vaš vodič kroz međunarodni transport tereta

BespLatan primerak

Broj 6

INTERVJU: Dejan Trifunović, Državni sekreTar

NEOPHODNO UTVRDITI rePreZenTaTivnosT uDruženja

usLuGe

PoTPisan uGovor sa MoL serBia

akTueLnosT

DeviZna BLaGajnasTr. 5

sTr. 28

sTr. 8

Vaš ko-pilot za celu Evropu.Plaćanje putarina DKV-om. Uz 30 godina iskustva.Uspešni menadžeri transporta žele da imaju sveobuhvatne usluge plaćanja putarina DKV-om. Ojačajte svoj uspeh uz naše vrhunske usluge: Registracija za brojne evropske putarine, obezbeđivanje efi kasnog fakturisanja i regulisanja plaćanja putarina uz pomoć DKV Card i DKV Box, jasne fakture sa troškovima i još mnogo toga.

Za više informacija kontaktirajte Affi nity Balkans doo ili:www.dkv-euroservice.com

Vaš ko-pilot za celu Evropu.Plaćanje putarina DKV-om. Uz 30 godina iskustva.

Testirajte online sada:Planer puta I kalkulator cena putarina

Affi nity Balkans d.o.o.Dzordza Vasingtona 44, 81000 Podgorica, MontenegroTel: +381 11 31 22 422, E-Mail: affi nity.me@delamode-group.com

Delamode Balkans d.o.o.Bulevar Mihajla Pupina 115v, 11070 Novi Beograd, SrbijaTel: +381 11 31 22 422, E-Mail: affi nity.rs@delamode-group.com

0060_0429_Anzeigen_Sprachadaptionen_Co-Pilot_DIN_A4_SV_01.indd 1 13.06.14 11:21

revija izlazi tromesečno,

Broj 6, jul 2014. godina

Cena: Besplatno

osnivač i izdavač: Pu MeĐunaroDni TransPorT, Beograd Milutina Bojića 2 11000 Beograd

Glavni i odgovorni urednik: Tatjana ivanović

redakcija: Zorica radojičić aleksandar spasić Goran knežević

Lektor: jelena Panić Tričković

Grafički dizajn: Grafički studio issstudioDesiGn, Beograd igor.sandic@issstudiodesign.com

štampa: PrinTeX d.o.o., subotica

adresa redakcije: Milutina Bojića 2, 11000 Beograd Telefon: 011/32 47 147 fax: 011/32 41 036 e-mail: office@pumedtrans.com

tiraž: 1.000

elektronsko izdanje MT revije nalazi se na adresi: www.pumedtrans.com

sadržaj intervju5 Dejan Trifunović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture neoPhoDno uTvrDiTi rePreZenTaTivnosT uDruženja21 Branko Grba, vlasnik i direktor preduzeća „Grba – Prpić k.d.” iz Bačkog jarka

snaGoM, voLjoM i enerGijoM ušLi MeĐu najBoLje

aktueLnosti8 DeviZna BLaGajna isPiTivanje voZiLa koja se uvoZe kao uPoTreBLjavana9 srPsko-MaĐarska MešoviTa koMisija

10 uvoĐenje naPLaTe PuTarine u LeToniji MaĐarski ProPis o PoPunjavanju DoZvoLa novi režiM kreTanja TereTniM voZiLiMa u ausTriji11 iZMena CarinskoG PosTuPka na TeriToriji

rePuBLike Turske oBjeDinjena naBavka voZiLa PuTevi oDreĐeni Za PrevoZ oPasnoG TereTa

kroZ hrvaTsku12 Poreski TreTMan DonaCija LiCiMa uGroženiM oD PoPLava16 Državni sekreTar oDržao sasTanak sa PreDsTavniCiMa

uDruženja24 korišćenje PunoG neDeLjnoG oDMora oTkaZan ProTesT PrevoZnika33 uDruženje PoMaže uGroženiMa u PoPLavaMa34 kraTki PreGLeD novina koje Donosi Zakon o iZMenaMa i

DoPunaMa Zakona o raDu

zanimLjivosti26 raZvoj DruMskoG TransPorTnoG TržišTa eu

retrospektiva18 anaLiZa korišćenja CeMT DoZvoLa u 2013. GoDini

usLuGe28 PoTPisan uGovor sa MoL serBia 38 oBuka: rasPoDeLa, kriTerijuMi i način DoDeLe DoZvoLa

Za MeĐunaroDni TransPorT

iz stručnoG uGLa29 saveTnik Za BeZBeDnosT u TransPorTu oPasnoG TereTa

36 pitanja i odGovori

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

656

MT revija : vaš vodič kroz svet međunarodnog transporta tereta / glavni urednik Tatjana Ivanović. - God. 1, br. 1 (2011)- . - Beograd (Milutina Bojića 2) : Međunarodni transport, 2012- (Beograd : PRINTEX d.o.o., Subotica). - 30 cm

Tromesečno

ISSN 2217-7663 = MT revija

COBISS.SR-ID 187914508

broj 6 | 5

INTERVJU

NEOPHODNO UTVRDITI REPREZENTATIVNOST UDRUŽENJAMora brže da se radi na unapređenju zakonodavnog okvira, posebno Zakona o drumskom prevozu tereta i podzakonskim aktima, Uredbi o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima i uređenju uslova za obavljanje drumskog transporta kroz realizaciju bilateralnih ugovora.

Dejan Trifunović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Ministarstvo građevinar-stva, saobraćaja i infra-strukture suočilo se sa

mnogim nepravilnostima u vezi sa izdavanjem dozvola za prevoz zbog čega Srbija gubi desetine miliona evra godišnje. Državni sekretar u ovom ministarstvu Dejan Trifuno-vić u intervjuu za „MT reviju” govori o načinu na koji će ovaj problem biti prevaziđen, o problemima koji su uočeni u drumskom transportu, o zakonodavnim aktivnostima koje su planirane za naredni period, otva-ranju pregovaračkih poglavlja 14 i 21, utvrđivanju reprezentativnosti udruženja prevoznika…

Da li ste, posle dva meseca koliko je prošlo otkako ste postavljeni na mesto državnog sekretara u Mini-starstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uspeli da sagleda-te probleme drumskog transporta? Šta je dobro, a šta treba da se menja? Koji je značaj drumskog transporta za ekonomiju naše zemlje?

Ministarstvo građevinarstva, sa-obraćaja i infrastrukture “skeni-ralo” je probleme i odlučno je da uvede nultu toleranciju kada je reč o neregularnostima. Cilj nam je povećanje obima teretnog saobra-ćaja, unapređenje putne mreže i bezbednosti na drumovima, kao i uvođenje savremenih tehnologija.

6 | broj 6

INTERVJU

Ono na čemu insistiramo je brže prilagođavanje zakonodavstvu Evropske unije, osavremenjivanje servisa za korisnike, transparen-tnost postupka, aktivnija uloga in-spekcijskih organa i bolji uslovi za naše prevoznike u inostranstvu.

Koji su po Vašem mišljenju najveći problemi međunarodnog drum-skog prevoza robe?

Na sastanku koji smo održali sa prevoznicima krajem juna ove go-dine, identikovali smo probleme i na njihovom rešavanju ministar-stvo uveliko radi. To su zakono-davni i institucionalni okvir, sin-hronizacija i bolja komunikacija sa drugim ministarstvima i suz-bijanje sive ekonomije. Moramo brže da radimo na unapređenju zakonodovanog okvira, poseb-no Zakona o drumskom prevozu tereta i podzakonskim aktima, Uredbi o raspodeli stranih dozvo-la za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima i uređenju uslova za obavljanje drumskog transporta kroz reali-zaciju bilateralnih ugovora. Po-jačali smo inspekcijski nadzor sa ciljem smanjenja sive ekonomije, povećali smo broj državnih služ-benika angažovanih na poslovima međunarodnog drumskog tran-sporta i obezbedili uslove za uvo-đenje elektronskog poslovanja.

Šta konkretno čini Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infra-strukture da bi rešilo te probleme?

Ubrzali smo obradu podnesaka za dobijanje međunarodnih do-zvola domaćih prevoznika i uveli njihovo dnevno preuzimanje. Za-jedno sa Ministarstvom za držav-nu upravu i lokalnu samoupravu obezbedili smo sve uslove da po-slovi obrade i izdavanja dozvola budu podržani informacionim sistemom. Sve to u cilju kvalitetni-jeg i transparentnog informisanja domaćih prevoznika i praćenja zakonitosti rada. Očekujemo da ovaj sistem uskoro zaživi. Takođe,

razgovaramo o načinima za obez-beđivanje uslova za slanje među-narodnih dozvola i pripadajućih rešenja na adresu domaćeg prevo-znika, što će u jednak položaj do-vesti sve domaće prevoznike u Sr-biji. Pokrenuli smo inicijativu da JP ,,Putevi Srbije” pripremi novu Odluku o naplati naknade za ko-rišćenje državnog puta za vozila registrovana u inostranstvu na teritoriji Republike Srbije. Nakon njenog donošenja biće stvoreni preduslovi za potpisivanje Nacrta sporazuma između Vlada Srbije i

Nemačke o uzajamnom oslobađa-nju od plaćanja poreza i naknada za korišćenje puteva za drumska vozila. Potpisali smo i bilateralni sporazum u oblasti drumskog sa-obraćaja sa Mađarskom i obavili razgovore sa ambasadom Beloru-sije u cilju potpisivanja istog spo-razuma.

Ograničen pristup tržištima veći-ne evropskih država kroz ograni-čen broj dozvola za prevoz je velika administrativna barijera za srpski transport, a time i barijera za pla-

broj 6 | 7

INTERVJU

sman srpskih proizvoda, pre svega poljoprivrednih, na evropskom tržištu. Šta mogu da očekuju srp-ski prevoznici po ovom pitanju? Kakva je pregovaračka pozicija ove Vlade i da li će tu doći do značaj-nih pomaka?

Ovo Ministarstvo se od svog for-miranja suočilo sa mnogim ne-pravilnostima u izdavanju dozvo-la. Unapredićemo sistem kako bi one bile otklonjene s obzirom na to da se procenjuje da Srbija zbog toga godišnje gubi desetine milio-na evra. Ministarstvo će iskoristiti sve mogućnosti za povećanje bro-ja neophodnih dozvola, posebno kada je u pitanju izvoz srpskih proizvoda. Preuzećemo na sebe i pregovaranje sa drugim zemljama o broju dozvola a već smo obezbe-dili i povećanje njihovog broja za tekuću godinu za Italiju i Češku. Jasno je da broj dozvola ne zado-voljava sve potrebe srpske tran-sportne privrede, ali će u određe-noj meri smanjiti njihov hronični nedostatak.

Koje konkretne zakonodavne ak-tivnosti u oblasti drumskog sao-braćaja planira Ministarstvo gra-đevinarstva, saobraćaja i infra-strukture?

Prioritet je završavanje procedu-re za usvajanje Zakona o prevo-zu tereta, kao i rešavanje pitanja raspodele stranih dozvola doma-ćim prevoznicima. Ova oblast uređena je Uredbom o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim pre-voznicima i na snazi je od avgusta 2013. godine. Od samog početka primene ove Uredbe uočeno je da neke njene odredbe značajno ote-žavaju rad na poslovima izdavanja dozvola domaćim prevoznicima. Prevoznici koji nisu koristili odre-đeni kontingent ovakvih dozvola, ograničeni su uslovom da mogu preuzeti do deset odsto ukupnog broja vozila u voznom parku (umanjen za broj CEMT i vre-mensku dozvolu) i tako dovedeni

u poziciju da ne obavljaju prevoz celim voznim parkom. Ministar-stvo intenzivno radi na rešavanju ovog problema.

Da li će i na koji način prevoznici biti uključeni u te aktivnosti?

Ministarstvo je predvidelo učešće prevoznika u radnim grupama za izradu zakona jer oni ne samo da svojim sugestijama doprinose radu, već se tako postiže da proces donošenja propisa bude transpa-rentniji. U prilog tome, 2. jula ove godine formirana je Radna grupa za izradu Nacrta zakona o prevo-zu tereta u drumskom saobraćaju i podzakonskih propisa. Ministar-stvo će, međutim, sprovesti utvr-đivanje reprezentativnosti asocija-cija u ovoj branši.

Pristupni pregovori za Poglavlja 14 i 21 još nisu otvoreni. Kada očeku-jete otvaranje pregovora? Na koji način će prevoznici biti uključeni u ove pregovore?

Sastanci eksplanatornog skri-ninga za pregovaračka poglavlja 14. i 21. „Transportna politika i Transevropske mreže“ na kojima će Evropska unija predstaviti te-kovine evropskog zakonodavstva održaće se od 16. do 19. decembra ove godine. Sastanci bilateralnog skrininga za pregovaračka poglav-lja 14. i 21. „Transportna politika i Transevropske mreže“, na kojima će biti predstavljeno zakonodav-stvo Republike Srbije iz oblasti transporta i transevropskih mre-ža i oceniti usklađenost domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU i planove za postizanje pot-pune usaglašenosti, održaće se od 14. do 27. februara 2015. godine. Predstavnicima civilnog društva biće omogućeno direktno praće-nje sastanka putem veb-strima kako bi se obezbedila transparen-tnost i uključenost svih relevan-tnih aktera u proces skrininga.

Mogu li prevoznici očekivati aktiv-nu podršku resornog ministarstva

u rešavanju problema koji su iz nadležnosti drugih ministarstava, kao što je npr. decenijski problem naplate na carinskim terminalima ili problem koji proizilazi iz ogra-ničenja u broju dana boravka srp-skih vozača u Šengen zoni?

Na sastanku sa Ministarstvom nansija i Upravom carina o pro-blemu naplate parkinga domaćim i stranim prevoznicima prilikom carinjenja vozila zaključeno je da je ovaj problem neophodno podići na nivo Vlade Srbije. Kada je reč o bezviznom režimu i ograniče-nju u broju dana koje naši vozači imaju u Šengen zoni, na ovaj pro-blem ukazali smo sredinom jula predstavnicima Evropske komisi-je. Tada je EK dala preporuku da se razmotri mogućnost odgova-rajućih izmena i dopuna Direkti-ve o viznom režimu kojima bi se dozvolila potrebna eksibilnost za profesionalne vozače. Kada je reč o prevoznicima, EK smo oba-vestili i o kršenju SSP od strane pojedinih zemalja. Očekujemo da zajedno radimo na rešavanju ovog problema kako se ovakvi slučajevi ne bi ponavljali u budućnosti.

Trenutno postoji nekoliko udruže-nja prevoznika. Planirate li utvrđi-vanje njihove reprezentativnosti? Koje kriterijume planirate da pri-menite za utvrđivanje reprezenta-tivnosti: broj članova, broj teretnih vozila u vlasništvu članova, ostva-ren prihod članova ili neke druge?

Veoma je važno da odnosi između predstavnika prevoznika budu što jasnije uređeni. U tom smislu, po-krenuli smo aktivnosti kako bismo utvrdili realno stanje zastupljenosti domaćih prevoznika koji su regi-strovani za međunarodni drumski prevoz. Tražili smo od udruženja da nam dostave spisak članova kako bismo mogli da utvrdimo njihovu reprezentativnost. To smo uradili da bismo mogli da utvrdi-mo ko nam je kredibilan sagovor-nik u razgovorima i ko će najbolje zastupati interese prevoznika.

8 | broj 6

AKTUELNOSTI

Dana 07.05.2014. godine stupila je na snagu izmenjena i dopunje-

na Odluka o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i ispla-ta u efektivnom stranom novcu. Na inicijativu Udruženja koja je pokre-nuta krajem januara, NBS je ovom Odlukom omogućila da rezident koji pruža usluge međunarodnog robnog i putničkog prevoza može u svojoj deviznoj blagajni držati efek-tivni strani novac za plaćanje nakna-de troškova za službeno putovanje u

inostranstvo zaposlenog koji vrši prevoz, kao i za plaćanje troškova u vezi s prevoznim sredstvom i robom na putu u inostranstvu - u iznosu koji predstavlja prosečno dnevno stanje efektivnog stranog novca na mesečnom nivou i koji ne prelazi 1.000 evra. Prosečno dnevno stanje efektivnog stranog novca na meseč-nom nivou izračunava se tako što se zbir dnevnih stanja podeli brojem kalendarskih dana u tom mesecu.

