POZORI[NE NOVINE BROJ 141 JANUAR 2007 . GODINA XV CENA 50 D INARA

IMA

LIN

AD

E Z

A

MLA

DE

DA

RA

DE

GLUM

A NI

JE PO

ZIV,

TO JE

DIJA

GNOZ

A * V

EZE S

U VA

@NE,

ALI N

ISU PR

ESUD

NE *

POTR

EBNI

SU PR

OFES

IONA

LNOS

T I SR

E]A

NE @

IVIM

OD

, NEG

O ZA

GLU

MU *

MLAD

I POB

E\UJ

U PO

PRIRO

DNOM

ZAK

ONU

* KO

RADI

MO@

E DA

@IVI

OD

RADA

NIKO

VAS

NE M

O@E A

NGA@

OVAT

I AKO

NE Z

NA D

A PO

STOJ

ITE

NE [T

A GL

UMAC

@EL

I, VE

] GDE

NJE

GA @

ELE

RADO

BIH

IGRA

LA U

MAN

JEM

GRAD

U

^EKA

J BOM

BE IL

I VRA

TI IN

DEKS

DEVO

JKE I

MAJU

MAN

JE [A

NSE

PREV

I[E G

LUMA

^KIH

[KOL

A

UMET

NOST

JE B

UNT I

NAD

A

STUD

ENTI

SA B

K @I

GOM

VOLIM

DA

IGRA

M ZA

DEC

U

SPEC

IFI^N

A NI

[KA

SITUA

CIJA

ZAVE

DENI

, PA

ZABO

RAVL

JENI

SCEN

A, JE

DINA

LJUB

AV I

DILE

MA

VA@A

N JE

RAD

NA SE

BI I

UPOR

NOST

PUST

ITE M

LADE

DA

IZLE

^E O

VU Z

EMLJ

U

SVIM

A JE

TE[K

O I S

VI SM

O U

ISTOM

SOSU

RAVN

OPRA

VNI S

MO SA

AMA

TERIM

A I D

ILETA

NTIM

A

GUBI

SE SM

ISAO

PROF

ESIO

NALIZ

MA *

BOLJ

E DA

MI D

AJU

REDI

TELJ

I, NE

GO RO

DITE

LJI *

SRE]

A, EN

ERGI

JA I

TRUD

ODBA

CUJE

MO K

VALIT

ETE K

OJE S

MO IM

ALI *

NA Z

APAD

U JE

GLU

MA N

AJ^E

[]E H

OBI *

PRVI

PUT P

REKO

VEZ

E, PA

U RI

M

2LUDUS 141Lu

Nagrade

Nije lako biti garant pozori{noguspeha. Samo onaj ko takvo bre-me nosi zna koliko se muke i

straha, besanih no}i ali i snovi|enja,nadanja, kriza, dilema i tek sitnihradosti krije iza te, naizgled bezazlenesintagme. Glumica Gordana \ur|evi}Dimi}, laureat nagrade ”PredragTomanovi}” za 2006. godinu, jedna je odretkih koji to breme ve} du`e strpljivo iodmereno nosi. Nagradu, koja se dode-ljuje za najbolje gluma~ko ostvarenje uSrpskom narodnom pozori{tu, dobila jeza ulogu Marije Aleksandrovne Moska-ljove u predstavi ”Ujkin san” Dosto-jevskog u re`iji Egona Savina. Timpovodom bila je sagovornik ”Ludusa”:

U kakvom Vam je se}anju ostao

Predrag Tomanovi}?Pe|a je bio moj drug, ”odnjihani”

smo zajedno u istoj ”kolevci” dramskesekcije Gimnazije ”Jovan Jovanovi}Zmaj” u Novom Sadu koju je vodio na{profesor Dimitrije Zekavica. Zavr{ili smoistu Akademiju, on je bio student - postrogosti - ~uvenog profesora Petra Ba-ni}evi}a. Nismo ~esto igrali zajedno, alikad se to i de{avalo ~ini mi se da su touvek bili prelomni trenuci u njegovomradu.

Pe|a je bio izvanredna kombinacijapameti, dobrog vaspitanja, bujne, dubokei pomalo zatomljene, netransparentneemocionalnosti, lep momak, {to je prviuslov da privu~ete ne~iju pa`nju, ali iizvanredno glumstven, duhovit, raspe-van kozer, ma{tar, neverovatne scenskesabranosti koja je mogla da ide ~ak i domra~ne neke ozbiljnosti i nedodirljivosti.

Pamti}u ga kao bolno istinitogtuma~a poezije Crnjanskog u poslednjojpredstavi koju je odigrao na sceni SNP-a.”A prah...sve je...prah”, u poslednjoj ukojoj smo zajendo nastupali govorio jestihove tako kao da sa svakom re~ju otki-da deo svoga srca i daje ga publici nadar. Stihovima iz ”Serbije” zauvek seopra{tao od svih i svega {to je u `ivotuvoleo...

U ”Ujkinom snu”, svi sanjaju... [taVi sanjate, o ~emu sanjate, {ta pri`eljku-jete na javi?

Patim od nesanice i hroni~nogumora, radim i kad spavam... Ma{tam oaktivnom odmoru, negde u planini,zajedno sa porodicom, sanjam o ho-doljubljima, o manastirima Srbije, CrneGore i Hercegovine koje bih volela daposetim. Volim da putujem i da se vra-}am svom domu, za razliku od MarijeAleksandrovne u ”Ujkinom snu”, koja bida otputuje i da zauvek zaboravi na

Mordasov....[ta je glumcu istinski izazov danas,

u okru`enju - i previ{e - glumaca ustvarnom `ivotu?

Glumac se uvek raduje novoj ulozi,dobrom tekstu, radu s dobrim rediteljemi najboljom ekipom glumaca. Raduje seigri. A ”glumce” u `ivotu posmatra kaomodele, kao i `ivot uop{te koji je riznicaiz koje profesionalni glumac crpi svojuenergiju, svoje blago, bogatstvo izraza itema.

Kakvu Vam vrstu sigurnosti a ka-kvu izazova danas donosi trenutak kadstanete na scenu? Staje li izme|u toga idoza du{evnog mira?

Gluma~ki posao je po definiciji stre-san: koncentracija, adrenalinska nape-tost, ubrzan puls, ”trema”, drhtanje ustomaku, sastavni su deo svakog izlaskana scenu. Spokoja na sceni nema. Mirniste kao zanatlija, volite svoj posao, znatesvoju ulogu, ”{lagvorte”, ”mizanscen”,nau~ili ste gestove i pripremili svoj glas,nave`bali partituru i uhvatili zalet, a dali }ete ”lestvicu” presko~iti ili podbaciti,to je uvek do kraja neizvesno i u tome jeizazov bavljenja ovim poslom.

Ako je pesnik oduvek tu da opevasvet, {ta ostaje dana{njem glumcu daka`e o njemu?

Glumac je i pesnik i pesma, u njemuje svet, u njemu je `ivot. Glumac jeo`ivljena re~, `ivotvoren, otelotvorensvet, on mu daje smisao i red, on gatuma~i... Uostalom, o tome je mnogolep{e govorio, ne samo [ekspir, ve} i na{Ljuba Simovi} u ”Putuju}em pozori{tu[opalovi}”.

Kako ste odolevali isku{enjima pro-fesije? [ta vam je bilo spas?

Isku{enje je uvek iskustvo, iskustvoznanje a znanje bol. Zato ~esto slu{amokako ”nije `ivot ako ne boli”, ili ” ono {to

te ne ubije, to te oja~a”. To su opasniputevi, ne mora uvek to da bude tako...Blago onom ko nikad ne po`eli da pogle-da u ambis, da se nagne preko ivice... alitaj sigurno po profesiji nije glumac...Sa~uvati meru u svemu, zdrav razum,brinuti o sebi, o dobrom - i fizi~kom idu{evnom zdravlju, to je odbrana odprevremene propasti...

Va{e ime u podeli i danas je garantda }e predstava biti dobra i da }e se gle-dati bar zbog Vas? Kakvu vrstu bre-mena Vam to stavlja na le|a?

Volim da se oslobodim bremena, daiznenadim malim ulogama: danas glav-na, sutra sporedna ili uloga koja je ne{tovi{e od statiranja... Od mene mo`eteo~ekivati sva{ta. Sa mnom nikad nistesigurni: da li }e to biti sjajno, prose~no ilina granici dobrog ukusa... Ne zavisi sveod mene, ponekad su reditelji nedovoljnospremni da urade svoj deo posla,ponekad je ekipa slaba, ponekad tekstlo{... Sve to ne zavisi od mene. Odgo-varam samo za svoj deo posla, naro~itokad je lo{e ura|en...

[ta, u pozori{nom kontekstu - dakleposla kojim se bavite - a u {irem kontek-stu vremena u kojem `ivimo, mislite otezi da nije normalno da ~ovek ovde kad- tad ne poludi? Da prosto nije normalnoda se ostane normalan u nenormalnimokolnostima?

Zna~i da smo svi ljudi, a da normal-ni prebivaju negde drugde. Sasvimmogu}e! Negde na ~istom vazduhu,pored bistrog potoka. Pozori{te odavnotuma~i svet kao |ubri{te, tamnicu,sudnicu ili ludnicu - nedovoljno da obuh-vati ceo `ivot. Mada je znano da Bogpodi`e ono {to je ludo pred svetom da biporazio mudre. Postoji i sintagma ”ludaljubav Hristova”, kao i ono ”Ko ne umeda voli, mora da oboli” - psihi~ki, fizi~ki,duhovno... Postoje, dakle, ”ludila” i ludi-la. Ipak, bolje je ludo voleti, nego polude-ti od nabe|ene pameti.

Sne`ana Mileti}

GLUMAC JE I PESNIK, I PESMA

DODELJEN‘DOBRI^IN PRSTEN’

U ATELJEU 212BORI

TODOROVI]U

GGoorrddaannaa \\uurr||eevvii}} DDiimmii}}

((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

DODELJENENAGRADE

‘PREDRAG PE\ATOMANOVI]’

Gluma~ku nagradu “PredragPe|a Tomanovi}” ustanovila je predvanaest godina Zadu`bina kojanosi ime mladog, izuzetno talento-vanog, tragi~no preminulog glumcaPredraga Pe|e Tomanovi}a. Tradi-cionalno se uru~uje 17. januara nanjegov ro|endan. Ove godine jedodeljena pre po~etka predstave“Ujkin san” u Srpskom narodnompozori{tu, glumicama Gordani \ur-|evi}-Dimi} i Slavici Vu~eti}.

@iri u ~ijem sastavu su profesori teatrolog Vesna Kr~mar, glumacMiodrag Petrovi} i pozori{ni kri-ti~ar iz Beograda Zoran R. Popovi},odlu~io je da ovu nagradu dodeliglumici SNP Gordani \ur|evi}-Dimi} za ulogu Marije Aleksan-drovne Moskaljove, u predstavi‘Ujkin san, u re`iji Egona Savina.Mada je dosad ova nagrada dodelji-vana glumcima ro|enim posle1964, zbog generacijske bliskosti,`iri je odlu~io da ove godine pri-padne Gordani \ur|evi}-Dimi}.

Slavici Vu~eti}, koja je dosadostvarila niz uloga u predstavamaPozori{ta mladih, dodeljena jenagrada kao najboljem diplomira-nom studentu glume na Akademijiumetnosti u Novom Sadu. Ovanagrada se dodeljuje na predlogAUNS, a uslov je da prosek budeve}i od devet. Slavica Vu~eti} je sprosekom 9, 70 studije zavr{ila uklasi Ljuboslava Majere, a po~ela uklasi Vide Ognjenovi}.

M.J.

LUDUS 1413

Imaju li mladi {anse

Vuk R{umovi}, pisac i dramaturg,trenutno na ”privremenom radu”u Novom Sadu. Mlad, aktivan i

efikasan. Zato ga pitamo:[ta to radi{ u Novom Sadu?Radim kao dramaturg predstave

”Povratak Kazanove” prema noveliArtura [niclera a u re`iji Ane Tomovi}.Adaptaciju teksta smo radili BrankoDimitrijevi}, Ana Tomovi} i ja.

Kad je planirana premijera ?Po~etkom marta na kamernoj sceni

Srpskog narodnog pozori{ta. U gluma~-koj podeli su Radoje ^upi} kao Kazano-va, Vasa Vrtipra{ki, Draginja Voganjac,Nenad Pe}inar, Milica Gruji~i}, ZlatkoRakonjac i Tijana Maksimovi}... Kosti-me radi Momirka Bailovi}, muzikuNevena Glu{ica, a scenografiju LjerkaHribar.

U decembru si bio pisac teksta u Po-zori{tu 'Bo{ko Buha', a sada si drama-turg na projektu. [ta ti vi{e odgovara?

Oba posla volim, i u`ivam i u jed-nom i u drugom. Posao pisca i posaodramaturga nisu isti i svaki ima svojedra`i. Pisati je te`e nego biti dramaturg,ali i kreativnije i izazovnije. Dobro je,me|utim, kad je ~ovek u mogu}nosti dase bavi i jednim i drugim.

Dramatur{ki posao se bitno razliku-je od posla pisca. Objasni nam turazliku?

I jedan i drugi posao je kreativan,razlika je u tome {to je pisanje kreativ-na sinteza, a dramaturgija kreativnaanaliza. Dramatur{ki posao je, ~ini mise, potcenjen u na{em pozori{tu. Veomaje va`no prisustvo dramaturga u raduna jednoj predstavi. On je ”karika kojanedostaje” izme|u pisca i reditelja, sve-jedno da li je pisac prisutan ili odsutan.On je i prvi gledalac jedne predstave.Neko ko je sposoban da se prepusti ido`ivi predstavu, a zatim da artikuli{esvoj do`ivljaj i uka`e na formalne nedo-statke i pomogne da se oni dramski na-domeste. Dramaturg je pozori{ni, dram-ski doktor, sposoban da za{titi autora injegov tekst, ali i da omogu}i reditelju daostvari svoju viziju.

Ako bi na tvom originalnom tekstubio anga`ovan drugi dramaturg zaprojekat do koje mere bi ti bio toleran-tan?

Dramaturg je neophodan pogotovukada se radi nov tekst. Dramaturg ipisac rade na istom materijalu, a dveglave su uvek pametnije od jedne.

U situaciji kada se radi savremenitekst, pisac mo`e biti i dramaturg, ali jeuvek dobro da je tu i dramaturg sasvojom vizurom. Autoritet dramaturga jeva`an. On je osoba koja odli~no poznajedramsku formu i koja mo`e da uka`episcu na potencijalne dramske nedo-statke njegovog teksta. Piscu je mnogote`e da zauzme distancu prema svomdelu i da ga objektivno sagleda.

Do sada si radio prakti~no u svimmedijima. Koji ti medij najvi{e prija?

Volim i film i pozori{te. Sre}om, nemoram da se opredelim za jedan ilidrugi medij. Tako poku{avam da jednomnogom budem u pozori{tu, a drugom ufilmu. Na akademiju sam oti{ao kao”pozori{no dete”, a tamo mi se desilo dazavolim film. Do sada sam radio dveigrane serije za televiziju, 15 kratkihigranih i animiranih filmova, jedandokumentarni film i veliki broj razli~itihtelevizijskih (muzi~kih, zabavnih,de~jih) emisija i {ou programa...

Nakon 50 godina Sterijinog pozorjado{lo je do ozbiljne izmene u koncepcijii to sada vi{e nije festival doma}egdramskog stvarala{tva nego festivalnajboljih predstava, kao i mnogi drugifestivali koje ve} imamo. [ta misli{ otim izmenama i da li }e one pogoditimlade pisce koji tek treba da stvaraju?

Ube|en sam da Festival koji traje 50godina mora da do`ivi neku vrstu re-forme. To se desilo i sa Festivalom u Avi-njonu pre tri godine. Francuzi su touradili kreativno, sa stilom i na na~inkoji je podmladio taj festival. U Avinjonusu uveli funkciju umetni~kog direktorafestivala koji je ujedno i koselektor. Takoje to pro{le godine bio Jo`ef Na|, pre togaJan Fabr, a pre toga Tomas Ostermajer.Sterijinom pozorju je potrebno takvonekakvo kreativno re{enje. Ne vidim daje to u~injeno, pa }e zato i efekat novekoncepcije biti isti kao i pre, dakle, kaoda jedete isto jelo, koje je, mo`da, samomalo podgrejano. Pored toga, naravno,

MLADI POBE\UJU POPRIRODNOM ZAKONU

NA]I MESTO GDE VREDI[Nova je godina, razmi{ljajmo o novim ljudima. Ako nam treba

budu}nost. @ivimo u maloj zemlji, ne prenaseljenoj, pa ipak nekako ni zakoga nema mesta. Mesecima se ~eka mesto u zabavi{tu, mada natalitetstalno opada. O radnom mestu ili o sobi u stara~kom domu da ne govorimo.Tamo stigne{ na red tek kad si ve} odve`en na kona~nu destinaciju. Jedinojo{ ima mesta u bioskopskim i pozori{nim salama, ali na sceni i na ekranu,ba{ i nema. Kad bi bilo vi{e mesta na scenama, da li bi bilo manje praznihmesta u salama? Ma koliko publika volela svoje favorite, ona voli da vidi inova lica...

Kunemo se u mlade, naro~ito kad su deo bira~kog tela, ali ih po litera-turi opanjkavamo kao najgori {ljam. Kukamo {to odlaze iz zavi~aja, alikukamo i {to ne putuju! Kao da oni ne}e. Starijima se ~ini da su samo mladiu modi i da imamo maloletne direktore, a mladima da `ive u zemlji metuza-lema. Sredove~nima pak, da i mlade i stare nose na grba~i, koja puca...

Neko je rekao da su ljudi odrasli u socijalizmu, kad ih ubaci{ u kapita-lizam, kao `ivotinje porasle u zoolo{kom vrtu, kad ih pusti{ u d`unglu -slobodni, ali ne znaju da pre`ive.

Kakvi su ljudi odrasli pored ratova pod blokadom, diktaturom, bombar-dovanjem, tranzicijom? Kakve su im {anse? Proveravamo gde je istina,ako je ima. U na{oj bran{i, naravno. Dali smo oko 25 istih pitanja saradni-cama i zamolili ih da glumicama i glumcima ponude izbor da odgovore na5-10 koja su im zanimljiva. Namerno smo potra`ili ljude sa raznih fakulte-ta. Ne “zvezde”, jer je jasno da su one zgrabile {ansu, a ni one koji uop{tene rade i odustali su od borbe, nego one, a njih je ve}ina, koji su lepozavr{ili {kolu pa su... pu{teni u d`unglu.

Imamo toliko umetni~kih {kola da obrazovanje ubrzano gubi zna~aj.Na nekim audicijama akademci imaju ravnopravan tretman sa - amateri-ma i natur{~icima. ^ak i u nekim Beogradskim teatrima i na tv, male ulogeigraju inspicijenti, organizatori ili scenski radnici, zbog “u{tede”...

Ima i pozitivnih efekata te ubita~ne konkurencije. Smanjuje se, ili bi semogla smanjiti, kvalitativna razlika izme|u metropole i tzv. unutra{njosti.Obrazovanih glumaca imamo dovoljno da bi svako pozori{te u zemlji mogloimati {kolovan kadar, ako to `eli! Da li `eli? Niko vi{e ne mora da budeprovincija, ako ne}e! Smanjuje se i razlika izme|u pozori{ta za decu, kojasu ranije imala ni`i rejting (jer je medijski odjek rada u njima bio mnogoslabiji) i onih za odrasle. Mladi shvataju da im pozori{ta za decu naj~e{}epru`aju {ansu. Negde vlasti (finansijeri) spre~avaju anga`ovanje mladih,ali ima i mesta gde to ~ine za~aureni ansambli i uprave, boje}i sekonkurencije.

Na kraju, za{to kriti, `elimo i da predstavimo nove ljude. Mo`da ihneko primeti i pozove. Zbog toga }emo i u narednim brojevima zadr`ati ovurubriku, a uklju~i}emo i reditelje i mlade pisce.

Zanimljivo je i to da neki neafirmisani mladi ljudi, od nerada nemajuvremena da odgovore na 7 pitanja! Sreli smo ~ak petoro takvih, ispada -svaki {esti (15%). Drugi pak nemaju svojih fotografija, ili ne znaju da ihpo{alju (12%). Njih bismo podsetili na maksimu: ako nisi deo re{enja, ondasi sigurno deo problema! Upravo to je razlog {to se na akademijama, preupisa vr{i provera sklonosti i sposobnosti. Sposobnost je talenat, i te{ko gaje izmeriti, a sklonost je zapravo cena koju si spreman platiti da bi se bavioovim poslom. Cena u vremenu, znoju, suzama...

Visoka cena, a stalno raste... [ta se mo`e?M.O.

LUDUS ISTRA@UJE

postavlja se i pitanje opravdanostikoncepcije koja }e staviti doma}i tekst udrugi plan. Na akademiji su nas u~ili dasve {to se de{ava u pozori{tu (i na filmu,naravno) mora biti utemeljeno i imatidobro opravdanje. Pitam se kako }e tajnovi festival opravdati u svom nazivuime Jovana Sterije Popovi}a?

Smatra se da je upravo Sterijinopozorje bilo osnovni motor procvatadoma}eg dramskog stvarala{tva u pret-hodnih pola veka, da li }e izmene u nje-mu zaustaviti ili usporiti razvoj doma}edramaturgije?

Ne}e ni ubrzati ni usporiti, po{to, defacto, Sterijino pozorje nije ni na kojina~in motivisalo razvoj doma}e drama-turgije. Doma}a dramaturgija se razvijamimo Sterijinog pozorja. Pozori{ta mogustimulativno da deluju naru~uju}i tek-stove i anga`uju}i pisce da stvaraju nove

komade. Ona to i rade u izvesnoj meri, alimislim da bi to trebalo da postaneobaveza svih pozori{ta koja su nadr`avnom ili gradskom bud`etu.

Ovaj broj LUDUS-a je posve}entemi IMAJU LI MLADI [ANSU, {ta timisli{ o tome, s obzirom na vrlo velikibroj odgovaraju}ih {kola koje imamo ikonkurenciju koja je sve ja~a?

Mladi imaju {ansu. Zato {to mladiuvek pobe|uju. To je prirodni zakon. Sdruge strane, `ivimo u dru{tvu koje nesamo da ne voli mlade, ve} ne voli niko-ga ko se izdvaja svojom posebno{}u. Aza{to je to tako? Pa, pre svega, zato {toovom zemljom vladaju mediokriteti, akada je tako, onda nema prave selekcije,ne presu|uje kvalitet, ve}, upravo su-protno, prose~nost. Zato mladi odlaze, izato i treba da odlaze.

Ma{a Draga{

DDvvaa lliiccaa VVuukkaa RR{{uummoovvii}}aa

4

Imaju li mladi {anse u Beogradu

LUDUS 141Lu

NA PO^ETKU SVIMA JE TE[KOI SVI SMO U ISTOM SOSU

Razgovaram sa Anom Markovi},mladom nadom beogradskog glu-mi{ta, ro|enom 30.3.1983. FDU je

upisala posle 3. godine gimnazije, {kol-ske 2001/02. Diplomirala je 30. juna2005.u klasi prof. Biljane Masi} sa pro-se~nom ocenom 9.09 i desetkom na di-plomskom ispitu (‘Murlin Murlo’ Kolja-da, lik Nina Zajceva)! Bila je student LeeStrasberg Theatre and Film institute uNYC. Nakon druge godine po~ela je pro-fesionalno da radi: prva uloga je bila uokviru Belefa u Malom pozori{tu ‘Du{koRadovi}’ predstava ‘Beli, beli svet’Milene Markovi}, re`ija Rahim Burhan;Onda je usledila i prva uloga na filmu

‘Kad porastem bi}u Kengur’, re`ijaRadivoje Ra{a Andri}, uloga Ljubice.

”Te{ko da bih mogla da ka`em kojaod ove dve uloge je bila uzbudljivija jersu obe u razli~itom mediju, nekako bileprvi put!!” re~i su vrlo simpati~ne ineposredne Ane Markovi}.

Zatim se ni`u uloge: Vaska u ‘Ko-{tani’ NP u Beogradu, re`ija RahimBurhan; Donna u predstavi ‘Smrt’, potekstu Vudi Alena i re`iji Marka Manoj-lovi}a u JDP; Buca u predstavi ‘Tripraseta’, pozori{ta ‘Bo{ko Buha’, tekstTanja Ili}, re`ija Marko Manojlovi} iuloga u reklami za Yellow pages. Ondaopet filmska uloga, Maja u filmu ‘Sutraujutru’ po scenariju Milene Markovi} ure`iji Olega Novkovi}a!

”Rad na ovom filmu je jedinstvenoiskustvu jer je film ra|en po principimadogme 95!”-obja{njava glumica. Slede}auloga joj je u filmu ‘Klopka’ u re`ijiSrdana Golubovi}a gde igra slu`benicu.

Ana, da li misli{ da diplomci svihumetni~kih fakulteta imaju podjednake{anse po zavr{etku {kolovanja, ili misli{da neki u startu imaju ve}e {anse?

Kao i sve druge {kole i {kole glumese dele na dobre i lo{e! I iz jednih idrugih izlaze sjajni, prose~ni i lo{i glum-ci! Razlika je u odnosu... Kod kog siprofesora zavr{io i koju {kolu, mo`e

mo`da da ti olak{a, ali ne i osigura dobi-janje uloge! Na po~etku je svima te{ko isvi su u istom sosu, jer pre ili kasnijedo|e trenutak kad mora{ da poka`e{ {tamo`e{!!

Da li si pristalica audicija i odlaza-ka na njih?!

Daaaaaa!!! Mislim da je audicijapravi na~in za mladog glumca dapoka`e da postoji i pone{to zna! Naravnoda audicija nije svr{eno mesto na komebi se pokazao u pravom svetlu, ali je po-{tena {ansa koju svako zaslu`uje!

Mo`e li mlad glumac da pre`ivi odsvog rada, ako nije zvezda, ili mu je po-trebna ve} osigurana egzistencija?!

Mlad glumac mora da tr~i na stostrana i radi razne poslove da bi platiora~une! Ali, to je tako svuda... Problemje {to i iskusniji i zaposleni glumci ta-ko|e moraju da rade i poslove koji nisuusko vezani za glumu.

Sve vi{e glumaca mo`emo videti ureklamama. Tvoje mi{ljenje o tome?!

Ve} sam igrala u reklami! Uradilabih to opet! Ima jako dobrih reklama!!!

Koji ti je omiljeni film?! [ta voli{ da~ita{?

Omiljeni film mi je ‘Konje ubijajuzar ne? A ~itam uglavnom drame. Tre-nutno, roman ’ Zovem se crveno’ OrhanaPamuka.

Sanja Paunovi}

Mila Manojlovi}, ro|ena 30. 06.1976. u Beogradu. Diplomiralana FDU, 2000. godine u klasi

Prof. Mr. Gordane Mari}, sa ocenom 10.Postdiplomske studije zavr{ila je u

Londonu, Central School of Speech andDrama, na odseku za moderno pozori{te(Advanced Theatre Practice-ThetreDirecting), 2006. godine i trenutno pri-prema magistarski rad. 1,68cm, 50 kg

Kosa: svetlo braon. O~i: tamno braon.Najvi{e je igrala u pozori{tima 'Bo{koBuha' i 'Du{ko Radovi}'. U Bitef teatruigrala je u predstavi ‘North Force’, u~e-stvovala u vi{e Work-shop-ova u Beo-gradu i Londonu, putovala na razli~itefestivale. Na RTS odigrala dve epizode, iigrala u filmovima 'Rat u`ivo' i 'Skorosasvim obi~na pri~a'.

Da li diplomci svih umetrni~kihfakulteta imaju podjednake {anse pozavr{etku {kolovanja, ili misli{ da nekiu startu imaju ve}e {anse?

Na`alost, studenti svih umetni~kih{kola, kao i oni bez {kola, imaju potpunojednake {anse. Time se profesija devalvi-ra, a {kola gubi svoj zna~aj i kvalitet.

Da li si pristalica audicija i da liodlazi{ na njih?

Pristalica sam audicija, iako se in-formacije o njihovom odr`avanju neretkodobijaju 'tajnim kanalima', ili se ne dobi-jaju uop{te. Ponekad su samo puka for-malnost i doga|aju se po ve} zavr{enomkastingu, odnosno po{to su uloge pode-ljene. Ipak, one su mesto na kome mladglumac mo`e da uka`e na svoje postoja-nje, a oni najsre}niji ubodu i dobitak.

Da li bi radila “slobodan projekat”na sopstvenu inicijativu i {ta?

Veoma rado bih radila slobodan pro-jekat, pa iako verujem da {anse da seprojekat dogodi postoje, ne verujem da bion mogao da bude slobodan. Razlog za tosu bud`eti i producenti, koji postavljajusvoje uslove. Ovo je naravno globalnifenomen, zbog kog i ovda{nji umetnik od

ODBACUJEMO KVALITETE KOJE SMO IMALIsopstvene li~nosti sve vi{e treba da praviprojekat, al' sve manje slobodan.

Kroz 'slobodan projekat' volela bihda otkrivam pozori{te i da ga upoznajemiz razli~itih uglova, time mo`da uspo-stavljaju}i neke nove tehnike (svog) ra-da. On bi, dakle trebalo da nastaje krozprobe, koje bi bile radioni~arskog tipa, aosim jezika kao izra`ajnog sredstva,volela bih da koristim i pokret.

Veoma bi mi bilo va`no da se pro-jekat bavi temom, ili emocijom, koja bipotekla od u~esnika u projektu, od ne~egli~nog.

Preferira{ pozori{te, televiziju ilifilm?

Pozori{te me uvek nanovo osvoji, ka-da radim u njemu. Me|utim, sve mi sere|e de{ava da neku predstavu ispratimbez gledanja na sat. Dvo~inke me ~inenaro~ito nervoznom. U Londonu mi senekoliko puta dogodilo da na predstavizanemim od odu{evljenja, ali i obrnuto.Volim pozori{te koje pomera granice.Otkrovenje mi je ruska trupa 'Akhe', kojase bavi svojevrsnim in`enjerskim tea-trom. Njihova je igra u interakciji sa sce-nografijom, koju konstantno menjaju,recimo topljenjem ~elika na sceni.

Ipak, televizija mi se ~ini najmo-}nijim medijem, pred kojim nekad zane-mim.

Ta velika ma{inerija me odu{evlja-va, ali i pla{i. I dalje se se}am predratnogRTS-a, koji je meni, kao detetu verovatnoizgledao jo{ mo}niji nego {to je bio.Nagla{avam, BIO. Ali ne mogu da sakri-jem svoj strah pred Pinkvom imperijom.Pred Grand show-om se ose}am naro~itositnom i nemo}nom, nesigurnom u to dali `ivim u `ivotu, ili u drami apsurda.

Da li si ~lan SDUS-a ili UFUS-a iliSINGLUS- a i za{to?

^lan sam SDUS-a, prvenstveno zbogstatusa, socijalnog i penzijskog osigura-nja. Poku{ala sam da shvatim {ta se uSINGLUS-u de{ava, ali kako mi i dalje

nije jasno, odustala sam od ideje dabudem njegov ~lan.

Da li bi bilo dobro da imamo i me-nad`erske agencije (menad`ere) koje bise bavile pronala`enjem poslova uz od-govaraju}i procenat i da li bi volela daima{ agenta?

Glumac modernog doba mora daposeduje nad~ove~anske kvalitete.

Pored obavljanja gluma~kih zadata-ka, fizi~ke izdr`ljivosti i neodre|enogradnog vremena, glumac mora da bude'na pravom mestu, u pravo vreme', pa nasve to jo{ i da 'pravo mesto i pravo vreme'u potpunosti iskoristi.

Po{to spadam u grupu ljudi koji tekvalitete ne poseduju, a kako iz li~nogiskustva znam, ima nas jo{ mnogo,smatram da je uspostavljanje mena-d`erskih agencija neophodno!

Da li bi igrala u lutkarskim po-zori{tima?

