Internet za vaspitae I deo

1. Tehnoloke kompetencije savremenog vaspitaaSvet oko nas karakterie se brzim, raznovrsnim promenama i novim znanjima. Zakoraili smo u novu civiliacijsku eru eru informacija i komunikacija. Ukupna svetska znanja se udvostruuju svakih 5-7 godina (a u nekim naunim oblastima i za 2-3 godine). Oblast informatikih tehnologija je u konstantnom razvoju i ovde se promene dogaaju na godinjem nivou. U svetu ekspanzije informacija moramo se snalaziti i njemu prilagoavati. Vaspita danas ima kompleksniju profesionalnu odgovornost od vaspitaa od pre 50 ili 100 godina: svet za koji priprema decu je postao tehnoloki sloeniji i opasniji. Vaspita je prava osoba koja (pored roditelja) dete uvodi u svet nauke, tehnike i tehologije. Za razliku od roditelja koji to ine spontano i intuitivno, vaspta je strunjak koji poznaje nauke o vaspitanju, obrazovanju i razvoju dece: pedagogiju, metodike (kako preneti znanje), psihologiju (mentalne, intelektualne (kognitivne), emotivne, te fizike i socijalne karakteristike razvoja dece predkolskog uzrasta). Vaspita je struna osoba, koja pored klasinih kopentencija (profesionalno, radnih i didaktiko-metodikih kompetencija), poseduje i tehnoloke kompetencije.Tehnoloke kompetencije savremenog vaspitaa podrazumevaju osnovnu kompjutersku pismenost opisanu kroz ECDL standard (European Computer Driving Licence, pogledaj na strani 9), potom profesionalnu odgovornost za aktivnu saradnju sa porodicom kroz informativno-edukativnu inicijativu o uticaju novih tehnologija na sve aspekte razvoja deteta predkolskog uzrasta, i na kraju neposredni rad sa decom na razvoju njihove tehnoloke kulture. I na kraju, ne zaboraviti da sve strategije razvoja drutva za 21.vek imaju zajedniki imenilac: pripreme za informaciono drutvo kroz iroku kompjutersku pismenost svih drutvenih struktura. U tom smislu, predkolsko vaspitanje i obrazovanje ima svoju ulogu u prvom (vanom) koraku razvoja informacione kulture.2. Vaspitno obrazovni rad od klasinih medija do internetaJo je Platon ukazao na injenicu da je osnovni cilj svih koji se bave vaspitno obrazovnim radom, da pomognu deci (uenicima) da pronau zadovoljstvo u onome to moraju da naue. Tako, do dananjih dana, svi zainteresovani za unapreenje vaspitno obrazovnog rada, nastoje da osmisle naine rada, sredstva, metode i tehnike, kojima e vezati deju panju i zainteresovati ih za sadraje koje treba da naue i pojmove koje treba da formiraju i usvoje (prema: Tubi 2004).

Upotreba razliitih medija u vaspitanju i obrazovanju, stara je koliko i ovekova namera (elja) da svojim pokolenjima prenese znanja i umenja koja su za svog ivota sticali ili nasledili u vidu civilizacijskih vrednosti. Da bi deci pokazali, prikazali, objasnili, ili pribliili sve ono ime su eleli da ih naue, vaspitai (vraevi, svetenici, uitelji) slikali su na pesku, kamenu, drvetu, papirusu,... koristili slike, modele raznih predmeta....Vremenom, kada je ovek ovladao raznim medijima on je poeo da ih koristi kao vaspitno obrazovno sredstvo: tampu (asopise, udbenike, enciklopedije, slikovnice....) radio, film, televizor, kompjuter - internet).

Dete predkolskog uzrasta je radoznalo i zainteresovano za svoju okolinu. Ono gotovo neprestano ispoljava potrebu da ruzeme svet oko sebe i da ovlada njime. Masovni mediji (TV, radio...) i kompjuter internet, postali su pored porodice, vrtia i kole, izvori velikog uticaja na dete.

Deja saznanja o dogaajima, mestima i predmetima, direktno su povezana sa njihovim sposobnostima da opaaju. U jednom svetu koji svakodnevno postaje sve sloeniji, dete treba da stvara to bogatiju riznicu neposrednog iskustva putem oiglednog predstavljanja sveta koji ga okruuje.

Dete koje ima mnogo takvih doivljaja i poseduje mnoga saznanja koja su bazirana na neposrednoj i posrednoj percepciji, pre e uspeti u snalaenju u medijski i tehnoloki sve sloenijem svetu. Zato stare i nove medije treba sagledati i sa aspekta dobrobiti ne samo negativnog uticaja.

Upotreba medija u vaspitanju i obrazovanju, podrazumeva primenu ideja iz razliitih medijskih izvora: audio (re, muzika); vizuelnih (slika, tampa); audio-vizuelnih (film, tv); multimedijalnih (kompjuter-internet) i u stvranju najboljeg mogueg okruenja deci za formiranje pojmova i uenje. Zato je kompjuter multimedija? Zato to integrie sve medije ili nosioce informacija: tekst (hiprtekst), muziku, slike (statine, dinamine) video-zapise, film, 3D tehnologiju, simulacije, virtuelna realnost, tj. sve dosadanje medije (tampa najstariji (pisani) masovni medij, elektronski masovni mediji: radio, film, televizija i njihova integracija u multimediju: kompjuter-internet).

Mediji treba da budu spona (most) izmeu vaspitaa i dece, izmeu onog to znamo i onog to treba da nauimo, prenosnici znanja, ali i naih ideja. ta to u praksi znai? Znai upitati se koje mi sredstvo (medij) omoguava da postignem najbolje rezultate. Univerzalnog sredstva nema (kao to ampon za svaku vrstu kose, nemogue da je dobar ba za svaku, koliko god da je mirisan i neutralan).3. Pojam medija, masovnog komuniciranja i kulture komuniciranjaRe medij (latinski: medius, media, medium sredstvo ili posrednik u prenosu i prikazu poruka) je anglosaksonskog porekla i oznaava razliita sredstva komuniciranja. Smatrajui da je medij prenosnik poruka ( da materijalizuje poruku) ameriki antropolog Maral Makluan (Marshall McKluhan, 1962) medijima pripisuje ogromnu ulogu u formiranju istorijskih kultura komuniciranja. U istoriji ljudske civilizacije razvijene su tri odvojene kulture komuniciranja: auditivna kultura komuniciranja (poljoprivedna era ili epoha), vizuelna kultura komuniciranja (industrijska era ili mehanika ili tipografska era), elektronska kultura komuniciranja (era informacija i komunikacija ili postindustrijska era ili postmoderno doba ili drutvo znanja...sve su to sinonimi za drutvo u koje smo zakoraili).

