interkulturalni menadŽment

8/7/2019 INTERKULTURALNI MENADMENT

1/37

1. ULOGA I ZNAAJ INTERKULTURNOG MENADMENTA

Poslovanje van matine zemlje postalo je uobiajen oblik razvoja. Za sve vei brojkompanija meunarodni ugovori predstavljaju sastavni deo poslovanja. Uspenoposlovanje je mogue ukoliko se razumeju kulturne razlike i pravila uesnika izrazliitih krajeva sveta. Naivno je ui u meunarodne pregovore verujui da suna kraju krajeva ljudi prilino isti ma gde bili i ponaaju se slino nama

Uspeno poslovanje van matine zemlje znai potpuno razumeti druge, koristeito za ostvarenje onoga to svaka strana eli od pregovora UGOVOREN POSAO.Realizacija poslovnih aktivnosti van zemlje zahteva pregovaranje, nakon kojih sezakljuuje ugovor. Poznavanje intekulturnog menadmenta pomae da se razumeposlovanje na drugom tritu, da se u zavisnosti od druge kulture krenjeobeanja tolerie, oekuje ili ak i prieljkuje.

Retko je lake primeniti ugovor u stranoj zemlji nego u svojoj. SAD ugovori sudugi jer se svaka nepredvidiva situacija mora unapred predvideti i razraditi.Najvie panje se polae na detalje kako ne bi dolo do dvosmislenog

razumevanja. U anglosaksonskim kulturama potpisivanje simbolizuje nameru dase ispune navedeni uslovi.

Kod Kineza ugovor uglavnom predstavlja poetak a ne kraj. Kineski pristup je dase pregovori baziraju na ljudskim odnosima i glavna briga im je da stvore vezuprijateljstva. U sluaju da ne mogu da ispune uslove iz ugovora pomo trae odpartnera. Za Japance cilj je odnos a ne ugovor. Potpisivanjem ugovora zapoinjuodnos. Veruju da je partnerstvo predmet promena tokom vremena i da jednastrana ne treba da koristi nepravednu prednost srenih dogaaja.

Nemci se strikno pridravaju ugovora. Ugovor razjanjavaju do najsitnijih detaljapa ak i ono to se podrazumeva kao standardna trgovinska praksa. Rusi se

striktno dre ugovora, a sve neodreene stvari protumaie ih to je vie mogueu svoju korist. Spremni su da naprave dvosmislene ugovore i bez vanih detaljakoje mogu da kasnije iskoriste.

Francuzi se dogovaraju o generalnim principima koji kasnije predstavljaju kosturugovora. Ne idu u detalje. U arapskom poslovnom svetu RE vie obavezuje odpisanih ugovora. Insistiranje na istim moe da bude uvredljivo. Meksikanci neoekuju da ugovor bude doslovce primenjen u praksi, po njima ugovorpredstavlja umetniko vebanje ideja

KLJU USPEHA U POSLOVANJU NA DRUGIM TRITIMA JE RAZUMETI, PRIHVATITI IPOTOVATI KULTURU DRUGE STRANE.

2. KULTURA I MENADMENT

U savremenim uslovima poslovanja ne moe se zanemariti injenica da seuglavnom posluje van granica matine zemlje tako da je neminovan susret sarazliitim kulturama. Zanemarivanje uticaja kulture na polovanje kompanije udrugoj zemlji danas definitivno dovodi do neuspelih poslovnih pregovora a to seodraava na nepovoljan poslovni rezultat.

Menaderi novog doba moraju da se ue kako da vode ljude u svakoj zemlji u

kojoj posluju. Kulturna determinanta menadmenta podrazumeva da seorganizacija i upravljanje kompanijama u jednoj dravi potinjava dejstvupretpostavki i verovanja nacionalne kulture u toj dravi.

1


2/37

Samo one kompanije tj. menaderi koji budu razumeli i potovali kulturnurazliitost prave prvi korak uspenog poslovanja. Primer: poslovanje Koka kole nasrpskom tritu

3. POJAM KULTURE U MENADEMNTU

U cilju boljeg razumevanja odnosa kulture i menadmenta, potrebno je definisatipojam kulture. Postoji veliki broj definicija pojma kulture. Razliitost tumaenjapojma kulture je uslovljenost od zemlje i pojedinaca ili autora koji se njome bavi.Da bi se dao odgovor na pitanje ta je kultura mora se dati odgovor na jo dvapitanja: koji su ciljevi kulture? i kojim sredstvima se ona ostvaruje?

Pojmu kulture mogue je dodeliti i tri znaenja:1. intelektualno vii oblik kolektivnog izraavanja i odnosi se na jednu

oblast, jednu zemlju, jedan kontinent (evropska, amerika kultura)2. ekonomsko odnosi se na plodno zemljite, biljke, drvee . . .3. mikrobioloko u ovom smislu ima marginalan znaaj za interkulturni

menadmentKultura je deo samog oveka i kada se kae kulturan ovek misli se pre svegana kulturne navike i potrebe, znanja koja ovek stie i prihvata u toku svog ivotau drutvenoj zajednici. Kultura se esto shvata kao sektor drutvenog ivota:muzeji, pozorita, obrazovne ustanove . . Na meunarodnoj sceni postoje razliitedefinicije kulture: stara Grka, Rimsko doba, srednji vek.Definicija kulture: KULTURA PREDSTAVLJA SVE ONO TO LJUDI IMAJU, MISLE IRADE KAO PRIPADNICI JEDNOG PREPOZNATLJIVOG DRUTVA

4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KULTURE

Karakteristike kulture su:

1. naelnost opti okvir prihvatljivog ponaanja, zasnovanog nanenormiranim naelima

2. deljivost kultura je drutvena a ne pojedinana kategorija i kaotakva razliva se i deli na pojedine lanove drutva

3. komunikativnost olakava sporazumevanje, doprinosi veojbliskosti izmeu poznavalaca jedne kulture

4. steenost predstavlja steenu kategoriju a ne uroenu kategoriju(npr. ne iznosi se smee nou i sl.)

5. diferenciranost pripadnici razliitih kultura esto imaju razliitepredstave o istoj stvari (npr. u Indiji je krava sveta ivotinja)6. trajnost trajna kategorija koja se prenosi sa generacije na

generaciju7. kumulativnost kultura je okvirnog i otvorenog karaktera i nalazi

se u stalnom procesu uobliavanja, svaka generacija neto doda iostavi peat sopstvenoj kulturi (npr. svadbeni obiaji u Srbiji)

8. dinaminost kulture je podlona postepenim i evolutivnimpromenama tokom vremena

2


3/37

5. POJAM INTERKULTURNI VS INTERNACIONALNI MENADMENT

Kultura predstavlja nain ivljenja neke grupe, odnosno zajedniki sistemvrednosti, normi ponaanja, nain miljenja i delanja, koje je ovek nauio iprihvatio u jednom kolektivu. Na kulturu utiu i odreuju je brojni faktori jednogdrutva: od istorije i religije, geografski uslovi ivljenja, jezik, obiaji, nainmiljenja i verovanja.

Prostorna udaljenost ne predstavlja oteavajui faktor u poslovanju, sve vie jefirmi koje posluju van matine zemlje. Na uspenost poslovanja utiu brojnifaktori, a naroito je znaajan faktor kulture, tj. uticaj kulture na menadment.Upoznavanje sa kulturom date zemlje sa kojom se ostvaruje poslovna saradnjatek je posla zavrenog posla. Greke u govoru se daleko vie toleriu nego greke

u ponaanju. Interkultura ukrtanje i meanje znanja i iskustva ljudi iz razliitihkulturnih zajednica irom sveta.

