intervju - udus.org.rs · pozori[ne novine broj 164 jun 2010. godina xvii cena 100 dinara tema...

P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 6 4 J U N 2 0 1 0 . G O D I N A X V I I C E N A 1 0 0 D I N A R A

Tema broja: Pozori{ta Srbije[ta mu~i teatre u EvropiEX YU pozori{ta

INTERVJU:Petar Kralj

Mirjana Karanovi}Milica Mihajlovi}

Jelena TrkuljaLjiljana \uri}Aida Ko`ar

Reprint Ludus:Intervju Dejan Mija~

Osvrt na 55. Sterijino Pozorje„Mucijevi dani” u Ateljeu 212

Inostrana scena

motre}i u direktnom televizijskom preno-su kako hr~e gomila zgubidana, na sla -|uju se prostaklucima ignoranata kojiu~estvuju u ovakvim programima simu-liraju}i realni ìvot, ili od nesre}nika kojiu ime „istine“ odgovaraju na najnevero-vatnija pitanja otvaraju}i svoju i intimusvojih najbliìh za milionski auditori-jum, o~ekuju da sutra postanu odgovornobira~ko telo koje }e umeti da prepozna irazume svet i stvarnost u kom ìvi?

Da se razumemo: komercijalni teatarje jedna od legitimnih teatarskih formi ijedan od mogu}ih organizacionih oblikapozori{ta. Bulevarski teatar itekako tre -ba da postoji, i on ima svoju poziciju udru{tvu i kulturnom ìvotu. Ko sme datvrdi da u brodvejski mjuzikl nije ulo -èno vrhunsko scensko i teatarsko ume -}e, ogromno znanje i talenat, ili da u ve -stendovskim komadima bezrazlo`noigraju vrhunski britanski glumci? No, tavrsta pozori{ta sama sebe izdràva naj -pre nude}i zabavu, razonodu, opu{tanje.

Od druga~ijeg tipa pozori{ta, kakvopored ostalog reprezentuju i ~lanoviEvropske teatarske konvencije ili Evrop-ske teatarske unije, o~ekuje se, me|utim,ne{to drugo. Pitanje je samo da li }eevropski parlamentarci i drugi politi~arito razumeti, ili }e evropski umetni~kiteatar preìveti – a svakako ho}e – bla -godare}i entuzijazmu i energiji grupi ge -rilaca, vr{njaka onog anonimnog spisa-telja {to upravo privodi kraju pisanjesvog prvog komada, drame koju }e u ne -kom podrumu, napu{tenom hangaru ilipolusru{enoj kasarni na gradskoj perife-riji (za ~udo izmakloj sveop{toj rasproda-ji gra|evinskog zemlji{ta), reìrati danasisto tako anonimni po~etnik, ispunjenpravednim gnevom koji ga tera da sebeskompromisno upusti u reskirsvake vrste.

2LUDUS 164Lu

[TA MUÎ POZORI[NU EVROPUIzve{taj sa Generalne skup{tine Evropsketeatarske konvencije, ili bauk komercijalekruì Evropom

UNikoziji, glavnom gradu Kipra, od13. do 16. maja odràna je Gene-ralna skup{tina Evropske teatar-

ske konvencije, uz Evropsku teatarskuuniju jedne od najuglednijih i najuticaj-nijih pozori{nih asocijacija Starog konti-nenta. Konvencija, naime, okuplja vi{eod ~etrdeset teatara iz bezmalo tridesetdràva Evrope, a cilj joj je da ~lanovimaomogu}i i olak{a me|usobnu razmenupredstava, dramskih tekstova, stvarala-ca, ali i najrazli~itijih formi umetni~kih,tehni~kih, organizacionih iskustava, kaoi da podsti~e razne forme saradnje – odorganizovanja festivala (kakav je, reci-mo, bio „Orient Express“, u kome su pro -{le godine u~estvovala pozori{ta iz An -kare, Krajove, Novog Sada, Zagreba, No -ve Gorice i [tutgarta), preko edukovanjamladih teatarskih kadrova, pa do kopro-dukcija.

Osim ~lanarine, izvori finansiranjapojedinih projekata u kojima participira-ju ~lanovi ETC-a su i ~este subvencijeEvropske komisije i drugih evropskih teregionalnih institucija koje s razumeva-njem i simpatijama gledaju na realizaci-ju projekata koji ujedinjuju znanja, isku-stva i poglede na svet i teatarsku umet-nost pozori{ta razli~itih provenijencija iorganizacionih struktura – velike nacio-nalne teatre, regionalna, mala gradskapozori{ta i trupe, pa i pojedine festivalekoji osim prikazivanja gostuju}ih pred-stava neguju i vlastitu produkciju.

Do nedavno su Srbiju u ovoj asocija-ciji predstavljali Jugoslovensko dramskoi Srpsko narodno pozori{te, a onda je JDPpre{ao u elitniju Uniju te se, na osnovustrogih pravila ETU, morao odre}i ~lan -stva u ETC-u.

Smisao skupova kakav je bio ovaj uNikoziji, jeste da se ~lanovi ETC-a krozneposredne susrete i konstruktivni dija-log (~esto organizovan u razli~itim rad -nim grupama) dogovore o novim zaje-dni~kim projektima i akcijama, procenedomete realizovanog, analiziraju radAsocijacije, eventualno odlu~e o aplikaci-jama novih kandidata, ali i diskutuju otemama koje se ti~u aktuelnog stanja upozori{nom ìvotu Evrope.

Na Skup{tini odrànoj u kiparskojprestonici, ispostavilo se, centralna tema(koju nije nametnula ne~ija volja ve}najneposredniji sudar sa stvarno{}u kojaje, kako }e se pokazati, u ve}oj ili manjojmeri zajedni~ki imenitelj svih ~lanova –bilo da dolaze sa severa ili juga i bezobzira na to da li u politi~kom smislupripadaju Istoku ili Zapadu) bila je veza-na za sve ja~e pritiske dràve, odnosnoosniva~a, na teatre od kojih se o~ekuje dase naviknu na sve manje subvencije.Drugim re~ima, pred javna pozori{ta(dakle ne ona privatna) postavljen je,vi{e ili manje rezolutnim tonom, impera-tiv da se suo~e sa trì{tem. Ton, uosta-lom, nije bio ni vaàn, nego ~injenica daje para na ime subvencija sve manje.

Otuda je Upravni bord ETC-a odlu~ioda Skup{tina zajedni~ki formuli{e pismoi uputi ga Evropskom parlamentu, ba{kao i lokalnim politi~arima (onima, da -kle, koji donose odluke koje se ti~u kul -turne politike), u kom }e im biti predo -~ene posledice prepu{tanja teatarskihinstitucija ~iji su primarni cilj i misijabavljenje umetno{}u, trì{nim mehaniz-mima. A glavni regulator ovih mehani-zama je, zna se, famozna „nevidljiva ru -

ka“ trì{ta koja, poput ~arobnjakovog{tapi}a, automatski i mimo neposredneregulative dràve, dovodi stvari u red, tepo darvinisti~kom modelu iz „igre“ izba-cuje one koji nisu konkurentni (koji neprivla~e dovoljan broj gledalaca), dok nasceni ostaju najja~i, najadaptabilniji,najsposobniji da preìve.

Prevedeno na re~nik teatarskih rela-cija to se odnosi na one koji su u stanjuda prave predstave koje }e zadovoljitiukus i kulturne potrebe {to {ireg seg -menta dru{tva pretvaraju}i ga u „konzu-menta“ pozori{ta.

Na ovom planu su, dakako, na j ugro -ènije zemlje u tranziciji. êsi su na putuka Evropi ili privatizovali ve}inu svojihneko} slavnih teatara, ili su ih na drugena~ine, pre svega repertoarski, prepustilitrì{tu, i sada je slika tamo{njeg pozo -ri{ta bleda senka onoga {to pamtimo izpro{lih vremena kada je Havel igran taj -no i kad je pra{kim teatrima harala ple -jada smelih i inventivnih reditelja. Hajdeda danas prebrojimo koliko je u Ma |ar -skoj preteklo istinski relevantnih pozo-ri{ta koja odolevaju talasu komercijali-zacije. Poljska uz ogromne napore neka-ko uspeva da odoli pritiscima, premda suturbulencije i tamo sve ja~e.

Ali nisu ovde u pitanju jedino pozo-ri{ta iz biv{eg socijalisti~kog lagera.Englezi kukaju, Nemci se sve glasnijeàle. Francuzi, me|utim, nisu odve} gla -sni. Navikli su se.

Sve je vi{e upravnika evropskih tea -tara, onih sa Zapada, i to rukovodilacapozori{ta neko} poznatih po ambicioznojumetni~koj repertoarskoj politici, koji napitanja provocirana problemati~nimumetni~kim nivoom vlastitog repertoaraspremno, kao iz topa, umesto odgovaranude podatke o broju prodatih ulaznica izaradi na blagajni.

Lekcije iz marketinga i ve{tine ani -miranja nove publike odavno smo moglida nau~imo i po~nemo da primenjujemo.Znamo, dakle, {ta nam valja u~initi, alije o~igledno da, posebno kod nas, nisuba{ svi u stanju ili u mogu}nosti daprimene pomenuta znanja. A tu je i baukekonomske krize, meksi~kog gripa, mo -nitoringa Me|unarodnog monetarnogfonda, gr~kog scenarija! Tranziciju (kojakod nas, kao {to znamo, traje od kada seBroz razboleo) sve intenzivnije prepoz-najemo kao proces prvobitne akumulaci-je kapitala ili kao orgijanje ratnih profi-tera nakon zavr{etka Prvog svetskog ra -ta. I tu pomo}i nema. Ko ima pare, taj jegazda, a zna se da gazda uspostavljapravila igre. Tako je bilo i na Divljem za -padu pre no {to se pojavio Vajat Erp. No,kada }e se neko sli~an njemu pojaviti i uovim krajevim? Do tada – ko ìv, a komrtav.

Da li smo ba{ apsolutno sigurni da }ei osniva~i svih ovda{njih teatara, pogla-vito prestoni~kih, odoleti isku{enju pri -vatizacije, posebno u trenutku kada budepotvr|en lukrativni efekat komercijali-zacije repertoara pa nagrnu oni s para-ma spremni da „ulaù u kulturu“? [ta}e biti s mnogim pozori{tima u unu -tra{njosti kada se pokaè da novca zaodràvanje najelementarnijeg produk-cionog nivoa vi{e nema, a da publika èlida gleda gostovanja iz prestonice, razu-me se najpre ona estradnog tipa, ili pred-stave u kojima nastupaju glumci poznatipo ulogama u televizijskim serijama?

U pozori{nom ìvotu Srbije zaposle-no je oko 3.000 du{a, a i taj podatak seodnosi na vreme pre dono{enja odluke osmanjenju broja zaposlenih. Imamo lizaista iluziju da }e taj broj ljudi (preve-den u procenat bira~kog tela) predstav-ljati kriti~nu masu neophodnu da seizbori za promene? Na za{titu raznih ni -voa vlasti mogu da ra~unaju samo oninajve}i – nacionalni teatri, kao i oni kojisu se tokom prethodnih decenija izboriliza status relevantnih, uticajnih pozo -ri{ta. Ali takvih je, u obe kategorije, ma -lo. [ta }e biti s ostalima?

Slika teatarske Evrope se postepeno,ali sve ubrzanije, drasti~no menja. Mladipisci sve ~e{}e pi{u lake, zabavne koma-de s malim brojem likova, ili se udublju-ju u problematiku „prepisanu“ zapravoiz kvazi psiholo~kih „drama“ karakteri-sti~nih za televizijske „sapunice“. Redi-telji, {ta }e, moraju da ih u stopu slede, as njima i glumci.

Menjaju}i ono {to je za promenu, kao{to u knjiàrama namesto Dostojevskog,Tolstoja, Andri}a ili Ki{a, ne rafovimanalazite dela autora ~iji naslovi se ne bezrazloga publikuju isklju~ivo u dèpnimizdanjima, tako i [ekspira ili êhova sapozori{nih dasaka sve intenzivnije poti-skuju hit-mejkeri, ~ije pozori{ne insce-nacije nemate potrebu da gledate dvaputa (a ~esto je i pauza izme|u ~inovaspasonosno re{enje).

Sasvim drugo, no nimalo naivno,jeste i pitanje {ta se de{ava s glumcem,ali i piscem ili rediteljem koji se makarsamo jednom na{ao u poziciji kreatora iliu~esnika ove spacifi~ne vrste teatra.Koliko njih je uistinu sposobno da ele -mente gluma~ke kreacije, tip dramskogzapleta, vokabular ili rediteljski prosede,

primenjene u estradnom pozori{tu neponove u onom koje ~esto, uz nagla{enupotrebu da se opravdamo, odre|ujemopojmom umetni~ki teatar. Doma}a isku-stva, ba{ kao i ona iz drugih dràva izkojih su u Nikoziju doputovali predsta-vnici ~lanova ETC-a, pokazuju da jetakvih – malo.

Neko }e se prisetiti stare narodnemudrosti pa }e ovim povodom lakonskikonstatovati da pare kvare ljude. I to bibilo sasvim u redu, komotno bi moglo dafunkcioni{e kao jo{ jedno od op{tih mestakoja se ti~u ~ovekove prirode i (labilnog)karaktera (a na crti ni{ta manje glasovi-te maksime „sve {to je ljudsko nije mistrano“), da s ovim problemom nisu suo -~ena javna pozori{ta od kojih se o~ekujeda – oprostite na izrazu – obave konkre-tne javne, odnosno dru{tvene funkcije. Ajedna od najzna~ajnijih je, pored ostalog,i da edukuju narod, da posetioce pozo -ri{ta pretvaraju u teatarsku publiku,uvode decu u svet pozori{ne umetnosti,postavljaju prava pitanja, u skladu s vla -stitom epohom, pitanja na koja }e gledao-ci sami poku{ati da daju odgovore.

Od takvog, edukovanog gledaoca,kom su ovu vrstu pitanja na umetni~kirelevantan na~in postavili [ekspir, ê -hov, Breht, Sofokle, Molijer, Sterija, Nu -{i}, Olbi, Vilijams, Ljubomir Simovi},Du{an Kova~evi}, Biljana Srbljanovi},Milena Markovi}, Uglje{a [ajtinac iliMaja Pelevi}, ba{ kao i neki u ovom ~asujo{ uvek anonimni mladi po~etnik koji }ekoliko sutra zavr{iti svoj prvi ozbiljnidramski komad, moè se o~ekivati da }ejednog dana postati civilizovani gra|a -nin svoje dràve ali i Evrope, Sveta. [tone verujem da iko ozbiljan o~ekuje odpasioniranih konzumenata bilo kog rija-liti {oua.

Ili je, moè biti, obrnuto? Pa dràveupravo od onih koji provode besane no}i

Aleksandar Mi losav l jev i¯

Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

LUDUS 1643

Odràna redovna izborna skup{tina SDUS-a

IZ SDUS-A U UDUSUvremenima kada na profesiona-

lnu sudbinu pozori{nih umetnikabitnije uti~u doga|aji van pozo-

ri{nih scena od onih na samim scenama,9. juna je u Ateljeu 212 odràna redo-vna, izborna Skup{tina SDUS-a. Odaz-valo se preko stotinu ~lanova, a iznetipredlozi, zamerke i diskusije su u naj ve -}oj meri slikovito odraàvali mnoge odaktuelnih problema i bojazni na{ih ~la -nova. Na samom po~etku, izabrani su~lanovi radnog predsedni{tva, kao i ve -rifikacione i izborne komisije, da bi sezatim krenulo u raspravu povodom pre -dloga o preimenovanju SDUS-a u Ud -ruènje dramskih umetnika Srbije(UDUS). Ova, novim zakonom iznu|enapreregistracija, najvi{e je bojazni izaz-vala u pozori{tima van Beograda koji usvojim mati~nim ku}ama imaju mesneogranke SDUS-a sa teku}im ra~unom ipe~atom. Dilemu da li ostati u UDUS-uili formirati posebna udruènja u unu -tra{njosti, razre{ila je pravna savetnicaUdruènja tuma~enjem da }e svi ~lanovivan Beograda i dalje mo}i da ostanu u~lanstvu, a da }e za svoje prakti~neposlove, ukoliko èle, mo}i da osnujunovo, lokalno udruènje koje po novomZakonu o udruènjima mora da imanajmanje 3 ~lana. Prava dobit od ~itaveove preregistracije, me|utim, jeste ta da}e UDUS u tom slu~aju mo}i da konku-ri{e za status reprezentativnog udru -ènja, ~ime }e njegovi ~lanovi dobiti nov,znatno povoljniji dru{tveni tretman, aUdruènje stabilan izvor finansiranja.

Tako je, uz svega jedan uzdrànglas prilikom glasanja, SDUS preimeno-van u UDUS, nakon ~ega se diskutovaloo predlogu novog Statuta (koji je i usvo-jen), te o programskom i finansijskomizve{taju za prethodne dve godine, kojisu mahom uz pohvale,tako|e, usvojeni.

I na ovoj skup{tini aktuelizovano jepitanje ve}eg animiranja ~lanstva zarad Udruènja i u~e{}e na skup{tinama,ali je i ukazano na ~injenicu da je~lanstvo dobrovoljno, te da je okupljanjeve}ine od 1.500 ~lanova skoro utopijskipoduhvat koji, osim znatnih materijal-nih tro{kova, iziskuje i obustavu njiho-vih profesionalnih delatnosti. ûli su sepredlozi da se poja~aju pritisci umetnikaprotiv marginalizovanja kulture u uku -pnoj dràvnoj politici, a ukazano je i nasve ~e{}e pojave mobinga i nedostojnihuslovljavanja umetnika od strane produ-centata prilikom angaòvanja na pro -jektima. Kolege su apelovale i da Fondsolidarnosti dobije bolji tretman od stra-ne pozori{ta i samih ~lanova, imaju}i uvidu sve teè ekonomsko stanje i inci-

dentne materijalne situacije pojedinih~lanova. Pa`nja je posve}ena i dugogo-di{njem problemu lo{eg tretmana samo-stalnih umetnika od strane dràve,mogu}nostima za{tite autorskih i radnihprava ~lanova, unapre|enju komunika-cije i boljem informisanju ~lanova unu -tar udruènja (izme|u ostalog i prome-nom sajta).

Potom je usledilo predstavljanjekandidata za predsednika UDUS-a injihovih programa. Kao prvi kandidat,Miroljub Turajlija je ukazao na poljulja-no dostojanstvo ve}ine ~lanova u njiho-vom profesionalnom i dru{tvenom tret-manu, kao i na veoma malo interesova-nje mladih ~lanova da pristupe ~lanstvukoje im, u su{tini, malo toga nudi. On sezaloìo za bolju informisanost i ve}ukorist koju UDUS moè da ponudi urealizaciji i plasiranju projekata ~lano-va, kao i za jasniju evidenciju ~lanovakoja bi, uz pomo} kvalitetne Internetprezentacije, mogla da bude od konkre-tne koristi u ostvarenju profesionalnihkontakata. Tako|e, zaloìo se i za boljupravnu za{titu ~lanova, kao i za to daUDUS u svom radu zadobije snagu sin -dikata.

Drugi predloèn kandidat, VladimirCveji} je u svom izlaganju pledirao zave}u podr{ku izabranog predsednikame|u ~lanstvom, ukazuju}i potom naveoma lo{ poloàj umetnika, te njihovobrojno odustajanje od svojih mati~nihdelatnosti zarad golog preìvljavanja.On je pri tom ukazao na potrebu revizije~lanstva, za bolju saradnju sa glu ma~ -kim sindikatom, na ve}i uticaj Suda ~a -sti, objedinjavanje svih pozori{nih udru -ènja u Srbiji, kao i na otpo~injanje è -stoke javne kampanje za bolji poloàjaumetnika. Kao prvi korak u ostvarenjuovih ciljeva, predloèno je hitno zakazi-vanje vanredne skup{tine UDUS-a unarednim mesecima.

U svojstvu tre}eg predloènog kan -didata, Ljiljana \uri} je pobrojala nekeod svojih teku}ih aktivnosti ~ije ciljevetreba da realizuje u novom mandatu, akoji se, izme|u ostalih, odnose na pro -gla{enje i sprovo|enje nekoliko va`nihzakonskih akata kao {to su ona o autor-skim pravima, autorskim agencijama,Zakonu o kulturi i njegovim prate}imaktima, izmenama osnovica za samo-stalne umetnike itd. Bitan naglasak unovom mandatu }e se ticati dobijanjastatusa reprezentativnog udruènja, us -postavljanja regionalne saradnje, kao ibitke za povra}aj imovine koje je Udru -ènje imalo pre Drugog svetskog rata.

Intervju: Ljiljana \uri}, reizabrani predsednikPRED NAMA JE MNOGO POSLA

Moja najve}a èlja je da se Udru ̀ enju dramskih umetnika Srbije vrati imovina oduzeta nakon Drugog svetskog rata. Toje i glavni razlog mog ponovnog kandidovanja i prihvatanja drugog mandata. Da za vr {im zapo~et posao i da Udruènje ko -na~ no stane na svoje noge. Ako nam se vrati ono {to nam pripada, nesmetano }emo obavljati svoj rad“, kaè u razgovoru za„Ludus“ Ljiljana \uri}, reizabrana pre dsednica Udruènja dramskih umetnika Srbije.

„Na{e Udruènje, do skoro Savez dramskih umetnika, jedino je udruènje koje ima u katastru evidentiranu imovinu.Povra}aj tri vi{espratnice u centru Beograda omogu}io bi da stanemo na svoje noge i da kao nekada, pre Drugog svetskog rata,finansiramo projekte svo jih ~lanova, da dajemo kredite i nov~anu pomo} kolegama kojima je ona potrebna ili da re{imoproblem prostora za iz vo |enje projekata na{ih ~lanova. Mi sada nemamo ni{ta, zavisimo od dobre volje i donatora“, obja{njavaLjiljana \uri}, koja je i pokrenula pitanje povra}aja imovine za vreme svog prvog mandata na mestu predsednika Udruènja.

Kako ocenjujete saradnju sa dru gim kulturnim institucijama i status koji uvaàva Udruènje?Ne mogu da se poàlim na saradnju koju smo ostvarili sa Ministarstvom za kulturu. Za sve {to se nas ti~e, bili smo

obave{teni, u~estvovali smo i pitani smo tokom dono{enja seta zakona u oblasti kulture. Ipak, o~ekujemo dosta od formiranjaNacionalnog saveta za kulturu koji }e imati zadatak da praviti celokupan kulturni plan za odre|en period. A nadam se da }ekulturnu politiku koju donese ovo savetodavno telo slediti Vlada i Ministarstvo kulture. Ugled Udruènja bio je u jednom perio-du poljuljan i nije ga bilo u javnosti, ali vratili smo ga tamo gde mu je mesto, ~uje se.

Na koji na~in je Udruènje u~estvovalo u dono{enju Zakona o kulturi koji je izazvao burne reakcije me|u kulturnimposlenicima? Da li je on dovoljan da „pokrije“sve segmente?

Postoje}i Zakon o kulturi reguli{e, reklabih, minimalne probleme. Postojale su polemi-ke i razli~ite ocene ovog za kona, sad imamonjegovo zvani~no tu ma~enje. Me|utim, mora-mo i dalje raditi i u~estvovati. Zakon o pozo-ri{tu jo{ ne postoji, ali se nadam da }eUdruènje iz vr{iti odre|en pritisak na budu}iNacionalni savet da se on i donese. Ponosnismo jer smo uspeli da u prethodnom pe rioduodradimo neke bitne stvari, poput pla}anjadoprinosa za sve samostalne umetnike u Srbi-ji, tj. da nemaju pogodnosti samo umetnici uBeogradu. Va`no je za mladog ~oveka koji ìvii radi u unutra{njosti da moè da radi za

honorar, a da mu je obezbe|eno pravo koje su do nedavno imali samo mladi u prestonici.Zakon o autorskim pravima predvi|a osnivanje agencija. [ta to zna~i?Predvi|eno je postojanje agencije za svaku oblast. Kad sam se prvi put susrela sa ovim, u~inilo mi se da }e biti u pitanju

monopol. Pogre{ila sam. Dobro je da postoji jedna agencija za dramsku ob last, da se zaposle tri osobe koje }e imati zadatak daprate sve ono {to je emitovano i reprizirano. Na njihove potrebe odlazilo bi 30, dok bi 70 odsto sredstava moralo da se isplatiautorima koji su u~estvovali u emisijama. Naàlost, Za kon izglasan u decembru jo{ nije zaì veo. Agencija nije dràvna komi-sija i udruènja su ta koja mogu podràti, udruìti se i osnovati agenciju u odre |enoj oblasti. Mi ve} imamo jednu agenciju„Pragus“, koju je osnovao Sindikat, ali izgleda da nije ba{ najbolje radila. Me|utim, ne beìm od toga da razgovaramo prvo saljudima iz te agencije, mo ̀ da je u pitanju obi~an nesporazum, i mo`da se moèmo dogovoriti kako ne bismo i{li na preregi-straciju. U septembru se o~ekuje i nova konferencija na kojoj }e se razmatrati Rimska deklaracija. Ako Evropa uspe da nate-ra emitere i reemitere da usvoje novu deklaraciju koja bi dramske umetnike izjedna~ila sa muzi~arima, i mi }emo bitipresre}ni jer ne moèmo biti izvan evropskih tokova.

Konkurs za status reprezentativnosti o~ekuje se u septembru. Od kakvog je zna~aja dobijanje ovog statusa?Moè postojati dvadeset udruènja dramskih umetnika, ali }e samo jedno imati status reprezentativnosti. Ono koje je

svojim radom, mogu}nostima, tehni~ kom opremljeno{}u, tradiciji zasluùje taj status. To Udruènje ima}e obavezu da obavljaposao i za sva druga udru ̀ e nja, samo ono mo}i }e da daje status sa mostalnog ili istaknutog umetnika. Ud ruènje dramskihumetnika Srbije jedno je od najstarijih u Evropi. Osnovano je na Krfu za vreme Prvog svetskog rata, a prva zvani~naskup{tina bila je 15. sep tembra 1919. godine. Duga tradicija, os nivanje Pozori{nog muzeja Srbije, saradnja sa me|unarodnimku}ama, sop stvena imovina, kao to {to smo preìveli sve ovo vreme dobre su reference da do bijemo status reprezentativnog.

[ta o~ekujete od ~lanova Udru ̀ e nja?Udruènje broji oko 1.500 ~lanova. Nije pitanje {ta ja kao pojedinac dobijam od Udru ̀ enja, ve} {ta dajem svom esnafu i

Udru ̀ enju da budu u boljem poloàju. Pred nama je mnogo posla i svi se moramo po truditi da Udruènje postavimo na pravomesto.

Tajnom glasanju pristupio je 101~lan, a ovo su rezultati: Ljuljana \uri}75 glasova, Miroljub Turajlija 25 glasovai Vladimir Cveji} 1 glas. Po progla{enjuLjiljane \uri} za predsednika u drugommandatu, imenovani su zastupnici

UDUS-a (predsednik i sekretar) i verifi-kovani ~lanovi Predsedni{tva: GoranBalan~evi}, Ma{a Stoki}, Branko Dimi-trijevi}, Dragan Todorovi}, Dragan Vuji},Radmila Tomovi}, Milica Kralj i Zoran@ivkovi}. Za ~lanove Suda ~asti izabrani

su: Ljiljana Todorovi}, Goran Jefti}, Mo -nika Romi}, @ià Stojanovi} i MladenPopovi}, a za ~lanove Nadzornog odbora:Miroljub Turajlija, Vladimir Cveji}i Vesna Nikoli}.Petar Gruji~i}

SKICE ZA KOSTIM PREDSTAVE „NA SLOVO NA SLOVO”

Prvi doma}i de~ji mjuzikl Na slovo, na slovo po tekstu Du{ana Radovi}a ureìji Darijana Mihajlovi}a (Pozori{te na Terazijama) otvorio je ovogodi{nju 8. Tibu– Teatarsku internacionalnu beogradsku avanturu, odrànu od 6. do 11. juna uBeogradu.

Mjuzikl je ve} nakon premijere na mati~noj sceni osvojio naklonost i kritike ipublike, na Tibi je tako|e ispra}en zdu{nim aplauzima a, izme|u ostalog, brojnikomplimenti su se mogli ~uti na ra~un kostima. Uradila ih je Ivana Vasi}, a nastranicama ovog broja „Ludusa” donosimo nekolicinu njihovih skica.

(Foto: Aleksandar Jovanovi})

BOJANU @IROVI]UURUÊNANAGRADA„MILO[ @UTI]”

Presti`na gluma~ka nagra-da „Milo{ @uti}” sve~ano jeuru~ena laureatu Bojanu @iro -vi}u 25. maja na sceni Ateljea212, nakon predstave Proslava(Tomas Vinterberg i MogensRukov/ Bo hr. Hansen) u reìjiIve Milo{evi} u kojoj tuma~iulogu Kristijana za koju mu jedodeljeno ovo ugledno priznanje.Odluku je doneo ìri u sastavu:Miodrag Krstovi} (predsednik),Nada [argin, Vojin ]etkovi},Ana Tasi} i \ur|a Te{i}-Popovi}.

4

Osvrt na 55. Sterijino pozorje

LUDUS 164Lu

Kockice za mozaik ovogodi{njeg PozorjaOvogodi{nje 55. Sterijino pozorje, odràno od 26. maja do 4. juna, obuhvatilo je 17 predstava ali i ~itav niz drugihzbivanja. „Ludus“ na svojim stranicama beleì deo toga

NAGRADE 55. STERIJINOG POZORJAVe}ina nagrada ve}inom glasova

Ovogodi{nji ìri ~inili su: glumica \ur|ija Cveti}, dramaturg i dramski pisac izSplita Jasen Boko, dramski pisac Filip Vujo{evi}, reditelj Du{an Petrovi} i scenograf islikar Geroslav Zari}, koji je predsedavao ìrijem.

Sterijina nagrada za najbolju predstavu: BRODI] ZA LUTKE Milene Markovi},reìja Aleksandar Popovski, Slovensko narodno gledali{~e Ljubljana.

Sterijina nagrada za tekst savremene drame: MAJA PELEVI] za tekstPOMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház).

Sterijina nagrada za reìju: PAOLO MA\ELI za predstavu BARBELO, O PSIMA IDJECI (Gradsko dramsko kazali{te „Gavella“, Zagreb).

Sterijina nagrada za gluma~ko ostvarenje: BARBARA CERAR za uloge u predstavi BRODI] ZA LUTKE (SNG Ljubljana).

ARON BALA@ kao On u predstavi POMORAND@INA KORA (Novosadskopozori{te/ Újvidéki Színház).

NEBOJ[A ILI] za ulogu u predstavi ÊKAONICA (Atelje 212 i Kulturni centarPan~eva).

ANDREA JANKOVI^ kao Ona u predstavi POMORAND@INA KORA (Novosadskopozori{te/ Újvidéki Színház).

Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje: MARIJA KALABI] u predstaviPOMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház).

Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje: MARINA SREMAC za predstavuPOMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház).

Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku: FOLTIN za predstavu BRODI]ZA LUTKE (SLG, Ljubljana).

Sterijina nagrada za scenski pokret: ANDREJA KULE[EVI] u predstaviPOMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház).

Specijalna Sterijina nagrada: BORIS LIJE[EVI] za autorski projekat ÊKAONICA(koautor teksta Branko Dimitrijevi}) (Atelje 212 Beograd i Kulturni centar Pan~eva).

Nagrada iz Fonda „Dara âleni}“ za najbolju mladu glumicu i mladog glumca: JELENA PETROVI] za ulogu Veronike u predstavi DRAMA O MIRJANI I OVIMA

OKO NJE (JDP).SR\AN SEKULI] za ulogu Banovi} Strahinje u predstavi BANOVI] STRAHINJA

(Narodno pozori{te/ Narodno kazali{te/ Népszínház Subotica). Sterijina nagrada Okruglog stola 55. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu:

BRODI] ZA LUTKE (SNG, Ljubljana).Sterijina nagrada za pozori{nu kritiku „Miodrag Kujundì}“ – zajedni~ka nagra-

da Sterijinog pozorja i redakcije novosadskog „Dnevnika“: BO[KO MILIN, pozori{nikriti~ar, Beograd, za prikaz o predstavi Dokle?! Ateljea 212 (Tre}i program RadioBeograda).

Redakcija novosadskog lista „Dnevnik“ svoju nagradu dala je ANDRA[UURBANU za reìju predstava SARDINIJA (Deè Kostolanji) i BANOVI] STRAHINJA(Narodno pozori{te/ Narodno kazali{te/ Népszínház Subotica).

„Zoran Radmilovi}“ za gluma~ku bravuru pripao je GORDANU KIÎ]U za uloguVufa u predstavi KOSA (Atelje 212).

Kompanija „Novosti“ dodelila je i nagrada za epizodnu ulogu MARKU BA]OVI]Ukao Simonu u predstavi DRAMA O MIRJANI I OVIMA OKO NJE (JDP).

Udruènje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije(ULUPUDS) nagradu za scenografiju dodelilo je MARIJA KALABI] za scenogrfiju upredstavi POMORAND@INA KORA (Novosadsko pozori{te/ Újvidéki Színház), a zakostim MARINI SREMAC za istu predstavu.

Sterijine nagrade za naro~ite zasluge pripale su kostimografkinji Boàni Jovano-vi} i bardu srpkog glumi{ta Petru Kralju.

TRI SELEKTORSKA UTISKA

Ana Tasi}, selektorka nacionalne drame „Ako su pozori{ne prilike slika na{eg ìvota, onda srpsko dru{tvo ide u potpuni

sunovrat eti~kih i estetskih vrednosti, skoro potpuno se okre}e trì{tu, sigurnimprihodima, {to podrazumeva odsustvo suptilnosti, pristojnosti, odmerenosti... Tozna~i i nestanak {ireg i dubljeg razmi{ljanja, ili promi{ljanja, nezainteresovanostza podsticanje vi{ih, nematerijalnih vrednosti, odsustvo namere za edukacijom,razvijanjem duhovno/ intelektualnih kapaciteta... Naravno, to je op{ti utisak,izuzetaka uvek ima, nije dobro generalizovati...”

Aleksandra Glovacki, selektorka nacionalnog pozori{ta„Ovaj festival ne postoji zato da bi zadovoljio radoznalost nekolicine teatrologa

koji ionako za~as stiù i do najudaljenijeg teatra u dràvi. Vratila bih se napubliku i rekla – da, mislim da i publici i pozori{nim akterima treba ovakav festi-val – atraktivan i umetni~ki relevantan; raznolik a ne jednouman; i na kraju –informativan. To je jedini sveobuhvatni main stream festival ne samo u Srbiji ve} iu regionu, i bilo bi neozbiljno li{iti ga se, baviti se ru{enjem umesto gra|enja,odnosno dogra|ivanja.”

Nikola Zavi{i}, selektor programa „Drugo vi“: „Skidam kapu svima koji se usude da pozori{te unaprede svojim li~nim

autorskim pe~atom, novom poetikom, hrabrom percepcijom sveta. Svima kojirizikuju, bez obzira na rezultat. Svima koji prate svoju ma{tu, ma gde ih odvela.Na svu sre}u, kod nas danas ima dovoljno takvih ljudi da moèmo da se nadamozanimljivoj budu}nosti. Ona se zapravo ve} de{ava, samo {to se jo{ ne vidi. Uskoroho}e.“

ONI SU BILI UZ POZORJE I OKO NJEGA

Nikita Milivojevi}, citiraju}i Andri}a, otvorio je PozorjeReditelj Nikita Milivojevi} otvorio je ovogodi{nje Pozorje citiraju}i Ivu Andri}a koga uskoro postavlja na scenu: „Nezadovoljni

sobom i prilikama u svojoj zemlji, mi ~esto hvalimo druge zemlje i narode, stvaramo od njih nedosti`ne uzore. Pri tom i preterujemo,hvale}i ih i vi{e nego {to zasluùju i pripisuju}i im svojstva i odlike kojih nemaju. Tako da sve to {to govorimo odgovara manje stvarnojslici doti~ne zemlje, a vi{e idealisanom liku na{e otad`bine, kakvom bismo hteli da je vidimo. Sve to, razume se, nije ni ta~no ni pravo,ni zdravo, jer tako mnogi od nas stvara sebi, negde na sredini izme|u one idealisane zemlje i svoje nesavr{ene, neku tre}u, neposto-je}u domovinu u koju se sklanja kad god se u jednoj od one dve (ili u obe odjednom) razo~ara. Takav ~ovek ìvi nemirno i nekorisno,~as kao izbeglica i iseljenik, a ~as kao povratnik. I nije sre}an.”

Zagreba~ki pentragam u ~ast nagra|enihZagreba~ko kazali{te mladih imalo je ~ast da zatvori 55. Pozorje. U ~ast

nagra|enih izveli su predstavu Zagreba~ki pentagram koja je u Hrvatskoj osvojilaprili~an broj nagrada. Autori pet pri~a ovog omnibusa, koje je mudro scenskikomponovao Paolo Ma|eli, i tako se ispostavio duhom mla|i od najmla|ih reditelja,jessu: Igor Rajki, Filip [ovagovi}, Nina Mitrovi}, Damir Karaka{ i Ivan Vidi}. Pred-stava je uzbudljivo pozori{no putovanje, prava moderna, na momente potresnoduhovita, bajka o savremenom ~oveku. Glumci su dobili ovacije, posebno fenomenalneNina Violi} i Jadranka \oki}, te isto tako odli~ni Pjer Meni~anin i Sreten Mokrovi}.

Kockasti, Okrugli sto kritikeOkrugli sto kritike, koji je zapravo bio kockastog oblika, vodila je mr Ksenija Radulovi}. Pozorje mladih, bar prema izve{taju Bilte-

na, ~ini se daje nadu za svetliju pozori{nu budu}nost. Naàlost, mladi nisu mogli da gledaju stare, a ni stari mlade, jer su se satnicepreklapale. [teta, jer mo`da bi bilo korisno. Pozorje je i ove godine organizovalo izlo`be, radionice, promocije knjiga, ~asopisa, izme|uostalih „Ludusa“ i „Scene“, promociju izvanrednog hrvatskog pozori{nog portala www.teatar.hr o kom je govorila njegova urednica,rediteljka Nora Krstulovi}...

Dr Milivoje Mla|enovi}, v. d. direktora Sterijinog pozorja, o motou ovogodi{njeg festivala – „Telo nam ni{ta, umtako|e ni{ta”...

„Sterijina misao trebalo bi da nas trgne, da nas opomene. Taj vapajni krik uzet je s njegovog ’nadgrobija samome sebi’ i samo naprvi pogled deluje crno. Tautologija re~i ’ni{ta’ je opomena na na{u nedovoljnost, na kratko}u trajanja i tom ograni~enju fizi~ke mo}itrebalo bi suprotstaviti trajanje. Steriji je to uspelo, napravio je delo koje traje, koje nas okuplja i zato smo izabrali tu misao za ovogo-di{nje pozori{no sabiranje. Re~ je o sumnji koja stvara nemir i vodi u istraìvanje, bez kog ne bi bilo ni pozori{ta, ni umetnosti, ni ovogfestivala. Nije to pesimisti~an vapaj ve}, naprotiv, misao koja bi trebalo da probudi akciju i borbu protiv ’ni{ta’, nedovoljnosti iograni~enosti.”

Umetni~ko ve}e PozorjaTokom trajanja Festivala, Upravni odbor Sterijinog pozorja imenovao je Umetni~ko ve}e kao konsultativno telo festivala, u ~ijem

su domenu relevantna pitanja koncepta i umetni~kog profila Pozorja. Mandat Umetni~kog ve}a je dve godine a ~lanovi su: rediteljDejan Mija~ (predsednik), scenograf Geroslav Zari}, teatrolog mr Svetislav Jovanov, glumica i upravnica NP Sombor Biljana Kesken-ovi}, teatrolog i pozori{ni kriti~ar dr Ivan Medenica, v. d. upravnika SNP-a Aleksandar Milosavljevi}, glavna urednica „Scene” Darin-ka Nikoli}, direktorka Pozori{nog muzeja Srbije mr KsenijaRadulovi}, dramski pisac dr Neboj{a Rom~evi}, upravnik NP Uìce idirektor tamo{njeg Jugoslovenskog pozori{nog festivala Zoran Stamatovi} te reditelj i direktor Pozori{ta „Deè Kostolanji” Andra{Urban.

Dervi{ i smrt kao prologDan uo~i Pozorja imali smo pozorijanski prolog i to kao neku vrstu

omaà velikom piscu Me{i Selimovi}u. Bila je to izvedba njegovog ~uvenogdela Dervi{ i smrt po dramatizaciji Neboj{e Bradi}a i u reìji NurlahaTundèra. Predstavu je izvelo Gradsko pozori{te „Kodàeli“ iz Izmita(Turska). Potpuno je neverovatno da ovaj izuzetni poznavatelj ljudskih du{ai karaktera celih 20 godina nije postavljan na scenu. Ministar kulture SrbijeNeboj{a Bradi} podsetio je da Selimovi}evi romani vi{e od 20 godina nisuizvo|eni. Nakon 1971. godine, od dramatizacije Dervi{a i smrti BorislavaMihajlovi}a Mihiza u izvedbi Ateljea 212, prva naredna dramatizacija iadaptacija pi{~evog dela usledila je tek 1995. godine.

Tu`ne vestiNa Festivalu je s tugom primljena vest da je umrla glumica Dobrila [okica. Pozorje se s tugom prisetilo i teatrolo{kinje Mirjane

Markovinovi} koja je preminula tokom ove godine.

Sne¦ana Mi le t i¯

Pobedni~ka predstava Brodi} za lutke

Zagreba~ki pentagram

Dervi{ i smrt

LUDUS 1645

Osvrt na 55. Sterijino pozorje

„ZA[TO BITEF,ZA[TOPOZORJE?POZORJE DABISMO VIDELIGDE SMO,BITEF DABISMO VIDELIGDE NISMO.”

Filip Vujo{evi},dramski pisac

Za Jasena Boku, dramskog pisca, po -zori{nog kriti~ara, novinara, svet-skog putnika, koji je bio ~lan ìrija

55. Sterijinog pozorja, putovanja sustrast kojima se rado prepu{ta. „Put jeuvek da se sledi, a ne da se pred njimporazmisli“, kaè. „Razmi{ljanje nekadnije pametno. Ja razmi{ljam kasnije, naj -~e{}e na temu: Je li mi ovo zaista treba-lo?“ Dodaje da uvek, izme|u puta i stran-putice, bira ovo drugo. I uvek, ide naIstok, jer je civilizacija ro|ena i ìvi naIstoku – na Zapad je doputovala samo dabi umrla. @ao mu je {to je pravih putnikadanas tako malo, retki su. Svetom uglav-nom hode „kupci putovanja“.

O njegovim uzbudljivim pute{estviji-ma, taklamakanskim legendama s koji-ma se uìvo sreo, medu koji je vrcao uKvebeku i malinama koje je tamo brao,radu u australijskim rudnicima i nor -ve{koj fabrici ribe, o Turskoj, gde su mu,umesto turske, nudili nes kafu, i Indiji,gde mu je kao specijalitet kuhinje po -sluèna gr~ka salata, „{veranju“ u kine-skom busu i najve}oj pe{~anoj oluji kojunije doìveo u Africi, ve} u rodnom Spli-tu, stopiranju negde u Burmi, kazanoviiz Bazargane, kupanju u hladnoj Titica-ci, najlon kesama koje su preplavile Sre -

dozemlje i jo{ koje~emu, moè se ~itati unjegovoj knjizi „Na putu svile – kakonam je lagao Martko Polo“.

Kako je pozori{te tek jedan od njego-vih ìvotnih interesa i kako su ovog junanjegova „isto~nja~ka“ stanica bili NoviSad i Sterijino poozorje, ovaj beogradskidiplomac dramaturgije i svetske knji ̀ ev -nosti za „Ludus“ je govorio upravo o to -me – Pozorju!

[ta vam je o Srbiji i svetu u kom ì -vimo reklo ovo Pozorje?

Da smo i dalje nespremni suo~iti sesa ìvotom na pozori{noj sceni, da i daljevolimo izbegavati stvarnost i baviti sestvarima koje ne govore o pravim proble-mima koji nas mu~e. Ali, one predstavekoje su progovorile o stvarnosti i o naj -dubljoj intimi, bile su i najdomljvije, i zapubliku i za ìri: êkaonica, Barbelo,Brodi} za lutke, Pomorandìna kora...îni mi se da pozori{te mora govoriti oproblemima, a ne da se trudi da budeeskapisti~ko i zabavno, za to postoji nizdrugih, znatno banalnijih medija.

Kao neutralni posmatra~ a ~ovekpozori{ta, dajte neki dobar savet Pozor-ju?

Ma nije ni pristojno, ni pametno, ne -kom ko dolazi iz druge sredine deliti

doma}ima, puno bolje upu}enima u si tu -aciju, savete i praviti se pametan na os -novu nepotpunog pozori{nog presekakoje nudi jedan festival. Volim da stvaristavljam u kontekst, mislim da ih je iz -van njega nemogu}e promatrati. U tom jesmislu vredna ~injenica da Pozorje {irikontekst, dakle, ne samo doma}a drama,~ak ne samo nacionalno pozori{te, nego i{iri kontekst, bio on „Krugovi“, ili Drugo-vi“. Kako vidite, dve predstave koje su posudu ìrija bile najbolje, nisu uop{te izSrbije, {to je, mislim, jasno upozorenjedoma}em teatru, koji o~ito nije imao sjaj-nu sezonu. ûjem da se spremaju novekoncepcijske promene, mislim da bi ihbilo bitno pre usvajanja pustiti u javnosti ~uti sud struke.

Ko su vam otkri}a ovog Pozorja?Glumci, reditelji, dramski pisci?

Nije bilo prevelikih estetskih otkri}a,ni iznena|enja, puno mi je ve}e otkri}eljubaznost i enorman trud organizatoraoko gostiju, odli~na festivalska atmosferai neka dobra „vibra“ koju festival pose-duje. Mislim da to, a ne dva-tri eventual-na scenska bisera, ~ine kvalitetan festi-val. Drago mi je i da je dokumentarnadrama prodrla na srpsku scenu krozêkaonicu, mislim da ta vrsta teatra ima

va`nu snagu u okolnostima kroz kojeovaj deo sveta prolazi u poslednjih dva -desetak godina. Hteo bih ne{to tako gle -dati i na hrvatskoj sceni.

Nalaze li dana{nji reditelji praviklju~ za teatar 21. veka?

Pravi redatelji i ne traè nikakveklju~eve, imaju jednostavno sna`nu po -zori{nu viziju i u stanju su je realizovatina sceni. Kvalitetno pozori{te 21. vekane}e se bitno razlikovati od istog takvogkoje se doga|alo u anti~koj Gr~koj ili u[ekspirovo vreme. Same tehni~ke i iz -vedbene metode mogu biti razli~ite, alibit teatra se i ne menja: on svoju publikumora uzbuditi, uznemiriti, protresti, doj -

miti, naterati na razmi{ljanja... A klju -~evi za takva stanja, jednostavno, ne po -stoje. Ina~e bismo ih kopirali kod prvogbravara i sve bi nam pozori{te bilo geni-jalno.