Masovna kultura je novi, univerzalni i globalni vid kulture koja se iri masovnim medijima. Akumulirala se u Evropi, a nastala u manje tradicionaloj Americi tokom 20.veka. U sebe integrie sve nacionalne i religijske kulture nastale u raznim epohama i drutvima. Zvanino im dozvoljava da je kontroliu, cenzuriu i koe, a nezvanino ih podriva. Nema posebnih kriterijuma, praktina je i namenjena je irokoj populaciji ( za svakog po neto). Vlasnicima masovnih medija profit je najvaniji kriterijum, kao i kontrola nad masama u svakom smislu, zarad moi, ljudske sujete i pohlepe (Edgar Moren, prema: Ljuboja P. 1997).

Sredstva masovnog komuniciranja ili masovni mediji: tampa, radio, film, televizija, internet, umetnost plakata, umetnost na otvorenom ozvuenom prostoru (trgu, stadionu, poljani na primer Exit, i slini koncerti ili predstave na otvorenom prostoru). Zahvaljujui sredstvima masovnog komuniciranja, porodica, vrtici i kole prestaju da budu jedino mesto sticanja znanja. Ova sredstva danas su veliki izvori informacija i ideja. Kako su se menjale kulture komuniciranja, tako su se menjale ili dopunjavale vaspitno-obrazovne komunikacije i mediji. Krajem 20-tog i poetkom 21-og veka, stari, klasini mediji se integriu u novi medij, kompjuter internet, i dobijaju novu elektronsku on-line formu.

Maral Makluan Nova elektronska meuzavisnost ponovo saznaje svet u liku globalnog sela. Umesto da ide ka tome da postane ogromna aleksandrijska biblioteka, svet je postao raunar, elektronski mozak, ba kao u naunofantastinom romanu za decu. Kad tehnologija proiri jedno nae ulo, dolazi do novog prevoenja kulture onom brzinom kojom se nova tehnologija usavrava ili obeleava svet stvarnosti.

(Marshall McKluhan, THE GUTENBERG GALAXY The Making of Typographic Man University of Toronto Press, 1962) Auditivna kultura komuniciranja je najstariji oblik ljudske kominikacije koji je nastao i razvijao se spontano sa razvojom ljudskih zajednica. Osnovna obeleja auditivne kulture komuniciranja se manifestuju usmenom predajom (usmenima predanjima), mitovima, magijskim obredima, muzikom, igrom, govorom tela i zajednitvom plemenskog tipa. ovek ivi u skladu sa svojom prirodom i prirodnom okolinom, a svet doivljava svim svojim ulima. Govorni medijum je odluijui i deluje na odnos prema istini, saznanju i moralnim vrednostima. U obrazovnim sistemima irom sveta, jo uvek znaajno mesto u komunikaciji zauzima auditivna kultura (govor-glas, pria).

Vizuelna kultura komuniciranja je otpoela sa prvim beleenjem znakova i pojavom tampe, kao novog medijuma u komuniciranju pisane rei (Maral Makluan je naziva Gutenbergova galaksija zbog prvog tampara Johana Gutenberga). Osnovna obeleja vizuelne kulture komuniciranja su vezana za razvoj apstraktnog miljenja, individualizma, a dolazi do razdvajanja razumske (intelektualne) i oseajne (emotivne) sfere. Sa nastankom vizuelne kulture komuniciranja, javila se potreba za standardizacijom i uoptavanjem ideja. Jezici se formalizuju i definiu u obliku strogih pravopisnih pravila i gramatike. Pisana re smanjuje potrebu direktnih meuljudskih odnosa u prenosu ideja. Nastaje odvajanje teorije (svet rei) i prakse (svet dela), a prisutna je sve vea individualizacija. Svet se sve vie doivljava vizuelnim odnosom, a druga ula se potiskuju. tampa slikovnice, deiji asopisi, udbenici, prirunici, enciklopedije, mape, atlasi, knjige, struni asopisi, razni pisani radovi, leksikoni, novine, plakati, posteri,...Tipografska (industrijska ili mehanika) era traje od petnaestog veka, kada tampa zamenjuje rukopisnu kulturu. Dvadeseti vek najavljuje novu, elektronsku eru.

Ime Johana Gutenberga (roen 1400. u gradu Majncu) ostaje najznaajnije u povesti tamparstva, kao i njegov izum drvena presa za tampu, pomou koje je dobijao otisak sloga. Prva masovno tampana knjiga u Gutenbergovoj tampariji bila je Biblija (200 primeraka, a po nekim izvorima 100). Masovna proizvodnja otvara vrata irokoj publici uvid u ljudska saznanja. Kada u dvadesetom veku tampanje knjiga pretekne tampanje novina (asopisa) masovni mediji poinju da tumae svakidanjicu i formiraju kolektivnu svest to dovodi do pojave masovnog (globalnog) drutva i opasnosti manipulacije od strane malog broja povlaenih vlasnika propagande, reklame i dravnih politikih struktura, kao i drugih monika. Tipografska era se jo naziva Vizuelnom kulturom komuniciranja i Gutenbergovom galaksijom.Prvi tampar na naim prostorima bio je monah Makarije. Na Obodu u Crnoj Gori, nastala je prva tamparija u kojoj je 1493-1494. tampan je Oktoih (crkvene novine).

Elektronska kultura komuniciranja se zasniva na audio-vizuelnim medijumima kao to je televizija, ali je izumom kompjutera dobila globalno obeleje koje se ogleda u angaovanju svih ljudskih ula i istraivakom odnosu oveka prma svetu. irenjem globalne raunarske mree interneta, nova era menja nain ivota, uenja i rada. ovek ui, radi, posluje, razmenjuje informacije, ideje i programe velikom brzinom i to na planetarnom nivou. Izmenjeni modeli komuniciranja i novi mediji uvode nas u novo drutvo drutvo informacija i komunikacija ili drutvo znanja.