DEVIZNA BLAGAJNA

ISPITIVANJE VOZILA KOJA SE UVOZE KAO UPOTREBLJAVANAagencija za bezbednost saobraćaja, na osnovu izmenjenog i dopunjenog Pravilnika o ispitivanju vozila (“službeni glasnik rs”, br. 8/2012, 13/2013, 31/2013, 114/2013 i 40/14), 19. aprila 2014. godine počela je da izdaje uverenje o ispitivanju (kontrolisanju) vozila koja se uvoze kao upotrebljavana a koje se koristi u postupku carinjenja, odnosno registracije vozila. istovremeno, s obzirom da uverenje sadrži i podatak da li vozilo ispunjava uslove iz člana 4. stav 1. uredbe o uvozu motornih vozila (“službeni glasnik rs”, br. 23/10), agencija za bezbednost saobraćaja je prestala sa izdavanjem Potvrda „euro 3”, osim u slučajevima kada to nadležni carinski organ zahteva.Detalje u vezi sa postupkom uvoza upotrebljavanih vozila možete pogledati na sajtu agencije za bezbednost saobraćaja http://www.abs.gov.rs/ispitivanje_polovna_zahtev1.html

Dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi

Dokaz o plaćenoj usluzi izdavanja uverenja o ispitivanju upotrebljavanog vozila koje se uvozi

PREDNOSTI UVOđENJA DEVIZNE BLAgAJNE ZA SRPSKE

PREVOZNIKE KOJI OBAVLJAJU MEđUNARODNI PREVOZ TERETA U

DRUMSKOM SAOBRAćAJU, ZBOg MANJEg BROJA ODLAZAKA SU:

manji troškovi organizacije (troškovi zaposlenog, troškovi puta zaposlenog do

banke i od nje; procenjuje se da su ovi troškovi minimalno 500,00 dinara po

svakom odlasku u banku, ali ovome treba dodati i troškove koji mogu nastati

gubitkom, krađom i sl.);

manji troškovi bankarskih provizija (primer: provizija banke je 0,5% a ne manje

od 650 dinara; na primeru jednog prevoznika za januar, trošak provizije iznosio

je 10.175,00 dinara, dok bi, da postoji blagajna efektivnog stranog novca,

trošak iznosio 5.175,00 dinara, što je duplo manje);

omogućavanje izvršenja prevoza za koje prevoznici dobijaju naloge u

popodnevnim časovima ili vikendom, kada je zbog radnog vremena poslovnih

banaka nemoguće podići novac za put u inostranstvo;

omogućavanje zamene vozača koja je neophodna u nekim situacijama poput

bolesti vozača, iskorišćen maksimalan broj dana boravka naših vozača u

državama šengen zone, iskorišćeno maksimalno radno vreme vozača zbog

nepredviđeno dugih čekanja na graničnim prelazima, na carinjenju, utovaru ili

istovaru, isticanje dokumenata vozača (vozačka dozvola, lekarsko uverenje,

pasoš i sl.), iznenadna potreba za vozačem koji poseduje dozvolu za prevoz

opasnog tereta na nekom drugom prevozu, iznenadna potreba za vozačem koji

poseduje karticu za digitalni tahograf i sl

broj 6 | 9

AKTUELNOSTI

14. i 15. maja 2014. godine u Budimpešti održano je zasedanje srpsko-mađarske Mešovite komisije za drumski saobraćaj.

U okviru 2. tačke dnevnog reda koja se odnosila na prevoz te-

reta dve strane su potvrdile da od 1. januara 2012. godine srpskim pre-voznicima koji obavljaju bilateralne i tranzitne prevoze vozilima kate-gorije minimum “EVRO V bezbed-no” na teritoriji R. Mađarske, nije potrebna dozvola. Sa druge strane, mađarskim prevoznicima koji obav-ljaju bilateralne, tranzitne i prevoze za treću zemlju i iz nje vozilima bilo koje kategorije na teritoriji R. Srbije nije potrebna dozvola.

SRPSKO-MAĐARSKA MEŠOVITA KOMISIJA

Zbog nastojanja mađarske strane da ukine liberalizaciju za vozila kategorije minimum “evro v bezbedno” vođeni su dugi i teški pregovori. Dogovor oko preliminarnih kontinge-nata dozvola za 2015. godinu nije postignut već je odložen za oktobar 2014. godine kada će se održati i sledeće zase-danje Mešovite komisije.

u okviru 3. tačke dnevnog reda koja se ticala sporazuma o prevozu putnika i stvari u drumskom saobraćaju, dve stra-ne su se složile da će preduzeti sve neophodne korake u interesu toga da se već parafiran tekst sporazuma potpiše na sledećim međuvladinim konsultacijama koje će se odr-žati u jesen 2014. godine.

Pod tačkom razno, dve strane su potvrdile primenu spora-zuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropske unije i republike srbije koji predviđa slobodan tranzit za sve ka-tegorije vozila srpskih prevoznika kada su mesta utovara i istovara u r. srbiji i državi nečlanici eu.

Dalje, mađarska strana je potvrdila primenu ranije datog uputstva za popunjavanje pojedinačnih dozvola i dnevnika putovanja CeMT dozvola. uputstvo predvi-đa da strani prevoznik pri ulasku u r. Mađarsku mora popuniti odgovarajuću rubriku na dozvoli ili u dnevniku

putovanja CeMT dozvole (kolona br. 7), upisujući slede-će podatke: mesto ulaska u r. Mađarsku, tačan datum i vreme (dan, sat, minut) ulaska, kao i stanje kilometraže sa odometra.

srpska strana je istakla da postoji značajan broj problema vezanih za merenje ukupne mase i osovinskog opterećenja vozila. Mađarska strana je preuzela obavezu da ispita kon-kretne slučajeve koje je srpska strana predala.

srpska strana je ukazala i na probleme u kontroli broja dana boravka u šengen zoni. Mađarska strana je zamoli-la da im se dostave informacije o konkretnim slučajevima koje će biti prosleđene nadležnim organima.

srpska strana je predložila da se u vreme zabrana kretanja na teritoriji Mađarske vozilima koja uđu u Mađarsku do-zvoli kretanje do najbližeg parkinga. Mađarska strana je obećala da će razmotriti ovu molbu.

Mađarska strana je podržala inicijativu srpske strane za potpisivanje sporazuma o povraćaju PDv-a između Mađar-ske i srbije.

Pregovori su završeni pozivom srpske strane da se sledeće zasedanje Mešovite komisije održi u Beogradu.

POTPISAN SPORAZUM O DRUMSKOM PREVOZU PUTNIKA I

STVARI IZMEđU SRBIJE I MAđARSKE

Potpredsednik vlade srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

prof. dr Zorana Mihajlović potpisala je 1. jula 2014. godine sa ministrom za

nacionalni razvoj Mađarske Miklošem šestakom sporazum između vlade

republike srbije i vlade Mađarske o drumskom prevozu putnika i tranzitu preko

njihovih teritorija. Mihajlović je istakla da je potpisivanje ovog sporazuma put ka

liberalizaciji u sektoru drumskog saobraćaja i izrazila zadovoljstvo zbog toga što

srbija i Mađarska zajednički rade na velikom broju projekata.

10 | broj 6

AKTUELNOSTI

MAđARSKI PROPIS O POPUNJAVANJU DOZVOLAod 4. maja 2014. godine stupio je na snagu mađarski propis kojim se propisuje način popunjavanja dozvola za prevoz na teritoriji r. Mađarske.

Pošiljaoci i prevoznici u međunarodnom transportu moraju poštovati sledeća pravila:1. kada strani prevoznik ulazi u r. Mađarsku, mora popuniti odgovarajuću rubriku

na dozvoli ili u dnevniku putovanja CeMT dozvole (kolona br. 7), upisujući sledeće podatke: mesto ulaska u r. Mađarsku, tačan datum i vreme (dan, sat, minut) ulaska, kao i stanje kilometraže sa odometra. Protiv vozača koji ne postupi u skladu sa opisanim pravilom biće pokrenut prekršajni postupak zbog nedavanja traženih informacija i neposedovanja dozvole ili korišćenja nevažeće dozvole.

2. strani prevoznik mora na mestu utovara ili istovara u r. Mađarskoj predati dozvolu pošiljaocu koji dalje mora detaljno proveriti upisane podatke a kopiju dozvole mora čuvati godinu dana i predati je kontrolnim organima na njihov zahtev. Protiv pošiljaoca koji postupi suprotno opisanom pravilu biće pokrenut prekršajni postupak.

realno je očekivati da će primene novog propisa dovesti do određenih problema. Pretpostavka je da će najveći broj problema biti vezan za prevoze koji se obavljaju bez dozvola. Preporuka je sekretarijata da se vozačima dá kopija Zapisnika sa zasedanja Mešovite komisije za drumski saobraćaj između delegacija republike srbije i republike Mađarske održanog 03 - 04. novembra 2011. godine u Budimpešti jer je na tom zasedanju dogovorena liberalizacija bilateralnog i tranzitnog prevoza vozilima kategorije najmanje „evro v bezbedno” (2. tačka dnevnog reda). ovaj zapisnik možete preuzeti sa sajta udruženja.

UVOđENJE NAPLATE PUTARINE U LETONIJI

udruženje je od Ministarstva građevinarstva,

saobraćaja i infrastrukture dobilo obaveštenje da je od 1. jula 2014. godine, na teritoriji Letonije uvedena naplata naknade za korišćenje deonice magistralnih puteva, osim prelaza preko njih, uključujući i kružne raskrsnice, komercijalnim vozilima i njihovim kombinacijama sa maksimalnom dozvoljenom masom od preko 3500 kg, a koji su namenjeni ili se koriste za prevoz tereta u drumskom saobraćaju.naknada se naplaćuje korisniku autoputa za vreme provedeno na putu i u zavisnosti od broja osovina i nivoa emisije zagađivača motora teretnog vozila. Dnevni iznos naknade varira od 8 do 11 evra, dok je godišnji iznos od 484 do 925 evra. Detaljnije informacije o iznosima putarine možete dobiti na adresi https://lvvignette.eu/#middle:cmd=tariffs.Plaćanje naknade moguće je i elektronskim putem i to platnom karticom preko internet adrese: http://lvvignette.eu.Zakon kojim je uvedena naplata putarine, kao i deonice puta koje su pod naplatom možete pogledati na adresi https://lvvignette.eu/documents/autocelu_nodeva_en_final.pdf.

od 1. juna 2014. godine u austriji je uvedeno ograničenje kretanja teretnih vozila poslednjom levom trakom na svim putevima sa tri ili četiri saobraćajne trake u istom smeru. ova zabrana se odnosi na vozila

najveće dozvoljene mase preko 7,5 tona kao i na skup vozila od kojih je makar jedno (teretno ili priključno) najveće dozvoljene mase preko 3,5 tone.Zabrana se odnosi na ukupno 700 kilometara puteva sa tri trake i 40 kilometara puteva sa četiri trake.

NOVI REŽIM KRETANJA TERETNIM VOZILIMA U AUSTRIJI

broj 6 | 11

AKTUELNOSTI

OBJEDINJENA NABAVKA VOZILA

ove, kao i nekoliko godina unazad, udruženje je sprovelo

akciju objedinjena nabavka vozila čiji je cilj postizanje niže cene vozila najviše kategorije i odgovarajućeg kvaliteta. nakon upućenog poziva svim zastupnicima proizvođača vučnih vozila u srbiji, njih pet - Daf, renault, Man, Mercedes Benz i volvo odazvalo se pozivu. nakon tri kruga pregovora kao najpovoljnija ponuda za nabavku novih evro vi vozila ocenjena je ponuda proizvođača renault.

POSKUPLJENJE OBAVEZNE POLISE OSIgURANJA

od 1. jula stupila je na snagu nova minimalna tarifa premija za

osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima i prema njoj je obavezna polisa osiguranja poskupela za sve kategorije vozila u srbiji i to prosečno za 40%.

od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture obavešteni smo o izmeni carinskog postupka prilikom obavljanja međunarodnog drumskog prevoza stvari na teritoriji republike Turske.od 23.6.2014. godine vozila koja sa robom napuštaju teritoriju Turske sve neophodne saobraćajne poslove i procedure, kontrolu i registraciju obavljaće u direkcijama carine unutar zemlje.

naime, pojedinačne ili CeMT dozvole koje se koriste pri obavljanju međunarodnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju moraju se dostavljati direkcijama carine unutar Turske. vozila koja vrše prevoz ro-ro trasama, vozila koja dolaze iz inostranstva, vozila koja prazna kreću u inostranstvo i vozila koja tranzitiraju teritoriju Turske, kao i autobusi, nastaviće kao i do sada da sve saobraćajne poslove i procedure obavljaju na graničnim prelazima.

IZMENA CARINSKOg POSTUPKA NA TERITORIJI REPUBLIKE TURSKE

uprava za transport opasnog tereta poslala je obaveštenje da su u r. hrvatskoj, odlukom o određivanju parkirališnih mjesta i ograničenjima

za prijevoz opasnih tvari javnim cestama, objavljenom u “narodnim novinama”, broj 114/12, propisane trase kretanja vozila koja prevoze opasan teret kroz r. hrvatsku. ova uprava preporučuje da se, u cilju izbegavanja plaćanja kazni u r. hrvatskoj za nedozvoljeno kretanje vozila sa aDr teretom na pojedinim putevima, prevoznici i vozači koji prevoze opasan teret informišu kojim putevima se mogu kretati na teritoriji r. hrvatske. Dalje, uprava ističe da je važno i o kojim vozilima se radi. Za vozila koja nisu kategorije eX/ii, eX/iii, fL, aT, oX i MeMu vozila, a koja su prevozila komadni teret koji nakon istovara nije ostavio tragove oslobađanja iz ambalaže u vozilu, potrebno je ukloniti obeležja i oznake kojima se obeležavaju i označavaju vozila za prevoz opasnog tereta. u tom slučaju, za ta vozila ne važe zabrane. uprava je takođe istakla da ovakva ograničenja postoje i u drugim državama potpisnicama aDr sporazuma.

odluku o određivanju parkirališnih mjesta i ograničenjima za prijevoz opasnih tvari javnim cestama (nn 114/12) možete preuzeti sa sajta udruženja.

PUTEVI ODREđENI ZA PREVOZ OPASNOg TERETA KROZ HRVATSKU

12 | broj 6

AKTUELNOSTI

PORESKI TRETMAN DONACIJA U NOVCU

Poreski tretman donacija u novcu zavisi od toga kom licu se doniraju sredstva. Generalno gledano, novčana sred-stva mogu se donirati:

na objavljene račune vlade srbije za pomoć ugroženima u poplavama ili slanjem sMs poruke na broj 1003;

na račune humanitarnih organizacija;

na račune privrednih subjekata (privrednih društava ili preduzetnika) koji su doneli odluku da prikupljaju novčana sredstva za pomoć ugroženima u poplavama i otvorili račun namenjen za tu svrhu;

direktno fizičkim licima ugroženim u poplavama.

PORESKI TRETMAN KADA SE DONACIJA VRšI UPLATOM NA RAčUN VLADE SRBIJE ILI SLANJEM SMS PORUKE

Na sajtu Vlade i Ministarstva nansija objavljeni su žiro računi Vlade Republike Srbije za pomoć ugroženima u poplavama.

Dinarski i devizni računi Vlade Srbije za pomoć ugrože-nima u poplavama su:

Dinarski račun: 840-3546721-89. svrha uplate: "otklanjanje posledica vanrednih okolnosti - poplave".

Devizni račun: 01-504619-100193230-000000-0000, namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava.

Moguća je i uplata humanitarne pomoći žrtvama popla-ve u Srbiji putem Pejpala iz 193 zemlje i regiona. Donacije se primaju putem sajta oodrelief.gov.rs.

Račun pripada diplomatskom predstavništvu Srbije u Briselu, odakle se novac direktno prebacuje na račun Vlade Republike Srbije namenjen pomoći.

Sa aspekta propisa o PDV-u, donacija koju obveznik PDV-a vrši u novcu nije predmet oporezivanja PDV-a (budući da doniranje novčanih sredstava ne predstavlja promet do-bara i usluga) i to nezavisno od činjenice da li se novčani iznos uplaćuje na račun Vlade Srbije ili nekog drugog lica.

Sa aspekta poreza na dobit pravnih lica, odnosno pore-za na prihode od samostalne delatnosti, prema mišlje-

PORESKI TRETMAN DONACIJA LICIMA UGROŽENIM OD POPLAVAIzvod iz Stručnog komentara: Poresko-računovodstveni instruktor: PORESKI TRETMAN DONACIJA LICIMA UgROŽENIM OD POPLAVA, autora Aleksandra Milanovića, objavljenog u časopisu Poresko-računovodstveni instruktor 2014 / 93 dana 22.5.2014. godinePoreski tretman donacija licima ugroženim od poplava, pre svega, zavisi od toga da li se donacija vrši u novcu ili u dobrima.

foto

: pol

ave.

rs

broj 6 | 13

AKTUELNOSTI

nju autora ovog komentara, novčani iznos doniran na navedene račune Vlade Srbije za pomoć ugroženima u poplavama priznaje se kao rashod u poreskom bilansu pravnog lica, odnosno preduzetnika, u skladu sa čla-nom 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013 i 108/2013 - dalje: ZPDPL).

