informator 2010

INFORMATORo uslovima upisa i studiranja na integrisanim akademskim studijama MEDICINE, STOMATOLOGIJE, FARMACIJE i osnovnim strukovnim studijama

Ni, 2010.

IZDAVA Medicinski fakultet Univerziteta u Niu ZA IZDAVAA Prof. dr Milan Vinji GLAVNI UREDNICI Prof. dr Duica Pavlovi Prof. dr Dobrila Stankovi - orevi UREDNIK Prof. dr Stevo Najman REDAKTORIHemija: Prof. dr Goran Nikoli, doc. dr Mirjana Abramovi, doc. dr Nataa Truti Biologija: Prof. dr Stevo Najman, prof. dr Jelena ivanov-urlis Matematika: Prof. dr Jelena Manojlovi, prof. dr Dragan orevi, doc. dr Dragana Cvetkovi Anatomija i fiziologija: Prof. dr Svetlana Anti, prof. dr Milkica Nei, prof. dr Stevo Najman

TEHNIKA PRIPREMA Sneana Miloevi TAMPA Punta, Ni

Sadraj OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA NASTAVNI PLANOVI STUDIJA Plan nastave integrisanih akademskih studija medicine Plan nastave integrisanih akademskih studija stomatologije Plan nastave integrisanih akademskih studija farmacije Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovna med. sestra Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni zubni protetiar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - oralni higijeniar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni sanitarnoekoloki inenjer PRIJEMNI ISPIT Uslovi za konkurisanje Prijem dokumenata Polaganje prijemnog ispita Ocenjivanje zadataka Izbor kandidata STUDIJE Vrste studija Oblici nastave Obim studija Ocenjivanje Ispitni rokovi i nain polaganja ispita Posledice nepoloenog ispita Prigovor na ocenu Upis na narednu godinu studija Zavrni rad STATUS STUDENTA Status budetnog studenta Status samofinansirajueg studenta Gostujui studenti Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanovi 9 10 10 12 14 16 18 20 22 24 24 24 25 27 27 29 29 29 30 30 31 32 32 33 33 34 34 34 35 35

PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Pohaanje nastave Mirovanje prava i obaveza studenta Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Prelazak sa drugih fakulteta Prestanak statusa studenta PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Biologija Hemija Matematika Anatomija i fiziologija TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA Biologija Hemija Anatomija i fiziologija Matematika

37 37 38 38 39 39 41 41 45 48 49 53 53 131 209 263

Potovani maturanti, Izbor i upis fakulteta su za vas prvo kljuno ivotno pitanje s kojim se sreete u godinama punoletstva. Uz neizvesnost ishoda prijemnog ispita upisnu groznicu esto pojaava mnotvo drugih nepoznanica i oskudna informisanost. Ovaj Informator je pokuaj Medicinskog fakulteta u Niu da javnosti stavi na uvid neke od vanih informacija vezanih za upis na ovaj Fakultet i njegov rad. Ovde nisu prisutne informacije za koje je odgovorno Ministarstvo prosvete, ali e one biti dostupne iz sredstava javnog informisanja i teksta konkursa. Testovi sa prethodnih prijemnih ispita bie vam dobra orijentacija u tome kako mogu izgledati test pitanja na prijemnom ispitu. Meutim, svi raspoloivi testovi predstavljaju samo pomono sredstvo u pripremi prijemnog ispita i nikako ne mogu biti zamena za uenje iz udbenika. Za dobru pripremu prijemnog ispita potrebno je savladati gradivo iz odgovarajuih udbenika za gimnazije prirodno-matematikog smera i za medicinske kole. elimo vam da to lake uinite prvi korak, uspeno poloite prijemni ispit i postanete studenti Medicinskog fakulteta u Niu. Medicinski fakultet ove kolske godine upisuje jo jednu generaciju studenata integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije, farmacije i osnovnih strukovnih studija za sticanje strunog naziva strukovna medicinska sestra/tehniar. Nakon zavrenog procesa akreditacije studenti e moi da upiu i druge studijske programe osnovnih strukovnih studija (strukovni zubni protetiar, oralni higijeniar i strukovni sanitarno-ekoloki inenjer). Informaciju o upisu na nove studijske programe studenti mogu nai na web sajtu fakultetawww.medfak.ni.ac.rs i u konkursu koji objavljuje Medicinski fakultet. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije naa zemlja se obavezala da do 2010. godine uspostavi preduslove za ulazak u zajedniki evropski prostor visokog obrazovanja. Svojim novim programima za dodiplomske studije Medicinski fakultet je promovisao uenje usmereno na studenta, integrisanu i interaktivnu nastavu, kontinuirano ocenjivanje. Visoka profesionalnost, odgovornost, temeljnost i posveenost poslu bie prioritet i krajnji cilj Vaeg kolovanja. Jedan od osnovnih principa Bolonjske deklaracije i evropskog pristupa visokom obrazovanju je Evropski sistem prenosa bodova (ESPB ili ECTS).

Evropski sistem prenosa bodova - ESPB ESPB je sistem koji obezbeuje realnu procenu radnog angaovanja studenata koje je neophodno za savladavanje predmeta u celini, svih predmeta u semestru tj. akademskoj godini, odnosno celokupnih studija. Sistem je zasnovan na bodovima koji izraavaju optereenje studenata u savladavanju odreenog programa studija (60 bodova za akademsku godinu, 30 za semestar). Svaki predmet nosi odreeni broj bodova, a student ispunjavanjem obaveza na predmetu, pripremom i polaganjem ispita, u okviru studijskog programa koji je upisao, sakuplja bodove (akumulacija bodova). Student moe da sakuplja bodove i na nematinoj instituciji koji se potom prenose i priznaju na njegovoj matinoj instituciji (prenos bodova). Primena sistema ESPB u Univerzitetskoj praksi doprinosi pokretljivosti studenata u evropskom prostoru visokog obrazovanja. U okviru predmeta bodovi se preraspodeljuju u odnosu na ukupno angaovanje studenta koje se odnosi na aktivnu nastavu (predavanja, vebe, seminari i dr.), samostalni rad, terenski rad, uenje u biblioteci ili kod kue, pripremu ispita i kolokvijuma. Bodovi predstavljaju meru ukupno uloenog rada studenta u savladavanju predvienog gradiva i dodeljuju se studentu nakon uspeno poloenog ispita tj. okonanja odreenog dela studijskog programa. Vrednost jednog boda iznosi 27 sati rada studenta. Bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju. Celokupne estogodinje studije medicine nose 360 bodova, petogodinje studije stomatologije i farmacije 300, a trogodinje studije zdravstvene nege 180 bodova. Status studenta (budet ili samofinansiranje) Obaveza studenata finansiranih iz budeta je da u toku jedne kolske godine u okviru upisanog studijskog programa ostvare 60 ESPB bodova. Poloeni ispit je uslov da se stekne potreban broj bodova koje nosi odgovarajui predmet u studijskom programu. Ukoliko student ne ispuni ovu obavezu (ne ostvari 60 ESPB), nastavlja studije kao samofinansirajui. No, da bi uopte upisao sledeu godinu studija u statusu samofinansirajueg studenta, mora ostvariti najmanje 37 ESPB bodova u toku kolske godine. Ukoliko student koji se sam finansira ostvari u toku godine 60 ESPB bodova, moe nastaviti studije na teret budeta uz ispunjenje dodatnih kriterijuma koje propisuje Fakultet, jer se broj studenata finansiranih iz budeta moe poveati najvie 20% od broja studenata koji su u tom statusu upisani prethodne godine.

Ocenjivanje i napredovanje studenta U toku predispitnih obaveza u semestru tj. godini vri se kontinuirana provera znanja (ocenjuje se prisustvo i aktivnost na teorijskoj i praktinoj nastavi, rezultati na vebama, seminarima, testu, kolokvijumu), a konana ocena se utvruje na ispitu. U toku ovih aktivnosti student ostvaruje poene na osnovu kojih formira konanu ocenu. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student moe ostvariti najvie 100 poena (numeriki jednako oceni 10). Ostvareni poeni u toku predispitnih obaveza priznaju se sve dok se uspeno ne poloi zavrni ispit u istoj kolskoj godini. Student je pao na ispitu ukoliko nakon zavrnog ispita ostvari manje od 55 poena. Student moe da polae ispit iz jednog predmeta navie tri puta u toku kolske godine. Standardi zahtevaju da se studenti ocenjuju na osnovu javno publikovanih kriterijuma i procedura koje se stalno primenjuju. Svaki predmet je u obavezi da studente upozna sa kriterijumima formiranja konane ocene i da ih se dosledno pridrava. Dragi studenti, ubeeni smo da e ova generacija studenata na osnovu postignutog znanja u prethodnom obrazovanju i pokazanih rezultata na prijemnom ispitu biti spremna da ostvari postavljene ciljeve i uspeno zavri studije. Na tom putu pokuajte da negujete potenje, odgovornost, kolegijalnost i pre svega ljubav i razumevanje za pacijenta. elimo Vam puno uspeha.

Kolegijum Dekanata Medicinskog fakulteta u Niu

Medicinski fakultet Ni

Informator 2010

1. OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETAMedicinski fakultet u Niu osnovan je 1960. godine. Od osnivanja pa do oktobra 2009. godine na fakultetu je diplomiralo 9009 studenata, od toga 746 stranih dravljana. U toku 2008/09. kolske godine diplomiralo je 247 studenta medicine, 95 studenata stomatologije, 54 studenta farmacije i 44 studenta osnovnih strukovnih studija. Odbranjene su 694 magistarske teze i 548 doktorskih disertacija. Prethodne kolske godine na Medicinskom fakultetu u Niu u nastavi je bilo angaovano 82 redovna profesora, 79 vanrednih profesora, 76 docenta, 93 asistenta, 8 asistenta pripravnika i 29 strunih saradnika. Medicinski fakultet poseduje jednu od najbolje opremljenih strunih biblioteka u zemlji, sa fondom od preko 13424 knjiga i 678 naslova asopisa, studija i drugih publikacija, kako na naem tako i na stranim jezicima. Fakultet ima razvijenu izdavaku delatnost, tako da u skladu sa planom i programom obrazovanja izdaje udbenike, prirunike, monografije i drugu prirunu literaturu. Na Fakultetu se izdaju i tri periodina struno-nauna asopisa. Medicinski fakultet ini velike napore na ouvanju i unapreenju drutvenog standarda studenata kroz osavremenjivanje i opremanje prostora za izvoenje nastave (amfiteatri, sale, laboratorijske vebaonice, oprema za rad studenata na klinikama). Nabavljena su najsavremenija multimedijalna uila za nastavu (kompjuterski interaktivni medicinski programi i video bim projektori). Plan i program osnovnih studija je savremen, u velikoj meri usaglaen sa programima medicinskih i stomatolokih fakulteta Evropske zajednice. Program studija je potpuno pokriven osnovnim i pomonim udbenicima, praktikumima, atlasima, to uz obavezna predavanja i vebe stvara dobre preduslove za uspeno studiranje. Kao visokokolska, obrazovna i nauna ustanova, Medicinski fakultet upisuje studente na integrisane akademske studije medicine, integrisane akademske studije stomatologije, integrisane akademske studije farmacije i osnovne strukovne studije. U tabelama koje slede dati su nazivi predmeta po godinama i broj asova teorijske i praktine nastave za sva 4 studijska programa.