4. Nova era novi, digitalni mediji (ili stari mediji u on-line okruenju) Internet e fundamentalno promeniti obrazovanje i vaspitanje, onoliko koliko su ga izmenile tampane knjige

Generacija I Bill Gates Ovako budunost vidi Bil Gejc, prvi ovek Majkrosofta, 25 godina posle kada je prvi mikroip izaao iz Intela i kada su on i Paul Allen osnovali Microsoft:...Ukoliko pogledamo kole, moraemo da odigramo glavnu ulogu u dovoenju ove tehnlogije do dece. Na cilj treba da je, da pristup internetu ne bude samo u nekoj laboratoriji, ve da bude bukvalno u svakoj uionici. Trebalo bi da bude deo kolskog programa i da nastavnici sa entuzijazmom uvode ovaj novi alat. Na kraju krajeva, svaki uenik poinje sa ogromnom radoznalou. Deca ele da istrauju, da nau drugove slinih interesovanja. A internet je fantastian zato to omoguuje ljudima da samostalno istrauju ono to ele. U SAD je danas 14 uenika po prikljuku na internet. To je mnogo bolje nego prole godine kada je bilo 20, ali je i dalje veoma daleko od toga da svako ima priliku da ga koristi. Vizija je povezana obrazovna zajednica u kojoj se i roditelji prikljuuju na mreu da vide zadatke. Oni pomau u istraivanju teme, rade sa svojom decom. A sam kolski program prepravljen je tako da se ova mogunost potpuno iskoristi...

....I ko su deca na koju e ovo potpuno uticati? Sigurno su deca roena danas, od 1994. nadalje. Oni su nova generacija, kojoj jo niko nije dao ime, pa u ja danas predloiti da ih nazovemo Generacijom I. Naravno, I znai internet. To su dece koja e se uvek uditi to priamo da imamo ploe. Njima e muzika biti neto to mogu da dobiju na raunaru, organizuju ba onako kako ele i ponesu sa sobom kad god poele. Njima e ideja da informacije mogu lako traiti i nai i da mogu nai decu u drugoj zemlji i razgovarati sa njima o nekoj temi biti injenica sa kojom su odrasli i koju podrazumevaju. Razmiljae o kupovini kao o odlasku na mesto na kome su cene najbolje nakon to e pogledati prikaze proizvoda na internetu... Ta deca e biti nosioci promene kada budu dola na posao. Toj deci pripadaju i moja deca...

...Kakav e biti stil ivota? Smatrae da, kada skupe informacije, ne moraju da brinu o zapisivanju na papir. Postojae mogunost da pristupe internetu i tako predaju domai rad. Moi e da itaju knjige koristei neverovatne ekrane. Pred nama je neto to e se sigurno desiti u naredne tri godine imaemo pljosnate ploaste ekrane koje emo drati u rukama, koje emo moi lako da itamo, sedei udobno, tokom dueg perioda. Taj ploasti displej e imati takvu rezoluciju da e se itati lako kao sa papira. Ne kaem da e to eleminisati knjige, ali emo imati novu mogunost da doemo do materijala koji e biti teko dostupan. Deca nee morati da se slue samo udbenicima koji su esto zastareli i nisu prilagoeni interesovanjima odreenog deteta. Deca e imati malu elektronsku karticu koju e moi da umetnu u PC ili elektronsku plou na koju naiu, tako da e odmah dobiti teme koje ih zanimaju. Njihova elektronska pota, njihov raspored bie im dostupan kuda god da odu...

... Isto tako e i TV omoguavati prikljuenje na mreu i krstarenje kroz svet informacija, a ne samo igranje igara ili gledanje bilo kakvog videa koji poelite. Dakle, imaemo jedinstveni svet standarda na internetu, a svi ureaji e se prikljuiti na tu zajedniku mreu. Deca e na kreativan nain praviti sajtove. Sav materijal koji se danas nalazi u bibliotekama polako ali sigurno se digitalizuje sve nove knjige, periodina tampa, ak i knjige iz prolosti. Promena u digitalni oblik znai da moete da se kreete po temama na mnogo prirodniji nain. Daj mi sve lanke o engleskim kraljevima... Pokai mi sve o velikim naunicima... Moete uti i muziku, to papirna forma nikada ne prua. elimo da izbegnemo materijal koji teti, tako da je veoma vano da razvijemo ideju o tome kako kontrolisati i kako nauiti decu da odgovorno koriste materijal. Moramo ukljuiti uitelje tako da obezbedimo pristup velikom broju dece. Nastavnici e sadraje svog predmeta predstavljati na sajtu, kolege e im dopunjavati sadraje novim idejama, bie to jedan kreativan nain dopunjavanja i bogaenja obrazovnih sadraja.

Nastae interfejs za prepoznavanje govora. Neemo morati da kucamo sve ono to nas interesuje, ve emo moi jednostavno da govorom zamolimo mainu da nam pomogne da pronaemo informaciju....5. INTERNET fenomen umreenog drutva

(inter sveobuhvatna net mrea)

Internet je svetska raunarska mrea. To je mrea koja je sastavljena od drugih raunarskih (lokalnih, regionalnih, nacionalnih) mrea i na nju su povezani raunari iz celog sveta.

Velika popularnost interneta poiva na bogatstvu sadraja i usluga koje ova mrea nudi svojim korisnicima. Sve vrste usluga u mrei zovu se servisi. Veina servisa radi na principu klijent server arhitekture. Prema tom modelu aplikacija (softver, kompjuterski program) je sainjena iz dva dela: u prvom planu prema korisniku je klijent (raunar) koji mu prezentuje informacije, a u drugom planu je server (raunar) koji obrauje zahteve klijenta. Veina korisnika internet resursa su klijenti (privatna lica, tj. raunari privatnih lica, raunari firmi, institucija...), ali nije iskljueno da se i oni mogu pojaviti kao server.