INTERKULTURNI MENADMENT proces nametanja, meanja, prihvatanja iuzajamnog ouvanja kulturnih vrednosti izmeu razliitih civilizacija, a u ciljuglobalizacije poslovanja. u savremenoj teoriji menadmenta govori se oInternacionalnom menadmentu. Umesto Internac. menadmenta bolje je koristitinaziv Interkulturni menadment jer je njegov sadraj primereniji tokovima uglobalnoj ekonomiji. Nacionalno gubi znaaj u odnosu na kulturno, odnosno svetbudunosti pokretae sukobi kultura, a ne sukobi nacija.

6. SAVREMENI TOKOVI POSLOVANJA

Novo doba je doba promena i izazova u kojem uspevaju najodluniji inajspremniji. Ekonomija prelazi granice matine zemlje stvarajui svet globalneekonomije. U globalnoj ekonomiji nastaju i nove prepreke za usklaivanjerazliitih poslovnih praksi u razliitim kulturama. Sve kulture su voene svojimekonomijama, a vrednosti svake kulture su nain poslovanja njihovih ljudi.

Prosec poslovnja u uslovima globalizacije postavlja i neka nova pravilaposlovanja:

1. visok stepen poslovne komunikacije2. razvijen integritet svakog pojedinca u procesu poslovanja3. usklaivanje poslovnih standarda

Uspeno poslovanje podrazumeva i poznavanje savremenih tokova koji supovezani sa:

1. smanjenjem trokova2. poveanjem efikasnosti3. upravljanjem odnosa sa strankama, obukom zaposlenih4. poznavanjem poslovnih protokola koji olakavaju komunikaciju5. nastupom u ime organizacije6. kako se pravilno predstaviti

7. kako ovladati poslovnom komunikacijom na meunarodnojpolsovnoj sceni8. kako se odreuje raspored sedenja bilo za pregovarakim stolom,

bilo za obrokom . . .

3


4/37

Meunarodna poslovna scena podrazumeva poznavanje razliitih kultura.Spremnost da se prihvate i razumeju razlike stvara vee anse za uspeh.

7. USPENA KOMUNIKACIJA

Pored poznavanja kulture date zemlje potrebno je poznavati i sam proseckomunikacije, kako verbalni tako i neverbalni. U toku poslovne saradnjeuglavnom se nastoji stvoriti poverenje osobe sa kojom e se poslovati. 90%ispitanih mukaraca ima poverenje u osobu: uspravnog dranja, podignutogpogleda i prijatnog izgleda lica. Takoe obraa panju na pokrete koji oznaavajugovor tela:

- dodirivanje lica i glave moe oznaavati nesigurnost

- ruke prekrtene na grudima mogu govoriti o neslaganju i oznaavatiodbrambeni stavUspena komunikacija je sposobnost jasnog i razumljivog iznoenja injenica,informacija i razmiljanja ili u meunarodnom argonu KISS. KISS Keep It Short& Simple. Znaaj poruke nije u tome ta ste stvarno rekli, niti u tome ta stestvarno mislili, nego na kakav odnos ste naili. Prilikom poslovanja van matinezemlje kao poslovni jezik koristi se engleski jezik, ali to ne umanjuje znaaj drugih

jezika.

Vanije je poznavanje kulture nego jezika. Poznavanje rada na raunaru. Uposlovnoj korespodenciji potrebno je potovati neka pravila: na mejl se odgovarau roku od 24 sata (odgovor moe i kasnije ukoliko postoji spreenost), mobilni

telefon se ne koristi na poslovnim sastancima i rukovima . . .

U toku poslovnog sporazumevanja pregovori su najbitnija stvar koja zahtevaodgovarajua znanja i vetine komuniciranja. Novo doba zahteva poznavanjepregovarakih vetina tj. pregovarakih tehnika i strategija. Moe se rei dapregovaraku vetinu poseduju oni koji imaju sposobnost:

1. da postave ciljeve2. da postave vei izbor naina koji omoguavaju dostizanje ciljeva3. da se temeljno pripreme4. da ocene ta druga strana eli5. da postave prioritete6. da prepoznaju i razumeju druge kulture i da poznaju oblast

poklanjanja (pokloni su vaan deo menaderskih odnosa)

8. PREGOVARANJE I UVAAVANJE KULTURE

Za uspenu poslovnu saradnju sa inopartnerom neophodno je poznavati njihovukulturu. Iako postoje razlike Evrope u odnosu na Ameriku, razlike i u odnosu naAziju i u samoj Evropi postoji razliitost. Poetne razlike mogu se uoiti na osnovuuvida u kulturne poglede na vreme:

- Vreme je novac (SAD)- Oni koji ure prvi stiu na groblje (panija)

- Nije sat izmislio oveka (Nigerija)

Veliki broj istraivanja se sprovodio sve u cilju da se poslovanje uini touspenijim i ukazala su da u zavisnosti od kulture kojoj pripadaju menaderi

4


5/37

imaju drugaije poslovne ciljeve, odnos prema kompaniji i drugim kolegama.Poznavanje i potovanje razliitosti utie na naklonost poslovnih partnera, to je iprvi korak poslovne saradnje.

Poznavanje injenica date zemlje sa kojom se posluje bitno je i uglavnom seodnosi na: pun naziv drave, glavni grad drave, ime predsednika drave, korisno

je poznavati veru i verske obiaje, dravne i verske praznike, kulturne razlike uprehrani . . .

Osnova neuspenog pregovaranja je u:- nerazumevanju da postoje razliiti naini razmiljanja- nedovoljnom poznavanju i potovanju zemlje sa kojom se posluje- nedovoljnom poznavanju procesa donoenja odluka i meuljudskih

odnosa- nedovoljnoj proceni neophodnog vremena za pregovaranje

Interkulturno nerazumevanje jezik i kulturne razlike utiu na razliitointerpretiranje prilikom prevoda nekih slogana (primeri): TAJVAN Pepsijevslogan: Doite i oivite (osveite se) sa Pepsi generacijom, prevedeno je: Pepsi evam dii pretke iz groba. JAPAN slogan Salem cigareta: Salem oseam seslobodno. Kada puite Salem oseate se tako osveeni da e Vam izgledati daVam je mozak slobodan i prazan.

Kada je automobil Chevrolet Nova predstavljen u Junoj Americi, nije postojalasvest da na panskom NOVA znai NEE II. kada je Parker plasirao novuhemijsku u Meksiku slogan je bio: nee procureti u vaem depu i osramotiti vas.Isti slogan je preveden kao: nee procureti u vaem depu i ostaviti vas u drugomstanju

9. SLINOSTI I RAZLIKE MEU KULTURAMA

Pored razlika u kulturama postoje i slinosti, koje se odnose na uspenost. Na ovosu ukazala istraivanja sprovedena kod menadera u SAD, Australiji, Japanu iIndiji:

1. slini stavovi vezani za poslovni uspeh2. slini razlozi za donoenje odluka o izboru i naimenovanju3. ustaljen odnos izmeu visine uspeha koji menaderi ostvare i

njihovih linih vrednosti

U skladu sa linou pojedinca menaderi favorizuju i odgovarajue vrednosti:1. uspeniji menaderi favorizuju pragmatine i dinamine vrednosti,

podravaju usmerenost ka uspehu i aktivnu ulogu u odnosu sapojedincima koji su potrebni za ostvarenje poslovnih ciljeva

2. manje uspeni menaderi favorizuju statine i pasivne vrednosti,odnosno sve one vrednosti koje se odnose na statino i zatienookruenje

Moe se zakljuiti da je osnova svake kulture u stavovima ugraenih na osnovupitanja:

1. ta bi trebalo?