Naime, prema odredbi člana 15. stav 1. ZPDPL, izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, sportske namene i zaštitu životne sredine, kao i dava-nja ustanovama socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda.

Izdaci iz stava 1. ovog člana priznaju se kao rashod samo ako su izvršeni licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana.

S obzirom na to da se novčane donacije vrše Vladi Re-publike Srbije, koja donirana novčana sredstva isključivo koristi za pomoć licima ugroženim od poplava, smatra-mo da se predmetne donacije priznaju kao rashod u po-reskom bilansu obveznika (pravnog lica ili preduzetnika koji vodi poslovne knjige), u skladu sa odredbama člana 15. ZPDPL.

Naime, iako Republika Srbija nije registrovana za obav-ljanje humanitarnih aktivnosti u nekom propisanom re-gistru, ona je prema Ustavu i propisima zasnovanim na Ustavu nadležna, tj. ima pravo i obavezu da štiti interese svojih građana (socijalne, ekonomske i sl.), tj. da obavlja humanitarne aktivnosti.

Sa aspekta poreza na poklon, davalac donacije nije ob-veznik tog poreza, već je to lice koje prima donaciju, od-nosno poklon. Davalac donacije je supsidijarni jemac, odnosno solidarni jemac ako se ugovorom o donaciji (poklonu) obavezao da plati porez na poklon.

U slučaju uplate donacije na objavljene račune Vlade Sr-bije ne postoji obaveza plaćanja poreza na poklon, budući da je Republika Srbija, kao poklonoprimac, oslobođena od poreza na poklon.

novčani iznos koji se uplaćuje na navedene račune vlade srbije za pomoć ugroženima u poplavi nije oporeziv nijednim porezom, nezavisno od novčanog iznosa koji se donira, a iznos donacije priznaje se kao rashod u poreskom bilansu, u skladu sa odredbama člana 15. ZPDPL.

PORESKI TRETMAN NOVčANE DONACIJE UPLAćENE NA RAčUN HUMANITARNE ORgANIZACIJE

Sa aspekta poreza na poklon, ako se novčana sredstva za pomoć ugroženima u poplavi doniraju humanitarnoj organizaciji, ta organizacija oslobođena je poreza na po-klon ukoliko je:

registrovana u formi fondacije, zadužbine ili udruženja;

registrovana, u skladu sa zakonom, za obavljanje humanitarnih aktivnosti;

ako donirana sredstva koristi isključivo za ostvarivanje humanitarnog cilja za koji je registrovana.

Naime, odredbama člana 21. stav 1. tač. 5. i 5a Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US i 47/2013 - dalje: ZPI) propisano je da porez na nasle-đe i poklon ne plaća:

fondacija, na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za ostvarivanje opštekorisnog cilja radi koga je fondacija osnovana;

zadužbina, odnosno udruženje, osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuje zadužbine, registrovano u skladu sa zakonom - na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina, odnosno udruženje osnovano.

Sa aspekta poreza na dobit pravnih lica, odnosno poreza na prihode od samostalne delatnosti, pravno lice ili pre-duzetnik koji donira novčana sredstva humanitarnoj or-ganizaciji registrovanoj za te namene ima pravo da mu se taj iznos prizna kao rashod u poreskom bilansu, u skladu sa odredbama člana 15. ZPDPL.

Donacija novčanih sredstava za pomoć ugroženima u poplavi koja se vrši organizaciji registrovanoj za humanitarne aktivnosti nije oporeziva nijednim porezom, a iznos donacije se priznaje kao rashod u poreskom bilansu, u skladu sa odredbama člana 15. ZPDPL.

14 | broj 6

AKTUELNOSTI

PORESKI TRETMAN NOVčANE DONACIJE ZA POMOć UgROŽENIMA U POPLAVAMA KOJI SE UPLAćUJE NA RAčUN PRIVREDNOg SUBJEKTA (PRIVREDNOg DRUšTVA ILI PREDUZETNIKA)

Sa aspekta poreza na dobit pravnih lica, odnosno pore-za na prihode od samostalne delatnosti, ako pravno lice ili preduzetnik koji vodi poslovne knjige uplati novčani iznos kao donaciju za pomoć ugroženima od poplave na račun privrednog subjekta koji prikuplja sredstva dona-cije za pomoć ugroženima od poplava, donirani iznos ne priznaje mu se kao rashod u poreskom bilansu, budući da nije ispunjen uslov iz člana 15. stav 2. ZPDPL, koji propisuje da se izdaci iz stava 1. tog člana priznaju kao rashod samo ako su izvršeni licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana.

Sa aspekta poreza na poklon, privredni subjekt koji pri-kuplja donacije preko svog žiro računa nije obveznik poreza na poklon ukoliko donirana sredstva ulaze u nje-gov prihod koji se uračunava u osnovicu poreza na dobit pravnih lica, odnosno osnovicu poreza na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika koji vodi poslovne knjige.

PORESKI TRETMAN DONACIJA U ROBI I USLUgAMA Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vred-nost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013 i 6/2014 - usklađe-ni din. izn. - dalje: Zakon o PDV-u) propisano je da su predmet oporezivanja PDV-a isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obve-znik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona o PDV-u, promet dobara, u smislu ovog zakona, prenos je prava raspolaga-nja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim do-brima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom stava 4. tačka 2) istog člana Zakona propisa-no je da se sa prometom dobara uz naknadu izjednačava svaki drugi promet dobara bez naknade.

Uzimanje dobara, odnosno svaki drugi promet dobara iz stava 4. ovog člana smatra se prometom dobara uz na-knadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethod-

noj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza (član 4. stav 5. Zakona o PDV-u).

Prema tome, obveznik PDV-a koji donira dobra za potre-be lica ugroženih od poplava, za koja je prilikom nabav-ke imao pravo na odbitak prethodnog poreza, dužan je da na donirana dobra obračuna i plati PDV. Pri tome, za postojanje ove obaveze nije od značaja da li je obveznik iskoristio pravo na odbitak prethodnog poreza, bitna je činjenica da obveznik može PDV obračunat u prethod-noj fazi prometa dobara koja donira odbiti kao prethodni porez.

Naglašavamo da obavezu obračuna PDV-a prilikom do-niranja dobara obveznik PDV-a ima u svim slučajevima kada je imao pravo na odbitak prethodnog poreza za ta dobra, nezavisno od toga za koje svrhe i za čije potrebe se vrši donacija.

U slučaju kada obveznik PDV-a poklanja dobra za koja nije imao pravo da odbije PDV u prethodnom prometu, takav promet bez naknade nije predmet oporezivanja PDV-a.

Osnovica na koju se obračunava PDV na promet dobara bez naknade uređena je odredbom člana 18. stav 1. Za-kona o PDV-u.

Prema toj odredbi, osnovicom kod prometa dobara bez naknade smatra se nabavna cena, odnosno cena košta-nja tih ili sličnih dobara, u momentu prometa.

Nabavnom cenom, kao osnovicom za obračunavanje PDV-a, smatra se cena po kojoj se takva ili slična dobra mogu nabaviti u momentu prometa, a koja ne sadrži PDV.

Kada su u pitanju usluge bez naknade koje obveznik PDV-a vrši u humanitarne svrhe, na promet ovih uslu-ga obveznik PDV-a dužan je da obračuna PDV, s ob-zirom na to da usluge pruža u neposlovne svrhe, tj. ne pruža ih u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda.

Napominjemo da sa aspekta poreza na dobit, poreza na dohodak građana i poreza na poklon, pravila koja važe za novčane donacije primenjuju se shodno tome i kad su u pitanju donacije u dobrima.

Marko, prevoznik, i ponedeljkom ujutru opušten kao Buda nakon podnevne dremke.„Toliko ste pod stresom, koliko dozvolite“, smatra Marko. Zato prevoznik nalazi svoje poslove vrlo udobno preko TC Truck & Cargo®, vodeće berze tovara i tovarnog prostora u Evropi. Jer se uvek nađe pravo rešenje kod 450.000 ponuda od 100.000 proverenih korisnika. I da Marko može da zadrži osmeh i kod cene, za to se postara uvek korektna fletrejt tarifa TimoCom-a. Sada vrlo opušteno i besplatno isprobajte TC Truck & Cargo®. Pozovite jednostavno +49 211 88 26 24 00 ili direktno preuzmite na www.timocom.rs

RS_DE70_FRA_TCO_1_210x297.indd 1 12.05.2014 12:55:19

16 | broj 6

AKTUELNOSTI

S tim u vezi, Udruženje je od formiranja Vlade 27.4.2014. godine uputilo više zahteva za

održavanje sastanka na kome bi no-vopostavljenog ministra gđu Mihaj-lović i njene saradnike upoznalo sa problemima transportnog sektora i pokušalo da dogovori aktivnosti ne-ophodne za njihovo rešavanje.

Posle dva meseca od formiranja Vla-de, 25.6.2014. godine državni sekre-tar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture g. Dejan Trifunović održao je sastanak sa predstavnicima udruženja prevozni-ka. Na sastanku su, ispred Ministar-stva građevinarstva, saobraćaja i in-frastrukture, učestvovali i Miodrag Poledica, državni sekretar, Saša Sto-janović, pomoćnik ministra - Sek-tor za drumski transport, Slobodan Pajić, inspektor, Damir Ledenčan, načelnik u Sektoru za drumski tran-sport.

Nakon uvodnog pozdrava u ime potpredsednice Vlade i resornog ministra, g. Trifunović se izvinio što zbog vanrednih okolnosti nisu bili u mogućnosti da ranije organizuju sa-stanak, s obzirom na to da im je naš

zajednički susret od velikog značaja. Napomenuo je da će ubuduće orga-nizovati sastanke najmanje jednom kvartalno, a po potrebi i češće. Uka-zao je i na potrebu dijaloga sa asoci-jacijama.

Gospodin Trifunović je istakao da je Ministarstvo nasledilo veliki broj problema i da su se susreli sa raznim situacijama koje moraju brzo da re-šavaju, kao i da planiraju da izgrade potpuno nov sistem koji će da funk-cioniše transparentno i profesional-no, bez favorizovanja i bilo kakvog uticanja. Informisao je prisutne o sledećim principima rada Ministar-stva:

Izrada nove sistematizacije rada kojom se planira kadrovsko oja-čavanje svih sektora u Ministar-stvu;

Aktivan rad na regulativi uz na-stojanje da se sve nejasnoće de-nišu internim procedurama. Plan je da se ovaj posao završi do po-četka septembra ove godine;

Unapređenje elektronskog siste-ma;

Kontingent 3% će služiti isključi-vo za nacionalne interese;

Denisanje jasnih kriterijuma koje će asocijacije i udruženja morati da ispune da bi zadovoljili uslov reprezentativnosti i učestvovali u dijalogu sa Ministarstvom i na me-šovitim komisijama.

Nakon uvodnog izlaganja g. Trifu-novića, asocijacije su iznele svoje mi-šljenje.

Ispred našeg Udruženja prisutnima se obratio g. Dušan Nikolić, pred-sednik, koji je ukazao na nekoliko važnih stvari:

Neophodnost postizanja dnevne ažurnosti u poslovima razduživa-nja i izdavanja dozvola;

Neophodnost rešavanja problema koje je izazvalo „Pravilo 0,1“ i to izmenama i dopunama Uredbe, a do donošenja izmena i dopuna Uredbe denisanjem interne pro-cedure kako se rad prevoznika ne bi ometao;

Neophodnost hitnog preduzima-nja aktivnosti kako bi se predu-predio potencijalni problem sa Mađarskom od oktobra meseca s obzirom na to da su Mađari na poslednjoj Mešovitoj komisiji na-javili ponovno uvođenje dozvo-la za vozila kategorije „EVRO V bezbedno“;

DRŽAVNI SEKRETAR ODRŽAO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA UDRUŽENJANajizraženija karakteristika vremena u kome živimo je promena. Današnji uslovi poslovanja ne tolerišu zastoje, čekanja ili odlaganja. Stalni pritisak dokazivanja u međunarodnoj tržišnoj utakmici teraju nas da bez predaha radimo. Zbog toga su i naša očekivanja od nadležnog organa brze reakcije na stare i novonastale probleme i organizovanje rada službi u funkciji praćenja zahteva transportnog sektora koji, s druge strane, oslikavaju promene na globalnom tržištu.

broj 6 | 17

AKTUELNOSTI

Potrebu za unapređenjem elek-tronskog sistema;

Potrebu denisanja internih pro-cedura uz predlog da Ministar-stvo prilikom njihove izrade uva-ži i iskustva prevoznika;

Neophodnost da se hitno utvrde parametri raspodele dozvola za 2015. godinu;

Uspostavljanje mesečne kontrole stranih prevoznika u cilju zaštite srpskih prevoznika i budžeta Re-publike Srbije;

Neophodnost okončanja proce-dure usaglašavanja i potpisivanja Sporazuma za oslobađanje od po-reza i naknade za korišćenje pute-va u međunarodnom saobraćaju između Srbije i Nemačke.

Na kraju izlaganja našeg predstav-nika, državnom sekretaru je data i

pismena informacija o Udruženju i predlog aktivnosti neophodnih za prevazilaženje problema srpskih prevoznika i to po prioritetu uz insi-stiranje da se sprovođenje aktivnosti koje su u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infra-strukture bez odlaganja nastavi, odnosno započne, kao i da se pruži nedvosmislena i bezrezervna podrš-ka aktivnostima čije sprovođenje je u nadležnosti drugih ministarstava.

Pored našeg udruženja, sastanku su prisustvovali i imali svoja obraća-nja i predstavnici Privredne komo-re „Međunarodni transport i logi-stika“, Udruženja za međunarodni drumski transport putnika i robe „MDT sistem“, Poslovnog udruženja „Vojvođanin“ i Privredne komore Srbije - Udruženja za saobraćaj i te-lekomunikacije.

Gospodin Trifunović je na kraju sastanka zahvalio svim izlagačima

uz informaciju da je Češka Repu-blika poslala obaveštenje da je odo-breno 1000 dodatnih dozvola za međunarodni drumski prevoz, da postoji inicijativa i prema drugim državama sa kojima broj razmenje-nih dozvola ne zadovoljava potrebe srpskih prevoznika kao što je Italija, da su u pregovorima sa Belorusijom zaštićeni interesi srpskih prevozni-ka i da srpska strana nije prihvati-la zahtev beloruske strane da im se dodeli dodatni kontingent dozvola za treću zemlju i iz nje, da predstoji bilateralni sastanak sa Republikom Mađarskom na kome će se razgova-rati i o potencijalnim problemima u odvijanju prevoza sa tom državom. Istaknuto je i da će jedna od tema na sledećem sastanku sa predstavnici-ma udruženja biti vezana za pregled učinka onoga što je izneto na ovom sastanku.

Novinar: Miroslava Derikonjić

Holandska kompanija TRANSPASS ponudila je posebne pogodnosti članovima Udruženja za sledeće dve usluge:PLAĆANJE PUTARINE Dostupno je u sledećim državama: Austrija, Nemačka, Poljska, Češka, Slovačka, Holandija, Belgija, Švajcarska, Slovenija, Italija, Grčka, Francuska, Španija, Portugali-ja, Bugarska, Rumunija, Belorusija.U najavi je proširenje usluge na Veliku Britaniju, Mađar-sku i Hrvatsku.POVRAĆAJ PDV-aDržave sa kojima postoji mogućnost refundacije PDV-a su: Italija, Slovenija, Slovačka, Francuska, Austrija, Bel-gija, Holandija, Luksemburg, Danska, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija.PREDNOSTI TRANSPASS-a:NEMA POSREDNIKA (dobijate sve raspoložive popuste)TRANSPARENTNE CENE – atraktivne provizije (jasni računi bez skrivenih i dodatnih troškova)ODLOŽENO PLAĆANJE (15 i 30 dana)

VEB-aplikacija (sopstveni prol na kome možete pratiti promene u realnom vremenu o plaćenim putarinama i statusu dokumentacije za povraćaj PDV-a)DODATNE USLUGE (tuneli, rezervacija trajekta, pomoć na putu, RO-LA).

USLUgA PLAćANJA PUTARINE I POVRAćAJ PDV-A.