-9-


Informator 2010

2. NASTAVNI PLANOVI STUDIJA2.1. Plan nastave integrisanih akademskih studija MEDICINER. br. I II III IV V VI UKUPNO godina godina godina godina godina godina P P P P P P P P P P P P P 1. Molekularna i hum. genetika 3+2 45+30=75 2. Med. statistika i informatika 2+2 30+30=60 3. Anatomija 4+4 5+5 135+135=270 4. Histologija i embriologija 3+3 3+3 90+90=180 5. Fiziko vaspitanje * 0+2 0+2 0+2 0+2 0+120=120 6. Med. etika i med. sociologija 2+0 30+0=30 7. Uvod u kliniku praksu 1+1 15+15=30 8. Izborni predmet 2+0 30+0=30 9. Izborni predmet 1+1 15+15=30 10. Fiziologija 4+4 5+4 135+120=255 11. Engleski jezik u medicini 2+0 2+0 60+0=60 12. Biohemija 4+3 3+3 105+90=195 13. Mikrobiologija 2+2 2+2 60+60=120 14. Osnovi imunologije 2+1 30+15=45 15. Osnovi klinike prakse 2+2 30+30=60 16. Patologija 4+4 4+4 120+120=240 17. Patofiziologija 3+3 2+3 75+90=165 18. Farmakologija sa toksikolog. 3+2 2+2 75+60=135 19. Interna medicina I 3+4 3+4 90+120=210 20. Izborni predmet 2+1 30+15=45 21. Struna praksa 95 22. Infektivne bolesti 3+4 45+60=105 23. Epidemiologija 2+2 30+30=60 24. Radiologija 2+2 30+30=60 25. Klinika biohemija 1+1 15+15=30 26. Interna medicina II 2+4 4+6 90+150=240 27. Izborni predmet 2+2 30+30=60 28. Izborni predmet 2+2 30+30=60 29. Psihijatrija sa medicinskom 3+4 45+60=105 psihologijom 30. Dermatovenerologija 2+3 30+45=75 31. Nuklearna medicina 1+1 15+15=30 32. Struna praksa 95 33. Neurologija 2+4 30+60=90 34. Socijalna medicina 1+2 15+30=45 35. Higijena sa med. ekologijom 2+2 30+30=60 36. Pedijatrija 2+4 2+4 60+120=180 37. Ginekologija sa akuerstvom 2+4 2+4 60+120=180 38. Hirurgija I 3+5 3+5 90+150=240 39. Medicina rada 1+1 15+15=30 40. Fizikalna med. i rehabilitacija 1+2 15+30=45 41. Izborni predmet 1+2 15+30=45 42. Struna praksa 240 43. Oftalmologija 3+2 45+30=75 Naziv predmeta ESPB 8 5 24 14 / 3 3 3 2 20 5 15 10 3 5 17 12 9 12 4 6 7 4 4 2 15 4 4 7 5 2 6 5 2 5 9 9 12 2 2 2 12 5 I 8 5 9 5 / 0 0 0 2 9 2 8 5 3 0 9 6 6 6 0 7 4 4 2 7 4 0 0 0 0 5 2 5 6 6 6 0 0 0 5 II 0 0 15 9 / 3 3 3 0 11 3 7 5 0 5 8 6 3 6 4 0 0 0 0 9 0 4 7 5 2 0 0 0 3 3 6 2 2 2 0

- 10 -

Medicinski fakultet NiR. br. Naziv predmeta

Informator 2010I II III IV V VI UKUPNO ESPB godina godina godina godina godina godina P P P P P P P P P P P P P I 3+5 45+75=120 7 7 2+2 30+30=60 4 4 1+1 15+15=30 2 2 1+1 15+15=30 2 2 2+2 30+30=60 4 4 1+2 15+30=45 3 3 3+2 45+30=75 5 5 0+30 0+450=450 20 0 0+10 0+150=150 8 0 180 195 195 240 195 195 180 180 180 150 240 0 2130 165 135 150 180 195 210 225 240 315 270 255 600 2940 345 330 345 420 390 405 405 420 495 420 495 600 5070 95 95 240 430 675 765 890 920 1155 1095 5500 360

44. Hirurgija II 45. Otorinolaringologija 46. Maksilofacijalna hirurgija 47. Osnovi klinike onkologije 48. Urgentna medicina 49. Porodina medicina 50. Sudska medicina 51. Klinika praktina nastava 52. Diplomski rad

II 0 0 0 0 0 0 0 20 8

T P Svega Struna praksa UKUPNO

* Fakultativna nastava - broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru

Lista izbornih predmetaRed. broj1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28.

ifra predmeta8.a 8.b 8.v 9.a 9.b 9.v 9.g 20.a 20.b 20.v 20.g 27.a 27.b 27.v 28.a 28.b 28.v 28.g 28.d 41.a 41.b 41.v 41.g 41.d 41. 41.e 41. 52.

Naziv predmetaPrva pomo Engleski jezik Hemija u medicini I Biologija elije Fizika medicinske dijagnostike Uvod u naunoistraivaki rad Hemija u medicini II Klinika mikrobiologija Medicinska genetika Neuronauke Homeostaza voda i elektrolita Patofiziologija ishrane i psiho. sprem. sportista Fiziologija napora Osnovi histolokih tehnika u biomedicini Klinika anatomija Klinika patofiziologija Klinika farmakologija Klinika imunologija tetni efekti lekova Anesteziologija sa reanimatologijom Dijetetika Klinika embriologija Klinika patologija Lekovi i trudnoa Neonatologija Gerijatrija Tropske infektivne bolesti Diplomski rad

Semestar

ESPB ESPB za predmet II 3 3 II 3 II 3 III 2 III 2 2 III 2 III 2 VI 4 VI 4 4 VI 4 VI 4 VII 4 VII 4 4 VII 4 VIII 4 VIII 4 4 VIII 4 VIII 4 VIII 4 X 2 X 2 X 2 X 2 2 X 2 X 2 X 2 X 2 XII 8 8 Ukupno ESPB 27

- 11 -

Medicinski fakultet Ni2.2. Plan nastave integrisanih akademskih studija STOMATOLOGIJER. br. 1. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.as.

Informator 2010

UKUPNO T P 30+0=30 45+30=75 15+30=45 105+105=210 0+105=105 60+60=120 45+30=75 30+30=60 45+30=75 60+0=60 30+30=60 45+30=75 30+30=60 60+60=120 30+30=60 60+30=90 45+30=75

ESPB 3 8 4 16 / 9 8 6 6 5 4 6 4 I II 3 0 8 0 4 0 9 / 4 0 0 0 2 7 / 5 8 6 6 3

Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija 2. Molekularna i humana gene3+2 tika 3. Medicinska statistika i infor1+2 matika 4. Anatomija 3+3 4+4 5. Fiziko vaspitanje* 0+2 0+2 0+2 0+1 6. Histologija i embriologija 2+2 2+2 7. Biohemija 3+2 8. Izborni predmet (sem II) 2+0 9. Fiziologija I 3+2 10.Engleski jezik u stomatologiji 2+0 2+0 11.Socijalna medicina sa 2+2 epidemiologijom i higijenom 12.Fiziologija II 3+2 13.Mikrobiologija i imunologija 2+2 14.Stomatoloka protetika 2+5 2+6 pretklinika 15.Patologija 2+2 2+2 16.Izborni predmet (sem III) 2+2 17.Patofiziologija 4+2 18.Farmakologija sa 2+1 1+1 toksikologijom 19.Bolesti zuba pretklinika 2+4 1+3 20.Dermatovenerologija 1+1 21.Neurologija i psihijatrija sa 2+1 medicinskom psihologijom 22.Izborni predmet (sem VI) 2+2 23.Interna medicina (pedijatrija, 4+3 4+4 infektivne bolesti, fizikalna medicina i rehabilitacija) 24.Hirurgija (ginekologija sa 2+2 3+3 akuerstvom, oftalmologija) 25.Otorinolaringologija 1+1 26.Radiologija 2+1 27.Izborni predmet (sem VII) 2+2 28.Oralna hirurgija 2+4 2+4 29.Oralna medicina 1+2 1+2 30.Preventivna stomatologija 1+2 31.Izborni predmet (sem VIII) 2+2 32.Gnatologija 1+1 33.Stom. protetika klinika I 2+5 1+3 34.Bolesti zuba klinika I 1+6 1+5 35.Stom. protetika klinika II 1+4 1+4 36.Bolesti zuba klinika II 1+6 1+6 37.Izborni predmet (sem IX) 2+2 38.Ortopedija vilica 2+3 2+3

II 0+2

4 0 6 0 4 0

IV 0+1 60+165+15=240 18 9 9 9 5 4 7 7 0 7 0 7 6 4 2

V 0+1 45+105+15=165 10 6 4 15+15=30 2 2 0 30+15=45 30+30=60 3 6 3 0 0 6

V 0+1 120+105+15=240 16 8 8 75+75=150 15+15=30 30+15+15=60 30+30=60 VII 0+1 60+120+15=195 VII 0+1 30+60+15=105 VIII 0+1 15+30+15=60 30+30=60 15+15=30 45+120=165 30+165=195 30+120=150 30+180=210 30+30=60 60+90=150 VI 0+1 10 4 6 2 5 7 11 9 4 7 2 9 11 5 8 7 7 0 0 7 6 4 0 0 0 5 6 3 4 7 4 2 5 0 5 5 4 7 2 4 5 2 4 0 3

- 12 -

Medicinski fakultet NiR. br. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.as. 2+3 1+3 1+3 2+3 1+2 2+3 2+2 2+1 0+10 165 210 225 150 195 210 120 135 135 195 0 135 150 255 150 180 225 285 285 330 525 135 300 360 450 300 375 435 405 420 465 720 135 660 750 810 825 1185 135

Informator 2010UKUPNO T P 45+90=135 45+90=135 45+75=120 30+30=60 30+15=45 0+150=150 1740 2625 4365 4365 ESPB 6 6 5 7 2 7 I 3 3 2 0 0 0 II 3 3 3 7 2 7

39.Parodontologija 40.Deja stomatologija 41.Maksilofacijalna hirurgija 42.Izborni predmet (sem X) 43.Sudska medicina 44.Diplomski rad T P Svega: UKUPNO

300

* * Fakultativna nastava--broj asova nije prikazan u ukupnom zbiruzbiru Fakultativna nastava broj asova nije prikazan u ukupnom

Lista izbornih predmetaRed. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. ifra predmeta 8.a 8.b 8.v 16.a 16.b 16.v 22.a 22.b 27.a 27.b 31.a 31.b 31.v 37.a 37.b 37.v 37.g 42.a 42.b 42.v 44. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomo Hemija u stomatologiji Medicinska genetika Uvod u naunoistraivaki rad Fizike metode u stomatologiji Osnovi imunologije Stomatoloki materijali Urgentna stomatologija Menadment u zdravstvu Bolesti rizika u stomatolokoj praksi Pretklinika endodoncija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Povrede zuba kod dece Rad sa hendikepiranom decom Dentalna antropologija Parodontalna hirurgija Ortodontsko-hirurka terapija malokluzija Fiksna protetika Diplomski rad Semestar II II II III III III VI VI VII VII VIII VIII VIII IX IX IX IX X X X X ESPB za predmet 6 6 6 7 7 7 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 Ukupno ESPB 7 ESPB 6 7 6 7

7

7 7 54

- 13 -

Medicinski fakultet Ni2.3. Plan nastave integrisanih akademskih studija FARMACIJENaziv predmeta 1. Engleski jezik 2. Farmaceutska etika i sociologija 3. Matematika 4. Fizika 5. Biologija sa humanom genetikom 6. Opta hemija sa stehiometrijom 7. Anatomija 8. Histologija 9. Botanika 10. Neorganska hemija 11. Fizika hemija 12. Analitika hemija I 13. Organska hemija I 14. Analitika hemija II 15. Organska hemija II 16. Instrumentalne metode hemijske analize 17. Opta biohemija 18. Fiziologija 19. Farmaceutka hemija I 20. Mikrobiologija i osnovi imunologije 21. Farmaceutska imunologija 22. Bromatologija 23. Farmakognozija I 24. Farmaceut. hemija II 25. Famakognozija II 26. Patofiziologija 27. Izborni predmet 28. Farmakologija 29. Farmaceut. hemija III 30. Farma. tehnologija I 31. Statistika u farmaciji 32. Izborni predmet 33. Analitika lekova 34. Medicinska biohemija 35. Dijetetika 36. Farma. tehnologija II 37. Farmakoterapija 38. Fitoterapija 39. Farmakokinetika 40. Kozmetologija 41. Izborni predmet 42. Toksikologija sa anal. I godina TP TP 2+0 2+0 2+2 3+2 3+2 4+3 2+1 1+1 3+3 2+0 3+1 2+3 4+1 3+5 4+3 3+3 3+1 2+1 3+2 3+0 3+3 2+2 3+3 2+3 4+5 3+3 5+3 1+0 3+1 4+2 4+4 3+7 1+1 2+0 4+4 4+4 2+2 2+2 3+3 3+2 3+2 2+2 3+3 1+2 2+0 4+4 II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P

Informator 2010

UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 30+30=60 45+30=75 45+30=75 60+45=105 30+15=45 15+15=30 45+45=90 30+0=30 45+15=60 30+45=75 60+15=75 45+75=120 60+45=105 45+45=90 45+15=60 75+45=120 45+0=45 45+45=90 30+30=60 45+45=90 30+45=75 60+75=135 45+45=90 75+45=120 15+0=15 105+45=150 60+60=120 45+105=150 15+15=30 30+0=30 60+60=120 60+60=120 30+30=60 75+75=150 90+60=150 30+30=60 45+45=90 15+30=45 30+0=30 60+60=120 2 3 4 5 5 8 3 3 7 3 5 6 6 8 8 6 5 8 4 6 4 6 5 9 6 9 2 11 8 10 2 3 8 8 5 10 10 5 7 4 3 9

