PANEVROPSKI UNIVERZITET “APEIRON” BANJA LUKA

FAKULTET POSLOVNE INFORMATIKE

Predmet:Projektovanje informacionih sistema

INFORMACIONI SISTEM U TURISTIČKOJ AGENCIJI KON TIKI(studija slučaja)

Predmetni nastavnik:Prof. dr Branko Latinović

Student:

Indeks br:

Banja Luka, februar 2011.

1

SADRŽAJ :

UVOD.............................................................................................................................3

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA…………………………………3

POLAZNE OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE IS........................................................4

OSNOVNI PRINCIPI DIZAJNA IS…………………………………………………..4

LINEARNI I KLASIČNI PRISTUP PROJEKTOVANJA IS........................................5

EVOLUTIVNI PRISTUP...............................................................................................6

SISTEMSKI PRISTUP U PROJEKTOVANJU IS........................................................6

IDEJNI I IZVRŠNI PROJEKAT POSLOVNOG IS......................................................7

ANALIZA I MODELIRANJE IS...................................................................................9

PRIKAZ STABLA AKTIVNOSTI IS...........................................................................8

DEFINISANJE GRANICA PROJEKTA.................................................................... 13

STABLA POSLOVA................................................................................................... 14

KRAJNJI CILJ............................................................................................................. 16

PRIMER IS - IS TURISTIČKE AGENCIJE................................................................17

ZAKLJUČAK..............................................................................................................23

LITERATURA.............................................................................................................23

2

UVOD

Informacioni sistem (IS) je integrisani skup komponeneti za sakupljanje, snimanje, čuvanje, obradu i prenošenje informacija.

Poslovna preduzeća, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom društvu, zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i djelovanjima, održavanje kompetitivnosti na tržištu, ponudu različitih usluga i unaprijeđivanje ličnih sposobnosti i kapaciteta. Za primjer, moderne korporacije zavise od računarskih informacionih sistema da bi procesovale svoje finansijske račune i poslovne transakcije, upravljale ljudskim resursima; opštinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim građanima; pojedinci koriste informacione sisteme da bi unaprijeđivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim računima i transakcijama, kao i za različita finansijske operacije.

Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogućnosti. Pošto su informacioni sistemi omogućili različite ljudske aktivnosti, samim tim su izvršili uticaj na društvo. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmjenili načine ponude i potražnje proizvoda na tržištu, kao i načine i shvatanje rada. Informacije i saznanje, danas čine vitalni ekonomski resurs.

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Osnovni zadatak jedinstvenog informacionog sistema je da ispuni potrebe i očekivanja svih zainteresovanih strana tj. uspostavljanjem IS treba da se obezbedi efikasan sistem prikupljanja i obrade podataka, korišćenje informacija i međusobno koordiniranje svih učesnika poslovnog procesa, kako bi se ostvarili zadaci poslovanja definisani razvojnim programom preduzeća ili ustanove.Od informacionog sistema se očekuje da informacije isporuči:-na vreme-u okviru budžeta -sa očekivanim karakteristikama-bez grešaka, tj. u skladu sa potrebama korisnika. Osim zahteva klijenata, današnja sistemska analiza se suočava sa stalnom promenom razvojne metodologije i tehnologije, i otporom prema promenama. Razvoj informacionog sistema je veoma složen zadatak.Uglavnom se taj proces odvija u sledećim fazama:

1) projektovanje,2) izgradnja,3) uvođenje i4) funkcionisanje.

3

POLAZNE OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Projektovanje informacionog sistema mora da bude zasnovano na zahtevima korisnika i prethodnoj analizi postojećeg stanja, na osnovu čega se definiše optimalna koncepcija i struktura informacionog sistema i potrebna tehnička oprema, programska oprema, organizaciona i kadrovska podrška.Izgradnja informacionog sistema obavlja se:- na osnovu verifikovanog projekta informacionog sistema, - kroz nabavku hardvera i sistemskog softvera, - izradu ili nabavku aplikativnog softvera- obuku kadrova (za ovu fazu neophodno je uraditi dinamički plan)- projekat treba da radi mešoviti tim stručnjaka, eksternih (specijalista za pojedine oblasti) i internih (ljudi iz poslovnog sistema). - pre formiranja tima treba oformiti koordinaciono telo za kontrolu i praćenje rada na realizaciji projekta; to telo utvrđuje sastav i vrši izbor projektnog tima. - u tim ulaze (pored eksternih konsultanata za pojedine oblasti) projektanti, analitičari i programeri.

OSNOVNI PRINCIPI DIZAJNA IS

• Informacioni sistem treba definisati iz perspektive najvišeg nivoa rukovođenja, kako bi davao informacije koje će omogućiti donošenje najvažnijih odluka. IS treba da podržava osnovni cilj poslovnog sistema kao celine kao i parcijalne ciljeve pojedinih njegovih delova.

• IS treba projektovati prema ključnim procesima koji učestvuju u okviru kreiranja proizvoda ili usluga, u zavisnosti od konkretnog poslovnog sistema. Time se postiže da IS bude nezavisan od organizacione strukture jer je ona podložna čestim promenama a razvoj IS je dugoročan i skup posao. Zato se IS projektuje prema poslovnim procesima, stalnim za određenu delatnost preduzeća.

• Da bi IS mogao dati informacije raznim korisnicima u okviru preduzeća, podatke treba tretirati kao sredstvo celog preduzeća, tj. sistema, a ne kao vlasništvo pojedinih njegovih delova ili aplikacija, kako bi svi korisnicu dobili informacije u potrebnom obliku.