Server glavni raunar koji upravlja radom mree.Klijent ili korisnik - ostali raunari (ili samo terminali: monitori, tastaure, povezani sa hardverom za komunikaciju) i prenosni medijum (sa odgovarajuim mrenim softverom).

Internet provajder davalac usluga na internetu (firme koje korisnicima obezbeuju pristup internetu: net, beotel, ptt, sbb, telekom, i drugi.).Istorijat interneta

Od prvih dana pa do danas, internet je proslavio mnogo roendana, ali koji je pravi teko e se sloiti i najbolji poznavaoci istorije informatike i raunarstva.Smatra se da je ideju o razvoju globalne raunarske mree prvi opisao J. C. R. Licklider sa MTV univerziteta, 1962. godine. Neki tvrde da je internet bio odgovor Amerike (SAD) u vreme lansiranja Sputnjika 1957. (bivi SSSR) sa ciljem da se u eventualnom nuklearnom ratu iz podzemlja upravlja mreom raunara na povrini. Agencija za istraivanje i razvoj ministarstva odbrane SAD-a Advanced Research Project Agency Network, poznatija kao ARPAnet tokom ezdesetih godina dvadesetog veka zapoinje razvoj mree koja bi povezala centralne raunare odreenih institucija amerike armije u jedinstvenu mreu ARPAnet.1975. godine ARPAnet je preuzelo ministarstvo odbrane, pretvorivi ga u Defense Data Network DDN.Najvaniji rezultat razvoja ARPAnet i DDN mrea jeste Transmission Control Protocol / Internet Protocol TCP/IP. Ovaj protocol je konano definisan 1983. godine i predstavlja nain za razmenu informacija meu raznovrsnim raunarima i mreama.

Naa drava pristupa internetu 1996. godine, pojavom domaih provajdera.

SBB (sbb.rs) nam danas nudi 100 Mbps internet, a pre 16 godina, cela Srbija je imala link od 64 kilobita. Mbps mega bita po sekuni(priblino deset godina kasnije, 2006. godine, lingvisti donose pravilo da se Internet pie malim slovom internet).(...)Servisi interneta

Na internetu postoji veliki broj servisa. Oni se mogu svrstati u vie kategorija:

javni servisi (www, newsgroups, skype)**

osnovni servisi (e-mail, telnet, ftp)*

sigurnosni servisi (zatita podataka) sistemski servisi (sistemska kontrola i podeavanje) servisi za pretraivanje (internet itai (browser-i): Internet Explorer, Netscape Navigator, Opera, Mosaic, itd.; internet pretraivai sa www adresama: www.google.rs; www.yahoo.com; www.altavista.com; itd.)

*E mail, elektronska pota omoguava slanje i prijem tekstualnih datoteka, slika raznih formata, zvunih datoteka, video datoteka, zatienih poruka i izvrnih datoteka (preko aplikacije (korisnikog programa Outlook Express ili nekog servisa (npr. googla, yahoo) G-mail, hot-mail i drugi.

*Telnet protokol, ujedno i program koji omoguava pristup udaljenom raunaru i rad na udaljenom raunaru.

*FTP protokol, ujedno i program koji se koristi prilikom prenosa datoteka sa jednog raunara na drugi.

**WWW najpopularniji servis na internetu (web strane)

**INTERNET RELAY CHAT Internet caffe on-line askanje

**NEWSGROUPS elektronske verzije oglasnih tabli na koje se stavljaju i itaju poruke

** MAILING LISTE oblasti za diskusiju i razmenu miljenja i informacija.

(i drugi servisi)Internet pretraziva (Google Chrome, Yahoo, Mozilla Firefox, Opera,...) je softver, aplikacija, elektronska alatka (znaenja su ista jer su sinonimi) dizajnirana da trazi informacije na WWW ( World Wide Web (stranice irom sveta ili iz celog sveta) i to (uglavnom) zadavanjem kljunih rei, a mnogo ree odabirom ponuenih stavki. Rezultati pretrage su obino predstavljeni u obliku liste i najese se nazivaju hits. Informacije se mogu sastojati od web staranica, slika, podataka i drugih tipova fajlova. Neki internet pretrazivai takoe pretrauju podatke koji se nalaze u newsbook, bazama podataka ili open directories. Za razliku od web direktorijuma, koji se odravaju od strane ljudskih editora (ljudi-ureivaa), internet pretrazivai rade na principu algoritma ili su meavina algoritamskog i ljudskog faktora. Zato su nam potrebni web pretraivai?

Jer postoji ogroman broj informacija na internetu pa je teko u toj masi pronai eljenu informaciju Jedina svrha Web stranica, tzv. internet pretraivaa jeste da uz pomo ogromnih baza podataka na va upit ponude sve one stranice koje su vezane za predmet vaeg intereovanja.Kako pretraivati?

Osnovno pretraivanje upiemo kljunu rije u Search (alatku trailicu, sliica lupe) i odaberemo pojam koji elimo. Napredno pretraivanje zahteva neke dodatne alate. Kad smo doli do zavrne faze pretraivanja i dobili traeni rezultat, ukoliko kliknemo na link u traci e nam se pojaviti oblik URL adrese. Sa svakim novi terminom u upitu gubi se deo relevantnih dokumenata.objanjenje:

URL Uniform Resource Locator...... Sutina WWW-a je kretanje po mrei preko ekrana (dokumenata) koji su pisani u HTML (Hyper Text Markup Languge), koji koristi uniformni lokator resursa URL nain adresiranja i HTTP (Hyper Text Transfer Protokol) program koji omoguava pristup WWW stranama.... (dalje itaj dole pod takom 6). URL omoguuje lokaciju svakog resursa interneta (omoguuje uvid u servis interneta sa koga je stigao dokument) i ima sledei oblik: vrsta _ servisa://adresa_dokumenta

primeri: ftp://wuarchive.wustl.edu/mirrors http://info.cern.ch:80/default.html news://alt.hypertext telnet://dra.com6. WEB PREZENTACIJE

Korisnici, pre ili kasnije, poele da sami kreiraju sopstvene Web strane (Web sites), koje se u obliku datoteke (fajla) nalaze na odreenoj Web lokacji. Koraci realizacije Web prezentacije su:

Kreiranje Web strana;

Postavljanje Web strana na server interneta-a;

