz -me|u ostalog, zna~e i izvesno podvla~enjecrte, a crta zna~i i sumiranje onoga {to steradli.

[ta danas u Srbiji zna~i biti kompo-zitor savremene umetni~ke muzike?

Ni{ta naro~ito, moram da priznam.Danas u Srbiji to i nije neka profesija kojaje na ceni. Ali mislim da je tako ovde bilouvek. Ne znam da je nekad bilo bolje ililo{ije. Razmi{ljam o tome kakva je per -spektiva mladih ljudi koji se ovom umet -no{}u ovde bave. Ne mogu da kaèm daje meni ne{to posebno lo{e zato {to mojakarijera ve} dugo traje. Imao sam svako-jakih i uspona i padova i kada se sadosvrnem ta karijera deluje zanimljivo.Me|utim, onima koji dolaze budu}nostnije takva. Perspektive nisu bogzna ka -kve. I ne mislim da je Srbija u tom smisluposebna u odnosu na druge zemlje sveta.Samo najbogatije dràve i one sa velikomtradicijom u negovanju te vrste muzikemogu se pohvaliti da im je jo{kako-tako u toj oblasti dobro.


O plesnom performansu Milo{a Sofrenovi}a

PRISUSTVO/ POKRET/ PRUST

UMETNOST JEJAKO VA@NA ZA

DRU[TVO

Koliko je umetnost uop{teva`na za dru{tvo kakvo je na -{e?

Nije mi te{ko to da kaèm imislim da nisam pristrasan zato{to se time bavim: umetnost jejako va`na za jedno dru{tvo.Dru{tvo ne mora toga biti sve -sno. Nije to dnevna potreba, onane donosi dnevne koristi i nemadnevni rok trajanja. Prava ume -tnost ostaje zauvek i ~ini opiplji-vo blago jednog dru{tva. Zato onjoj dràva treba na sve mogu}ena~ine da brine. Da to ~ini siste-matski. Umetnost ostaje pokole-njima koja dolaze, ne stvaraju jeumetnici samo za sebe. Pa zami-slite da nemamo danas sva taumetni~ka dela kojima se kaonarod ponosimo, npr. srednjove-kovne freske. To je ne{to {to smonegovali, ~uvali, na {ta smo bili ijesmo ponosni.

U muzici Zorana Eri}a sadràn je i zvuk i zna~enje vremena u kom ìvimo

Plesni performans Milo{a Sofreno -vi}a M. – solo za tri uma (Dijalogsa Prustom), nedavno izveden na

sceni Bitef teatra, zasluùje pa`nju nesamo svojim estetskim kvalitetima, ve} i{to performans ovakvog tipa i to jo{izuzetno uspeo zaista nije ~est doga|aj nana{oj izvo|a~koj sceni, ali ni u svetu. Ovatvrdnja pokre}e niz pitanja ([ta je uspeoperformans? Koje su njegove odlike? [taje uop{te performans?), ~ije razmatranjedobija na va`nosti u kulturno-izvo|a -~kom kontekstu u kome je performativ -nost retko prepoznata kao bitan i nezavi -san kvalitet, i naj~e{}e ostaje u senci na -rativnosti u pozori{tu, ili tehni~ke bra vu -re u plesu.

Pre nego {to se pozabavimo ovim pi -tanjima, osvrnu}emo se na rad Milo{aSofrenovi}a, performera koji se u domenuplesa {kolovao i gradio svoju umetni~kukarijeru u inostranstvu, ali koji je ve} du -go prisutan i na na{oj sceni. Nakon pro -jekta Play u Bitef teatru 2006. godine, ujesen 2009. izvodi svoj prvi celove~ernjisolo projekat Solo za tri vizije na sceniKult, inspirisan Peterom Handkeom, Sa -mjuelom Beketom i Virdìnijom Vulf, dok

njegov najnoviji performans M. – solo zatri uma (Dijalog sa Prustom) potvr|uje daje proìmanje plesa i knjièvnosti stilskaodlika kojom je ovaj autor izgradio svojspecifi~an i originalan umetni~ki iden-titet. Jo{ jedna posebnost njegovog autor -skog izraza je to {to njegovi radovi, vi{enego {to je to slu~aj sa ve}inom plesnih

izvo|enja, komuniciraju direktnim li~ -nim iskustvom izvo|a~a, neposredova -nim plesnim elementima, {to je i {kolskadefinicija performansa.

I tako se vra}amo na klizav terenperformansa, ~ija se specifi~nost sastoji utome {to je on kao umetni~ka forma na -stao ukr{tanjem likovnih i izvo|a~kihumetnosti, tako da se pod njegovo okriljesme{ta ~itav niz veoma razli~itih umet-ni~kih fenomena u rasponu od ‘likovne’,odnosno konceptualne forme performansarta, do pozori{nog, plesnog i muzi~kogizvo|enja. Performansi Milo{a Sofreno -

vi}a, koje niko do sada nije eksplicitnonazvao tim imenom, nalaze se negde nasredi{tu ove skale. Ako je na{a umetni~kascena iznedrila s jedne strane MarinuAbramovi} kao vrhunskog predstavnikaperformans arta, a s druge Jozefa Na|akao svetski prizntog koreografa i izvo|a -~a iz domena plesnog teatra, performansiMilo{ Sofrenovi}a predstavljaju sre}anspoj konceptualnog i plesnog, odnosnoestetskog, koji se te{ko postiè.

Prisustvo je klju~na re~ od koje trebapo}i u sagledavanju umetni~kog izrazaSofrenovi}a, toliko bitna da apsorbuje istrukturu i koncept i poruku njegovogdela. Zapravo ona objedinjuje sve ele -mente njegovog performansa daju}i muubojitu snagu direktnog iskustva. Pokretisvedeni do elementarnosti, izvedeni sporoi temeljno, stavljaju u prvi plan doslovnoprisustvo izvo|a~a, njegovu anatomiju,njegovu psihologiju, njegovu egzistenciju.

U takvom ambijentu svaki i najjed-nostavniji elemenat pojavljuje se predna{im o~ima kao izuzetan. Kao da prviput vidimo ljudsko stopalo, no`ne prstekoji se skupljaju i razdvajaju. Kao daprvi put vidimo telo koje drhti, fragilnoljudsko bi}e – ne fiktivno, ve} stvarno.Kao da prvi put ~ujemo re~i koje po~injuna M, i koje smo mogli na}i u svakomre~niku, ali koje dok ih ènski glas izgo-vara odzvanjaju u nama kao uzvi{enapoezija: MOMENAT/ METAFIZIKA/

MARSEL/ MISTERIJA/ MIT/ MILO[/MAJKA/ MONOTONIJA... A onda nas, svremena na vreme, iz egzistencijalnihpromi{ljanja trgnu sekvence silovitih re -petitivnih pokreta koji ovaplo}uju onomahnito, nagonsko, ali i mogu}nost eks -taze i katarze koja nam je svima dodelje-na.

Mada je ve} i samo ogoljeno prisustvoperformera konceptualni materijal parexcellence, on je u radu M. – solo za triuma (Dijalog sa Prustom) potkrepljen li -terarnim predlo{kom, kvintesencijamaPrustove mudrosti. Dijalog sa Prustomodvija se na vi{e nivoa, od pitanja ins -pirisanih Prustovim delom na koje Sofre -novi} poku{ava odgovori pokretom, doilustracije Prustovih re~enica i re~i, kojanikad ne sklizne u banalnost, ve} napro-tiv predstavlja njihovo oìvljeno zna~enjei proìvljeni smisao.

Ohrabruju}e za jedan umetni~ki iz -raz koji je stalno pod pretnjom herme -ti~nosti i samodovoljnosti, jeste to {to na -vedene kvalitete Sofrenovi}evog dela pu -blika prepoznaje i nagra|uje svojim u~e -{}em, pa se tako postiè i ne{to {to se uperformansu i u savremenom izvo|a{tvuuop{te smatra najvi{im ciljem: ukidanjedistance izme|u izvo|a~a i publike,odnosno podeljeno prisustvo.Tina Peri}Milo{ Sofrenovi}

14

Intervju: Nikita Milivojevi}

LUDUS 173–174Lu

„Rade}i predstavu po delu Majka psa Pav -losa Matesisa na pravi na~in sam shvatiokako je istorija Grka sli~na na{oj. Pri~e o sli -~nom temperamentu, strasti, veri su ta~ne,ali i veoma povr{ne. Tek kada se udubite uto kroz {ta su sve oni pro{li, pa uporedite saonim kroz {ta smo mi, otkrijete velikesli~nosti“, kaè Nikita Milivojevi}


DOBRO PLIVAMO U BORBI ZA PRE@IVLJAVANJE

Predstava Trst otvorila „Mucijeve dane“

S OBE STRANE SENTIMENTA

Reditelj Nikita Milivojevi} je u Gr~ -kom nacionalnom teatru u Atinireìrao predstavu Majka psa po

istoimenom romanu savremenog gr~kogpisca Pavlosa Matesisa. Rade}i ovu, ali ipredstave Ivanov, Don @uan, Zlo~in ikazna, Bekstvo, Tri sestre, na{ reditelj jepostao veoma cenjen me|u gr~kim glum-cima. Osvojio je u Atini i Solunu i simpa-tije publike i mnoge nagrade.

Majka psa Pavlosa Matesisa je delosvrstano me|u najzna~ajnije gr~keromane 20. veka. Pisan je u formi ispove-sti glavne junakinje i prati njenu sudbi-nu od kraja II svetskog rata do devedese-tih godina pro{log veka. Povest je i o gr~ -koj pro{losti, ali i o savremenosti. I upra-vo dramatizacija tog dela je po re~imareditelja predstavljala sloèn proces ukom re~i i misli postaju izgovorene, azna~enje dobija pokret i sliku. Alhemijapretvaranja literarnog u pozori{ni jezikzna~ila je i preplitanje pro{log, sada{njegi budu}eg vremena.

Predstava Majka psa u reìji NikiteMilivojevi}a je gr~ka pri~a i publika uAtini prepoznaje zajedni~ka iskustva. Unjoj je i deo gr~ke savremenosti.

Ovo je va{a deveta reìja u Gr~koj.Da li se nakon toliko rada u toj zemljiose}ate i kao gr~ki reditelj?

I sam sam bio iznena|en brojem ka -da smo spomenuli sve moje reìje u tojzemlji. To su godine i godine, jedan zna -~ajan opus i veliko iskustvo. Te predstavesu mi veoma zna~ile u rediteljskom smi -

slu. Merilo va{eg rada nije samo to kolikovredi poslednja predstava, ve} i pretho-dne i budu}e. înjenica da me u Gr~kojstalno zovu da radim jeste znak da je to{to sam tamo radio bilo va`no i zna~ajno.Tamo sam reìrao neke od svojih najbo-ljih predstava, stekao divne prijatelje.

Do ove predstave ste u pozori{tima uAtini i Solunu uglavnom radili klasiku i,kako kaù, uspe{no je povezivali sa sa -da{njim vremenom. Po re~ima tamo -{njih stru~njaka, vi ste prvi koji je naumetni~ki relevantan na~in u njihovomteatru tuma~io dela êhova. Majka psaje pak prva predstava koju radite po delusavremenog pisca i koja tretira direktnogr~ku temu. Kako ste radili?

Roman Majka psa Pavlosa Matesisaje kaù jedan od najzna~ajnijih u Gr~koju drugoj polovini 20. veka. Godinama jepostojala ideja da se dramatizuje i posta-vi na scenu. Delom je pisac, nezadovoljandramatizacijom, to spre~avao. I birao jeko }e to raditi. Roman ima sloènu struk-turu, to je roman toka svesti. Bila mi jezanimljiva njegova sceni~nost, kao i to{to se stalno poigrava vremenom – stalnose prepli}u sada{njost, pro{lost i bu du} -nost. Pratimo pri~u glavne junakinje, alikroz nju imate utisak da je re~ o jednojvelikoj, univerzalnoj pri~i. Roman po~i -nje u vreme II svetskog rata i te~e sve dodevedesetih godina kada je objavljen. I jasam u njemu prepoznao sve ono kroz {tadanas u Gr~koj prolaze, mnoge teme, pri -~e koje se u istoriji stalno ponavljaju. Da

su oni sve to kroz {ta danas prolaze jed -nom ve} preìveli, na jedan drugi na~in,naravno. To je bio klju~ kojim sam hteoda otvorim pri~u koja u su{tini govori ovelikoj borbi da se pre`vi i opstane.

Da biste uradili predstavu koja go -vori o sudbini jednog naroda potrebno jepoznavati i tu sredinu, njenu istoriju,mentalitet?

Zanimljivo je da smo jednu takoizrazito gr~ku temu radili nas troje stra-naca. Ja sam reìrao, moj prijatelj [ko -tlan|anin Keni Mek Luen bio je sceno-graf i Engleskinja Amelija Banet koreo-graf. Ali ~ini mi se da je meni mo`da bilonajlak{e, jer sam rade}i to delo na pravina~in shvatio kako je istorija Grka sli~nana{oj. Pri~e o sli~nom temperamentu,strasti, veri su ta~ne, ali i veoma povr{ne.Tek kada se udubite u to kroz {ta su sveoni pro{li, pa uporedite to sa onim kroz{ta smo mi, otkrijete velike sli~nosti. Takoda ta pri~a moè biti i na{a i mo`da mi jeto pomoglo da je bolje razumem. Ali i mii Grci smo veoma snala`ljivi i dobroplivamo u toj borbi za preìvljavanje.

Gr~ka sada prolazi kroz teàk pe -riod. Koliko toga se od va{eg poslednjegboravka tamo promenilo?

Mnogo toga se promenilo za samonekoliko godina i to mi je bilo fascina-ntno. Iz jedne krajnosti Gr~ka je, a presvega Atina, pre{la u drugu krajnost.Radio sam tamo êhova u vreme Olimpi-jade i imao utisak da je to najsre}nijigrad na svetu. I stvarno je tako izgledalo.Atina je bila puna lepih i radosnih ljudi.Sada je to grad tenzije sa puno emigra-nata i nezaposlenih ljudi. To je sada gradu kome se na ulicama vi{e ne ose}ate si -gurno. I ào mi je zbog toga. Veoma me jeiznenadilo kako jedna stvarnost za samonekoliko godina postane svoja suprot-nost. Ali, ipak, to je grad u kojem i daljemoète da uìvate. Ja se u Atini stvarnoose}am kao kod ku}e. Zbog ljudi, mnogihprijatelja, svih tih predstava koje samtamo radio. I to je, osim Beograda, sadagrad u kome delom i ìvim.

I pored svega, Akropolj je u Atini jo{na svom mestu, sa svim {to to mesto nosisa sobom kroz vekove?

Upravo tako. Sve ono {to je tamo ve}4.000 godina je tu. To je mesto gde je na -stala evropska civilizacija i kultura,umetnost i filozofija. Prolazio sam svako-ga dana ispod Akropolja, tim ulicama, naprobe u Narodno pozori{te i svaki putimao taj uzbudljiv ose}aj.

[ta sledi nakon ove predstave?Merilo njenog uspeha su pozivi koji

su usledili da ponovo tamo radim. Poveza}ete u svom radu olimpijske

gradove. U Londonu }ete raditi [ekspi-ra?

Da, u toku su dogovori o kojima samod producenata zamoljen da do jeseni negovorim za javnost, ali vest je ve} procu-rila.

****Pomenimo na kraju da je predsta-

va Majka psa u Gr~kom nacionalnomteatru u Atini rasprodata do kraja sezo-ne. Nakon premijere usledile su nove po -nude iz uglednih pozori{ta iz Atine iSoluna. Do tada }e Milivojevi} u Gloubteatru u Londonu reìrati [ekspira, u ok -viru Kulturne olimpijade koja }e biti or -ganizovana u susret Letnjoj olimpijadi2012. godine. Ideja je da sva [ekspirovadela tamo budu izvedena na raznim svet-skim jezicima. [ekspirov Henri VI za -mi{ljen je kao Balkanska trilogija, nasrpskom, albanskom i makedonskom je -ziku. Tako }e [ekspira na srpskom re ̀ i -rati Nikita Milivojevi}. A bilo bi lepo daneko od tih dela koje reìrapo svetu nekad i ovde vidimo.

Premijerom Trsta Milo{a Radovi}au Ateljeu 212 otvoren je 17. majafestival „Mucijevi dani“. O pome -

nutoj predstavi nadahnuto govore redi -teljka Alisa Stojanovi} i glumac SvetozarCvetkovi}.

Pri~aju}i o komadu, svom reditelj -skom pristupu, temi... rediteljka je, iz me -|u ostalog, napomenula: „Bavimo se za -glavljeno{}u u mitove koje sami proiz vo -dimo, pa ih prenosimo na decu. Recimo,mit o blaènim osamdesetim godinama!Taj provod je bio toliko genijalan da sezavr{io najkrvavijim ratom. Milo{ Ra -dovi} je fokusirao fenomen li~nih mitovakroz odnose majki i dece. U Trst dolazemajke iz Drugog svetskog rata, iz se dam -desetih, iz osamdesetih, iz devedesetihgodina i jedna dana{nja. Sa svojomdecom ili zbog njih. Tu je i Umetnik op{teprakse, carinik iz Sezane.

„Neko se se}a Trsta po `vakama,neko po farmerkama, mokasinama, nekopo {arenim sveskama, ve}ina po sre}nomporodi~nom izletu u inostranstvo sa ljup-kog letovanja na hrvatskom primorju. Aima i onih koje je ba{ briga za Trst. Mo -

`da su to emocije prema vremenu u komese nismo mnogo udubljivali u stvarnost.Svakako ne u politiku, kad je svaki posaobio doìvotan, kad novac nije bio tema, asvaka familija je i{la na more. To {to kodnas nije bilo {arenih izloga nije bio prob-lem, jer mogli smo u Trst.“

A govore}i o svojim vi|enjima tre -nutka u kome ìvimo Stojanovi}eva je re -kla: „@ivimo u svetu otrova – nuklearneenergije i genetski modifikovane hrane.Na planeti koju ~ovek uni{tava. Zbogbahatog ìvota, ~ovek ubija floru i fau -nu... i ljude... @ivimo na otrovima kojesami proizvodimo. Novac sve moè dakupi, osim ìvota!“

Medijsku sliku Srbije, po njenimre~ima, karakteri{e svojevrsna besmrt-nost: „Besmrtnost je ideal dostignut inter-netom. Sve stavljeno na mreù postajebesmrtno. Internet spada u osnovna ljud-ska prava u mnogim zemljama. A naj -ve}i problem u Srbiji je {to ga nemaju sviljudi. Svaku informaciju bi tada mogli daprovere. Ako èle. Licemerno je {to jav -nost svaljuje krivicu za lo{e stanjekulture, svesti, morala na rijalitije. Tele-

viziju ne morate da gledate. Rijaliti pro -grami su istinitiji i uzbudljiviji od do -ma}eg dramskog televizijskog programa,onog od novca poreskih obveznika i pret-platnika. Generacija mog sina vi{e i negleda TV, osim sportskih kanala. Svi suna netu.“

I Svetozar Cvetkovi} je u svojim ka -zivanjima govorio i o romanti~nim i opo -rim dimenzijama komada, odnosno pred-stave: „U prvi mah Trst moè delovatiprete`no duhovito i sentimentalno, ali,pogotovo u procesu rada, do izraàja su

do{li i naoko skriveni gorki tonovi. Krozpri~u o Trstu kao gradu koji je toliko zna -~io mnogim generacijama, prelamaju seodli~ja i obele`ja tog negda{njeg ìvota;odnos prema estetici, moralu, me|u ljud -ske relacije... Svoje veoma va`no mestoimaju i neki odnosi koji su konstanta,prisutni u svim vremenima kao odnosmajka–dete. Mi u {ali ovaj komad zove-mo ‘institut za majku i dete’, jer se unjemu zapravo pojavljuju parovi majki idece u {irokom rasponu; od slu~aja damajka ima 85 a dete 67, do toga da majka

ima 22 a dete je tek ro|eno. A svi likovisu u prostoru hotela u Trstu.“

Pri~aju}i o dodirnoj ta~ki predstavesa realno{}u u kojoj ìvimo Cvetkovi} jenapomenuo: „Pre svega, ako ima{ dobrupredstavu, onda nas se ona uvek na ovajili onaj na~in ti~e. A verujem da nas sestvari iz te pro{losti od pre poslednjegrata vrlo ti~u. Umemo li u njoj da pro na -|emo element korespondencije sa sada { -njo{}u, sa kriti~kim odnosom, sa realnimsagledavanjem onoga {to je u toj pro{lostibilo dobro, a {to nismo prime}ivali a sadaprime}ujemo... Ima vi{e paralela koje semogu povu}i na nivou vremena. Mislimda je u komadu, odnosno predstavi, po -sebno vaàn taj odnos majka–dete. To jeodnos koji podrazumeva posebno ne`nu,lepu varijantu, a Milo{ kao pisac i Alisakao reditelj tu otvaraju vrlo bitna pita -nja.“

Autorsku ekipu predstave ~ine:glumci Jelisaveta Seka Sabli}, Dara Dò -ki}, Branka Petri}, Fe|a Stojanovi}, Sve -tozar Cvetkovi}, Isidora Mini}, MilicaMihajlovi}, Katarina @uti}, BranislavZeremski, Milo{ Klan{~ek, kompozitorIvan Brklja~i}, scenograf Darko Ne delj -kovi} i kostimograf Zora Mojsilovi}.A. Dobrovi}

Nikita Milivojevi}

Majka psa, Gr~ki nacionalni teatar

Trst, Atelje 212

LUDUS 173–17415

Ve~e Mi{e Janketi}a u Muzeju Narodnog pozori{ta Beograd

Sonja Šu lov i¯

LA@LJIVAC NE MO@E BITI GLUMAC

Prate}i program festivala „Mucijevi dani“

JAVNA ÎTANJA SAVREMENE DRAME REGIONA

Sada je 18 sati i ne{to minuta. To jevreme kada idem u pozori{te daigram predstavu. I taj dan je, svaki

put, posve}en isklju~ivo tome. Taj danpripada toj predstavi, taj dan pripada tojulozi“, rekao je poznati glumac Mi{aJanketi} na po~etku ve~eri posve}enojnjemu, susretu s publikom, odrànompo~etkom maja u Muzeju Narodnog po -zori{ta u Beogradu. A potom je dodao: „Imoète me zvati na bilo kakvo slavlje, ilikakvo ugodno i zanimljivo de{avanje. Toza mene ne postoji. Tog dana pu{tamjedan film, podse}aju}i se svega. [ta je tapri~a, {ta sam ja u toj pri~i, {ta moè dami se dogodi, {ta nije, koja iskustva subila na prethodnim predstavama, oma -{ke i tome slu~no. Danas polaze}i ovamoja sam opet do{ao u pozori{te, u jedanobavezuju}i i meni drag ambijent, daopet ne{to odigram ili izvedem. Danassam, pripremaju}i se, provukao mnogofilmova, jer nije u pitanju samo jednauloga nego jedno mno{tvo.“ Kao {to jeobi~aj, i ovi „Susreti“ otvoreni su inser-tom iz predstave. Publika se podsetilaMileve Ajn{tajn u reìji Vide Ognjenovi},gde Mi{a Janketi}e igra profesora Vebe-ra, a potom je razgovor sa glumcem vo -dio Slavko Milanovi}.

Uz napomenu da je mnogo tekstovanapisano o Mihailu Janketi}u, SlavkoMilanovi} je podsetio i da su o Mi{imnoge od tih tekstova napisali zna~ajnikriti~ari po{to je radio u vremenu kadasmo, osim izvanrednih pozori{ta i velikihpredstava, uloga i glumaca, imali i zna -~ajne kriti~are.

Slavko Milanovi}: Me|utim, kao iuvek kada se pi{e o pozori{tu, najmanjezna~ajno je ono {to se napi{e o glumcu.Zato su ovi „Susreti“ ostavljeni kao mo -gu}nost da autoru glume pruìmo prili-ku i da publika sazna o jednom procesukoji je uvek unutar. U opse`nom dijalogusa Feliksom Pa{i}em, Mi{a Janketi} jegovorio o tom unutarnjem procesu nasta-janja uloge, koji je vi{e od teksta, vi{e odreditelja koji daje indikacije glumcu, ve}je ne{to {to glumac obavlja sam sa so -bom, ~ak i posle premijere. Tada je naveoprimer uloge koju je igrao 146 puta –

Igoa u Prljavim rukama, i problemkoji je on, kao interpretator, imao samosa jednom scenom. Kako je, kada je na

jednom gostovanju u Bosni odustao re -kav{i sebi da ne}e vi{e da se optere}uje,sve bilo na svom mestu. Glumac radi saulogom ne{to {to je nama neshvatljivo, a{to posebno ne moèmo da artikuli{emonekom terminologijom. Karijeru je Mi{apo~eo igraju}i male uloge u strogom re -ìmu tada{njeg Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta. Imao je sre}u da je dobioveliku ulogu u Prljavim rukama, a da jekarijeru koja jo{ nije zavr{ena zao kru -ìo, {to se retko de{ava, ulogom oponentau istom komadu odigranom mnogo godi-na kasnije. U tom rasponu de{avale su semnoge druge velike stvari.

Mihailo Janketi}: Slu~ajno, pre neko-liko dana, jedan kolega me je u razgovo-ru podsetio da je 21. decembra 1961. go -dine bila premijera u Jugoslovenskomdramskom pozori{tu predstave Ri~ardTre}i u reìji Mate Milo{evi}a gde sam sepojavio prvi put na bini kao mlad glu -mac koji je igrao Tre}eg glasnika. Odtada pa do ve~eras pro{lo je i vi{e od 50godina. Imao sam sre}u, da ne kaèmprivilegiju, da sam od samog po~etka, dane govorim o daru koji se ispostavio evi -dentan, imao odre|ene psihofizi~ke pre -dispozicije. Ni visok ni nizak, ni mr{avni debeo, ni lep ni ruàn, ni crn ni plav.Kakav god da sam dobijao kostim i ulo -gu, uspevao sam da ih prilagodim sebi.Da dobijem boju, visinu, nizinu... Od sa -mog po~ekta i{ao sam iz uloge u ulogu iza ovih 50 godina odigrao sam nepristoj-no mnogo, to ne bi mogla da podnesu ni~etiri normalna glumca, a pritom samradio i na televiziji, filmu i radiju. Kadarazmi{ljam o tome, zapitam se da li samuop{te ìveo ili sam samo igrao i kakosam to uspeo. A gle ~uda, bilo je i vreme-na i za ìvot, uspeo sam i pored toga daìvim, osnujem porodicu i napravim svo -je li~no pozori{te, putujem svetom...

Slavko Milanovi}: Velika je retkostbila do}i u Jugoslovensko dramsko pozo-ri{te, a zanimljiv je tvoj komentar da sibio jedna boja i jedna flauta koja se po -vremeno ~uje u orkestru.

Mihailo Janketi}: To je pozori{te bilobabaroga puna babaroga. Za kostim,nekakav dàk ruì~aste boje u predstaviSan letnje no}i, usudio sam se po{to samve} ~etiri ili pet godina bio u pozori{ture}i kroja~u da mi ne odgovara. Poslao

me je kod velike umetnice gospo|e MireGli{i} koja me je prekinula na: „Izvinite,ali ovo mi ne odgovara“, pitanjem: „A kosi ti?“. Po~eo sam: „Ja sam glumac...“, aona: „I {ta onda... Ti si za mene jednaboja, vidi ovo, ta boja...“, pokazuju}i nanjenom rukom iscrtanu scenu u kojoj senalaze svi glumci. Tada su se pravilemnogoljudne predstave, sa statistima jeznalo biti i po 50 glumaca na sceni. Bilaje to sna`na disciplina i danas mislim dapozori{te koje ne osvoji ti{inu i disciplinune moè da egzistira kao dobro i ta~nopozori{te. Biti ~lan Jugoslovenskog dra -mskog pozori{ta bila je velika stvar.Pro|u godine pa onda prime nekog. Kadsam do{ao ’59. kao student, onda mi jemoj profesor Mata Milo{evi} rekao najednoj od generalnih proba: „Evo mladikolega kad jedanput budete mator glu -mac i kada budete svodili svoje ra~une,onda moète re}i da ste svoju gluma~kupozori{nu karijeru po~eli kao va{ profe-sor sa ulogom Tre}eg glasnika u Ri~arduTre}em.“ Tada su ~etiri glasnika bilimladi Ljubi{a Samardì}, Milo{ @uti},Mi{a Janketi} i Risto [i{kov. Mi{a @uti}pre{ao je u Narodno pozori{te, Risto jeoti{ao u Narodni teatar u Skoplje, Lubi{ana film jer je bilo isplatljivije i popularni-je, a ja sam ostao kako tad tako i sad uJugoslovenskom dramskom. I nije miào.

Slavko Milanovi}: Glumci su u tovreme ìveli od jutra do mraka u pozo-ri{tu, a mladi glumci upoznavali su ìvotkroz teatar.

Mihailo Janketi}: Imao sam nevero-vatnu sre}u da mi profesori budu JosifKolundì}, najve}i pedagog koga smoikada imali, glumac, reditelj, dramskipisac... Vodio nas je u pozori{ta, na pred-stave, barove me|u diplomate, politi~arei dame slobodnog pona{anja, na haikupoeziju koju govore japanski glumci...Jozo Lauren~i} predavao nam je na tre}ojgodini, a na ~etvrtoj smo do{li kod veli-kog Mate Milo{evi}a.

Slavko Milanovi}: Osim filma Horo-skop za Boru Dra{kovi}a vezuje te i za -jedni~ki rad na drami Kad su cvetaletikve. Gluma~ka, individualna i ìvotnapri~a povezuje se sa likom Ljup~eta[ampiona i uz to neki vanumetni~ki do -ga|aji koji su okruìli predstavu koja jebila zabranjena, a posle koje Bora do prenekoliko godina nije reìrao u pozori{tu.Predstava je ra|ena mesecima i uz to sikondiciono ve`bao boks nekoliko nede-lja...

Mihailo Janketi}: Devet meseci. î ta -}e probe trajale su mesecima. U dana{nje

vreme za to vreme iza|u tri premijere.Po~eli smo probe, Ivan Bekjarev se za tovreme oènio i dobio sina, a premijera jebila posle 11 meseci. Ako se desi da jednopozori{te ima pet premijera u sezoni, to jebilo fantasti~no. Predstave smo igrali i posto puta, mese~no i po sedam. Ima neko-liko predstava gde sam odigrao nekolikostotina izvo|enja – 680, 540, Tramvajzvani èlja je za 13 godina odigran 464puta.

Uz „glasno“ razmi{ljanje da odigrauloge u {est predstva koje ima na scena-ma beogradskih pozori{ta i u novoj sezo-ni ne prihvati nijednu novu, komentarprisutnih bio je „ne prihvatamo tu ideju“.Mi{a Janketi} osvrnuo se i na to {ta od -re|uje, ko pravi autoritet i renome, ko jeglavni sudija i {ta predstavljaju nagrade(ne postoji ona koju nije osvojio). Zavr{nere~i razgovora koji je tekao i nalikovaomonodrami, a nakon koje je publika Mu -zeja Narodnog pozori{ta ostala bez malobez daha, mogu biti re~i Janketi}a o tome{ta je gluma.

„U ve~itoj sumnji i zapitanosti, pitatese ima li sve to bilo kakvog zna~aja. Usumnji~avom zanimanju koje se zovegluma, a zabranio sam studentima dagovore gluma, igra je bolja re~. Kad nekolaè kaè se ’nemoj da mi glumi{’, a poli-ti~arima koji nas stalno laù ne govori se’nemoj da mi tu politi~i{’. Velika neprav-da. Gluma je ve~ito traganje za istinom ilepotom. Sa sigurno{}u mogu da kaèmda sam ~ovek koji ne laè, ne zato {toho}u da budem ~astan i po{ten, ve} {totako ìvim. Bave}i se ovim poslom ne -mam potrebu ni{ta da krijem, nemampotrebu ~ak ni ènu da varam jer samveran, pa ni poreznike jer ne zara|ujemtoliko... Ve~ito tragaju}i i poku{avaju}ida budem dobar, po{ten i ~astan ne bi libio spreman da primim ili da podarimljubav. Ljubav i dobrota poslednja su dvastepenika ka fantasti~noj mogu}nostispoznaje. A spoznaja je jedina sre}a. Ne -sre}an ~ovek ne moè biti pesnik, la` -ljivac ne moè biti glumac i malo je onihkoji osvoje te kategorije“,zaklju~uje Janketi}.

Tokom drugog festivala „Mucijevidani“ u Ateljeu 212 (od 19. do 23.maja) jedan od prate}ih programa

koji je privukao pa`nju onih koji se baveteatrom, i ne samo njih, bio je onaj podnazivom „Javna ~itanja savremene dra -me regiona“.

Selekcija dramskih komada za ovajavna ~itanja, ~iji je „glavni krivac“ Bra -nislava Ili}, napravljena je u odnosu nadva cilja. Prvi je da se potencira neki odiskoraka u dramskom stvarala{tvu kojisu u 2010. godini na~injeni u zemljamaregiona, a drugi da se na posredan ili ne -posredan na~in uklopi u tematski kon -cept sezone u Ateljeu 212, pod nazivomNEXT YU.

Crna komedija Slobodana [najderaEnciklopedija izgubljenog vremena u

protekloj godini pobedila je na dva kon -kursa, jednom regionalnom (Crna Gora) idrugom nacionalnom (Hrvatska), i ne -sumnjivo se radi o komadu koji je pobu-dio najvi{e pa`nje na kulturno-pozo ri -{nom prostoru regiona. Ovaj modernimirakl na slikovit na~in donosi sve prob-lemati~ne teme dru{tva u tranziciji, kojene samo da nenadoknadivo oduzimajudobar deo na{eg ìvota, ve} ga i potpunoobesmi{ljavaju. êmu fantasti~na borbaza nadoknadu oduzetog dela ìvota akoon nikome u dru{tvu u kome ìvimo, ~akni najbliìm ~lanovima porodice vi{eni{ta ne zna~i?

U Crnoj Gori se u toku pro{le godinepojavila ~itava generacija novih mladihpisaca i spisateljica. (Dragana Tripkovi},

Stefan Bo{kovi}, Vasko Rai~evi}, SandraVujovi}, Nata{a Nelevi}...) Zna~ajno jespomenuti i svestranu pomo} Crnogor -skog narodnog pozori{ta, koje je i raspi -salo konkurs za novu savremenu dramui organizovalo javna ~itanja tri dramskateksta. Jo{ jednom je potvr|eno da suupravo nacionalni teatri ti koji treba dasistematski podràvaju i promovi{u sa -vremeni doma}i tekst, posebno nove,mlade autore. Iako je za ovo javno ~itan-je odabran komad Lasice Bojane Mijovi},o „opasnim ènama“ koje odlu~e da pre -uzmu i preusmere kormilo svoje porodi -~ne sudbine, sigurno }e i ostali komaditih mladih autora i autorki uskoro pobu-diti {ire interesovanje.

Zmajsko nebo, najnoviji komad @a -nine Mir~evske iz Slovenije, napisan jekrajem pro{le godine i ovo je njegovaprva javna prezentacija. Iako nas dramapodse}a na ~injenicu da je posle II svet-skog rata u Ljubljani streljano jedana e -storo ljudi (Dahau-proces), istovremenopostavlja i danas aktuelno, „nepristojno“pitanje: Da li je u svetu laì, u kakvomìvimo, objektivna istorijska istina mo -gu}a i ikome drugom, osim samim `rtva-ma, zaista potrebna?

Sa{a Ve~anski svojom dramom Re -ciklirani zlo~in daje najdirektniji odgo -vor na postavljeno pitanje, bave}i seistinom o masovnim grobnicama iz po -slednjih ratova na ovim prostorima, ko -lektivnom i pojedina~nom krivicom nesamo onih koji su ~inili zlo~ine, ve} ionih koji su o tome }utali. Recikliranizlo~in je nagra|en na konkursu Steri-jinog pozorja za novu originalnu dramuu 2010. godini.