Mi smo lutkarstvo izgleda pogre{noshvatili, po{to se ono na na{im prostori-ma gasi. Li~no nemam mnogo afinitetada radim sa lutkama, ali lutkarskuumetnost veoma cenim. Beograska de~japozor{ta su izgubila lutkarsku scenu,ako izuzmemo pozoriste 'Pinokio'. Me-|utim, lutkarstvo nije umetnost kojutreba isklju~ivo vezivati za decu i de~jepredstave. Lutka je sna`no izra`ajnosredstvo i volela bih da se sa njom sret-nem i u nekoj produkciji za odrasle.

Da li su reditelji i upravnici pratilirad tvoje klase?

Veoma retko i u malom broju susvra}ali na na{e ispite.

[ta smo propustili da pitamo, a ti bi`elela da ka`e{?

Mi smo sredina koja je imala veomajaku gluma~ku {kolu i vrhunski kadar.Me|utim, smisao profesionalizma se gu-bi, pa osim {to u profesionalnim produk-cijama ima sve vi{e amatera, ~ak i dile-

tanata, ni nove generacije mladih glu-maca nisu potpuno vi~ne svom zanatu.Lo{a dikcija i nedovoljna identifikacija salikom ve} su svakodnevica. Prihvatanjeuloga, bez ikakvog kriterijuma i selekci-je, radi promocije ili zarade, postalo je ve}trend.

Na`alost, moja se generacija obrazo-vala u produkcionom vakuumu deve-desetih, veruju}i u stare vrednosti, a ne

poznaju}i nove. Li~no sam razapetaizme|u dva sistema vrednosti i ne moguda se opepelim. Ljuta sam {to odbacujemokvalitete koje smo imali, ali }u izgleda, sagorkim ukusom u ustima i u ratu sasobom, morati i ja da usko~im u voz ukome ve} jeste ve}ina mojih dovoljnomudrih, il’ dovoljno jednostavnih kolega.I zato apelujem....NA KOGA???

D. Kosa~evi}

Na osnovu Pravilnika o dodeli Nagrade@ANKA STOKI], raspisuje se

KONKURSza dodelu Nagrade @ANKA STOKI]

za 2006. godinu

1. Nagrada @ANKA STOKI]ustanovljena je u znak se}anja najednu od najzna~ajnijih glumicasrpske pozori{ne scene, izme|u dvasvetska rata.

2. Nagrada se dodeljuje gluma~kojli~nosti koja je obele`ila pozori{ni ifilmski `ivot Srbije svojomstvarala~kom zrelo{}u i bogatstvomgluma~kog izraza.

3. Osnovno merilo pri izboru kandidataza Nagradu @ANKA STOKI] jecelokupno gluma~ko ostvarenjeaktivnog glumca u punojstvarala~koj zrelosti, a koje jeostavilo zna~ajan trag u domenupozori{ne odnosno filmskeumetnosti, ili televizije od po~etkakarijere do dana kada se razmatrakandidatura.

4. Kandidate za Nagradu imaju pravoda predla`u pravna i fizi~ka lica.

5. Predlozi se dostavljaju direkcijiDrame Narodnog pozori{ta uBeogradu, Francuska 3,uz napomenu -za Nagradu @ANKA STOKI].

6. Rok za podno{enje obrazlo`enekandidature je 30 dana od danaobjavljivanja konkursa.

MMiillaa MMaannoojjlloovvii}}

LUDUS 1415

Imaju li mladi {anse u Kragujevcu

Darija Ne{i}, nasmejana i izrazitosimpati~ka Kragujeva~ka glumi-ca, ro|ena je 2.9.1982.god. u Kra-

gujevcu. Visoka 167cm, 58 kg, kosa joj jeduga~ka i bujna, tamno-braon, o~i vese-lo-braon. Zubi sitni, beli i mnogobrojni.

Diplomirala je 2006. u klasi profeso-ra Svetozara Rapaji}a, sa prose~nomocenom 9.50. i desetkom na diplomskojpredstavi ''Slu{kinje'' u re`iji Ivone [i-jakovi}. Igra sa koleginicom Nevenom

Brzakovi}, tako|e diplomcem i sa slavni-jom i iskusnijom Kragujev~ankom-Beo-gra|ankom, Goricom Popovi}.

Od druge godine studija igra, hono-rarno, u Pozori{tu za decu Kragujevac, uve}ini predstava (‘Marko Kraljevi}’,‘Pepeljuga’, ‘Mamina maza’, ‘Princezuna zrnu gra{ka’, ‘Svemironi~na baj-ka’,...). Odnedavno radi i kao asistent naAkademiji lepih umetnosti u Beogradukod prof.doc. Andrijane Videnovi} napredmetu dikcija.

Kako si pro{la prijemni?Polo`ila sam iz prvog puta i sem pri-

{tinske akademije nisam konkurisala nina jednoj drugoj akademiji.

Da li misli{ da diplopmci svih umet-ni~kih fakulteta imaju podjednake {ansepo zavr{etku {kolovanja?

[ansa zavisi od nas samih, ali nisuvrata svuda podjednako otvorena kao {tosu {irom otvorena studentima pojedinihakademija ve} nakon prijemnog ispita.Princip rada na akademijama je skoroisti s tim {to je studentima ”slabije koti-ranih” akademija potrebno mnogo vi{erada na li~noj afirmaciji.

Da li mladi iz umetni~kih porodicaimaju ve}e {anse, ili mo`da “politi~kipovezani”? Misli{ li da su “veze i po-znanstva” va`ni u poslu?

Ni~eg novog nema u toj porodi~nojtradiciji umetnika gde se dete priznatih ipoznatih roditelja izborilo za svoje odav-no, ve} obezbe|eno mesto. To i oprav-davam, ali se gnu{am i ne mogu da pri-hvatim politi~ku afirmaciju u umetnosti,koja bi prva trebalo da prepozna mani-pulaciju. Veze i poznanstva su bitni uovom poslu, ali na `alost na pogre{an na-~in, jer podrazumevaju protekciju, umestosli~nih afiniteta koji bi povezivali ljude.Moj slu~aj je malo druga~iji. Imala sam tusre}u da do sada upoznajem vredne ljudei to mi daje snagu da nastavim dalje.

Da li si pristalica audicija i da liodlazi{ na njih?

Smatram da bi se tako moglo do}i dopravog izbora glumaca. Ali, s'obzirom dasu audicije ve}inom zatvorenog tipa ili ihuop{te nema, ili postoje forme radi, jer seunapred zna ishod, mislim da mi naivnou~estvujemo u njima.

[ta preferira{? Pozori{te, televiziju

ili film? Trenutno sam u pozori{tu, ali bih

igrala u filmu i na televiziji. Mislim damlad glumac, pogotovo neafirmisan, nesme da postavlja sebi ograni~enja, ve}da, po mogu}stvu, treba sve da iskusi,kako bi se orijentisao ka ne~emu.

Igrala si i igra{ u pozori{tu za decu.Voli{ li to?

Pozori{te za decu, pogotovo za glum-ca na po~etku karijere, je jako dobro zasticanje iskustva, izgra|ivanje, podsti-canje kreativnosti, savladavanje i oslo-ba|anje od straha. Deca su zahtevna, alisu najiskrenija publika.

A u lutkarskim pozori{tima?Da. Pozori{te u kome sam trenutno,

na repertoaru ima i lutkarske predstave.Na radiju ? Naravno. Do sada sam radila dve

radio-drame i mislim da je jako zanimlji-vo. I te{ko. Treba se oprobati u {to ra-zli~itijim zadacima, medijima i `anrovi-ma.

Da li mlad glumac mora da uradisam ne{to na svom plasmanu ili je do-voljno da ~eka dok ga ne pozovu?

U bilo kojim okolnostima glumacmora da radi na svom plasmanu. Profe-sionalizam, neprestana borba, upornost,samopouzdanje su osnova za svaki na-predak. Naravno, uz sve to potrebna je isre}a jer postoji mno{tvo mladih i talen-tovanih ljudi koji ne dobijajusvoju {ansu.

M.D.

POTREBNI SU PROFESIONALNOST I SRE]A

Pod sli~nim okolnostima studirelesu, ne{to kasnije, i slede{e dvena{e sagovornice.

Nevena Brzakovi}, ro|ena 08. 08.1982. u Kragujevcu. Zavr{ila Pri{tinskifakultet umetnosti - Zve~an 2006., sa

prosekom 8,9 u klasi profesora SvetozaraRapaji}a. Visina- 1,68 m, te`ina- 58 kg,kosa- sme|a, o~i-zelene. Ima izra`en darza scenski pokret, ~ak bi se moglo re}i zaakrobaciju, lepo peva i odli~no igra.Radila predstavu ‘Rekvijem’ u pozori{tuJoakim Vuji} u Kragujevcu i ve} dvegodine radi u ‘Pozori{tu za decu’ uKragujevcu. Pro{le godine nagra|enakao najbolja mlada glumica na susreti-ma lutkarskih pozori{ta u Zemunu.

Da li misli{ da su ”veze i poznanst-va” va`ni u poslu?

Smatram da su veze i poznanstvajako bitni za na{u bran{u, a samim timdeca iz umetni~kih porodica imaju boljistart. Ipak, najbitnije je da mlad glumacima stav i upornost, jer se i veze lakogube ako ne pokazuje rezultate.

Da li bi radila ”slobodan projekat”

na sopstvenu inicijativu i {ta?Darija Ne{i} i ja diplomirale smo s

takvim projektom. Ima{ li jo{ nekih talenata? Pre nekih godinu i po dana sam po-

~ela da razmi{ljam o sviranju bubnjeva, apre par meseci mi se ta zamisao ostvarila.Zahvaljuju}i Sa{i Rankovi}u, koji je ina~emoj profesor bubnjeva, stvorila se ideja dase napravi projekat gde }e ritam bubnjevai scenski pokret biti usko povezani.

Da li bi mo`da mogla da poku{a{ uinostranstvu?

Planiram da idem u inostranstvo,`elela bih da usavr{im scenski pokret, alijo{ nisam odlu~ila koje }e to mesto biti jersam u potra`nji za stipendijama. Biramzemlje sa engleskog govornog podru~ja,mada kada bi mi se pru`ila prilika daodem i u neku zemlju ~iji jezik ne pozna-

jem, svakako bih i{la ukoliko je {kola zascenski pokret dobra, nau~ila bih jezik.

Igra{ u pozori{tu za decu?Pre dve godine sam po~ela da radim

u ‘Pozori{tu za decu’ u Kragujevcu iznam da nisam pogre{ila jer je to biloodli~no za opu{tanje i otvaranje na sceni.Mislim da ne bih mogla da radim ceo`ivot samo u pozori{tu za decu jer mi seve} sad javlja potreba za dramskim po-zori{tem.

Da li devojke imaju manje {ansi odmomaka?

Mnogo manje! U klasi~noj literaturiima ~etiri puta manje `enskih uloga. ^aki u ‘Tri sestre’ koje se smatraju ”`enskimtekstom”. U savremenoj dramaturgijiponekad je odnos malo bolji, skoro pola-pola, ali opet je mnogo manje uloga zamlade glumice. Da stvar bude te`a na

akademijama se ~esto {koluje vi{e devo-jaka. Ravnopravni smo samo u de~ijimpozori{tima, gde igramo princeze, cve}e,veverice, lisice. Lisice su bolje za igranjeod princeza, jer su princeze obi~no objek-ti, a ne subjekti. Najatraktivnije suve{tice, koje ~esto dobiju - momci. ^ak ikada dobro startuju, neke mlade glumice~im se udaju i dobiju dete - ispadaju izigre. Ne znam ni jednog glumca kome susmanjene {anse jer je postao - tata.

Da li mlad glumac mora da uradisam ne{to na svom plasmanu ili jedovoljno da ~eka dok ga ne pozovu?

Glumci koji ~ekaju da budu pozvaniverovatno ve} imaju izgra|enu dobrureputaciju, ali bez obzira na to, mladglumac bi trebalo da stalno radi na sebijer jedino kroz rad mo`e da gradisigurnost i da bude prime}en.

M.D.

VA@AN JE RAD NA SEBI I UPORNOST

Dvadesetosmogodi{nja Sanja Ma-tei}, ro|ena je na Dan studenata uPljevljima. Mo`da je zato bila

uspe{an student. Zavr{ila je glumu naFakultetu umetnosti u Pri{tini u klasiMilana Ple}a{a. Visoka 168 cm, izrazitovitka i neobi~no gipka, ima crne o~i ikestenjastu kosu.

Sa nekolicinom svojih kolega i kole-ginica studirala je na pri{tinskom Fakul-tetu umetnosti, na blago re~eno - dra-mati~an na~in. Do bombardovanja u Pri-{tini. 1999. kada je ona bila bruco{, svisu pobegli iz Pri{tine, osim studenata,kojima je re~eno da budu tu ili da - vrateindeks. Drugu godinu studirali su u Var-varinu, bez ikakvih uslova za rad, gde ihje doma}e stanovni{tvo gledalo - kao~udake. Tre}u u Beogradu, na FDU, kaoneka vrsta postanara. Mada su, i ranijeuostalom, imali iste profesore koji preda-ju i na FDU. Isti profesori, ista zgrada...Jedino {to su studenti pri{tinskog fakul-teta za overu svakog semestra i ispita

morali da putuju u Zve~an, gde se ume|uvremenu preselila administracijanjihovog Fakulteta. ^ak su i neke ispiteimali u kafani preure|enoj u pozori{te!Ispitni kriterijumi ipak se nisu razliko-vali od onih na FDU, preciznije, nisu bilini{ta bla`i. Sanja ka`e da je kod njihmo`da bilo ne{to lak{e dobiti {esticu negona FDU, ali ni jednu drugu ocenu nijebilo lak{e dobiti. Ona nije dobijala {estice.

Ka`e dalje, da je u Kragujevcu tre-nutno vrlo dobra situacija za mladeglumce, jer je negde 2002. godine do{lodo smene generacija, a i zato {to u gradutrenutno ima petnaestak {kolovanih glu-maca, 8 ili 9 svr{enih studenata sa pri-{tinskog fakulteta, od koji su {estoro pri-mljeni u anga`man u Teatar “JoakimVuji}”, a me|u njima i Sanja. Sa ALU BGu Kragujevcu `ivi i radi troje, od kojih jeu teatar primljeno dvoje. Kao i dvoje saBK, dvoje sa FDU. Sanja ne zna ta~no dali je neko i sa novosadskog fakulteta, alimisli da jeste. Radi se na tome da se i ovi

mla|i, koji su nedavno diplomirali, an-ga`uju ili u Pozori{tu za decu ili u ‘Joa-kimu’, a ima predloga i da se pozori{taujedine i pozabave se sveukupnom pu-blikom. Svi oni i danas igraju u Pozori{tuza decu, kako u “igranim” tako i ulutkarskim predstavama, jer de~ije pozo-ri{te nema svoj ansambl. Ima samo jednumladu glumicu-lutkarku koja upravodovr{ava svoje {kolovanje u Bugarskoj.

Odnedavno je u Teatru “Joakim Vuji}”otvorena mala scena na kojoj glumcimogu da rade po sopstvenom izboru inaho|enju - ono {to `ele i sa kim od kole-ga vole. Ovim projektima teatar dajelogisti~ku i operativnu podr{ku, ali zasada nema mogu}nosti da ozbiljno opre-ma te predstave niti da pla}a reditelje itekstove. Glumci, na ovoj sceni radeuglavnom sami. Ovde se igraju i njihovediplomske predstave koje ~esto ostaju narepertoaru. Trenutno je do{lo do izvesnehiperprodukcije, ali }e publika, valjda,napraviti prirodnu selekciju. Sanja ka`e

da je kragujeva~ka publika malo rezer-visana i da njihove predstave mnogobolje prolaze na gostovanjima. Grad jerelativno mali, glumce svi poznaju, a akoga svaki dan vi|aju na pijaci i u pekari,malo mu te`e veruju kad se popne nascenu. Ipak i tu se situacija menja nabolje. Nema vi{e organizovane prodajekarata, nego publika dolazi sama, nablagajnu. Cena karata je dodu{e sim-boli~na 150-200 dinara, ali to je u okvirukupovne mo}i Kragujev~ana ~ija seprivreda raspala tokom decenije i po

ludila...Sanja je svesna da je situacija u Kra-

gujevcu mnogo bolja nego u ve}ini gra-dova, osim Beograda i mo`da Novog Sa-da. Tako|e zna da bi retko gde za pargodina uradila toliko predstava i tolikorazli~itih uloga i `anrova (‘Milo{ veliki’,‘Galilejev @ivot’, ‘O`alo{}ena porodica’,‘Romeo i Julija’, ‘Hotel Slobodan promet’,‘Rekvijem’, ‘Sedam’, ‘La`a i parala`a’,‘Kontumac’, ‘Bajka o mrtvoj carevojk}eri’, ‘Karnevalski prizori’, ‘Pinokio’...itd u mati~noj ku}i. U pozori{tu zadecu: Hilperik, Guliver me|u lutkama,Mamina maza, Princeza na zrnugra{ka, ... ) Ipak, boji se ”da se neu~aure” i volela bi da zaigra jo{ negde,sa nekim drugim ljudima, u drugimmedijima, koliko da se oproba. Na audi-cije ne ide jer vest o njima ne sti`e doKragujevca ili sti`e sa ogromnomzaka{njenjem.

Ako nekome stvarno trebaju zanim-ljiva nova “nepotro{ena lica” {to bi reklapokojna Gordana Kosanovi} i mi mupreporu~ujemo da objavi audiciju i uKragujevcu.

M. D.

^EKAJ BOMBE ILI VRATI INDEKS

NNeevveennaa BBrrzzaakkoovvii}}

DDaarriijjaa NNee{{ii}}

SSaannjjaa MMaatteejjii}},, nnaa sscceennii

NOVI SELEKTORINFANTA

Novi selektor novosadskog al-ternativnog festivala INFANT jeNela Antonovi}, koreograf, reditelj,teatrolog i direktor Mimart teatra.Antonovi} je nakon samo jednegodine na poslu selektora Infantazamenila dramskog pisca MajuPelevi}.

S.M.

6

Sa raznih strana

LUDUS 141Lu

Nakon premijere u mati~nom tea-tru, predstava ”Fritzspiel”, u izvo-|enju ansambla Narodnog po-

zori{ta-Narodnog kazali{ta-Népszínháziz Subotice, gostovala je na Krle`inimdanima u Osijeku. Ova manifestacija tra-dicionalno se odr`ava od 1987. godine, amesto je gde se okupljaju pozori{ni po-slenici, odr`avaju promocije knjiga i ~a-sopisa, razgovara se o teatru, odigravajuse predstave. Na ovim, sedamnaestim poredu, Krle`inim danima Drama na srp-skom jeziku suboti~kog teatra stavila jepred publiku gurmansko pozori{ni speci-jalitet koji nenametljivo govori o pozori{tusamom. ”Fritzspiel” je po tekstu BorisaSenkera re`irao Robert Raponja, poigra-vaju}i se Krle`inom dramom ”GospodaGlembajevi”. Izvedena u maniru gr~ketragedije, elizabetanske drame osvete,Nu{i}evske lakrdije, ova drama izuzetnoje gluma~ki zahtevna, a ansambl Naro-dnog pozori{ta dokazao je da je dorastaopostavljenom zadatku. Ideja ove pred-stave je, po re~ima pisca Borisa Senkera,da poka`e kako se u naizgled sasvimrazli~itim dramskim licima skrivaju istepozori{ne maske i kako se u razli~itimdramskim radnjama ponavljaju uvek istesituacije. Nakon {to je odgledao suboti~kuverziju 'Fritzspiela', Senker je izjavio...

“Odu{evljen sam, predstava je odli~-na, uigran ansambl. 2002. godine, kadaje postavljena u Hrvatskoj, predstava jeigrana oko 100 puta i bila je hit. Ima nekenade da je i obnovimo. Bila je druga~ijepostavljena, a ovo je, iako je ista muzika,isti tekst, potpuno druga~ija predstava. UZagrebu se biralo sa {pajz karte {ta }e segledati, glasali smo, igrali smo se, jer smomislili da je takav tekst da se ne mo`eodigrati kompletan. Suboti~ki teatar jepokazao da je to mogu}e, da mogu i}i tritragedije jedna za drugom, da isto takomogu i Zagorci i Nu{i} pro}i u istomkomadu. U Zagrebu je igrana samo jednaod te dve scene. Ovo izvo|enje veoma jekompaktno.”

“Fritzspiel” podse}a na suboti~kupredstavu ”Sabrana dela Viljema [ekspi-

ra” ili na Kenoove ”Stilske ve`be”...”Kenoove ”Stilske ve`be” su jo{ uvek

`ive u Zagrebu i to je predstava koja jevi{e od 30 godina na repertoaru TeatraITD, a bila je kultna predstava u mojestudentsko vreme. Pre 40 godina to je bioprvi poticaj za mene. Drugi poticaj jeTrupa za redukovanje [ekspira koju viimate na repertoaru. Robert i ja smo raz-mi{ljali kako bismo mi mogli sa na{imFricom to napraviti i uzeti sva njegovadela. Mislili smo da sva Krle`ina delaodigramo skra}eno, ali smo shvatili da bito bilo ponavljanje, pa smo odlu~ili da touradimo samo sa jednom njegovom dra-mom i to najpoznatijom koja je ina~e i{kolska lektira. I onda smo po~eli krozeksperimente dogra|ivati. Uzeli smo psi-ho dramu sa onim ispovestima jer suglumci u Puli kada su po~eli raditi natekstu tra`ili da to napi{em za njih, kakobi uhvatili likove. Bilo je toliko promenada su hteli ne{to, neku ~vrstu ta~ku,oslonac, i tako im je bilo lak{e raditi kadsu stvorili te portrete.”

Na pitanje novinara da li se pla{iokako }e publika u Hrvatskoj primiti ovoizvo|enje 'Fritzspiela', reditelj RobertRaponja odgovara...

”Kada imate predstavu u rukamanemate se ~ega pla{iti. Ne pla{im se sovom predstavom i s ovim tekstom na-stupiti bilo gde u svetu, po{to se radi ojednom vanserijskom dramskom tekstukoji na `alost najbolje funkcioni{e nana{em prostoru, jer mi imamo svest otome {ta su Glembajevi. Prosto je postu-pak koji je Boris Senker napravio u tomtekstu, u estetskom smislu, ideal. Kadapogledamo englesku dramu i skra}enuverziju dela Viljema [ekspira, Senkerovtekst je puno dublji, puno ja~i i punozna~ajniji u evropskom kontekstu. Zatose ni~eg ne pla{im jer znam vrednost iovog teksta i onoga {to smo uradili pro-mi{laju}i ga. Tako da se otvaram ovimtekstom i nudim publici ve} nekolikoputa. Nakon praizvedbe u Puli radili smoskra}enu verziju sa Epilog tetarom, a sadsmo napravili predstavu koja opet odi{e

snagom jednog vrsnog ansambla, jer mise radila i na taj na~in da napravim nekuhijerarhiju u ansamblu. Tako da verujemda }e ova predstava imati dug `ivot i bitirado vi|ena na mnogim scenama. Ona jera|ena tako da niko nikada iz ansamblanije zakasnio na probu. Napravili smopredstavu za 32 dana, radili smo inten-zivno, a nedelje su bile slobodne jer suglumci morali da se odmore od psiho-fizi~kih ve`bi koje smo radili svakod-nevno, poigravaju}i se `anrovima, sti-lovima. Moj rediteljski postupak je bio u}iu osobenost svakog glumca, vratiti gatalentu i ~istiti ga od svega suvi{nog. To jeproces koji zna biti bolan, ali zato rezulti-ra dobrim pro~i{}enjem.

Mislim da }e ova predstava igrati narazli~itim scenama ne samo u Hrvatskojve} i u Sloveniji, Makedoniji, Crnoj Gorijer je veoma razumljiva po energiji i posmislu po{to su Glembajevi zajedni~kapri~a na{ih prostora. Ona nije parodira-nje Glembajevih ve} duboko poniranje uGlembajeve, svojevrsno pomereno ~itanjekako bi ih {to bolje razumeli.”

Kako se “Fritzspiel” uklopio u kon-cept Krle`inih dana na kojima su na-stupila pozori{ta iz Zagreba, Osijeka,Vara`dina?

”Mislim da se apsolutno uklopila uKrle`ine dane. Predstavu je gledalo tri-deset uglednih teatrologa iz Hrvatske ivideo sam kako su je propratili, ~uo sampri~e. I `anrovski se uklopila i ostavilaizvanredan utisak”, rekao je pomo}nik

GLEMBAJEVI A LA CARTE

PRI^E O SMRTNIMGRIJESIMA

[EKSPIRU VA[INGTONU

U ~ast slavnog engleskog dra-maturga Viljema [ekspira (1564-1616), u ameri~koj prestonici }e seu junu ove godine organizovatifestival koji po svojim ambicijamaopravdava ime koje nosi.

Festival pod nazivom ”[ekspiru Va{ingtonu” obele`i}e skoro 500de{avanja, pozori{nih predstava,baleta, koncerta, umetni~kih izlo`bii filmskih projekcija posve}enihvelikom piscu. Za vreme festivalabi}e izvedeno ukupno 16 [ekspi-rovih komada, me|u kojima su ba-leti ‘Romeo i Julija’ u izvedbi Ki-rovljevog ansambla, ‘San letnjeno}i’, Njujor{kog baleta i ‘Magbet’u postavi [ekspirove pozori{netrupe iz Va{ingtona. Svoje u~e{}e jepotvrdio i Marinski balet iz SanktPeterburga.

Majkl Kan, umetni~ki direktor[ekspirove pozori{ne trupe iz Va-{ingtona je rekao da to nije festivalsamo o [ekspirovom delu, ve} i oradovima u svim drugim umet-ni~kim formama na koje je [ekspiruticao.

Manifestacije posve}ene ~uve-nom engleskom dramaturgu i nje-govom uticaju na umetnost bi}eorganizovane na vi{e mesta u Va-{ingtonu, u muzejima, na univer-zitetu i bibliotekama.

M.J.

direktora Hrvatskog narodnog kazali{tau Osijeku Bo`idar [najder i dodao... 'Jasam odu{evljen i {to vi{e gledam subot-i~ki ansambl sve sam odu{evljeniji. To jejedna prekrasna gluma~ka ekipa koja sepokazala u pravom svetlu, uostalom ~uliste aplauze, a ova publika je, verujte mi,zaista merodavna. Izvrsna predstavakao i tekst, a gluma~ki odra|ena feno-menalno'.

Doma}ini su bili odu{evljeni, agosti?

”Meni je jako drago da je publikaovde reagovala i bolje nego kod ku}e, akod ku}e je reagovala fenomenalno. Ovo iglumcima i samoj ku}i jako mnogo zna~ijer smo ispunili o~ekivanja igranja hr-vatskog teksta u samoj Hrvatskoj, a Kr-le`a je ipak klasik, i njegove su temesvima poznate. Lako je ovo igrati kodku}e, a ovde je bio pravi test za sve nas.Ali odu{evili smo prisutne i samog pisca{to je svakako najve}i uspeh. Ovo je pred-stava koja mo`e da gostuje i da nas pred-stavlja na svim festivalima kako bismopokazali {ta umemo”, izjavila je direk-torka Drame na srpskom jeziku Naro-dnog pozori{ta iz Subotice

Upravnica Narodnog pozori{ta, mrLjubica Ristovski, naglasila je da je ovobio najbolji nastavak ve} uspe{ne sarad-nje sa Hrvatskim narodnim kazali{tem uOsijeku...

”Mislim da je najbolje govorio apla-uz na kraju. Osije~ka publika zaista nas

je primila odli~no. Ja bih rekla da smodo`iveli ovacije kao na na{oj premijeri, aglumci su zdu{no igrali i sada. Ja samizuzetno ponosna {to smo bili deo Krle-`inih dana i {to smo osvetlali obrazSubotici, jer ovde svi pri~aju o ovoj predi-vnoj predstavi, o ansamblu, o suboti~kom~udu. Puna utisaka vra}am se sa an-samblom Drame na srpskom jeziku Na-rodnog pozori{ta sa gostovanja u Osijekurazmi{laju}i o tome kako ovaj tekstBorisa Senkera zaista mo`e da poslu`ikao predlo`ak za tuma~enje pojmadekonstrukcije @aka Deride, a ovo izvo-|enje “Fritzspiela” suboti~kom teatruslu`i na ~ast. Ovacije su do`iveli u Su-botici u Osijeku, a pitam se koja }e pu-blika imati ~ast da degustira ovaj gur-mansko pozori{ni doga|aj Glembajevi ala carte. Prijatno!”

Tatjana Ki{ ^egar

Premijera predstava ’Smrtni grije-si’, koju je po tekstu savremenogaustrijskog pisca Feliksa Miterera

na scenu Crnogorskog narodnog pozo-ri{ta postavila Ana Vukoti} zavrijedio jenaslov pozori{nog de{avanja mjeseca, {tomu i nije bilo posebno te{ko imaju}i uvidu malo toga novog na crnogorskimdaskama koje `ivot zna~e u potonjih tri-desetak dana. Rije~ je o ambiciozno za-mi{ljenoj i za na{e prilike dosta glo-maznoj teatarskoj postavci, sa velikomgluma~kom podjelom u kojoj je prekodvadeset crnogorskih glumaca svihgeneracija. U sedam zasebnih scena,koje obra|uju smrtne grijehove slojevitosu razlo`eni lijenost, oholost, blud,zavist, srd`ba, neumjerenost i {krtost.Prevod ovog, po rediteljkinim rije~imaslojevitog, intrigantnog i precizno struk-turisanog teksta za ovu priliku uradio jeSead Muhamedagi}.

’Kroz tematski okvir sedam smrtnihgrijeha, autor je uspje{no otvorio sveklju~ne probleme savremenog dru{tva, aopet sve to vidimo kroz jedan okvir rialiti{ou programa ~iji smo savremenici. Se-

dam pri~a bave se svime {to nas okru-`uje - od medija, bulimije, terorizma, pado svega onog {to nas mo`da ~eka naputu u EU. To su sva na{a svakodnevnaiskustva. Mnogo je filmova i knjigaura|eno na ovu temu i ~ini mi se da su umnogima od njih, klju~ne stvari bileprili~no bukvalno predstavljene’, - istak-la je reditelj Ana Vukoti} na ju~era{njojkonferenciji za novinare, navode}i da jeovaj komad u tom smislu mnogo dru-ga~iji.

Direktor Crnogorskog narodnog po-zori{ta i glumac u predstavi BranimirPopovi}, istakao je da je nacionalni teatari ovim projektom pru`io {ansu mladimljudima.

’Imamo ogromno povjerenje i dajemo{ansu ljudima na koje }e se u budu}nostioslanjati crnogorski teatar, a sve to uzpodr{ku, pomo} i razumijevanje iskusni-jih kolega’, ocijenio je direktor nacio-nalnog teatra.

Pored Popovi}a, u ’Smrnim grijesi-ma’ igraju Simo Trebje{anin, LjubicaBara}, Bojana Kne`evi}, Stevan Radusi-novi}, Olivera Vukovi}, Dubravka Dra-ki}, Dejan Ivani}, Nada Vuk~evi}, JelenaNenezi}, Bojana Kne`evi}, @aklina O{tir,Predrag Borilovi}, Ivan Bezmarevi},Du{an Kova~evi}, Nikola Peri{i}, Danilo

^elebi}, @ana Grada{evi}, Jadranka Ma-mi}, Ana Vujo{evi}, Petar Buri}, Dra-gana Popovi}-Glomazi} i student glumena cetinjskoj akademiji Goran Slavi}.

U sali DODEST-a u Podgorici igranaje premijera predstave ”Smrt i djevoj-ka”, koju je po popularnom dramskomtekstu ~ileanskog pisca Ariela Dorfmanau produkciji podgori~kog Gradskogpozori{ta re`irao gost iz Beograda, GoranVukeli}.

U komadu sa specifi~nom `anrov-skom odrednicom moralnog trilera sa

tematskim fokusom na borbu za `enskaprava - igraju Maja [arenac Mara{,Branko Ili} i Zoran Vujovi}. Predstava jera|ena po tekstu Ariela Dorfmana koji jeza ovo djelo o `eni koja zbog svojih stavo-va pre`ivljava te{ko mu~enje, dobioPulicerovu nagradu, a u 2.000 (koliko ihje ukupno bilo) istoimenih inscenacija ifilmskih re`ija igrali su najbolji ameri~kiglumci - me|u njima i Glen Klouz, Si-gurni Viver i Ben Kingsli.