Gde je u svemu tome publika?Reditelji o kojima govorim koji su u

stanju napraviti takvo pozori{te, nikadne}e imati problema s publikom. Potpunoje pogre{na ideja da se pozori{te populi-sti~kim postupcima i navodnom zaba-vno{}u moè izboriti za svoju publiku.Ono {to se doga|a na sceni ne sme sleditimetode zabavnih sadràja na televiziji,poku{ati se takmi~iti sa svim idiotarija-ma koje gledamo na TV-u i biti jednakobanalno, da bi bilo popularno. Popular-nost, sama po sebi, nigde i nikad, nijebila merilo kvaliteta. Poku{ati zadovoljitisvu publiku, svideti se svima, ne moèdoneti dobro pozori{noj umetnosti. Raditiiskreno, poku{ati biti umetni~ki po{ten,suo~avati se na sceni s problemima kojinas u ìvotu mu~e i raditi to na zanim-ljiv, uzbudljiv, umetni~ki dojmljiv i is -kren na~in, jedino je {to moè publikuzadràti u teatru.

Kuda }ete posle Pozorja vi?Leto je vreme za Dalmaciju, moram i

ja nekad malo stati, upoznati svoje trik}eri, podsetiti ih na vlastito postojanje,da ne misle da je tata neko ko se pojav-ljuje samo u vidu nov~anih doznaka. Le -po je o~instvo, stavi{ dete na koleno i pi -ta{: „Du{o, u koji ti ono razred ide{?“ Ali,ne}ete me na}i na plaì, ne podnosimturizam, skrijem se u klimatizovanupro storiju i pi{em.

Intervju: Jasen Boko, ~lan ìrija ovogodi{njeg Pozorja

JO[ UVEK NESPREMNI ZA SUOÂVANJE

Laslo Vegel, pisac:„Lutamo tragaju}i“„Ovo Pozorje o samom ìvotu, na{em,

danas, reklo je jako malo. Vi{e je govoriloo pozori{nom me|uvremenu, o tome dajedan pozori{ni diskurs traì svoj put.Danas su se moderna i avangardaumorile, postale su kanonizovane, paponekad i {ablonske. Ono {to je novo, tose tek ra|a. Kada mislim na no vo, ondamislim na êkaonicu, rumunsku pred-stavu i produckiju Centra za kulturnudekontaminaciju. One imaju formu, tupozori{te traì svoj put. To su naznake,ali te predstave jo{ nemaju svoju estetiku,imaju samo te`nju i si gurno je da se beznjih ne}e mo}i na staviti to traganje. OveIgre, i ova godina uop{te, nalaze se uvakuumu jer je po zori{te u vakuumu ime|uvremenu u kom jo{ nije prona{losvoj put i svoje vreme, tj. 21. vek. Nekepredstave su za kasnile. Stvari koje suzna~ile u osamdesetim, pa i sedamdese-tim imale su udarnu mo}, i po viziji, ipozori{nom jeziku, ali sada je ostalasamo forma, pri tom ispra`njena.”

***„Na Pozorju su dve predstave igrane

u fitnes sali, pomodnom prostoru koji mideluje nekako didakti~ki, snobisti~ki.

Pravi prostori su propale fabri~ke sale, tetzv. {oping centri. Ako ve} neko ho}e noviprostor za igru, propale radne organi-zacije i ulice su pravo mesto. Ni strancise nisu bavili va`nijim temama. Pre 20-30 godina imali smo rediteljsko pozori{te,a iza tih reditelja stajale su ideje i in -telektualna elita koja je imala intelektu-alnu auru. Reditelji su dobijali impulse,zato je pozori{te moglo biti okrenuto nji -ma, a danas su oni u vakuumu, tu nemaideja. Ne kaèm da su oni krivi, nego suintelektualci neodlu~ni. Posle trancizici-je, intelektualci srednje i isto~ne Evropene mogu da na|u svoje intelektualnoupori{te, mesto, kriti~ku ta~ku. Ne èleono {to je bilo a ne umeju da na|u novo,ono {to odgovara vremenu epohe divljegkapitalizma.”

***„Pitam se kad }e kod nas napraviti

predstavu kakva je rumunska 20/20?Krajnje je vreme, mo`da kasnimo. To biza pozori{te zna~ilo osvajanje novogsveta i jezika. Naàlost, mi imamo zbun-jenu intelektualnu kastu a normalno jeda kad su intelektualci zbunjeni, i po -zori{te bude takvo. Ne treba ~ekati daBeograd napravi takvu predstavu, trebaje napravi u Vojvodini. Beograd je za~a -

ran u svom zatvorenom krugu, popu-larno re~eno ’krugu dvojke’. îtao samnedavno Vesnu Pe{i} koja je rekla da jeod 250 narodnih poslanika u Skup{tiniSrbije 60 stanuje u krugu dvojke! To ne -ma nigde u Evropi, ni u Berlinu, ni u Pa -rizu! Beograd ima jednu vrstu zatvo -renosti koja odgovara provincijalizmu, toje taj velegradski provincijalizam. Vojvo-dina je danas u situaciji da se dokazujena svakom polju, pa i u pozori{tu. Ta è -

lja za afirmacijom je veliki impuls. I zatoje ova sredina, {to se ti~e tih evropskihhorizonata, otvorenija. Znam da ima raz -nih mi{ljenja u kom pravcu Pozorje trebada krene... Ja bih taj problem re{io tako{to bih se vratio na doma}i tekst, svejed-no gde se igra, a drugi program bi biomanji i bio bi festival regiona. Dakle, neEvrope, nego srednjo-isto~no-evropski ibalkanski, ali opet samo po doma}im tek -stovima. To bi bilo ogledalo, duplo ogle -dalo, da mi vidimo sebe i oni sebe u na -{em ogledalu. To bi dalo evropski auto -ritet Sterijinim igrama, jer Sterija je zapo{tovanje. U proteklih 20 godina, kadasu bile sve one uàsne stvari u zemlji,ova institucija je jedna od retkih koja jesa~uvala dostojanstvo. Siguran sam daima talentovanih ljudi, ali oni nemajuformu, ali ni korespondenciju sa pozo -ri{tem, i sve postaje povr{no. Sterija kojije neko} rekao: ’... Telo nam ni{ta, umtako|e ni{ta’, danas bi na sve ostao bezre~i!“

Dragan Veliki}, pisac:„Festival je kao veliki grad“

„Festival je kao veliki grad, i kada zaveliki grad kaèmo da je metropola, a toje, na primer, Berlin (nekada je to bio iBeograd), onda da razjasnimo za{to jeBerlin veliki grad. Nije to, naravno, zbog

DVA PUTA DVA RADOZNALA POZORIJANSKA OKA

stanovni{tva i kvadratnih kilometara,ve} zato {to je Berlin jedan veliki arhipe-lag gradova. Tamo ne postoji model kojise ima slediti da bi neko bio Berlinac.Tako bi bilo dobro i logi~no da i festivalbude organizovan, da imamo priliku davidimo razne mogu}nosti, toliko razli~iteda to mo`da izgleda i {izofreno. Naravno,ne{to vam se svi|a, ne{to ne, danas imamdovoljno godina da kaèm da me ne{toiritira ili da ne{to ne volim... ali ~ovek semenja. Direktan odgovor na pitanje jesuli ovogodi{nje predstave na Pozorju govo-rile o na{oj stvarnosti na pravi na~in,nalazim u predstavi Banovi} Strahinja.Dakle, jesu, govorile su. Kad se uzmetekst koji je nastao u jed nom drugomvremenu, pa ga vi aktualizujete, traìte ipoku{avate da bude kompatibilan saasocijativnom mreòm i mapom togtrenutka, tu ~esto ima ve{ ta ~kog progra-ma, ali u Banovi}u je sve to bilo izuzetno.Meni je to predstava koja je upravoSrbija danas.“

Pomorandìna kora Barbelo, o psima i djeci

Laslo Vegel

Dragan Veliki}

Jasen Boko

6

Osvrt na 55. Sterijino pozorje - re~ u~esnika

LUDUS 164Lu

BEZ DU[E SI NIKO, BEZ DU[E SI NI[TA,KUPUJE[, PRODAJE[, ODUZIMA[ I DODAJE[...Slovena~ki glumac Igor Samobor,

@abac i U~a u Brodi}u za lutke„Ne iznena|uje me da je jedna èn -

ska du{a mogla da napi{e ovako surovopoeti~an, odnosno poeti~no surov tekst.Mogao bi da ga napi{e i mu{karac, na -ravno, ako bi znao, ili bio u nekom ta -kvom stanju, ponukan doga|ajima kojisu mu se desili, ili ako bi svoju traumuizrazio kroz takvu poetiku ili samu poez-iju.“

Slovena~ka glumica Barbara Cerar,Mla|a sestra, Alisa, Sneàna, Zlatokosa,Pal~ica, Princeza, @ena, Ve{ica u Bro -di}u za lutke

„Otkako je ova predstava postavljenana scenu, karte za nju su rasprodate. Ovatema nas u Sloveniji sve jako dira, svi oviproblemi su duboko na{i problemi i zatoimamo izvanrednu komunikaciju sa pu -blikom. Vrlo, vrlo smo sre}ni {to smouradili ovaj divan tekst i {to smo ga radilisa divnim ~ovekom Aleksandrom Popov -skim. Taj tekst je ~ista poezija, to su vrlodelikatni odnosi, a ja sam imala velikusre}u da radim sa prvom ligom slove-na~kih glumaca, kao {to je Igor Samoborna primer.“

Glumica Andrea Jankovi}, Ona u Po -morandìnoj kori

„I ja ìvim po diktatima drugih. Ra -zni reditelji mi diktiraju {ta da radim i tajdiktat po{tujem da bih dobro uradilaulogu. Ipak, najvi{e diktiram sama sebi,sebi sam najve}i i najzahtevniji tiranin.Jako razumem pri~u èna iz Pomoran -dìne kore. Imam ~etvorogodi{nju k}er ive} se za tako male devoj~ice nude cipelena {tiklu. Pitam se, pod kakvim }e tekona diktatom mode ìveti?! Sada je za -vladala histerija tela, ve}ina devojka raz -mi{lja kako ih drugi vide, prepu{taju setome {ta drugi od njih ho}e. Ne postavlja-ju zahteve same sebi, sve bi da u|u u fa -briku lepote i da imaju pozu, osmeh tihlepotica s naslovnica. Status lutke s na -slovne strane je uspeh, novac. To je jednastrana medalje. Na drugoj su usamlje -nost, bulimija, anoreksija, strah od sta ro -sti... U pozori{tu nau~i{ da podnosi{ svojetelo. I nau~i{ da je su{tina ono {to je iznu-tra, tvoje emocije su najve}a posebnost idragocenost. Njih ne popravlja nijednahirurgija.”

Glumac Aron Bala`, On u Pomo ran -dìnoj kori

„Ova na{a pri~a veoma je ìvotna, ~o -vek se, dodu{e, nasme{i nekoliko putadok je gleda, ali kad se sve zavr{i, ipakpo~ne da razmi{lja kuda sve to vodi i {tase to de{ava sa ovim svetom, kuda ideovaj na{ svet, kuda idu ìvoti ne samomladih ljudi, ve} svih nas zajedno, kudato idemo. Presija nad nama je ogomna,gotovo nepodno{ljiva, sa svih strana namse govori kako treba da ìvimo, kakvitreba da budemo da bismo opstali. I glav-na junakinja Pomorandè taj svet vidibez ljubavi. @igosani smo trendovima,trendseterima, modom...”

Maja Pelevi}, spisateljica Pomoran -dìne kore

„Vreme kada sam pisala Pomoran -dìnu koru pamtim kao prili~no bez bri -`no. Tek sad zapravo ìvim tu dramu inije mi lako. Da napi{em ovu dramu,naveo me strah od neostvarenosti, starostii neminovnog propadanja. Razlika izme -|u Maje Pelevi}, koja je pisala Pomo -randù, i one koja je pisla Mikija Mausa,jeste u tome {to je ova druga bila na traguda iza|e iz zakasnelog puberteta i da seoslobodi frustracija iz rane mladosti.Prva je bila prili~no mlada. Tre}a je zbu -njena. Svet je uvek bio i uvek }e biti do -sadan u svojoj nepopravljivosti. Svi po -ku{aji dokazivanja suprotnog su ~istogubljenje vremena. Ja pi{em poeziju zadecu, ~itam Bernharda i sanjam dan kad}e nas, srpske spisateljice, igrati na ne -kim toplim morima. A Pozorje? [ta bih

promenila na njemu? Za Pozorje me veùprijatelji i poznanici! Njega bih premesti-la na Petrovaradin a Exit u SNP.”

Boris Lije{evi}, reditelj i koautorêkaonice

„Ako se samo brani{ – ispada{,poje{}e te oni koji zapo~inju tu~u. To suproblemi kojima se moramo baviti, i uìvotu, i u pozori{tu. Teme su tu oko nas,i moramo se s njima suo~iti i na sceni.Ravnodu{nost za tu|u muku ubi}e nas uljudskom i moralnom smislu. Junaci ê -kaonice su obi~ni ljudi, stvarni ljudi, na{ekom{ije, vi i ja. Svi vrebamo priliku, stva -ramo kontakte, i{~ekujemo da ìvot po -~ne.”

Neboj{a Ili}, glumac u êkaonici,jedan od nas

„Nemam nikakvu iluziju da }emo sedozvati pameti, ali imam ambiciju da setoga svi naglas, bar povremeno, setimo,tih na{ih mana i da ih budemo svesni. Mivrlo brzo zaboravljamo ko su najve}iumovi koji su ovde ìveli, pa ~ak i u po zo -ri{tu, imamo zapu{tene zgrade, pozo ri -{ta... Se}ate li se, to je pravo pitanje.“

Glumac Sr|an Sekuli}, Banovi}Strahinja u istoimenoj predstavi

tor sputane slobode. Ni gde se lep{e iso~nije ìvot ne slavi kao tamo gde suìvot i sloboda ìvljenja za branjeni isputani. Svi junaci imaju giz dave kostimeod obi~nih, banalnih predmeta i to jema{ta, to je slavljenje ljudskog duha. A{ta je pozori{te do duh i igra!”

Andra{ Urban, reditelj predstavaSardinija i Banovi} Strahinja

„Zatvor, kao i pozori{te samo, okvir jeza ovu pri~u, a takav okvir je i na{ ìvot.Pri~a ho}e da iza|e iz tih okvira. I{tvanBesede{ dao je zna~ajan libreto. Njegovtekst, posebno u didaskalijama je poezija,taj tekst ima birani jezik, jako je literarani pun igre re~i. Za mene ne postoji grani-ca. Ono {to se sluti u ìvotu, na pozornicije ìvot, ljudi se tu sudaraju, {to je prostoruì – kao na ostrvu ili u zatvoru – suko-bi i surovost su vidljiviji, u fitnesu jesmrad ve}i, a u ìvotu – to sve vi{e boli igranice nema. Pozori{te bi trebalo da jene{to drugo nego spavaonica.”

Glumica Marta Bere{, @ana @ilet uSardiniji

„Ko je gledao na{e predstave, zna danismo pozori{te koje ra~una na dopadan-je. Mi nudimo otvorene predstave koje

on treba da izgleda. Kultura i fiskulturase me{aju u njegovoj glavi, komuniciraju.Izgled jeste jedan od na~in izraàvanjadana{njih ljudi, i dobro je biti fit i zdrav,ali ne da to ~oveku bude zamena za sveostalo. Zato mi se ~inilo zanimljivim da uimperativnu situciju kulta tela stavimènu od 50 godina, ènu koja traì ljubav,a nude joj se sprave za ve`banje, ènukoja traì ne`nost, a dobije fitnes kaoalternaciju za to. Ve`banje i kult tela,umesto ljubavi, ose}anja, ne`nosti...“

Glumica Du{ica Novakovi}, Diona uKosi

„Meni je Kosa sve ono {to ja danasìvim. Velika borba, borba za egzistenci-ju, ìvot, posao, ljubav, prijateljstvo... Midefinitivno ìvimo u takvom svetu, na{edru{tvo je takvo da se mora{ boriti za sve{to pripada ~asnom ~oveku i to sna`no,uporno i hrabro. Mi postajemo ono {tonam name}e dru{tvo. Kako starimo, po -stajemo ono protiv ~ega smo se ceo ìvotborili. Upla{imo se, posustanemo, izgubi-mo snagu, borbenost, volju, ìvot nasslomi. ôvek se preda dru{tvu, ve}ini,izgubi èlju da se bori za bolje, prosto sestopi sa onim {to je ve}ina, {to nije on, {to

ko kako je napisan. Su{tina je mo`da ve}u prvom sloju, tom vidljivom, ne mora seondmah i}i u simbole. îni mi se da jeovde tradicija da se prvo ~ita ono {to nijenapisano, {to se ne vidi, ono {to u tekstu~itava onaj ko ga ~ita. @ivot moè da seìvi i bez simbola.“

Sanja Mitrovi}, rediteljka i autorkaperformansa Will U ever be happy again

„Mogu biti sre}na jer se u ovom kon -tekstu ’sre}a’ vezuje za li~no preispiti-vanje. Moj pogled na svet je optimisti~an inakon svega {to se desilo mogu daprona|em zadovoljstvo. Oti{la sam izSrbije 2001, kada se ludilo rata zavr{ilo isve o ~emu pri~am u predstavi sampro{la. Nisam bila posmatra~ iz daljine.U Holandiji sam upoznala neke ljude, onisu sada ve} sredove~ni, tamo su oti{li be -è}i od mobilizacije i ve}ina njih nijesre}na. To su uglavnom izgubljeni ljudijer su se bavili svim i sva~im da preìve.Nikad nisu prona{li svoj identitet i svojemesto jer nisu sposobni za ’normalan’ìvot.”

Milo{ Samolov, Petrunjela u DunduMaroju

„Mi ìvimo u Srbiji i moramo govoritio Srbiji a ona je puna licemerja. Akopogledate srpsku politi~ku scenu i onda jeuporedite s promenama pre desetak godi-na, to nema veze s vezom. To su nekaizneverena o~ekivanja, razvile su se sa -svim druge stvari, sve je oti{lo u drugom,pogre{nom pravcu. Mi danas ne moèmoda razgovaramo jedni sa drugimanormalno, i zato niko ne moè da budezadovoljan.“

Nurulah Tundèr, reditelj predstavaDervi{ i smrt i Generalna proba sa mo -ubistva u kojoj je i scenograf

„Birao sam Selimovi}a i Kova~evi}ada bih progovorio i o turskoj stvarnosti idana{njem svetu zato {to je ono {to sunapisala ta dva pisca aktuelno i na globa -lnom nivou. Osim toga, mi imamo zajed-ni~ku istoriju. U dve predstave koje samreìaro a videli ste ih na Pozorju mogu dase vide tragovi te zajedni~ke istorije ikulture. Me{a Selimovi} je svetski pisac,a Kova~evi} je za mene êhov modernogvremena. Ironi~an je kao êhov a ko -mediju krije ispod svake re~i. Njegova re~zanima ceo svet.“

Sergej Trifunovi}, Berger u Kosi„Zapovednik, tiranin... tanka je ta

crta, lider bunta nema razumevanje zatu| bunt. I zato se slomi. Mnogo mi je va -`na ta poslednja scena kada kidi{em napolicijski kordon, to je klju~no za lik Ber -gera i za mene kao glumca. To je sna`nascena i svu energiju koju imam posle dvasata igre unesem u nju, jer to je Bergerovposlednji krik. Stara je teza da revolucijajede svoju decu. Imamo iskustva s protes-ta i svaka generacija ima svoj bunt. Barbi trebalo da ga ima, da èli promene, daho}e da osvaja pravo na svoj ìvot. Berg-er je svestan da je pre{ao crtu, da jeizneverio svoje ideale i da nema kudadalje.”

Glumica Ester âkanji, Fedra u pred-stavi Fedra fitnes

„Moj du{evni velnes... Meni je to ti -{ina, zvuk ti{ine. Nakon mnogo zvukovau gradu, buke i slika kojima se pune u{i io~i, treba mi ti{ina.”

Slovena~ka glumica Jagoda Tovirac,Bernarda Alba u Domu Bernarde Albe

„Na{a predstava radikalno pokazuje{ta se de{ava iz ~etiri zida, u mnogim fa -milijama, kakve se sve represije de{avajudok mi mislimo da je tamo ti{ina. Repre-sija je uvek prisutna, svako vreme je ima,i dobro je o tome govoriti, izneti to navidelo. I u Lorkino vreme nije se o tomegovorilo a ne govori se mnogo ni danas...A i kad izgovorimo, pitanjeje koliko shvatamo...”

„Mi ljudi smo te{ki licemeri. Kadljudi ~itaju Banovi} Strahinju ili gledajupredstavu, obi~no su jako empati~ni saStrahinjinim herojstvom, identifikuju sesa njim, ali pla{im se da, zapravo, Stra -hinje u ìvotu smetaju. êsto smo sklonida ga odobravamo, da mu se divimo kadga gledamo na sceni, da nam se njegovopona{anje ~ini prihvatljivim, ali Strahin-je danas ne prolaze ba{ najbolje. Mislimda je dobro da se svi zapitamo kakobismo se odnosili prema nekom Strahinjioko nas, nekom ko ho}e ne{to druga~ijeod onog kako mi mislimo da treba.Odmah smo neprijateljski raspoloèni.îm je ne{to druga~ije od onog {to smoo~ekivali. I zato, nije lako Strahinjamadanas...“

Kokan Mladenovi}, reditelj Kose,Dunda Maroja i Pomorandìne kore

„Po fenomenu anga`mana, Kosa iPomorandìna kora su dve potpuno su -protne predstave koje kre}u iz suprotnihpolazi{ta. Kosa poku{ava da bude jakoglasno angaòvana, a anga`man u Po -morandìnoj kori vezan je za intimnupri~u i veoma je stilizovan. UPomorandì govorimo o li~noj draminapravljenoj po svim zakonimamodernog pozori{ta, a Kosa je, naprotiv,razglas problema i vremena sada{njeg.Mi smo tamo probali grubo, silno i na savglas da progovorimo ba{ o svim devijaci-jama sada{njosti. A moj kru{eva~kiDundo, on je zatvor, kaz neni zavod, pros-

~esto, ili skoro nikad, nisu lake za gle -danje, one ne prijaju mnogima, no trudi-mo se da ru{imo granice, da izna|emonove forme igre i interpretacije teksta.Drago mi je kad vidim da to nekomzna~i, da je shvatio {ta smo hteli. Tokomrada na svakoj predstavi, Andra{ stvorijedan mi krokosmos, igrali{te u kom jesve pitanje, i sve je mogu}e, pusti vas daistraùjete sebe i druge, da stvarateodnose i ispitujete ih. Svi imamo velikukoncentraciju i kada bi se desilo datokom predstave neko iz publike u|e nascenu, ~ini mi se da me ni to ne bi pomer-ilo, i to bi mi bilo prirodno, nastavila bihpredstavu.”

Glumica Mirjana Karanovi}, Mir ja -na u Mirjani i ovima oko nje

„To je pri~a o malim ljudima,obi~nim sudbinama u kojima nema ni~egdra ma ti~nog. Ve}ina na{ih ìvota jetakva, bez velikih preokreta. Mirjana jeobi~na, raz vedena, zaposlena èna sdetetom. Bez velikih uzleta i padova.Rezignirana. Ne ma u tom ìvotudramati~nih pukotina, raspleta. @ivot tepoklopi, ~eka{ da pro|e. Potres je kadanema tvoje omiljene serije ili kad ti uletimama s kompletom ~etaka za pra{inu.@ivot 90 odsto ljudi na planeti je takav –obi~an, izme|u dve {oljice kafe.”

Ma|arski reditelj I{tvan Ta{nadi,reditelj predstave Fedra fitnes

„Savremeni ~ovek ima mnogo pred -rasuda o svom ìvotu, odnosno tome kako

ga izdaje kao ~oveka, kao misaono bi}e,kao jedinku posebnu na ovom svetu.Stopi{ se sa onim {to ti drugi nude, izma-nipulisan si, a to je ono protiv ~ega se jaborim i to je ono {to volim u Kosi. Svojemesto u ovom dru{tvu traìm bore}i seprotiv naopakih pravila u njemu,pravedno, svojim znanjem, kvalitetima,uspehom, ~isto...“

Rumunski glumac Sebastian Aba,glumac u predstavi 20/20

„Svidelo se to nekome od nas ili ne,mi moramo da ìvimo jedni sa drugima,ma kako i koliko razli~iti bili. Uverenismo da jednom opu{tenom komunikaci-jom, pa i ovakvom pozori{nom komuni -kacijom moèmo da postanemo ljudi, dase otvore kapije radoznalosti, jednihprema drugima, da nam ono {to je dru -ga~ije ne bude strah i strano, da otkriva-mo pozitivne stvari jedni od drugih ijedni o drugima. La`ni nacionalizam,la`ni pa triotizam, la`ne pri~e, la`nimitovi, la`ne istorije, sve te laì stvorilesu lo{e po li ti~are a oni la`nu stvarnost ukojoj svoje mesto dobro nalaze glupiljudi.“

Stafan Valdemar Holm, reditelj Ba -hantkinja

„Vi u Srbiji imate te konspiracijsketeorije, to je tradicija ovde, pa i u teatrukod vas, puno stvari je opet pitanje kon -spiracije. Ali va`no je razumeti da teatarkoji igramo ~ini prvenstveno tekst, on semora razumeti na osnovnom nivou, ona -

Neboj{a Ili} u êkaonici

treba da budemo normalni.“Popovski je za predstavu Matamor-

foze odabrao desetak songova, vi{e lju -bavnih pri~a od kojih svaka ima svojutemu, svoj senzibilitet, a njihovo slaganjeje poput stvaranjajednog sveta.

LUDUS 1647

Ne treba dozvolti da nas savladaekonomska logika ìvota“, rekaoje Aleksandar Popovski, reditelj

Brodi}a za lutke Milene Markovi} Slo -venskog narodnog gledali{~a Ljubljana,koja je ponela presti`nu titulu najboljepredstave na 55. Sterijinom pozorju.

Po njegovim re~ima, svojevrsno,veoma vredno priznanje bila je i reakcijapublike prilikom izvo|enja predstavetokom festivala. „Mnogo mi zna~i i veo -ma me obradovala nagrada koju je pred-stava dobila. Izuzetno su se obradovali iglumci, uprava pozori{ta. Ponosni su {tosu dobili tu nagradu, {to su se vratili nafestival... To je zapravo njihov velikikambek na Sterijino pozorje.“

Popovski kaè da voli tu predstavu ida mu se veoma dopada kako MilenaMarkovi} pi{e. „Ona je jedna od najorigi-nalnijih spisateljica na ovim prostorima.Brod za lutke je komad zapravo satkanod poezije. U njemu je emocija – emocija,a komentar je kontra toga. Precizna slo -vena~ka gluma je, naravno, dala svojogromni pe~at koji je obeleìo predstavu.Nama pozori{ta bez glmca, ni bez emoci-ja.“

Temom emocija Popovski se bavio i upredstavi Metamorfoze Ovidija, koja jepremijerno izvedena 9. juna u Jugo slo -venskom dramskom pozori{tu.

Jo{ u toku rada na toj predstavi,govore}i o svom vi|enju tog velikogknjièvnog dela, rekao je: „OvidijeveMetamorfoze su projekat kojim se duèvremena bavim i istraùjem ga u raznim

formama. Napravio sam i jedan kra takfilm po motivima te knjige. Privukla me.Ona, na prvi pogled, deluje pomalo kaotelefonski imenik. U njoj su nabrojanigotovo svi mogu}i mitovi i legende. Kadto pogleda{ i pro~ita{ vidi{ koliko se ljud-ski rod zapravo malo razvijao. Su{tins-ki, karakteri se ne menjaju. Bilo mi jevrlo zanimljivo kada sam po~eo daprepoznajem stvari za koje danas mi -slimo da su neke nuspojave ili inovacijeprvog reda, a one postoje duboko zapi -sane u tom delu, odnosno u ~oveku sa -mom od davnina. Kada je o predstavire~, napravio sam izbor ljubavnih pri~a.Uzbudljivo je kad prou~avaju}i ih vidi{da je u tim ljubavnim odnosima fakti~kisve dozvoljeno. I svi mitovi govore o tomeda bogovi, ìvotinje i ljudi moraju da ì -ve zajedno, u harmoniji. Sklad, harmo -nija ujedinjenje boànske, ljudske, ìvot-injske prirode otvara put prema nebu,pad i slabljenje nastaje razjedinjava -njem.“ Poznati reditelj kaè da je hteo dapredstavu radi ba{ u Beogradu i ba{ uJugoslovenskom dramskom pozori{tu:„S pa`njom gledam, pratim polemikukoja se de{ava u teatru. I mislim da jeveoma va`no da polemike ima, da sebavimo pitanjem kakav teatar ho}emo,za {ta se zalaèmo. S druge strane, poslepet predstava koje sam ovde napravio,ose}am se dovoljno doma}im rediteljemu Beogradu i stvarno ne mislim da trebada se pona {am kao stranac. Tako|e,mislio sam da je stra{no va`no danapravim teatar koji mene u ovom

trenutku jako zanima. Naime, ove pri~emi daju mogu}nost je zikom koji nijetipi~no teatarski. Nazvao sam to deesteti-ka.“

Po njegovim re~ima deestetika jezanimljiva posmatrana kao proces. Onapodrazumeva da ne mora sve da se odi -gra i prezenuje. „Preciznije re~eno, na -~in na koji radim je dekomponovan“, veliPopovski i dodaje: „tako je, recimo, pisaoDanil Harms. Na primer, neko po~ne kaolik, neko drugi mu uzme pri~u, zatimbalerina odigra stanje, pa onda pesnikopeva misao, pa se lik vrati u komad idoìvi nekoliko sekundi li~ne katarze, aonda neko prepri~a {ta se desilo... Dakle,jedan domino-efekat... Neko je otvorenda na njega padne uticaj svega i da seizraàva na razne na~ine. Kao {to to uìvotu i jeste. Ina~e, Metamorfoze su vrlointeresantne jer govore i o potrazi zadru gom polovinom, emotivnoj gladi,odnosno ~injenicom da treba da se bavi-mo onim elementima koji nam nedostajua ne da projektujemo nezadovoljstvo.“

Popovski kaè kako nema sumnje daìvimo u vremenu koje negira emocije,~ak i potrebu za njima, no to ne zna~i dase njima u teatru ne treba baviti. Napro-tiv. „Teatar mora da bude radikalan“,napominje on i potom isti~e: „radikalnostteatra vidim kao ne{to vrlo bitno. Netreba dozvolti da nas savlada ekonomskalogika ìvota. Tim pre {to njena vulgar-na primena danas gotovo negira ljudskuprirodu. A samo bu|enje ljudske prirodenam moè doneti ozdravljenje, oslo ba -|anje, osve{}ivanje... Mislim da teatarjednim delom umire. Umire onim delomu kome je dozvolio da mu televizija dikti-ra sadràj. Pa ne moè pozori{te da dobi-je trku s televizijom preuzimaju}i njenasredstva. Na{e tlo je drugo, i ni{ta manjebitno, naprotiv. Danas, po meni, biti ra -dikalan u teatru nije prikazati ~ovekakoji ima sidu i jebe svoju majku da bina pravio ne znam {ta. To }e Kurir i rijal-

TEATAR TREBA DA BUDE RADIKALAN„Danas je radikalno ako govori{ o ljubavi, omoralu... Sada je op{teprihva}eno kaopoèljno sve {to nije normalno. Ako ho}emoda budemo radikalni treba da budemonormalni“, kaè Aleksandar Popovski

„Za mene su gluma i uloge proces koji jenastao verovanjem, posve}eno{}u, prepu -{tanjem i uz ponovna igranja on se menja,obnavlja ili iznova stvara“, kaè JelenaTrkulja

VOLIM TRENUTKE U KOJIMA SE OSE]AM ISTINSKI @IVOM

Najpre Vera u filmu Medeni mesecGorana Paskaljevi}a gde sa Ne -boj{om Milovanovi}em i mladim

glumcima iz Albanije, u duhu neoreali -zma koji podrazumeva spontanost u du -gom kadru, igra ènu kojoj tranzicijakreira li~ni ìvot. Zatim, Devojka, {ef

prodavnice u predstavi êkaonica u Ate -ljeu 212 gde nepretenciozno, iskreno igotovo dokumentarno tuma~i lik iz istini-te ovovremene pri~e u kojoj }e se mnogiprepoznati. Potom, Liza Dostojevskog izZapisa iz podzemlja na sceni Teatra„Bojan Stupica“. Glumica Jelena Trkulja

vredno i zanimljivo po~inje svoju karije-ru.

Na samom po~etku ove godine dvezapaène uloge u pozori{tu i jedna izu -zetna na filmu. Od ~ega zavisi da li }estart u profesiji biti ovakav, zanimljiv iuspe{an?

Od sre}e. Mo`da bi ta~nije bilo re}i,uglavnom od sre}e, od „to~ka sre}e kojise okre}e”. Ako se „to~ak” zaustavi navama, najmanje {to moète da u~inite jeda opravdate poverenje koje vam je sre}aukazala.

ko pripremljeni za ìvot u profesiji glu -maca izlazite nakon {kolovanja?

Profesorka nam je uvek govorila dase na sceni sve vidi i da je reflektor kaorendgen, i da najmanje {to moèmo dauradimo jeste da makar poverujemo uono {to radimo na sceni, da bi nam ipublika poverovala. Da ne smemo daomalovaàvamo ljude u gledali{tu time{to mislimo da se moèmo sakriti.

Ne èlim da razmi{ljam da li sam ikoliko pripremljena za ìvot glumca, è -lim samo da se prepustim.

Svaka generacija glumaca donosine{to svoje. [ta donosi tvoje generacija?

Pretpostavljam da svaka generacijamladih glumaca donosi nove, sveè, ismele energije. Sem ovog uop{tenog od -govora, mislim da je preuranjena zrelostne{to {to bi moglo da okarakteri{e ge -neraciju mladih glumaca kojoj pri pa -dam. Danas je zbog manjka posla, na -àlost, senzacija kad se glumac baviglumom a ne nekim drugim, prinudnimposlom.

Kakav je tvoj pozori{ni ukus?Re}i }u samo da volim da gledam, a i

da u~estvujem, u uzbudljivim predstava-ma gde partneri igraju jedni za druge,kad osetim da vole predstavu u kojojigraju i kad igraju – da igraju do krajasvojih snaga, zdu{no i po{teno. Kad pred-stava na bilo koji na~in ostvari kontaktsa publikom i kad zajedno prodi{u i ljudikoji gledaju i glumci na sceni.

[ta voli{, ~emu se divi{, o ~emu ma -{ta{?

Volim trenutke u kojima se ose}amistinski ìvom, divim se na prvi pogledbezrazlo`no plemenitim i toplim ljudima,a ma{tam o tome da ìvot nastavida me prijatno iznena|uje.Olivera Milo{evi}

[ta danas u Srbiji zna~i biti mladaglumica na po~etku karijere?

Mlad glumac ili glumica na po~etkukarijere mora imati poja~anu svest otome da nebrojeno mnogo njegovihmladih kolega ~eka {ansu isto kao i ona/on. I ba{ zbog tako velikog broja njenihkolega na tako malom prostoru kao {to jeSrbija, mlada glumica danas, vi{e negoikad, mora biti spremna na staus lakozamenljive i potro{ne robe.

Deluje lako kada publika gleda tvojaostvarenja, ali znam da iza te lako}estoji veliki rad. Kako si stvarala ta dela?

Ne znam da li sam bilo {ta stvorila,ali sam sre}na ako se ne{to rodilo ili na -stalo, tek nisam sigurna da to moèmonazvati delom. Za mene je to jedan proceskoji je nastao verovanjem, posve}eno{}u,prepu{tanjem i uz ponovna igranja on semenja, obnavlja ili iznova stvara.

Ko je Devojka, {ef prodavnice upredstavi êkaonica u Ateljeu 212? Ka -ko si razumela njene probleme i dileme?

Ona je ùstra, ambiciozna a`daja.Predstavnik svih mladih ljudi koji ~ekajusvoj trenutak, otimaju ga, grabe i na kra -ju dobiju, ali u me|uvremenu ispuste ì -vot koji nije samo posao, i ispuste mir kojinastaje u predasima i opu{tanjima u ne -prestanim hrljenjima ka uspehu.

A Liza u Zapisima iz podzemlja?Ona je potpuno druga~ija?

Liza je dostojanstvena i ìlava alitiha devojka koja protiv svoje volje, silomprilika ìvi i radi u bordelu. Ona nije kaoprostitutke koje su se tamo sna{le, onatamo ne pripada (iako to hrabro i upornopoku{ava) i ne ume da koketira i da sebez razloga sme{ka. Ona je ozbiljna izbog toga je druga~ija.

[ta si u svom prtljagu ponela saFakulteta dramskih umetnosti i od svojeprofesorke Gordane Mari}? Kako i koli-

iti {ou uraditi mnogo bolje. Sigurno.Danas je radikalno ako govori{ o ljubavi,o mo ralu... Danas je u modi sve {to nijenor malno. I u tetru i van njega danas jesub verzivno i avangardno biti normalan.Sve {to je nekad bilo sramota sad je umodi. Ako ho}emo da budemo radikalni

NEBOJ[A GLOGOVAC

U gluma~koj ekipi Metamorfoza (koju ~ine Tamara Vu~kovi}, Nikola\uri~ko, Jelena \oki}, Goran [u{ljik, Nada [argin, Radovan Vujovi}, MarijaVickovi}, Dalija A}in, Luka Luki}, Ana Dubljevi}, Darko Bursa}) je i Neboj{aGlogovac. Tokom rada na predstavi proslavljeni glumac je, izme|u ostalog, govo-rio o tome kako je u njoj re~ o tzv. zabranjenim ljubavima, ali koje su arhetipskiprisutne u ~oveku i od kojih se ne moèmo odma}i tako {to }emo ih zabraniti.„Mo`da se bavljenje emocijama tretira kao utopija, ali ja mislim da je to, kao iemocije same, ono {to nam jako, jako nedostaje, {to smo gotovo zaboravili...Nedavno sam ~itao u nekim novinama kako je u ljubavi, odnosno u zavo|enju,da bi stekao ne~iju pa`nju va`no ignoristati ga. Ruku na srce, ta taktika nijenepoznata od vajkada ali joj se znalo mesto, situacija, uzrast, mera... A danas suhladno}a i otklon od emocija uàsno moderni i poèljni. Kad to pome{a{ s~udovi{nom gla|u za ve~nom mlado{}u, pre svega kada je fizikus u pitanju,dobije{ mejnstrim savremene emotivne komunikacije, ako se to tako uop{te moènazvati, koji je infantilan. Takav odnos prema emocijama vodi nezrelosti, vodinepravom odnosu prema stvarima, vodi u prazninu, a to sve opet vodi u destruk-ciju i/ili u autodestrukciju.“

Intervju: Jelena Trkulja

Popovski na probi Metamorfoza

Jelena Trkulja

8

Intervju: Mirjana Karanovi}

LUDUS 164Lu

GLUMA JE MOJA STRAST

Ol ivera Mi lošev i¯

„Pozori{te koje me uznemiri, koje meiskreno nasmeje, to je pozori{te koje volimda vidim i u kom volim da u~estvujem. Volimozbiljan, pametan i duhovit teatar. Pred-stave u kojima se tragi~no smenjuje skomi~nim, a koje govore su{tinske stvari oìvotu i smislu postojanja“, kaè MirjanaKaranovi}

Ne vidim razliku izme|u onoga ka -ko sam igrala pre trideset godina ikako igram sada. Sada sam mno -

go iskusnija i mogu mnogo vi{e negokada sam po~injala karijeru. Ove godineje ta~no trideset godina od mog prvogprofesionalnog anga`mana... Nikad ni -sam i{la za nekim stilovima, niti mislimda imam svoj poseban stil. Imam svojevi|enje {ta pozori{te treba da bude: zamene to je spoj vrhunske tehnike i velikeemocije. Volim predstave zahtevne u iz -razu, koje nisu prepu{tene trenutnomraspoloènju glumca ili nekakvoj proiz-voljnoj improvizaciji. Volim predstavekoje od mene zahtevaju i mentalni i fi -zi~ki i emotivni napor, koje su potpunoizgra|ene mizanscenski, vizuelno... iizuzetno mi je stalo do svih njenih seg -menata. Kostim je jako vaàn, i sceno-grafija. Uz sve to mi je najva`nije da po -stoji neka ljudska i humana pri~a kojanije povr{na ve} ide po dubini. Nisamsklona predstavama koje su isklju~ivorediteljske akrobacije i gde su izvo|a~isamo instrumenti ili sredstvo da se pred-stavi ideja reditelja. Uloge koje imajuemociju su one u kojima sam najbolja. Tomi nekako najbolje stoji“, kaè MirjanaKaranovi}.

Kako vidite pozori{ni trenutak uSrbiji danas?

Nije se to mnogo promenilo od nekihprethodnih dana. Pozori{te je za menekonstanta. Stalno pristiù neki novi mla -di ljudi i prolaze svoj put do scene. Dragomi je da beogradska pozori{ta stalnoodràvaju taj trend priliva mladih umet-nika. To je zdravo za teatar. Sa drugestrane, pozori{te kod nas stalno pre ̀ iv -ljava, veoma je ìlavo i pored svih ne da -}a. A, opet, ono sada nekako i stagnira.Potrebna je ovde ozbiljna akcija dru{tva idràve za unapre|enje pozori{ta, za stu -panje na jedan novi i vi{i nivo. Ali to jepotrebno i ~itavom na{em dru{tvu. Mi -slim na bolji organizacioni model, pouzoru na modele evropskih zemalja. Tre -nutno se br~kamo u jednoj ustajaloj bariprethodnih sistema. Kriza u na{em pozo-ri{tu je organizaciona, sve druge potenci-jale imamo. Radujem se {to prolazi krizareditelja, {to su se pojavili neki mladikreativni ljudi. Tu su njih troje, ~etvorokoji su stvarno vrhunskih potencijala, ustanju su da rade velike predstave, a tu jei desetak onih koji obe}avaju i u stanjusu da bilo gde urade pristojnu predstavu.Tako|e, mislim da je ovo vreme u kom sekvalitet meri popularno{}u, brojem ~la -naka u svim mogu}im novinama, po to -me da li je neko in ili aut, pa predstavekoje ne fasciniraju spolja{njom atraktiv-no{}u, velikim glumcima i skandalomostaju u senci.

Kakav je po vama poloàj glumcasada i ovde?

Mislim da glumci u dru{tvu general-no imaju dobar poloàj. Ljudi ih vole ipo{tuju – omiljeni su kao li~nosti. Sadruge strane mislim da nemaju velikiuticaj na dru{tvo, poput onog koji imaestrada. Ali, kako drugi ljudi ìve u ovojzemlji glumcima je sasvim pristojno. U

pozori{tima postoji velika tolerancijaprema anga`manima van ku}e tako daje mogu}e imati jo{ poslova, raditi na vi{estrana. Plate u pozori{tima nisu velike,ali je zato mogu}e na}i dodatni dobropla}en anga`man, {to mnogi koriste.

Kolika je odgovornost pred javno{}u,s obzirom na popularnost glumaca?

Naravno da postoji odgovornost, aliako neko to ne ose}a i ne ume da po{tuje,{ta sad da radimo. Nekome to ni{ta nezna~i. Ja razmi{ljam o sopstvenoj odgo-vornosti, drugi nek misle o sebi. Ne mo -raju svi da budu na istom tragu. Velikibroj glumaca ne èli da izgubi status bi}avoljenog od publike i zato se ne petljaju une{to {to nije u vezi sa glumom. Veomasu retki koji se ozbiljno zaloè za ne{to{to je mo`da malo rizi~nije od pojavljiva-nja na nekim priredbama. Imati stav kodnas danas zna~i i izazivanje gneva kodnekih koji misle druga~ije.

[ta pozori{te danas treba da govoripublici, kakvu poruku, kakav signal,kakvo uputstvo za razmi{ljanje treba dauputi?

Pozori{te koje me uznemiri, koje meiskreno nasmeje, to je pozori{te koje vo -lim da vidim i u kom volim da u~estvu-jem. Volim ozbiljan, pametan i duhovitteatar. Predstave u kojima se tragi~nosmenjuje s komi~nim, a koje govore su { -tinske stvari o ìvotu i smislu postojanja.

`no da postoji neko iskusan ko }e da tipomogne, da te ohrabri, da ti kaè da po -raz nije kraj nego da je to samo jedno odiskustava. Desi se da neki put nema ni -koga u blizini da ti pomogne. Zato nasto-jim da u njihovoj memoriji ostanu nekere~enice kojih u tim trenucima mogu dase prisete. Mnogi od njih i ne stignu da sebave glumom i bez obzira {to je to jakotu`no ja ve} za vreme {kolovanja vidimko to ne}e sti}i, a to su oni koji nisu sve -sni koliko je mnogo, mnogo rada potre-bno da bi se uspelo u ovom poslu. U glu -mi publika vidi krajnji rezultat koji uvekizgleda tako lako i tako kao da to svakomoè. Nije to samo iza|e{ na scenu, izgo-vori{ neki tekst i tako malo pro{eta{, nekiput malo vikne{... Ve}ina ljudi nemaideju kako glumac stiè do tog rezultata ite lako}e. Tako ni studenti koji po~inju otome ne znaju ni{ta. Ali uvek na klasiimam nekoliko njih koji me ozbiljnoshvate, koji vredno rade i koji }e posti}ine{to u ìvotu. Mada u glumi nikada nezna{ kada }e sti}i potvrda za taj velikirad i trud. Neki put to stigne odmah, aneki put to jako dugo traje. Neko postanepriznat glumac ve} sa dvadeset, a nekosa ~etrdeset godina. Izme|u te dvadesete i~etrdesete morate da trajete, morate dabudete negde i bavite se glumom. I u mo -joj karijeri je bilo praznih hodova, perio-da kada nisam mnogo radila, ali samznala da moram ne{to da radim, predu-zimala sam bilo {ta, besplatno, u uslovi-ma koji su te{ki. Tako da nema recepta inema sigurnog puta. To im govorim i po -ku{avam da ih na to upozorim. êsto vi -dim da mi ne veruju i da misle u stilu tose meni ne}e dogoditi, a meni iskustvogovori da ho}e.

Kako gluma postaje umetnost a neposao predstavljanja neke uloge?

Svaku ulogu doìvljavam li~no. Neprivatno, nego li~no. Za mene to nije ne -{to {to predstavljam ljudima nego ne{to{to ìvim pred njima. Kad iza|em na sce -nu ne interpretiram ve} kreiram taj lik.Postajem ta osoba, dajem joj sve svoje ispolja i iznutra. Sve, i svoj krvotok i svojèludac i svoje mi{i}e i sve svoje. Kao isve svoje emicije. Tako da u trenucimadok sam na sceni ili kad radim ne{to is -

mene veoma intiman i ekskluzivan doga -|aj. Ljudi koji idu u pozori{te su izuzetni.To su posebni ljudi. Oni koji ne idu upozori{te nemaju razumevanje za to {taono zna~i i misle da bi svet mogao bezpozori{ta. A ne bi mogao.

[ta vas van pozori{ta i filma ~inoostvarenom i ispunjenom?

Prijatelji. Sve ostalo je forma, {oping,frizura, kuvanje, sport... To je uglavnompopunjavanje vremena. Samo prijatelj-stvo i ljubav moè da me van toga ispuni.Ni{ta drugo. Gluma je moja strast i ja ne -mam potrebu da se odmaram od nje i ra -dim ne{to drugo. Nemam potrebu da tro -{im energiju na druge stvari. I kad ne{todrugo radim: ~itam, slu{am muziku, ba -vim se sportom, sve to vidim kao ulaga-nje u taj moj jedan ìvot u kom gluma ne -ma neko ogra|eno mesto. Nije to za meneposao pa da sa proba odlazim u privatanìvot. Kod mene to ne postoji. Kad sepribliàva premijera ja sam to {to radim isamo se time bavim. I kod ku}e. Tako danije lako biti prijatelj nekomglumcu ili ìveti sa glumcem.