Preduslovi:• Zbog složenosti i obimnosti posla na projektovanju IS-a, ceo taj posao odnosno

projektovanje treba podeliti na faze• U sve faze projektovanja, uvođenja i korišćenja IS-a treba uključiti rukovodstvo• IS treba planirati "sa vrha" a realizovati odn. uvoditi ga "sa dna"• Prilikom projektovanja koristiti praktičnu i jednostavnu tehnologiju planiranja,

uvesti odgovarajuću tehnologiju upravljanja podacima i definisati funkciju za administraciju podataka.

4

LINEARNI PRISTUP PROJEKTOVANJA IS

Karakteristika linearnog ili klasičnog pristupa projektovanja informacionog sistema jeste da se na sledeću fazu projektovanja prelazi samo kada je prethodna faza u potpunosti realizovana. Kod ovog pristupa često mogu nastali problemi u jednoj fazi da dovedu do revizije prethodne faze pa tada dolazi do zaustavljanja celog razvoja. Prevelika složenost informacionog sistema može da bude uzrok ove pojave koja se još naziva i problem ciklusa. Da bi se prevazišao ovaj problem složen informacioni sistem razbija se na relativno izolovane podsisteme, pa se prvo vrši projektovanje po podsistemima a zatim se oni uklapaju u jedinstven sistem. Osnovni nedostatak linearnog pristupa je što se sistem pušta u ksploataciju tek kad je kompletno završen. Kod razbijanja sistema na podsisteme pojedini delovi mogu se pustiti ranije u eksploataciju ali se tu stvara problem povezivanja i uklapanja podsistema naročito u situaciji kada je projektovanje bilo duže nego što je planirano.

Kod linearnog pristupa najopštija je podela na sledeće faze:-izrada koncepta projekta-definisanje -izvođenje projekta.Početna faza projektovanja informacionog sistema je koncipiranje projekta, u kojoj se projektna ideja razvija u koncepciju projekta. U fazi definisanja projekta, po ovoj podeli, određuje se i planira realizacija koncepcije izvođenja projekta. Izvođenje projekta je faza neposredne realizacije informacionog sistema, i obuhvata pripremu i izvršavanje procesa izgradnje informacionog sistema, njegovih podsistema, ali i praćenje funkcionisanja i eventualne korekcije prvobitnog projekta. Projekat informacionog sistema se obično razbija na niz projekata pojedinih informacionih podsistema ili čak i detaljnije na projektne segmente.Neophodno je da postoji usklađenost između koncepcija i ciljeva projekata pojedinih podsistema ili segmenata. Pored ove, veoma uopštene podele faza projektovanja informacionog sistema postoje i druge razrađenije podele. Jedna od njih je i podela na sledeće faze:1) analiza sistema2) oblikovanje sistema3) implementacija sistema.

Analiza sistema obuhvata:-utvrđivanje činjeničnog stanja-analizu činjeničnog stanja.

Oblikovanje sistema obuhvata:-obrasce i izveštaje-baze podataka-izbor opreme-pisanje organizacionih uputstava-specifikaciju programa.

Implementacija sistema podrazumeva:-osposobljavanje osoblja-testiranje sistema-proveravanje i kontrolu-funkcionisanje sistema.

5

Bez obzira za koju podelu da se projektant ili projektni tim opredeli za projektovanje informacionih sistema uopšte, važno je korišćenje metoda i tehnike sistemskog pristupa i sistemske analize.

EVOLUTIVNI PRISTUP

Korišćenje evolutivnog pristupa podrazumeva prethodnu podelu sistema na podsisteme zatim se podsistemi projektuju u obliku prototipa i kada se obavi probni rad i testiranje prototipa on se uklapa u sistem. Izgradnja prototipova kao i softvera na koji se prototipovi oslanjaju još uvek su prilično skupi. Zbog toga se posebno kod složenih poslovnih sistema, mnogo više koristi linearni pristup.

SISTEMSKI PRISTUP U PROJEKTOVANJU IS

Teorija sistema ima značajnu primenu u izgradnji i projektovanju informacionih sistema. Suština sistemskog pristupa je u neprekidnom sagledavanju problema i njegovih komponenata, u njihovoj povezanosti i celovitosti. Usmeravanje ka oblikovanju celine je osnovna postavka teorije sistema i razlikuje se od klasičnog pristupa koji je usmeren na oblikovanje komponenata odnosno podsistema. Sistemski pristup ne daje egzaktna uputstva za izgradnju informacionog sistema u svakom konkretnom slučaju, već su definisani opšti postupci kao skup uputstava i smernica. Sistemski pristup podrazumeva sredstva i tehnike koje su usmerene ka objedinjavanju komponenata za određenu svrhu ili cilj.Sistemski pristup je posebno pogodan za rešavanje obimnih problema pa se najčešće i koristi kada je:-skup problema kompleksan i ne postoji jedinstveno rešenje-većina postojećih podataka nekompletna, nepouzdana ili dvosmislena itd. Koraci sistemske analize:Sistemski pristup predstavlja specifičan način sagledavanja poslovnog sistema i može se primeniti za analizu svih mogućih promena ciljeva poslovnog sistema. Osnovu sistemske analize čini sagledavanje struktura i odnosa. U sistemskoj analizi prvi korak je definisanje sastavnih delova sistema, odnosno elemenata sistema i njihovih veza koje uz postojanje povratne sprege osiguravaju stabilnost sistema prema određenim promenama u okruženju.Teorija sistema može da bude samo metodološki oslonac, dok su centralna pitanja na koja treba odgovoriti:-kako savremena informaciona tehnologija utiče na poslovanje ?-koje su prednosti i nedostaci korišćenja modernih računara ?-kakve su perspektive razvoja poslovnog sistema korišćenjem savremene informacione tehnologije?Teorije sistema ne sme da bude šematska i bez uvažavanja određenih specifičnosti konkretnog poslovnog sistema. Neophodno je pored globalnih ciljeva poslovnog sistema definisati i ciljeve po pojedinim podsistemima koji će poslužiti kao kontrolni reperi i merila uspešnosti tih podsistema. Taj proces mora da bude veoma fleksibilan u smislu velike samostalnosti podsistema ali mora da sadrži i određena ograničenja koja će sprečiti gubljenje kontrole nad celim sistemom.

