INFORMACIJA Angažovano informisanje

Dezinformisanje

1

Uloga novinarstva u inovacijama

• U industrijskim ekonomijama, inovacija je presudna.

• U demokratijama, novinarstvo je važno.

• U demokratskom industrijskim ekonomijama,

novinarstvo posvećeno inovacijama je – nužno.

David Nordfors, “The Role of Journalism in Innovation Systems”. Innovation Journalism, Vol 1, No 7, November 2004.

2

• Ljudi koji rade u sistemu inovacija moraju znati šta

se događa oko njih.

• To je razlog zašto ljudi slede vesti.

• Novinarstvo nudi ove vesti.

3

Asimetrične informacije

• Asimetrične informacije unutar ekonomskih sistema.

• Stiglitz, Spence i saradnici - Nobelova nagrada, 2001.

• Uloga novinarstva u balansiranju asimetrije u pristup informacijama?

4

Paradigma razvoja

• Paradigma modernizacije.

• Participativna paradigma.

• Inovacijska paradigma.

5

Zapamtite: Novosti i njihova važnost

ne sadrže mišljenje novinara

• Različit auditorijum.

• Različita svrha.

6

Osnovni proces pisanja

• Ideja za ideje. Brejnstorming ideja.

• Prikupite informacije.

• Organizirajte i odaberite odgovarajuće informacije.

• Napišite prvi nacrt.

• Podelite sa urednikom.

• Koristite urednikove sugestije.

• Ispravljajteo onoliko puta koliko je potrebno, pa tek onda objavljujte.

7

Koje veštine su potrebne?

• Za sintezu podataka.

• Visok nivo kritičkog mišljenja.

Majstorstvo za standardizaciju sadržaja.

Filtriranje informacija u novom, konciznom obliku.

Odvojiti važne informacije od manje važnih.

Objasniti informacije vlastitim rečima.

8

Zašto beležiti podatke?

• 42% informacija će biti zaboravljena nakon 20 minuta;

• 56% nakon 1 sat;

• 66% nakon 1 dan;

• 75% nakon 1 nedelje;

• 80% nakon 1 meseca.

9

Kombinacija beleški

Redovne

beleške

Simboli, slike,

grafika

Sažetak

Novi mediji

11

Da li nove tehnologije

menjaju način na koji

pristupamo

informacijama?

Da li novi mediji

ograničavaju ili proširuju

naše lične slobode?

Novinarstvo kao socijalni sistem

12

• Društveni sistemi.

• Komunikacioni (pod)sistem – trodelni koncept

komunikacije:

• informacije

• komunikacija

• razumevanje

13

14

59 poslova u masmedijima

Kros-platforma novinarstva

Žurnalizam

Multimedijalna komunikacija

Uredništvo RTV

Strateška komunikacija

Oglašavanje Odnosi s javnošću

15

• Informacija (lat. informatio, informare) =

▫ stavljanje u određenu formu, odnosno, davanje oblika nečemu, oblikovanje;

▫ obaveštenje, podatak saopštenje, izveštaj;

▫ element znanja, podatak koji se može preneti i obraditi u kompjuterskom sistemu.

16

Informacija – novostečeno saznanje

• Informacijom označavamo svako novostečeno saznanje ili ideju saopštenu u simboličkom obliku (jezičkim, odnosno nejezičkim sistemima značenja jedinstvenog kodnog sistema).

• Time se omogućuje razmena tako stečenih saznanja u procesu komuniciranja među pojedincima i grupama.

17

Informacija je primljena i shvaćena poruka

• U informatici su osnovni pojmovi:

▫ informacija, kao fenomen;

▫ komunikacija kao proces.

18

• Ljudi su tvorci i nosioci informacija. • Informacija mora, pre svega, da ima

određeni smisao, ona mora biti nosilac značenja.

• Informacija je sve ono što daje nove

podatke, ili nova obaveštenja o nekoj činjenici ili nekom događaju, koji nisu bili ranije poznati.

19

• Informacije su oni delovi vesti koji za primaoca imaju vrednost novosti i koji mu omogućavaju da bolje izvrši svoje zadatke.

20

• Informacije su saznanja koja postaju dostupna pomoću sredstava komunikacija, a poseduju obaveštajnu vredenost.

• Informacija je sadržaj onog što razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega.

• Informacija je svesna ili ciljna organizovanost podataka.

21

• Informacija je roba.

22

Funkcija informacije – uvećavanje znanja

• Osnovna funkcija informacija jeste da uvećavaju nivo saznanja korisnika o objektivno datoj stvarnosti i tako doprinesu svrsishodnosti društvene prakse.

23

24

Informacijama označavamo samo saznanja stečena na

iskustvima do tada nepoznatim u ljudskoj praksi, bez obzira

na sferu socijalnog života u kojoj su ostvarena.

• Ta novostečena saznanja mogu se ostvarivati: ▫ posredstvom naučnometodološkog istraživanja

posebnih slojeva društva;

▫ na temelju iskustava stečenih u svakodnevnom životu i praksi;

▫ posmatranjem zbivanja koja se odvijaju u socijalnoj sredini kojoj i sami pripadamo.

