SADRAJ

UVOD.............................................................................................................................

1.MODEL INTEGRALNOG SISTEMA..................................................................... 1.2.INFORMACIONI SISTEMI POSLOVNIH FUNKCIJA................................... 1.2.1.SISTEMI TRANSAKCIONE OBRADE PODATAKA.......................... 1.2.1.1.ZAHVATANJE I UNOS PODATAKA................................................. 1.2.1.2.OBRADA PODATAKA.......................................................................... 1.2.1.3.ODRAVANJE I KORIENJE BAZA PODATAKA OLTP SISTEMA.............................................................. 1.2.1.4.CLIENT/SERVER ARHITEKTURA OLTP..........................................

2.POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI...............................................................3.PRIMENA INFORMACIONIH SISTEMA U GRAEVINARSTVU......................................................................................3.1. NOVI TRENDOVI KOJI SU U PRIMENI............................................3.2. SOFTVERSKI PAKETI KOJI SU PRIMENI U GRAEVINARSVU.........................................................................................ZAKLJUAK.....................................................................................................................

LITERATURA................................................................................................... Str.............

Str. 2.

Str. 3.Str. 4.Str. 6.Str. 6.Str. 8.

Str. 9.Str. 9.

Str. 12.

Str. 14Str. 14

Str. 15Str. 18

Str. 21

UVOD

Kljuna kategorija informatike, kao naune discipline su informacioni sistemi, i je izriito sadrano u svim definicijama, koje se daju u vezi informatike kao nauke. U cilju blieg odreivanja pojma informacionog sitema, neophodno je poi od njegove definicije.Prema Roberta Thieranf-u: "Informacioni sistem je odreeni skup metoda, postupaka i resursa, oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva".Ovde se misli na ciljeve sistema, u kome funkcionie informacioni sistem, kao njegov podsistem.

Prema Burch i Strater: "Infomacioni sistem ine etiri osnovne komponente i to:

(1) operacije obrade podataka, (2) metode obrade podataka, kompjuter i odnosna tehnologija, (3) sistemska analiza i (4) tehnike modeliranja".

Prema Alex Niederberger: "Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u preduzeu".

Prema Dobreni S.: Informacioni sistem je skup ljudi i opreme, koji po odreenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, uvanje emorisanje) i dostavljanje podataka i informacija na korienje". Imajui u vidu da su se esto, naroito u poetnoj fazi razvoja, informatika i informacioni sistemi u celini, ili prevashodno, vezivali za tehnoloki aspekr raunarske tehnologije, definicije informacionog sistema su dugo naglaavale no tehnoloku komponentu. Mnoge definicije su polazile od toga da je IS nain rrikupljanja, obrade, uvanja i distribuiranja informacija, to je u prvi plan isticalo tehnoloku stranu informatike kao delatnosti. Ubrzo su se informacione nologije i informacioni sistmi sve vie okretali prema upravljakim potrebama : rganizacije, tako da je njihov razvoj iao od operativnih - transakcionih IS do IS za podrku odluivanju.

DEO I: OSNOVl INFORMA TIKE IINFORMACIOMH SI STEM A

1

Sagledavajui na ovaj nain sutinu, informacioni sistem moemo definisati kao skup metoda, postupaka i resursa, organizovanih da podre poslovanje, putem aurnog i pouzdanog obuhvata podataka u procesu rada i odluivanja.

Pored kategorija informacionog sistema, kao to su metode, postupci i resursi (sa podacima kao specifinim resursima u prvom planu), iz sutine ovakvog pristupa identifikovanja informacionog sistema, proizilazi i vanost koncepcijsko - metodolokog aspekta, koji se odnosi na auran i pouzdan obuhvat podataka, ne samo u procesima rada (operativnog obavljanja poslova), ve i u procesima odluivanja. Za efikasnost informacionog sistema, aurnost i pouzdanost su od prvorazrednog znaaja. Ovi zahtevi se mogu ostvariti savremenim metodama organizovanja poslovanja, uz korienje raunarske infrastrakture, to se u sutini svodi na automatizovanje radnih procesa i na toj osnovi razvijanje operativnih -transakcionih IS i IS za podrku odluivanju.