6

Primena savremene računarske tehnologije u poslovnim sistemima doprinela je većoj primeni sistemskog pristupa u poslovnim sistemima. To se posebno odnosi na procese upravljanja poslovnim sistemom gde je tek korišćenjem računara bilo moguće realizovati sve zahteve sistemske analize kao što su: - maksimalno dekomponovanje sistema na podsisteme i njihove sastavne delove, - detaljna analiza svih tokova podataka i informacija između tih podsistema ivišekriterijumski pristup u ocenjivanju uspešnosti funkcionisanja pojedinih delova poslovnog sistema.Sistemski pristup omogućava i preciznu analizu poslovnog sistema i njegovog okruženja, pri čemu treba imati u vidu da je svaki poslovni sistem deo jednog šireg sistema — ekonomskog sistema.

IDEJNI I IZVRŠNI PROJEKAT POSLOVNOG INFORMACIONOG SISTEMA

Pre nego što se pristupi izradi idejnog projekta poslovnog informacionog sistema neophodno je da se izvrše određena prethodna istraživanja.Cilj ovih istraživanja je da se utvrdi spremnost poslovnog sistema da prihvati savremeni informacioni sistem podržan savremenom informacionom tehnologijom. Kroz ove aktivnosti utvrđuju se i eventualne prepreke koje treba ukloniti pre nego što se pristupi bilo kakvoj aktivnosti na projektovanju informacionog sistema.U okviru spremnosti poslovnog sistema da prihvati novi IS posebno se ispituju sledeće sposobnosti:

- opšta- organizaciona- kadrovska - finansijska.Opšta sposobnost

Podrazumeva da u poslovnom sistemu ne predstoje, u bliskoj budućnosti, neke integracione ili dezintegracione aktivnosti odnosno promene u organizacionoj strukturi, da se ne posluje s gubitkom itd.

Organizacione sposobnostiOrganizacione sposobnosti podrazumevaju mogućnosti postojeće organizacije da prihvati savremeni informacioni sistem. Integralnost informacionog sistemaPretpostavlja sistematičnost organizacije poslovnog sistema, odnosno, da organizaciona struktura bude iz-građena po jedinstvenoj koncepciji, kriterijumima i metodologiji.

Funkcionisanje informacionog sistema Podrazumeva potojanje kadrova potrebnih za izgradnju i funkcionisanje informacionog sistema, a u širem smislu to je i sposobnost korišćenja informacionog sistema.

Finansijska spsosobnost Podrazumeva postojanje finansijskih sredstava za investicione izdatke kako za opremu tako i za druge troš-kove vezane za realizaciju projekta informacionog sis-tema.Izrada idejnog projekta ima dva cilja:donošenje odluke o izgradnji integralnog informacionog sistema,donošenje odluke o troškovima i organizaciji informacionog sistema.Kroz idejni projekat preciziraju se sve informacije neophodne za donošenje ovih odluka. Idejni projekat je osnova za izradu glavnog odnosno izvršnog projekta.

Osnovni elementi idejnog projekta su:-opšti pristup izgradnji integralnog informacionog sistema,

7

-opis organizacije konkretnog poslovnog sistema za koji se vrši projektovanje informacionog sistema,-analiza postojećeg informacionog sistema,-koncepcija novog informacionog sistema,-definisanje podsistma novog informacionog sistema,-određivanje nivoa informisanosti,-upravljanje izgradnjom i funkcionisanjem informacionog sistema,-tehničke i organizacione pretpostavke za izgradnju IS,-položaj poslovnog informacionog sistema u odnosu na IS nekog višeg nivoa,-materijalni uslovi za realizaciju izgradnje informacionog sistema, -kadrovska osnova,-ekonomska opravdanost izgradnje informacionog sistema sa-definisanjem prioriteta u izgradnji pojedinih podsistema,-dinamika projektovanja i izgradnje informacionog sistema.

Na primer, opis organizacije poslovanja mora da sadrži:-organizacione sheme,-kratke opise delatnosti svih organizacionih delova,-analizu sistema donošenja najznačajnijih odluka,-analizu sistema komunikacija,-veze sa sistemima iz okruženja itd. Tek posle ove precizne razrade može se pristupiti izradi glavnog izvršnog projekta.

Cilj izvršnog projekta je da ostvari realizaciju, odnosno uvođenje nove organizacije informacionog podsistema kao sastavnog dela poslovnog sistema.Izvršni projekat omogućava, kroz dobijanje ažurnijih i kvalitetnijih informacija, poboljšanje poslovnih funkcija, a takođe, da uvođenje nove organizacije u funkcionisanju informacionog sistema prođe sa što manje teškoća i improvizacija. Aktivnosti koje sadrži izvršni projekat su:-detaljno i precizno definisanje informacionih podsistema i njihovih segmenata,-detaljno snimanje i analiza postojećeg stanja,-prikupljanje dodatnih podataka i informacija,-izrada nove organizacije,-kreiranje strukture datoteka,-kreiranje ulazne i izlazne dokumentacije,-izrada organizacionih uputstava,-izrada programskih zadataka,-pisanje i testiranje programa obrade.