25

Simbolička forma informacije

zavisi od medijuma

• Zavisno od prirode medijuma kojim se informacija širi, jedno te isto ljudsko iskustvo i saznanje o njemu poprima i odgovarajuću simboličku formu.

• Prema njoj (toj simboličkoj formi) i razlikujemo novinsku od radio-televizijske, odnosno filmske informacije.

26

• Uvek kada je informacija saopštena pisanim jezikom kao opštevazećim sistemom značenja, sigurno je reč o novinskoj informaciji.

• Ako je saopštena nejezičkim sistemima značenja – živom slikom, gestom, zvukom itd. (sa elementima živog jezika) u pitanju je televizijska, odnosno filmska informacija.

27

• Bitno je u svakom slučaju da se radi o određenoj meri novoga u odnosu na postojeća iskustva otuda izvedena saznanja.

• Ono što je već poznato kao tekovina materijalne

ili duhovne prakse prestaje da igra ulogu saznanja koje smatramo informacijom.

28

Struktura informacije

• Informacija poseduje svoju sopstvenu strukturu tj. odgovarajuću organizaciju elemenata od kojih je sazdana celina poruke.

• Na nivou forme kroz koju se prezentuju

novostečena saznanja – jezičkim odnosno nejezičkim sistemima značenja – poruka se ne može oblikovati a da se osim ▫ a) informativnog u njenu strukturu ne unose ▫ b) sekundarni sadržaj.

29

Redundantni sadržaji

• Redundantni sadržaji je unapred poznat recipijentima.

• On obezbeđuje kontekst značenjskim relacijama

sa novostečenim saznanjima. • Mimo njih, novostečena saznanja ne mogu

opstati kao bitan element poruke podobne da bude komunicirana među pojedincima i grupama.

30

Nova znanja – redundantni sadržaji

• Tako je struktura informacije definisana odnosom novostečenog saznanja prema već poznatim redundantnim sadržajima.

• Proporcijom pomenutih elemena određen je i

nivo komunikatibilnosti svake informacije. • Time je određena i mera efikasnosti

informativnih činova koji se povodom informacija i ostvaruju.

31

Oblikovanje informacija u novinarstvu

• Novinari koji se po svom profesionalnom pozivu bave oblikovanjem informacija, tj. poruka, nužno moraju poznavati metodološke postupke u vezi sa oblikovanjem informativnog sadržaja u odgovarajuću poruku.

• Nepoznavanje pomenutih procedura osujećuje

mogućnost oblikovanja validnih informacija. • Time i ljudska praksa ostaje lišena determinantne od

koje u mnogome zavise mera njene svrsishodnosti.

32

Četiri uslova za efikasnost poruka

• Teorija informacija utvrdila je osnovne preduslove koje treba ispuniti pri oblikovanju informacija, kako bi ove mogle da doprinesu efikasnosti informativnog čina.

• Efikasne su samo:

▫ 1) poruke, koje su oblikovane na način koji obezbeđuje informaciji status poruke podobne da privuče pažnju primalaca kojima je upućena;

▫ 2) poruke koje su saopštene simboličkim sistemima značenja,

koji je zajednički izvor informacija i onima kojima je poruka upućena;

▫ 3) poruke koje se direktno tiču potreba onih kojima su

upućene, a uz to sugerišu i sredstva zadovoljavanja tih potreba;

▫ 4) poruke kojima su sugerisana samo sredstva zadovoljavanja

potreba koja odgovaraju situaciji grupe kojoj pripadaju primaoci informacija tj. recipijenti.

33

Svojstva informacije

• Da bi informacija ostvarila svoje osnovne funkcije, mora biti: ▫ aktuelna tj. relevantna sa stanovišta trenutnih potreba ljudske

prakse;

▫ konkretna ili bolje reći utemeljena na činjenicama koje su u vezi sa konkretnim empirijskim zbivanjima, čime je definisana i njena objektivnost;

▫ poruka mora biti atraktivna tj. organizovana na način tako da svojom strukturom odražava i one aspekte realnih zbivanja koji inspirišu afektivno voljni odnos recipijenata prema događaiima koji su predmet informacija.

34

ANGAŽOVANO INFORMISANJE

• Lični stav ili neutralnost?

35

DEZINFORMACIJE

• Između simboličko-značenjske interpretacije jednog događaja i samog zbivanja uzetog u njegovom faktografsko-činjeničkom izrazu – u slučaju verodostojne informacije – postoje jedna stvarna i objektivno zasnovana veza.

• Ukoliko se pak u okviru tog odnosa poremete objektivno

uslovljene veze između informativnog sadržaja i njegove stvarne, činjeničke podloge, može se govoriti o neobjektivnoj, deformisanoj informaciji.

• To još uvek ne znači da se radi o lažnoj informaciji.

36

Kako dolazi do deformisanosti informacija?