Analizirajui navedene definicije informacionog sistema, moemo zakljuiti:

informacioni sistem je kompleksan i sloen podsistem, to je u direktnoj zavisnosti od kompleksnosti sistema iji je on podsistem, pojam informacionog sistema je iri od informacione tehnologije i raunarske infrastrakture, jer se odnosi i na irok spektar metoda i postupaka, koje se javljaju kao komponente informacionog sistema, u pristupu njegovoj realizaciji, efikasan informacioni sistem neophodno je zasnivati na automatizovanju radnih procesa, u cilju njegove pouzdanosti i aurnosti, cilj informacionog sistema je usklaen sa ciljevima sistema u kome se javlja kao podsistem i u sutini ima zadatak da obezbedi informatike pretpostavke za bolje funkcionisanje realnog sistema.

1. MODEL INTEGRALNOG SISTEMA

Ako organizaciju posmatramo kao sistem u kome su funkcije meuzavisne, onda njen informacioni sistem treba integrisati na nain da obezbeuje informacije za sve funkcije koje se nalaze u meuzavisnom odnosu. Ovakva integracija obezbeuje bolje funkcionisanje pojedinih delova organizacije, njihovo meusobno razumevanje i koordinaciju, sa ciljem da se ostvari bolja efektivnost i efikasnost organizacije.

Odluivanje u organizaciji se zasniva na znanju i aurnim i puzdanim informacijama o poslovanju organizacije i njenom okraenju. Za sticanje takvih informacija neophodni su znaajni, pouzdani, tani, konzistentni podaci lako dostupni i podloni analizi - neophodna je integrisana analitika solucija" savremenog elektronskog poslovanja, za koju su od sutinskog znaaja etiri vida integracije:

(a) tehnika integracije, (b) ekonomska integracije (c) integracija solucije i (d) integracija zatvorene petlje".

Ovi vidovi integracije predstavljeni su na sledeoj slici.[footnoteRef:2] [2: Balaban. N., i saradnici, Informacioni sistemi u menachnentu, Savreraena administracija, Bepgrad, 2002, str. 279.]

U vezi sa navedenim vidovima integracije treba pojasniti:

Preduslov uspene analize je tehnika integrisanost i usklaenost tehnologija analitikih aplikacija; Za kvalitetnu i konzistentnu analizu od popsebnog znaaja je ekonomska integrisanost, koja se pre svega odnosi na usaglaene i na jedinstven nain definisane bitne metrike i Analitiki sistem organizacije treba da se zasniva na objedinjavanju informacija i analiza celokupne organizacije.Integrisane analitike apliakcije omiguavaju sveobuhvatno sagledavanje funkcionalne povezanoasti ukupnpg poslovanja. Nakon donoenja odluke i njenog prevoenja u akciju, potrebno je pratiti efekte i eventialno preduzimati korektivne mere. Na ovaj nain se ostvaruje integracija zatvorene petlje" koja omoguava pored feedback i feedforward (predaju signala unapred), ime se obezbeuje elektronska analiza poslovanja koja omoguuje ne samo reaktivno i aktivno nego i proaktivno ponaanje u poslovanju organizacije.

Slika 1. Integrisana analitika solucija

1.2. INFORMACIONI SISTEMI POSLOVNIH FUNKCIJA

Da bi organizacija mogla da obavlja svoju misiju, ostvaruje ciljeve i realizuje izabranu strategiju, mora da raspolae sa odredenim funkcijama, a funkcije raspolau sa skupom procesa koji straraju vrednost za kupce i ostvaraju finansijke rezultate.

Fukcije, odnosno aktivnosti o kojima je re odnose se na nabavku, istraivanje i razvoj, proizvodnju, upravljanje ljuskim resursima, marketing i prodaju, koji skupa ine karike u tzv. lancu vrednosti (Valuve Chain) koga e preduzee nuditi tritu, odnosno kupcima putem svojih proizvoda i usluga. Poreter[footnoteRef:3] koristi lanac vrednosti kao strategijsko analitiko sredstvo da se doe do izvora konkurentske prednosti unutar preduzea i u povezivanju sa dragim preduzeima. Prema tome, konkurentska prednost jednog preduzea nije uslovljena samo njegovim lancem vrednosti, zbog toga to je ovaj lanac vrednosti ukljuen u vei tok vrednosti, koji Porter naziva sistem vrednosti. Imajui to u vidu, moe se zakljiiti da odravanje trajnije konkurentske prednosti preduzea zavisi od sistema vrednosti koji, pored lanca vrednosti preduzea, ukljuuje lanac vrednosti dobavljaa, lanac vrednosti distributera i lanac vrednosti kupaca. [3: Porter, M., Competitive Strategy: Techniques for Analyzing Industries and Competitors, Free Press, NewYork, 1980, chapter 2, str. 35-39.]