Vi ste i profesor glume, imate svojuklasu. [ta pri~ate svojim studentimakako da postanu i opstanu u toj profesiji?

Mnogo im pri~am i to je moj posao.Ali sve to je ni{ta prema konkretnomiskustvu koje ih nau~i da je ono o ~emugovorim blizu istine, ako nije istina sa -ma. Naàlost, u ovakvim zanimanjimasticanje iskustva je veoma bolno i pove-zano s velikim lekcijama koje su izuze-tno te{ke. Ja, kao nekakav roditelj ilinjihov staratelj, volim da ih upozorim ida ih pripremim za te udarce i preprekekoje mogu da izazovu povrede, da ih ne -kako pripremim na padove. Da bi ne{tozbilja nau~io mora{ da pada{ i da sediè{. Kao kad u~i{ da hoda{. Zato je va -

pred kamere postoji samo to. Ako je mojpartner neko u koga treba da budem za -ljubljena, zaljubljena sam do poslednje}elije moga tela u tom trenutku. Kad se tozavr{i onda vi{e nisam. Mada mi se de -{avalo da se ta emocija produì i nakonscene. Nisam jedina koja shvati da je topriznanje lepoj emociji koju smo usposta-vili na sceni ili ispred kamere. I to obi~none traje dugo. Retko su odrìve gluma~keveze koje po~inju na sceni ili ispred ka -mere, jer nisu stvarne. Za mene je glumane{to vi{e od posla. To je igra u kojoju~estvujem i kojoj se sva predajem. Oz -biljno ìvim tu igru svaki put. Potpunosam fascinirana ovim poslom koji uvekneko ~udo napravi sa mnom na sceni.

Najaktuelnije je trenutno to simpa-ti~no ~udo u Drami o Mirjani i ovima okonje u kojoj igrate. [ta ona vama zna~i?

Kada sam pro~itala tekst, pomislilasam da je ta Mirjana toliko daleko od me -ne da se sa njom ne bih uop{te bavila. Tosu neki mali obi~ni dosadni ljudi. Redi-teljka Iva Milo{evi} mi je rekla da nebrinem i da }e sve biti u redu. Poverova-la sam i po~elo je da se de{ava ~udo, izprobe u probu su ti likovi po~eli da seotvaraju na neobi~an na~in. Tako samdo{la do zaklju~ka da se ta Mirjana i jane razlikujemo u sadràju nego u ìvot-nom mizanscenu, iskustvu, ambicijama.Ona i ja imamo isti ljudski lik, a to je taemotivna su{tina u kojoj se svi prepoz-najemo. Ti mali ljudi se samo iz svoje su -{tine nisu otisnuli u ne{to vi{e. Zadràlisu to svoje ìvotno ~am~e. Neki iz tog~am~eta razviju ~itav jedan novi svet, aneki, kao ta Mirjana, ostanu zauvek unjemu. Oni zbog toga nisu manje vrednikao ljudi.

Zanimljivo je kako ste nadgradili tajtekst...

Ivorov tekst nam je ponudio materi-jal za nadgradnju i zato je dobar. Nisamglumica koja se bori za replike i za to da{to vi{e toga izgovori na sceni. Naprotiv,~esto {trihujem svoj tekst, jer pravo }u ta -nje nekada moè biti uzbudljivije od ono -ga {to se kaè. U ovom tekstu izme|u tognapisanog minimalizma stoji ~itav jedanìvot. Te praznine smo ispunili uzbudlji-vim sadràjem. I izgovorili smo svakunapisanu re~.

Iz va{ih uloga na filmu najvi{e sepamte ti krupni planovi, izrazi lica puniemocija, ~ini mi se da u pozori{tu ipaksve ide od re~i?

Da, ali ne u onoj meri u kojoj je to bi -lo ranije. Do publike se moè do}i i uonome {to stoji iza teksta. Pre desetakgodina otkrila sam malu scenu. Do tadasam isklju~ivo igrala na velikim. Ondasam oti{la u Sarajevo, u Kamerni teatar55. To je jako mali prostor u kome se go -tovo dodirujete sa publikom. To je jakointimno i publika moè da vidi svaku iminimalnu nijansu u va{oj igri. Trenu-tno mi nije nikakav izazov da igram navelikoj sceni. Volela bih da radim pred-stavu za dvadeset-trideset ljudi i da setome potpuno predam. Pozori{te je za

Drama o Mirjani, Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: Emma Szabo)

Ludus ne moèbez

Ministarstvaza kulturuRepublike

Srbije,a verujemo dani Ministar stvone moè bez

Ludusa

Mirjana Karanovi}

LUDUS 1649

Intervju: Ljubomir Bandovi}

@IVIMO U @ANRU FARSI^NOG HORORA SA ELEMENTIMA MELODRAME„Bahatost i nedostak inteligencije su jed -nostavno – kobni. Pametni ljudi su oda vnorekli – ako od naroda oduzmete kulturu iumetnost ni{ta vi{e od njega ne}e ostati.“,kaè Ljubomir Bandovi}

Nakon sedam premijera na Ve~ernjoj sceni„Radovi}“, u ovom pozori{tu krajem majaizvedena je i nova lutkarska predstava„Prugasti Ma~ak i Gospo|ica Lasta“ potekstu slavnog brazilskog pisca @oràAmada

Na nedavno odrànom Me|unarod-nom pozori{nom festivalu u Rijecinagrada za najbolju mu{ku ulogu

pripala je gluma~kom tandemu NikolaRistanovski – Ljubomir Bandovi} za ulo -ge Ahmeda i Hasana u predstavi Dervi{ ismrt Me{e Selimovi}a u reìji Egona Sa -vina a u produkciji Narodnog pozori{taBeograd.

Kritika ga neretko hvali, publika ub -raja u svoje miljenike a na pitanje da li jeo~ekivao nagradu u Rijeci odgovara: „Is -kreno, nisam. Posebno s obzirom na ~i -njenicu da je Nikola Ristanovski u uloziAhmeda Nurudina neprikosnoven. Igra-ju}i Hasana trudio sam se da ne smetam,da pomognem. Pretpro{le godine u~estvo-vavo sam na istom festivalu sa pred-stavom ]eif i tada je moja uloga Salkabila vrlo zapaèna. Sam sebi sam objas-nio da je ova nagrada i neka sublimacijaprethodnog i ovog, da kaèmo, uspeha, teje na taj na~in zasluèna. Stvarno mi jedrago {to sam je dobio na tom festivalu uRijeci, {to je to u dublu s Nikolom, {to je upredstavi koju gotovo najvi{e volim... Eto,ima nekoliko segmenata zbog kojih je tanagrada ba{ posebna.“

Hasan, lik koji igrate je i svojevrsnamoralna upori{na ta~ka Ahmeda Nuru-dina?

Jeste. Zanimljivo je, a to mnogi i neznaju, da je Me{a Selimovi} Hasana na -pisao po uzoru na svoga oca. Negde sampro~itao da je rekao da je traìo uzor, likiz ìvota koji ima i dovoljno autoriteta iìvotnosti. Hasan, kao junak romana ipredstave, sam sebi je obezbedio ozbiljnuprivilegiju a to je da gleda ljudima pravou o~i. On je istovremeno i moralan i re -alan. A to zna~i, primerice, da on zna daje moralno lo{e podmi}ivanjem izdejstvo-vati da pravda bude zadovoljena, ali jetako|e vrlo svestan da ìvi u svetu gde jeto jedini na~in. Ali on je toliko i po{tovanzato {to zastupa pravdu i istinu.

Kada sam davnih godina pro~itaoroman prvi put i kada sam ga ~itao zna -ju}i da }u igrati Hasana u svakoj re~enici

u kojoj se on pominje ili koju izgovara, naovaj ili onaj na~in, provla~i se osmeh. Ataj osmeh nije prepotentnost. Ne. On svi -ma gleda u o~i i svojim pona{anjem do -kazuje da je ìveti istinu upravo nepro-cenljivo, da moèmo mi konstruisati svo -je ìvote po ovim ili onim modama i tre -nutnim normama ali to nije ono pravo.Hasan to zna i ume. îni se da je bogznakako te{ko, komplikovano. A zapravo jejednostavno, treba samo zakora~iti na tajput. Genijalne stvari su gotovo uvek vrlojednostavne.

Taj odnos Ahmeda i Hasana otvarai pitanje morala koje se danas ne ~ini po -sebno bitnim?

Ho}ete re}i da to pitanje morala da -nas nije prisutno. Moral vi{e ne stanujeovde. Mislim da, sa jedne strane, ljudskiorganizam nije dovoljno spreman na br -ze promene koje se u globalnom smislude{avaju. Brzina evolucije ~oveka nemoè da isprati brzinu evolucije ~ove -~anstva. Samim tim se i dolazi u rasko-rake i nerazumevanja.

Ahmed ima konkretan problem kojije re{iv, ali on u bilo kom mogu}em na -~inu njegovog re{avanja vidi samo zlo.Hasan je tu da kaè – ne, ne}e{ ti biti lo{~ovek ako potplati{ da bi spasio brata zakoga svi znamo da nije kriv. Ti si samo unu`di odigrao lo{u igru ali to te ne ~inilo{im ~ocekom. I taj njihov odnos je vrlojednostavan. Ima jedna va`na replika,uveli smo je na nekoj 7, 8. reprizi. U tre -nutku kad on mene uvodi pijanog i ~vrstome drì ja sam na jednoj predstavi ispalio„ho}e{ me pustit, molim te“. Onda smonegde iza scene prepoznali da je to su -{tina njihovog odnosa; ma pusti vi{e tefraze i bogove, i spasavaj ìvog ~oveka.Sad ìvi{ ovog trenutka na ovoj planeti,ne pri~aj mi o vasioni nego daj da uradi-mo {ta moèmo danas i ovde, makar topodrazumevalo da uprljamo ruke do la -kata ali je bitno da obraz ne uprljamo.

Pitanje morala je prisutno i u pred-stavi Pazarni dan Ace Popovi}a u reìjiEgona Savina...

Pitanje nemorala je prisutno i u Pa -zarnom danu, koliko je ~ovek spremanda u~ini sve za svojhu guzicu. Imam uti -sak da {to vi{e vreme odmi~e sve vi{e segubi pojam op{teg dobra, smisao za do -brobit neke ve}e celine... Ljudi pod paro -lom „mi to za dràvu i za op{tu stvar“po~ini{e i najgore stvari a sve zarad svogdèpa i svog dupeta. Ako se neka la`dovoljno dugo ponavlja ona dobija tret-man istine.

Meni je u tom Pazarnom danu naj -uzbudljiviji lik Miri}ije. Bolesna èna,skrajnuta od ljudi i na nesvestan na~inspasena od toga da bude okaljana ne mo -ralom, preciznije dùka~kim pona{anjemi stvarima koje se oko nje de{vaju, a kojaopet dokazuje da ekstrem ra|a ekstrem.Svi oko nje su ekstremni egoisti, ekstrem-no misle samo o sebi a to u njoj probudida ona ekstremno misli samo o drugima.

Ho}ete da kaète da je eskapizamjedina mogu}nost da se ~ovek ne uprlja?

Pa, moglo bi se i tako re}i. Skorosam, dodu{e u {ali, rekao – da mi je dame neko pozove u vojsku da se odmorimmalo. Ima ne{to u tom odvajanju od svetai teku}ih dru{tvenih vrtloga i kad ti jepropisano od 0 do 24 {ta }e{ da radi{...Umori se ~ovek od ovog haosa i bezna|a.

Lik Bogoljuba u Pazarnom danu jeva{a prva glavna uloga?

Da, ali tu je ansambl Ateljea, vrsniglumci... Iskren da budem, bilo mi je isvojevrsno optere}enje ta ~injenica. Jer,do sada sam navikao da delujem iz dru -gog plana. Dobro i udobno funkcioni{emkad svojim kolegama nabacujem loptu. Ustvari mi je najteè sa ulogom Bogoljubabilo to {to on vu~e celu radnju, {to se celaradnja oslanja na njega a on je inferio-rac, slabi}. Zadràti pa`nju publike daprati njegovu tragediju a da je on zapra-vo inferiorac to je ne{to {to bi, recimo, zaìvota fantasti~no uradio Bata Stojkovi}.

Jeste li traìli prototipove u realnostirade}i taj lik?

Ni{ta posebno ni konkretno. Mada,Pazarni dan je krvava farsa koja sluìda se pogledamo u ogledalo. Neko je re -kao da je ovaj narod 70 posto {kart. Bojimse da je to ta~no, ~ak i taj procenat. E, miigramo tih 70 posto.

Bahatost i nedostak ineligencije sujednostavno – kobni. Slikovito – to je kaokada imate derbi u gradu i poja~ana jebezbednost a vi, zato {to ste glupi, neprikrijete tu poja~anu bezbednost negonaprotiv njome bodete o~i i izazivate.

Principijelno – ideja o promeni moè bitiradikalna, ali na~in na koji se onasprovodi ne sme biti radikalan.

@ivimo u ànru farsi~nog horora saelementima melodrame. Od svega se kodnas mora napraviti i bioskop. [ta misliteda Nema~ka recimo nema Legiju, ili vi{etakvih ljudi. Naravno da ima, nego setamo ne zna ko su oni, ni kad dolaze nikad ih sklone...

Kako vidite situaciju u kulturi?Tu`no. Ruinira se, marginalizuje...

Mislite li da je slu~ajno da su naj us pe -{nije zemlje na svetu najtradicionalnije,poput Japana, Kine, [vedske. Ako je mojaideja da li~im na bilo kog de~ka iz Za -padne Evrope koji ima 33 godine, ondane mogu da napredujem kao ja nego sa -mo kao bolja ili lo{ija kopija. ôvek moèda napreduje samo ako zadrì sebe i radi

na sebi. Pametni ljudi su odavno rekli –ako od naroda oduzmete kulturu i umet-nost ni{ta vi{e od njega ne}e ostati. A nijenikakva tajna da kad dovede{ narod doivice egzistencije moè{ njim da manip-uli{e{ ako ho}e{.

S druge strane, sami sebi smo dodat-no zabiberili ~orbu. Do|e{ na trafiku ikaè{ „kutiju malbora, molim vas“. A sdruge strane ~uje{ „da}u ti samo ne mojda me moli{“. Pa {ta treba da kaèm, dajmi kutiju malbora, stoko jedna. To bivaljda bolje razumeli. E, to smo mi sebidozvolili. Politi~ari su takvi kakvi su, ami smo uz njih takve sebi pride dozvolilitaj me|usobni sunovrat. Mi smo genijalnidoma}ini i genijalni gosti, ali neumemo da budemo kom{ije.A. Dobrovi}

@or` Amado je knjigu Prugasti Ma -~ak i Gospo|ica Lasta napisao jo{1948. godine, kao poklon za prvi

ro|endan njegovom sinu @oau @orìju.Tekst je bio izgubljen do 1978, kada jeprvi put objavljen, a sada je ova poeti~napri~a o nemogu}oj ljubavi izme|u dveìvotinjske vrste posluìla kao libreto zalutkarsku predstavu koju je na scenu„Du{ka Radovi}a“ postavio mladi rediteljAtila Antal.

Kako je podsetila upravnica AnjaSu{a, lutkarstvo kao vrsta pozori{nogizraàvanja pomalo je zapostavljeno u

doma}im pozori{tima za decu, a samimtim je pretrpelo i najmanje promena.„Zato smo odabrali da postavimo ovajnaslov koji ne spada u korpus uobi ~a -jenih predloàka za lutkarsko pozori{te.Re~ je o univerzalnoj knjizi sli~noj ‘Ma -lom princu’ ili ‘Dobrom drvetu’, koja sebavi idejama razli~itosti, dru{tvene prih-vatljivosti i neprihvatljivosti, tolerancije inetolerancije. Mislim da su to teme kojedefinitivno treba obra|ivati u Srbiji, i toba{ u pozori{tima za decu i mlade“, za -klju~ila je Anja Su{a.

Reditelj i kompozitor Atila Antalobjasnio je kako su u predstavi poku{alida do~araju situaciju u kojoj je mogu}atakva ljubav, i na{li su je u radosti de~jeigre, zbog ~ega su i sve lutke izra|ene odsvakodnevnih predmeta kojima se decaigraju. Glavni glumci Milo{ An|elkovi} iJovana Cvetkovi} izrazili su àljenje {tose lutke kod nas i dalje tretiraju kao „lut -kice“ za malu decu, odnosno ne prepo -znaje se njihov veliki kreativni i vizuelnipotencijal, {to }e ova predstava, kako senadaju, promeniti.

Pored pomenutih glumaca, u pred-stavi igraju i Marijana Petrovi}, NenadRadovi},

Goran Balan~evi}, Tatjana Stankovi}i Predrag Todorovi}, dramatur{kinja jebila Vanja Nikoli}, a total dizajn (lutke,scenu, kostim) osmislio je Filip Jevti}.Predstava je namenjena pre svega decinièg {kolskog uzrasta, po{to bi, po mi -{ljenju kreativnog tima, sasvim mala

deca te{ko shvatila sve nijanse i slojevesamog literarnog predlo{ka.

Prugasti Ma~ak i Gospo|ica Lastapretposlednja je premijera u „Radovi}u“u ovoj sezoni, i prva od dve predvi|enelutkarske predstave u ovoj godini. Usle-di}e koprodukcija sa Lutkovnim gleda-li{~em iz Ljubljane, kao i sa Mini tea -trom, jo{ jednim pozori{tem lutaka iz tog

gradaa, a sve to u okviru Evropskog pro -jekta teatara jugoisto~ne Evrope.

Tokom leta pozori{te }e sa hit pred-stavom Knjiga lutanja Dalije A}in gosto-vati na ~etiri festivala u Aziji (u Japanu iJu`noj Koreji), ~emu su pored organiza-tora zna~ajan doprinos dali i Sekretarijatza kulturu grada Beograda i Ministar-stvo kulture.

T. Spasi}

LUTKARSKA PREDSTAVA O NEMOGU]OJ LJUBAVI

Ljubomir Bandovi}, dobitnik nagrade za najbolju mu{ku ulogu na me|unarodnompozori{nom festivalu u Rijeci

Prugasti Ma~ak i Gospo|ica Lasta (Foto: \or|e Tomi})

10

Intervju: Slobodanka – Caca Aleksi} i Branko Mili}evi}

LUDUS 164Lu

Od zajedni~kog recepta, „skr~kanog“nekih davnih dana, a koji podrazu-meva da svaka predstava Pozo -

ri{tanca Pu` osim zabavne, nu`no morada ima i dominantnu edukativnu notu,„keva i }ale“ ove popularne de~je teatar-ske „kuhinje“ Slobodanka – Caca Alek -si} i Branko Mili}evi} Kockica ne odstu-paju, {to bi se reklo, ni pedalj. Naravno,za tako ne{to i nemaju nekog posebnograzloga, jer je vi{e nego o~igledno da ta -kva kontinuirana repertoarska politika,donosi pozitivne rezultate koji se ogleda-ju, ne samo u raznim nagradama, ve} i uvelikom odzivu publike koja, za skorosvaku predstavu, uvek traì „kartu vi{e“.Na samom kraju ovogodi{nje 33. sezone,sumiraju}i njene rezultate, na{i sagovor-nici, uprkos nekim nepredvi|enim okol-nostima, ne skrivaju odu{evljenje onim{to je postignuto u prethodnih devet me -seci. Pomenimo i to da su bili u najuòjkonkurenciji za nagradu grada Beogra-da za pozori{no stvarala{tvo za 2009.gudinu, kao i i to da ih prati glas kako su„pobili prirodne zakone“ jer, isti~u i po -zori{ni znalci i publika, dokazali su kakoje „Pu`“ veliki, umetni~ki snaàn, spre-tan, brz i kvalitetan...

CACA: Veoma sam zadovoljna jer senismo opustili uìvaju}i u dosada{njimuspesima ve} smo postavili jo{ vi{e krite-rijume za kvalitet predstava. Tako su ovesezone iza{la dva nova hita – Zlatokosa iSan letnje no}i.

BRANKO: „Pu`“ ima isti status kaoZvezdara teatar. Nemamo gluma~ki an -sambl, a prihod s kase je veoma vaàn. Ujednom trenutku izgledalo je da }emozbog svinjskog gripa totalno da propad-nemo. Sre}om, izvukli smo se i mi i na -rod. Onda su nas „~astile“ lo{e vremen-ske prilike, pa smo imali dosta publikekoja u maju obi~no po~inje da ide vi{e naizlete nego u de~ja pozori{ta. Kraj sezonezavr{en je blistavo. San letnje no}i potekstu i u reìji mlade rediteljke iz Lon -

i za decu i za odrasle. Branko je smislioodli~an slogan koji stoji na svakom na -{em programu: „Ova predstava je isklju -~ivo za decu i – odrasle“.

Neizbrisiv trag, naro~ito po~etkomsedamdesetih godina, vi kao rediteljka,a Branko kao glumac, ostavili ste i u „te -atru za odrasle“ predstavama Hamlet upodrumu, Okovani Prometej... Da li vamse nekad pojavi èlja da mu se autorskivratite ponovo, bar jednom predstavom?

CACA: Apsolutno ne. Da se ta èljapojavila – ni{ta lak{e, otvorili bismo ve -~ernju scenu u „Puù“. Me|utim, kao {tovidite, ostajemo verni samo i jedino deci.

BRANKO: Caci su dugo nudili reìjeza odrasle pre nego {to je svima ipakpostalo jasno da je na to niko ne}e nago-voriti. Meni jo{ uvek nude uloge za odra-sle, ali ni ja ne pristajem. Jedno vreme sume nagovarali da napi{em komad za„veliko“ pozori{te. Laskalo mi je {to sume „loìli“ dobri poznavaoci dramatur-gije kao Sa{a Milosavljevi} i @eljko Hu -ba~ i rediteljski par Jug i Ana Radivoje-vi}. Budu}i da je stvarala{tvo za decu, naneki na~in, ipak na margini pomi{ljaosam da bi moj dramati~arski rad za decudobio na „teìni“ ako se oprobam i zaodrasle, ali se ipak nisam odlu~io. Me |u -tim, nedavno sam objavio knjigu ànrapopularne psihologije ili, da kaèm, pri -menjene filozofije. Zove se Prizemljenasre}a. Kad je ~itam ~esto mi se ~ini da biod toga mogla da se napravi predstavaza moje „stare, sada odrasle drugare“.Ne{to kao monokomedija o smislu ìvotai sre}i, ilustrovana scenskim medaljoni-ma sa jo{ nekoliko u~esnika.

Kad smo ve} kod „velikog“ pozo ri -{ta, kako vidite i ocenjujete njegove ak -tuelne (ne)prilike?

CACA: Pozori{te u~estvuje u de{a -vanjima kao jedan od segmenata ìvota.Sve {to se de{ava oko nas odraàva se ina sceni. Pozori{tu ne moè i ne sme bitibolje nego narodu.

BRANKO: Ima odli~nih predstava,ali ima i lo{ih. Uvek je tako bilo. Alinajàlije {to ima najvi{e dosadnih pred-stava. Ve}ina nas u pozori{nom svetuslaè se da smo ve} vi{e godina u velikojkrizi s tekstovima.

Bogatoj kolekciji raznih nagrada(Caca pro{le, a Branko ove godine) pri -druìli ste i „Zlatni Beo~ug“, najvi{e go -di{nje priznanje Kulturno-prosvetne za -jednice Beograda. Tom nizu, ~ini se,nedostaje jo{ jedino nagrada za ìvotnodelo?

„Veoma sam zadovoljna jer se nismo opustiliuìvaju}i u dosada{njim uspesima ve} smopostavili jo{ vi{e kriterijume za kvalitetpredstava, kaè Caca. „Poslednjih godinaprimetio sam poplavu razmaène dece, pami je sinula ideja da roditeljima pruìmpojas za spasavanje. Ako taj pojas napi{em,zva}e se ’La za, materina maza’“, veliBranko

CACA: Volela bih da je dobijem, alitek za petnaestak godina.

BRANKO: Voleo bih da Caca i jadobijemo jednu zajedni~ku nagradu, aline bih èleo da to bude nagrada za ì -votno delo, ve} da to bude nova zgradaPozori{ta „Pu`“.

[ta smatrate svojim najve}im dosa-da{njim umetni~kim dostignu}em?

CACA: Mislim da je to je predstavaVeseli vremeplov. Napravili smo je povo-dom tridesetogodi{njeg jubileja. Jubilejiobi~no nisu umetni~ke tvorevine, me|u -tim mi smo re{ili da budemo druga~iji.Branku sam zadala da napi{e tekst, alida to nipo{to ne bude uobi~ajeni recital ukome glumci ~itaju iz „jelovnika“ istorij-ske podatke o teatru, niti scenario sakon feransom izme|u ta~aka iz raznihpredstava, nego da to bude pravi pozo-ri{ni komad sa zapletom, peripetijama iras pletom. Imali smo probe kao za svaku

„PU@“ JE SAMO ZA DECU I ODRASLE

dona Aleksandre Milavi}-Devis izazvaoje pravo ushi}enje publike.

Kakvi su planovi za narednu, 34.sezonu?

CACA: Planiramo nekoliko premije-ra od kojih }e prva biti izvedena u okto-bru. Radi se o tekstu Bore Petkovi}a Lu -nja i Maza, koji }e reìrati Ana Radivoje-vi}-Zdravkovi}. Ovo }e joj biti ve} tre}areìja kod nas. Tako|e, planiramo davratimo ponovo na repertoar predstavuMa~ka u ~izmama koju nismo igrali ne -koliko godina.

BRANKO: Dok sam pisao Zlatokosu,malo sam se umorio od pisanja, pa samre{io da se odmorim. Ali, ni{ta od toga.Poslednjih godina primetio sam poplavurazmaène dece, pa mi je sinula ideja daroditeljima pruìm pojas za spasavanje.Ako taj pojas napi{em, zva}e se Laza,materina maza.

„Pu`“ je sazdan po meri, pre svegadece, ali sa druge strane primetno je,naro~ito poslednjih desetak godina, da utim predstavama uìvaju i roditelji koji-ma bi sve to {to se de{ava na sceni, ponekom nepisanom pravilu, uglavnomtrebalo da bude dosadno i monotono. Vasdvoje ste, ipak, uspeli da „razbijete” tajstereotip?

BRANKO: „Pu`“ je po~eo kao putu-ju}e pozori{te. Gostovali smo po celoj,onoj velikoj zemlji, ali uglavnom radnimdanima u {kolama, zna~i gotovo nikadvikendom. Kad smo dobili salu gostova-nja smo nastavili, a vikend je postaoglavni za takozvanu „slobodnu“ prodaju.Zna~i, za decu koju dovode roditelji. Takosmo prvi u Beogradu po~eli da negujemo„porodi~no pozori{te“.

CACA: Morali smo da smislimo„trik“ koji }e privoleti i roditelje da radodolaze u „Pu`“. Deci ne smeta kada se iroditelji zabavljaju. Naprotiv. Oni koji uto ne veruju malo znaju o de~joj psiholo-giji. Veoma je bitno za dete da posle pred-stave moè da razmeni utiske sa rodite-ljima. Uostalom, i glumci vole kad igraju

predstavu, ali smo jedva izgurali po{to jebilo vi{e od 70 u~esnika, a u jednom tre -nutku su svi bili na sceni koja je {irokasamo pet, a duboka tri i po metra. Tu jestala ~ak i torta ~iji je pre~nik bio ~itavmetar i po. Odigrali smo deset predstavapred prepunom salom.

BRANKO: Veseli vremeplov jeste biocelovito umetni~ko delo koje je sadràloodlomke iz na{ih najboljih predstava, alise ne slaèm da je to bio na{ vrh. Mada bise moglo re}i da stvaranje jednog novogpozori{ta ne moè da se kategori{e kaoumetnost, usu|ujem se da kaèm da jeglavni elemenat umetnosti nadahnu}ekoje smo nas dvoje uneli i u „neu met -ni~ke“ delatnosti oko kreiranja „Puà“.Zato je „Pu`”, ipak, u celini Cacinoi moje umetni~ko remek-delo.Mikojan Bezbradica

Miri}ija iz Pazarnog dana tre}i jelik Aleksandra Popovi}a koji jeMilica Mihajlovi} oìvela na

sce ni. Prvi je bila Desanka iz Ljubinka iDesanke koji je igrala dugo i nadahnutona po~etku karijere, a zatim Katica uSmrtonosnoj motoristici.

Milica Mihajlovi} je glumica Ateljea212 od 1998. godine, gde trenutno igra upredstavama Smrtonosna motoristika,

Popovi}eva Miri}ija je èna o kojojgotovo sigurno niste mogli da saznate ustvarnom ìvotu - malo je verovatno daneko drì zaklju~anu bolesnu ènu se -dam godina, kao {to se to njoj desilo. [taradi glumac u tom slu~aju, kako gradilik za koji nema realnu podlogu?

Oslanja se na ma{tu, ma{ta je vaàndeo gluma~kog posla, a velika pomo} je iako glumac radi s rediteljem i partneri-ma koji ga inspiri{u i koje on inspiri{e,tako da je uloga svakog od nas kolekti-van ~in. Zlo i naopako bi bilo kad bih jainspiraciju za sve likove koje tuma~imtraìla u svom poznatom iskustvu! Imatu i nekog bajanja, i neke metafizike, nemoè se ba{ skroz ni objasniti kako segradi lik. Bave}i se glumom i odgoneta-njem likova ja sam zapravo odgonetala isebe i ljude oko sebe. A ovo je beskrajnoinspirativan lik, toliko je sve ludo i su -

„Verujem u mo} kulture, a naro~ito u mo}

pozori{ta. Duboko verujem da pozori{te

uti~e na svest ljudi“, kaè Milica Mihajlovi}

manuto u toj èni, kao, uostalom, i u ko -madu.

Pomenuli ste saradnju sa rediteljem,Pazarni dan je reìrao Egon Savin, veli-ko ime na{eg savremenog pozori{ta...

Da, ovo je tre}i put da radim s njim,pre toga su bile Smrtonosna motoristika i[uma Ostrovskog. Mi lepo sara|ujemo,druìmo se, volimo da radimo zajedno.Verujem u njegov dar i pamet, i uz njegase ose}am sigurno i slobodno.

Miri}ija je tre}a Popovi}eva junaki-nja koju ste oìveli na sceni. Da li ih jemogu}e spojiti u jednu ìvotnu pri~u?

Oboàvam Acu Popovi}a, onako bez -rezervno ga oboàvam, i imam sre}u daga igram. Ponekad, kad se ~ini da jekonfuzan i nesre|en, ima se onaj divanose}aj da ima{ posla s piscem koji je usvakom zarezu darovit, u svakoj re~i ne -ponovljiv, koji je rasko{an, jedinstven.

ODRASTALA SAM SA VEROM U UMETNOST

Ejmin pogled, ûdo u [arganu i Prljaveruke. Gostuje na sceni Jugoslovenskogdramskog pozori{ta u Prevo|enju, Predpenzijom, [umi i No}i ubica. Za uloguGospave u predstavi ûdo u [arganu do -bila je nagradu „Zoran Radmilovi}“, a zaulogu u filmu Miroslava Mom~ilovi}aêkaj me ja sigurno ne}u do}i „CaricuTeodoru” za najbolju glumicu.

Sonja ¬ i r i¯

Intervju: Milica Mihajlovi}

Caca i Branko

Sva ova tri njegova komada u kojimasam igrala su skockani, ~vrsto su skroje-ni. Uskakala sam i u Mravlji mete`, to jebio jedan od Popovi}evih apstraktnihkomada. Kad krene{ da se igra{ s njego-

LUDUS 16411

ÔVEK SAM SEBI STVARA PAKAO

vom likovima to je kao da u|e{ u lunapark, i mene to uzbu|uje. Aca Popovi}prepoznaje mnogo toga, i meni su ljudi iznjegovih komada poznati, on gra|u crpiiz mentaliteta. Pri~a se da je sve te pri~eon crpeo iz detinjstva, od tetaka sa Uba,ali mislim da je ta pri~a previ{e pojedo-stavljena – ~ovek je jednostavno bio ge -nije i nema {ta drugo. Izuzetno volim daga igram, ba{ volim. Ube|ena sam da senekako likovi i glumci pronalaze u ìvo -tu.

U Pazarnom danu pod istim kro vom,kao u Vavilonskoj kuli, ìve ljudirazli~itih, ali fanati~nih uverenja i opre-deljenja. Miri}ija, na primer, traì spas uBogu i molitvi. Kaù da je fanatizamproizvod kriznih vremena. Da li se sla -ète?

Pa jeste, kod nas su, hvala bogu, kri -zna vremena uvek. U Pazarnom danuima mnogo pri~e o toj sirotinji i bedi kojakod ljudi provocira najgore strasti i osobi-ne. Svako iz svog opredeljenja sma tra datreba da mrzi svakog ko misli druga~ije.U komadu je to veoma zao {tre no: majkaje potpuno zalu|ena religijom pa izlu|ujei sve oko sebe, otac i mu` su ekstremnomilitantni, nasilni, ukrvljeni u vlasti,dvanaestogodi{nja }erka je u protestuprotiv svih njih i srlja u neki komunizam

„Predstava ‘Zapisi iz podzemlja’ govori o zlukoje je ukorenjeno u bi}u ~oveka, o tomekako ~ovek iz straha od sebe, od ìvota iizazova ispoljava to zlo i kako svako u svojojusamljenosti proìvljava svoj mali pakao.Sve to ~oveka moè odvesti u sopstvenopodzemlje, u zatvor od sopstvene lju{ture ukom mo`da i nema nema nade da se budedruga~iji i bolji“, kaè rediteljka Ana\or|evi}

Ol ivera Mi lošev i¯

Ako su prethodni period u srpskompozori{tu obeleìli dramski pisci,ta~nije dela ènskih autora,

Biljane Srbljanovi}, Milene Markovi},Maje Pelevi} i Milene Bogavac, od pro{lesezone su posebno vredni mladi reditelj.Me|u njima je i Ana \or|evi}. Njen spe -cifi~an pristup podrazumeva istraìvanjesukoba inutar individue i zahteva kojipred pojedinca postavlja zajednica.Obi~no reìra dela klasika, kao {to suêhov, Molijer, Ki{, Oskar Vajld ili Laza

Lazarevi}. I uvek sama radi dramati-zacije. Tako su nedavno na sceni Teatra„Bojan Stupica“ u dramatizaciji i reìjiAne \or|evi} premijerno izvedeni Zapisiiz podzemlja Fjodora Mihajlovi~a Dosto-jevskog.

„Vera u dobro je sramni vapaj na -ivnih i malobrojnih romanti~nih du{a“,poruka je Dostojevskog iz romana Zapisiiz podzemlja u ~ijem sredi{tu je ôvek,lik bez imena i prezimena koji moè bitisvako od nas. On ìvi mimo sveta i osvr}e

se na jedan doga|aj iz mladosti koji jeuticao na to da se zatvori u sebe i sop -stveno podzemlje. Izme|u korica ovog ro -mana Dostojevski je ispisao ~itavu jednufilozofiju o ~oveku i antropolo{ku studijuo tome kako ~ovek, bore}i se protiv togada u ìvotu ne bude ni{ta, postaje svojasuprotnost – ne~ovek. Zapisi iz podzeml-ja su pri~a o malom ~inovniku, nekadadobrom ~oveku, koji je toliko produbiosvoje sumnje u postojanje, u sebe i sveoko sebe da bez trunke savesti postajeoli~enje zla.

„Bila sam svesna da u svojoj drama-tizaciji taj filozofski aspekt romana ne}umo}i da dovoljno dosledno prenesem upozori{te“, kaè Ana, „tako da sam dra -matizaciju bazirala na drugom delu delakoji vrvi od doga|aja koji se mogu pre -to~iti u scensko zbivanje i koji se moguigrati kao i svaki drugi realisti~ki ko -mad. Pri tome sam jako vodila ra~una datu filozofiju paradoksaliste na neki na~ininkorporiram u zbivanja. Ta filozofija seni u jednom trenutku eksplicitno ne po -minje, ali u odnosu na zbivanja i toga {taiz tih zbivanja proizlazi postaje jasno daje ideja nastala isklju~ivo na osnovuonoga {to je Dostojevski rekao kroz ustaglavnog junaka. Zato sam uvela jo{ jedanlik koji u romanu ne postoji. Razvila samjednu epizodu koja je neka vrsta dvojni-ka glavnog junaka, lik Apolona kog upredstavi igra Marko Ba}ovi}. I tako samparadoks te filozofije personifikovalakroz dva lika koja su konstantno u su -kobu.“

Govore}i o ~uvenom delu F. M. Dosto-jevskog, njegovim slojevima, snazi, Ana\or|evi} kaè: „Koliko god se ~ovek vra -}a tom romanu i segmentima koji govoreo tome da u stvari ne postoji zakon koji semoè uvesti u svetu a da moè prevaspi-tati ~oveka, niti nauka i nau~ni na~in dadopre do ~oveka u dovoljnoj meri da ople-meni njegovu prirodu koja je su{tinskisirova i zla – uvek iznova biva sna`nodirnut. Svaki put mi ta misao izaziva je -zu, naro~ito u dana{nje vreme koje jeprepuno zlo~ina. Sve to je u 20. veku do -ìvelo klimaks, ali se i u 21. veku na -

stavlja na jedan jo{ perfidniji na~in. Kre -nimo samo od ulice i tih najbanalnijihstvari. Od saka}enja ìvotinja i raznihbesmislenih ubistava. U ~oveku postojijedna sila koja ga goni ka ru{enju i kojanema nikakvo utemeljenje u razumu ibilo ~emu {to bi moglo da zlo~in opravda.U tom smislu je ta filozofija Dostojevskogduboko antropolo{ko pesimisti~na i on za~oveka ne vidi nikakav izlaz. Onaj reli-giozni deo koji je, kaù postojao u ro ma -nu, a koji je nagove{tavao neku vrstuspasenja je Dostojevski sam cenzurisao inikada nije objavljen. A mo`da je i dobro{to nije, jer potrebno je shvatiti svu du -binu ~ovekovog pada kako bi reakcijaproradila kod svakog pojedinca.“

Po njenim re~ima dok radi dramati-zaciju na neki na~in ujedno radi i reìju:„Zajedni~ka bitka s glumcima bila je daosvojimo ìvot koji je prisutan u tom ko -madu i da ga preto~imo na scenu krozgluma~ka sredstva. To je bilo najteè, za -to {to se Dostojevski opire svakoj vrsti ra -cionalizacije i tu smo morali da poseg-nemo za sredstvima koja su nesvaki-da{nja, a to je za mene kao reditelja bioizazov. Morala sam da izmi{ljam indi -kacije koje nikada ranije nisam prime -njivala u radu. Ni u jednom momentu, dosame premijere, nismo bili sigurni dasmo prona{li klju~. A onda se sve otvorilona sceni.“

Upotreba drugog kao sredstva potvr -|ivanja ve~ito ugroènog ose}aja sop -stvene vrednosti je motiv koji ôveka uovoj pri~i pretvara u zlo. On je obrazovani pametan, osetljiv i povu~en, ali usam -ljen i skrajnut, neostvaren. O~ajni~ki èlida vidi sebe ve}im u o~ima drugih ljudi,da bude po{tovan, da mu se dive i da gavole. I kada to ne moà da ostvari postajedruga~iji. Ova drama se u predstavi odvi-ja u svedenim valerima, nenametljivimsredstvima, sa nekom otmenom jedno -stavno{}u. Lepu priliku dobio je glumacSr|an Timarov da suprotno svojoj vedrojprirodi tuma~i sloènu i slojevitu ulogubezimenog ~oveka ~iji su sukobi unutra -{nji. Taj izbor u podeli uloga rediteljkaobja{njava ovako: „Ne volim o~ekivanare{enja u pozori{tu. Veujem da je podelauloga tako|e stvarala~ki ~in kao i svakidrugi segment u ovom poslu, da je isto to -liko teàk, nepredvidiv, zahtevan i istra -

ìva~ki. Tragaju}i za ôvekom zaustavi-la sam se na Sr|anu Timarovu, uzsnaàn utisak da on ima sposobnost daiznese ono {to traìm od glumca koji tuulogu treba da iznese. Moj utisak je bioda on vi{e od bilo kog drugog glumcamoè da odigra lik ôveka, lik bez imenai prezimena, onog koji predstavlja svenas, sasvim prose~nog ~oveka koji u sebinosi svoj uskovitlani intimni, spolja ne -vidljiv pakao.“

Na diskretnim na~in Sr|an je izgra-dio lik po{tenog mladog ~oveka koji bezose}aja krivice postaje oli~enje zla. Ima idobre partnere u toj surovoj pri~i, poseb-no u liku Lize koju suptilnim sredstvimana scenu donosi Jelena Trkulja i u svomostarelom dvojniku, Apolonu u tuma -~enju Marka Ba}ovi}a. Predstava Zapisiiz podzemlja je zanimljiva, studioznopromi{ljeno i vredno pozori{no delo. Go -vori o zlu koje je ukorenjeno u bi}u ~o ve -ka, o tome kako ~ovek iz straha od sebe,od ìvota i izazova ispoljava to zlo i kakosvako u svojoj usamljenosti proìvljavasvoj mali pakao. Sve to ~oveka moè od -vesti u sopstveno podzemlje, u zatvor odsopstvene lju{ture u kom nema nade dase bude druga~ijii bolji.

ka nekim drugim fanaticima i hoh{taple-rima, a sve je to zdudano u jedan pazar-ni dan, u jednu ku}u, i sve to tako li~i nanas!

Nedavno se povodom festivala „Mu -cijevi dani“ ~ula re~enica koju i ina~e~esto sre}emo a koja glasi da kulturaspaja ljude...

Verujem u mo} kulture, a naro~ito umo} pozori{ta. Duboko verujem da pozo-ri{te uti~e na svest ljudi. Iz umetni~kesam porodice pa sam nekako tako i gaje-na da verujem u umetnost, pa sam mo -`da i zato ube|ena da ~ovek postaje boljikad doìvi katarzu gledaju}i neku pred-stavu.

Predstave u kojima igrate ne zabav-ljaju onog koji ih gleda. [ta mislite okomercijalnim projektima u pozori{tu?Da li bi pozori{te u sivoj i te{koj svakod-nevici trebalo da bude {areno ili ne?

Ne mislim da pozori{te treba dazabavlja, mada moè i to izme|u ostalog,ali na nivou koji mora biti mnogo vi{i odzabave. Mi imamo obavezu da prosve }u -jemo svoje gledaoce i projekti s tim ciljemnisu nu`no i zatvoreni, nekomunikativni– svako dobro pozori{te ostvaruje i emo -tivnu i razumsku komunikaciju sa gle -daocem. Postoji samo dobro i dosadnopozori{te. Ono {to je dobro, dobro je, bratemili, pa ako je usput i zabavno, jo{ bolje.

Ni{ta u nameri da bude samo jedno nijedobro. Prejednostavno je. Pozori{naumetnost komunicira s ljudima, ìv~ovek je ispred tebe a to je nezamenljivo.Zato pozori{te opstaje od kad je sveta iveka, zato je ono neuporedivo iskustvo sabilo ~im drugim. Zato moè da se desi dasu bioskopi prazni a da su pozori{tapuna: jednostavno, ne moè{ pozori{te daune se{ na DVD-ju u ku}u, a bioskopmoè{.

Ako sam dobro prebrojala, igrate uosam predstava. Da li imate neko ve~eza sebe?

U sedam-osam, Prljave ruke gotovoda vi{e ne idu, a i [argan je povremenona repertoaru. Imam deset predstava me -se~no, zna~i svako drugo-tre}e ve~e, {toje taman izdr`ljivo!

Da li gledate tu|e predstave?Da, naravno! Odu{evljena sam êka -

onicom i pozori{no i ljudski, dopala mi sei Pri~a o Mirjani i drugima oko nje –pominjem samo nove predstave iz posle-dnjih meseci.

Uskoro }e kraj sezone. Po ~emu }eteje se se}ati?

Po raznim cirkusima! [alim se, se -}a}u je se ipak po Pazarnom danu –uvek pamtim lepe stvari, a to mije bilo najlep{e. Milica Mihajlovi}

Ana \or|evi}

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne novine.

„Ludus“ uzvra}a

s blagodarnoš}u.

12

Tema broja: Na proscenijumu u pozori{tima Srbije

LUDUS 164Lu

DOBRE PREDSTAVE, NAGRADE, KRIZA„Za razliku od sezone koja je na izmaku,kada smo poku{avali da se od apatijeodbranimo duboko veruju}i da kriza ne smebiti opravdanje za lenjost duha, sada samomogu prognozirati jednu veliku neizvesnostpome{anu sa agonijom. U pozori{tima sestvara klima demotivacije rasprostranjene ucelom dru{tvu“, kaè Zoran Stamatovi},direktor Narodnog pozori{ta Uìce

Decentralizacija je, ~ini se oduvek,deo strate{kog planiranja kulture.Pa ipak, oni koji ne ìve i ne rade

u Beogradu i Novom Sadu smatraju da setaj zadatak izuzetno sporo ostvaruje, ada oni rade kao da je sve u redu. Da jeprethodna ocena ta~na, pokazuje i doka-zuje i ova pozori{na sezona, kao i mnogeprethodne.

Zamolili smo upravnike nekolikopozori{ta da je opi{u i komentari{u, daispri~aju {ta je sve ura|eno na njihovimscenama, kako su proìveli ovu sezonukoja se upravo zavr{ava, kako su usa -glasili produkciju i raspoloìvi budèt, dali i kako sara|uju sa lokalnim samou-pravama, da li je besparica uticala napose}enost predstava, kako posluju bezZakona o pozori{tu...

NARODNO POZORI[TE NI[„Mislim da ne moè da se pri~a o

pozori{noj sezoni u Srbiji zato {to vama uBeogradu nije isto kao {to je nama u Ni{uili kao {to je kolegama u Leskovcu“, kaèBiljana Vujovi}, upravnica Narodnog po -zori{ta u Ni{u. „Svako ìvi od budètalokalne vlasti. Na{a lokalna vlast izdvajasedam posto za kulturu grada – nekomeje to malo nekome mnogo. U na{em slu -~aju je to znak da je Ni{u stalo do kultu-re. Besparica? Pa mi godinama ìvimoisto ovako kako smo ìveli ove sezone. Ito je umetnost – praviti umetnost ni iz~ega, zar ne? Razlikujemo se i u infra-strukturi, na{e pozori{te nema opremukakvu ima Beograd. Od Nove godineimali smo ~etiri premijere od kojih je sa -mo mjuzikl Violinista na krovu, na{uslavljeni~ku predstavu, za devet njenihizvo|enja videlo pet hiljada ljudi! I to umalom Ni{u, bez ikakve reklame, bezpodr{ke B92 i drugih medija! Kolikotakvih primera ima Beograd? Ne posu-stajemo ni {to se ti~e nivoa repertoara.Mi, naravno, moramo da vodimo ra~unaod ~ega se ìvi, ali nastojimo i da vaspita-vamo publiku. Nikako se ne bih odrekla

kvaliteta zarad kvantiteta, protiv sampogleda na pozori{te kroz kasu. Predsta-va Bura u reìji Andra{a Urbana jejedan od tih obroka kojima postepenohranimo publiku s namerom da je edu -kujemo. S obzirom na to da ta predstavaima svoje fanove, izgleda da to dobroradimo. Smi{ljamo razne stvari kojimabismo privukli publiku: snizili smo cenuulaznica, proglasili smo Dan ljubavi...Nadamo se da }e ovi na{i potezi, osimpublike, privu}i i medije, da }e novinaripisati o pozori{tu, ne o skandalima ve} ipozori{nim uspesima.“

NARODNO POZORI[TE U@ICE„I ovu sezonu privodimo kraju sa

minimalnim sredstvima koja su pri tomumanjena za 40 odsto“, kaè Zoran Sta -matovi}, direktor Narodnog pozori{taUìce. „@elim da naglasim da su izdava-nja za kulturu manja od jednog procentabudèta i ukoliko taj jedan procenat re -{ava pitanje opstanka, predlaèm da sekultura potpuno ukine. Kultura nije ne -racionalno tro{enje para, ve} sistemskoulaganje, i u njoj se itekako brine o sva -kom utro{enom dinaru. Mora se raditi naja~anju institucija kulture jer nekulturannarod je siroma{an narod i obratno,kulturan narod je bogat narod, koji imapreduslov i za materijalno bogatstvo.