Prijavljivanje prezentacije nekom od univerzalnih pretraivaa.Cilj kreiranja Web prezentacije moe da bude opteg informativnog karaktera (on-line publikacija), komercijalnog karaktera ili u vidu line prezentacije, to moemo da uradimo i preko drutvenih mrea (Facebook-a, Twitter-a), ali poto WWW servis dominira na globalnoj mrei (toliko dominira da se izjednaava sa pojmom interneta), najsigurnije oglaavanje je ba preko ovog servisa. Njegova sutina je kretanje po mrei preko ekrana (dokumenata), koji su pisani ugl. u programskom jeziku HTML (Hyper Text Markup Languge), a koji je razumljiv svim Web itaima i pretraivaima (Microsoft Internet Explorer, Chameleon, Opera, Google, Yahoo.....). Dokument se moe kreirati u bilo kom editoru teksta (Word, Notpad...) ili programima za Web dizajn (desing) kao to je npr. Dreamweaver koji skrauje izradu web prezentacije i ima bogatije alate za razne promene, dopune u prezentaciji. Ne morate znati da piete u HTML-u, samo koristite alate arobnjake (Wizards) i razne ekranske, ablonske forme (Templates). Drugi programi u kojima moete da kreirate web prezentaciju: Microsoft Front Page, Web Page Kreator, Web Publisher, itd. Za izradu poslovne prezentacije, svakako bi trebalo konsultovati profesionalce.

Jedna od tehnoloko-komunikacionih barijera na internetu je neprimereno dizajnirana Web prezentacija: previe nepotrebnog arenila, na prezentaciju se ubacuje materijal bez ikakvog reda, poev od animiranih gifova i java apleta koji nemaju nikakve veze sa sadrajem prezentacije, do fotografja velikog formata. to je vie slika stranica se sporije uitava. Sporo uitavanje Web stranice (na sve stranice bi trebalo da se stigne 2-3 klika miem), naroito je sporno ako se sporo dolazi do uvodne-glavne stranice (Home Page). Ova barijera- sporo uitavanje, iritira veinu korisnika.

7. KRITERIJUMI ZA OCENU (prikaz, opis) WEB SAJTOVA (izbor osnovnih kriterijuma).1. Koristan sadraj (pored sadraja primarnih za sam sajt, da li sajt integrie sadraje sa drugih sajtova, tj. da li ima na primer informacije iz dnevnih novina...);2. Redovno auriranje, odravanje i preciznost podataka;3. Interaktivnost (kontakt sa posetiocima, kakva je komunikacija sa drutvenim mreama?);4. Estetika dizajn ( na primer, da dizajn nije pretenciozan, da nema agresivnih reklama; primer dobrog dizajna sajta: naslovna strana deluje mirno, ali su svi potrebni linkovi lako pristupani; kakve su galerije fotografija na sajtu koji ocenjujemo-opisujemo?); 5. Funkcionalnost (na primer pored korisnih sadraja, sadraji se mogu pratiti i kroz druge aplikacije: Android, iOS platformu, iPhone ureaje; kako funkcionie ticker? itd.);6. Da li su sadraji prilagoeni osobama sa posebnim potrebama?

7. Dostupnost sajta na vie stranih jezika?8. Kakvo je filtriranje sadraja po razliitim kriterijumima (pretraga po kljunim reima ili grupama pojmova...Search?);9. Kakva je navigacija, tj. upravljanje sajtom (da li je sugestivno, jednostavno, da li je odziv brz?);10. Korisnost sajta u edukativnom smislu, primenjivost u vaspitno obrazovnom radu informacija sajta, korisnost sajta za proces samoobrazovanja...?8. INTERNET DANAS (dogaaji u drugoj deceniji 21.veka)

Sporazum ACTA

Tenja drava da preduzmu kontrolu nad internetom, ogleda se kroz sporni sporazum ACTA i zakonske predloge SOPA i PIPA.

ACTA je nastao 2006. godine kao sporazum amerike i japanske vlade, a javnost je o njemu saznala tek dve godine kasnije kada je dokument objavljen na Vikiliksu (Wikileaks). Prema ovom sporazumu, na graninim prelazima npr., svi ureaji na kojima se mogu nalaziti podaci (laptopovi, telefoni, tableti...) mogu biti pregledani ukoliko se posumnja da se na njima nalazi sadraj koji kri neija autorska prava.

U Srbiji se protiv ACTA-e i za slobodan protok informacija bori Piratska partija

(vie moete saznati na sajtu www.dids.rs)

9.CLOUD (oblak) je nova filozofija raunarstva, koja praktino seli hardver u oblake - raunarstvo u oblacima ili objedinjeno virtuelno upravljanje raunarskim resursima. Cloud nam omoguava da za male pare imamo svoj raunar bez svog raunara.

Po ovom konceptu, moemo imati svoj desktop, svoje aplikacije i svoje dokumente gde god da odemo, jedini uslov je da imamo pristup internetu sa bilo kojeg raunara (kao to koristimo Gmail), pa i na ulici ako imamo pametan telefon ili tablet. Podaci se uvaju ko zna gde u svetu i bezbedni su provajderi servisa cloud-a(davaoci usluga) tvrde da rade redovan backup (sigurnost, obezbeenje podataka, uvanje podataka na sigurnom mestu, na sigurnim, zatienim memorijama...). Najsigurniji usluni alati za rad u oblaku su za sada Google Docs i Microsoft Web Office, za besplatnu obradu teksta, rad sa tabelama i izradu prezentacija (Word, Excel, PowerPoint,...). Za vie usluga moemo koristiti Google Apps (slino kao rad u Office 2003) i Microsoft Office 365 (slino kao rad u Office 2010.)

Microsoft za skladitenje podataka koristi svoj SkyDrive i imamo 25 GB besplatnog prostora. Google nam nudi neogranien prostor za dokumenta u njihovim formatima i 1GB za dokumenta u drugim formatima (ako snimamo u opteprihvaenom doc formatu otkidamo deo besplatnog prostora). Pored Microsoft SkyDrive-a tu su Box.com DropBox.