Za razliku od idejnog projekta, gde su dati samo grubi opisi informacionih podsistema, u izvršnom projektu se svi podsistemi precizno razgraničavaju i utvrđuju se veze između njih. Veze mogu da budu:zajedničke datoteke,zajedničke šifre,veze ulaza i izlaza podatakazajednička dokumentacija.Podsistemi se dele na pojedine segmente koji predstavljaju zaokružene organizacione i programske celine. Snimanje postojećeg stanja vrši se detaljno da bi se ustanovilo:-gde se pojavljuju izvorni podaci,-ko popunjava i ispostavlja dokumente,

8

-kuda idu dokumenta,-gde se dokumenta odlažu,-koji je sadržaj pojedinih dokumenata,-koliko se dokumenata javlja u nekom vremenskom periodu,-kakva je distribucija dokumenata itd.

Izrada izvršnog projekta podrazumeva i definisanje nove organizacije informacionog sistema. U toku projektovanja vrši se i izrada šifarskog sistema, a jedna od veoma bitnih aktivnosti je kreiranje datoteka. Potrebno je kreirati i :dijagrame tokova obrade,blok dijagrame,programske liste,liste rezultata itd.Na osnovu svega ovoga kreiraju se uputstva za programere koji treba da napišu i testiraju programe na računarima.

ANALIZA I MODELIRANJE INFORMACIONOG SISTEMA

Izrada projekta i softvera izvodi se u pet faza: Pristup odozgo na dole tj. definisanja zahteva intervjuom što predstavlja funkcionalno

modeliranje gde je definisana: struktura funkcija i njihovih vertikalnih i horizontalnih veza i potrebe za informacijama kako ih vide rukovodioci i neposredni izvršioci. Može se reći da se ovde izjašnjava o pitanju budućnosti, odnosno, o daljem poslovanju. Ova funkcionalna analiza (koristi se najčešće CASE alat BPwin) treba da da odgovore vezane za poslove koji se odvijaju u organizaciji

Pristup odozdo na gore tj. definisanje zahteva iz dokumenata što predstavlja informaciono modeliranje (koristi se najčešće CASE alat Erwin). Za postupak rada sa dokumentima definisani su odgovarajući organizacioni propisi i uputstva. Analiza dokumenata pomaže analitičaru da se formira kako logički tako i fizički model podataka za poslove uslužnog centra.

Modeliranje i planiranje resursa gde se definiše hardverska arhitektura, potrebe za kadrovima i dinamika realizacije

Aplikativno modeliranje se obično radi u tri koraka:o generisanje baze podataka iz ERwin fizičkog modela podatakao izrada klijent strane za potrebe korisnikao eventualno migracija postojećih podataka

Implementacija vezana je za:o Uvodjenje, testiranje i održavanje postavljene softvera o Obuka korisnika softvera

Za postupak modeliranja razvijeni su odgovarajući CASE alati koji se koriste u projektovan ju. Za izradu projekta koristi se standard za funkcionalno modeliranje IDEF0 realizovan kroz BPwin CASE alat i IDEF1X standard za modeliranje podataka realizovan kroz ERwin CASE alat.Tokom 60-tih i 70-tih godina Douglas T. Ross je razvio tehnike modeliranja poznate kao SADT (Structured Analysis & Design Technique). Prihvatajući ovu tehniku avijacija SAD je razvila ICAM (Integrated Computer Aided Manufacturing) program tokom kasnih 70-tih, koje su dobile naziv tehnike IDEF0. Cilj ICAM programa je bio da se poboljša proizvodna

9

produktivnost primenjivanjem kompjuterske tehnologije. Učesnici u izgradnji ICAM programa su uvideli sve prednosti korišćenja IDEF0 metodologije jer tekstualni opis ne predstavlja efikasan način da se dokumentuje AKTIVNOST.Prema tome, jedan od nusprodukata ICAM programa je bilo stablo grafički-zasnovanih opisa koji je korišćen za dokumentovanje aktivnosti proizvodnje i prikazivanje koje informacije i izvori su potrebni u svakom koraku.Ovaj koncept je nastao u ranim 90-tim. IDEF Users Group, u kooperaciji sa National Institutes for Standards and Technology (NITS), je preduzela određene napore za stvaranje standarda za IDEF0, publikujući ih 1992. godine (U.S. Government standards documents), poznatim kao FIP. Ovi standardi su pod pokroviteljstvom Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE) i prihvaćene su od strane International Organization of Standards (ISO).IDEF0 i IDEF1X je tehnika modeliranja bazirana na kombinaciji grafike i teksta koji su predstavljeni na organizovan i sistematičan način da bi se povećala razumljivost i obezbedila logika za potencijalne izmene, specificirane zahteve, ili na drugi način rečeno podržala analizu sistema po nivoima.IDEF0 i IDEF1X omogućuju:

1. Izvršenje sistem analize i dizajna na svim nivoima, za sistem sastavljen od ljudi, mašina, materijala, računara i informacija;

2. Stvaranje dokumentacije kao osnova za integraciju IS I ISO 9000 standarda;3. Bolju komunikaciju između analitičara, dizajnera, korisnika i menadžera;4. Omogućuje diskusiju u radnom timu da bi se postiglo međusobno razumevanje;5. Omogućuje upravljanje velikim i složenim projektima;

Imajući u vidu postavke vezane za IDEF0 i IDEF1X metodologiju, može se reći da se razvoj informacionog sistema (RIS) izvodi kroz pet sledećih faze:1. Funkcionalno modeliranje, 2. Informaciono modeliranje,3. Modeliranje i planiranje resursa,4. Aplikativno modeliranje i5. Implementacija.

Na sledećoj slici prikazano je stablo aktivnosti vezano za razvoj informacionog sistema.