Koncept lanca vrednosti prihvaen je kao koristan pristup analizi za potrebe efikasnijeg upravljanja poslovnim procesima u cilju sticanja konkuretske prednosti. Lanac vrednosti predstavlja sistematian pristup oceni obavljanja svih aktivnosti preduzea i njihove interakcije, posmatrano iz aspekta izvora konkuretske prednosti.

Analiza lanca vrednosti prua mogunost sagledavanja efikasnosti i efektivnosti izvravanja svih poslovnih aktivnosti u lancu vrednosti preduzea, ali i njegovih poslovnih partnera, to u krajnjem smislu moe posluiti za uporeevanje visisne i struktrure trokova preduzee i njegovih konkurenata. Na ovaj nain se mogu indentifikaovati aktivnosti preduzea koje mu obezbeuju konkuretsku prednost, odnosno trino vostvo, to moe pomoi pri usmeravanju poslovnih resursa na takve aktivnosti.[footnoteRef:4] [4: O znaaju lanca vrednosti u ambijentu elektronskog poslovanja, videti ire u knjizi Vujovi, S., Eleketronskoposlovanje iposlovna inteligencija, Univerzitet Braa Kari" Beograd, 2005,polgavlje 7.]

Generiki model lanaca vrednosti obezbeuje okvir koji organizacija korisii za razvoj savremenih informacionih sistema, sledea slika.[footnoteRef:5] [5: Balaban, N., i saradnici, Informacioni sistemi u menadmentu, Savremena administracija, Beograd, 2002., str.281.]

Polazei od modela lanca vrednosti i aktivnosti, odnosno procesa koje objedinjava, u ovom poglavlju predmet naeg razmatranja su informacioni sistemi za podrku, unapreenje i realizaciju poslovnih procesa. Ova vsta informacionih sistema se izgrauje na bazi razliitih informacionih sistema, kao to su OLTP, PIS, OAS, KWS, MIS, DW uz korienje klijent/server arhitukzure i platforme zasnovane na internestkim tehnologijama. Savremeni koncept razvoja ovih sistema zasniva se na metodologiji planiranja poslovnih resursa preduzea - ERP (Enterprise Resource Planning).

Slika 2. Generiki model lanca vrednosti

1.2.1. SISTEMI TRANSAKCIONE OBRADE PODATAKA

Za efikasno i efektivno izvravanje procesa, funcija i zadataka u organizaciji neophono je razvijati informacione sisteme i softverske proizvode za procesiranje trensakcija OLTP tehnologijom i agregrisanje podataka DW tehnologijom.

Tehnologija procesiranja podataka odnosi se na poslovne transakcije, odnosno dogaaje u vezi sa poslovanjem. Transakciono procesiranje podataka podrava operacije organizacije i predstavlja osnovu operativnih informacionih sistema. Danas se obino OLTP zasniva na E-R (EntityRelationship) modelima podataka, sistemima za upravljanje relacionim bazama podataka, SQL upitima u vezi sa operativnim informacionim potrebama korisnika.

Transakcioni procesni sistemi koriste se za ostvarivanje strategijske uloge u poveanju konkurentske prednosti preduzea. U torn cilju koristi se Internet, ekstranet i druge mree, za povezivanje sa njihovim kupcima ili dobavljaima u realnom vremenu u cilju on line transakcionog povezivanja. Podaci transakcionih baza koriste se za formiranje integralnog skladita podataka (DW) koje se koristi za strategijsko upravljanje organizacijom.

1.2.1.1. ZAHVATANJE I UNOS PODATAKA

Zahvatanje i unos podataka u savremenim uslovima odvija se u on line real time renu rada na radnim mestima na kojima se odvijaju pojedine aktivnosti. Na ovaj nain se automatizuju poslovne aktivnosti i unos podataka. Na sledeoj slici prikazan je automatizovani unos podataka.

Slika 3. Automatizovani unos podataka

Ovaj nain unosa podataka ima znaajne prednosti u odnosu na tradicionalni unos podataka, to se ogleda u:[footnoteRef:6] [6: Vujovi S., Poslovna informatika, Slobomir P. Univerzitet, 2006.]

zahvatanje i unos podataka je na izvora gde se odvijaju transakcije i gde se generiu podaci, aurnost u zahvatanju podataka je trenutna, s obzirom da se podaci zahvataju u momentu nastanka preko PC i/ili POS terminala, zahvatanje podataka se vri automatizovano sa itljivih medija (ita bar koda, optiki ita znakova, ita karaktera ispisanih magnetnom supstancom) ili unosom podataka preko tastature PC. Sredstva koja se najee koriste za upos podataka su: PC, inteligentni transakcioni terminali, ureaji automatizovanih blagajni, skeneti, ureaji za prepoznavanje glasa itd.