• 1. Usled intelektualne nemoći onoga ko oblikuje informaciju da misaono logički a onda i simboličko-značenjski obuhvati sve aspekte jednog društvenog zbivanja koje je predmet te interpretacije.

• 2. Usled namere komunikatora da narušavanjem odnosa

između misaono-logičke, odnosno simboličko-značenjske eksplikacije samog zbivanja i njegove strukture, obezbedi unapred planirane efekte informacije.

Ovaj drugi izvor neobjektivnosti najčešće leži u

socijalnoj motivisanosti komunikatora da obrazuje deformisanu informaciju iz trenutnih ili trajnih socijalno-političkih potreba.

37

• Deformisanost informacije se obezbeđuje manipulativnim operacijama u procesu organizovanja strukture informativnog sadržaja.

• U postupku interpretacije zbivanja neki njegovi aspekti

se amputiraju a drugi opet tendenciozno prenaglašavaju.

• Ta operacija “preudešavanja” strukture jednog zbivanja

mogla bi se označiti aktom vrednosnog (odnosno tendencioznog) oplođavanja informativnog sadržaja.

• Cilj je da se tako oblikovanom informacijom obezbedi

unapred očekivano ponašanje onih kojima je informacija namenjena.

38

1. Deformacija u procesu transponovanja informacije

• Informativni sadržaj može se deformisati i u procesu njegovog transponovanja od izvora do recipijenata i to usled smetnji najrazličitije vrste.

• Te smetnje obično označavamo skupnim terminom – kodni šum. • Ova vrsta smetnji najčešće je u vezi sa tehničkim funkcionisanjem

kanala kojima se prenose informativni sadržaji posredstvom odgovarajućih kodnih sistema.

• Te smetnje se javljaju kao – tehnički defekt medijuma čijim

posredstvom komuniciramo, zatim usled atmosferskih uticaja, buke, jezičkih smetnji: izgovor uz nepravilan naglasak čime se menja značenje simbola itd.

39

2. Deformacija iz socijalnih razloga

• Deformisanje informacija iz socijalnih razloga postiže se pri obrazovanju informacije o datom socijalnom zbivanju.

• Cilj je da se već u samom aktu organizacije

informativnog sadržaja obezbedi ideološko-političko shvatanje određenog događaja od strane recipijenata.

40

3. Deformacija na nivou recepcije

• Do deformisaonsti informacije može doći i na nivou njene recepcije.

• RECEPCIJA (lat. receptio – primati) =

▫ primanje, prihvatanje, usvajanje (pojmova, saznanja i sl.);

▫ osteljivost

41

• Tada se, iz sasvim određenih interesa, informaciji daje drugo značenje od onoga koje ona tj. događaj stvarno ima.

• Pod uticajem selekcionih procesa primaoci informacije često u toku

interpersonalne razmene poruka “deformišu” informativni sadržaj s ciljem da se odupru tendenciji imanentnoj informaciji koja inače može biti čisto faktografsko tumačenje događaja.

• Ali, do deformisanosti informacija u tom slučaju tj. pri recepciji

poruke, najčešće ipak dolazi s ciljem da se osujeti tendencija namerno “udenuta” u strukturu informacije, načinom na koji je interpretirano samo zbivanje.

42

Neprepoznavanje stvarnog društvenog zbivanja

• Jednom rečju, do deformisanosti informacija dolazi usled potreba:

▫ da se bilo u primarnom aktu tj. pri oblikovanju poruke

ili pak na nivou njene recepcije, informativni sadržaji vrednosno “oplode” do te mere da se stvarno društveno zbivanje više i “ne prepoznaje”.

Time se deformiše informacija kao oblik logičko- značenjske interpretacije.

43

• Svaki akt naknadne intelektualne rekonstrukcije konotativno-značenjski situiranih i estetski osmišljenih fakata, fabule, tiče se napora da se, sa nivoa fantazijske istine i reprodukcije fakata toga reda, pređe na nivo vrednosne kvalifikacije konotativno-značenjski situiranih poruka.

44

• Intelektualna rekonstrukcija estetičkog doživljaja i nije ništa drugo, nego jedna od instanci verifikacije semantički, naknadno, obrađenih mehanizama identifikacije i projekcije,

• Time se ideje (i njima motivisane poruke)

kvalifikuju kao prijemčive ili neprihvatljive, kao hipoteze porukama tendiranih ponašanja, recipijenata.

45

• Informativno j e z g r o TV slikom (sintagmom) posredovanih poruka, imajući u vidu sintagmom udvojeni status TV slike: jednom kao označitelja ▫ a) denotativno (prvo značenje) - semantičkog, ▫ b) a drugi put – konotativno (novo, izvedeno značenje) -

značenjskog zaleđa TV sintagmi.

• S tim, u vezi svaka upotreba TV slike kao likov-no-

figurativne analogije uzima na sebe atribute znaka – simbola.

• U toj funkciji TV slika uzeta i nije ništa drugo nego -

analogon-simulakrum (privid) realizma, pa prema tome i fikcija, sama po sebi.

46