2. ta se mora u ivotu?

Pri susretu sa drugaijim kulturama, samim tim i sa drugaijim sistemomvrednosti, preispituju se sopstvene vrednosti ili se tue odbacuju kao udne. Pri

5


6/37

prouavanju razliitosti koje postoje meu kulturama, identifikovano je nekolikostavki po kojima ih moemo klasifikovati:

1. odnos prema prirodi2. vremenska orijentacija3. prostorna orijentacija4. verovanja o osnovnoj ljudskoj prirodi5. meuljudski odnosi6. orijentacija aktivnosti

Ne znai da su svi pripadnici jedne kulture istomiljenici, dominantan je uticajveine pripadnika.

10. ODNOS LJUDI PREMA PRIRODI KAO RAZLIITOST KULTURE

Odnos prema prirodi podrazumeva:

1. podreenost prirodi2. harmoniju sa prirodom3. vlast nad prirodom

U skladu sa odnosom prema prirodi, pripadnici odgovarajue kulture imaju iodgovarajuu menadersku praksu koja se ogleda na:

1. postavljanju ciljeva2. budetnom sistemu

Postavljanje ciljeva kod kultura koje su podreene prirodi je neodreeno inejasno, odnosno pripadnici date kulture smatraju da je ivot unapred odreen,tako da se preputaju na milost i nemilost viim silama. Budetni sistem kod

ovaih kultura je uzaludan, sa unapred odreenim rezultatima. Kulture kojesmatraju da su u harmoniji sa prirodom ciljeve postavljaju uslovljeno a budetnisistem je promenljiv. Kulture koje smatraju da imaju vlast nad prirodompostavljaju direktne i pouzdane ciljeve, a budetni sistem je realan, relevantan ikoristan.

11. VREMENSKA ORIJENTACIJA KAO RAZLIITOST KULTURE

Stavka vremenske orijentacije podrazumeva pitanje: Kako ljudi generalno gledaju

na nove dogaaje? U skladu sa ovim pitanjem, pravi se razlika izmeu kulturakoje su okrenute prema: prolosti, sadanjosti i budunosti.

U skladu sa njihovom orijentacijom je i uticaj na menadment u sferi planiranja,odluivanja i sistema nagraivanja. Kod kultura koje su okrenute ka prolostiplaniranje je produenje ponaanja iz prolosti, odluivanje je po odreenimstavkama a sistemi nagraivanja su istorijski odreeni. Okrenutost ka sadanjostiusmerava proces planiranja na kratkorone planove, odluivanje na postizanjetrenutnih efekata a sistem nagraivanja po aktuelnom dogovoru.

Okrenutost ka budunosti usmerava pripadnike odreene kulture na postavljanjedugoronih planova, odluivanje je usmereno na postizane eljenih ciljeva a

sistem nagraivanja je uslovljen izvoenjem. Poslovanje usmereno na sadanjostima prednost FLEKSIBILNOST, dok ponaanje orijentisano na budunost iliprolost ima prednost PREDVIDLJIVOST. Primer: razlika u ponaanju taksi vozilai autobuskih prevoznika. Taksi vozila nemaju red vonje dok autobusi imaju. Na

6


7/37

Bahamima usluge autobusa su sprovedene slino taksi prevozu dok u urbanimsredinama (Pariz, London i dr.) postoji red vonje.

12. PROSTORNA ORIJENTACIJA KAO RAZLIITOST KULTURE

Svaka prostorna orijentacija objanjava kako se ljudi orijentiu u prostoru koji ihokruuje i kako doivljavaju njgovu upotrebu a naroito kako se shvata smisaovlasnitva nad prostorom. Privatno vlasnitvo podrazumeva da su naglaenebarijere a ema komunikacije je sa izraenom tajanstvenou.

Meovito vlasnitvo podrazumeva selektivnu emu komunikacija, kancelarije sutako ureene da se kombinuje neformalan nametaj uz formalan sto. Javnovlasnitvo namee iroke, otvorene eme komunikacije, raspored kancelarija jeotvorenog koncepta tj. nema barijera i svi mogu biti u jednoj prostoriji bez obrzirana hijerarhiju.13. VEROVANJE O OSNOVNOJ LJUDSKOJ PRIRODI KAO RAZLIITOSTKULTURE

Osnovno pitanje je: Da li su ljudi u osnovi zli, dobri ili neutralni, ili meoviti(kombinacija dobra i zla)? Bitno je uoiti uticaj religije na ovo pitanje: hrianskareligija smatra da se ovek raa kao zao, ali ako prati put Gospoda postaedobar, muslimanska i intu religija imaju vienje ljudi kao dobrih, fundamentalistiljude vide kao zle.

U zavisnosti od kulturne orijentacije postavljaju se i sistemi kontrole. Ako jepostavka da su ljudi zli u pitanju je direktna kontrola nema izmene sistemakontrole, iako sve posluje kako je predvieno jer se dati uspeh pripisuje tomsistemu kontrole.

14. MEULJUDSKI ODNOSI KAO RAZLIITOST KULTURE

Podrazumeva odgovornost koju imamo za druge ljude. Postoje tri vrste odnosa:individualizamgrupna orijentacijahijerarhijska varijanta

Individualizam podrazumeva brigu za samog sebe, pri emu veliku vanostima najua porodica ali samo do doba zrelosti kada pojedinac nastavlja da samsebi obezbeuje opstanak. Ukoliko pojedinac ostane sa lanovima porodicesmatra se da nije ispunio obavezu da ostvari snanu individualnost

Grupna orijentacija suprotno individualizmu. Poseduju je mediteranske iazijske kulture, gde se prema roacima odnose sa panjom i ljubavlju. Ponaanjestranaca mora biti paljivo prema pripadniku takve kulture jer bi drugaiji pristupdoveo do nesporazuma

Hijerarhijska varijanta drutvo definie odnos prema drugima kao grupnoorijentisan, ali sa dva obeleja:

1. grupa ima svoje mesto u okviru hijerarhijskih drutvenih grupa2. pozicija grupe u hijerarhiji je stabilna

Ova varijanta je odlika aristrokatskog drutva pri emu ovek treba da se brine osopstvenoj grupi, ali dobro zna gde se nalazi na statusnoj lestvici. Kretanjeizmeu grupa nije mogue.

7


8/37

15. ORJENTACIJA AKTIVNOSTI KAO RAZLIITOST KULTURE

Ova kulturna orijentacija ukazuje na to kako ljudi pristupaju radu i slobodnomvremenu. Orijentacija aktivnosti se odnosi na eljeni fokus aktivnosti, tako darazlikujemo:

1. orijentaciju prema postojanju,2. orijentaciju prema delovanju3. orijentaciju prema obuzdavanju i kontroli

Ukoliko je kulturna orijentacija prema postojanju, kriterijum odluivanja je voenemocijama, kao i sistem nagraivanja. Postavljanje ciljeva je spontano, a sisteminformisanja nejasan i zasnovan na intuiciji.

Ukoliko je kulturna orijentacija prema postojanju, kriterijum odluivanja jeracionalan, nagraivanje je zasnovano na logici, postavljaju se balansirani ciljevi isistem informisanja je dosta sloen.Kulturna orijentacija prema obuzdavanju i kontroli postavlja pragmatine

kriterijume u procesu odluivanja, sistem nagraivanja zasnovan je narezultatima, ciljevi se postavljaju nagonski, dok je sistem informisanjajednostavan i operativan.ta je neophodno potovati prilikom poslovanja sa zemljama druge kulture?