1.2.1.2. OBRADA PODATAKA

Obrada podataka u OLTP sistemima moe se vriti na dva naina: paketnom obradom i interaktivnom on line obradoma, sledea slika.

Paketna obrada podrazumeva periodinu obradu tokom vremena skladitenih transakcionih podataka. Na primer, podaci o osoblju i njihovim uincima se memoriu u odreenim fajlovima, a potom se periodino obrauju i izraunavaju zarade.

3

Slika 4. Paketna i on line interaktivna obrada podataka[footnoteRef:7] [7: Vujovi S., Poslovna informatika, Slobomir P. Univerzitet, 2006.]

Interaktivna obrada, odnosno on line obrada u realnom vremenu, podrazumeva da se podaci obruju neposredno po nastanku i potom unose u baze podataka. Podaci su memorisani na uredajima sa direktnim pristupom i trenutno su dostupni na upite korisnoicima. Primeri ovakvih obrada su brojni, kao na primer, altersko poslovanje, rezervacije karata u avionskom saobraaju, aplikacije nabavke, prodaje, upravljanja zalihama itd.

1.2.1.3. ODRAVANJE I KORIENJE BAZA PODATAKA OLTP SISTEMA

Odravanje baza podataka OLTP sistema odnosi se na modifikovanje podataka, ili upisivanje novih, odnosno brisanje postojeih podataka u bazama. Odravanje ovih baza u aurnom stanju predstavlja znaajnu aktivnost koja je u direktnoj vezi sa nesmetanim odvijanjem operativnih poslova, kao i stavlajnjem na raspolaganje aurnih podataka u vidu izvetaja zainteresovanim korisnicima i unosa podataka u DW, DSS i ES.

Korienje baze podataka moe biti u cilju:

sainjavanja dokumenata i dobijanje odgovora na upite.

Sainjavanje dokumennata u transakcionom sistemu na osnovu podataka u bazama vri se za operativne potrebe i potrebe menadmenta. Za operativno potrebe mogu se sainjavati razna dokumenta, kao na primer, porudbine, izvetaji, povtde, fakture, nalozi itd. Ako se iz baza podataka OLTP sistema obezbeuju izvetaji za menadere, onda su ove baze u funkciji upravljakih informacionih sistema. Korienjem podataka ovih baza za izvetavanje menadmenta ima ogranien domen i uglavnom je orijentacija na obradu minulih podataka.

Obradu upita u bazama podataka OLTP sistema, u client/server okruenju, korisnik moe vriti putem Internet, intranet, ekstranet i Web brauzer ili upitne jezike (SQL), postavljajui upite i prihvatajui odgovore. Odgovori se dobijaju u vidu ekranskih izvetaja.[footnoteRef:8] [8: Veinovi M., Jevremovi A., Uvod u raunarske mree, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007.]

1.2.1.4. CLIET/SERVER ARHITEKTURA OLTP

Razvojna platforma savremenih OLTP sistema je client/server arhitektura, kao najraireniji oblik decentralozovane obrade podatak. Osnovna odlika client/server modela obrade podataka je deljenje obrade izmeu klijenta" i servera", tako da se svi procesi obrade klasifikuju na: serverske proces i klijentske procese.

Klijent je korisniko mesto u sistemu, koje alje podatke serveru i od servera zahteva usluge. Klijentsko mesto (obavlja klijentske poslove) je opremljeno radnim stanicama, desk top ili lap top raunarima. Server prua isluge serverskih procesa.

Konfiguracija clijent/server modela obrade podataka sastoji se iz:

jednog ili vie servera, vie klijenata, komunikacionog sklopa.

Komunikacioni sklop predstavlja hardversko-softverske elemente koji vre komunikaciju izmedu servera i klijenta i uestvuju u izvravanju klijentskih i serverskih procesa. Danas je najee u upotrebi troslojna arhitektura client/server sistema distribucione obrade podataja, prikazana na sledeoj slici.

Serveri su raunari opte namene koji su konfigurirani prema potrebama organizacije, veliini i sloenosti baza podataka, zahtevima za komunikacijom i ostalim zahtevanim performansama. Serveri upravljaju resursima podataka i daju podrku upravljanju obradom podataka. Aplikativni serveri pokreu transakcije obrade podataka, vre transformaciju podataka, podravaju komunikacije izmeu klijenta i aplikativnog servera.