ESPB I 2 3 4 5 5 8 3 0 0 0 0 0 0 8 8 6 5 3 0 0 0 0 0 9 6 9 2 4 0 0 0 0 8 8 5 4 5 0 0 0 0 9 II 0 0 0 0 0 0 0 3 7 3 5 6 6 0 0 0 0 5 4 6 4 6 5 0 0 0 0 7 8 10 2 3 0 0 0 6 5 5 7 4 3 0

- 14 -

Medicinski fakultet NiNaziv predmeta 43. Biofarmacija 44. Osnovi industrijske farmacije 45. Klinika farmacija 46. Izborni predmet 47. Osnovi farmaceutskog menadmenta 48. Organizacija zdravstvene delatnosti 49. Osnovi farmaceutske biotehnologije 50. Farmaceutska praksa 51. Farmakoepidemiolog. 52. Diplomski rad T P Svega: UKUPNO I godina TP TP II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P 1+2 3+3 3+3 2+1 2+1 2+1 2+1 2+1 1+1 0+10 0+10 195 135 195 225 390 360 750

Informator 2010UKUPNO T P 15+30=45 45+45=90 45+45=90 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 15+15=30 0+150=150 2175 1875 4050 4050 3 7 7 4 4 4 4 4 3 11 ESPB I 3 7 7 4 0 0 0 0 0 11 II 0 0 0 0 4 4 4 4 3 0

270 225 150 135 420 360 780

225 240 195 195 420 435 855

240 210 180 210 420 420 840

225 210 210 180 435 390 825

300


Lista izbornih predmetaRed. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. ifra predmeta 27.a 27.b 27.v 27.g 32.a 32. b 32. v 32. g 41.a 41.b 41.v 41.g 41.d 46.a 46.b 46.v 46.g 52 Naziv predmeta Radiofarmacija Hemija bioelemenata Hemija heterociklusa Koloidna hemija Engleski jezik u farmaciji Informatika Uvod u nauno-istraivaki rad Vetina komunikacije Analiza fenolnih jedinjenja u prirodnim proizvodima Lekoviti prirodni proizvodi Voda u farmaciji Interakcija lekovitog bilja i ivotne sredine Ambalani materijali u farmaciji Lekovi i trudnoa tetni efekti lekova Uvod u kliniku medicinu Farmakoterapija kardiovaskularnih bolesti Diplomski rad Semestar V V V V VI VI VI VI VIII VIII VIII VIII VIII IX IX IX IX IX ESPB za predmet 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 11 Ukupno ESPB 11 23 3 ESPB

2

3

4

- 15 -


Informator 2010

2.4. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - STRUKOVNA MEDICINSKA SESTRA/ TEHNIARR. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. Naziv predmeta I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+(15+15)=60 30+30=60 45+45=90 30+30=60 60+(15+30)=105 45+(30+30)=105 0+60=60 30+(15+15)=60 15+(30+30)=75 30+(30+30)=90 15+30=45 60+75=135 15+30=45 30+30=60 30+(15+15)=60 45+(30+45)=120 30+45=75 15+(15+15)=45 15+30=45 1+3 2+4 2+4 3+6 2+13 0+12 0+4 120 30 255 435 375 465 840 15+45=60 30+60=90 30+60=90 45+90=135 30+195=225 0+180=180 0+60=60 885 1590 2475 2475 ESPB 9 2 2 6 3 4 4 9 6 7 8 4 6 7 3 10 3 4 4 8 6 3 2 6 7 7 10 15 10 5

Anatomija i histologija 4+4 Izborni predmet 2+0 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija Medicinska informatika i me2+3 nadment Epidemiologija 1+2 Socijalna medicina i higijena 2+(1+1) Farmakologija sa toksikologijom 2+2 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 Mikrobiologija i imunologija 2+2 Patofiziologija i patologija 4+(1+2) Zdravstvena nega i dijetetika 3+(2+2) Fiziko vaspitanje* 0+2 0+2 Osnovi klinike prakse 2+(1+1) Osnovi neurologije sa negom 1+(2+2) Osnovi pedijatrije sa negom 2+(2+2) Osnovi fizikalne medicine i 1+2 rehabilitacije Osnovi interne medicine sa negom 4+5 Zdravstveno vaspitanje 1+2 Osnovi radiologije i onkologije 2+2 Gerijatrija sa negom 2+(1+1) Osnovi hirurgije sa negom 3+(2+3) Osnovi infektivnih bolesti sa negom 2+3 Organizacija zdravstvene zatite 1+(1+1) Izborni predmet 1+2 Opta anesteziologija i reanimatologija Osnovi psihijatrije sa medicinskom psihologijom Osnovi ginekologije i akuerstva sa negom Izborni modul Izborni predmet Struna praksa Zavrni struni rad T 225 180 150 180 P 195 180 255 270 Svega: 420 360 405 450 UKUPNO 780 855

180


- 16 -

Medicinski fakultet NiLista izbornih predmetaRed. br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. ifra predmeta 2.a 2.b 24.a 24.b 29.a 29.b 29.v 29.g 31. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomo Vetina komunikacije Medicina rada Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Zavrni struni rad Semestar I I IV IV VI VI VI VI VI ESPB za predmet 2 2 2 2 15 15 15 15 5 Ukupno ESPB

Informator 2010

ESPB 2 2

15

5 24

* U VI semestru student ima mogunost da izabere predmet sa liste struno-aplikativnih predmeta koji e ga usmeravati da kroz parktian rad u okviru procesa nege tokom predispitne prakse usvaja propisane vetine.

Lista izbornih modulaRed. br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. ifra predmeta 28.1 28.1a 28.1b 28.1v 28.1g 28.2 28.2a 28.2b 28.2v 28.2g 28.3 28.3a 28.3b 28.3v 28.3g Naziv predmeta Izborni modul I Promocija zdravlja Zdravstvena statistika Mentalna higijena Medicinska ekologija Izborni modul II Dermatovenerologija Palijativna terapija malignih bolesti Neonatologija Porodina medicina Izborni modul III Urgentna medicina Oftalmologija Otorinolaringologija Klinika akutnog trovanja Semestar V V V V V V V V V V V V ESPB za predmet 4 3 3 3 4 3 3 3 4 3 3 3 Ukupno ESPB 10 ESPB

10

10

10*

* Student bira jedan od ponuenih modula I, II ili III u okviru kojih polae obavezni ispit (onaj koji nosi kredit 4) i dva ispita po izboru sa kreditima 3, tako da kredit izabranog modula iznosi 10 ESPB.

Lista predmeta za obavljanje strune prakseRed. br 1. 2. 3. 4. ifra predmeta 30.a 30.b 30.v 30.g Naziv predmeta Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Semestar VI VI VI VI ESPB za predmet 10 10 10 10

- 17 -

Medicinski fakultet NiI godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P

Informator 2010UKUPNO T P

2.5. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - STRUKOVNI ZUBNI PROTETIARR. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. Naziv predmeta ESPB 4 4 6 8 2 6 7 10 7 3 3 8 4 3 3 2 4 6 7 5 4 3 5 6 5 2 5 5 8 5 6 5 4 5 10

1+1+1 15+15+15=45 Gnatologija 15+15+15=45 Zubotehniki aparati i instrumenti 1+1+1 Morfologija zuba 2+2+2 30+30+30=90 Anatomija i histologija 4+4 60+60=120 0+2 0+30=30 Fiziko vaspitanje* 30+0=30 Medicinska etika i med. sociologija 2+0 2+2 30+30=60 Izborni predmet (I sem) 3+1+3 45+15+45=105 Stomatoloki materijali 2+2+4 30+30+60=120 Fiksna protetika 1 45+45=90 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 15+15+15=45 Zdravstveno vaspitanje 1+1+1 Izborni predmet (II sem) 2+0 30+0=30 30+30+60=120 Fiksna protetika 2 2+2+4 30+15+15=60 Ortopedija vilica 1 2+1+1 30+15=45 Bolesti zuba 2+1 Deja stomatologija 2+1 30+15=45 1+1 15+15=30 Organizacija stomatoloke slube 2+1+3 30+15+45=90 Urgentna stomatologija 2+1+1 30+15+15=60 Izborni predmet (III sem) 15+30+30=75 Mobilna parcijalna proteza 1+2+2 45+30+30=105 Parodontologija 3+2+2 Antisepsa i asepsa u oralnoj 2+2+2 30+30+30=90 medicini 15+15+15=45 Ortopedija vilica 2 1+1+1 Medicinska informatika i 2+3 30+45=75 menadment 1+1+1 Izborni predmet (IV sem) 15+15+15=45 Mobilna totalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Estetska protetika 1+1 15+15=30 1+3+1 15+45+15=75 Skeletirana parcijalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Stomatoloka keramika 4+3+2 60+45+30=135 Oralna medicina 2+2 30+30=60 Izborni predmet (V sem) 1+3+2 15+45+30=90 Mobilna totalna proteza 2 1+4+1 15+60+15=90 Skeletirana parcijalna proteza 2 1+1+1 15+15+15=45 Maksilofacijalna protetika 2+2+2 30+30+30=90 Implantologija 0+4 0+60=60 Zavrni rad T 180 165 195 150 150 75 915 P 210 225 255 285 300 300 1575 Svega: 390 390 450 435 450 375 2490 UKUPNO 780 885 825 2490

180


- 18 -

Medicinski fakultet NiLista izbornih predmetaRed. br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. ifra predmeta 7.a 7.b 12.a 12.b 19.a 19.b 25.a 25.b 31.a 31.b 36. Naziv predmeta Preventivna stomatologija Dijetetika i oralno zdravlje Oralna higijena Engleski jezik Socijalna medicina i higijena Porodina medicina Vetina komunikacije Bolesti rizika u stomatolokoj praksi Osnovi radiologije i onkologije Otorinolaringologija Zavrni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI ESPB za predmet 6 6 3 3 6 6 6 6 5 5 10 Ukupno ESPB

Informator 2010

ESPB 6 3 6

6

5 10 36

- 19 -

Medicinski fakultet Ni2.6. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - ORALNI HIGIJENIARR. br. Naziv predmeta I godina T P 4+4 2+0 2+3 1+2 2+2 2+2 2+0 0+2 T P II godina T P T P III godina T P T P

Informator 2010UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+30=60 30+30=60 30+0=30 0+60=60 45+45=90 30+30=60 30+30=60 60+45=105 30+30=60 30+30=60 15+15=30 45+45=90 30+45=75 15+30=45 30+60=90 45+75=120 30+15=45 30+30=60 30+60=90 2+1 1+1 1+2 3+5 3+4 1+2 1+1 2+5 2+5 2+6 0+6 90 330 420 840 30+60=90 30+15=45 15+15=30 15+30=45 45+75=120 45+60=105 15+30=45 15+15=30 30+75=105 30+75=105 30+90=120 0+90=90 1590 2490 2490 180

ESPB 10 2 5 3 5 3 2 10 4 7 9 2 2 5 7 5 2 7 11 3 3 6 7 3 2 2 10 7 2 4 7 7 11 5

1. Anatomija i histologija 2. Medicinska etika i med. sociologija Medicinska informatika i 3. menadment 4. Epidemiologija 5. Farmakologija sa toksikologijom 6. Socijalna medicina i higijena 7. Predmet izbornog bloka 1 8. Fiziko vaspitanje* 9. Medicinska fiziologija i biohemija 10. Dijetetika i oralno zdravlje 11. Mikrobiologija i imunologija 12. Patofiziologija i patologija 13. Otorinolaringologija 14. Osnovi radiologije i onkologije 15. Organizacija stomatoloke slube 16. Osnovi interne medicine sa negom 17. Osnovi infektivnih bolesti sa negom 18. Stomatoloka protetika 19. Predmet izbornog bloka 2 20. Oralna higijena 21. Bolesti zuba 22. Stomatoloki materijali Antisepsa i asepsa u oralnoj 23. medicini 24. Predmet izbornog bloka 3 25. Deja stomatologija 26. Ortopedija vilica 27. Vetina komunikacije Oralna i maksilofacijalna hirurgija 28. sa negom 29. Parodontologija 30. Zdravstveno vaspitanje 31. Oralna medicina 1 32. Parodontalna hirurgija sa negom 33. Oralna medicina 2 34. Predmet izbornog bloka 4 35. Zavrni struni rad T P Svega: UKUPNO

0+2 3+3 2+2 2+2 4+3 2+2 2+2 1+1 3+3 2+3 1+2 2+4 3+5 2+1 2+2 2+4 2+4

225 225 450 795

165 180 345

195 255 450 855

165 240 405

180 240 420


- 20 -

Medicinski fakultet NiLista izbornih predmetaRed. br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. ifra predmeta 7.a 7.b 19.a 19.b 24.a 24.b 34.a 34.b 35. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomo Bolesti rizika u stomatolokoj praksi Preventivna stomatologija Urgentna stomatologija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije Zavrni struni rad Semestar I I III III IV IV VI VI VI ESPB za predmet 2 2 7 7 7 7 11