1. biti eksplicitan u vezi sa svojom kulturom2. objediniti ono to je poznato u drugoj kulturi3. sprovesti sistematsko poreenje dominantnih vrednosti4. uoiti razlike u vrednostima i predvideti mogue probleme5. voditi rauna da je kulturni koncept grupno zasnovan koncept

Razlog je:1. postojanje supkultura najvie izraeno u vajcarskoj

2. kulture su dinamine, vremenom se menjaju3. posledica povrnog posmatranja

16. KULTURNE DIMENZIJE

Po Hofstedu, kultura ima 4 dimenzije preko kojih se objanjavaju nainiponaanja ljudi i zato se ponaaju po odreenim pravilima:

1. distanca moi2. izbegavanje nesigurnosti3. individualizam4. mukost/enskost

distanca moi predstavlja stepen do kog lanovi date organizacije imajumanju ili veu mo. Ukazuje na prihvatanje spoznaja da je raspodela moinejednaka. Ukoliko je distanca moi velika, prisutno je slepo sluanje nadreenihod strane podreenih. Ukoliko je distanca moi mala, prisutna je participacijazaposlenih u odluivanjuIzbegavanje nesigurnosti predstavlja stepen do kog se ljudi oseajuugroenima u dvosmislenim situacijama. Pripadnici ove kulturne dimezije verujuu eksperte i njihovo znanje jer ne vole nesigurnost. U kulturama koje neprihvataju rizik (Nemaka, Japan, panija) zbog postojanja pisanih pravila naniim hijerarhijskim pozicijama slubenici su neambiciozni. U kulturama koje

prihvataju rizik (Francuska, Danska, Velika Britanija) postavljeno je manje zakonai pravila, a ukoliko su postavljeni uglavnom su optiIndividualizam ukazuje na tendencije ljudi da se sami brinu o sebi i svojojporodici. Zaposleni u kompanijama nastoje da sami reavaju svoje zadatke ne

8


9/37

oekujui pomo, ali ni sa eljom da je sami prue. Nasuprot individualizmu,kolektivizam ukazuje na tendenciju pripadanja grupama ljudi ili kolektivima.Izraena je briga ljudi jednih za druge u zamenu za lojalnost.Mukost i enskost mukost je takva kulturna dimezija u kojoj su dominantnevrednosti: uspeh, novac i materijalna dobra (Japan). enskost je suprotnadimenzija u kojoj su dominantne drutvene vrednosti, briga za blinje i kvalitetivota (Norveka)

Primer nerazumevanja:1. nikada ne dodirivati teme glave Malajca, tu mu je dua2. Arapima nikada ne pokazivati donji deo obue jer je prljava i

prezentuje dno tela i nikada ne koristiti levu ruku u kulturimuslimana jer je neista

3. dotai nos u Italiji je znak nepoverenja4. uvek treba gledati pravo u oi francuskog partnera kada se

donosi znaajna odluka5. kada Japanci uvuku vazduh kroz zube to je znak ozbiljnihi

problema

6. u Meksiku je obiaj da se zagrle poslovni partneri kada se dugipregovori zavre uspeno7. u Americi je due rukovanje u odnosu na obiaj u Evropi

17. EVROPSKO "UEE DRUTVO " I SVET

Na kraju XX veka dogodile su se promene u drutvu, ekonomiji, a naroito upodruju informatike, to je dovelo do stvaranja pojma informatikog drutva.Internet je doprineo informatiko saznajnom bumu, nauka je postala svaija iniija. Naune, poslovne i druge tajne sve se tee uvaju. U tom smislu moe se

govoriti o jedinstvu nauke. Da bi se uspostavilo evropsko, tj. globalno ueedrutvo treba postaviti teoretske okvire zasnovane na kulturnim principima, kao iodgovarajuu metodologiju za trans kulturni transfer znanja.

Jedan takav program sastojao bi se od sledeih ciljeva:

1. uspostavljanje i razvoj teoretskog okvira za transfer i razmenuznanja izmeu razliitih kultura2. razvoj kulturnih principa uz pomo kojih bi se kreirao trans kulturnisistem obrazovanja u ijem centru bi bio ovek3. ovakav humani sistem razvio bi modele i tehnike potrebne za

transfer i razmenu naunih, organizacionih i industrijsko kulturnihsaznanja4. uspostavljanje meunarodne istraivake mree koja bi ujedinilaistraivake aktivnosti u ovom podruju5. razvoj sistema kontrole interneta, a u smislu emitovanja i kontroleinformacija (u ovom trenutku verovatno nemogue)

Razvoj ovakvog programa i njegova eventualna implementacija nosi sa sobom iznaajne opasnosti:

1. preveliko susretanje razliitih kultura moe dovesti do utilitarizmameu kulturama2. to bi znailo nepotovanje razliitosti u praksi3.

moe doi do debalansa izmeu starih kulturnih tradicija i novihtalasa kulture

9


10/37

Na poetku novog veka svaka tendencija globalizacije nosi opasnost stvaranjaglobalnog sela, tj. u ovom sluaju unikulturnog sveta. Globalizacija u smislustvaranja sveta sa jedinstvenom kulturom moe se nazvati ubicom kultura.Susretanje tri kulturne komponente (potovanje razliitosti, egalitarizma ihumanizma i amerike kulture) uz uzajamno potovanje specifinosti i razliitostisvake od njih, onemoguio bi globalizaciju i unifikaciju kulture. Da bi se ovodostiglo treba uobliiti nove obrazovno istraivake programe, koji bi sezasnivali na postavci da je obrazovanje razmena razliitih kultura.

18. INDRUSTRIJSKA KULTURA NEMAKE

Slubenijezik:nemakiVlada: Parlamentarna republika, Predsednik Horst Keler - Kancelarka AngelaMerkelUjedinjenjeNemake: 3. oktobra 1990Povrina: 357.104,07 kmStanovnitvo2008: 82.099.232, Gustina 230/km

BDP2007: priblino $3.667 bilionaPo glavi stanovnika: $40.415 - oko 29.000 evraValuta:Evro(EUR) do 2002. godine nemaka marka

Nemaka je nastala spajanjem Istone i Zapadne Nemake u jesen 1990. godine.Zapadna Nemaka je bila daleko razvijenija. Nemako poslovanje je jedno odnajuspenijih na svetu zahvaljujui odanim i efikasnim radnicima koji su spremnida uloe veliki trud da ostvare postavljeni cilj. Ukoliko neko radi bez ulaganjaitavog sebe nailazi na otpor u celoj organizaciji.

Lojalnost je jedna od karakteristika nemakog poslovnog sveta, tako da nije

redak sluaj da Nemac itavog ivota radi u jednoj kompaniji, Nemaka jenajtanija zemlja u Evropi, tolerancija je prisutna u akademskim krugovima i tosamo 10 minuta. Najveu mo ima intelektualna elita, tako da su esto doktorinauka direktori firmi. Informacije u kompaniji nisu svima dostupne, procesodluivanja je dosta sloen poslovni predlozi se dobro analiziraju kako bi seizbegao rizik poslovanja. Krajnji dogovor podnosi se u pismenoj formi, naodgovarajuem tampanom obrazcu.Odnos nadreeni podreeni su sa odgovarajuom distancom. Informacije se neire van jednog odeljenja i svaka jedinica odgovara za svoje rezultate. poloajena u poslovnom svetu jo uvek nema pozitivan pristup i vlada miljenje daena treba da bude uz decu, u kuhinji i crkvi. Privatni i poslovni ivot striktno suodvojeni. Prelazak na "ti" je ozbiljan dogaaj koji ukazuje da sledi iskreno idugotrajno prijateljstvo.Kolege idu esto zajedno na ruak, este su proslave na poslu ali sa velikomdozom formalnosti. Sistem obuke pripravnika je izuzetan 3 dana rade, 2 3dana provode u koli, veinu poslova vode upravni i nadzorni odbor, upravnidonosi strateke odluke i postavlja i razreava lanove nadzornog odbora, doknadzorni vodi dnevno poslovanje i prati transakcije, veliki uticaj u kompanijamaima radniki savet nadlean za kadrove i prua sigurnost zaposlenja.