Tanja [ljivar je nesumnjivo jedna odnajdarovitijih mladih spisateljica koja sepojavila u protekloj godini, i ve} svojimprvim komadom Po{to je pa{teta, ozaljubljenom mesaru ~iji se ~itav ìvotodvija izme|u polutki mesa i krvi u me -sari „Loj“, pobudila je veliko intereso-vanje. Uprava Ateljea 212 odlu~ila je daovaj komad stavi na repertoar, tako da jeekipa koja radi javno ~itanje (rediteljka iglumci) ona koja }e raditi i predstavu.

Svaki izbor tekstova je bez obzira nakoncept uvek odlika li~nih afiniteta iukusa, ali je kontinuirani uvid u savre-meno dramsko stvarala{tvo regiona pu -tem javnih ~itanja istinska neophodnost ipotreba kako bi se razmenom informaci-ja i iskustva unapredio i promovisaodoma}i dramskitekst.

16

Intervju: Slobodan Unkovski

LUDUS 173–174Lu

RASPRODAJA @IVOTA„Mi stalno ne{to ~ekamo. Ajd’ ~ekaj da pro|e ovo, ajd’ sad pri~ekajda pro|e ono... E sad smo se raspali, e ajd’ da se razdvojimo, pa dau|emo u Evropu, pa da se opet spojimo... pa ovo, pa ono... Odjed-nom samo vidite da se sve raspalo, da je oti{lo u bestraga i kao dani{ta nije ostalo ozbiljno u pravom smislu te re~i. Nema ozbiljnogzdravstva, nema ozbiljne kulture, nema para... Sve se raspalo. A tostra{no umori! Zato {to sve postaje komplikovano. Sve je ilipreskupo ili komplikovano ili i jedno i drugo. Bazi~ni ìvot je postaokomplikovan; hrana, plate, inflacija... sve je postalo teret“, kaèSlobodan Unkovski

Tat jana Nje¦ i¯

Razne stvari i potezi koji naizgleddeluju daleko i nebitno zapravoodjednom po~nu dramati~no da

uti~u na sve, pa i na privatnost pojedinca.Oni lome, melju... I, onda ljudi ne zna -ju gde su ni {ta su“, rekao je SlobodanUnkovski, reditelj iz Makedonije zavidneme|unarodne reputacije, u razgovoru zaLudus. Sa o~aravaju}om mirno}om, po -vremenim tihim a upe~atljivim duhovitimtonovima, predano je govorio o najnovi-jem komadu Biljane Srbljanovi} Nijesmrt bicikl (da ti ga ukradu), pozori{tu,vremenu u kome ìvimo, umetnosti,(ne)odgovornosti umetnika, (bez)smi -slu....

Razgovor sa Slobodanom Unkovskimra|en je jednog toplog majskog ranogpopodneva u prijatnoj ba{ti kafea nado-mak Jugoslovenskog dramskog pozori{ta.Proslavljeni reditelj na intervju je do{aonakon probe predstave Nije smrt bicikl...Biljane Srbljanovi} koja je okupila vrsnugluma~ku ekipu (Anita Man~i}, VojaBrajovi}, Ljuba Bandovi}, Branislav Le -~i}, Ceca Bojkovi}, Goran [u{ljik i IvanaVukovi}). Kroz nekoliko njegovih nepre-tencioznih opaski provejava zadovoljstvoprobom. Prokomentarisasmo na trenutaki o~aravaju}e kola~e u datom kafeu ~ija jeslast toliko zavodljiva jer je „po meri“, niprejaka, ni premala... Da, upravo je merata koja od svega pod kapom nebeskom~ini da bude maestralno ili suprotno odtoga ili... [ale}i se pominje kako sadamora da nutka kaficama i mazi i paziCecu Bojkovi} zbog komplimenata i ko -mentara koje mu je javno uputila u jed -nom od svojih intervjua. Uz neskrivenuiskrenost govori o tome kako mu je zado-voljstvo da ponovo radi u Jugoslovenskomdramskom pozori{tu.

[ta vas je dovelo ovoga puta u Beo -grad? Jugoslovensko dramsko, novi ko -mad Biljane Srbljanovi}...?

I pozori{te, i komad, i autor... Prizna-jem, obradovala me je mogu}nost da radi-mo zajedno svi mi koji smo okupljeni okoove predstave, obradovala me drama.

Va{i utisci prilikom prvog susreta sakomadom i potom?

To je pri~a o takozvanim malim ljudi-ma na vetrometini istorije, o ljudima kojitrpe, o ljudima na ~ijim se ple}ima lomistanje duha, o ljudima kroz ~ije se sud bi -ne sna`no prelama stanje u dràvi, re -gionu... A, nekako, nisu ni svesni kolikoje taj cunami uticao na njihove najin-timnije ìvote. Ali to je, tako|e ili pre sve -ga, intimna drama o o~evima i deci. Imao~eva koji su tu, ima o~eva koji su oti{li,ima o~eva koji se nikada nisu pojavi -li... Ta tema o~eva je vrlo uzbudljiva. Ovadrama je dosta druga~ija od onoga {tosmo navikli da gledamo ili ta~nije {to smodo sada gledali od Biljane Srbljanovi}. Uizvesnom smislu mnogo je emocionalnija,otvorena... za mene vrlo potresna.

[ta je upori{na ta~ka te pri~e o o~e -vima, njihovim odnosima sa decom?

Kad pogledamo ne{to {to bismo moglinazvati dramskim korpusom vide}emoda je interesovanje bilo okrenutije majka-ma. Sem Strindbergovog komada Otacskoro da nema bavljenja tom temom.Majke su atraktivnije, a o~evi su tu, pod -razumevaju se ili su nebitni... No, ovde jetaj aspekt otvoren. Naravno, razni tipovipona{anja o~eva, razne vrste odnosa sadecom se valjaju kroz komad. Postoji vi{elinija gde se taj problem odsustva, pri -sustva, nedostatka (o~eva) otvara. Sve

Mogu}e. Nemam opredeljenje u tomsmislu, ali jeste tema koja je jako bitna.[ta nam najvi{e smeta kod na{e dece? [tonas podse}aju na nas, ili {to prave istegre{ke. Ono na {ta smo ljuti na na{e ro -ditelje doga|a se i nama... Biljana ta pi -tanja otvara na snaàn, zanimljiv na~in.Druga tema koju komad obuhvata, njego-va druga dimenzija govori o stanju duhau Srbiji. Svojevrstan lament nad Srbijom.Ali lament koji nije negativan nego jeproèt razumevanjem, ljubavlju... Nijepoliti~ki nego je pre svega ljudski iiskren. Vrlo uzbudljivo.

Iskreno podrazumeva, tj. zna~i i bol -no?

Uglavnom da... Predstava ima i du -hovitih, sme{nih momenata. Jedan tra gi -komi~an spektar koji dodirujeobrazova -

je izvori{te njihovih li~nih te{ko}a, krizeu braku ili ~ega god. Naravno, ne mo ̀ e -mo re}i niti govorimo da je dru{tvo krivoza sve. Ali prosto to gde ìvite i kako ì -vite uti~e na kompletnu sociolo gi ju, psi -hologiju.

Negde ste izjavili da }ete se krozpredstavu Nije smrt bicikl (da ti ga ukra -du) baviti i pitanjem {ta je moglo biti daje bilo...

Ne bih hteo da budem pretenciozan,ne znam koliko imam pravo da se timebavim kao neko ko je ovda{nji, a nijeovda{nji, ne znam gde je granica mog ko -mentara u svemu tome... Ali pozabaviobih se svim tim stvarima u smislu kakobih ja voleo da su one izgledale ili daizgledaju. Dakle, tzv. mali ljudi se kopr -caju u tim svojim ìvotima. [ta je to {to sena {irem planu moglo dogoditi a nije sedogodilo, a njima bi to u ovom ili u onomsmislu zna~ilo. Za{to su bili ratovi, za{toje bilo ovo, za{to je bilo ono... Voleo bih,ako se bude moglo, da sliku te Srbije kojase nije dogodila nekako postavim napozornici.

Vi i danas radite na ~itavom prostorunekada{nje YU. Utisak? Osvrt?

U odnosu na dràve koje su nastale izJugoslavije nemam nikakav ni utisak niosvrt. One su nastajale, menjale se, a mismo se (mislim na neke ljude iz umetnos-ti, kulture, pozori{ta) dràli na{eg prav-ca. [to se tog cunamija, tih istorijskih zbi -vanja ti~e, promene su se de{a vala mo`dai brè nego {to jedan ljudski vek moè dasledi. Ali ja sam dolazio u Beograd, i u

suvi{e interesovanja da se bavim Jugo -slavijom. Za mene to je zavr{eno. Gleda-ju}i analize, posebno nekih koji nisu bilisvedoci tog vremena, vidim da ne mogudo kraja da razumeju vreme koje opisuju.Svakako da je u pitanju interesantno po -lje za istraìvanje, posebno onima koji neznaju puno o tome. Mislim da treba dagledamo i idemo negde dalje.

U osvrtu na svoju bogatu, plodnu ka -rijeru koje biste momente izdvojili, kojepredstave...?

Bilo je toga dosta, ne}e nam po}i zarukom ni da pomenemo. U Makedonijisam, recimo, radio sve drame Gorana Ste -fanovskog. Moja prva zna~ajna predsta-va ovde u Beogradu bila je HrvatskiFaust, pa Pozori{ne iluzije... Zna~ile sumi, svaka na svoj na~in, i predstave kojesam radio u Americi, Moskvi, [vedskoj,Nema~koj... Sad me ponovo zovu u Ne -ma~ku i to da radim Tomasa Mana. A po -sebnu teìnu ima kada kao reditelj izdruge sredine treba da radite doma}egklasika. Generalno, uradio sam do sadastotinak predstava, ne znam ba{ ta~anbroj. Neke su bile prekretnica, neke subile dramati~no zna~ajne... Bilo je toga,bilo.

Bili ste i ministar kulture Make-donije?

Znate kada, pre hiljadu godina(smeh)... Bilo je to 1998. i zavr{io sam stim. Voleo bih da to izbri{em iz biografije.Ne zato {to sam uradio ne{to lo{e, ne{tostra{no, jer nisam, nego jer to nije mojapri~a. Da se razumemo, dobrovoljno samu{ao u to, niko me nije na silu terao igurao. Smatrao sam da treba ne{to dauradim za svoju zemlju, kao {to su i mno -gi drugi smatrali. I proveo sam 2,5 godineu pri~i koja nije moja. Nisam radio pred-stave u tom periodu, a ja ipak volim da ihradim. To me mnogo vi{e raduje.

Imate li nekog pisca koji vam je po -sebno zna~ajan, vaàn u bilo kom smi -slu?

Ima ih vi{e ~ije delo u raznim peri-odima u meni budi razna interesovanja.Godinama poku{avam da napravim pred-stavu koja se zove Ajn{tajnovi snovi,baziranu na istoimenoj knjizi Alena Lajt-mena. Poku{avao sam to da uradim uAmerici, Nema~koj, ovde, u Gr~koj... Ni -sam nudio tekst, niti imam dramatizaci-ju, jer to bi bio tip projekta koji treba da serazvije na licu mesta.

Za{to je to predmet va{e pa`nje?Zato {to govori o vremenu, o raznim

aspektima vremena. Ima 29 snova i svakije vezan za neki aspekt vremena. Veomami se dopala ta svojevrsna igra. Uradiosam nekoliko poku{aja na tu temu sastudentima u Americi i u Skoplju, alinisam uradio predstavu. Ina~e, od pisacakoje sam radio, volim Milenu Markovi},Gorana Stefanovskog, Dejana Dukovskog,Biljanu Srbljanovi}, Slobodana [naj de -ra... Govorim o savremenicima s ovihprostora.

Po{to ste radili u mnogim razli~itimsredinama, kako vidite ulogu, odnosnomo} ili nemo} pozori{ta?

Skepti~an sam u odnosu na pitanjeda li pozori{te moè da izazove velikepromene, revoluciju... Ne opirem se oni -ma koji misle da moè, ja prosto smatramda nije to razlog njegovog postojanja iaktivnosti. Ono treba da postavlja pitanjai da eventualno poku{a da neka od njihna ovaj ili onaj na~in objasni.

Ponekad je pozori{te va`no, ponekadje manje va`no... Trenutno imam utisakda u Beogradu pozori{te nema va`nostkakvu je nekad imalo. A opet, pojave sepredstave koje postanu bitne iz nekograzloga. Ima i ta okolnost da se sti~e uti -sak da se to, nazovimo ga, politi~ko pozo -ri{te vi{e voli od svega drugog. Naravno,volele su se i predstave koje nisu bile poli-ti~ke, bile su gledane iz drugih razloga.

se odvija u jednoj specifi~noj situaciji,specifi~nom stanju duha. Drama nije po -liti~ka, ona je ljudska. @ivotna.

Svi nosimo oca u sebi; neko ga kopi-ra, neko mu se dokazuje, neko zazire,neko ga negira, neko beì, neko je sve -stan onoga {to radi, neko nije...

Interesantno je da smo tokom probasaznali koliko o drami toliko i o na{im ì -votima (ali to jeste jedna od onih stvarikoje ~ovek mora da razre{i sam sa so -bom). Svi su pone{to pri~ali o svojim o~e -vima, o raznim situacijama, o smrti, osvemu. Koliko smo napredovali u razu -mevanju komada toliko i u saznavanjujedni o drugima. Mislim da }e se i publi-ka prepoznati jer svi imaju o~eve.

Neki sociolozi i psiholozi govore otome da je roditeljstvo, pre svega maj -~instvo, tabu tema...

nje, vojsku, religiju, zdravstvo... Sve ono{to ~itamo, sre}emo u novinama, na ra -vno, na jedan sofisticiraniji na~in.

U kojoj meri dru{tvenikontekst uti~e na ìvot? Neretko se moè~uti da interveni{e direktno u odnosu naono {to je sasvim li~no...

Uti~e. Uti~e na razne na~ine. Po ne -kad je ~ak vrlo te{ko da se to prepozna.Na primer, zato {to je univerzitet postavl-jen tako kako je postavljen, profesori sutakvi kakvi su, a kakvi su profesori takvisu |aci i studenti, a zato {to su |aci i stu -denti takvi imamo takve i stru~njake...Zapravo, razne stvari i potezi koji naiz-gled deluju daleko i nebitno zapravo od -je danput po~nu dramati~no da uti~u nasve, pa i na privatnost pojedinca. Oni lo -me, melju... I onda ljudi ne znaju gde jepravi problem. Ne mogu da generi{u {ta

druge sredine, zbog nekih ljudi, zbog ne -kih mesta, zbog pozitivne klime... Jugo -slovensko dramsko pozori{te ima svoju,nazovimo je, zapaljenost za pozori{te ko -ja tako lepo i primamljivo izgleda, iskre-na je, duboka... Uradio sam operu uMad lenianumu, radio sam u Narodnompo zo ri{tu, radi}u verovatno i na drugimme stima, ali Jugoslovensko dramsko jemoja ljubav jo{ od akademije.Doìvljavam ga kao moje pozori{te,nezavisno od toga da li je to zaista tako iline.

A kako vidite svojevrstan fenomenda je YU, kao i povezivanja na tom pro -storu, tema u pozori{tu, i ne samo u po -zori{tu?

Vidi se da je to moderno. Pozori{tenaravno moè da ispituje sve mogu}eputeve, da me{a jezike... Li~no, nemam

Slobodan Unkovski

LUDUS 173–17417

Intervju: Slobodan Unkovski

Li~no, uvek se radujem ako pozori{te mo -tivi{e publiku na razmi{ljanje, isprovoci-ra neke analize na primer, a ne samokada zabavlja. Dobro je kad pozori{teotvori neke teme, ukaè na nove ili zane-marene aspekte... I to nije malo. Nije nilako. To ~ak ni ne moè svaka predstava.Pozori{te postoji vi{e od dve hiljade godi-na a u su{tinskom smislu nije se menjalo.Mislim i da je ljudski ìvot zapravo stalnoisti samo su forme i brzine razli~ite. Ikombinacije! Kao u {ahu.

Ruku na srce, ~ove~anstvo bi moglopostojati i bez pozori{ta. Ali je dobro,mnogo je bolje {to ga ima. Ono pomaè dase neke stvari govore javno. Gledalac imatu ~arobnu privilegiju da se ìvi ljudipojave na odre|enom mestu i samo zbognjega stvaraju neponovljivo, jedinstvenoumetni~ko delo... To je velika prednost.

Kako gledate na pitanje dru{tveneodgovornosti umetnika?

Kad radim predstave, onda to {to ose -}am i mislim u vezi dru{tva, sistema,problema poku{avam da artikuli{emkroz to {to stvaram. Kad ne radim pred-stave, onda ~esto mislim da je neophodnoda preduzmem neke javne akcije; daodem na TV da govorim, da se priklju~imnekoj grupi, da uradim razne vidljivestvari... Me|utim, mislim da je zna~ajnijekad i ako mogu da svoje stavove iznesemkroz predstave. To je autenti~nije, kom -pleksnije, sna`nije... I vaàn je i inspira-tivan taj susret sa (misle}om) publikomkoja prate}i predstavu, prate}i radnjudobije i tu neku informaciju. Ali, zbilja,ponekad je neophodna direktna akcija.Zato sam se poslednjih godina, da to takonazovem, me{ao u neke stvari, uklju~ivaou izvesne grupe, javno govorio... Smatraosam da je neophodno da se (posebno uMakedoniji) iznesu stavovi o raznimstvarima i da se borimo protiv gluposti inedemokratskog pritiska. Vi{e bih voleoda sam svoj komentar dao u vidu pred-stave ali, kaèm, ponekad se neophodni-ma ~ine i takve aktivnosti.

S druge strane, generalno gledano,svaki ~ovek ima odgovornost.

Dakle?Svaki ~ovek ima odgovornost i prema

sebi i prema ljudima oko sebe i premaonome {to radi... Umetnici su vidljiviji poprirodi svoga posla, pa je onda i pitanjenjihove odgovornosti vidljivije, {to nemora da zna~i i da je ve}e. Mi treba da is -koristimo to {to lak{e nego ve}ina drugihljudi moèmo javno da govorimo, iznosi-mo stavove.

Znate, ljudi ~esto misle po principu‘ma {ta sad ja tu ima da se petljam, ko daja tu ne{to mogu...’. Ne mislim tako.

Naprotiv. Mislim da je svako bitan, dasvako ima pravo da reaguje, da se bori,da kaè svoje mi{ljenje... Odnosim se savelikom ozbiljno{}u prema raznim pred-lozima koje dobijam od nepoznatih ljudi,jer volim da vidim i da ~ujem druge gla -sove... Ne treba ostati samo zatvoren usvoj svet.

Prime}ujete li neku razliku u ovojsredini izme|u dva ili vi{e dolazaka?

Kad je o Beogradu re~ imao sam malove}u pauzu, godinu i dva meseca nisamdolazio ovde {to za mene nije nimalo uo -bi~ajeno. A ono {to mogu da vidim, ukra -tko, jeste velika razlika u energiji, velikipad. Ne znam na ~emu se to temelji, alinije mi pravo {to je to tako, navikao samda Beograd bude mesto gde se energijapodiè.

Jedna od tema u pro{lom broju Lu -dusu bila je i dru{tvena klima koja je pomnogima obeleèna apatijom, razo ~a ra -no{}u, bezvoljno{}u, pristajanjem kaodominantnim modelom pona{anja, izo -stankom ideja i ideala...

Mislim da je to problem koji imasvetske razmere, mo`da je na ovim na{improstorima samo nagla{eniji. Autenti~nientuzijazam se negde izgubio, nestao.Sada je sve nekako na guranje, inicira sesilom... Komercijalizacija vr{i ogromanpritisak, kao stra{na po{ast je. Sve je naprodaju; od nebitnih stvari do ubistvaOsame Bin Ladena i sve je vrsta nekog{oua. Zapravo sve je rijaliti, a na TV-uuop{te ne mogu da gledam te programe,zaista.

Me|utim, ovde je jo{ ve}i problemzato {to se stalno o~ekuje to bolje sutra.Ima u Makedoniji jedan savremeni ro -man Sre}na budu}nost }e do}i sutra, naj -kasnije prekosutra. Zna~i, samo {to nijestigla. I, naravno, nikad ne do|e.

êkanje i i{~ekivanje mu do|e neka -ko na{e trajno stanje. Ajd’ ~ekaj da pro|eovo, ajd’ sad pri~ekaj da pro|e ono... Esad smo se raspali, e ajd’ da se razdvoji-mo, pa da u|emo u Evropu, pa da se opetspojimo... pa ovo, pa ono... Odjednomsamo vidite da se sve raspalo, da je oti{lou bestraga i kao da ni{ta nije ostalo oz bi -ljno u pravom smislu te re~i. Nema oz -biljnog zdravstva, nema ozbiljne kulture,nema para... Sve se raspalo. U celomregionu. A to stra{no umori! Zato {to svepostaje komplikovano. Sve je ili preskupoili komplikovano ili i jedno i drugo. Naprimer, ako imate dovoljno para moèteda idete u privatnu kliniku i tamo eventu-alno re{ite probleme, a ako nemate ondaste izloèni svemu i sva~emi. A da bisteimali para, i ìvot i du{u morate podredi-ti tome. Ho}u da kaèm – bazi~ni ìvot je

postao komplikovan; hrana, plate, infla -cija... Sve je postalo teret. I nikako da do -|emo do toga da bude ne{to bolje, da seìvot promeni. Evo sad se u pitanje dovo-di i beli {engen. Ako se granice ponovofakti~ki zatvore, ne znam kako }e se to jo{jednom preìveti.

Kakva je uloga umetnosti, pozori{takonkretno, u okolnostima, situacijama okojima smo razgovarali?

Pozori{te, naravno, ne moè da pro -meni svet, ali moè da ga u~ini ra zum -ljivijim, da skrene pa`nju na stanje, daotvori probleme, da uo~i stvari koje namse doga|aju a koje ne moèmo da vidimo,da postavi klju~na pitanja i da eventualnoponudi mogu}e pravce re{avanja... Dile-ma je samo da li }emo uspeti da prepo -znamo prava pitanja.

Postoji li ne{to {to bismo mogli, krozbogatu karijeru koju ste ostvarili, odred-iti kao dominantno obele`je va{e redi -teljske vizure?

Gde god da sam radio uvek sam po -ku{avao da neko svoje stanje prevedem utekst koji mi stoji na raspolaganju. Takoda nije u pitanju posebna estetika negodirektan prenos iznutra... Nadam se da jepublika umela to da prepozna.

A to zna~i?To zna~i... svi umetnici na neki na~in

artikuli{u svoje mesto u sistemu i poku -{avaju da sa tog mesta sagledaju stvari,opi{u {ta im se doga|a, pa i da predvide{ta }e biti. Tako da i ja poku{avam davidim gde smo, ako smem da upotrebimprvo lice mnoìne, da vidim {ta smo...Govorim o Biljaninom komadu a poku -{avam da sagledam {ta je propu{teno, {taje moglo da se dogodi da je bilo druga~ijihishoda, da nisu izgubljene tolike godinena stvarima koje su izgleda morale da sedogode da bi se razumele neke drugestvari... Recimo, da l’ je mogao ìvot da setro{i pametnije, racionalnije nego {to je tonacionalno emocionalno... suluda raspro-daja. Da l’ je moglo da bude va`no pomi-canje s mesta, s mrtve ta~ke, a ne zau -stavljanje u vremenu.

Sve zajedno name}e i pitanje odnosapolitike i umetnosti. Neretko se moè ~utida je tzv. zakon trì{ta surovija om~a ovratu umetnosti nego {to je to bila poli-ti~ka cenzura?

Sloìo bih se sa tim. Recimo, pre dva -desetak godina radio sam u Moskvi, gdeje tada cenzura bila na izdisaju, a odmahzatim u Americi gde je producent zapravonajva`niji. Mogao sam da poredim stvari,da vidim {ta zna~i cenzura a {ta produ-cent. Naravno, i jedno i drugo je opasno.Ali ekonomska cenzura, nazovimo je ta -ko, opasnija je. Jer ako nemate para, vi nepostojite. I to bez obzira da li su vam pareu startu uskra}ene ili dobijate novac kojije uslovljen.

Kog nam je ànra realnost?Mislio sam da je tragikomedija naj -

adekvatniji ànr, ali nije. @anr na{e real-nosti je vodvilj. Nema dovoljno ozbiljnostiza tragikomediju. âk i kad se pojavi,traje kratko. Jedan doga|aj sustiè drugi,skandal prekriva skandal... Sve je krat -kog daha. âk i te{ki politi~ki doga|aji iafere. Vi{e ni{ta nije stra{no. Nema stida,nema mere, ni morala, ni etike, ni vred-nosnog sistema...

Ako vladate moralnim, vrednosnimna~elima nekako kao da ste osu|eni namarginalizaciju, na propast. Bivate sta -romodni, ne razumete vreme, ispadate izigre. A ako ~ovek ne po{tujete tu vrstupravila, ima prazninu, izgubljen je, lu -ta... Mada mo`da i ne. Ta~nije, ako neznate ta pravila, ako niste bili u kontaktusa njima, onda ne moète da prepoznateda ih nema. Imate problem, ali ne znate{ta vam je, ne znate gde je problem. Upredstavi Nije smrt bicikl (da ti ga ukra -du) imamo likove koji nose u sebi dubokiproblem a ne mogu da lociraju uzrok.Naravno, mi sa strane vidimo uzrok, alioni sami ga ne vide. I zato me uzbu|ujeova drama, zato mislim da jeodli~na. I glumci je vole.

Izdanja Udruènja dramskih umetnika Srbije moète poru~itina brojeve telefona: 2631 522, 2631 592, 2631 464ili mejlom na adresu: [email protected] ih kupiti u prostorijama UDUS-a(Beograd, Studentski trg 13/VI)

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 800 dinara MATA MILOŠEVI]

Priredile: mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi}

cena: 800 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 800 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 800 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 800 dinara(rasprodat tira`)

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 800 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 800 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 800 dinara

BORA TODOROVI]Autor: Dragana Bo{kovi}

cena: 800 dinara

PREDRAG EJDUSPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 800 dinara

KSENIJA JOVANOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

DIJALOZI O VOJI BRAJOVI]UAutor Dragan S. V. Babi} cena: 800 dinara

M O N O G R A F I J E

SVETLANA BOJKOVI]Autor: Ksenija [ukuljevi}--Markovi}cena: 800 dinara

Edicija posve}ena dobitnicima Nagrade„Dobri~in prsten”

Slobodan Unkovski

18LUDUS 173–174Lu

Mikojan Bezbrad ica

Bele{ka sa probe drame Sergeja KokovkinaMisis Tolstoj u reìji Radoslava Milenkovi}a,koja }e 4. juna premijerno biti izvedena naSceni „Ra{a Plaovi}“ Narodnog pozori{ta uBeogradu

TANJA [LJIVAR – PO[TO JE PA[TETAKomad pokre}e pitanja nasilja, posledicaratova, primitivizma i tragikomi~ne ograni -~enosti svesti, kulturolo{kih razlika. Ipak, uosnovi, on predstavlja jednu melodramskupri~u o neostvarenoj ljubavi

Probna sala na petom spratu na cio -nalnog teatra bila je tog majskogprepodneva rezervisana da „glu -

mi“ presek velike starovremske ku}e nagrofovskom imanju Jasna Poljana u Ru -siji. Nije, naravno, li~ila ni pribli`no nanju, ali razne improvizovane kulise „nu -dile“ su nam mogu}nost da u ma{ti stvo-rimo sliku da se pred nama nalazi og ro -mno predsoblje, trpezarija, kabinet, bu -doar...

Na nekoliko koraka od tih „prostori-ja“ stoje Jermil i Grofica. Nakon kratkerasprave oko {unke – da li je do{ao da jeukrade ili ne, Jermil odlazi u svoj budoar.Prilazi prozoru. Posle nekoliko trenuta-ka, ugledao je do{ljaka pored koga sustajali koferi. Njihov razgovor ~ula je iGrofica. Pita Jermila ko je to, a umestonjega ~uje se glas mladog gospodina kojise predstavlja kao Tomas Tapsel iz Lon -dona...

U pitanju je po~etna scena iz pred-stave Misis Tolstoj Sergeja Kokovkina,koja }e 4. juna premijerno biti izvedenana Sceni „Ra{a Plaovi}“. Dok sa strane,iz prikrajka, pa`ljivo posmatra {ta se de -{ava te kasne jesenje ve~eri 1910. godinena grofovskom imanju, reditelj RadoslavMilenkovi} nam obja{njava da je nared-nih dana pred njim i gluma~kom ekipomjedan ciklus proba „od po~etka do krajasa detaljnim preciziranjem partiture ukojoj ima dosta simultanih situacija“.Pri~aju}i o komadu koji govori o posled-njem sukobu velikog knjièvnika LavaNikolajevi~a Tolstoja i njegove suprugeSofije, Milenkovi} veli da postoji mnogorazloga zbog ~ega ga treba raditi.

„Pre svega, tema kojom se Kokovkinbavi u ovom delu, daleko prevazilazi go -dinu u kojoj se de{ava trenutak Tolstoje -ve smrti i uop{te odnos izme|u njega iSofije. Ovaj komad je zapravo pri~a osvakoj vrsti opsesije, bez obzira na to ka -ko se junaci zovu, kakvi su im karakterii gde se de{ava radnja“, kaè Milenkovi}i otkriva da predstava po~inje u trenutkukada su svi „ve} dobrano u opsesiji“, ne

samo gosti u domu Tolstojevih, ve} i gla -vni junaci Sofija i Lav.

„S druge strane, kraj ne~ijeg ìvotataj ìvot otvara u celini s pogledom una -zad. Pri tome, iznad svega se neminovnoname}e i pitanje smisla ìvota. Ono jejednako za sve, bez obzira da li je re~ onekom genijalnom piscu, kao {to je ovdeslu~aj, ili o nekim najtrivijalnijim, naj -banalnijim i najbezna~ajnijim ljudskimsudbinama, ako kao takve uop{te i posto-je. Ta odgonetka i smisao ~itave te patnjenalazi se isklju~ivo u ljubavi. Ona je ra -zlog koji nam omogu}ava da uop{te ì -vimo i upravo ljubav, na kraju ne~ijegìvota, svemu tome daje pravi smisao“,tvrdi Milenkovi} koji je naslovnu ulogupoverio Nadi Blam.

On napominje da Kokovkin ànrovs-ki nije precizno odredio komad, ali i oce -njuje da bi se Misis Tolstoj po nekim uop -{tenim kriterijumima ipak mogao „svestipod dramu“. „Mi se ovde ne}emo bavitinikakvom rekonstrukcijom odre|enogvremena. To ni pisac nije èleo da uradi.Ovo nije ni melodrama, ni istorijska,biografska ili porodi~na drama, ali u sebiima svega pomenutog. Kokovkin jenapisao veoma uzbudljiv komad pomo}ukojeg svako od nas moè bolje da razumesopstveni ìvot. To je veoma dragoceno.To je kao da radite êhova, Gogolja, [ek -spira... Mislim da upravo ovo o ~emu samgovorio ~ini Kokovkina velikim piscem.Voleo bih da publika ne prosu|uje po -smatra~ki ono {to iz svog iskustva pre -poznaje u komadu, nego da to {to je nasceni odigrano razume kao svoju patnju,svoj propali brak, svoje odustajanje, svojeneodustajanje, svoju borbu za porodicu...Dakle, sve ono {to nas u osnovi ~ini ljudi-ma, ne samo kad je u pitanju vrlina, ve}i greh. Jer, u su{tini, svi ovi ljudi su mno -go gre{ni i upravo zbog toga mogu nasveoma dobro podu~iti o vrlini“, sma traMilenkovi}.

Sofija, pri~a nam Nada Blam, imalaje zna~ajnu ulogu u ìvotu slavnog ru -skog pisca ne samo kao supruga i majka,ve} i saradnik. „U to vreme zaista je bila

retka pojava da neka èna, kao {to jeSofija, bude tako pismena. Vi{e od 20 pu -ta je prepisivala Rat i mir. Uprkos tome{to je rodila ~ak 16 dece, od kojih je trojeumrlo, ona je bila pismena i o{troumnaèna. To se, uostalom, veoma dobro vidi uovom komadu“, ukazuje prvakinja Na -rodnog pozori{ta i isti~e da je Kokovki-novoj pri~i, napisanoj 2000. godine, osimsudbine to dvoje nesumnjivo velikih lju -di, privuklo i bogatstvo uloge koja joj jepoverena.

„Posle 30 godina rada u pozori{tumogu slobodno re}i da se veoma retkomoè na}i jedna ovako te{ka, komplek-sna, zanimljiva i zavodljiva uloga... Iakoje celog ìvota bila u njegovoj seni, Sofijaje Tolstoju davala sve {to je imala. Za -hvaljuju}i tome, ~ak se postavlja i pitanjeda li bi njegov literarni razvoj uop{te biomogu} bez njene pomo}i koja je zaistabila ogromna“, podse}a Nada Blam kojoj}e direktan partner na sceni u ulozi Gro -fa, tj. Lava Nikolajevi~a Tolstoja biti Ta -nasije Uzunovi}.

On, tako|e, napominje da je i njegovauloga veoma inpirativna i zahvalna zaglumca, jer je re~ o jednom od najve}ihruskih i svetskih pisaca. „Prosto re~eno,Tolstoj je bio genije. Za mene kao glumca,a nadam se da }e se s tim sloìti i publi-ka, jako je interesantna crta njegove jed -nostavnosti u mi{ljenju. Njegova genijal-nost upravo se i ogleda u toj jednostav no -sti, koju naro~ito pokazuje u poslednjimdanima kada sublimira ceo svoj ì vot.Priznajem da mi je veoma stalo do ovogkomada i da sa velikom rado{}u dolazim

na probe, kako zbog kolega, tako i zbogRaleta sa kojim je jako zanimljivo raditi.Znao sam da je odli~an glumac, alinisam znao i da je fenomenalan reditelj.U svemu ovome {to nas danas okruùje,u svim tim baljezgarijama, raznim à bo -kre~inama i prljav{tinama, rad na ovomkomadu, kao i sam komad, do|u kao ne -ko pro~i{}enje“, ocenio je gospodin Uzu -novi} koji se, u tom kontekstu, osvr nuo ina temu ovog broja Ludusa vezanu zadru{tvenu odgovornost umetnika danas iovde.

„U svakoj pravoj umetnosti ta odgov-ornost mora da postoji. Ta~no je da umet-nost ne moè da promeni svet, ali moèda ukaè, da opomene. Se}am se velikogMihajlovi}evog komada Kad su cvetaletikve u reìji Bore Dra{kovi}a koji jeigran krajem {ezdesetih u Jugosloven-skom dramskom pozori{tu. Najve}i pa ra -doks vezan za njega je {to je, posle samonekoliko izvo|enja, bio zabranjen upravojer je ukazao na neke stvari koje su namse, naàlost, desile devedesetih godina.Pomenuo bio i predivan Seleni}ev komadRuènje naroda u dva dela koji je 1988.reìrao Dejan Mija~. Dakle, umetnostmora ne samo da opomene i ukaè, negomora da natera na razmi{ljanje, pa ~ak ida pokrene bunt, ali u najboljem smislute re~i. Toga trenutno nema, ali ne zna~ida ne}e biti. Znate, i trpljenje ima kraj. Ilaìma do|e kraj. Pa, ’ajde da razotkrije-mo te laì i da se sretnemo sa istinom“,kaè Uzunovi}.