Informator 2010

ESPB 2 7 7

11 11 5 Ukupno ESPB 5 32

- 21 -


Informator 2010

2.7. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - STRUKOVNI SANITARNO-EKOLOKI INENJERR. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. Naziv predmeta Medicinska etika i med. sociologija Izborni predmet Anatomija i histologija Sanitarna hemija Medicinska informatika i menadment Fiziko vaspitanje* Medicinska fiziologija i biohemija Patofiziologija i patologija Osnovi interne medicine sa negom Medicinska statistika Izborni predmet Engleski jezik II Opta mikrobiologija Medicinska ekologija Opta epidemiologija Infektivne bolesti sa negom Higijena ishrane Izborni predmet Medicina rada Specijalna epidemiologija Mikrobiologija vode i namirnica Socijalna medicina i higijena Zdravstveno vaspitanje Vetina komunikacije Izborni predmet Zatita na radu Sanitarna tehnika DDD i kontrola vektora Izborni predmet Parazitologija Medicinsko zakonodavstvo Promocija zdravlja Izborni predmet Struna praksa Zavrni rad T P UKUPNO I godina T P 2+0 2+0 4+4 2+3 2+3 0+2 0+2 3+3 4+3 4+5 1+2 2+3 0+2 1+3 2+2 2+2 2+3 2+2 2+3 1+2 2+2 1+2 2+2 1+2 1+2 2+2 2+3 4+3 3+3 2+3 2+2 3+0 3+3 2+3 0+15 0+4 390 450 840 315 465 780 315 585 900 T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 60+60=120 30+45=75 30+45=75 0+60=60 45+45=90 60+45=105 60+75=135 15+30=45 30+45=75 0+30=30 15+45=60 30+30=60 30+30=60 30+45=75 30+30=60 30+45=75 15+30=45 30+30=60 15+30=45 30+30=60 15+30=45 15+30=45 30+30=60 30+45=75 60+45=105 45+45=90 30+45=75 30+30=60 45+0=45 45+45=90 30+45=75 0+225=225 0+60=60 1020 1500 2520 180 ESPB 3 3 8 8 6 7 7 8 3 7 3 4 5 5 4 4 6 3 5 4 4 4 4 5 5 7 6 5 4 3 8 6 11 5


- 22 -

Medicinski fakultet NiLista izbornih predmetaRed. br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. ifra predmeta 2.a 2.b 11.a 11.b 18.a 18.b 25.a 25.b 29.a 29.b 33.a 33.b 35. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomo Kvalitet rada u zdravstvenim ustanovama Bromatologija Dijetetika Higijena kolske i radne sredine Porodina medicina Mentalna higijena Epidemiologija polno prenosivih bolesti Procena zdravstvenih rizika Epidemiologija bolnikih infekcija Imunoprofilaksa Zavrni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI VI VI ESPB za predmet 3 3 7 7 6 6 5 5 5

Informator 2010

ESPB 3 7

6 5

5 5 6 6 5 Ukupno ESPB 6 5 37

- 23 -


Informator 2010

3. PRIJEMNI ISPIT 3.1. Uslovi za konkurisanjeSvi studijski programi koji se ostvaruju na Medicinskom fakultetu su akreditovani od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije. Prema Statutu Medicinskog fakulteta u Niu u prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine i stomatologije na Medicinskom fakultetu moe se upisati lice koje ima zavrenu gimnaziju ili kole medicinskog usmerenja ili srednju veterinarsku kolu u etvorogodinjem trajanju. U prvu godinu integrisanih akademskih studija farmacije moe se upisati lice koje ima zavrenu gimnaziju ili kole medicinskog usmerenja ili hemijskotehnoloku kolu u etvorogodinjem trajanju. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija moe se upisati lice koje ima zavrenu kolu medicinskog usmerenja u etvorogodinjem trajanju. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija, smer strukovni sanitarnoekoloki inenjer, moe se upisati lice koje ima zavrenu gimnaziju i kole medicinskog i hemijsko-tehnolokog usmerenja. Broj studenata koji e upisati prvu godinu integrisanih akademskih studija odreuje Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije i bie objavljen u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija. Studije na Medicinskom fakultetu organizuju se na srpskom i engleskom jeziku. Student se moe upisati na studijski program ako poznaje jezik na kome se izvodi nastava. Proveru znanja jezika obavlja Komisija od tri lana koju imenuje dekan Medicinskog fakulteta. Strani dravljanin moe da konkurie za upis na prvu godinu studija pod istim uslovima kao i dravljanin Srbije. Poseban uslov za upis stranih dravljana na prvu godinu studija je da bude zdravstveno osiguran. Strani dravljanin plaa kolarinu, osim ako meunaridnim sporazumom nije drugaije odreeno.

3.2. Prijem dokumenataPrilikom prijavljivanja na konkurs kandidati su obavezni da podnesu na uvid originalna dokumenta, a uz prijavni list (dobijaju ga na Fakultetu) podnose njihove fotokopije.- 24 -


Informator 2010

Podnose se sledea dokumenta: Svedoanstva sva etiri razreda zavrene srednje kole; Diploma o poloenom zavrnom, odnosno maturskom ispitu; Izvod iz matine knjige roenih; Kopija uplatnice o uplati naknade trokova za polaganje prijemnog ispita (uplaena sredstva se nee vraati kandidatima koji ne pristupe polaganju ispita). Datum prijave (prijema dokumentacije) objavljuje se u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija preko tampe i na oglasnoj tabli fakulteta. Jedan as pre prijema dokumenata, referent prve godine u jednoj od slobodnih prostorija daje formular prijave za konkurs, kako bi kandidati ubeleili svoje line podatke, vrstu zavrene kole, opti uspeh u toku kolovanja i druge relevantne podatke koji su sastavni deo dosijea. Posle popunjavanja prijave, kandidat se javlja referentu prve godine radi upisa u delovodni protokol gde se zavodi prezime, ime jednog od roditelja i ime. Po zavrenom prijemu dokumenata objavljuje se lista kandidata prema optem uspehu iz srednje kole kako bi se mogle staviti primedbe na eventualne greke u bodovanju. Spisak kandidata za polaganje prijemnog ispita, po salama, objavljuje se po abecednom redu, najkasnije jedan dan pre termina za polaganje ispita.

3.3. Polaganje prijemnog ispitaKandidat, koji konkurie za upis na prvu godinu studija, polae prijemni ispit prema programu koji donosi Nastavno-nauno vee. Provera znanja i sposobnosti vri se na osnovu odgovora na test pitanja: iz predmeta Hemija i Biologija za integrisane akademske studije medicine i stomatologije, iz predmeta Hemija i Matematika za integrisane akademske studije farmacije, a iz predmeta Anatomija i Fiziologija (jedinstven test) za osnovne strukovne studije, osim za studijski program strukovni sanitarno-ekoloki inenjer gde se kandidati opredeljuju za Anatomiju i Fiziologiju ili Hemiju i Biologiju. Kandidat koji je kao uenik treeg ili etvrtog razreda srednje kole osvojio jedno od prva tri mesta na republikom takmienju koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta, odnosno na meunarodnom takmienju, ne polae prijemni ispit iz odgovarajueg nastavnog predmeta. Kandidatu se vrednuje prijemni ispit iz tog predmeta maksimalnim brojem poena koji se moe osvojiti na prijemnom ispitu.- 25 -


Informator 2010

Pre poetka rada testa, dok se pripremaju pitanja, vri se prozivka i identifikacija kandidata koji se rasporeuju na potrebnom rastojanju kako bi se onemoguilo prepisivanje. Identifikacija se vri samo na osnovu line karte, pasoa ili potvrde MUPa da je izdavanje line karte za odreenog kandidata u toku. Prijemni ispit je anoniman i za integrisane akademske studije medicine, stomatologije i osnovne strukovne studije traje tri sata (etiri kolska asa), a za integrisane akademske studije farmacije etiri sata. Pre poetka ispita kandidati se obavetavaju o tehnici izvoenja ispita. Kandidat koji konkurie za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije i farmacije dobija dve koverte sa potpisanim papirom. Kandidat koji konkurie za upis na osnovne strukovne studije dobija jednu kovertu sa potpisanim papirom. Na papir treba da napie prezime, ime jednog od roditelja i ime, a zatim isti stavlja u koverat koji zatvara lepljenjem. Posle dobijanja zadataka kandidat plavom hemijskom olovkom zaokruuje odgovore. Po zavrenom ispitu kandidat koji je konkurisao za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije i farmacije predaje predsedniku Komisije ili deurnom lanu Komisije dva testa (iz biologije i hemije, tj. hemije i matematike) i dve koverte koje se pred kandidatom spajaju heft mainom za odgovarajue testove. Kandidat koji je konkurisao za upis na osnovne strukovne studije zdravstvene nege predaje jedan test (iz anatomije i fiziologije) i jednu kovertu koja se pred kandidatom spaja za njegov test. Na svako pitanje gde odgovor nije zaokruen, stavlja se peat nema odgovora. Odgovori koji su zaokrueni drugom vrstom olovke, smatraju se netanim odgovorima. Pitanja kod kojih su odgovori precrtani, brisani ili je zaokrueno vie od jednog odgovora se ne boduju. Prazna poleina testa se moe koristiti za raunanje. Kandidati u toku rada mogu koristiti samo obian digitron. Kandidat koji u toku ispita koristi nedozvoljena sredstva ili na zadatku napie svoje ime i prezime, odnosno drugi znak, udaljava se sa ispita, uraeni test mu se ne priznaje i gubi pravo polaganja ispita. Kandidat koji ispitu ne pristupi u odreeno vreme gubi pravo polaganja ispita.

- 26 -


Informator 2010

3.4. Ocenjivanje zadatakaRezultat prijemnog ispita ocenjuje se od 0 do 30 bodova za predmete biologija, hemija i matematika. Test iz anatomije i fiziologije je jedinstven i rezultati prijemnog ispita se ocenjuju od 0 do 60 bodova. Svaki taan odgovor iz testova biologije i hemije kao i testa anatomije i fiziologije, nosi jedan bod. Na testu iz matematike 15 zadataka se boduje sa jednim, a pet zadataka sa tri boda. Ocene u vidu bodova se ubeleavaju na zadatku. Ocenjivanje zadataka obavlja se u slubenim prostorijama Fakulteta u prisustvu lanova Komisije za prijemni ispit.

3.5. Izbor kandidataUpis u prvu godinu studija sprovodi se na osnovu konkursa. Konkurs sadri: broj studenata koji se mogu upisati za svaku studijsku grupu, uslove za upis, merila za utvrivanje redosleda kandidata, nain i vreme polaganja prijemnog ispita, rok za upis primljenih kandidata, kao i visinu kolarine za studente ije se kolovanje ne finansira iz budeta. Redosled kandidata za upis u prvu godinu studija utvruje se na osnovu opteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu, prema merilima utvrenim optim aktom koji donosi Senat na predlog Medicinskog fakulteta. Broj poena koje kandidat dobija na osnovu uspeha u srednjoj koli je od minimalnih 16 do maksimalnih 40. Posle zavrenog unoenja podataka, prema broju osvojenih poena, Medicinski fakultet sastavlja JEDINSTVENU RANG LISTU koja sadri: ime i prezime kandidata, broj bodova iz srednje kole, broj bodova sa prijemnog ispita i ukupan broj bodova. Medicinski fakultet dostavlja rang listu Univerzitetu. Procedura formiranja rang lista i postupci po prigovorima bie usklaeni sa optim i ostalim odredbama Zajednikog konkursa za upis studenata u prvu godinu studija na fakultetima iji je osniva Republika Srbija. Uesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na JEDINSTVENOJ RANG LISTI nije utvren na nain predvien konkursom, moe podneti prigovor. Rokovi za podnoenje prigovora bie objavljeni posle isticanja JEDINSTVENE RANG LISTE. Nakon odluivanja po prispelim prigovorima, fakultet utvruje i objavljuje KONANU RANG LISTU kandidata sa ukupnim brojem bodova steenim po svim kriterijumima.- 27 -


Informator 2010

KONANA RANG LISTA je osnov za upis kandidata. Postupak sprovoenja konkursa i rangiranje kandidata na Medicinskom fakultetu sprovodi komisija za upis, koju na predlog Kolegijuma imenuje Nastavno-nauno vee Medicinskog fakulteta.