Timski duh nije prisutan u nemakim kompanijama. Ceni se poznavanje

nemakog jezika, pokloni su prihvatljivi ukoliko prezentuju zemlju poslovnihpartnera i ne skuplji od 60 USA dolara. U pregovorima vie cene mukarce, upornisu i insistiraju na povoljnim cenama. Nemaka je zemlja sa visokim radnimmoralom i kod svih zaposlenih se osea pripadnost i lojalnost kompaniji.

10
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%81%D1%82_%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5_1990.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5_1990.http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1990http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2008http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%94%D0%9Fhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%A1%D0%9E_4217http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%81%D1%82_%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%81%D1%82_%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5_1990.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5_1990.http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1990http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2008http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%94%D0%9Fhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%A1%D0%9E_4217


11/37

19. INDRUSTRIJSKA KULTURA AUSTRIJE

Glavni grad:BeSlubenijezik:nemaki, u pojedinim regijama: slovenaki, hrvatski, maarskiPredsednik: Hajnc FierPremijer: Verner FajmanNezavisnost: 27.jula 1955.Povrina - Ukupno 83.871 kmStanovnitvo2009: 8.353.243, Gustina 99,5/kmValuta:Evro, pre 2002. godine austrijski ilingod 1995. godine lan EU, danas vai za jednu od najbogatijih i najstabilnihzemalja EU.

lan je svih vanijih meunarodnih ekonomskih organizacija, ima malo domaetrite i u velikoj meri zavisi od spoljne trgovine. Uoljiva je izvozna ofanziva ususedne evropske zemlje. U Austriji ima puno malih porodinih firmi koje imaju

duge tradicije, razvijene su: prehrambena, hemijska, automobilska (motori imenjai), industrija proizvodnje elikaizuzetno razvijen turizam, zahvaljujui prirodnim pogodnostima. Pregled optihinformacija i turistike aktivnosti Srbije i Austrije u periodu 2007. 2009. godine.Prihod od turizma Srbije i Austrije u evrima u periodu 2007. 2009. god.

Kao nacija austrijanci su veoma tradicionalni i konzervativni i bolje je da sepribegne formalnosti i da se potuju njihova merila vrednosti i pravila ponaanja.Ne treba ih identifikovati sa Nemcima niti uporeivati njihove kulture. Takoe,tokom konverzacije, treba izbegavati teme: novac, religija, II sv. rat . . . Za razlikuod Nemaca imaju vie smisla za humor i vole da se ale.

Pre poetka sastanka razmenjuju se vizitkarte, poeljno je da sa druge stranebudu na nemakom. U Austriji je veoma bitan status i pozicija u kompaniji.

Jednostavnost i elegancija karakteristika je oblaenja Austrijanaca i za dobarutisak potrebno je da poslovni partneri uine isto, radno vreme je od 8 do 17asova, a petkom do 15 h. Kanjenje je nedopustivo, i treba izbegavati katolikepraznike kao mogunost za sastankenije uobiajeno da zovu poslovnog partnera kui, ako se to desi poeljno je ponetipoklone za ukuane. eni nikako hrizanteme, ljiljani ili crvene rue.

Ukoliko se ometu njihovi stavovi, obiaji i organizacija austrijanci mogu da buduneprijatniproces odluivanja je veoma spor, odluke donose metodino, promiljeno ipreciznoaustrijanci su uporni i precizni, kada neto rade ili proizvode kvalitet je na prvommestukao narod veoma su zatvoreni za druge kulture ali ako su interesi u pitanju uposlovanju su spremni na saradnju.

20.INDRUSTRIJSKA KULTURA VAJCARSKEGlavni grad : BernNajvei grad : Cirih

Slubenijezik: nemaki, francuski, italijanski i romanVlada: Direktna demokratijaModerna konfederacija: 12. septembra 1848Povrina: 41.285 km

11
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%87http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%86_%D0%A4%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%80_%D0%A4%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/27._%D1%98%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/27._%D1%98%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1955http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2009http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%85http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%88http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/12._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/1848http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%87http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%86_%D0%A4%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%86_%D0%A4%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%80_%D0%A4%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%80_%D0%A4%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/27._%D1%98%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/27._%D1%98%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1955http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2009http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%85http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%88http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/12._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/12._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/1848http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0


12/37

Stanovnitvo2008: 7.700.200, Gustina183.9/kmBDP 2007: $301.181 milijardipo glavi stanovnika: $41.264Valuta: vajcarski franak (CHF)

Visokorazvijena zemlja sa modernom trinom ekonomijom, niskomnezaposlenou, veoma kvalifikovanom radnom snagom. Sastoji se od 26kantona, svaki ima svoj ustav i lokalnu samoupravu i koja je direktno povezanasa vladom. 2002. godine postala je lanica UN ali ne i EU (2001. god. glasai odblilanstvo). Ipak ima dobru komunikaciju sa Briselom. Sutina uspenog poslovanjavajcarske je u dobrom organizovanju, proceduri i planiranju. Nema mestaimprovizaciji i fleksibilnosti.vajcarci striktno potuju vreme, na sastanak je nedopustivo da se kasni. Posticanju meusobnog poverenja, vajcarci zauzimaju stav nepristrasnosti. U tokukomunikacije treba izbegavati pitanja line prirode godine, brani status,preokupacije, veroispovest. Vizitkarta je poeljno da bude na engleskom satitulom i rangom u kompaniji. Davanje poklona nije toliko zastupljeno, naroito ne

pre zavretka dogovora. Ukoliko se ipak daju pokloni, nikako skupi da se neprotumae pogreno, za uspeno poslovanje dovoljno je biti odgovoran i poten ukomunikaciji, veoma su dobri timski igrai, u poslu su iskreni, poteni i ljubazni.

21. INDRUSTRIJSKA KULTURA FRANCUSKE

Francuska je jedan od osnivaa Ujedinjenih nacija, NATO-a, grupe G8 i Evropskeekonomske zajednice, dananje Evropske unije. Takoe je jedna od pet stalnihlanica Saveta bezbednosti i nuklearna silaFrancuskoj pripadaju i prekomorske teritorije, od kojih Gvadelup, Martinik, Gijana(u Americi) i Reinion (u Indijskom okeanu)Glavni grad: ParizSlubenijezik:francuskiVlada:Republika, predsednikNikola Sarkozi, premijerFransoa FijonNezavisnost: Franaka kraljevina 486., Verdenski ugovor 843.Pristup u EU25. mart1957.Povrina - Ukupno 675.417 km - voda (%) 0,26Stanovnitvo2006.: 65.073.482Gustina 112/km

Francuska pripada grupi razvojenih zemalja sa visokim standardom ivota.Poslednjih godina primetan je veliki priliv stranaca koji prouzrokuje socijalneprobleme zaotrene privrednom recesijom i nezaposlenou. U Francuskoj je

prisutan veliki uticaj drave u odreivanju glavnih tokova poslovnih aktivnosti.Nakon II sv. rata otpoela je obnova Francuske kroz vie petogodinjih planova.Ovim planovima utvrivali su se industrijski planovi iza kojih je stojala drava.