@arko Vujovi}

IZ SVETA

FFrriittzzssppiisseell,, ((FFoottoo:: EEddvvaarrdd MMoollnnaarr)) FFrriittzzssppiisseell,, ((FFoottoo:: EEddvvaarrdd MMoollnnaarr))

SSmmrrttnnii ggrriijjeessii:: PPrreeddrraagg BBoorriilloovvii}},, BBoojjaannaa KKnnee`̀eevvii}} ii DDrraaggaannaa PPooppoovvii}}

LUDUS 1417

Imaju li mladi {anse u Beogradu

imaju manje ili vi{e {anse za zaposlenjenego diplomci nekih drugih fakulteta?

Moja generacija je prva koja nemo`e biti za stalno zaposlena u pozori{tupo nekom zakonu od pre par godina.(Napomena redakcije: ne radi se ozakonu nego o odluci osniva~a da se bezprijema novih ljudi ~eka Zakon opozori{tu, koji se ina~e ~eka ve} bar 35godina!) [anse za zaposlenje ne postoje umojoj profesiji. Mogu da budem hono-rarni saradnik, tako da...

Da li bi se bavio i nekim srodnomposlom npr. voditeljskim?

Nisam ba{ razmi{ljao o tome, ali bihverovatno prihvatio, ako bi me glad na tonaterala.

Duje, Sre}ko, Radule ili jednostavnojedan od perspektivnijih glumacamla|e generacije, Nikola Vujovi}.

Ro|en 13.12.1978. u Valjevu. Zavr{ioFDU, sa ocenom 10, u klasi prof. dr. Vla-dimira Jevtovi}a. [to se dosada{njeg radati~e, istakao bi veoma naporno branjevi{anja, preko omladinske zadruge uBrankovini 1992 godine...

Kako si pro{ao prijemni? Da li sistudirao ne{to drugo?

Prijemni sam pro{ao iz prvog po-ku{aja. Studirao sam na Fakultetu zainternacionalni menad`ment godinu da-na, {to sam prekinuo, jer sam upisaoglumu.

Da li diplomci umetni~kih fakulteta

Jesi li ~lan SDUS-a ili UFUS-a iliSINGLUS-a i ako jesi za{to jesi,a akonisi za{to nisi?

Jednom sam bio u prostorijamaUdru`enja dramskih umetnika, ali na-kon pola sata razgovora sa gospo|omkoja je uzimala moje podatke, shvatiosam da je jedina korist koju mogu daimam kao ~lan, besplatna kafa i listanjeLudusa u tada zaista u~maloj atmosferitog prostora... Hteo sam da postanem i“Slobodni Umetnik” ali kada sam shvatioda moram da apliciram za taj status i da~ekam odgovor od ne znam koga ve}, neznam koliko dugo, odlu~io sam da budemjo{ slobodniji. Nemam ni dan radnogsta`a, a bavim se ovim poslom preko 5godina. O penziji ne razmi{ljam, jer ve-

rujem da }u igrati dok ne umrem. A akonije tako, ima jo{ mnogo zanimljivihstvari u `ivotu od kojih ~ovek mo`e daprivre|uje. P~elarsvo mi je uvek bilozanimljivo. Nego, da se vratim na

Udru`enje. Pred Novu godinu sam dobiopismo od njih... nije bila ~estitka, naimeto je bio ra~un od 4800 dinara za pret-hodnih ne znam koliko meseci, koji,naravno, ne}u platiti! Tako da ra~unamda nisam ~lan ni jednog udru`enja.

Da li bi igrao u lutkarskom pozo-ri{tu?

Da!Da li mlad glumac mora da uradi

ne{to na sopstvenom plasmanu ili jedovoljno da ~eka dok ga ne pozovu i naosnovu ~ega bi ga pozvali?

Ne znam {ta bi mlad glumac trebaloda uradi na svom plasmanu? Zapravo,na svom plasmanu ne mo`e{ ni{ta dauradi{. Mora{ imati mnogo sre}e. Veru-jem u energiju koju utro{i{ za vremestudiranja. Da li }e te reditelji kasnijeprimetiti i pru`iti {ansu, stvar je Usuda.Ili nije?

Sanja Paunovi}

SRE]A, ENERGIJA I TRUD

skoj TV, ‘Generalna proba’ (3K) Uloge upozori{tu: ‘Antigona’ (@an Anuj), ‘Vilin-sko kolo’, ‘Ru~ni rad’.

Misli{ li da mladi iz umetni~kihporodica imaju ve}e {anse? Ili mo`dave}e {anse imaju “politi~ki povezani”?Misli{ li da su “veze i poznanstva” va-`ni u poslu?

Mislim da su va`ni, ali isto takomislim da ne bi trebalo da budu va`ni.Rade}i godinama na sebi mislila sam da}e kvalitet i znanje do kog budem do{labiti dovoljni da bih se bavila poslom kojivolim. Me|utim, izgleda da to kod nas neide ba{ tako. Uop{te ne razumem za{tobih privatno morala da se dru`im sanekim fantasti~nim rediteljem da bihsutra imala prilike da radim sa njim.

Ide{ li na audicije i {ta misli{ onjima?

O da, ja sam veliki pristalica audici-ja. Smatram da bi to trebalo da budeosnovni i jedini na~in za odabir glumaca.Naravno da bi reditelj imao pravo i dabez audicije odlu~i koja }e glumica igratiu nekoj predstavi ili filmu – samo u tomslu~aju nema potrebe praviti audiciju. Urazgovoru sa nekim mojim kolegama, svismo se slo`ili da nam se vi{e puta dogodi-lo da odlazimo na audicije, ~ak da pro-|emo u u`i krug i na kraju tu ulogu (zakoju smo konkurisali) igra neka tre}aosoba koja nije ni prisustvovala kastin-gu.

Da li bi se bavila i nekim srodnim

Milica Gutovi}, 170 cm, 52 kg, kosa:crna, o~i: sme|e

Ro|ena 11.02.1978. u Beogradu.Lepa, gracilna, graciozna, suptilna,

ali uporna.Zavr{ila Akademiju umetnosti BK u

klasi profesora Predraga Ejdusa. Di-plomirani je baletski igra~, a diplomu jestekla u Kanu po zavr{etku Baletskeakademije Rosella Hightower. Poseduje imuzi~ko obrazovanje ste~eno u Muzi~koj{koli ”Kosta Manojlovi}”, odsek klavir.

Uloge na filmu: ‘La Donna Ebera’,‘Ivkova slava’, ‘Agi i Ema’, ‘Klopka’,‘@igosan’. Uloge u serijama: ‘Mje{ovitibrak’, ‘Hotel sa 7 zvezdica’ [ou progra-mi: ‘La notte mediteraneo’ na italijan-

poslom, npr. voditeljskim?Naravno!!![ta misli{, da li se pribli`avamo

“ameri~kom snu” gde se mladi glumcigodinama bave kelnerisanjem ili dru-gim poslovima, dok “~ekaju {ansu”?

Da li se tom snu pribli`avamo neznam, ali znam da kada bih odlu~ila da~ekaju}i ulogu kelneri{em, to sigurno nebih radila ovde. Oti{la bih u Ameriku.

Da li mlad glumac mo`e da pre`iviod svog rada (ako nije zvezda) ili mu jepotrebna ve} osigurana egzistencija?

Dugo sam `ivela u inostranstvu. Tri ipo godine u Francuskoj. Jednom prilikomsam upoznala ~oveka koji me je pitao~ime se bavim. Odgovorila sam mu dasam glumica, a on se na to nasme{io irekao: ”OK. Ali ~ime se bavi{?” Tad samshvatila da je na Zapadu mi{ljenje o ovojprofesiji ve} odavno definisano i jasno.Gluma je ljudima tamo uzgredan posao iretko ko se samo glumom bavi jer usuprotnom ne bi imao od ~ega da `ivi.Tako da smatram da ovaj posao defini-tivno nije dovoljan da bi obezbedio egzis-tenciju u potpunosti, ni na Zapadu, a una{oj zemlji da i ne govorim.

Da li te, kao glumicu, privla~e re-klame?

Da, igrala bih u reklami!Nisam te pitala, a rekla bi?Jo{ puno toga, ali na primer - sa

ekrana.A.J.

NA ZAPADU JE GLUMA NAJ^E[]E HOBI

O`iveo je Kurta Kobejna u Teatru upodrumu Ateljea 212. Milo{ Vla-lukin, mlad, aktivan glumac koga

smo vi|ali kako u pozori{tu, tako i nateleviziji i filmu. Ro|en u “... op{tiniSavski venac...”, 19.04.1980. StudentFDU. Kao najupe~atljiviji anga`manizdvojio je branje pomorand`i prekogr~ke Omladinske zadruge pre desetak

leta. ”Pla`a je bila daleko, ali ipak je bilona moru...”- obja{njava Vlalukin.

Da li misli{ da diplomci svih umet-ni~kih fakulteta imaju podjednake {ansepo zavr{etku {kolovanja ili misli{ daneki u startu imaju ve}e?!

Ve}e {anse imaju oni sa dr`avnihakademija. Sa BK ili ALU imaju manjiprolaz. Mada, postoje neki ljudi koji sukvalitetni i koji rade sa BK akademije,dok na primer sa ALU ne znam nikogako se bavi glumom.

Kada bi dobio ponudu da igra{ unekom manjem gradu da li bi je prih-vatio i pod kojim uslovima?

Prihvatio bih. Ako bih dobio dobruulogu, ako bi tu bio dobar reditelj...Nema problema.

[ta preferira{: pozori{te, televizijuili film?

Nije pitanje {ta ja preferiram, negogde mene preferiraju. Ali mi se sve topodjednako dopada. Ose}am se lepo usvim stvarima!

Da li bi mo`da poku{ao da gradi{karijeru u inostranstvu?

Poku{ao bih! Govorim engleski, mo-gao bih da govorim i ruski, to sam u~io u{koli, a ostalo bih nau~io! Ne mislim daje problem u jeziku, vi{e je kako do}i dote {anse.

Da li bi igrao u pozori{tu za decu?Da!Jesu li reditelji i upravnici pratili

rad tvoje klase, da li su barem gledalidiplomsku predstavu?

Nisam jo{ imao diplomsku pred-stavu, ali na skoro svakom ispitu glumepojavio se poneki upravnik ili velikireditelj.

S.P.

NE [TA GLUMAC PREFERIRA, VE] GDENJEGA PREFERIRAJU

NNiikkoollaa VVuujjoovvii}}

MMiilliiccaa GGuuttoovvii}}

UU pprreeddssttaavvii RRuu~~nnii rraadd

MMiilloo{{ VVllaalluukkiinn

KNJA@EVSKOSRPSKI TEATAR

Kragujeva~ki teatar 'JoakimVuji}' trebalo bi do 15. februara davrati stari naziv ove ustanove,Knja`evsko srpski teatar. ^eka seodluka Upravnog odbora kraguje-va~kog teatra, a ako bude usvojenasve tri scene kragujeva~kog pozo-ri{ta dobi}e nova imena po velika-nima, koji su ostavili zna~ajan tragu pozori{noj umetnosti Srbije, apoti~u iz Kragujevca.

Tako }e ova kulturna ustanova15. februara kada obele`ava svojDan pozori{ta, Velikoj sceni datiime Joakim Vuji}, Mala scena }eponeti ime Ljube Tadi}a, a Poetsko-muzi~ka scena }e se zvati po MijiAleksi}u.

Istog dana }e biti potpisan Spo-razum o saradnji izme|u kragu-jeva~kog i Narodnog pozori{ta izRepublike Srpske, kao i protokoldva Festivala - direkcije 'Joakimfes-ta' i pozori{nog Festivala RepublikeSrpske.

Dan Teatra bi}e zavr{en pred-stavom '^udo po Joakimu' Radosla-va Zlatana Dori}a, u re`iji Slaven-ka Saletovi}a, a prenosi}e je direk-tno Drugi program RTS.

M.J.

8

EX YU

LUDUS 141Lu

Jedanaesti festival malih scena ”Mo-nodrama Srpske” odr`an je od 6. do 9.decembra u Kulturnom centru Isto-

~no Novo Sarajevo. Festival su otvorile izatvorile predstave doma}ina - ”^orba odkanarinca”, koju je po tekstu Milo{aRadovi}a re`irao Nenad Gvozdenovi} i”Petrijin venac” Dragoslava Mihailovi}au adaptaciji i izvo|enju Ljiljane \uri} ire`iji Darka An|i}a. Izvedene su i mo-nodrame ”Lina, od kamena tvr|a” pre-ma tesktu Jovana D. Petrovi}a, u re`ijiIvane Bogi}evi}-Leko, ”Vo`d i smrt” potekstu Mile Kordi}a, a u izvedbi MilanaCikle. Beogradski Slavija teatar izveo jepredstavu ”Srbi grade ku}u” RadoslavaZlatana Dori}a, sarajevski Kamerniteatar '55 ”Enigmatske varijacije” i NPRS komad ”Do poslednjeg daha”.

Nagradu za najbolju predstavu/maleforme dobila je predstava '^orba odkanarinca' Milo{a Radovi}a, u re`ijiNenada Gvozdenovi}a, dok je gluma~kunagradu dobila Vesna Stankovi} za'Linu'. ”Nagrada za najbolju monodra-mu dodeljena je predstavi ”Petrijin ve-

nac' zbog kreativnih inovacija utuma~enju teksta Dragoslava Miha-jlovi}a, {to se ogleda u sugestivnoj glumiLjiljane \uri}...”, pi{e u obrazlo`enju`irija.

”Petrijin venac” je prva produkcijaovog kulturnog centra. U toku je izgrad-nja pozori{ne zgrade, a za sad se igra namaloj sceni koja je gotova. Monodrama jepored Isto~nog Sarajeva gostovala u HanPijesku i Fo~i, gde je tako|e nai{la nadobar prijem publike. Planirana je ibeogradska premijera. ”Originalan tekstsam pretvorila u monodramu - Petrijasedi sama kod ku}e i pri~a sa svecem ~ijaje ikona na zidu. Radila sam malodruga~ije, prisutni su i komi~ni elementi,nema mnogo suza. Rad nije bio lak aliljudi iz Kulturnog centra Isto~nog Sara-jeva su spremni da sve urade za pozo-ri{te, iako imaju malo ili nimalo iskustvarada u teatru”, ka`e glumica Ljiljana\uri}.

***Ansambl Pozori{ta Prijedor za naj-

mla|e sugra|ane premijerno je odigrao

predstavu ‘Robinzon u~i plesati’ {vaj-carskog autora Hansjorga [najdera. Re-`iju, kostimografiju i scenografijupotpisuje Radenko Bilbija. Pri~a zasno-vana na odnosu ~oveka prema prirodi idrugim ljudima, premijerno je izvedena1974. godine u Bazelu i do`ivela je neko-liko veoma uspe{nih sezona.

***Sarajevski ratni teatar (SARTR)

priprema veliki pozori{ni projekat - ‘AnuKarenjinu’ u re`iji Nikolaja Skorika,reditelja iz Moskve. Premijera je plani-rana za kraj februara.

U pripremi je i obnova predstave”Katarina Kosa~a”. Tako|e, do krajasezone bi}e premijerno izvedena i dramaMire Gavrana ”Sve o mu{karcima”.

***Narodno pozori{te RS rezimiralo je

prethodnu godinu - osvojili su 18 priz-nanja, a na repertoaru se trenutno nalazi25 predstava, koje je u 2006. godinigledalo vi{e od 70.000 ljudi. Najvi{enagrada osvojila je predstava ”Gospo|aministarka” u re`iji Milice Kralj. ”Na{aje politika povezivanja sredina i anga-

KAD SE MI MRTVI POKOLJEMO

Na maloj sceni splitskog HNK-apremijerno je izveden komadMilana Begovi}a ‘Bez tre}eg’ u

re`iji upravnika Gorana Golovka. Kultnoostvarenje hrvatske dramske knji`ev-nosti postavljeno je povodom obele`ava-nja 130. godina ro|enja Milana Bego-vi}a. Intimisti~ka drama o postojanostiljubavi i prokletstvu ljubomore, s ve~nimpitanjima o ~udu odnosa mu{karca i`ene, o onoj neizrecivoj tajni pripadanja,odvija se u nizu varijacija i dramskihpreokreta. Begovi}ev dramatur{ki postu-pak zgu{njava vremensko zbivanje ujednu jedinu no} i jednu jedinu sobu.Golovko je postavku re{io rediteljskimminimalizmom – potenciran izostankomscenografije s tek nekoliko rekvizita-putokaza poput telefona, pisama i pi{-tolja, modernisti~ki svet instinkta zbijenje na obi~nom ku}nom tepihu i prepu{tengluma~koj interpretaciji.

***Nova predstava na velikoj sceni

HNK-a u Splitu je ‘Kad se mi mrtvipokoljemo’ Nine Mitrovi} u re`iji Tomis-lava Pavkovi}a. Parafrazom naslovaIbzenove drame ”Kad se mi mrtvi pro-budimo” mlada i ~esto izvo|ena spisa-teljica gradi crnu komediju satkanu odsli~ica hrvatske stvarnosti koje na pri-zoru groblja dobijaju nove dimenzije.

Galerija zanimljivih likova ”s onogasveta” do~ekuje svoje bli`nje koji suskon~ali svoje trajanje u ovoj na{oj stvar-nosti, ali ni tamo ne nalaze mira. Opte-re}eni bremenom nera{~i{}enih ra~una,ljubavi, ljubomore, zavisti, mr`nje,ostvarenih i neostvarenih `elja, kao isvega onoga o ~emu svakodnevno ~itamou dnevnim novinama, oni nastavljajuegzistenciju u ve~itom kolu mu~ne ne-mogu}nosti, ali i neprekinutog zajed-ni{tva. ”@ivopisni” karakteri jo{ `ivopi-snijega jezika ”o`ive}e” u predstavi kojanastavlja dramaturgiju ”Sve~ane ve~ereu pogrebnom preduze}u” Ive Bre{ana, aidejom asocira i na Sartrovu dramu ”Izazatvorenih vrata”.

***Na sceni Hrvatskog narodnog kaza-

li{ta u Zagrebu prikazana je predstava‘Tesla Electric Company’ ‚Darka Luki}a,u re`iji Toma`a Pandura, nastala ukoprodukciji pozori{ta Ulysses i Pan-dur.Theaters. Svetsku premijeru komadje imao u Italiji na festivalu u Cividaleu,a hrvatsku na Brionima u avgustu pro{legodine, nakon koje su je i kritika i publi-ka proglasile teatarskim doga|ajem leta.Posle hrvatskih izvedaba odigrana je uLjubljani, a bila je na vi{ednevnom go-stovanju u Beogradu.

Komedija 'Kako se ko rodi' NikolePrvog Petrovi}a Njego{a, u re`ijiBlagote Erakovi}a izvedena je Ve-

likoj sceni Crnogorskog narodnog pozo-ri{ta. Ova ”{aljiva igra” nastala krajem19. veka ra|ena je po meri savremenoggledaoca, kao `ivo aktuleno pozori{tekoje se ti~e dana{njeg vremena. Radnjase doga|a u doma}inskoj ku}i seoskogkmeta \ura, nedaleko od Cetinja i ve-zana je za kraj 19. veka, za temeljne pro-mene u Crnoj Gori u vremenu stvaranjanove moderne dr`ave i njene prosvete, pouzorima na moderne evropske zemlje.Ovom postavkom je obele`ena i stogo-di{njica od objavljivanja Njego{evedrame.

***Narodno pozori{te iz Beograda go-

stovalo je na sceni KIC-a ”Budo To-movi}”, sa predstavom ”Zagonetne vari-jacije”. Po tekstu savremenog francuskogautora Erika Emanuela [mita komad jere`irao Bo`idar \urovi}.

***Nik{i}ko pozori{te, u godini jubileja,

odlu~ilo je da obnovi jo{ jednu tradi-cionalnu kulturnu vrednost grada podTrebjesom - me|unarodni Festival glum-ca, koji }e ponovo za`iveti 16. februarana Dan Nik{i}kog pozori{ta. Premare~ima reditelja i selektora, Blagote Era-kovi}a, ova teatarska manifestacija, kojaje bila etablirana na prostorima biv{eJugoslavije i na kojoj je predstavljan vrhgluma~kog ume}a, traja}e do 23. febru-

ara, a u konkurenciji }e se na}i {est pred-stava. Festival }e imati i off program inekoliko okruglih stolova, koji }e se bavi-ti perspektivom Nik{i}kog pozori{ta iproblemima statusa mladih glumaca uCrnoj Gori danas.

Direktor Nik{i}kog pozori{ta ZoranBulaji}, podsjetio je da ova teatarska ku-}a ba{tini bogatu pozori{nu tradicijuza~etu davne 1884. godine, kada je izve-dena prva pozori{na predstava ”Slobo-darka” Manojla \or|evi}a Prizrenca.”Cene}i zna~aj datuma koji su obele`ilipozori{ni `ivot u ovom gradu, Nik{i}kopozori{e je ovu godinu proglasilo godi-nom jubileja - obele`ili smo 122 godineNik{i}kog pozori{ta, 120 godina 'Balka-nske carice', 50 godina de~jeg lutkarskogpozori{ta u Nik{}u i prvog bioskopa uCrnoj Gori... Cilj nam je da damo nemer-ljiv doprinos da grad pod Trebjesompostane festivalski i pozori{ni centar Cr-ne Gore”, kazao je Bulaji}.

***Teatarski diptih 'Nova zemlja', Crno-

gorskog narodnog pozori{ta, gostovao jepred slovena~kom publikom u Cankari-jevom domu u Ljubljani. Predstavaobuhvata dva komada - Krle`inog ”Kri-stofora Kolumba” i ”Europu” mlade hr-vatske dramske spisateljice Ivane Sajko -re`irao hrvatski reditelj Ivica Buljan.”Kristofor Kolumbo”, teatarska metaforapreispitivanja ”otkri}a” i suo~avanja saNovim, Krle`ino je rano delo, iz tzv.avangardnog perioda kada su njegovi

OBNOVLJEN FESTIVAL GLUMCA

PETRIJIN VENAC U SARAJEVU

komadi va`ili za neteatarske, pa su sesamim tim i retko izvodili. ”Europa” je,prema re~ima reditelja, `enska stvar,koja zaokru`uje povest o potrazi zanovom zemljom. Evropa je istovremenokonkretan i metafori~ki pojam. @udnjaza `enom, `udnja za ulaskom, za pene-tracijom u Evropino telo (u EU) je motivove predstave. [to zna~i biti u Evropi, ane biti Evropa? Kako se pripremiti zanjene zahteve?

”Projekt 'Nova zemlja' nastao je kaooriginalni pozori{ni poduhvat za Crno-gorsko narodno pozori{te. Rezultat jedugogodi{nje prijateljske saradnje saBranislavom Mi}unovi}em i BranimiromPopovi}em jo{ u vreme dok sam vodioDramu splitskog HNK-a. U te ~etiri go-dine gostovali smo u Podgorici, a CNP jegostovao u Splitu. Ve} od tada smo razgo-varali o terminu saradnje, da bi kona~nosad na{li vreme koje odgovara i meni iovom teatru”, ka`e reditelj Buljan.

***Kraljevsko pozori{te Zetski dom sa

Cetinja gostova}e krajem januara ucrnogorskom nacionalnom teatru.

Podgori~ka publika }e videti ~etirikomada sa repertoara najstarije crno-gorske teatarske ku}e: Ki{ov 'Drvenisanduk Tomasa Vulfa', u re`iji NikaGor{i~a, ^ehovljev 'Vi{njik', sa reditelj-skim potpisom Ivice Kun~evi}a, te 'Hani-bala Podzemnog' po tekstu Hrista Boj-~eva u re`iji Dina Mustafi}a i 'Kona~noodbrojavanje', Saviane Stanesku u re`ijiLidije Dedovi}.

Tema predstave 'Drveni sandukTomasa Vulfa' je sindrom potiskivanja i}utanja koji se uvek dogode nakon velik-ih li~nih i dru{tvenih trauma. 'HanibalPodzemni' je socijalna, crna komedija. Uzemljama u tranziciji, pri~a o moralnomsunovratu i ekonomskom kolapsu je pri-~a o ~oveku koji je ”umetnik u gladova-nju”, i koji poku{ava da do|e do dosto-janstvenog `ivota sa iluzijom da takav`ivot mo`da postoji. 'Kona~no odbroja-vanje' je tako|e crna komedija (saubistvom, silovanjem, samoubistvom, ~e-domorstvom) u kojoj ljudi `ive svako-dnevni `ivot ispijaju}i kafe, ~itaju}inovine, kopaju}i grobove...

Aleksandra Jak{i}

`ovanje najboljih ljudi, glumaca, redite-lja, kostimografa i scenografa. Po~eli smosa gradnjom pozori{ne mre`e u RS i celojBiH i tek kad to zavr{imo bi}emo pravoNarodno pozori{te RS”, rekao je uprav-nik Rade Simovi}.

Tako|e, pod okriljem ovog teatra radii novoosnovano Gradsko pozori{te”Jazavac”, jer jo{ nema vlastite prostorijeza rad.

***Narodno pozori{te Sarajevo u janu-

aru planira dve premijere. GradimirGojer, direktor ove teatarske ku}e, ka`eda }e prva premijerna izvedba biti kon-cert hora Opere Narodnog pozori{ta, 19.

januara, a druga premijera Gogoljeve”@enidbe”, koja }e se desiti 29. januara.Na sceni ovog teatra gostova}e i ansamblJugoslovenskog dramskog pozori{ta izBeograda, s predstavom ”Pred penzijom”koju je re`irao Dino Mustafi}.

***Mostarski teatar mladih u novoj go-

dini planira niz novih predstava uprkoste{koj finansijskoj situaciji. ”Na De~jojsceni planiramo adaptaciju bajke ‘Sla-vuj’ a na Omladinskoj sceni projekat‘SOS-Vilijams’. Poigravamo se sa [ek-spirom i njegovim delom ‘Romeo i Julija’.Na velikoj sceni su u planu dve premi-jere”, rekao je upravnik Sead \uli}.

A.J.

PPeettrriijjiinn vveennaacc kkaaoo mmoonnooddrraammaa:: LLjjiilljjaannaa \\uurrii}} kkaaoo PPeettrriijjaa

DDiippttiihh NNoovvaa zzeemmlljjaa

NNoovv PPaanndduurroovv ssppeekkttaakkll:: TTeessllaa EElleeccttrriicc CCoommppaannyy

[ta se doga|au pozori{tima

Bosnei Hercegovine

Pozori{ne novostiiz Crne Gore

Kazali{na de{avanjau Hrvatskoj

LUDUS 1419

EX YU

MJUZIKL ZA DECU

Premijera komedije ‘Ga}ice' alban-skog reditelja Kastriota [ipiaodr`ana je u Albanskom teatru.

Izvedba je nastala po tekstu nema~kogautora Karla Sternhajna.

”Fenomen ponavljanja ljudi u ra-zli~itim vremenima me je privukao. Atekst me je provocirao jer odgovaraaktuelnim doga|ajima u albanskom dru-{tvu, ali i u balkanskim zemljama. Glav-ni motiv je odnos individue i politike.Akcija se odvija oko ~oveka, koji jeuzbu|en {to su njegovoj supruzi spalega}ice u nezgodnoj situaciji, te se boji da}e mu taj doga|aj naru{iti politi~ku kari-jeru. Posle saznanja da ne mo`e sa~uvatidostojanstvo, supruga re{ava da napraviprofit od cele situacije. Drugi nivo tekstaje zloupotreba `ena u politi~ke svrhe”,rekao je reditelj [ipi.

***Reditelj Martin Ko~ovski postavlja

komad Patrika Marbera ‘Bli`e’ u Tur-skom pozori{tu. ”Bli`e” je drama o dvapara sa komplikovanim me|usobnim od-nosima, kao i tekst o ~ovekovoj nemo-gu}nosti da razume drugog. “Drama jeveoma poznata, i film je ra|en po njoj, alina{a postavka }e biti druga~ija jer jekoncipirana kao reality show. Igra}e sena prostoru gde }e publika biti u mo-gu}nosti da vidi de{avanja putem projek-cija na platnu. To zna~i i da }e gluma bitina ivici izme|u pozori{ta i filma”, rekaoje reditelj.

Slobodan Unkovski je prethodnopostavio ovaj komad na sceni skopskogDramskog pozori{ta pre pet godina.

***Pozori{na predstava ‘The KosoWars’

u produkciji Kosovskog alternativnogteatra, gostovala je na sceni De~jeg po-zori{nog centra u Skoplju. Komad jere`irao Hakif Muliki, a premijera je bilana festivalu u Edinburgu gde je bilame|u najboljima. Akteri su dva vojnika– srpski i kosovski. Posle susreta onishvataju da su `iveli u istom gradu i dasu emigrirali u Ameriku. Ovo je predsta-va koja govori protiv rata i nasilja...

***‘Delirijum za dvoje’ E`ena Joneska u

re`iji Dejana Projkovskog premijerno jeizvedena na sceni Makedonskog naro-dnog pozori{ta. Rad jednog od najgenijal-nijih dramati~ara 20. veka prvi put jepostavljen na sceni nacionalne ku}e. Pore~ima reditelja, Jonesko je ve} bio njego-va provokacija – pro{log aprila je posta-vio komad ”Kralj umire” u Kumanov-skom teatru.

***Teatar za decu i mlade izveo je prvi

mjuzikl za decu u Makedoniji – ‘Bajka osve{teniku i njegovom slugi Baldi’. Mju-zikl, baziran na Pu{kinovoj bajci, po-stavio je Bonjo Lungov. Pri~a se bavisvetom novca i materijalnosti koji nezaobilazi ni decu. Sluga Balda je iznena-dio svog pohlepnog gazdu jer nije tra`ionagradu za svoj rad. Pri~a je ispri~anakroz pokret, ples i pevanje. Direktorpozori{ta, Ljubomir ^adikovski, je rekaoda je ceo projekat bio interesantan, ali ite`ak glumicima zbog novog sistemalutkarskog na~ina svojstvenog Rusiji,koji je bogat u formi i akciji. Bugarskireditelj Lungov je sara|ivao sa ovomteatarskom ku}om 1993.

Aleksandra Jak{i}

***U pozori{tu Mala scena premijerno

je izvedena predstava ‘Bum Tomica',nastala po romanu spisateljice Silvije[esto Stipani~i}, u re`iji i dramatizacijiLadislava Vindakijevi}a. ”Bum Tomica”se sastoji od sto pri~ica iz svakodneviceurbane zagreba~ke porodice. Glavni lik jedesetogodi{nji de~ak Tomica, razapet iz-me|u svoje zaigranosti i razli~itih o~e-kivanja roditelja, starije sestre i mla|egbrata.

***Po podacima Dr`avnog zavoda za

statistiku, u 66 hrvatskih pozori{ta usezoni 2005/2006. izvedeno je 7246 pred-stava koje je gledalo oko 1,5 milionagledalaca.

Uz 22 profesionalna teatra, radilo jepet stalnih scena, 13 profesionalnih pozo- RReeddiitteelljjsskkii mmiinniimmaalliizzaamm:: BBeezz ttrree}}eegg

Slovensko narodno gledali{~e izLjubljane premijerno je praizvelokomad ‘Klasa’

Matja`a Zupan~i~a u re`iji MiletaKoruna. ”Razred”, poslednji Zupan~i~evkomad iz 2005.g, jo{ je jedan primerubojitosti njegovog pisanja u bavljenjugoru}im pitanjima svakodnevnog ”glob-alnog” `ivota. Re~ je o crnoj komedijikoja udara u bolan nerv – pitanjemodernog misticizma. @ivimo u svetumanuelnosti, preporu~enog znanja ineophodnih ve{tina, preko potrebnih dabismo samo dr`ali glavu iznad vode uovom svetu-tr`nici. Verovatno nikadanismo `iveli `ivotom odre|enim uslovimazaposlenja (u ovoj meri): danas mo`emoimati uspeh i luksuz ali ve} sutra svemo`e nestati...