Klijenti omoguavaju korisniki interfejs, i zadueni su za rad sa ekranskim formama, upotrebu menija, grafikog interfejsa, prikaz izvetaja ili tapanje, obezbeenje interaktivnog dijaloga sa klijent/aplikativni server. U skaldu sa troslojnom arhitekturom, rasporeen je i odgovarajui softver. Na serverima se nalaze sistemi za upravljanje bazama podataka, dok su na aplikativnim serverima instalirane aplikacije informacionog sistema, a na klijentima su instalirani programi za upravljanje korisnikim interfejso aplikacije. Ova arhitektura se u savremenim uslovima razvija kao Web aplikacija, to znai da ulogu programa za upravljanje korisnikim interfejsom preuzima neki od programa (brauzer) za pristup Internet/Web serverima.[footnoteRef:9] [9: Milosavljevi M., Veinovi M.,Grubor G., Informatika, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009.]

Slika 5. Troslojna arhitektura client / server sistema

2. POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI

Organizacije su uglavnom strakturisane prema funkcionalnim oblastima i procesima, kao to su: proizvodnja i/ili usluge, istraivanje i razvoj, marketing, raunovodstvo, finansije, kadrovi i dr. Svaka od ovih funkcija ima specifine potrebe za informacijama, ali i zajednike potrebe za nekim informacijama. U okviru pojedinanih funkcionalnih celina postoje razliiti nivoi upravljanja: strategijsko, taktiko i operativno upravljanje, koji svaki za sebe ima specifine potrebe za informacijama, i na tim osnovama se razvijaju pojedinani funkcionalni upravljaki IS. Kako postoje zajednike potrebe za informacijama, koje u nekim sluajevima mogu biti od interesa za sve funkcionalne oblasti a u drugim samo za neke, neophodno je da se funkcionalni IS poveu, odnosno integriu.

Integrisanje funkcionalnih IS najee se ostvaruje primenom baza podataka i sistema upravljanja bazama podataka - DBMS (Data Base Management Systemsj.Na ovim osnovama razvijeni su postupci, metode, metodologije i sradstva za projektovanje i razvoj IS.

Upravljaki informacioni sistem sadri posebne fajlove za svaki funkcionalni sistem i zajedniku bazu podataka. U skaldu sa ovakvom konceptualnom strukturom upravljakog IS, raspoloiv je specifian softver za pojedinane funkcionalne upravljake podsisteme i zajedniki (opti) softver za sve funkcionalne upravljake IS (sistem upravljanja bazama podataka, baze modela za analizu podataka, modela za planiranje itd).

Za formiranje pojedinanih funkcionalnih upravljakih sistema koriste se sledei izvori podataka: strategijski plan odganizacije, interni izvori podataka funkcionalnih celina, izvori podataka o drugim funkcionalnim celinama posmatrane organizacije i eksteni izvori podataka.

Integrisanost informacionog sistema organizacije podrazumeva:

jedinstvenu bazu podataka, ije resurse dele sve aplikacije; posebne aplikacije za svaki funkcionalni sistem sa automatizovanim procesima; ugradnju metoda i tehnika u aplikativna softverska reenja koja koriste menaderi i drugi korisnici za upravljanje procesima i odluivanje.

Na sledeoj slici prikazana je ema integralnosti informacionog sistema organizacije sa odgovarajuim funkcionalnim oblastima, odnosno poslovnim procesima, koji predstavljaju informacione podsisteme.

Kao to se iz prikazane eme vidi integralni informacioni sistem organizacije sastoji se iz sledeih podsistema:

1. informacionog podsistem planiranja,2. informacionog podsistema istraivanja i razvoj a,3. informacionog podsistema marketinga,4. informacionog podsistema nabavke,5. informacionog podsistema upravljanja proizvodnjom,6. informacionog podsistema prodaje i distribucije,7. informacionog podsistema raunovodstva i finansija,8. informacionog podsistema ljudskih resursa.

Svaki od navedenih informacionih podsistema zahteva poseban razvoj a potom objedinjavanje u integralni informacioni sistem organizacije.[footnoteRef:10] [10: Milosavljevi M., Veinovi M.,Grubor G., Informatika, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009.]