„U godini kada je re~ racionalizacijanaj~e{}e kori{}ena, i kada je postala sa -stavni deo na{eg ìvota u pozori{tu, nemogu a da ne podsetim da je to na~in ì -vota uì~kog pozori{ta ve} trideset godi-na. Po~eo sam da radim u pozori{tu uvreme racionalizacije komunisti~kog re -ìma, koji je èleo da uvede marketingkao novi na~in gledanja na kulturu, po -ku{avaju}i da trì{no mi{ljenje uvrsti una~in poslovanja ustanova kulture... Mi -slim da je upravo to trenutak kada nasta-je haos u smislu vrednovanja umetnosti.Bez obzira na sve smatram da racionali-zacija mora biti imperativ, isto tako morase voditi ra~una da zaposleni u pozori{tu

nisu administrativni radnici, ve} krea-tivni pojedinci i postojanje teatra u nekojsredini oslikava njene kulturne i civili-zacijske domete.

„U trenutku kada se najvi{e govori oprelasku na trì{nu ekonomiju, teatar-ska umetnost biva izba~ena iz vokabula-ra onih od kojih nam zavisi sudbina.Komentari{u se razni zakoni i predlozi, asu{tinski niko ne mari za samu bit teatrai njegove funkcije u dru{tvu. U javnostise pozori{te pominje uglavnom kada seèli skrenuti pa`nja sa sveprisutnih afe -ra izazvanih iz nepoznavanja ~injenica okojima treba brinuti. U samom pozori{turefleksija o sebi, vlastitoj profesiji, vlasti-toj veli~ini kao i delatnosti zapetljana je umitove o nekada{njoj pozori{noj slavi iveli~ini, kojima se suprotstavljaju aktuel-ne nevolje. O budu}nosti se misli retko inesistemati~no.

„Za razliku od sezone koja je na iz -maku, kada smo poku{avali da se odapatije odbranimo duboko veruju}i dakriza ne sme biti opravdanje za lenjostduha, sada samo mogu prognozirati jed -nu veliku neizvesnost pome{anu sa ago -nijom. U pozori{tima se stvara klima de -motivacije rasprostranjene u celom dru -{tvu.

„Bez obzira na sve neda}e sa kojimasmo se susretali i sa kojima se susre }e -mo, uspeli smo da realizujemo pet premi-jera i vi{e edukativnih radionica, a dokraja sezone o~ekuje nas i jo{ jedna pra -izvedba doma}eg teksta. Sude}i po svimslu`benim pokazateljima primenjivim uteatru imamo razloga da budemo zado-voljni.“

NARODNO POZORI[TE – NARO-DNO KAZALI[TE – NEPSZINHAZ USUBOTICI

„Veoma je te{ko govoriti o sezoni usmislu sumiranih rezultata kada ona jo{traje zato {to trenutno (poslednji danamaja, u vreme pisanja ovog teksta, prim.a.) ima jo{ mnogo toga da se desi“, kaèmr Ljubica Ristovski, upravnica Narod-nog pozori{ta iz Subotice, i nabraja da jeod po~etka sezone Drama na ma|arskomjeziku odigrala {est premijera, Drama nasrpskom jeziku ~etiri, da je na repertoaru27 naslova, da je na njihovoj sceni gosto-valo dvadesetak predstava iz pozori{ta uokruènju, da je realizovano 246 pred-stava sa prose~nom pose}eno{}u 86,81odsto. Tako|e, Pozori{te iz Subotice jeu~estovalo na 15 pozori{nih festivala – umaju, na primer, bili su na kra gu je va~ -kom „Joakim festu“, na festivalu Eurore-gija u Temi{varu, na Sterijinom pozorju,u junu na Prvom festivalu eksperimen-talnih scena u Kikindi, i na Festivaluma|arskih pozori{ta izvan Ma|arske, au julu }e u~estvotai na Osje~kom kultur-

nom ljetu. Osvojili su slede}e nagrade: uJagodini je Minja Pekovi} progla{enanajboljom mladom glumicom, u Zrenja-ninu je predstava Banovi} Strahinja

progla{ena za najbolju u celini, Andra{Urban je nagra|en za reìju, Lajko Fe -liks za najbolju muziku, Ljubi{a Ristovi}za najbolju epizodu i Sr|an Sekuli} zanajboljeg mladog glumca, a ova predsta-va je progla{ena najboljom i u Kragujev-cu, kao i muzika Lajka Feliksa.

Osim ovih rezultata, Ljubica Ristov-ski nabraja i: „Tradicionalnu marketin -{ku akciju ’Gledaoci biraju glumca iglumicu sezone’, zatim smo tokom celegodine intenzivno smo pomagali amater-skim dru{tvima i baletskim {kolama daprikaù svoje godi{nje radove, u okviruDana vojvo|anskog ma|arskog glumi{tadodeljen je ’Patakijev prsten’, prire|enaje izlo`ba ’Trideset godina Sala{arskogpozori{ta’, predstavljena je knjiga AgnesCzerne A Tanyaszínház három évtizede,kao i tekstovi Roberta Lenarda Koulrofó-bía i I{tvana Baloga Ketten, koji su izve-

Piše Sonja ¬ i r i¯

OSETLJIVA SREDINA I DIVNA PUBLIKA

Intervju s Aidom Koàr, upravnicom Regionalnog pozori{tau Novom Pazaru

Regionalno pozori{te u Novom Pazaru, kao profesionalno pozori{te, postoji od2002. godine i sada zapo{ljava dvanaest radnika, od ~ega {est glumaca. Uslovi zarad su vrlo te{ki, u sali zimi nema grejanja, pa je temperatura nekad i ispod nule.U neke od predstava, koje pune salu, uloèno je svega 4.000 ili 5.000 dinara. Osvemu tome govori Aida Koàr, direktorka tog teatra.

Pozori{te koje vodite u svom imenu nosi epitet „regionalno“. [ta to zapravo(i konkretno) zna~i?

To je jedino profesionalno pozori{te u regionu, pa otud i taj epitet. Finansirase iz budèta grada, te se u tom smislu, ne razlikuje od ostalih profesionalnihpozori{ta u Srbiji.

Koji su kriterijumi u formiranju repertoara?Uh, mnogi. Najpre moramo da zadovoljimo nacionalnu strukturu

stanovni{tva – {to na godi{njem nivou zna~i: po jedna predstava na srpskom ibosanskom jeziku (ma koliko to paradoksalno zvu~alo prema nekada{njimNadrealistima!), pa predstava za decu i onda jo{ neki komad koji bi privukaomlade u pozori{te. Pored toga, svim tim ciljnim grupama, dakle: Bo{njacima,Srbima, deci i omladini, moramo ponuditi lektiru, tj. edukovati ih u dramskomsmislu, pa onda sve to u~initi sa samo 6 glumaca, uz sirotinjska finansijska sred-stva i – eto nama repertoara!

Koliko ~esto igrate predstave i kakva je pose}enost s obzirom na „osetljivusredinu“ u kojoj radite?

Sredina jeste osetljiva, ali je publika divna. Hvala na{oj publici! Bez njihbismo odavno prestali da se borimo. I upravo zbog njih igramo predstave tri putamese~no.

U Novom Pazaru postoji Internacionalni univerzitet, na kome je i odsek zaglumu. Kakav vid saradnje imate sa njima?

To je vi{e zajedni~ki rad nego saradnja. Naime, od Univerziteta dobijemo podve predstave svake sezone, {to je velika stvar za na{ repertoar, a i velika u{tedaza budèt. Pored toga, Univerzitet po jednom studentu glume (kojih ima 6) gubipo 800 evra, ali je, uprkos velikim finansijskim gubicima, stao iza projektanjihovog {kolovanja, {to je na kraju urodilo plodom. Sada u Regionalnompozori{tu radi 6 svr{enih studenata glume, a nadam se da }e gradske vlasti imatisluha te zaposliti i drugu generaciju, tako|e jako dobrih studenata, koji su glumuu~ili od velikih profesora. Da napomenem; njihov mentor je Enver Petrovci.

Za ~asopis „Klaka“ govorili ste o neverovatno malim budètima kojima steuspevali da napravite profesionalnu predstavu. Kako?

Budèt za pozori{te je ustvari budèt za plate. Zaaktivnosti se krpimo prekoprodatih ulaznica i raznih vrstadonacija. Zahvaljuju}i velikomentuzijazmu radnika pozori{ta,finansijski nedostaci su o~itisamo u lo{im produkcijamapredstave, dok nam lo{a finan-sijska situacija nikada nije bilaizgovor za nerad inekreativnost. Pa mi u svakojsezoni imamo 4 ili 5 premijera, imislim da je to vi{e nego cool!Hvala tehnici i glumcimapozori{ta, bruka bi bila da nisutako dobri kakvi su.

Skoriji planovi?O~ekujemo premijeru Steri-

jine Simpatije i antipatije, a ifinansijsku pomo} Ministarstvakulture za predstavu \ulsuma,koju bismo radili ovoga leta.

Jelena Popadi}

Aida Koàr


LUDUS 16413

Tema broja: Na proscenijumu u pozori{tima Srbije

Susret: Sanja Krstovi}, glumica„]URAN“ NI[KOJ PRVAKINJI

„Izuzetno sam po~astvovana nagradom ’]uran’, jer sam prva glumi-ca ni{kog teatra s tim zna~ajnim komediografskim priznanjem“,kaè Sanja Krstovi}

Uloga @ivke u predstavi Gospo|a ministarka u reìji Du{ana Jovanovi}a done-la je Sanji Krstovi} „]urana“ na ovogodi{njim Danima komedije u Jagodini, stav{itako „rame uz rame“sa \or|em Vukoti}em, Stevanom Petrovi}em, Vasjom Stanko-vi}em, bardovima ni{kog teatra i laureatima ovog komediografskog priznanja.

„Izuzetno sam po~astvovana nagradom ’]uran’ i saznanjem da sam prvani{ka glumica koja je osvajila ovu nagradu, ali i ~injenicom da sam se na{la udru{tvu laureata Marka @ivi}a i Andrije Milo{evi}a. Nizu nagrada osvojenih na’Joakimu Vuji}u’, Vr{a~koj jeseni, pridodala sam jo{ jednu koja me ~ini posebnosre}nom“, isti~e Sanja Krstovi}.

Lik @ivke ministarke gradila je, kako kaè, najvi{e na osnovu ve~no aktuelnogNu{i}evog teksta i na{e trenutne dru{tvene situacije u koju su svi protagonisti„uvukli“ i reditelja Du{ana Jovanovi}a. @ivka Sanje Krstovi} je „slika i prilika“dru{tva u tranziciji. Nema vi{e zlatni zub, ima cirkon, govori ju`nja~kim akcen-tom, u~i engleski, salsu i kompjutere, sa dr Ninkovi}em (igra ga AleksandarMarinkovi}, koji iz Jagodine nosi nagradu „Nikola Mili}“ za najbolju epizodnuulogu) pose}uje „Fashion week“ i {ourumove, ne pu{i, ali {mr~e kokain.

„Na{la sam se pred mnogim gluma~kim izazovima i verujem da sam ih, uzpomo} reditelja i kolega, uspe{no re{ila. Na{a igra nailazi na dobar prijem kodpublike. Posle gostovanja u Sloveniji, idemo od festivala do festivala. Stalno stiùpozivi za nove nastupe u mnogim gradovima Srbije, pa i {ire, {to dovoljno govorida je na{a Gospo|a ministarka po ukusu brojnih gledalaca“, dodaje Sanja Krstovi}.

Posle jagodinskog priznanja, uslediloje jo{ jedno u mati~noj ku}i. Postala jeprvak Drame Narodnog pozori{ta. Opet se pridruìla kolegama, ovoga puta DejanuCicmilovi}u, Aleksandru Marinkovi}u i Aleksandru Mihailovi}u.

I dok @ivku ministarku igra na mati~noj sceni pred punim gledali{tem uz stal-ne aplauze, sa nestrpljem, ali i vidnim zadovoljstvom, o~ekuje nastupe na predsto-je}im festivalima: „JoakimFestu“ u Kragujevcu i „Joakimu Vuji}u“ u [apcu. Mo`da}e nisku svojih nagrada uve}ati za jo{ neko odli~je. A izme|u ta dva gostovanjaogleda}e se u ulozi Meri Desti u komadu Isidora Dankan u reìji Irfana Mensura,~ija je premijera odràna sredinom maja. To je nov gluma~ki izazov za SanjuKrstovi}, prvakinju Drame Narodnog pozori{ta u Ni{u.

Slobodan Krsti}

„Sve ovo realizovano je u veoma spe -cifi~nim uslovima: na{a zgrada se rekon-strui{e i gradi, tako da smo podstanari iradimo na sceni ’Jadran’ koju dele obeDrame, dok Drama na ma|arskom jezi-ku ima i scenu ’[olti{’ koju je otvorila uzpomo} Grada u okviru Ma|arskog u~i -teljskog fakulteta.

„Pored brojnih nagrada koje smo os -vojili, kao i uspeha da smo ponovo na

Sterijinom pozorju (napominjem to jer jepro{le godine Drama na srpskom jezikuprvi put u svojoj istoriji u~estvovala nana{em najzna~ajnijem festivalu), velikeljubavi, muke i truda svih glumaca subo-ti~kog pozori{ta, najja~i utisak ostavilomi je ’Pozori{te na gradili{tu’ kada smoprvi put ’otvorili’ zgradu u izgradnji zana{u publiku i realizovali brojne progra-me: ’Glumci za vas’, obilazak nove zgra-de sa projektantima kao vodi~ima, ’Arhi-tektonski studio’, gde su sugra|ani moglida vide projekte novih fasada zgrade kaoi projekciju izlo`be fotografa AugustinaJurige koji je fotoaparatom zabeleìo svefaze rekonstrukcije i izgradnje zgrade od2007. godine do danas. Manifestaciju jeotvorio predsednik Upravnog odbora Jo -èf Kasa, a brojnim sugra|anima i na{ojvernoj publici obratili su se i Milorad\uri}, pokrajinski Sekretar za kulturu, igradona~elnik Sa{a Vu~ini}. Ovu manife-staciju uradili smo u koprodukciji saAkademijom lepih umetnosti iz Beogra-da, Fakultetom tehni~kih nauka – de -partmanom za arhitekturu i S.cen (Cen -tar za scenski dizajn, arhitekturu itehnologiju) iz Novog Sada.“

NARODNO POZORI[TE SOMBOR „Sezona je otvorena premijerom

predstave Projekcija Milo{a Jakovljevi}au reìji Borisa Lije{evi}a na sceni Studi-ja 99”, kaè Biljana Keskenovi}, up -ravnica Narodnog pozori{ta Sombor.„Odmah na kon toga, dobila je nagraduza najbolju predstavu u celini na festi-valu Malih sce na u Isto~nom Sarajevu.Druga premijera u sezoni bila je PlenDòa Ortona u reìji Radoja ûpi}a, navelikoj sceni NPS-a.Tre}a premijeraNora Henrika Ibzena u reìji i adaptacijiPredraga [trpca je po izboru selektoraMikija Radonji}a u~e stvovala na 60.festivalu profesionalnih pozori{ta Vojvo-dine i osvojila dve glu ma ~ke nagrade:glavna ènska uloga Ivani V. Jovanovi}(Nora) i sporedna ènska uloga Tatjani[anta-Torlakovi} (Gospo|a Linde). Tako -|e, predstava Nora je po iz boru selek-torke Aleksandre Glovacki u~estvovalana 55. Sterijinom pozorju u selekcijiNacionalnog pozori{ta.

„Verovatno najupe~atljiviji doga|ajove sezone NPS-a, bila je obnova pred-stave Kate Kapuralica Vlaha Stulija ureìji Jago{a Markovi}a. Obnovljenapredstava izvedena je u okviru festivala’Mucijevi dani’ u Ateljeu 212. Za glumicuve~eri izabrana je Branka [eli} za uloguKate. Premijera ove predstave bila je 12.maja 1995. u Narodnom pozori{tu Som -bor. Za samo dve godine igranja doìvelaje stoto izvo|enje, 22 samo u Beogradu,imala je 34.000 gledalaca, i osvojila je 33nagrade. Obnovljena je u gotovo istovet-noj podeli, posle 13 godina. U toku supro be @enidbe Gogolja u reìji Ane

deni u okviru posebnog programa kao~itaju}e pozori{te.U maju je realizovanamultimedijalna manifestacija ’Pozori{tena gradili{tu’ koju je posetilo vi{e hiljadana{ih sugra|ana. U junu u okviru ’Veli-kog spremanja Srbije’ planirana je pred-stava More, a kompletan prihod poklo-ni}e se za kupovinu sadnica koje }e sezasaditi u za{titnom krugu oko gradaSubotice.

\or|evi}. Ovom premijerom otvori}e senaredna sezona NPS-a.

„Tradicionalno, sezonu smo zatvariliPozori{nim maratonom (9, 10, 11. i 12.jun), koji se osamnaestu godinu za re -dom.

„Tokom avgusta i septembra o~ekujenas rad na koprodukcijskom projektuNegovano Vo}e (Odlad Frukt), na osnovuistoimene novele Augusta Strindberga, udramatizaciji i reziji @eljka Santra~a({vedski Teatar Teathron iz Lunda). Ciljovog projekta sa {vedskim partnerima jestvoriti interkulturalni scenski doga|aj,gde se susre}e deset glumaca i muzi~araiz dve razli~ite nacije, tradicije i na dvajezika. Nakon premijere 18. septembra uLundu, predstava }e se izgrati u Mal -meu, Beogradu i Somboru. Cilj nam je dase napravi predstava visokog umet -ni~kog kvaliteta, koja govori o vremenusada {njem i koja postavlja pitanje: Da lije dana{nji svet organizovan na najboljina~in?

„Narodno pozoriste Sombor se upotpunosti finansira iz gradskog bu -dèta, koji je ve} dugi niz godina naistom ni vou, {to zna~i da je produkcijskideo veo ma ugroèn! Logi~no, to se odra -àva na opremljenost predstava.

„Uprkos oteàvaju}im okolnostima ukojim se nalazi ~itavo dru{tvo pa i kul -tura, moramo biti zadovoljni visokimumetni~kim dostignu}ima predstava kojesmo realizovali u protekloj sezoni.”

KRU[EVA^KO POZORI[TE „Nastavili smo da igramo predstave

sa svog repertoara, i izveli smo pet pre -mijera (ra~unaju}i i jednu koju o~ekuje-mo u junu), i preko 220 programa nasvojoj i na scenama {irom Srbije i okol-nih dr ̀ ava“, kaè Branislav Nedi},upravnik Kru{eva~kog pozori{ta. „Na -stavljaju}i glavnu liniju repertoara za -snovanu na izvo|enjima klasika doma}ei strane knjièvnosti, postavljena je pred-stava Dundo Maroje Marina Drì}a uadaptaciji i reìji Kokana Mladenovi}a.Premijerno su izvedene i predstave Za -pe~ati}emo vas Muze Pavlove, Novogo-di{nja ~arolija Branislava Nedi}a, Mo -cart Zorana Lo zan~i}a i Gvozdena levicaRone Munro. Sezonu je obeleìla predsta-va Dundo Maroje koja je izvedena preko35 puta, i koja je u~estvovala na 15 festi-vala osvojiv{i preko 15 nagrada. Vrhu-nac sezone svakako predstavlja u~e{}enavedene predstave na najzna~ajnijemregional nom festivalu Sterijinom pozorjuu No vom Sadu.

„Pored gostovanja, kojih je u sezonibilo ~etrdesetak, na mati~noj sceni publi-ka je imala prilike da vidi i predstaveve}ine pozori{ta iz Srbije, kao i raznekoncerte, knjièvne ve~eri, izlo`be... Po -se}enost navedenih doga|aja je bila za -dovoljavaju}a, ali je primetna slabija po -se}enost u odnosu na prethodne godine,

{to je, verujemo, uticaj lo{ije finansijskesituacije ve}ine na{ih sugra|ana. Ina~e,pose}anost u proseku prelazi 50 odstokapaciteta na{e sale.

„Govore}i o realnim problemima sakojima su sva, a naro~ito pozori{ta vanBeograda suo~ena, prinu|eni smo da sesnalazimo na svakojake na~ine. Grad fi -nansira Pozori{te u potpunosti kada su upitanju osnovne stvari – plate, struja,komunalije. Ono {to predstavlja problem,jesu realno mali budèti za pravljenjenovih perdstava: ukupno sa autorskimhonorarima i sredstvima za dekor i kosti-me – oko pet miliona dinara. Znaju}i ce -nu jedne prose~ne predstave, imamoproblema da sa tom koli~inom novca po -stignemo zacrtani plan, te da se kvalite-tom tih predstava izborimo za mesto kojeèlimo na pozori{noj mapi na{e zemlje.Konkretno, rade}i predstavu Dundo Ma -roje, uspeli smo da ve}i deo sredstava’povu~emo’ iz fonda za proslavu Danagrada. Na taj na~in, predstava je dobila,uslovno re~eno, koproducenta, grad Kru -{evac, i bila je izvedena u sklopu prosla-ve. Tako niko nije bio o{te}en, grad jedobio vrhunsku predstavu, prezentacijusvog Dana na svim gostovanjima i festi-valima, a pozori{te mogu}nost da dobijerespektabilnu predstavu na svom reper-toaru koja }e ìveti nekoliko sezona. Na -ravno, kao i ve}ina pozori{ta, ulazimo uprodukcije i krajem kalendarske godine,kako bi deo tro{kova prebacili u slede}ubudètsku godinu.

„Problem u redovnom funkcionisa-nju, usled nedostatka potrebnih zakon-skih akata, imamo, ali se trudimo da ihnekim drugim zakonskim aktima re{i -mo. Pre svega mislim na sistematizacije,pravilnike o radu, zatim nere{ena pita-nja o koprodukciji, kao i odre|ene povla-stice koje bi potencijalni donatori imali.Tako|e, uve}anje poreza na autorskihonorar uslovilo je dodatno smanjenjebudèta za predstave. Na primer, tri mi -liona za honorare u startu moramo dasmanjimo za tridesetak procenata kolikoiznosi porez. Sli~an problem vezan je i zapla}anje hotelskog sme{taja, gde poredcene preno}i{ta i PDV-a, treba platiti idodatnih dvadeset posto poreza. Dobrastvar u ~itavoj pri~i je {to je donet Zakono kulturi koji }e, nadam se, ubrzati i do -no{enje Zakona o pozori{tu, koji bi treba-lo da nam pomogne oko navedenih pro -blema.

„Da ne bi ispalo da se samo àlimo,lepa stvar je da u osnovi Pozori{te funk-cioni{e. Da ima svoju publiku, {to uzna~ida ima i ispunjava svoju svrhu. Da osni-va~ i dalje izdvaja novac za njegovu eg -zistenciju. Da ljudi koji rade u pozori{tuimaju priliku da zarade svoje plate.Gradovi koji imaju Pozori{te sa pravommogu nositi predznak– Grad.“


Gospo|a ministarka, Narodno pozori{te Ni{

14

Intervju: Petar Kralj

LUDUS 164Lu

HO]E LI I[TA OSTATI OD ÔVEKA AKO I SLUTNJA POSUSTANE„Vreme u kome ìvimo nema mnogo logike,nema ni ljubavi, nema ni svetlosti ni ra do -sti... a ima, ima puno ~e`nje za svim tim. Te -{ko je ìveti u odsustvu svega toga. A opet, sdruge strane, protivnik sam defetizma.Nisam mra~ne prirode. Ne volim crno gle -danje na svet. Ne mogu da se pomirim s timda je sve mrak i mr`nja“, kaè Petar Kralj

Tat jana Nje¦ i¯

Pozori{te je preìvelo od stare Gr~kena ovamo. Preìve}e i ovu mu~nutranziciju”, rekao je Petar Kralj,

ovogodi{nji dobitnik nagrade za ìvotnodelo 55. Sterijinog pozorja. Intervju za„Ludus” povodom tog velikog priznanjara|en je jedne ve~eri u Zvezdara teatrunakon izvo|enja predstave Dr [usterDu{ka Kova~evi}a koja se od kako je, preskoro ~itavu deceniju, premijerno izvede-na igra pred prepunom salom.

Pera Kralj u svom prepoznatljivommaniru. Ozbiljan a nasmejan. Gospodindobre volje i jo{ bolje namere, kako su ganeki nazvali. Sedimo na sredini gornjegfoajea tog pozori{ta. Pri|e nam povre-meno poneko da razmeni pokoju re~ sKraljem. Prihvata ih srda~no i saèto.

Poigrava se s fla{icom vode u ruka-ma. Kadikad ispije po nekoliko gutljaja.Veli, odmara od drugih pi}a. Na pitanjaodgovara leèrno, predano, uz neku do -setku, komentar, gest... „Odli~na je bilapredstava ve~eras“, kaè i nakon neko-liko trenutaka dodaje: „Volimo da jeigramo. A voli je i publika. Ba{ smo ne{toskoro komentarisali kako }e dogodinebiti puna decenija kako je igramo.“

Ima li nekih promena u reakcijamapublike za ovih skoro deset godina?

Ne. Od prvog izvo|enja publika, na -ravno, reaguje nanekim mestima vi{e,na nekim manje, na nekim ne reagujeali, ose}a se, zdu{no prati ~itavu pred-stavu. Jedna od scena koju publika, su -de}i po reakcijama, najvi{e voli je scena sbiciklom, kad brat i sestra podetinje iposva|aju se oko bicikla. Ne znam... mo -`da se prepoznajemo... mo`da ovo, mo -`da ono, ali tu budu burne reakcije. Ima,

naravno i drugih mesta. Uìva publika,jo{ kako, u Sekinim (Seka Sabli}, prim.n.) replikama i gluma~kim poslasticamaove predstave. Mi koji je igramo do|emomu ko neka familija i na sceni i vanscene. Biva to tako sa tim dugove~nimpredstavama. Ima antologijskih stvari ireplika u tom tekstu. Ja ba{ volim repliku– jedino prava ljubav je kad moè{ dapomogne{ ~oveku, sve druge ljubavi suprolazne. [uster je slojevit tanan... svakoizvo|enje je pra}eno burnim smehom, al’ima tu i velike tuge. Se}am se kad smobili na Danima komedije u Jagodini...sjajne reakcije publike, aplauz... a ondami pri|e jedna fina gospo|a iz publike ikaè: „Mi o~ekivali komediju, a vi nasrasplakaste”. Ali to i jeste pozori{te, davas drì na granici izme|u smeha i suza.

Naslovna uloga u predstavi Dr [u -ster samo je jedna od va{ih brojnih ulogaa dobili ste nagradu za ìvotno delo naovogodi{njem, 55. Sterijinom pozorju,na{em najpresti`nijem pozori{nom festi-valu...

Sterijino pozorje. Sterijino pozorje...Zavr{io sam gimnaziju u Novom Sadu,imao sam sre}u i zadovoljstvo da gledampredstave na tom festivalu jo{ 1959,1960. godine... Znam ga jo{ iz tih vreme-na. Ne znam da li mu to jo{ pi{e u Statu-tu ali Pozorje je imalo precizno defin-isanu ozbiljnu misiju da neguje i razvijadoma}i dramski tekst. U to vreme ba{ inije bilo puno pisaca, naro~ito ne hra -brih... Danas imamo znatno vi{e pisacakoji pi{u za pozori{te. U ono vreme igraose Marin Drì}, Krleà, Nu{i} i tako...Posle se pojavio sjajni Aca Popovi}, i

drugi... da ne nabrajam. Ali, Sterijinopozorje je jako doprinelo da se razvijedoma}a drama, da ljudi zavole pisanje zapozori{te, da se opredele. Sterijino pozor-je je ohrabrivalo pozori{ne stvaraoce. Tihdavnih godina, mislim da je bilo ’65, do -bio sam nagradu trbine mladih, kao mla -di glumac...

Da li vas je iznenadila ova koju stesada dobili, za ìvotno delo?

Imam jo{ dve Sterijine nagrade. Aiznenadila me ova... ne mogu da kaèmda nisam na neki na~in i ponosan. U tomrepertoaru po doma}em dramskom tek stuigrao sam dosta predstava, ali nekakonisu bivale selektovane. Atelje 212 jednovreme nije hteo ni da u~estvuju na Steri-jinom pozorju zbog Golubnja~e, tj. zbogsvega {to se s tom predstavom de{avalo.Razlozi, naravno, nisu bili umetni~keprirode, ali jesu bili opravdani.

A {to se ti~e ove Sterijine nagrade zaìvotno delo, premda se ne ose}am na ro -~ito prijatno da ne{to preterano pri~am osebi, ovo mi je ~etvrta nagrada za ìvotnodelo. Dobio sam pre ove Dobri~in prsten,„Paju Vujisi}a“, Zlatnog }urana na festi-valu u Jagodini. I tako, kad vam kaù to„za ìvotno delo” to nekako zvu~i...ajd’sad zvu~i i tako kako zvu~i a ja sam,verujem, jo{ uvek ìv i voljan da radim.Pomisli, tako, ~ovek da bi to mogla biti ita~ka. Verujem da nijednom glumcu nijestalo do toga da prestane da radi. Tako dabih rekao da sam dobio nagradu za dosa-da{nje ìvotno delo.

Ne prvociraju li nagrade za ìvotnodelo i na to da se ~ovek osvrne iza sebena sve ono {to je radio, kako je ìveo?

Da, uvek se malo ispresli{ava{... da l’u sebi, da l’ naglas, preispituje{ da li si ili

nisi zasluìo. Zaista ne znam, mo`da suneki i vi{e od mene zasluìli. Al’ raz -mi{lja{, stavlja{ na kantar koliko je za -ista vredno to {to si radio. Osnovna stvarje da se ne stidi{, da nekim pravim vred-nostima pokriva{ to {to si uradio. A ondamora{ i sam sebe, barem jednim delom,da ubedi{ da nije poklonjeno. Pa onda naneki na~in dozvoli{ sebi i da se obradu-je{.

Takvo vrednosno (samo)preispitiva -nje u vremenu u kome ìvimo nije ne{to{to je poèljno, naprotiv...

Sistem vrednosti u ~itavom dru{tvuje poreme}en. I onda ~ovek, tim pre, bri -ne da ne obruka nagradu, da joj ne snizivrednost. Pa se i u tom smislu preispitu-je{. Sve te nagrade u ovako te{kim vre -menima, mada ja i ne znam da su nekadba{ i bila naro~ito laka, otvaraju pitanjeisku{enja. [to bi se reklo u molitvi – „neuvedi me u isku{enje“. Ima raznih isku -{enja, a priznanja obavezuju da im nepodlegne{. Da pred sobom ima{ ~isto op -ravdanje za to {to radi{, da veruje{ usmi sao onoga za {ta si se opredelio.Vremena bivaju i ovakva i onakva... alikakva god da su stvarno ne znam kakoraditi a ne verovati u to {to radi{, negoonako lu petati i brbljati.

Pomenuli ste da je Atelje 212 izvan umetni~kih razloga neko vremeodbijao da u~estvuje na Sterijinompozorju. Koliko su ti neumetni~ki, da nekaèmo politi~ki, razlozi uticali napozori{ni ì vot u tom vremenskomrasponu u kome se odvijala va{a kari-jera?

Nisam siguran da mogu ba{precizno da odgovorim. Bilo je komada ipredstava koji su skidani iz ovih ili onih

razloga, ali nije bilo su{tinskog uticajapolitike na ono {to sam radio u ìvotu.Uglavnom, imao sam sre}u da su uvekprevladavali umetni~ki razlozi, i u onimnekim {kakljivim stvarima ipak suprevladavali umetni~ki razlozi, ipak smouspevali da igramo predstave, da se kroznjih iskaèmo na razne teme. Ipak suneki pravi odnosi prete`no preovladavaliu svemu onome u ~emu smo imao sre}u izadovoljstvo da u~estvujem.

A danas?Danas u tom sistemu vrednosti koji

pomenusmo zbilja ima stvari koje mismetaju, al’ ne bi dublje u to ulazio ovimpovodom. Ima i u pozori{tu trendova kojiho}e da nametnu svoju estetiku kao jedi-no relevantnu u odnosu na koju je svedrugo manje vredno. To je uvredljivo, po -niàvaju}e. Umetni~ko delo je umetni~kodelo, nekome se moè dopasti ili ne. Onone ìvi (samo) ako nije odgovorilo onomekome je namenjeno. Eto, Dr [uster nijeimao neke naro~ite pohvale kritike a ìvipunih devet godina pred prepunom sa -lom. No, trendovi se menjaju. Uvek samse bavio pozori{tem koje je u osnovi imaloneku bazi~no klasi~nu formu, utemeljenusu{tinu, baziranom na klasi~nom odnosuprema pozori{tu, prema nekoj gluma~kojistini. To pozori{te je uza sve mogu}etrendove, a bilo ih je podosta, opstajalo.Za mene je publika u osnovnoj definicijipozori{ta. S po{tovanjem to govorim. Ni -kako ne mislim da treba varati sa scenelakim sadràjima. Govori se dosta o tombalansiranju izme|u toga da l’ se predst-va udvara publici ili ne, da li publika volipredstavu jer joj se glumci udvaraju spozornice... U mom ìvotnom i radnomiskustvu uvek su predstave koje su bile

LUDUSMO@ETE KUPITI...

B e o g r a d :

U knjiàrama: „Beopolis“ (TC „Euro centar”,Makedonska 30),„Stubovi kulture“ (Trg Republike 5) i„Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5).U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10).U pozori{tima (na mestima gde se prodajuprogrami predstava).

N o v i S a d :

U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta(Pozori{ni trg 1) i u knjiàri „Solaris“(Sutjeska 2).

Petar Kralj (Foto: V. Lali})


LUDUS 16415

Intervju: Petar Kralj

Izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije moète poru~iti nabrojeve telefona: 2631 522, 2631 592, 2631 464 ili mejlom naadresu: [email protected] ili ih kupiti u prostorijama SDUS-a(Beograd, Studentski trg 13/VI)

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 800 dinara MATA MILOŠEVI]

Priredile: mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi}

cena: 800 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 800 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 800 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 800 dinara(rasprodat tira`)

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 800 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 800 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 800 dinara

BORA TODOROVI]Autor: Dragana Bo{kovi}

cena: 800 dinara

PREDRAG EJDUSPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 800 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

KSENIJA JOVANOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

M O N O G R A F I J E

SVETLANA BOJKOVI]Autor: Ksenija [ukuljevi}Markovi}cena: 800 dinara

Ostala izdanja

Edicija posve}ena dobitnicima Nagrade„Dobri~in prsten”

dobro napravljene, bez obzira na vari-jante i estetiku, imale publiku.

Postoji li neka uloga u va{em bo ga -tom opusu koja vam je na bilo koji na~inposebna?

Mogu mirne du{e da kaèm da ug -lavnom volim sve {to sam igrao.Ponekad, naravno, ~ovek odradi ipone{to u ~emu nema mnogo njegovedu{e. Prete`no sam imao sre}u da usvemu {to sam igrao bude bar ponerkozrnce onoga {to mislim, ose}am, u {taverujem...

Na primer?Na primer, u predstavi Rekvijem

koju igramo u Beogradskom dramskom,u ulo zi koju tuma~im sna`no se ose}a da~o veku prolaze dani u nekoj gr~evitojborbi za ovo, za ono, za {to{ta su{tinskine va` no i bezvredno, dok za to vremepored njega prolazi ìvot i divne stvari. Ane dozvolite sebi da ih doìvite punimplu }ima. Mada ne uspevam uvek da setoga drìm, pobornik sam stava da trebaìveti sada, danas, taj trenutak u komesi... ne }erdati ga zbog ne znam ~ega.Eto, u toj ulozi sam mo`da imao prilikeda de fi ni {em ne{to o ~emu sam celogìvota raz mi {ljao. Da kad iza|e{ naDunav, onda treba i da vidi{ tu divnureku. Sonja i ja ima mo ku}u na Dunavui u poslednje vreme se prise}am kolikosam puta izlazio na njegove obale a dana njima zapravo nisam bivao. Otkadasam uradio tu ulo gu u Rekvijemu dostarazmi{ljam o tome. Ne valja u mislimalutati kojekuda, ni bezglavo jurcati...budi tu gde si, budi prisutan... Prisutnostje vrlo va`na kategorija.”

Rekvijem – Negde izme|u Pariza i[angaja Hanocha Levina reìrala je

Mo`da ste je vi, na neki na~in i in -spirisali da se otisne u taj svet?

Mo`da... Ona je kao mala gledalamoje predstave, sedela kod {apta~a, do -lazila na probe... a i majka joj je bilaglumica... Ko zna. Uostalom, apotekarinasle|uju apotekare, advokati advo ka -te... to je prirodno iako nije nu`no.

Milica je reìrala i predstavuX+Z=0 Bore Peki}a u kojoj igrate saCecom Bojkovi}, koja se ve} godinamaigra pred punom salom. U vreme kada jeta predstava ra|ena rekli ste da tajrezultat i ne mora ba{ da bude nula?

Po Peki}evoj ideji, to je komad us -meren da razdrma ~oveka, da nas na terada razmislimo o svakodnevici. Pri~a jeplasirana kao poku{aj bekstva u lju -bavnu avanturu. No, ipak se tu ne{to de -si pa ne bude ba{ nula. Naime, u osnovije to neuspeo poku{aj jedne duga~keljubavne ~e`nje ili èlje izme|u dvojeljudi. Re~ je o ljudima koji su ve} dubokozagazili u svakodnevicu ili grublje re -~eno ogrezli u kolote~ini. Veliku nadugaje da }e tim dugoo~ekivanim susretomne{to promeniti u sopstvenim ìvotima.Oni, istina, ostaju to {to su i bili, ali opetostaje i neka vrsta mogu}nosti da tu jo{uvek postoje otvorene {anse. Naime, to jeblaga ironija Bore Peki}a. U izvesnomsmislu moè se prepoznati neka èlja zapromenom. Vidite, potpuno smo nesvesnikoliko smo definitivno u onom na~inuìvota koji svakodnevno provodimo, te -{ko nam je da se menjamo. Nije to samostrah, stvarno smo postali nesposobni dase na bilo koji na~in, ~ak i onaj najro-manti~niji odvaìmo u {togod novo. Tasvakodnevna kolote~ina koje zapravonismo ni svesni, u izvesnom trenutku

lavnom je poznato kroz {ta je sve Peki}za ìvota prolazio, kroz kakve muke i ne -da}e, ali mislim da nam jo{ uvek nijesasvim poznato a ni jasno kako je velikium bio.

Kako danas gledate na poziciju po -zori{ta, njegovu mo} ili nemo}?

Kad se napravi neka dobra, sadr -àjna predstava i ljudi do|u da gledaju iprepune su sale – to je i uloga i pozicija imo} pozori{ta. Evo skoro su bili „Mucije-vi dani” – 7 dana, sedam predstava, se -dam ànrova i uvek puna sala - to je div -no, to je i trenutak i budu}nost pozori{ta.Pozori{te je opstalo od stare Gr~ke pa naovamo. Preìve}e i ovu mu~nu tranziciju.

A, pozori{nim jezikom govore}i,kog nam je ànra realnost?

Hmmm... ne bi hteo da formuli{emstvari iz jednog ne ba{ posebno vedrograspoloènja... Mislim da se otima ànru.@anr je i pitanje logike, a vreme u komeìvimo nema mnogo logike, nema ni lju -bavi, nema ni svetlosti ni radosti... a ima,ima puno ~e`nje za svim tim, ali nematoga u realnosti, nema ni onoliko kolikobi ga minimalno bar moralo biti. Te{ko jeìveti u odsustvu svega toga. A opet, sdruge strane, protivnik sam defetizma.Nisam mra~ne prirode. Ne volim crnogledanje na svet i bezna|e. Oduvek samzagovornik onoga da mora biti neke svet-losti na kraju tunela. Ako je ~ovek i nevidi il’ ne moè da je ostvari mora je ma -kar u sebi slutiti. Jer, {ta ako i slutnja po -sustane? Ho}e li i{ta ostati od ~oveka? Nemogu da se pomirim s tim da je sve mraki mr`nja. Verujem da }e ono {to je dobro ilepo pre ili kasnije isplivati i imati svojprostor.

Ima li neka uloga koju prièljku-jete?

Milica Kralj, va{a }erka. Je l’ vas obra-dovalo ili vam je te{ko palo kada se opre-delila da, kao reditelj, zaplovi u po -zori{ne vode?

Pribojavao sam se... strahovao odtoga da l’ }e i kako na}i svoje mesto podsuncem u tom svetu. Ali ona je ozbiljnaosoba, ima svoj pogled i na svet i napozori{te. Stabilna je. Moja bojazan seodnosila na to da je ne obuzme malo-du{nost u nekim ne ba{ jednostavnimtrenucima kakvi su gotovo nu`ni u po -zori{nim vodama. Me|utim, ona je u po -zori{te istinski zaljubljena... ona istinskiveruje u to {to radi, a to daje i snagu istabilnost. Malo {ta moè da je pokoleba.Tako da vi{e nemam tu bojazan da }e seona razo~arati, da }e je razo~aranje de -motivisati... Poklonio sam svoj ìvot po -zori{tu i dobro znam {ta zna~i ta ljubav.

postane organska. Naime, ~ak i kad ~o -vek isprva ne{to radi pod uticajem spolj -nih pritisaka, to duga~kim ponavljanjempostaje ~ovekov organski deo, ~oveksraste sa tim. Predstava govori i o tomekoliko smo u{li u te kalupe, u norme ikoliko oni postaju ~ak deo na{eg karak-tera. Pravila mogu jezivo da pritiskaju.Vidite, ti ljudi se i vole, iskreno se nadajuda bi tu me|u njima i moglo ne{to da sedesi, ali ne mogu se oteti diktatusopstvenih dugih godina i jednog na~inaìvota.

Peki} je u napomeni naveo kako jeovu ulogu namenio vama?

Borislav Peki} je zaista veliki pisac.Zbilja me ~ini sre}nim {to sam imaoprilike da se druìm sa njim i {to smo naneki na~in bili i prijatelji. I to igrom slu -~aja preko jednog zajedni~kog prijatelja,lekara sa kojim je on bio u gimnaziji. Ug -

Mo`da Sirana... jednom davno samrekao da bih voleo da igram Sirana. Sadasam mator za nju. Mogu da ga i{~itavam,i da uìvam. To je sjajan komad, pravopozori{te... Iskren da budem, nisam niimao mnogo vremena da ~eznem jer, sre -}om, dosta sam radio. Moja gluma~kapri~a nije, {to bi se reklo, pravilna, nitimislim da mogu i da treba da nekogne{to savetujem... Ima tu i lutrije. Kaomlad sam podobijao i igrao takve ulogekao {to su Maksim Crnojevi}, pa Tola, paHa mlet...

[ta je gluma?Bliska mi je definicija glume na{eg

kolege Dragana Petrovi}a iz „Bo{ka Bu -he“, davno re~ena. Kad su ga pitali {ta jegluma on je, onako leèrno rekao „to je,uzme{ pa glumi{“.Gluma je igra.

Petar Kralj (Foto: V. Lali})

16

Festival „Mucijevi dani” u Ateljeu 212

LUDUS 164Lu

Od 18. do 23. maja, u Ateljeu 212 odràn jeprvi pozori{ni festival „Mucijevi dani“, uznak se}anja na reditelja i dugogodi{njegupravnika Ateljea 212, Ljubomira – MucijaDra{ki}a, koji je obuhvatio zanimljiv,raznovrstan i kvalitetan program

Od 18. do 23. maja u Ateljeu 212, naVelikoj i na sceni Teatra u podru-mu, odràn je prvi pozori{ni festi-

val „Mucijevi dani“, u znak se}anja nareditelja i dugogodi{njeg upravnikaAteljea 212 Ljubomira – Mucija Dra -{ki}a (1937–2004). Festival je otvorenpremijerom predstave Pazarni dan pre -ma tekstu Aleksandra Popovi}a u reìjiEgona Savina, koju je publika ispratilaburnim aplauzom. Likove ove tragiko-medije o vlasti, mentalitetu, bahatosti, la -`nom moralu, politici, surovosti u me|u -ljudskim odnosima, reditelj je postavio ujednu (metafori~ku) kutiju, oblepljenunovinskim papirima (scenografija Marija

Kalabi}). U raznim (ne)zvani~nim osvr-tima na ovu predstavu hvaljeni su glu -ma~ki dometi, isticana homogena i ta~nagluma~ka igra Branimira Brstine, Lju -bomira Bandovi}a, Milice Mihajlovi}, Je -lene Petrovi}, Anite Man~i}, Gordana Ki -~i}a, Nikole Jovanovi}a, Neboj{e Ili}a,Novaka Simi}a i Marijane Dugali}. Redi-telj Egon Savin „ozbiljno je optuèn“ zavrsno ume}e rediteljskog ~itanja AcePopovi}a.

Na festivalu „Mucijevi dani“ vi delismo i srpsku premijeru predstave PerGint Henrika Ibzena u reìji AleksandraPopovskog i produkciji „Dramskog kaza-li{ta Gavella“ iz Zagreba (premijera u

Zagrebu bila je u martu ove godine). Je -dan od prvih Ibzenovih tekstova (1867),iz rane, romanti~arske faze, filozofsku imetafori~nu, poetsku dramu o lutanjimaPer Ginta, u potrazi sa razumevanjemzna~enja sveta, Popovski je na scenupostavio precizno, minimalisti~ki, auto-refleksivno, sa bitnim akcentima na vi -zuelnim i auditivnim elementima igre.Prvi deo predstave (oko dve tre}ineukupnog trajanja inscenacije) ostvaren jedosta bajkovito, mitski, iracionalno, sen -zualno, metafori~ki. Scena je prekrivenabelim ~ar{avima {to stvara bitan utisak osvevremenosti, bajkovitoj, metafori~kojuniverzalnosti; kostimi su, tako|e, stili-zovani, izuzetno rasko{ni (scenografijaNumen, kostimografija Marita ]opo). Upredstavi je veoma va`na muzika, kojase u pojedinim segmentima ovog prvogdela uìvo izvodi (autori muzike Foltin),podvla~e}i taj senzualni, dionizijski as -pekat radnje, Gintov mladala~ki zanos,strast za ìvotom. Stil igre, u tom prvomdelu, defini{e izrazita stilizacija, glumcidrasti~no teatralizuju likove, igraju}iIbzenovu poetsku dramu skoro kao ko -mediju. U vezi sa time je i bitna autoref-leksivnost igre. U vi{e navrata glumci iz -laze iz likova, postaju naratori koji govo-re o Ibzenu i likovima Per Ginta, {to osimfunkcije autorefleksije (u domenu post-modernisti~ke poetike), ima i komi~anefekat. Drugi deo predstave je znatno ti{i,mra~niji, svedeniji, realisti~niji, {to jepotpuno funkcionalno, u skladu sa ~inje-nicom da prikazuje ve} ostarelog Ginta.Uprkos troipo~asovnom trajanju, izla -ènje publike je bilo minimalno, gotovozanemaruju}e, {to dosta govori o kvalite-tima predstave. Nakon zavr{etka koma-da, zagreba~ki glumci su pozdravljeninesvakida{nj dugim aplauzima i odu -

{evljenjem, {to je bilo neobi~no lepo idirljivo.