USED AT: AUTHOR: Alempije Veljovic DATE:REV:PROJ ECT: Model 2

1997-06-072006-03-19

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

WORKINGDRAFTRECOMMENDEDPUBLICATION

READER DATE CONTEXT:

A-0

TOP

NODE: TITLE: NUMBER:RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMAA0

0

RAZVOJINFORMACIONOG

SISTEMA

1

FUNKCIONALNOMODELIRANJ E

FUNKCIONALNADEKOMPOZICIJ ADEFINISANJ EZAHTEVAKORISNIKA

2

INFORMACIONOMODELIRANJ E

KREIRANJ E ERMODELAKREIRANJ EATRIBUTADEFINISANJ EPOSLOVNIHPRAVILA

3

MODELIRANJ EI PLANIRANJ E

RESURSA

DEFINISANJ EARHITEKTURESISTEMAKADROVSKEPOTREBEDINAMIKAREALIZACIJ E

4

APLIKATIVNOMODELIRANJ E

DEFINISANJ EFIZICKOGDIZAJ NAGENERISANJ ESEME BAZEPODATAKAIZRADAAPLIKACIJ E

5

IMPLEMENTACIJ A

UVODJ ENJ ETESTIRANJ E ODRZAVANJ E

10

Prva aktivnost "1. Funkcionalno modeliranje" treba da omogući postavljanje modela, tj. definisanje studije koja koncipira reinženjering poslovnih procesa u širinu. Ova aktivnost se definiše kroz dve podaktivnosti, kao:

Aktivnost 1.1. Funkcionalna dekompozicija, Aktivnost 1.2. Definisanje zahteva korisnika,

U okviru podaktivnosti "1.1. Funkcionalna dekompozicija" polazi se od svesti o potrebi razvoja informacionog sistema, i to povezane, pre svega, sa donošenjem strategijske odluke rukovodećeg menadžmenta o sprovođenju reinženjeringa poslovnih procesa. Kao rezultat treba dobiti stablo poslovnih procesa kako ih vidi vodeći menadžment.Podaktivnost "1.2. Definisanje zahteva korisnika" treba da omogući da se analizom dokumenata i sprovođenjem intervjua može identifikovati okvir reinženjeringa poslovnih procesa. Potrebno je pronaći i dobro osmotriti nepotpune (prekinute, isprekidane), neperspektivne procese koji guše ostvarivanje planiranih (željenih) rezultata. Ključ "leži" u odgovoru na pitanje: "Šta treba promeniti?". Drugim rečima, u ovoj fazi se proučavaju i procenjuju postojeći procesi, analiziraju se rezultati koje daje proces sada i kakvi se rezultati mogu očekivati u budućnosti. Dakle, snimkom trenutnih procesa omogućuje da se uoče uska grla (gde se nalaze) i problematične tačke.Takođe, u ovoj aktivnosti treba predvideti i alternativne prilaze. Kada se definiše problem, timovi koji sprovode reinženjering ističu novi strateški pravac za realizaciju procesa i pridružena merila, a ujedno vrše i procenu novih poslovnih alternativa. Dakle, naročita pažnja se obraća na to da članovi tima treba da razumeju proces, tj . da imaju razjašnjene odgovore na pitanja šta se želi postići, zašto je potreban redizajn i kako treba da izgleda proces u budućnosti.Aktivnost "2. Informaciono modeliranje" je ključni momenat gde do izražaja dolaze sposobnost i znanje visokostručnog kadra iz oblasti menadžmenta i informatike. U ovoj fazi poželjno je angažovanje i spoljnih eksperata.Ova aktivnost se definiše kroz sledeće tri podaktivnosti:

Aktivnost 2.1. Kreiranje ER modela, Aktivnost 2.2. Kreiranje atributa i Aktivnost 2.3. Definisanje poslovnih pravila.

Aktivnost "2.1. Kreiranje ER modela", korišćenjem IDEF1X metodologije, predstavlja kvalitetno novi skok, jer treba da bude kreacija projektanata informacionog sistema. Do ovog trenutka, korišćenjem IDEF0 metodologije, opisivana je dinamika rada, što je prisutno kao iskustvo i tradicija u svakom preduzeću i što je definisano kroz aktivnost "1.Funkcionalno modeliranje".Ova aktivnost otvara "crnu kutiju", koja je budućim korisnicima uvek bila nepoznata, jer nisu mogli da prate razmišljanja projektanata informacionog sistema. Prvi put korisnici uzimaju aktivno učešće i u ovom delu i prvi put projektanti informacionog sistema crtaju ono što predstavlja njihovo iskustvo i saznanje o poslovanju konkretnog preduzeća i što su oni osmislili u svojoj glavi.Kroz identifikaciju entiteta, odnosno kroz definisanje objekata od interesa za posmatranje i definisanje veza definiše se ER model, postupkom odozgo nadole, tj. intervjuom sa budućim korisnicima.Sledeća aktivnost "2.2. Kreiranje atributa" treba da da opis osobina u prethodno definisanim entitetima. Osobine entiteta se definišu kroz identifikaciju atributa za svaki entitet, definisanje odgovarajućih ključeva i sprovođenja postupka normalizacije. Ova aktivnost se izvodi postupkom odozdo nagore, tj. analizom dokumenata.Aktivnost "2.3. Definisanje poslovnih pravila" predstavlja sintezu prethodne dve aktivnosti i treba da definiše poslovna ograničenja i pravila ponašanja.Aktivnost 3. Modeliranje i planiranje resursa, se definiše kroz sledeće tri podaktivnosti:

11

Aktivnost 3.1. Definisanje arhitekture sistema, Aktivnost 3.2. Kadrovske potrebe, Aktivnost 3.3. Dinamika realizacije.