18 | broj 6

RETROSPEKTIVA

Iz date tabele se vidi da su prevoznici obavili najviše prevoza na relacijama na kojima se ni mesto utovara ni mesto istovara ne nalaze na teritorijama Srbije i Austrije, ukupno 6.352 ovakvih prevoza, što predstavlja 54% svih prevoza sa teretom obavljenim sa 96 austrijskih CEMT dozvola. Bilateralnih prevoza na relaciji Srbija - Austri-ja i obratno obavljeno je 1.342, što predstavlja 11% svih prevoza sa teretom, dok je bilateralnih prevoza ka svim

ANALIZA KORIŠćENJA CEMT DOZVOLA U 2013. GODINISrpski prevoznici su u 2013. godini koristili ukupno

1770 CEMT dozvola. Sve CEMT dozvole su važile za vozila kategorije „EVRO V bezbedno” i više, a prema teritorijalnim ograničenjima bile su preraspodeljene na sledeći način:

Prema podacima nadležnog ministarstva, 96 CEMT dozvola iz kontingenta e5s A-H („austrijski” CEMT)

prevoznici su od januara do avgusta 2013. godine koristi-li kako je dato u tabeli 2:

konTinGenT 2014 e5s a-h 96

e5s i 282

e5s Gr-h 90

e5s rus - h 670

e5s h 464

e5s 168

ukupno 1.770

tabela 1: Kontingenti CEMT dozvola u 2013. godini

CeMT e5s a-h (96 dozvola)relacija Prazna vožnja Puna vožnja

srB-a 30 1.342

srB – druga zemlja koja nije austrija

100 3.364

a-3zem 328 669

3zem - 3zem 881 6.352

Top 5 relacija treće zemljea-D 249

a-Bih 130

a-f 118

h-D 112

a-Tr 87

tabela 2: Statistika korišćenja CEMT e5s A-H dozvola u periodu januar-avgust 2013. godine

CeMT e5s i (282 dozvole)relacija Prazna vožnja Puna vožnja

srB-i 91 12.216

srB – druga zemlja koja nije italija

497 2.788

i -3zem 327 1.908

3zem - 3zem 1.229 17.600

Top 5 relacija treće zemljei-hr 842

i-sLo 310

i-D 148

i-Bih 104

D-nL 77

tabela 3: Statistika korišćenja CEMT e5s I dozvola u periodu januar-avgust 2013. godine

državama, osim Austrije obavljeno 3.364. Ukupno je obavljeno 669 prevoza od Austrije ka trećim zemljama, dakle ka svim državama, osim Srbije. Broj praznih vožnji na svim relacijama je daleko manji. Donjim delom tabe-le je predstavljeno pet relacija treće zemlje na kojima je obavljeno najviše prevoza pa se kao prva relacija istakla Austrija – Nemačka sa ukupno 249 obavljenih prevoza. Zanimljivo je da je na relaciji A-H obavljeno ukupno 66 prevoza, a da je na relaciji Mađarska - bilo koja država obavljeno ukupno 538 prevoza.

Statistika korišćenja italijanskih CEMT dozvola data je u tabeli 3.:

Iako je i kod italijanskog CEMT-a slučaj da je najviše prevoza obavljeno između država od kojih ni jedna nije ni Srbija ni Italija, učešće bilateralnih prevoza na relaci-ji Srbija - Italija i obrnuto značajno je veće nego učešće bilateralnih prevoza na relaciji Srbija – Austrija kod au-strijskog CEMT-a. Od ukupno 34.512 prevoza obavljenih italijanskim CEMT-om, 12.216 prevoza ili 35% prevoza su bilateralni prevozi na relaciji Srbija - Italija. Broj bila-teralnih prevoza od Srbije ka ostalim državama je daleko manji, samo 2.788 prevoza, dok je broj prevoza od Italije ka trećim zemljama 1.908. Među relacijama treće zemlje izdvaja se relacija Italija – Hrvatska na kojoj je obavlje-no ukupno 842 prevoza. Treba naglasiti da je prevoza u tranzitu kroz Italiju prilikom obavljanja prevoza na re-lacijama Srbija – Francuska i Srbija – Španija obavljeno ukupno 685.

broj 6 | 19

RETROSPEKTIVA

Prema podacima o korišćenju ruskih CEMT dozvola, prevoznici su obavili 2.223 bilateralnih prevoza na re-

laciji Srbija – Rusija, što je manje od 6% od ukupno obav-ljenih prevoza ovim dozvolama. Dakle, jasno je da se ove dozvole u maloj meri koriste za obavljanje bilateralnog prevoza na relaciji Srbija – Rusija. Istovremeno, trećinu svih prevoza obavljenih ovim dozvolama ili 12.632 čine bilateralni prevozi ka ostalim državama. Prevozi za tre-ću zemlju i iz nje čine više od 60% svih prevoza obavlje-nih ruskim CEMT dozvolama, ukupno 22.647 prevoza, od čega samo 491 prevoz na relaciji Rusija – treća zemlja.

Od relacija treće zemlje izdvajaju se relacije koje uklju-čuju Nemačku, čak četiri od prvih pet. Najviše prevoza za treće zemlje i iz njih obavljeno je na relaciji Francuska – Nemačka i obratno. Na relaciji Rusija – Mađarska obav-ljeno je 87 prevoza.

CeMT e5s Gr (90 dozvola)relacija Prazna vožnja Puna vožnja

srB-Gr 22 149

srB– druga zemlja koja nije Grčka 202 1.908

Gr-3zem 34 206

3zem-3zem 693 3.397

Top 5 relacija treće zemljeGr-D 89

D-B 82

h-D 79

D-nL 64

D-f 61

tabela 4: Statistika korišćenja CEMT e5s GR-H dozvola u periodu januar-avgust 2013. godine

CeMT e5s h-rus (670 dozvola)relacija Prazna vožnja Puna vožnja

srB - rus 82 2.223

srB – druga zemlja koja nije rusija

1.434 12.632

rus – 3zem 1.044 491

3zem-3zem 5.125 22.156

relacija Prazna vožnja Puna vožnja

srB - h 201 450

srB – druga zemlja koja nije Mađarska

1.315 14.405

h – 3zem 302 2.045

3zem-3zem 5.125 22.155

Top 5 relacija treće zemljef-D 743D-nL 500rus-PL 442D-h 406D-B 296

tabela 5: Statistika korišćenja CEMT e5s GR-H dozvola u periodu januar-avgust 2013. godine

Analizom podataka o korišćenju grčkih CEMT do-zvola može se zaključiti da je najveći deo prevoza

obavljen na relacijama koje ne uključuju Grčku, čak 5.305 prevoza ili 94% od ukupnog broja prevoza obavljenih ovim dozvolama. Od ukupno 2.057 obavljenih bilateral-nih prevoza, samo 149 prevoza je obavljeno sa Grčkom, dok je broj obavljenih prevoza za treću zemlju i iz nje, pri čemu je mesto utovara ili istovara na teritoriji Grčke, ukupno 206, od čega 27 na relaciji Grčka – Mađarska.

relacija

srB -

srB – druga zemlja koja nije Mađarska

h – 3zem

3zem-3zem

Top 5 relacija treće zemljef-D

D-nLrus-PLD-hD-B

tabela 5:avgust 2013. godine

ANALIZA KORIŠćENJA CEMT DOZVOLA U 2013. GODINI

20 | broj 6

RETROSPEKTIVA

CeMT e5s h (464 dozvola)relacija Prazna vožnja Puna vožnja

srB-h 171 529

srB – druga zemlja koja nije Mađarska

818 12.150

h-3zem 281 2.302

3zem-3zem 3.590 19.345

Top 5 relacija treće zemljenL-D 550

D-h 519

D-B 398B-nL 390D-f 292

tabela 6: Statistika korišćenja CEMT e5s H dozvola u periodu januar-avgust 2013. godine

Sa ukupno 464 dozvole, CEMT dozvolama e5s H obavljeno je 34.326 prevoza sa teretom, od čega 63%

prevoza čine prevozi za treću zemlju i iz nje. Na relacija-ma za treću zemlju i iz nje ponovo se izdvaja Nemačka koja učestvuje na četiri od pet najzastupljenijih relaci-ja. Prevoza za treću zemlju i iz nje kod kojih je mesto utovara ili istovara na teritoriji Mađarske obavljeno je ukupno 2.302, od čega čak 519 na relaciji Mađarska – Nemačka.

CeMT e5s (168 dozvola)relacija Prazna vožnja Puna vožnja

Bilateralne vožnje 353 4.970

3zem-3zem 1.310 6.872

Top 5 relacija treće zemljenL-D 230D-B 172D-f 145B-nL 141B-f 77

tabela 7: Statistika korišćenja CEMT e5s dozvola u periodu januar-avgust 2013. godine

CEMT dozvolama e5s, tzv. šupljim CEMT dozvola-ma, obavljeno je 11.842 prevoza, odnosno 70 prevo-

za po dozvoli. Od ukupnog broja prevoza čak 6.872 čine prevozi za treće zemlje i iz njih.

Analizom korišćenja svih 1.770 CEMT dozvola koje su prevoznici koristili u 2013. godini, utvrđeno je

da su za prvih osam meseci obavili 135.569 prevoza sa teretom i 18.642 prazne vožnje. Od ukupnog broja vo-žnji sa teretom, 60% vožnji je obavljeno kao prevoz za treću zemlju i iz nje, što čini ukupno 81.298 prevoza.

sve CeMT DoZvoLe (1.770 dozvola)relacija Prazna vožnja Puna vožnja

Bilateralne vožnje 3.800 54.271

3zem-3zem 14.842 81.298

ukupno 18.642 135.569

tabela 8: Statistika korišćenja svih CEMT dozvola u periodu januar-avgust 2013. godine

broj 6 | 21

INTERVJU

Preduzeće za transport, unu-trašnju i spoljnu trgovinu i usluge „Grba – Prpić k.d” iz

Bačkog Jarka osnovano je 1995. go-dine sa ciljem da pruža što kvalitet-nije usluge prevoza tereta u među-narodnom drumskom saobraćaju. Stalnim praćenjem novih standarda i tehnologija, kvalitetnom i brzom uslugom, stručnim timom, danas uspešno posluje kao srednje predu-zeće sa 20 vozila i 32 zaposlena.

Okosnicu preduzeća čine braća Branko i Veljko Grba, sa suprugama. Sudbina im je, po dolasku iz Hrvat-

ske iz koje su se iselili posle akcije Oluja, odredila čime će da se bave. Iako su se do dolaska u Srbiju bavi-li isključivo trgovinom i ugostitelj-stvom, počeli su sa novim poslom. Po savetu prijatelja koji su se već ba-vili transportom, ušli su u posao.

Branko Grba, jedan od vlasnika pre-duzeća „Grba – Prpić k.d”, kaže da je početak, kao i svaki drugi, bio te-žak. Uspeli su uz snagu, volju i ener-giju koju su imali.

Kako je izgledao početak rada Va-šeg preduzeća?

Trebalo je da prođe nekoliko mese-ci da se snađemo u novom okruže-nju. Trebalo je da registrujemo r-mu, kupimo prvi kamion. Raspiti-vali smo se kod prijatelja kako tre-ba da poslujemo, kakvo je tržište… Počeli smo da radimo sa novosad-skim i beogradskim špedicijama koje su u to vreme pripadale veli-kim transportnim i špediterskim sistemima. Usledili su ugovori za prevoz tereta sa trgovcima, fabri-kantima. Vremenom smo proširili vozni park. Sada smo među vode-ćim rmama koje se bave međuna-rodnim transportom.

SNAGOM, VOLJOM I ENERGIJOM UŠLI MEĐU NAJBOLJEStalnim praćenjem novih standarda i tehnologija, kvalitetnom i brzom uslugom, kvalitetnim i stručnim timom, danas uspešno posluje kao srednje preduzeće sa 20 vozila i 32 zaposlena. – S obzirom na to da je firma u rukama članova porodice, lakše nam je da vodimo računa o njoj.

Branko grba, vlasnik i direktor preduzeća „grba – Prpić k.d.” iz Bačkog Jarka

22 | broj 6

INTERVJU

Da li ste zadovoljni poslovanjem svoje rme?

S obzirom na okolnosti u kojima poslujemo, zadovoljni smo. Sa 32 zaposlena, uključujući mog bra-ta Veljka i mene, od osnivanja preduzeća uradili smo mnogo. Firma je porodična, pa je vodi-mo sa posebnom posvećenošću. Moja supruga je advokat, speci-jalizirala se za oblast privrede, te ona vodi računa o tom, prav-nom delu. Brat Veljko je zadužen za održavanje vozila, nabavku delova, osiguranje, održavanje objekata rme, a njegova supru-ga zadužena je za nansijsko po-slovanje preduzeća. Vremenom smo razvili kontakte i u zemlji i širom Evrope, pokazali smo pro-fesionalnost i korektnost u poslo-vanju pa smo za relativno kratko vreme uspeli da se „probijemo” u sam vrh preduzeća u Srbiji koja se bave ovom delatnošću. Za 18 godina koliko postoji rma, ni-smo platili ni jednu kaznu, iako poslovanje rme redovno kon-trolišu inspektori različitih stru-ka. I kredite koje smo uzimali, vraćali smo i vraćamo na vreme. Nikada nismo kasnili u plaćanju

obaveza bankama, dobavljačima, radnicima, kolegama koji rade preko nas. Dešava se da našim vozilima ne možemo da „pokri-jemo” sve ugovorene poslove. U takvim slučajevima poslove, od-nosno utovare dajemo kolegama i sve obaveze ispunjavamo na vreme. Kolege su u nama prepo-znale korektnog partnera, pa sa-radnja traje godinama.

Da li Vam činjenica da Vam je su-pruga advokat specijalizovan za oblast kojom se bavi preduzeće olakšava poslovanje?

Naravno. Suprugu sam upoznao 2002. godine u Beogradu i od tada nam pomaže u poslu. S ob-zirom na to da nailazimo na pro-bleme različitih vrsta poput tužbi vozača koje su, kako se najčešće ispostavlja, neopravdane, potra-živanja od rmi i špediterskih kompanija sa kojima sarađuje-mo, problema oko naplate šteta od osiguravajućih kuća, svakako da nam znači što je član porodice zadužen za njihovo rešavanje.

Imate li problema u naplati obav-ljenih poslova?

Procenat je dobar, oko 90 odsto su redovne naplate a za 10 posto se malo pomučimo. I ranije je na-plata bila dobra, ali smo posled-njih pet-šest godina, od početka krize, ako tako mogu da kažem, oprezniji kada je sklapanje poslo-va u pitanju. Biramo poslove. Ima i preduzeća sa kojima sarađujemo godinama unazad, pa sa njima poslujemo bez ikakvih trzavica, nalazimo rešenja problema uko-liko do njih dođe, pravimo kom-promise…

Šta Vam predstavlja najveću poteš-koću u poslovanju?

Ne mogu da kažem da imamo ne-kih velikih poteškoća u poslova-nju. Trenutno nam problem, ako tako mogu da kažem, prave duža zadržavanja na graničnim prela-zima. Zadržavajući se na granici, vozilo ima „prazan hod” i samim tim pravi gubitke. Često se deša-va da problem nisu srpski, nego strani carinici. Problem u poslo-vanju predstavlja i visina bankar-skih kamata. Njihova visina utiče na našu konkurentnost na trži-štu. Ima poteškoća i sa dozvola-ma koje razmenjujemo gotovo sa

broj 6 | 23

INTERVJU

svim evropskim zemljama. Pone-kada dolazimo u situaciju da ne-mamo dovoljno dozvola i da zbog toga ne možemo da ispoštujemo ugovorene obaveze. Ipak, moram da kažem da je u poslednjih četi-ri–pet godina bilo dosta pomaka u rešavanju problema sa dozvolama.

Šta prevozi Vaša rma i u koje ze-mlje?Prevozimo robu u šest–sedam ze-malja: Mađarsku, Slovačku, Češku, Poljsku, Italiju, Austriju, Francusku. Bili smo među prvim rmama koje su krenule „na Istok” - Poljska, Češ-ka. U Italiju smo robu počeli da pre-vozimo posle bombardovanja, 1999. godine, jer smo tada mogli da idemo preko Hrvatske. Prevozimo gume, karton, granulate, patose za gajbe, jestivo ulje, šećer, kukuruz i rezanac u rinfuzu.

Nailazite li na poteškoće u ino-stranstvu?

Ima poteškoća, ali ne nekih veli-kih. Ako je dokumentacija ured-na, ako je transportna rma oz-biljna i ako rma sa kojom radimo ima uredne papire, retko dolazi do problema. Ako imate opre-mljene i obučene vozače koji po-štuju propise i zakone – problema nema. Trudimo se i da vozilo na-šeg preduzeća na put ode potpuno ispravno. Usluge šlepovanja u ino-stranstvu su skupe, pa se dešava

da prevoznik, ukoliko mu se vo-zilo pokvari na putu, mora da iz-dvoji i do 2.000 evra da bi ga sklo-nili do nekog najbližeg parkinga ili servisa. Dešava se i da robu koju prevozimo ne prati uredna doku-mentacija… Često kažemo da sva-čija greška najviše košta nas.