12
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/2008http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%94%D0%9Fhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%A1%D0%9E_4217http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%938http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%83%D0%BFhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%B0_%D0%A4%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/486http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/843http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/25._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/1957http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2006http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/2008http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%94%D0%9Fhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%A1%D0%9E_4217http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%938http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%83%D0%BFhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%B0_%D0%A4%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%B0_%D0%A4%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/486http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/843http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/25._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/1957http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2006http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8


13/37

tzv. planifikacija zbliila je dravu i indusrtijalce u cilju brzog oporavka i razvojazemlje.

U periodu od 1960. do 1980. godine, drava je stvorila znatan broj tzv.nacionalnih privrednih ampiona, kompanija koje su mogle u svakom smislu dakonkuriu evropskim (naroito nemakim) kompanijama. Francuska vlada uvek jebila posveena EU, od 1953. god. je osniva EEZ i inicijator za stvaranje

jedinstvenog trita (1992 1993), bila je od prvih zemalja koja se ulanila uEMU. Jedan od znaajnih naina upliva drave u ekonomiju u Francuskoj jedravna svojina. Neka dravna vlasnitva su istorijska, kao recimo monopol nadduvanskom industrijom jo od XVII veka. Posle II sv. rata vlada je izvrilanacionalizaciju u ovoj brani kompanija koje su saraivale sa okupatorom.Nacionalizacija kompanija uzela je maha i poetkom 80 tih godina XX veka zavreme predsednika Miterana. Vrhunac je dostignut 1984. godine, kada je u

javnom sektoru radilo 16% stanovnitva, investicije u istom sektoru bile 36%ukupnih a 91% depozita pripadao ovom sektoru. Privatizacija je bila logianodgovor na ovako visok stepen nacionalizacije francuskih kompanija. Otpoela je

u drugoj polovini 80 tih godina XX veka i u novom milenijumu bila je jo uvek utoku. Vlada odluuje ta e kada biti prodato, ona postavlja direktora i odluuje ostrukturi novoprivatizovane kompanije. Specifinost francuskog privatnog sektorasu male porodine firme, kako Loreal ili Mielin.

Francuska ima veu stopu nezaposlenosti od drugih lanica EU, tako plaa danakrazvoju izvoznih privrednih grana. Takoe mali broj radnika je ulanjen u sindikat,recimo 90 tih godina 9% je bilo ulanjeno u Francuskoj, u Nemakoj 29% a uBritaniji 34%. Posle II sv. rata gotovo sve francuske kompanije, kao i inostranekoje su imale predstavnitva u Francuskoj, regrutovale su kadrove direktno saGRANDES ECOLES.

Za mlade ljude koji iza sebe imaju ovu kolu kae se da su na kraljevskom putuka uspenoj karijeri. Danas samo velike kompanije regrutuju kadrove sa ovekole. Velike kole se po mnogo emu razlikuju od univerziteta: smatraju seboljim pa okupljaju intelektualnu elitu, prosean broj studenata im je oko 400 ana univerzitetima po nekoliko hiljada, bolje su povezane sa vladom, privredom,kompanijama koje se bave zapoljavanjem. Veoma su selektivne i teko seupisuju, ali se sigurno izlazi sa diplomom koja obezbeuje srenu i uspenukarijeru.U emu je snaga francuskog sistema obrazovanja: kada je u pitanju formalnoobrazovanje, francuski menaderi daleko su ispred svojih kolega, naporne godinestudiranja razvijaju kod francuza kapaciteta za kontinuirani, dugotrajni marljiviradi i koncentraciju, razvija intelektualne kvalitete kao to su memorija,analitinost, logika konzistentnost to se u profesionalnom ivotu manifestujekroz izvanrednu lucidnost i konzistenciju misli, izuzetna mo elokvencije, tj.komunikacije.

Francuski menaderi tee numerikoj preciznosti, francuski kadrovi posedujunajvii stepen opte kulture, uspeh na obrazovnom planu im dajesamopouzdanje, svaka grand ecole je deo izvanredne mree kontakata, putemkoje se stvara jedinstvena elita koja govori istim jezikom.

Francuzi menadment pre svega shvataju kao intelektualni zadatak, koji sesastoji od analize komplikovanih situacija i problema i pronalaenja reenja na

najbri nain. Francuski menadment funkcionie na bazi ralanjavanjaproblema na jednostavnije delove, a potom sinteza sa najloginijim reenjima.

13


14/37

Francuski koncept menadmenta je opti, tj. vaan je izazov biznisa, industrije,proizvodnje, usluga . . . Vie inisistira na odnosima sa dravnom administracijom ivladomRadni odnosi, odnosno organizaciono ponaanje zasniva se na formalnimodnosima, ne previe linim i pre sve hijerarhijskim. To se nabolje vidi krozsledee manifestacije ponaanja.

Prvo, Francuzi, mnogo vie od ostalih evropskih naroda povlae crtuizmeu radnog i vanradnog vremena, tj. izmeu privatnog i poslovnogivota.

Drugo, u francuskim kompanijama ima manje humora nego u recimobritanskim kompanijama. U francuskoj se smatra shvatanje vica kaoreavanje testa inteligencije

Tree, shvatanje hijerarhije vie je stvar svakog pojedinca nego to jenametnuto. U njima nema nepotrebnog meanja izmeu slubenikarazliitih rangova i nivoa

etvrto, sastanci su deo menaderske formalnosti. Sastanci su vrlo bitanfaktor francuskih kompanija i smatra se da su neophodni za pokretanje iodravanje aktivnosti kompanije

Peto, radni timovi se formiraju na osnovu zajednikih interesa koji jeproizaao iz odreenih steenih prava i privilegija. Timovi u svoje redovene ukljuuju pripadnike drugih hijerarhijskih nivoa, a nije uobiajeno nimeanje ljudi iz razliitih odeljenja kompanije.

22. INDRUSTRIJSKA KULTURA ITALIJERepublika Italija (ital.Repubblica Italiana) je drava na jugu Evrope. Nezavisnedrave San Marino i Vatikan nalaze se unutar teritorije ItalijeVeoma je poznata po kulinarskim sposobnostima, modi, dizajnu, odei,

arhitekturi, umetnosti, muzici i ostalim znamenitostima koje u velikom brojuposeuju turisti. Italija je jedan od osnivaa NATO-a, grupe G8 i Evropskeekonomske zajednice, dananje Evropske unijeGlavni grad: RimSlubenijezik:italijanskiVlada:Parlamentarna republikaNezavisnost17. mart1861Pristup u EU25. mart1957Povrina: 301.338 kmStanovnitvo2008: 60.045.068BDP 2007: 1.888 biliona $, po glavi stanovnika 32.319 $Valuta:evro, do 1999. godine italijanska lira, lanica EU

Osnov uspenog razvoja: turizam, industrijski dizajn, auto industrija i hemijskaindustrija problem razvoja: socijalne razlike u razvijenosti sever jug i problemkriminala, snaan uticaj drave na menadment, ogleda se u posedovanju velikihindustrijskih kompanija i finansijskih institucija. Ove kompanije oformljene suposle II svetskog rata. Drava titi svoje kompanije u odnosu na internacionalnukonkurenciju postavljanjem niza propisa i stavova.

Zastupljena je hijerarhijska struktura sa centralizovanim stilom upravljanja,prisutna je mala participacija zaposlenih u upravljanju, u poslovnoj komunikacijidominira pismena poruka u odnosu na telefonski poziv izuzetno se potuju

katoliki praznici, svaki grad ima svog zatitinika i tada se sve radnje zatvarajuprivatni i poslovni ivot je odvojen, ako je potrebno da se neki posao zavri prekovikenda, to se nee raditi u kancelariji ve od kue telefonom.