- 28 -


Informator 2010

4. STUDIJE 4.1. Vrste studijaObrazovanje za sticanje strunog naziva doktor medicine traje est godina i obavlja se u okviru dvanaest semestara, prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 360 ESPB bodova. Obrazovanje za sticanje strunog naziva doktor stomatologije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara, prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. Obrazovanje za sticanje strunog naziva magistar farmacije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara, prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. Obrazovanje za sticanje strunog naziva strukovna medicinska sestra/ tehniar traje tri godine i obavlja se u okviru est semestra, sa ukupnim obimom od 180 ESPB bodova. Studijski programi integrisanih i strukovnih studija na Medicinskom fakultetu ostvaruju se u toku kolske godine koja poinje 1. oktobra tekue godine, a zavrava se 30. septembra naredne godine. kolsku godinu ine zimski i letnji semestar. Zimski semestar poinje 1. oktobra, a letnji 15. februara. Realizacija studijskog programa traje 15 nastavnih nedelja po semestru. Letnji raspust poinje 15. jula i traje do 25. avgusta. Nastavno-nauno vee Medicinskog fakulteta moe usled vanrednih okolnosti odluiti o odstupanju od utvrenog termina poetka i zavretka semestra.

4.2. Oblici nastaveNastava se izvodi: predavanjima, praktinom nastavom, seminarima, demonstracijama, prikazom sluajeva, konsultacijama, mentorstvom, terenskim radom, strunom praksom, strunim ekskurzijama. Nastava se izvodi na Medicinskom fakultetu i u nastavnim bazama.

- 29 -


Informator 2010

4.3. Obim studijaSvaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova, a obim studija izaraava se zbirom ESPB bodova. Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosenom ukupnom angaovanju studenta u obimu 40-to asovne radne nedelje tokom jedne kolske godine. Ukupno angaovanje studenta sastoji se: - od aktivne nastave (teorijske i/ili praktine, vebi, seminara i sl.); - samostalnog rada (domai zadaci, projekti, seminarski radovi, terenski rad i sl. - kolokvijuma - ispita - izrade zavrnog rada - drugih oblika angaovanja u sladu sa studijskim programom. Jedan bod odnosi se na 27 asova rada studenta. Izuzetno, ukupan broj asova aktivne nastave moe biti vei od maksimuma, kada je studijskim programom predvien povean broj asova praktine nastave. U broj asova studija medicine ubraja se i vreme provedeno na samostalno izvedenoj obuci u zdravstvenim ustanovama u skladu sa planom nastave odreenog predmeta.

4.4. OcenjivanjeNa ispit moe da izae student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze utvrene planom izvoenja nastave. Rad studenata u savlaivanju pojedinog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave i izraava se u poenima. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita, student moe ostvariti najvie 100 poena.Od ukupnog broja poena najmanje 30, a najvie 70 poena mora biti predvieno za aktivnosti i provere znanja u toku semestra (predispitne obaveze). Broj poena koji se stie u toku kolske godine odreuje se za svaki predmet pojedinano. U toku semestra (godine) se vri kontinuirana provera znanja, a konana ocena se utvruje na ispitu. Tokom nastave znanje se proverava na kolokvijumima, seminarima, testu i drugim oblicima provere znanja iz odreenih celina nastavnog predmeta, kao i na zavrnom ispitu.

- 30 -


Informator 2010

Ispitni kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno proverava znanje iz veeg zaokruenog dela obavljene nastave iz pojedinog predmeta. U svakom semestru mogu se organizovati do dva ispitna kolokvijuma. Poloeni ispitni kolokvijum, u vidu ostvarenog kredita, priznaje se sve dok se uspeno ne poloi zavrni ispit u istoj kolskoj godini. Gradivo poloeno na ispitnom kolokvijumu se ne ispituje na zavrnom ispitu. Pri kombinovanim oblicima ispita (pismeni, praktini, usmeni) studentu se priznaju svi prethodno poloeni oblici (pismeni i praktini) u narednim ispitnim rokovima za predklinike predmete i samo pismeni deo, na ispitima klinikih predmeta do kraja kolske godine. Ako je ispit pismeni i usmeni, ocena na pismenom ispitu sainjava najmanje 50% ukupne ocene. Ako je ispit pismeni, praktini i usmeni, ocena na pismenom ispitu sainjava najmanje 20% ukupne ocene. Zavrni ispit se u strukturi poena za osnovne predmete moe vrednovati sa najvie 50% ukupnog broja poena. Zavrni ispit se u strukturi poena za sve ostale predmete moe vrednovati sa najvie 30-40% ukupnog broja poena. Uspeh studenta izraava se ocenama i to: - 10- izuzetan; - 9- odlian; - 8- vrlo dobar; - 7- dobar; - 6- dovoljan; - 5- nije poloio Medicinski fakultet duan je da vodi trajnu evidenciju o poloenim ispitima. U evidenciju i indeks studenata unose se prelazne ocene, a ocena 5 (nije poloio) upisuje se samo u evidenciju.

4.5. Ispitni rokovi i nain polaganja ispitaIspit je zavrna provera znanja steenog za vreme nastavnog procesa iz jednog ili vie sadrajno povezanih predmeta. Ispitni rokovi su: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Oktobarski ispitni rok organizuje se, po pravilu, pre poetka nastave u narednoj kolskoj godini. Kalendar ispita objavljuje se poetkom svake kolske godine i sastavni je deo plana izvoenja nastave. Na ispit moe izai student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze.- 31 -


Informator 2010

Ispiti su javni i ispitiva je u obavezi da obezbedi uslove za javnost ispita. Ispiti se polau pred ispitivaem-predmetnim nastavnikom ili pred ispitnom komisijom u prostorijama Medicinskog fakulteta ili nastavnih baza, prema unapred utvrenom rasporedu koji se blagovremeno objavljuje. Studentu koji nije poloio ispit upisuje se ocena 5 u zapisnik i prijavu, ukoliko nakon zavrnog ispita ostvari manje od 55 poena.

4.6 Posledice nepoloenog ispitaIspit iz istog predmeta moe se polagati najvie tri puta. Izuzetno, student kome je preostao jedan nepoloeni ispit iz studijskog programa upisane godine, ima pravo da taj ispit polae u naknadnom ispitnom roku do poetka naredne kolske godine. Na lini zahtev, student moe preostali ispit polagati pred ispitnom komisijom. Na lini zahtev, student moe ispit trei put polagati pred ispitnom komisijom koju imenuje dekan. Komisija proverava i ocenjuje pismeni ispit, sprovodi praktini i usmeni deo ispita i donosi konanu ocenu veinom glasova. Odluka komisije je konana. Student koji ne poloi ispit iz obaveznog predmeta do poetka naredne kolske godine upisuje isti predmet. Student koji ne poloi izborni predmet moe ponovo da upie isti ili da se opredeli za drugi predmet.

4.7. Prigovor na ocenuStudent ima pravo da podnese prigovor na ocenu dobijenu na zavrnom ispitu, ako smatra da ispit nije obavljen u skladu sa zakonom ili Statutom Medicinskog fakulteta, u roku od 36 asova od dobijanja ocene. Dekan Medicinskog fakulteta, u roku od 48 asova od dobijanja prigovora, razmatra prigovor i donosi odluku. Ukoliko se usvoji prigovor, student ponovo polae ispit u roku od tri dana od dana prijema odluke.

- 32 -


Informator 2010

4.8. Upis na narednu godinu studijaStudent se svake kolske godine pri upisu opredeljuje za predmete iz studijskog programa. Program i plan studija moe se zasnivati na upisu semestra. Student stie pravo na upis na viu godinu studija, kada ispuni sve studijske obaveze i ostvari namanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio pri upisu u prethodnu godinu studija. Student koji nije ispunio obaveze i ostvario 37 ESPB, moe nastaviti studije tako da ponovo upie predmete iz kojih nije ispunio studijske obaveze u prethodnoj godini. Pravila studija blie se ureuju optim aktom koje donosi Nastavno-nauno vee.

4.9. Zavrni radIntegrisane akademske studije medicine, stomatologije, farmacije, kao i osnovne strukovne studije zavravaju se polaganjem svih predvienih ispita, dovravanjem ostalih studijskih obaveza, izradom zavrnog rada i javnim polaganjem zavrnog (diplomskog) ispita u skladu sa studijskim programom.

- 33 -


Informator 2010

5. STATUS STUDENTAStatus studenta stie se upisom na odgovarajui studijski program. Student se upisuje u statusu studenta iji se trokovi pokrivaju iz budeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budetski student) ili studenta iji se trokovi pokrivaju iz naplaene kolarine (u daljem tekstu: samofinasirajui student). Svojstvo studenta dokazuje se indeksom.

5.1. Status budetskog studenta1. student koji je upisan na studije po konkursu u okviru kvote odobrene za finansiranje od strane Republike Srbije. 2. student koji je sa statusom budetskog studenta, u toku kolske godine, po poloenim ispitima, stekao najmanje 60 ESPB bodova - u narednoj kolskoj godini. 3. samofinansirajui student koji u toku kolske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekue godine studijskog programa moe u narednoj kolskoj godini stei status budetskog studenta, ako se rangira u okvru ukupnog broja budetskih studenta, na nain i po postupku utvrenim optim aktom Medicinskog fakulteta. Budetski student moe u tome statusu imati upisan samo jedan odobren, odnosno akreditovan studijski program na istom nivou studija. Budetski student koji u toku kolske godine ostvari manje od 60 ESPB bodova, moe nastaviti studije u statusu samofinansirajueg studenta.

5.2. Status samofinansirajueg studentaStatus samofinansirajueg studenta ima: 1. student koji je upisan na studije, rangiran za upis kao samofinansirajui student, u kolskoj godini u kojoj je upisan po konkursu. 2. student koji je upisan u drugu, odnosno bilo koju narednu godinu, koji je u prethodnoj kolskoj godini, kao samofinansirajui student ostvario najmanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio u skladu sa studijskim programom.

- 34 -


Informator 2010

Samofinansirajui student koji u toku kolske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekue godine studijskog programa, moe u narednoj kolskoj godini stei status budetskog studenta. Izbor studenata sa ostvarenim pravom za prelazak na finansiranje iz budeta vri se na osnovu rangiranja prema ocenama dobijenim u toku studija. Student ne moe koristiti ovo pravo ukoliko je u toku studija gubio status redovnog studenta usled neupisivanja kolske godine ili izricanja disciplinske mere iskljuenja sa studija.

5.3. Gostujui studentiGostujui student je student drugog fakulteta koji upisuje delove studijskog programa na Medicinskom fakultetu, u skladu sa ugovorom izmeu Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta o priznavanju ESPB bodova. Svojstvo gostujueg studenta traje najkrae jedan semestar i najdue jednu godinu (dva semestra). Gostujui student pohaa nastavu iz predmeta za koje je kvalifikovan na osnovu steenog znanja na matinoj visokokolskoj ustanovi. Prava i obaveze gostujueg studenta, nain pokrivanja trokova njegovog studiranja i druga pitanja vezana za svojstvo gostujueg studenta ureuju se ugovorom izmeu Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta. Pohaanje nastave i poloeni ispiti gostujueg studenta dokazuju se odgovarajuim dokumentom. Gostujuem studentu se izdaju odgovarajue potvrde kojim moe da dokae vrstu, obim i provere znanja u nastavi koju je sluao na Medicinskom fakultetu. Gostujui student ne moe da stekne diplomu o zavrenim studijama na Medicinskom fakultetu.

5.4. Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanoviStudent Medicinskog fakulteta moe da ostvari deo studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanovi u okviru saradnje Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta.

- 35 -


Informator 2010

Uslov za ostvarivanje dela studijskog programa je ugovor o priznavanju ESPB bodova izmeu Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta i visokokolske ustanove u koju student odlazi. Deo studijskog programa koji student ostvaruje na drugom Univerzitetu, odnosno drugoj visokokolskoj ustanovi van sastava Univerziteta ne moe biti krai od jednog, niti dui od dva semestra. Za ostvarivanje dela studijskog programa student mora da ima saglasnost Medicinskog fakulteta. Prava i obaveze strudenta, nain pokrivanja trokova njegovog studiranja i druga pitanja u vezi sa ostvarivanjem dela studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanovi ureuju se ugovorom izmeu zainteresovanih strana. Pohaanje nastave i poloeni ispiti studenta dokazuju se indeksom, odnosno odgovarajuom potvrdom.

- 36 -


Informator 2010

6. PRAVA I OBAVEZE STUDENTAStudent ima pravo: 1. na upis, kvalitetno kolovanje i objektivno ocenjivanje; 2. na blagovremeno i tano informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije; 3. na aktivno uestvovanje u donoenju odluka, u skladu sa zakonom i Statutom; 4. na samoorganizovanje i izraavanje sopstvenog miljenja; 5. na povlastice koje proizilaze iz statusa studenta; 6. na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente; 7. na obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom i Statutom; 8. na razliitost i zatitu od diskriminacije; 9. da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe Medicinskog fakulteta, odnosno Univerziteta. Student ima pravo na albu Nastavno-naunom veu Medicinskog fakulteta, ukoliko bude prekrena neka od obaveza (taka 1-3). Student je duan da: 1. ispunjava nastavne i predispitne obaveze; 2. potuje opte akte Medicinskog fakulteta i Univerziteta; 3. potuje prava zaposlenih i drugih studenata na Medicinskom fakultetu i Univerzitetu; 4. uva ugled i dostojanstvo studenata, Medicinskog fakulteta i Univerziteta 5. potuje pravila lekarske etike u radu sa bolesnicima; 6. uestvuje u donoenju odluka u skladu sa zakonom i Statutom.