Kako biste ocenili poziciju srpskog transporta danas?

Pozitivna je stvar što se naša zemlja nalazi na povoljnoj geografskoj poziciji. Prevoznicima fale veliki fabrički sistemi koji su ranije po-stojali u našoj zemlji, poput „Ju-Es stila” u Smederevu. Tu se dnevno tovarilo i do 30–40 kamiona . Kada nema posla, loše su cene, pada za-rada. Srpska transportna preduze-ća su sada na donjoj granici renta-bilnosti. Posla ima s obzirom na to da dolaze strani investitori, ali se nadam da će biti još bolje.

S obzirom na to da ste potpred-sednik Udruženja i član Izvršnog i Upravnog odbora, kako komenta-rišete njegov rad?

I mi kao rukovodstvo, i svi nje-govi članovi, dajemo maksimalan doprinos da ono funkcioniše što bolje. Jedino udruženi možemo da se zaštitimo i izborimo za što bo-

lji položaj. Udruženi možemo da rešavamo probleme i kod držav-nih organa, ali i u inostranstvu. Interes svih nas je isti: da radimo, zaradimo i egzistiramo. Pokazatelj rada Udruženja je i broj njegovih članova, preko 800. Recimo, na pregovore sa predstavnicima mi-nistarstva nadležnog za poslove saobraćaja stranih zemalja - Me-šovite komisije, pozivaju se pre-voznici članovi našeg udruženja, kako bi zajedno sa predstavnicima našeg nadležnog ministarstva po-stigli što bolji rezultat oko razmene dozvola i rešenja ostalih problema.

Jeste li pretrpeli štetu s obzirom na poplave koje su zahvatile pojedine delove Srbije?

Direktne štete nismo imali s obzi-rom na to da područje na kojem se nalazi naša rma nije bilo pogođe-no poplavama. Imamo indirektne štete, a verovatno ćemo je imati i ubuduće jer u poplavljenim po-dručjima ima fabrika koje ne rade. Neće biti izvesnih količina sunco-kreta, dela šećerne repe, voća i po-vrća, pa ćemo i mi ostati bez dela posla.

Novinar: Miroslava Derikonjić

RADNA I PROfESIONALNA BIOgRAfIJAPreduzeće „Grba – Prpić k.d” iz Bačkog jarka vode braća Branko i veljko Grba. osnovano je 1995. godine i trenutno ima 32 zaposlena. na placu veličine 4.000 kvadratnih metara, koji je u vlasništvu preduzeća, nalazi se upravna zgrada sa kancelarijskim i magacinskim prostorom, restoranom i kuhinjom za vlastite potrebe. interna benzinska pumpa kapaciteta 61.000 litara, izgrađena je po najsavremenijoj tehnologiji. u planu je rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih magacina za robu pod carinskim nadzorom, kao i izgradnja servisa za popravku vozila. Za sva vozila preduzeće poseduje kasko i CMr osiguranje u visini premije od 300.000 evra

po vozilu. najbolji pokazatelj kvaliteta je broj zadovoljnih komitenata i partnera sa kojima preduzeće većinom posluje od samog osnivanja. vozilima najviših evro standarda preduzeće vrši prevoz svih vrsta komercijalne robe iz svih krajeva zapadne, srednje i istočne evrope i za njih.Preduzeće Grba-Prpić k. d od 2010. godine poseduje iso sertifikat 9001-2008. kao naš uspeh i uspeh zaposlenih za najboljeg vozača u 2011. godini u srbiji udruženje je izabralo i dodelilo nagradu „čeda Crnokrak“ našem vozaču, što pokazuje koliko se profesionalno bavimo ovom delatnošću.

24 | broj 6

AKTUELNOSTI

OTKAZAN PROTEST PREVOZNIKAPeriod od postavljenja nove vlade obeležio je rast zabrinutosti prevoznika zbog izostanka reakcije novog vrha na njihove zahteve da se pristupi rešavanju problema prevoznika, kao i zbog mogućih odluka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i uticaja tih odluka na postojeći sistem raspodele dozvola. ovo je dovelo do održavanja otvorene sednice upravnog odbora Poslovnog udruženja „Međunarodni Transport“ 3. jula 2014. godine na kojoj se diskutovalo o trenutnim problemima i mogućnostima za rešavanje istih. na sednici upravnog odbora preovladao je stav da je proteklo dovoljno vremena od primopredaje dužnosti u Ministarstvu i da nema opravdanja za nerazumevanje prirode posla međunarodnog transporta, a da činjenica da smo ušli u drugu polovinu godine bez jasnog stava nadležnog ministarstva o parametrima raspodele stranih dozvola za 2015. godinu jasno pokazuje da je po sredi nerazumevanje. ovakav stav rezultirao je odlukom o organizaciji protesta prevoznika i formiranju odbora za zakonito sprovođenje protesta. upućen je zahtev Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da se najkasnije u roku od sedam dana održi sastanak sa predstavnicima udruženja radi otpočinjanja rešavanja nagomilanih problema sa posebnim isticanjem tema raspodele stranih dozvola domaćim prevoznicima i nelegalnog rada stranih prevoznika. reakcija Ministarstva je ovog puta bila relativno brza. Pomoćnik ministra g. saša stojanović obratio nam se dopisom u kome je ukazao na do sada dostignut nivo rešavanja problema koji pogađaju srpske prevoznike. ocenjujući da je odgovor nadležnog pomoćnika zadovoljavajući, odbor za sprovođenje protesta je doneo odluku da u ovom trenutku nema razloga za održavanje protesta i o svojoj odluci obavestio Ministarstvo.

REAKCIJA IRU-A NA NAJAVE IZ fRANCUSKE I BELgIJE

nakon najave nekoliko država članica, među kojima prednjače francuska i Belgija, da će

pooštriti nadzor i povećati kazne za nepoštovanje zakonskih odredbi o korišćenju punog

nedeljnog odmora u vozilu, iru je pozvala evropsku komisiju, države članice i tela za

sprovođenje da hitno otvore diskusiju na ovu temu, ocenjujući da se radi o zabrinjavajućim

protekcionističkim merama koje predstavljaju barijeru za jedinstveno transportno tržište.

francuska je 11. jula usvojila propis kojim se zbog korišćenja punog nedeljnog odmora u vozilu

prevoznik kažnjava sa čak 30.000 evra a vozač kaznom zatvora do jedne godine. ranije ovog leta,

Belgija je svojim nacionalnim propisom za isti prekršaj predvidela kaznu od 1.800 evra.

iru ukazuje da je ovaj razvoj događaja praćen velikim brojem pritužbi članica iru-a na

kontrole vozila koja nisu registrovana u državama u kojima je kontrola sprovedena što

potvrđuje tezu da su u pitanju mere čiji je osnovni cilj zaštita nacionalnih tržišta – praksa koja

je apsolutno suprotna principima evropske unije.

Generalni delegat iru-a u evropskoj uniji, g. nelson izjavio je da su predviđene kazne

apsolutno neprihvatljive, s obzirom na činjenicu da su odredbe evropskog propisa u vezi sa

korišćenjem punog nedeljnog odmora nejasne, kao i činjenicu da istim ovaj prekršaj nije

svrstan u kategoriju ozbiljnih prekršaja. on dalje dodaje da eu treba da propiše jasna pravila

koja treba da sprovodi na efikasan i nediskriminatoran način kroz kazne koje su u srazmeri sa

težinom prekršaja.

iru je takođe zabrinuta zbog nedostatka praktičnih uputstava za sprovođenje ovih odredbi

koje dovode do situacije da prevoznici ne znaju šta je prihvatljivo, a šta ne. štaviše, posledice

najavljene primene ovih odredaba neće uticati samo na prevoznike i vozače već će dovesti u

pitanje i robu vrednu nekoliko milijardi evra.

Gospodin nelson je na kraju ukazao da su ovi novi propisi prošli bez uzimanja u razmatranje

kako će se eu trgovina odvijati bez mogućnosti procene bezbednosnih rizika. ova činjenica,

kao i činjenica da ni sami kontrolni organi ne znaju tačan način primene, jednostavno ukazuje

da je ponovo preovladala pravna nesigurnost u eu.

KORIŠćENJE PUNOG NEDELJNOG ODMORANa sastanku Upravnog odbora UETR-a održanom 5. i 6. juna u Zagrebu, kolege iz Belgije i francuske

informisali su nas da su njihovi kontrolni organi najavili pojačanu kontrolu korišćenja punog nedeljnog odmora.

Prema članu 8. stav 8. AETR-a, odnosno članu 8. stav 8. Ured-

be (EZ) 561/2006, ako želi, vozač može koristiti dnevni odmor i skraćeni nedeljni odmor u vozi-lu, ukoliko u vozilu postoji prostor za spavanje i ako je vozilo u sta-nju mirovanja. Prema tumačenju belgijskih i francuskih kontrolnih organa, iz ove odredbe AETR-a pro-izilazi da se puni nedeljni odmor ne može koristiti u vozilu. Upravo će primena ove odrebe AETR-a biti predmet najavljenje kontrole. Predvi-đene kazne za nepoštovanje pomenu-tih odredbi u Belgiji su od 50 do 1800 evra.

KONTAKTI RAPIDEX TRADEu petom broju MT revije,na poslednjoj korici, objavljen je oglas firme rapidex

Trade sa pogrešnom adresom i kontakt telefonima za prodajno mesto Beograd. Preduzeće rapidex Trade od skoro posluje na dve nove lokacije u Beogradu, i to:

zapadna lokacija: Batajnica, ul. Majora Zorana radosavljevića 259, tel/fax: 011 406-56-82

istočna lokacija: veliki Mokri Lug, ul. Milošev kladenac bb (iznad Lastine garaže), tel/fax: 011 406-59-48; mob: 060 824-88-65; e-mail: rapidex@sbb.rs

BEOGRAD 28.02.2014. Blic fondacija, Akcija renoviranja, Institut za ocne bolesti, Decja oftalmologija, Klinicki centar Srbije, Institut za ocne bolesti Prof. Dr. Djordje Nesic, dete, deca, igracke, igranje, pacijent Marko Pijevac RAS/foto Vesna LalicBEOGRAD 28.02.2014. Blic fondacija, Akcija renoviranja, Institut za ocne bolesti, Decja oftalmologija, Klinicki centar Srbije, Institut za ocne bolesti Prof. Dr. Djordje Nesic, dete, deca, igracke, igranje, pacijent Marko Pijevac RAS/foto Vesna Lalic

Naša deca zaslužuju bolje

FONDACIJA

Slanjem SMS-a na 2552 ili uplatom natekuæi raèun Blic fondacije donirate sredstvaZA REKONSTRUKCIJU JEDINOG DEÈJEG ODELJENJA OÈNE KLINIKE U SRBIJIZA REKONSTRUKCIJU JEDINOG DEÈJEG

ZA OÈNUKLINIKU

SMS broj važi za sve mreže. Cena poruke je 100 dinara. Za sve informacije javite se na telefon redakcije Blica 011 333 4 528.Tekući računi: 2750010221949709 90 - RSD10221949711 84 - € 10221949717 66 - $10221949724 45 - CHF Societe Generale Srbija

Akciju podržali

MARKO3 GODINE,IZ INĐIJE

26 | broj 6

ZANIMLJIVOSTI

RAZVOJ DRUMSKOG TRANSPORTNOG TRŽIŠTA EUIzvod iz Izveštaja Evropske komisije podnetog Evropskom parlamentu i Savetu o stanju drumskog transportnog tržišta Evropske unije, objavljenog u Briselu 14.04.2014. godine

STANJE DRUMSKOg TRANSPORTNOg TRŽIšTA EU

Drumski transport tereta ima stabilnu vodeću ulogu među

vidovima transporta u poslednjoj deceniji i predstavlja vodeći vid tran-sporta u EU, sa preko 70% učešća u raspodeli po vidovima (Grakon 1).

U 2012. godini, drumski transport u EU27 je generisao približno 1.700 biliona tona-kilometara, oko 4% ma-nje nego u 2004. i približno 13% ma-nje nego u najuspešnijoj 2007.

Dve trećine, odnosno 67% svih tran-sportnih aktivnosti čine unutrašnji prevozi (prevoz na teritoriji države koji obavljaju vozila registrovana u toj državi), dok kabotaža (prevoz na teritoriji države koji obavljaju vozila registrovana u drugoj državi) iznosi nešto više od 1%. Učešće međuna-rodnog transporta se u poslednjoj de-ceniji povećao, sa 30% u 2004. godini na 32% u 2012. godini što predstavlja dokaz sve veće integracije transpor-tnog tržišta EU. Gotovo četiri petine

STRUKTURA KOMPANIJE I ZAPOšLJAVANJE

Drumsko transportno tržište u EU obuhvata oko 600.000 pretežno malih preduzeća, sa prosečno

četiri zaposlena po preduzeću. Ovaj broj je stabilan tokom poslednjih nekoliko godina. Manje od 10 za-poslenih ima 80% preduzeća, a 99% ima manje od 50 zaposlenih. Sektor drumskog transporta je u 2011. go-dini zapošljavao oko tri miliona ljudi, računajući samo preduzeća i zaposlene u javnom prevozu tereta a ne i preduzeća i zaposlene koji obavljaju prevoz za sopstvene potrebe. Treba istaći i činjenicu da špediteri i tzv. in-tegratori (osoba ili preduzeće koje organizuje isporuku pošiljki za treća lica) imaju rastuću ulogu na drumskom transportnom tržištu.

Tokom ekonomske krize, prodajne cene su ugovarane u okviru logističkog sektora kao i sektora drumskog prevoza. Manje protabilne operacije su sve više bile prepuštene manjim preduzećima, povećavajući tako broj veza u lancu logistike [Prikupljanje i analiza podataka o strukturi sektora drumskog prevoza u Evropskoj Uniji, AECOM, 2013.]. Mnoga transportna preduzeća su ugrožena, ukoliko se posmatra njihovo nansijsko stanje (do jedne trećine francuskih prevoznika prema Banci Francuske [Ekonomsko i nansijsko okruženje drumskog transporta u Francuskoj, Banka Francuske, 2012.].

Međutim, relativno niski kriterijumi za pokretanje transportnog preduzeća doprineli su tome da su se

međunarodnih prevoza obavila su vozila registrovana ili u državi utova-ra ili u državi istovara. Jedna petina međunarodnih prevoza je obavljena vozilima koja su registrovana u trećoj zemlji, dok je u 2004. godini to izno-silo nešto oko jedne osmine. Učešće prevoza za treću zemlju i iz nje po-rastao je sa 4% na 7% između 2004. i 2007. godine (vidi Grakon 2).

Podatak da je porast učešća prevo-za za treće zemlje i iz njih za više od

80% između 2004. i 2012. godine govori da je ova vrsta prevoza imala najveći razvoj na drumskom tran-sportnom tržištu. Ovome je svaka-ko doprinela potpuna liberalizacija prevoza u okviru EU. Kabotaža je takođe beležila rast (za oko 50%), ali je njeno učešće u ukupnim transpor-tnim aktivnostima i dalje na relativno malom nivou. Kabotaža je denisana Uredbom (EZ) br. 1072/2009 kao „unutrašnji javni prevoz tereta koji se privremeno obavlja u državi čla-

Drum72%

Unutrašnji prevoz 67%

Železnica 17%

međunarodni bilateralni

prevoz 25%

Kabotaža 1%

Unutrašnji plovni putevi 6%

međunarodni prevoz za/iz 3zem

7%Naftovod 5%

Grafikoni 1. i 2: Raspodela po vidovima transporta u unutrašnjem kopnenom transportu tereta u EU27 u 2012. godini Grafik 1 (levo); Drumski transport tereta u EU27 u 2012. godini po vrsti prevoza (desno). Izvor: Eurostat, DG MOVE

broj 6 | 27

ZANIMLJIVOSTI

RAZVOJ DRUMSKOG TRANSPORTNOG TRŽIŠTA EUIzvod iz Izveštaja Evropske komisije podnetog Evropskom parlamentu i Savetu o stanju drumskog transportnog tržišta Evropske unije, objavljenog u Briselu 14.04.2014. godine

nici domaćinu“. Broj ovih prevoza ograničen je na tri prevoza u sedam dana nakon prethodno obavljenog bilateralnog međunarodnog prevo-za. Snažan porast učešća kabotaže u ukupnim transportnim aktivnosti-ma je delimično posledica i ukidanja ograničenja u 2009. i 2012. godini za prevoznike iz većine država koje su se pridružile EU u 2004. i 2007. godini.