Jednu od va`nijih uloga u komaduMisis Tolstoj, u prevodu Novice Anti}a,

igra i Mihajlo La|evac koji tuma~i likTomasa Tapsela s po~etka ove na{e pri~e.„On je jedan ‘fin’ Britanac koji }e sve lju -de oko sebe namazati fekalijama, onakona ‘finjaka’ kako samo oni to ume ju. To -mas je lepo upakovan prevarant, nemnogo pametan, koji }e poku{ati da po -mogne êrtkovu u njegovim nastojanji-ma da nagovori Tolstoja da sve prepi{enjemu i da ni{ta od svog bogatstva neostavi mnogobrojnoj porodici“, otkrivaLa|evac koji }e ulogu igrati u alternacijisa Branislavom Toma{evi}em.

Osim po bogatom literarnom opusu,Tolstoj je bio poznat i kao osoba, kako seto moglo ~uti na probi, sa „ogromnim se -ksualnim apetitom“. Uloga Tanje, devoj -ke koja je dovedena na imanje da bi slav -nom piscu pruìla odre|ene „ugodne us -luge“, poverena je Bojani Stefanovi}. „Uo~ima Grofice ona je simbol svih èna skojima je Tolstoj ikada bio, svih tih nekihnjegovih ljubavi iz pro{losti, a najvi{ejedne po imenu Aksinju{ka... Iako imaveoma malo teksta, Tanja je sve vremeprisutna na sceni. Konstantno je aktivna– tumara, beì, biva zate~ena... Ovo jepotpuno druga~ije od svega {to sam dosada radila“, priznaje Bojana Stefanovi}.

Lik Jermila poveren je Draganu Gi -dì Nikoli}u, êrtkov je Neboj{a Kun da -~ina, dok }e êrkeza igrati mladi glumacPavle Jerini}. U saradni~koj ekipi nalazese Ivana Dimi} (dramaturg), Olga Mr|e -novi} (kostimograf), Boris Maksimovi}(scenograf), Ljiljana Mrki}-Popovi}(scenski govor)... Prva reprizabi}e odràna 5. juna.

Po{to je pa{teta Tanje [ljivar je vrlostilizovana, prili~no groteskna, cr -nohumorna, brutalno fizi~ki direk-

tna i bespo{tedna, po brojnim osnovamadrama sa elementima nadrealnog humo-ra, apsurda, mjuzikla, melodrame. Au -torka je komad strukturisala fragmen-tarno, podelila ga je na {est scena, pri~emu svaka scena ima ironi~no obojennaslov, {to podse}a na ironi~no didak ti -~ke naslove u komadima Bertolta Brehta.Na Brehta i njegovu Majku Hrabrost [lji -vareva referira i u ~etvrtoj sceni koja sebavi ~etvorogodi{njim ratom u kome liknije u~estvovao, ali nije prestajao da radii zara|uje, prodaju}i meso onome ko imada ga plati. Protagonista drame je Stojko,mesar koji je nasledio o~ev biznis, jedinu

mesaru u Maglajanima. Zna~ajan deodrame je ostvaren u fle{bek scenama, pri~emu Stojko tu funkcioni{e i kao narator.On pri~a o svom ìvotu, od svog ro|enja,preko zaljubljivanja i ratnih vremena donjegove ènidbe (fle{bek je u nekim sce -nama ostvaren putem video-bima). Ovepripovesti obiluju ìvopisnim detaljima ibujnim opisima sirotinjske svakodnevice,pomalo felinijevskom koloritno{}u likovai sredine, na primer, kada Stojko opisujesvoje ro|enje koje je trajalo sedamnaestsati u mesari, ili kada govori o prvomvolu kog je zaklao kao ~etrnaesto go di -{njak i konsekventnom otimanju siro-ma{nih seljaka za njegovo meso itd.

Komad Po{to je pa{teta pokre}e broj-na pitanja od velike dru{tvene va`nosti –

nasilja, posledica ratova, primitivizma itragikomi~ne ograni~enosti svesti, kultu-rolo{kih razlika. Ipak, u osnovi, on pred-stavlja jednu melodramsku pri~u o neo -stvarenoj ljubavi. Naime, u tre}oj sceni jedetaljno iscrtano Stojkovo zaljubljivanjeu atraktivnu Slavicu koje }e mu prome-niti ìvot. Iako Slavica ubrzo napu{taMaglajane, odlazi u svet i postaje uspe -{na manekenka, pa se posle jo{ i udaje zadrugog ~oveka, Stojko ne odustaje od teljubavi i jedanaest godina joj gradi hram,simbol neuni{tivosti njegovih ose}anja,njegove posve}enosti i strpljenja.

Stil kojim je pisan komad Po{to jepa{teta je vrlo specifi~an. Autorka insisti-ra na fizi~koj direktnosti, eksplicitnimslikama razglavljenih tela. U didaskali-jama se, izme|u ostalog, traì da scenabude preplavljena komadima ìvogmesa, a Stojko, dok pripoveda, nepresta-no jede presno svinjsko meso itd. Komadje istovremeno i vrlo poeti~an – tanana,svilenkasta poezija ose}anja neprestanose prepli}e sa ovom surovo{}u i sirovo{}uogoljene telesnosti. Generalno posmatra-no, moè se re}i da je ova drama napisa-

na u maniru dramaturgije „krvi i sper-me“. Pri tome, ta direktna, preterana,hipertrofirana telesnost, ogrezlost akterau ìvom mesu, krvi, zaklanim ìvotinja-ma, metafora je op{te surovosti i nasilno-sti dru{tva u kome smo nedavno ìveli i~ega se posledice i dalje ose}aju. S drugestrane, kroz poeziju re~i i ose}anja akte-ra, kroz bavljenje neodustaju}om, iakobeznade`nom Stojkovom ljubavi, ostva-ruje se ideja da je Univerzalnu Lepotunemogu}e ubiti. Ana Tasi}

Dramatur{ki informator

Tanja [ljivar – biografija

Ro|ena je 13. juna 1988. u Ba -njaluci, gde je zavr{ila gimnaziju.Tokom sre dnje {kole bavila se volon-tiranjem i ra dom u nevladinom se k -toru. Bila je jedna od petnaest sred -njo{kolaca iz Bosne i Hercegovinekoji su 2005, u okviru pro grama „Li -derstvo za mlade”, posetili SjedinjeneAmeri~ke Dràve. U~estvovala je uvolonterskim kampovima u Au striji iFrancuskoj. U novembru 2009. naRadio Beogradu premijerno je izve-dena njena radio-dramatizacija Dne -vnika Laze Kosti}a u reìji Milo{aJagodi}a. Pr va knjiga pri~a Soba natre}em spratu, u izdanju Knjièvneomladine Srbije, obja vljena je 2010.Koscenaristkinja je i ne koliko stu -dentskih filmova i kratkih televizij-skih drama. Studentkinja je ~etvrtegodine Fakulteta dramskih umetnostiu Beogradu, na Odseku za dramatur-giju.

Misis Tolstoj – proba, NP Beograd (Foto: Bojana Stefanov)

OPSESIJA U GLAVNOJ ULOZI

LUDUS 173–17419

Intervju: Jasminka Petrovi}

KOLIKO GOD DA JE TE[KO TREBA SE BORITI

Ti jana Spas i¯

„Svako od nas ima neku svoju muku. Pred-stava Miljakovac, to jest Novi Zeland nije sa -mo pri~a o osobama sa invaliditetom. To jepri~a o svakome od nas. U~i nas da je ìvotteàk, pun rizika i zadataka, ali da se vrediboriti“, kaè Jasminka Petrovi}

DA NAM @IVE, @IVE GLUMCIPovodom 12 godina predstave Koko{ka

Za Ludus govori na{a najpoznatijaknjièvnica za decu Jasminka Pe -trovi}, po ~ijoj je knjizi O dugmetu i

sre}i nedavno postavljena pozori{napredstava Miljakovac, to jest Novi Zelandu Malom pozori{tu „Du{ko Radovi}“.

Posle inscenacije Seksa za po~etni-ke, ovo vam je drugo pozori{no iskustvo.

poverenje u saradnike veoma va`no. Za -hvalna sam ~itavoj ekipi koja mi je omo -gu}ila da neko vreme ìvim iza kulisa –jer po meni pozori{te nije posao, ve} na -~in ìvota.

Po{to u procesu pisanja ~esto sara -|ujete sa decom, psiholozima i pedagozi-ma, jeste li i ovde konsultovali mlade sacerebralnom paralizom?

podsme{ljivo zovu Kljaka, to je postalaistinita pri~a o Jovanu koji ne moè da sepopne u autobus i ode na Miljakovac, aima àrku èlju da to uradi. Mislim da jesvako od nas u ekipi ose}ao da u~estvujeu ne~em va`nom i vrednom, {to prevazi-lazi li~ne interese.

Kako ste, nakon ~itavog procesa, za -dovoljni kona~nim rezultatom?

Meni se predstava ba{ dopada. Pre -stala sam da odlazim na probe desetakdana pred premijeru. U tom periodu do{loje do nekoliko izmena. Recimo, odlazakna Miljakovac u prethodnoj varijanti bioje mnogo atraktivniji. Me|utim, smatramda je Marko (reditelj, Marko Manojlovi},prim. nov.) vrlo mudro smirio ceo taj do -ga|aj, a poslao znatno ja~u poruku – dabi postao junak u sopstvenom ìvotu, ni -su ti potrebni ne znam kakvi podvizi iherojstva. Prihvati sebe sa svojim mana-ma i vrlinama i po|i napred.

Izbegli ste opasnost da pri~a skreneu patetiku, a s druge strane, i da zabav -na strana pretegne i u~ini komad manjeautenti~nim. Kako ste na{li taj balans?

Od samog po~etka svi smo se sloìlida predstava ne sme da ode u patetiku. E,sad trebalo je taj zadatak sprovesti u delo,{to i nije ba{ bilo jednostavno. Po mommi{ljenju, Jovan i doktorka nose ozbilj-nost i teìnu, a njihova protivteà su tajniprijatelj Sozo|onotomoda~i, te Milica iDu{an. Njih troje pri~i daju vedrinu, opti-mizam i pokreta~ku snagu.

Veoma mudro izveden i vaàn za ra -zumevanje ove predstave je lik izmi {lje -nog prijatelja. Kako biste vi objasnilinjegovu ulogu u ìvotu junaka?

Tajanstveni prijatelj doìveo je neko-liko transformacija. U knjizi je to obi~no,belo dugme koje je Jovan na{ao u bol ni -~koj pidàmi, jednom prilikom kad je bioveoma usamljen i tuàn. Ivana (IvanaDimi}, saradnica u adaptaciji knjige,prim. nov.) ga je personifikovala i dalamu ime Dugmenko, a kona~an lik osmi-slili su Marko i Damjan (glumac DamjanKecojevi}, prim. nov.). Sozo|onotomoda~ije odigrao zna~ajnu ulogu u Jovanovomdetinjstvu, me|utim, u jednom trenutkupostao je kontraproduktivan. Vukao jeJovana unazad, ne dozvoljavaju}i mu daodraste. Da bi se otisnuo u ìvot, Jovan jemorao da ga odgurne od sebe.

U tom smislu, pri~a dobija i jedanop{tiji zna~enjski nivo – ona zapravogovori o svim ljudima, njihovim straho-vima, silama koje ih vuku ka zatvaranju

Kako vidite ulogu umetnosti u kon -tekstu dru{tvene klime, njenu (ne)mo}?

Umetnicima je sve teè da odrè nivoi kvalitet rada. Iz dana u dan su umorni-ji, nezadovoljniji, siroma{niji. Sagoreva-ju u poslu, diù ruke, povla~e se, odusta-ju... Naro~ito je te{ka situacija u kulturi

za decu. Zato nije ni ~udo {to kod nasnema mnogo mladih stvaraoca za decu, asamim tim ni mnogo novih ideja. Ja ve -rujem da umetnici mogu svojim delimada razdrmaju i pokrenu publiku, ali ko}e da razdrma i pokreneumetnike?

Miljakovac, to jest Novi Zeland u akciji„Pozori{te je solidarnost“

U okviru akcije „Pozori{te je solidarnost“ koju Malo pozori{te „Du{koRadovi}“ ve} tre}u godinu organizuje u saradnji sa Centrom za razvoj inklu-zivnog dru{tva, premijerno je izveden komad zanimljivog naziva Miljakovac,to jest Novi Zeland, nastao po motivima knjige O dugmetu i sre}i JasminkePetrovi} a u reìji Marka Manojlovi}a.

Na tragu svojih hrabrih, angaòvanih ali uvek i duhovitih knjiga kao {tosu Seks za po~etnike, 35 kalorija bez {e}era ili Ovo je najstra{niji dan u momìvotu, najpoznatija ovda{nja knjièvnica za decu Jasminka Petrovi} napisalaje pri~u o de~aku sa cerebralnom paralizom pred kojim je izbor izme|u sigur-nosti ìvota u ma{ti, i privla~ne ali rizi~ne otvorenosti prema drugim ljudima(adaptaciju je uradila sama autorka u saradnji sa Ivanom Dimi}). Sme{taju}isukob u ravan hrabrosti da se svako, pa i tako i dete sa posebnim potrebama,suo~i sa svojim strahovima, nesigurnostima i ograni~enjima, autori predstaveMiljakovac ili Novi Zeland otvaraju tekst ka razli~itim tuma~enjima. Karakte-risti~ne scene odrastanja deteta koje se razlikuje od ostalih prikazane suautenti~no, zahvaljuju}i tome {to je ~itav autorski tim tokom procesa radaodlazio u posete specijalizovanim ustanovama.

Gluma~ka ekipa je uspela da postigne balans izme|u ozbiljnosti teme iduhovitosti u pristupu, za {ta zasluùje sve pohvale: od de~aka Jovana, kogaigra Milo{ An|elkovi}, preko Damjana Kecojevi}a u ulozi izmi{ljenog prijate-lja stilizovanog po uzoru na Manga video-igre, do nove devoj~ice u {koli kojutuma~i Vladislava \or|evi}. Du{ica Sinobad kao doktorka i Jovo Maksi} kaoDu{an tako|e su bili odli~ni i ostvarili veoma upe~atljive epizode. Kostim iscenu osmislila je Diana Lazarov, a efektnu muziku napisao Vladimir Pejko-vi}.

Projekat „Pozori{te je solidarnost“ pokrenut je u martu 2007, a namenjenje marginalizovanim grupama dece i mladih, me|u kojima su deca sa smet-njama u razvoju, deca bez roditeljskog staranja, kao i deca romske i drugihmanjinskih nacionalnosti.

Nisu ~esti susreti beogradske publi-ke i nove ruske dramaturgije, alikada se takav susret dogodi, redo-

vno smo posmatra~i crnila u kombinacijisa ruskom du{om, interesantnom za po -zori{ne daske jednog naroda koji negujeo~ekivanja.

Drama Koko{ka Nikolaja Koljade zareditelja Jago{a Markovi}a pre svega jezna~ila vodvilj. @anrovska prebacivanjana ovaj teren mo`da su rezultat zaobi-laènja melodramskih momenata u {i ro -kom luku, a mo`da je sve poja~ano dva -naestogodi{njicom igranja iste predstave.Kada na sceni sudeluju Anita Man~i},Jelisaveta Seka Sabli}, Vojislav Brajovi},Goran [u{ljik i Tanja Pjevac, reditelj jesamo deo birokratske ma{inerije kojaiznosi njihov nezemaljski talenat na ~i -stac. (Pomenimo da je scenograf MiodragTaba~ki a kostimograf Jelisaveta Tati}.)

I ~esto, u borbama oko ovih glumaca,reditelji/pisci ostaju iza poverenog iliizabranog zadatka. êsto tekstovi kojeprvaci srpskog pozori{ta izgovaraju zvu -

~e kao de~ji dramoleti, ~esto nam je lo{e{to ne moè da se barem njima ponudibolje.

Ali, s one druge strane pozori{ne sce -ne, pre nego {to pred nas iza|u, bilo ~egada se uhvate, drè na{u pa`nju, izaziva-ju divljenje i u~e kroz igru hiljade ljudikako da prepoznaju radost u malim stva -rima, ba{ kako i oni tu radost emitujukroz gluma~ku igru.

Ne bi se moglo re}i da je strukturaKoko{ke mala stvar. Sloìli bismo se damalih ljudi nema, a posebno da ovo nijetekst koji ne odgovara na egzistencijalnaljudska pitanja. Odakle onda takva lepr -{avost u igri Anite Man~i}, recimo, kadapoku{ava da pred nas iznese te{ku borbujedne ène, jo{ glumice, jo{ Ruskinje, jo{pune ìvota i snage spram svoje bu du} -nosti u jednom razru{enom pozori{tu ukom samo jo{ stubovi drè zidove da nepadnu i pokriju sve komadima provinci-jske nezainteresovanosti?

Kao da se ovaj tekst ponudio glumci-ma da izgovore nekad pre}utkivane po -

zori{ne istine, one nikad do kraja pro ve -rene. îni se da je ovaj tekst ìveo sve ovegodine, od mo`da i davne 1999, kada jepremijerno odigran kao koprodukcijaBeograda i Budve, i da }e ìveti dok jeglumaca koji u njoj dele scenu.

Razigravanje na pozori{nim daska-ma teme koja se zbiva iza kulisa nudiprostor za gluma~ke bravure u onoj meriu kojoj ih je pisac zamislio. Igraju}i glu -mce malog, skoro zaboravljenog pozori -{ta u ruskoj nedo|iji, beogradski glumcise unose u likove koje brane i predstavl-jaju univerzalne vrednosti. Rekli bismo

da igraju sebe, da to nisu ba{ ti glumci,sa vrha srpske pozori{ne torte.

I dvanaest godina ìvota ove pred-stave podvla~i univerzalnost napisanihreplika, koje nikad ne bi oìvele da nemaglumaca, onih koji igraju neke svojedaleke kolege, ali glumce. Tema zakulis-nih radnji u okviru jednog malog po zo -ri{ta transponuje metaforu, pretvaraju}ije u svevremenski okvir bilo kog pozo -ri{ta, jer mo`da ba{ svi teatri baratajuistim stereotipima: autoritativnim redite -ljima koji pre~esto ostavljaju glumce da

grade svoje ìvote i karijere kao da sa timi ne moraju da imaju mnogo veze.

I tada ponovo dobijamo glumce, za -robljene u rediteljskom konceptu, ovak -vom ili onakvom, ali uvek same na sceni,gde njihove radnje postaju ìvot. Ili gabar imitiraju. U onoj meri u kojoj njihovtalenat i imaginacija to dopu{taju.

A, kada se odigra i poslednja Ko ko -{ka koju je reditelj ili upravnik pozori{tazamislio da }e biti poslednja, da li }eostati interesovanja i potrebe da se ba -{tini ono {to ostaje iza jedne gluma~keuloge?

Da li }e te najbolje uloge doneti glum-cima monografije vredne njihovih ulogaili }e dnevna {tampa suditi u povreme -nim se}anjima na odre|ene predstave?

Dok kroz prste provla~im Priloge zabiografiju Mire Trailovi} Gospo|ica izvelikog sveta autora Feliksa Pa{i}a,sjajno dizajnirano izdanje nekada{njeg„New Momenta“, pitam se jo{ i to da li }eovi glumci ikada imati svoje mesto una{oj kulturnoj istoriji, ili }e se}anje nanjih pokriti svakodnevica onog trenutkakada ne budu iz nekog razloga dobijaliuloge, kao {to smo zaboravili Sonju Sa -vi}, kao {to dobro zaboravljamouop{te...Gordana Smu|a

Kako ste doìveli rad na predstavi, po~emu }ete ga pamtiti?

Pisanje knjige je individualni rad, apredstava se pravi u timu. Ose}a se zaje-dni{tvo, a opet svako ima svoj ’solo’, kaou dèz orkestru. Ta mogu}nost da ’uìvo’pratim razvoj likova za mene je bilafascinantna; u toku proba, ~inilo mi sekao da ~itam tekst kroz 3D nao~are. Imada u pozori{tu sve deluje opu{teno inehajno, ta~no se zna ko {ta radi i kad seuklju~uje u proces. Zato mislim da je

U toku rada na predstavi osetili smopotrebu da se detaljnije upoznamo sa ce -rebralnom paralizom, pa smo zato po -setili specijalizovanu ustanovu za ovubolest. Tamo smo razgovarali sa stru -~njacima, ali i sa pacijentima. Taj direk-tan i otvoren susret sa bole{}u s jednestrane nas je u~vrstio i ujedinio okoosnovne ideje, a s druge strane uznemi-rio, s obzirom na to da nam je poja~aoose}anje odgovornosti. To vi{e nije bilapredstava o tamo nekom de~aku koga

Miljakovac, to jest Novi Zeland (Foto: \or|e Tomi})

Jasminka Petrovi}

Koko{ka (Foto: M. Peri})

u sebe, i onim koje ih otvaraju ka svetu,uprkos rizicima...

Svako od nas ima neku svoju muku– Jovan se suo~ava sa svojom bole{}u,Milica strahuje od visine i nove porodi~nesituacije, Du{an se pla{i oca koji ga oba -sipa poklonima, ali ne i pa`njom, doktor-ku mu~e bra~ni problemi i nepokretnasvekrva... Ovo nije samo pri~a o osobamasa invaliditetom. Ovo je pri~a o svakomeod nas. U~i nas da je ìvot teàk, punrizika i zadataka, ali da se vredi boriti.Jovan je poku{ao i uspeo!

20LUDUS 173–174Lu

Osnovan na inicijativu organizacijeMladi za ljudska prava, sa idejomda se srpska prestonica suo~i sa

istinom o Sarajevu, festival Dani Saraje-va ve} petu godinu predstavlja sarajev-sku umetni~ku scenu Beogradu. Za tovreme Festival je postao mesto gde seljudi iz obe sredine okupljaju, ponovoobnavljaju stare i uspostavljaju noveveze.

Veoma bogat pozori{ni program Da -na Sarajeva u Beogradu ove godine isti~eprostore saradnje. Prve dve predstavebile su u znaku ostvarenja koje su beo -gradski reditelji radili u Sarajevu – Lji -ljana Todorovi} delo ameri~kog piscaDèfrija Ha~era Jedan Pikaso u Sarajev-skom ratnom teatru (SARTR) u kojojigraju slavni makedonski glumac MetoJovanovski i sarajevska glumica SelmaAlispahi}. I Sarajevska pozori{na trage-

dija koju je po tekstu Pe|e Kojovi}a uNarodnom pozori{tu u Sarajevu reìraoGor~in Stojanovi}. U ritmu rokenrola ovapredstava razmatra potrebu da ljudi go -vore o svemu {to su preìveli i pri~a osuo~avanju sa predrasudama u me|u na -cionalnim odnosima posleratne Bosne. Unjoj likovi glasno govore ono {to se u tomdru{tvu gura ispod tepiha. Razumevanje,po{tovanje, poverenje – kako to ponovouspostaviti nakon svega {to je rat doneo.

Na ovogodi{njim Danima Sarajeva uBeogradu videli smo i dve predstave Sel -me Spahi} koje je radila u Mostarskomteatru mladih i Bitef teatru.

U Selminoj reìji Usamljeni ZapadMartina Makdone je predstava o usam-ljenosti i otu|enosti savremenog ~oveka io ~esto pogre{nom izboru na~ina kojimpoku{avamo da pokaèmo kako su namdrugi ljudi potrebni. U Kako sam nau~ila

da vozim ona vozi publiku ste{njenu nasceni sa glumcima u imaginarnom autu,u kome likovi tuma~e problem pedofilije.U isto vreme ova predstava je i kritikamehanizama manipulacije dru{tva kojeprikriva takve zlo~ine prema deci. UBitef teatru Selma je radila sa glumcimaiz Srbije, Bosne i sa Kosova i kroz njiho-ve intimne ispovesti realizovala predsta-vu Hipermnezija koja u stvari probija zid}utanja izme|u ljudi koji su se udaljili ive} dugo nemaju komunikaciju.

„Pomenute tri predstave koje je vide-la beogradska publika tematski su negdeveoma razli~ite, ali u sredi{tu svake jeporodica. One, naravno, na sasvim razli -~ite na~ine tretiraju probleme unutarfamilija koje se kasnije ispoljavaju udru{tvu i ìvotu svakog pojedinca. Pred-stava Kako sam nau~ila da vozim nasta-la je po tekstu Amerikanke Pole Vogelkoja je za ovu dramu dobila Pulicerovunagradu 2000, i temu pedofilije tretirakroz porodicu. Usamljeni Zapad Makdo-ne se tako|e de{ava u porodi~nim okviri-

ma – dvojica bra}e se neprekidno prepi-ru oko imovine i ubijaju vlastitog oca ka -ko bi do{li do materijalnog. Hipermnezijakoju smo radili u Bitef teatru bavi sebiografijama osam glumaca koji u pred-stavi u~estvuju kroz njihove porodice.Zato se moè re}i da je tema porodice za -jedni~ki sadrìlac mojih predstava“, kaèmlada sarajevska rediteljka.

Porede}i sarajevsku i beogradskuscenu Selma kaè: „Prime}ujem da jeovde publika koegzistentnija i da pozo-ri{ta konstantno imaju publiku, dok uSarajevu to varira od pozori{ta do pozo-ri{ta. Imaju}i u vidu {ta se sve de{avaloposlednjih dvadeset godina, u Sarajevuse gradi neka nova publika, {to mi je po -sebno drago.“

Po njenim re~ima pozori{te ne moèda menja svet u globalu, ali moè da pro -meni ljude. Dragocena joj je komunikaci-ja sa publikom i posebno bitnom smatrasaradnju me|u razli~itim sredinama. „Toje zapravo apsolutno nu`no. Posebno jezanimljiva moja generacija. U predstavi

Hipermnezija nas je petnaestak koji smovr{njaci i va`no mi je da upravo o deve-desetim progovara ba{ ta generacija. Mismo bili deca za vreme rata u Bosni ilismo bili u ranim tinejdèrskim godina-ma, i o raspadu Jugoslavije imamo pot -puno druga~iju vizuru od onoga o ~emuje dosad vi|eno i o ~emu se govorilo. Jakomi je zanimljivo {to je do{lo vreme da mirazgovaramo o tome. Da kaèmo i to da}e predstava Hipertenzija biti na me -se~nom repertoaru Bitef teatra i nadamose da }e krenuti na regionalnu turneju.Pred publikom su biografije osmoro ljudii doga|aji koji su ih odredili. Doga|ajiobi~ni, mali, svakodnevni, veliki, ovakvi,onakvi... U su{tini isti~emo kako su malestvari va`ne u svakodnevnom ìvotu.“

Podsetimo, nagradu Dana Sarajevaove godine su dobili Jugoslovensko dram-sko pozori{te i upravnik Branko Cveji}. Uobrazloènju je navedeno da JDP duginiz godina ima uspe{nu saradnju sa in -stitucijama iz Sarajeva, koja je ostvarenau delikatnom politi~kom trenutku, sa ci -ljem uspostavljanja odnosa i balansiran-ja politi~kih izazova, ali i otvaranja bol -nih problema u odnosima dva grada.

Upravnik JDP-a je, smatraju pred-stavnici Inicijative mladih, u prethodnojdeceniji uvek bio okrenut pozori{nomprostoru, a ne jeftinoj politi~koj kalku-laciji, i svojim javnim delovanjem dopri-nosio saradnji dva grada. Na repertoaruovog pozori{ta je predstava Ro|eni u YUsarajevskog reditelja Dina Mustafi}a, teElijahova stolica koja istraùje odgovor-nost i ratno nasle|e u potrazi za identite-tom glavnog junaka u Sarajevu, a nasceni ovog teatra igraju i glumci MajaIzetbegovi} i Ermin Bravo.Olivera Milo{evi}

GOSTOVANJE SLOVENSKOG NARODNOG GLEDALI[Â IZ LJUBLJANESlovensko narodno gledali{~e iz

Ljubljane je u Novom Sadu (SNP-u) i Beogradu (JDP-u) na samom

kra ju marta gostovalo sa dve, u svakompo gledu razli~ite predstave, ali je svakana svoj na~in bila vrlo intrigantna na{ojpu blici. Ova vrsta gostovanja je veomadra gocena i na{im teatarskim profesio-nalcima i publici jer, osim estetskogdoìvljaja koji nam pruà, daje namzna~ajnu informaciju o teatarskimde{avanjima u regionu. Ranije su, dok jeSlovenskim narodnim gledali{~emupravljao Janez Pipan, ova gostovanjabila vrlo ~esta i uvek pra}ena sa ogrom-nim interesovanjem i zadovoljstvom.Nadamo se da je ovaj martovski dolazaknjihovog ansambla u Srbiju po~etaknastavka kontinuiranog predstavljanjanajuspe{nijih predstava ove renomiraneslovena~ke teatarske institucije.

Prvu prikazanu predstavu, jedno ~a -sovnu komediju Kad sam bio mrtav, na -stalu prema tekstu Ernsta Lubi~a, ~u ve -nog nema~kog filmskog reditelja, u reìjiDijega de Bree, na{a publika je primilasa ovacijama. Predstava je neka vrstapozori{nog odgovora na nemi film – glu -mci ne izgovaraju skoro nijednu re~, po -vremeni natpisi na video-bimu (replikana me|unatpise u nemom filmu) infor-mi{u o radnji, a ~itav njen tok prati ìvamuzika pijaniste koji sedi na levoj straniproscenijuma (Joè [alej). Radnja je vod -viljska, ni po ~emu specifi~na, baziranana zavrzlamama u mu{ko-ènskim od -nosima. U ovoj predstavi specifi~na je ne -izmerna ve{tina i ma{tovitost gluma~keigre. Posebno je i to {to mu{karci igraju

ènske uloge, {to je beskrajni izvor sme -ha, izazvan konfliktom izme|u realnostii predstavljanja. Na primer, korpulentniJernej [ugman igra Ta{tu trude}i se dapokaè njenu ènstvenost, stidljivost,skrupuloznost, {to zbog razlike izme|unjegove pojavnosti i su{tine lika koji onprikazuje izaziva stalne provale smeha upublici. Pri tome, [ugman, kao i ostaliglumci, Janez [kof (Supruga, Slu{kinja),Alojz Svete (Suprug) i Boris Mihalj ([a -hista), sa izvanrednom precizno{}u isuptilnim nijansama u igri stvaraju ovekomi~ne, groteskno i{~a{ene likove. Rod -na inverzija koja karakteri{e ovu pred-stavu podsetila nas je na travestije @e ne -ovih Slu{kinja, komad koji je Dijego deBrea postavio pre nekoliko godina, ta -ko|e na sceni SNG-a (predstava je gosto-vala u Beogradu). Kad sam bio mrtavzabavlja i fascinira nesvakida{njim glu -ma~kim ume}em, ali i ni{ta vi{e od toga,ne provocira dubinski gledaoca, ve} os -tavlja utisak na povr{ini, onaj koji se br -zo zaboravlja. No, ponekada je u pozo-ri{tu i to dovoljno, ~ak i potrebno.

S druge strane, predstava Platonovreditelja Vita Taufera urezuje dublji tragu svesti gledaoca, ali od njega zahteva iveliku pa`nju i izdr`ljivost. Ko je izdràoovo troipo~asovno tuma~enje rane êhov-ljeve drame, imao je dosta razloga zazadovoljstvo. Iako je predstava rediteljskiravna, moè se re}i i konzervativna,zbog sna`ne uverljivosti gluma~kog ra -da, kao i neumiru}ih vrednosti êhovlje-vog poetsko-dramskog sveta, ona nas jedirektno isprovocirala na su{tinska raz -mi{ljanja o ve~ito aktuelnim, filozofsko-

poetskim pitanjima smisla ìvota. VitoTaufer je radnju predstave smestio u{ezdesete godine pro{log veka {to se za -klju~uje na osnovu scenografije (@igaKari`) i kostima (Nina Jagodi}). Glavniakter je seoski u~itelj Platonov (igra gaMarko Mandi}) oènjen Sa{om (Ma{aDerganc), koji se upli}e u veze sa jo{ triène istovremeno, iz puke dosade i nekogantropolo{kog o~aja nemirne, iskonskepotrebe za avanturom, promenom steril-ne svakodnevice (jedan od stalnih motivaje i njegova jaka èlja da otputuje i za -po~ne novi ìvot). Taj niz besmislenihavantura zavr{ava se upravo u duhunjegovog ìvota, besmisleno, bezna~ajnoi krajnje ironi~no – ubija ga jedna odèna sa kojom je bio u vezi, nakon {to jeodustao od samoubistva.

Zbog svoje neodlu~nosti, rezignira-nosti, odsustva volje za ìvotom i potrebeza akcijom, Platonov svakako podse}a naHamleta na koga i sam, na kraju pred-stave, referira. Platonov je junak, to jestantijunak na{eg vremena, on adekvatnomanifestuje op{tu duhovnu oronulost,smo`denost volje i zna~enjsku prazninukoju nije lako popuniti. Iako napisanadosta davno, 1878. godine, ova êhovlje-va drama je bolno aktuelna, sasvim kore-spondira savremenom duhu, na{im te{koiskorenjivim ose}anjima zjape}eg odsu-stva smisla koji poku{avamo nekako danadoknadimo. Sve to i jo{ mnogo vi{e jebrojni ansambl Slovena~kog narodnogpozori{ta sa uspehom i velikimstrpljenjem epski pokazao.A. Tasi}

Selma Spahi}

Dani Sarajeva: Hipermnezija u Bitef teatru

Platonov SNG-a iz Ljubljane (Foto: Peter Uhan)

Kad sam bio mrtav SNG-a iz Ljubljane (Foto: Peter Uhan)

DANI SARAJEVA U BEOGRADU

LUDUS 173–17421

Banjalu~ka glumica Nikolina Jelisavac

„INSTANT“ NAGRIZA SVE SEGMENTE ZIVOTA

Sne¦ana Mi le t i¯

„Odgovornost je za mene na prvom mestuvezana za ljudski karakter i vaspitanje, aodmah zatim i za ose}aj po{tovanja... A bezodgovornosti nema napretka“, kaè Nikoli-na Jelisavac

INTERNET KAO SCENSKI PROSTOROsvrt na predstavu Fakebook u Bitef teatru

Bila je Milena u Porodi~nim pri ~a -ma, Hipolita u Snu letnje no}i, Ni -na u Nu{i}evoj Vlasti, grofica Ka -

puleti u Romeu i Juliji, Ma{a u Tri sestre,Pavka u Narodnom poslaniku... Igrala jei u jednoj od epizoda ~uvene serije ThePhilantropist koju je za mreù NBC re -ìrao Dòn Stiklend, te filmu Like Fatheru BBC-jevoj produkciji. Najnovije, Niko -lina Jelisavac briljira kao Dubravka uregionalnom pozori{nom hitu Sedam i pokoji je po tekstu Miroslava Mom~ilovi}a uprodukciji tri teatra reìrao Darijan Mi -hajlovi}a. Tim povodom Ludus razgova -ra sa ovom banjalu~kom glumicom...

Predstava Sedam i po bila je, nakonPoslanika koga smo gledali na Pozorju,druga prilika da te vidi publika u Srbiji.[ta ti je to gluma~ko iskustvo donelo?Ima li kakve razlike u gluma~kim {ko -lama kolega iz tri grada i dve dràve,zanatu, ose}aju za posao, odgovornostiprema poslu?