6.1. Pohaanje nastavePohaanje svih oblika nastave je obavezno i overava ga nastavnik u indeksu studenta.

- 37 -


Informator 2010

Po zavretku prvog odnosno drugog semestra, student u vreme koje odredi dekan i objavi sluba Medicinskog fakulteta, overava prvi semestar odnosno godinu, upisom i overom u indeksu. Ukoliko student nije ispunio obaveze u nastavi i/ili je prekoraio dozvoljeni broj izostanaka koji mogu da se nadoknade, student ne moe da polae taj ispit i mora da ponavlja taj predmet ili predmete. Ukoliko je zbir ESPB bodova na predmetima koje student moe da polae manji od 37, student ponavlja godinu. Detaljni postupak utvrivanja ispunjenosti uslova, mogunost nadoknaivanja proputene nastave i postupak u sluaju eventualne albe studenta na odluku o ponavljanju, utvruje se optim aktom Medicinskog fakulteta.

6.2. Mirovanje prava i obaveza studentaStudentu se, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza u sluaju: - tee bolesti koja zahteva bolniko leenje due od 30 dana; - upuivanja na strunu praksu u trajanju od najmanje est meseci; - odsluenja ili dosluenja vojnog roka; - nege vlastitog deteta do jedne godine ivota; - odravanja trudnoe; - ostvarivanja dela studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanovi; - priprema za Olimpijske igre, svetsko ili evropsko prvenstvo kada ima status vrhunskog sportiste; - u drugim sluajevima predvienim optim aktom Medicinskog fakulteta. Student koji je bio spreen da polae ispit zbog bolesti ili odsustva zbog strunog usavravanja u trajanju od najmanje tri meseca, moe polagati ispit u prvom narednom roku.

6.3. Individualizacija studija i posebne potrebe studentaMedicinski fakultet je duan da studente sa posebnim potrebama ravnopravno ukljui u sve nastavno-naune procese na Medicinskom fakultetu. Nain ostvarivanja prava na visoko obrazovanje, bez obzira na postojanje senzornog ili motornog hendikepa, u skladu sa zakonom, utvruju se pravilnikom Medicinskog fakulteta.- 38 -


Informator 2010

6.4. Prelazak sa drugih fakultetaStudent drugog medicinskog, stomatolokog i farmaceutskog fakulteta i strukovnih studija zdravstvene nege sa teritorije Republike Srbije moe da pree na Medicinski fakultet i da se upie u odgovarajuu godinu studija, ako ispunjava uslov za upis u narednu godinu studija na Medicinskom fakultetu. Nastavno-nauno vee moe da predvidi i dodatne kriterijume za prelaz. Student stranog fakulteta, odnosno strukovnih studija moe da pree na Medicinski fakultet i da se upie u odgovarajuu godinu studija, po zavrenoj prethodnoj godini na osnovu ekvivalencije izmeu obavljene nastave i poloenih ispita, plana i programa obrazovanja, koja moe da se utvrdi i na osnovu sporazuma o prenosu ESPB bodova. Prelaz se obavlja samo pre poetka kolske godine. Student ne moe da pree u toku prve i poslednje godine studija. Odluku o prelazu i priznavanju ispita donosi dekan. Na odluku dekana, student moe da izjavi albu Savetu Medicinskog fakulteta u roku od tri dana od dana prijema odluke, odnosno objavljivanja na oglasnoj tabli Medicinskog fakulteta.

6.5. Prestanak statusa studentaStatus studenta prestaje ako student ne zavri studije u roku od: 1) dve kolske godine-ako studijski program traje jednu kolsku godinu; 2) etiri kolske godine-ako studijski program traje dve kolske godine; 3) est kolskih godina-ako studijski program traje tri kolske godine; 4) osam kolskih godina-ako studijski program traje etiri kolske godine; 5) deset kolskih godina-ako studijski program traje pet kolskih godina; 6) 12 kolskih godina-ako studijski program traje est kolskih godina. Ako je studijski program zapoeo u prolenom semestru, rok se rauna od poetka tog semestra. U rok se ne rauna vreme mirovanja prava i obaveza, odobrenog studentu u skladu sa Statutom.

- 39 -


Informator 2010

Studentu se na lini zahtev, podnet pre isteka roka, moe produiti rok za zavretak studija za jedan semestar: 1) ako je u toku studija ispunjavao uslove za odobravanje mirovanja prava i obaveza, a to pravo nije koristio, odnosno nije ga iskoristio u trajanju koje mu je, s obzirom na okolnosti, moglo biti odobreno; 2) ako mu na dan isteka roka ostaje neostvarenih najvie 15 ESPB bodova potrebnih za zavretak studija; 3) ako je toku trajanja studija zapoeo i zavrio drugi odobreni, odnosno akreditovani studijski program, na istom ili na viem stepenu, na Univerzitetu ili na drugom akreditovanom univerzitetu, u zemlji ili inostranstvu. Prestanak statusa studenta zbog neblagovremenog zavretka studija konstatuje dekan reenjem sa dejstvom od prvog narednog dana po isteku roka. Status studenta prestaje i u sluaju: 1) zavretka studija; 2) ispisivanja sa studija; 3) neupisivanja kolske godine; 4) izricanja disciplinske mere iskljuenja sa studija.

- 40 -


Informator 2010

7. PROGRAM PRIJEMNOG ISPITAGradivo i literaturu neophodnu za polaganje kvalifikacionog ispita za Medicinski fakultet, iz predmeta biologija i hemija, odredila je Zajednica Medicinskih fakulteta na osnovu programa srednjih kola i potreba buduih studija na ovim fakultetima.

7.1. BiologijaProgram za polaganje testova iz biologije na prijemnom ispitu za Medicinski fakultet obuhvata sledee oblasti i njihove sadraje: BIOLOGIJA ELIJE PROKARIOTSKA I EUKARIOTSKA ELIJA ELIJSKA MEMBRANA Funkcionalna organizacija i transport. ELIJSKE ORGANELERAZLIKE IZMEU JEDNOELIJSKIH I VIEELIJSKIH ORGANIZAMA

IVOTNI CIKLUS ELIJE/ELIJSKE DEOBE VIRUSI CARSTVO BAKTERIJA ELIJSKO DISANJE Glikoliza, Krebsov ciklus, transport elektrona Oksidacija masti Promet materije i energije u eliji BIOLOGIJA RAZVIA Naini razmnoavanja ivotinja. STVARANJE POLNIH ELIJA-GAMETOGENEZA Oogeneza-opta ema nastanka jajne elije; Spermatogeneza-opta ema nastanka spermatozoida

- 41 -


Informator 2010

OPLOENJE stupnjevi oploenja. RANI STUPNJEVI EMBRIOGENEZE I ORGANOGENEZA Brazdanje-stvaranje vieelijskog embriona Gastrulacija-stvaranje slojevitog embriona Nastanak osovinskih organa-crevne cevi, notohorde, nervne cevi Diferencijacija elija Sudbinske mape Potentnost jajnih elija i determinacija razvia Embrionalna indukcija EKSTRAEMBRIONALNE STRUKTURE Placenta i vrste placenti STARENJE INDIVIDUALNO RAZVIE OVEKA MORFOLOGIJA IVOTINJA ORGANIZACIJA IVOTINJA Tkiva i njihove karakteristike Organi i organski sistemi i njihove karakteristike Simetrija. Segmentacija. Telesne duplje Klasifikacija ivotinja OPTE ODLIKE HORDATA MORFOLOKE ODLIKE KIMENJAKA Opte morfoloke karakteristike Koa. ulni organi Nervni sistem Endokrini sistem Miini sistem Skeletni sistem Sistem organa za varenje Sistem organa za disanje Cirkulacioni sistem Organi za izluivanje Sistem organa za razmnoavanje Osnovna klasifikacija kimenjaka.- 42 -


Informator 2010

MOLEKULARNA BIOLOGIJA MOLEKULARNA ORGANIZACIJA ELIJE MOLEKULARNA BIOLOGIJA NUKLEINSKE KISELINE - STRUKTURA I BIOLOKA ULOGA PROTEINI - STRUKTURA I BIOLOKA ULOGA GENOM I GEN REPLIKACIJA DNK TRANSKRIPCIJA GENETIKI KOD TRANSLACIJA REGULACIJA AKTIVNOSTI GENA MOLEKULARNA BIOTEHNOLOGIJA MEHANIZMI NASLEIVANJA Nasleivanje biolokih osobina. ta je genetika? PRAVILA NASLEIVANJA HROMOZOMSKA OSNOVA NASLEIVANJA Hromozomi, genotip i fenotip OSNOVNI PRINCIPI NASLEIVANJA Tipovi nasleivanja osobina kod biljaka i ivotinja. Oblici interakcije meu genima IZVORI GENETIKE VARIJABILNOSTI REKOMBINACIJE Rekombinacije gena i mapiranje hromozoma MUTACIJE Promene u strukturi hromozoma Promene u broju hromozoma Mutageni inioci sredine POPULACIONA GENETIKA Genetika struktura populacije Dinamika odravanja genetike polimorfnosti populacija GENETIKA KONTROLA RAZVIA Genetika kontrola razvojnih procesa

- 43 -


Informator 2010

GENETIKA OVEKA Istraivanje genoma oveka. Metode izuavanja u genetici oveka Hromozomi oveka. Nasledne osnove varijabilnosti ljudi Hromozomopatije - nasledne bolesti kao posledica promena u broju i strukturi hromozoma Genetiko savetovanje - rano otkrivanje naslednih bolesti; genetiko testiranje i savetovanje Genetika uslovljenost ponaanja ljudi. Genetika uslovljenost mentalnih poremeaja EVOLUCIJA ta je evolucija? Teorije evolucije. Savremena teorija evolucije Koevolucija Postanak vrsta Postanak ivota Evolucija oveka EKOLOGIJA Osnovni pojmovi i principi ekologije. Uslovi ivota - ekoloki faktori Odnosi organizma i sredine; adaptacije Pojam populacije i njene osnovne odlike ivotna zajednica - biocenoza Fotosinteza i odnosi ishrane. Ekosistem Test pitanja iz Biologije na prijemnom ispitu u potpunosti e odgovarati gradivu iz sledeih srednjokolskih udbenika (mogu se koristiti izdanja koja su novija od navedenih): Literatura: erban N, Cvijan M, Jani R. BIOLOGIJA za I razred gimnazije i poljoprivredne kole (oblast Biologija elije, strane 7-73). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. Balo D, Pani D, Stevanovi B, Paunovi K, Stevanovi . BIOLOGIJA za I razred medicinske i veterinarske kole (oblast Ekologija, strane 147-166). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. Petrov B, Kalezi M. BIOLOGIJA za II razred gimnazije prirodno-matematikog smera i II razred poljoprivredne kole (oblast Morfologija ivotinja,- 44 -


Informator 2010

strane 33-55 i 141-178), Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. Konjevi R, Cviji G, orevi J, Nedeljkovi N. BIOLOGIJA za III razred gimnazije prirodno-matematikog smera (oblast Biologija elije - metabolizam i transport, strane 26-29, strane 31-32 i 84-98). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004. Marinkovi D, Anelkovi M, Savi A, Dikli V. BIOLOGIJA za III razred medicinske i veterinarske kole (oblast Mehanizmi nasleivanja, strane 21-60 i oblast Genetika oveka, strane 71-93). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004. Cvetkovi D, Lakui D, Mati G, Kora A, Jovanovi S. BIOLOGIJA za IV razred gimnazije prirodno-matematikog smera (oblast Biologija razvia, strane 9-32 i 35-42; oblast Nasleivanje, strane 43-66 i 70-80 strane; oblast Molekularna biologija, strane 81-127; oblast Evolucija, strane 129-154 i 162170). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.