Zupan~i~ je u ovom komadu i sao-se}ajan i otrovan. Kandidat se pojavljuje

pred korporativnim ekspertima. Pomaloje nesiguran i zbunjen jer ne shvata {tase o~ekuje od njega, ali je uporan da uspete je spreman na sve. Nijedna `rtva nijeprevelika da bi postao deo ”sre}ne, noveklase” ljudi koji imaju posao i garanto-vana primanja.

***Na maloj sceni istog teatra premijeru

je do`iveo komad ‘Ukus meda’ (autorShelagh Delaney) u re`iji Matja`a Lati-na. Komad je do`iveo senzacionalnipozori{ni uspeh kada je prvi put izveden1958. u produkciji Joan Littlewood'sTheatre Workshop Company. Pretvoren jeu film 1961. Drama govori o adolescent-kinji D`o i njenom odnosu sa neodgo-vornom majkom, i maj~inom novim,pijanim mu`em – crnim mornarem kojije ostavlja trudnu, i D`efrijem, homosek-sualcem, studentom umetnosti koji se

SRE]NA, NOVA KLASA useljva kod nje ne bi li joj pomogao okobebe. Ali D`o dr`i nepokolobani opti-mizam kroz sve neda}e koje je snalaze.

***Na sceni Slovenskog mladinskog

gledali{~a izveden je komad ‘Klajst’ ure`iji Silvana Omerzua. Predstava dvaigra~a, lutki, maski, rekvizite i senkiosmi{ljena je po pisanju nema~kog pesni-ka i dramati~ara Henrika von Klajsta. Toje predstava o nemiru, nemo}i, o Klajs-tovom begu pred `enama kojima je sasvojih ve~nih putovanja pisao potresnapisma. Komad govori o ~ovekovoj nemo}ida izrazi ono {to mu je na du{i, o samo}i~oveka kojeg niko ne razume.

***Ansambl Slovenskog ljudskog gle-

dali{~a iz Celja izveo je po prvi put uSloveniji komad Mariusa von Majenber-ga ‘Paraziti’. Re`iju potpisuje Mare Bulc.U drami pet ljudi poku{ava da se dokopadru{tva jer nijedan od njih nije sposobanda bude sam. Me|usobni paraziti suzdravi kojima su potrebni bolesni tolikokoliko su i bolesnima potrebni zdravi,samo tako mogu pomagati drugome.Stari Mult{~er je zaspao za volanom apovezao je Ringa, koji je od nesre}eprikovan za invalidska kolica. Po{to nemo`e da nosi breme krivice seli se kodRinga... Oru`ja parazita su cinizam,`aljenje i optu`be. Jezik nije sredstvosporazumevanja ve} postaje sredstvomu~enja.

Marius von Majenberg (1972, Berlin)je od 1994. do 1998. radio kao dramaturgu pozori{tu ”Baracke”, gde je TomasOstermajer postavio Rejvenhilov ”Shop-ping and Fucking”, od 1999. je autor,dramaturg, prevodilac i reditelj u ”Scha-ubühne am Lehniner Platz”, gde suprikazivani komadi Sare Kejn i MarkaRejvenhila u re`iji Ostermajera. Jedan jeod najuspe{nij{ih nema~kih dramati~aramlade generacije.

***U produkciji Mini teatra i Teatra

&TD i kooprodukciji sa Cankarjevimdomom iz Ljubljane, Slovenskim stalnimgledali{~em iz Trsta, Art radionicom La-zareti Dubrovnik, Zadrom snova iz Za-dra i Novog kazali{ta iz Zagreba nastalaje predstava Ronalda Harvuda ’Kvartet‘u re`iji Ivice Buljan. Drama govori olepoti opere i bolnoj prolaznosti operskihglasova. U pitanju je jedan od najlep{ihprimera engleske sentimentalne komedi-je iz pera jednog od najve}ih britanskihpisaca dana{njice, dobitnika oskara zascenario filma ”Pijanista”. ^etiri starapeva~a koja `ive u stara~kom domu zapenzionisane muzi~are, nakon mnogodecenija se jo{ jednom okupljaju da bikao nekad davno u Konvent Gardenuponovo zapevali kvartet iz opereRigoleto.

A.J.

Vesti iz slovena~koggledali{~a

JJoonneesskkoo nnaa sscceennii:: DDeelliirriijjuumm zzaa ddvvoojjee

PPoottrreessnnaa ppiissmmaa:: KKllaajjsstt

Teatarske novostiiz Makedonije

likovima i parodijskim situacijama, natrenutke i odli~nim dijalozima, s dina-mikom koja podse}a na vodvilje i na”dobre” strane bulevarskog pozori{ta.Iako je radnja krajnje banalna (grupanezaposlenih prijatelja poku{ava sni-manjem sapunice do}i do novca) idejada insceniraju ”Glembajeve” podsticajje za nekoliko komi~nih pasa`a i sasvimkorektnih delova, kao i gluma~ku razi-granost.

***Na sceni HNK-a Vara`din premijer-

no je izvedena komedija @or`a Fejdoa‘Buba u uhu’ u re`iji ameri~kog redite-lja i profesora na UCLA, Stivena Kenta.”Buba u uhu” jedan je od najboljih inaj~e{}e izvo|enih Fejdoovih vodvilja.Delo matemati~ki preciznog i ubojito ko-mi~nog zapleta, koje predstavlja svoje-vrstan test spremnosti svakog ansamblai svakoga glumca, napisano je pre stogodina, 1907. HNK u Vara`dinu postav-lja ga obele`avaju}i ovu okruglu godi{-njicu.

A.J.

ri{ta za decu i 31. amatersko pozori{te.Najgledanije su bile predstave za decu soko 380 000 gledalaca te komedije s oko289 000 i drame s oko 281 000 posetilaca.

***Nagrada ”Dr \uro Ro{i}” za naj-

bolju dramsku predstavu u celini izvede-nu na velikoj sceni rije~koga HNK Ivanapl. Zajca u sezoni 2005/2006. pripala je”Amadeusu” Petera [efera u re`iji Tomi-ja Jane`i}a, a na Zajc off sceni ta jenagrada dodeljena predstavi Uga Betija”Zlo~in na kozjem ostrvu” u re`iji Dami-ra Zlatara Freya.

***Televizijska serija ‘Bitange i prin-

ceze’ pretvorena je u novu predstavupozori{ta Kerempuh. Autor i reditelj jeGoran Kulenovi}. Re~ je o pristojnoj ko-mediografskoj strukturi s profilisanim

10

Intervju

LUDUS 141Lu

‘Pinokio’ je pozori{te koje najvi{eputuje. Odakle sve to, kako je sve uop{tepo~elo?

Pre osam, devet godina, kada samdo{ao u ovo pozori{te, valjalo je puno togauraditi. Bila su takva vremena da je celazemlja `ivela u bedi, pa tako i ovo po-zori{te. Bilo je te{ko uop{te i raditi, akamoli putovati. Pozori{te tada nijeimalo ni svoj kombi, ve} su glumci napredstave u {kolama i vrti}ima odlaziligradskim prevozom. Prva stvar koju smouradili je da smo od skup{tine gradatra`ili i uspeli da dobijemo jedan polovankombi. Danas kada je Pozori{te lutaka'Pinokio' renovirano, kada se u njemumo`e na}i oprema kakvu mnoga po-zori{ta u zapadnoj Evropi nemaju, taj

doga|aj zaista smatram prekretnicom una{em radu. Prva velika turneja, nakoju smo i{li upravo tim starim kombi-jem, je turneja po gradovima [vedske,gde smo igrali za decu sa na{ih prostorakoja tamo `ive, a zatim je usledio festivalu Kilkisu, u Gr~koj. Mislim da se radnicina trajektu u Treleborhu i danas se}ajugu`ve koju smo napravili kad na izlazusa trajekta kombi nije hteo da upali. Bilismo prvi i niko pre nas nije mogao daiza|e sa trajekta. Napravila se velikagu`va, galama, ljudi su negodovali...Nekako smo uz pomo} [ve|ana, Danacai brojnih pripadnika Evropske unijeuspeli da ga izguramo sa broda i nastavi-mo dalje. Ja sam iskoristio svoje brojnekontakte po inostranstvu ne bih li

pozori{te pokrenuo (ne samo ove {to sugurali kombi). Nije bilo lako u po~etku,ali malo po malo ta mre`a se {irila,gostovanja, festival za festivalom.. Ljudisu sve vi{e bili u prilici da vide na{epredstave i pozivi su kasnije po~eli sve~e{}e da sti`u. Sada gotovo da nemafestivala u Evropi, a i {ire, koji pozori{tePinokio ne poziva da u~estvuje. ^ak smo~esto u prilici da biramo na koji }emofestival i}i, a na koji ne, jer nam setermini poklapaju.

Gde ste sve gostovali do sada?Mo`da bi bilo lak{e nabrojati gra-

dove u kojima nismo bili. Ali, da po-ku{am. U poslednjih nekoliko godinau~estvovali smo na festivalima u Gr~koj(Kilkis, Solun, Patras), Italiji (Trst),Bugarskoj (Sofija, Plovdiv, Stara Zagora,Varna), Ukrajini (U`gorod), Rumuniji(Krajova), Poljskoj (Lom`a), Rusiji(Rjazanj, Novgorod), Turskoj (Bursa,Ordu)... Poseban doga|aj bio je putuju}ifestival ”Mali, mali” tokom kojeg je na{apredstava igrana u Gruziji (Tbilisi, Batu-mi), Jermeniji (Jerevan), Turskoj (Izmit),Gr~koj (Solun), Cetinju, Podgorici, Koto-ru, Herceg Novom, Beogradu i NovomSadu, u Zagrebu, Ljubljani, u Italiji(Trst), na Korzici (Porti~i, @ajaksio),Belgiji (Kortrijk), Francuskoj (Rube, Lil,Pariz) i dr. O ovom festivalu je svetska{tampa puno pisala, a francuski Libera-sion je posebno apostrofirao u~e{}a na{egpozori{ta. Nakon toga su usledila gosto-vanja po zista celoj Evropi i gotovo danema ve}eg grada gde Pozori{te lutaka'Pinokio' nije igralo, kao ni ozbiljnijegfestivala. Organizovali smo tri veliketurneje po gradovima [vedske (Stok-holm, Sedartelje, Upsala, Geteborg, Mal-me, Jan~eping...), zatim smo praviliturneju po gradovima Indije (Kalkuta,Rad`astan, Nju Delhi) i bili smo jedinopozori{te sa ovih prostora koje se tamopojavilo, pa ~ak i u Titovo vreme, nijednopozori{te sa ovih prostora nije tamogostovalo. Mi smo bili gosti vlade Indije ito je ne{to {to je ostalo kao nezaboravandoga|aj za sve nas. Dva puta smo bili nafestivalima na Tajvanu, poslednji put sapredstavom 'Max Metalic'. Predstavapripada uli~nom teatru sa lutkom pet i pometara visokom, koju smo pravili u Fin-skoj dve i po godine, pa transportovali doBeograda. Ta lutka je na Tajvan putovalamesec i po dana, isto toliko joj je trebalo upovratku. Tako|e, pre dva meseca, bilismo i na festivalu u San Marinu , a u fe-bruaru gostujemo u Londonu.

Koja su jo{ gostovanja u planu?Mi svake godine pripremimo 5-8

novih predstava, zatim obnavljamo starei putujemo bar nekoliko puta u ino-stranstvo, te je tako i ove veliki broj go-stovanja u planu, kao i festivali, premi-jere... U poslednje vreme smo krenuli saakcijama koje se ti~u igranja predstavapo gradovima na{e zemlje, naro~ito umestima gde je `ivotni standard lo{iji igde deca nisu u prilici da pose}uju po-zori{te. Verujem da i oni jednako za-slu`uju da vide na{e predstave kao i decakoja su to imala priliku u celoj Evropi. Usaradnji sa Skup{tinom grada organizo-vano je nekoliko akcija u kojima }emoigrati predstave u Pirotu, Ku~evu, La-povu, Rabrovu, itd., a u saradnji sa Mi-nistarstvom prosvete radimo projekat uokviru kojeg }emo igrati besplatne pred-stave na ~ak tri turneje po gradovimaSrbije.

[ta se de{ava na repertoaru po-zori{ta 'Pinokio', ovde u Beogradu?

Mi imamo oko 30 predstava na re-pertoaru...

Da, kako to uspevate, koja je tajna?! (smeh) Pa uspevamo tako {to se

svakodnevno dr`e probe, igraju pred-stave... tj. svakog dana se igra neki druginaslov i dr`i po neka proba. Tako|e seobnavljaju stare predstave, odr`avaju narepertoaru i jednostavno uspevamo daimamo toliko naslova i mislim da je todobro. Gotovo da ne postoji zna~ajnijabajka koju nemamo na repertoaru, a po-red bajki radimo i po motivima na{eepske poezije, motivima na{ih mitova,kao i neke savremenije stvari u poslednjevreme. Tako|e, u poslednje dve godinesmo po~eli i sa lutkarskim predstavam zaodrasle. Nemamo ambiciju da osnivamove~ernju scenu, bar ne na na~in na kojisu to druga pozori{ta za decu uradila.Po{to smo jedino pravo lutkarsko po-zori{te u Beogradu, nas zanima da i ve-~ernju scenu, ako nekada do nje do|e,pravimo sa lutkarskim predstavama.Kod nas jo{ uvek postoji predrasuda kadase ka`e „lutkarsko pozori{te“, pa se misliisklju~ivo na pozori{te za decu, dok usvetu to zaista nije tako. Mnogo je vi{elutkarskih predstava za odrasle nego zadecu, po celoj zapadnoj Evropi. Mi smo satim programom ve} po~eli, imamo pred-stavu 'Ivice' koju smo uradili pre dvegodine, autorski projekat DragoslavaTodorovi}a, koji je u~estvovao na velikombroju festivala u inostranstvu – u Tur-skoj, Rusiji, San Marinu, itd. Usledio je'Max Metalic', pa 'Don Kihot', tako|euli~na predstava sa velikim lutkama,koja je premijeru imala u septembru me-secu na Trgu Republike. Mislim da }emosa takvim projektima nastaviti, bar sajednom predstavom godi{nje.

Premijera u planu, neki novi pro-jekat?

U planu je nekoliko novih projekata.Ove godine }emo imati i nekoliko novihtekstova mladih pisaca, {to mene posebnoraduje. Nekoliko godina sam proveopoku{avaju}i da animiram na{e poznatei zna~ajne reditelje da re`iraju u 'Pinoki-ju', da se i oni okrenu malo lutkarstvu, ito nam je kona~no i uspelo. Veliki brojzna~ajnih imena je pro{ao kroz pozori{te,kao npr: Jug Radivojevi}, Ivana Vuji},Omar Abu el Rub, Stevan Bodro`a,Gor~in Stojanovi}, itd. Sada }e NikolaZavi{i}, koji je studirao lutkarstvo u^e{koj i bio Kroftin student (ime koje usvetu lutkarstva mnogo zna~i), re`irati'Aladinovu ~arobnu lampu', po tekstuAleksandra Novakovi}a. Zatim }e Gor~inStojanovi} raditi 'Sne`anu i sedam pa-tuljaka' Tanje Ili}, koja je tako|e mladpisac, poznata po predstavi 'Tri praseta'u Pozori{tu 'Bo{ko Buha', i verujem da }eona imati dosta uspeha. Iva Milo{evi} }eraditi 'Vuka i sedam jari}a' po tekstuLjubinke Stojanovi}, opet mlad pisac, pregodinu dana diplomirala na BK aka-demiji. U toku su i pripreme za realizaci-ju 'Je`eve ku}ice' Branka ]opi}a u re`ijiBranislava Stefanovi}a. U planu je i veli-ki broj nekih drugih projekata, ovo su onikoji prvi nailaze.

A {ta se de{ava sa prostorom iznadpozori{ta?

Da, to je stvarno dobro pitanje(smeh). Ve} desetak godina 1500 kvadra-ta koji se nalaze iznad samog pozori{tasu potpuno prazni. Sa druge strane,

pozori{te koristi svega 500 kvadrata kojidaleko od toga da su dovoljni. Pozori{tunedostaju radionice za izradu lutaka,nedostaje prostor za njihovo ~uvanje, patako i pored tih 1500 kvadrata mi iznaj-mljujemo gara`e po Novom Beogradugde ~uvamo lutke. Tako|e, nedostaje i sveono {to jednom ozbiljnom pozori{tu treba,tako da imamo svega dve kancelarije nacelo pozori{te. U jednoj je upravnik, tj. upola, po{to je za vreme renoviranja polakancelarije odse~eno i u taj deo postav-ljen ure|aj za klimu i ventilaciju po-zori{ta. U drugoj kancelariji nalaze se imarketing i knjigovo|stvo i kompletnaorganizacija pozori{ta. Ove godinekona~no imamo obe}anje da }e skup{tinagrada u finansijski plan za 2007. uvrstitii adaptaciju cele zgrade, i da }e taj pros-tor biti dodeljen nama. Mi ve} imamo ceoelaborat kako bi taj prostor iskoristili imislim da bi time kako pozori{ni `ivot ugradu, tako i sam Beograd, puno dobili.Napravili bi ovde jedan lutkarski centarkoji bi bio centar za ceo Balkan. Iako uBugarskoj postoji i Akademija zalutkarstvo, nigde ne postoji na jednommestu objedinjeno ne{to tog tipa, tako dabi u tom smislu bili jedinstveni. Tu bipostojala i {kola za lutkarstvo, muzejlutaka, jo{ jedna kamerna scena name-njena jednoj posebnoj vrsti lutkarskihprojekata, kako za decu, tako i zaodrasle, radionice za izradu lutaka iscenografije, prostorije za ~uvanje lutakakoje sada nemamo, prave, a ne improvi-zovane garderobe za glumce, klub zaglumce gde bi mogli da sednu posle pred-stave, makar da razgovaraju o tome {tasu radili, za{ta sada nemaju mogu}nosti,tj. prostora. Tu su naravno i sve one pra-te}e prostorije, kancelarije i sl., mo`da~ak i garsonjera za gostuju}eg reditelja.S obzirom na to da kod nas ne postojelutkarski reditelji osim dvojice - @ivomiraJokovi}a i Dragoslava Todorovi}a koji sebave isklju~ivo lutkarskom re`ijom, svremena na vreme nam dolaze i radestrani reditelji.

Ko vam je sve gostovao od stranihreditelja i pozori{ta uop{te?

Gostovalo je puno bugarskih rediteljakao {to su D`anan Kaba, Ljubomir Ral-~ev, Teodora Glbova, Vanja Ivanova, Jor-dan Todorov, Cvete Janeva, AleksandarTka~ov i dr, a pre dve godine jedan odnajve}ih lutkarskih reditelja ViktorKlim~uk, iz Belorusije uradio je pred-stavu '^arobno Kendzovo oru`je'. Gosto-valo nam je i pozori{te iz Tokija, zatimpozori{te iz Indije... Zanimljivo je da jepozori{te ‘Puk’ iz Tokija izvelo predstavuna srpskom. To je jedno od najboljih lut-karskih pozori{ta u Japanu, i ne znamkoliko dugo su u~ili predstavu na srp-skom, ali znam sa kojom ozbiljno{}u sebave pozori{tem i da se kod njih, naprimer, samo hodanje na sceni u~i trigodine, pa tek onda sve ostalo.

S obzirom da puno putujete, {kolo-vali ste se i ovde i u Londonu, kao ipredavali ovde, {ta mislite kakav jekvalitet obrazovanja dramskog kadrakod nas?

Mislim da mi imamo dosta dobru{kolu, bar kada je dramaturgija u pita-nju, ili je bar u moje vreme tako bilo.Imao sam sre}u i zadovoljstvo da mipredaje cela plejada velikih profesora,Vlada Stamenkovi} i Vava Hristi},@ivojin Pavlovi}, Neboj{a Pajki}, GordanMihi}, Slobodan Seleni} i dr, tako da smomi ipak imali jednu dobru {kolu. Mislimda je kao potvrdu tome dovoljno pobrojatiimena koja su bila na mojoj klasi –Biljana Srbljanovi}, Ivan Medenica,\or|e Milosavljevi}, Vuk Pavlovi}, BobanJeft}, Mi{a Petrovi}... Verujem da je todosta dobro i sada, da se sa tom tradici-

^AROBNI SVET LUTKARSTVA I PUTOVANJAPitali smo Igora Bojovi}a, upravnikapozori{ta ‘Pinokio’, dramskog pisca, selek-tora festivala TIBA...

MMaaxx MMeettaalliikk,, ggoossttoovvaannjjee nnaa TTaajjvvaannuu

LUDUS 14111

‘USPAVANALEPOTICA’U VRANJU

Najmla|a publika u Vranjudobila je svoju ‘Uspavanu lepoticu’,premijerno izvedenu u Pozori{tu„Bora Stankovi}“. Po ~uvenomtekstu bra}e Grim, „Trnova ru`i-ca“, u re`iji Radoslava Radivoje-vi}a, predstava traje pedeset minu-ta, a nastupa ceo ansambl odpetnaest glumaca. U predstavi imajedanaest scena i prilago|ena jedana{njoj deci, koja vi{e od pri~evole neko de{avanje i muziku.Songove u`ivo izvodi leutista Ne-nad Nedeljkovi} i njegov pomo}nikMihael Sto{i}.

‘^AROBNJAKIZ OZA’

U KRU[EVCU

Kru{eva~ko pozori{te }e svojunajzahvalniju publiku obradovatipredstavom ‘^arobnjak iz Oza’ ure`iji i adaptaciji Miodraga Mi{kaDinulovi}a. Nakon obnovljenepredstave ‘Vilinska ko~ija’ i ‘Novo-godi{njih ~arolija’, nastavlja se niznovih predstava za decu u ovojteatarskoj ku}i.

M.J.

jom i nastavilo. Naravno da sigurno imai dosta nedostataka, jedan primer je {tomi na na{oj Akademiji nemamo ~ak nipredmet za lutkarstvo. Tako se ~estode{ava da ljudi kada iza|u iz te {kole,bilo da su dramaturzi, reditelji ili glum-ci, ne znaju ni{ta o lutkarstvu. I daljedolaze sa predrasudama da je to margin-alna vrsta umetnosti, {to je u svetupotpuno druga~ije.

Moram priznati da kada sam preosam godina postavljen za upravnikalutkarskog pozori{ta, ni ja sam nisamznao ni{ta o lutkarstvu, ali sam otkriojedan potpuno novi svet, u kome samostao do danas. Prva stvar koju samtada uradio je da sam oti{ao u Varnu nafestival i odgledao 30 lutkarskih predsta-va za nedelju dana. U 'Pinokiu' samotkrio sjajan ansambl koji je radio tims-ki, prili~no disciplinovano, prili~noposve}eni~ki, {to me je prosto odu{evilo izbog ~ega sam odlu~io da nastavimozbiljnije da se bavim lutkarskimpozori{tem i sa istim elanom radim idanas.

Koja Va{a uloga Vam je najdra`a?Dramaturg, upravnik, selektor...?

Pa ja sam ipak dramski pisac, presvega. Upravni~ki posao je ne{to {to mise prosto dogodilo u `ivotu i traje ve} 8-9godina i po svoj prilici bar jo{ ~etiri }e

trajati. Pokazalo se da i taj posao radimdobro, pa sam nastavio sa tim, ali ja sampre svega dramski pisac i scenarista i toje ono {to me najvi{e uzbu|uje. Naravo ivoditi pozori{te je za mene jednakokreativan posao kao {to je pisati jednudramu. Tu se kreira repertoarska politi-ka, procenjuje, realizuje... prosto i tupostoji jedna vrsta dramaturgije.

Kao dramaturg, ali i dobitnik neko-liko nagrada, {ta mislite o izmenama naSterijinom pozorju?

Mene bi jako radovalo da Sterijinopozorje ima onaj zna~aj koji je nekadaimalo, u vreme stare Jugoslavije, kadasmo imali veliki broj dobrih komada kojisu zaista konkurisali jedan drugom.Zna~aj koji je imalo nekad danas seizgubio i mislim da su neke promenezaista bile neophodne. [ta }e dramskipisac dobiti ovim promenama, a {ta ne}e,to }emo tek videti. Mene raduje da stvarnije postavljena tako da bi dramski pisacmogao biti ugro`en, ve} se razmi{ljalokako }e sa ovim promenama na{a dra-maturgija biti unapre|ena. Prostor Ster-ijinog pozorja danas je veoma su`en i jamislim da je sve te`e napraviti dobruselekciju samo od komada koji se pi{u uSrbiji. Ono {to mi se dopada i {to verujemda u motivacionom smislu mo`e dadoprinese dramskom stvarala{tvu jeste

ideja da se osnuje konkurs za dramskitekst, da se radi jedna festivalska pro-dukcija godi{nje u koprodukciji sa do-ma}im pozori{tem po doma}em dram-skom tekstu, te }e u tom slu~aju dramskipisac mo`da biti i stimulisan da pi{e.Sterijino pozorje je godinama ~inilo dostaupravo na tom planu. Dramski pisci suimali motiv i borili se da napi{u dobredrame, o~ekuju}i negde, makar podsve-sno, da }e se to pojaviti na Sterijinompozorju. Sada kako stvari stoje, vi{e nikoo tome ne razmi{lja. Nekada se zaistaznalo da kada zavr{ite dramaturgijupostajete dramaturg, ne pisac, a kadadobijete Sterijinu nagradu, onda dobijetei tu vrstu legitimiteta.

Vama najdra`a nagrada?Moram priznati da o nagradama ne

razmi{ljam preterano. Dobio sam gotovosve nagrade koje se u ovoj zemljidodeljuju i ipak najve}e zadovoljstvoimam u samom procesu pisanja, u tomkreativnom delu kada drama krene dase razvija i krene da radi sama za sebe.Ali, ako neku ba{ moram da izdvojim,onda pored Sterijinih koje su svakakonajva`nije neka to bude Zmajeva nagra-da za ukupan doprinos dramskom stvar-ala{tvu za decu koju sam dobio pro{legodine. Naravno, nagrade prijaju i radu-ju, samo smatram da to nije ne{to ~emuse treba posvetiti i da im ne treba robo-vati.

A sa druge strane, kao selektor?Kao selektor festivala TIBA posled-

njih pet godina sam se zaista trudio dadovedem one predstave koje kod nasnisu mogle da se vide u poslednjih dese-tak, ili ~ak petnaest godina. Mi smo seovde u pozori{tu za decu navikli najednu vrstu pozori{ta i tako smo se vrteliu jednom odre|enom krugu i bili pomalo zatvoreni u sopstvenoj javi. Mislimda je ovaj festival u poslednjih par godi-na puno toga uradio i da repertoari na{ihpozori{ta za decu ne izgledaju vi{e kao{to su izgledali pre pet godina i da vi{enikad ne}e tako ni izgledati. Ono {to jebilo dobro na repertoarima je pri tom idalje o~uvano, npr. i dalje imamo bajku,ali imamo i veliki broj savremenihkomada za decu i imamo jednudruga~iju vrstu pozori{ta. Imamo i nova~itanja bajki, dakle i tu se napredovalo.U tom smislu, repertoari na{ih pozori{tase sve manje razlikuju od repertoarapozori{ta za decu u svetu. Ne mislimnaravno da sve {to se vidi u svetu trebaprimeniti i kod nas, ali mislim da ono {tose tematski nas ti~e treba izvoditi i kodnas. Dobar primer za to je 'Okamenjeni

princ' u Malom pozori{tu 'Du{koRadovi}', ra|en u koprodukciji Malogpozori{ta 'Du{ko Radovi}', la Balanceteatra iz Danske i Pozori{ta lutaka 'Pi-nokio' koji je negde tematski blizakna{em detetu. Tu vrstu problema kojitretira 'Okamenjeni princ' imamo i ovde,problem napu{tenog deteta, ostavljenogdeteta i sl. Postoje i druge teme kojima sebave pozori{ta i u Skandinaviji i u za-padnoj Evropi i mislim da smo na dob-rom putu ukoliko principe njihove dra-maturgije ne prenosimo po automatizmuve} ih na prirodan na~in inkorporiramou na{ tematski krug.

Koje biste promene uveli generalno,a i {to se ti~e de~ijeg pozori{ta?

Mislim da kod nas ceo pozori{nisistem treba menjati. S tim {to je u ovomperiodu tranzicije to ne{to {to nam ipredstoji. Ceo sistem pozori{ta u zapad-noj Evropi je mnogo druga~iji nego kodnas, naravno ima svojih prednosti imana. Mi smo sada u nekoj prelaznoj fa-zi, a {to se Pozori{ta lutaka 'Pinokio' ti~e,mislim da tu fazu veoma dobro koristi, ina organizacionom i na programskomplanu. Mi nemamo vi{ak radnih mesta,upravo je obrnuto. Nezamislivo je da ujednom ozbiljnom pozori{tu, na primer,ne postoji radno mesto inspicijent,rekviziter i sl. Zato smo odavno pri-nu|eni da, ba{ kao i u pozori{tima nazapadu isti ljudi rade vi{e poslova (vodeton i svetlo, voze i odr`vaju kombi vozilai sl.). Iako imamo mali broj zaposlenihuspeli smo da tehni~ki sektor organizu-jemo tako da dok je jedna ekipa na putuostali igraju predstave kod ku}e... [to seprogramskog dela ti~e on je negde uslov-ljen i na{im geografskim polo`ajem.Kako `ivimo na Balkanu, kako smo neg-de kapija izme|u isto~ne i zapadne Ev-rope trudimo se da i na{e predstave takoizgledaju. Na repertoaru imamo i ko-made zapadne Evrope, Skandinavije, a ina{ repertoar koji je bli`i isto~noj Evropiu kojoj je lutkarstvo veoma razvijeno.Vi{e ili manje uspevamo da sve oveuticaje pomirimo u nastojanju da stvo-rimo sopstveni lutkarski izraz.

Pored lutkarskog pozori{ta 'Pino-kio', trenutno radite na...?

Za Pozori{te 'Bo{ko Buha' napisaosam jednu savremenu, druga~iju, vi{edramsku, a manje bajkovitu 'Pepeljugu',koja je skoro imala premijeru, i koja sadve predstave dnevno jako dobro ide, {tomi je veoma drago. Trenutno pi{em ijedan scenario za film, sa rediteljemMiroslavom Leki}em, ~ije snimanje bitrebalo da po~ne na prole}e.

Pogled u budu}nost?Mislim da mo`e samo da nam bude

bolje. Mnogo nam je bilo lo{e u posled-njih par godina, tako da verujem da sa-da stvarno mo`e samo da nam budebolje. To, pre`iveli smo, a ono {to nas neubije, to nas valjda, ~ini ja~im.

Ne{to da dodate?Samo o tome kakva je atmosfera u

Pozori{tu lutaka 'Pinokio', pored overadne. O tome mo`da najbolje govori ~i-njenica da ve} dve godine imamo i bend,vokalno-instrumentalni sastav 'Pinokio',koji nastupa u holu 'Pinokija' poslesvake premijere, a u zadnje vreme ~estodobija i pozive od drugih pozori{ta, takoda i on postaje sve popularniji. ...sa ponosom dodaje,a ima i za{to...

Tamara Rosi}

DE^IJA SCENAPPrreeddssttaavvaa KKaarriijjuuss ii BBaakkttuuss

PPrreeddssttaavvaa ZZmmiijjaa mmllaaddoozzeennjjaa

12

Iz Vojvodine

LUDUS 141Lu

Od svog ovogodi{njeg - majsko-jun-skog izdanja - Sterijino pozorje po-sta}e bitno druga~iji festival! Vi{e

to ne}e biti samo mesto na kojem se merikvalitet doma}eg dramskog teksta inajboljih predstava nastalih po njemu,ve} }e to biti susret najboljih pozori{nihstvaralaca u lokalnom, regionalnom i ev-ropskom kontekstu. Ovaj potez rezultat jedugotrajnih i brojnih konsultacija sazna~ajnim pozori{nim stvaraocima (Jo-van ]irilov, Feliks Pa{i}, Dejan Mija~,Ognjenka Mili}evi}, Branko Cveji}, VidaOgnjenovi}, Bo{ko Milin, Svetozar Cvet-kovi}, Svetislav Jovanov, Egon Savin,Ma{a Stoki}, Anja Su{a, AleksandarMilosavljevi}, Zoran Stamatovi}, Nema-nja Rankovi}, Biljana Srbljanovi}, Kse-nija Radulovi}, Neboj{a Bradi}, DarinkaNikoli}, Neboj{a Rom~evi}), ali i razgo-vora sa osniva~em - Gradom Novim Sa-dom. Novi koncept, isti~u u direkciji, ne

zna~i transformaciju - jer ni{ta nije uki-nuto - ve} naprotiv, pro{irenje koncepta uskladu sa osniva~kim principima Pozor-ja i Igara.