Na~in na koji smo radili razlikovaose od mog dosada{njeg iskustva i bilo jeprili~no uzbudljivo gledati kako se ra|apredstava. U po~etku sam imala tremu inisam bila sigurna kako }e sve to fun k -cionisti. Upoznali smo se na prvim ~i -ta}im probama, potom se razi{li i svakoje svoje zadatke radio u svom mati~nompozori{tu. Poslednjih sedam dana pred-stava se sastavljala u Banjaluci. Iako sutempo i ritam rada tih dana bili brzi, nijebilo naporno. U tom periodu, kada smo sesvi okupili radi jednog cilja, mogla samda vidim razne pristupe ovom poslu... Ugluma~kim {kolama, u odnosu premaposlu, navikama, u sitnim ritualima, is -kustveno, generacijski, zanatski postojeneke razlike me|u nama, ali one su ujednom trenutku procesa oti{le u drugiplan. Atmosfera koju smo stvorili bila je

dragocena za rad. Gledati kako u takokratkom periodu iz tri mentaliteta, trigrada, tri pozori{ta nastaje ansambl biloje najva`nije iskustvo za mene. Igralismo se sa svim svojim razli~itostima inije smetalo. Desilo se ne{to vi{e od po -zori{ta i predstave... ono lepo i ljudsko.

U na{im ìvotima sve je manje ljudikoji drè do neke osnovne ljudske od go -vornosti. Koliko te odgovornosti danasima u teatru? Devedesetih je pozori{tebilo maltene jedino mesto gde se ose}alaneka odgovornost, savest i svest, da li jei danas tako ili su se i tu stvari prome-nile?

Odgovornost je za mene na prvommestu vezana za ljudski karakter i va -spitanje, a odmah zatim i za ose}aj po -{tovanja. Kao pojedinac to imate u sebi, uve}oj ili manjoj meri, ili nemate uop{te.Tu po~inje lan~ana reakcija. Mnogo za -visi od toga kakvi dolazimo u pozori{te,sa kakvim ose}anjem odgovornosti ipo{tovanjem se odnosimo prema sebi, ko -legama, svom poslu, predstavama i pu -blici koja nas gleda, kojoj ne{to nudimo iporu~ujemo. Motivi zbog kojih radimoovaj posao su jednako va`ni. A bez od go -vornosti nema ni opstanka a kamoli bo -ljitka. Ne mogu da pravim paralelu sadevedesetim godinama, jer sam tek kra -jem tog perioda u{la u ove vode. A de ve -desete su bile ratne godine, godine izo -lacije. Zbog informativne osaka}enosti,tj. filtracije informacija, malo toga smoznali o kulturnim de{avanjima u biv{imrepublikama i kakvo je mesto zauzimalopozori{te tamo. Tih godina sam bila uamaterskom pozori{tu koje je skupilo de -cu iz grada, sklonilo nas sa ulice i pru -ìlo nam mogu}nost da kroz igru bude-mo neko drugi, negde drugde. Na pod ru -~ju gde sam ìvela pozori{te je jedva sa -

stavljalo kraj s krajem. Opstalo je za hva -ljuju}i radu i ba{ toj svesti, savesti i od -govornosti starijih kolega. Generacije ko -je su kasnije do{le nastavile su tim pu -tem i mislim da smo uspeli napraviti je -dno ozbiljno pozori{te... Okruèna samljudima kojima je stalo i koji èle takvopozori{te i to mi daje nadu da moèmodalje. Danas se svuda ose}aju promene. Ikada sve to „instant“ nagriza razne se g -mente dru{tvenog zivota, nemogu}e je dapozori{te bude po{te|eno, ali to trebashvatiti kao prolaznu fazu, a ne kao ko -na~nu stvar. Pozori{te je kroz istorijuodolevalo raznim isku{enjima, prevazi-lazilo razne probleme i ne samo, opstalo,nego i zauzelo jako va`nu dru{tvenufunkciju. Tako treba i da se odnosimoprema njemu.

Koliko je politika ume{ana u po -zori{ni ìvot u geografiji u kojoj ti ìvi{?

Ume{ana je sigurno, kao i u mnogedruge stvari, na direktan ili indirektanna~in, u manjoj ili u ve}oj meri. To su ne -ke ~udne veze, koje vi{e ne poku {a vamsebi objasniti. Prisutna je, a ne vidi{ je,ili je vidi{, a ne zna{ za{to je tu. Ne moguda ispratim sva ta „politi~ka de{avanja“,~esto ih ignori{em, kao {to politika ig no -ri{e kulturu kad ne treba. Kada je po -zori{te u pitanju, iritira me prisutnostpolitike ako je sama sebi svrha, ili ako jetu radi skupljanja poena, ili ako je tu dasudi i odre|uje. Bilo je i svetlih primerapodr{ke i pomo}i pri realizaciji nekihprojekata i èlim da verujem da smoimali iste motive. Smatram svoj posaoplemenitim, dru{tveno korisnim, eduka-tivnim, poeti~nim, zabavnim i ào mi je{to mu se ~esto umanjuje na vrednosti.

Na koji na~in umetnost, najkonkret-nije pozori{te, moè i mora da bude kon -kurentno u zemlji u kojoj je sve normal-no bagatelisano do mere neizdrìvosti?Je li uop{te mogu}e biti normalan u ne -normalnim uslovima?

Toliko toga se izdeformislo i sru{ilousled silnih dru{tveno-politi~kih previ-ranja, da se te{ko mogu uspostaviti nekapravila i sistemi vrednosti. Poremetili suse prioriteti. Ne u~imo decu {ta je va`no,ne dajemo im opcije, ne bavimo se njimana pravi na~in, jer nemamo vremena, jer

se borimo kako da ih prehranimo i obez -bedimo osnovne uslove za ìvot. Ne bavi-mo se onim {to je su{tina. Serviramo imbrzu hranu, okruèni su lo{om mu zi -kom, gledaju besmislene emisije, povr -{na druènja, umesto filmova gledajureklame, umesto knjiga ~itaju ~asopisekoji name}u modele ìvota... Dugo to tra -je. Generacija za generacijom, cela naci-ja. Na trenutke je sve to jako sme{no, anekad je zastra{uju}e kolike razmere po -prima. Kad prestane to, a presta}e, po -javi}e se ne{to novo i tako ukrug. Mi slimda to na neki na~in i odràva umetnost uìvotu. Biti normalan u nenormalnimuslovima je mogu}e, samo {to }e{ jedinoti misliti da si normalan, a mo`da }e{ i

pomisliti da si jedini lud u celoj pri~i.Ima}e{ tu i tamo ponekog sagovornika,ali moè{ da preìvi{. Pozori{te moè imora da radi, da govori o tim problemi-ma, da obrazuje, da nudi drugu mo gu} -nost... Posve}en rad u svrhu vi{eg ciljauvek donosi dobre rezultate. Ne treba dase takmi~i i da igra istim sredstvima, jer}e postati ne{to drugo i moè da izgubisvoju lepotu i dra`. Pozori{te nikada nijebilo agresivno kao ova dana{nja ma{i ne -rija, ali je na{lo svoje na~ine da kvalitet-no traje i ~ini nam ìvot sadràjnijim iumetnost bogatijom. Nadam se da}e tako biti i u budu}nosti.

Na sceni Bitef teatra premijerno jepo~etkom februara izvedena pre -dstava Fakebook u reìji Jelene

Bogavac, bliska formi stand up komedije,neka vrsta nastavka predstave Fakeporno koju je, tako|e na sceni ovog pozo-ri{ta, pre nekoliko godina napravio istiautorski tim. Tekst Fakebooka ~ine ~etirimonodrame – po jednu su napisali Mile-na Bogavac, Maja Pelevi}, Filip Vujo -{evi} i Milan Markovi}. Akteri ovih mo -nodrama su Neboj{a, glumac u ulozi pro -fesora solfe|a (Sr|an Jovanovi}), zatimtako|e Neboj{a, no}ni ~uvar „u potraziza srodnom du{om“ (Marinko Mad`galj),doma}ica Nena „u borbi za prave srbskevrednosti“ (Anastasija Mandi}) i sekreta-rica Nensi „u lovu na poznate li~nosti“(Danijela Vranje{). Ovi likovi su usamlje-ni, neostvareni autsajderi, ~udaci kojiìvotare na dru{tvenoj margini sa vizija-ma o boljem ìvotu koji je daleko odostvarenja. A njihovi nastupi na netu suprilika da oni postanu neko drugi, da

ispune svoje èlje, makar i virtuelno.Forma predstave, skup ~etiri monologa,adekvatna je u pogledu artikulacije sa -dràja – tematizacije usamljenosti i te -{ko}a da se uspostavi bliska me|uljud-ska komunikacija u dana{njem tehno-lo{kom svetu, osu|enost ljudi na sebe,njihovo zatvaranje i zamena direktnekomunikacije virtuelnom. Tako|e, upredstavi se pokre}u i pitanja jedno li~ -nosti ìvljenja, nemogu}nosti izlaza izsistema koji vrti ~oveka ukrug osu|uju}iga tako na otupljenost i obezli~enost.

Navedena imena likova, data u pro -gramu za predstavu, la`na su i tako se ustartu problematizuje identitet savreme-nog ~oveka koji se gradi kroz socijalneinternet mreè, poput facebooka, myspa-cea ili twittera. Tako Fakebook predstav-lja neku vrstu odjeka ideje o kojoj se duèvreme diskutuje u savremenim teorijamaizvo|a~kih umetnosti – da je internet po -stao prostor li~nog predstavljanja, svoje-vrsni teatar, digitalni produètak ideje

koju je sredinom pro{log veka postaviosociolog Ervin Gofman, da je ceo svet po -zori{te, da su me|uljudski odnosi konci-pirani kao teatarski, da je tu re~ o pozo-ri{nom predstavljanju u svakodnevnomìvotu. Internet i World Wide Web – saj -tovi, portali, niz socijalnih mreà danasnisu, dakle, samo virtuelni prostori, ve}sve mo}nija polja komunikacije koja po -stepeno zamenjuju onu u realnom svetu.A kontakti putem interneta postaju ioblik virtuelnog performansa sopstva.Taj oblik digitalnog izvo|enja objedinjujemnoge komunikacijske i predstavlja~keaspekte svakodnevnog ìvota. Pozori{tese, dakle, stvara ne samo od strane onihkoji svesno koriste kompjuterske mreèza kreiranje pozori{nih doga|anja (in -ternet teatar), ve} i od strane ogromnogbroja pojedinaca koji svakodnevno kori-ste internet, u i-mejl komunikaciji, prav-ljenju li~nih strana i blogova, facebookprofila itd. Mnogi internet profili i blogo-vi predstavljaju digitalne odraze Gofma-

novih ideja o predstavljanju u svakodne-vnom ìvotu, pri ~emu se subjekt progre-sivno bri{e, redefini{e i ponovo utvr|ujekao li~nost/izvo|a~, u okviru kompjuter-skog ekrana kao proscenijuma u teatru.Razmatraju}i ova pitanja, teoreti~ar sa -

vremenih izvo|a~kih umetnosti Stiv Dik -son zaklju~io je da je Svetska internetmreà prostor terapeutske katarze i dastvara najve}i teatar u svetu, nude}i sva -kome petnaest megabajtova slave. Ana Tasi}

Nikolina Jelisavac

Fakebook, Bitef teatar

22

Intervju: Ivan \or|evi}

LUDUS 173–174Lu

MLADOST NA SCENIStanko ¤ . Ša j t inac

DVE DECENIJE DAH TEATRAPiše: D i jana Mi lošev i¯

Postoji u svakoj pozori{noj biletarni-ci unapred pripremljeni natpis„Rasprodato za ve~era{nju pred-

stavu“ ili neki drugi, njemu sli~an, koji}e oneraspoloìti svakog odocnelog ljubi-telja teatra. ê{}e je on zaturen me|uhrpama raznog propagandnog materija-la, potamneo od pra{ine i tuge, nego {tose ponosno {iri preko staklenog prozorabiletarnice. Ova druga pojava naro~ito jeuo~ljiva po pozori{tima u unutra{njosti.Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}“ ta -ko|e je imalo i ima tegobnih iskustva spopunjeno{}u svoje prelepe barokne sale,ina~e najstarije u ovoj zemlji (1839).Me|utim, ovih dana, ona doìvljava svet-le trenutke zbog kojih je i izgra|ena.Razlog tome je poslednja premijera nadramskoj sceni zrenjaninskog teatra –Zbogom òhari Vladimira \or|evi}a ureìji Sla|ane Kilibarde. Drama nastalana osnovu skromnog sièa kultne pesmebenda Zabranjeno pu{enje – Balada oPi{onji i @ugi, dramatur{kom nadgra-dnjom pisca, potom u preciznom i dosled-nom promi{ljanju rediteljke i na kraju, uvi{e navrata, vrlo nadahnutoj igri pod -mla|enog ansambla, ve} nekoliko meseci

slovi za hit u kulturnoj ponudi grada, zakoji se bezuspe{no traì karta vi{e.

Vrlo zna~ajan, ako ne i presudni do -prinos njenoj popularnosti daje mladiglumac ovog teatra Ivan \or|evi}, kojituma~i glavnu ulogu, ulogu Pi{onje, i pooceni mnogih, izdvaja se uo~ljivom glu -ma~kom zrelo{}u. Sa njim razgovaramoo ovoj ulozi kao i o njegovom poletu uosvajanju histrionskog zvanja.

Pro{lo je tri godine od va{eg prvogprofesionalnog anga`mana u Narodnompozori{tu „To{a Jovanovi}“. Igrali ste udesetak ànrovski potpuno razli~itihpredstava, koje su, tako|e, reìrali redi-telji potpuno suprotnih scenskih pro mi -{ljanja. Kako komentari{ete svoja prvaprofesionalna iskustva?

Ti potpuno razli~iti reditelji i ànrov-ski postavljene predstave bili su mi {kolaposle {kole. Svaki mlad glumac treba toda pro|e.

Uloga Pi{onje u predstavi Zbogomòhari va{a je prva glavna pozori{nauloga koja je po ocenama kritike i publi-ke veoma uspe{no odigrana. Ose}ate lisada povi{eni stepen odgovornosti zauspeh svakog njenog izvo|enja?

Imao sam sre}u da se u mojoj, ne ta -ko dugoj karijeri, desi takva predstavagde se sve poklopilo: tekst, reditelj, glu -ma~ka podela. Kada kaète ’stepen po vi -{ene odgovornosti’, za mene to u @ohari-ma predstavlja radost. Radost izvo|enja,ponovnog pri~anja te pri~e i to je, mislim,doprinelo jednodu{no dobrim ocenama ikritike i publike. Mnogo ve}i stepen po vi -{ene odgovornosti imam za neke drugepredstave.

Uporedo sa radom u zrenjaninskomtatru dosta ste angaòvani i na filmu.Kako u svom gluma~kom habitusu miri-te ove dve ~esto razli~ite scenske esteti-ke?

Ne mirim ih. Crpim, kradem iz jedneza drugu. Vi{e puta mi se desilo da „film-ska“ re{enja upotrebim u procesu nasta-janja pozori{ne predstave i obrnuto.Bitno ih je samo prilagoditi, princip jeumnogome sli~an.

Jedan ste od retkih, koji su, odlu~iv{ida se posvete gluma~kom pozivu, kon -kurisali na dve pozori{ne akademije, no -vosadsku i beogradsku, ali mo`da jedinikoji je primljen na obe. [ta je dalo pred-nost ovoj drugoj?

TV, film, radio, sve to je u Beogradu ito je ono zbog ~ega sam izabrao FDU.Tako sam razmi{ljao tada. A danas,mnogo {kola, godi{nje mnogo diplomira-nih glumaca, a trì{te se svodi samo naBeograd.

Da li vas rad u pozori{tu u unu -tra{njosti sputava da se gluma~ki razvi-jate i ostvarujete svoje èlje i ambicije?

Naprotiv! Pomaè mi da se razvijam.Kao {to sam ve} rekao, ogromna je kon -kurencija i pitanje je da li bih imao prili-ku da igram toliko razli~itih uloga. Am -bicije polako ostvarujem, a èlje su sa -svim drugo.

Poti~ete delom iz umetni~ke porodi-ce. Otac vam je kolega u ansamblu zre -njaninskog pozori{ta, a njegov ujak Voji-slav Despotov bio je, izme|u ostalog, idugogodi{nji dramaturg dramskog pro -grama Radio Novog Sada. Kakav je va{odnos prema tome?

Kako se i kaè u narodu: „Iver ne pa -da daleko od klade.“ Otac me je uveo upozori{te i za~arao me njime, a Voja mi jeotvorio vrata knjièvnosti TolkinovimHobitom. Oni su ti zbog kojih imam ’ste-pen povi{ene odgovornosti’!

***IVAN \OR\EVI], ro|en 1983,

glumac NP „To{a Jovanovi}“ (od 2008) uZrenjaninu. Godine 2002. upisao AU uNovom Sadu, u klasi prof. Mi{e Janke-ti}a, a iste godine primljen je i nabeogradski FDU, u klasi prof. VladimiraJeftovi}a, gde je i diplomirao. Godine2005. dobija nagradu CINEMA TOUTECRAN u @enevi za najbolju mu{kuulogu u filmu Povratnik Jovana Arse-ni}a. Igrao u filmovima @ivot i smrtporno bande Mladena \or|evi}a i Korio-lan u reìji Ralfa Fajnsa. Tuma~i glavnuulogu u filmu The Box Andrijena Stojko-vi}a, ~ija se premijera o~ekujekrajem 2011. ili po~etkom2012. godine.

Refleksije povodom jubileja...

Moja prva ideja o trupi poti~e jo{ izranog detinjstva, kada sam i{laiz avanture u avanturu sa gru -

pom izuzetnih ljudi – naravno da vi{enisam sigurna da li su to bili odrasli lju -di, nepostoje}a bi}a ili deca kao {to sam isama bila. Imala sam veliku sre}u da je otim avanturama hteo da slu{a na{ prvikom{ija gospodin Milan, po{to su svi izmoje porodice odmahivali rukom na mojekonstantne ma{tarije. Mislim da samtada prvi put kreirala svoju trupu, a dato naravno nisam ni znala. Mnogo godi-na kasnije shvatila sam da je taj de~jisan formirao viziju koja me je dovela doosnivanja DAH teatra.

Godine 1985. Jadranka An|eli} i ja,kao studentkinje reìje, putovale smoEvropom sa èljom da vidimo {to vi{e

predstava i sretnemo velike umetnike itrupe koji su kreirali istoriju teatra XXveka. Kola koja su nas povezla jo{ u Gete-borgu stala su u tihoj ulici gradi}a naobodu Danske. „Stigli smo“, rekao je na{ljubazni voza~ i prvi put potpuno okre -nuo lice ka nama koje smo sedele pozadi.Zapanjeno smo ga gledale – preko jednestrane njegovog lica protezala se tamna,crvena fleka. „Kako to nisam spazila zavreme puta koji je trajao nekoliko sati?“,pitala sam se dok sam izlazila iz kola.Imala sam ose}aj kao da sam videladrugo lice tog ~oveka. Dok su kola polakonestajala u sumraku, mi smo gledale utablu na kojoj je pisalo Odin teatret. Odin– nordijski bog sa dva lica. Bila je 1985,ja sam imala dvadeset ~etiri godine iputovala sam po Evropi sa svojom pri -

jateljicom i koleginicom Jadrankom An -|eli} u potrazi za svojom ({to }emokasnije shvatiti) teatarskom inicijacijom.

Zazvonile smo na vrata zgrade kojaje podse}ala na lepo sre|eno skladi{te ivrata su se otvorila u ti{ini. Osoba kojanam je otvorila {aputala je, u pozadinisam videla plakate Teatra Laboratoriu-ma Jeìja Grotovskog. Sve je delovalo kaoulazak u za~arani zamak. Trenutak ka -snije ugledala sam Dùliju Varli i TageaLarsena(kasnije sam saznala da su toglumci Odin teatra) i pomislila kako sumi istovremeno potpuno poznati i potpunistrani. Slede}eg trenutka znala sam da jeto mesto koje sam traìla, mesto koje }emi otvoriti vrata iza kojih je neizvesni,uzbudljiv, stra{ni i nezamenljiv put ko -jim jo{ hodam – put moje pozori{ne tru -pe, laboratorije.

Torgera Vetala, glumca Odin teatrakoga smatram za jednog od svojih u~itel-ja, srela sam tek drugog dana, tj. gledalau predstavi Oksirin{ka jevan|elja. Ugledali{tu sa jo{ samo nekoliko ljudi izHolstebroa, gradi}a u kome se nalazilopomenuto pozori{te, pored nas, u }o{ku jesedeo Eu|enio Barba, reditelj i osniva~tog teatra, sa malom sveskom i olovkomu rukama.

Tri godine kasnije asistirala sam muna predstavi Talabot. Na njegovo pitanje{ta }u da radim kada se vratim u Beo -grad odgovorila sam da bih rado osno-vala svoju trupu, ali da je to nemogu}ekod nas, u na{im uslovima. „Ako takomisli{, samo }e{ nastaviti da hrani{ tunemogu}nost“, odgovorio mi je. Te re~i sui danas sa mnom, i tokom dvadeset godi-na postojanja DAH teatra nisu izgubilesvoju snagu. Imala sam sre}e da ih ~u -jem u pravom trenutku.

Kada smo osnivale DAH teatar, Ja -dranka i ja smo govorile da èlimo daosnujemo trupu gde }emo se zajedno ra z -vijati sa svojim glumcima, slede}ih pet -naest-dvadeset godina. Tada je to delova-lo kao neverovatan cilj. Dvadeset godinaje naravno proletelo i ja ose}am da smopre{li tek deo svog puta.

Sa glumicom Majom Miti} radim odpo~etka rada na{eg teatra, a Sanja Krs -manovi}-Tasi} nam se pridruìla dve go -dine kasnije. U dana{nje vreme, kadaljudi ne mogu da izdrè duge veze, biloda su ljubavne, bra~ne ili profesionalne,mislim da mi predstavljamo mali fe no -men. Zato {to na{e odnose ne ~uva struk-tura institucije, mi nismo obavezne jednedrugima ni na jedan na~in. Od samogpo~etka bila sam svesna da sam obavez-na samo sebi i svojoj umetnosti. @ivetijednu utopiju sa istim ljudima toliki nizgodina nije jednostavno. U po~etku pre -preke su bile nedostatak i mentalne i fi -zi~ke kondicije, neiskustvo. Kasnije jedo{ao strah, koji je ~inio da se pitam da liimam prava da tako ube|eno ne odusta-jem od svoje vizije i da li imam prava dazahtevam od drugih da me prate. A ondasu do{li umor i dosada. A njih je zameni-la ~ista radost pred izazovom nove pred-stave, nove turneje, novog projekta.

Danas, kada nam dolaze mladi ljudiiz celog sveta, u kojima prepoznajem istuèlju za pronalaènjem svoga puta kojaje i mene vodila toliki niz godina, radu-jem se da mogu da im kaèm da birajudubinu umesto povr{nosti, konstantnunesigurnost umesto udobnosti, veliki ri -zik koji moè da ih u~ini samim i ostav -ljenim i o~ajnim. Da biraju svu te{ko}uzajedni{tva i svu te{ko opisivu strast kojanadrasta fizi~ko zadovoljstvo. Da }e im

put biti bolan i jedinstven i da }e vredetisvaki korak, pa ~ak i onaj koji vodi uambis.

Prvih deset godina DAH teatra odvi-jalo se tokom devedestih godina pro{logveka, koja su sve nas, koji smo ìveli u„zemlji koja vi{e ne postoji“ obeleìlezauvek. Pro{li smo godine uàsa, stra -{nih zlo~ina ra|enih u na{e ime, i {to jemo`da najstra{nije, ogromnog }utanjana{ih sunarodnika. Sada, kada gledamunazad na te godine, znam da nas je ne -potkupiva predanost viziji {titila i kadasmo igrali na ulicama, opkoljeni ljudimau uniformama, i kada smo probali dok subombe padale, i dok smo slu{ali vesti oubistvu premijera i samim tim ubistvujedne vizije.

Drugih deset godina, suprotno svimpredvi|anjima i svim zakonima verovat-no}e, nisu nam bile nimalo lak{e. Finan-sijska neizvesnost smenjivala se sa ne -izvesno{}u da li }emo ostati u prostoru{kole, jedinoj ku}i DAH teatra. A njih susmenile nagrade i brojna svedo~enjamladih i ne samo mladih ljudi iz celogsveta o tome kako smo im promenili ìvotna{im predstavama, radionicama, raz -govorima. DAH teatar je upisan u po zo -ri{nu mapu sveta. êsto slu{am o tomeda smo mi jedna od retkih ìvu}ih utopi-ja.

Imala sam trideset godina kada samosnovala DAH teatar i po~ela da delimìvot sa Ne{om Paripovi}em, vizuelnimumetnikom, koji je potpisao skoro svescenografije ovog pozori{ta tokom po -slednjih petnaest godina. Ove godine, ka -da moj teatar puni dvadeset godina, jasam napunila pedeset. U pedesete samuplesala sa ~a{om {ampanjca u rukama,okruèna ljudima koje volim, onima sakojima sam stvarala DAH, ali i nekimakoji su do{li kasnije ili sasvim skoro.

Prepusti}u se magiji slavlja, obeleà -vanja jedinstvenog ro|endana, da bihve} u slede}em trenutku pogledala dugulistu obaveza koje me ~ekaju u teatru ipomislila po ko zna koji put tokom ovihdvadeset godina – da li }u mo}i sve ovoda zavr{im u jednomìvotu?

Dijana Milo{evi} (Foto: Vincent Abbey)

Ne`no, ne`no, ne`nije, DAH teatar

Ivan \or|evi}

LUDUS 173–17423

PROBLEMI SA VI[KOM IDEJA

Branko Dimi t r i jev i¯

Zakon, pozori{ta, kamere, ah ta Amerika...

OD OSVETE DO Ê@NJE I NAZADPri~a o predstavi Ja i ti

Najsla|e se nasmejem kad pojedin-ci povodom neke nama uro|enenecivilizovanosti uzviknu: „E ovo

ne bi moglo u Americi.“ Naravno da ti {touzvikuju nisu nogom kro~ili na novikontinent, pa ne znaju. Verujte mi na re~,moglo bi, i ne samo to, nego i mnogo vi{e.[to nam i nije neka uteha.

Dakle ovako je to bilo. Ba{ me zade-sio neki ni~im izazvan stvarala~ki za -nos, pa sam po{ao da u San Franciskujedne davne godine pripremam pozori{niprojekat Seksualni ìvot Unibombera.Neki se mo`da i se}aju da je dru{tvenoneprilago|eni profesor matematike TedKa~inski napustio posao i oti{ao u div lji -nu Montane, da je tamo ìveo u kolibi bezstruje i vode, te da je odatle slao pakete-bombe uglavnom istaknutim li~nostimaiz sveta biznisa i ra~unarske tehnologije.Mislim da je nastradala jedna kolateral-na `rtva, koja je otvorila paket njoj nena-menjen, a da su neki pro{li sa povre da -ma ruku i lica.

Ted je bio zapo~eo li~ni rat protiv te -hnologija za koje je smatrao da doprinoseotu|enju i sve ja~oj kontroli pojedinacaod strane dràvnog aparata. Smatrao jeda su na{e egzistencije sve manje hu ma -ne a sve vi{e manipulisane od stranemo}nih, gde tehnologija igra primarnuulogu. Uostalom, da bi prestao da {aljebombe, traìo je i dobio da „Njujorktajms“ i „Va{ington post“ objave njegovmanifest, od kojega bih ja mogao mirnoda potpi{em vi{e od 90 procenata. Ne -dugo nakon objavljivanja tog manifesta,supruga Tedovog ro|enog brata je pre -poznala neke formulacije, rekla je bratuda }e ga ona prijaviti ako on ne otkrije okome se radi, brat je oti{ao i valjda zasvoju informaciju dobio obe}anje da mubrata ne}e pogubiti. Tako je i bilo, Ted jedobio kaznu doìvotog zatvora, proglasili

su ga smanjeno ura~unljivim, ~ime jeTed Unibomber zapravo kao analiti~ar ikriti~ar dru{tva bio dezavuisan i uglav -nom se sada o njemu misli kao o suludomteroristi iz kolibe u Montani.

Ali dok ga jo{ nisu uhvatili, bila je tonajve}a potraga u istoriji SAD. I unajve}em jeku te potrage, ja smislim danapi{em tekst o navodnom seksualnomìvotu tog begunca od mo}nog FBI-ja, ada zapravo usred predstave prekinemo,pa da dva glumca u|u spolja, kao da suagenti mo}ne ameri~ke slu`be, i po~nuda legitimi{u mu{karce u publici, sveusput obja{njavaju}i da su oni i finansir-ali predstavu, ne bi li pravog Uni bom -bera namamili da vidi komad o sebi i ta -ko ga navatali.

E, ali nije mi se dalo. Samo {to samimao dve-tri probe, do{la je u San Fran-cisko iz Holivuda jedna filmska ekipa itraìla lokalne glumce. Kako su ovi mojiod toga ìveli a ja ih platiti nisam mogao,oti{li su svi na snimanje. Onda gazdapozori{ta gde sam zakupio termine nijemogao da mi iza|e u susret i pomeri ihza mesec dana. A onda je snaja shvatilada je unibomber niko drugi do brat nje -nog muà i kad su ga ve} strpali iza re -{etaka, praviti predstavu vi{e nije imalosmisla.

No moj trud nije bio uzaludan. Vlastisu se u Kaliforniji dosetile pa sada traèda se donese zakon po kome }e svi gle -daoci pozori{nih i ostalih predstava uSan Francisku biti fotografisani, a nji -hove li~ne karte skenirane i da }e direk-tori teatara morati da te snimke predajuvlastima. Umesto na{eg gradskog sekre-tarijata za kulturu, San Francisko imakomisiju za zabavu. To telo je veoma va -`no jer raspolaè velikim parama, s ob -zirom na to da se radi o turisti~kom gra -du koji za zabavu odvaja postotke od

hotelskih prihoda i prihoda restorana. Epa ta komisija mora i da na kraju odlu~iho}e li se pozori{na publika fotografisati i{ta }e se sa tim snimcima raditi. I tojkomisiji su po~eli da pristiù paketi-bombe... [alim se, {alim se, po~eli su impristizati dopisi od raznih nevladinihorganizacija. U njima se nagla{ava da jeSan Francisko grad koji ima dugu tradi-ciju politi~kog aktivizma i kulturne raz -nolikosti, a sve }e to biti ugroèno akoovaj predlog pro|e. Gradona~elnik Ed Li,prvi Kinez na toj funkciji u ovom gradu,predloìo je onda da se sa odlukom jo{malo sa~eka, dok se ne ispitaju svi as -pekti.

Kud ba{ da se ovo sada doga|a, kadnema mene tamo da se uklju~im u de -batu. Pre svega, sitnim slovima tamopi{e da se predlog odnosi na one sale kojeimaju vi{e od 100 mesta. Kako je „Ba -nam plejs“ imao 80 sedi{ta, na mene seovo ne bi odnosilo, te bih ih odmah op tu -ìo za diskriminaciju. Jer, najpre, tih mo -jih 80 mesta uvek je bilo popunjeno, agledao sam pozori{ta koje je dotirala taista komisija, gde je u ogromnoj dvoranibivalo tek po dvadesetak rodbine i pri -jatelja. Em ih dotiraju, em jo` dàbe i daih slikaju!

A pod dva, {ta oni misle, da }e teror-ista, koji se prokrijum~ario u Ameriku utrbuhu nekog teretnog broda, da iza|e nasvetlo dana samo da bi odmah zatim oti -{ao u jedno od tih dotiranih pozori{ta ilina tre}erazrednu kopiju nekog brodve-jskog mjuzikla! Sto posto sam siguran dabi, ako bi im uop{te i bilo do teatra, do{lipravo kod mene, jer ako ni{ta drugo iglumci i glumice su bili zgodni, a pi}apro brana. A da o vrlo pristupa~nim cena-ma i ne govorimo.

A sav taj politi~ki aktivizam i takulturna raznolikost (~itaj „multikulti“)doprineli su da se ono malo stalne po zo -ri{ne publike u San Francisku ospe ipo~ne zanimati za druge kulturne sa -dràje.

„Ovakve mere bi pretvorile SanFrancisko u policijsku dràvu“, kaè se uprotestnom pismu. Ja se izvinjavam go -spodi koja su to napisala, ali oni o~igled-no nisu pogledali oko sebe neko duèvreme. Pre svega, San Francisko je grad,jeste ne{to liberalniji nego srednja Ame -

rika, ali SAD je ve} vi{e od decenije poli-cijska dràva, jo{ od onda kad je prestaloda vaì pravilo da vas policajac ne smezaustaviti ako niste napravili neki pre -kr{aj.

A evo kako glasi predlog spornog~lana: „^lan 3: svi prisutni u objektu kul -ture }e morati da pokaù svoja dokumen-ta koja }e biti skenirana i ti podaci }e bitizadràni u sistemu ne manje od 15 danai bi}e predati policiji na zahtev. ^lan 4:vidno postavljene kamere bi}e instali-rane na svakom ulazu i izlazu iz objekta.Navedene kamere }e snimati publikudok ulazi i izlazi i ti snimci }e se ~uvati ubazi podataka ne manje od 15 dana i bi}epredati policiji na zahtev.“

Mogu ovi da pi{u protestna pismakoliko ho}e, ali ako ova mera pro|e, bar}e se posetioci pozori{ta javno snimati, ane tajno kao do sada. I siguran sam u jo{ne{to, tamo bi se svi direktori pozori{tavrlo disciplinovano toga pridràvali.Mogu misliti na {ta bi to kod nas li~ilo.Pristane recimo Gor~in da se snimajuposetioci „Stupice“, ali po{to se nema pa -ra za dve kamere, mora jedna te ista dasnima i veliku scenu Jugoslovenskogdramskog, pa Cveja mora da je preme{ta,a posetioce bifea kod Saleta ne snima

niko, a Sonja Vuki}evi} nikada nije iz -vadila ni staru li~nu kartu a kamolinovu. Dok na primer Kokan u Ateljeu odtoga pravi hepening, a Anja Su{a nasredTa{majdana {trajkuje gla|u zbog neslo-bode, ne znaju}u da pola glumaca iznjenog „Du{ka Radovi}a“ prodaje rodi te -ljima snimke dece sa istim tim Ta{maj -danskim parkom, taze obnovljenim, upozadini. [to da propadnu slike. Dakle,{to se Beograda ti~e, jedino bi se vlastimogle pouzdati u Mi{u Vukobratovi}a dauredno dostavlja podatke. Ali njegovapublika je i najbrojnija i najmanje sum -njiva.

Prema tome, jedina vajda bila bi odlutkarskog pozori{ta „Pinokio“ u Zemu-nu, jer bi imali snimke onih budu}ihvelikih Zemunaca jo{ od malih nogu.Dobro, bilo bi i vajde {to bi sujetni red i -telji mogli da vide ko je sve na premijerinjihovih predstava pobegao na pauzi.

Ali {alu na stranu, veliki brat se svu -da uvukao, pa za{to bi pozori{te biloizuzetak. U svakom slu~aju, setite se togapre nego {to uzviknete: „Ovo uAmerici ne bi moglo.“

Na sceni Bitef tetra 8. aprila premi-jerno je odigrana predstava Ja i tira|ena po motivima filma [ta se

dogodilo sa Bejbi Dèjn, koja je autorskiprojekat Branke Stojkovi} i Olivere Vik -torovi}, a kooproducent je i Udruènjedramskih umetnika Srbije.

Prisetimo se, knjigu [ta se dogodilosa Bejbi Dèjn napisao je Henri Farel,1960. godine. Delo je bilo inspiracija re -ìseru Robertu Oldri~u da, dve godinekasnije, snimi ~uveni istoimeni film, ukome su prvi put zajedno nastupile BetiDejvis i Dòan Kraford. Film, oven~anpresti`nim nagradama, okarakterisan jei kao psiholo{ki triler; „drama o 15 minu-ta slave“.