14
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%938http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/17._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/1861http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/25._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/1957http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2008http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%94%D0%9Fhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%938http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/17._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/1861http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/25._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/1957http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2008http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%94%D0%9Fhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE


15/37

Prilikom susreta obavezno je rukovanje, i za ene i mukarce. Vizitkarte suneophodne, sa druge strane je poeljno da budu na italijanskom, pregovori su naengleskom ali u manjim kompanijma dobro je povesti prevodioca. Upregovarakom timu bitno je imati ljude iz top menadmenta jer Italijani vole satim ljudima da pregovaraju na sastanak je poeljno doi na vreme, rukovanje sasvim prisutnim u sali je neophodno kao i razmena vizitkarti sa onima kojeposlovni partner nije imao priliku da upozna. Sastanak je u Italiji je formalnoupoznavanje, a prave odluke se donose kasnije. Beleke na sastanku je moguesamo uz odobrenje sagovornika.

Postoje 2 tipa menadera: tradicionalni i menader novog doba. Tradicionalan neradi detaljno analizu pre sastanka, dobro obrazovan, nije za primenu najnovijetehnologije i ima jako dobre pregovarake sposobnosti. ene se retko mogu naina visokoj poslovnoj poziciji. Ukoliko dolazi ena na poslovni sastanak trebastaviti do znanja da ne dolazi u svojstvu sekretarice, ukoliko doe do sklapanjaugovora, bitno je znati da je ugovor sporedan dokumenat u odnosu na sporazummeu partnerima, gostoprimstvo se ne odbija, napiti se u Italiji je neoprostivagreka. Italijani vole firmiran poklon.

23. INDRUSTRIJSKA KULTURA PORTUGALIJE

Glavni grad:LisabonSlubeni jezik:portugalskiVlada: Parlamentarna demokratija, predsednik Anibal Kavaho Silva, premijeroze SokrateStvaranje:868., nezavisnost: 24. jun1128., kraljevina: 25. jul1139., priznavanje5. oktobar1143.Pristup u EU:1. januar1986.Povrina: 92.391 km

Stanovnitvo2008.: 10.627.250Valuta:Evro, do 1999: portugalski ekudo.

Portugal je industrijsko agrarna zemlja sa jakim uticajem amerikog, britanskogi nemakog kapitala. Zakazivanje sastanka je potrebno u Portugaliji najbolje 7dana ranije, a potvrda 2 dana unapred je poeljna jer ne potuju zakazano vremei kanjenja su uobiajena. Kanjenje na sastanak nije poeljno, mada kanjenje od15 minuta niko nee primetiti. Odevanje za poslovne sastanke je klasinoposlovno, naglasak je na firmiranoj odei. Kravata je obavezna, naroito ako slediposlovni ruak.

Engleski je formalni jezik za poslovni sastanak, a moe i francuski. Humor jepogodan za stvaranje prijatnije atmosfere, ali ne na njihov raun. Pria osopstvenoj porodici je pogodna tema jer je porodica od velike vanosti uPortugaliji. Treba izbegavati teme kao to su: religija, plata sagovornika, sport izuzev fudbala. Teme koje su pogodne su fudbal, hrana i vino, porodica,ekonomija, filmovi, putovanja, muzika, literatura.

Razmena vizitkarti je deo poslovne komunikacije, i na sastanku ne treba odmahinsistirati na temi sastanka, ve prepustiti domainima razgovor o porodici,fudbalu, vremenu . . .ritual poklanjanja je od velike vanosti, uobiajeno je da se pokloni dele ozbiljnimposlovnim partnerima i predstavljaju potovanje a ne mito. Primljene poklone

treba raspakovati odmah. Pogodan poklon jeste neto iz zemlje iz koje se dolaziali ako ima estetsku ili praktinu vrednost. ukoliko poslovni partner ima decu,poeljni su pokloni za njih. Poeljno je usmeno zahvaljivanje za poklone.

15
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB_%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%85%D0%BE_%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%BE%D0%B7%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%88http://sr.wikipedia.org/wiki/868http://sr.wikipedia.org/wiki/24._%D1%98%D1%83%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1128http://sr.wikipedia.org/wiki/25._%D1%98%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1139http://sr.wikipedia.org/wiki/5._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1143http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/1._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1986http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2008.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1999http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D1%88%D0%BA%D1%83%D0%B4%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB_%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%85%D0%BE_%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%BE%D0%B7%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%88http://sr.wikipedia.org/wiki/868http://sr.wikipedia.org/wiki/24._%D1%98%D1%83%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1128http://sr.wikipedia.org/wiki/25._%D1%98%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1139http://sr.wikipedia.org/wiki/5._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1143http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/1._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1986http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2008.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1999http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D1%88%D0%BA%D1%83%D0%B4%D0%BE&action=edit&redlink=1


16/37

24. INDRUSTRIJSKA KULTURA PANIJE

panija je lanica Ujedinjenih nacija, Evropske unije i NATO savezaGlavni grad:MadridSlubenijezik:panskiKralj: Huan Karlos I od panije, premijer: Hose Luis Rodrigez ZapateroPovrina: 504.645 kmStanovnitvo2009: 46.661.950Valuta:Evro, lanica EEZ (EU) od 1986. godine

Osnovna i srednja kola su obavezne i besplatne, nakon toga (16 godina) postoje2 alternative: pohaanje zanata (2 godine) ili priprema za univerzitet (2 godine).Univerziteti u paniji imaju dugu i bogatu tradiciju, neke od najboljihpostdiplomskih studija se nalaze kod njih, najbolji voa po njima je dobronamerniautokrata, lojalnost je na ceni. Voa je taj koji treba da rei problem aukljuivanje podreenih u reavanje problema je pokazivanje slabosti. Sistemunapreenja je redak, kritika je pravo nadreenog i na neki nain potvrda

statusa.U procesu menadmenta nije zastupljeno planiranje i predvianje jer nije razvijenni mehanizam za planiranje, u toku realizacije poslovnih aktivnosti sastanci imajufunkciju razmene instrukcija, a odluke nastoje da donose sami jer je to povezanosa njihovim oseajem hrabrosti koji oni najvie cene. Privatizacija je uslovila ipojavu novih menadera koji primenjuju i ue druge zaposlene o kulturiponaanja na sastancima. Do pre nekoliko decenija bila je izraena misao osigurnosti posla, novo doba donelo je promene tako da je fluktuacija sa posla naposao izraena zbog vee plate a ne unapreenja.

Nema obrazovne elite, strane kompanije, da bi smanjile dabine, nude

obrazovanje zaposlenima kao stimulaciju. Na visokim pozicijama nema ena jernisu obrazovaneprilikom zapoljavanja bitne su line veze, pamet i pronicljivost nije za divljenje.Bilo iji uspeh smatra se sticajem srenih okolnosti a ne rezultata stvarnog rada.Kolege na poslu mogu da ruaju zajedno ali ne ako su razliitog statusa, poslovnirukovi su veoma vani u poslovnom svetu, po posluenju kafom moe se priatio poslu.

Dobre teme za razgovor su: zemlja odakle dolazi poslovni partner, putovanja popaniji, umetnost, arhitektura, fudbal, panska vina a treba izbegavati: religiju,borbe sa bikovima, II sv. i graanski rat, baskijski separatizam, Giblatar, pitanjaline prirode. Poeljno je izbegavati isticanje profesionalnog iskustva nakonzakljuenja ugovora sledi poklanjanje. Ukoliko se primi poklon poeljno je da seodmah otvori. Ako je potrebno da se uzvrati poeljno je da poklon budeprepoznatljiv po kvalitetu i sa panjom upakovan. Za kue posete prikladnipokloni su brendi, viski, okoladice, desertni kolai cvee (izbegavati hrizanteme,ljiljane i crvene rue) i neparan broj cvetova, osim 13.