Slika 6. Integralnost informacionog sistema organizacije

3.PRIMENA INFORMACIONIH SISTEMA U GRAEVINARSTVU

Posebna karakteristika svake organizacije: informacioni deo (povezuje upravljaki deo sa izvoako-tehnikim podsistemom) Sutina je obezbediti zadovoljavajue informacione procedure kao odgovor na zahteve graevinskih procesa .Odvija se u nekoliko nivoa: Primena savremenih instrumenata i tehnoloke opreme koja u sebi ukljuuje raunarski podran rad (primer geodetske opreme, automatizovane fabrike betona i drugo) Poveanje brzine komunikacije i razmene podataka usled povezivanja u raunarske mree: LAN, ((engl. Local Area Network) je skup raunara koji su povezani u jednu raunarsku mreu, na relativno malom prostoru, kao to su kancelarija, vie kancelarija ili zgrada) WAN, (WAN akronim od Wide Area Network (Raunarska mrea irokog podruja u bukvalnom prevodu, ili irokopojasna mrea u slobodnom prevodu) je raunarska mrea koja pokriva ire podruje - grada, regiona ili drave) Internet (globalna raunarska mrea) Ubrzano procesiranje podataka u informacionom sistemu usled poveanja karakteristika hardvera i primene savremenih softverskih reenja (softverska reenja za razliite faze graevinskog projekta, raunovodstveni paketi, ERP, DMS i drugo). Informacione tehnologije primenjene u prateim oblastima (evidencija radnog vremena, video nadzor, IP telefonija, GPS praenje vozila i drugo)

3.1. NOVI TRENDOVI KOJI SU U PRIMENI

Integrisani poslovni informacioni sistemi tipa ERP (Enterprise Resource Planning), Sistemi za upravljanje dokumentacijom u elektronskom obliku, tj. DMS (Document Management System) i Sistem za upravljanje projektima, odnosno EPM (Enterprise Project Management).

ERP (Enterprise Resource Planning)Razvoj IS uz potpunu integralnost softverskih aplikacija, odnosno jedno skladite podataka kao zajedniki resurs koji dele sve aplikacije. Obezbeuje se registrovanje svih poslovnih transakcija u realnom vremenu (tzv. On-Line Transaction Processing), neprekidno skraenje trajanja poslovnih procesa i njihovo kontinuirano poboljanje putem reinenjeringa.

DMS (Document Management System)Poseban podsistem za upravljanje dokumentacijom na projektu ali je najbolje reenje da se to prati centralizovano na nivou celog preduzea.Veliki utroak vremena na: kreiranje razliitih dokumenata, njihovo traenje, reviziju i ponovno kreiranje. Dodatni problem - sreivanje i odlaganje dokumentacije. Oko 90% znanja jedne organizacije nalazi u dokumentima. Svetski poznata DMS reenja su: EMC Documentum, IBM FileNet, Oracle Stellent, Microsoft - SharePoint i dr. EPM (Enterprise Project Management)Primena raunara, kada je upravljanje projektima u pitanju, je zapoela automatizovanjem tehnike mrenog planiranja. Daljim razvojem dolo se do integrisanih softverskih alata za upravljanje projektima zahvaljujui kojima se itav proces upravljanja preduzeem postepeno automatizuje i prenosi u informatiko okruenje. Integrisano reenje koje spaja funkcionalna radna mesta, projektne timove i rukovodstvo preduzea. Rukovodilac projekta moe da kontrolie svaki aspekt upravljanja projektnim ivotnim ciklusom od planiranja do okonanja projekta.

3.2. SOFTVERSKI PAKETI KOJI SU U PRIMENI U GRAEVINARSTVUNa naim prostorima primenjuju se najee dva alata za upravljanje projektima: Primavera Project Planner i Microsoft Project. Programi za obradu teksta (word processing - WP) omoguavaju: unoenje, izmenu (editovanje), premetanje, skladitenje i tampanje tekstualnih informacija. Mnogi programi iz ove kategorije sposobni su jo i da: proveravaju pravopis, gramatiku korektnost, kao i upotrebu interpunkcije u unetom tekstu. Veina novijih programa opremljena je, takoe, i zavidnim grafikim mogunostima Mogue je u svakom trenutku nainiti neophodne izmene u prethodno sauvanom dokumentu, zatim odtampati novu kopiju koja e se distribuirati na eljene adrese.