7.2. HemijaOPTA HEMIJA STRUKTURA ATOMA. PERIODNI SISTEM ELEMENATA Energetski nivoi i podnivoi elektrona u atomu. Elektronska konfiguracija. Atomski i maseni broj. Energija jonizacije i afinitet prema elektronu. Hundovo pravilo. Paulijev princip iskljuenja. HEMIJSKE VEZE Jonska veza. Kovalentna veza (nepolarna, polarna, koordinativna). Vodonina veza. Meumolekulske sile. OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI Zakon stalnih masenih odnosa (Proust). Zakon viestrukih masenih odnosa (Dalton zakon umnoenih proporcija). Zakon stalnih zapreminskih odnosa (Gay Lussac). Avogadrov zakon. Izraunavanje na osnovu hemijskih formula i hemijskih jednaina (stehiometrija).

- 45 -


Informator 2010

ENERGETSKE PROMENE U HEMIJSKIM REAKCIJAMA Unutranja energija sistema. Entalpija, entropija i slobodna energija. Termohemijske jednaine. BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE. HEMIJSKA RAVNOTEA Hemijske ravnotee u rastvorima teko rastvorljivih elektrolita - proizvod rastvorljivosti. KLASIFIKACIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA Oksidi. Baze. Kiseline. Amfoterni elektroliti. Proteolitika teorija kiselina i baza. Hidridi. Soli. RASTVORI Naini izraavanja sadraja rastvora: koliinska i masena koncentracija, molalitet rastvora; molski i maseni udeo. Koligativne osobine rastvora RASTVORI ELEKTROLITA Elektrolitika disocijacija. Konstanta i stepen disocijacije. Koncentracija jona. Jonski proizvod vode. Vodonini eksponent (pH). NEUTRALIZACIJA. HIDROLIZA. PUFERI OKSIDOREDUKCIJE Oksidacioni broj. Sastavljanje jednaina oksidoredukcija. Oksidaciona i redukciona sredstva. Naponski niz. Elektroliza, pretvaranje hemijske energije u elektrinu. Galvanski elementi. NEORGANSKA HEMIJA Opte karakteristike s-, p- i d-elemenata. ORGANSKA HEMIJA HEMIJSKE VEZE I STRUKTURA ORGANSKIH MOLEKULA KLASIFIKACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA IZOMERIJA

- 46 -


Informator 2010

UGLJOVODONICI Alkani (nomenklatura, hemijske osobine) Alkeni (nomenklatura, hemijske osobine) Alkini (nomenklatura, hemijske osobine) Alkadieni Cikloalkani Areni (nomenklatura, hemijske osobine) ALKIL I ARIL - HALOGENIDI ORGANSKA KISEONINA JEDINJENJA Alkoholi (nomenklatura, podela, hemijske osobine) Fenoli (nomenklatura, hemijske osobine) Etri Aldehidi i ketoni (nomenklatura, hemijske osobine) Karboksilne kiseline (klasifikacija, nomenklatura, hemijske osobine) Supstituisane kiseline Derivati kiselina (hloridi, anhidridi, amidi i estri) Derivati ugljene kiseline ORGANSKA AZOTNA JEDINJENJA Nitro jedinjenja Amini Aminokiseline (nomenklatura, dobijanje, hemijske osobine) Peptidi HETEROCIKLINA JEDINJENJA UGLJENI HIDRATI Monosaharidi (nomenklatura, podela, hemijske osobine) Oligosaharidi LIPIDI Masne kiseline Neutralne masti

- 47 -


Informator 2010

Literatura: Rakoevi M, Horvat R: Opta hemija za I razred srednje kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001 Horvat R: Neorganska hemija za II razred srednje kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001 Nikolajevi R, urjanovi M: Zbirka zadataka iz opte i neorganske hemije za I i II razred srednje kole Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001 Stojiljkovi A: Hemija za III razred gimnazije prirodno-matematikog smera, medicinske, veterinarske i kole za negu lepote, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001 Petrovi J, Velimirovi S: Hemija za IV razred gimnazije prirodno-matematikog smera i opteg smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001 anadi J, Popsavin V: Zbirka zadataka iz hemije za III i IV razred gimnazije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001

7.3. Matematika1. Stepenovanje, korenovanje i algebarski izrazi 2. Binomna formula i kombinatorika 3. Linearne jednaine i nejednaine. Apsolutna vrednost 4. Kvadratne jednaine i nejednaine 5. Kompleksni brojevi 6. Polinomi i jednaine vieg reda 7. Iracionalne jednaine i nejednaine 8. Funkcije-kompozicija funkcija, inverzna funkcija, oblast definisanosti funkcija 9. Eksponencijalna funkcija. Logaritamska funkcija. Eksponencijalne i logaritamske jednaine i nejednaine 10. Trigonometrija 11. Aritmetiki i geometrijski niz 12. Analitika geometrija u ravni- 48 -


Informator 2010

Literatura: Manojlovi J, Cvetkovi Ili D: Zbirka zadataka iz matematike za pripremu prijemnog ispita, Ni, 2008.

7.4. Anatomija i fiziologijaUVOD Metodi rada u anatomiji i fiziologiji. Anatomska nomenklatura. Podela sistematske anatomije. TKIVA I ORGANIZAM Morfoloke i funkcionalne karakteristike tkiva. Telesne tenosti (vode) u organizmu. Razmena tenosti u nivou kapilara. ODNOS ORGANIZMA I SREDINE Bioloke adaptacije. Unutranja sredina i homeostaza. Negativna i pozitivna povratna sprega. FIZIOLOGIJA KRVI Uloga krvi. Zapremina, fiziko-hemijske osobine i sastav krvi. Elektroliti krvne plazme i osmotski pritisak. Fizioloki rastvori. Uoblieni elementi krvi. Sedimentacija i hemoliza eritrocita. Krvne grupe i transfuzija. Imunski sistem. Koagulacija krvi. ANATOMIJA LOKOMOTORNOG SISTEMA Kosti glave (lobanje, lica); kosti trupa (kosti gornjeg i donjeg ekstremiteta). ANATOMIJA ZGLOBOVA Zglobovi glave, vrata, kimenog stuba, gornjeg i donjeg ekstremiteta. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA MIIA Miii glave, vrata (prednje i zadnje strane), grudnog koa, trbuha (prednjebone i zadnje grupe trbuha), gornjeg ekstremiteta (ramena, nadlakta, podlakta, ake) i donjeg ekstremiteta (bedra, natkolenice, potkolenice, stopala).

- 49 -


Informator 2010

Funkcionalne karakteristike popreno prugastih i glatkih miia. Vrste miine kontrakcije. Rad i zamor miia; prilagoavanje na rad i napor.ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Srce (srana upljina, graa sranog zida, nutritivni krvni sudovi srca, srana kesa). Arterijski sistem (pluno arterijsko stablo, aorta). Venski sistem (plune vene, vene velikog, sistemskog krvotoka). Limfni sistem (slezina). Veliki i mali krvotok. Srce kao pumpa (srani ciklus, srani mii, valvule srca), pojave koje prate rad srca. Automatizam srca. Stvaranje i sprovoenje nadraaja u srcu. Regulacija rada srca. Kretanje krvi u sistemu krvnih sudova (kontinuirani tok krvi), puls; kretanje krvi u venama. Krvni pritisak. Regulacija cirkulacije. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA DISANJE Nosna duplja; paranazalni sinusi; grkljan; dunik; glavne dunice; plua; pluna maramica. Uloge disajnih puteva. Mehanizam respiratornih pokreta (intrapleuralni prostor, uloga respiratorne muskulature). Pluni volumeni i kapaciteti. Razmena gasova na nivou plua i tkiva. Transport kiseonika i ugljen-dioksida krvlju. Regulacija disanja. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA VARENJE Usna duplja; zubi; jezik; pljuvane lezde; drelo; jednjak; trbuna duplja; trbuna maramica; eludac; tanko crevo; guteraa; tanko i debelo crevo; jetra. Znaaj i karakteristike hranljivih materija i varenje hrane. Sekretorni procesi i varenje hrane u pojedinim delovima digestivnog trakta: usna duplja, eludac, tanko i debelo crevo. Resorpcija vode, elektrolita i razgraenih hranljivih materija u digestivnom traktu. Motorna aktivnost pojedinih delova digestivnog trakta i kretanje hrane (gutanje, pokreti eluca, tankog i debelog creva). Fiziologija jetre. PROMET MATERIJA I TRANSFORMACIJA ENERGIJE Neorganska i organska hrana. Kataboliki i anaboliki procesi; izvori energije. Metabolizam ugljenih hidrata. Metabolizam masti (lipida). Metabolizam belanevina (proteina). Regulacija uzimanja hrane. Centri za uzimanje hrane. Bazalni metabolizam. Vitamini.- 50 -


Informator 2010

TERMOREGULACIJA Telesna temperatura i njena regulacija. Nain odravanja telesne temperature. Hemijska termoregulacija. Fizika termoregulacija. Evolucija termoregulacije. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA URINARNOG SISTEMA Bubreg (graa, krvni sudovi, mokrani putevi); mokraovod; mokrana beika; mokrana cev. Osnovne funkcije bubrega. Nefron kao osnovna morfoloka i funkcionalna jedinica bubrega. Stvaranje mokrae - mehanizmi filtracije, sekrecije i resorpcije. Funkcija bubrega u regulaciji zapremine i hemijske reakcije krvi. Akt mokrenja. Sastav i fiziko-hemijska svojstva mokrae. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ENDOKRINOG SISTEMA Osnovni pojmovi o endokrinom sistemu i hormonima. titasta lezda; paratiroidne lezde; hipofiza; nadbubrene lezde; semenik; jajnik; endokrini deo pankreasa. Fizioloka dejstva hormona pojedinih lezda (hipofiza, epifiza, endokrini pankreas, titasta lezda, paratireoidne lezde, nadbubrene lezde, polne lezde), njihova ciljna tkiva i efekti njihovog delovanja. Evolucija endokrine regulacije. Regulacija izluivanja hormona pojedinih endokrinih lezda (hipotalamus, hipofiza, endokrini deo pankreasa, titasta lezda, paratireoidne lezde, nadbubrene lezde, polne lezde). GRAA I FUNKCIJA DOJKE ANATOMIJA POLNIH ORGANA Muki polni organi (unutranji i spoljanji). enski polni organi (unutranji i spoljanji). ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA Podela nervog sistema (vratni ivani splet, rameni ivani, meurebarni ivci, slabinski ivani splet, krsni ivani splet). Graa centralnog nervnog sistema (kimena modina, produena modina, modani most, srednji mozak, mali mozak, meumozak, veliki mozak). Putevi centralnog nervnog sistema (motorni, senzitivni, senzorijalni). Modane opne, modanice. Krvni sudovi mozga.- 51 -


Informator 2010

Funkcionalne karakteristike perifernih nerava. Sprovoenje razdraenja sa nerva na mii (nervno-miina sinapsa ili motorna ploa). Opte funkcionalne osobine nervnog sistema oveka. Fiziologija neurona, prenoenje nervnih impulsa. Refleksne aktivnosti nervnog sistema. Sinapsa ili nervni centar. Kliniki vani refleksi (refleksi oka, koni refleksi i tetivni refleksi). SPECIJALNA FIZIOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema: divergencija i konvergencija, reciprona inervacija, reverberacija. Funkcije pojedinih delova nervnog sistema: kimena modina, vegetatvni nervni sistem, produena modina i most, srednji mozak, retikularna formacija, mali mozak, meumozak, supkortikalna jedra, kora velikog mozga. Neurofiziologija spavanja. Neurofizioloke osnove ponaanja (uzimanje hrane, vode, regulacija seksualnog ponaanja, emotivno ponaanje). Via nervna delatnost (pamenje, uenje, govor). Uporedna analiza bezuslovnih i uslovnih refleksa; klasini i instrumentalno uslovljavanje. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ULNIH ORGANA Organ vida (ona jabuica, pomoni organi oka). Organ sluha i ravnotee (spoljanje, srednje i unutranje uvo). Organ mirisa. Organ ukusa. Recepcija bola, viscerorecepcija, taktilna i toplotna recepcija, recepcija poloaja i kretanja tela (vestibularni aparat), mirisa i ukusa, zvuka, svetlosti. Fiziologija mrenjae. Akomodacija oka. Poremeaji refrakcije. Literatura: Anelkovi I, Stajkovac A, Ili A: Anatomija i fiziologija za I razred medicinske i zubotehnike kole. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.