Ipak, u apsolutnim iznosima, prevo-znici iz EU15 [EU15 - države članice EU pre 1. maja 2004. godine; EU12 - države članice koje su se pridružile EU u 2004. i 2007. godini] još uvek obav-ljaju najveći broj kabotaža (51%), i to najčešće u susednim državama. Najveća tržišta kabotaže (Nemačka i Francuska) centralno su locirana. U sedam od deset država članica veći deo kabotaže je obavljen vozilima registrovanim u državama EU15. Prevoznici iz EU12 obavljaju nešto više prevoza izvan svojih domaćih transportnih tržišta jer su ona mala. Francuska npr. sama ima više unu-trašnjih prevoza nego svih 12 drža-va članica koje su se pridružile EU u 2004. i 2007. godini zajedno.

Od ukupnih transportnih aktivnosti drumskog prevoza u 2012. godini 15% čine prevozi za sopstvene po-trebe a ostalih 85% čini javni prevoz tereta. Prevozi za sopstvene potrebe su značajniji na unutrašnjem nego na međunarodnom transportnom tržištu. Oni nisu relevantni za ka-botažu i prevoze za treće zemlje i iz njih. Podaci Eurostat-a pokazuju da su strana vozila obavila prosečno 2,5% javnog prevoza na unutraš-njem transportnom tržištu jedne dr-žave u EU27 u 2012. godini, dok do-maća vozila obave preostalih 97,5% prevoza.

Iako je sugerisano da podaci Euro-stat-a potcenjuju stvarne nivoe ka-

botaže, izveštaji država članica ne ukazuju na visoke nivoe neuočene kabotaže. Pored toga, podaci Euro-stat-a su najobimniji i najuporedi-viji dostupni podaci, jer su rezultat zvanično prikupljenih podataka na osnovu istraživanja sprovedenih od strane nacionalnih statističkih organa, organizacija ili kancelarija prosleđenih Eurostat-u u skladu sa dogovorenim standardima.

preduzeća koja su propadala, nestala sa tržišta redovno ponovo vraćala na tržište ili bivala zamenjena novim preduzećima. Uprkos nepovoljnoj ekonomskoj klimi, broj licenci Zajednice, npr. u Španiji, porastao je između 2010. i 2012. godine (od blizu 26.000 na kraju 2010. na više od 27.000 na kraju 2012. godine). Ovo pokazuje elastičnu prirodu sektora, koji je u stanju da se brzo prilagodi promenama i ekonomskim kretanjima.

Pojedini akteri na tržištu [npr. ETF - Evropska transportna federacija, DTL - Dansko transportno i logističko udruženje i FNTR - Francuska nacionalna federacija za drumski transport] su tvrdili da je konkurencija stvorena od strane prevoznika iz država članica sa nižim osnovnim, ksnim troškovima, koji

posluju na domaćim tržištima pojedinih država kroz kabotažu, dovela do gubitka radnih mesta. Ova tvrdnja nije potkrepljena dostupnim podacima o zapošljavanju u sektoru. Zaposlenost u drumskom transportnom sektoru je rasla od 2005. do 2011. godine, sa izvesnim padom od 2009. do 2010. godine. Iako je potrebno dalje istraživanje stepena gubitka radnih mesta na nivou država članica, prvi zaključak pokazuje da su ova smanjenja povezana sa ekonomskom krizom, u kombinaciji sa visokom prosečnom starošću vozača. U 2011. godini, broj zaposlenih u drumskom transportnom sektoru EU27 je ponovo dostigao nivoe pre krize. Dakle, ne postoji objektivan dokaz koji ukazuje da je kabotaža imala značajan uticaj na poslove vozača.

PL 25%

CZ 5%

SK 4%

UK 5%

AT 3%SE 3%ES 3%NL 2%DK 2%

OSTALI 3%

HU 3%

RO 2%

SI 2%

Ostali EU 4%

NL 11%

Ostali EU 15 4%

IT 2%

IT 6%BE 5%

DK 2%

AT 2%

BE 3%

PT 4%

LU 6%

DE 8%DE 39%

FR 29%

ES 9%

BG 2%

Grafikoni 3 i 4: Kabotaža u EU u 2012. godini po poreklu vozila (levo) i po državi domaćinu (desno). Izvor Eurostat, DG MOVE.

u sledećim brojevima MT revije čitaćete: Produktivnost sektora (radna produktivnost i produktivnost vozila); struktura troškova; sprovođenje odredbi o pristupu tržištu; socijalni aspekt sektora i dr.

28 | broj 6

USLUGE

U proteklom periodu Udruže-nje je ulagalo velike napore da

uspostavi saradnju i sa nekim od trgovaca naom i nanim deriva-tima na malo u Srbiji. Ovi napori su se posle dužeg perioda isplatili i 14. jula je potpisan ugovor sa kom-panijom čiji je brend najtraženiji među prevoznicima – MOL Serbia. Time je otpočela saradnja koja je po mišljenju mnogih bila nedo-stižna. Prva faza saradnje između kompanije MOL Serbia i Udruže-nja podrazumeva omogućavanje kupovine goriva članicama Udru-ženja na maloprodajnim objektima MOL-a u Srbiji po povlašćenim uslovima. Po rečima predstavni-ka MOL-a, do sada u Srbiji niko nije mogao da dobije gorivo ovog proizvođača po uslovima po ko-jima je to omogućeno članovima Udruženja. Da su uslovi izuzetno konkurentni govori i činjenica da

su u prvoj nedelji od potpisivanja ugovora 93 transportna preduzeća potpisala ugovor sa MOL-om.

„U trenutnim uslovima poslovanja na transportnom tržištu smanje-nje troškova je imperativ. Trošak goriva je najveći trošak u transpor-tnom preduzeću. Smanjenje ovih troškova je do sada značilo kupo-vinu goriva sumnjivog porekla i kvaliteta. Osim toga, prevoznici su bili prinuđeni da, u cilju postizanja prihvatljive cene u veleprodaji, ku-puju 15, 20 pa i 30 tona odjednom i skladište ih. Ovo je praktično značilo da se prevoznik odjednom zadužuje za iznos mesečne potroš-nje goriva i da mu valuta plaćanja često ističe pre potrošnje kuplje-ne količine goriva. Potpisivanjem ovog ugovora stekli su se uslovi da svaki član Udruženja kupuje gori-vo dokazano vrhunskog kvaliteta i

to u količinama koje su u skladu sa potrošnjom, kao i uslovi za ravno-mernu raspodelu troškova goriva. Dakle, uz dobru cenu dobija se i kvalitet o kome se u krugovima prevoznika priča sa poštovanjem”, navode iz Udruženja.

Dogovoreno je da se saradnja pro-širi i na veleprodaju, čime će se pokriti i članovi koji gorivo kupuju za svoje interne stanice za snabde-vanje gorivom. Takođe, imajući u vidu da korisnici Mol kartica iste mogu koristiti i za sipanje goriva u inostranstvu u zemljama gde je Mol prisutan sa svojim pumpama, nastojaćemo da saradnju u buduć-nosti proširimo i na to polje.

Prvi, najvažniji korak je naprav-ljen, i po svemu sudeći Mol Serbia i Udruženje su otvorili vrata dugo-godišnjem partnerstvu.

POTPISAN UGOVOR SA MOL SERBIA

O MOL gRUPIMoL grupa je integrisana,

nezavisna, internacionalna naftna

i gasna kompanija sa sedištem

u Budimpešti, u Mađarskoj. ona

posluje u preko 40 zemalja i

zapošljava skoro 29.000 ljudi širom

sveta. istraživanja i poslovanja

MoL grupe podržana su sa više

od 75 godina iskustva u oblasti

ugljovodonika. u ovom trenutku

postoji proizvodnja u osam zemalja

i istraživanja resursa u 13 zemalja.

Grupa posluje sa četiri rafinerije

i dva petrohemijska postrojenja,

u okviru integrisanog sektora

nabavke, u Mađarskoj, slovačkoj

i hrvatskoj. MoL grupa takođe

poseduje mrežu od preko 1.700

servisnih stanica širom 11 zemalja u

centralnoj i jugoistočnoj evropi.

broj 6 | 29

SAVETNIK ZA BEZBEDNOST U TRANSPORTU OPASNOG TERETAOpasne hemijske supstance, ili kako se često u literaturi navodi opasne materije, prisutne su u svakodnevnom životu. One su sastavni deo tehnološki visoko razvijenog industrijskog društva. Koriste se sa različitom namenom, od upotrebe kao sirovina, poluproizvod ili gotov proizvod koji je neophodan za odvijanje nekog tehnološkog procesa, do upotrebe kao sredstvo za obavljanje pojedinih svakodnevnih poslova. Kada se pojave u transportu u odgovarajućoj ambalaži ili transportnom sredstvu, predstavljaju opasan teret. Njihov transport različitim vidovima saobraćaja predstavlja svakodnevnu pojavu i po pravilu je zabranjen, osim ako se ne obavlja po tačno utvrđenim uslovima za određeni vid saobraćaja. Tokom niza godina povećava se količina opasnih materija u transportu, odnosno količina opasnog tereta tako da utiče i na porast potencijalne opasnosti i povećava rizik za ljude i životnu sredinu.

Brojna preduzeća ili pojedinci se bave transportom opasnog tereta kao svojom osnovnom

ili dopunskom delatnošću i čine zna-čajne učesnike u saobraćaju. Prema tome, često smo svedoci posledica nezgoda usled nesprovođenja utvr-đenih pravila ponašanja za uslove u saobraćaju ili transportnom procesu. Razlog nepreduzimanja odgovaraju-ćih radnji i postupaka može biti nji-hovo nepoznavanje ili nepoštovanje usled stečenih pogrešnih shvatanja da postoje tolerancije u njihovoj pri-meni. Kakve posledice mogu da budu usled takvog ponašanja svedoče česti natpisi u novinama o nezgodama u saobraćaju ili u toku transportnih aktivnosti. Posledice mogu biti nesa-gledive s obzirom na to da je predmet transporta opasan teret. U cilju po-većanja nivoa bezbednosti planiraju se i preduzimaju brojne preventivne mere, od mera primene različitih tehničkih sredstava do mera pove-ćanja nivoa osposobljenosti učesnika za poslove koje obavljaju.

Značaj i ulogu Savetnika za bez-bednost u transportu opasnog te-

reta prvo su shvatili u Nemačkoj, pa su još 1989. god. doneli Uredbu o bezbednosnom savetniku sa ci-ljem da što pre stvore uslove za rad lica na poslovima u vezi sa bezbed-nošću transporta opasnog tereta. Uvođenje savetnika u pravni sistem svih država EU bilo je obavezuju-će od 31.12.1999. godine, na osno-vu Direktive Saveta 96/35 EZ, od 03.06.1996. godine. U cilju stvaranja jedinstvenih bezbednosnih pravila za transport opasnog tereta u više vidova saobraćaja, ADR [European agreement concerning the interna-tional carriage of dangerous goods by road], RID [Regulations Concer-ning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail] i ADN [European Agreement Concerning the International Carriage of Dan-gerous Goods by Inland Waterways] u izdanjima od 2001. god, sa prela-znim periodom do 31.12.2002. god. uvedena je kategorija Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, kao obaveznog „učesnika“ u transportnom procesu u drum-skom, železničkom i saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima.

Republika Srbija (državna zajedni-ca Srbije i Crne Gore, odnosno SR Jugoslavija u čijem je sastavu tada bila), imala je obavezu da od tog datuma obezbedi uslove da pri-vredna društva od kojih se to zah-teva imenuju Savetnika za bezbed-nost u transportu opasnog tereta. Sa neopravdanim zakašnjenjem od preko 11 godina, Republika Sr-bija je uredila nacionalnu pravnu regulativu u vezi sa obukom Sa-vetnika. Sa stručnim osposoblja-vanjem i sertikacijom Savetnika otpočelo se u junu 2014. godine. Uprava za transport opasnog te-reta pri Ministarstvu građevinar-stva, saobraćaja i infrastrukture, prema Zakonu o transportu opa-snog tereta [član 9, 10, 11 i 12. Sl. glasnik R. Srbije broj 88/2010] ima obavezu da normativno uređuje oblast transporta opasnog tereta, pa time i da obezbedi uslove za osposobljavanje svih učesnika u transportu opasnog tereta (Savet-nici za bezbednost u transportu opasnog tereta, vozači i lica koja rukuju opasnim teretom u toku transportnog procesa).

30 | broj 6

Pododeljkom 1.8.3.1 ADR predvi-đeno je da Savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta mora da bude imenovan u svakom pre-duzeću čija je delatnost vezana za transport opasnog tereta. To se od-nosi na preduzeća koja učestvuju u transportu opasnog tereta ili čije su aktivnosti povezane sa tim tran-sportom (pakovanje, utovar, punje-nje, pretovar, privremeno skladi-štenje, istovar i ostale transportne aktivnosti). Postoje i izuzeća od na-vedene obaveze, kojima su deni-sani uslovi kada privredna društva mogu da budu oslobođena obaveze da imaju Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta.

Savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta je lice koje ima važeći sertikat, Slika br.1, kojim dokazuje da je stručno osposobljen prema je-dinstvenom programu koji je pred-viđen za njegovu obuku u skladu sa odeljkom 1.8.3 ADR. Na te poslove može biti imenovano jedno ili više takvih lica koja su stalno zaposlena u preduzeću ili se angažuju van pre-duzeća prema ugovoru. U slučaju da to nije urađeno, ulogu i odgovornost savetnika za bezbednost preuzima direktor preduzeća.

Sertikat Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta važi 5 godina i njegova važnost može da se produži posle uspešno završene provere na ispitu za obnovu zna-nja. U Republici Srbiji sertikat za Savetnika izdaje Uprava za tran-sport opasnog tereta. Sertikat koji je izdat od nadležnog organa druge države potpisnice ADR, u skladu sa utvrđenim zahtevima za njegovo izdavanje, važi bez prevođenja i u Republici Srbiji, član 22, stav 5.

Glavne obaveze Savetnika za bez-bednost u transportu opasnog tereta su da svim odgovarajućim sredstvima i merama u okviru de-latnosti preduzeća olakšaju vršenje delatnosti u skladu sa važećim pro-pisima, na što bezbedniji način i uz

očuvanje odgovornosti rukovodio-ca preduzeća.

Iz prethodno sagledanog mesta i uloge Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, proi-zilaze njegovi zadaci denisani u pododeljku 1.8.3.3 ADR:

Prati primene propisa koji se od-nose na transport opasnog tereta;

Savetuje rukovodstvo preduzeća u aktivnostima vezanim za tran-sport opasnog tereta;

Izrađuje godišnji izveštaj za ruko-vodstvo preduzeća ili eventualno za lokalne organe vlasti o aktiv-nostima preduzeća u vezi sa tran-sportom opasnog tereta.

Savetnik za bezbednost u transpor-tu opasnog tereta ima takođe zada-tak da prati postupke i procedure povezane sa aktivnostima predu-zeća:

Procedure koje se primenjuju u cilju identikacije opasnog tereta koji se transportuje;

Postupanje preduzeća tokom na-bavke transportnih sredstava, uvažavajući posebne zahteve u vezi sa transportom opasnog te-reta;

Postupak kontrole opreme koja se koristi tokom transporta, utovara ili istovara opasnog tereta;

Obuka zaposlenih u preduzeću, uključujući izmene propisa i vo-đenje evidencije o izvršenim obu-kama;

Sprovođenje odgovarajućih hitnih mera u slučaju bilo kakve nezgode ili vanrednog događaja koji može negativno da utiče na bezbednost transporta, utovara ili istovara opasnog tereta;

Sprovođenje istrage, a po potrebi i ispostavljanje izveštaja o nezgo-dama i udesima ili teškim prestu-pima koji su bili utvrđeni za vre-me transporta, za vreme utovara ili istovara opasnog tereta;

Uvođenje odgovarajućih mera za sprečavanje ponavljanja nezgoda, vanrednih događaja ili nepošto-vanja propisa;

Uvažavanje propisa i posebnih zahteva u vezi sa transportom opasnog tereta koji se tiču izbora podizvođača ili drugih trećih lica;

Utvrđivanje da li zaposleni, kao i osoblje koje transportuje opasan teret, utovara ili istovara, raspola-že detaljnim objašnjenjima i uput-stvima za rad;

Uvođenje mera za povećanje sve-sti o rizicima u transportu, utova-ru i istovaru opasnog tereta;

Uvođenje kontrolnih postupaka sa ciljem da se obezbedi potrebna dokumentacija i oprema u tran-sportnim sredstvima koja je pred-viđena za dati transport;

Uvođenje kontrolnih postupaka sa ciljem obezbeđenja poštovanja propisa koji važe za utovar i isto-var opasnog tereta;

Postojanje bezbednosnog plana koji je predviđen u pododeljku 1.10.3.2, ADR.