Prednosti: ne morate da brinete o licencama, o odravanju, o dostupnosti aplikacija i podataka bilo gde; integracija aplikacija i podataka; dinaminost i brzina predstavljanja informacija ili novina; kooperativnost ili berza razmena informacija na svetskom nivou; laka dostupnost sa raznih ureaja i jednostavnost upravljanja, naroito na Android platformi (ovde Google Docs radi savreno); pored e-pote postoji mogunost uspostavljanja glasovne i video-komunikacije.

Nedostaci: za sada Office 365 je dostupan u ogranienom broju zemalja.sajt adresa: www.microsoft.com/en-us/office365/online-software(detalji na aspx#fbid=RFyPAD28Wj2)

9. ECDL - (European Computer Driving Licence)Evropska diploma (licenca, sertifikat) za korisnike raunara je standard u Evropi kada je u pitanju poznavanje rada na raunaru. Van Evrope, ECDL je poznat pod imenom ICDL International Computer Driving Licence. U svim evropskim zemljama priznat je od zvaninih dravnih institucija kao to su Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke i obrazovanja, Ministarstvo kulture i informacija. ECDL sertifikat, bez obzira u kojoj je zemlji izdat, priznaje se i primenjuje u obuci i testiranju, kao jedinstven program. Sve zemlje Evropske Unije su lanice ECDL fondacije i priznaju sertifikat. Kod nas su trenutno najzastupljeniji ECDL Core i Advanced program.ECDL(Core) obuku ine 7 modula (oblasti):

1. Osnovi informacionih tehnologija

2. Operativni sistemi

3. Obrada teksta (Word)

4. Tabelarne kalkulacije (Excel)

5. Baze podataka (Access)

6. Prezentacije (PowerPoint)

7. Internet i komunikacije

Svaki modul podrazumeva proveru znanja, a kandidat sam bira vreme i redosled polaganja ispita. Od prijavljivanja za polaganje i registracije, kandidat mora u periodu od tri godine da poloi sve ispite. Ispiti su delom teoretski, a delom praktini (na raunaru). Kandidat moe u toku jednog dana da polae ispite iz vie modula i moe birati test centar (grad u kome e polagati), kao i hardver i softver na kojem e polagati ispit. Ovaj setifikat slui i kandidatu i poslodavcu, jer je preporuka i garancija za one koji trae posao i onima koji zapoljavaju.

Iako se ECDL moduli kod nas uglavnom izjednaavaju sa znanjima u oblasti operativnog sistema Windows i korisnikim programima obuhvaenim Microsoft Office paketom, ako kandidat zahteva, testiranja se mogu zasnivati na korienju ostalih operativnih sistema i prateih aplikacija. Takoe, kandidat moe pripremu i polaganje ispita pripremiti samostalno, kroz on-line obuku na sajtu www.ecdltest.rs

ECDL sertifikat ne poznaje granice kandidat moe biti bilo koje starosne dobi i obrazovnog profila.

10. Strategija i vizija informacionog drutva Nova civilizacijska informaciono-komunikaciona era, pored osnovne lingvistike pismenosti, obrazovnom sistemu postavlja i zahteve informatike pismenosti, druge po vanosti za uenika pojedinca, koji e kroz formalno obrazovanje nastavu informatike i raunarstva, biti pripremljen da iskoristi potencijale informaciono-komunikacionih tehnologija, a naroito biti pripremljen za trite rada i promene koje e od njega to trite zahtevati kroz konstantno, doivotno uenje i usavravanje (sinonimi informatike pismenosti: raunarsko-komunikacijska pismenost, digitalna pismenost, medijska pismenost, elektronska pismenost, kompjuterska pismenost i drugo).

Znaaj informatikog obrazovanja za informaciono drutvo, istie se u Nacionalnoj strategiji razvoja informacionog drutva Republike Srbije, a koja se oslanja na zahteve i strategiju Evropske unije (izvor: www.dis.org.rs/www1/nauka_strategija).Evropska unija je 2000-te godine, odredila razvojne ciljeve pod nazivom Lisabonska strategija. Ovaj dokument obuhvata ciljeve i strategije iji je cilj priprema za tranziciju u privredu i drutvo koji su zasnovani na znanju, uz bolju politiku rada za informaciono drutvo i istraivanja i razvoj. Izgradnja informacionog drutva je za EU u direktnoj vezi sa raspoloivou i dostupnou informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) graanima, organizacijama i itavom drutvu. Strateka vizija nazvana je Elektronsa Evropa (e-Evropa).E-Evropa je promovisana decembra 1999. godine, kako bi EU osigurala sve koristi od promena koje donosi informaciono drutvo. Glavni ciljevi e-Evrope su, da svakog graanina, svaki dom i kolu, sva preduzea i administraciju, priblie digitalnom dobu i omogue im pristup internetu. Plan je da se stvori digitalno pismena Evropa koju podrava preduzetnika kultura, a koja je spremna da finansira i razvija nove ideje. E-Evropa takoe eli da osigura da itav proces bude drutveno ukljuiv, da se izgradi poverenje korisnika i doprinese drutvenom jedinstvu. Da bi se postigli gore navedeni ciljevi, akcioni plan e-Evropa je postavio skup kljunih akcionih taaka, a jedna od njih je E-uenje:

prilagoditi obrazovni sistem i obuavanje u EU, privredi zasnovanoj na znanju i digitalnoj kulturi;

ulaganje u ljude i znanja;

evropska omladina u digitalnom dobu;

rad u oblasti privrede zasnovane na znanju;

uee svih u privredi zasnovanoj na znanju.U drutvu znanja, svaka promena u okviru sektora informaciono komunikacionih tehnologija (IKT), imae u svojoj osnovi ljudsku dimenziju: ljudi bi trebalo da razumeju promene, prihvate promene, budu u stanju da ih sprovedu.Strateki prioriteti u oblasti e-obrazovanja su sledei:

podizanje nivoa znanja i vetina za korienje IKT kod najire populacije;

izgradnja modernog obrazovnog sistema koji je prilagoen potrebama informacionog drutva;

podsticanje istraivanja i razvoja;

obezbeenje pristupa informacijama o prirodnom, kulturnom i naunom nasleu.

Vizija strategije je: informaciono drutvo i iroka upotreba informaciono komunikacionih tehnologija u svim aspektima ivota.