Na sceni Ateljea 212 u okviru „Muci-jevih dana“ prikazana je i predstava@aba Dubravka Mihanovi}a (ina~e dra -maturga u Gaveli), u reìji Elmira Juki}ai izvo|enju ansambla Kamernog teatra55 iz Sarajeva. Kratka, efektna, emotivnosna`na i zna~enjski inspirativna drama@aba se odvija izme|u ~etiri lika, u Sara-jevu, na Bajram, u jednoj brija~nici. Krozodnose dva brata, njihovog prijatelja ijednog knjiàra, koji se u radnju uklju -~uje na kraju, bitno uti~u}i na njen ras -plet, ispisuju se tragi~ne posledice ìvotana prostorima biv{e Jugoslavije, u deve-desetim godinama pro{log veka. Zeko(odli~ni Emir Hadìhafizbegovi}) biv{i jeborac koji vodi brija~nicu gde se radnjade{ava, na ivici je raskida s razumom,nasilnik koji je zbog agresivnosti ostaobez ène i dece; njegov brat je kockar ialkoholi~ar, a njihov prijatelj koji navra -}a u brija~nicu Grga je taksista koji sesvakodnevno susre}e sa emotivno iscrp -ljuju}im pri~ama ljudi koje vozi, pri ~e -mu je i njegov ìvot zaglavljen u velikojiluziji – zaljubljen je u svoju mladu lju -bavnicu koju strogo krije od ène i dece,nastoje}i da sa~uva svoj prividno sre}anbrak. U njihovim razgovorima i odnosi-ma otkrivaju se jezive posledice ratova,op{ti gubitak zdravog razuma, i{~eznu}enada, kao motiva i orijentacije ìvljenja.Ipak, autori predstave sugeri{u imperativborbe, neophodnost da se ìvot nastavi,da opstane vera, snaga individualnosti,strpljenje da se izgura put, uprkos stal-nim teturanjima, padovima, lomljenjima.Publika sedi na sceni, sa svih stranaokruùje glumce, a to stvara veoma spe -cifi~nu atmosferu, jednu ekstremnu, te -{ku, gusto zbijenu emotivnu tenziju. To -me doprinosi i potpuna ti{ina u kojoj

glumci igraju, pri ~emu se, tokom ~itavepredstave, ~uje otkucavanje sata kojecepa tu mu~nu ti{inu, nabijaju}i pritome, jo{ ve}u napetost, neizvesnost. Aglumci Emir Hadìhafizbegovi}, Alek -sandar Seksan, Senad Ba{i} i MoamerKasumovi} igraju izuzetno precizno, finostvaraju}i vrlo uverljive i sugestivne psi -holo{ke portrete likova, zbog ~ega svegaje beogradska publika u potpunosti bilaodu{evljena predstavom, jednostavnom,produkcijiski skromnom, a idejno i emo -tivno veoma bogatom.

Na festivalu „Mucijevi dani“ igranesu i predstave Kos Dejvida Harovera ureìji Zijaha Sokolovi}a (Gradsko kaza-li{te iz Siska), Brod za lutke MileneMarkovi} u reìji Ane Tomovi} i produk-ciji Srpskog narodnog pozori{ta iz NovogSada, Rocky Horror Show Ri~arda O’Bra-jana u reìji Viktora Na|a, Dundo Maro-je Marina Drì}a u reìji Kokana Mlade-novi}a i produkciji Kru{eva~kog pozo -ri{ta, Samoudica Aleksandra Radivoje-vi}a u reìji Sneàne Trisi}, Da nam ìvi,ìvi rad Milana Markovi}a i An|elkeNikoli}, êkaonica Borisa Lije{evi}a iBranka Dimitrijevi}a, Dokle?! Milice Pi -leti} u reìji Alise Stojanovi}, Terapija Jo -rdana Cvetanovi}a i Pomorandìna koraMaje Pelevi}, obe u reìji Gorana Marko-vi}a. Ovim predstavama smo se bavili uprethodnim brojevima Ludusa, pa pome-nimo samo da su nai{le na odli~an prijemkod bublike. Zanimljivo je i to {to su nafestivalu prikazane i dnevne video-pro -jekcije predstava koje je reìrao LjubomirDra{ki}: Kralj Ibi, Radovan Tre}i, SvetiGeorgije ubiva a`dahu, Marija Stjuart,Kneginja iz Foli Berèra i Marija se boris an|elima, kao i epizoda televizijskeserije Pozori{ni praktikum, u kojojDra{ki} govori o svom ìvotu i radu. Sva -ke ve~eri, stru~ni ìri je birao je najboljegglumca ve~eri i dodeljivao mu srebrnjaksa Mucijevim likom (srebrnjak su dobija-li i upravnici pozori{ta koja su gostova-la). Festival je uspe{no zatvorila Kate Ka -puralica reditelja Jago{a Markovi}a Na -rodnog pozori{ta iz Sombora, obnova ~u -vene predstave (u ~ast Mucija) iz sredinedevedesetih godina pro{log veka, nastaleprema (crnoj) komediji dubrova~kogpisca Vlaha Stulija (1800). Podsetili smose senzualnog rediteljskog pristupa Ja -go{a Markovi}a, dosta bliskog duhu itali-janskog neorealizma na filmu, dirljivoposve}ene igre somborskog anasambla,kao i ìvog, prodornog prikaza dru{tvenemargine koja je postala zna~ajna, gustametafora jedne op{te tragikomi~nosti ì -vota savremenog ~o veka.

Za sedam dana publika je imalaprilike da vidi sedam predstava razli~itihànrova, iz razli~itih sredina, razli~itihvizura... Me|u brojnim pohvalnim ko -mentarima koji su pratili festival moglose, izme|u ostalog, ~uti da je pozori{temost koji spaja i ljudei svetove.

POZORI[TE JE MOST KOJI SPAJA I LJUDE I SVETOVE

Ana Tas i¯

Rekli su o Ljubomiru – Muciju Dra{ki}uBIO JE ÔVEK-ENCIKLOPEDIJA

Petar KraljBilo je uobi~ajeno da me zavitlavaju u tom ~uvenom bifeu Ateljea 212, da

sam glumoman. Da nema mesta na kojem nisam glumio. Da se ne libim da igrambez pardona bilo gde. Ljubomir Muci Dra{ki} je, naravno, sve to slu{ao. Jednomprilikom, kasno no}u, zvoni telefon u mom stanu...

– Ovde Muci! Molim te kako ide ona pesma iz komada Mome Dimi}a „@iveoìvot Tola Manojlovi}”, kaè mi.

I ja po~nem da izgovaram stihove:„Joj gde je taj crveni, plavi balon,kad bih mogao da ga dohvatim...”Na to mi Muci odgovori:– Gost sam ovde na programu Radio Beograda, pa si evo, sada, glumio i

preko telefona...***

– Bio sam poznat po zaka{njavanju. Na probe sam redovno kasnio, na pred-stave, razume se, nikada. @iveo sam, istina, daleko zato sam imao razne izgov-ore, kao recimo, da je na putu bila spu{tena rampa. Zato su kada ulazim u bifeAteljea 212 glasno izgovarali: Rampa! Rampa! Nije mi bilo drago {to je tako, ali,jednostavno, tako se name{talo. Onda mi je Muci onako o~inski pri{ao i rekao mi:„Zna{ {ta Petre, sada }u ti re}i za{to stalno kasni{”. Kaèm mu skru{eno:„Dobro”. Veruju}i da }e da mi ponudi neko re{enje, a Muci mi saop{ti: „Zato {tokasno po|e{!”

***Bilo je divno poznavati Mucija Dra{ki}a a posebna ~ast i privilegija biti

njegov prijatelj.Bio sam jedno vreme „izgnanik”. Muci je bio dovoljno dobar i plemenit i bez

zazora je poèleo da mi pomogne. Kada je video da sam besku}nik, primio me jezajedno sa svojom suprugom Svetlanom Bojkovi} u njihov dom, jer je u njihovomstanu u to vreme bila slobodna devoja~ka soba. Odatle da sam ga zvao tata, a onmene sine.

Mira BanjacTo zlatno vreme Ateljea 212, kada je Muci bio njegov upravnik i reditelj

najlep{i je period u mom ìvotu. Mnogo sam predstava odigrala koje je on takomajstorski reìrao. Muci je, uz to, bio od retkih reditelja koji nam je dozvoljavaositne, male gluma~ke bezobrazluke, {ale, viceve. Kaè nam jednostavno: „Idite, toiìvite i vratite se da radimo. Bio je {iroke ruke. Verovao je glumcu! @iveo zapozori{te, umetnost... Svaka njegova proba bila je poseban doga|aj ispunjenrado{}u i velikim zadovoljstvom.

Gorica Popovi}Muci je bio izuzetno duhovit, plemenit, dobar ~ovek. Smatrao je da je humor

veoma vaàn. Bio je jedan od retkih ljudi sa kojim moète da se {alite i naozbiljnije teme. Uz to je bio i od onih posebnih, najva`nijih ljudi kada vam trebaneko, da re{ite nedoumicu, da vam da pravi, iskreni savet.

Bio je, zapravo, ~ovek-enciklopedija. Drào je u glavi hiljade podataka. Kadasam, slu~ajno, u Muzeju pozori{ne umetnosti prona{la svesku sa komadom„Jedva ste~e zeta”, poèlela sam da ga sama reìram i igram u njemu. S obziromna to da je bilo gotovo nepoznato delo, pitala sam Mucija da li zna ne{to o ovomkomadu i da li je nekada ra|en kod nas. Odgovorio mi je u istom trenutku da jepredstava „Jedva ste~e zeta” izvo|ena, recimo, davne 1920. godine u NovomSadu. Dobila sam od njega podr{ku i sa svojom predstavom „Jedva ste~e zeta”druìla se na sceni Teatra u podrumu nekoliko narednih sezona.

(preuzeto iz „Politike”)

Ljubomir – Muci Dra{ki} (1937–2004)

Kate Kapuralica Narodno pozori{te Sombor

LUDUS 16417

„KATE” JE ZA MENE VI[E OD IGRE

Mucijevi dani” su zavr{eni izvo -|enjem obnovljene predstaveNarodnog pozori{ta Sombor Kate

Kapuralica Vlaha Stulija u reìji Jago{aMarkovi}a, koja je ispra}ena ovacijama,dugim i burnim aplauzom, uzvicima‘bravo’... Kao nekada.

Premijerno je izvedena 12. maja1995. godine, do pomenute obnove ukup-no je odigrana 114 puta, videlo ju je33.888 gledalaca, a dobila je ~ak prekopedeset nagrada.

Govore}i o tome s kojim ose}anjem jeradio obnovu te legendarne predstaveJago{ Markovi} je rekao: „Kate je za me -ne deo mog ìvota, moje se}anje, mojaintima. Ako gledamo li~no – intimno mije va`na, ako gledamo pozori{no, umet-ni~ki – {ta je bilo, bilo je. Kao da sam sesreo sa drugovima iz mladosti, iz razre-da. Obnavljali smo je za svoju du{u,igralu u Ateljeu i u Somboru za na{u de -cu koja su porasla u me|uvremenu, a ne -ka se i rodila u me|uvremenu, za onekoje sad volimo, a tad ih nismo ni znali,za one koje smo tad voleli, a volimo ih isada... Neki }e biti sa nama, neki su oti{lizauvek. Ali ako. Volim da se na{alim nasvoj ra~un. Drì me ta autoironija, aose}anja su mi takva kako vam opisah.[to kaè Simovi}eva Gospava u ûdu u

[arganu: mogu jednom ne{to i za svojudu{u.”

Taj komad je, kaè, zavoleo jo{ naakademiji: „Ludovao sam za njim. Mir -jana Mio~inovi}, genijalan profesor i mi -slilac, predavala nam je istoriju jugo slo -venske drame. Nikako mi nije polazilo zarukom da uradim Kate u Beogradu. Re -koh Muciju (Ljubomir – Muci Dra{ki},tada{nji upravnik Ateljea 212, prim. n.)za tu svoju èlju i on mi re~e: ‘Uradi je uSomboru’. Pu~e mi podela pred o~ima.Rekoh to Mla|i (Milivoje Mla|enovi},tada{nji upravnik Narodnog pozori{taSombor, prim. n.) i on je uze na repertoar.A trebalo mu je hrabrosti za to. Jer, jo{ supadale bombe, grmeo je rat na sve strane,a mi smo sa scene plakali i psovali, ipevali ‘hvala tebi, hvala tebi grade Dub -rovni~e’. I kada smo igrali u mojoj CrnojGori, u Budvi, se}am se, grmi ta pesma, aCitadela se trese od aplauza. Gledao samu more, mislio na Dubrovnik, na sve {tose desilo i de{avalo. Nisam bio jedini.Naprotiv. Pa, ono ~uveno izvo|enje uAteljeu 212. Svi koji su tada bili tamozna}e o ~emu pri~am. Mira Stupica skin-ula prsten sa ruke i dala mi ga poslepredstave. Moète misliti {ta mi je tozna~ilo i {ta mi i danas zna~i. Puno jebilo uspeha s Kate... bio sam premlad za

to, zbunjen, nesna|en, jedva sam seizvukao iz svega toga ceo. Puno togaima... Puno. Ne mogu da je odvojim odsvog ìvota. Zato je ovo sada za menevi{e od igre.”

Markovi} veli da je uzbudljiv njendolazak iz onog vremena u ovo danas, danas se ta predstava duboko ti~e danaskao i u vreme kada je nastala: „I dalje se,kao i likovi u predstavi, sva|amo do ne -mo}i sa onima koje volimo najvi{e. Sva -|amo se od nemo}i da im damo ono {tosmo du`ni, ono {to im treba. A mi ga ne -mamo i besni smo na sebe i na njih {to ganemamo. To je hleb i vino. Taj materijal-ni nivo u Kate, taj prvi nivo jeste vaàn.Od te sirotinje sve ide. A ko nije siromaza hleb i vino, to doìvi kao metaforu zaimati i hteti... U Kate ima puno slojeva, iporodi~ni, i ljubavni, i dru{tveni... Ona jepri~a o propalima, o poniènima, o uv -re|enima, o onima koje je pojelo zlo vre -me, o sklonjenima, o izgnanima, o jadni-ma i jakima, o Jugoslaviji koja ìvi u se -}anjima, u mirisima koji se pamte...”

Govore}i o svom vi|enju aktuelne si -tuacije u kulturi Jago{ Markovi} napom-inje: „Posmatram... i ne svi|a mi se. Alikako sam trenutno na odmoru nije lepoda iz te pozicije govorim. Lako je suditi, ate{ko raditi. Smeta mi jalova pri~a. [tomoraju da pri~aju. Nek rade, pa }e takore}i {ta imaju. Tako il’ nikako, u stvari.Ovo je vreme mnogo brbljivo, afirmi{e sepri~anje a ne rad i dela. Pametuje ko sti -gne, mnogi otvaraju i prima}e i spava}esobe i fotkaju se u njima za novine.Imaju re{enja za sve, a delo koje bi treba-lo da stoji ispred umetnika i ne vidi se odre~i, najpre onih o njihovom privatnomìvotu. Totalno naopako! Veliko je ùtilo

„Kate je za me ne deo mog ìvota, mojese}anje, moja intima. Obnavljali smo je zasvoju du{u, igrali u Ateljeu i u Somboru zana{u de cu koja su porasla u me|uvremenu,za one koje sad volimo, a tad ih nismo niznali, za one koje smo tad voleli...”, kaèJago{ Markovi}

@AN BATIST JE SLETEOPremijera Molijerovog „Gra|anina plemi}a” samo {to nije po~ela.

Gu`va pred Pozori{tem, gu`va u hodnicima, gu`va u bifeu. Garderobeprepune. Posle duèg vremena igra se takozvana ansambl predstava.Na vratima bifea pojavljuje se mladi} i pita:

– Ko je reditelj predstave?– Ja sam! – kaè Ljubomir Muci Dra{ki}.– Je l’ moè jedna izjava povodom premijere za rubriku „Sino} u

gradu”?– Ne moè, sine, sada. Upravo idem do glumaca, treba da

po~nemo. Moè posle predstave! – kaè Muci.– A, je l’ tu autor? – bilo je slede}e pitanje mladog novinara.

Dra{ki} se zabezeknu, ali istog trenutka najozbiljnije odgovori:– Upravo su mi javili da je avion iz Pariza sleteo. Sedi ti, sine, i

sa~ekaj, sad }e on, samo {to nije!

MLADA GLUMICASvi godinama znamo Ta{kovog {kolskog druga Kru{evljanina

Dobricu Katunca. Li~no mi je, kao jedan od prenumeranata, ispisaoovu pri~u:

– Kod mog {kolskog druga Ta{ka i velikog prijatelja Mucija,~esto sam odlazio u ~uveni bife „Ateljea”. Moja supruga Vera znala jeda komentari{e te moje odlaske na slede}i na~in: „Kakvi prijatelji, tiide{ tamo da uìva{ gledaju}i mlade glumice”. I ja to ispri~ao Muciju.

Jednog popodneva sedimo Muci i ja u potpuno praznom bifeu,kad iznenada u|e moja supruga Vera. Muci munjevito reaguje:

– Dozvolite, Vera, da vam se predstavim, ja sam Tanja Bo{kovi}!

IDI PA GLUMI– Je li, mali, {ta radi{ ve~eras? – upita jednog jutra u bifeu

Pozori{ta Ljubomir Dra{ki} tek diplomiranog glumca Erola Kadi}a.– Ni{ta! – odgovori Erol.Da li si gledao predstavu „Oj, Srbijo...”? – pita Muci.– Jesam, naravno! – kaè Kadi}.– Ve~eras uska~e{ umesto Bore Stjepanovi}a! A sad ku}i, na

u~enje teksta. Vidimo se u {est na probi! – re~e Muci pruàju}i Erolutekst Zorice Jevremovi} „Oj, Srbi’o nigde lada nema”.

Ta~no u 18 ~asova mladi Kadi} dolazi na probu s rediteljem pred-stave. Muci je ve} tu. Odlaze u njegovu kancelariju.

– Je l’ zna{ tekst? – pita Muci.– Naravno da znam! – kaè Erol.– Proba je gotova! – kaè Muci.– Kako, gotova? – pro{aputa Kadi}.– Jesi gledao predstavu? Jesi! Jesi diplomirao glumu? Jesi! Onda,

idi, pa glumi! – re~e Muci i otvori vrata kancelarije da isprati novogtuma~a uloge Lazara Todorovi}a.

REDITELJSKA SOBAGraditelj Ljubomir Muci Dra{ki} privodi kraju radove na novoj

zgradi Ateljea 212. Posle nekoliko godina zablistalo je zdanje u UliciLole Ribara sa brojem 21. Mermer, ogledala, staklo, drvo, plo~ice,pjaceta, skulptura Zorana Radmilovi}a koja do~ekuje publiku...Sre|en je i slu`beni deo. Bife je izme{ten. Sada se ne vidi ~im seotvore vrata „gluma~kog ulaza“. Nailazi se prvo na portirnicu gde sunas godinama do~ekivale Zorka, @ana i Mica, pa Fetica, sada Sneà.

Ispod stepenica koje vode na sprat ostao je nekakav bunker ukome bifedìja Novica drì neke stvari. Vrata na tom bunkeru su

mala, nepun metar, ali od istog materijala kao i vrata na svim renovi-ranim prostorijama.

I ovoga puta Muci preduzima „sve za dobar {tos“. Na vratancastavlja plo~icu s natpisom: REDITELJSKA SOBA. Obave{tava ZoranaRatkovi}a Picoja, stalnog reditelja Pozori{ta, da mu je u novoj zgradi,prema visini, obezbedio radnu sobu. Uz to, za dragog drugara, ustolarskoj radionici izra|ene su merdevine da moè lepo da se uspnena barsku stolicu i da bezbedno dohvati {ank.

– Sre}om, imam ja sina advokata, pa kad presavijem tabak...jeba}u vam sve po spisku! – bio je komentar na{eg namrgo|enogRaleta upu}en svima prisutnima u bifeu...

KRITIÂR DULESvetlana Bojkovi} i Milan Mihailovi} uskoro putuju u Cirih. U

organizaciji dr Dragoljuba Popovi}a Popa nastupaju za Dru{tvostomatologa.

Proba takozvanog {arenog programa je kod Cece u stanu, uKosovskoj br.13. Cecin suprug Ljubomir Dra{ki} Muci, zavaljen ufotelju, ne{to ~ita u dnevnoj sobi. Tu je i pas Dule, leì mirno, kao dadrema. Ceca i Caci se dogovaraju {ta }e i kojim redom da govorezubarima koji }e se okupiti u Cirihu, a onda po~inju probu scene iz„U~enih èna“. Kako je krenula gluma, pas Dule po~inje da laje i reì,da ska~e na „izvo|a~e gluma~kih radova“. îm Ceca i Caci prestanuda govore Molijera i Dule prestaje da laje i ska~e.

Sve to budno prati reditelj Ljubomir Dra{ki}, a onda sa osmehomdobaci:

– Nije to dobro, vidite da se i Dule nervira! Mora to mnogo,mnogo bolje!

Milan Mihailovi} Caci

Muci u anegdotama„Uspomenara 212“

napalo kulturu. Ko guba. Vidite da je uizve{tajima sa premijera glavna infor-macija ko je bio. Takvo vreme. Kate birekla: Ma basta! Indjenjat }emo se! Takoi ja. Ne svi|a mi se to stanje duha u ovomvremenu ili u ovom trenutku. Banalno jesitno. Nema ni reda. Nema ni pobune.Nema ni ukusa. Nema ni àra. Spoj pri -mitivizma i malogra|an{tine! Au, kakvojedinjenje mi izrodismo! Kad smo radiliKate, one Stulijeve psovke, oni pijani imamurni likovi... sve to be{e blato, kal idno. A danas mi izgledaju kao posrnulavlastela iz Dubrova~ke trilogije Iva Voj -novi}a u odnosu na ovaj neukus kojisada vlada. Pa vidite da nema igranogprograma na TV-u osim sapunica. Uda -vi{e nas rijaliti programi sa gladijatori-ma. I da taj svetonazor vlada masom?Gledam taj rijaliti {ou, ~itam one SMS-ove, pa vidim kako i koliko narod togleda, kako se uneo... Al’, kad smo kodsituacije u kulturi, ima jedna divna stvar– ‘Mucijevi dani’. êstitam Ateljeu 212

{to ih je organizovao. Taj ne ponovljivireditelj, taj veliki ~ovek, to zasluùje. I toi jo{ vi{e. Mnogo nam fali Muci. Bio jelekovit. Nepotkupljiv. Svoj.I pravi.”

Jago{ Markovi}

Otkrivanje biste Zorana Radmilovi}a Lj. Dra{ki}, D. Kova~evi} i D. Mihailovi} – Mihiz

18LUDUS 164Lu

Aleksandar Popovi} ponovo me|u nama

PISAC FARSI^NOG POGLEDA NA SVET„Aleksandar Popovi} je pisac koji sve nazivasvojim imenom. Kod njega nema kompro-misa. On vidi ljude u njihovim ponekad naj -rugobnijim stanjima, ali uspeva da uz too{tro satiri~ko pero ima simpatiju i razu me -vanje za ljude naj~e{}e izgubljene u velikimistorijskim turbulencijama“, kaè EgonSavin

Dramski pisac Aleksandar Popovi}napisao je oko pedeset komada odkojih je ~etrdeset objavljeno ili

izvedeno. Njih sedam je zabranjivano:Kape dole, Pala karta, Mrak i {umagusta, Uvek zeleno, Mre{}enje {arana iPazarni dan. Komade su mu, kako jesam zabeleìo, zabranjivali politi~ari usprezi sa kolegama iz pozori{ta. Anar -hista, velikosrpski nacionalista, staljini -sta, apstraktni humanista, realsocijali -sta, egzistencijalista, maoista, rojalista,zastareli komunista, {ovinista, nadreali -sta... sve su to epiteti kojima su, kako sekome prohtelo, opisivali Acino ideolo{koopredeljenje. Sam je tvrdio da je komu-nista, da ga je ~ove~nost opredelila na tustranu. Da nikada nije bio ~lan niti jedneorganizacije, da se nikada nije prihvationijednog oblika dru{tvene ili kulturnevlasti, da nije imao nikakve privilegije.Ceo ìvot proìveo je od pisane re~i i za~etrdesetogodi{nji rad nije dobio nikakvodru{tveno priznanje. Ponovno izvo|enjekomada Aleksandra Popovi}a na na{escene vra}aju njegovu lucidnost i dale -kovidost.

Re~ Egona SavinaAtelje 212 Pazarni dan Aleksandra

Popovi}a u reìji Egona Savina. Aktuel-nost Acinog dela je inspirativna. Ono sedoga|a u istorijskom vagonu tre}e klaseobi~ni mali ljudi se pred Drugi svetski ratu nekoj srbijanskoj palanci gloè i otima-ju oko vlasti, oko novca i ljubavi. Pazarnidan je o ljudima koji su izgubili sebezatrovani novcem i politikom. O tome {taPazarni dan govori o nama danas EgonSavin kaè: „Kao i veliki broj komadaAleksandra Popovi}a to je krvava farsa oobi~nim malim ljudima. Popovi} je u sva -kom smislu inspirativan autor jer otvarajedan neobi~an svet, u jezi~kom i drama -tur{kom smislu i u smislu prou~avanja iposmatranja onoga {to bismo nazvali na{narod. U tom pogledu on je neophodanna{im pozori{tima, prosto se ovde ose}aglad za njegovim delima, a ja sam uve -ren da kada bi se jedan dobar prevodilacdohvatio tako ambicioznog posla da pre -vede njegova dela na strane jezike, da bito bila prava senzacija i za evropski te -atar.“

Zanimljivo je koliko je njegovo deloaktuelno i danas?

On je jedan od najzna~ajnijih srpskihdramskih pisaca druge polovine 20.vekai po mnogo ~emu je jedinstven. Najpre poobimu. Zatim on je najzabranjivanijidramski pisac. Zabranjivan je sedamputa, drugi samo jednom. Popovi} jeimao jedan vitalitet da opstaje i da ìvi odonoga {to pi{e. Bio je profesionalni pisacza pozori{te kad takvih i u evropskimrazmerama nije bilo. Nema mnogo nje -govih drama trenutno na scenama, alinemamo ni festival Aleksandra Popo -vi}a, nemamo ni njegovu ulicu, ni njego -vu bistu... To je taj popovi}evski mental-

itet u nama koji govori o tome da smoskloni brzo da zaboravimo ono {to je vre -dno.

Uvek je u njegovim komadima pri -sutna empatija za ljude o kojima pi{e?

Da, to je taj njegov farsi~ni pogled nasvet. Aleksandar Popovi} je pisac koji svenaziva svojim imenom. Kod njega nemakompromisa. On vidi ljude u njihovimponekad najrugobnijim stanjima ali us -peva da uz to o{tro satiri~ko pero imasimpatiju i razumevanje za ljude naj~e -{}e izgubljene u velikim istorijskim tur -bulencijama. Ljudi koji su izgubili sebeskloni su da ~ine zlo, da ~ine nepravde izlo~ine. Popovi} je i takve ljude uspevaoda razume, a umeo je i da oporu istinuservira na duhovit, lako prepoznatljiv iprijem~iv na~in. U tome je genijalnostnjegovog dela.

Pretpostavljam da vas za Aleksan-dra Popovi}a vezuje i sentimentalno se -}anje, druìli ste se poslednjih godinanjegovog ìvota?

Kako da ne, bili smo bliski i to jejedno od najdragocenijih prijateljstava umom ìvotu. Dok smo radili predstavuTamna je no} i putovali s njom po ~ita -

tikom. Politika je ono zlo koje ljude nago-ni da stvaraju razlike i rascepe. Politikaje sredstvo da se ne{to otme, da se za -uzme tu|e mesto, da se ne{to izgubi i dase pone{to zaboravi. Dakle, u ovom ko -madu Popovi} je jasno i bez dlake najeziku fokusirao tu sklonost na{eg malogbalkanskog tamnog vilajeta u kojemse uvelikim istorijskim turbulencijama de{a -vaju uàsne stvari. Re~ je o periodu predpo~etak Drugog svetskog rata i po~etkuustanka u Srbiji. I vi tu vidite da su tepodele od tada ostale do danas. Bio bihsretan ako bi sa ovom predstavom, sim -boli~ki re~eno, mogli po~eti da izlazimo izepohe ideolo{kih podela i po~eti da na togledamo sa jedne esteti~ke i ljudske dis -tance.

Goran [u{ljik i„Sablja dimiskija“

Aleksandar Popovi} je tako|e i ~itavjedan svet mangupa sa periferije uveo una{u dramu i na{e pozori{te. U staromàrgonu beogradskih predgara|a {irinaPopovi}evih komada obuhvata celokup-nu srpsku palanku i ovda{nji mentalitet.I opet je pun simpatija za taj svet. Ostavioje brojne komade koji sa sme{kom govorei o nama danas. Takva je i Sablja di mi -skija izvedena na obnovljenoj sceniUstanove kulture „Vuk Karadì}“, sa allstar ekipom u reìji glumca Gorana[u{ljika. To je prostor u kome je Popovi}najvi{e provodio svoje poslednje dane, nasceni koju nameravaju da nazovu nje -govim imenom.

nego i dramaturgijom postiè“, kaè Go -ran. „To je jedna od stvari koja me jeprivukla da reìram ovaj komad. Drugaje prepoznavanje odli~ne mogu}nosti zaigru i to za onu koja nema granica. Kadti neko ponudi tu vrstu prostora za glu -ma~ko razmi{ljanje na temu {ta je sve utoj igri mogu}e a da je u skladu sa nje -govim genijem. Mislim da smo pogodilibar jedan rukavac tog dela, to ose}amkada gledam svoje drage kolege kadaigraju predstavu, osetio sam i radost pu -blike. Mislim da na{a predstava ima do -bar balans izme|u onoga {to jeste sme -{no i onoga {ta su posledice tog smeha.“

Ko su ti ljudi u komadu Sablja di -miskija?

Ni oni sami to ne znaju. To ko su i {ta~ine sebi i drugim ljudima. Kao i u na{imìvotima danas to socijalno prelilo se uintimno. U ono kako ti je u ku}i tako ti jei na ulici. Ovi likovi nikada ne izlaze naulicu i kafana im je i dom i ulica i govor-nica i krevet i trpeza i tu se oni i smeju ipla~u i ìve u svom zatvorenom svetu

predstave koju sam reìrao. Dopalo mi seda reìram, ali sa ljudima koji su mi kaoporodica, sa kojima uìvam da radim i sakojima sve mogu da podelim, ali i sa ne -kim novim mladim ljudima koje èlim daupoznam, kao {to su ovih {est glumicakoje sa nama dele ono {to nam je Alek-sandar Popovi} ostavio kao trag sa kojimtreba da se pozabavimo.

Scenski uspeh zavisi od glumacaU komadu Sablja dimiskija Popovi}

majstorski kombinuje su{tinske pozori -{ne delove – ànr, jezik, neobi~nu igru,skrivena zna~enja. U njoj se, kako naslovsugeri{e, ne bavi istorijom ve} sentimen-talnim posmatranjem nas kakvi smo usme{no-tu`noj mu{koj kafanskoj ~amoti -nji i ènskim horom sa estradno mu zi~ -kim ironi~nim komentarima na temu Sr -bija danas. Reditelj je dobro osetio dascenski uspeh Sablje dimiskije zavisi odglumaca. Pa Marinko Mad`galj kao Grkkafedìja koristi proverene komi~ne efek-te, Nikola \uri~ko je ve~iti |ak, biv{isudija, {armantni grebator i folirant, i ustilu filmskih burleski s po~etka pro{logveka tuma~i ovog prefinjenog kafanskoglaòva. Neboj{a Glogovac sa velikim ra -zumevanjem lika u kojem je, potpuno ko -mi~no otka~en, tuma~i brkatog i musavogsrpkog gazdu, biznismena koji bi i da semalo bavi politikom, manipulanta na klo -njenog tradiciji i poslovanju u sivoj zoni,o ovom komadu razmi{lja ovako: „To jekomad koji je potpuno u Acinom stilu.Prepun je divnih re~enica koje su pisanekao neka neobi~na muzika. Pune su ar -hai~nih izraza kroz koje se trebalo probitida bi se uop{te naslutio smisao tih re -~enica i to {ta mi tu pri~amo. Sve to izgle-da kao jedan veliki potok sa kaskadamaod re~i i kada se razgrne melodija tih re~idobija se njihovo zna~enje. A to je jedanpametan i inteligentan tekst koji pred-stavlja kritiku na{eg mentaliteta, onakooduvek i zauvek. Moj lik je kao gazda ipretenduje da pobedi na izborima, utajnosti je makro i valja pse}e koùricekao jare}e i podvaljuje na sve mogu}ena~ine kako bi stekao bolju poziciju udru{tvu. A u stvari se njih trojica stalno ioko sebe vrte u krug.“ A o tome da je veo -ma va`na podela uloga i gluma~ka igrekaè: „Tako je, mi moramo da iznesemogomilu emocija, da ~ujemo jedni druge,da imamo dobar zajedni~ki ritam, da ose -timo pauze i da izvadimo jedan drugogako neko stane, da umemo da nadgradi-mo jedan drugog kako bi cela predstavai{la u dobrom pravcu. Znamo se dugo iodli~no razumemo i to je bio odli~an o -snov za jednu dobru predstavu.“

Va{arski {arolika, ìva i autenti~naje ova slika Srbije sme{tene izme|ukafanskih stolova, zarobljena u zamr -{enoj mreì sme{nih i besmislenih suko-ba. Ispunjen jezi~kim kalamburom iklovnovskim akcijama. Sablja dimiskijaje predstava u kojoj su kao u ogledalureprodukovani karakteristi~ni primercisrpskog mentaliteta. Puna Popovi}evihsimpatija za taj svet osu|en da tavori naperiferiji i empatije za tipi~nu slikusrpskog dru{tva. I sve to uz zdravsmeh i tu`ni osmeh na kraju.Olivera Milo{evi}

Sablja dimiskija na sceni UK „Vuk Karadì}”

vom svetu. On je bio ~ovek koji je u sva -kom pogledu pripadao pozori{tu i kad biga neko nazvao dramskim piscem on bito ispravljao i govorio ja nisam dramski,ja sam pozori{ni pisac. I on je zaista tobio. Objavljivao je u programima drameonako kako su ih reditelji {trihovali ikorigovali, i po tome je bio jedinstven,smatrao je da je ono {to pro|e filter nasceni ono {to zapravo ostaje a ne ono {to jeon pre toga zamislio na svom papiru.

[ta vam je bilo va`no da nam Po -povi}evim Pazarnim danom kaète onama danas?

Pazarni dan je najkrvavija od nje -govih farsi. I sasvim je druga~iji sa isku -stvom ovih ratova koje smo pro{li de ve -desetih. To sada deluje neverovatno, goto-vo proro~ki istinito, ta~no i jasno. On tuprepoznaje koliko je opasna ta zatro va -nost ideolo{kim razlikama, uop{te poli-

Popovi}eva Sablja dimiskija – gorkafarsa u jednom par~etu odvija se u srpkojkafani na periferiji grada posle nekog odmnogih ratova. U njoj pisac poeti~no iironi~no, mudro i brutalno, komi~no ana -lizira na{ mentalitet. U komadu nema~vste dramske pri~e, ali kada se razgrneblistava verbalna igra sa~injena od arhe-ologije àrgona beogradskih mangupa,pojavljuju se karakteri kakvi u Srbijioduvek postoje. Iza dijaloga koji su pravaigra asocijacija kriju se tipi~ni srpskipoliti~ari i biznismeni. Oni koji nam krojesada{njost i prekrajaju pro{lost pa nam jeve} vekovima tako kako nam je.

Glumac Goran [u{ljik je u ovom Po -povi}evom komadu prepoznao arhetipskisrpki palana~ki duh i odlu~io da reìra tukomediju ozbiljnih poruka i zna~enja:„Jezik je ne{to {to je melodija i muzikakoju Aleksandar Popovi} ne samo re~ima

koji onda govori i o mnogo svetova. Tojesu ti ljudi sa oboda grada i periferije, alita periferija je tu oko nas, i ovde na Vra -~aru se ose}a ta palanka.

Ovaj komad odvija se nakon jednogod mnogih ratova?

Aca Popovi} je to napisao ironi~no,po{to je ovde bilo mnogo ratova. Zato samse manuo te odrednice i poku{ao dashvatim ironiju. To da je ovde vazda biloratova i da se zapitam {ta }emo sa ìvoti-ma izme|u tih ratova. Upravo to kakvismo ~ini da ponovo upadnemo u nekunesre}u i nevolju. Na sceni su na{i ìvotinakon nekog od ratova, ali oni su uvekisti i ni{ta se u njima ne menja.

Ovo je va{e sada, ve} ~etvrto redi -teljsko iskustvo?

Poku{avam da se pona{am kao glu -mac pred premijeru, ali mi to ne ide.Imam veliku tremu pred svako izvo|enje

Pazarni dan u Ateljeu 212

LUDUS 16419

Teatarska de{avanja na inostranim scenama

I LJUBAV JE @RTVA KRIZEEkonomska kriza, strah od gubitka soci-jalnog statusa i raslojavanje dru{tva bile sudominantne teme berlinskog pozori{nogfestivala „Theatertreffen“

MANJE MO@E BITI VI[E

Velike Britanije, Andrea Valean, spi -sateljica iz Rumunije i Juta Gerig, direk-torka Gete institute u Beogradu, dodelio jeGran pri festivala predstavi Bu|enjeprole}a Franka Vedekinda u adaptacijiIrene Kraus i reìji Anje Su{e (Malopozori{te „Du{ko Radovi}”), i specijalnunagradu predstavi U lavirintu seksual-nosti Asje Krsmanovi} u reìji JasneDikli} (Poetski teatar mladih Juventa).

ASSITEJ ìri 8. TIBA festivala usastavu: Milutin Milo{evi}, glumac, AnaTomovi}, rediteljka i Maja Pelevi}, dram-ski pisac i dramaturg dodelio je Nagraduza izuzetno umetni~ko dostignu}e pred-stavi Gospodar muva u adaptaciji TanjeIli} i reìji \ur|e Te{i} (Pozori{te „Bo{koBuha”).

Aleksandra Jak{i}

TIBA je „ipak” odràna od 6. do 11.juna u Pozori{tu „Bo{ko Bu ha”, ina sceni Malog pozori{ta „Du{ko

Radovi}”. Uspev{i da prebrodi mnogeprobleme, najpre one finansijske prirode,autorski tim festivala uspeo je da osmisliza nimljiv program (naslovljen „Malefor me – veliki sadràji“), koji „ipak”pravi korak dalje u dosada{njoj koncep-ciji, dokazuju}i da je u pozori{tu naj va -`nija ideja.

„Ove godine smo se okupili oko idejeda pozori{te za decu i mlade moè dabu de aktivan u~esnik u kreiranju bu -du} nosti zemlje u kojoj ìvimo, to jestmale i mlade publike kojoj se obra}a.Zbog toga smo pripremili sadràje kojisu pre svega dru{tveno osve{}eni iobra}aju se publici sa idejom svesneinterakcije. Predstave koje vam ove godi-ne nudimo u na{em programu doti~u seozbiljnih tema koje su u neposrednoj vezisa odrastanjem u okruènju na{e sva -kodnevice“, kaè selektor Nikola Zavi{i}.

Takmi~arski program 8. Tibe otvorioje mjuzikl za decu Na slovo, na slovo Po -zori{ta na Terazijama, nastao po motivi-ma istoimene TV emisije Vere Belogrli},u reìji Darijana Mihajlovi}a. Pozori{te„Bo{ko Buha“ izvelo je adaptaciju roma-na Gospodar muva u reìji \ur|e Te{i~,predstavu koja problematizuje jednu odnajva`nijih tema dana{njeg odrastanja

– kada i kako igra prerasta u nasilje.Inovativna scenska adaptacije klasi~nogVedekindovog dela Bu|enje prole}aMalog pozori{ta „Du{ko Radovi}“ u reìjiAnje Su{e pripada kor pusu komada zamladu publiku. Audio zapis razmi{ljanjadana{nje dece, tj. mladih ljudi na krajuizvedbe, najzubudljiviji je momenat ovepredstave o sek sualnosti i odrastanju. Saprostora biv{ih jugoslovenskih republikana Tibi gostuju: Boksersko srce (Lut -kovno gledali{~e Ljubljana), duodramaLuca Hibnera, tre tira temu agresije kojumladi nose u sebi, prikazuje odnos mla -di}a delikventa i starog boksera, biv{egprvaka koji je sad u stara~kom domu; Ulavirintu seksualnosti (Poetski teatarmladih „Juventa”, Sarajevo), predstavanastala uz pomo} knjige „Seks za po -~etnike“ Jasminke Petrovi}, stvara pro -stor za razgovor o seksualnosti, naj pre uporodici, a zatim i me|u vr{njacima. Na -ravno, tu su i Danci – Paolo Nani teatarizveo je komediju Pismo. A Kom panijaRodisio iz Italije, pobednik 6. Ti be, izvelaje plesnu predstavu o ljubavi Zima, kojanastala je na osnovu trogodi{njeg rada sadecom od 3 do 5 godina. Gostovanje za -greba~kog teatra „Tre{nja”, koje je treba-lo da izvede predstavu VIS @ivotinjeotkazano je zbog bolesti glumca.

„@eleli smo da na Tibi ukaèmo namanjkavosti u radu pozori{ta za decu i

mlade kod nas, kao i odnosu posetilaca({kola i roditelja) prema istom. Jer, da bijedna predstava uspela potrebna je dvo -smerna komunikacija izme|u {kola, tj.pegadoga, u~itelja i pozori{ta”, kaèBo{ko \or|evi}, direktor festivala i Pozo-ri{ta „Bo{ko Buha“.

S tim u vezi je u okviru prate}eg pro -grama odràn i seminar „Dru{tveno od -govorno pozori{te za decu i mlade” nakom su pozori{ni rukovodioci i stvaraociiz regiona i {kolski pedagozi raspravljalio temama koje se direktno ti~u teatra i{kole, podjednako odgovornih za odra -stanje mladih generacija, imaju}i u viduda pozori{te ima veliki potencijal sapedago{kog i psiholo{kog stanovi{ta, alisamo ako mu se pristupi na pravi na~in.Govorilo se, izme|u ostalog, o ulozi kojupozori{ne institucije imaju u dru{tvu,zatim o potencijalima teatra u socijalnojintegraciji mladih, funkciji pozori{ta usociokulturnim segmentima, o pozori{tukao socijalno angaòvanoj instituciji, ajedna od tema bio je i jezik savremenogpozori{ta za decu i mlade. U okviru semi-nara izvedene su i predstave koje sedirektno ti~u njegovih tema: De~aci Pa -vlove ulice u reìji Nikole Zavi{i}a i Ko jeLoret Katarine Petrovi} u izvo|enju Ma -log pozori{ta „Du{ko Radovi}“, BuhinGospodar muva, kao i Strah u ulici lipa(GK „@ar ptica”, Zagreb). Neobi~na jeforma Zavi{i}eve predstave, me{avinadokumentarnog i multimedijalnog figu-ralnog pozori{ta, koje se putem video-miksa prenosi u realnom svetu, kao i

njeni akteri – deca koja su po~inila kri -vi~na dela, a rad u pozori{tu im je deo re -habilitacije. Ko je Loret pak afirmi{e ide -ju inkluzivnog pozori{ta u dru{tvu kojejo{ nije zauzelo jasan stav prema uklju -~ivanju ljudi s posebnim potrebama uuobi~ajene dru{tvene tokove, ona pozivagledaoce da promene pogled na druga~ijudecu (Loret je devoj~ica s Daunovimsindromom), dok se Strah u ulici lipa ba -vi problemom nasilja me|u decom.

Na 8. Tibi odràn je i internacionalniforum dramskih pisaca na temu „Dra -maturgija u odrastanju – mogu}nosti,prakse i tehnike razvoja dramskih tek -stova za decu i mlade” u organizacijiASSITEJ-a Srbija. U~estvovali su pisci idramaturzi iz Britanije, Poljske, Rumu-nije, Gr~ke, Slovenije, Hrvatske i Srbije.

@iri 8. Tibe, koji su ~inili: DèremiTarner , pozori{ni reditelj i izvo|a~ iz

Ru`ni, prljavi i lo{i (Foto: David Baltzer / bildbuehne.de)

Ovogodi{nji pozori{ni festival „Thea -tertreffen“, koji se odigrava u Ber -linu i predstavlja godi{nji presek

najboljih predstava na nema~kom jeziku,odràn je od 7. do 24. maja. U zvani~nojselekciji, koju potpisuje sedmo~lani ìri,na{lo se deset komada u produkciji tea -tara iz Kelna, Be~a, Minhena, Berlina,Graca i Hamburga. Ekonomska kriza,strah od gubitka socijalnog statusa iraslojavanje dru{tva bile su dominantneteme „Theatertreffena“, a njima su se ba -vile uglavnom savremene drame. Pred-stave su svakako dotakle probleme sa -vremenog dru{tva a Joakim Sartorius,umetni~ki direktor „Berliner Festspie -lea“, organizatora festivala, rekao je:„Naterale su nas da sagledamo gde smo ikako se suo~avamo sa na{im odgovor no -stima. Realnost pravi teatar skandalo -znim.”

Festival je otvorila predstava Kazi -mir i Karolina („Schauspiel Köln“) nasta-la po Fon Horvatovom tekstu u reìji Jo -hana Simonsa i Pola Koeka. Radnja ovebalade o Velikoj depresiji iz 1929. godinerelocirana je u pozadinu va{ara, zabav-na atmosfera Oktoberfesta i sentimental-nost izba~eni su iz inscenacije, a zlatninatpis „Enjoy” dominira iznad pozornicena kojoj je prisutan i automobil. Ljubavje `rtva krize, Karolina èli da napustinezaposlenog Kazimira, ne bi li napre-dovala u dru{tvu. Simons daje hladanprikaz stvarnih predatora iz niè klase,on ne kritikuje kapitalizam zbog ne prih-vatanje niè klase, ve} traì inteligentno,sr~ano, saose}ajno uvi|anje pojedinaca.

Isto kelnsko pozori{te predstavilo se ikomadom Die schmutzigen, die hässli -chen und die gemeinen (Ru`ni, priljavi ilo{i). Rediteljka Karin Beir osmislila jezanimljiv koncept za postavku filmskekomedije Etore Skole – glumci su sme -{teni u nekoliko povezanih ku}ica-konte-

jnera, zvu~no su izolovani od publike,negde na ivicama civilizacije. Tako, pu -blika (samo) gleda {ta se sve de{ava me -|u tom skupinom aktera iz najnièg soci-jalnog miljea, a ~uje tek poneku replikukada se vrata otvore ili kada neko odprotagonista iza|e napolje. Odli~na aluz-ija na voajerizam svakakvih rijaliti {ouakoji su uzeli maha i u Srbiji. A unutra sede{ava sva{ta, od svakodnevnih ku}nihradnji do obljuba, te svih oblika nasilja.O~aj junaka parazita pretvara se u gro -tesku, svi su opsednuti novcem, tele {o -pom i sl., a niko nije sposoban da i{ta za -ista promeni. Jedino se udruùju u tro -vanju porodi~nog tiranina, kog ni otrovza pacove ne ubija, ali samo da bi ustu -pili mesto novom. Vrlo efektno je bilo i iz -vo|enje numere ~ije stihove parafrazi-ram „Isus je umro za ne~ije tu|e grehove,ali ne i moje“.