25. INDRUSTRIJSKA KULTURA UJEDINJENOG KRALJEVSTVA

Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (engl. UnitedKingdom of Great Britain and Northern Ireland) je drava u zapadnoj Evropi, ilanica Evropske unije. esto se koristi ime Ujedinjeno Kraljevstvo, UK ili

16
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D1%81_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%81%D0%B5_%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%B7_%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2009http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D1%81_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D1%81_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D1%81_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D1%81_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D1%81_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%81%D0%B5_%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%B7_%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%81%D0%B5_%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%B7_%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%81%D0%B5_%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%B7_%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/2009http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE


17/37

nezvanino Velika Britanija ili Britanija. UK ima etiri sastavna dela. Tribritanska dela: Engleska, Vels i kotska i etvrti deo Severna Irska koja se nalazina ostrvu Irska i granii se sa Republikom Irskomlanica je Ujedinjenih nacija, NATO-a, grupe G8 i Evropske unijeGlavnigrad: LondonSlubeni jezik: engleskiVlada: Ustavna monarhijaOsnivanje: 1. januar 1801lanstvo u EU: 1. januar 1973.Povrina: 244.820 kmStanovnitvo 2008: 61.612.3005, gustina 243/kmBDP 2008: 2.674 mlrd. $, polj. 1%, ind. 23% i 76% uslugeBDP po glavi stanovnika: 43.785 $Valuta: Sterling funta ()

Jedna od visokorazvijenih ekonomskih zemalja, oficijelni naziv je UjedinjenoKraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, UK ima bogatu istoriju i u velikoj meri

je uticalo na razvoj sveta. Engleski jezik postaje jezik sveta. UK ima veoma

razvijenu poslovnu kulturu koja je pod uticajem hetoregenog etnikog poreklastanovnitva (najvei deo ine Kelti, pa Anglosaksonci, Normani i Vikinzi) i uticajprotestantske religije koja ukazuje da je rad izvor bogatstva, a uspeh svakogpojedinca meri se postignutim materijalnim bogatstvom.

Takoe i veliki kontakti sa drugim kulturama su takoe uticali na formiranjeposlovne kulture, moe se rei da je Britanska poslovna kultura jedna od osnovaevropske kulture, koja polako prelazi sa industrijske na uslune delatnosti, uticajSAD na poslovnu kulturu Britanije je veliki, ali ipak ona ima svoje osobenosti.Moe se rei da je Britanska poslovna kultura srednje formalna radno vreme jefleksibilno, top menaderi mogu a dou kasnije na posao, ali ostaju do jutra akotreba zavriti dati posao jer ne vole da prenose posao na naredni dan. Posao

nikada nee poneti kui, jer striktno razdvajaju privatni i poslovni ivotu kompanijama postoji nastojanje da se odgovornost delegira na mlai kadar.Poslednjih godina u velikoj meri je prisutno unapreenje i obuka kadrova.

Proces planiranja nije razvijen tako da su usmereni na kratkorone rezultate.Pojam planiranja uglavnom vezuju za finansijske rezultate i budete koji imajuveliku uloguBritanci vole da rade u timu, zahetvi pojedinaca se teko usvajaju ako nemajupodrku grupe. lanovi tima se biraju po kvalifikacijama a uloga voe je da stvaradobru atmosferu i odrava dobru komunikaciju meu lanovima koja doprinosiukupnoj realizaciji cilja unutar kompanije postoji gradacija nivoa i svaki nivo nosisa sobom odgovarajue privilegije. Znak velike privilegije je imati kola koja serazlikuju od veine, najvei stepe privilegije je imati i ofera.Sastanci se planiraju unapred, ali je potrebna potvrda sastanka na danodravanja. Sastanak ima dnevni red koji je unapred prikazan svim uesnicima.Vreme trajanja sastanka nije odreeno, a posle svakog sastanka neophodno jeimati dogovor za sledei ili saglasnost da se odri sledei sastanak.

Britanci smatraju da obrazovanje nije presudno za napredovanje, niti je znaajnaobuka na radnom mestu (sada se menja pod uticajem drave), ene u Britanijiine 45% radne snage i mogu se nai na visokim pozicijama u mnogimkompanijama uslune delatnosti pre nego u proizvodnim (prisutna je

diskriminacija), Britanci su ozvaniili netanost tako da je neutivo biti taan, akosu u pitanju drutveni susreti poeljno je kanjenje od 10 do 20 minuta.Menaderi nisu najbolje plaeni, pa se ivot na visokoj nozi esto odvija na raunkompanije, uobiajeni su poslovni rukovi, po zavretku radnog vremena

17


18/37

druenje kolega nastavlja se u pabu. Rezervisanost je jedna od karakteristikabritanaca. Pogodne teme za razgovor: sport fudbal, ivotinje voditi rauna ovegeterijancima, britanska istorija, knjievnost, umetnost, popularna muzika,hrana, pivo . . . Teme koje treba izbegavati: Severna Irska, religija, kraljevskaporodica, politike stranke, Bliski istok, EU, lina pitanja, o seksu naroito ohomoseksualizmu.

Poeljno je povesti starije kolege jer u UK vlada merilo vrednosti da se ceniiskustvo i steeno znanje kroz rad pre nego diploma. Neophodan je materijal zaprezentaciju a vizitkarte se dele nakon sastanka. U poslovnim diskusijama humor

je veoma vaannije uobiajeno davanje poklona, prihvatljivo je ukoliko dolazi posle uspenozavrenog posla. Pogodni pokloni su od zlata, srebra ili porculana sa lepomposvetom. Ukoliko je poslovni partner pozvan kui pogodan poklon za domainabombonjeru a za domaicu cvee ali ne crvene rue, bele ljiljane ili hrizanteme.

26. INDRUSTRIJSKA KULTURA REPUBLIKE IRSKE

Glavni grad: DablinSlubeni jezik: irski i engleskiNezavisnost: od Velike Britanije 6. decembar 1921.Povrina: 70.273 kmStanovnitvo 2008.: 4.422.100Valuta: evro, do 2002. godine irska funta

Republika Irska je ostrvska zemlja, glavni grad je Dablin u kome je skoncentrisannajvei deo stanovnitva i koji je jedini veliki grad u Irskoj. lanica je EU.Nezavisna je postala 1949. Godine. Dominira klasni sistem zasnovan naobrazovanju, bogatstvu i profesionalnom statusu. Istorija Iraca uslovila je veliku

netrpeljivost prema Britancima, ija je pomo izostala 1847. godine prilikomgubitka useva krompira koji je uslovio smrt velikog broja ljudi od gladi, a drugivei broj je emigirao u SAD i Australiju.

Potiu og Kelta, zvanian jezik je gelski, Rimokatolika crkva u Irskoj ima velikiuticaj u svim segmentima drutva, ujedinjenje sa Severnom Irskom je ideal, Irska

je ruralna zemlja, ali je preokrenula svoj razvoj upotrebom znanja, fokusiranjemna obrazovanje i informacione tehnologije. Irske je jedan od najveih izvoznikakompjuterskih programaza stvaranje uspene privrede osnova je pametna dravna politika. Opte jemiljenje da je irski zakon o elektronskoj trgovini najbolji u Evropi.

Uglavnom je zaposlena mlada radna snaga, veoma obrazovana, kompjuterskipismena i profesionalna, pristup planiranju im je kratkoroan nastoje da u tokraem vremenskom roku vide rezultate poslovnih ulaganja, Irci su meu svimnarodima EU najodbojniji prema zaposlenju ena. Irci su ljubazni

interkulturalni menadŽment

Documents