27. Savremeni metodi za obradu hraniva (hladni i termiki)

Spremanje senaZa spremanje sena, koriste se izvori svee zelene trave kako sa oranica tako i sa travnjaka, livada i panjaka.U procesu spremanja sena postoji nekoliko momenata koje treba dobro razmotriti kako bi se izbegle loe navike i nedostaci, a ujedno proizvelo kvalitetno seno. Najvaniji parametri pri spremanju sena:

1. Vreme koenja2. Visina koenja3. Suenje4. Tretiranje pokoene mase-prevrtanje5. Baliranje6. Skladitenje

Vreme koenja (faza botunizacije, pre cvetanja, u formiranju klasova). Trave i leguminoze, svakako treba kositi pre cvetanja, odnosno u momentu vlatanja. Tada imaju najvei sadraj proteina. Ranijim koenjem se stvaraju uslovi za porast jos jednog otkosa. Uestalost - broj koenja ( proteini pri dve kosidbe 9 - 12%, pri tri kosidbe 16- 18%, pri etiri 21- 23%). Veim brojem koenja, u svakom narednom otkosu se dobija vea koliina proteina, odnosno seno biva hranjivije i kvalitetnije.

Visina koenjaVisina koenja (gajene livade oko 10 cm, prirodne ispod 10 cm). Razlog: gubici belanevina mogu biti i do 50% kod travnjaka sa niskim travama. Suvie nisko koenje je nepoeljno (slabi sposobnost rasta biljke, crpi rezerve korena, bez zaostalog lia smanjuje se fotosinteza).

Suenje pokoene mase na povrini zemlje.

Suenje sena na povrini zemlje je najloija varijanta, koja ne garantuje uspenost. ZATO?

Suenje se ostvaruje pod uticajem temperature i relativne vlanosti vazduha. Rizik od pojave gubitaka hranjivih sastojaka sena je veoma velik.

Suenje travne mase na zemljitu, pod pretpostavkom da su uslovi suenja odgovarajui: visoka temperatura, niska relativna vlanost vazduha, - suenje e trajati nekoliko dana.Niska temperatura, visoka vlaga u vazduhu, kia, magla produavaju vreme suenja .Postoji veliki rizik da e doi do pojave gubitaka hranljivih materija u senu.

Prevrtanje Mehanike naprave svakako treba koristiti sa ciljem da se travna masa sto pre odvoji od zemljita i pospee uslovi suenja. Ovo moze biti reenje ukoliko ne postoje uslovi za primenu novijih i boljih tehnikih reenja.

Korienjem raznih napravau toku suenjaAko se travna masa podie sa zemlje, stvaraju se uslovi za intenzivniji uticaj temperature vazduha na proces suenja.

Vlana travna masa se sakuplja i polae na pomagala, a time spreava pojava mehanikih gubitaka.

Razliite naprave za suenje sena

Suenje u suarama.

Suenje sena u suarama sa prinudnim kretanjem vazduha je najpovoljniji nain suenja, - znatno se smanjuju rizici od gubitaka. Za izvodjenje ovog naina suenja potrebna je posebna oprema.

SKUPO!

Suara je jedna vrsta objekta, horizontalnog ili vertikalnog oblika sa nekoliko elemenata koji su medjusobno povezani i funkcionalno zavisni. Mora se posebno istai da je konstrukcija suare jednostavna, bez obzira o kojoj je re.

Horizontalna suaraVertikalna suara

Vertikalna suara

Nain spremanja senaUkupni gubiciUkupan prinosDehidriranje lucerke5-10%90-95%Siliranje-senaa12-15%85-88%

Suenej u ventilatorskoj suari15-20%80-85%

Suenje na polju na zemlji uz dobro vreme40-50%50-60%

Suenje na polju na zemlji uz loe vreme50-70%30-50%

Hranljiva vrednost sena zavisi od hranljive vrednosti zelene mase u momentu ubiranja i gubitaka u tokuubiranja, spremanja i uvanja sena.Baliranje se obavlja mainama za presovanje. Tako balirano seno je najlake za transport. Inae, seno se transportuje kamionima ili traktorima i to u jutarnjim asovima ili predvee, a nikako pri velikim vruinama. uvanje dobro pripremljeno seno se uva godinu dana a i due i to u zatvorenim prostorima (tavanima, upama, senicima) i na otvorenim (senjaci koji se nalaze na suvom i u blizini tale. ili kamare).

Kukuruzna silaa osnova ishrane preivaraNajrazvijenije zemlje sveta koriste kukuruznu silau kao osnovni izvor hrane za preivare iz sledeih razloga:daje najvii prinos hrane po haetva je potpuno mehanizovana i brzapostupak siliranja je jednostavanobezbeuje visok sadraj energijeobezbeuje visoku hranljivu vrednostsigurna hrana u toku itave godinetrokovi skladitenja su minimalni

Osnovni cilj siliranja je da se to vie sauva hranljiva vrednost hraniva koje se silira, i da se minimizuju gubici koji su u izvesnoj meri neminovni . U naim uslovima najvie je u upotrebi silaa od cele biljke kukuruza, mada se koriste isilae od lucerke, sveih repinih rezanaca, sirka i dr.