„To je pri~a o dve talentovane sestre,od kojih je jedna imala velikog uspeha udetinjstvu, u onom dobu kad deca samane odlu~uju, a druga malo kasnije, u ra -noj mladosti“, rekla je Branka Stojkovi}uo~i premijere govore}i o svom vi|enjutog svetski poznatog umetni~kog ostva re -nja, a potom navela: „Kroz njihov ìvot iodnose prelama se ~itav spektar tema.Jedna od njih je upotreba i zloupotreba

dece u {ou-biznisu, i ne samo u njemu.Pojava televizije veoma je zna~ajna uìvotu junakinja, {to na neki teatarskina~in otvara pitanje uloge medija. Jednaod upori{nih ta~aka je i manipulacija.Prepli}e se tu i rivalstvo, (ne)ostvarenost,potreba za aplauzom, kao i cena koju onsobom nosi... u doslovnom i metafori~ -nom zna~enju. Moja junakinja Blan{ je udetinjstvu imala tu muku {to nije bilauspe{na, tj. {to je rasla pored sestre kojaje bila velika zvezda. I nikada nije pre -bolela tu zavist, mada je obe}ala roditelji-ma da }e ~uvati mla|u sestru. Kasnije, umladosti, ona je postala zvezda i, shodnoobe}anju, bila je dobra prema sestri, dojednog trenutka...“

Po re~ima Olivere Viktorovi}-\u ra -{kovi}, Bejbi Dèjn je bila slavno dete,dete s plakata, dete po ~ijem liku je otacpravio lutke i prodavao ih: „Ona i nijeimala detinjstvo, odrastala je na turneja-ma. Kasnije, njen uspon se zaustavlja,slava jenjava, a sestra postiè uspehe.Me|utim, doga|a se saobra}ajna nesre}aza koju ona snosi odgovornost, iako se nese}a momenta zbog kojeg bi primila kri -

vicu. I ona postaje svojevrsni talac sestreinvalida. Njih dve ne mogu zajedno, a nemogu ni odvojeno.”

Ukratko, u predstavi se prepli}u lju -bav, ljubomora, strast, rivalstvo, mr`nja,zavisnost, osveta, ~e`nja...

Do ovog samostalnog projekta, kaùglumice, do{lo je tako {to je Olivera Bran-

Unibomber: terorista iz kolibe i Montani

Ja i ti u Bitef teatru

ki dala film i rekla: „Pogledaj. Meni seovo mnogo svi|a.“ Tekstom su se potombavile obe, uz saradnju Danke Sekulovi}.A kad su po~ele rad na predstavi, uumetni~ki tim su se uklju~ili Anja \or |e -vi} (muzika), Damjan Kecojevi} (scenskipokret), Sneàna [imi} (kostim) i Mir ja -

na Karanovi} (supervizor). Predstavu suelementarno opremili zahvaljuju}i BAS-u (Beogradskoj autobuskoj stanici), jersretale su se sa finansijskim problemima,a sad je pred njima, isti~u, radost igranjai gostovanja po festivalim iraznim scenama u Srbiji.A. Dobrovi}

24

Pozori{te u unutra{njosti Srbije

LUDUS 173–174Lu

OSVRT NA TRI POZORI[NA FESTIVALA40. festival „Dani komedije“ – Jagodina, 16.Gluma~ke sve~anosti „Milivoje @ivanovi}“ –Poàrevac i 28. „Nu{i}evi dani“ – Smederevo

Spasoje ¤ . Mi lovanov i¯

Pretpostavlja se da bi svaki pozo-ri{ni festival trebalo da ima jasankoncept, koji bi odredio sociokul-

turnu i umetni~ku opravdanost njegovogpostojanja, te ukazao na razlike u odnosuna druge festivale ili kulturne prigode, iiz koga bi se naslutili drugi pravci kojiproizlaze iz konteksta njegove saznajno-komunikativne funkcije na lokalnom,nacionalnom i/ili regionalnom nivou –od naj{ire kulturno-prosvetiteljske i eko -nomsko-turisti~ke akcije, do podizanjanivoa stvarala{ta pozori{no-elitisti~keposve}enosti.

Nedavno zavr{eni pozori{ni festivali:40. „Dani komedije“ u Jagodini (20–27.mart), 16. Gluma~ke sve~anosti „Milivoje@ivanovi}“ u Poàrevcu (2–7. april) i 28.„Nu{i}evi dani“ – Smederevo (6–17.april), iako se su{tinski, po svojim osni-va~ko-umetni~kim konceptima razlikujujedan od drugog, od pre nekoliko godina,a ove svakako, pokazuju velike sli~nosti.

Svojevrsna uniformnost prepoznatana nivou forme festivala – stru~ni ìri,ìri publike, glumac ve~eri, preovla |u -ju}i ànr komedije – ove godine poja~anaje i prikazivanjem ~etiri predstave kojesu ~inile polovinu festivalskih repertoarai koje su privukle najve}u pa`nju publikei odnele najvi{e nagrada. Tako su sepredstave PR ili Potpuno rasulo Ustanovekulture „Vuk Karadì}“ iz Beograda i Putoko sveta u koprodukciji Kru{eva~kogpozori{ta i „Dana komedije“ na{le najagodinskom festivalu i „Nu{i}evim dani-ma“, Harold i Mod BDP-a na „Danimakomedije“ i Gluma~kim sve~anostima„Milivoje @ivanovi}“, a @ivot u tesnim ci -pelama Zvezdara teatra na sva tri festi-vala. Zanimljivo je da Put oko sveta, ukome je glavni i dominantan lik Jovan~e

Mici}a – u interpretaciji Milorada Man -di}a Mande, nije na{ao svoje mesto u se -lekciji Gluma~kih sve~anosti, festivalakoji vrednuje isklju~ivo umetnost glume.

Bilo kako bilo, festivali su odrànibez ikakvih problema, na zadovoljstvoorganizatora, lokalne samouprave, mno -gobrojne publike, pozori{ta i nagra|enih.Valja naglastiti da su nagra|eni glumcipored statueta dobili i novac.

Ali, krenimo redom.„Ovogodi{nji festival ‘Dani komedije’

je 40. po redu, {to je u startu nametnuloodgovornost i obavezu da njegov pro -gram bude posebno kvalitetan i rasko -{an, kako bi dostojno obeleìo ovaj zna -~ajan jubilej. (...) Humor nije povr{an,jednodimenzionalan niti banalan, nijesredstvo u jeftinom, neobaveznom zabav -ljanju publike, ve} kriti~ki, dvosmislen ianalti~ki.“ Ovim re~ima je najavila re -pertoar Festivala selektor Ana Tasi},kojoj je ovo tre}i mandat. Pozvane pred-stave svaka na svoj na~in preispituju iprogovaraju kako o ànru komedije, takoi o savremenom trenutku. Ovome trebapridodati da su od sedam selektovanihpredstava ~etiri nastale na osnovu savre-menih doma}ih tekstova, i sve ~etiri supraizvedbe, ~ime su se selektor, ali i samFestival pridruìli pozivu najzna~ajnijegi najstarijeg pozori{nog festivala – Steri-jinog pozorja – za bavljenjem doma}imdramama. To su ve} pomenuti PR ili Pot -puno rasulo (N. Rom~evi}/ E. Savin), @i -vot u tesnim cipelama (D. Kova~evi}), Neznam {ta je sex, ali pitanje je odgovor (N.Rom~evi}/ K. Vraàli}, Pozori{te „Bo{koBuha“) i Eufemizam (O. \or|evi}, NPNi{). Predstave Harold i Mod (K. Higins/M. Karadì}, BDP) i [ta je sobar vi -deo (Orton/ D. Ostoji} NP Kikinda) tako|epripadaju korpusu savremenih tekstova.Naravno, stranih klasika. Put oko svetau reìji Juga Radivojevi}a jedina je pred-stava u takmi~arskom programu kojanije nastala na osnovu savremenog teks-ta, ali se i ona eksplicitno pridruùje na -porima socijalnog osve{}ivanja pozo ri -{tem, i napose komedijom, ànrom kojipo pravilu neuvijeno progovara o svimanomalijama dru{tva, porodi~nih i li~nihodnosa. Otuda je sasvim zasluèno Upra-vni odbor Festivala doneo odluku da seDu{anu Kova~evi}u, kao jednom od naj -uticajnijih savremenih srpskih pisaca,~iji se uticaj {iri i daleko izvan granicaSrbije, i koji je, kako je mnogo puta ve}istaknuto, na{ tre}i veliki komediograf,nakon Sterije i Nu{i}a, dodeli nagrada zaìvotno delo.

PR ili Potpuno rasulo najbolja jepredstava Festivala po oceni publike, saocenom 4,73. Nagrada „Mija Aleksi}“dodeljena je Putu oko sveta (4,58). ]uraniza najbolja gluma~ka ostvarenja dodel-jeni su Miloradu Mandi}u Mandi zaulogu Jovan~e Mici}a u Putu oko sveta,Draganu Petrovi}u za ulogu Veselog upredstavi @ivot u tesnim cipelama i Mi -leni Dravi} za ulogu Mod u predstavi Ha -rold i Mod. ]uran za najbolje rediteljskoostvarenje dodeljen je Jugu Radivojevi}uza Put oko sveta. Za tu predstavu nagra-du je dobila i Jelena Stoku}a za kostim i

Petar Pjer Rajkovi} specijalnu nagraduza koreografiju. Nagrada za najbolju epi -zodnu ulogu „Nikola Mili}“ dodeljena jeAnastasiji Mandi} za ulogu Lusi u pred-stavi Ne znam {ta je seks, ali pitanje jeodgovor. Za ulogu Fren~i u istom komadunagra|ena je Katarina Markovi} kaonajbolja mlada glumica – nagradu je po -delila sa Daninom Jefti} (Roz u predstaviHarold i Mod). Za scenografiju je na -gra|en Nenad Brki} (@ivot u tesnim cipe -lama). U ~ast dobitnika Gradsko pozori{teiz Jagodine izvelo je predstavu Ranjeniorao ili Smeju li devojke dopustiti probupre braka, po motivima romana Mir Jam,adaptaciju i reìju potpisuje Velimir Mi -trovi}. Zapaènu ulogu u ovoj predstaviimala je Tanja Mahmutovi} kao An |elka.

Uz opasku da je predstava @ivot utesnim cipelama dobila prose~nu ocenupublike 4,63, konstatova}emo da jagodin-ska publika s jedne strane zahteva odpredstave kontinunirani smeh tokom ~i -tave predstave, dok s druge, kao i ve}inapublike u unutra{njosti, uìva u gluma -~kim, spisateljskim i rediteljskim potvr -|enim imenima, koje pre svega prepo -znaje iz masovnih medija.

Gluma~ke sve~anosti po~ele su pola-ganjem venaca na grob Milivoja @iva -novi}a, u Aleji velikana na Novom gro -blju u Beogradu i prijemom rodbine ~u -venog glumca u sve~anim salonima Sku -p{tine grada Poàrevca. Festival je otvo -ren „Besedom o glumcu“, koju je govorioreditelj i dramski pisac Goran Markovi}.Nakon toga gradona~elnik Poàrevcapredao je simboli~ne klju~eve grada Ru -ìci Soki}, ~lanu stru~nog ìrija. Iste ve -~eri odigrana je prva takmi~arska pred-stava – @ivot u tesnim cipelama. Po re -~ima selektora Boìdara Bobe \urovi}a,reditelja i direktora Narodnog pozori{ta uBeogradu, kome je ovo peta selekcija za -redom, predstave su birane tako da ispu -njavaju dva bitna uslova – postojanjevelike uloge i zasnovanost na dobromdramskom komadu. Mrlju na ovog od i -{njoj selekciji predstavlja ~injenica da upredstavi Pozori{ta Timo~ke krajine „Zo -ran Radmilovi}“ iz Zaje~ara, kao gost,naslovnu ulogu igra \urovi}eva supru-ga. Iako predstava ima svojih kvaliteta,ovaj nepotizam nai{ao je na podsmeh upozori{nim kuloarima.

Za pobednika 16. Gluma~kih sve -~anosti „Milivoje @ivanovi}“ progla{en jeprvak Jugoslovenskog dramskog pozo-ri{ta Dragan Mi}anovi}, za tuma~enje triuloge u predstavi Iz juna~kog ìvota gra -|anstva Karla [ternhajma u reìji IveMilo{evi} (JDP). Stru~ni ìri (RuìcaSoki}, dr Milivoje Mla|enovi} i \ur|ijaCveti}) je nakon pet odgledanih predsta-va u zvani~noj konkureniciji ovu odlukudoneo jednoglasno, navode}i da je Mi }a -novi} „izuzetno rafiniranim gluma~kimsredstvima, pa`ljivo nijansiraju}i razli~i -te sudbine, pokazao vrhunsko ume}egluma~ke transformacije koja je svojstve-na samo najboljima“. Mi}anovi} je prviglumac koji je ovu nagradu dobio dvaput(prvi put je nagra|en 1997. za ulogu uMizantropu JDP-a). Napomenimo da jepravilo ovog festivala da jedan glumac nemoè da pobedi dva i vi{e puta promen-jeno 2009. godine. U konkurenciji za gla -vnu nagradu bili su i Dragan Petro -vi} Pele za ulogu u predstavi @ivot u te -snim cipelama, Milena Dravi} za ulogu uHarold i Mod, Nata{a Ninkovi} za HeduGabler (Ibzen/ S. Tri{i}, NP iz Beograda)i Biljana \urovi} za Karolinu Nojber

pozori{ta iz Zaje~ara (N. Rom~evi}/ M.Jagodi}). Svi ovi glumci zapravo su i pro -gla{avani za glumaca ve~eri kako odstrane publike, tako i od strane stru~nogìrija. Osim za predstavu @ivot u tesnimcipelama, nakon koje je ìri publike zaglumca ve~eri proglasio Nenada Jezdi}a,a stru~ni ìri Dragana Petrovi}a Peleta.U ~ast pobednika, zavr{ne ve~eri, Atelje212 izveo je predstavu Pazarni dan A.Popovi}a u reìji E. Savina.

U prate}em programu prire|ena jeizvanredna izlo`ba Savremena kostimo-grafija na scenama Narodnog pozori{ta,autora Olge Mr|enovi} i Zorice Jankovi}.Prva nagrada i plaketa „Zlatno pero“ nakonkursu za „Esej o glumcu“ ove godinenije bila dodeljena. Druga nagradadodeljena je za esej-ogled Zoran vs. Bata– Zoran Radmilovi} i Danilo Bata Stoj -kovi} Dejana âvi}a, dok je tre}u dobiopotpisnik ovih redova za esej TomislavTrifunovi} – ìvot iz umetnosti.

U sklopu „Gluma~kih sve~anosti“, uKostolcu, tako|e po izboru selektora Fe -stivala ali van konkurencije, odigrane supredstave Sumnjivo lice (Nu{i}/ B. \ur p -vi}) Zvezdara teatra i Dràvni slu`benici(Harvud/ \. Te{i}) Narodnog pozori{ta izBeograda.

Sli~no Gluma~kim sve~anostima iprogram sve~anog otvaranja 28. „Nu {i -}evih dana“ zapo~eo je polaganjem ve -naca na spomenik Branislavu Nu{i}uispred Centra za kulturu Smederevo. Uokviru prate}ih i pretfestivalskih progra-ma uprili~eno je umetni~ko ve~e „Susretsa Nu{i}evim laureatima“, sa glumcemLjubomirom Ubavki}em Pendulom , tj.izveden je Kabare Pendula i prijatelji,zatim su odigrane tri predstave: za decuPrinceza i dvorska luda Pan teatra izBeograda i dve amaterske predstave izVelike Plane (Oàlo{}ena porodica) i Bije-ljine (@ena mog najboljeg druga)... Uokviru izdava~ke delatnosti „Nu{i}evihdana“ objavljene su dve knjige: mono-

„Ludus” nemoè bez

Ministarstvaza kulturuRepublike

Srbije,a verujemo dani Ministar stvone moè bez

„Ludusa”

Iz juna~kog ìvota gra|anstva, Jugoslovensko dramsko pozori{te

Put oko sveta, Kru{eva~ko pozori{te Dani komedije

@ivot u tesnim cipelama, Zvezdara teatar

LUDUS 173–17425

Pozori{te u unutra{njosti Srbije

REGIONALNO POZORI[TE U JAGODINI

grafija Zvezda u o~ima Talije – OlgaOdanovi} Petrovi}, autora dr Draganeôli}-Biljanovski i Nu{i}eve glumice he -roine na{eg teatra Milosava Buce Mir -kovi}a.

Glavni festivalski program otvorio je11. aprila dramski pisac Stevan Koprivi-ca, nakon ~ega je ansambl Kru{eva~kogpozori{ta odigrao Put oko sveta, prvu odukupno {est predstava koje su se ovegodine takmi~ile za najbolju po ocenistru~nog ìrija i ìrija publike. Narodniteatar iz Bitolja gostovao je s predstavomPokojnik u reìji Lj. Georgijevskog,Narodno pozori{te iz Tuzle predstavilo seGo spo|om ministarkom u adaptaciji ireìji S. Kupusovi}a. BeogradskaUstanova kulture „Vuk Karadì}“ igralaje dve predstave: satiri~ni komad PR iliPot puno rasulo i lepr{avu „ènsku“komediju Zvezdarske zvezdice ~iji jeautor Gorica Popovi}. Kao {to smo pome-nuli, i na ovom festivalu igrana je najno-vija predstava Zvezdara teatra @ivot utesnim cipelama.

Selektor dr D. ôli}-Biljanovski na -glasila je da je svake godine sve lak{enapraviti selekciju za smederevski festi-val, jer je velika ponuda predstava ra -|enih po Nu{i}evim komadima, ili „naNu{i}evom tragu“. Primetila je da jeNu{i} danas veoma aktuelan o ~emu sve -do~i ~injenica da se njegova dela sve vi{eigraju i to ne samo u Srbiji, ve} i u re gio -nu, Rusiji i SAD. Ako se sa prvim delomizjave ove vrsne profesorke i teatrologamoèmo sloìti u potpunosti, sa drugimse ne slaèmo niti u jednoj re~i. Od ~etr -deset jednog profesionalnog pozori{ta uSrbiji u sezoni 2010/2011. tek u tri supremijerno izvedene predstave po Nu {i -}evim delima: Kru{evac – ve} spomenu-ti Put oko sveta; [abac – Oàlo{}enaporodica, r. Bojana Lazi}; Ni{ –Oàlo{}ena porodica – r. Andra{ Urban.Pozori{ta u regionu ovu sezonuzavr{avaju bez ijednog premijernogizvo|enja Nu{i}evih komada. Kona~no,sintagma „na Nu {i }evom tragu“ tek jefraza, dovoljno {iro koobuhvatna, presvega zahvaljuju}i za divljuju}em opususamog Nu{i}a. Otuda se svaki iole ozbi-ljan doma}i dramski tekst, bilo kogànra, moè u njoj prepo znati.

Da li smo se ovim neslaganjem pri -druìli lokalpolitikantskoj ideji, inicira-noj iz „prestoni~kih krugova pozori{nihinteresnih sfera“ za dominacijom novou-stanovljenog pozori{nog festivala „Tvr -|ava teatar“, tako|e u Smederevu nad„Nu{i}evim danima“, sve do njegovogukidanja? Ne. Postojanje oba festivala jevi{e nego opravdano. „Nu{i}evi dani“svojom tradicijom i zna~ajem na promo-visanju kako Nu{i}evog dela, tako isavremenog doma}eg teksta i teatrolo{kemisli zauzima posebno mesto na festival-skoj mapi Srbije. Istovremeno „Tvr|avateatar“ ima potencijal da nadomesti rupunastalu raspadom poslednje dràvne za -jednice Srbije i Crne Gore i samim timudaljavanjem letnjeg pozori{nog festiva-la kakav je „Grad teatar Budva“. Priro-dni ambijent smederevske tvr|ave, velikibroj zna~ajnih pozori{nih imena koji sustali iza ovog festivala, turisti~ki i samimtim ekonomski potencijal za Smederevosamo potvr|uju tu opravdanost.

Nagrada za najbolju predstavu ucelini 28. „Nu{i}evih dana“ u Smederevupripala je novom ostvarenju Du{ka Ko -va~evi}a. Prema obrazloènju stru~nogìrija, koji su ~inili knjièvni i pozori{nikriti~ar Muharem Pervi} (predsednik),dramska umetnica Ljiljana Blagojevi} iprofesor knjièvnosti Dragoslav Mandi},„ono te{ko i mu~no, godine tranzicije iprivatizacije koje su za sobom ostavileduboke tragove be{~a{}a i bezna|a, gor -~inu i oja|enost onih koji su iz ovih te -{kih godina iza{li kao gubitnici, medi-jske i politikanske, tajkunske manipu-lacije ljudima, radnicima svih vrsta ikategorija koji su stvarali i izgradili ovuzemlju, Kova~evi} je u svojoj crnohu-mornoj ko mediji pruìo ruku, i za mnogeod ovih ljudi, mo`da jedini izlaz smeh –gorak, ali smeh kao olak{anje, smeh zakoji narod obi~no kaè: ‘Smejem se i kadbih plakati hteo’!“

I ovde valja ispisati izvesnu ogradu.O pitanju odgovornosti za stanje u komese na{lo srpsko dru{tvo i dràva, a kojeKova~evi} u svoj svojoj spisateljskoj ve -li~ini prepoznaje, predstava naàlost negovori ni{ta. Manirom realiste i svojimprepoznatljivim postupkom apsurdnognagomilavanja i izme{tanja, on je tek

pu ki zapisni~ar dostignute tranzicionede gradacije pojedinca i sistema.

Nagrada publike za najbolju pred-stavu u celini pripala je koprodukciji Putoko sveta, koja je ocenjena najvi{omocenom u istoriji Fesivala 4,83. Isti ìribirao je i najbolje glumce ve~eri, i izdvo-jila je Milorada Mandi}a Mandu (Put okosveta), Petra Mir~evskog (Pokojnik),Du{anku Glid Stojanovi} (PR ili potpunorasulo), Melihu Faki} (Ministarka) i Dra -gana Petrovi}a (@ivot u tesnim cipela-ma).

@iri u sastavu Svetlana Bojkovi},predsednica, mr Tatjana Lazarevi}-Mi -lo{evi} i Milosav Buca Mirkovi}, jedno-glasno je odlu~io da Nu{i}evu nagradaza ìvotno delo glumcu-komi~aru dodeliOlgi Odanovi}-Petrovi}. U obrazloènjuje napisano: „Gluma na{e poeteseOdanovi }eve se gotovo stalno kre}e unama kao nekakav spor kaleidoskop,podsti~u}i u pozadini svesti ~udesneoblike koji se neprestano gube i pojavlju-ju, ~ija je sudbina na poseban, okultnina~in po ve zana s afektivnim pokretimana{eg ja. I tu bi bilo potrebno vrloprecizno rasvetljavanje jer psihi~ke real-nosti koje se tako naziru u duhu postojeobi~no van re~i, imamo ih u pokretu, umigu, u treptaju. Ona veoma rafiniranospaja primitivna lukavstva ène iobi~nih ènskih sudbina. Sve se de{avakao da je misao sli~na bezli~noj plazmikoja je u stanju da po pusti i prednajmanje osetljivim zapove stima, daopi{e pokrete, da izgovori re~i bilo kakve,[ekspirove ili Nu{i}eve.“

Prva Nu{i}eva statueta pozori{nomreditelju za revitalizaciju dramske kla -sike na teatarskim scenama u zemlji iinostranstvu dodeljena je Egonu Savinu.Inicijatori za dodelu te novoustanovljenenagrade su dr D. ôli} - Biljanovski, Bu -ca Mirkovi} i Sava \uri~i}, umetni~ki di -rektor „Nu{i}evih dana“. Uzimaju}i uobzir ~injenicu da je ova nagrada vi{enego opravdana i da se dodeljuje prviput, prenosimo gotovo ~itav tekst inicija-tive: „Festival Nu{i}evi dani u Smedere-vu osnovan je 1983. godine sa ciljem da{to vi{e animira pozori{ne stvaraoce zapostavke dela Branislava Nu{i}a, koja suaktuelna, i ìvo umetni~ko tkivo, kakodanas tako i u budu}im vremenima. Od

po~etka festival je ustrojio samo dvespecifi~ne nagrade. Prva i glavna nagra-da bila je Nu{i}eva nagrada glumcu-komi~aru za ìvotno delo. Vremenomona je tekstualno izmenjena jer da smose doslovno dràli priznanja za ìvotnode lo, mnogi zaslu`ni umetnici ne bi zaì vota poneli nagradu. @ivotna granica jepomerena, te je to danas Nu{i}evanagrada glumcu-komi~aru za realizo-vani opus. Drugu nagradu na Nu{i}evimda nima dodeljuju stru~ni ìri i ìripublike za najbolju predstavu izvedenuu takmi ~arskom delu festivala. NagradaNu{i }eve statuete je ovom prilikomodlazila da krasi vitrine pozori{ta koje jeu repertoar uvrstilo Nu{i}ev komad ilisavremenu doma}u komediju naNu{i}evom tragu. Tako, da onaj ko je bionajzasluèniji za izbor i novo ~itanjedela, rad sa glumcima i odabir pozori{tau kojem }e delo postaviti njegovamalenkost – gospodin reditelj ostao jesvih prethodnih dvadeset sedam godinauskra}en da u svojim ru kama ponesestatuetu Branislava Nu{i}a za najboljureìju. Po{to nas je Ben Aki ba ove godineljutito na Bogojavljenje opomenuo za ovunepravdu koja mu leì na srcu decenija-

ma, odlu~ili smo da od 28. Nu{i}evihdana bijenalno dodeljujemo i nagraduNu{i}evu statuetu reditelju za postavkeNu{i}evih dela i savremeno ~itanje starei nove dramaske klase. Ova ~ast 2011.godine, kada po prvi put do de ljujemonagradu za reìju, pripala je EgonuSavinu, reditelju iz Beograda.“

I kada bismo sumirali posledice ovatri festivala, moglo bi se re}i da nikonema pravo da ospori njihovo postojanje,posebno jer oni prevashodno opstaju uzpodr{ku publike i lokalne samouprave.Izme|u njih ima taman onoliko razlikakoliko je potrebno da sva tri egzistiraju,koliko god sledili jedan za drugim umalim vremenskim razmacima. Posebnosu svojim idejnim predispozicijama inte-resantne Gluma~ke sve~anosti „Milivoje@ivanovi}“. One su i dalje jedini festivalposve}en najeksponiranijem ~lanu kon -glomerata pozori{ne umetnosti – glum-cu. Kao niti jednu drugu umetnost –umetnost glume prati „usud prolaznosti“,„usud papirnate maramice“. Ipak, mo -gu}no je, koliko god ti napori bili veliki,uspostaviti jasne obrise li~nosti, bilo dase govori o njegovom ìvotu ili stva ra -la{tvu. I davati mu nagrade.I posve}ivati festivale.

Nedavno je objavljena vest da }ePomoravski okrug, u ~ijem je sa -stavu {est op{tina, dobiti regiona-

lno pozori{te sa sedi{tem u Jagodini, gra -du u kome se ve} 40 godina odràva fe -stival „Dani komedije“. Protokolom jepredvi|eno da teatar iz Jagodine jednommese~no gostuje u op{tinama Pomorav-skog okruga, zatim da se razmenjujupredstave sa pozori{nim druìnama izDespotovca, ]uprije i Svilajnca, da se sviokupupljaju oko zajedni~kih projekata ipovremeno spremaju zajedni~ke projek-te. A Gradsko pozori{te u Jagodini, kaonajozbiljnije u tom delu Srbije, bilo bicentralna institucija.

U proteklih pet sezona Gradsko pozo-ri{te imalo je dvanaest premijera na ve -~ernjoj i pet premijera na sceni za decu.Sve predstave se igraju ~etvrtkom na sce -ni Kulturnog centra u Jagodini, a i ~estogostuju po Srbiji: u Velikoj Plani, Loznici,Bogati}u, Senti, Smederevu, Petrovcu,Lapovu, Aran|elovcu, Prijepolju, Kru -{evcu, Beogradu, kao i u mestima okoJagodine – Para}inu, Despotovcu, Svi -lajncu i ]upriji. Na repertoaru se nalaze

predstave [ljiva Predraga Trajkovi}a ureìji Velimira Mitrovi}a, U naviljcimaPredraga Petrovi}a Pecija u reìji TomeTrifunovi}a, Srodne du{e Olivere Panto-vi}-Kolari} u reìji Milana Jovanovi}a,Pozajmljeni stan Imre Ben~ika u reìjiLilijane Ivanovi}, Zvezdana pra{ina Du -{ana Kova~evi}a u reìji Branka Popo-vi}a i Ranjeni orao u adaptaciji i reìjiVelimira Mitrovi}a – sve na Ve~ernjojsceni. Na de~joj sceni su trenutno Sosinbundolov i Uobraèna Margareta, obe uadaptaciji i reìji Miodraga Dinulovi}a.Sve produkcije, osim najnovije Ranjeniorao (premijera je bila 10. marta), igranesu preko 20 puta. Predstave u Jagodini uproseku gleda izme|u 150 i 200 gledala-ca, pri ~emu u ovoj sezoni ima 165 proda-tih mese~nih pretplatnih karata. Poredfestivalskih nagrada, Gradsko pozori{teje u proteklih pet godina dva puta na -gra|eno Poveljom grada Jagodine.

GP je registrovano kao udruènjegra|ana i trenutno je jedino uz auto-putod Beograda do Ni{a koje radi samostal-no, sa svojom kancelarijom i finasijama(sva ostala su u okviru centara za kultu-

ru i KUD-a). [to se finansiranja pozo -ri{ta ti~e, Skup{tina grada u~estvuje sa95%, a 5% se ostvaruje od prodaje ulazni-ca. Sredstva u proseku zadovoljavajupripremu 2-3 ve~ernje i 1-2 de~je pred-stave u sezoni. Pozori{te ima i izdava~kudelatnost, koja je do sad objavila, poreduobi~ajenih plakata i programa za pred-stave, i dve knjige: monografiju povom150 godina od prve odigrane predstave uJagodini i 60 godina od osnivanja Teatrai monografiju Knjiga se}anja, koju ~ineuspomene svih onih koji su pro{li krozovu ku}u u protekle 63 sezone.

Upravnik ovog pozori{ta ~ije supredstave poslednjih godina zatvaraleDane komedije ([ljiva, Srodne du{e) jesteVladimir Jovanovi}. Ovogodi{nje 40. Da -ne zatvorio je Ranjeni orao ili Smeju lidevojke dopustiti probu pre braka.

Osvrnimo se i na istorijat Gradskogpozori{ta. Po~eci teatarskog ìvota u Ja -godini zabeleèni su 1859. godine, kadaje osnovana jagodinska diletantska dru -ìna. U narednih pedesetak godina uovom gradu delovale su mnoge pozori{negrupe, sve kratkog veka, a ~esto su gosto-

vale tada vrlo aktivne putuju}e teatarskedruìne. Godine 1944. osnovano je prvoprofesionalno pozori{te u Jagodini, saglumcima iz Beograda, koje je radilo {estmeseci. Godine 1947. osniva se Gradskoamatersko pozori{te, spajanjem Omla -dinskog, Sindikalnog i Invalidskog tea -tra. Op{tinskim budètom za 1952. go di -nu predvi|ena su sredstva za aktivnostpozori{ta {to omogu}ava da ono delujekao poluprofesionalno, da bi 1953. zvani -

~no preraslo u profesionalno Gradskonarodno pozori{te. U narednih nekolikogodina ono je opet postalo amatersko, za -tim dugo nije ni radilo, {to se promenilood 1975. godine kada postoji u kontinu-itetu. Godine 2005. SO Jagodina postajeosniva~ Gradskog pozori{ta i ono trenut-no funkcioni{e kaopoluprofesionalno.Jasminka Cveti}


Ranjeni orao, Gradsko pozori{te Jagodina

Ko konjima plete grive, Kazahstan

26LUDUS 173–174Lu

POZORI[TE GRADI MOSTOVE ME\U LJUDIMAO pozori{tu na Kosovu i Metohiji: NenadTodorovi}, Jeton Neziraj i Oliver Ivanovi}

Nedavno je Ludus pisao o Narod-nom pozori{tu u Pri{tini, odnosnoo Srpskoj drami Narodnog po zo -

ri{ta Pri{tina. A sada smo zamolili direk-tora Narodnog pozori{ta Pri{tina NenadaTodorovi}a, koga je postavila Vlade Re -publike Srbije, umetni~kog direktora„Narodnog pozori{ta Pri{tina“ JetonaNeziraja, koga je imanovala Vlada tzv.Republike Kosovo i Olivera Ivanovi}a,dràvnog sekretara Ministarstva za Ko -sovo i Metohiju Vlade Republike Srbije,da svako iz svoje pozicije progovori o po -zori{tu Kosova i Metohije. Njihove pozici-je nisu nimalo lake i ruì~aste. Kre}u seizme|u iskazne i gradivne svesti pozo ri -{ta kao estetskog i eti~kog subjekta dru -{tva, izme|u bremena te{ke pro{losti, ne -snalaènja u sada{njosti i apsolutno ne i -zvesne budu}nosti. To nesnalaènje i nei -zvesnost posledice su ~injenice da kolikogod da je prisutna ideja o neophodnostisuìvota srpskog i albanskog naroda naKiM, suìvot je podre|en nacionalno-dr -àvotvornim interesima oba naroda. Otu -da i ton ironi~ne razdra`ljivosti NenadaTodorovi}a proiza{ao iz svojevrsne ne -

poku{ava da odrì kulturnu aktivnost saznanto manjim mogu}nostima i u im pro -vizovanim uslovima u Kosovskoj Mitro-vici. Koliko Ministarstvo kulture i Mi ni -starstvo za KiM pomaù, uti~u i uop{terazmi{ljaju o pozori{tu na Kosovu i Meto-hiji? Nedovoljno, ali se to moè i mora po -praviti. Po~ele su predstave, gostovanjadrugih pozori{ta... Ne{to se doga|a. Po -zori{te skre}e pa`nju na sebe i publikukoja se polako vra}a. To }e biti uvaènood onih koji odlu~uju o finansijama ukulturi i teritoriji Kosova i Metohije.

Izme|u politike i umetnosti?N. Todorovi}: Mislim da je ovde to

nerazlu~ivo. Ovde je politika inkorpori-rana u svaki segment ìvota, sa njom sebudi, ìvi, leè. U na{em pozori{tu ne be -ìmo od nje, jedino {to ponekad poèlimoda je koristimo u subverzivne svrhe, daje, umesto da se ona nama sluì, mi upo -trebimo.

J. Neziraj: Vi znate da je, naàlost,pozori{te na prostoru biv{e Jugoslavijebilo i nastavlja da bude poligon gde poli-tika pokazuje svoju mo} kad god joj je po -trebno. Otklon politi~kog uticaja od po -

stavi da postoji. Osim bezbednosti... ihrane... i kulture... i slobode, potreban jei ose}aj da na toj teritoriji Srbi imaju per -spektivu.

„Dnevna politika bez pozori{ta mo -è, pozori{te bez dnevne politike ne“?

N. Todorovi}: Politikanti su ovde ve}dugo vlasnici joneskovskog teatra, a {tose nas ti~e, daleko im lepe vile.

J. Neziraj: Da, ve} sam rekao, po zo -ri{te na ovim prostorima jo{ nije oslo -bo|eno od politi~kog uticaja. Znate, ko -munisti su u Albaniji tokom 50-ih godinapretvorili pozori{te u gadno propagandnosredstvo. Zbog toga je danas te{ko na}ineku albansku dramu pisanu u to vremea koja i dan-danas deluje „ljudski“. Ljudiu tim dramama su kao „ma{ine“ kojerade i ispunjavaju misiju partije. Primi-tivni nacionalisti u biv{oj Jugoslaviji kra -jem 80-ih i tokom 90-ih stvorili su po zo -ri{te gde je njihova „nacionalna“ dramapozvala na osvetu, na odbijanje drugog,veli~aju}i nacionalne „patnje“ i „heroje“,istovremeno negiraju}i sve ono {to je do -lazilo iz drugih naroda i negiraju}i bilokakvu drugu problematiku. I tako su do -prineli svemu onome {to se dogodilo uBosni, Hrvatskoj i na Kosovu. Umesto dase suprotstavi, pozori{te je postalo po dr -{ka. Zato i kaèm da je sad va`no da se

nam formalno niko ne ograni~ava... aliprakti~no ima tu mnogo prepreka.