Aktivnost "3.1. Definisanje arhitekture sistema" treba da ukaže na okvir na osnovu koga je definisana arhitektura informacionog sistema bazirana se na sledećim parametrima: potrebe korisnika, planirani razvoj informacionog sistema, budući razvoj informacionog sistema, administracija informacionog sistema, održavanje informacionog sistema, stabilnost informacionog sistema, sigurnost informacionog sistema, tehnička podrška od strane proizvođača, kadrovi koji će biti raspoređeni na zadacima administracije i održavanja informacionog sistema, vremena potrebnog za obrazovanje korisnika za korišćenje informacionog sistema i lakoće učenja i svetskih trendova razvoja informatičke industrijeAktivnost 3.2. Kadrovske potrebe definiše broj potrebnog kadra za razvoj informacionog sistema. Uz obezbeđivanje neophodne računarske opreme, komunikacione i ostale prateće opreme, od posebnog značaja su i kadrovski resursi, odnosno kvalitetna i u dovoljnoj meri zastupljena kadrovska podrška. Posebno značajnu ulogu treba da imaju kontinuirani proces obrazovanja kadra i automatizacija njihovog rada, kao i adekvatni oblici funkcionalnog organizovanja. To je podjednako značajno i za fazu razvoja i za fazu korišćenja. Aktivnost 3.3. Dinamika realizacije i troškovi se definiše se korišćenjem nekog od softvera za upravljanje projektima (npr., MS Project).Troškovi realizacije najčešće se posmatraju u okviru grupa poslova kao: troškovi razvoja aplikacija (obuka projektnog tima, razvoj zajedničkih aplikacija, stručna pomoć pri razvoju, razvoj i dopuna sopstvenih aplikacija i softverski proizvodi za razvoj aplikacija), troškovi tehničko-tehnoloških resursa(računarska oprema zajedničkih resursa, oprema komunikacionog sistema, dopuna i kompletiranje računarske opreme, prateća oprema i adaptacija prostora) i troškovi eksploatacije(održavanje opreme, potrošnja električne energije, korišćenje komunikacionih linija, amortizacija opreme i plate radnika)Treća aktivnost: "4. Aplikativno modeliranje" posmatra se sa stanovišta izabranog sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP).Ova aktivnost se posmatra kroz sledeće tri podaktivnosti:

Aktivnost 4.1. Definisanje fizičkog dizajna, Aktivnost 4.2. Generisanje šeme baze podataka, Aktivnost 4.3. Izrada aplikacije.

Aktivnost "4.1. Definisanje fizičkog dizajna" razmatra problematiku vezanu za izgradnju sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP).Aktivnost "4.2. Generisanje šeme baze podataka" definiše se za izabranu ciljnu platformu, gde se definišu fizičke tabele, kolone i relacije.Aktivnošću "4.3. Izrada aplikacije" treba da se realizuje korisnički pogled na podatke, tj. da se definišu meniji, forme, upiti i izveštaji.I na kraju, aktivnost "5. Implementacija" omogućuje izvođenje promena vezanih za način rukovođenja i primene informacionih tehnologija.Ova aktivnost se posmatra kroz sledeće tri podaktivnosti:

Aktivnost 5.1. Uvođenje, Aktivnost 5.2. Testiranje, Aktivnost 5.3. Održavanje.

Aktivnost "5.1. Uvođenje" treba da da ocenu urađene korisničke aplikacije, omogući izmene u toku uvođenja, izradi uputstva za korisnike i obuči same korisnike.Aktivnost "5.2. Testiranje" treba da omogući testiranje sprovedenih aktivnosti u okviru postavljenog SUBP gde se ocenjuju performanse tog sistema.

12

Aktivnost "5.3. Održavanje" se izvodi kad se pređe u fazu eksploatacije novopostavljenog sistema. Ovde se drastično pokazuju sve manjkavosti i neregularnosti vezane za sprovedeni reinženjering poslovnih procesa i definišu odgovarajuće korektivne akcije.

DEFINISANJE GRANICA PROJEKTA

Granice sisteme definisane dijagramom konteksta čini skup međusobno povezanih podsistema. Svaki podsistem predstavlja logički, kolekciju poslovnih procesa i entiteta (dokumenata, evidencija, baza podataka) koje oni generišu odnosno koriste.Odnos između Aktivnosti i informacija je određen pomoću pravougaonika (aktivnosti) i strelica (nosioc informacije). Odnos je konceptualno prikazan na sledećoj slici:

Kontrola

Poziv

AKTIVNOST IzlazUlaz

Mehanizam

Kontrola

Poziv

AKTIVNOSTAKTIVNOST IzlazUlaz

Mehanizam

Strelice sa leve strane pravougaonika definišu se kao ulazi (Input). Strelice koje ulaze u pravougaonik odozgo definišu se kao kontrole (Control). Strelice koje izlaze iz pravougaonika na desnoj strani predstavljaju izlaze (Output). Izlazi su podaci ili objekti proizvedeni od strane aktivnosti.Dakle, elemente prikazane na slici 1. možemo opisati rečenicom:

Pod kontrolom, AKTIVNOST, od ulaza pravi izlaze

Strelice na dijagramima se nazivaju ICOM jer su skraćenica od: I - Input, nešto što se upotrebljava u Aktivnosti C - Control, kontrole ili uslovi na Aktivnosti, O - Output, rezultat Aktivnosti i M - Mechanizm, nešto što se koristi u Aktivnosti ali se ne menja samo ne upotrebljava

Primer iz prakse:Na sledećoj slici prikazan je dijagram konteksta tj.granice posmatranog sistema funkcionalnog modela opštinske uprave opštine UŽICE