Glavni zadatak obrazovanja je uenje osnovnih principa i na bazi njih, obrada informacija i razvoj razliitih formi permanentnog uenja.

Kako se savremeno drutvo ubrzano menja, proces uenja traje celog ivota, to zahteva da sistem obrazovanja bude mnogo efektivniji i efikasniji.Drutveni aspekti e-obrazovanja: korienje informaciono komunikacione tehnologije mora biti dostupno svim graanima. To podrazumeva uenje korienja IKT servisa u toku obaveznog obrazovanja, to drava treba da obezbedi kroz obrazovne sadraje i umreavanje kola, njihovo povezivanje na brzi interneta, nabavku raunara i potrebnog softvera; razlike izmeu graana u vezi mesta stanovanja (gradselo), prihoda, obrazovanja, godina starosti i pola moraju biti prevaziene;

posvetiti se posebnim obrazovnim potrebama odreenih drutvenih grupa. Problem sticanja znanja i vetina iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija odraslih koji nisu imali mogunosti da ih dobiju, reiti putem razliitih dravnih slubi i profesionalnih udruenja (trite rada, privredna komora, udruenje privatnih poslodavaca...). Kljune oblasti delovanja:

Ukljuivanje iroke populacije graana;Ova oblast se odnosi na aktivnosti koje imaju za cilj da pripreme celokupnu populaciju za informaciono drutvo putem obrazovanja za osnovnu kompjutersku pismenost (ECDL) i podizanjem opte svesti o znaaju informacionog drutva. Mlae generacije treba da kroz redovni obrazovni proces steknu minimalni stepen kompjuterske pismenosti- na nivou osnovnih i srednjih kola. Starije generacije treba da budu ukljuene u ovaj obrazovni proces kroz niz posebno pripremljenih kurseva, organizovanih na nivou lokalnih zajednica u saradnji sa privatnim sektorom.

Uvoenje koncepta naknadnog obrazovanja i uenja tokom itavog ivota;Naknadno obrazovanje i uenje tokom celog ivota treba da postanu deo normalnih obrazovnih procesa, gde pojedinci nakon zavretka redovnog kolovanja mogu da poboljaju svoja postojea znanja i naue da iskoriavaju najmodernija tehnoloka dostignua.

Jaanje IKT kapaciteta za moderno obrazovanje i nauno istraivanje- obrazovanje i kultura podrani primenom savremenih informatikih tehnologija.Sve osnovne i srednje kole, univerziteti, naune ustanove, muzeji, biblioteke, studentske prostorije, treba da imaju iroko pojasnu internet vezu. (...)11. UENJE i/ili OBRAZOVANJE NA DALJINU putem informaciono - komunikacione tehnologije

Elektronsko uenje (e-Learning) i/ili uenje na daljinu (Distance- Learning)Razvojom informaciono - komunikacione tehnologije obrazovanje izlazi iz formalnih okvira - tradicionalne nastave, i postaje nezavisno od vremena i prostora (uionice, kole, fakulteta).

Pod uenjem na daljinu podrazumeva se model uenja u kome su nastavnik i uenik/student fiziki razdvojeni, a informaciono-komunikacione tehnologije se koriste da premoste ovu razdvojenost.

Obrazovanje na daljinu postoji najmanje sto godina, samo se menjao medij - od dopisnih kurseva (pisanja radova i slanja potom profesoru na uvid) televizijskog i radio prenosa, audio i video kaseta, do kurseva na internetu, putem kamere, mikrofona, zvunika i slualica.

Prednosti:

Obrazovanje putem interneta prua bogatstvo kooperacije i socijalne interakcije: uenici/studenti mogu da komuniciraju sa drugim polaznicima putem elektronske pote i/ili na sajtovima za diskusiju, (forumima, blogovima, drutvenim mreama...). Ovo pomae da naue neto i od ostalih u grupi i da daju komentare jedni drugima. Informisanost i samoobrazovanje je u velikoj prednosti zahvaljujui internetu.

E-uenje moe biti reenje ukoliko uenik/student:

eli da ui kada i gde hoe, sopstvenim ritmom/tempom.

Ima obaveze koje ueniku/studentu oteavaju da pohaaju neki redovan kurs.

Ima problem sa kretanjem ili ima nekih zdravstvenih problema koji oteavaju putovanje ili pohaanje nastave (osobe sa invaliditetom).

ivi daleko od mesta gde se obuka ili nastava odrava.

Ukoliko rade pa nemaju fiksno radno vreme ili rade po smenama.

eli da se obrazuje i usavrava, a da se pritom ne obavezuju mesecima ili godinama uenja.

U uionici ne radi i ne snalazi se ba najbolje.

Ogranienja ili barijere (smetnje,prepreke):

Nedostatak uzajamnog odnosa uenik-nastavnik, a taj odnos se smatra vanim. Kvalitet i integritet obrazovanja zavisi od neprekidne, obostrane komunikacije izmeu uenika/studenata i nastavnika/predavaa, a to bi moglo biti ono to nedostaje kursevima na internetu. Nedostatak ovog uzajamnog odnosa moe stvoriti oseaj izolovanosti, pa se uenici/studenti koji ue na daljinu mogu oseati nevanim i zapostavljenim u poreenju sa njihovim kolegama na fakultetima. Uenici/studenti ele da budu deo vee kolske zajednice koliko god je to mogue.Barijere koje imaju koren u neinformisanosti uenika i studenata: Ne znam ta je to e-uenje i ne znam ta treba da uim; tehnika barijera nemam uvek pristup internetu; uenik /student ima problema sa vidom, ne moe da ita sa ekrana; nastavnici/predavai ne daju uenicima/studentima na vreme povratne informacije za njihov rad i druge barijere.