Mogu}a saradnja Srpske i Albanskedrame Narodnog pozori{ta Pri{tina?

N. Todorovi}: Mi relativno redovnokomuniciramo. Naravno, privatno. Ali,jo{ smo, naàlost, daleko od institucio nal -ne saradnje. Dok god na Kosovu nemategra|ane, ve} intenzivne ~uvare nacional-nih mitova, nacionalne radnike, ne po -stoji {ansa da se tako ne{to sprovede uaktivnost, a da ne zavr{ite kao veleizda-jnik.

J. Neziraj: Ne, naàlost. Jer, to nezavisi od spremnosti dvoje ljudi. NenadTodorovi} i ja smo se neformalno sastalipre godinu dana i odràvamo kontakte dodanas. Bio sam i pozvan da vidim jednuod njegovih predstava u Zve~anu no, na -àlost, zbog tehni~kih razloga nisam mo -gao da idem. Ali i}i }u neki drugi putsvakako. Me|utim, do institucionalne sa -radnje jo{ se nije stiglo. Znate, situacija jeparadoksalna, i {anse za nesaradnju suvelike. Ipak, ne èlim i ne}u da prihva-tim ~injenicu da moè postojati barijerakoja zaustavlja ljude iz pozori{ta dasara|uju.

S druge strane, uprkos mom ideala,barijere su tu i nisu male da bi se igno ri -sale... {to, naravno, ne zna~i da su nepre-mostive. Znate, dosta ljudi ovde u Pri{tinismatra rad „Pozori{te u Pri{tini“ u Zve -~anu nelegalnim zbog imena i ~injenicada ga finansira Vlada Republike Srbije.

regionu, posle svih ovih ratova i strada -nja. U osnovi, to je njegova ljudska priro-da. Da se na svoj na~in obra~unava sazlom, sa patnjom.

O. Ivanovi}: Nema tu nikakve „mo}iili nemo}i“. Pri{tinsko pozori{te na lo -kalnom nivou poku{ava da oplemenikulturnu svakodnevicu koja se svela nakafanu-kafi}, poneki koncert!?

Repertoarska politika va{eg pozo -ri{ta – pobuna ili pristajanje?

N. Todorovi}: Mi koji razmi{ljamo oegzistenciji Srpske drame, samom ~inje -nicom {to smo je obnovili 2005, izvr{ilismo antiistorijski pu~. Sam taj ~in jetoliko subverzivan, da nam je sada svakavrsta „radikalnog“ repertoara de~ja igra.

J. Neziraj: Naravno, mi se trudimoda na{e predstave imaju neki odraz poli-ti~kih i dru{tvenih zbivanja, lokalno iliglobalno. Trudimo se da budemo kriti~nikoliko moèmo, da otvorimo debatu i raz -govor o komplikovanim pitanjima. Dru -gim re~ima, neke predstave se odnose nasituaciju na Kosovu, druge su op{tije ko -notacije i progovaraju o savremenim op -{teljudskim problemima. Glavni problemkoji imamo vezan je za albanski dramskitekst, koji iako je postigao odre|enu zre -lost, i dalje se ne izdvaja iz lju{ture ste -reotipnog tretmana tema. Nastavlja se sarecikliranjem nekoliko tema i problemakoje savremenog gledaoca ne zanimaju.Ali nova generacija pisaca koja dolazidaje nadu u bolje dane albanske drame.

brige ve}eg dela srpskog dru{tva za in -stituciju kojom rukovodi, uzdrànost ikonciznost odgovora gospodina Ivano vi -}a, kao najupu}enijeg u planove dràvnepolitike Srbije, i govorljivost Jetona Nezi -raja, koji njome upoznaje srpsku pozo ri -{nu javnost sa perspektivom Albanskedrame koja se formirala u poslednjihdvadeset godina.

Narodno pozori{te u Pri{tini – {ta jeto?

N. Todorovi}: To su dva Narodna po -zori{ta. Jedno u Pri{tini, drugo iz Pri -{tine – u Kosovskoj Mitrovici. Svako usvom, nametnutom, nacionalnom getu.

J. Neziraj: Narodno pozori{te je najz-na~ajnije pozori{te u Republici Kosovo,osnovano posle Drugog svetskog rata. Upo~etku je delovalo pod imenom Pokra-jinsko pozori{te, kasnije Pri{tinsko naro-dno pozori{te, a sada, posle rata na Ko so -vu, odnosno nakon progla{enja nezavi -snosti, ono je Narodno pozori{te. Finansi -ra ga Dràva preko Ministarstva kultureRepublike Kosovo. Kao ve}ina teatara uregionu, ovo pozori{te se suo~ava sa pro -blemima finansijske prirode, te nere {e -nim odnosima sa politikom, nere{enimodnosima sa lokalnom dramom, neja -snim vizijama budu}nosti i sli~no.

O. Ivanovi}: Nekad velika i veoma jaka kulturna

institucija, proterana kao i sve druge srp -ske institucije iz Pri{tine, koja danas

zori{ta jo{ nije napravljen i jo{ postojeaveti pro{losti koji vide teatar kao sredst-vo za rast i osnaìvanje nacionalizma. Toje tu`na pri~a pozori{ta na ovim prostori-ma, koje nikada nije prona{lo snagu zaborbu protiv nacionalisti~ke ideje, ili dasebi dodeli ulogu jake opozicije svakojzloj vlasti. Vi znate da je tokom 90-ihovim pozori{tem bilo upravljano od stra -ne nasilnog srpskog menad`menta, kojije tu politi~ki instaliran. Tu se prakti~notokom tih godina vr{io „kulturni geno-cid“ nad albanskom kulturom na Ko so -vu. Tada se tek nekoliko drama izvodi naalbanskom jeziku, ve}ina albanskih re -ditelja i glumaca koji su tu radili bilo jeproterano itd. Posle rata situacija se me -nja: Srpska drama ne radi uop{te, ili sepreselila na margine Kosova, gde ìvikoncentrisani deo srpske zajednice. Ko -liko znam, funkcioni{u uàsno. Obe stra -ne imaju svoje koncepcije, jurisdikcije,interese i ja ovde ne èlim da u|em u po -liti~ku analizu o uzrocima koji proizvodeove posledice neposrednog istorijskognasle|a. Ali ho}u da kaèm da, naàlost,politika i dalje manipuli{e teatrom. Po -zori{tu je dozvoljeno da se bavi politikom,ali ne i politici da sa bavi pozori{tem. Naovim prostorima se desilo suprotno.

O. Ivanovi}: Nema tu mnogo politike,osim {to politi~ari moraju obezbediti ka -kve-takve uslove da ova nesumnjivo zna -~ajna dru{tveno-kulturna aktivnost na -

stvaraoci osveste i da vrate pozori{tu ulo -gu koja mu priprada. Da vrate pozori{tuvlast koju mu je oduzela politika. U su -protnom, ponovo }emo videti ljude sa prt -ljagom u ruci, ljude koji odlaze nekud!

O. Ivanovi}: Ta~no, ali samo u smislustvaranja povoljne klime da bi pozori{naumetnost dobila adekvatnu pa`nju... iuslove.

Da li je pozori{te uklju~eno u overazgovore delegacija Beograda i Pri{tinemakar kao jedna ta~ka?

N. Todorovi}: Dono{enjem Zakona opozori{tu, koji su 2005. donele tada{njeprivremene institucije Kosova protivus-tavno, Srpska drama Narodnog pozori{taPri{tina izba~ena je iz zakona, ilegalizo-vana je. Nekako verujemo da nam sene}e desiti ne{to sli~no, nakon razgovora,i na nivou Republike Srbije.

J. Neziraj: O, naravno da ne! âk bimi izgledalo sme{no kad bi se uklju~ilo.Sve {to politika treba da uradi je da osta -vi pozori{te na miru. Ljudi pozori{ta mo -gu i treba da komuniciraju sami, bez i~i -jeg posredovanja. Bilo bi tragi~no ako bibilo druga~ije. Pozori{te treba da gurapolitiku u ove procese komunikacije i di -jaloga, ali ne i obrnuto. Kad bi bilo su pro -tno, nestala bi su{tina postojanja teatra.

O. Ivanovi}: Ne za sada, ali nije is -klju~eno da }e se u jednom trenutku pre -govori baviti pravom na kulturu, koje

Dakle, ljudi ovde veruju da je to ~ist poli-ti~ki ~in, da je to pozori{te u slu`bi srpskeideologije. Li~no èlim da verujem da jepozori{te u Zve~anu svojevrstan servissrpske javnosti koja ìvi tamo. Prosto, jersvaka druga uluga ne prili~i ni njemuniti bilo kom drugom pozori{tu.

O. Ivanovi}: Bilo bi dobro, jer mislimda }e ti kontakti najlak{e zapo~eti uoblasti kulture. Treba biti oprezan. Poslesvega {to nam se doga|alo poslednjihdvadeset godina nemamo prava na gre -{ku.

Kako vidite poziciju pozori{ta danas,njegovu mo} ili nemo}, na lokalnom, dr -àvnom i regionalnom niovu?

N. Todorovi}: Mislim da postoji sret-na okolnost tehnolo{ke revolucije. Zain-teresovanost za pozori{te prepu{tena jesamo njegovim ljubiteljima, tako da smoslobodni da u svom malom esnafskom ra -ju urlamo protiv svih svetskih nepravdi,a da se to ~uje, sli~no kao u srpskim en -klavama na Kosovu, samo od hintera pado galerija.

J. Neziraj: Mislim da pozori{te imamalu mo} delovanja. Njegova uloga jedegradirana i zato se sada tako lako poli-ti~ki manipuli{e njime. Govorim u kon -tekstu Kosova. To je na{a bitka, nas po -zori{nih stvaraoca, da povratimo dosto-janstvo teatru da bi igralo ulogu koja mupripada. Verujem da pozori{te moè daima va`nu ulogu u pomirenju naroda u

Predstava koja je obeleìla sezonu2010/2011. u va{em pozori{tu?

N. Todorovi}: Mislim da je to adap ta -cija Nu{i}evog komada Ne o~ajavajte ni -kad, ne samo zbog same predstave, negoi zbog mnogih okolnosti koje su pratilenjena izvo|enja.

J. Neziraj: Rock&roll Toma Stopardau reìji Dina Mustafi}a i Ibzenov Per Gintu reìji Slobodana Unkovskog. Mogu dakaèm da su ove dve predstave na naj -bolji mogu}i na~in uzdigle na{e Pozo ri -{te. Tako|e, iz sezone 2009/2010. nasle -dili smo Martina Para po Jonesku u reìjiBekima Lumija. Imali smo tokom ovesezone, kao najve}e pisce i [eron Poloka,Tenesi Vilijamsa itd. I naravno tekstovenacionalne drame do kojih dolazimo kroznacionalni konkurs „Katarina Josipi“,organizovan svake godine.

Mesto va{eg pozori{ta na pozori{nojmapi izvan kosovsko-metohijske, odnos-no kosovske stvarnosti?

N. Todorovi}: Mi poku{avamo da ovujedinu srpsku instituciju kulturne proiz -vodnje na Kosovu zadrìmo na kulturnojmapi Srbije, ali kao da postoji deo javno -sti koji bi voleo da nas istisne iz kulturnerubrike i smesti nas u „dru{tvo“. Ili, nedaj boè, „hroniku“.

J. Neziraj: Izvan Republike Kosovana{ teatar je prili~no ~est posetilac festi-vala u Albaniji i Makedoniji. Nedavnosmo gostovali i na festivalima u Sloveni-

Nenad Todorovi} Oliver Ivanovi} Jeton Neziraj

LUDUS 173–17427

ji, [vajcarskoj, Nema~koj. Sada }emo i}iu Bugarsku, [vedsku, ponovo u Sloveni-ju, Kolumbiji itd. Ali treba biti iskren –na{e pozori{te nije previ{e estetski so fi -sticirano. Jer jedan deo pozori{nih koma-da jo{ koristi teatarsku estetiku kojoj jeisteklo vreme, a kosovski stvaraoci i daljetraè onu savremenu. Dakle, moèmo dagovorimo o svojevrsnoj estetskoj krizi ko -ja }e, verujem, vremenom biti preva zi |e -na.

Koliko je pozori{te odgovorno za ono{to je bilo, {to jeste i {to }e biti?

N. Todorovi}: Ni najmanje. Pozori{tetreba samo onima koji rade u njemu injegovim gledaocima. To apsolutno nijemalo. Ko ima ve}e ambicije od ovoga, tajodavno ne radi u njemu.

J. Neziraj: Mislim da pozori{te imasvoj deo odgovornosti za na{u pro{lostkoju znamo kakva je bila. Hteli ili ne,pozori{ta u Srbiji, kao i ovde na Kosovuimaju podjednaku krivicu za nacional-izam. Ne èlim da amnestiram albanskopozori{te na Kosovu, ali moram da ka -èm da nije imalo ko zna kakav ka pa -citet. Kao {to sam ranije rekao, za gotovo10 godina kada su Kosovom upra vljaliMilo{evi}evi vazali, ovde nije postojaoskoro nikakav kulturni ìvot. Zbog togane bi bilo fer kad bismo ih krivili ili

zahtevali odgovornost. U Srbiji je, veru-jem, kulturni ìvot postojao. U najmanjuruku, pozori{ta su funkcionisala. Ali onasu odabrala put ti{ine i kompromisa, ne -sumnjivo najlak{i put. Svakako, to je mojutisak, mene koji ne poznajem dobro tea -tarske prilike u Srbiji.

I dok na{e pozori{te treba da ìvi saovom krivicom, bar sada treba da budeodgovorno prema sada{njosti i budu} -nosti. Ne govorim ovde o „diciplinova -nju“ pozori{ta, ve} preuzimanju odgo -vornosti koje njemu pripadaju.

O. Ivanovi}: Nimalo, jer mislim da supoliti~ke i bezbedonosne okolnosti biletakve da pozori{te nije bilo prioritet.

Mladi pozori{ni stvaraoci va{eg ne -posrednog okruènja – da li su oslo bo -|eni „lepote i poroka pro{losti“ ili su pre -ko „nas“, koji smo bili voljni ili nevoljni,aktivni u~esnici svih doga|aja u pro {lo -sti stekli sliku o onom drugom nacionu?

N. Todorovi}: Ne znam nijednogmladog glumca koji ima sklonost da sepridruì vehabijama ili artemijevcimana Kosovu. Pa to je potpuno druga~ijisvet. Samo, postoji velika opasnost dasvet u kome se mi kre}emo identifikuje-mo sa op{tom atmosferom. Jo{ je previ{e„zaga|iva~a“, a oni su, ~ini mi se, ve{tiji,brì i lukaviji od nas.

J. Neziraj: Kada sam posetio Saraje-vo prvi put pre dve godine, taksista mi jeispri~ao jednu crnohumornu pri~u:„Sada u Sarajevu kad pitam Srbe gde subili za vreme rata, svi kaù da su radili uVojsci u kuhinji!“ Mislim, svako treba dasnosi odgovornost za ono {to se dogodilo.Znamo politi~ke okolnosti i tako|e znamoda ne moèmo o~ekivati ~uda od teatra.Me|utim, pozori{te je bilo od klju~nogzna~aja za ono {to se desilo, jer je imalomogu}nost kriti~kog glasa pre svega krozsvoje istaknute stvaraoce. Na neki na~in,svi mi smo upali u zamku nacio nali sti~ -ke politike. Sada kada je po~ela demo -kratizacija u na{oj zemlji, istakao bih dasu pozori{te i pozori{ni proizvo|a~i po~elida budu ~vr{}i, po~eli su da gledaju napro{lost i sada{njost kriti~kim o~ima.Mislim da je ohrabruju}e da je Dino Mu -stafi} doneo u Beograd, preko svojihpredstava, bolne pri~e o ratu u Bosni. Iova vrsta razmene na{e nove istorije tre -ba da se dogodi u Pri{tini, Skoplju, Za -grebu, Sarajevu, Beogradu, Novom Sadui gde god je to mogu}e. Pozori{te takodivno moè da ponudi ubedljiv smisaopro{losti. Moè da nam dâ odgovore zabudu}nost... to je na{a odgovornost – naspozori{nih stvaraoca. Mi moèmo da sepromenimo – od pozori{te koje se poziva

na nasilje i osvetu u pozori{te koje se po -ziva na spre~avanje nasilja i osvete.

Ko je pozori{na publika va{eg pozo -ri{ta?

N. Todorovi}: U na{oj, srpskoj zajed-nici nema socijalnih, ideolo{kih, staros-nih razlika kad su posetioci u pitanju. Tudolaze svi. [to se Kosovske Mitrovice ti~e,tamo je druga~ija klima, postoji univer -zitet, postoji za~e}e urbane srednje klase,postoje ostaci grada (koji se u me|uvre-menu pretvorio u mo`da najve}i sabirnicentar za raseljene u Evropi).

J. Neziraj: To su uglavnom mladi, alinaravno ima i starijih. Mi smo imali du -boku krizu publike. Nekako smo us pelida je prevazi|emo i da stvorimo stabilanrepertoar, da stvorimo pozori{te otvorenoza me|unarodnu saradnju. @elim da os -tavim po strani skromnosti i da istaknemda pre tri godine skoro dva meseca zavreme sezone nije bilo predstava, a ondasmo uspeli da to preokrenemo i sad ima -mo i do dvadeset predstava u toku mese-ca. Ovo na{e insistiranje je napraviloverne gledaoce. Ali iza ove, da kaèm,tehni~ke stvari, publiku je vratio i kvali -tetan repertoar koji je u~inio da ljudiokrenu glave ka pozori{tu.

[ta je, na kraju krajeva, funkcijapozori{ta danas?

N. Todorovi}: Da se trudi da budeopasno po ìvot. Pacovima.

J. Neziraj: Rekao bih da pozori{tedanas mora bude oslobo|eno „velike na -cionalne teme“ i usmereno ka realnimproblemima u dru{tvu. To ne zna~i pori-canje pro{losti, ve} njeno preispitivanje iposmatranje u novom svetlu bez ikakvihograda. Albanska istorija jo{ tretira ubi -stvo Esad-pa{e Toptanija od strane Avni-je Rustemije kao prvorazredan patriotski~in. [ta ako pozori{te, na primer, tretiratu akciju Rustemija kao teroristi~ki ~in?Argumenti i kontraargumenti za takavtretman bili bi beskrajni...! Ali to bi nampomoglo da imamo dodatnu perspektivu(~ak i imaginarnu) na jednu tabuiziranuistorijsku temu. A istorija na ovim pros-torima na Balkanu, kao {to znamo, ~estoje „dizajnirana“ u boksu nacionalista.Pozori{te danas treba da artikuli{e za -hteve i potrebe javnosti. Kroz kvalitetumetni~kog dela da kriti~ki razmi{lja opro{losti i sada{njosti. Da afrimi{e lokal -nu kulturu i dovodi svetska pozori{ta nalokalnu scenu. Da bude otvoreno i sprem-no da gleda dalje od nacionalnog subjek-ta. Pozori{te danas treba da bude glasslabih i potla~enih.

Pozori{te treba da budeslobodno!Spasoje @. Milovanovi}

NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTIDnevni~ke bele{ke u okviru projekta koji

istraùje nove vidove solidarnosti kroz za -

jedni~ke umetni~ke saradnje u regionu

Inicijalni susreti projekta Nove poli-tike solidarnosti kroz kulturnu raz -menu znanja odrào se u Pri{tini od

15 do 17. aprila u organizaciji MULTI-MEDIA iz Pri{tine. Projekat istraùjenove vidove solidarnosti kroz proizvod-nju znanja i umetni~ke produkcije iz me -|u Pri{tine, Beograda, Tuzle i Zagreba.

Dan prvi (14. april)Sam dolazak u Pri{tinu neminovno

je potvrdio intertekstualni kulturno-isto -rijski prostor. Arhitektura grada pred-stavlja me{avinu orijentalnog, polunovo-gradnje, jer ~ak i tu treba da bude ispi sa -na nova istorija koja predstavlja „otvo re -no delo“. Pribliàvaju}i se centru, svudasu izlozi sa ven~anicama. Mehanizmi istrategije nevidljive normatizacije {aljurafiniranu poruku: @ena, kao nemi obje -kat mu{kog pogleda ima konstruisanubudu}nost. @ena kao lutka-objekat-ava -tar. Stotine lutaka obu~enih u ven~aniceili sve~ane raznobojne haljine. Telo ènese disciplinuje i oblici pona{anja su nor -matizovani. Izlozi na spratovima izgle -daju kao jedino ostvarljivi cilj. Zanimlji-vo je i samo ure|enje izloga. Deset lutakaje pore|ano jedna pored druge i sve onekao da ~ine podre|eni subjekat koji se udru{tvu spektakla („dru{tvu potvrdeprivida“) ure|uje i povinuje jo{ vidljivojmo}i patrijarhata. No, ova scena nije ka -rakteristi~na samo za Pri{tinu.

Iste ve~eri, odgledali smo predstavuBlood Shirt koji je uradio Bekim Lumiunutar svoje pozori{ne labaratorije „Lo -ja“. U pitanju je fizi~ki teatar. Ovaj ko -mad je konceptualno konstruisan okomotiva [eksprovih tragedija Magbet, Ri -~ard III i Hamlet povezuju}i ih sa alban-skim tradicionalnim kodom, tj. tradici-jom krvne osvete. Prema obi~aju, krvavako{ulja visi ispred ku}e kao stalna opom-ena da osvetu treba izvr{iti. Namernobeè}i od konvencionalnog ~itanja [ek -spirovih tragedija, ova predstava je krea -tivni akt koji ima u vidu da [ekspir svo -jim jezikom omogu}ava komunikaciju saraznim tradicijama, jezicima i kultura-

ma. Mo} nad ukodiranim mu{kim, disci-plinovanim, polunagim telima koja suustrojena nacionalnim obele`jima zalazedublje u ritualnu performativnost. Kriti-ka ustrojstrva dru{tva nije, me|utim,izvedena do kraja. Ali samo postojanjeove teatarske labaratorije predstavljaizuzetan, slobodan i necenzurisan pros-tor koji bi bio zanimljiv i za druge po zo -ri{ne sredine. Naàlost, upravnica Naro-dnog pozori{ta iz Pri{tine nije dozvolilada predstava ovog reditelja ide na festival„Mucijevi dani“ koji organizuje Atelje212 iz Beograda, ~itaju}i takvo gostovan-je u proma{enom politi~kom klju~u.

Dan drugi (15. april)Slede}eg dana oko 11h odràna je

konferencija za {tampu na kojoj je bioizloèn celokupni projekat Nove politikesolidarnosti. Projekat su predstavili JetonNeziraj (Pri{tina), Borka Pavi}evi} (Beo -grad) i Azra âu{evi} (Tuzla). Osnovnapoenta ovih izlaganja bila je kakoujediniti prostor i vreme. Beograski REP(Research tim je bio fokusiran na reaktu-alizaciju Miroslava Krleè i njegovo vi -|enje levice i novonastale tada{nje klasekroz raspravljanje o romanu Na rubupameti iz 1938, kao i na ~injenicu odsust-va Krleè u dana{njem obrazovanom si -stemu. Borka Pavi}evi} je i razmatralaproblem lociranja novog vladara u dis -kursu neoliberalnog kapitalizma. Istra -ìvanje u zadrugama unutar REP delujepo samoobrazovanom sistemu koji }efunkcionisati kroz konstantno arhiviran-je i diskusije, kao i {irenje digitalne plat-forme unutar sajta Nove politike soli-darnosti. Azra âu{evi} iz Centra „Grad“govorila je kako na samom po~etku pro -jekta njihov REP tim èli da, kroz prei -spitivanje narativa, dekonstrui{e svojusopstvenu sada{nju poziciju politi~kogsubjekta. Ispred Multimedia centra izPri{tine, Jeton Neziraj je govorio o prei s -pitavanju politike se}anja kroz novo na -stalu istoriju grada. ^lanovi pozori{netrupe Baca~i sjenki predstavili su deo

svog istraìvanja koji }e se odigrati uPri{tini, a to je istraìvanje istorije po zo -ri{ta Dodona.

Nakon konferencije za {tampu usle -dilo je ~itanje eseja tuzlanske grupe Na -da posle masovnih grobnica Elvisa Ku -sljugi}a, Lejle Osmi}, Dijane Avdagi},Adisa Savikovi}a i Azre âu{evi} koji supredstavljali neku vrstu generacijskogpreispitivanja nasle|a, identiteta, meha-nizama mo}i i njihovoj ulozi pri ispiti-vanju novonastalih uloga onih ~ija je po -liti~nost odre|ena dvadesetogodi{njimdru{tvenim devijacijama.

Na ovaj narativni deo nadovezao seobilazak grada Pri{tine koji je predvodilaBesa Shani a koji je obuhvatao i posetunajstarijim spomenicima i mestima nakojima su ostavljeni tragovi jugosloven -ske pro{losti. Usput je navedeno da je u„novonastaloj“ istoriji ostalo veoma malopodataka o starijim spomenicama i da jeu Pri{tini napravljena mapa sa 21 spo -menikom. Ponovno „prikupljanje“ istori-je i se}anja (mahom vaninstitucionalnihokvira dràve) nastavilo se specifikaci-jom se}anja u javnom prostoru. Tako jeEli Ga{i, mlada sociolo{kinja koja je svojmaster radila u Njujorku, napravila is -traìvanje o spomeniku Boro i Ramiz podnazivom Transformacija javnog pro sto -ra/ Do bratstva i jedinstva i nazad te -matski obra|uju}i promenu percepcije iobrade javnog prostora kroz istoriju. Ja -vni prostor postaje mesto zaborava i no -vih simbola, koji onda prostoru daju novozna~enje. Tako je spomenik Boro i Ramizsimbol prijateljstva Srbina i Albanca, Bo -ra Vukomirovi}a i Ramiza Sadikua, na -rodnih heroja koji su zahtevali da ih stre -ljaju zajedno. On je u socijalisti~kom pe -riodu bio sportski centar i simbol politikejedinstva dva naroda. Nakon progla{enjanezavisnosti postaje Ja{ari centar, premabra}i Ja{ari koja su ubijena 5. marta1998. u obra~unu sa srpskom policijom.Zanimljivo je da se ispred centra nalaziSpomenik progla{enja nezavisnosti, tj.ogromni betonski natpis NEW BORN. Uorbitu je lansiran novi identitet koji jeprili~no mitologiziran. Napravljen je mito imaginarnoj otad`bini Albanaca sa Ko -sova. Tokom svetske istorije, u ime noverealnosti, pro{lost se dekonstrui{e, menjase istorija, iako se sa sigurno{}u ne moètvrditi {ta je to novo(ro|ena) realnost.

Dan tre}i (16. april) Jutro je po~elo u Teatru Dodona. Tru -

pa Baca~i sjenki iz Zagreba, svojstvenonjihovoj poetici, istraùju istoriju teatrakroz se}anja. Virtuelno vo|enje kroz po -zori{te koje je kroz generacije bilo prostorsa amblematskim zna~enjima, omogu -}eno je pri~ama glumaca i kulturnih ra -dnika koje su snimljene prethodnih da -na. Politike se}anja postaju narativi glu -mice starije generacije Melihe ]ene imla|e glumice, njene }erke. Ljudi koji su„publika“ zapravo grade prostor sopstve -nim se}anjem. Kroz moje telo se}anjapro{la je pri~a starije glumice koja jepri~ala o Faruku Begoliju, upravniku po -zori{ta i zna~ajnoj li~nosti ove ku}e. Odanima kada je politika ovog prostorabila mnogo liberalnija, o tome kako je ru -{enjem stare zgrade nastao prostor bezse}anja. Glumica kaè da se ona ose}akao u Alkatrazu, ni na nebu ni na zemlji.Nakon zavr{ene ture, mla|a i starijageneracija radnika i radnica u kulturiraspravljala je i o pitanjima tranzicije zakoju je ve}ina u~esnika i u~esnica tvrdilada je gotova.

Centar Multimedia iz Pri{tine i Betoniz Beograda predstavljali su dve anto -logije: Iz Pri{tine sa ljubavlju i Iz Beo -grada sa ljubavlju. Sa{a Ili}, TomislavMarkovi}, Jeton Neziraj, Skelzen Malikiispri~ali su kako je do{lo do {tampanja

ovih antologija. Zapo~elo je sve korespon-dencijom izme|u Sa{e Ili}a i Jetona Nezi-raja kojom je, nakon deset godina, prek-inuoa kulturno }utanje izme|u Beogradai Pri{tine. Ovaj knjièvni deo susreta na -stavio se ~itanjem poezije (Azra âu{evi}i Elvis Ku{ljugi}) u klubu Teatris u for -mi, kako su je nazvali, hard core operetepo stihovima Damira Avdi}a Graha u ko -jima se kriti~ki osmatra fenomen stalneinflacije smrti.

Dan ~etvrti (17. april)U knjiàri Dit e nat Borka Pavi}evi}

i Branimir Stojanovi} su predstavili kon -cept reaktuelizacije dela Miroslava Kr le -è, fokusiraju}i se na njegov roman Narubu pameti. Istraùju}i Krleìn rad naEnciklopediji Jugoslavije, otkrili su da jepostojao tim koji je za to izdanje radio naKosovu. Tako je Branimir Stojanovi} do -{ao do Nehata Islamija koji je imao pri -liku da kao student intervjui{e Krleù uZagrebu prvo 1962. i drugi put 1974. go -dine. Islami je u promi{ljanjima susretasa Krleòm zaklju~io da je hrvatski pisackao osnovni problem na Kosovu videoobrazovanje. Ovaj deo projekta obuhvatai stvaranje digitalne baze podataka samaterijalom koji bi bio vezan za Krleù.U Zagrebu }e Baca~i sjenki napraviti sitespecific performance mapiraju}iKpi{ ~evu aktivisti~ku ikulturnu praksu.Ana Isakovi}


Pikova dama, Belorusija

28

Intervju: Gaj Vajcman, koreograf

LUDUS 173–174Lu

PRIRODA UZVRA]A UDARAC

Aleksandra Jakš i¯

Priroda uzvra}a udarac – ljudi tonu u rupekoje su sami iskopali. Reditelj Karin Bajerdelu austrijske Nobelovke Elfride Jelinekdaje snagu anti~ke drame, humor satirskeigre, elemente dionizijskih orgija i misti~nihobreda àlosti – kaè se u komentarimapredstave koja je otvorila ~u veni festival„Theatertreffen” u Nema~koj

PLES JE ALATKA ZA RAZOTKRIVANJE

Ve} tradicionalno u maju „Ludus“pi{e o jednom od najzna~ajnijihpozori{nih festivala u Evropi –

ovogodi{nji „Theatertreffen“, smotra naj -boljih komada izvedenih na nema~komjeziku, odràn je od 6. do 23. maja u ber -linskom „Haus der Berliner Festspieleu“(gde je odigrano 7 od 10 predstava zva -ni~ne selekcije). „Skoro deceniju na{emìriju se zamera da bira isuvi{e mejn-strim program, da gotovo ne uzima uobzir predstave sa Istoka, da nema neza-visnih produkcija, te predstava iz manjihsredina, kao i to da su zapostavljene re -diteljke i mladi stvaraoci. Ove godine sveje druga~ije... Me|utim, sada nam za me -raju odsustvo velikih rediteljskih imenapoput Martalera, [tajna, Krigenberga.Kaù ’zar oni nisu bili dovoljno dobri’.Jesu, ali oni koje smo odabrali jo{ su bo -lji“, zapisala je Iris Laufenberg, direktor-ka „Theatertreffena“.

Festival je otvorila predstava DasWerk/ Im Bus/ Ein Sturz (Rad/ U auto-busu/ Pad) Elfride Jelinek („SchauspielKöln“). Reditelj Karin Bajer pretvorio jetri jedno~inke u mo}nu, apokalipti~kipreuveli~anu evaluaciju ~ove~nosti. Lju -dska arogancija i nedostatak odgovor -nosti provejavaju predstavom koja seodvija na konstrukciji elektrane u austri-jskim Alpima preko kratera na gradili{tuu Minhenu do kolapsa okna metroa uKelnu. Priroda uzvra}a udarac – ljudi

tonu u rupe koje su sami iskopali. Re -ditelj delu austrijske Nobelovke daje sna -gu anti~ke drame, humor satirske igre,elemente dionizijskih orgija i mi sti ~nihobreda àlosti.

Isto kelnsko pozori{te predstavilo se iêhovljevim Vi{njikom (Der Kirsch gar -ten) u reìji Karin Henkel. Rediteljka jelikove pretvorila u akrobate, ònglere iklovnove, koji kr~e svoj put kroz cir ku -sku arenu ~ija je zemlja crna, spaljena,poput sasu{ene lave. U prvi plan je stavi-la nostalgiju karaktera, njihovo eska -pisti~ko stremljenje zabavi a ne uobi -~ajenu ~ehovljevsku melanholiju. Kritikaje posebno istakla odli~an gluma~ki an -sambl.

Glavna protagonistkinja komedijeDer Biberpelz (Dabrovo krzno) GerhartaHauptmana u reìji Herberta Fri~a („Me -cklenburgisches Staatstheater Schw-erin“) voljna je da istraì sve forme deli -kvencije ne bi li preìvela zajedno sa svo -jom porodicom. Jer, ovo je svet gde se bezvaranja, laganja i kra|e ne moè dalekodogurati. Rediteljevo vi|enje dekonstru -i{e tekst, ono je brza i preterana objavarata naturalizmu i svakoj vrsti autorite-ta. Ova predstava prikazuje ono najgoreu ljudima, ali i ono najbolje.

Testament nezavisne trupe „She ShePop“ uzima dramski motiv [ekspirovogKralja Lira na kome zasniva izvedbudokumentarnog tipa. Po{to se kralj po -

vukao i svoje kraljevstvo podelio trima}erkama, ~eka ga veliko razo~aranje –nijedna od njih ne pruà ocu adekvatnopo{tovanje i emocije. Izvo|a~ice stoje nabini zajedno sa svojim o~evima i pri ka -zuju njihov li~ni me|ugeneracijski ’ugo -vor’ bez milosti (npr. o~evi kritikuju }er -ke {to su izabrale da budu glumice, oneim pak zameraju {to su previ{e vremenaprovodili sa rodbinom jer one nemajusvoju decu i sl.).

Verrücktes Blut (Luda krv) rediteljaNurkana Erpulata, koji potpisuje i tekstsa Jensom Hiljeom (Ballhaus Naunyn-straße, Berlin/ Ruhrtriennale), primer jeoporo okrutnog pozori{ta o dobrim ljudi-ma: nema~ka profesorka ’otka~i’ i okupinekolicinu turskih u~enika koji ne}e dase integri{u, drè}i im pi{tolj iznad gla -va. U radnji se stalno otvaraju novi za -pleti kojima autori preispituju terorizam.

Klasikom se bavio „Theater Ober-hausen“ postavljaju}i Ibzenovu Noru(Nora oder Ein Puppenhaus). U vi|enjuHerberta Fri~a ova psiholo{ka drama po -staje svojevrsna horor bajka gde su mu -{ki likovi pretvoreni u nakaze. Nora jevi|ena pod {lja{te}im svetlima bra~nogpakla, kao buròaska farsa beìvotnihrobota koji tvrde da su ljudi.

[ilerovog Don Karlosa u savreme -nom klju~u reìrao je Roger Vontobel(„Staatsschauspiel Dresden“), koristiv{idramu kako bi predstavio politi~ki ipsiholo{ki portret sada{njosti: svi govoreo slobodi, ali misle}i prvenstveno na onuli~nu. [ilerove junake zarobljava njihov

ego, a mreà li~nih interesa u krugu in -triga postaje toliko zamr{ena da niko nemoè da se pomeri.