Be~ki „Burgtheater“ izveo je dvepredstave. Svojevrsni mjuzikl Life andtimes – episode 1 (Ljubav i vremena –epizoda 1) nastao je u koprodukciji s nju -jor{kim „Nature Theater of Oklahoma“, akoncept i reìju potpisuju Keli Kuper iPavol Liska. Libreto je rezultat dvadese-to~asovnog telefonskog razgovora izme|uautora s prijateljicom umetnicom, radnjapredstavlja njen ìvot, prose~nu ame ri ~ -ku biografiju srednje klase. Tekst, muzi-ka i ples se odli~no dopunjavaju transfor-mi{u}i narativ jedne osobe u kolektivnuizvedbu u kojoj se mnogi ro|enih 70-ihgodina pro{log veka mogu prepoznati. Upredstavi Der goldene Drache (Zlatnizmaj) scena je skroz bela, ali su de{avan-ja koja je stvorio pisac i reditelj Roland[imelpfenig crna, ali bez patetike – ukratkim, brzim i preciznim epizodamaon prikazuje mra~nu stranu globalizaci-je, eksploatacije, pohlepe i brutalnosti.Reditelj vu~e paralelu izme|u ìvotailegalnih imigranata (u centru de{avanja

su brat i sestra Kinezi koji bukvalno gubeborbu za ìvotom – on umire u restoranugde je pomo}nik, a ona u stanu makroa),koji ìve u katakombama zapadnog svetada bi nam sluìli. Petoro glumaca igradvadesetak uloga: mladi igraju stare,ène igraju mu{karce.

Adaptacija novele Hansa FaladaKleiner Mann – was nun? (Mali ~ove~e –{ta sada?) koju potpisuje reditelj LukPerceval („Münchner Kammerspiele“),tu`na je i potresna balada o te{komìvotu nezaposlenog mladog para, onjihovom snalaènju u ekonomskoj kriziza vreme Vajmarske Republike. Reditelju svojoj ~etvorosatnoj inscenaciji izrazitonarativnog teatra pripoveda ironi~no, neboji se velikih emocija, a koristi ikomi~ne momente.

Novi komad Dee Loer Diebe (Lopovi)reìrao je Andreas Krigenburg u berlin-skom „Deutsches Theateru“. Svaka pri ~aunutar ove drame gotovo je komad za se -be, podjednako bizaran i ìvotan. Sre do -ve~ni bra~ni par [mit je toliko zapla{ensvim i sva~im da je sveo ìvot izme|u~etiri zida stana. Radnju pokre}e poseti-lac koji podse}a gospodina [mita da jebio donor spreme u studentskim danima.Spisateljica je sloìla niz komi~nih katas-trofa proma{enih ìvota u tridesetako{trih scena oslikavaju}i tragi~nu dru -{tvenu panoramu. Reditelj je na scenupostavio ogromni to~ak koji glumcedonosi na binu i potom ih pomera poslesvake scene.

Stotine ljudi koji prolaze preko trgapostaju karakteri u poetskom teatru svetaPetera Handkea – njegovu dramu DieStunde da wir nichts voneinander wu -ssten (Sat kada ni{ta nismo zanli jedni odrugima) ma|arski reditelj Viktor Bodovideo je kao otrovnu stranu haoti~nogmetropolisa („Schauspielhaus Graz“).Scena je bezli~na pe{a~ka zona izme|upokretnih bokseva. Posle misterioznesaobra}ajne nesre}e video-kamera pratio~evice i prikazuje nam detalje pozori{neakcije na platnu iznad scene. Kako jekritika rekla, re~ je o „briljantnoj kore-ografskoj multimedijalnoj simfoniji veli -kog grada”.

Nova predstava Kristofa Martalerakoju je uradio s Anom Viebrok Riesen-butzbach. Eine Dauerkolonie (Riesen-butzbach. Stalna kolonija) igrala se uhangaru starog aerodroma Tempelhof(produkcija pozori{ta „Wiener Festwo -chen“). Po formi gotovo je identi~naManjku prostora koji smo gledali na 42.Bitefu, a tu su i bezna|e i inercija, uvekprisutni u Martalerovim pozori{nimkazivanjima. Sada su mo`da najbliì re -alnosti jer se bave krizom koja je pogodi-la gotovo svaku jedinku na svetu. Pet -naest likova iz srednje klase, koji su ban -krotirali, govore a da ne slu{aju druge,izvode bizarne radnje, pevaju, i te{ko serastaju sa svojim stvarima koje se iznosesa scene tokom predstave. Deo sceno gra -fije ~ine i prazne garaè, posle krize unjima vi{e nema kola, te {alter banke

koja vi{e ne}e raditi i sl. Posebno je bioefektan deo u kome likovi podraàvajumodnu reviju, s tim {to su mrtvi ozbiljni inose staru, besmisleno uklopljenu ode}u.Muzi~ki repertoar obuhvata dela Baha,[uberta, Malera, Betovena pa i hit „Stay-ing Alive” grupe „Bi Dìs“. Gotovo danema jasnijeg i zabavnijeg prikaza de -presije na{eg vremena od ove Martalero-va predstave.

I, naravno, tu su i produkcije ham -bur{kog „Thalia Theatera“. Tema drameLiebe und geld (Ljubav i novac) BritancaDenisa Kelija, koju je reìrao [tefan Ki -mig, jeste individualna psihi~ka defor-macija koja je posledica materijalne ne -ma{tine. Pri~a o bra~nom paru iz nièsrednje klase pripovedana je u skokovi-ma, a na sceni je sme{tena u svojevrstanhaj-tek kavez koji predstavlja njihovdom. Predstava Die Kontrakte des Kauf-manns (Trgova~ki ugovori) zatvorila jeovogodi{nji „Theatertreffen“. Reditelj Ni -kolas [teman uspeo je da svojom po stav -kom nove drame Elfride Jelinek, odli~nogpodnaslova „Biznis komedija”, ekonom-sku krizu, recesiju i dru{tveni kolapspretvori u uzbudljivo pozori{te. Nobelov-ka je u potpunosti cini~no usvojila ban -karski àrgon i pretvorila ga u jezikumetnosti, koji reditelj nije skra}ivao, avrata od foajea je ostavio otvorena takoda svako moè da napravi pauzu. „Ve -}inom pozori{nih ljudi koje poznajem,bilo da su reditelji, pisci ili glumci,upravlja strah. To je razumljivo, ali nijedobro!”, napisao je u afi{i [teman, koji sezalaè za teatar bez straha, za onakvopozori{te koje poziva ljude da msle. Nasceni je dùmbus koji ~ine sintisajzeri,stolice, elektronski displeji na kojima se,izme|u ostalog, prikazuju brojevi stran-ice sumornog teksta o eksploataciji, mi -zantropiji...

Predstave prikazane u glavnom pro -gramu ovogodi{njeg „pozori{nog Berli-nala“ savr{eno su komunicirale sa sada -{njo{}u i pokazale koliko dru{tveno an -gaòvani, aktuelni teatar moèda bude uzbudljiv. Aleksandra Jak{i}

8. Teatarska internacionalna beogradska avantura

Gran pri 8. TIBA festival: Bu|enje prole}a (Foto: \or|e Tomi})

20LUDUS 164Lu

NEUMETNI^KA ZBIVANJA U POZORI[TU OVOG PROLE]A

Ana Tas i¯

HRONIKA TEATARSKIH DE[AVANJA U SRBIJI, 20. APRIL – 30. MAJ 2010.

Uovom periodu dinamika pozo ri -{nih doga|aja se u pogledu premi-jera, gostovanja, festivala opet

raèstila, pa smo se vratili na pre-kriznavremena, uglavnom zadovoljni zbog do -bijene prilike da tr~imo s jednog do ga -|aja na drugi. U Jugoslovenskom dram-skom smo ispratili dve premijere. Nasceni „Teatra Bojan Stupica“, Ana \or -|evi} je jednostavno, odmereno, bez pre -encioznosti reìrala Zapise iz podezmljaDostojevskog (sama je uradila i dramati-zaciju). Rezultat je intelektualno i emo -tivno inspirativna predstava koja pokre}eniz filozofski potentnih tema, ali je u bitimelodramska, {to je vrednost za sebe.Slede}i dan, na sceni Studio JDP-a, pre -mijerno je izvedena predstava Histerija(Teri Dònson/ Ivan Vukovi}), koja jeizazvala ogromno interesovanje, valjdazvog tematike kojom se bavi (Frojdovapsihoanaliza, odnos izme|u Frojda iDalija, kroz koji je artikulisan i {iri pro -blem odnosa nauke i umetnosti, intelektai emocija, racija i strasti itd.). Realisti~kipostavljena, ova komi~na drama, koju suizveli Mladen Andrejevi} (SigmundFrojd), Goran Jevti} (Salvador Dali), Su -zana Luki} (Dèsika) i Neboj{a Ljubi~i}(Abraham Jahuda), nai{la je na odli~anprijem beogradske publike.

U Madlenianumu, na maloj sceni,pratili smo praizvedbu Arabalovog tek -sta, monodrame êkaj me na nebu ljuba-vi moja u reìji Tanje Mandi}-Rigonat,~ija je protagonistkinja Gala Dali (DobrilaStojni}) koja u svom monologu govori oistoriji ljubavnog odnosa sa SalvadoromDalijem (opet Dali J). U prikaz ljubavnogodnosa uklju~ene su i politi~ke teme. Ta -ko ova poetski realizovana predstavapokre}e i pitanje slobode umetni~kog iz -raàvanja, cenzure, politi~kog ukidanjaslobode, odnosno predstavlja i o{tru kriti-ku sistema, dru{tvenog konzervativizmai sankcionisanja individualnosti. Da biuspostavila dinamiku, tj. scenski oìveladosta nezahvalnu izvo|a~ku formu mo -nodrame, rediteljka je uvela tri plesa~a,@eljka Grozdanovi}a, Du{ana Muri}a iDanicu Arapovi}, koji su uneli i bitne po -etske tonove u igru (koreografija An |e -lija Todorovi}). Na Sceni „Ra{a Pla ovi}“Narodnog pozori{ta u Beogradu premije-ra predstave @ivotinjsko carstvo, prema[imelpfenigovom tekstu, u reìji KsenijeKrnajski.

Na sceni UK „Vuk Karadì}“ izvede-na je komedija Ace Popovi}a Sablja dimi-skija u reìji Gorana [u{ljika, uz, tako|e,prili~no veliko interesovanje medija. Ipored odli~ne i zvani~no i nezvani~nohvaljene igre Neboj{e Glogovca, Nikole\uri~ka, Marinka Mad`galja i BorisaMilivojevi}a, kao i nesporno va`nih pro -blema koji se u predstavi pretresaju (è -lja za vlasti/ mo}i, kritike mentaliteta ikaraktera, odnos prema ènama itd.),zbog dramatur{kih slabosti koje karakte-ri{u ovu Popovi}evu komediju, predstavu

su pratile i ocene da nema domete koji bise mogli nazvati umetni~ki vrednima(reìja nije uspela da sakrije brojne nedo-statke Popovi}evog teksta, {to, na primer,Egonu Savinu, u tuma~enju Popovi}evihtekstova uvek polazi za rukom).

Na sceni Malog pozori{ta „Du{koRadovi}“ prikazana je predstava Pad sadevetog meteora u reìji Bojana Milosav-ljevi}a, neverbalno ostvarenje, realizova-no sa srednjo{kolcima, jedan zanimljiveksperiment sa prostorom, osvetljenjem,multimedijalno{}u, na temu snova, sub -jektivnosti, strahova. U istom pozori{tu jepremijerno izvedena i predstava za decuPrugasti Ma~ak i Gospo|ica Lasta @oràAmadoa u reìji Atile Antala. U [apcusmo ispratili premijeru predstave Alkho-li~ari, nastale prema tekstu Andra{a Vi -

Biljane Srbljanovi} u reìji Predraga[trpca (na Sceni „Pera Dobrinovi}“).Odsustvo rediteljskog koncepta ove pred-stave krivac je za njenu mlakost, nedo-voljnu ubedljivost. S druge strane, kvali-teti Srbljanovi}kine drame zaslu`ni suza to {to predstava moè nekako da seprati, {to drì pa`nju, uprkos nedostatkurediteljskog fokusa koji je doveo i dopotpune heterogenosti u igri glumaca. Naistoj sceni je, ne{to pre toga, sa velikimuspehom obnovljen Na hod Simeon (Mile-na Markovi}/ Tomi Janeì~), posle vi{e odgodinu dana pau ze. Glumci SNP-a bili suvi{e nego ubed ljivi, sa lako}om su sevratili u uloge (bar je tako spolja delova-lo). Markovi} ki ne fragmentarne, poetskerefleksije o ljudskom postojanju, religiji,smislu ìvo ta itd., Janeì~ je nesvaki-da{nje at rak tivno postavio, estetskiubedljivo. U osnovi rediteljskog konceptaje njegov dobro poznati hipernaturali-zam, isprepletan sa brehtovskim uspo-stavljanjem distance (upotreba mikrofo-

komi~ne opere Pozori{ne zgode i nezgodekompozitora Gaetana Donicetija u reìjiVoje Soldatovi}a, koja je pre petnaest go -dina, igrana na istoj sceni, u istoj re ̀ iji.Sada je gluma~ka ekipa podmla|ena. UNarodnom pozori{tu u Subotici, na scenina srpskom jeziku, premijera komedijeSe}anje vode ([ila Stivenson/ Ivan LeoLemo), a na ma|arskoj sceni premijerapredstave Jedno sa drugim (BernardSlejd/ Zoltan Mezei).

Ovaj period u pozori{nom ìvotuSrbije bitno odre|uje odràvanje brojnihfestivala. U Ateljeu 212 je odràn prvifestival „Mucijevi dani“, u znak se}anjana reditelja i dugogodi{njeg upravnikaAteljea 212 Ljubomira – Mucija Dra{ -ki}a (videti poseban tekst o tome u ovomLudusu). U Beogradu su odràni i „DaniSarajeva“, a u okviru pozori{nog progra-ma ovog festivala su izvedene predstaveBolest porodice M (Kamerni teatar 55),Kaligula (Narodno pozori{te, Sarajevo) iOvo je Jonesko, budalo (koprodukcija

Nikoli} i Slobodan Pavi }evi}. Nagra|enisu i Lajko Feliks za muziku u Banovi}Strahinji, za najbolji savremeni dramskitekst nagra|en je \or|e Milosavljevi} zatekst Kontumac, za najboljeg reditelja jeprogla{en Bora Dra{kovi} za Elektru,prema tekstu Da nila Ki{a, u izvo|enjuScene na rumunskom jeziku Narodnogpozori{ta „Sterija” iz Vr{ca. Dra{kovi}uje dodeljena i Joakimova nagrada zascenski prostor, za kostim je nagra|enaMarina Medenica za predstavu PokojnikBranislava Nu{i}a, u reìji Egona Savi-na i izvo|enju Narodnog pozori{ta izBeograda. Ravnopravne nagrade zanajbolja gluma~ka ostvarenja dobili suSanja Krstovi} za naslovnu ulogu u pred-stavi Gospo|a mi nistarka BranislavaNu{i}a u reìji Du {ana Jovanovi}a iizvo|enju Narodnog pozori{ta iz Ni{a,zatim Aleksandar \u rica za ulogu Anteu predstavi Pokojnik, Danijela [tajnfeldza ulogu Milene Pav lovi} Barili u pred-stavi Mesec u plamenu, kao i Vladan@ivkovi} za ulogu Sime Milosavljevi}aPa{trmca – Amidè u predstavi Kontu-mac. Nagradu publike je dobila predsta-va Beogradskog dramskog pozori{taMesec u plamenu Sanje Domazet u reìjiStefana Sabli}a. Odràno je i 55. Sterijinopozorje (tako|e videti posebne tekstove uovom Ludusu).

U subotu 24. aprila provaljeno je uprostorije DAH teatra, ukradeni su kom -pjuteri, uklju~uju}i i onaj na kome se na -lazi ve}ina dokumentacije. Povodom togaDah teatar je izdao saop{tenje za javnost:„Mo`da je sve ovo slu~ajnost i ima vezesamo sa sitnim kriminalom ali poslesvega {to se desilo mora da se postavipitanje: Da li, i kome smeta DAH teatar?U poslednje dve godine imamo utisak dase odre|ena netrpeljivost poja~ava. De -cembra 2008. godine, na Me|unarodnidan ljudskih prava, igrali smo na{upredstavu Ne/vidljivi grad koja pro mo -vi{e me|unacionalnu toleranciju i razli -~itost. Neposredno posle igranja pred-stave dobili smo pretnje telefonom a utoku no}i je provaljeno u prostorije DAHteatra i ukradeni su kompjuteri, tehni~kaoprema i zapaljene su slu`bene prostori-je. U decembru 2009. godine opet dobi-jamo pretnje i prime}ujemo da je nad -zorni sistem onesposobljen. Strahuju}i da}e se desiti isto kao godinu dana pre togaobave{tavamo policiju. Me|utim, do da -nas nemamo povratnu informaciju. Me -|utim, sti~e se utisak da stavovi i estetikaDAH teatra ipak nekome smetaju. Mismo navikli da budemo nepopularni rat -nih devedesetih i da smo svojim stavovi-ma predstavljali neku smetnju ali postojiopravdana bojazan da se to nastavilo iposle promena u na{oj zemlji.” (U Beo -gradu, 28. aprila 2010. godine).

Na Sterijinom pozorju je odrànrazgovor na temu teatrologije i pozori{nekritike, povodom reimenovanja nagradaSterijinog pozorja – „Jovan Hristi}“ zateatrologiju i „Miodrag Kujundì}“ zapozori{nu kritiku. Akcenat razgovora jebio na ugroènosti pozori{nekritike u medijskom prostoru.

Osim premijera, gostovanja, jubilar-nih predstava i aplauza, ovo pozo-ri{no prole}e obeleìle su i nepozo-

ri{ne teme, tj. zbivanja. To su: obustav-ljanje rada na predstavi Travestije, suko-bi, jedan sporan grafit, polemike okogostovanja predstave Putuju}e pozori{te[opalovi} Ateljea 212 u Briselu... Pozo-ri{nim jezikom govore}i, u glavnoj ulozi

je Kokan Mladenovi}, upravnik Ateljea212, jer je on prisutan u svakom od tihzbivanja dok se ostali akteri menjaju.

Pored Kokana Mladenovi}a, potago-nisti ovih zbivanja su rediteljka LjiljanaTodorovi} i glumci iz Travestija, zatimIvan Medenica, pa An|elka Nikoli} iMilan Markovi}, pa pisci grafita, te redi-telj Tomi Janeì~, mediji...

„Ludus“, bez namere i potrebe dadonosi vrednosne ocene, beleì pomenutazbivanja jer su deo na{e pozori{ne stvar-nosti. U relativno kratkom osvrtu gotovoje nemogu}e dota}i se svih medijskihsadràja koji su se bavili ovim nepozo-ri{nim zbivanjima u pozori{tu. No, po -menimo tek neke kroz koje su se, pored

Nahod Simeon, Srpsko narodno pozori{te

ostalih, slikovito prelamali navedeni do -ga|aji.

Predstava Travestije najavljivana jekao jedan od velikih i va`nih projekataove sezone u Ateljeu 212. Objavljeno je da}e premijera biti 19. marta. [tampa jezabeleìla po~etak proba, ali 19. martapremijere nije obilo. Iz Ateljea niko nijeni{ta obja{njavao ili saop{tio, a niko iz

medija nije ni pitao {ta je s Travestijama.Krajem marta „Politika“ je u tekstu o fe -nomenu vra}anja uloga u raznim pred-stava navela da je \uza Stojiljkovi} „ne -davno vratio ulogu Henrija Kara zbog~ega je, izme|u ostalog, otkazana pripre-mana predstava Travestije“, u „Ilustro-vanoj politici“ je objavljen tekst sli~nesadrìne, a Travestije su pomenute uz -

{kija, u reìji Valentina Vencela, glumcakoji je u Ma|arskoj ranije igrao jednu oduloga u ovom tekstu. Rediteljski koncept,posebno koncept prostora veoma jespecifi~an i funkcionalan – publika sedina sceni, okruùje glumce, koji igrajuveo ma blizu, tesno pripijeni za gledaoce,go tovo ih dodiruju}i. Scenografija jeminimalizovana, ali efektna (MarijaKalabi}), glumci Sonja Milojevi}, IvanToma{evi}, Vladimir Milojevi} i DejanaKosti} igrali su veoma sugestivno, pri~emu treba na pomenuti da je ta vrstaogoljenosti reìje njihovu igru postavilau potpuni fokus na{e pa`nje, ne ostavlja-ju}i im prostora za gre{ke, u ~emu su seoni dosta dobro sna{li. Svi ovi pozitivniaspekti predstave nisu, naàlost, pomo-gli kada je re~ o nesavladivojhermeti~nosti teksta.

U Srpskom narodnom pozori{tu uNovom Sadu bilo je mnogo de{avanja.Najzna~ajnija je, svakako, bila premije-ra predstave Barbelo, o psima i deci

na, songovi). Odli~no je iskori{}enaprostranost Scene „Pera Dob rinovi}“,dovedene su brojne ìvotinje (koze,jari}i, konj, guske, ribe), postavljen jebazen, po sceni su projurila, u jednomtrenutku, i kola... A po{to nemamo ~estoprilike da gledamo ìvotinje u pozori{tu,bilo je posebno zanimljivo pra titi njihovodnos prema glumcima, odnosno kakoìvotinjska neposlu{nost menja mizan-scen i prinu|uje glumce na neke impro-vizacije. Treba apsolutno pohvalitidirekciju SNP-a zbog napora da se ovapredstava vrati na repertoar. Iako veomaskupa, u producentskom smislu veomazahtevna, re~ je o zaista umetni~ki vred-noj predstavi. Nedelju dana nakon pre -mijere Barbela, na Kamernoj sceni SNP-a premijerno je izvedena i Jucuca prematekstu Slobodana Obradovi}a, nastalompo motivu istoimene pripovetke JovanaJovanovi}a Zmaja, u reìji NemanjePetronja. Na Sceni „Jovan \or|evi}“istog pozori{ta odràna je i premijera

Sarajevskog ratnog teatra i Sarajevskezime). Ovo je Jonesko, budalo rediteljaFerida Karajice, igrana na sceni Bitefteatra, vrlo je solidno ura|ena, fragmen-tarna, multimedijalna, plesno-muzi~kapredstava, nastala na osnovu delova izJoneskovih tekstova (Pozdravi, Masa-krarije, ôvek s koferima itd.), a temat-ski usmerena na pitanja neminovnostislobode pojedinca, bunta protivpoliti~kih nesloboda, potrebe za novimpo~ecima. U [apcu je odràn Festival„Joakim Vuji}“ (tako|e videti posebantekst u ovom broju Ludusa). U Suboticije odràn 17. me |u narodni festival pozo-ri{ta za decu, a u Kragujevcu „Joakim-fest“, u okviru kog su izvedene predsta-ve po tekstovima do ma}ih autora. Pred-stava suboti~kog Na rodnog pozori{taBanovi} Strahinja pre ma tekstu Borisla-va Mihajlovi}a Mihiza u reìji Andra{aUrbana progla{ena je najboljom na festi-valu, od strane stru~ nog ìrija, u komesu bili Dragana Bo{ kovi}, An|elka

LUDUS 16421

„SNOVI U BOJI”

gred, kao ilustracija drugih sli~nih spor-nih situacija – i to je bilo sve. O Travesti-jama se, ko zna za{to, }utalo.

S obzirom na to da je nemogu}e pona{ati se kao da se nije desilo ono {to sedesilo, a po{to se glas rediteljke ove pred-stave Ljiljane Todorovi} do sada nije ~uo,zamolili smo je za izjavu.

„Direktor pozori{ta Atelje 212 KokanMladenovi} jednostranom odlukom obu -stavio je rad na predstavi Travestije se -da m naest dana pred premijeru – nema-ju}i uvid u rad na njoj, probleme i stepenrealizacije, jer sam nije prisustvovao nijednoj jedinoj probi”, kaè Ljiljana To -dorovi} i obja{njava: „Predstavu Trave -stije, po tekstu Toma Stoparda, koji sam iadaptirala, po~ev od 8. januara ove go di -ne pripremala sam sa glumcima AnitomMan~i}, Anicom Dobrom, Brankom [eli},Vlastimirom – \uzom Stojiljkovi}em,Borisom Komneni}em, Nikolom \uri~ -kom, Tihomirom Stani}em i MiodragomKrstovi}em. Kao razlog za obustavuna{eg rada, direktor Pozori{ta naveo jeokolnost da je Vlastimir – \uza Stojilj -kovi} odustao od rada na predstavi. Me -|utim, uprkos li~nim razlozima kojimaje \uza Stojiljkovi} objasnio svoje po vla -~enje iz podele, direktor Pozori{ta me jeoptuìo, neosnovano i neobrazloèno, daza to povla~enje snosim krivicu isklju -~ivo ja. U tom smislu, zahtevao je dapotpi{em aneks ugovora kojim bih prih-vatila tu krivicu, te bih, pored materijal-ne odgovornosti, prihvatila i uvo|enjeumetni~ke supervizije direktora Pozo -ri{ta, po~ev od 1. marta, i obavezala seda prihvatim sve njegove instrukcije isugestije.

„Poznato je da posebnu teìnu i zna -~aj oduvek imaju primedbe i sugestijeupravnika i umetni~kog rukovodioca,kojima oni ostvaruju svoje pravo i ispun-javaju svoju du`nost umetni~ke brige,pa`nje i posve}enja predstavi koja nasta-je pod njihovim krovom – u skladu saStatutom i Sistematizacijom radnih me -sta. Poznato je i da je ovakav postupakdirektora u direktnoj suprotnosti sa pozo-ri{nom praksom – odustajanje glumcaod uloge i ’uskakanje’ nekog drugog nijeneuobi~ajeno, i da neretko, upravo umet -ni~ki rukovodilac, u takvoj situaciji dajeklju~ni doprinos neometanom nastavkuprocesa rada. Sve ovo izostalo je u slu ~a -ju gospodina Mladenovi}a kao direktora.Umesto toga, on se oglu{io o jasno iska-zanu èlju celog gluma~kog ansamblada, sa mnom kao rediteljkom, realizujepredstavu do kraja, prekr{io dogovor saglumcima i kompletnim autorskim ti -mom da se uloga Vlastimira – \uze Sto -jiljkovi}a prepodeli Borisu Komneni}u, aKomneni}eva dodeli drugom glumcu, iodlu~io da samovoljnim tekstom i ge -stom, a bez ikakvog fakti~kog razloga,dovede u pitanje moj umetni~ki i li~ni

Ivana Medenice, profesora na Fakultetudramskih umetnosti i pozori{nog kriti -~ara, zatim sa An|elkom Nikoli} i Mila-nom Markovi}em, autorima predstaveDa nam ìvi, ìvi rad, i s grupom kojastoji iza grafita „Filozofija palanke“ kojije osvanuo na fasadi Ateljea 212.

Naime, ubrzo nakon premijere (4.februar) mjuzikla Kosa, koji se gledao nakartu vi{e, na zgradi Ateljea 212 pojaviose pomenuti grafit. Nedugo zatim IvanMedenica je napisao negativnu kritiku oKosi, a ve} na slede}u premijeru (9.april) Ateljea predstave Da nam ìvi ìvirad Medenica nije pozvan, jer je njegovoime skinuto s liste pozori{nog protokola.Javnost je o tome saznala iz teksta objav-ljenog u „Politici“ desetak dana nakondoga|aja, a odmah se pojavila i sumnjada je kriti~ar ka`njen skidanjem s proto-kola zbog rasprave o grafitu, de{avanji-ma na probama predstave Da nam ìviìvi rad i negativne kritike.

„Pisanje grafita pod okriljem no}igovori o kukavi~luku onih koji èle dana{u Revoluciju (tako, naime, glasi slo -gan ovogodi{nje sezone Ateljea 212,prim. aut.) proglase nedovoljno revolu-cionarnom. Revolucija je upravo govoritito {to èlite smelo, na sav glas, stoje}i izasvog stava sa imenom i prezimenom“,izjavio je Kokan Mladenovi} u „Politici“.

{njenje su me uputili na upravnika jeron, kako kaù, odre|uje protokol. Mlade-novi} mi je rekao da moje ime vi{e nijena protokolu jer, prema njegovom shva -tanju, taj pojam podrazumeva saradnjusa dobronamernim partnerima, u {ta seja ne ubrajam zbog pisanja o predstavi ifenomenu Kosa. Me|utim, ovaj postupakmoè se tuma~iti samo kao ka`njavanje’nepodobnih’.”

Kokan Mladenovi} je na ovu optu`bureagovao pismom „Politici” u kome je ob -jasnio slede}e: „Pravo je upravnikaku}e, bazirano na ~lanu 59 statuta Atel-jea 212, da kreira poslovnu politikuku}e, njenu prezentaciju javnosti, kao iprotokol premijernih gostiju. Taj protokolse obnavlja svakim premijernim izvo|e -njem i, shodno prilikama, trpi manje ilive}e personalne promene. Mi{ljenja samda protokol jedne organizacije, bila onapozori{te, Vlada Republike Srbije, am ba -sada strane zemlje ili ugledna kompani-ja, ozna~ava spisak prijatelja i saradni-ka onoga ko protokol sastavlja i za ~ije suprisustvo doma}ini posebno zaintereso-vani. Poloàj pozvanog gosta podrazu -meva lepo vaspitanje, kori{}enje privi-legija svoje pozicije, a nikako zloupotre-bu gostinskog poloàja i izvrgavanje do -ma}ina ruglu. Svojim javnim nastupimai tekstovima u va{em kulturnom do dat -

ku, gospodin Medenica je, vi{estrukoprenebregavaju}i pravila novinarskeetike i morala, diskreditovao sebe kaogosta na{e ugledne pozori{ne ku}e.”

Njihov dijalog bio je tema i povodmnogim komentarima. Mladenovi} se potom pitanju vi{e nije ogla{avao, a Me -denica je prvo u kulturnom dodatku „Po -litike” pa zatim i u emisiji „Pe{~anik” naradiju B92, prikazao za{to slu~aj Kosaodgovara filozofiji palanke, naslovu po -znate studije Radomira Konstantinovi}a.„Vrsta argumenta ’publika ne{to voli, miradimo za publiku, a ne za vas intelektu-alce’, da je to jedan klaustrofobi~ni argu-ment koji u potpunosti, ne sad vr{im do -slovno pore|enje, ali po sistemu mi{lje -nja asocira na onu Milo{evi}evu dema-gogiju iz devedesetih, a to je pozivanje nanarod. Pozivanje na publiku kao glavnikriterijum u umetnosti je isto {to i pozi-vanje na narod. Ja ponavljam, niko nekaè da je publika nebitna, naprotiv, alise svugde u civilizovanom svetu na pu -blici radi”, rekao je, pored ostalog, Me -denica.

Zanimljivo je da reakcija Uduènjapozori{nih kriti~ara i teatrologa Srbijena ovaj slu~aj, premda upu}ena neko-likim redakcijama i novinskim agencija-ma, pa i samom NIN-u za koji pi{e Me -denica, nigde nije objavljena. Nju, u imeIzvr{nog odbora Udruènja potpisujeAleksandar Milosavljevi}, predsednikUdruènja, i ona glasi: „Povodom odlukeKokana Mladenovi}a, direktora pozo -ri{ta Atelje 212, da sa protokolarne listezvanica na premijere ovog teatra izostaviime Ivana Medenice, pozori{nog kri -ti~ara nedeljnika ’NIN’, ne ulaze}i urazloge zbog kojih je Mladenovi} doneoovu od luku, izraàvamo duboko nesla-ganje sa tim ~inom, uvereni da je za dat -ak kri ti ~ara da slobodno i neo metanoiznosi vla stite kriti~arske sta vove. Na tajna~in, direktno ili indirektno, hvale}i ilikude}i predstave o kojima pi{e i kojeanalizira, kriti~ar ostvaruje elementar-nu misiju koju podrazumeva teatarskakritika i koju ne bi trebalo dovoditi upitanje, pogotovo ne u dru {tvenom tre -nutku u ko jem poku{avamo da sa~u -vamo i afirmi {emo kriti~ko promi{ljanjestvarnosti.

„Otuda je svaki oblik administra-tivne odluke koja sugeri{e podelu napodobne i nepodobne, dobronamerne izlonamerne, dobrodo{le i nedobrodo{lekriti~are, nepopularan i neproduktivan.”

U tre}em ~inu, pokreta~i radnje suautori predstave Da nam ìvi, ìvi rad.An|elka Nikoli}, rediteljka predstave, umedijima je krajem aprila, izjavila da je„direktor pozori{ta Kokan Mladenovi}uzurpirao proces rada nametanjem kon -trolnih proba, koje su bile poligon za da -vanje sugestija i nare|enja, odnosno zacenzuru na ~ijoj su se meti na{li gotovo

svi segmenti predstave. Traìo je dapredstava bude sme{nija, da se izbegavakritika vlasti i politi~ara, a eksplicitno jezabranio da se pominju navija~i Parti-zana, narodni pokret Obraz, Sveti Sava,vladika Nikolaj Velimirovi}.“ KokanMladenovi} je u ve} pomenutom pismuodgovorio da su „mladi autori, u ugovo -rima potpisanim sa Ateljeom 212, spo -razumno pristali na sve navedene uslovekoji su, shodno pravnim i profesionalnimnormama, uobi~ajeni za poslove za kojesu angaòvani. Ukoliko su mislili, ili idalje misle, da su njihova autorskaprava na bilo koji na~in prekr{ena moglisu, i jo{ uvek to mogu, da uskrateizvo|enje spornog dela. Pitanje je za{toto nisu u~inili, a odgovor se mo`da krijeu ~ud noj disproporciji izme|u autorskesujete i autorskih honorara.”

Usledio je slu~aj gostovanja Putu-ju}eg pozori{ta [opalovi} Ateljea 212na festivalu „Kunstenfestivaldesartsu“ (7 –29. maj 2010) u Briselu. I ovaj sukobje obuhvatio ne malu koli~inu medijskihsadràja, (ne)zvani~nih polemika i ko -mentara tako|e. Ukratko, po povratkuansambla sa gostovanja, usledili su izve -{taji u kojima je Janeì~ optuèn da je saprograma predstave izostavio ime na{eguglednog pisca Ljubomira Si movi}a. Za -tim da je, koriste}i osobenost te predstaveda se on moè uklju~ivati u njeno izvo -|enje kao deo pozori{nog ~ina, sa scenevre|ao Srbiju, Beograd i pozori{te ukome je njegov honorar bio 38.000 evra,da je bacaju}i karanfile na glumicu Na -du [argin sa pozornice poru~io: „Ovakosu Srbi bacali karanfile na vojsku koja jei{la u rat u biv{oj Jugoslaviji“...

U reagovanjima na te optu`be, poredostalog, ambasador Republike Srbije uBelgiji Radomir Dikli} rekao je da jeizvo|enje predstave u Briselu biokvalitetan i zna~ajan kulturni doga|aj, aista kao je da su, ne ulaze}i u (ne)ta~nostna voda u polemikama, [opalovi}i „do -datno doprineli pobolj{anju slike o Srbijido ko jeg nam je (verujem svima) tolikostalo“.

Uvid u internet prezentaciju belgi-jskog festivala pokazuje da je programAteljeove, kao i ostalih pozvanih predsta-va, deo koncepta autorskog festivala, {topodrazumeva isticanje imena reditelja, ada za neke predstave nije nazna~eno niime pozori{ta/ trupe, dok u slu~aju Ate -ljea jeste, te da je Janeì~ s po{tovanjem inaklono{}u govorio o Ljubomiru Simo -vi}u. Oglasio se i Tomi Janeì~ osporava-ju}i navode iz medija. U odgovoru Ja -neì~u iznova je skrenuta pa`nja na pr -vobitne optu`be. Po svoj prilici ovde po -lemika o Ateljeu 212 ne}e biti okon~anate se moè o~ekivatii nastavak.Sonja ]iri}

Snovi u boji Jelene Paligori} su sa -vremena drama (de{ava se danas, uBeogradu), tematski usmerena na pi -

tanja odrastanja, se}anja, tinejdèr skogbunta i èlje da se bude druga~iji, ali i {ire,pretresanjem niza (egzistencijalnih) pro -blema koje podrazumeva ìvot u dana{njojSrbiji. Postoje dva glavna plana radnje ukomadu. Jedan obiluje de{avanjima, dina-mi~an je, epski, a ispisuje razvoj doga|ajau vezi s bendom „Stanje stvari sada“, ~ijisu ~lanovi sedamnaestogodi {njaci Dò,Branimir, Alek i osamnaestogodin{njiGlavni, pe va~ koji }e ih kasnije napustiti.Drugi plan radnje u komadu je lirski, inti-man, ispovedni, a formiraju ga se}anja iraz mi{ljanja Vi{nje i Marine, tako|esedamnaestogodi{njakinja (one u~estvuju ibit no uti~u na razvoj doga|aja iz prvog

plana drame). Njihove misli i se}anja sumonolo{ka, veoma poeti~na, a simultano sepredstavljaju, pri ~emu su veoma bitna upogledu uspostavljanja emotivnih zna~enjadrame. Ovaj spoj, koegzistencija epskog ilirskog, narativnog i poe ti~nog u drami,bitan je na planu dinamike, ali i stvaranjajedne puno}e zna~enja.

Kada je re~ o toku koji prati doga|aje uvezi s bendom koji se priprema da u~estvu-je na takmi~enju „Borba bendova“, on imai jedan pou~ni, metafori~ki razvoj (zaje-dni{tvo–kri za–raspad–hra brost i snagada se ustane i opstane). Bend je metaforatinejdèrskog identiteta, èlje da se budenezavistan, druga~iji, da se izleti iz kalu-pa, konvencija, monotonije, dru{tvenesvakodnevice, da se stvori ne{to kreativnoi, mo`da naj va` nije, da se artikuli{u emo -cije – potrebe da se bude svoj, nezavistan,ali i ~e`nje za ne`no{}u, blisko{}u, ljubav-lju. Niz ovih ose}anja sublimiran je usongovima koje izvodi bend uìvo na sceni

(u scenskoj realizaciji teksta bi uklju~iva -nje benda bilo veoma efektno, npr. kao upredstavi De~ko koji obe}ava u Pozori{tu„Bo{ko Buha“). U drugom planu, tekst sebavi uticajem popularne kuture na for -miranje tinejdèrskog identiteta (Branimir[tuli} kao ikona, likovi stripa „Alan Ford“kao reference itd.), ali i jasno pro ble ma -tizuje ìvot u dana{njoj Srbiji (ve ~ito aktu -elno pitanje: oti}i ili ostati itd.). Zbog svegatoga, te puno}e zna~enja i postojanja raz -li~itih planova radnje koji, iz vi{e uglova,prodorno govore o dana {njoj svakodneviciu Srbiji, drama Snovi u boji Jelene Paligo-ri} sigurno zasluùje da se na|e na reper-toaru nekog na{eg pozori{ta, mo`da ideal-no na sceni za mla|u publiku u „Ra -dovi}u“ ili „Buhi“. Ona donosi jednu finu,novu sentimentalnost, pomalo potisnutu izaboravljenu (a tako potrebnu), u i daljeaktuelnom na sle|u brutalisti~ke drama-turgije.

JELENA PALIGORI] – BIOGRAFIJARo|ena 28. avgusta 1987. godine u

Beogradu. Zavr{ila [estu beogradsku gim -naziju na Zvezdari. êtvrta godina drama-turgije, na Fakultetu dramskih umetnosti uBeogradu. Drama Tri sekunde izvedena jena sceni „Kult“ (UK „Vuk Karadì}“) ureìji Sta{e Koprivice (de cembar 2009). Na -pisala scenario za kratkometra`ni animi-rani film Oblak za po neti, ~ija se realizaci-ja o~ekuje krajem septembra 2010. godine.Pi{e radio dra me (dve su snimljene uprodukciji FDU), saradnik je lista „Stu -dent“. Pisala katalog i promo materijal zaekolo{ku akciju „Limenkica – ulaznica“koja za cilj ima podizanje ekolo{ke svestikod dece (2009). Dramski tekst Krajnjirezultat ili karta za zapadnu tribinu, uizvo|enju Dramskog studija gimnazije„Svetozar Markovi}“ iz Novog Sada,u~estvovao je na [kolskom pozorju 12.maja 2010, u okviru takmi~arskog progra-ma. Deo je nove slem pesni~ke scene

Beograda, re dovno nastupa i pi{e poeziju.Pro{la niz stru~nih radionica kod nas iu inostranstvu.Ana Tasi}

Dramatur{ki informator

integritet i onemogu}i dalji rad na pred-stavi.

„Tako se dogodilo da ekipa vrsnihglumaca i ja, ~iju sam potpunu podr{kudobila i kada sam saop{tila da aneksugovora ne}u da potpi{em, gotovo predsamu premijeru na portirnici Pozori{tazateknemo nepotpisana pisma, u kojimanas direktor (zauzet reìjom u NovomSadu) ponaosob obave{tava da nam jeobustavio dalji rad. Ostalo je nejasno ka -ko bi on mogao da prisustvuje na{improbama kad je radio u Novom Sadu,njegova premijera je bila dan pre 18.marta, kad je bila zakazana pretpremije-ra Travestija.“

Nedugo zatim usledila je (medijska)rasprava izme|u Kokana Mladenovi}a i

Dva dana nakon toga, Beogradom je pro -cirkulisao mejl grupe anonimnih gra -|ana koji obja{njavaju da „ima mnogoonih koji su, imenom i prezimenom,spremni da javno izraze svoje neslaga njesa na~inom opho|enja prema pozori{tu,druga~ijem mi{ljenju i kritikama, ~iji jeg. Mladenovi} u ovom trenutku najtrans-parentniji primer”, pozivaju}i sve koji seslaù s nazna~enom ocenom, da im sepriklju~e. Ovaj stav je svojim potpisimanaknadno podràlo oko 80 osoba.

Ivan Medenica je, u ve} pomenutomtekstu u kom je pisao o problemu kri -ti~ara s upravnikom, rekao slede}e: „Ni -sam dobio poziv na premijeru predstaveDa nam ìvi, ìvi rad. Iz slu`be za od -nose sa javno{}u Ateljea 212 za obja -


Jelena Paligori}

22

Reprint Ludus

LUDUS 164Lu

IDEMO KA DEVETOM KRUGU

Postoje tri va`na datuma u tvomìvotu vezana za Tuzlu, i sva trisu aprilska. Petnaestog aprila

1957. ti si u Tuzli imao dip lomsku pred-stavu, „Plug i zvezde“. Dva deset {estogaprila 1991. bila je u Tuzli premijera„Urnebesne tragedije“, u tvo joj reìji.Izme|u je 19. april 1973. i pre mijera„Hamze“ Ali Beja...

Da, vidi{, interesantno... Ja sam uTuzlu oti{ao sasvim slu~ajno, u potraziza mestom gde }u da reìram svoju di -plomsku predstavu. Vezao sam jedan ra -nac, stavio ga na le|a, skupio ne{to para,pa i{ao od pozori{ta do pozori{ta da seponudim. Pre toga sam, naravno, poslaopisma. Obi{ao sam tri pozori{ta u Vojvo-dini i re{io, onda, da idem u Bosnu. Tre -balo je da odem u Tuzlu, u Zenicu i u Ba -njaluku. Nisam imao ni pojma gde je Tu -zla. Iznenadio sam se da je relativnoblizu, iako se putovalo do Vinkovaca i odVinkovaca. U Tuzlu sam do{ao, prvi putu ìvotu, no}nim vozom koji je prevoziorudare u basen. Bila je uàsna, grozna,zaba~ena neka stanica, bilo je vrlo lo{evreme, po~etak zime. Na prvi pogled, ne -prijatan utisak sam imao. Me|utim, ho -daju}i krivudavim ulicama, nai|em najednu predivnu zgradu, ~istu novu. Unu -tra svetlo, toplo. Sa~eka me portir, Ibro.Kaèm: „Ja sam do{ao iz Beograda. O~e -kuje me upravnik Zoranovi}.“ Kaè: „Iz -voli gore.“ Odem gore, upoznam se sa Zo -ranovi}em. Osvoji me ta zgrada, ta lepo-ta, ~isto}a, mir, sre|enost u pozori{tu.Odmah smo se dogovorili. Zoranovi} meje zadrào da ostanem u Tuzli dva-tridana, da pogledam neke njihove predsta-ve, da napravim podelu... Predstava jejako dobro pro{la. Ja sam se u me|uvre-menu upoznao sa ljudima, upoznao Tu -zlu inutra, koja je tada bila jedan ~udangrad, grad na preokretu. Nao~igled su sede{avale revolucionarne promene. Bio jeogroman priliv stru~njaka. Zatekao sammasu ljudi koji su diplomirali u Beogra-du i do{li u Tuzlu. Sreo sam lekare, in ̀ e -njere, profesore, ljude raznih struka kojisu se tu zaposlili, dobili stanove i mo -gu}nost da po~nu karijeru. Centar gradaje rapidno tonuo, ali se okolo, nesrazmer-no ve}om brzinom, zidao jedan novigrad. Naravno, u Tuzli je bio i neki svetod pre, ali ga je bilo znatno manje. Inte-resantni ljudi, na primer Ismet Mujezi-novi} ili Dervi{ Su{i}. Tuzlaci stari kojisu mene, ùtokljunca koji je takore}i paos grane, prihvatili, osetili su valjda da i japo nekoj stvarala~koj vezi pripadam nji -ma. Upoznavali su me sa miljeom i, {to jenajlep{e, i sa adetom. Recimo, kod Isme-ta Mujezinovi}a ja sam prvi put saznaoda, kad se sedi i kad ti iznesu meze, da tone treba da se pojede odmah, nego da seuz rakiju mora da mezeti dugo, a da jenajva`niji divan. I te no}i u njegovomateljeu, s njegovim pri~ama, za mene subile dragocene.

Taj milje je, naravno, tebi bio nepo -znat.

Potpuno nepoznat, potpuno stran.Ali, vrlo brzo sam shvatio u ~emu je pro -blem.. Naravno, bilo je neke otvorenosti,ali bilo i nekih nedostupnih predela u

koje se nije moglo za}i. Otac jednog glu -mca bio je imam. Vrlo otvoren ~ovek, mo -glo se sa njim o svemu razgovarati – doizvesnog stepena. Onda bi rekao: „Manisva|e!“ Ja sam to uvaàvao. Shvatio samda postoji jedno veliko polje uzajamnogproìmanja i postoji ne{to specifi~no {tonas odlikuje osobenostima... Imao samsre}u da odem u Tuzlu u vreme kada je~ar{ija nestajala i pretvarala se u novuurbanu sredinu. Primera radi, njihovfudbalski klub je za godinu dana iz tre}e

„Hamzu“ od Ali Beja. To je neka musli-manska verzija „Skapena“?

Da, to je Skapen... Sad se to igra uTuzli, taj Hamza. A Ali Bej je pseudonimjednog reis-ul-uleme sarajevskog, koji jeSkapena prebacio u bo{nja~ku verziju imesto doga|anja premestio u Istanbul. AHamza i ostali su Bosanci. Ja, naravno, uceloj toj stvari, sem govora i sem izvanre-dne lokacije, nikako nisam mogao da nevidim Molijera, odnosno njegov prauzormediteranske komedije. Na kraju kraje-va, meni je i Istambul Mediteran. I radiosam bez ikakvog zazora mediteranskukomediju, samo sa fesom i {alvarama.I{la je ta predstava na festival u Jajce i...Desi se da mene tamo odjedared spopan-drknu, po~nu da kritikuju neki tipovi, i tone Muslimani, nego ba{ Srbi i ponekiRvat. Tad sam ja prvi put, te sedamdesettre}e godine, ukop~ao da postoji nekadelikatna ravnoteà izme|u tih naroda ida se ja nisam dobro informisao u toku

~udno. I smatrao sam da je to tamo nekiposeban vilajet u koji nije zgodno zalazi-ti, i da nema neke naro~ite potrebe da seizlaèm neprijatnostima. U ono vreme suto, u stvari, bile strele odapete od ljudikoji su hteli da zarade neki politi~kipoen... To mi se jo{ dva-tri puta desilo uìvotu, a onda sam jedared nai{ao ba{ naminu, isto iz svoje neopreznosti.