Najpoznatiji programi za obradu teksta su: Word (Microsoft) WordPerfect (Corel) Primena osnovnih aplikativnih programa za obradu teksta i tabline proraune Programi za tabline proraune dizajnirani su sa ciljem da ljudima pomognu u reavanju problema. Radna tabela (spreadsheet) se sastoji od redova i kolona sa podacima ili informacijama. Presek svakog reda i kolone naziva se elija - cell Nove informacije mogu se upisivati preko starih informacija, lako auriranje i preraunavanje. Pomou jednostavnih instrukcija, moe se izvriti sabiranje numerikih podataka po kolonama, izrauna procentualne vrednosti ili neke druge komplikovanije funkcije. Omoguavaju ljudima koji ih koriste da budu znatno efikasniji i produktivniji. Najpoznatije aplikacije koje se koriste za tabelarne proraune su: Excel Quatro ProProgrami za crtanje i projektovanje pomou raunara Termin raunarsko projektovanje podrazumeva projektovanje sistema i/ili procesa uz podrku raunara. Raunarsko projektovanje je jedan od moguih prevoda sa Engleskog originalnog izraza Computer Aided Design (CAD) koje su vezane za aktivnosti projektovanja i konstruisanja primenom raunara. Modeliranje u projektovanju putem raunara je sloen proces koji se sastoji od vie meusobno povezanih faza.

U osnovne faze projektovanja spadaju: Postavka zadatka na osnovu definisanog problema Koncepcija rada i metodologija grafikog projektovanja objekata Reavanje problema Verifikacija reenja

ZAKLJUAK

Osnovna funkcija IS je snabdevanje menadmenta potrebnim informacijama u cilju sagledavanja ponaanja organizacije i preduzimanja aktivnosti u vezi planiranja, organizovanja, usmeravanja i kontrolisanja, kako bi se postigao odriv razvoj, rast i prosperitet organizacije. IS e zadovoljiti svoju misiju ako obezbedi prave informacije, u pravo vreme, na pravi nain, pravom korisniku. IS e zadovoljiti oekivanja ukoliko udovolji sledeim zahtevima:

Obezbedi informacije za donoenje adekvatnih odluka strategijskog, taktikog i operativnog karaktera u preduzeu; Ostvari distribuiranost informacija prema potrebama pojedinih delova organizacije i pojedinih korisnika; Obezdedi pravovremenost dobijanja informacija za korisnike; Obezbedi selekciju informacija i primerenu koliinu informacija prema potrebama korisnika; Obezbedi mogunost dobijanja potrebnih informacija prema unapred dogovorenom vremenu i obliku, kao i ad hoc postupkom iz baza podataka.

IS treba da omogui menaderu upravljanje organizacijom na najbolji nain, uz zadovoljavajue obavljenje funkcija:

planiranja, organizovanja, rukovoenja i kontrolisanja.

Planiranjem menaderi vre izbor ciljeva (budue eljeno stanje koje organizacija nastoji da ostvari), strategije, politike, programa, projekata i akcija, kako bi se ciljevi mogli ostvariti. Planiranjem se nastoji relativizovati neizvesnost koju donose budue promene.

Postoje tri nivoa planiranja:

strategijsko planiranje, taktiko planiranje i operativno planiranje.

Strategijsko planiranje odnosi se na utvrivanje misije i strategijskih ciljeva organizacije. Ovaj vid planiranja, posmatran kao proces, odnosi se na postavljanje strategijskih ciljeva, odreivanje politike i programa organizacije, kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi. Pod politikom se podrazumeva opti okvir voenja akcije, a pod programom se podrazumeva postupak i nain realizacije postavljenih ciljeva i politike.

Da bi se stekla opta slika o zadacima IS u vezi sa strategijskim planiranjem, navodimo aktivnosti ovog vida planiranja, za koje je potrebno obezbediti informacije:

definisanje ciljeva organizacije, analiza i ocenjivanje aktuelnih ciljeva i planova, istraivanje okruenja, analiza i definisanje potencijala organizacije, utrivanje promena u aktuelnoj strategiji, izbor najboljih strategijskih alternativa, izbor i primena odgovarajue strategije, praenje uinaka.

Taktiko planiranje odnosi se na izvravanje strategijskih planova po pojedinim delovima organizacije (organizacionim jedninicama), polazei od utvrivanja taktikih ciljeva. Taktiki ciljevi se utvrduju kao zadaci koje organizacione jedinici izvravaju, da bi se ostvarili strategijski ciljevi organizacije. Taktiko planiranje je srednjeronog karaktera.

Operativno planiranje obuhvata operativne ciljeve i detaljnu specigfikaciju aktivnosti pojedinih organizacionih jedinica za ostvarivanje tih ciljeva.