Drama Katrin Regla Die Beteiligten(U~esnici) koju je reìrao [tefan Bahman(„Burgtheater“, Be~) po~inje kao zla baj -ka: desetogodi{njakinja nestaje bez tragau predgra|u Be~a ne bi li se ponovo po -javila osam godina kasnije kao mladaèna. Usamljeni psihopata drào ju je upodrumu kao roba – komad je nastao naosnovu istinite pri~e koju su propratili svisvetski mediji. [est takozvanih ’u~esni-ka’ obra}a se nestaloj devojci, rediteljkoristi i video-bim preko kog se emituju tirazgovori (glumci govore u kameru). Me -|utim, sterilnost takve izvedbe razara sehoror elementima, poput pojavljivanjakidnapera u liku vuka iz Crvenkape,protagonisti se pretvaraju u gorile...

U inscenaciji Milerovog teksta Todeines Handlungsreisenden (Smrt trgov-ca) reditelj [tefan Puker („Schauspiel-haus Zürich“) za razliku od svojih pret -hodnih reìja ne pravi o~iglednu referen-cu na sada{nji trenutak. Scenografija si -nemaskopski prikazuje ’ku}u snova’ iz50-ih godina pro{log veka. Kamere pre -nose akciju na platna, zumiranja pribli -ùju aktere publici a u isto vreme ~ine ihjo{ daljim. Odli~an ciri{ki ansambl pri -kazuje da propast ’ameri~kog na~inaìvota/ sna’ ima veze i sa nama, jer obe -}anje takvog stila ìvota – da svako moèda ga dostigne, tj. da treba da ga dostigne– danas postoji kao svojevrsna pretnja ioptere}enje.

Via Intolleranza II Kristofa [lingen-sifa („Festspielhaus Afrika gGmbH“ ukoprodukciji sa mnogobrojnim nema~ -kim instituacijama) jeste predstava o ko -lonijalizmu u na{im glavama. Za okvir jekori{}eno nekoliko citata iz dru{tvenoangaòvane avangardne opere Intoler-anza iz davnih vremena, u kojima je bilota~no precizirano gde moral i progres vo -de. Debata je i komplikovana i plodono -sna, dileme i te{ko}e su pokrenute, tepreispitane a zatim odba~ene u kompak-tnoj izvedbi.

Ove godine „Theatertreffen“ nijeimao moto, a iz gorenapisanog videli smoda je predstavio „razli~ite nivoe tea tar -skih vizija: 30% ènskih, 10% turskih,30% nezavisnog pozori{ta, 30% novihdrama, dve produkcije sa Istoka, ~etirinove ’face’“, objavio je„Theater heute“.

Teatarska de{avanja na inostranim scenama

Ciri{ka izvedba Smrti trgovca (foto Tanja Dorendorf)

Vi{njik iz Kelna (foto Sebastian Hoppe)

Moje iskazivanje u plesu je i men -talno i fizi~ko, sve to treba da jefokusirano u jednoj ideji“, rekao

je na po~etku razgovora za Ludus GajVajcman, poznati koreograf iz Holandijekoji je nedavno na sceni Bitef teatra uBeogradu radio predstavu Alfa boys.

Govore}i o tom scenskom ostvarenju,izme|u ostalog, napomenuo je: „Ovajperformans je prvobitno bio namenjemènskim plesa~ima, tj. u komadu su biliènski izvo|a~i i ènstvena energija. Alismo ovog puta napravili verziju sa mu -{kim plesa~ima. Ova predstava govori ovrlo mu{kom principu koji treba da po -stane vrlo ènski, komad je zapravo oosloba|anju, gde se izrazito muèvanmu{karac pretvara u jako ènstvenuènu.“

Bavite se u predstavi pitanjem mu -{kog i ènskog principa. U poslednjevreme u modernom plesu vi{e je mu{kihizvo|a~a nego ènskih?

Mu{ko-ènski odnosi u plesu jesuvrlo va`na tema. Lepo je videti oba pola

na sceni i lepo je videti razliku izme|unjih. Ali uvek sam bio radoznao o ple -sa~u koji ima dva pola u jednom (svompolu). Bilo da je ènski ili mu{ki izraz upredstavi, nije bitno, ovog puta vi{e jemu{karaca od èna. Kada govorimo otemi ljudske rase, savremeno dru{tvo sekre}e ka ta~ki gde su mu{ko-ènsko gra -nice i razli~itosti nejasne. Ova predstavanije o ljubavi, mislim da }emo ako idemodublje u tu problematiku prona}i kolikodaleko samouni{enje moè i}i. Oslo ba |a -nje je vrlo vaàn element u mom perfor-mansu. Ovde mu{karci poku{avaju daoslobode de~ake u sebi, bilo kojeg oblikaili boje. Bilo da je de~ak vrlo ènstven ilimuèvan, poku{avam da ga lociram ipustim van, kroz ples.

O va{oj kompaniji u Holandiji ClubGuy & Roni?

U njoj su plesa~i i glumci inteligent-ni i lepi, i ~esto radimo sa arhitektama inau~nicima. Opisao bih na{ rad kao vrloteatralan i vrlo muzikalan, ali je naravnou pitanju ples. Na{e plesne predstave su

savremene, mi smo 100% plesno pozo ri -{te i 100% teatar neposlu{nosti.

Na kom principu funkcioni{ete kaoplesna kompanija?

Holandija je zemlja gde ìve plesa~i iumetnici iz celog sveta, koji u plesupronalaze svoje mesto. A ja sam feti{istaza ljude. Uzbu|en sam kada radim sadobrim plesa~ima, ali to nije za{to sam uplesu. Odu{evljavam se ljudima, i mislimda sam uvek jasan kada je u pitanju ne -~ija li~nost: ekstremne li~nosti stvarajuekstremne performanse. Mislim da jeples jako teàk posao, jer je to alatka zarazotkrivanje. Jer kad sam na sceni, jane brinem o performansu i igranju, ve}samo nekako preìvljam kroz moje delo.Kroz svoje komade ru{im fasade i ru{immaske, da bi iz svega toga iza{la istina.Tako da su moji plesa~i zaista na granici,na samoj ivici, {to ih ~ini vrlo osetljivim.I to je moja misija, da kroz ljudsku du{uprovu~em i ljudsko telo. To je vrlo ~estovrlo ekstremno, fizikalno i teatralno: da

dovedem plesa~e do samog ruba njihovihsposobnosti.

Prokomentari{ete nam savremenuplesnu scenu?

Sre}an sam da smo svi iza{li iz sme -{nog konceptualnog perioda. Po meni,malo je onih koji su uspeli da u tom peri-odu urade i{ta uzbudljivo. Moderni ple -sa~i su malo zbunjeni i nisam ba{ sigu-ran gde }e sve to zavr{iti.

Igrali ste u Americi, a mnogi lju bi -telji savremenog plesa misle da je u SADrazli~it moderan ples.

Vrlo je razli~it. Tamo je na{a pred-stava ozna~ena sa X, kao ekstremna inepogodna za maloletnike. Po meni, na -{a vrsta performansa je pogodna i za de -cu i odrasle, na primer za mog desetogo-di{njeg sina. Mislim da je takav ples sa -mo doprineo njegovom mentalnom razvi -tku. U SAD su na{u predstavu videli kaonezgodnu za mla|e od 18 jer je po njimabilo neprimernih dodira, bili su {okiraniizvedbom. Ali svuda postoje kulturne ra -zli~itosti, u Americi je bilo opozitnih re -akcija, neki su mislili da je grozna a nekida je odli~na. Njihova plesna scena jezaglavljena u 70-im, njihova kultura jedruga~ija. Opet, na{a kultura je general-no sre}nija, dok u Americi tu na{u sre}usmatraju ~udnom. Oni savremeni plesvide razli~itim o~ima. Sve zajedno, na{nastup je bio jedno dobro iskustvo.

Moète li nam preporu~iti knjigu omodernom plesu?

Knjiga Pitera Bruka Nevidljivi glu -mac o japanskom glumcu promenila jemoj koncept o plesu i egu na sceni. Brukje jasan i knjiga je vrlouzbudljiva. Radmila \urica

Gaj Vicman

LUDUS 173–17429

U Vukovoj zadu`bini, 20. februara 2008. odràna je promocijaknjige Milana Mihailovi}a, Uspomenar 212. Jedna od va`nih go{}i bilaje i „dama iz knjige“, glumica Branka Miti} (godine 1962. poklonila jetrinaestogodi{njem Milanu Mihailovi}u fotografiju sa autogramom,koja se posle ~etiri i po decenije na{la u pomenutoj knjizi).

Poèlev{i da ne{to kaè o autoru, ispri~ala je kako je M.Mihailovi} sa dvojicom bra}e redovno dolazio u Pozori{te i gledaopredstave po deset, dvadeset i vi{e puta:

– Trojica Mihailovi}a uvek su dolazili sve~ano obu~eni, ~esto saleptir-ma{nama i uvek nekako pronalazili mesta u prvim redovima.Jedne ve~eri, pred po~etak predstave – pri~a Branka – u|e u na{ugarderobu Miodrag Petrovi} ^kalja i re~e:

– Ljudi, pazite, ne preska~ite tekst, do{li su Mihailovi}i!

Milan Mihailovi} Caci

Iz „Uspomenara 212“

Branka Miti} i Caci Mihailovi} u Vukovoj zadu`bini, 2008(foto: Vukica Mika~a)

BRANKA MITI]

APLAUZ MORA BITI PLA]ENReagovanje povodom zbivanja sa ~asopisom „Klaka“

Umartu 2009. godine Zajednicaprofesionalnih pozori{ta Srbije(koju je tada ~inilo 12 profesiona-

lnih teatara s prostora ju`no od Save iDunava), a na ~ijem je ~elu bio ZoranStamatovi}, upravnik Narodnog pozori -{ta Uìce, osnovala je sopstveno glasilo,~asopis Klaka. Posle {tampanja po~etnihbrojeva Klaka je dobila unisone pohvalepozori{ne javnosti Srbije i regiona, ispu-niv{i postavljene ciljeve: kvalitetnu me -dijsku promociju pozori{ta svakojakomarginalizovanih tokom proteklih dece-nija, ~vr{}e povezivanje unutar Zajedni-ce i otvoreno analiziranje mnogobrojnih

problema koji su ko~ili opstanak i razvojovih pozori{ta, kao i izuzetno vredno is -torijsko svedo~enje u trenutku kada sumnogi va`ni arhivski podaci nepovratnoizgubljeni, a svest o va`nosti istih prak-ti~no ugasla u gr~evitoj borbi za fizi~kiopstanak teatara. Uredni{tvo Klake u sa -stavu: Jelena Popadi} (glavni i odgovorniurednik), Spasoje @. Milovanovi}, Dra -gan Batan~ev, Dunja Petrovi}, MilenaGvozdenovi} (dramaturzi s dugogodi -{njim iskustvom pisanja o pozori{tu),Vjeko Sumi} (dizajner), Ana Petrovi}(lektorka), iz broja u broj unapre|ivalo jeambiciozni koncept ~asopisa koji je for -

matom od preko 200 stranica pokazao dao pozori{tima centralne Srbije itekakomoè da se pi{e, s posve}eno{}u koja ru{igranice tzv. provincije.

Kako to ve} biva s mnogim novimidejama, Klaka je prestala da postoji –posle 4 broja. O razlozima i na~inu nje -nog ga{enja moè se napisati posebanfeljton, ili nu{i}evska komedija. No teokolnosti ovde nisu tema – sporno je to{to do danas Zajednica profesionalnihpozori{ta Srbije nije izmirila obavezupla}anja honorara uredni{tvu Klake, i tood 2. do 4. broja ~asopisa.

Glavni izgovor za izbegavanje oveobaveze prona|en je u neubedljivom ar -gumentu reosnovane (?) Zajednice profe-sionalnih pozori{ta Srbije (~iji je predsed-nik postala Biljana Vujovi}, upravnicaNarodnog pozori{ta Ni{) kako, eto, dota-da Zajednica nije postojala kao pravnisubjekt, pa su i odluke Zajednice vezaneza Klaku pravno ni{tavne. Namerno sezaboravilo da Zajednica postoji ve} dece-nijama, da je Klaka stvorena i objavljiva-na na osnovu zvani~nih odluka Zajedni-ce, o kojima su diskutovali i glasali upra-vnici gorepomenutih pozori{ta. O timodlukama svedo~e i zvani~ni zapisnici sasastanaka Zajednice, pa se postavlja pi -tanje da li neko tvrdi da su se osniva~i iizdava~i Klake la`no predstavili u imeinstitucije koja, navodno, nije ni postoja-la? Da ne govorimo o tome da su upravepozori{ta priznale i uspostavile saradnju

s Klakom, ne osporiv{i njenu svrhu i fi -nansijsku konstrukciju (o tome jasno pi -{e i u samom ~asopisu, naro~ito u 1. bro -ju, gde treba videti intervju sa ZoranomStamatovi}em, tada{njim ~elnikom Za -jednice). Kad se, pored ovih, ima u vidu i~injenica da se Zajednica profesionalnihpozori{ta Srbije uredno predstavlja kaoorganizator dugogodi{njeg pozori{nogfestivala „Joakim Vuji}“, onda postaje ja -sno za{to uredni{tvu Klake nije palo napamet da u pravnim registrima provera-va da li je Zajednica zaista registrovana.Ra~unali smo da su upravnici doti~nihpozori{ta u Zajednici ozbiljni i kredibilniljudi, koji su doneli odluku u ime jedneozbiljne institucije.

Kako bi ostvarilo prava, uredni{tvoKlake angaòvalo je autorsku agencijukoja je novom rukovodstvu Zajednicepredstavila u~injene prekr{aje. U{lo se udugi niz pregovora, razmatranja i obe -}anja da }e se problem re{iti, a zapravose re{avanje odlagalo, u nadi da }e ured -ni{tvo Klake zaboraviti ili, jednostavno,odustati od legitimnih zahteva. Ured -ni{tvo Klake se zatim obratilo i Udru -ènju dramskih umetnika Srbije. Pred-sednik Udruènja Ljiljana \uri} posre-dovala je u re{avanju problema, kako bise izbegao proces na redovnom sudu isudu ~asti Udruènja. Uredni{tvo i pred-stavnici Zajednice dogovorili su uslovenagodbe pod kojima bi se sva dugovanjaizmirila, ponovo su pala obe}anja i sa -radnicima Klake i gospo|i \uri}. Otadaje pro{lo 3 meseca, ali nijedno obe}anje

nije ispunjeno. Dobili smo informaciju daje 14. aprila 2011. odràn sastanak Za -jednice, na kome je dogovoren princip pokome }e pozori{ta isplatiti dugovanja zaKlaku, ali opet – ni{ta. A od po~etka po -traìvanja dugovanja pro{lo je skoro 2godine!

Potpuno je nejasno kako su predsta-vnici Zajednice mislili da mogu nekogaprofesionalno angaòvati, a potom cini -~no izbe}i finansijske obaveze koje su,treba li i to re}i, formirane u skladu sograni~enim pozori{nim budètima; dacela stvar bude jo{ spornija, Zajednica jeuredno platila {tampariju koja je {tam -pala sva ~etiri broja Klake, ali uredni{tvo~asopisa nije! Predstavnici Zajednicenisu prezali od oglu{ivanja, ignorisanja,la`nih obe}anja, odugovla~enja. Sudskiproces je najmanji problem, a sud ~astipretvoren u sme{nu, maltene arhai~nuustanovu.

Da li iko u Zajednici profesionalnihpozori{ta Srbije zaista veruje da moèeksploatisati na{ rad, a potom ponizitina{e dostojanstvo, inteligenciju i egzi-stenciju?

Jedno podse}anje: klaka je re~ kojaozna~ava grupaciju ljudi pla}enih daaplaudiraju i podràvaju pozori{ne pred-stave. Klake su bile veoma uticajne uevropskim pozori{tima XIX veka, pa sunepla}eni klakeri umeli da izvi`de pre -mijerne predstave... Ako ova savremenaKlaka ne bude pla}ena, ne}emo samozvi`dati.

Uredni{tvo ~asopisa Klaka

NOVA KLIJANJA U NOVOM GRADUReagovanje povodom teksta o predstavi Papirnati Pinter u pro{lom broju Ludusa

Korbizijeovski pejza` novog delaBeograda traì svoju du{u. U tomtraènju postoje dva paralelna

toka. Jedan je poznat decenijama i poti~eiz zvani~nih saop{tenja u kojima je uveknagla{avano da u Novom Beogradu delu-ju Sava centar i Muzej savremene umet-nosti, drugi je sa~injen od ti{ih glasovaentuzijasta koji u pukotine betona nepre-stano nastoje da zaseju poneki cvet, kat -kad uz malu pomo} vlasti, nekad na sop -stvene mi{i}e... Pozori{te Sunce u bloku45, Teatar na Savi, Pozori{te Bakine pri -~e, Pozori{te Nedo|ija u bloku 61, Bajka-mela...

Kao po ko zna koji put obradovanasam novim klijanjem, novom energijomkoja iskri u projektu Scena Carina... Opetprisustvujemo naporima mladih da ras -kr~e i privedu teatarskoj nameni nekuzapu{tenu salu, neki marginalizovan, aza dru{tveni ìvot lokalne i {ire zajedni-ce potencijalno dragocen prostor...

Zanimljiv je opis predstave Papirna-ti Pinter reditelja Marka Kosti}a kojidonosi Ludus u intervjuu sa izvr{nimproducentom Nata{om Milovi}. Kao izra-ziti ljubitelj teatra senki, veoma rado bihprisustvovala reprizi. I verujem da u tojèlji nisam usamljena. Mladoj ekipipredstoji napor da o svojim aktivnostimaprvo obavesti okolinu, da zatim svojuestetiku i oblik komunikacije dobaci doonih kojima je to namenjeno, i da najzad,kvalitetom i originalno{}u sadràja pri -dobije podr{ku. Vrata su im tek od{ kri -nuta, moè se re}i da je to malo, ali trebaimati u vidu da je nekome i to malo nedo-stupno. Bi}e im potrebno dosta istrajnogtruda, a mo`da i malo sre}e, kako teatarsenki ne bi ostao samo senka teatra...

Savetujem trupi Scena Carina da sene postavi kao vlasnik otkrivenog i do -stupnog joj prostora, da ne zauzme rival-ski stav prema drugima koji bi na istom

mestu, u slobodnim terminima, mogli po -ku{ati ne{to drugo i druga~ije, ve} da seposve}eno trude da samo specifi~nom te -ìnom realizovanog jednu za sada nepri-metnu kotu grada u~ine ìvom i pulsira-ju}om.

Kao neko ko u Novom Beogradu ìviokruglo tri decenije i poznaje svaku sto -pu iole upotrebljivu na kojoj bi se, i bezznatnijih ulaganja, ali sa ispravnim sta -vom prema potrebama stanovnika, mo -glo delovati, zapaàm slede}e: prostoraima, neiskori{}enih dvorana ima, po god -nih eksterijera – amfiteatarskih arhitek-tonskih ambijenata ima, ali i pogre{nihpoteza upravljanja svim tim, tako|e.Drugo, kad god bi neko pokrenuo prasta-ro pitanje – {ta je sa kulturom, odgovor}e dobiti odmah: imamo Novobeogradskokuturno leto, imamo manifestaciju ovu,imamo onu, projekat ovaj ili onaj. Svaka~ast manifestacijama i projektima, ali go -dina traje mnogo duè i trebalo bi je ispu-niti ne~im redovnim. Postoje}e nije do -voljno.

Na ~uvenu mantru „nema para“,obi~no odgovaram: „Pare se zara|uju.“Dakle, nije sve u budètskim sredstvima.Ima ne~ega i u zainteresovanosti onihkoji pla}aju kartu. A da li smo ih, u svimna{im poku{ajima, kada nam se za topruìla prilika, zainteresovali? Ili je pu -blika „jedna stoka grdna“ koja ne zna {tavalja?

Poznajem mnogo ljudi sa leve obaleSave koji bi izdvojili novac za ulaznicu,ali kada uz to do|e i tro{ak prelaskareke, retki no}ni autobusi, skupa taksivo`nja druge tarife, oni odustaju. Utolikopre novobeogradski „proizvodi“ imaju{ansu. Ali {ta je s njima? Za{to ih nema?Ili ih je premalo?

Sada imamo i Novobeogradsku kul -turnu mreù, ali redovnih pozori{nihde{avanja nema pa nema.

Od kad znam za sebe i Novi Beograd,slu{am pesmu da tu treba da se gradipozori{te. Moj refren na tu pesmu uvek jeisti – a za{to se ne iskoristi izuzetno aku -sti~na sala Politehni~ke akademije kojaje sada u okrilju Studentskog kulturnogcentra? I kako je moglo, pobogu, da sedesi da se neopisivo ljupka kamerna sce -na u Maloj Kozari, u srcu najve}e konc -entracije stanovni{tva, pretvori u igrao-nicu?! Znam, re}i }e neko, to je preva -shodno bioskopska sala, a bioskopi se ga -se. Ta~no. Ali svi znamo da je jedno beo -gradsko pozori{te pretrajalo i istorijustvaralo u bioskopskoj sali, i to memlji-voj. A sala Male Kozare je izuzetno opre -mljena samo se, izgleda, njen vlasnikoslonio na pozori{nu trupu koja nije bilau stanju da je oìvi i napuni gledaocimaina~e èdnim pozori{ta. Stavom – kadve} ne{to nije po{lo za rukom nama, {toda dozvolimo drugima da dokaù supro-tno? Tako se umrtvljuju potencijalna kul -turna àri{ta.

I ako ta trupa koja je u Maloj Kozaridavala svoje predstave nije uspela da tomesto probudi, oìvi, pridobije za pozori -{te, a imala je uslove, po kojoj logici tajdragoceni prostor moè da menja name-nu u ne{to ~ega ima u svakom drugomtr`nom centru ili atomskom skloni{tu?

Nemam previ{e razumevanja zastav da su za svaki neuspeh krivi vlast,svetska ekonomska kriza ili glupi gle -daoci jer, ruku na srce, de{ava se i da seodli~na prilika prokocka, kao {to je bilaona u bloku 61.

Vide}emo kako }e svoju priliku isko-ristiti Novobeogradska kulturna mreàkoja je podràna i finansijski i prostorno,da li }e se postaviti dru{tveno odgovornokao {to je proklamovala. Pokaza}e namrezultati.Zorica Simovi}

Festival }e otvoriti premijera Stranaca,projekat pet bh. dramskih pisaca. „AlmirIm{irevi}, Aida Pilav, Radmila Smilja -ni}, Darko Luki} i Hasan Dàfi} napisalisu pet mikrodrama o temi ‘Razlike’, a sveih je spojio i dramatur{ki obradio DraganKomadina. Reìju potpisuje Lajla Kaik -~ija“, istakao je Hazim Begagi}, direktorBosanskog narodnog pozori{ta Zenica,teatra koji organizuje ovaj festival. Naro-dno pozori{te Sarajevo predstavi}e sekomadom Dvojica na mostu (Sead Tr -hulj/ Alen Drljevi}), Mostarski teatarmladih izve{}e U potrazi za bojom keste-na (Safet Plakalo/ Stevan Bodroà).Slede predstave Krokodil Lacoste (ZlatkoTop~i}/ Sulejman Kupusovi}), Kamerniteatar 55; Ja, mahalu{a (Indira Sorgu~-Ku~uk/ Mirela Tepari}), nezavisna pro -dukcija „Filter“; Bizarno (@eljko Huba~/Petar Kaukov), doma}ini BNP; Strancipred rajem (Vernesa Berbo/ MiralemZup~evi}), NP Tuzla; Otac na slu`benomputu (Abdulah Sidran/ Oliver Frlji}),Atelje 212; Elijahova stolica (Igor [tiks/Boris Lije{evi}), JDP i MESS; Osipate se,Va{a visosti (Mirko Kova~/ Goran Da -mjanac), SARTR. Festival je u pregovori -ma i sa suboti~kim Narodnim pozori{tem(Kukavi~luk Olivera Frlji}a) i zagre ba~ -kim Kerempuhom (Prevaranti po tekstuFadila Hadì}a ili SpektaklukomRenea Bitorajca).

[to je stvarnost? Ono {to misli{! âk ionda kad je re~ o mi{ljenju ludaka,odnosno ljudi poreme}ene psihe ~ija

stvarnost izjedna~ava fikciju i realnost.Bit je to predstave Bolnica na krajugrada bugarskog satiri~ara Hriste Boj -~eva premijerno izvedene u zagre ba~ -kom Kerempuhu u reìji Sa{e Broz. Boj -~ev nadglasava mentalni haos Leta iz -nad kukavi~jeg gnezda – u njegovoj seBolnici „pacijenti“ nekako snalaze dokim napolju nekako ne ide.

Milerova Smrt trgova~kog putnika ureìji Du{ana Jovanovi}a izvedena jepremijerno na Svetski dan pozori{ta usplitskom HNK-u. Tragi~na pri~a o neu -spe{nom trgova~kom putniku, tuma~i gaMustafa Naradevi}, koji pred kraj rad -nog veka dobija otkaz, a da nije ostvarioameri~ki san, te samoubistvom ’re{ava’nagomilane porodi~ne probleme, posebnofinansijske, vi{e je nego aktuelna danas(pa i u Hrvatskoj).

Enciklopedija izgubljenog vremenaSlobodana [najdera praizvedena je nasceni vara`dinskog HNK-a u reìji Snje -àne Banovi}. Tekst se bavi realno{}udana{njice, nezaposleno{}u, posledicamaprivatizacije i tajkunizacijom Hrvatske.Kroz glavni lik Gregora Samse, pozajml-jenog od Kafke, ali pretvorenog u ~ovekakoji vi{e ne da da ga gaze poput bube,[najder iznosi pri~u o tri generacije, trirazli~ita pogleda na svet u kom mali ~o -vek po pravilu izvla~i deblji kraj.

Na sceni zagreba~kog Teatra ITDizvedene su dve premijere. Autorski pro -jekat Mirana Kurspahi}a Lijepa Na{aneka je vrsta revizije poslednjih dvadesetgodina karijere poznate estradne peva -~ice kroz njenu povr{nu prizmu, provu -~ena kroz jo{ povr{niju sferu estradnescene. „Bez svih nas zajedno ne bi ni biloLijepe Na{e i njene karijere. Preostajenam jedino da se lupimo po glavi i da senapokon nau~imo smejati sami sebi.Mo`da onda i kona~no odrastemo“, izja -vio je reditelj.

Druga premijera je nova pri~a Oliv-era Frlji}a Mrzim istinu!. Predstava }epubliku vratiti u vreme pre aprila 1992.kada je autor napustio roditeljski dom u{esnaestoj godini. Godine izbegli{tva, stu -dije, zasnivanje vlastite porodice i njenraspad, po~etak profesionalne pozori{nekarijere daju uvid u unutra{nje kom ple -ksne odnose umesto pateti~nog prepri~a -vanja jedne porodi~ne istorije. Ansamblje proveo mesec dana u Teksasu druè}ise s Frlji}evim roditeljima i sestrom kojitamo ìve promatraju}i njihove dnevnerutine i razgovore.

Predstava Ana i Mia tandema AnicaTomi} i Jelena Kova~i}, koja je nastalakao teatarska studija anoreksije i bulim-ije, jedna je od najboljih hrvatskih pro -dukcija za decu/mlade, a to je potvrdila inovim nizom osvojenih nagrada. Izme|uostalog, nagra|ena je na Malom Maru -li}u u Splitu, te beogradskom Zvezdari -

{tu a potom i na zagreba~kom Naj, naj,naj festivalu.

U zagreba~koj Gaveli slovena~ka re -diteljka Mateja Kole`nik postavila je Go -goljevu @enidbu. Kritika je njenu reìjuocenila kao zaokruènu i nenametljivu, akoja je iznela na povr{inu zagonetni me -hanizam autorove poetike. U ovoj pomalojezivoj studiji ljudske usamljenosti upe -~atljive karikature ostvario je ceo gluma -~ki ansambl.

Premijerom Krleìne drame GospodaGlembajevi Hrvatsko narodno kazali{teu Zagrebu slavi 150. sezonu. Slovena~kireditelj Vito Taufer ponudio je prili~nomra~nu predstavu kojoj je pridonela i za -tamnjena scenografija i ozbiljni kostimi.Taufer je razornu dramu o Glembajevi-ma, bogatoj porodici diskutabilnog mora -la, video kao pri~u o emocijama jedne tu -`ne porodice koja je novcem mo`da kupi-la mo}, ali nije sre}u, te se pohlepom do -vela do propasti.

Centralni deo prole}ne sezone sva ka -ko su festivali Maruli}evi dani (26. 4. do3.5) i Me|unarodni festival malih scenau Rijeci (2–8. maj). „Ovogodi{nji 21. Ma -ruli}evi dani okupljaju se oko scenskiintrigantnih ~itanja klasika, savremenihtekstova koji propituju neuralgi~ne ta~kena{e tranzicione zbilje od dru{tva u komìvimo do li~nih teskoba u komunikacijis drugima, a zatim i autorske predstave~iji su tekstovi nastajali u procesu rada sglumcima i dotakli va`ne dru{tveneteme“, zapisala je selektorka GordanaOstovi}. Takmi~ilo se osam predstava:Mikelan|elo Buonaroti (Zadarsko kaza-li{te), Leda (HNK Osijek), Breza (HNKVara`din), Dolina ruà (Gavela), Drama

o Mirjani i ovima oko nje (JDP), Reces i ja(Teatar Exit i Kufer), Ovo bi mogla bitimoja ulica (ZKM) i ûdo u Poskokovojdragi (Keprempuh). Najbolja predstavaFestivala hrvatske drame i autorskogpozori{ta je Reces i ja, koja je nagra|enai za reìju, dok je po oceni publike to bilabeogradska Mirjana... Treba pomenuti ida je jedan od Marula za najbolja glu -ma~ka ostvarenja pripao Mirjani Kara-novi}.

„Ovogodi{nji izbor predstava izne -drio je politi~ko angaòvano i socijalnoosetljivo pozori{te, nazovimo ga, ’stvar -nosnim’, koje ulazi u borbu s rutinomsvakodnevice, malogra|anskim tabuima,netolerancijom za drugo i razli~ito krozmodernu fragmentarnu dramaturgiju ilidramaturgiju filmskog reza (Kiklop Sce -ne Gorica, Generacija 91– 95. ZKM-a,Baca~ kocke budimpe{tanske ’SputnikShipping Company’, Drama o Mirjani iovima oko nje JDP-a). Drugu skupinupredstava ~ine one koje aktuelnu komu-

nikaciju sa stvarno{}u temelje na rein-terpretaciji klasika (Gospoda GlembajeviAteljea 212, Don @uan u koprodukcijiCNP-a i Kotor Art festivala, Odisej lon -donskog ’Theatre ad Infinitum’)...“, deoje re~i @eljke Tur~inovi}, selektorke 18.me|unarodnog festivala malih scena uRijeci. A tu je i predstava koja nudi beg ubajku – @ivot lude (HNK Ivana pl. Zajcai HKD teatar iz Rijeke). Za najbolju pred-stavu u celini progla{en je Kiklop. Odostalih nagrada izdavajamo: najboljireditelj je Viktor Bodo (Baca~ kocke),najbolji glumci Mirjana Karanovi} (Dra -ma o Mirjani...) i Nikola Ristanovski(Glembajevi), najbolja mlada glumicaJelena Petrovi} (Drama o Mirjani...), zanajbolju mu{ku epizodnu ulogu nagra -|en je Svetozar Cvetkovi} (Glembajevi),za najbolju ènsku epizodnu ulogu Bra -nka Petri} (Drama o Mirjani...), a zanajbolju scenografiju Miodrag Taba~ki(Glembajevi). Posebno priznanje dodelje -no je i \uzi Stojiljkovi}u za uloguFabrizija u Glembajevima.

30

EX-YU scena (kraj marta – maj 2011)

LUDUS 173–174Lu

Aleksandra Jakš i¯

Na sceni Sarajevskog ratnog teatraSARTR premijerno je izveden Je -dan Pikaso, ameri~kog pisca Dè -

frija Ha~era u reìji Beogra|anke Ljilja-ne Todorovi}. Tokom rada na komadurediteljka je izjavila da predstava govorio tome {ta se doga|a s umetno{}u kadarat i kultura upletu svoje prste. „Re~ je operfidnosti ’kulturne politike’ ministrapropagande Tre}eg rajha Jozefa Gebel-sa“, dodala je Todorovi}eva. Pri~a je za -nimljiva – od Pikasa se traì da prepo-zna {ta je falsifikat, a {ta njegovo origi-nalno delo. Cilj takvog zahteva je da se

njegova slika javno spali kao primernedostojanstvene umetnosti.

Dvojica na mostu, pri~a Seada Tr hu -lja o tvrdoglavosti, istrajnosti na princip-ima po cenu ìvota, a s druge strane, ohumanosti u nehumanim uslovima, novaje predstava Narodnog pozori{ta Saraje-vo. Predstavu je reìrao Alen Drljevi}:„Drama nudi potpuno novu sliku de -{avanja u ratu, te nakon njega. Shvatiosam da u biti ovaj tekst ima jaku hu -manu i antiratnu poruku. Drama govorio dvojici normalnih ljudi koji su se na{liu nenormalnoj situaciji. Jedan, pod utica-jem ogromne propagandne ma{inerije, adrugi, sticajem okolnosti, dolazi u poloàjsluge. Vremenom se me|u njima razvijarazumevanje, a da su stvari bile samomalo druga~ije, postali bi prijatelji. To jevi{eslojan tekst koji govori i o raspaduporodice, i strahotama rata, i postratnomperiodu, o svemu ru`nom {to rat donosi...Najbitnije je da ukazuje da u ratu nemapobednika, ve} su svi gubitnici.“

Predstavom @enski razgovori Du{kaRadovi}a u izvedbi beogradskog pozo ri -{ta „Impresario“ u Bijeljini je po~eo 10.pozori{ni festival Dani komedije 2011 k -oji je trajao do 22. do 25. marta. Beograd-ska pozori{ta „Prizor“ i „Slavija“ pred-stavila su se komadima Lovci na miraz,odnosno Kvartet Ronalda Harvuda, dokje Pozori{te „Ra{a Plaovi}“ iz Uba izveloHeroje.

I u Sarajevu su odràni Dani ko me -dije pod nazivom „Smeh je lek“od 1. do 6.aprila. U organizaciji Centra za kulturuSarajevo, publici su izvedene Me|uigraod 0 do 24 Zijaha Sokolovi}a, Dràvnilopov Narodnog pozori{ta iz Tuzle, Do po -slednjeg daha Grada pozori{ta iz Gra -di{ke, Volim Njofru HNK-a iz Vara`dinai ôrba od kanarinca Pozori{ta „Slavija“iz Beograda.

Predstavom Kidaj od svoje ène Ka -zali{ta „Marina Drì}a“ iz Dubrovnikakoju je reìrao Sulejman Kupusovi} otvo -

ren je 9. festival komedije Mostarskaliska, koji je trajao je od 20. do 27. aprilau Narodnom pozori{tu Mostar. U kon ku -renciji se na{lo sedam najboljih komedijaiz poslednje dve sezone: jo{ dve reìjeKupusovi}a – Gospo|a ministarka NPTuzla i Hamlet u selu Mrdu{a Donja NPSarajevo – zatim Balon Teatra Exit izZagreba u reìji Mislava Bre~i}a, Koko -{ka Pozori{ta mladih Sarajevo koju jereìrao Admir Glamo~ak, Me|uigre od 0do 24 Zijaha Sokolovi}a i Atlantida –prona|ena zemlja u reìji Erola Kadi}a,s kojom je nastupio doma}in Festivala.„Velika liska“ za najbolju predstavu pri -pala je Koko{ki, najbolji reditelj je Sulej-man Kupusovi} (Gospo|a ministarka),dok je po oceni publike najbolja predsta-va Hamlet u selu Mrdu{a Donja.