I kad si se posle osamnaest godinaipak vratio u Tuzlu, do{ao si s komadom,danas bismo rekli, simboli~nog naslova:„Urnebesna tragedija“.

Devedeset i prve godine, da. Eto, i tuse pokazalo koliko sam ja ~ovek kojiapoliti~no razmi{lja, koliko se pozori{tedodiruje sa nekim granicama stvarnostia koliko poku{ava da joj izmakne. Po{tosam ìvot provodio uglavnom u pozo ri -{tu, uvek sam bio u nekoj me|uzoni iz -van tih granica... U vreme kad sam radiopredstavu ve} su bili pro{li izbori. U Tu -zli su nadmo}no pobedili reformisti... Etovidi{, to je refleks svega onoga o ~emusam ti pri~ao. Jer, to nije neka naro~itaideologija, nego refleksni gest grada dasa~uva svoju samobitnost. Me|utim,

pozori{ta, dr ̀ ao je zdravicu predsednikop{tine koji im je predao neke darove, paje govorio direktor DITE koji je bio pred-sednik Upravnog odbora pozori{ta, pa jegovorio vladika, pa brat Dervi{a Su{i}a,doktor Huso... Bili smo svi zajedno, ipevali smo do neke sate ujutro, i veselilise svojoj premijeri, i bili nam u gostimaljudi ra znih opredeljenja, raznih nacio-nalnosti i veroispovesti, i sve je bilobogougodno. Ja sam u tom trenutku vero-vao u premo} ove moje nadgranice, to jestpozori{ta. Me|utim, posle je bilo to {to jebilo... Sa tom predstavom smo u junu tegodine go stovali u Jajcu, na festivalu.

Kako je u aprilu devedeset prvedelovala „Urnebesna tragedija“?

Dobro je delovala. Publika je jakolepo reagovala, svi su predstavu voleli...

Neki ludaci dolaze...Jeste, neki ludaci se muvaju. Biv{i

heroj u ludnici sre}e Nemicu s kojomostvaruje idealnu harmoniju. Deca su mupotpuno {izoidna. Neki svet koji se raspa-da naizgled od neke sitosti, a u stvari odimpakiranog zla... Ali, ljudi verovatnonisu hteli te stvari da vide. Mnogo toga jeu svim na{im predstavama ve} godina-ma bilo opominju}e. Slutili smo, nismomogli znati, ali u srì od kostiju nosilismo sve na{e tegobe koje }e nam se desi-ti. Onda smo bili na festivalu u Jajcu.Tuzlaci su po mene poslali kola i {ofera, ija sam pre{ao preko teritorije Hrvatske,naravno bez paso{a... A u Jajcu nekaneprijatna atmosfera. Imam utisak damisle da sam do{ao da uzmem nagradu.A gostovala je negde na kraju festivalapredstava Jugoslovenskog dramskog Na -rodni poslanik, Tragedija je bila u sredi-ni, pa sam se dogovorio da odem malo uJajce, da danem du{om, i prijalo mi je...Odjedared je bilo va`no da li }e u ìrijuda bude ~ovek Durakovi}ev ili neki neznam ~iji. Pa i ljudi su se ~udno pona{ali.Nije bilo vi{e one spontanosti. Sve je ve}bilo dobro poreme}eno.

Kaè{ da je pozori{te slutilo zlo koje}e nam se desiti. Mislim da je vrlo indi-kativna, i u tom smislu, predstava „Ru -ènje naroda u dva dela”. Se}am se za -vr{ne scene: devoj~ice koja nedu`nastrada na osun~anom srpskom proplan-ku ~etrdeset tre}e. Ali, prethodi scenaboì}nog pra{tanja u, rekao bih, iluzijipomirenja. Besmislena `rtva nije simbo-li~ki ve} sasvim konkretan ishod ritualaruènja u Seleni}evoj drami.

Da, da... Tu scenu pomirenja radilismo tako da se odjedared razmaknuzidovi tog zatvora, da se ljudi preobraze,da postanu ono {to jesu u nekoj svojojkrajnoj emanaciji. I, naravno, oni isklju -~ivi tipovi, ~etnik i partizan, oni su seogolili u svojoj isklju~ivosti, i po~eli su dapucaju jedan u drugoga... To je predstavakoja je pravljena na istro{enom jeziku.Bar sam ja mislio da je to jezik istro{enihideja, koji u odre|enom trenutku proizvo-di samo bes i buku, i mr`nju, kao poten-cijal, kao gorivo u borbi za vlast, i to vlastkoja ima vertikalu od kible do prozor~etana plafonu: ko }e gde da uhvati mesto utoj hijerarhiji koja je bukvalno stepenastopore|ana. A pri tom se tro{e re~i iz izan -|alog vokabulara koji i tom klaustrofo-bi~nom suènom prostoru dobija na pa -radoksalnosti, postaje paradoksalan. Ne -verovatno je {ta se de{ava: da oni, ~iste}ibarake od izmeta i preta~u}i ga u nekekofe, razgovaraju o krajnjim idealimanaroda, o nacionalnom programu... A ucentru svega je nedu`na `rtva jedne de -voj~ice. I majka, koja je sve vreme pevalane`nu pesmicu „Kol’ko ima, Jano kol’koima du{o, kol’ko ima odavde do mora...“,pita: A ko je nas ubio? Onda nastupimrak, i jedan krik, i intelektualac koji jeu{ao u neku zabludu politike, shvata {tamu je ~initi i pravi jedan naizgled nera-zumni gest i blokejom kolje ubicu. Pred-

lige u{ao u prvu ligu i postao stabilanprvoliga{. A kad je u{ao u prvu ligu, zasamo jedno leto izgradili su stadion,samo za jedno leto... A onda, Tuzla je bilajedna od najtolerantnijih bosanskihsredina, ~ini mi se.

Misli{ na toleranciju me|unaciona-lnu?

Me|unacionalnu. Nacionalno najto-lerantnija, ~ini mi se. Poznata je ona epi -zoda iz Drugog svetskog rata kada jeglavni imam tuzlanski Ibrahim Kurtsakupio svoje hodè i oti{ao u Zagreb dakaè poglavniku da se tuzlanskim Srbi-ma ne sme ni{ta dogoditi... Skoro samrazgovarao sa jednom koleginicom kojaje pobegla iz Tuzle. Pitao sam: kako sepona{aju neki ljudi? Za neke koje samznao potvrdila mi je da su i dalje takvikakvi su bili. Za neke sam se iznenadio.Rekla mi je, na primer, za odli~no po na -{anje gvardijana tuzlanskog. Ima u Tuzlifranjeva~ki samostan... Zaboravio samkako se zvao taj fratar koji je bio jedan odprvih horovo|a u Tuzli, pa izme|u osta-log kod mene u predstavi radio korepeta-cije. Sara|ivao potpuno na bazi entuzija-zma.

Proveo si u Tuzli ~etiri godine i se -damdeset tre}e si se vratio da radi{

svog prvog boravka u Tuzli o tim osetlji-vostima, granicama... Ni na kraj pametimi nije bilo da nekoga ismejavam. Nakraju krajeva, u toj komediji nije bilonikakve nacionalne protivteè, kao naprimer u Putu oko sveta kod Nu{i}a, gdeima{ Jagodinca i Crnogorca, pa moè dase postavi pitanje koji je gluplji, premdanije ni u tome problem... Jednostavno, tamediteranska sloboda igre, taj model kojije sa~uvan od komedije del arte, to je me -ne zavelo pa sam napravio predstavu ko -ja, verovatno, nije bila ba{ u duhu po -{tovanja islama. Ne znam, ni dan-danasne shvatam u ~emu je bila moja gre{ka.Publika je to odli~no primila, ali odjeda-red se obru{ilo na mene... Uvek bihpreìveo, preìveo bih te{ko bogu hvala,svaku stru~nu kritiku. Ali, kada nai|emna ovakvu minu, tu sam jako osetljiv.

Je li to bilo prvo tvoje iskustvo tevrste?

Prvo. I tada sam se zarekao da u Bo -snu vi{e ne}u odlaziti. I, stvarno, jednodeset godina posle toga nisam odlazio...

Osamnaest.Toliko. I vrlo sam oprezno i{ao... Da

sam bio nameran da uradim ne{to, odmabih verovatno borbeno nastupao. Ali, dabezvezno nagrai{em, to mi je bilo nekako

osetilo se... Stvorena su tada tri ona ~u ve -na dru{tva kulturna, nacionalna. Slu -~ajno sam bio na sve tri promocije. A je -dan Hrvat je pevao u sva tri hora. Svakiput je pevao onu pesmu koja treba da sepeva. ôvek je voleo da peva i smatrao jeda je u redu da svako ima svoje dru{tvo,i ko god ga pozove on }e pjevati... Tihdana sam sreo jednog penzionisanog{najdera pozori{nog Sulju nekog. Ne{tore~e, pa kaè: „Za heftu dana... Da li tirazmi{lja{ {ta ti ja kaèm?“ „Kako nebih, Suljo, razumio!“ „Ja – kaè – ali jane znam da li ti to razumije{, ja govorimbo{nja~ki.“ Ja ga onda naruìm, kaèm:„Suljo, ne moj bit bena. Ja sam se trudioda nau~im u ìvotu neki strani jezik, pajedva. A evo, sad sam postao poliglota, pagovorim i srpski, i hrvatski i bo{nja~ki –bez imalo truda. [ta ti to zna~i?“Me|utim, on se nije nimalo postideo. Aonda sam kod binskih radnika video dato vi{e nije to. Jedan mi, recimo, kaè, aja to primim kao vic: „Ova scenografijami je sumnjiva.“ Pitam: „[ta fali?“ Kaè:„Treba vi{e zelenog.“ A jedina boja uscenografiji bila je ba{ zelena... Poslepremijere bili su svi, bio je i vladikatuzlanski Vasilije, i njega sam pozvao damalo posedi. Dr ̀ ao je zdravicu upravnik

Dejan Mija~ (Foto: Vesna Pavlovi})

U smutnim vremenima uvek se po javi nekoko prihvati da igra pajaca na melodiju kojau tom trenutku odgovara. Na{i unuci }e se~uditi i krstiti: da li je mogu}e da su ovovama bile vo|e - rekao je Dejan Mija~ uintervjuu Ludusu koji je radio Feliks Pa{i}1993. godine, a ~iji ve}i deo iznova objavlju-jemo

LUDUS 16423

Reprint Ludus

stava se zavr{ava re~ima: „Profesor ubioonog gada.“

Jeste da se drama de{ava u suènomprostoru, izme|u kible i prozor~eta, alise na istorijskom planu de{ava u onome{to Seleni} naziva „agresivnom srpskomparohijalnom sve{}u“, sve{}u koja semo`da ponajja~e ispoljava u tvrdokor-nom odbijanju svake promene, u netrpe-ljivosti, u jalu, u zlo}i, u mr`nji koja, ugrani~nim situacijama, vodi u katastro-fu.

Vidi{, a to je u pozori{tu pokazanokao jedan mogu}i na~in subverzivnogpona{anja, kao kad u filmovima, recimo,gleda{ pri~u o nekoj bandi motociklista...Sve to moè biti i poeti~no, i misti~no, iopasno, i stupidno. Pa i ovo... Ne kaèmda smo pravili predstavu upozorenja, alismo slutili koliko je mo}na ta negativnaenergija parohijalne svesti.

To sa „Ruènjem naroda“ de{ava sekrajem osamdeset sedme...

De{ava se uo~i „novih dna“, {to bi re -kao Turgenjev – „na kanunje“.

Komad ni{ta ne skriva: zna se kojise narod ruì i ko ga ruì. Da li je zbogtoga bilo neprilika?

Nije. Publika je odli~no razumela tupredstavu. Nije bilo otpora ~ak ni od na -cionalisti~ki opredeljenih ljudi u ono vre -me. Vi{e smo se bojali da li }e predstavadelovati nacionalisti~ki na Pozorju. Me -|utim, nije. Gostovali smo s njom po Jugo-slaviji onda{njoj, i igrali je usred Zagre-ba, sa velikim uspehom. U Zagrebu jepredstava trijumfalno do~ekana i komen-tarisana bogzna kako. Odmah sam dobiopozive da reìram u Zagrebu. Se}am seda mi je Kosta Spai} kazao: „Ja se ne ba -vim ovim problemima. Ti se bavi{, aodli~no je {to dirne{ u osinjak i iz togaizvede{ jednu maksimalno nadpoliti~ku,pozori{nu misao.“ To mi je bio velikikompliment... Uostalom, ja se tim tema-ma i nisam bavio kao nekakvim vru}imtemama da bih podilazio nekome. Nije-dna od mojih predstava nije programskidrukala za ne{to {to su bile partije u na -stajanju, recimo, nego je samo problema-tizovala jedan ìve}i aspekt stvarnosti.

U stvarnosti su se doga|aji tih godi-na smenjivali, a predstava je igrana ne -promenjena. Da li je publika druga~ijereagovala?

Jeste... u po~etku je predstava do ̀ iv -ljavana kao stvar koja dolazi iz nekezabranjene zone, pa je vremenom pre{latu granicu. Kao i Rodoljupci, imala jesvoj trenutak i svoju publiku. Ali, to jeograni~en krug publike, za tu vrstu pozo-ri{ta.

I za „Rodoljupce“?Rodoljupci su se pojavili u trenutku

kada sam ja shvatio da }e publika jedno-stavno u njih u~itavati svoju situaciju. Ito je bilo neposredno pre „novih dana“,godinu dana pre Ruènja... Predstava jebrzo iìvela svoj vek, {to je {teta. Kako suse zakuvali politi~ki doga|aji, tako je,~ini mi se, postajala malo neprijatna uodnosu na ono {to se doga|alo sa sve{}uljudi. Vrlo mi je ào {to se predstava nijezadràla do ovih dana... Se}am se, reci-mo, kad skorote~a do|e i donese vest da jeSentoma{ pao, iako „u buletini drugoja~estoji“. Oni su konsternirani i stoje zabe-zeknuti, a ovaj siromah ih gleda tako za -bezeknute, stane izme|u njih, izjedna~ese s njima, kaè: „Samo da se nije tolikoplja~kalo.“ I ode. U ono vreme kad jepredstava igrana nije se znalo {ta tozna~i, kad taj bezazleni ~ovek iz rovakaè: „Samo da se nije toliko plja~kalo.“Ho}e re}i: {ta sad da radimo kad moramosvi pre}i u Srbiju? A onda, Rodoljupciimaju i onaj ~etvrti ~in, kada svi pre|u uSrbiju i kad prebrojavaju svoju zdravuvalutu koju u Srbiji vrlo nepovoljno me -njaju, pa se àle da ih kao izbeglice slabotretiraju, niko ~a{u vina da im ponudi, pa

kaù: [to su dolazili da nas bune? [to supo~injali ako nisu bili kadri? I ima jednadivna re~enica koju je @uti} govorio: „Itaj Rus! Kada }e ve} jednom, mili ko napuòvima.“ I dan-danas govorimo pone-ku repliku iz te predstave, prosto leè, k’o{amar }elavom.

Tvoji rodoljupci su groteskni i umaski, i ustavu, i u pona{anju.

Oni su nestvarni. Iskombinovane suli~nosti, ne mogu li~iti ni na {ta stvarno.Oni su deo jedne sulude igre koja svojadekvat moè na}i jedino u groteski. Kaoi ovo sa [}epanom Malim... Postavlja sepitanje: koji je to narod koji moè da

da predstava tamo, ako joj dam nekipozori{ni zamah, moè izazvati otpor.Zbog toga sam teìo nekoj vrsti jednosta-vnosti, nisam problematizovao neke stva-ri, {to mislim da u~inim u Beogradu.Ipak je publika u Beogradu ne{to drugo...Sve je problem. Papagaj je problem.Papagaj je jedna opaka stvar. Da sepojavljuje kao deus ex machina jednausrana ptica koja kre{ti jedinu nau~enure~enicu i vrti preokrete u radnji, to jeironi~no do boga. Neko }e re}i: Pa, kojismo mi ljudi da smo ticu poslu{ali! Neradi se o tome. Mrkojevi} govori stalno:Izveo sam narod iz pameti. To je trenutakkad se narod izvede iz pa meti. Ne izvede

nirvani kojoj ùdi... Glumci su ljudi kojimoraju biti omiljeni, oni vole da buduvoljeni. A u ovom svetu mr`nje bitivoljen, vrlo je te{ko. I druk~ije se voleumetni~ki idoli, a druk~ije politi~ki.Jedno je kako mladi vri{te za svojim rok-grupama, drugo su zara}eni navija~i nafudbalskim utakmicama. To je ve} pred-vorje pakla.

A gde je pakao?Pakao je ovo {to imamo oko nas, ovo

u ~emu ìvimo. To je ve} jedan od krugo-va pakla, samo ja ne znam koji. Idemo kadevetom.

sapljenom svetu tamo davati Godoa kaohumanitarnu pomo}, to nije pozori{ni~in. To je politi~ki ~in. To nema veze sapozori{tem. Ne vidim ni neku iskrenupotrebu ljudi kojima je ponu|ena ta pred-stava da se zagledaju u nju i da na|u unjoj neku spasonosnu formulu za sebe.Potreba je kad u Sarajevu sami napravepozori{te.

I kad do|emo do devetog krugapakla, sve }e stati, pa i pozori{te.

Mi stalno ìvimo u iluziji. Kao, punasu pozori{ta. Nije ta~no. Pozori{te, kao isve drugo, crkava, lipsava. Da }e namutuliti i duh, to je vi{e nego jasno. Onogtrenutka kad nestane struje, tog trenutkanestaje pozori{te... A za glumce {to mepita{. Oni su i pre svega ovoga bili vrlodelikatni seizmi~ni aparati. Ve} su emi -grirali, pa se vra}ali.... Da su materijalnozbrinuti kao {to nisu, verovatno ne bi niigrali.

Od tvog poslednjeg aprila u Tuzlinisu pro{le ni dve i po godine. Izme|u jecela ve~nost...

Ve} je po~eo uveliko rat u Hrvatskoj,a ljudi iz Tuzle su do{li i razgovarali snama. I onaj predsednik upravnog odbo-ra mi je kazao: „Do|ite, ako ne budemoimali para, da}emo vam jedan {leper de -terdènta, pa prodajte to u Beogradu, toneka vam bude honorar.“ Dogovorili smose da te jeseni, devedeset prve, radimojednu predstavu. I verovali smo da }emoda je napravimo, u Tuzli. Me|utim, nijenam bilo su|eno... Bio je to tekst DèvadaKarahasana, a govorio je o nekom franje-va~kom samostanu i o nekim izbeglica-ma koje su u nekim zlim vremenima utom samostanu pravili predstave. Vrlozanimljiv komad. Celu ekipu je trebalo dapovedem odavde. Sve je bilo dogovoreno, idatum po~etka proba. Nismo imali sre -}e... Kaù ljudi da, kad nekome amputi-ra{ nogu ili neki ud, on ih ose}a kao ìve.Ja ne mogu jo{ uvek da se priviknem...Kad mi je èna umrla, to je bilo devedesetprve godine, ja sam primio telegramesau~e{}a iz cele Jugoslavije: iz Maribora,Kranja, Ljubljane, Rijeke, Splita, Zagre-ba, Sarajeva, Tuzle, Mostara, Skoplja,odsvud. I ja sam njima, naravno, odgovo-rio sa zahvalno{}u. Gledam neki dan tepotpise... Neki ljudi koji su imali pravoda mi se tim povodom jave. To su biliprijatelji koji su znali i mene i moju fami-liju.

I vi{e ti se niko ne javlja?Ne. Ko da vi{e ne postoje...Eto!

primi takvog histerika i takvu budalu?Pa, bilo koji narod koji prima bilo kogvo|u. Uzmimo Hitlera, Musolinija... Kad~ovek danas gleda filmove, pita se: pa jeli mogu}e da jedan veliki nema~ki narodide za takvom benom, za takvim paja-com!? Najmanje {to moè{ da mu kom -plimentira{, to je da je sme{an. A ceo je -dan narod ide direktno u smrt za njim.Tako i za ovim [}epanom Malim. Pitaju:pa, ko su bili ti Crnogorci? Pa, bili suljudi kao i svaki drugi. U smutnim vre -menima uvek se pojavi neko ko prihvatida ga pajaca na melodiju koja u tom tre -nutku odgovara. Na{i unuci }e se ~uditi ikrstiti: da li je mogu}e da su ovo vamabile vo|e, i da ste vi pod njihovim barja-kom ginuli... Ispitivao sam u nekolikogeneracija, i ljude sam pitao. Koji su ljudioti{li u politiku? Sve sami paceri. Nikoozbiljan, pametan, dobar nije se baviopolitikom. Politi~ari, to je „{“ izbor svakegeneracije.

Da ostanemo kod „[}epana Malog“.Ta predstava o Crnogorcima premijernoje prikazana u Crnoj Gori, a ironi~na je...

Ho}e{ da pita{: da li je bilo reakcija?One su izostale na samoj predstavi, a i toje moglo da se desi u ovakvim pregreja-nim politi~kim situacijama kada se moèpomisliti da se ~ak i Njego{ zloupotreb-ljava radi strana~kog nadvikivanja.Polazio sam od toga da, ako je ikakomogu}e, oslobodim Njego{a obaveze dabude oba vezni pesnik svog naroda, da gagle daju kao da gledaju [ekspira. Jedno-stavno, zaboravimo da je to Njego{,gledajmo me hanizam istorije pretvoren ujednu vrstu pozori{ne igre. Gledajmoherojsku komediju o [}epanu Malom.Ako je nekome stalo do neke istorijskerelevantnosti, ne ka ga gleda kao pou~nikomad koji nam dolazi iz daleke pro{lostii pri~a o jo{ daljoj pro{losti... Znao sam

ga neko, nego sam se be izvede iz pameti.I, kad sam sebe izvede iz pameti, sve jemogu}e. E, komedija na staje tog trenutkakad ljudi kaù: zbog pameti, okrenusmose ludosti!

Ibi bi rekao: Okrenuo se pozori{tu!Ja ìvim u pozori{tu, od pozori{ta, pa

mogu da uobraàvam, ali mislim da jeono zna~ajnije od bilo kakve politi~ke uj -durme. Recimo, ta predstava, takva ka -kva je, u Crnoj Gori objedini u gledali{tupoliti~ki razjedinjene ljude. Svi oni nakraju shvate ono {to kaè Njego{: „Iznadcijele ove mje{avine ipak umna sila tor -èstuje.“ Da iznad svega toga torèstujeNjego{ koji nam sa distance vekovagovori o zabludama prolaznosti, o gor~inipo raza, i da je vrhunska pobeda upozna-ti sebe i o~istiti sebe. Ne znam da li smona pragu ne~eg takvog, ali verujem u ono{to je Dostojevski rekao: Lepota }e prepo-roditi svet. Ja mislim: umetnost je idejabu du}nosti. Budu}i svet ne}e biti svetideologije, nego svet umetni~kih istina.

A {ta da radimo sad, dok jo{ strada-mo u svetu ideologije?

Ja ne mogu ni{ta drugo nego da –ako je ikako mogu}e i dok je mogu}e –pravim poneku predstavu. Pa, ko vidi –vidi, ko shvati – shvati, ko razume – ra -zume.

@ivimo u vremenima kad smo svi narazne na~ine na~eti, fizi~ki i psihi~ki,kad se prosto ru{imo. îni mi se da suglumci, kao osetljiva bi}a posebno po go -|ena.

Nije ~udo da najosetljiviji glumci pu -caju, jednostavno kao staklo. Sve ~e{}e sedoga|a da glumci traè tajm aut, da sepovla~e izvesno vreme. To se dogodiloMi kiju Manojlovi}u, pa Gutovi}u, paLe~i}u, pa... I, na kraju, Lau{evi}ev gestkoji ja ne mogu da tuma~im nikakodruga~ije nego kao besmisleni korak ka

Moèmo da zamislimo jednu hipote-ti~ku situaciju kada glumac vi{e ne}ebiti u stanju da iza|e na scenu. Tu pre -staje pozori{te.

Postoji jedan trenutak kada pozori{teprestaje biti pozori{te. Moè da se la`nopredstavlja da je pozori{te. Uzmimo slu -~aj Kazali{ta narodnog oslobo|enja zavreme Drugog svetskog rata, kada je po -zori{te sluìlo za odràvanje borbenogmorala... îtao sam da Suzana Zontag uSarajevu reìra êkaju}i Godoa. U iska-

Dejan Mija~ (Foto: Vesna Pavlovi})

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za Srbiju:1000,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 EVRADevizni ìro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Instrukcije za uplate u evrima potraìti uSavezu dramskih umetnika Srbije

24

Milan Tucovi}, likovni umetnik

LUDUS 164Lu

O POZORI[TU IZ SLIKARSKOG UGLA

ME[TAR OD POZORI[NIH CIPELA

„U svim vidovima umetnosti menja se naj -vi{e ono vidljivo, a ono za ~im tragamo – su -{tina, nije tako vidljiva. Ljudske vrednosti imane nisu lako podlo`ne promenama. An -ti~ke tragedije su sve to iskazale. Promena-ma su podlo`niji likovi u ìvotu, u pozori{tu –na sceni. Kad slikar bira model – to je kaokad reditelj bira glumca za ulogu, dakle,svaki lik na platnu ima svoju ulogu. êsto semodeli u procesu slikanja otvore pred umet-nikom sa nekom pri~om, pa uti~u da pro -menite svoju po~etnu ideju, pa tako i sliku.Tako|e i likovi u komadu prolaze kroz pro -mene u procesu reìje (kao u procesu slikan-ja likova). Dakle, slikar je kao pozori{nireditelj u odnosu na sliku uop{te, a rediteljvaja ili islikava likove u mizanscenu“, kaèMilan Tucovi}

„Cipela je za mene skulptura, ona je posto -lje ~oveka koje ga ~ini sigurnim, zahvaljuju}ikom ~ovek ide dalje, u svemu“, kaè Sarajli-ja Milo{ Surutka, pozori{ni obu}ar iz Zre -njanina

Duška ¸av i¯ ¤oz i

Sne¦ana Mi le t i¯

Milan Tucovi} (1965), likovniumetnik ozbiljne reputacije, stu -dirao je vajarstvo na Fakultetu

primenjenih umetnosti, {to ga na nekiposeban na~in pribliàva interesovanjuza telo u pokretu.

U Milanovim slikama moète uvekuo~iti nekoliko razli~itih planova. Umet-nik napominje da je inspirisan starimmajstorima renesanse i njihovom fasci-nacijom samim ìvotom. Kao {to se u pri -rodi proìmaju vatra, vazduh, voda i ze -mlja, tako on smatra da se proìmaju irazli~ite umetnosti. „Pozori{te je tempo-ralni faktor samih slika – jer slika jesama po sebi scena, nekad aktivna, a po -nekad pasivna... Kad u pozori{tu posma-tramo likove na sceni, prvo vidimo njiho-ve figure, tek potom ih pratimo kaoli~nosti“, veli Milan Tucovi}.

Na{ slikar je inspirisan i pop-kultu-rom, pa je tako slikao slavnog Toma Vejt-sa, koji na prvi pogled ljudima moèizgledati samo kao neki „matori nam -}or“. Milan napominje: „Pe{ke idem krozistoriju umetnosti, od rane renesanse doPrvog svetskog rata, a trenutno me zani-maju kubizam, futurizam, dadaizam;tako|e je moja fascinacija ìvotom i onim

dnevnim, uli~nim, ku}nim zbivanjima,kulturom i subkulturom.“ Op~injen jeikonografijom Fashion TV, srebrnimbljeskom modne piste, ~esto su mu mode-li manekenke iz Voga, jedan produhov-ljeni moler, Milosav, ène, deca kojapodse}aju na Marsela Prusta, koji jerekao, kada je umirao: „Da li to idem jaili ovi tapeti?“

„@ivimo na tankoj pokorici, bukval-no jednakoj pozornici, ispod koje je masaarhetipova, dok se stalno ponavlja tro{e -nje prirodnih i duhovnih resursa“, kaèslikar. On citira Bodrijara: „@ivimo simu-liranu stvarnost. Ne smatram da nekomora da odlazi u pozori{te ~esto, da bi bioljubitelj teatra. Eto, moj atelje je tolikoprometan, da se naslu{am neverovatnihpri~a i doìvim takve predstave, stvarno-sti kao u pozori{tu. Mogu da kaèm dasam u~io od Ki{a. Kad bih mogao, voleobih da reìram anti~ke mitove, postavlje-ne u vanvremensku atmosferu. Voleo bihda radim pri~e Ba{evisa Singera. Dopa-daju mi se i eseji kao forma, jer do{ao jekraj velikih romana. Mislimo u slikama,a pozori{te jeste bezbroj slika i pokreta.Jo{ su Egip}ani znali za trodimenziona-lno predstavljanje, ali mislili su da bi to

SIMBOLU oduzelo veli~inu, donelo profa-nost i nisu ga koristili. Dana{nje pozo-ri{te ogoljeno je zbog brzine ìvota, ne -manja... Reditelj Nikita Milivojevi} i javeliki smo prijatelji. Razgovarali smo ojednom pozori{tu bez teksta, pa i bezglumaca. Rekoh mu da bi to moglo biti li -kovno fascinantno, ali subverzivno popozori{te. Po meni, to je larpurlartizam iisprazna estetika. Evo, slikarski atelje jescena, zavesa je podignuta, scena je ogo -ljena. U pozori{tu epohu ne do~arava pu -ki kostim ili scenografija, ve} stanje du -ha. Na primer, Nikita Milivojevi} je uokviru Grada teatra Budva reìrao Bano-vi} Strahinju. Predstava se scenski nijebavila epohom – po Citadeli jurili su mo -tori. A mi se i dalje pitamo koji su to Oto -mani, odnosno osvaja~i na{eg doba? Pi -tanje je civilizacijsko.

„Kada se u pozori{tu podigne zavesa,ulazimo u svet simbola. Ipak mislim daje film glavna umetnost na{eg doba, vo -lim K{i{tofa Kje{lovskog, Sergeja Para -dànova. Iz pozori{ta sam imao pozive.Od Jago{a Markovi}a i Nikite Milivoje-vi}a, oni su èleli moju scenografiju, a odreditelja iz Slovenije Sama Streleca imaosam poziv za êhova. Bio sam voljan, alizauzet. Danilo Ki{ je rekao da ogoljeniljudi imaju ogoljeno pozori{te. Poznato jeda se pre Frojda o nekim stvarima u po -zori{tu nije eksplicitno govorilo ili re ̀ i -ralo, nije bilo te ogoljenosti.“

Milana Tucovi}a fasciniraju ~uvenetapiserije iz muzeja srednjeg veka Kliniu Parizu. Tako sceni~an, ciklus tapiserijaDama i jednorog je do te mere nadahnuoslikara da je poèleo da ih po{alje „usvemir kao poruku“. Jer tu kao da autorreìra kompletne odnose simbola i to jeTucovi}a bacilo u razmi{ljanje i tim sim -bolima danas: „Pleni me umetnost neop-tere}ena vremenom, pa tako i pozori{te.U svim vidovima umetnosti menja senajvi{e ono vidljivo, a ono za ~im traga-mo – su{tina, nije tako vidljiva. Ljudskevrednosti i mane nisu lako podlo`ne pro -menama. Anti~ke tragedije su sve to is -kazale. Promenama su podlo`niji likoviu ìvotu, u pozori{tu – na sceni. Kad sli -kar bira model – to je kao kad rediteljbira glumca za ulogu, dakle, svaki lik naplatnu ima svoju ulogu. êsto se modeli uprocesu slikanja otvore pred umetnikomsa nekom pri~om, pa uti~u da promenitesvoju po~etnu ideju, pa tako i sliku. Ta ko -|e i likovi u komadu prolaze kroz prome-ne u procesu reìje (kao u procesu slika-nja likova). Dakle, slikar je kao pozori{ni

reditelj u odnosu na sliku uop{te, a redi-telj vaja ili islikava likove u mizanscenu!... Kad sam bio mali gledao sam baletZaljubljen u tri narandè, zaneli su mepokreti, igra. Volim atmosferu pozori{nescene i ono {to ~ine glumci.“

Izgleda da slikar voli perfekciju i upozori{tu, jer on je fenomenalan crta~,minuciozan, strpljiv, nije daleko od pozo-ri{nog izraza. Evo, pre nekoliko meseci unjegovoj galeriji „Uroboros“ odigrao sepred prepunim gledali{tem svojevrsniperformans u interpretaciji knjièvnice,pesnikinje i prevodioca Kajoko Jamasaki.U galeriji je bila potpuna ti{ina, sa zido-va su nas posmatrale slike inspirisaneJapanom, slu{ali smo haiku poeziju nasrpskom i na japanskom. Pesnikinja jepokretima do~aravala atmosferu i sluìlase kao rekvizitima vo}em, darivala jekru{ke, svojim knjigama, lepezom, a uzto se i presvla~ila. Tako je slikar u galeri-ji bio doma}in jednog hepeninga. O umet-nosti bi moglo da se govori beskrajno, a ida se pi{e. Treba umeti stati.

Koliko su slike Milana Tucovi}a sce -ni~ne, moè se u potpunosti doìveti bez

dodatnih obja{njenja – jednostavno gle -date i gutate o~ima. Recimo, sliku Re -mont ili Hesperide. Samo neke od mno -gih. Ali slikar sam stvara i scenski okvir– ramove, kutije, poli~ice uz raznovrsansitan dekor – artefakte kao lepeze, {kolj-ke, ko`ne rukavice, dakle kreira scenu iu svoje portrete-likove dodaje rekvizite,{to }e re}i reìra fenomenalno jedanzustavljeni trenutak kao kada je ~uvenireditelj Mata Milo{evi} na probi KraljaLira rekao velikom glumcu Milivoju@ivanovi}u: „Da ponovimo od onog mesta– gde su vrata uma moga?“ Um ostavlja-mo pred velikom reìjom tj. pred velikomslikom.

A pomenimo, na kraju, i nekoliko odbrojnih izlo`bi ovog umetnika: izlo`bacrteà u Etnografskom muzeju, izlo`baslika u „Modernij galeriji“ u Budvi(1995), u „Zadu`bini Kralja Petra“ naOplencu (1997), u Modernoj galeriji u Va -ljevu (2000, na poziv Ljube Popovi}a), u„Galerie D’Art Contemporain de Chama-lieres“ i u „Centre D’Art Contemporain“,Feurs (2002), u „Sesion House Garden“ uTokiju (2007), u Galeriji Radio--televizije Srbije (2009)...

Milo{ Surutka ìveo je nekad uSarajevu, radio je kao ma{inacali se oduvek zanimao obu}om,

to mu je, naime, bio hobi. Kada je po~eorat, doselio se u Zrenjanin, gde mu je ho -bi postao posao od koga ìvi. Neobi~nost iunikatnost njegovih, ru~no ra|enih cipe-la privuki su i ljude iz pozori{ta za koje jevrlo brzo po~eo da radi.

U njegovim cipelama hodali su ihodaju glumci Narodnog pozori{ta „To{aJovanovi}“ u Zrenjaninu, za koje je, iz -me|u ostalog, izradio cipele za predstaveGama kas, Bogojavljenska no}, JelenaAnùjska za koju je napravio i kostime

ili delove kostima. I ne samo oni, njegoveunikatne cipele nosili su glumci Bitef te -atra, Pozori{ta na Terazijama, „Puà“ zakoji radi ve} skoro deset godina, pa onda„Pinokija“, Ateljea 212, kikindskog i su -boti~kog teatra. Jedan od velikih projeka-ta za koji je radio u skorije vreme bio je ifilm Sveti Georgije ubija a`dahu Sr|anaDragojevi}a.

Milo{ pravi neverovatno lepe cipele,svaki par govori o ~oveku koji ih nosi,najpre zato {to je svaki napravljen ba{ pomeri i èljama onoga koji ih nosi, od vrstematerijala do „mustre“.

„Cipela je za mene skulptura, ona jepostolje ~oveka koje ga ~ini sigurnim,zahvaljuju}i kom ~ovek ide dalje, u sve -mu. Cipela stvarno glavu ~uva jer kad tene ùlja, moè{ misliti na sve ostale va -`ne stvari u ìvotu, prionuti na su{tinuìvota“, kaè Milo{ dok „cvika“ jednucipelu.

A cvikanje je zapravo zatezanjematerijala na kalupu i od toga najvi{ezavisi udobnost budu}e cipele jer, kakokaè na{ sagovornik, za udobnu obu}upotrebni su dobar kalup i dobar materijala za dobru obu}u – dobar materijal imajstor! Milo{ isklju~ivo koristi prirodnematerijale jer njih moè oblikovati kakoho}e. Sve radi ru~no. Ma{ine koje ima uradnju „neprskane su“, kaè {aljivo. Tozna~i da nemaju motor. Jedino {to se radina motor, ali se ne nalazi u radnji, ve} todaje drugima da mu urade, jeste ma -{insko tanjenje koè koje je potrebno, re -cimo, na mestima gde dolaze prevoji i{tepovi. Po{to dobar par obu}e zavisi oddobrog kalupa, u Milo{evoj radnji na po -

licama je naslagano dvesta pari kalupakoje, ina~e, nabavlja iz Vr{ca.

Na pitanje, kako sara|uje sa redite-ljem kada dobije poziv da radi obu}u zaneku predstavu, kaè da prvo ~uje redite-ljeve èlje, sugestije, prostudira ideju, na -ravno, uvek pro~ita tekst predstave kojase postavlja na scenu, potom uzima meruza cipelu i ostalo je u majstorskim ruka-ma...

Milo{ u radnji nema {egrta, sve samradi, sa svojih deset prstiju, smireno ipribrano, i nema svoju prodavnicu u ko -joj bi prodavao cipele, ne zato {to to sebine moè da priu{ti, ve} zato {to ne}e. Tobi ga, kaè, sputalo, oduzelo mu vremeza su{tinske stvari u ìvotu. Ovako je svoj~ovek, radi tek toliko koliko je potrebnoda plati svojuslobodu.

Milan Tucovi}

Milo{ Surutka, obu}ar (Foto: Jovan Njegovi})

naspram sveta koji juri u ta~ku bez zna -~aja.

U predstavi igraju: Dragana Jova -novi}, Uro{ Vuk{a, Predrag Mitrovi}, Ni -na Plav{i}, Miroslav Jovanovi}, BoìdarMandi}. Muzika: Sonja Kalaji}.Reìja: Boìdar Mandi}.Boìdar Mandi}

LUDUS 16425

OD USAMLJENOSTI DO AGRESIJE

Predastava Analogije – pod pokriv-iteljstvom Sekretarijata za kulturuBeograda – pripada pozori{tu svo -

jstva, {to zna~i da zadire svojim koncep-tom i igrom u najdublji iskaz. Pozori{te„Porodice bistrih potoka“ nije ni amater-sko ni profesionalno, ve} posve}eno – onoza ~ije se pozori{ne predstave garantujeìvotom. Zanat je tu manje vaàn, alizato razvoj li~nosti i verodostojno ispolja-vanje jeste. Predstava je dvaput odigranakao uli~no pozori{te u Knez Mihailovojulici i na Trgu ispred konja, kao i nasceni „Kult“ Ustanove kulture „Vuk Ka -radì}“, te „Kamernoj“ sceni SNP-a.Ovakva vrsta raznolikog delovanja, izrazje nu`nosti, u ionako suènom prostoru,da se alternativa ne ugu{i. Razna dovi-janja i otvaranje mogu}nosti za izvedbe

pronalaze se po raznim teatarskim to -posima.

Tamo gde nema komunikacije, veliSartr, nastaje agresija. Mi danas prepoz-najemo jednu od najve}ih po{asti savre-menog sveta – usamljenost. To nije vi{eobi~na alijenacija, ve} odvojenost i odsamog sebe, agresija prema sopstvenomidentitetu i zagubljenost u socijalnojmnoìni. Veliko je pitanje kako se sna}i usveop{tem {lja{te}em koloritu, a muka tije. Slobode je mnogo, ali ona nije autor skiizvojevana, ve} instruirana od straneinstitucija i establi{menta. U takvoj slo -bodi ne moè{ ni{ta, pa se ~ini da je boljanesloboda u kojoj, ipak, ne{to moè{ dau~ini{. ôvek je postao izgubljen u iz -gubljenosti. Nu`no je ponovo isprovoci-rati instinkt za „naspramnost“, potrebannam je neko drugi. Knjièvni nobelovac

Imre Kertez kaè da se i u logoru moèbiti sre}an. Savremeno ~ove~anstvo sena{lo u psiholo{kom i ekolo{kom logoruza koji bi âslav Milo{ rekao da bi namsada i „alternativna bespomo}nost“ pri -jala. Zbog toga Analogije tragaju zaistovetnim u svemu. Nalaze}i unutar se -be ritam i energiju mi obnovno zadobi-jamo ljudska svojstva. Sa takvim osobi-nama jedino, ~ovek se moè odupretiapatiji i bezna|u. Dosegnuto „ja“ tvorimreù poistove}enja sa bli`njima. Na -zna~enje da takvi putevi, ipak, nisu pot -puno uni{teni su povratak prirodi, auten-ti~nim detaljima u estetici i obi~nomìvotu. Analogije, kao psiholo{ki feno -men, nastaju kada svoje postojanje pre -poznamo u drugom. A tamo gde se dvedu{e spajaju besmisao nestaje.

Predstava Analogije ura|ena je umaniru rudimentarnih ekspresija ovena{e najstarije komune, koja svoja is ku -

stva iz {ume i apstraktne slike i alegorijesavremene civilizacije postavlja u prob-lematizovani teatarski okvir. Razgo li -}uju}i svoje li~nosti i scene teì se eksper-imentu i riziku. Igor Stravinski je uver-avao kriti~are da njegova muzika li~i nanjegov nos. „Porodica bistrih potoka“ is -pisuje sopstveni autoportret odgovornosti

RADOSLAV ZLATAN DORI](1940–2010)Stvorio je preko 150 svetova

Na{ Zlatan, kako je sam imao obi -~aj da kaè, vi{e je ìveo pozori{tenego {to je u njemu radio. I tu, u

svim pozori{tima onda{nje, velike Jugo-slavije, stvarao je neki druga~iji, bolji ilep{i ìvot i svet od onog u kom svako -dnevno ìvimo. A napravio je, prema ne -kim podacima, vi{e od 150 takvih sveto-va! Na radost svih koji su zajedno sanjim stvarali i ìveli te svetove, ~esto i ponekoliko godina, na radost svih koji sugledali i ìveli te svetove po dva sata.

@iveo je Zlatan svoje pozori{te i naradost onih koji su ove veselije svetovesamo slu{ali na talasima beogradskih,novosadskih i sarajevskih radio stanica,na radost onih koji su te svetove, ~itaju}iZlatanove drame, sami zami{ljali i nado-gra|ivali, na radost studenata solo peva-nja koje je svesrdno podu~avao kako dastvaraju sopstvene teatarske svetove. @i -veo je svoje pozori{te uz svoju Vesnu, ko -ja je Zlatanov bolji i radosniji svet obla -~ila, bio je duboko poti{ten onih godinakad je ovaj svakodnevni ìvot bio tolikoruàn da njegova draga sestra Ka}a nijemogla da ìvi svoje, lep{e, pozori{ne sve -tove... A ìveo ga je ne`no, blago, blago-naklono i blagorodno, posve}eno i pro -sve}eno, prisno i intimno, pomalo setno imelanholi~no.

U poslednje vreme je bio sklon svo -|enju ra~una: „Hteo – ne hteo, u ovimgodinama i pri ovom zdravlju, moram da

se zamislim nad smislom i besmislomsvega {to sam radio... Jesam li i ja, rasi-paju}i snagu, ìvot, vreme, na sve {tosam radio, bio nekakav Sizif? Mislim dajesam. Da, sigurno jesam! Ponekad meobuzme sumnja, ponekad pak kaèm –nije bilo uzalud...“ Za nas koji smo gapoznavali, dileme nema – nije bilo uza -lud.

Zlatan svoj kamen vi{e ne}e gurati.Preuze}e ga neki drugi Sizifi. Samo, mikoji smo ga poznavali pitamo se: ho}e lijo{ neko nekad biti tako zlatan kao {to jebio na{ Zlatan.

Jelica Ste va no vi}

„Analogije“ Porodice bistrih potoka

ÊKAJU]I SKELUJedno vi|enje predstave „Kr~ma“ A. P.êhova u reìji Vlade Lazi}a

In memoriam

DINA NEDELJKOVI], DRAMATURG (1981–2010)Prerano prekinuta ùdnja za ìvotom

Uporedo sa {kolskim obrazova-njem, od mladih dana Dina ~itasvetske klasike. Balzak joj postaje

miljenik, a i muzi~ki je nadarena, Bah jenjena muzi~ka svetinja. Nekako odvoje-na od svoje generacije, ona odrasta sfilmskim delima. Kinoteka je njena dru -ga {kola i ku}a. @ivi sa delima svetskihreditelja i glumaca. @udela je i èlela dastvori drame o ìvotu velikih pisaca istvaralaca pozori{ta i filma. U poslednjevreme je oboàvala dokumentarne filmo-ve. Kao mlad ~lan Udruènja dramskihpisaca dobila je visoke pohvale i prizna-nja za dramsko delo Arto i njegov dvoj-nik koje je objavljeno u ediciji „Savreme-na srpska drama“ u 19. knjizi. Godine

2005. osnovala je „Dramsku radionicuDNK“ (Dina Nedeljkovi} i Kuruzovi} ) snamerom objedinjavanja ideja modernogi savremenog senzibiliteta i gluma~kogiskustva. Stvorena su dela: Balzakovakomedija, Pasija po Bahu, Maksim, Go -lub, Intervju, Reprize ne}e biti, Molba,Jova, Nada i Nadica, Nadanje, Prozorovi-zija, Gospoda, Masakrarije, An|eo i film-ski scenario Suton. Godine 2008. dobila jeAndri}evu nagradu za delo @e| i glad.Njena dela prevedena su na rumunski,bugarski i francuski jezik. Nesre}nim itragi~nim slu~ajem prekinuo se ìvotjedne talentovane pesnikinje i pisca kojanije doìvela da vidi svoje delo u svetlo-sti pozornice.

Toma Kuruzovi}

In memoriam

Narodno pozori{te Pirot 15. majaotvorilo je ovogodi{nje 46. susrete„Joakim Vuji}“ u [apcu predsta-

vom Kr~ma A. P. êhova u reìji VladeLazi}a. Scenograf je Dragoslav Nikoli},kostimograf An|ela Viktorov, scenskipokret potpisuje Ferid Karajica. Premije-ra ovog komada bila je 18. marta 2010, a28. maja odigrana je na sceni Beograd-skog dramskog pozori{ta.

Na prvi pogled ~ini se da je od ê -hova ostalo jako malo i da je Lazi} potpu-no promenio dramu. Me|utim, ako malodublje za|emo u analizu rediteljskih iadaptacijskih postupaka, primeti}emo daje Lazi} vrlo spretno „isekao“ suvi{no,(pre)naglasio delove koji predstavljajusu{tinu êhovljevog prikazivanja stvar-nosti.