”U zemlji diskontinuiteta i sukobaPozorje je lep primer kako se, uprkos ra-zlikama u mi{ljenju, dolazi do dobrihrezultata”, smatra Ivan Medenica i doda-je da bi Pozorje nakon ovih novih korakamoglo da postane neka vrsta ”Pentagonasrpskog teatra”.

U tri kolone razbrojs...Sterijino pozorje bi}e tako ubudu}e

Festival doma}eg dramskog teksta idoma}eg pozori{ta. Selekcija predstavaza Sterijine nagrade sastoja}e se od dvasegmenta: najboljih predstava doma}ih istranih teatara ra|enih po tekstovimana{ih pisaca (tri do pet predstava) i naj-boljih predstava doma}ih pozori{ta ra-|enih po tekstovima stranih pisaca (tri dopet predstava). Broj Sterijinih nagrada

ostaje isti, ali bi neke mogle da budu {iredefinisane kako bi se pravilno kvalifiko-vale i predstave koje, na primer, za po-lazi{te nemaju tekst. Selekcija ”Kru-govi”, koja je u nekoliko prethodnih go-dina pomerila standardne pozori{ne per-cepcije kod nas, i dalje }e se tematski i/ilikulturolo{ki definisati kao internacio-nalna (regionaln, evropska, svetska) vi-zura najzanimljivijih i najintrigantnijihdru{tvenih i pozori{nih fenomena. Uovom programu mo`e da u~estvuje tri dopet - samo - inostranih predstava anajboljoj }e pripasti nagrada ”Po~asnikrug”.

Za{to i zato...Na ove korake direkcija se odlu~ila

sa `eljom da Pozorje postane najzna-~ajniji centar pozori{ne umetnosti koji bidoma}u produkciju u~inio relevantnomu regionalnom, ali i {irem internacional-nom kontekstu. U direkciji tako|e sma-traju da je Pozorje u proteklih 50 godina

ispunilo svoju izvornu misiju - da po-mogne razvoj, u tom trenutku u biv{ojJugoslaviji, gotovo nepostoje}e savreme-ne doma}e drame, koja je u me|uvre-menu postala najsolidniji segment na{egteatra do`ivev{i ekspanziju i u interna-cionalnim okvirima. Sada je, me|utim,do{lo vreme da se akcenat stavi na drugeaspekte pozori{nog stvaranja, izme|uostalog i stvaranje novih generacija po-zori{nih kriti~ara, zanimanja koje je kodnas gotovo zamrlo.

Ko bira predstave...Predstave }e od ove godine birati

tro~lani selektorski tim, {to je praksa ivelikih evropskih festivala. U ovogodi{-njem `iriju su: umetni~ki direktor Steri-jinog pozorja Ivan Medenica, direktorPozorja Miki Radonji} i njegova pomo}-nica Mirjana Markovinovi}, dok }e se zanarednu godinu formirati novi tim i de-finisati selektorski mandat doti~nog. Rokza gledanje predstava iz aktuelne pozo-ri{ne sezone je 15. mart.

Dogovoreno je, tako|e, da se aktual-izuje nov~ana nagrada Ministarstvakulture Republike Srbije koja bi pripala

ansamblu ~ija predstava bude progla-{ena najboljom u selekciji predstava zaSterijine nagrade. U obrazlo`enju stojida se ova nagrada mo`e dodeliti samodoma}em teatru za produkciju novogteksta na{eg autora. Osim toga, Sterijinopozorje uvodi i konkurs za doma}i dram-ski tekst, a njegove propozicije }e senaknadno utvrditi. Ostaje mogu}nost danagra|eni tekst bude postavljen na scenukao koprodukcija nekog pozori{ta isamog Pozorja. U Pozorju tako|e plani-raju da njihov Dokumentaciono- istra-`iva~ki centar transformi{u u pozori{niinstitut koji }e se baviti strate{kim teatro-lo{kim istra`ivanjima.

A U`ice...Po{to je ovim pro{irenjem konteksta

Pozorje na neki na~in preuzelo konceptkoju je do sada imao U`i~ki festival, ukonsultacijama sa prvim ljudima togfestivala dogovoreno je da on ubudu}ebude ”Festival bez prevoda”, odnosnoregionalni festival pozori{ta Srbije, CrneGore, Bosne i Hercegovinei Hrvatske.

S.M.

PENTAGON SRPSKOG TEATRA

Renoviranje zgrade Akademijeumetnosti u Novom Sadu, u Ulici\ure Jak{i}a 7, stare 250 godina,

koja je, uprkos tome {to je pod ingerenci-jom Zavoda za za{titu spomenika kultureGrada (koji se - i ne samo zbog toga -o~igledno pogre{no di~i imenom SrpskaAtina) ve} jako dugo u o~ajnom stanju,najzad je po~elo krajem pro{le godine.Preduze}e ”Plan”, koje je na tenderudobilo ovaj posao, obavezalo se da }erenoviranje zavr{iti oktobra ove godine,pa }e tako novosadski akademci narednusezonu - sve su prilike - po~eti na sop-stvenoj sceni!

”Ova zgrada je jo{ pre 30 godinaozna~ena kao privremeni sme{taj, a sva-ki dosada{nji poku{aj da se ne{to pro-meni izjalovio se jer nam dru{tvene, poli-ti~ke i sve druge okolnosti nikad nisu i{lena ruku”, ka`e dekan AU Du{an Todo-rovi} i dodaje: ”Situacija je sad ve} namomente dramati~na - prozori nam sko-ro ispadaju, u prizemlju je vidljiva i oset-na velika vlaga, instalacije za struju su u

izuzetno lo{em stanju zbog ~ega uvekvreba opasnost od po`ara. Pro{le godineje u jednoj u~ionici u toku nastave paoplafon i sama je sre}a da nije bilo te`epovre|enih, onih lak{e - jeste. Pada idvori{na kapija, a zid oko Akademije seuveliko obru{ava. Sama zgrada je u vi-zuelnom smislu pravo ruglo starog jez-gra Novog Sada, pogotovo u okru`enjurenoviranih Matice srpske, Nikolajevskecrkve i Srednjo{kolskog doma”.

Projekat za nadogradnju u postoje-}im okvirima postoji ve} {est godina, a zaovu prvu fazu rekonstrukcije, sanacije inadogradnje pokrajinski Sekretarijat zakulturu i obrazovanje izdvojio je 19miliona dinara, a obe}ao je i dodatnu po-mo}. Pomo}i }e i republi~ko Ministarstvokulture i obrazovanja, obe}ao je Slobo-dan Vuksanovi}.

”U samom startu prve faze, zbogizgradnje atrijumskog dela, moraju bitisru{eni neki objekti - jedna u~ionica,klub i toaleti, ~ime }emo dobiti novih 700kvadratnih metara koji treba da se pre-tvore u u~ionice, garderobe, kupatila, a u

gornjem delu galeriju i klupski prostor.”Trenutno je na Akademiji totalna

gu`va. U, ionako sku~enom prostoruakademije u gotovo nemogu}im uslovi-ma `ivi nekoliko stotina studenata i oko200 profesora. U dvori{tu je nikla mon-ta`na u~ionica i monta`ni toaleti, a na-stava se odr`ava u smenama. Dekan ka-`e da su zahvalni svima koji im priska~uu pomo}: Srpskom narodnom pozori{tukoje im je ponudilo prostor za igru kao iGaleriji Matice srpske, Zavodu za kultu-ru i Muzeju Vojvodine.

Todorovi} isti~e da posle zavr{etkaprve faze ostaje da se na|u sredstva zadrugu u kojoj }e sanirati stari deo zgra-de, zbog ~ega su se ve} obratili Gradu igradona~elnici koji su sada na potezu.Naravno, posle toga na red dolazi injihov objekat na Tvr|avi koji tako|evapi za ne{to nove urbane {minke.

U nadi da }e dobiti pomo}, Akademi-ja je do sada kontaktirala ambasade,kulturne centre, privrednike... Otvorenisu za svaku vrstu saradnje, jer studenti

ove Akademije mogu da ponude svojekonkretno znanje na polju raznih medija- od koncerata i predstava, reklama,reklamnih filmova, voditeljskih poslova,dizajna... U tom smislu planiraju uskoroi donatorsku akciju kojom bi se pred-stavili privrednicima i tako privuklisponzore i donatore.

Du{an Todorovi} na kraju razgovoraza ”Ludus” podse}a da su novosadskiakademci samo pro{le godine zabele`ilinekoliko podviga: izme|u ostalog organi-zovali su Me|unarodni studentski bije-

nale plakata, a u Bratislavi, na Me|u-narodnom festivalu pozori{ta mladih,osvojili su glavnu nagradu za predstavu”Ku}i” koju je u re`iji Borisa Isakovi}aizvela njegova klasa.

”Novosadsku kulturu ~ini ono {todanas rade njeni sada{nji i biv{i studen-ti i onaj ko to shvati razume}e zna~aj oveinstitucije, a u istoriji }e biti zabele`enkao neko ko je pomogao o~uvanju kul-ture jednog naroda i jednogvremena”.

S.M.

DO KRAJA GODINE SCENA ZA AKADEMCE

Decembra pro{le godine u Kanji`i jeotvoren Regionalni kreativni ateljeJo`ef Na|. Sve~anost koja je tom

prilikom organizovana bila je i zvani~nadobrodo{lica Jo`efu Na|u, u ~ast njego-vog povratka ku}i.

Kanji`a }e, naime, umesto Orleana,ubudu}e biti njegova umetni~ka i `ivotnabaza.

Na otvaranje 20. decembra stigli sugotovo svi Na|ovi prijatelji i saradnici:Silard Mezei, Hermina Erdelji i KingaMezei u Na|ovu ~ast izveli su koreograf-sku minijaturu, ma|arski pijanista \er|Sabado{ i saksofonista Ako{ Selevenjiizveli su Na|ove omiljene kompozicije, aneki njegovi prijatelji govorili su zaista

dirljivo o ovom izuzetnom ~oveku. Poseb-no nadahnuto o Na|u je govorio njegovprijatelj Nenad Proki}, koji je primetio daono {to Na| radi u dana{njem merkan-tilisti~ki globalizovanom svetu vi{e nemani ime, jer smo mi zaboravili re~i i para-metre koji su primenjivi na istinu.Izme|u ostalog, Proki} je jo{ rekao: ...”Mora da su takvi bili prvi sveci, apostoli,oni kojima je predo~ena istina i zatim jesamo preostalo da je neprestano i jedno-stavno objavljuju... On nas podse}a kakvismo mogli biti, ili kakvi bismo mogli biti,ako ikada stignemo. On je moja najve}auteha, ja jo{ jedino njega razumem...Onoga dana kada to {to on, Jo{ka, doti~e -dobije opet svoje ime i svoje zna~enje -

~itava na{a civilizacija }e se preporodititako {to }e privesti na{a se}anja punojsvesti. Dotle }e nas njegove predstavepodse}ati na putnika koji usred no}ihrabro zvi`di i peva u dubokoj, mra~noj{umi, ne bi li se tako ohrabrio i rasteraostrah”.

Pored kanji{ke Ku}e umetnosti ukojoj je Na| do sada izvodio svoje po-zori{ne vizije, njegov Atelje ~ini odskorai novoizgra|eni prostor. U njemu su ra-dionice, sale za probe i garderobe. Te dvezgrade povezane su mostom, a tre}i deoovog umetni~kog kompleksa, mini hotelza budu}e goste i umetnike koji }e turaditi sa Na|om, intenzivno se gradi.

Ve} se zna i ovogodi{nji programNa|ovog Ateljea. Prva premijera bi}e 15.decembra 2007. godine. Bi}e to dvakvarteta ujedinjena imenom ”Me|ui-gra”, u re`iji Jo`efa Na|a koji je inspi-raciju za ovo delo na{ao u ”Knjizi pro-mena” Jia Kinga. Radi se o koprodukcijikoja }e potom biti izvedena u Debrecenu,Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Orleanu,Barseloni, Modeni i Tuluzu.

Pre ove premijere najavljeno je da }eve} u martu predavanje odr`ati ~uvenipozori{ni reditelj Anatolij Vasiljev, da }eu aprilu jednodnevni kurs savremenogplesa (o tehnici Pine Bau{) dr`ati plesa~

iz Francuske Dominik Mersi, a da }e umaju radionicu za muzi~are i plesa~euprili~iti @oel Leandre i Elza Voliaston. Unovembru je planiran dolazak TjerijaBea koji }e dr`ati, tako|e sedmodnevnikurs tai ~ia, kineske tehnike koja jeosnova plesne kulture drevne Kine.

Sasvim izvesni su ve} i neki planoviza 2008. godinu: vest te pozori{ne godineje da }e u februaru 2008. u Kanji`i gosto-vati Piter Bruk koji }e odr`ati masterklas o savremenom pozori{tu. U aprilu }ena istom mestu radionicu dr`ati TapaSudana, mastor za maske u studiju Pi-tera Bruka, te buto plesa~ Ko Murobu{i,dok }e u maju 2008. na kanji{ke daskesti}i pripoveda~ Andra{ Berec koji }etamo imati Kamp bajki, a odr`a}e i pre-davanje o tradiciji bajke u svetu. Godinu2008. zaokru`i}e ~uveni muzi~ar EntoniBrekston i to radionicom u okviru Ka-nji{kog d`ez festivala.

Svi koji su zainteresovani da u~e-stvuju u radionicama i da prisustvujupredavanjima mogu se o svim programi-ma obavestiti na adresu:

cnesa@cnesa.org.yuKontakt osoba je \ula Francia.Sne`ana Mileti}

OTVOREN REGIONALNI KREATIVNI ATELJE JO@EF NA\TRUPA JO@EFA

NA\A U JAPANU

Dobitnik pro{logodi{nje Na-grade evropskog pozori{ta (Euro-pean Theatre Awards), Jo`ef Na|,sa svojom trupom gostuje u Japanuod 26. januara do 12. februara.^uveni koreograf i umetnik izKanji`e, je svojom novom pred-stavom ”Asobu” napravio oma`Anriju Mi{ou, francuskom slikaru,pesniku i novinaru.

M.J.

LUDUS 14113

Pred brojne zimske, verske, potro-{a~ke i petarda{ke praznike poja-vila se u medijima vest o izmena-

ma u koncepciji Sterijinog pozorja, kojusu mnogi u poplavi jo{ glupljih vesti,prosto prevideli. Retki su arlaukali, ali ...ne~ujno, jer niko ne namerava da ih ~uje.Pozorje, koje je pola veka bilo festivaldoma}eg dramskog teksta, {to be{ekonkretna koncepcija, bilo je jedan odglavnih “motora” sjajnog razvoja doma-}e drame u prethodnih pola veka mraka -postaje sada festival najboljih predstava.Kakvih imamo na svakom }o{ku! Festi-vala, a ne predstava! Jo{ pro{le godine jeprate}a selekcija Krugovi, neka vrstanovosadskog Bitefa, dobila ve}u medij-sku pa`nju od glavne selekcije. Naravno,ne zato {to i medije dr`e selektori...Osta}e na Pozorju i segment doma}edrame, kao jedan od ... a ka`u da }eraspisivati i konkurs za dd... koji }eubudu}e stimulisati... Cvrc!

Sterijino je, ka`u, dovoljno podr`a-valo razvoj doma}e drame i vreme je dasada razvija kritiku. Tako }e postatiPentagon srpskog teatra... Ako ne po-stane Trgovinski centar.

Posebno raduje najava nove selekcijepod narodskim nazivom ”Mutava pred-stava”. Raduje, ali ne publiku.

Konkurs kaokrasna, a oba{kaoriginalna ideja

Znam Y pisaca koji imaju po X pobe-da na takvim konkursima (u Jagodini,kod UDP, na RTS... i sl) a da im ni jedanod tekstova-pobednika nije izveden. Kao{to znam i neke romane – nagra|ivane,a nepro~itane. Mnogi tekstovi su izgu-bljeni, zatureni, nestali, pojeo ih savre-meni mrak, za razliku od biv{eg mrakakoji je radio to isto! Izvin’te na digresiji,al’ te{ko razlikujem mrak od mraka,kako vi vidite tu razliku - u mraku?

Istina, obe}ava se da }e pobedni~kitekst biti izveden na SP, ali takva pri~aegzistira na Jagodinskom festivalu 30godina - pa nikad nije izvedena. Jednomje ~ak neki glavonja predlo`io da pisciodustanu od love, pa da im Festival{tampa komediju. Za te pare, ina~e, mo-gu se {tampati dve knjige komedija. Bezglavonjine recenzije, normalno, jer on jeskup.

Toliko o podr{ci putem konkursa,koja je dakle, pri~a za malu decu, kojaina~e vi{e vole prave bajke. Konkursipak ima jednu veliku prednost: kri-ti~arima, teoreti~arima, odnosno ~lanovi-ma konkursnih `irija odlazi vi{e paranego {to iznosi glavna nagrada. [to jelogi~no jer je drame mnogo te`e ~itatinego pisati. Pogotovo njima.

Osim toga ~lanovi `irija znaju da jeva`nije u~estvovati nego pobediti. Oniu~estvuju stalno, a ti pobedi{ sporadi~noili nikad.

Imam 7 takvih nagrada sa raznihanonimnih konkursa i nem’ da bi mineko zalepio “konkursofobiju” po{to samu svakoj krizi, `ivela od pobeda (nakonkursima). Ova kera laje radi sela, ane radi sebe, jer bih ja jedino na“konkursu pod maskama” imala {ansu.Ne lepite mi ni “nerealizovane ambicije”,kojih, kao ni realizovanih ambicija -nemam. Mislim, pi{em, radim i lajemisklju~ivo za pare (iz inata ili iz meraka,mogu i za d`abaka). Ako neko ho}e dami plati }utanje, samo nek’ se javi! Moguda }utim do kraja `ivota! Pa i du`e! Zapristojan i redovan iznos! A dok se takavsponzor }utanja ne javi, moram da

lanem kao bira~ka glava, jer je dosadnobiti samo bira~ko telo.

Po tradiciji uvoza

Do izmena koncepcije Pozorja je,naravno, do{lo zato {to je Pozorje u{lo ukrizu, u kojoj se ina~e nalazi, kao icelokupan teatar od samog svog postan-ka, ali i zbog toga da se Svetu otvorevrata. Kad ve} Svet ne}e nama da otvoridveri. Bar da nam do|u, kad ve} namatreba tri tone pe~atiranih papira zaodlazak tamo. Logi~no. Jedino {to to nisuista vrata.

Zemlja se prepolovila, a mi umesto daprepolovimo i Festival, mi ga tripliramo,kao svaka bahata i rasipna sirotinja.Imamo 5 filmova i 5 filmskih festivalagodi{nje, ali nemamo dovoljno dramskihpisaca za Sterijino! Cmok!

Uostalom, mi smo u svemu i oduvek,zemlja uvoza. Kad ne umemo da pro-izvedemo ga}e, patike ni ~a~kalice kakobismo umeli ba{ drame? Bolje je uvesti,pogotovo {to mo`e da kapne i neka pro-vizijica, jel’ tako, tako je! Kao {to je boljetu|e dete od ro|enoga. Tu|e do|e pojedesladoled i ode ku}i da dobije proliv, aro|eno sve sa prolivom ostane ovde da tijau~e, kenjka i slini.

Osim toga Uvoz je skuplji, a kad nezna{ {ta je dobro, onda lepo kupi{ skupo!Osobito za bud`etske pare.

Nesmenjivipodr`ali promene

Objavljeno je koja su RenomiranaImena konsultovana i ko je podr`ao oveIzmene SP. Nije pomenuto ko nije po-dr`ao.

Neki od “podr`ava~a promena”imaju bogate kolekcije Sterijinih nagra-da, pa im je dosta, jer su skromni. Drugisu prosto trendi, jer su uvek trendi, takavim stil opstanka. Tre}i su uvek zapromene samo da oni ne bi bili smenjeni.Razumljivo je da neko ko se {kolovao zadramskog pisca, a ispao kriti~ar,teoreti~ar ili selektor, ni malo ne obo`avanikoga ko je postao pisac. Pa priznajejednoga ili jednu, koliko da se Vlasi nedosete (pogotovo ako je pisac ve} nabaciome|unarodnu karijeru), a ostalima pro-sto pori~e postojanje.

Kad ve} pisci moraju iz Valjeva iKraljeva do Novog Sada - preko Be~a iBratislave, za{to da ne idu i selektori?!Lep{te je birati po Londonu, Parizu, pa~ak i po @enevi, nego po Leskovcu, Vr{cui Ni{u. Jes’ malo dalje i nije lako ako ima{frku od aviona. Dnevnice male, a evropada... No, ako si skroman patriota... Alije izbor partnera (za saradnju, a neseksualnih, sram vas bilo {to ste pomis-lili!) neuporedivo ve}i. Sve je to razumlji-vo, {to ne zna~i da je pametno. Ono,mo`da je ba{ i pametno, za pametnoga,al’ za doma}u dramu nije!

Kom{ofobija

Po{to je na sli~an na~in nedavno iz-menjena i koncepcija Oktobarskog sa-

E Tn O A U T o e U t a N AA Z i j Amogu}a, u zemlji nemogu}ih mogu}nosti.Ja bih se asimilovala u [ve|ane, samo dasu ekvatorijalni i da govore {panski!Karamba!

Dakle, ne sla`emo se i ne znamo nipribli`no u koga bi bilo najbolje da seasimilujemo, ali znamo da kasnimo i dato moramo obaviti hitno. Nova verzijastare...”Ne znam {ta ho}u, ali to ho}uodmah!”

Jeste asimilacija malih naroda glo-balni proces. ^injenica je da mi tu nemo`emo bogzna{ta, i da }emo kad-tadbiti Atlanti|ani, ali se neki jo{ sitnijinarodi}i ipak batrgaju. [ta je njima, jesuoni normalni? Elegantnije je da se lepo,ne`no, etnoautoeutanaziramo sami, negoda ~ekamo dok nas neumitni proces sti-gne. [to re~e deda Du{ka Kova~evi}a“Bolje da umrem, nego da mi se ne{todesi!”

Ej, a {ta ako ono o Atlantidi nije Mit,nego Proro~anstvo? Samo pitam, jebote,{’a si sko~io odma’! Ne sme ~ovek vi{e nida pita...

Kako seetnoautoeutanazirati?

Ma koliko istoriju jednog naroda~inili njegove vojskovo|e, junaci i mani-jaci, identitet `ivog naroda ipak ~inenjegovi stvaraoci. Zna~i, osujetimo njih iisparimo ne`no. Pre`ive}e bar na{i unucikao... ve} ne{to. Bolje kao “ve} ne{to”nego kao ni{ta!

Uostalom, prilago|avanje je u tradi-ciji Slovena odvajkada. Oni su jo{ pre 900godina odustali od svojih paganskihmatrijarhalnih boginja Mater Slave(pramajke), @ive (boginje @ivota), Mar-more (vladarke Onostranog) od svog Pe-runa (boga Promena, Stvaranja i Ra-zaranja), Pogode (boga Vremena) i od jo{nekolicine zaboravljenih bogi}a. Zabo-ravi{e i Velesa, boga Opstanka, radi op-stanka! I za ljubav jednog, inostranog,uvoznog, patrijarhalnog, ja~eg mr{avijegi mla|eg Boga. Zar je onda ~udno {to su itoga Svemo}noga pre 60 g. proglasilimrtvim za ra~un jednog `ivog, opet uvo-znog i tu|eg? Ne ba{ boga, ali skoro.Danas, kad je pokojni Bog opet `ivnuo, apre nego {to ga zamenimo Idolom Po-tro{nje, {ta mi mo`emo `rtvovati, da nasDolaze}i Idol ne zgnjavi prilikom zagr-ljaja? Ono {to nam ne treba - pisce,slikare i ostale stvaraoce. Ne moramo daih pobijemo, po{to nas onda mo`da ne biprimili u civilizaciju. Dosta je da ihsahranimo, mo`e i `ive, samo da Ga umi-lostivimo. Bog je ionako ve} sve stvorio,{ta tu ima jo{ da se stvara?! Ako i imastvori}e bolji od nas!

Vi{e }e nas, mo`da voleti i lak{e }enas valjda primiti ako se ne koprcamo.Uvek smo se koprcali i vazdan smo toskupo pla}ali!

Mo`da }enas vi{e voleti,a mo`da ba{i ne}e?

Jer, i tu ima jedna nezgodacija. Makoliki procenat `ena turali globalniPoklonici Idola Potro{nje u svoje pozi-tivne demokratske zakone, Svetom i daljevladaju mu{karci i mu{ki principi. Kojisu, cve}ke ~udnovate. Mnogo vole rado-dajke, obo`avaju gologuzanke ali po{tujui ven~avaju zakop~ane ne}kalice. Nefa}kalice, nego ne}kalice! I to {to se du`ei bolje ne}kaju, to }e bolju i sigurniju

lona, kao i drugih “nacionalnih mani-festacija” ova pomodna pojava se mo`esvesti na prastaru sentencu “brat je miokoje vere bio, samo nek nije Srbin”.Preciznije: mo`e se, ali se ne sme! Jer bivam bila prika~ena ksenofobija kaodijagnoza. Ili ve} neki autizam...

A kako bi se zvao strah od doma}egstvarala{tva? Homofobija ne mo`e, jer jeto ve} strah od homoseksualaca, ako sene varam... Mo`da bi se mogla zvati“kom{ofobija”, po{to ako ve} kom{iji ne}eda crkne krava, onda nek crkne barkom{ija. Deplasirano je da mi lepkateetiket~e srbonacionaliste, po{to nisamSrbin, ~ak ni Srpkinja u u`em, pra-voslavnom, smislu re~i.

Kako tamnesvetle budu}nosti?

Normalno je {to kod Srba, nakon 5izgubljenih ratova nema nekog nacio-nalnog zanosa, kao {to bi bilo normalno ito {to ga kod svih ostalih exYu narodaima, po{to su svi oni pobedili, ako ne uratu, onda barem na referendumu. Bilobi, samo da je 18. ili 19. vek, tj. da je dobanacionalnih zanosa... a danas, ni to nijeba{ najnormalnije. I eto tako, mi se stidi-mo {to smo Srbi, a oni se ponose {to nisu.S pravom, jer nisu. U tom ponosu i za-nosu otcepljuju i izmi{ljaju sebi, ne samonove dr`ave ve} i nove jezike. Sve nebismo li kad-tad do{li u bla`enu situacijuda se sa exYu-bra}om razumemo samona engleskom ili nema~kom.

I kako onda mi da zadr`imo festivaldoma}e drame, kad vi{e nije jasno {ta jedoma}i jezik?

Na{ problem je, dalje, i u tome {to svioni znaju {ta `ele da postanu u svetlojbudu}nosti, npr. Nemci, Italijani, Bugari,Turci...( {to se danas sve zove EvroAt-lanti|ani). A mi ~ak ni oko toga nemo`emo da se slo`imo! Opet izvin’te nadigresiji, bil’ mi neko objasnio kako to tesvetle budu}nosti naprasno potamne ~imse pribli`e?! Jel’ to hemijski, filozofski,fizi~ki, politi~ki, istorijski, ili opti~kiproces?

U kog’ da seasimilujemo, kadraznoga milujemo?

Nije bitno {to kad postaje{ nekodrugi, kao ve} zreo ~ovek (ili nezreonarod) onda mo`e{ postati samo ne{todrugorazredno. Ne prvorazredni, ve}drugorazredni Englez npr. Ako te Nemciuop{te prime u svoje francuske redove.Nije bitno, jer mi se ne sla`emo da bude-mo Englezi. Kao {to nismo svi ni za to dapostanemo [vabe. Izvesni preferirajuFrancuze ili ~ak Ruse, koji ni sami neznaju {ta bi hteli postati. Neki bi voleliasimilaciju u Japance, samo da kosookinisu tako perverzno vredni i ta~ni. Inipreferiraju asimilaciju u Rome, {to posvetskim film-festivalima podr`ava finideo Establi{menta. ^emu se opet protiverazni nepoznavaoci duvanja u trubu iostale cevke. Nije jasno da li ~uvari teri-torija zbilja `ele asimilaciju u Albance,ali je ta opcija, mada neverovatna, ipak

bra~nu poziciju osvojiti. Valjda se sla-`emo bar oko toga da `elimo kakav-takav brak a ne tek da nas kresnu?! Kaduzmemo i ovo u obzir, pa i to da na{abudu}a veza sa Svetom nije Ljubavnastrast na prvi pogled, nego Brak izra~una (i to obostrano!) da li je ondamudro {to se bacamo na le|a i di`emo uvazduh ra{irene noge? Ili ovo sve nasbacaju na le|a neki koji nemaju pojma omu{ko-`enskim relacijama iz prostograzloga {to u njih nikad ne ula`ahu?

Znam da }ete sada pitati: kako samuop{te povezala Sterijino pozorje m-`odnose, bogove, idole, EU-dnevnice ifa}kalice?! Globalno, brate!

M. Ojdani}

Ludiranjeu Ludusu

POLITI^AREU TEATRE, GLUMCE

NA TRGOVE

U okviru programa Festivalislobodne gra|anske misli, a ususret izborima, Bitef teatar je ~etiridana pred izbore, a dva pred izbor-nu ti{inu, organizovao tribinu,kojoj dado{e ime ‘demokrati~narasprava’. Poziv je upu}en svimstrankama sa izborne liste za Na-rodne poslanike Narodne Skup{tineRepublike Srbije da u trajanju odpet minuta izlo`e kurs stranke napolju promena u kulturi, tj. srpskire~eno, da predstave svoj plan kul-turnog razvoja, odnosno nacrt kul-turne politike stranke.

Priliku da zaigraju u pozori{tu,tj. da progovore sa ‘dasaka koje`ivot zna~e’ prihvatili su predstav-nici Demokratske stranke, Liberal-no demokratske partije - Gra|anskisavez Srbije - Socijaldemokratskaunija - Liga socijaldemokrata Voj-vodine, Pokret snaga Srbije, Srpskipokret obnove i Demokratska zajed-nica.

I dok su na sceni Bitef teatranajbolje od sebe davali politi~ari,njihove ‘kolege’ glumci su imalinastupe– na trgovima. Tako se injima posre}ilo da ih odjednomgleda nekoliko hiljada ljudi.

Ko je bolje odglumio, ko je biouverljiviji, ko treba da ostane nasceni, a ko da ide na ulicu (trgove),pokazali su izborni rezultati.

M.Jur~i}

Nema lep{emuzike odpredizborne ti{ine

14

Imaju li {ansu mladi sa BK

LUDUS 141Lu

Nikola Krneta je ro|en 19. avgusta1977. godine u Beogradu. Jedanje od onih koji su diplomirali na

katedri za glumu 2004. godine na BKAkademiji u klasi profesora Fe|e Sto-janovi}a. Prose~na ocena tokom studi-ranja mu je 9.50, na diplomskoj pred-stavi dobio je 10. Visok je 180 cm, ima 84kg. braon o~i i iste boje kosu, ‘dok je jo{imam’ ka`e.

Svoja dosada{nja iskustva izlo`io jeovako:

”Igrao” sam i igram u slede}im pred-stavama: ‘Hobit’, ‘Carev zato~nik’,‘Fazoni i fore’, i ‘Ukro}ena goropad’ uPozori{tu ‘Bo{ko Buha’. ‘Mleta~ki trgov-ac’ u JDP-u, ‘Ze~ji nasip’, ‘Poru~nik saIni{mora’ u NP, ‘Maska Zoroa’, ‘Popaj iOliva’, ‘Plava boja snega’ u Pozori{tu‘Bakine pri~e’.