Predstava PMS – Postmu{ki stresizvedena je premijerno na daskama Gra -dskog pozori{ta „Jazavac“. Tekst @en skirazgovori Du{ka Radovi}a adaptirao jebanjalu~ki dramaturg Mario ]ulum –osmislio je da predstava te~e kroz jedanciklus od ranog detinjstva do starosti è -ne. Komad se bavi problemom mu{ko-ènskih odnosa, dve glumice pri~aju pri -~e desetak èna kroz situacije bliskena{oj svakodnevici.

Na sceni Kamernog teatra 55 premi-jerno je izvedena Radnja na uglu koju jeprema tekstu ma|arskog pisca Miklo{aLasla reìrao Francuz Fransoa Lunel.„Pri~a ove romanti~ne komedije de{avase u Budimpe{ti 1932. godine. Radnja jesme{tena u knjiàru gde radi ~etvoro lju -di, u vreme recesije u Evropi, pa su svi ustrahu da ne izgube posao. Atmosfera jedosta dobra, dok ne do|e mlada ènaKlara Novak, kada se menjaju odnosi“,izjavio je Lunel o temi drame koja govorio ljubavi izme|u dvoje kolega.

Prvu nagradu za najbolju pozori{nupredstavu nastalu u bh. produkciji u2010, koju dodeljuje redakcija ~asopisa

za dramu, teatar i odgoj „Tma~aART“,ravnopravno su podelile Radni~ka hroni-ka Narodnog pozori{ta RS iz Banjaluke,o dugotrajnom {trajku radnika fabrikekoja je propala u poku{aju vlasni~ketransformacije, u reìji Ane \or|evi}, ipredstava Mostarskog teatra mladih Ka -ko sam nau~ila da vozim, koja tretiraprobleme pedofilije, u reìji Selme Spa -hi}.

Me|unarodni festival profesionalnihlutkarskih pozori{ta za decu Lut fest uIsto~nom Sarajevu, odràn od 9. do 13.maja, okupio je u zvani~nom programudevet pozori{ta i to iz Italije, Engleske,Holandije, Slovenije, [panije, Srbije i Bo -sne i Hercegovine. Na otvaranju nastupioje rimski „Teatro Dei Piedi“, dok je festi-val zatvorila, van konkurencije, Jeèvaku}ica Dje~ijeg pozori{ta Republike Srp -ske iz Banjaluke.

U Pozori{tu Prijedor premijerno jeizvedena predstava Petkutin i Kalina,prema tekstovima Milorada Pavi}a, uadaptaciji i reìji Gradimira Gojera. Os -novni tekst drame ~ini Zauvek i dan vi{eili pozori{ni jelovnik, a kori{}eni su i de -lovi Hazarskog re~nika, Predela slikanog~ajem kao i Pavi}eve pri~e.

Jubilarni 10. festival bosanskoherce-gova~ke drame bi}e odràn od 20. do 29.maja u Zenici, a u konkurenciji }e se na -}i 12 predstava iz BiH, Srbije i Hrvatske.

[TA SE DOGA\A U POZORI[TIMA BIH

KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ

Pobednik 21. Maruli}evih dana: Reces i ja

Jedna od dve najbolje bih. predstave u 2010: Radni~ka hronika

Da bi podstakli dramskostvarala{tvo za mlade uju`noslovenskim zemljama, teomogu}ili prisustvo dramskihautora u regiji i stimulisaliizvo|enje novih tekstova upozori{tima izvan mati~nihdràva, Pozori{ni epicentar usaradnji s londonskim teatrom„Company of Angels“ raspisao jekonkurs za dramski tekst zamlade od 14 godina i navi{e usedam zemalja – Bosni i Herce-govini, Bugarskoj, Crnoj Gori,Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji iMakedoniji. Nagra|ene dramebi}e {tampane u zbirciJu`noslavenska ~itanka naizvornom jeziku i u prevodu naengleski, a îtanka }e biti pred-stavljena u zemljama srednje ijugoisto~ne Evrope, kao i uLondonu u novembru 2012.Nagra|eni dramski tekstovi bi}eizvedeni u nekom od pozori{ta zamlade, ~lanu Pozori{nog epicen-tra, u svakoj od pojedinih zemalja.Konkurs traje do 1. septembra, aza sve informacije konsultovatiwww.theatre-epicentre.org.

ène i njihovoj te`nji za ljubavlju i boljimìvotom, kao i njihovoj borbi da taj boljiìvot ostvare. Kroz takav okvir provla~ise mno{tvo motiva strasti, erotskih odno -sa, zabranjenih veza i nekih tema koje~esto pre}utkujemo i guramo u drugiplan. S druge strane, tekst je vrlo topao,neàn i nadam se da }e kod gledaoca iza -zvati veliku empatiju“, kazao je Bodroà.Drama Lasice bi}e predstavljena u Atel-jeu 212 u okviru „Javnog ~itanja savre -mene drame regiona“ (od 19. do 23. ma -ja). Selekciju dramskih tekstova, kojuosim Lasica ~ine Reciklirani zlo~in Sa{eVe~anskog, Enciklopedija izgubljenogvremena Slobodana [najdera, Zmajskonebo @anine Mir~evske i Po{to je pa{tetaTanje [ljivar, uradila je dramaturgBra nislava Ili}.

@abe (Ptuj), Jakob Ruda (Pre{ernovo gle -dali{~e), Totenbirt (SNG Ljubljana), Za -ljubljeni v smrt (Slovensko stalno gleda -li{~e Trst), Preklet naj bo izdajalec svojedomovine! (MGL), Nekropola (KUD Podtopoli i MGL) i HLAPCI/Komenitranaizdaja (Teatar Novo mesto i Pre{ernovogledali{~e), koja je progla{ena zanaj bo lju predstavu festivala.

LUDUS 173–174

Uskopskom Dramskom teatru izve-dene su ~ak tri premijere. BrehtovBaal postavio je Martin Ko~ovski.

„U Makedoniji se neguje starovremeniteatar na koji Breht o{tro reaguje. Tekstje iz 1919. a zvu~i kao da je napisan da -nas i ovde. Breht defini{e savremeno po -liti~ko pozori{te. Teatar ima funkciju dapodse}a i potencira postojanje mogu} -nosti promene sveta, i takav pogled nijenov, on je prisutan jo{ od antike. Zatosam se i odlu~io za dramu koja tretirava`ne ìvotne teme, npr. aktuelnu amo -ralnost“, rekao je reditelj.

Zanimljivo je da je makedonski dne -vni list „Dnevnik“ za svoj ro|endan po -klonio produkciju predstave Krvta ne evo da pomenutom pozori{tu. Tekst je na -pisao Sa{o Kokalanov, urednik tih no -vina, a reìrao Sa{o Milenkovski. „Re~ jeo piscu koji uspe{no konstrui{e dramskelikove. On vrlo dobro poznaje ~ovekovudu{u. Predstava govori, izme|u ostalog, io novinarskom esnafu. Prikazujemo ka -

ko izgleda novinarski dan kroz o~i jed -nog kolportera“, izjavio je reditelj.

A u maju je izvedena premijera dra -me Ljubi{e Georgijevskog Genocid 21 ureìji Bugarina Vladlena Aleksandrova.Tekst se bavi postapokalipti~nim konflik-tom izme|u dèlata i `rtve. Protagonistisu Hekuba, nesre}na trojanska kraljica~iji ji narod pobijen ili porobljen, i Aga -memnon, surovi mikenski kralj koji jepristao da `rtvuje svoje dete radi po volj -nog vetra ka Troji. Ovo je komad koji sebavi pravdom, ljubavlju i smr}u, koji uprvi plan stavlja ~injenicu da se iz ratara|aju samo beda i jad i duhovno o{te -}eni ljudi. Poslednja bitka ova dva likaodvija se u nadrealnom scenskom pro -storu gde se projektuju slike i horovi kojiintenziviraju doìvljaj.

Nova predstava Makedonskog naro-dnog teatra je Besovi, nastala po romanuZli dusi Dostojevskog. Dramatur{ku ada -ptaciju Kamijeve istoimene drame i re -ìju potpisuje Zlatko Slavenski, ~ija je

namera bila da dana{njem gledaocu pri -kaè izvornu ljudsku potrebu za poka-jni{tvom i pra{tanjem, kategorijama kojegotovo da ne postoje u savremenoj civi-lizaciji. „Centralno mesto predstave zau -zima ~ovek zarobljen u sivilu materijali -sti~kog ìvota“, dodaje Slavenski.

Na ovogodi{njem 13. me|unarod-nom festivalu monodrame u Bitolju, koji

je deo Svetske asocijacije festivala mo no -drama pri Unesku, u~estvovale su pred-stave iz Makedonije, Nema~ke, VelikeBritanije, Ukrajine, Bosne i Hercego vine,Albanije, Bugarske, Izraela, Hrvatske isa Kosova. Gran pri dodeljen je predstaviIspoved na maskata Jukija Mi{ime ureìji Ine Sokolove-Gordon i izvedbi glu -mca Andrea Mo{oja pozori{ta Ruskascena iz Berlina. Nagrada publike pri -pala je Kontrabasu hrvatskog Teatra Exitu reìji i izvedbi Renea Medve{eka.

U Prilepu premijera predstave Man -gite pijat ~aj (Protuve piju ~aj) Dragosla-va Mihailovi}a u adaptaciji i reìji KoletaAngleovskog. Predstava je podeljena natri dela, prvi je sme{ten u 60-te godine ubiv{oj Jugoslaviji, drugi u 80-te a tre}i seodvija sada. Teme nisu promenjene, svese odvija u kafani na èlezni~koj stanicigde se skupljaju probisveti ~ije su sud -bine isprepletane. U komadu su potcrtaniduhoviti pasaì.

Nova predstava u Velesu u TeatruDìnot je Ibzenova Nora. „Iako je komadprvenstveno prepoznat u miljeu borbe zaprava èna, Nora je mnogo vi{e od toga.

Nora je bunt i revolt protiv nametnutihdru{tvenih normi i pravila, ona je povikza samospoznaju ~oveka, koja je ~estobolna i nemilosrdna“, zapisao je rediteljNikola Ristov.

U Skoplju je otvoreno novo nezavisnopozori{te jednostavno nazvano Teatra.Osniva~i su nekolicina mladih produce-nata, glumaca, dramaturga koji zajed-ni~ki tragaju za novim izrazima. Rad suzapo~eli premijerom Molijerovog Mizan -tropa u reìji Biljane Radinoske.

Makedonski reditelj Aleksandar Po -povski prvi je stranac koji je u Turskojdobio nagradu za najbolju predstavu inajbolju reìju u 2010. godini. Svojevrsnipozori{ni Oskar pripao mu je za pred-stavu Opasne veze.

U Albanskom tetaru u Skoplju pre -mijerno je izvedena kabaretska predsta-va Orkestar u reìji Nata{e Poplavske.Re~ je o tekstu koji nudi niz komi~nihdijaloga, ali je ipak koncentrisan na uni -verzalna ènska pitanja i odslikava ì -votne prizore. Publika ima mogu}nostpolemisanja tokomizvedbe.

31

EX-YU scena (kraj marta – maj 2011)

POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GOREPredstava Pomorandìna kora

izvedena je premijerno na sceniStudio Crnogorskog narodnog

pozori{ta u produkciji FDU sa Cetinja.Komad Maje Pelevi} o zamkamakonzumeristi~kog dru{tva koje nasprimorava da ìvimo po propagandnommodelu sre}e reìrala je DanijelaRadovanovi}. „Pri~a je puna i komi~nihobrta. Vidimo ènu koja je pre puna dile-ma i preispitivanja... Mi je po dràvamo,njenu beslovesnost koristimo kao oprav-danje za ono ljudsko, krh ko, ènskopotvr|ivanje identiteta. Pro pa gandapomorandìne kore je propagandavra}anja ènskog identiteta kroz direkt-nu porugu dru{tvenog, tj. globalnog i ku -poholi~arskog fenomena. Ova postdram -ska satira upu}uje da ovaj svet ostaje isti,ali da savremenom ~oveku jedino preo -staje da tako umreèn bude svoj, imaju}ikriti~ku svest o ’savremenom’ trenutkukoji ìvi“, izjavila je rediteljka.

Revizor CNP-a otvorio je ovogodi{njeHercegnovske aprilske pozori{ne sve~a -nosti, koje su se odràvale pod sloganom„Pozori{te u akciji“. Publika je imala pri -like da vidi i Generalnu probu samoubi -stva Zvezdara teatra, @abu sarajevskogKamernog teatra 55, Kvartet Pozori{ta

„Slavija“, kao i ~etiri predstave Herceg-novskog pozori{ta: za najmla|e Malogprinca, a za odrasle Izdaju, Plan B i No}~etiri mjeseca.

Najavljen je i program festivala Gradteatar. Jubilarno, 25. izdanje otvori}eKanjo{ Macedonovi} u reìji Vide Ognje -novi}, a poslednjeg dana festivala bi}eizveden Konte Zanovi} u reìji RadmileVojvodi}. „Ovo su dve najzna~ajnije pro -dukcije u istoriji Grad teatra, a ove godine}e biti obnovljene i u njima }e zaigratinovi glumci“, rekao je novoizabrani di -rektor festivala Merim Smailagi}. Pome -nutim predstavama pridruì}e se i ko -produkcije sa Zvezdara teatrom, Bitefteatrom i Jugoslovenskim dramskim po -zori{tem. Kao rezultat tih saradnji publi-ka }e mo}i da vidi mjuzikl Grk Zorba, teBoànstvenu komediju i Vi{njik.

Jo{ jedna premijera u u Crnogorskomnarodnom pozori{tu. Predstavu BB no}reìrao je nema~ki reditelj Johen CernerErb. Nacionalni teatar je gotovo ~itav biou funkciji ukidanja iluzije i ~arolije po -zornice – reditelj je tri dela predstave(Prolog, Isparavanje i Epilog) postavio navi{e od 10 lokacija u zgradi i na taj na~inoìvotvorio motive iz ìvota nema~kogdramati~ara. Najvi{e ga je zanimao Bre -

htov ìvot u egzilu, pa ~itava predstavaasocira na vreme sa po~etka 40-ih godina20. veka kada je Breht, beè}i od Hitlero -vih nacionalsocijalista, morao da napustirodnu Nema~ku. Motivi ratne euforije,propagande, ali i simboli dru{tveno-kul -turnog ìvota tada{nje Nema~ke najboljesu predstavljeni u prvom delu predstave.Drugi deo je komad Isparavanje koji sureditelj Cerner Erb i dramaturg [tefanKaim napisali inspirisani Brehtovim bo -ravkom na imanju Mariebek finske spi -sateljice Helene Vuolijoki, gde je pisac bo -ravio dve nedelje sa suprugom, ljubavni-cama i radio na komadu Gospodin Punti-la i njegov sluga Mati. Nezaobilazni Bre -htovi songovi tako|e su jedan od temelj -nih motiva predstave. „Atmosfera kaba -rea, inventivne interpretacije glumaca imuzi~ka pratnja Vjere Nikoli} u~inili suda predstava BB no} na kraju ostavi uti -sak suptilne istraìva~ke igre kroz sloje-vit svet Bertolta Brehta“, pi{e podgori~ka„Pobjeda“.

Predstava Ma}ado, koju je po tekstuGorana ]etkovi}a reìrao Slobodan Mila-tovi}, imala je premijeru na sceni Centraza kulturu Danilovgrad. Tekst je duhovi-ta pri~a o prijateljstvu trojice tridesetogo-di{njaka koji na sve mogu}e na~ine po -ku{avaju optimisti~no da zakamufliraju

svoju lenjost – re~ je o mentalitetskoj pri -~i koja na duhovit na~in oslikava osobe -nosti ìvota u Crnoj Gori. Producent pro -jekta je „OR“, a nakon premijere reprizepredstave }e se odràti u manjim crno -gorskim op{tinama, a zatim i ve}im gra -dovima. Taj koncept je deo ideje o kul -turnoj nadgradnji i podsticaju producent -skih procesa u centrima za kulturu uCrnoj Gori.

Na Velikoj sceni CNP-a sredinommaja odràna je i premijera drame La -sice mlade spisateljice Bojane Mijovi} ureìji Stevana Bodroè. Re~ je o gorkojkomediji o intimnim svetovima tri razli -~ite ène koje se sukobljavaju kada po -~nu da se bore za jednog mu{karca. „Ovoje uzbudljiv tekst o tri marginalizovane

Na sceni mariborskog SNG-a pre -mijerno su izvedene dve pred-stave. Goga, ~udovito mesto na -

stala je kao adaptacija razli~itih proznihi dramskih dela Slavka Gruma, a najpredrame Dogodek v mestu, koju potpisujereditelj Sebastijan Horvat. On prikazujedevet mu~enika izgubljenih du{a u paklune bi li otkrio poku{aj ~ovekovog suo ~a -vanja sa nepovratnim, te mirenja s tomsudbinom. A svoje vi|enje Don @uanapredstavio je poznati glumac Boris Kava-ca, sada u ulozi reditelja.

U ptujskom Mladinskom gledali{~ukomad Harolda Pintera Mutasti natakar(Glupi konobar) reìrao je Jernej Kobal.To je napeta a duhovita igra o dvoje pla -}enih ubica koji ~ekaju slede}i posao.

Na Velikoj sceni Mladinskog gleda -li{~a ljubljanskog premijeru je imaladrama Du{ana Jovanovi}a Razodetja(Otkrivanje). Komad prati Svetozara Ka -ramazova od njegove zaljubljenosti udaktilografkinju Olgu u Tanjugu, te sud -binu njegove dece koje rat promeni (je -

dan od sinova ostaje paraplegi~ar posleranjavanja), doti~e i politiku, ~etni~kuemigraciju, sudbinu starih udbovaca ineda}e tranzicije.

U istom pozori{tu srpski rediteljMarko Manojlovi} postavio je komedijuDarija Foa Vse zastonj! Vse zastonj! (Nemogu da platim i ne}u da platim). Dramagovori o gospodi iz milanskog predgra|a,koji reaguju na poskupljenje osnovnihdobara u trgovinama. Najpre odlu~uju dapla}aju pola cene a potom da ne pla}ajuni{ta. Suvi{no je govoriti o aktuelnostidrame iz 1974. godine.

Knapi slikarji (Rudari slikari) novaje predstava u Slovenskom ljudskom gle -dali{~u Celje. Prvo slovena~ko izvo|enjedrame Lija Hola, koji se proslavio sce -narijem za film Bili Eliot, reìrao je Sa -mo M. Strelec. Radnja se odvija 1934.kada grupa rudara re{ava da se dodatnoobrazuje pa angaùje u~itelja istorijeumetnosti. Me|utim, uvi|aju da teorijskoznanje nije za njih pa se okre}u praksi,

tj. slikanju. Pri~a je ovo najpre o prij a -teljstvu.

U Slovenskom mladinskom gleda -li{~u premijerno je izveden Faust u reìjiEduarda Milera. Literarni predloàkKlausa Mana o usponu nacizma adapti-rala je @anina Mir~evska.

Na sceni ljubljanske Drame (SNG) dokraja sezone postavljene su jo{ dve pred-stave. Vinko Möderndorfer je pisac dra -me Ne`ka se moì (Neìka se udaje) kojuje reìrao Jaka Andrej Vojevec. Ovo je du -hovita pri~a o vezi sredove~nog profesorai dvadeset godina mla|e Ne`ke, puna vr -cavih dijaloga i preokreta. Komad Hau -arda Barkera Slike z usmrtive (Scenepogubljenja) reìrala je Lindi Dejvis. Re~je o klasi~noj studiji neizbe`nog sukobaumetnika i dru{tva – slikarka je anga -òvana da oslika vojni trijumf Mleta~kerepublike, ali po{to na platnu prikazujestrahote rata, slika }e biti zamenjena...

Jo{ dva srpska umetnika zastupljenasu na slovena~kim scenama. KomadDimitrija Vojnova Velika bela zavera,

koji prati tri poslednja dana ìvota KurtaKobejna, frontmena Nirvane, postavljenje pod nazivom sKurt u SNG-u Nova Go -rica. Reditelj je Luka Martin [kof. A Mi -lo{ Loli} je u Mini teatru postavio komadHermana Melvila Bartleby, pisar.

U Pre{ernovom gledali{~u odràn je41. teden slovenske drame od 23. martado 6. aprila. Takmi~ile su se predstave:

NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[Â

TEATARSKE VESTI IZ MAKEDONIJE

Intimni svetovi tri ène: Lasice u CNP-u

Politi~ko pozori{te: Baal u MNT-u

Vse zastonj! Vse zastonj! u MGL-u (foto Barbara êferin)

32

Dnevnik

LUDUS 173–174Lu

Putujem, mislim, ose}am

[TAJN U GRADU PETRA VELIKOGPiše: Jovan ¬ i r i lov

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983Izlaze jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primeraka

IzdajeUdruènje dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.udus.org.rse-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikLjiljana \uri}

Glavni i odgovorni urednikTatjana Njeì}

Savet LudusaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, GoranMarkovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi},Ljubomir Simovi}

RedakcijaBranko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i},@eljko Huba~, Aleksandra Jak{i},Aleksandar Milosavljevi}, OliveraMilo{evi}, Miroslav Miki Radonji},Ana Tasi}

Lektura i korekturaAleksandra Jak{i}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Tekstove i fotografije slati na:[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuTatjana Buhae-mail: [email protected]

Dizajn LUDUSA\or|e Risti}

Redizajn LUDUSAAXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Beograd – Moskva – Sankt Pe -terburg, 12. april 2011.

„Premio Europa per il teatro“ jedna jeod retkih me|unarodnih institucija kojane zabravlja one koji su u~estvovali nanjegovim po~ecima, odnosno one koje sunagradili velikom nagradom, specijalnomnagradom i nagradom za novu pozori{nurealnost. Ove godine sam pozvan u SanktPeterburg po dve osnove. Bio sam u pr -vim ìrijima pre vi{e od deset godina, aBitef je jedini festival koji je dobio speci-jalnu nagradu za izdr`ljivost uprkos te -{kim okolnostima u kojima se na{ao po -slednje decenije XX veka. To priznanje sudo sada dobili jo{ samo Vaclav Havel, Me -lina Merkuri, a ove godine i ruski veteran

sa }erkom nije uspela da u|e u avion Mo -skva – Sankt Peterburg. Traì od meneda si|em u foaje hotela i da interveni{emda joj po{alju kola. „Organizatori sesigurno tu dole jo{ motaju po foajeu.“Predlaèm joj da je brè re{enje taksi, ko -ji nije ni mnogo skup.

Ujutro komentari{emo da organiza-ciona italijansko-ruska simbioza nijedobitni~ka kombinacija. Ta ironija nijeba{ ljubazna sa na{e strane. Trude se ijedni i drugi, ali... Ispostavilo se da je ureprezentativnoj zgradi Saveza glumacana elitnom Nevskom prospektu svaki danobezbe|en „{vedski“ ru~ak. Ali previ{e jegostiju iz cele Evrope. U svetu i u svojojzemlji sve sami slavni, bar po lokalnim

nom de{avaju zaumni (nadrealisti~ki)doga|aji. I Gusti kao Gregor koji se, zarazliku od Rajkina na Bitefu pre nekolikogodina, ne pretvara ni gestom ni likom ububu. Ve} se samo ka~i po svim uglovimasobe od poda do stropa kao da je insekt.Uspelo!

Ve~ernja predstava finskog reditelja,tako|e nagra|enog za novu pozori{nu re -alnost, Kristijana Smedsa Mr Vertigo naosnovu jedne teme iz Njujor{ke trilogijePola Ostera. Re~ je o ~oveku koji je na ja -vio da }e levitirati, ako ne levitira ne}eostati ìv. Naravno da je to uspela drama-tur{ka opruga predstave u kojoj se takone{to o~ekuje. U prvom delu publika je narotaciji, i vrte}i se gleda prizore kad sevrte{ka zaustavi. U drugom delu je obr -nuto. Mi smo oko rotacije, a radnja se de -{ava u sredini. Naravno da glavna li~nostuspeva da levitira, i to tako da se ne vidiuè kojim se podiè od zemlje. Kaèm tokao prvu pohvalu reditelju Kristijanu, uznapomenu da bih voleo da naredne godi-ne imamo ovu predstavu na Bitefu. Re~eda se glumac ne diè pomo}u uèta, ali dami ne}e otkriti kako. „Znam, pomo}u po -luge na koju je zaka~en iza le|a“, neizdràh da kaèm drugu verziju. Nara-vno, bez potvrde od strane reditelja.

Sankt Peterburg, 14. april 2011. U kontaktu sam sa Aleksandrom u

Beogradu oko otkazivanja najnovije pre -dstave Romea Kastelu~ija. Predlaè dauzmemo njegovu pretposlednju predstavuO konceptu lica Sina Bo`jeg umesto pred-stave Crni pastorov veo. Kaèm da mo -ram da je obavezno vidim u Londonu po -sle Rusije i da organizuje put, pre podneput, pa predstava, pa sutradan nazad uBeograd.

Kaè mi Ivica Buljan da su Anja iKajgo videle njegovu predstavu Ma~ka nausijanom limenom krovu i da im se svi|a.Nismo stigli o tome da porazgovaramo.

@oldakova predstava Moskva–Petu -{ki po poemi nesre}nog disidenta sa ame -ri~kom biografijom, ~oveka koji se u ì vo -tu prihvatao tridesetak poslova, pokojnogVenedikta Jerofejeva (1938–1990). Poemaje kruìla po SSSR-u kao samizdat.[tampana je u integralnoj verziji u Rusi-ji tek posle osamnaest godina kako je na -pisana. Reditelj koji u poslednje vremesvoje neobi~ne reìje potpisuje kao Andrij@oldak Tobiljevi~ IV i ovu predstavu jeizreìrao sa puno ma{te, ali tu i tamo naopasnoj granici sa ki~em. Glumci su izvr-sni. Duìna tipi~na za Andrija – oko trisata i vi{e.

Sankt Peterburg, 15. april 2011.Kupio sam dvotomni re~nik ruskog

jezika (ima ih nekoliko), kao literaturu zau nas prvi Srpski etimolo{ki re~nik kojipripremam za novosadski „Prometej“.

Pre podne u Teatru Komisarèvskegledam monodramu Putopisne bele{ke izKapo Verde. U kreolskoj verziji portugal-ski tekst govori tamnoputa glumica Kar -la Galvao. Isto je mo}na kad svojim tem -peramentom i izvorno{}u govori tekst de -setak autora iz tog dela sveta, kad ple{e ikad pantomimski sa mnogo ose}anja me -re opisuje kako je izgubila nevinost u da -nima ranog devoja{tva. Teatar Meridio-nal sa rediteljem Migelom Seabrom na~elu, dobio je jednu od pet nagrada zanovu pozori{nu realnost.

Faust je prva izrazito neuspela pred-stava na ovoj 14. evropskoj pozori{nojpremiji. To je, posle uspele predstave Kaf -kinih Metamorfoza, druga predstavanagra|enog islandskog teatra Vesturport,tako|e u reìji Gistija Erna Gardarsona.

Kako se ova akrobatika u mreì iznadna{ih glava prikazivala bez prevoda, za -ista nemam pojma da li sve to ima ikakveveze sa Geteovim tekstom. Ni{ta vizuelnonije nas podse}alo na najpoznatijeg ne -ma~kog junaka slavne Geteove dramskepoeme, koga istini za volju i nema na ka -sting listi, ali ima Mefista, Grete, Eve iLilit...

U 19 sati su na repertoaru DodinoveTri sestre u njegovom Malom teatru uSankt Peterburgu. Kao i na 8. evropskojpremiji nagra|en je reditelj, a ova pred-stava je prikazana pod rubrikom „Povra-tak“. Sasvim vanserijski reditelj, koji jedobio priznanje i na Bitefu za predstavuKlaustrofobija, koncipirao je Tri sestreinspirisan grupnim porodi~nim fotografi-jama êhovljevog vremena. Ve}i deopredstave glumci su, gotovo bez pokreta,okrenuti licem prema nama i glume svojelikove u malim amplitudama. Ma{a ~ak upo~etku svoje replike, koje bi trebalo daodglumi, odzvi`di u ritmu te re~enice.

Predstava Put slova~kog reditelja Vi -lijama Do~olomanskog iz ê{ke nije vre -dna ni pomena, a kamoli nagrade zanovu realnost.

Sankt Peterburg, 16. april 2011.Rano predstavljanje Keti Mi~el, bri -

tanske kasne oboàvateljke Stanislav-skog. Svaka druga re~ joj je bila Konstan-tin Sergejevi~. Nije imala ni predstavutokom dana slavlja. Ona je jedan od doka-za da su moje kolege u Evropskoj unijipreterale sa brojem nagrada.

Za razliku od nje, dobar poznanik Bi -tefa Andrej Mogu~ij bio je briljantan. Dane govori ruski, mislio bih da je Dino Mu -stafi}, li~e kao bra}a blizanci, i izgledom itemperamentom.

Nagra|eni Teatro Meridional u reìjiMirela Seavedre pokretom je prikazao upredstavi 1974 noviju istorije svog rodnogPortugala od diktature, preko pobune, doulaska u evropsku zajednicu. Pa ipaknedovoljno za tako visoku nagradu. Zgo -dno je {to najpre vidimo snimak neke dre -vne pesme natur{~ika, a onda teatarskuvarijaciju. Isto to ali sa plesom.

Zatim dolazi majstorska reìja ovo -godi{njeg dobitnika velike nagrade Unije– Petera [tajna. Otkako se opredelio zareìju koja se drì principa „reìram ono{to u tekstu pi{e“, predstava jedne od ret -kih nema~kih komedija Razbijeni kr~agHajnriha fon Klajsta, po meni je njegovnajbolji rezultat. Protuma~en je i odigran,sa svim tananostima, svaki red komada. Ijo{ je tu veliki glumac Klaus MarijaBrandauer (Mefisto, 1981), koji je dobio,onako po starinski, aplauz na samu poja-vu.

Sankt Peterburg, 17. april 2011. Napokon dan dodele nagrada.

Jurij Ljubimov. Zajedni~ki imenitelj svihnagra|enih specijalnom nagradom je o~i -gledno politi~ka ili dru{tvena jereti~nost,od Havela koji je za vreme staljinskih ~e -hoslova~kih dana bio ~ak u zatvoru, aLjubimov je imao grdnih te{ko}a zbogpovratka na tradiciju ruske pozori{neavangarde posle Revolucije, sve dok Bitefnije uspeo da uvrsti njegove reìje u Ta -ganki u svoj program 1976, kao prvi me -|unarodni festival, {to je te godine, izme -|u ostalog, bio ujedno i ITI-jev Teatar na -cija.

Suvi{e sam kasno stigao avionomruske kompanije da bih bio na otvaranju„Premio Europe“ u gradu na Nevi. U Ho -telu sam Oktjabrskaja, gde sam bivao go -tovo redovno kad sam u doba SSSR-a do -lazio u ovaj prelepi otmeni centar kulture.

Sankt Peterburg, 13. april 2011.Ta~no u podne susret sa Jurijom Lju -

bimovim. U amfiteatru neka izuzetnaner voza organizatora. Jedna dama nas,koji smo seli u prvi red, stalno preme{ta~as levo ~as desno. Kako sam jo{ iz 50-ihgodina posebno osetljiv na tu arogancijumalih funkcionera tipi~nu za sovjetskodoba, gubim ìvce i vi~em na svom najbo-ljem mogu}em ruskom, protestuju}i {tonam mali pozori{ni „kapoa“ nalaè da sepremestimo. Vi~em da mi ni na pamet nepada da se vi{e mi~em. Jedan ljubaznisredove~ni Ruja mi kaè da, ako dolazimu Rusiju, moram da se na takve stvarinaviknem. Ne, ne pada mi ni na pamet!Suvi{e volim Ruse da bih im tolerisao tajrelikt iz sovjetskih dana.

Oko 1h ujutro budila me je mobilnimDragana Bo{kovi} àle}i se {to je niko oddoma}ina nije do~ekao na aerodromu.Profesorka {panskog Jasna Stojanovi},tako|e gost, rekla je na aerodromu pred-stavnicima Premije da Dragana Bo{kovi}

leksikonima, a i {ire, tiskaju se u dugomredu vi{e od pola sata da do|u do zaistapristojne hrane. Ne idu u restorane, jerho}e da tu sre}u kolege iz cele Evrope. Jo{predstoji i ~ekanje mesta za stolom da bise pojelo {to se najzad sebi ugrabi. Ta -ko|e, nije u prvom trenutku jasno da }enas redovno voziti na predstave na uda -ljenijim destinacijama, pa se nekako prvidan sami snalazimo, sve dok to nismoshvatili. Ina~e svako jutro }emo morati poulaznice za taj dan. Uz bojazan da nemamesta za najatraktivnije predstave. (Zamene, kao nesumnjivo najstarijeg gosta ipo godina i staù, uvek je bila obezbe|enaulaznica. Zasluìo sam to jer sam jedinikoji je odlazio na sve programe i predsta-ve koje je po rasporedu bilo mogu}no po -setiti. Jo{ sam odvratno disciplinovan.Daleko mla|i Vanja Medenica nije se da -vao gnjaviti nekim dosadnim i neva`nimprogramom, pa ni predstavama.)

Ta~no u podne je susret sa nestoromruske reìje Jurijom Ljubimovim, povo-dom specijalne nagrade koju je ove godi-ne dobio. Dirljivo je kako ga ruska publi-ka na tom susretu prima. Sa kakvomtoplinom i po{tovanjem! A on govori kaomudri i otmeni veteran. Prvi minuti pro -laze u njegovim duhovitostima i u talasi-ma smeha prisutnih koji ga zapljuskuju.A on polako prelazi na sve mudriji tret-man tema, uz skladne gestove, kakve za -mi{ljam da je imala ruska caristi~ka in -telektualna elita. Sve to bez poze.

Popodnevna predstava po Kafkinojpri~i Metamorfoza Vesturport teatra saIslanda, kojem je sa jo{ ~etiri dobitnikadodeljena nagrada za novu pozori{nu re -alnost. Reditelj Gusti Ern Gardarson igra iulogu Gregora Samse koji se jednog danapretvara u insekta. Sve je uradio kakovalja. Dekor obi~ne sobe u kojoj se odjed-

Pre toga de~ja predstava Sre}a An -dreja Mogu~eg. Na pristojnom nivou. Vi -zuelno simpati~no.

Dodela je u zgradi Aleksandrinke,najstarijeg dramskog teatra u Rusiji. Re -ìja nagra|enog Andreja Mogu~eg. Du -hovita i i uzbudljiva pojedinost je {to nasvoditelj obave{tava da su nagra|eni ra s -pore|eni na mestima na koja su nekadaredovno sedeli Gogolj, Pu{kin, Ljermon-tov i bra~ni par Dostojevski.

Tokom dodele spu{tena je originalnazavesa slavne Mejerholjdove predstaveMaskarada iz 1917. godine. Bez mnogopri~a, a puno pravih gestova. Jedna odnjih je da su nagrade dovoène kolimakoje su vukli tipi~ni dresirani pozori{nikonji.

Posle dodele Peter [tajn, koji je naj -zad dobio ovu veliku, a davno zasluènunagradu, izveo je svoju koncertnu verzijuFausta, ubedljivo, ali te{ko da se prati nanema~kom originalu. Uìvali smo u nje -govom gestu i blago izmenjivomglasu.

Moèmo zadovoljni ku}i.

Jurij Ljubimov

Metamorfoza Vesturport teatra sa Islanda

(ilustracija: jugoslav vlahovi}) · pozori[ne novine broj 173–174 maj 2011. godina xviii cena 100...

Documents