Pored navedenih zadataka, Savet-nik za bezbednost u transportu opasnog tereta ima obavezu da u slučaju nezgode ili vanrednog do-gađaja u toku transportnog pro-cesa sa opasnim teretom podnese izveštaj rukovodstvu preduzeća ili, po potrebi, lokalnim vlastima. Takođe, postoji obaveza da pod-nese izveštaj nadležnom organu za transport opasnog tereta na

broj 6 | 31

obrascu čiji je uzorak naveden u pododeljku 1.8.5.4 ADR, najka-snije mesec dana posle nastanka nezgode ili vanrednog događaja.

Kriterijumi za slanje izveštaja o nezgodi prema pododeljku 1.8.5.3 ADR su:

1. Povrede lica sa smrtnim posle-dicama ili ako se usled kontak-ta sa opasnim materijama:

a. zahteva intenzivna lekarska nega,

b. zahteva najmanje jednod-nevni boravak u bolnici,

c. ima za posledicu radnu nes-posobnost u trajanju najma-nje 3 radna dana.

2. Izlivanje (oslobađanje) opasne materije i to za:

a. transportnu kategoriju [po-jam denisan u pododeljku 1.1.3.6 ADR, na osnovu opa-

snosti od opasnog tereta] 0 ili 1 u količini većoj od 50 kg ili 50 l,

b. transportnu kategoriju 2 u količini većoj od 333 kg ili 333 l,

c. transportnu kategoriju 3 ili 4 u količini većoj od 1000 kg ili 1000 l.

Kriterijum “izlivanje opasne mate-rije”, važi i u slučaju neposrednog rizika od izlivanja ili oslobađanja materije u navedenoj količini za datu transportnu kategoriju.

3. U slučaju nezgode ili vanred-nog događaja sa opasnim ma-terijama klase 6.2, potrebno je uvek poslati izveštaj o nezgodi, bez obzira na količinu;

4. Ukoliko dođe do nezgode ili vanrednog događaja u toku transporta opasnih materija

klase 7, kriterijumi za izlivanje (oslobađanje) su sledeći:

a. bilo koje izlivanje (oslobađa-nje) radioaktivnog materijala iz ambalaže,

b. izloženost zračenju iznad graničnih vrednosti koje su navedene propisima za za-štitu zaposlenih i javnosti od jonizujućih zračenja,

c. ukoliko postoji pretpostavka da je nastupilo oštećenje am-balaže.

5. Kada je procenjena materijal-na šteta ili materijalna šteta na životnoj sredini veća od 50.000,00 €;

6. Direktno učešće organa za vanredne situacije, evakuacije osoba ili zatvaranje javnih sa-obraćajnica u dužini većoj od 3 sata.

32 | broj 6

Usisno-potisna cisterna

Montažno-demontažna cisterna za tečni gas

Kontejner-cisterne

Višedelni kontejneri za gas (MEGC)

Oslobađanje od obaveze za anga-žovanje Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta može se primeniti uz saglasnost nadležnog organa države potpisnice ADR u slučaju transporta:

a. “slobodnih količina” utvrđenih prema pododeljku 1.1.3.6 ADR, radioaktivnih materija na koje se ne primenjuju odredbe za transport opasnog tereta, po-dodeljak 1.7.1.4 ADR, “specijal-nih propisa” utvrđenih prema poglavlju 3.3 ADR, “ograniče-nih količina” utvrđenih prema poglavlju 3.4 ADR i „izuzetih količina“ prema poglavlju 3.5 ADR;

b. preduzeća čije osnovne i spo-redne aktivnosti nisu prevoz ili utovar i istovar opasnog tereta, ali su povremeno angažovana u transportu u domaćem saobra-ćaju, kao i na utovaru i istovaru i čije radnje predstavljaju malu opasnost ili rizik od zagađenja.

Značaj uloge Savetnika za bezbed-nost u transportu opasnog tereta sagledava se i kroz kaznene odred-be u nacionalnoj pravnoj regulati-vi. Zakonom o transportu opasnog tereta, član 18, stav 1, navedeno je da svaki učesnik u transportu opa-snog tereta (drumski, železnički, vodni) sa sedištem u R. Srbiji, mora imati najmanje jednog Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, u stalnom radnom odnosu ili angažovanog po ugovoru, osim u slučajevima kada je odobreno oslobađanje od navedene obave-ze. Za nepoštovanje Zakona, u ka-znenim odredbama prema članu 84, predviđena je novčana kazna za pravno lice od 600.000 din. do 3.000.000 din, za odgovorno lice od 50.000 din. do 200.000 din, kao i mogućnost izricanja zaštitne mere zabrane obavljanja privredne delatnosti učesniku u transportu u trajanju od šest meseci do tri godi-ne. Nije sada cilj da se procenjuje opravdanost ovako visoke kazne,

već da se ukaže na poruku svim učesnicima u transportnom proce-su opasnog tereta na značaj koji se pridaje ulozi Savetnika za bezbed-nost u transportu.

Kada se sagleda uloga Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta u celini, sa postavljenim oba-vezama i zadacima, uočava se nje-gov značaj za bezbedno odvijanje transportnog procesa. Nije moguće bezbedno organizovati transportni proces opasnog tereta a da prethod-no nisu:

Na odgovarajući način svi učesnici transportnog procesa upoznati sa zahtevima koji postoje u ADR i na-cionalnoj regulativi za svoju ulogu u transportu;

Obezbeđen stalni nadzor nad pri-menom u praksi, usvojenih pravi-la za transport opasnog tereta;

Preduzete i sprovedene mere koje doprinose povećanju bezbednosti u transportu opasnog tereta;

Periodično organizovani načini informisanja rukovodstva predu-zeća i nadležnog organa države, a po potrebi i lokalne zajednice.

Na osnovu svega navedenog na-meće se zaključak da nije moguće organizovati bezbedan transpor-tni proces opasnog tereta bez lica u ulozi Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta.

U prilog tome idu i nebrojene kazne koje u međunarodnom transportu plaćaju naši prevoznici zbog greša-ka koje su učinili drugi učesnici, a koje vozači nisu na vreme uočili i takav teret odbili da prihvate.

mr Ljubomir Petrović, dipl. inž.Duško Vujanović, dipl. inž.„Trigon inženjering“ d.o.o. -

ZEMUN

broj 6 | 33

AKTUELNOSTI

UDRUŽENJE POMAŽE UGROŽENIMA U POPLAVAMAAkcija pružanja pomoći organizovana je na tri načina: donacijom u prevozu, prevozom humanitarnih pošiljki i prikupljanjem novčanih sredstava

U akciju prikupljanja i pruža-nja pomoći ugroženima u

poplavama koje su sredinom maja zadesile veliki deo Srbije, uključi-lo se i Udruženje „Međunarodni transport”. Gotovo istovremeno sa proglašenjem vanredne situacije, nadležni u Udruženju pozvali su svoje članove da pomognu osoba-ma sa ugroženih područja. Akcija pružanja pomoći organizovana je na tri načina: donacijom u prevozu, prevozom humanitarnih pošiljki i prikupljanjem novčanih sredstava. O akciji i načinu njenog sprovođenja obaveštena je i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infra-strukture u Vladi Republike Srbije.

Donacija u prevozu podrazumevala je oglašavanje potreba za prevozom humanitarnih pošiljki u zemlji i inostranstvu i to u slučajevima kada se radilo o prevozima čija je cena do 500 evra. Oglašavanje se vršilo pre-ko SMS servisa Udruženja koji ko-risti više od osam stotina vlasnika i direktora transportnih preduzeća i članova Udruženja. Ko je na ovaj način pomogao ugroženima objav-ljeno je na sajtu Udruženja.

Prevoz humanitarnih pošiljki iz inostranstva na dužim i skupljim re-lacijama obavljao se po povoljnijim

uslovima. Potreba za prevozom humanitarne pomoći oglašavala se po cenama nižim za najmanje 25 odsto od cena predviđenih zva-ničnim cenovnikom, u slučajevima kada su naručilac i primalac huma-nitarne pomoći poznati.

Udruženje je prikupljalo i novča-na sredstva. Članovi Udruženja, ali i svi drugi koji su to želeli, upla-ćivali su novac na namenski dinar-ski račun koji je otvoren 19. maja. Preporuka i apel rukovodilaca Udruženja bio je da članovi uplate najmanje 10 evra po kamionu i 20 evra po CEMT dozvoli. Zaključno sa 14.07.2014. godine, prikupljeno je 5.029.052,54 dinara, a prikupljanje novca i dalje traje. Odluku o načinu na koji će biti podeljen sakupljeni novac doneće Upravni odbor Udru-ženja na otvorenoj sednici.

Istovremeno sa akcijom prikuplja-nja i pružanja pomoći ugroženima u poplavama, Udruženju su se obra-ćale i ambasade Republike Srbije ši-rom sveta, različita srpska društva, udruženja, pa i zička lica iz ino-stranstva koja su izrazila želju da se preveze pomoć koja je prikupljena.

U dopisu kojim su se obratili mi-nistarki Mihajlović, predstavnici Udruženja naveli su da je od izuzet-

ne važnosti da se razume da na du-žim relacijama na kojima su troš-kovi veliki nije realno očekivati da prevoznici prevoze obave bez ikak-ve naknade, naročito ako se ima u vidu da je velika većina njih na neki način već bila uključena u humani-tarne aktivnosti, bilo kroz novčana davanja, bilo kroz doniranja prevo-za na kraćim relacijama u zemlji i inostranstvu.

Novinar: Mirjana Derikonjić

foto

: pol

ave.

rs

ski račun koji je otvoren 19. maja. Preporuka i apel rukovodilaca Udruženja bio je da članovi uplate najmanje 10 evra po kamionu i 20 evra po CEMT dozvoli. Zaključno sa 14.07.2014. godine, prikupljeno je 5.029.052,54 dinara, a prikupljanje novca i dalje traje. Odluku o načinu na koji će biti podeljen sakupljeni

udruženje je ministarku Mihajlović

obavestilo i zamolilo da informiše

Ministarstvo spoljnih poslova i ambasade

republike srbije širom sveta da je prevoz

humanitarnih pošiljki u organizaciji

udruženja moguće sprovesti na dva načina:

1. besplatno, kada se angažuje deo

tovarnog prostora kamiona (do oko

dva metra dužine). To, praktično,

znači da oni koji šalju velike pošiljke

treba da ih podele na više manjih,

a koje će prevesti kamionima koji

će pored humanitarnog, obavljati i

komercijalni prevoz, ili

2. plaćanjem prevoza kada se angažuje

kompletno vozilo (13,6 metara

dužine) po cenama nižim za najmanje

25 odsto od cena predviđenih

zvaničnim cenovnikom koji je

objavljen na sajtu Udruženja.

34 | broj 6

AKTUELNOSTI

Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova - precizirana je sadržina Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, tako da se njime utvrđuju: organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. novinu predstavlja i odredba prema kojoj za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom. rok za usklađivanje ovog akta sa Zakonom je 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ugovor o radu - precizira se da se ugovor o radu zaključuje u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom odmah po zaključenju ugovora, a dva zadržava poslodavac. ugovor u ime i za račun poslodavca zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste. Takođe, članom 33. definisan je nešto drugačiji sadržaj ugovora o radu i mogućnost da neke stavke (elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog; trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena) ne moraju biti definisane ugovorom ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, i u tom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Obaveza čuvanja ugovora o radu i drugog ugovora - poslodavac je dužan da ugovor o radu ili ugovor zaključen van radnog odnosa (ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o delu, ugovor o dopunskom radu i dr.) ili njegovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi.

izmenjene pojedine odredbe o probnom radu i ugovoru na određeno vreme

Uveden pojam pripravnosti - radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom. vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu. vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.

Godišnji odmor - u ovom delu su izvršene značajne izmene u cilju preciziranja i otklanjanja nejasnoća u praksi i neophodnog usaglašavanja sa međunarodnim standardima. Prema novim rešenjima, godišnji odmor koristi se kod poslodavca kod koga je zaposleni u radnom odnosu i to srazmerno vremenu provedenom u radnom odnosu u kalendarskoj godini kod tog poslodavca, što praktično znači da nema prenošenja godišnjeg odmora kod drugog poslodavca. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora posle mesec dana rada kod poslodavca, a ne posle šest meseci rada što je do sada bilo propisano. Pun godišnji odmor i dalje je Zakonom propisan u trajanju od 20 radnih dana (četiri radne nedelje), s tim što prvi deo godišnjeg odmora sada iznosi najmanje dve, a ne tri radne nedelje (što je do sada bilo propisano). Zaposleni ima pravo na srazmeran godišnji odmor kako u godini u kojoj zasniva radni odnos, tako i u kalendarskoj godini u kojoj mu prestaje radni odnos, čime se otklanjaju dosadašnji problemi u praksi zbog zakonske praznine u regulisanju prava na srazmeran godišnji odmor. fleksibilnost korišćenja godišnjeg odmora uvedena je u cilju omogućavanja da se drugi deo godišnjeg odmora može koristiti u više delova, isključivo na zahtev zaposlenog, ako to ne ometa proces i organizaciju rada kod poslodavca. uvedena je mogućnost dostavljanja rešenja o godišnjem odmoru zaposlenom u elektronskoj formi, kao i mogućnost donošenja jednog rešenja i njegovog objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca kod korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora.

KRATKI PREGLED NOVINA KOJE DONOSI ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADUNarodna skupština je na sednici šestog vanrednog zasedanja u 2014. godini održanoj 18.7.2014. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 75/2014). Izmene i dopune Zakona objavljene su 21.7.2014. godine i stupaju na snagu 29.7.2014. godine, osim odredbe člana 54. koja se primenjuje po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. U daljem tekstu dajemo prikaz novina u Zakonu o radu koje značajnije utiču na poslovanje članova Udruženja.

broj 6 | 35

AKTUELNOSTI

Zarada, naknada zarade i druga primanja - ovde je bitno istaći da je definisano drugačije šta se podrazumeva pod istim radom, odnosno radom iste vrednosti pa se kaže da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca, a pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. Među bitnijim izmenama u ovom delu Zakona je i to što je članom 105. izmenjena lista primanja koja se neće smatrati zaradom. najbitniju izmenu u ovom delu donosi član 118, u čiju je izmenu udruženje uložilo velike napore, koji i dalje propisuje obavezu naknade troškova zaposlenima za vreme provedeno na putu u inostranstvu, s tim da se visina istih definiše opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, a ne posebnim propisima kako je do sada bilo. time je izbegnuta dosadašnja pravna praznina koja je davala prostora za različita tumačenja, što je stvaralo velike probleme u praksi. i dalje postoji obaveza poslodavca da obračun zarade i naknade zarade dostavlja zaposlenom pri svakoj isplati zarade i naknade zarade, s tim da se ovo sada može vršiti i elektronskim putem. sadržaj obrasca obračuna propisuje ministar. još jedna izmena je da mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade, koju je poslodavac obavezan da vodi, više neće morati da potpisuje zaposleni, shodno izmenama člana 122. Zakona.

jedna od veoma bitnih izmena Zakona je izmena mera i razloga za davanje otkaza kao i postupak koji se sprovodi u slučajevima davanja otkaza. naime, jasnije su definisani razlozi za davanje otkaza i detaljno je definisan postupak otkaza zbog povreda radnih obaveza i radne discipline. Zbog glomaznosti ovog dela Zakona i jako preciznih postupaka i mera neće se sada razmatrati sve pojedinosti izmene ovog dela Zakona.

Kaznene odredbe – maksimalna visina kazni je povećana i do 5 puta u odnosu na dosadašnje.

u predstojećem periodu, udruženje će ranije izrađene modele opštih akata poslodavaca koji su izrađeni sa ciljem usklađivanja poslovanja prevoznika sa Zakonom o radu i ujednačavanja načina rada prevoznika prilagoditi izmenama i dopunama Zakona. Modele opštih akata možete dobiti kontaktiranjem sa sekretarijatom udruženja.

36 | broj 6

PITANJA I ODGOVORI

KAKO SE POPUNJAVA POTVRDA O

ODSUSTVOVANJU VOZAčA KOJI JE PRE

STUPANJA U RADNI ODNOS KOD

PREVOZNIKA NEKO VREME

BIO NEZAPOSLEN?obrazac Potvrde, kao i dužnost prevoznika

da u određenim slučajevima izda Potvrdu

definisani su članom 11. stav 7. uredbe

o vremenu odmora i upravljanja vozača motornih vozila

kada obavljaju međunarodni prevoz, kao i o primeni

sistema digitalnih tahografa („sl. glasnik rs“, br.

54/2010).Mišljenja i tumačenja nadležnih u našoj državi po

ovom pitanju nema. Međutim, evropska komisija

je dala uputstva za primenu pravila Zajednice u

vezi sa vremenima upravljanja i periodima odmora

profesionalnih vozača.