Ovako gledano mogla bi da mi ka`e{:“[ta se buni{?”, ali u 90% navedenihnaslova nisam imao ulogu, ve} su upitanju bila statiranja ili u “boljem”slu~aju statiranja sa zadatkom. Nera~unam predstave u ‘Bakinim pri~ama’jer to nije profesionalno pozori{te. Dakle,utisaka nema, nemam vi{e odakle da ihkupim.

SA BK @IGOM

Iz kog poku{aja si pro{ao prijemni?Da li si ranije studirao ne{to drugo?

Upisao sam iz tre}eg puta. Dva puta,neuspe{no na FDU (1998. i 2000.), pasam iste 2000. odlu~io da probam daupi{em BK jer mi je ve} bilo 23 godine,verovao sam da me tako “matorog” ne}eprimiti na FDU i da ne mogu da ~ekam.Ina~e, pre Akademije studirao sam Gra-|evinu i pride radio svakakve poslove jernisam bio siguran da `elim da se bavimgra|evinom.

Da li diplomci umetni~kih fakultetaimaju manje ili vi{e {anse nego diplomcidrugih fakulteta?

Bolje prolaze oni koji nisu zavr{iliumetni~ke fakultete. Sem toga {to imajumogu}nost stalnog zaposlenja, lak{e imje da se bave svojim poslom u privatnomsektoru, ali nikome u ovoj zemlji nijelako.

Ima{ li jo{ nekih talenata? Sviram gitaru i pomalo usnu har-

moniku. Glumu volim zbog toga {to tiomogu}ava da zarad uloge nau~i{ da npr.roni{, malteri{e{, svira{ neki novi instru-ment... Sport mi je jako bitan i trudim seda mi ne “pobegne” ta navika. Naj~e{}evozim rolere. A i pi{em. Shvatio sam dasam obele`en zbog Akademije koju sampoha|ao, pa sam po~eo da pi{em. Ko zna,mo`da za desetak godina napi{em ne{to{to valja, pa izboksujem da igram u tomkomadu? Izgleda da sam sebi treba dastvori{ priliku.

Da li mlad glumac mo`e da pre`iviod svog rada?

Ne mo`e. Ne postoji siguran izvorprihoda. @ivot te tera da prihvata{ daradi{ sve, da bi se nakupili honorari, i dabi bio prisutan u pozori{tu, da te ne zabo-rave prihvata{ i da statira{, s nadom da}e ti pru`iti priliku, samo ta prilika ni-kako da do|e. Naravno, preko leta serade svakakvi poslovi (kelnerisanje,

fizikalisanje i sve {to se pla}a).Da li bi igrao na radiju ili se bavio

nadsinhronizacijama?Svakako. To su posebna polja glume

koja svaki glumac treba da istra`i. Veru-jem da su to nezamenljiva iskustva.Voleo bih i u tome da se oprobam.

Koja je tvoja omiljena predstava,film? [ta ~ita{? [ta bi voleo da igra{?

'Velika drama', 'Mleta~ki trgovac','Cabares Cabarei', 'Boke{ki D-mol', 'Ri-barske sva|e', 'Lari Tompson', 'Hader-sfild'. Posle tih predstava znam za{to`elim da se bavim glumom. [to se filmati~e svaki na mene ostavi neki utisak, aova dva su u skorije vreme ostavila pose-ban: ‘Sutra ujutro’, doma}i i ‘Presti`’,strani.

Trenutno ~itam ”Napisati scenario”Mi{ela Siona i sve {to mogu da na|emvezano za osnove dramaturgije. [ta bihvoleo da igram? Sve! @elim da igram!!!!!

[ta te nisam pitala, a hteo bi daka`e{?

Svestan sam da se prilika u glumidobija prevashodno u li~nim kontaktima,i to je u redu, ali iza mladih glumaca,reditelja i umetnika uop{te mora da stojiAkademija i profesor, bar dok se ne is-ka`u i ne uplivaju u vode. Kako }e re-

ditelji uvideti kvalitete mladog glumcaosim ako ga vide na ispitnim predstava-ma? Veliki problem BK akademije je {tose ne trudi da animira reditelje da dolazena ispite. Dokaz tome je veliki brojreditelja koji gledaju ispite na FDU, a naBK ne. Eminentni profesori glumci,reditelji itd... ne zna~e ni{ta ako senjihovi studenti nisu dokazali u poslukojim su ih ti profesori nau~ili. Skuplja-nje para ne donosi rezultate na dugestaze. Lo{a vest se dalje i ja~e ~uje.Ru`no je ~uti kada neki reditelj izjavi danikada ne}e raditi sa glumcima sa BK.Za{to takva izjava? To podse}a na`igosanje. Nekad je bilo: vidi crnca,jevrejina, roma, homoseksualca... Kozna, mo`da za par decenija nestane tajfamozni BK `ig?

I za kraj, kad je isklju~en diktafon,ka`e: ‘Ne znam ho}e li se i{ta promeniti?Ako ni{ta drugo, moja deca i deca pri-jatelja }e imati prijatelja glumca koji }emo`da mo}i da im pomogne. Ne znamjesam li preterao i raspri~ao se? Slobodno{trihuj {to misli{ da je suvi{no. Na ovutemu bih mogao da pi{em do sutra. Hvala{to ste mi pru`ili prilikuda ne{to ka`em.’

Mirjana Jur~i}

Ana Simi} je ro|ena u Beogradu 04.januara.1981. Visoka je 167 cm,ima 57 kg, sme|u kosu i braon o~i.

Zavr{ila je Akademiju umetnosti Bra}aKari} u klasi profesora Fe|e Stojanovi}a iMi{e Vukobratovi}a. Njeni dosada{njianga`mani bili su u: Pozori{tu na Teraz-ijama: uloga Rusaline u predstavi‘Cigani lete u nebo’, Bibi Bencenhajmeru predstavi ‘A Chorus line’, bila je sufler-ka Saveta i policajac u komadu ‘Spusti sena Zemlju’, Milena u ‘Herojima’, Heti u‘Poljubi me, Kejt’, sestra slatka uPozori{te ‘Bo{ko Buha’u ‘Fazoni i fore’,`ena iz sela u komadu ‘^arlston zaOgnjenku’. Radila je u ~etiri serijala seri-je ‘Fazoni i fore’, sinhronizovala crtanefilmove i reklame.

Na pitanje kakav joj je utisak odosada{njem radu, odgovara:

Najbitnije mi je da kroz svaku pred-stavu koju spremam u~im i napredujem.Po{to su sve do sada bile takve ne moguda se po`alim.

Za{to si odabrala glumu? Da li siranije poku{avala na nekom drugomfakultetu istog profila?

Nemam drugo obja{njenje za{to samupisala glumu, sem da je moralo tako dabude. Upisala sam iz drugog poku{aja.Pre upisivanja BK akademije polagalasam prijemni na FDU-u.

Da li bi i{la da igra{ u nekom ma-njem gradu i pod kojim uslovima?

Igrala bih u manjem gradu po pro-jektu, zbog dobre uloge, a najbolje bi bilokada bi to re`irao dobar reditelj.

Ima{ li jo{ nekih talenata? Zavr{ila sam osnovnu muzi~ku {ko-

lu, odsek klavir. Sada redovno uzimam~asove pevanja i naravno ~asove jazzbaleta.

Da li bi volela da ima{ svog mena-d`era koji bi ti pronalazio posao uz odgo-varaju}i procenat?

Jako bih volela da imam svog me-nad`era po{to imam blagu paranoju odpapirologije i ugovaranja poslova. Timebi trebalo da se bavi neko ko se u to ra-zume.

Koja je tvoja omiljena predstava,film? [ta bi volela da igra{?

Najbolja predstava koju sam gledalaje ”Vojcek ” Roberta Vilsona na Bitefupre par godina. Od beogradskih, najvi{evolim predstave ”^ikago” ( Pozori{te naTerazijama) i ”Okamenjeni princ” (Pozo-ri{te ‘Du{ko Radovi}’). Ne mogu da seodlu~im za omiljeni film, ali recimo davolim filmove Tima Bartona, Felinija,Milo{a Formana... Volela bih da igramGesominu (La Strada).

A u lutkarskom pozori{tu?Probala bih.Na pitanje da li bi `elela jo{ ne{to da

ka`e {to je nisam pitala, nije imala {ta dadoda.

M.J.

KO ]E TE ANGA@OVATI AKO NE ZNA DA POSTOJI[

Jelena Angelovski, ro|ena je uBeogradu, 2. avgusta 1982. godine.Diplomirala je glumu na BK

Akademiji, 2006. godine sa prosekom9,45 u klasi profesora Neboj{e Dugali}a.Visoka je 174 cm, ima 58 kg, sme|u kosui sme|e o~i.

O svom dosada{njem bavljenju glu-mom, ka`e:

”U mom dosada{njem radu samimala razli~itih anga`mana.Trenutnopripremam predstavu 'Ra{omon', u re`ijiAnete Stojni} u Bitef teatru. Forma pred-stave je neuobi~ajena, jer je sam na~inrada ne{to sasvim novo za ove prostore.Nedavno sam se vratila iz Kru{eva~kogpozori{ta gde je premijerno izvedenkomad Reja Kunija ”Pozovi M radi pre-ljube”, u re`iji Vladimira Popadi}a, gdeigram glavnu ulogu. Saradnja sa Kru-{evcem se nastavila i kroz scenski`ivotopis ”Harmonija svetlosti”, posve-}enog Tesli i Mocartu u re`iji MiodragaDinulovi}a. Istovremeno, priliku mi jepru`ilo i Pozori{tance PU@, u predstavi”^arobni pra{ak”. U toku studiranja,pored diplomske predstave, ”@ak ili poko-rnost” u re`iji Ivane Koraksi}, radila sami kao student demonstrator na predmetuscenski pokret, igrala u studentskimpredstavama, filmovima. Radila brojneperformanse.

Igrala je u filmu ”Pri~e iz davnina”u re`iji Bobe Dedi}a, seriji ”@ivot `ene”,

RTS-a, u re`iji Ivana Popovi}a, a bilo jetoga jo{. ”U svakom radu mi je naj-va`nije da dam celu sebe, steknem novoznanje i otkrijem jo{ po neku stranusvoje li~nosti.”

Za{to si odabrala ba{ glumu?Vreme u kome sam odrastala je bilo

sivo i te{ko. Umetnost je za mene bilaneka vrsta bunta i nada da }e lepotaspasiti svet. Moje potrebe za davanjem irado{}u stvaranja su u glumi na{le svojezadovoljenje.

Da li si pristalica audicija i da liodlazi{ na njih?

Svakako. Audicije su pravo mesto damladi neafirmisani glumci poka`u svojesposobnosti i svoj senzibilitet. Na tajna~in se za odre|enu ulogu mo`eizabrati najadekvatniji glumac.Na`alost, od svih pozori{ta, javne audici-je odr`ava samo Pozori{te na Terazija-ma. Kada je re~ o filmu, tu je za glumcesituacija povoljnija, s obzirom da se zave}inu filmova organizuju probnasnimanja. Mislim da bi mo`da dobrore{enje bilo da se na nivou jednog, ili jo{bolje svih dramskih i filmskihudru`enja, oformi jedno telo koje bi sebavilo upravo prezentacijom glumaca.Ovo telo bi organizovalo i ad hoc audicijeza potrebe pozori{ta i filma.

Da li bi se bavila i nekim srodnimposlom, npr. voditeljskim ili sli~nim?

Radila sam dosta ”sli~nih” poslova i

moram priznati da je svaki put na mojuodluku presudno uticao sam koncepprojekta. Poslovi, ma koliko izgledali sli-~ni, se razlikuju i upravo te razlike ih~ine jedinstvenim. Savladavanjem razli-ka na{e iskustvo, znanje i energija rastu,a to je ono {to nam je neophodno kojimgod poslom da se bavimo.

Da li si ~lan SDUS-a ili UFUS-a iliSINGLUS-?

Da, SDUS-a. Udru`uju se ljudi saistim ciljevima. Radi lak{eg ostvarivanjatih ciljeva.

Igrala bi u pozori{tima za decu?Sa velikim zadovoljstvom. Rad za

decu je glumcima izazov, jer sa takvompublikom uvek znate na ~emu ste. Onane po{tuje ”minuli rad”, u svakomtrenutku prati svaki va{ gest i odmeravasvaku re~. Morate davati svoj maksimumjer deca ne pra{taju gre{ke. Igra za decurazvija druga~iju vrstu ma{te, bude}isamo dete u glumcu.

Da li su reditelji i upravnici pratilirad tvoje klase? Odnosno, da li su gledalibar diplomsku predstavu?

Sporadi~no. Pretpostavljam da jepreveliki obim obaveza reditelja iupravnika pozori{ta razlog za nedo-voljnu komunikaciju sa studentimaakademija. Prisustvo reditelja na ispiti-ma glume, koji su gotovo uvek celo-ve~ernje predstave, je veoma va`no zamladog glumca. Ponekad je to jedinina~in da se ostvari ”kontakt” izme|ureditelja i ovih darovitih ljudi. Niko vasne mo`e anga`ovati ako i ne zna da po-stojite. Nadam se da }e, pre svega aka-demije, uvideti zna~aj ovog problema, ida }e promeniti ne{to u samoj organiza-ciji, za budu}e glumce tako va`nih,gluma~kih ispita.

Nisam te pitala, a htela bi da ka`e{?Htela bih da ka`em koliko `elim da

Beograd dobije pozori{te za mlade, ukome }e mladi reditelji, glumci, drama-turzi, scenografi, kostimografi, kompozi-tori, raditi svoje predstave prvence, pre-davaju}i se pozori{tu punim srcem, nezaboravljaju}i za{to su ba{ svoj pozivodabrali da ih vodi u `ivotu! Neuga{enogentuzijazma lak{e je uploviti u vodeprofesionalizma.

M.J.JJeelleennaa AAnnggeelloovvsskkii

NNiikkoollaa KKrrnneettaa

AAnnaa SSiimmii}}

IGRALA BIHU MANJEM

GRADU

LUDUS 14115

Imaju li mladi {anse u Novom Sadu

Na{ utisak: Idealan za kome-dije.

Imaju li diplomci svih umetni~kihfakulteta podjednake {anse po zavr-{etku {kolovanja?

Nemaju, uvek su studenti FDU -zaslu`eno ili ne, ne bih da sudim - uvelikoj prednosti, jer posla u Beograduima mnogo vi{e i u javnosti se njihovu~inak po pravilu smatra zna~ajnijim.

Da li mladi iz umetni~kih porodicaimaju ve}e {anse ili mo`da oni ”politi~kipovezani”?

Imaju utoliko {to br`e dobiju {ansu,ali ukoliko je ne iskoriste - niko ih

previ{e ne}e ”gurati”. Da li bi radio ”slobodan projekat”

na sopstvenu inicijativu i {ta?Predstave ”Poru~nik sa Ini{mora”

i ” The pillowman” radio sam sa neko-liko kolega ba{ tako. Ponosim seobema!

Da li bi i{ao u manji grad da igra{i pod kojim uslovima?

I{ao sam i i{ao bih opet ako je ulogazanimljiva i ako imam vremena.

Ima{ li jo{ nekih talenata? Mislim da bih bio dobar komedio-

graf.Mo`e li mlad glumac da pre`ivi od

svog rada?Ako bi mladi glumci krenuli ka

manjim gradovima, gde postojepozori{ta, bili bi i dalje glumci. Mene neizdr`avaju roditelji, nisam zvezda,bavim se samo glumom, imam dvojedece i nisam nezadovoljan. Zna~i mo`e!

KO RADI, MO@E DA @IVI OD RADA Da li bi voleo da ima{ svog agenta?Nije mi potreban, ali {to da ne.Da li bi igrao u pozori{tima za

decu, u reklami?Za decu sam ve} igrao, a igrao bih i

u reklami. Da li su reditelji i upravnici pratili

rad tvoje klase? Pratili su nas. Neki su gledali na{u

diplomsku predstavu.Mora li mlad glumac sam da radi

na svom plasmanu, ili treba da ~eka daga pozovu?

Ako ne radi, a `eli da radi i veruje usvoj talenat - ne sme da ~eka. Nekana|e partnera, tekst, reditelja, nekauradi prvu predstavu bez novca, trud }ese jednom isplatiti. Ovo je posao kojizahteva puno znanja, zato budimoprosve}eni.

S. M.Sanja Risti} - KrajnovRo|ena: 10.01.1978/ZrenjaninObrazovanje: diplomac AU u Novom

Sadu od 1999. godine, klasa Petra Ba-ni}evi}a

Visina / te`ina / boja kose / o~iju:171cm / 56kg / plava / plava

Dosada{nji anga`man: Pozori{te“To{a Jovanovi}'-Zrenjanin, SNP, Istar-sko narodno kazali{te, trupa Sonje Vu-ki}evi}, u predstavama: “Ukro}enagoropad”, ''^etvrta sestra”, ''Bogojav-ljenska no}'', ''Skapenove spletke”,''Vi{njik', ''Rasprava'', ''Kazanova'',''Proces''... Bila asistent za pokret naALU, trenutno asistent za glumu na AUu Novom Sadu.

Utisak o dosada{njem radu: Bio jeraznovrstan. Probala sam razne`anrove, razli~ite rediteljske estetike.Svako iskustvo mi je bilo vrlo dragoceno.

Na{ utisak: S ulogom uvek mudro i{armantno izlazi na scenu.

Za{to si odabrala glumu?Kako sistigla na akademiju?

Nemam racionalno obja{njenje.Neko ima potrebu za hranom, pi}em aglumac za glumom. Glumu sam upisalaiz prvog puta, posle tre}eg razredagimnazije.

Imaju li diplomci svih umetni~kihfakulteta jednake {anse po zavr{etku{kolovanja?

Diplomci FDU-a su u prednosti, uve}em su gradu, s vi{e pozori{ta, a uBeogradu je i cela filmska produkcijaSrbije. Retko ko od reditelja ili upravni-ka do|e na ispite novosadske AU.

Da li mladi iz umetni~kih porodicaimaju ve}e {anse, ili su mo`da “politi~kipovezani”?

Naravno da su im mnoga vrata una-pred otvorena, da lak{e dobijaju {ansu,tako je u svakoj profesiji. Su{tina je ho}eli iskoristiti tu {ansu, jer ako nisu dobri -ne poma`e ni roditeljski uspeh. ”Politi~kupovezanost” ne razumem, gnu{am je se ismatram nedopustivom!

Jesi li pristalica audicija, odlazi{ lina njih?

Veliki sam pristalica audicija, alijako retko odlazim na njih. Malo ih je.

Da li bi radila “slobodan projekat”,ili i{la u manji grad?

Radila bih sigurno i nadam se daho}u kad budem imala malo vi{e vreme-na. To bi bio neki manji projekat, s dva-tri glumca. Igrala bih i igrala sam i umanjem gradu, i{la tamo i zbog uloge, izbog reditelja.

Da li je konkurencija me|u `enamave}a?

Bez dileme, te`e nam je! Ne zato {toje vi{e `ena u poslu, to nije ta~no, ve} zato{to je mnogo vi{e mu{kih uloga u gotovosvakom komadu. I u [ekspiru je odnosmu{kih i `enskih uloga 70:30, {to je zarazumeti - `ene tada nisu glumile - alidanas...

Da li bi poku{ala da igra{ u ino-stranstvu?

Sada ve} vi{e ne. Imala sam nekekonkretne pozive, ali nisam imala hra-brosti da odem. Ili sam, pak, imalahrabrosti da ostanem.

Da li su reditelji i upravnici pratili

rad tvoje klase?Jako slabo! Kod nas nije na`alost

praksa, ali po{to sad radim na Aka-demiji sigurno }u li~no pozivati ljude naispite jer znam kako je meni bilo. To,me|utim, ne zna~i da }e pozvani do}i.

Mora li mlad glumac ne{to sam dauradi na svom plasmanu ili treba da~eka da ga pozovu?

Mislim da mene pozivaju na osnovuura|enih poslova. Glumac najbolje radina svom plasmanu ako svaku uloguuradi najbolje {to mo`e. Mora da isko-risti svaku {ansu, da daje sve od sebe.

Va`no a nismo pitali...Previ{e je gluma~kih {kola kod nas.

Godi{nje diplomira mnogo glumaca, aposla je malo. ^ak bi i u Novom Saduklasu trebalo primati svake druge go-dine, da ne pri~amo o BK akademiji.Najbolje bi bilo da klasa bude od 5-6ljudi.

S. M.

PREVI[E GLUMA^KIH [KOLA

Gabor Pongo Ro|en: 27.10.1981/Novi SadObrazovanje: Diplomirao glumu na

AU u Novom Sadu, odsek na ma|ar-skom jeziku, klasa [andora Lasla.

Visina / te`ina / boja kose / :183,5cm / 80kg / sme|a /braon.

Dosada{nji anga`man: U Novosad-skom pozori{tu/Újvidéki Színház i u Sa-la{kom pozori{tu/Tanyaszínház u pred-stavama: ’Via Italia’, ’Medejini krugovi’,’Knjiga o d`ungli’, ’^ikago’, ’Istorija

komunizma’, ’Nakostre{enost’, ’Na dnu’,’Luda{ Ma}ika’, ’^i~kovac’, ’Dobad`elata’...

Utisak o dosada{njem radu: Stva-ranje je bilo najva`nije...

”Ludus” utisak: Vredan, diskretan, aduhovit!

Za{to si izabrao glumu?Trenutno je ona jedina iskrena lju-

bav u mom `ivotu, bez obzira na sva-kodnevno dvoumljenje treba li njome dase bavim. Interesuju me transformacija,psihi~ka i fizi~ka, `iveti tu|i `ivot, makari na sat vremena, dota}i blagi oblik{izofrenije.

Kako si stigao na Akademiju?Na ma|arskom odseku klasa se

prima tek svake druge godine, pa samprijemni prvo poku{ao kod Bora Dra{-kovi}a. Kako nisam uspeo upisao sammeteorologiju - {to je {ala sudbine - alisam ve} godinu dana kasnije postaostudent ma|arskog gluma~kog odseka.

Jesu li “veze i poznanstva”, ”poli-ti~ke povezanosti” va`ni u poslu? [tamisli{ o audicijama?

Zavisi od osobe. Ne interesuju me”politi~ke povezanosti” ali politika,na`alost, uti~e i na umetnost... ”Veze ipoznanstva” - ne u negativnom smislu -va`ni su i u na{em poslu. Va`no je kre-tanje u raznim umetni~kim krugovima,komunikacija, sklapanje prijateljstava.Idem na audicije kad znam za njih, ali tosu dosta zatvoreni krugovi...

Da li bi radio “slobodan projekat”na sopstvenu inicijativu i {ta?

Naravno! Ve} imam ne{to u glavi,velika mi je `elja da re`iram jednogdana. Bio bi to sklop pokreta, muzike islika, ne{to na tragu Kinge Mezei...

Ima{ li jo{ nekih talenata? Volim da sviram udaraljke i bub-

njeve, obo`avam da kli`em, a nedavnosam odlu~io da zapisujem neka svojarazmi{ljanja, ko zna kad }e mi zatre-bati...

Pozori{te, televizija ili film? Rekla-me?

Trenutno pozori{te. Pro{log leta samsnimao reklamu u Ma|arskoj, a poku-{a}u svakako da zaigram na filmu.

GLUMA, ISKRENA LJUBAV I DILEMA

Emina ElorRo|ena: 28.09.1982/Subotica Obrazovanje: AU u Novom Sadu,

uskoro diplomac, klasa [andora Lasla. Visina / te`ina / boja kose / o~iju:

173, 63, sme|e / sme|eDosada{nji anga`man: ‘^lan sam

Novosadskog pozori{ta od 2004, gde samzahvaljuju}i mom profesoru ve} i predobijala lepe i te{ke uloge za po~etnika.’

Ludus utisak: Uvek posve}ena ulozi- kao zavodnica, seljan~ica, gr~ka hero-ina... U komediji, tragediji, vodvilju,mjuziklu...

Kako si dospela na Akademiju?Posle gimnazije sam poku{ala pri-

jemni u Pe{ti, ali kako sam ispala u pr-vom krugu, odmah sam probala i uspelada se upi{em u Novom Sadu.

Imaju li diplomci svih umetni~kihfakulteta jednake {anse?

[anse nisu jednake, radi se tu i osre}i, ali i o trudu i radu. Va`ne su i vezei poznanstva, ali to nije dovoljno, trebase i pokazati.

Da li bi zbog uloge oti{la i u manjigrad? Jesi li pristalica audicija?

Da, ako se to uklapa u ”ku}ne za-

datke”, da vidim, u~im, dobijem noveimpulse, da se isprobam drugde. Audicijesu va`ne, odlazila bih na njih da nemamstalni posao.

Da li bi radila “slobodan projekat”na sopstvenu inicijativu?

Volela bih, naro~ito jer na{e pozori{teomogu}ava da se radi i na sopstvenuinicijativu. [ansu dobijaju svi koji suvredni, mladi ili stari-svejedno.

Je li konkurencija me|u glumicamave}a?

Te`e nam je. U gotovo svakoj dramivi{e je mu{kih uloga i vi{e je boljih ulogaza mu{karce.

Pozori{te, televizija ili film? Da li bipoku{ala da igra{ u inostranstvu?

Sva tri su mi uzbudljiva, ali akotreba da biram - onda pozori{te.

Ina~e, ve} igram u Ma|arskoj i tonaslovnu ulogu u mjuziklu ”Laura” u”Jo`ef Katona” teatru u Ke~kemetu. Vo-lela bih tako|e da zaigram na srpskom.

[ta mlad glumac mo`e da uradi nasvom plasmanu? Mo`e li da `ivi odsopstvenog rada?

Treba uporno da radi, bude otvoren,da mu je stalo do onoga {to radi, dastvara sam ako nema posao. Treba daide, gleda i da ~uje... Tako rade}i mo`e dapre`ivi, ali na`alost ne i da izgradisopstvenu egzistenciju.

Da li bi igrala u pozori{tima za decu,na lutkarskoj sceni, na radiju, u reklami,bavila se nadsinhronizacijom?

Pet puta ”da.” [ta ~ita{? [ta bi volela da igra{?Trenutno Hesea. Volela bih da igram

{to vi{e mogu.Jesu li reditelji i upravnici pratili rad

tvoje klase? Da, ali obi~no samo upravnici i re-

ditelji koji rade na ma|arskomjeziku.

Sne`ana Mileti}

VEZE SU VA@NE , ALI NISUPRESUDNE

Milovan Filipovi}Ro|en: 8.10.1975/U`iceObrazovanje: AU u Novom Sadu,

klasa Branka Ple{eVisina/te`ina/boja kose/o~iju: 184

cm/85 kg/crna/braon o~iDosada{nji anga`man: U Srpskom

narodnom pozori{tu. Utisak o dosada{njem radu: Sve {to

radim smatram va`nim, ali je pitanje {taje od toga zna~ajno. Rad na mnogimpredstavama bio je te`ak, ali su zatoizvo|enja bila lepa i laka a bilo je iprimera da probe budu lake i prijatne, aizvo|enja mu~na.

Da li bi mo`da mogao da poku{a{ uinostranstvu?

Po{to mi je maternji jezik ma|arskive}i mi je izazov zaigrati na srpskom.Razmena tradicija, na~ina i pristuparadu, kao i zajedni~ko stvaranje vrlo suva`ni. Govorim jo{ engleski jezik...

Da li bi igrao u lutkarskim i de~jimpozori{tima?

Ka`u da su deca najbolji kriti~ari...Nemam predrasuda prema de~jim pred-stavama, igram u njima, ali ne bihmogao da se bavim samo tom vrstomglume. Lutkarskim svetom jo{ nisamputovao, ali bih vrlo rado...

Omiljeni... Predstava: 'PÁC’ Kinge Mezei i

’Stra`a' Jo`efa Na|a; Filmovi: 'Pet-para~ke pri~e', '@ivot je lep', 'Izgubljeni uprevodu', 'Ameli Pulen', 'Forest Gamp'...^itam: Dostojevskog, Gezu ^ata, RobertaMerlea... Voleo bih da igram: Za ovopitanje sam jo{ mali...

S. Mileti}

MMiilloovvaann FFiilliippoovvii}}

SSoonnjjaa RRiissttii}}--KKrraajjnnoovv

EEmmiinnaa EElloorr

GGaabboorr PPoonnggoo

16

Se}anje

LUDUS 141Lu

Pozori{te na radiju i radio kao pozori{te

Me|u mno{tvom slu{anja vrednihostvarenja Dramskog programaRadio Beograda izdvojila se jo{

jedna drama Ljubi{e Vi}anovi}a, premi-jerno emitovana po~etkom decembra.Ovoga puta nije bila re~ o `ivotu i deluneke li~nosti koja je zadu`ila ljudski rod,ve} je pod o{tricu autorovog pera do{la,rekli bismo, sveprisutna projektomanija.Ma {ta vi u ovo zahuktalo doba pre-duzeli, ostvarili, napisali, prora~unali –jedva da ima ikakvog zna~aja i ikakvaizgleda da obezbedi makar za osnovne

tro{kove ako taj svoj poduhvat, ostvare-nje ili prora~un niste nazvali projektom.Karijera, brak i ~itav `ivot nazivaju se iposmatraju kao projekti. Ako vam pro-jekti, flit-~art i fajlovi nisu deo svako-dnevnog govora i nastojanja, vi kanda ine znate da govorite i da `ivite. NijeVi}anovi} od onih {to besomu~no i ljubo-morno osporavaju ljude i pojave.

Skoro svaka njegova radio-dramaistinski je projekat. On samo ne pristajena pomodarstvo i nekakav nagovor kojibi izop{tavao i kamuflirao prave vred-

nosti. Ne mo`e da se ka`e da kontakt-programi nemaju dra`. Oni svedo~e ootvorenosti radija, pru`aju {ansu tzv.Obi~nom slu{aocu da {to rekne i dasvojim mi{ljenjem i iskazom kriti~kisagleda neke doga|aje i te`nje, da malopro}aska i prenese nam deo svoga raspo-lo`enja, da nekom idejom prene sugra-|ane iz malodu{ja ili samo`ivo{}u uzro-kovane u`urbanosti. Pa ipak, ima ne{tonepredvidljivo, rizi~no i jedva podno{ljivou tim kontakt-programima. Nikad nezna{ kakav }e se nedou~eni razmetljivac,frustriran ili ~ak bolesno ambiciozan~ovek javiti i ho}e li te, i ne samo u tom

slu~aju, vi{e zamarati i gnjaviti slu{alacili usplahireni, neupu}eni ili la`nonasmejani voditelj. Ponekad se tauklju~enja i ti razgovori za slu{aoca kojine}e da se javi, ve} sve to samo slu{a,pretvaraju u mu~nu i odurnu dramu kojaga navodi na neverovatne grimase.Me|utim, radio ne bi bio onaj dobri stariradio kad nam ne bi prire|ivaoiznena|enja, pa i ona prijatna. Takvojedno uistinu predstavlja subotnjaranoprepodnevna kontakt-emisija ”Prom-enada” na Naksi radiju (96, 9 megaher-ca). Najpre, ovu radio stanicu (koju ninajnoviji radio-difuzni rezovi nisu ukin-uli) ne vezujemo za kontakt-programe.

Naksi prepoznajemo po obi~no pri-jatnoj zabavnoj muzici iz jugoslovenskihzemalja, po manje-vi{e prijatnim pesma-ma i pesmicama {to bude i se}anja namladost i jugo-nostalgiju. Ako li pesmabude suvi{e bleda i otrcana, ugasi{prijemnik ili promeni{ stanicu – ta,uostalom, na skali je vrlo blizu kulturnimposlenicima tako drag i potreban Drugiprogram Radio Beograda. Naksi radioemituje dosta zanimljive reklame.