Ove barijere mogu biti znaajne za uenike/studente, od kojih mnogi nisu tradicionalni uenici ili studenti, to jest stariji ljudi, zaposleni, oni kojima je potrebno usavravanje, oni koji ele promenu karijere ili da se vrate na fakultet nakon duge pauze. Ovi uenici/studenti mogu takoe biti samohrani roditelji ili uenici/studenti koji putuju, a koji zbog porodinih obaveza, posla ili geografskih ogranienja, nastoje da pristupe obrazovnim mogunostima prema svojim potrebama. Predavai (nastavnici) imaju problem pri ovom modelu poduavanja jer se razlikuje od pristupa ueniku/studentu u uionici. Predavanje i pouavanje u obrazovanju na daljinu zahteva drugaiju vrstu pripreme predavanja (druge metode rada) u odnosu na tradicionalno predavanje/vebe. Naroito nije lako uvek uspostaviti kontakt sa uenikom/studentom u realnom vremenu.

12. Bonton u internet komunikaciji

Na internetu su tokom vremena korisnici formirali odreena pravila ponaanja, a standardi ponaanja na mrei su slini onima u svakodnevnom ivotu: treba potovati privatnost drugih, ekspertska i druga (iskustvena) znanja treba podeliti sa drugim, prednosti u znanju ne treba prepotentno demonstrirati (svi smo nekada bili poetnici), greke treba ispravljati i pratati, ne zloupotrebljavati. Bonton se odnosi na npr. slanje e-maila, uee u diskusionim listama, davanja miljenja na ankete koje se pojavljuju na WWW, etovanje i razne vidove grupnih komuniciranja u drutvenim mreama. U svim oblicima komuniciranja moramo voditi rauna o godinama i obrazovanju onih sa kojima komuniciramo (starija, mlaa osoba), o odnosu u kojem smo sa osobom sa kojom komuniciramo i hijerarhiji (prijatelj, roditelj, roak, profesor, direktor... ). Prema ovim iniocima formirati (uskladiti) nau komunikaciju.

Ovde na raspolaganju imamo znake raspoloenja kojima nau komunikaciju inimo razumljivijom: :-) osmeh, smeno je, :-( mrtenje, tuno je, :-o iznenaenje, uenje, 8-) nosim naoare, itd.

13. Skreenice, pojmovi i termini (izbor)

IKT - Informaciono komunikacione tehnologije

IT - Informatike tehnologije IT

download preuzimanje podataka sa interneta

www.download.com.Objanjenje skraenica domena u internet adresi. Tip domena je tip organizacije, po emi:

com komercijalna kompanija

edu obrazovna institucija

gov dravna (vladina) institucija

net internet provajder

ac - poddomen za akademsku instituciju

mil vojska

org druge organizacije

rs zemlja porekla (Republika Srbija)

PITANjA (prvi deo):

1. Tehnoloke kompetencije savremenog vaspitaa (ta podrazumevaju?)2. Vaspitno obrazovni rad od klasinih medija do interneta (ta je zajedniko za sve vaspitae kroz istoriju ljudskog drutva, a ta za decu? uloga faktora neposrednog iskustva i faktora oiglednosti u dejoj spoznaji stvarnosti? Uloga medija u dejem saznavanju sveta?) 3. Pojam medija i zato je kompjuter multimrdija?4. Klasini (masovni) mediji (nabrojati prema nastanku sredstva masovnog komuniciranja).5. Uloga medija po Maral Makluanu.

6. ta je masovna kultura?

7. Kulture komuniciranja kroz istoriju ljudske civilizacije (str.3)8. Koja kultura komuniciranja se naziva i tipografska kultura, ko je predstavnik ove kulture?9. Uloga interneta u obrazovanju po Bil Gejcu.

10. ta je internet i poeci u razvoju interneta?

11. Servisi na internetu (podela, kategorije)?

12. Objasni pojam servera, klijenta, provajdera, internet pretraivaa..13. Web prezentacije

14. Kriterijumi za prikaz (ocenu) sajtova15. ta je ACTA, PIPA, SOPA?

16. Nova filozofija raunarstva Cloud (Oblak), koje su prednosti?

17. ta je ECDL?

18. Strategija informacionog drutva (ta je Lisabonska strategija, vizija strategije, drutveni aspekti e-obrazovanja, kljune oblasti delovanja)?19. Uenje na daljinu, prednosti i prepreke?

20. Bonton u internet komunikaciji.

21. Objasniti skraenice (inioci internet adresa (domeni), internet servisi, itd.)?

Literatura:

1. GIDENS, E., Sociology Cambridge, Politty Press, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001.2. JANIIJEVI, J., Komunikacija i kultura: sa uvodom u semiotika istraivanja,

Biblioteka Theoria, Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovi,2000. 3. LJUBOJEV P. Masovne komunikacije. Novi Sad: Pozornica dramskih umetnosti,1996.

4. NADRLJANSKI, ., i SOLEA, D., Inormatika u obrazovanju, Pedagoki fakultet, Sombor, 2004.

5. NADRLJANSKI, ., SOLEA, D., Informatike tehnologije , Pedagoki fakultet

6. OBRADOVI, D., Osnovi raunarstva, FTN, Novi Sad. 7. SOLEA, D. Obrazovna tehnologija, Pedagoki fakultet, 2006.

8. TUBI, T., Psiholoki aspekti primene raunara u uenju i nastavi, Novi Sad,

asopis: Misao, br.5, str.12., 2004.

9. asopisi: Obrazovna tehnologija - Uiteljski fakultet, Beograd; Svet kompjutera, PC Press, 10. Internet sajtovi i drugi izvori (voditi rauna o verodostojnosti informacija).Struktura poena:

Predispitni poena: do max15 poena za redovno prisustvo na vebama + do max 15 poena za posebno zalaganje i isticanje na vebama + do max 20 poena za izradu individualnu prezentaciju (odbranu) seminarskog rada.

Ispitni poeni: do max 50 u ispitnim rokovima ili parcijalno u toku semestra: do max 25poena (test br.1) +max 25 poena (test br.2) kroz dva kolokvijuma (na testovima po 5 pitanja, svaki taan odgovor donosi do max 5 poena)

O uticaju kompjutera kao multimedije na sve aspekte razvoja deteta predkolskog uzrasta, studenti ue u nastavnom predmetu Od igrake do raunara, kao i o metodama neposrednog razvoja tehnoloke kulture dece predkolskog uzrasta.

Nacionalna strategija razvoja informacionog drutva Republike Srbije

Bologna Process HYPERLINK "http://www.bologna-bergen2005.no/" \t "_blank" http://www.bologna-bergen2005.no/

PAGE 14