- 52 -


Informator 2010

8. TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA 8.1.BiologijaTest A 1. Zaokruite tanu reenicu: a) Aminokiseline se spajaju peptidnam vezom u polinukleotidne lance, koji se savijaju i pakuju u sloenije oblike. b) Sadraj DNK u elijama jedinke iste vrste nije postojan. c) Molekul DNK ima sposobnost promenljivosti strukture i funkcije. d) Kod vieelijskih organizama vea je kvantitativna zastupljenost G-C parova u odnasu na A-T parove. 2. Zaokruite tanu reenicu: a) Triplet nukleotida na tRNK naziva se antikod. b) Sinteza jednog polipeptidnog lanca zavrava se ulaskom AUG ili GUG kodona iRNK u ribozom. c) Genetiki kod ini 20 aminokiselina sposobnih da se veu za tRNK. d) elije svih biolokih vrsta, pa ak i virusa, koriste se istom genetikom ifrom. 3. Zaokruite tanu reenicu: a) Razmena genetikog materijala izmeu dva naspranmo pastavljena homologa hromozoma je translokacija. b) Verovatnoa da e par roditelja imati dvoje dece sa identinom kombinacijom 23 para hromozoma je 223. c) Rekombinacije su nove kombinacije gena na hromozomu. d) Inverzije su promene redosleda gena za 360o. 4. Sindrom maijeg plaa nastaje usled: a) delecije kratkog kraka hromozoma 5. b) duplikacije kratkag kraka hromozoma 5. c) delecije kratkog kraka hromozoma 4. d) duplikacije dugog kraka hromozoma 4.

- 53 -


Informator 2010

5. Sindaktilija je pojava: a) kratkih prstiju b) dugih prstiju c) sraslih prstiju d) krivih prstiju 6. Autozomno-dominantno se nasleuje: a) brahidaktilija b) fenilketonurija c) Taj-Saksova bolest d) svi odgovori su tani 7. Zaokruite tanu reenicu: a) Mutacije su retko reverzibilne, a stepen promenljivosti u oba pravca je isti. b) Spontana stopa mutacije po genu je 10-8 do 10-9. c) Stepen mutacija kod oveka je znatno manji nego kod vinske muice. d) Mehanizam popravke popravlja greke koje su se desile u odreenorn delu DNK. 8. inioci sredine koji dovode do naslednih promena zovu se: a) mutageni b) modifikatori c) precipitini d) mutilatori 9. U toku anafaze mejoze i dolazi do: a) razdvajanja hromatida b) razdvajanja homologih hromozoma c) razmene genetikog rnaterijala d) formiranja bivalenata 10. Mezoderm nastaje na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule

- 54 -


Informator 2010

11. Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid: a) citoplazmom b) endoplazmatinim retikulumom c) fibrozomima d) mitohondrijama 12. Spermatide nastaju u periodu: a) proliferacije b) prve mejotike deobe c) druge mejotike deobe d) diferencijacije 13. Arhenteron predstavlja: a) primaru telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor na primarnorn crevu 14. Pupana vrpca sadri: a) krvne sudove b) germinativne polne elije c) duplju umancetne kese d) duplju creva 15. Endotelio-horialna placenta je razvijena kod (zaokruite taan odgovor): a) torbara b) kopitara c) bubojeda d) zveri 16. Anabioza je: a) odlazak ivotinja na povoljnija stanita b) nepostojanje ivota na odredjenom geografskom podruju c) prilagoavanje poikilotermnih ivotinja na nie temperature od donje granice aktivnosti vrste d) ivot u veim ivotnim zajednicama

- 55 -


Informator 2010

17. Koja je od navedenih materija kancerogena? a) benzapiren b) metan c) manoza d) nijedna 18. U uslovima prvobitne Zemljine hidrosfere nastale su materije sline lipidima, izuzetno znaajne za stvaranje: a) hromozoma b) ribozoma c) elijskih membrana d) RNK 19. Haverzovi kanali su: a) ekskretorni organi insekata b) polni odvodi nekih beskimenjaka c) kanali unutar kotane mase d) odvodi lezda paukova 20. Zaokruite tanu reenicu: a) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hekel. b) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hadi. c) Korali i meduze pripadaju ivotinjskom tipu parazoa. d) Najprostije eumetazoa su suneri. 21. Zaokruite tanu reenicu: a) Centar za sluh je u slepoonoj oblasti kore velikog mozga. b) Na granici izmeu unutranjeg i srednjeg uha nalazi se bubna opna. c) Na sakulusu se nalaze tri polukruna kanala. d) Unutar konog labirinta nalazi se perilimfa. 22. Sekret jetre, u, kod oveka se izliva u: a) debelo crevo b) eludac c) dvanaestopalano crevo d) pravo crevo

- 56 -


Informator 2010

23. Spinalni ivci sisara: a) su meoviti, jer sadre senzitivna i motorna vlakna. b) sadre samo motorna vlakna. c) sadre samo senzitivna vlakna. d) sadre samo motorna ili samo senzitivna vlakna. 24. Skorbut je izazvan nedostatkom vitamina: a) A b) D c) C d) E 25. Centar za termoregulaciju homeotermnih organizama nalazi se u: a) produenoj modini b) srednjem mozgu c) hipotalaminoj oblasti meumozga d) kori velikog mozga 26. Koji organizmi mogu sa RNK da sintetiu DNK? a) eukariotski b) retrovirusi c) paraziti d) bakterije 27. U bakterijama parazitiraju: a) interferoni b) biljni virusi c) bakteriofagi d) poliovirusi 28. Ko zapoinje replikaciju DNK? a) DNK - polimeraza b) RNK - polimeraza c) informaciona RNK d) sve navedeno

- 57 -


Informator 2010

29. Mikrofilamenti se nalaze u svim elijama OSIM u: a) miinim elijama b) mladim elijama c) fagocitima d) eritrocitima 30. elijski zid biljaka karakterie: a) polupropustljivost b) pore kroz koje se vri razmena materija c) lipoproteiska graa d) sve tvrdnje su tane Test B 1. Pokretljivi oblici bakterija su: a) bacili b) vibrioni c) spirili d) svi navedeni oblici 2. Zaokruite tanu reenicu: a) skup svih horomozoma u jednoj eliji je kariotip b) u celokupnom ivotinjskom svetu enski pol je iskljuivo homogametan (XX), a muki heterogametan (XY) c) U polnim elijama u anafazi mejoze II razilaze se homologi hromozomi d) sve reenice su tane 3. Uloga centromere je: a) da povee dve hromatide hromozoma b) da orijentie i kree horomozome u elijskoj deobi c) u obrazovanju deobnog vretena d) tvrdnje pod 1 i 2 su tane 4. Od osnovnih izvora energije u organizmu prvi se metaboliu: a) lipidi b) vitamini c) ugljeni hidrati d) proteini- 58 -


Informator 2010

5. Plazmodezme su: a) pore na elijskom zidu b) konci plazme kojima se ostvaruje kontakt izmeu elija c) cevasti izrataji u unutranjosti plastida d) celulozna vlakna koja daju potporu celijskom zidu 6. elijsko disanje se vri u: a) Goldijevom aparatu b) lizozomima c) mitohondrijama d) ribozomima 7. Partenogeneza se kao tip razmnoavanja sree kod: a) biara b) hidre c) insekata i valjkastih crva d) dupljara 8. Na kojem stupnju razvoja se nalazi enska polna elija pri prodoru spermatozoida u nju? a) profaza I b) anafaza II c) telofaze I d) metafaze II 9. Kod morskog jea prva vidljiva reakcija kontakta spermatozoida sa jajnom elijom je: a) vitelogeneza b) aksonema c) obrazovanje fertilizacione kupe d) spermiogeneza 10. Kako se naziva interakcija izmedju krova arhenterona i neuroektoderma? a) aksijalni gradijent b) primarna indukcija c) epibolija d) spajanje

- 59 -


Informator 2010

11. Proces u kome jedno tkivo utie na diferencijaciju drugog naziva se indukcija. Poznati induktor (primarni organizator) je: a) vitelusni srp b) ventralna usna blastoporusa c) krov arhenterona d) parijetalni list mezoderma 12. Holandrino nasleivanje odnosi se na nasleivanje svojstava koja odreuju geni locirani na: a) nekom od autozoma b) oba polna hromozorna c) Y hromozomu d) X hromozomu 13. U toku gametogeneze hromozomi majke i oca mogu se kombinovati na : a) 1 nain b) 246 naina c) 223 naina d) 462 naina 14. Okruite tanu reenicu: a) Greke u replikaciji RNK, obino su iste u razliitim elijama b) U eukariota, tek prepisana iRNK se odmah vezuje za ribozome c) U procesu prevodjenja ifre sa iRNK u polipeptid, na jednom ribozomu ima mesta za vezivanje dve tRNK d) Za vezivanje aminokiseline za transportnu RNK ne troi se energija 15. Citogenetskom analizom moemo da otkrijemo: a) numerike aberacije hromozoma b) strukturne aberacije hromozoma c) pol jedinke d) sve navedene odlike kariotipa 16. U kom od navedenih procesa rekombinacije u bakterija uestvuje fag? a) u transdukciji b) u konjugaciji c) u transformaciji d) u svim procesima rekombinacije

- 60 -


Informator 2010

17. Obavezan homozigot za navedenu krvnu grupu je osoba: a) AB krvne gmpe b) B krvne grupe c) O krvne grupe d) Rh+ krvne grupe 18. U kojoj fazi elijskog ciklusa eukariota se deava replikacija DNK? a) Gl-fazi b) S-fazi c) G2-fazi d) profazi 19. Promene genetike osnove na nivou nukleotida nazivaju se: a) modifikacije b) plejotropija c) genske mutacije d) epistaza 20. Delecije su: a) razmena delova nehomologih hromozoma b) razmena delova homologih hromozoma c) promene u broju hromozoma d) gubljenje pojedinih delova hromozoma 21. Trea modana komora nalazi se u: a) velikom mozgu b) meumozgu c) srednjem mozgu d) produenoj modini 22. Zaokruite tanu reenicu: a) Tenost u unutranjosti konog labirinta naziva se perilimfa. b) Eustahijeva tuba predstavlja vezu zadnjeg kraja usta i unutranjeg uha. c) Vodozemci imaju razvijeno srednje uho. d) U srednjem uhu ptica nalaze se tri koice.

- 61 -


Informator 2010

23. Kod kopnenih kimenjaka u vezi sa usnom dupljom stoje: a) etiri para pljuvanih lezda b) tri para pljuvanih lezda c) dva para pljuvanih lezda d) jedan par pljuvanih lezda 24. Deo eluca koji prelazi u crevo naziva se: a) pilorini deo b) kardijalni deo c) burag d) voljka 25. Srce ptica graeno je iz: . a) jedne pretkomore i jedne komore b) dve pretkomore i jedne komore c) dve pretkomore i nepotpuno pregradjene komore d) dve pretkomore i dve komore 26. Homeotermni organizmi su: a) ptice b) vodozemci c) kornjae d) guteri 27. Ambulakralni sistem je sistem za lokomociju kod: a) mekuaca b) insekata c) bodljokoaca d) glista 28. Pojava bolesti talasemije je najbolji primer: a) heterotinog balansa b) seksualnog balansa c) ekolokog balansa d) sezonskog balansa

- 62 -


Informator 2010

29. Anabioza je: a) odlazak ivotinja na povoljnija stanita b) nepostojanje ivota u odredjenom geografskom podruju c) vid prilagodjavanja poikilotermnih ivotinja na nie temperature od donje granice akivnosti vrste d) ivot u veim ivotnin zajednicama 30. Kako se naziva uticaj ivih bia na stanite? a) reakcija b) koakcija c) biom d) simbioza Test C 1. Zaokruite tanu reenicu: a) Homologi hromozomi nose ista genska mesta i kvalitativno iste gene. b) Fagocitozu omoguava elijska membrana. c) Nukleolus se gubi iz jedra u profazi mitoze. d) Reenice pod 1 i 2 su tane. e) Reence pod 2 i 3 su tane. 2. Transport materija koz elijsku membranu odvija se: a) Aktivnim transportom 1. a,b,c b) Endoplazmatinim retikulumom 2. a,b,d c) Osmozom i difuzijom 3. a,c,d d) Endocitozom i egzocitozom 4. b,c,d 5. a,b,c,d 3. Hloroplasti su biljne organele koje imaju: a) Dvojnu opnu b) Tilakoide c) Stromu d) Devet grupa cevica 1. a,b,c 2. a,b,d 3. a,c,d 4. b,c,d 5. a,b,c,d

- 63 -


Informator 2010

4. DNK, a samim tim i hromozomi imaju osnovna svojstva zbog kojih su najznaajnije strukture u procesima razvoja, a to su sposobnosti: a) promene strukture i funkcije 1. a,b,c b) spiralizacije i despiralizacije 2. a,b,d c) prenosa genetike informacije 3. a,c,d d) replikacije 4. b,c,d 5. a,b,c,d 5. Heterohromatin predstavlja: a) kondenzovan oblik nukleoproteida b) dispergovan oblik nukleoproteida c) kondenzovan oblik hromoplasta d) dispergovan oblik hromoplasta 6. Bazalni metabolizam je: a) minimalni promet energije organizma koji miruje b) maksimalni promet energije organizma koji miruje c) energetska ravnotea d) homeostaza 7. Koliina DN

informator 2010

Documents