Kad ih ~uje{ prvi ili drugi put, za-stane{ i lice razvu~e{ u osmeh i kad ti sene}e, i kad ba{ nisi pomni slu{alac tihpotrebnih, ali ~esto tako nametljivih iispraznih reklama. Seti{ se, mo`e biti,onih istra`ivanja koja u savremenoj po-pularnoj muzici i u radijskoj reklamipronalaze neke bitne dodirne ta~ke saradio dramom. Reklama ne bi imalaposebnog dejstva ako se ne bi ponavljalavi{e (u~ini ti se bezbroj) puta, pa te i tabrojna emitovanja mogu lako odvratiti odslu{anja ba{ tog Naksi radija na kome sesmenjuju pesme i reklame. Ta~no je da sena razli~itim stanicama i u emisijamarazli~itog profila i dometa de{ava davoditelj ili gost ponude po jednu-dveulaznice za neku pozori{nu predstavu zaprvih 2–5 slu{alaca koji se jave tele-fonom. De{ava se to, ali sporadi~no. Su-botnja Promenada Naksijeva pravi jeizuzetak. Najpre, traje dovoljno dugo.Voditeljka ima prijatan, zreo glas i odme-ren nastup, pa joj nekako pra{tamo pone-ki izliv preterane ili la`ne ljubaznosti kojijoj se otme, jer mo`e biti i opravdan kadne `eli da bude gruba prema dosadnomslu{aocu koji nastoji i uspeva da se po vi{eputa uklju~i u program. Za svaku od tihemisija obezbedi se, verujem, i po svih 50ulaznica za razli~ite predstave beograd-skih pozori{ta za nekoliko narednih dana.To je najmasovnije deljenje ulaznicaslu{aocima i skoro neverovatna i hvalevredna popularizacija pozori{ta i umet-nosti uop{te.

U epohi razvijene telefonske komu-nikacije slu{alac mora pokazati dostastrpljenja, upornosti i ve{tine da bi dobiovezu i ulaznice. U sredi{tu na{e pa`njena{le su se emisije ”Promenade” koje suse mogle slu{ati 2. i 23. 12. 2006. Naro~itosu bila zanimljiva uklju~enja slu{alaca uovoj poslednjoj, jer se ve} ose}alo praz-

ni~no raspolo`enje i brojne ulaznice supoklanjane za predstave za decu, pa jebilo lepo i na trenutke dirljivo kad su sejavljala sasvim mala deca, njihove mlademame ili orne bake. Prijalo je saznanjeda pozori{te toliko, upkos svemu, zna~i izra~i. Ulaznice se mogu zadobiti i naosnovu pravovremeno poslate telefonskeporukice zanimljivog sadr`aja, sa mo-gu}im komentarom neke predstave ili po-jave, ili sa `eljom da se neka predstavapogleda. Jedna Sonja je poru~ila: ”Ja ni-kad nisam bila u Narodnom pozori{tu.Hajde da se ne stidimo zajedno.” A @akli-na i Dragan: ”Ma{a voditeljka je najboljavoditeljka u Srbiji. [ta mislite za{to smoje izabrali?” Neko tre}i poletno jeporu~io: ”Uz Naksi kultura je maksi.”

Naravno, voditeljka nije pozori{nakriti~arka i, osim eventualne sklonosti,ne mora imati nikakva posebna znanja oteatru. Me|utim, u predasima izme|ujavljanja slu{alaca ona uspeva da pro~itapodatke o vi{e predstava, pa to, opet kaoprijatno i lepo iznena|enje, ovu emisijuuvr|uje me|u one koje najpotpunijeinformi{u o na{em pozori{nom `ivotu.

Slu{aju}i ”Promenadu”, mogli smoste}i osnovna saznanja o Peki}evom”Zlatnom runu” u re`iji Neboj{e Bradi}a,o ”Drugoj strani” Dejana Dukovskog ure`iji Milo{a Loli}a, o projektu ”Cirkusistorija” Sonje Vuki}evi}, o Rom~evi}e-vom ”Brodu ljubavi”, Jokovi}evoj ”Cr-venkapi”.

Saznajemo i kako je Manda ukraoNovu godinu i ko sve igra u kojoj pred-stavi.

Mr Ranko Buri}

PREMINULA NEVENKA URBANOVANajstarija srpska glumica, Neven-

ka Urbanova, preminula je prvogdana Bo`i}a, u Beogradu. Po izri-

~itoj `elji Urbanove, vest o njenoj smrtisaop{tena je posle kremacije kojoj suprisustvovali samo ~lanovi naju`e po-rodice. Nevenka Urbanova preminula jeu svojoj devedest osmoj godini.

Prvu ulogu Nevenka Urbanovaostvarila je 1925. godine u predstavi“Kod belog konja” Narodnog pozori{ta, aposlednju 1965. u “Tangu” Jugosloven-

skog dramskog pozori{ta. Tokom ~etrde-set godina neponovljive glume na sceniNarodnog pozori{ta ostvarila je 150 liko-va: Lola Montez (“Op~injeni kralj”),Vaska (“Ko{tana”), Rina (“Pokojnik”) zakoju je 1948. godine dobila nagraduVlade Narodne republike Srbije, KetiZajdl (“Matura”), Barunica Kasteli(“Gospoda Glembajevi”), Gospo|a Erlin(“Lepeza ledi Vindermir”), Ester Kolijer(“Duboko plavo more”), Julija (“Obo-`avana Julija”), Serafina (“Tetovirana

ru`a”). Imaju}i u vidu njen doprinosrazvoju srpske pozori{ne umetnosti ineprolazan trag koji je ostao sa~uvankod mnogobrojnih poklonika njene glu-me, Muzej pozori{ne umetnosti i Savezdramskih umetnika Srbije, dodelili su joj1984. godine Nagradu za `ivotno delo –Dobri~in prsten. Objavila je 2001. godineknjigu uspomena i portreta o kolegamasavremenicima – “Svici koji slovimasvetle”. SAVEZ DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE

PROJEKTI, KONTAKT-PROGRAMI I KONCEPCIJE

U VOJVO\ANSKIM POZORI[TIMA DO KRAJA SEZONE

Novosadsko pozori{te/Ujvideki sinhaz je ve} 9. januara imalo prvu premijeru, “Doba d`elata” Kornela Hamvaija, u re`iji[andora Lasla. Ovo pozori{te planira do kraja sezone da izvede jo{ tri nove predstave. U februaru }e raditi predstavu “Hamletje mrtav” Gabora Viraga, u re`iji Zoltana Pu{ka{a, a u aprilu ih o~ekuju probe komedije “Desetar i ostali” Imrea Dobozija, koju}e re`irati Ferenc Lavro. Za kraj sezone Novosadsko pozori{te/Ujvideki sinhaz priprema komad “Audicija” savremenog ru-skog pisca Aleksandra Galina, koji }e re`irati Georg Iva{ku.

Premijeru “Audicije’, Aleksandra Galina, u re`iji Kokana Mladenovi}a, videla je publika NP ‘To{a Jovanovi}’ u Zrenjan-inu samo tri dana kasnije od Novosa|ana. Slede}a premijera koju najavljuju u ovom pozori{tu planirana je za mart, a u pita-nju je “Pop ]ira i pop Spira” Stevana Sremca u re`iji Ljuboslava Majere. Do kraja sezone realizova}e i predstavu radioni~kogtipa “Plava soba” Dejvida Hera.

Drama na srpskom jeziku Narodnog pozori{ta/Kazali{za/Nepsinhaza u Subotici najvaljuju premijeru predstave “Mnogovike ni oko ~ega” Viljema [ekspira, u re`iji Olivere \or|evi}, u martu mesecu. Slede}u premijeru }e re`irati Ana \or|evi},a uovoj fazi jo{ teku dogovari oko teksta. Za po~etak slede}e pozori{ne sezone Suboti~ani planiraju dve predstave. Prva }e biti potekstu Du{ana Kova~evi}a, u re`iji Borisa Lije{evi}a, a druga po komadu Tenesi Vilijamsa, koji }e re`irati mladi reditelj izHrvatske, Ivan Leo Lemo.

Kikindsko Narodno pozori{te zakazuje premijeru za 10. mart. Re~ je o postavci komada “Putuju}e pozori{te [opalovi}”Ljubomira Simovi}a, u re`iji Borisa Lije{evi}a. “^ekaju}i Mar~ela” Stefana Ri~ija i \anija Fortea, u re`iji Filipa Mar-kovinovi}a je slede}a premijera ovog pozori{ta planirana za kraj aprila.

Sve je izvesnija i najavljena koprodukcija sa berlinskim teatrom “Forum”, u kojoj }e biti postavljen komad “Gde ti `ivi{“Ane Lasi}, u re`iji gosta iz Nema~ke. Premijera ove predstave bi}e krajem maja.

Somborsko pozori{te planira da do kraja sezone na svoju scenu postavi “Masku” Milo{a Crnjanskog, u re`iji Gor~inaStojanovi}a. Tako|e i komad “O go my man” Stele Fili, u re`iji mlade Ane Tomovi}, koji }e premijerno biti izveden krajemmarta ili po~etkom aprila. Nakon toga sledi rad na predstavi “Posetioci” Albera Kamija, u re`iji Filipa Grinvalda.

M.J.

U SLAVUVIKTORA IGOA

Festival posve}en slavnom fran-cuskom piscu Viktoru Igou (1802-1885) odr`ava se od sredine janu-ara u Parizu, Londonu, Luksem-burgu i Madridu. Sve do 7. febru-ara kada se zavr{ava festival,publika }e imati priliku da vidipozori{ne predstave i prisustvujeknji`evnim i filmskim ve~erima.Uz Viktora Igoa ove godine }e bitipredstavljen i Marsel Prust, ~ime serealizuje jo{ jedan cilj ovog festi-vala, a to je da se uz Igoa, predstavijo{ jedan genijalan pisac.

Arno Laster, predsednik festi-vala, je rekao da ‘Englezi imajufestival posve}en [ekspiru, NemciGeteu, a Italijani Danteu’, pa je‘krajnje vreme da i Francuzi osmi-sle ne{to sli~no’.

U Madridu i Luksemburgu na-javljene su predstave za septembari oktobar, dok }e u Londonu 9. i 10.februara premijerno biti predstav-ljen engleski prevod ‘LukrecijeBord`ije’.

M.J.

IZ SVETA

LUDUS 14117

Imaju li mladi {anse

Nata{a Milju{, mlada glumica,Beogra|anka, ro|ena 07. februara1981. godine.

Diplomirala je 2004. u klasi profesoraPredraga Ejdusa na akademiji BK saprose~nom ocenom 9,47. Plavokosa izelenooka Nata{a visoka je 172 cm i ima80 kg. A treba da dobije jo{ 5 kg za uloguu filmu za koji se sprema!

Na pitanje reditelja da li do martamo`e da ”nabaci” jo{ 5 kg, odgovorila je:

”Mogu! Do idu}e nedelje!”O svojim dosada{njim gluma~kim

utiscima ka`e: ‘Posle fakulteta sam radi-la u pozori{tu Dadov u predstavi ‘Viktorili deca na vlasti’, u re`iji prof. drVladimira Jevtovi}a. Rad sa tim peda-gogom mi je u potpunosti razjasnio svedileme na temu koju gluma~ku {koluzavr{avati i za{to, koje su razlike? Upoz-naju}i na mojoj 4-oj godini fakulteta,kakav je rad prof. Jevtovi}a (zbog te{ke

bolesti mog profesora Ejdusa, klasu jepreuzeo profesor Jevtovi}), shvatila samda je sasvim nebitno u kojoj ste {koli, ve}je bitno koji vas profesor vodi i na kojina~in’.

Nesaradnja izme|u svih umetni~kih{kola i nerazmenjivanje ideja i iskustva uradu sa studentima dovode do “pode-ljenosti”. Diplomci dr`avne akdemije su uprednosti jer iza njih stoji institucija, kojazaista jeste institucija. Pru`aju}i {ansu,obezbe|uju}i mogu}nost isku{enja, kakorada u pozori{tu, tako i rada na filmu,FDU pokazuje da brine za mladog umet-nika koga je upravo “napravio”. Festi-vali, razmene studenata, gostovanja stra-nih predava~a, su samo neki od razlogazbog kojih je FDU jedina ozbiljna {kola.Ve}ina profesora sa FDU-a tako|e preda-je i na privatnim {kolama (gde studenti-ma zaista pru`aju svoj maksimum).Ukoliko ste talentovani, vredni, rado-znali, pru`ena vam je mogu}nost da u~itena mnogim {kolama. Jedino {to vam pre-ostaje da shvatite je, da vam {kole kojenisu FDU, ne}e obezbediti mogu}nost dana pravi na~in poka`ete {ta ste zaistanau~ili.

Da li bi i{la da igra{ u nekom ma-njem gradu i pod kojim uslovima?

DA. Volela bih da su pozori{ta i u ma-lim i u velikim gradovima jednako mo}nai velika, kao i najbolja beogradska po-zori{ta. Dok se taj moj san ne ostvari,volela bih da radim ma u kom malom isiroma{nom pozori{tu, jer ovaj poziv samizabrala i on je mene izabrao zbog uloga,neprestanog u~enja, izazova i igranja, ane zbog slave, novca i “glamura” u beo-

NABACILA 15 KILA ZBOG ULOGE

Neboj{a Zagorac, 27 godina, diplo-mirao glumu, pre dve godine, naALU u klasi Olivere Je`ine, sa de-

setkom. Pre studija proveo jednu sezonuu De~ijem pozori{tu u Subotici, gde jeostvario pet projekata. Ispitna predstava,sa tre}e godine glume, 'Sumnjivo lice' ukojoj je igrao Jerotija izvo|ena je redovnona sceni Teatra Slavija. Samostalneprojekte: 'Magbet', '^ekaju}i Godoa','Otelo protiv Jaga', u sopstvenoj adaptaci-ji i re`iji igrao je na sceni Kult teatra. UPozori{tu 'Bo{ko Buha', odigrao Edija upredstavi 'Hogar stra{ni'. Trenutno je nacivilnom odslu`enju vojnog roka u Naro-dnom pozori{tu. Visok, miran, ni malopri~ljiv, ali ka`e da veruje u sutra.

Da li si pristalica audicija i odlazi{ lina njih?

Da. Nije lako za tri minuta pokazatise u najboljem svetlu. Pogotovo ako jesvetlo lo{e... [alim se... Nekad su te audi-cije pod radnim svetlom koje je stvarnoslabo... Posle se pojavi poznati glumac ika`e “Ja u ovom teatru igram 20 godina i`elim ovu ulogu.” Normalno, da je ondobije... Ipak, ulogu u 'Hogaru' sam dobiona audiciji na koju je do{lo 130 mladihglumaca i glumica. Bilo je samo tri ulogeza mlade, pa su anga`ovali nas {estero.Igrali smo u alternaciji Ivan Ivanov saBK Akademije i ja. Bilo nas je bukvalnosa svih akademija u zemlji, FDU, BKpri{tinske, novosadske... Ba{ ta razli~itostje bila simpati~na. Alternacije su ispalesuper re{enje jer je to bila novogodi{njapredstava, izvo|ena po pet puta dnevno.

Da li mladi iz umetni~kih porodicaimaju ve}e {anse, ili mo`da “politi~kipovezani”? Misli{ da su “veze i poznan-stva” va`ni u poslu?

Nisam iz umetni~ke porodice, nitisam politi~ki povezan, a nemam ni veze ipoznanstva, tako da ne znam da li je i

koliko to va`no u poslu. Mo`da je talenatnasledan, kao kumstvo... (osmeh)

Bi li radio “slobodan projekat” nasopstvenu inicijativu i {ta?

Radio. Slobodni projekti imaju ozbilj-ne probleme oko opreme, pripreme, apogotovo oko plasmana. Lep{e je i lak{eraditi u profesionalnom pozori{tu gdesvako radi svoj posao, a ti se posveti{ sa-mo glumi. Dugo sam spremao 'Prosja~kuoperu', u nameri da sa tim diplomiram,ali je ekipa bila prevelika, stalno smoimali izmena u podeli i kretali iz po~etka,pa je nismo zavr{ili. @ao mi je... Kad jemanja podela, projekat lak{e opstane.Trenutno tako|e radim slobodan projekat,^ehovljevog 'Medveda', sa MilicomGutovi}, koju sam upoznao dok smo radiliHogara. Premijera }e biti u februaru.

Preferira{ pozori{te, televiziju ilifilm?

Volim sve, ili mislim da bih voleo.Neke stvari jo{ nisam probao...

Da li se pribli`avamo “ameri~komsnu” gde se mladi glumci bave kelner-isanjem dok ~ekaju {ansu? Mo`e li se`iveti od glume?

Nisam se bavio kelnerisanjem, samogra|evinom, dok sam ~ekao Godoa(smeh)... Ja, za sada ne mogu da `ivimOD glume, samo ZA glumu. Roditelji midaju jo{ dok sam kao u vojsci, ali bih vi{evoleo da mi daju reditelji...

Da li bi igrao u pozori{tima za decu,u lutkarskim, na radiju, u reklami ili sebavio sinhronizacijama?

Naravno, ako postoji zanimljiv glu-ma~ki zadatak. Ne smatram da su nekiposlovi manje vredni, mada neki jesumanje atraktivni...

Omiljena predstava? Omiljeni film?[ta ~ita{? [ta bi voleo da igra{?

'Kabares kabarei', 'Mileva Ajn{tajn',koju sam gledao pet puta zbog fenome-

NE @IVI OD, NEGO ZA GLUMU

gradskim `utim listovima.Da li se pribli`avamo 'ameri~kom

snu' gde se glumci godinama bave 'svimi sva~im' dok '~ekaju {ansu'?

Glumci koji ~ekaju {ansu, rade}i kaokonobari, monteri, {oferi..., i dalje radena sebi. Velika razlika je u tome {to u‘ameri~kom snu’ glumci bilduju mi{i}e,nadogra|uju kosu, izbeljuju zube, alibilduju i mozak. Dok kod nas glumcimnogo rade na svom intelektu,neprestano u~e, ali nisu svesni da udana{nje vreme i kvalitetan sadr`ajprodaje dobra ambala`a. Nisam ni ukom slu~aju za pra}enje holivudkihtendencija (preplanulih junakinja u 80%kompjuterski animiranom filmu), alimoramo priznati da je Zapadna Evropau pravu kada tra`i glumca koji je radiona sebi i spolja i iznutra. Na{i profesorisu izuzetno mo}ni pedagozi, ali po nekinovitet bi prijao.

Da li bi bilo dobro da imamo me-nad`erske agencije (menad`ere) koje bise bavile pronala`enjem poslova uzodgovaraju}i procenat i da li bi ti volelada ima{ svog agenta?

Ideja o agencijama koje “menad`e-ri{u” za mladog glumca, tra`e mu po-slove i od njegovih poslova zara|uju deo,je sasvim ispravna. Imamo mnogo neza-poslenih glumaca, imamo obrazovanemenad`ere koji znaju kako se prodajeproizvod, ma kakav bio. Za{to ne obez-bediti posao i jednima i drugima? Tolikosmo `eljni posla, da pristajemo i na cenu50-50. Takve agencije bi napravile koraknapred.

Da li bi igrala u reklami?

Igranje u reklami, za glumca, je“lepa tezga” i “laka lova”. Na svu sre}u,reklamni spotovi koji se poslednjih godi-na pojavljuju izgledaju sasvim pristojno.Dobar reklamni spot za glumca mo`e bitipodjednako zanimljiv izazov, kao i ulogau nekoj seriji. Pristala bih da igram ureklami, ako i privatno imam sli~nomi{ljenje o proizvodu koji reklamiram.Konkretno: nikada ne bih snimilareklamni spot za SPS-ovu predizbornukampanju, niti bih pitala za cenu ako mireklamu ponude Becks i Amstel, Simkaili [tark.

Da li mlad glumac mora sam dauradi ne{to na svom plasmanu, ili jedovoljno da ~eka dok ga ne pozovu?

Mora da zna {ta ho}e, koliko je spre-man da se bori, koja su pravila igre. Radna sebi, velika ljubav prema poslu,upornost i strpljenje }e nas dovesti napravi put. Nijedan reditelj ne}e pokucatina va{a vrata, izvu}i vas iz kreveta,mole}ivim glasom obja{njavaju}i kakoste ba{ vi za tu ulogu. Niti bilo kojiglumac treba da uni{ti svoje glasne `icevi~u}i: “Ej, ljudi, ja sam najbolji”.

[ta te nisam pitala, a htela bi daka`e{?

Supruga Predraga Ejdusa je jednomprilikom rekla: “Gluma nije poziv, to jedijagnoza”. I dok ~ekamo rade}i po ka-fi}ima, restoranima, buticima i kladioni-cama, mi i tada jesmo glumci. Glumcikoji igraju ulogu ~oveka koji dok za-ra|uje za `ivot ~eka da mu se pru`i{ansa da poka`e {ta zna. Pravi umetnikje onaj koji nikada ne odustaje.

M.J.

Obave{tavamosve ~lanove SDUS-a da je

SAVEZ DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJEsa SINGIDUNUM MEDIA GROUP,

poslovna jedinicaBUSSINESS CLUB THEATAR

"Srpska kafana" iz Beograda,potpisao Ugovor o realizaciji

zajedni~kih programa i projekata.

U sporazumu o saradnji,~lanovima Saveza dramskih umetnika Srbije

data je mogu}nost da, u prostorijamaBussiness club theatar "Srpska kafana",

Svetogorska 25, koriste ugostiteljske uslugesa komercijalnim popustom od 20% prilikompla}anja ra~una, uz ~lansku kartu Saveza.

^lanske karte mogu se dobitiu Savezu uz dve fotografijeformata slika za li~nu kartu.

Savez dramskih umetnika Srbije

NNaattaa{{aa MMiilljjuu{{

nalne Anite Man~i}, zatim sve smejurijeDragana Jovanovi}a. ^itam mnogo i sva-{ta, a o tome {ta bih voleo da igram moguda ti pri~am do prekosutra (smeh)...

Da li mlad glumac mora da uradine{to na svom plasmanu ili je dovoljnoda ~eka dok ga ne pozovu?

Ka`u da bi morao, ali ja ne znam {tai kako. Da ode{ kod nekog direktora ika`e{ “Dobar dan, ja sam talentovan,igrao bih Hamleta, ako Vam ne smeta.”mislio bi da si lud. Probao sam, ne ba{ovako blesavo, ali sam ipak ispao... hm...naivan. Reditelji jo{ i mogu da odu sa

predlogom projekta, sa nekom idejom...mada ne verujem ni da oni tako prolaze...Moja profesorka smatra da je lak{estudentima FDU i BK zato {to tamo posto-je i klase re`ije i dramaturgije, pa sestudenti upoznaju i prepoznaju poafinitetima jo{ u toku {kolovanja, dokrade ispitne predstave i filmove. Oni poslenastupe generacijski, a mi iza|emo iz{kole kao guska u maglu...

[ta smo propustili da pitamo, a ti bi`eleo da ka`e{?

Mnogo toga bih `eleo da ka`em... alisa scene.

D.K.

NNeebboojj{{aa ZZaaggoorraacc,, kkaaoo gglluummaacc

II kkaaoo cciivviillnnii vvoojjnniikk

18LUDUS 141Lu

Dugogodišnji pozorišni poslenik Ni-kola @. Majstorovi} svoju privr-`enost teatru dokazuje i sakupl-

janjem i publikovanjem anegdota oglumcima, rediteljima i drugim pozo-rišnim stvaraocima. Prvu knjigu aneg-dota „Smeh i suze“ objavio je 1986, da bijoš u dva maha dopunjavao i proširivaoovo osnovno izdanje.

Anegdote koje je prikupio NikolaMajstorovi} pripadaju pozorišnoj svakod-nevici i prikazuju glumce u nešto dru-ga~ijem osvetljenju od uobi~ajenog. Li-šeni pozornice, aplauza, ponesenosti iuzbu|enja koje pru`a scenski nastup,glumci se u anegdotama predstavljajukao osobe koje su svesne svojih ljudskih iprofesionalnih svojstava, nedostataka igrešaka, ali koje dosledno zadr`avajuodabrani na~in ponašanja, neguju}i ko-liko svoje umetni~ke osobenosti, toliko isliku koja je u javnosti stvorena o njima.

VELIKI GLUMCI U ANEGDOTAMAMata Miloševi} zapisao je povodom prveMajstorovi}eve knjige: „Pozorišne aneg-dote na najlepši mogu}i na~in ~uvajuzna~ajne glumce od zaborava. One ništeefemernost gluma~ke umetnosti i prenoses generacije na generaciju legende ovelikanima scene. Anegdote o velikimpozorišnim kreatorima su jedna vrstastenografa ljudskog duha. One strelovitoulaze u samo jezgro gluma~kih karak-tera otkrivaju}i duhovito njihovu `ivotnui umetni~ku originalnost i neponovlji-vost.“

Dobronamerne re~i Mate Miloševi}asugerišu nam da postoji – osim znanognam pozorišnog rituala koji se odigravana sceni – i onaj manje poznati koji seodvija iza scene, u pozorišnim kafanama,na gostovanjima i, razume se, u privat-nom `ivotu. Pozicija popularnog glumcauvek je istaknuta budu}i da je re~ ojavnoj li~nosti ~ija se svaka pojava s

Knjige

Pre pet godina objavljena je prvaknjiga izabranih drama MiladinaŠevarli}a koju je pratio opse`an

predgovor Raška V. Jovanovi}a. Poslepauze koja je uzrokovana, verovatno,materijalnim mogu}nostima izdava~a,pred nama je druga knjiga Ševarli}evihdramskih tekstova.

Miladin Ševarli} je uspešan i plodandramski pisac koji je kontinuirano prisu-tan u našim medijima tridesetak godina.S istom revnoš}u piše za radio i televiz-iju, ali njegova osnovna opredeljenost jepisanje za teatar.

U drugoj knjizi Izabranih dramanalaze se slede}i pozorišni komadi:‘Kosovo’, ‘Vuci i ovce ili Srbija na Istoku’,‘Odlazak Damjana Radovanovi}a’, ‘Smrtpukovnika Kuzmanovi}a’, ‘Zavodnik’ i‘Divlja~ je pala’. Dve drame, Vuci i ovceili Srbija na istoku i Divlja~ je pala jošuvek nisu izvedene.

I ova knjiga drama potvr|uje ve}ustanovljene vrednosti Ševarli}eve poet-ike i njegovog stvarala~kog rukopisa. Ve}je konstatovano – prilikom pojave prveknjige Ševarli}evih drama – da ovajautor ima tri interesna podru~ja, odnosnotri poeti~ke celine. Prvom tematsko-`an-rovskom krugu pripadaju dela posve}enaanalizi raslojavanja i dekadencije gra-|anske porodice u novim socijalnim ipoliti~kim prilikama koje je u Srbiju do-neo komunisti~ki sistem. U drugom kor-pusu nalaze se ironi~ne parabole, to jestdrame u kojima se pisac bavi realnom imitskom prošloš}u Srbije, a u tre}emkomedije u kojima se slikaju savremenazbivanja koja su istovremeno proizvodteku}ih prilika i svojstava mentalitetakoji se plasti~no iskazuje upravo u tim itakvim prilikama.

U najnovijoj knjizi Miladina Ševar-li}a nalaze se komadi koji reprezentujuprva dva poeti~ka principa – na~eloironi~ne parabole i na~elo dekadencijegra|anske porodice. Razume se, u ovimkomadima ima i elemenata groteske,humora pa i cinizma, što ukazuje na~injenicu da ni jedna klasifikacija nijesavršena, pa ni daleko manje od toga –celovita – budu}i da Miladin Ševarli},uvek nastoji da prevazi|e uske okvire`anrovskih podela i da u svakome tekstuosvoji nove elemente dramskog prosedea.Otuda se i podela na tematsko-`anrovskekrugove mora prihvatiti samo kaopomo}no sredstvo koje nam omogu}ava

POTVRDA VREDNOSTIda se lakše kre}emo kroz slo`eni svetideja i likova kojima obiluje Ševarli}evadramaturgija.

U drami ‘Kosovo’ pisac se bavijednim mogu}nim pristupom problemati-ci Kosovskog boja; dakako, drama nijeistorijska niti dokumentarna iako se unjoj pojavljuju istorijske li~nosti, ve} bi sepre moglo re}i da je komad ‘Kosovo’ vari-jacija na temu politi~kih igara ilipoliti~ke kombinatorike koja zavisi odkonkretnih politi~kih interesa zaintereso-vanih lica. Centralna li~nost drame jeknez Lazar koji pokušava da objedinisrpske vo|e ne bi li se suprotstaviliturskoj sili koja nadire s istoka. Ševarli}pomo}u ironijskog sen~enja pokazuje daje neumitnost razli~itih interesa uzroko-vala slom srpske dr`ave, pri ~emu suzna~ajan doprinos dale i li~ne sujetevelikaša i odsustvo ideje o jakoj i mo}nojSrbiji.

U komadu Vuci i ovce ili Srbija naIstoku, gde ve} samim naslovom ironi~noparafrazira dramati~ara Ostrovskog ipoliti~ara Svetozara Markovi}a, MiladinŠevarli} pru`a ise~ak iz prilika koje suvladale u okru`enju Miloša Obrenovi}a uvreme u~vrš}ivanja njegove vladavine umalenoj Srbiji. Ševarli} sagledava situ-aciju u širem kontekstu, gde je Srbijasamo jedna od karata u kockarskoj parti-ji koju sa velikim evropskim silama igraAustrougarska carevina. Pa i u takvojvazalnoj zemlji koju vodi nepismeni de-spot, naziru se obrisi potrebe da se formi-raju neke institucije koje nose atributedr`avnosti. Vuk Karad`i}, pritisnut ne-maštinom ali i izazovom stvaranja srp-ske istorije i knji`evnosti, istrajava trpe}iponi`enja Miloševih telohranitelja, odva-jaju}i li~ni od viših interesa.

Drame ‘Odlazak Damjana Radova-novi}a’, ‘Smrt pukovnika Kuzmanovi}a’i ‘Zavodnik’ posmatraju ponašanje gra-|anske klase u kriznim situacijama. Pr-ve dve doga|aju se za vreme Drugogsvetskog rata, a tre}a u vreme gra|an-skog rata na teritoriji pre|ašnje Ju-goslavije. I dok u prvim dvema dramamapisac nalazi razloge da se njegovi junaciiz naslova komada suprotstave fašizacijikoja preti da premre`i okupiranu Srbiju ili~nim primerom i li~nom `rtvom poziva-ju na otpor, dotle u komadu Zavodnikpisac pokazuje da je uzaludan svaki smi-sao otpora i pobune. U vremenima u koji-ma su sve iluzije razbijene, ~ovek se

mora prilagoditi nastalim prilikama –pokazuju svojim ponašanjem dvoje od~etvoro junaka drame. Kriterijuma i mo-rala nema, dakle, nema ni Boga ni auto-riteta, pa je jedini izlaz za pojedinca da sepridru`i mo}nima. U drami Zavodnik dokraja je dovedeno raspadanje gra|anskeporodice, odnosno njenog privida koji jebar zadr`avao izvesnu formu u opho-|enju dramskih junaka. Posle toga preo-stalo je još samo me|usobno ubijanje iliiskorenjivanje o ~emu svedo~i drama‘Divlja~ je pala’.

Ovaj komad se, otuda, ne mo`e lakosmestiti u tri osnovna toka koja negujedramski pisac Miladin Ševarli}. Pisano u`anru groteske, ovo delo prikazuje šta sedešava kada su rasto~ene sve norme, svapravila ili svi oblici iole organizovanogdruštva. Otac i sin – uspešni biznismen ijunoša koji se uspinje lestvicom politi~kenomenklature – `rtve su beskrupuloznognovokomponovanog tajkuna, a izvršilacubistva je mlada i cini~na devojka. Akopokušamo da na|emo zrno optimizmakoje bi nagovestilo da ipak ima smisla`iveti i boriti se za humanisti~ke ideale –ili barem za uslove `ivota – ne}emo utome uspeti. Miladin Ševarli} nam veli daje društvo ve} duboko zakora~ilo uentropiju, u raspad svih vrednosti.

Pisane pouzdanom rukom, odnegov-anom re~enicom, drame Miladina Ševar-li}a predstavljaju svoga tvorca kao za-brinutog humanistu koji se bavi dijag-nostikom društvenih okolnosti i kojiistrajava u tome poslu iako je svestannjegove uzaludnosti.