13

USED AT: AUTHOR: DATE:REV:PROJECT: KapIS

04.04.200731.07.2007

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

WORKING

DRAFT

RECOMMENDED

PUBLICATION

READER DATE CONTEXT:

TOP

NODE: TITLE: NUMBER:POSLOVI OPSTINSKE UPRAVE UZICEA-0

A0

POSLOVIOPSTINSKE

UPRAVEUZICE

Informacije od drzavnih institucija

Zakoni i propisi

Informacije od pravnih i fizickih lica

Nacelnik opstinskeuprave

Zahtev stranke

Informacije ka drzavnim organima

Informacija ka pravnim i fizickim licima

Predsednikopstine

STABLA POSLOVA

Definisanjem stabla poslova uspostavljaju se vertikalne (hijerarhijske) veze između poslova Opštinske uprave . Stablo poslova se definiše primenom metode rešavanja problema odozgo na dole (top-down), kada se složeni posao rastavlja na više podređenih poslova a zatim se pristupa rešavanju jednostavnih podređenih poslova.

Drugim rečima, polazni složeni posao razvija se u hijerarhiju podređenih poslova, čija je struktura tipa stabla. Koren stabla (to je najviši čvor stabla) sadrži polazni posao, dok listovi, tj. čvorovi koji nemaju potomke, sadrže poslove čije je rešavanje relativno jednostavno. Rešavanjem svih podređenih poslova iz listova rešen je i polazni složen posao.

Dakle, stablo poslova predstavlja hijerarhiju definisanih poslova, očišćenu od strelica, i omogućuje funkcionalnu dekompoziciju i uvid u dubinu odvijanja veza između poslova.Poslovi na vrhu (root) uvek je označena sa 0. Brojevi se koriste da bi prikazali koliko detalja sadrži posao. Posao A0 je dekomponovana (razdvojena) na 1, 2, 3, itd. Posao 1 je dekomponovana u 11, 12, 13, itd. Nadređeni posao se zove roditelj (parent), a podređeni poslovi su deca (childs).

Razbijanje poslova roditelja na svoju decu treba da ima od 3 do 6 podređenih poslova. Ako je više od šest podređenih poslova, to znači pokušaji da se smesti previše detalja na jedan nivo.Vertikalna hijerarhija uspostavljena stablom poslova uspostavlja veze između strateškog upravljanja (vizija, politika, postavljeni ciljevi) do nivoa praćenja i ocenjivanja uspostavljenih procesa.

14

Stablo poslova OPŠTINSKE UPRAVE

USED AT: AUTHOR: DATE:REV:PROJECT: KapIS

05.04.200701.08.2007

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

WORKING

DRAFT

RECOMMENDED

PUBLICATION

READER DATE CONTEXT:

A-0

TOP

NODE: TITLE: NUMBER:POSLOVI OPSTINSKE UPRAVE UZICEA0

A0

POSLOVIOPSTINSKE

UPRAVEUZICE

A1

POSLOVIUPRAVLJANJA

ODLUCIVANJE IPLANIRANJE

POSLOVISKUPSTINE IOPSTINSKOGVECA

POSLOVIBUDZETA ITREZORA

PRAVNI I OPSTIPOSLOVI

PERSONALNIPOSLOVI

LOGISTICKAPODRSKA

A2

POSLOVILICNOGSTANJA

GRADJANA

POSLOVIISPRAVKE IPROMENESTANJAGRADJANA

POSLOVIREGISTRACIJEGRADJANA

IZDAVANJEIZVODA IUVERENJA IZMATICNIHKNJIGA

A3

POSLOVIIZ OBLASTI

DRUSTVENIHDELATNOSTI

POSLOVIDRUSTVENEBRIGE O DECI

POSLOVIBORACKOINVALIDSKEZASTITE

POSLOVIOBRAZOVANJASPORTA IKULTURE

POSLOVIZDRAVSTVA ISOCIJALNEZASTITE

PRACENJEREALIZACIJEFINANSIJKIHPLANOVA UOBLASTIDRUSTVENIHDELATNOSTI

A4

POSLOVIPRIVREDNEDELATNOSTI

POSLOVIPOLJOPRIVREDE IVODOPRIVREDE

POSLOVI TURIZMA

POSLOVIPRIVATNOGPREDUZETNISTVA

A5

URBANIZAMSTAMBENO

KOMUNALNI IIMOVINSKO

PRAVNI

POSLOVIURBANIZMA IIZGRADNJE

KOMUNALNIPOSLOVI

POSLOVIZASTITEZIVOTNESREDINE

IMOVINSKOPRAVNIPOSLOVI

A6

INSPEKCIJSKIPOSLOVI

POSLOVIBUDZETSKEINSPEKCIJE

POSLOVIGRADJEVINSKEINSPEKCIJE

POSLOVIKOMUNALNEINSPEKCIJE

POSLOVISAOBRACAJNEINSPEKCIJE

POSLOVIINSPEKCIJEZASTITEZIVOTNESREDINE

POSLOVIPROSVETNEINSPEKCIJE

15

KRAJNJI CILJ

Integracija međusobno kompatibilnih informacionih sistema čija će osnova biti GIS (Geografski Informacioni Sistem) i koji će omogućiti nesmetanu razmenu informacija unutar sistema kao i dostupnost ažurnih i tačnih informacija koje su za javnu upotrebu.