Organizovanje se odnosi na utvrdivanje aktivnosti koje treba obaviti, strukturisanje ovih aktivnosti u poslove kao zaokruene celine, utvrdivanje radnih jedinica za njihovo obavljenje i radnih mesta kao izvrilaca ovih poslova. Organizovanjem se utvruju relacije izmeu izvrilaca i nadredenih rukovodilaca, sa precizno utvrdenim obavezama jednih i dragih.

Rukovoenje ili voenje. kao je to u savremenij teoriji menadmenta definisano, usmereno je na oveka, meuljudske odnose i na znaaj ljudskog potencijala u ostvarivanju ciljeva organizacije. Voenje znai kreiranje atraktivne kulture i vrednosti, komuniciranje ciljeva u organizaciji, kao i razvijanje elje zaposlenih da ostvaruju vrhunske rezultate". Priroda voenja je da stimulie, koordinira, usmerava i motivie aktivnosti podreenih u pravcu postavljenih ciljeva i zadataka. Vodenje je prosec usmeravanja kadrovskih potencijala organizacije ili sposobnosti jedne ili vie osoba - rukovodilaca da se kroz medusobnu saradnju, komuniciranje i rasporeivanje utie na radno angaovanje i motivaciju dragih radnika, da efikasnije izvravaju postavljene zadatke i doprinose ostvarivanju organizacionih ciljeva.

Kao to je istaknuto, voenje je proces, a svaki proces zahteva odreene aktivnosti a aktivnosti zahtevaju informacije.

Rukovoenje ukljuuje: rukovodioca, sledbenika, situaciju. Za uspenog rakovodioca je potrebno da poznaje sebe, razume podreene i situaciju u kojoj deluje.

Kontrolisanje i planiranje su komplementarni. Izmeu ove dve funkcije menadmenta postoji interakcija: planiranje odreuje smisao i svrhu kontrolisanja. Da bi se utrdilo u kojoj meri planirano korespondira sa postignutim. Kontrolisanje je potrebno kako bi se mogao eventualno korigovati postavljeni plan, i nije ga moguie uspeno sprovesti bez aurnog i pouzdanog IS.

Na osnovu razmatranih funkcija menadmenta, sasvim je jasno da su aktivnosti menadmenta veoma raznovrsne i da se obavljaju u kratkim vremenskim rokovima, to znai na su menaderima potrebne raznovrsne i aurne informacije.

Pored razliitih aktivnosti koje utiu na raznovrsnost informacija, potreba za informacijama se diferencira i prema nivoima upravljanja, koji u organizaciji mogu biti strategijski, taktiki i operativni nivo upravljanja.

Za navedene nivoe upravljanja vezani su uslovi odluivanja koji mogu imati karakter izvesnosti i neizvesnosti. Donoenje odluka u uslovima neizvesnosti karakteristino je za vie nivoe upravljanja.

Uslovi izvesnosti za donoenje odluka postoje ako se mogu precizno definisati alternativne akcije i ako je poznat ishod za svaku od ovih akcija. Uslovi neizvesnosti za donoenje odluka postoje ako se ne mogu precizno definisati alternativne akcije i ako je verovatnoa ishoda pojedinih akcija nepoznata.

Strategijskom nivou upravljanja potrebne su informacije irokog spektra internog (iz organizacije) i eksternog (iz okruenja) karaktera, agregirane u vidu sumarnih pregleda sa naglaenom kvalitativnom komponentom. Suprotno ovim zahtevima, za nivo operativnog upravljanja potrebne su detaljne interne informacije, preteno kvantitativnog karaktera. Taktikom nivou upravljanja potrebne su preteno interne informacije, esto istorijskog karaktera. Zadatak je informacionog sistema da izvri diferencijaciju informacija prema potrebama pojedinih nivoa odluivanja.

LITERATURA

Balaban. N., i saradnici, Informacioni sistemi u menadmentu, Savreraena administracija, Beograd, 2002, str. 279.

Veinovi M., Jevremovi A., Uvod u raunarske mree, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007.

Vujovi, S., Eleketronskoposlovanje iposlovna inteligencija, Univerzitet Braa Kari" Beograd, 2005.

Vujovi S., Poslovna informatika, Slobomir P. Univerzitet, 2006.

Milosavljevi M., Veinovi M.,Grubor G., Informatika, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009.

Porter, M., Competitive Strategy: Techniques for Analyzing Industries and Competitors, Free Press, New York, 1980.