Koristan predgovor u kome razlo`notuma~i Ševarli}eve drame napisao jeBoško Suvajd`i}.

Radomir Putnik

pa`njom i radoznaloš}u prati. Otuda suistaknuti glumci ~esto izlo`eni intereso-vanjima ali i provokacijama javnosti kojesu vanumetni~ke prirode, pa se u takvim

situacijama stvara dodatni pritisak nastvaraoce. Svih tih okolnosti duboko jebio svestan i Nikola Majstorovi} pripre-maju}i novu knjigu anegdota o glumci-ma kojoj je dao ime „Dobitnici Dobri~inogprstena“.

U ovoj knjizi nalaze se kratki bio-grafski prilozi o velikanima srpske sceneza~injeni anegdotama. Majstorovi}, da-kle, predstavlja glumca najzna~ajnijimelementima umetni~ke i `ivotne biografi-je, potom objavljuje odluku `irija na-grade „Dobri~in prsten“, re~ zahvalnostinagra|enog glumca i izbor karakteri-sti~nih anegdota koje se vezuju za umet-nika.

Knjigu Majstorovi} po~inje, kako idolikuje, predstavljaju}i Dobricu Miluti-novi}a kao omiljenog glumca koji jeodredio najviše standarde u gluma~kojumetnosti i u ~iju se slavu dodeljuje najz-na~ajnija gluma~ka nagrada u nas.Autor zatim predstavlja sve dosadašnjedobitnike ovoga priznanja: Ljubu Tadi}a,Miru Stupicu, Miju Aleksi}a, ZoranaRadmilovi}a, Nevenku Urbanovu, Ra-helu Ferari, Branka Plešu, Danila Stoj-kovi}a, Mariju Crnobori, Matu Miloše-vi}a, Ljiljanu Krsti}, Petra Kralja, Oli-veru Markovi}, Radeta Markovi}a, Ste-vana Šalaji}a, Miru Banjac, VlastimiraStojiljkovi}a, Stevu @igona, Mihaila Jan-keti}a, Petra Bani}evi}a i Svetlanu Boj-

kovi}. Osnovne portrete odabranih glu-maca Majstorovi} je upotpunio anegdota-ma koje su dodale `ivotnost i so~nostteatrološkim podacima i hronološkomnabrajanju umetni~kih dometa. Maj-storovi} je objavio ukupno 303 anegdote oglumcima.

Ovaj veliki i zamašan posao sabira-nja anegdota, Majstorovi} je obavio sa-vesno uvek s plemenitom idejom na umuda su glumci li~nosti koje uti~u na na~inponašanja i mišljenja široke javnosti, paje otuda i njihova odgovornost ve}a.Vode}i ra~una upravo o toj pove}anojodgovornosti za iskazanu re~ ili javnigest, Majstorovi} je objavio one anegdotekoje ne dovode u pitanje autoritet i mo-ralni integritet umetnika. Istovremeno,anegdote koje je sakupio i publikovaoNikola @. Majstorovi} predstavljaju namistaknute glumce u jednostavnoj ljudskojdimenziji, kao duhovite i domišljate oso-be koje su uspele da o~uvaju jedno-stavnost, spontanost pa ~ak i odre|enunaivnost, bez koje nema ~vrstog verova-nja u smisao svog umetni~kogdelanja.

Radomir Putnik

Izdava~ko-{tamparska ku}a Altera izBeograda redovno se, izme|u ostalog,bavi dramom, teatrom i pozori{nom

teorijom. Ludus je ve} pisao o nekim nji-hovim izdanjima, a sada `elimo da obra-timo Va{u pa`nju na ANTOLOGIJU -JAPANSKI KLASI^NI TEATAR- 12 NODRAMA, koja je iza{la krajem pro{legodine. Ovo je ozbiljan izdava~ki poduh-vat. Uz 12, od 300 klasi~nih, srednje-vekovnih NO drama koliko se jo{ uvekizvodi u Japanu, u knjizi mo`ete na~iizvanredne ilustracije, fotografije i detalj-na obja{njenja, sa komentarima, kojimogu pomo}i u razumevanju jedne sa-svim druga~ije kulture i civilizacije.Jednog teatra sa strogim kodeksima,preciznim znakovnim sistemom, tipizi-ranim kostimima, scenom, maskama, li-kovima i specifi~nim na~inom igre, kojije mo`da bli`i klasi~nom gr~kom teatrunego savremenom pozori{tu kakvo mipoznajemo. U svakom slu~aju zanimljivoi sigurno potrebno svima koji se baveprou~avanjem svetskog teatra. Knjigu jepriredio Radoslav Lazi}. Prevodioci suVeselin Mr|en, Ljiljana Markovi} i MilanDu{kov, a recenzenti Prof. dr TvrtkoKulenovi} i Prof. dr Ljiljana Markovi}.

Objavljivanje Antologije pomogla jeJapanska fondacija The Japan Founda-tion Publication Assistence Program.

U Alteri tako|e jo{ uvek mo`ete na}i(E-mail kizalter@eunet.yu) i tri obimneknjige vezane za stvarala{tvo Steve@igona, na{eg poznatog glumca i reditel-ja izdate jo{ 2003, 2002. i 1998. godine. Ujednoj se nalaze DRAMATIZACIJE (Mla-di}, Zli dusi, Idiot, Roman o Londonu iADAPTACIJE (Hamlet, Platonov, Var-vari i Tuce svilenih ~arapa (Karijera). Udrugoj, MONOLOG O POZORI[TU, nalazise estetika i etika poznatog umetnika,delom dnevni~kog, a delom analiti~kog istudijskog karaktera. Svi tekstovi vezanisu za @igonov rad na odre|enim pred-stavama i projektima. Knjiga je ilu-strovana fotografijama iz predstava iscenografskim skicama. Tre}a, odnosnoprva po redosledu izla`enja (1998.) kojinosi jednostavan naslov @IGON je nekavrsta hronologije stvarala{tva Steve @i-gona i dnevnik njegovog umetni~kog `i-vota. Tu je tok i razvoj jedne velike kari-jere. Sa fotografijama, afi{ama, izvodimaiz kritika i ~lanaka, jubilejima, razmi-{ljanjima... U njoj se odslikava, iz uglaglavnog glumca, jedno vremei `ivotna drama koja je pro{la...D.K.

KNJIGE IZ ALTERE

IIzzddaavvaa~~ii:: AAllttrraa SSooffiijjaa –– HHeerrcceegg NNoovvii,,SSaavveezz ddrraammsskkiihh uummeettnniikkaa SSrrbbiijjee,, BBEELLPPAAKK,,BBeeooggrraadd,, 22000066..

IIzzddaavvaa~~:: UUddrruu�eennjjee ddrraammsskkiihh ppiissaaccaa SSrrbbiijjee,,BBeeooggrraadd,, 22000066..

LUDUS 14119

Imaju li mladi {anse

PRVI PUT ”PREKO VEZE” - PA U RIM

Marko Petrovi}, ro|en 9. marta1974. godine, zavr{io je glumuna BK Akademiji u klasi profeso-

ra Predraga Ejdusa. Visok 186 cm, ima85 kg, zeleno plave o~i i crnu kosu. Te~nogovori engleski. Za sobom ima {areno ibogato gluma~ko iskustvo: 1997. JDP upredstavi 'Saloma' Oskara Vajlda igrao jeTigelijusa, 1998. u Teatru T, Fortinbrasau predstavi 'Hamlet remake'; 1999. jeglumio |avoljeg {egrta u 'Mrtvim du-{ama'; sobara u 'Leons&Lena' u JDPu,glumio je u sedam filmova, od ~ega susamo dva doma}a i bio anga`ovan nateleviziji, u skrivenoj kameri, reklami i ujednom tv {ou. Dinami~an, obo`avamotore, ali i konje, svira gitaru, a voli iekstremne sportove.

Da li mladi iz umetni~kih porodicaimaju ve}e {anse? Ili mo`da ve}e {anse

imaju “politi~ki povezani”? Misli{ li dasu “veze i poznanstva” va`ni u poslu?

Naravno! Jednom mi je ba{ superkrenulo dok sam se zabavljao sa ne~ijomunukom. (smeh). Naravno da kolege,deca glumaca ili reditelja, imaju ve}e{anse. Ne ka`em to u lo{em kontekstu.Oni su jednostavno od ro|enja tu, ucentru zbivanja u pozori{tu ili na setu ito je to. Oni talentovani sami upiju sve,ostalima neko to nametne. Samim tim suu prednosti. Imaju vi{e znanja, opu{teni-ji su, a to {to su im Peca, Gaga, Voja iliCveja ku}ni prijatelji donosi mnogosamopouzdanja. Ovde pre svega mislimna sam upis na akademiju. Kod nas, {tomi je totalna glupost, reditelji vole darade sa istom ekipom, sa ljudima koje ve}poznaju. Fala bogu da njih poznaju odmalena. Nisu oni krivi. [to se ti~e ovih

”politi~ara” mislim da oni ne bi ni treba-lo da se bave ovim poslom i o njima ne`elim ni da govorim.

Da li bi radio “slobodan projekat” nasopstvenu inicijativu i {ta bi to bilo?

Bilo je toliko dobrih projekata koji suiz raznih razloga propadali. Kad krene{tako ne{to da radi{ ulo`i{ sve {to ima{.Entuzijazam, talenat, vreme, sve. Neko-liko puta sam i sam vodio takve projekte.Sve krene savr{eno. Onda polako nailazeproblemi, nedostaje love i sve se neslavnozavr{i. Razo~ara{ se. Znam da mo-nodramu nikada ne bih radio. Ako seneko pojavi sa dobrom idejom, tu sam!

Da li preferira{ pozori{te, televizijuili film?

Pozori{te obo`avam i iskreno patim{to sam ve} nekoliko godina sa drugestrane rampe. U JDP-u sam zaigrao nadrugoj godini akademije. Mojoj sre}i nijebilo kraja. Predstava ”Saloma” OskaraVajlda u re`iji velikog Romana Viktjuka.U tom trenutku to nisam mogao ni dapo`elim. Velika sre}a jo{ ve}i {ok. Zatim,nekako spontano par epizoda u ”Mrtvimdu{ama” i ”Leonsu i Leni” DejanaMija~a... Tu dolazi do promene vlasti upozori{tu i naravno da nas mlade noviupravnik vi{e nikada nije pozvao. To je tatu`na pri~a. Po~eo sam da radim nekeemisije na tv-u, pa onda i nekoliko na{ihfilmova. Moj profesor je i ovako uvekgovorio da sam ja filmska faca, previ{eurbana za pozori{te.

Radio si u inostranstvu?Imao sam sre}e da se 2000. godine

upoznam sa Pjerom Amatijem vlasnikom

”Filma 87”. Za {est godina snimio sam{est filmova {to kod nas, {to u Italiji. Ufilmu ”I ubija ga smeju}i se” FlorestanaVancinija igrao sam jednu od glavnihuloga. Rad na tom filmu je ne{to najlep{e{to mi se desilo u `ivotu. Taj film je otvo-rio dane Italijanskog filma u Beogradu.Ina~e, za njega je muziku pisao velikiMorikone i odli~no je pro{ao u Italiji. Zaovih par godina saradnje sa Amatijemimao sam sre}u i ~ast da se upoznam izaigram sa glumcinama veli~ine D`e-remi Ajronsa, Kristofera Vokina, DeniHjustona, Natanijela Parkera, PazVege...

U ovom trenutku, vi{e nego ikad,razmi{ljam o odlasku u Italiju. Radi se otome da moj najbolji prijatelj, Marko@i`i}, koji upravo zavr{ava filmskure`iju u Rimu, snima svoj prvi film. Na-ravno da }u mu ja igrati glavnu ulogu.Ba{ me briga, jednom i ja da imamvezu!!!

Da li bi igrao u lutkarskim po-zori{tima?

Sa agencijom ”Prizor” odigrao sam{irom biv{ih republika oko 200 predsta-va ”Mo}nih rend`era” i ”Nind`a korn-ja~a”. Neverovatno iskustvo.

Da li mlad glumac mora da uradisam ne{to na svom plasmanu, ili jedovoljno da ~eka dok ga ne pozovu? Naosnovu ~ega misli{ da }e tebe neko dapozove?

Kada bih znao {ta, ja bih uradio. Nanesre}u, nemam te mehanizme. Nadamse da }e se pojaviti novi ljudi sa `eljomda istra`uju i prona|u nove talente.Uop{te se ne pla{im, takvi ljudi }e mesigurno prona}i i ja }u sa velikimodu{evljenjem raditi sa njima. Kad tad iza 'D`'.

[ta bi jo{ `eleo da ka`e{, a nisam tepitala?

Sve si me pitala.M. Jur~i}

VERUJE U SEBE, SUDBINU I FORTUNUMarko Markovi}, ro|en 27. 10.

1979. u [apcu. Nakon gimnazijei muzi~ke {kole, zavr{io Aka-

demiju umetnosti ”Bra}a Kari}” 2003.god. Diplomirao predstavom Lj. Simo-vi}a ”Putuju}e pozori{te [opalovi}” saocenom 10, sveukupnim uspehom 9,18 uklasi prof. Ivana Bekjareva. Visina 187cm., te`ina 78 kg., boja kose i o~iju tamnosme|a...

Do sada igrao u Narodnom, Po-

zori{tu na Terazijama, BDP, 'Bo{ko Buhi',NP [abac, 'Pinokio', kao i u nekoliko tvserija i uvek je davao svoj maximum.Odigrao preko 30 uloga u raznim po-zori{tima, od ~ega desetak uskakanja.Kolege i reditelji koji su mu dali {ansubili su zadovoljni njegovim radom i zala-ganjem. Optimista? Pred svaku audiciju,kasting ili razgovor. Samouveren? Kadaiza|e na scenu. Zbunjen? Kada muka`u: ”Polako, do}i }e tvoje vreme!”Razo~aran? Kada mu to ka`e starijikolega(nica) koga ceni. Veseo? ^esto.Depresivan? Sve ~e{}e.

Kako si pro{ao prijemni? Iz prvog puta. Nisam imao hrabrosti

da probam na FDU, jer sam tada biostra{no upla{en da ako padnem, ne}uvi{e nikada ni poku{ati (odnos tipa ‘Ne,nemoj mi pri}i”). Ina~e, do sudbonosnogdana bio sam student Pravnog fakulteta.

Da li mladi iz umetni~kih porodicaimaju ve}e {anse, ili mo`da “politi~ki

povezani”? Koliko god ~injenica da biti dete

(unuk, sestri}, kum~e) umetnika (pa jo{ ipoznatog) mo`e da bude ogroman priti-sak, beneficije i head start su zna~ajne,~ak drasti~ne u nekim slu~ajevima. Ne,nemaju svi iste {anse.

Da li si pristalica audicija i da liodlazi{ na njih?

Da. Jer verujem u sebe, kvalitet,usud, fortunu i mnogo dobrih stvari kojeodatle mogu proiste}i. Jednom su mi naaudiciji rekli da sam premlad i prelep. Padobro, svrati}u kad budem mator iru`an.

Da li bi radio slobodan projekat?Da. Za vreme studiranja sam, u Stu-

dentskom gradu, u~estvovao u predstavi'Udar iz pro{losti', koju smo sami po-stavili i finansirali.

Da li bi igrao u nekom manjemgradu?

Po{to sam poreklom iz [apca gdesam ve} igrao, nemam nikakve averzijeprema pozori{tima izvan metropole.

Da li diplomci umetni~kih fakultetaimaju manje ili vi{e {anse nego diplomcinekih drugih fakulteta?

Pa mo`da postoje ‘tra`eniji profili’ nabirou i ‘zagarantovana radna mesta’.Gluma svakako nije me|u njima, kao {toni umetnost vi{e nije tra`ena. Sve po~ivana zakonu ponude i potra`nje. Koliko godmi zatvarali o~i pred tim, umetnost je,sem u reeeetkim slu~ajevima, `rtva eko-nomije.

Ima{ li jo{ nekih talenata?Imam osnovno muzi~ko obrazovanje

i godine pevanja u horu kao i u bendu.Trenutno se usavr{avam u Pozori{tu naTerazijama u baletu i Jazz baletu.

Preferira{ pozori{te, televiziju ilifilm?

”Svako vo}e ima svoju slast”. Samomi dajte priliku.

Da li bi se bavio i nekim srodnimposlom, npr. voditeljskim ili sl?

Ve} jesam. Bio sam voditelj naTre}em programu Radio Beograda i Naxiradiu.

Pribli`avamo li se “ameri~komsnu” gde se mladi (a i stariji) glumcibave kelnerisanjem ili drugim poslovi-ma, godinama dok “~ekaju {ansu”?

Stigli smo zapad, eto po jo{ jednojlo{oj stvari.

Da li bi poku{ao u inostranstvu?Naravno. Te~no govorim engleski,

natucam francuski i {panski, tako dabih to ~ak i voleo da mi se dogodi.

Da li si ~lan SDUS-a ili UFUS-a iliSINGLUS- a?

Ne, nisam. Ne mogu da se odlu~im,ne znam da plivam ni u sindikalnim, niu politi~kim vodama.

Da li mlad glumac mo`e da pre`iviod svog rada ili mu je potrebna ve}osigurana egzistencija?

Ne mo`e, ili jedva sastavlja kraj s'krajem. Jo{ ako je podstanar...

Da li bi bilo dobro da imamo me-nad`erske agencije koje bi se bavilepronala`enjem poslova uz odgovaraju}iprocenat i da li bi ti voleo da ima{ svogagenta?

To je dobar na~in da anonimusi do-|u do {anse. Naravno da bih voleo, jel'znate nekog?

Da li bi igrao u pozori{tima zadecu?

Sa zadovoljstvom. Ve} jesam.A u lutkarskim pozori{tima?Tamo sam i po~eo tako da da, vrlo

rado.Da li bi igrao na radiju ili se bavio

sinhronizacijama?Trenutno se bavim sinhronizacijama

crtanih filmova, i mada mislim da se uztitlovane filmove usavr{ava strani jezik,za najmla|e to je ipak jedina opcija ipozdravljam je.

Igrao bi u reklami?Svakako. Ni{ta zabavnije od - du-

hovite, visprene i inteligentne reklame.[teta {to ih retko snimaju TAKVE.

Da li su reditelji i upravnici pratilirad tvoje klase? Jesu li gledali bardiplomsku predstavu?

Profesor Bekjarev se trudio da oba-vesti reditelje i upravnike o rasporeduna{ih ispita. I u nekom skromnom brojubili su u publici. Mada ako ti grad (osni-va~,finansijer) ka`e da smanji{ brojzaposlenih i da vi{e nikoga ne prima{ ustalni radni odnos - ~emu sve to gledanjebudu}ih mladih glumaca?

[ta smo propustili da pitamo, a ti bi`eleo da ka`e{?

Zdrava, sve`a krv je najbolji lek zasvaku bolest. Pustite je da izle~i ovuzemlju.

M.Draga{

SOMBORSKO NPGOSTUJE

Narodno pozori{te iz Somborasa predstavom ‘Poslednja smrtFrenkija Suzice’ Slobodana Vu-janovi}a, u re`iji Kokana Mladen-ovi}a, gostovalo je u JDP na sceni‘Bojan Stupica’. ‘Predstava se baviposledicama na{ih jezivih petnaes-tak godina i to na onom uzorkudru{tva gde se najjasnije i naj-jezivije vide - a to je porodica’ rekaoje o predstavi reditelj.

Sa svojom ‘Staklenom mena-`erijom’, T. Vilijamsa, u re`iji R.^upi}a, NP iz Sombora gostovolo jeu NP Subotica.

M.J.

MMaarrkkoo PPeettrroovvii}}

MMaarrkkoo MMaarrkkoovvii}}

GODI[NJAPRIZNANJA

BEOGRADSKOGUNIVERZITETA

UMETNOSTI

Godi{nja priznanja beograd-skog Univerziteta umetnosti uru-~ena su dobitnicima na sve~anostiu Rektoratu UU. Rektor, ^edomir^upi}, je u obra}anju prisutnimanaglasio zna~aj ovog Univerziteta,pre svega u me|usobnoj povezano-sti fakulteta umetnosti koje objedi-njuje, a zatim u njegovom central-nom i va`nom mestu u regionu. Za30 godina koliko postoji ovajUniverzitet je dao mnoga zna~ajnaimena iz sveta umetnosti i kulture.

Nagrade su dobili: Vlatko Ili},student generacije sa Odseka zapozori{nu i radio re`iju Fakultetadramskih umetnosti.

Srebrne medalje UU, za zna-~ajan doprinos radu pojedinih fa-kulteta u pro{loj godini dobila jeOlivera Trajkovi} - slu`benica FDU.

Velike plakete UU sa poveljomdodeljene su istaknutim profesori-ma koji su svojim radom obele`ilirad i razvoj fakulteta UU i Uni-verziteta u celini. Me|u tim dobit-nicima je i Filip David - redovniprofesor FDU.

M.J.

ZVEZDARATEATAR

U TORONTU

Po~etkom februara, 2. i 3.,Zvezdara teatar gostuje u Kanadi,Toronto, u Isabel Bader Teatru, sapredstavom ‘An|ela’, po tekstu Ste-vana Koprivice, u re`iji MilanaKarad`i}a.

Pri~u, o tzv. malim ljudima kojise slu~ajno sre}u u zajedni~kojbolni~koj sobi, komediju o umiranjui prolaznosti, za publiku teatra uTorontu izve{}e Branimir Brstina,Milutin Mima Karad`i} i IsidoraMini}.

M.J.

20

Imaju li mladi {anse u Ni{u

LUDUS 141Lu

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: sdus@net.yuPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikMilan Gutovi}

Glavna i odgovorna urednicaMirjana Ojdani}

RedakcijaStevan Koprivica, Ivan Bekjarev,Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi}, Mr Milovan Zdravkovi},Isidora Masnikovi}, Dragan Vuji},Sloboda Mi}alovi}, @ak Kuki}

Lektura i korekturaMirjana Jur~i}

Sekretarica redakcijeAleksandra Jak{i}

Tekstove i informacije slati na:ludus_mir@yahoo.com

Fotografije, sa potpisom, slati na:sdus@net.yu

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: office@axis.co.yu

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI,2631 464, 2631 522, 2631 592;

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 500 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}cena: 500 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 500 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 500 dinara

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 500 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 500 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 500 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 500 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

M O N O G R A F I J E

SPECIFI^NA NI[KA SITUACIJADragana Plav{i}. Glumica iz Ni{a,

ro|ena je 15.maja 1977. Zavr{ilaAU ”Bra}a Kari}” u Ni{u 1999.

godine diplomskom predstavom-mono-dramom ”Billie Holiday”, ocenom 10 uklasi profesora Ivana Bekjareva. Visina-178cm, te`ina- 64kg., kosa i o~i bojekestena. Nakon diplomiranja 2000. go-dine na poziv rediteljke Ljiljane Todo-rovi} (koja je bila i jedan od njenih profe-sora), i pozori{ta ”Dobrica Milutinovi}”(Sremska Mitrovica), dobila je uloguMare u predstavi ‘Beogradska Trilogija’Biljane Srbljanovi}. Posle predstaveusledile su ponude za slede}u sezonu, alise sve izjalovilo dolaskom nekih drugihljudi pred kojima je trebalo tek da sedokazuje. Novi ljudi nisu `eleli da radeve} da pozori{te pretvore u dom kulture.

Tako su svi mladi glumci koji su upozori{te u{li u toku rada na predstavi‘Beogradska trilogija’ i koje je FeliksPa{i} u ” Ninu” 27.4.2000. godinenapisao ”... darovita gluma~ka generaci-ja, ~iji je nastup ostavio jak utisak...i”nakon isteka ugovora, oti{li kud koji...Dragana se vratila u rodni Ni{. Imala jediplomu akademske glumice, 22 godine imale {anse za posao. Na Zmajevimde~ijim igrama 2000. igra monodramuDobrice Eri}a ‘Cica -Mica ~a~kalica’.Uska~e u ulogu princeze u predstavi‘Tajna ~arobne muzike’ u re`iji Mi{kaDanulovi}a u Kru{eva~kom pozori{tu. Ume|uvremenu, odigra}e malu ulogu ufilmu ‘Zona Zamfirova’ (Kostadinka) i uTV seriji ‘Jelena’ epizodu, da bi joj 2006.godine reditelj Miroslav Benka u

ni{kom Narodnom pozori{tu poverioulogu Ane Gutjar u Lazarevi}evoj‘[vabici’. Pru`enu priliku je na najboljina~in iskoristila i sebi trasirala leppozori{ni put.

Da li diplomci svih umetni~kihfakulteta imaju podjednake {anse pozavr{etku {kolovanja?

Nemaju svi iste {anse. Mi smo biliprva generacija na privatnom fakultetu isvi su na nas gledali sa podozrenjem,iako je profil profesora isti kao i na dru-gim akademijama. Jo{ uvek studentidr`avnih akademija imaju ve}e {anse,pogotovu oni koji su akademiju zavr{iliu Beogradu, ali sada se ipak daleko boljegleda na studente privatnih akademija.

Da li mislite da su veze i poznanstvava`ni u poslu?

Danas je sve drugo bitnije od onoga{to je zaista bitno. Ipak je manja {tetaprimiti slabijeg, partijski podobnog,glumca u anga`man, nego hirurga kojitreba da vam operi{e slepo crevo, a nezna ni na kojoj se strani nalazi. Velikisam optimista pa se nadam da }e do}ibolje vreme i da }e se neko setiti i nasobi~nih neopredeljenih smrtnika.

Da li odlazite na audicije?Bila sam na malo audicija, ali sam

posle svake dobila bar epizodnu ulogu.Mislim da su audicije postale vi{e izboriza ”mis”, gde vam gledaju profil i anfas,nego ono {to ste spremili. Ni {uster u dvaminuta ne mo`e da poka`e {ta zna, apogotovu ne glumac. Nisam protivnikaudicija, one treba da postoje pa makar iu ovom obliku. Problem nas izvan Beo-grada je {to do nas informacije o audici-jama ili stignu sa zaka{njenjem, iliuop{te ne stignu.

Radili ste samostalan projekat?Radila sam par samostalnih manjih

projekata. Nisam osoba koja sedi skr-{tenih ruku, ali o ve}im projektima ni-sam ni razmi{ljala, jer znam da nemammogu}nosti za tako ne{to.

Pod kojim uslovima `elite da igrateu drugom gradu, odnosno pozori{tu?

Do skoro sam bila spremna da u|emu anga`man i u drugim gradovima. Sa-da se situacija promenila. Udala sam se,imam dete pa o stalnom anga`manu vanNi{a i ne razmi{ljam. Ali po projektu,zbog dobrog reditelja i uloge, rado bihbila gost pozori{ta.

Diplomci umetni~kih fakulteta te`edolaze do posla od pravnika, doktora,lingvista...?

Svim mladim ljudima je danas te{koda se zaposle, ali mi se ~ini da kada birangirali struke od najtra`enijih donajmanje tra`enih, verovatno bi umet-ni~ki fakulteti bili ako ne na kraju, ondapri kraju lestvice. Studenti drugih fakul-teta mogu da poku{aju van granica na{ezemlje, gde su ~esto vrlo uspe{ni. Na{iglumci koji se i odlu~e za taj potez ilinikada ne zaigraju, ili igraju neke ne-va`ne strance.

Koji medij preferirate i da li biste sebavili i nekim srodnim poslovima?

Rad u pozori{tu, na filmu i televizijise mnogo razlikuje. Moja iskustva sumala, ali za mene lepa i dragocena.Pozori{te najvi{e volim jer je naj`ivotni-je, a mo`da i zato jer sam najvi{e radilau pozori{tu do sada, ali volim sve medije.

Par puta bila sam konferansije nava`nijim ni{kim doga|ajima (Filmskimsusretima i Sretenju). Imam lepa isku-stva sa tih manifestacija Vodila sam inedeljno popodne na jednoj lokalnoj tele-viziji. Ali i televizije koriste nezapo-slenost mladih ljudi. Izrabljuju. Radilasam od jutra do mraka za samo 50maraka mese~no. O sta`u da i ne govo-rim. Par puta sam se bunila, ali sam bilajedina ~ija egzistencija nije zavisila odtelevizijske plate, pa sam kao jedinka i

napustila televiziju. Vidim da u Beogra-du dosta glumaca radi na televiziji, u Ni-{u to nije slu~aj. Razlog sigurno postoji.

Pribli`avamo li se ameri~kom snu ukome glumci kelneri{u dok ~ekaju{ansu?

Na`alost, da. Moja koleginica saklase radi u }evabd`inici, pravi i pe~epljeskavice. Stra{no! Talentovane, mla-de, {kolovane osobe primorane su darade poslove za koje ne treba ni osnovna{kola, dok pozori{ta primaju glumce saraznoraznim srednjim {kolama. ”Ame-ri~ki san ” nam je pred vratima, s tim {toAmerikanci prave}i hamburgere moguda se nadaju, dok na{i ljudi moraju darazmi{ljaju prave}i pljeskavice da li }emo}i da pre`ive ~ekaju}i {ansu, ili im jebolje da se pre{altuju na hamburgere.Put do hamburgera je dug, puno ko{ta, ao komplikacijama oko zelenog kartonada i ne govorim. Mnogi mladi glumci sesve vi{e odlu~uju za takvu soluciju unedostatku posla. Biti konobar na Za-padu je ipak isplatljivije nego kod nas.

Da li biste voleli da imate svogagenta?

Ja bih volela da ga imam. Najte`emi pada kada treba da ugovorim posaojer to podrazumeva samohvalu i cenj-kanje. Ja prosto nisam taj tip i mislim dabi to mnogo bolje uradio neko ko jestru~an za to, a ja ne bih gubila vreme.

Koliko ste voljni da igrate u pozo-ri{tima za decu, u lutkarskim teatrima?

Nikada se ne bih odrekla [ekspira,Molijera ili ^ehova u korist de~ijih pred-stava, ali obo`avam da radim za decu.Deca su najbolji kriti~ari i podjednako suva`ni za uspeh predstave kao i glumci.Njihove reakcije su spontane, iskrene,ako vam ne veruju ili im se predstava nedopada, jasno vam daju do znanja.Nema lep{e stvari za mene od trenutkakada osetim da mi deca veruju i da imdr`im pa`nju. Lutkarsko pozori{te uNi{u je vrlo zanimljivo. Da bi ste pro{linjihovu audiciju, kao ve} diplomiraniglumac, treba dosta `ivaca. Ja sam prvi ijedini put probala pre dve godine. Dotada su sve moje koleginice sa klaseizlazile na audicije lutkarskog pozoristai zamislite, ni jedna nije primljena! ^aksu i tu`ile pozori{te. Akademski obrazo-vani ~lanovi komisije u znak protestanapu{tali su pozori{te, ali ni{ta nisupostigli. Oborili su konkurs, ali su ne-{kolovani ljudi, sa kojekakvim srednjim{kolama, ipak posle izvesnog vremenaprimljeni. Dodu{e, nedavo je do{ao noviupravnik, akademski obrazovan ~ovek ive} jedna koleginica igra kod njih.

Da li bi se bavila nadsinhronizaci-jama i reklamama?

Dok sam studirala jedan od profeso-ra nam je rekao da je najgora gluma~kakletva: ”Dabogda igrao u crtanom fil-mu.” Obo`avam crtane filmove i nesla`em se sa tim. Dizni anga`uje dobit-nike Oskara da pozajme svoje glasovecrtanim junacima, pa oni rado na topristaju. Za{to onda ne bih pristala ja?

Kao student igrala sam u dve re-klame i jednom reklamnom filmu. Lako

DDrraaggaannaa PPllaavv{{ii}}

Sve informacije mo`ete dobiti i porud`binu izvr{iti telefonskim putem.

je, zanimljivo i isplatlivo. Igrala bih opetako me neko pozove.

[ta rado gledate, a {ta biste radoigrali?

Ako sam raspolo`ena za komediju inajbolja drama }e na mene ostaviti lo{ijiutisak. Sada su moje `elje za igranjemprevelike pa bi mi trebalo puno vremenada nabrojim.

Slobodan Krsti}