Prema uputstvu evropske komisije br. 5, u slučajevima

kada vozač stupa u radni odnos kod prevoznika nakon

što je neko vreme bio nezaposlen, može se koristiti polje

16. u Potvdi o odsustvovanju vozača

„was on leave or rest / odsustvovao sa posla ili koristio

slobodne dane“. konkretno, polje 16. može se koristiti u slučajevima

kada vozač nije upravljao vozilom, nije obavljao druge

poslove ili bio raspoloživ, kada nije bio na bolovanju ili

godišnjem odmoru, uključujući prekide radnog odnosa,

štrajkove ili blokade.

KOJIM AUSTRIJSKIM DOZVOLAMA SE

OBAVLJA ZBIRNI PREVOZ IZ SRBIJE ZA

AUSTRIJU I NPR. NEMAčKU, ILI BELgIJU,

ILI HOLANDIJU I SL?ovo pitanje udruženje je postavilo austrijskom nadležnom

organu i dobilo je odgovor da su za zbirne prevoze kod

kojih se deo tereta istovara u austriji a deo tereta tranzitira

teritoriju austrije potrebne dve austrijske dozvole, jedna za

prevoz u biletu a druga za prevoz u tranzitu.

DA LI JE fRANCUSKA OgRANIčILA

KOLIčINU gORIVA U REZERVOARU NA KOJU

SE NE PLAćA CARINA?Pojedine države uvele su ograničenja u količini goriva

u rezervoarima vozila koja ne podleže carinjenju. svaki

litar goriva preko propisanog ograničenja smatra se

uvozom goriva i na njega se obračunava carina. neke

od država ovo ograničenje primenjuju samo na vozila

registrovana u državama nečlanicama eu.

francuska je jedna od tih država. količina goriva u

fabrički ugrađenim rezervoarima na koju se ne plaća

carina iznosi 200 l. ovo ograničenje se odnosi samo na

vozila registrovana u državama nečlanicama eu.

o ovoj temi bilo je reči i u drugom broju MT revije a

više informacija možete dobiti i na sajtu udruženja, na

stranici info – CenTar, info po zemljama.

KAKO SE EVIDENTIRA VREME PUTOVANJA VOZAčA DO MESTA PREUZIMANJA VOZILA NA

UPRAVLJANJE, ODNOSNO OD MESTA PREDAJE VOZILA?

Mišljenja i tumačenja nadležnih u našoj državi po ovom

pitanju nema. Međutim, evropska komisija je dala uputstva

za primenu pravila Zajednice u vezi sa vremenima

upravljanja i periodima odmora profesionalnih vozača.

Prema uputstvu evropske komisije br. 2, koje praktično

predstavlja komentar evropskog suda pravde, putovanje

vozača do mesta preuzimanja vozila, koje nije adresa

prevoznika, predstavlja izvršenje radne obaveze, zbog čega

se ne može smatrati da vozač slobodno raspolaže svojim

vremenom.s tim u vezi, a prema članu 9(2) i 9(3):

svako vreme koje vozač provede putujući do ili od lokacije

koja nije njegova adresa stanovanja ili adresa poslodavca

u svrhu preuzimanja ili predaje vozila, bez obzira da li je

poslodavac dao instrukcije o vremenu i načinu putovanja

ili je odluku o tome donosio vozač samostalno, mora biti

evidentirano ili kao „raspoloživost“ ili kao „ostalo radno

vreme“ u zavisnosti od nacionalnih propisa države članice;

svako vreme koje vozač provede upravljajući vozilom

koje nije iz oblasti aeTr-a, do ili od mesta koje nije

njegova adresa stanovanja ili adresa poslodavca, u svrhu

preuzimanja ili predaje vozila, mora biti evidentirano kao

„ostalo radno vreme“.

u sledeća tri slučaja vreme putovanja vozača može biti

evidentirano kao „pauza“ ili „odmor“:

kada vozač prati vozilo koje se prevozi vozom ili brodom

pod uslovom da vozač koristi kabinu ili kušet kola;

kada vozač putuje vozom ili brodom do ili od mesta

preuzimanja ili predaje vozila pod uslovom da vozač koristi

kabinu ili kušet kola;

u slučaju višečlane posade, kada se vozač nalazi na mestu

suvozača i ne asistira aktivno vozaču koji upravlja vozilom, ali

može da preuzme upravljanje vozilom kada je potrebno, 45

minuta tog perioda raspoloživosti može se smatrati „pauzom“.

broj 6 | 37

PITANJA I ODGOVORI

KOLIKO “gRčKIH” DOZVOLA MOgU DA IMAM KOD SEBE?

novom uredbom o raspodeli stranih dozvola za

međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima

(“sl. glasnik rs”, br. 73/2013) definisana su drugačija

pravila za dodelu nekritičnih dozvola od onih koja su bila na

snazi prethodnih 10 godina i na koje su prevoznici navikli.

nepoznavanje ali i nerazumevanje novih pravila dovelo je

do problema na samom početku njihove primene. osim

toga, početak primene je pokazao izvesne nedostatke

novih pravila koja će izmenama i dopunama uredbe

koje je predložilo udruženje biti ispravljeni (vidi članak

pod naslovom iZMene i DoPune ureDBe u 5. broju MT

revije).u ovom konkretnom slučaju, kada je reč o grčkim

dozvolama, ali i svim drugim dozvolama, trenutno važeće

pravilo glasi:Za prevoznika koji nema plan raspodele (nema fiks)

jednovremeno se može dodeliti broj dozvola dobijen

množenjem broja vozila u voznom parku prevoznika

umanjen za broj CeMT i vremenskih dozvola kojima

prevoznik raspolaže sa koeficijentom 0,1, s tim što tako

dobijen broj dozvola ne može biti manji od jedne, niti veći

od 10 dozvola (Pravilo 0,1).

Dakle, prevoznik koji do sada nije radio prevoze za Grčku

i iz nje pa mu nije utvrđen fiksni deo plana raspodele ovih

dozvola za 2014. godinu, ukoliko raspolaže sa četiri vozila,

broj dozvola iz svakog od nekritičnih kontingenata koje mu

se jednovremeno mogu dodeliti je 4*0,1=0,4, odnosno 1. Po

razduženju te dozvole dodeljuje mu se sledeća.

Međutim, uviđajući da na kontingentima kod kojih broj

razmenjenih dozvola daleko prevazilazi potrebe srpskih

prevoznika (kao što je slučaj sa Grb) primena pravila 0,1

nepotrebno ograničava broj jednovremeno dodeljenih

dozvola, nadležno ministarstvo odobrava i veći broj

ovih dozvola na osnovu vanrednih zahteva prevoznika.

konkretno, u slučaju Grb dozvola, prevozniku se odobrava

jedna dozvola po vozilu umanjeno za broj CeMT dozvola

koje važe u Grčkoj.

Za prevoznika koji ima utvrđen plan raspodele se

jednovremeno može dodeliti broj dozvola koji je jednak

većoj od dve vrednosti, i to vrednosti 20% dozvola iz plana

raspodele i vrednosti dobijene primenom pravila 0,1.

Dakle, prevozniku kome je za 2014. godinu utvrđen fiksni

deo plana raspodele i to npr. 100 dozvola a raspolaže

sa četiri vozila, broj dozvola iz svakog od nekritičnih

kontingenata koje mu se jednovremeno mogu dodeliti

jeste veća od dve vrednosti: 100*0,2=20 i 4*0,1=0,4,

odnosno 1, dakle 20.

Za prevoznika koji ima utvrđen plan raspodele ali koji

je preuzeo sve dozvole iz svog plana raspodele se

jednovremeno može dodeliti broj dozvola koji je jednak

manjoj od dve vrednosti, i to vrednosti 20% dozvola iz plana

raspodele i vrednosti dobijene kada se od broja vozila u

voznom parku prevoznika oduzme broj CeMT i vremenskih

dozvola kojima prevoznik raspolaže, ali ne manje od broja

dozvola koji se dobija primenom pravila 0,1.

Dakle, za prevoznika iz prethodnog primera, broj dozvola

iz svakog od nekritičnih kontingenata koje mu se

jednovremeno mogu dodeliti jeste manja od dve vrednosti:

100*0,2=20 i 4*1=4, ali ne manje od 4*0,1=0,4, odnosno 1,

dakle 4.

38 | broj 6

USLUGE

Prva u nizu planiranih obuka, podržana od strane nadležnog ministarstva je obuka na temu: “Raspodela, kriterijumi i način dodele dozvola za međunarodni transport”.verujemo da će znanja stečena na ovoj obuci usloviti bolje, pravovremene poslovne odluke, bolje planiranje poslovanja, iz-begavanje grešaka u postupcima podnošenja zahteva za dodelu dozvola, njihovom korišćenju i kasnije razduženju. Dobro pozna-vanje i razumevanje odredbi uredbe o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima olak-šaće i proces donošenja zajedničkih, odnosno opštih odluka kao što su one u vezi sa neophodnošću njegovih izmena i dopuna, parametara raspodele i dr.

KOME JE NAMENJENA OBUKA?namenjena je pre svega vlasnicima ili direktorima, odnosno donosiocima odluka u transportnim firmama, a potom i zaposlenima koji rade na poslovima u vezi sa zaduženjem i razduženjem dozvola, prijavama i odjavama vozila i vozača, numeracijom sertifikata.

KOJI JE CILJ OBUKE?Cilj je da se donosioci odluka u transportnim firmama i njihovi zaposleni bolje upoznaju pre svega sa: načinom utvrđivanja godišnjeg plana raspodele dozvola i kriterijumima raspodele (fiksni i varijabilni deo za pojedinačne i CeMT dozvole), načinom i pravilima raspolaganja pojedinačnim planom prevoznika (broj dozvola kod prevoznika, vrste zahteva i podnošenje, razduženje).

obezbedite uslove za donošenje dobrih, pravovremenih poslovnih odluka, bolje planiranje poslovanja, izbegavanje grešaka u postupcima podnošenja zahteva za dodelu dozvola, njihovom korišćenju i kasnije razduženju.

OBUKA: RASPODELA, KRITERIJUMI I NAčIN DODELE DOZVOLA ZA MEĐUNARODNI TRANSPORTDanašnja preduzeća su pod stalnim pritiskom dokazivanja u tržišnoj utakmici. Sve je više onih koji shvataju da je ključ za sticanje i održavanje konkurentske prednosti na tržištu - znanje. Otuda i potreba da se delovanje Udruženja u oblasti obuke i treninga zaposlenih u transportnim preduzećima intenzivira.

PROgRAM OBUKE

1. reGuLaTorni okvir

multilaterala bilaterala domaći propisi

2. osnovni PrinCiPi

- g lavne karakteristike sistema

- godišnji kontingenti dozvola- godišnji plan raspodele

dozvola

- opšti i posebni plan raspodele

- kriterijumi raspodele- pojedinačni planovi

raspodele dozvola- revizije

3. uTvrĐivanje PojeDinačnih PLanova rasPoDeLe PojeDinačnih DoZvoLa

zahtev fiksni deo promenljivi deo

4. uTvrĐivanje PojeDinačnih PLanova rasPoDeLe CeMT DoZvoLa

zahtev fiksni deo (matrica pondera)

promenljivi deo

5. PreuZiManje i raZDuženje DoZvoLa

maksimalno kod prevoznika

na raspolaganju zahtevi razduženja

6. reviZije

7. Prijava voZača i voZiLa, naCionaLna nuMeraCija serTifikaTa

8. uParivanje i BoDovanje voZiLa

NAčIN SPROVOđENJA OBUKEobuka je jednodnevna i izvodi se u dva bloka od po 4 sata, sa pauzom od 1 sata (9 – 13h i 14 – 18h), za grupe od 3 do 5 kandidata.

Cena oBuke

u prostorijama udruženja

radni dan u dane vikenda

prvi kandidat 5.000 6.250svaki sledeći kandidat 3.750 4.700za firmu 17.500 21.875

*cene su izražene u dinarima bez PDV-a

ukoliko se obuka sprovodi u prostorijama prevoznika van Beograda, cene iz tabele uvećavaju se za 15% i troškove puta dva predavača.

Za nečlanove cene iz tabele uvećavaju se za 50%.

u cenu je uključeno: izvođenje obuke, materijali, sertifikat o završenoj obuci i osveženje.

Prijave su u Toku!

anGaŽovanje transportniH kapaCitetačlanovima udruženja je dostupna usluga prijema sMs poruka sa oglasima za transport tereta u međunarodnom prevozu.

ponuda proizvoda i usLuGakroz primenu sistema objedinjene nabavke preko komercijalnih partnera udruženja, članovima je omogućena nabavka širokog spektra proizvoda i usluga po najpovoljnijim uslovima. u ponudi je širok asortiman proizvoda svetski renomiranih proi-zvođača čime je garantovan kvalitet proizvoda. Postoji mogućnost odloženog plaćanja, kao i dodatnih popusta u slučaju avansnog plaćanja. isporuka se vrši do mesta koje zahteva kupac.

asortiman proizvoda adBlue (Basf) aDr uputstvo (u skladu sa aDr 2013) akumulatori (Topla) antifrizi (adeco, shell) CMr obrasci (7 listova i 12 listova, uz mogućnost štampanja po-dataka firme) felne (Maxion) GPs uređaji za praćenje vozila (almaks) interkuleri i hladnjaci – novi ili reparacija vaših (nrf-holandija) krovne klime za teretna vozila i delovi za sve vrste klima za te-

retna vozila komplet prve pomoći (Galenika) Lanci za sneg (sila, Yetti) Merdevine (aluminijumske teleskopske) korisne kod pripreme vozila za utovar ili istovar

nalepnice (ograničenje brzine: 70km/h, 80km/h, 90km/h; euro kategorija motora: iii, iv, v, vi; oznaka države: srB)

navigacije (Garmin) oprema za vozila (Waeco frižideri, Waeco invertori i konvertori napona)

Pneumatici (aeolus, Barum, Bridgestone, Continental, Dunlop, fulda, firestone, Good Year, kormoran, Michelin, sava, semperit, Pirelli, uniroyal)

Potvrda o odsustvovanju vozača - “žute trake” Protektiranje i protektirani pneumatici sijalice ze teretna vozila (osram) specijalne tečnosti (tečnost za pranje vetrobrana, auto šampon, aditiv za poboljšanje filtrabilnosti goriva, destilovana voda,…)

Taho listići (kienzle) ulja (Castrol, shell) uređaji za preuzimanje podataka sa digitalnog tahografa i kartice vozača (vDo)

uverenje o odobrenju vazdušni jastuci (saBo)

asortiman usLuGa rezervacija i prodaja karata za trajekte (dinarsko fakturisanje!) kupovina rezervnih delova i/ili servis u Mercedes-Benz srbija i

Crna Gora uz popuste do 20% samo za članove osiguranja po uslovima samo za članove (auto-odgovornost, ka-

sko osiguranje, cmr osiguranje, putno-zdravstveno osiguranje, osiguranje imovine...)

uslužno preuzimanje podataka sa kartica vozača za digitalne ta-hografe (uz mogućnost davanja izveštaja)

Pribavljanje sertifikata za priključna vozila Prodaja karata za evropske tunele: frejus, Mont Blanc (dinarsko

fakturisanje!) iQ kartice za sipanje goriva u inostranstvu Plaćanje putarine u evropi i povraćaj PDva iz inostranstva Paket mobilne telefonije – u okviru viP mobile ili Telenor mreže

formiran je poseban paket usluga u okviru koga možete razgo-varati sa kolegama - prevoznicima po ceni od 0 din/min uz mo-gućnost prijema grupnih sMs poruka udruženja.

TimoCom - berza utovara (popust za nove korisnike-članove udruženja)

Yes Money kartice (mogućnost trenutne dostave novca vozačima, plaćanje karticama i podizanje novca u inostranstvu)

Pribavljanje dozvola za švedsku Provera likvidnosti firmi u srbiji Plaćanje administrativnih taksi za izdavanje stranih dozvola za

firme u blokadi

poslovno udruženje „međunarodni transport”milutina Bojića 2/1, 11000 Beograd, srbija

011 / 324 10 36 011 / 324 71 47 011 / 323 92 87 011 / 322 13 44

office@pumedtrans.comwww.pumedtrans.com

The European Road Hauliers Association (UETR)

UNION OF ROAD TRANSPORT ASSOCIATIONS IN THE BLACK SEA ECONOMIC COOPERATION REGION

Udruženje je dobrovoljno, profesionalno, neprofitno i nevladino udruženje prevoznika tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju koji prihvataju njegov Statut.

MEđUNARODNI TRANSPORTPosLovno uDruženje PrevoZnika TereTa u MeĐunaroDnoM DruMskoM saoBraćaju srBije