16

Opština UžiceL2 VPN 100Mb/s (optički privod)

JKP BioktošSHDSL 128kb/s-2Mb/s

JKP VodovodSHDSL 128kb/s-2Mb/s

JKP Direkcija za izgradnjuSHDSL 128kb/s-2Mb/s

ElektrosrbijaSHDSL 128kb/s-2Mb/s

JKP ToplotaSHDSL 128kb/s-2Mb/s

Služba objedinjene naplateSHDSL 128kb/s-2Mb/s

MPLSMulti Protocol Label Switching

MZ i MKSHDSL 128kb/s-2Mb/s

S K NSHDSL 128kb/s-2Mb/s

JP StanSHDSL 128kb/s-2Mb/s

Druge opštineSHDSL 128kb/s-2Mb/s

Dolazak u agenciju

Pristupanje sajtu

Pregled kataloga

Pregled elektonskog kataloga

TURIST

Provera rezervacije preko sajta

Potpisivanje ugovora preko sajta

Zahtev za proveru rezervacije

Provera rezervacije

BAZA PODATAKA

Dodavanje ugovora

RADNIKUgovor

TURISTTURIST RADNIKRADNIK BAZA PODATAKA

BAZA PODATAKA

1:

Pregleda katalog

2:

Zahteva proveru rezervacija3:

Proverava rezervacije

4:

Informacija o rezervacijama5:

Informacija o rezervacijama

6:

Potpisuje ugovor 7:

Unosi podatke o ugovoru8:

Predaje ugovor

Primer informacionog sistema - informacioni sistem turističke agencijeTuristička agencija Kon tiki nudi turistima širok izbor putovanja domaćih i stranih lokacija. Rezervacije i kupovina aranžmana može se izvršiti direktno u lokalima turističke agencije ili preko interneta. U oba slučaja turistima je omogućen pregled kataloga sa destinacijama sa podacima o smeštaju, dužini putovanja i cenom. Ukoliko se turist odluči za neki od aranžmana proverava se da li su rezervacije istog popunjene i ako nisu sklapa se ugovor. Ugovor se onda unosi u bazu podataka gde se stanje aranžmana sada vodi kao rezervisano na osnovu kojeg se u buduće može proveriti da li je aranžman slobodan ili nije.

UML Dijagrami

Use Case dijagram sistema za menadžment turisticke agencije

17

Sekvencijalni dijagram za lično naručivanje

18

TURISTTURIST WEB SERVERWEB SERVER BAZA PODATAKA

BAZA PODATAKA

1:

Pregleda elektronski katalog2:

Zahtev za proveru rezervacija3:

Proverava rezervacije4:

Informacija o rezervacijama5:

Informacija o rezervacijama

6:

Potpisuje ugovor7:

Unosi podatke o ugovoru

8:

Predaje ugovor

Sekvencijalni dijagram za naručivanje putem interneta

19

Pregled elektonskog kataloga

Pregled kataloga

Provera rezervacije

Nema zadovoljavajuce ponude

Provera rezervacije

Nema zadovoljavajuce ponude

Trazeni aranzmani su popunjeni

Upis u bazu podataka

UgovorUgovor

Upis u bazu podataka

Trazeni aranzmani su popunjeni

Aranzman

Dijagram aktivnosti za proces rezervacije aranzmana

20

Turist je odlucio da putuje

Gledanje elektronskog kataloga

Gledanje katalaoga

Odustaje od putovanja

Proveravanje rezervacije

Odustaje od putovanja

Proveravanje rezervacije

Potpisivanje ugovora

Potpisivanje ugovora

Podaci ugovora se upisuju u bazu podataka

Aranzmann

Dijagram stanja sistema za menadžment turisticke agencije

21

TURIST<<PC>>

RADNIK<<PC>>

WEB SERVER<<SERVER>>

BAZA PODATAKA<<SERVER>>

TCP/IPTCP/IP

DB/PROTOKOL

DB/PROTOKOL

Fizički dijagram razvoja sistema za menadžment turisticke agencije

Turisticka agencijaLokacija

Katalog aranzmana()

TuristImePrezimeadresaemail adresabr telefonabroj kreditne kartice

Placa()Potpisivanje ugovora()Pregledanje kataloga()

Web serverURL adresa

Katalog aranzmana()Izdavanje ugovora()

1

1..n

1

1..n

RadnikImePrezimeSmena

Proverava rezervacije()Izdavanje ugovora()

1

1..n

1

1..n

1

1..n

1

1..n

1

1..n

1

1..n

Baza podataka

Izvrsenje upita()11 11

1

1..n1..n

1

Dijagram klasa sistema za menadžment turisticke agencije

22

ZAKLJUČAK

Informacioni sistem delujući u okviru neke organizacije, omogućava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruženjem. Prema tome, uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolaže adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razrađeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz toga proizilazi da informacioni sistem može biti manuelan ili podržan informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan.

"Informacioni sistem podržan informacionom tehnologijom je informacioni sistem koji uključuje korištenje računarske tehnologije."

 Na osnovu navedenog, bitno je uočiti sljedeće:

Pojam informacionog sistema znatno je širi u odnosi na računar i računarsku obradu podataka. To znači da informacioni sistem obuhvata i kompjuterizovani i nekompjuterizovani dio informacione delatnosti, što upućuje na zaključak da informacioni sistem postoji i onda kada nema računarske podrške.

Informacioni sistem je kompleksan organizacioni sistem, a kompleksnost se odnosi i na strukturu elemenata i na strukturu veza kako u okviru sistema tako i sa okruženjem i

Informacioni sistem obuhvata sve informacione delatnosti što znači da se ne može poistovetiti sa jednom, pojedinačnom od tih delatnosti.

LITERATURA :

- Dragan Milanović, Poslovna informatika

- Veljović Alempije., Projektovanje informacionih sistema u praksi

- Veljović Alempije., Modeliranje informacionih sistema

-http://hr.wikipedia.org/wiki/Informacijski_sustavi

23