Reditelj je izolovao nekoliko proma -{enih sudbina na jednom mestu. êka - ju}i ne{to {to nikada ne}e do}i, oni pro -

ìvljavaju unutra{nje lomove i tragedije.Bore se sa sobom i svojim karakterima.Poku{avaju da pobegnu od svojih greho-va i svoje sudbine, da se ukrcaju na ske -lu i odvezu se u neki drugi ìvot ili ma -kar u onaj koji su nekad ìveli. Ali iztrenutka u trenutak njihovo }utanje,smeh, pla~, jecaj, gest ili pogled sve vi{eukazuju na to da je ~ekanje uzaludno, dasu svesni problema, ali da izlaza nema iostaju zarobljeni u svojoj zatrovanojegzistenciji. âk i lik Tatjane koja naprvi pogled odudara od ostalih svojimstavom, mlado{}u i lepotom utapa se pol -ako i tone u bezdan sa ostalima. Ali nesamo Tatjana, ve} i ostali, predstavljaju}isvoje biografije iska~u}i, slu~ajno ilinamerno iz likova, nagla{avaju jedan od

osnovnih motiva êhovljeve drame: pro -laznost i uzaludno propadanje i stra}enje~ovekovih vrednosti i vrlina.

U prikaz rediteljevog doìvljaja ê -hova, savr{eno se uklapa izbor kostima iscenografije. Pretrpanost, nagla{ena si m -boli~nost, spoj nespojivog, pome{anostrazli~itih elemenata koja izaziva strah.Kajzerovsko tuma~enje groteske kao iz -ra ̀ avanje „otu|enog sveta“ gde su naru -{ena osnovna na~ela i zakoni realnogsveta, pa je snalaènje u njemu oteàno ito izaziva jezu.

Potpuni {ok u gledali{tu izazvan jekrajem koji ru{i na~ela psiholo{ke dra -me. Mada se gluma~ka igra na kraju,koja isti~e u prvi plan nastranost, raz -vrat i blud moè tuma~iti dvojako: kaokulminacija ljudske nemo}i da se izbori

sa svojom sudbinom, ili se ~ak moèporediti sa sli~nim postupkom u drugimêhovljevim dramama, npr. sa pucanjemUjka Vanje u profesora u èlji da ne{topromeni, da poremeti mu~no, ustaljeno idosadno, ali se i nakon toga ni{ta nemenja. Time êhov jo{ jednom isti~e svojstav da su neki ljudi nemo}ni pred svo jimpostojanjem.

[to se gluma~ke igre ti~e,vrlo je bitnonaglasiti da se ose}a da pirotski ansamblzajedno di{e na sceni, {to je u poslednjevreme u srpskom pozori{tu, naàlost, re -tko. Uspeli su da naslikaju karaktere, dase saìve sa njima i da prenesu emociju.Fascinantno je to {to su glumci nasuprotprenagla{enosti kostima i scenografijeuspeli da, potpuno prirodno, na jedandruga~iji na~in, prikaù tragediju.

Oni ne moraju da vi~u da bi pokaza-li da su besni, ne moraju da nadigravajujedni druge da bi istakli svoje karaktere.To je ono {to }e mo`da publici zasmetati– prirodnost na koju nisu navikli i kojusve re|e vi|amo na sceni.

înjenica je da publika vi{e voli ko -mediju i da ljudi odlaze u pozori{te da bise rasteretili i nasmejali. Ali nam je po -nekad potreban êhov u kombinaciji saVladom Lazi}em i njegovim brutalnimrealizmom, da nas podsete da ìvimo usvetu u kome smo svi svesni problema,ali smo previ{e lenji ili nesposobni dana|emo re{enje, pa nam je lak{e da ~e -kamo skelu koja, verovatno,nikada ne}e do}i!Milica @ivkovi}

Zoran @ivkovi} i Slobodan Aleksi} u predstavi Kr~ma, Narodno pozori{te Pirot

Dina Nedeljkovi}

Radoslav Dori}

mni da prihvate razli~itosti”, krekla jeAlisa Stojanovi}. Junaci (novinarka, ad -vokat, farmaceut, konobar i dva psihija-tra) vrlo ve{to ilustruju i {izoidnost sa -vremenih dru{tvnih okolnosti. Jer, pred-stava progovara o nasu{noj potrebi zauspostavljanjem bliskije komunikacije ueri sveop{te tehnologizacije i globalizaci-je, oslikavaju}i, sad ve} hroni~an, prob-lem „modernog” ~oveka, koji se zove od -sustvo emotivne inteligencije...

Najvljen je i preliminarni programGrad teatra Budva. Dramski program 24.izdanja ovog festivala obuhvati}e dram -ske celine pod donekle promenjenimnaslovima: Ciklus „Produkcije” (pod na -slova „Muzika klasika“) zapo~inje „mu -zi~ki pravac” teatarskog programa, ukom }e biti realizovan mjuzikl GlorijaRanka Marinkovi}a u reìji Ive Mi lo -{evi}, u koprodukciji s Pozori{tem naTerazijama, te balet Otelo u koprodukcijas Bitef teatrom. Ciklus „(Re)produkcije”obuhvati}e komad Otelo u reìji VeljkaMi}unovi}a. Segment „Vreme danas – exyu” predstavi}e komade Cigani lete unebo Pozori{ta na Terazijama, Kosa,êkaonica i Pomorandìna kora Ateljea212, Zvijezda je ro|ena Narodnog po -zori{ta RS, Projekcija i Kate KapuralicaNarodnog pozori{ta Sombor, Dragi tata i[vabica JDP-a, Pokojnik Narodnog po -zori{ta Beograd, Hotel BokaCentra za kulturu Tivat...

Spisateljica i rediteljka Irena ûrik ukomadu Disleksija, novoj predstaviTeatra &TD, problematizuje aljka -

vost komunikacije, interakcije pojedincai dru{tva kroz formu stend-ap {oua. Dra -mski materijal komada me{avina jekrajnje banalnih stvari kao {to su nekon-trolisani izlivi besa na javni prevoz ilipak vicevi o zlatnoj ribici, te velikih mislifilozofa koji se bave paradoksom istovre-menog trajanja stvarnosti u nama i okonas.

Zagreba~ko kazali{te mladih i ne -ma~ko Gradsko pozori{te u Braun{vajguslede}e dve godine sara|iva}e na neo bi~ -nom projektu. Tema dve predstave bi}eDavid [varc, slabo poznati jevrejski is -traìva~ sa zagreba~kom adresom, koji jezapravo pravi izumitelj vazdu{nog bro -da. Igrom sudbine on svoju ideju nije us -peo da realizuje, a njegova supruga jeposle njegove smrti nacrte predala Ce -pelinu.

Dolina ruà Ivana Vidi}a u reìjiKre{imira Dolen~i}a premijerno je izve-dena u zagreba~koj Gaveli. Uspe{ni sre -dove~ni bankar Petar nezadovoljan je isvojim poslom i svojim ìvotom.

Nakon {to je pola godine pripremaospajanje dveju banaka, on svu dokumen -taciju, koja ionako la`no prikazuje stanjestvari, zakopava u {umi, a potom svojojbahatoj i razmaènoj porodici uskra}ujesve materijalne i socijalne povlastice...Vidi} mra~nim i slojevitim dramskimpismom hirur{ki precizno secira tajkun-ski, skorojevi}ki duh, stvarnost zemlje ukojoj novac vlada i siroma{nima i bogati-ma, zemlje u kojoj se vlastite nevoljeunov~uju jer na to ljude naj~e{}e terastanje na bankovnom ra~unu ili pak ~i -sta gramzivost. „Autenti~nost scena, od -li~no napisani dijalozi koji koncizno do -~aravaju nas sada i ovde, ìvopisni i slo -jeviti likovi reditelju su pomogli da doj -mljivo ilustruje svojevrsno postapokalip-ti~no dru{tvo u kome vi{e ni{ta nije va -`no jer sve je svejedno, a jedino {to je si -

gurno jeste ono {to nosi{ u sebi”, kaèkritika Vjesnika.

Na zavr{enim 20. Maruli}evim dani-ma nagradu „Marul“ za najbolju pred-stavu u celini dobio je Zagreba~ki penta-gram ZKM-a, kao i nagradu za reìju(Paolo Ma|eli), dok je „Marul“ za naj -bolji dramski tekst pripao Teni [tivi~i} zaFragile u izvedbi HNK iz Osijeka. Posudu publike, najbolja predstava jeBalon, u koprodukciji Teatra 2000 iTeatra EXIT.

Na jubilarnom 50. me|unarodnomde~jem festivalu koji }e se od 19. juna do4. jula odràti u [ibeniku, bi}e izvedenovi{e od 130 razli~itih programa. [to seti~e dramskog programa, gostova}e „Op -lasteatro“ iz Italije, Teatarska grupa Ba -tida iz Danske, „Vaskakas Babszinhaz“iz Ma|arske, Teatar animacije iz Poljske,Plesni forum iz Slovenije, Sirea film izAlbanije, plesna grupa „Inis EaglaSchool of Irish Dancing“ i pozori{te „SunErgos“ iz Kanade. Od doma}ih predstavaigra}e: Ana i Mia (Mala scena), Maliprinc (Kazali{te Virovitica), Ne, prijatelj(Tre{nja), Bilo jednom jedno vrijeme (@arptica), te tri lutkarske: Jeèva ku}ica(ZKL), Matovilka (Kazali{te lutaka Za -dar) i Petar Pan Zgubidan (Gradskokazali{te lutaka Rijeka).

Predstavom Dervi{ i smrt Narodnogpozori{ta iz Beograda otvoren je 17. me -|unarodni festival malih scena u Rijecina temu „@ivot s traumom“. „Od onenajskrivenije, intimne, pa do velike soci-jalne traume dru{tva i njegovih vrednos-ti Festival }e okupiti predstave koje du -boko zasecaju u tkivo tranzicionog dru -{tva i intimu pojedinca u te{kim trenuci-ma“, rekao je selektor Jasen Boko, koji jeizabrao deset predstava, od kojih tri izHrvatske (Zagreba~ki pentagram i Opro -stite mogu li vam ispri~ati – ZKM, Me -naèrija – HKD Teatar Rijeka), tri izSrbije (pored Dervi{a, Sanjari – JDP,Ze~ja jama – BDP), dve iz Slovenije(Bliè – SNG Maribor, Proklet bio izdaji-

ca svoje domovine – SMG), te po jedna izGruzije (Magbet, „Vaso Aba{idze“) i BiH(@aba, Kamerni teatar 55). Nagradu „Ve -ljko Mari~i}“ za najbolju predstavu u ce -lini dobila je gruzijska predstava Mag -bet. Tako|e nagra|eni reditelj DavidDoia{vili krenuo je od pretpostavke {ta bis Magbetom i Ledi Magbet dogodilo ubudu}nosti da se pri~a nastavila, te ih jeprikazao kao maldi par, tj. kao svojevrsninastavak Romea i Julije. Svojom savre-menom adaptacijom, reditelj je hteo po -kazati da prolazimo kroz pakao, ali da seu isto vreme u tom paklu moè prona}itra~ak nade za budu}nost.

Jedini neuspeh Adolfa H. u reìjiZlatka Boureka, premijerno izveden uZagreba~kom kazali{tu lutaka, kojim jeotvorena Ve~ernja scena na kojoj }e seizvoditi lutkarske predstave za odrasle,upozorava da nije rasna ili verska pri -padnost ta koja nas ~ini ljudima ili na -kazama. Reditelj je preuzeo epizodu ne -uspe{nog upisa diktatora na likovnuakademiju iz dela „Majn Kampf“ ma|ar -skog dramati~ara Georga Taborija. Rad -nja po~inje u trenu kada mladi Hitler pri -stigne u Be~, te sticajem okolnosti upoz-naje prodavca Biblija Judu [lomoa Her -zla, koji se ne zove slu~ajno kao osniva~cionisti~koga pokreta. Budu}i da Hitlernema preno}i{te, Herzl s njim deli svojleàj u kom Hitler spava no}u, a Herzldanju...

Eksplicitni sadràji Baca~a sjenki,prvi deo trilogije O zajedni{tvu BorisaBakala i Katarine Pejovi}, izvedeni su uZagreba~kom kazali{tu mladih. Novapozori{na pustolovina beogradskoj publi-ci poznatog autorskog tima po~injedeljenjem publike u {est grupa na osnovupapiri}a koje gledaoci dobijaju na ulazuu teatar. Svaka grupa ima odre|eni dra -mski zadatak koji }e na kraju me|usob-no jedni drugima prikazivati.

Bu|enje prole}a nova je predstavaZagreba~koh kazali{ta mladih koju jereìrao Oliver Frlji}. U teatralizaciji ma -{tovit i bolno direktan, koriste}i dramuFranka Vedekinda samo kao okvir svojepredstave, Frlji} hvata duh na{ih dana ipoku{ava ih pozori{no protuma~iti. Utakvoj dramatur{koj koncepciji svoje me -sto pronalazi i skandal u Katoli~koj crkvi

vezan za pedofilske afere o kojima progo-vara i Sveti otac, {to poja~avaju otvoreniprizori brutalnih sve{teni~kih silovanja,te upe~atljivi video-radovi Ivana Maru -{i}a Klifa. No, zna~ajniji je deo predstavegde Frlji} ostaje na podru~ju dete–porod-ica–dru{tvo, jer smo i danas svesni i ro -diteljskog nasilja, nesre|enih porodica,de~jih samoubistava, dru{tvene ravn-odu{nosti i zatvaranja o~iju institucija.Reditelj je uznemiruju}om muzikom iprimerenim kostimima predstavu ispu -nio i efektnim prizorima, donev{i nascenu razli~ite simbole koji se pretvarajuu sprave za mu~enje (sto za abortus),

ve{ala, krst, svastiku, spojiv{i pakaoodrastanja sa spasenjem u smrti (nizkov~ega).

U pozori{tu @ar ptica insceniran jeroman ûdnovata istina pisca ZlatkaKrili}a, koji je dramatizovala MarijanaNola a reìrala Nina Kleflin. Rediteljkaje uspe{no spojila realisti~ne trenutke ione nadrealne ponudiv{i ma{tovita re -{enja, te stvoriv{i jasnu i zaokruènupredstavu koja prati pri~u o de~aku kogapovreda u saobra}ajnoj nesre}i veè zakrevet, no kome srce ne da mira u poku -{avanja menjanja vlastitesudbine.

26

EX YU scena (19.04 – 01.06.2010)

LUDUS 164Lu

KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJAleksandra Jakš i¯

Predstava Hot News u reìji DònijaHodì}a i Sejfa Seferovi}a premi-jerno je izvedena u Velikoj sali KIC

„Budo Tomovi}” u Podgorici, u okviruproslave tri i po decenije postojanja po -zori{ta DODEST 35. Drama apsurda,sastavljena iz vi{e mini-drama stopljenihu jednu pri~u, ànrovski je spoj verbal -nog i teatra pokreta. Tekst je zapravokompilacija naslova iz crnogorskih dne -vnih {tampanih medija nastalih u kra -

}em vremenskom periodu. Predstava jepobuna mlade generacije protiv medijsketorture i manipulacije, ali i poku{aj bu -|enja uspavanih i onemogu}enih ljud-skih potreba i htenja.

Uo~i prvomajskog praznika okon ~a -ne su Hercegnovske aprilske pozori{nesve~anosti, popularni HAPS, manife -stacija koja je pre deceniju i po utemelje-na sa èljom da se u ovom gradu u~vrstiteatarska tradicija. Zijahu Sokolovi}u iBranislavu Le~i}u ravnopravno je ovajput pripala tradicionalna plaketa „Milo{[ami” za afirmaciju HAPS-a, koju od2001. doma}ini dodeljuju u znak se}anjana dugogodi{njeg reditelja koji je ute -meljio i sada{nji ansambl Hercegnovskogpozori{ta. „Stopostotno smo i ovog aprilarealizovali najavljeni program i ne kri -jem veliko zadovoljstvo nad tom ~injeni-com, kao i svojevrsnim fenomenom da suulaznice za jednu od predstava, Arsenik istare ~ipke recimo, razgrabljene ~ak~etiri dana pre gostovanja ovog beograd-skog ansambla“, rekla je Vitka Vujnovi},upravnica pozori{ta i PR HAPS-a.

Predstava Sarajevskog ratnog teatraAj, Karmela, pri~a o gluma~kom i lju -bavnom paru u okolnostima {panskoggra|anskog rata, koji pristaju i na po -niènje, da bi igraju}i bar na tren ìveli

lep{e i pobegli od haoti~ne stvarnosti, ureìji Roberta Raponje, gostovala je u Ko -la{inu, Bijelom Polju i Pljevljima.

Nova predstava tivatskog Centra zakulturu je Novecento – Boka hotel potekstu Stevana Koprivice u reìji \ur|eTe{i}. „Novecento – Boka hotel je bajkazbog toga {to se u ovom komadu doga -|aju stvari koje se u stvarnom ìvotu nemogu dogoditi, niti su se dogodile. U istovreme, ovaj komad bavi se doga|ajimakoji su se zaista zbili, nekim ljudima kojisu zaista postojali, pa nam se moè u~i -niti da gledamo dramsku hroniku o jed -nom znamenitom hotelu, gradu, zalivu,dràvama koje su nastajale i uru{avalese tokom dvadesetog veka nad ovim ho te -lom, gradom, zalivom. Naposletku ili presvega, ovo je pri~a o ~e`nji ~oveka sli~nognama, da mu se dogodi ne{to ~udesno iva`no, ne{to {to }e promeniti njegovu isudbine i ìvote njemu bliskih“, rekao jeStevan Koprivica.

Dva pozori{ta iz Beograda gostovalasu na severu Crne Gore. Na sceni Centraza kulturu Murino, zatim u Pluìnama i@abljaku izvedena je predstava Princezai dva ljuta gusara u produkciji Maksimusarta iz Beograda. Tekst i reìju potpisuje@eljko Aleksi}. A komad Vide Crn~evi}-Basare Nek mu je laka crna zemlja po -

zori{ta Slavija igran je u Pluìnama, @a -bljaku i Gusinju.

Teatar za mlade nik{i}kog Kulturno-kreativnog centra „Akord“ premijerno jena Sceni 213, a u sklopu tradicionalnemanifestacije Dani Akorda, izveo pred-stavu Virus Sini{e Kova~evi}a, u adap -taciji i reìji Dragana Kneèvi}a. Pred-stava je brojnu publiku „uzdrmala“pri~om o mladom popularnom rokeru za -raènom virusom side i o reagovanjunajbliìh na njegovu „tragi~nu krivicu“,o dramati~nim reakcijama izazvanimneznanjem o stra{noj bolesti i pani~nimstrahom od nje.

Predstava Vi{e od terapije, koju je potekstu Kristofera Djuranga reìrala AlisaStojanovi}, premijerno je izvedena nasceni DODEST KIC „Budo Tomovi}” uPodgorici. Re~ je o novom projektu za Ve -~ernju scenu podgori~kog Gradskog po -zori{ta. „Komad kultnog ameri~kog dra -mskog pisca na izrazito duhovit na~inbavi se istraìvanjem pravila pona{anjau savremenim mu{ko-ènskim odnosi-ma. Kristofer Djurang je otvorio mnogesocijalne teme koje se, od osamdesetih go -dina do danas, u mnogim zemljama civi-lizovanog sveta jo{ uvek nisu razre{ile,poput homoseksualizma, biseksualnostiitd... Bavi se, dakle, odnosom dru{tvaprema razli~itim tipovima ljudskih slobo-da. Otvara i pitanja da li su ljudi, pa i oniobrazovani u gra|anskom dru{tvu, spre -

POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GOREDolina ruà u zagreba~koj Gaveli

Vi{e od terapije Gradskog pozori{taiz Podgorice

Moè biti da smo zaboravili na{u prirodui na{e istinske potrebe, zarobljeni u op -{tem sistemu vrednosti”, rekla je reditelj-ka.

Posle Aleksandra Popovskog koji jePer Ginta postavio u Hrvatskoj, ovimIbzenovim delom se pozabavio i Slobo-dan Unkovski. Drama je premijerno iz -vedena u Albanskom teatru u Skoplju, anastala je kao koprodukcija s Kosovskimnarodnim pozori{tem. „Vi{e od deset go -dina sanjam lik Per Ginta. Za mene je tajtekst u vrhu svetske dramaturgije, pored-im ga s [ekpsirovim Hamletom. Ovo vi -{eslojno delo prikazuje patnju i ìvot jed -nog ~oveka, sa svim burama i o~ekiva -njima, u mladosti i starosti, koji na krajuodlu~uje da raskrsti sa svojim grehovi-ma. Pred njim je enigma kako da ostanesvoj kada je toliko gre{an prema drugi-ma”, izjavio je tuma~ glavne uloge Baj -ru{ Mjaku.

Teatar „Jodan Hadì KonstantinovDìnot”iz Velesa predstavio je tri svoje

LUDUS 164

Prva ovogodi{nja premijera u Pri -lepskom teatru je Brehtov komadKavkaski krug kredom u reìji

Martina Ko~ovskog. „Napravili smopredstavu-~udovi{te u pozitivnom smislu– ima 13 celina i 19 lica. Problematikakojom se Breht bavi, vlasni{tvo nad par -~etom zemlje, izuzetno je aktuelna udana{njoj Makedoniji, u trenutku kada uzemlji preovladavaju nacionalna ose}a -nja. Kome pripada ta zemlja, starose -deocima ili novim stanarima. Bavimo se itime da li zemlja pripada onima koji suse borili za nju ili onima koji tu ìve.Napravili smo politi~ku ali ne politikan-sku predstavu”, rekao je Ko~ovski.

Komedija 2012 – Poslednji Make-donci bavi se smakom sveta, koji po ka -lendaru Maja treba da se desi 22. decem-bra 2012. Svet preìvljava, ali svi Make-donci sa planete nestaju osim njih {estorokoji su i akteri drame. Tekst i reìju pred-stave koja je premijerno izvedena u Dra -

mskom teatru u Skoplju potpisuje Sa{oMilenkovski.

Nova predstava Makedonskog naro-dnog teatra je monodrama Srebrna svad-ba, nastala po Markesovim motivima ureìji Zvezde Angelovske. Akterka nadan svoje 25-ogodi{njice braka pripovedao svom ìvotu s muèm.

Na sceni istog teatra premijeru jeimao i êhovljev Vi{njik (mak. Vi{novatagradina) u reìji glumca Traj~a Georgie-va. „Ideja za postavku ovog komada po -ti~e od obeleàvanja 150 godina od ê -hovljevog ro|enja, kao i da postoji odli -~an gluma~ki potencijal u ovom pozo -ri{tu”, rekao je Georgiev.

Silvija Alberta Ramsdela Gurneja ureìji Dragane Mile{evske-Popove premi-jerno je izvedena u Narodnom teatruKumanovo. „Preko unutra{njih konflika-ta likova drame govori se o krizi srednjihgodina i smislu postojanja, a preko likaku~eta Silvije otkrivamo stremljenja imogu}nosti likova, ljubav i prijateljstvo.

27

EX YU scena (19.04 – 01.06.2010)

TEATARSKE VESTI IZ MAKEDONIJE

Osmi me|unarodni festival pozo ri{nekomedije Mostarska liska odràn jeod 20. do 27. aprila. Tak mi~ilo se

sedam predstava: Gospo|a mi nistarka(NP Tuzla), Nije ~ovek k’o ne umre (NPMostar), Gra|anin plemi} (NP Sarajevo),Vidimo se u Budimpe{ti (Tea tar „Kabare“Tuzla i Gradsko kazali{te „Zorin dom“,Karlovci), Sex, laì i divlje guske (Bosan-sko narodno pozori{te Zenica), @enidba iudadba (NP RS) i Shakespeare na EXIT(Teatar EXIT). Po oceni stru~nog ìrija ai publike najbolja predstava Mostarskeliske je zagreba~ki Sha kespeare na EXITu reìji Matka Ra guà.

Premijera predstave Don Kihot, ins -pirisane istoimenim Servantesovim de -lom, odràna je u Dje~ijem pozori{tu RSu Banjaluci. Predstavu koja poku{avapublici predo~iti i snagu i krhkost i Kiho-tove i ljudske individualnosti reìrao jeHartmut Lorenc. I Lorencov, kao i Ser -vantesov Kihot, bori se s jedne strane sadivovima sopstvenih zabluda i biva raz -nesen vetrenja~ama ljudske zlobe, ali iuz brojne slike surovog sveta u kakvomìvimo ipak izraàva veru u ljubav isaose}anje jer pored svih neprijatelja tuje verni San~o Pansa.

Na Teatar festu „Petar Ko~i} 2010“,koji je odràn po~etkom juna na Velikojsceni Narodnog pozori{ta RS u Banjalu-ci, izvedeno je osam ostvarenja iz Srbije,Hrvatske i BiH. Selektor i direktor NP RSRade Simovi} rekao je da je komadebirao u duhu podnaslova ovogodi{nje

manifestacije „Festival razli~itih tenden-cija“. Teatar fest je otvorila predstavaKru{eva~kog pozori{ta Dundo Maroje ureìji Kokana Mladenovi}a. U okvirutakmi~arskog programa odigrani su i:Turbo folk (HNK), Svinjski otac (Zvez-dara teatar), Pokojnik (NP Beograd),Zvijezda je ro|ena (NP RS), @aba (Ka -merni teatar 55) i Brod za lutke (SNP).

Dje~ijem pozori{tu RS pripala jenagrada „Zmajevih de~jih igara“ za izu -zetan doprinos popularisanju knjièv no -sti za decu. „Ovu nagradu dobilo je samonekoliko kulturnih ustanova iz Srbije.âst nam je {to je neko prepoznao na{rad i doprinos kada je u pitanju afirmi -sanje de~je knjièvnosti“, reako je up -ravnik Bjelo{evi}. A Folklorna magija,jedna od novijih i najuspe{nijih predsta-va ove ku}e koja na originalan na~inpredstavlja balkanski folklor sluè}i sepokretom, igrom, muzikom i lutkamasastavljenim od predmeta iz etnolo{kogblaga, gostovala je u maju u Lincu i Bra -tislavi, a predstavlja}e i BiH u [angajuna me|unarodnoj izlo`bi EXPO 2010.

Predstava Dundo Maroje koju je potekstu Marina Drì}a reìrao KokanMladenovi}, a izveli glumci Kru{eva~kogpozori{ta pobednik je 12. teatarfesta„Doboj 2010“. „Svaki pokret ima svojeopravdanje, svaki upotrebljen rekvizitdaje dodatnu zanimljivost i {arm svakomliku ponaosob”, stoji u odluci ìrija. Na -gra|eni su i glumci Branimir Brstina(Generalna proba samoubistva, Zvezdara

[TA SE DOGA\A U POZORI[TIMA BIH

produkcije skopskoj publici u Dramskomteatru – êrnodrinski se vra}a ku}i,@ene i Bahanalije. „Nadam se da }e ovepredstave postati deo repertoara ovogskopskog pozori{ta”, rekao je Vasil

Zafir~ev, umetni~ki direktor teatra izVelesa.

Od 4. do 10. juna odràn je 45. make-donski teatarski festival „Vojdan êr -nodrinski“ u Prilepu na kom su u~estvo-vale predstave: Pesnica puna ljubavi(MNT), Strindberg dosije (Teatar Strumi-ca), Kavkaski krug kredom (Teatar„Vojdan êrnodrinski“), Granica (Maldramski teatar, Bitolj), Ne igraj na En -gleze (Teatar Kumanovo), General mrtvevojske i www.norveska.denes.com.mk(Albanski teatar), @ena kao vojno polje(Dramski teatar), Bahanalije (TeatarVeles), Gospo|ica Julija (Turski teatar),Balkan nije mrtav (Teatar [tip), Ku}a nagranica (Tetovski teatar) i Bra}a Kara-mazovi (NT Bitolj).

Novela Razgovor sa Spinozom GoceSmilevske, koja je pobedila na konkursulista Utrinski vesnik, ima}e i svoju scen-sku postavku, planiranu za kraj juna uokviru Skopskog leta, u reìji Zoje Buza-lkova. Predstava nastaje u koprodukcijiMalog dramskog teatra iz Bitola, Dram-skog teatra iz Skopljai MNT-a.

Nova predstava Mesnog gledali{~aPtuj, nastala u koprodukciji s Gle -dali{~em Glej, jeste komedija Vala

Torsdotira Kuhinja po meri u reìji IgoraSamobora. Re~ je o komadu montipaj -tonovskog humora koji je ra|en u ma -niru komedije del arte.

U Mesnom gledali{~u ljubljanskomza kraj sezone odràne su dve premijere.Komad Simone Semeni~ 5fantkov.si, kojibez romantike i ulep{avanja drì ~asroditeljstva, reìrao je Jure Novak. Krozigru petorice desetogodi{njih de~aka, ~ijije svet svet video-igara i televizije, odsli -kava se dru{tveni ìvot svakog od njih, tj.razli~ite dru{tvene uloge i odnosi (mu -{ko–ènski, odrasli–deca, homoseksual-ci–heteroseksualci, harekri{novci–kato -lici...), u kojima se javlja bezrazlo`no

nasilje. Pas, pizda i peder dramski jeprvenec Gregorja Fona koji je reìraoPrimo` Ekart. Autor nam prikazuje su -sret trojice starih prijatelja, koji su izgu-bili ìvotne iluzije, te sukob njihovih ra -zli~itih pogleda na svet. U lokalu izolo-vanom od spoljnjeg sveta, gde mobilnitelefoni nemaju signal, odvija se dijalo{kistampedo nabijen cinizmom, ironijom izabavnim anegdotama. Prikazani su is -praznost odnosa sredove~nih ljudi i povr -{nost sveta u kom ìvimo.

Na 17. me|unarodnom festivalu po -zori{ta za decu u Subotici predstavi Gr -dim ra~ak u reìji Roberta Valtla, slove-na~kog Mini teatra, pripala je nagradaza animatosko majstorstvo.

Na sceni Slovenskog ljudskog gle -dali{~a Celje reditelj Samo M. Strelec po -

stavio je novu verziju drame Urok Vik -torije Benediktson, koju potpisuje KlaraBajlej. Spisateljica koja je ìvela u drugojpolovini 19. veka napustila je muà idecu, preselila se u Stokholm, a u litera r -nim krugovima upoznala je Ibzena iStrindberga kojima je posluìla kao in -spiracija za Hedu Gabler odnodno Go spo -|icu Juliju. Posle skandala s ljubav -nikom ubila se ubrzo po{to je napisalaovu klasi~nu dramu, pod pseudonimomErns Ahlgren (komad je praizveden post -humno 1910). Urok opisuje njenu lju ba -vnu aferu, centralni lik je obrazovana ipo{tovana mlada èna Luiz koja ìvislobodno u Parizu, gde }e sresti atrak-tivnog i fatalnog umetnika Gustava Ala -nda, a veza sa njim }e je dovesti dotragi~nog kraja.

Po pesmi Mladi} Marine Cvetajevenastala je predstava Vampir u reìji IviceBuljana na sceni Slovena~kog mladin-skog gledali{~a. To je pri~a o Marusji,devojci iz naroda, koja se toliko zaljubi umladi}a vampira da se od njega ne}eodvojiti ni po cenu svoje niti smrti svojihbli`njih.

teatar), Snjeàna [tiki} (@enidba i udad-ba, NP RS), Milan Vasi} (Pevaj, brate,Favi teatar). Specijalnu nagradu ìrijadobila je predstava Pevaj, brate StevanaKoprivice u reìji Slavenka Saletovi}a.Najvi{u ocenu publike dobila je predsta-va Generalna proba samoubistva.

U sklopu glavnog programa „Singa-pore Arts Festivala“ odràna je svetskapremijera predstave Football, Footballautora i reditelja Harisa Pa{ovi}a. Re~ jeo koproducentskom projektu u kom u~e -stvuju umetnici iz sedam zemalja s ~etirikontinenta (BiH, Italija, Kina, Singapur,Burkina Faso, Slovenija, Australija).

Mjuzikl za malu, malo ve}u i velikudecu pod nazivom Plavi zec, koji govori oekologiji, ljubavi i poverenju, premijernoje izveden u Sarajevu, u Franjeva~komme|unarodnom studentskom centru uKova~i}ima (Grbavica). Nastao je premaideji koreografa i reditelja Slavka Per -vana, a motive iz sabranih pri~a Du{iceSeferagi} „Dlakave, pernate i drugepri~e“ adaptirala je Ravijojla Jovan~i}-Le{i}. „Neospornu vrednost i zanim lji -vost predstavi daje muzika li{ena ki~er -skog pomodarstva i {unda, koji je ve}opasno zapljusnuo svet dece i omladine”,rekao je Pervan.

I jo{ jedna premijera za decu. Nasceni Narodnog pozori{ta Sarajevo izve-den je komad Meda Vini zvani Pu u dra -matizaciji i reìji Hasije Bori}. Basna, ~ijije tekst pun blagog humora, i sjajna

gluma~ka ekipa bili su dobitna kombi-nacija.

Me|unarodni teatarski festival au -torskih projekta Teatarfest odràn je uSarajevu krajem maja. U~estvovalo je 11predstava alternativnih teatarskih grupaiz Hrvatske, Finske, Irana, Kanade,Slovenije, Rusije, Ma|arske, Italije, Nor -ve{ke i [panije. Selektor Serdarevi} ka -zao je da je izabrao predstave koje suistraìva~ke, i ~iji je cilj bio da prikaù„{ta se de{ava u alternativnom teatru usvetu”.

Zehra Kreho, selektorka ovogodi{ -njih, 29. pozori{nih/kazali{nih igaraBiH, koje se odràvaju od 4. do 11. juna,odabrala je {est predstava: @enidba iudadba (NP RS), Grobnica za Borisa Da -vidovi~a (Pozori{te Prijedor), U pla menu(SARTR), [vedsko srce moje majke (BNP

NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[Â

Plakat za predstavu Kavkaski krug kredom,Prilep

Zenica), Totovi (Teatar Kabare Tuzla),Gra|anin plemi} (NP Sarajevo), Iza ku -lisa (NP Tuzla), (Njegove) Tri sestre(MTM Mostar), Hanibal podzemni (26.susreti pozori{ta BiH Br~ko i TeatarKabare Tuzla), Crvenkapica na ta~ke,naopa~ke (Pozori{te mladih Sarajevo).

Predstava Do poslednjeg daha Gradpozori{ta iz Gradi{ke, prema komedijiAlde Nikolaja i u reìji @eljka Stje pa no -vi}a, premijerno je izvedena pred banja -lu~kom publikom na sceni Gradskogpozori{ta „Jazavac“. Ovo je zanimljivapri~a o ljubavnom trouglu – puna obrta iapsurda. Mlada èna nezadovoljna bra -kom ulazi u paralelnu ljubavnu vezu, iztog trougla ubrzo poku{ava da se izvu~e,na vrlo neo~ekivanna~in...

Ljubljanska Drama SNG-a najvila jepredstave planirane za slede}u sezonu,me|u kojima }e se na}i dela Joneska,Fejdoa, Sema [eparda, Strindberga, [ek -spira, Memeta, Oskara Vajlda, uz neko-liko savremenih slovena~kihtekstova.

Najbolji na 12. teatarfestu „Doboj 2010“: Dundo Maroje iz Kru{evca

Tragi~na ljubav: Vampir na sceni SMG-a (Foto: Ziga Koritnik)

28

Dnevnik

LUDUS 164Lu

Putujem, mislim, ose}am

UZ KASTELUÎJA I TESTO PLE[EPiše: Jovan ¬ i r i lov

Varna, 1. jun 2010.Prvi put sam se odazvao direkciji

Me|unarodnog pozori{nog festivala „Var -nsko leto” da pratim njihov festival. Sofijije bliì Beograd nego Varna u istoj dràvina obali Crnog mora. Do Sofije odlazimspava}im kolima unapred uveren dane}u uhvatiti let za Varnu. Ve} decenija-ma znam da taj voz uvek kasni, pa ipakìveo sam u naivnom uverenju da se ne -{to na ovom na{em Balkanu popravilo.Ali to nije. Naravno, na avion sam zaka -snio, iako me je sofijski taksista uveravao

S neverovatnim ose}anjem za humor,zapravo apsurd, Rabi pri~a kako je jav -nost bila obeve{tavana o najve}oj liban-skoj aferi poslednjih godina. Nestali slu -èbnik je proneverio nekoliko desetinamiliona dolara. Tokom predstave, Rabi senekom vrstom mangupskog tona pitakako je mogu}e da o proneveri ni{ta neznaju ni resorni ministar ni vlada. Posleniza prljav{tina finansijske prirode po -~inju politi~ka ubistva, s tim da je posled-nje `rtva sam proneveritelj. Jednog danaje prona|en iskasapljen, o~igledno da bi

niji Kastelu~i, za finansijski skromnijefestivale, kao {to je Varnsko leto sa zajednu tre}inu smanjenim budètom uodnosu na pro{lu godinu. Moram dakaèm da su se bugarske kolege sjajnosna{le u tim oteàlim okolnostima.

Varna, 2. jun 2010.Doticanje poda potiljkom je danska

plesna predstava. Iznena|enje ve~eri jeples devojke kepeca. Njena zdu{na igra,visoki profesionalizam, dirljivo partnerst-vo nao~itih mu{karaca, koji se ~ak ljubesa njom, ~ine ovu predstavu ne ~inomkorektnosti prema „osobama sa posebnimpotrebama“, ve} pravom umetno{}u u ko -joj nije va`no kakvog je rasta igra~ica.Ona je svakako umetnica. Koreografi Ka -spar Ravnhej i Dèkob Stejd` napravilisu jedinu gre{ku {to ansambl koji igra

vu da je komad o XIX veku prikazan ni ustilu XXI ni XX, ve} XIX veka. Bio sammalo pregrub.

Varna, 3. jun 2010.Re|i razgovor u okviru festivala. Dva

reditelja pri~aju o konceptu ovda{njih{oukejsova – doma}eg i prvu put na jed -nom festivalu – stranog! Na kraju sampitao da li je metafora to {to pri~aju dvamu{karca a slu{a ih oko trideset isklju -~ivo mladih novinarki i kriti~arki. Smeh.Odgovorio je vrlo duhovito direktor festi-vala teatrolog i kriti~ar Nikolaj Jordanovda to zna~i da }e ène spasti bugarskopozori{te.

To o~igledno ve} ide u tom pravcu, jermoj najve}i doìvljaj na Varnskom letubila je predstava Golub, adaptacija novelenema~kog pisca Patrika Suskinda, piscamonodrame Kontrabas, o jednom mu{ -kom o~ajniku ~uvaru banke. Mlada redi-teljka Desislava [patova je smislila daovaj monolog zabludelog ~oveka (igra gaubedljivo Vladimir Penev), prati njegovasupruga, koja sve vreme u koktel haljini(sve je stale{ki daleko iznad poznatihstandarda ~uvara banaka) sprema obrokuz kapriociozni nemar prema svemu {toje okruùje ili upotrebljava, kao {to sutanjiri i posu|e. Gluma Sneìne Peteroveje virtuozni sled neobi~nih postupaka saretkim duhom, ma{tom i smislom zabizarno a istinito. Jo{ jedna predstavakoja mi govori o novoj upotrebi humora uteatru XXI veka. Zaista nezaboravno. Na -rednih dana malo sam se druìo sa Sne -ìnom, zanimljivom, ma{tovitom i inteli-gentnom glumicom ~udne lepote, kojunisam prestajao da hvalim. Predlagaosam joj da treba da odigra Martu u koma-du Ko se boji Virdìnije Vulf. Njena mla -da rediteljka }e sa puno razloga da na -redne sezone radi An|ele u Americi.Pri~am joj o sjajnoj poljskoj predstaviistog komada Varlikovskog, koji je akcen-tovao antropolo{ke teme umesto sièjnih isociolo{koh na temu gej-populacije.

Predstava studenata muzi~ke akade-mije Novog univerziteta u Sofiji Car i vo -doinstalater (1971). Predstava je ìv pri -mer odli~nog muzi~kog teatra u Bugar-skoj. Momci i devojke su sa ta~nim ose -}anjem za stil odigrali su ovu bufo-operuDimitra Val~eva. Prvi put da predstavana festivalu nije ba{ bila dobro pose}ena.A zasluìvala je svaku pa`nju.

Varna, 4. jun 2010.Bugarska predstava o ~e~enskim te -

roristima koji su oktobra 2002. godineupali na predstavu Nordost moskovskogTeatra na Dubrovki. Tri mlade glumiceigraju sudbine dve zarobljenice i jedna~e~enske teroristkinje. Tema s kojom sete{ko izlazi na kraj, ~ak i pored auten-ti~nih snimaka iz toga dramati~nog zbi -vanja. Bugarski umetnici, nema~ki pisaci glumac Torsten Buh{tajner i rediteljVasilena Radeva trudili su se da doneklerazumeju razloge koji su ê~ence odvelina put terorizam, a pre svega udovice iz~e~enskog rata. Nije neka velika umet-nost, ali je vrlina predstave da se ne{to~estito kaè na ovu osetljivu temu. Netreba ni re}i da su dramske umetnice navisini zadatka, {to nije nikakvo izne na -|enje za nekog ko prati bugarski teatar.

Venelin [urelov, sjajan scenograf Go -luba, zatvorio se u sanduk, sa fiokamanad njim koje publika otvara i po njemu{vrlja neke gluposti.

Varna, 5. jun 2010.Biografska drama Nirvana me je vi{e

nanervirala nego uzbudila, iako je i onavisoko profesionalna. Re~ je o samo uni -{tenju bra~nika, dve umetni~ke du{e, pe -snika Peja Javorova i njegove supersenzi-bilne ène Lore Karavelove. Tipi~na neo -stvariva potraga za apsolutnom ljubavlju,koja se zavr{ava tako {to se supruga, uparoksizmu njenih nemogu}ih zahtevaza ljubavlju, ubija, a onda i pesnik ubijasebe. Ne{to mi ne prijaju biografske dra -me, ~ak i ako su dobro odigrane i vo|enerukom reditelja Ivana Dob~eva (znali

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983Izlaze jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primeraka

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.rse-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikLjiljana \uri}

Glavni i odgovorni urednikTatjana Njeì}

Savet LudusaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, GoranMarkovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi},Ljubomir Simovi}

RedakcijaBranko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i},@eljko Huba~, Aleksandra Jak{i},Aleksandar Milosavljevi}, OliveraMilo{evi}, Miroslav – Miki Radonji},Ana Tasi}

Lektura i korekturaAleksandra Jak{i}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Tekstove i fotografije slati na:[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: [email protected]

Dizajn LUDUSA\or|e Risti}

Redizajn LUDUSAAXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

smo ga ve} po predstavi Rana koja krva-ri).

Provincijska predstava iz rumunskeprovincije Lu~ija se kliza. Nekakvi pseu-domodernizam, tobo` podsmeh kli{eima,a zapravo banalni prikazi ljudskih odno-sa sa nadrealisti~kim dodirom.

Varna–Sofija–Beograd,6. jun 2010.Vra}am se sa puta po stoti put osve-

do~enog utiska o velikoj sli~nosti Bugara inas. Sjajni glumci, a narod u nelagodnomhaosu tranzicije. Na svakom koraku na{ebalkanske nedoma{enosti, razrovane plo -~e po ulicama i daroviti ljudi po pesni~ -kim zbirkama, galerijama i na sceni, kaoi radoznali mladi gledoaci po salama.

Ne{to razmi{ljam o prisustvu velikeameri~ke delegacije, sa Martom Koanjena ~elu, po~asne predsednice svetskogITI-a, a nema nijedne ameri~ke pred-stave, kao uostalom ni ruske.

U hotelu me nije probudila deùrna u5 i 15, nego sam se sam probudio, da bihkrenuo u nimalo dobitnoj kombinacijiavion–èleznica, najpre avionom do Sofi-je, a zatim nimalo udobnim vozom, da -lekom od svake urednostii ~isto}e.

da }emo uspeti da stignemo. Pla}am do -platu za popodnevni let do Varne. Pro -vodim duge sate na aerodromu igraju}ido iznemoglosti {to teì sudoku, a sre}omstièm na libansku predstavu Potraga zanestalim slu`benikom u 18 h, koju samsvakako èleo da vidim.

Negde u svetu gledao sam predstavuNansije je èlela da je sve to bila samoaprilska {ala bejrutskog, veoma original -nog reditelja Rabija Mruea. Tema je gra -|anski rat u Libanu. Opisao sam je negdekao stend-ap tragikomediju. Nije mogaoda do|e na pro{logodi{nji Bitef. Bilo mi jekrivo jer je ta predstava prepoznatljiva naosnovu iskustva sa na{im ratovima u kojiniko, a mo`da ni mi ne moèmo do krajada proniknemo, kao jedan veliki apsurdnimete`. Predstavu je, pored njega, igralojo{ dvoje glumaca. Ovoga puta svoju no -vu predstavu igra sam. Rabi pred namasnimljen na ekranu prevr}e stranice saizlepljenim ise~cima iz novina na temuvelike korupciona{ke aferi u Mini star -stvu finansija u Libanu.

se afera skinula sa dnevnog reda i zaus-tavila na njemu.

Neverovatna je kombinacija {arma,duhovitosti i hrabre nepo{tednosti sa ko -jom Rabi iznosi pred publiku podatke usvojoj, do kraja politi~ki angaòvanojpredstavi. O~igledno je da ovaj originalnilibanski umetnik koristi humor na novina~in. Pomi{ljam da bi jedna od temanekog budu}eg Bitefa, recimo 2011, mo -gla da bude „Nova upotreba humora uteatru XXI veka”. Abi Mrue bi bio jedanod glavnim protagonista tog novog talasa.

Iste ve~eri gledam Kastelu~ijevupredstavu Hey, Girl!. To je povesnica onastavku ène, nastavak pri~e o biblij -skoj Evi, s tim da je glumica, naravno, napo~etku kao od majke ro|ena. @enskanagota je zavladala ovih sezona svetskimeksperimentalnim pozori{tem, dok jeprethodne decenije bio u modi mu{ki akt.U toj predstavi Romeo koristi testo kojecuri sa velikog stola tako ve{to da delujekao da pod njegovom ~arobnom redi -teljskom palicom i testo ple{e. Kod Ka ste -lu~ija i testo igra. Ovo je vizuelno skrom-

pod nazivom „Mute company“ („Nematrupa“), progovara tokom predstave i toprili~ne trivijalnosti. [ta im je to trebalo.

Rana koja krvari je tipi~an istorijskikomad kakve i mi imamo, a koji mogu dokraja da razumeju samo pripadnici naci-je me|u kojima se doga|aj desio, a njihovdramati~ar obradio. Re~ je o oslobo|enjuBugara od osmanlijskog iga, ne{to kaona{ Prvi ili Drugi ustanak. U programupi{e da je drama bila zabranjena kad jenegde krajem 70-ih napisana, jer jeapril ski ustanak prikazan iz neke noveza istori~are i politi~are jereti~ke vizure.Po red sveg mog upornog raspitivanja, iz -me |u ostalog i samog Ivana Dob~eva,cenjenog bugarskog reditelja i ove pred-stave, saznao sam samo toliko da je u tomko madu tretiran kao glavni heroj ustan-ka Benkovski, koji je neka vrsta rezigni-ranog pobunjenika koji shvata granicenjihovog ustani~kog poduhvata. Kad setako opi{e i ne zvu~i lo{e. âk prometej -ski, hamletovski, mada brkati glumacnimalo ne li~i na danskog princa. Daosam za festivalski bilten malo grubu izja-

Iz predstave Hey, Girl!

Iz predstave Golub

intervju - udus.org.rs · pozori[ne novine broj 164 jun 2010. godina xvii cena 100 dinara tema...

Documents