Faza 1.aerobnaFaza 2.anaerobnaFaza 3.anaerobnaFaza 4.stabilnaFaza 5.naknadnafermentacijaBiljni enzimi,aerobni m.o.Bakterije siretnei mlene kiselineBakterije mlenekiselineBakterije mlenekiselineGljivicekvasciCO2, voda itoplotaSiretna i mlenakis.alkohol i CO2Mlena kiselinaMlena kiselinaAerobna tetnaaktivnost6,5 pH54,54720C

32C3O 292930

Da bi silaa bila dobrog kvaliteta potrebno je ispuniti nekoliko uslova vrlo bitnih za njenu pripremu.Pravilanizbor hibridaovde ima izuzetan znaaj. Odlini silani hibridi su oni koji: (a) daju visok prinos zrna, (b) imaju visok prinos ukupne suve materije biljke, (c) stabilni su u proizvodnji, (d) pravilne grupe zrenja za dato podruje, (e) imaju visoku svarljivost. Udeo zrna, odnosno klipa, u ukupnoj zelenoj masi predstavlja najznaajniji preduslov za spremanje kvalitetne silae. Ovo proizilazi iz injenice da zrno daje 80% vie neto energije laktacije nego zelena masa, a u isto vreme predstavlja najsvarljiviji deo kod kukuruza. Kvalitet same silae u velikoj meri e zavisiti odmomenta i naina etvei na to treba posebno obratiti panju.

Faktori koji utiu na fermentaciju i hranljivu vrednost silae- Suva materija i faza vegetacijeZa uspeno siliranje bez konzervanasa masa treba da ima minimalno 20% suve materije.Najpovoljniji momenat za siliranje zelene biljke kukuruza je faza votanog zrenja zrna,kada je sadraj vlage u celoj biljci izmenu 30-35%. Tada je zavreno nalivanje zrna iprikupljena maksimalna koliina hranljivih materija u klipu.

Razliita zrelost kukuruza u momentu etve utie na svarljivost kod ivotinja te i na samu proizvodnju mleka ili mesa. Uobiajeno je da se silaa pone pripremati kada je mlena linija zrna izmeu 1/4 i 2/3 celog zrna. Tada je ukupna vlaga izmeu 72% 63%.Najpovoljniji momenat za spremanje silae kada mlenalinija dostigne1/2 do 2/3 zrna

Rastvorljivi eeriDa bi se obezbedio odgovarajui pH, to se postie formiranjem mlene kiseline,potrebno je da zelena masa koja se silira ima dovoljno rastvorljivih eera koji mogufermentisati. Biljke iz familija trava sadre vie rastvorljivih eera od leptirnjaa. Da bise omoguila mleno kiselinska fermentacija, materijal za siliranje treba da sadri 6-8%eera, u odnosu na suvu materiju. Bolje je ako je taj sadraj vei

Na osnovu sadraja eera, sve biljke se dele u tri grupe:

1. Zelene biljke koje se lako siliraju2. Biljke koje se teko same siliraju3. Biljke i sirovine koje ne mogu same da se siliraju mleno-kiselinskim vrenjem

1. Grupa

Tu spadaju biljke kojima je za uspeno siliranje potrebno manje eera od one koliine koju stvarno sadre. U ovu grupu ubrajaju se sve itarice (kukuruz, sirak, jeam, ovas, penica), korenjae (razne repe), krtole (krompir, ioka) kao i druge biljke: suncokret, stoni kelj, kupus, razne tikve, glave i lie eerne repe, lie stone repe i dr.

2. Grupa

Tu spadaju sve leguminoze i trave, kod kojih je sadraj eera slian eernom minimumu. Leguminoze se mogu uspeno silirati ako se pomeaju sa nekim hranivima koja imaju dosta eera (melasa, prekrupa itarica i dr.), ili upotrebom konzervanasa.

3. Grupa

U treu grupu ubrajaju se sirovine koje su jako siromane u eeru. Ovde spadaju lucerka, soja u ranoj fazi razvia, graak, grahorica, uljana repica, kopriva, razni otpaci povrtarstva. Ova hraniva siliraju se kombinovanjem sa hranivima iz prve grupe ili korienjem razliitih konzervanasa.

Brzina punjenja,sabijanjeipokrivanje silaeu velikoj meri e uticati na pravilan tok fermentacije. Punjenje silo jame u to kraem vremenskom periodu uz dobro sabijanje napravie silau dobrog kvaliteta. Sabijanju mase (izbacivanje vazduha) treba posvetiti posebnu panju jer ona doprinosi smanjenju tetnih procesa unutar same silae (gubitak hraniva) usled dejstva aerobnih mikroorganizama. Silai je potrebna anaerobna sredina (bez vazduha) kako bi se procesi fermentacije odvijali u eljenom pravcu. Pokrivanjem silo jame folijom debljine 4-6 mm poinje proces fermentacije koji treba da stvori hranu odlinog kvaliteta.Ne treba da zaboravite da se silaa pravi jednom godinje, a da se koristi u toku itave godine, te svaka greka nastala u toku njene pripreme e se odraziti direktno na performanse ivotinja.

Seckanje. Da bi se omoguio ravnomeran raspored mase i njeno efikasno sabijanje ucilju istiskivanja vazduha, potrebno je biljke iseckati. U principu to je sitnije seckanje, dobija se bolji kvalitet silae. Meutim, suvie sitno iseckana masa izaziva smanjenje procenta mlene masti, poveava uestalost pojave acidoze i dislokacija sirita.Preporuena duina seckanja 4 -10 cm

Spremanje silae na malim gazdinstvima

28. Spremanje, skladitenje i pripremanje hraniva

U industriji stone hrane koriste se na desetina sirovina vrlorazliitih po svojim hemijskim i fizikim osobinama. Po koliini, najvaniji sastojci krmnih smea su itarice koje ine i vie od 50% ukupnih sirovina, zatim same iz industrije ulja i drugi nusproizvodi prehrambene industrije. Zatim razliiti sueni biljni proizvodi, animalna i mineralna hraniva i aditivi.

Najzastupljenija hraniva se u fabrike stocne hrane dopremajuu rasutom stanju ( u rinfuzi) i treba obezbediti njihov prijem i uvanje. esto je i sirovina, koja se nabavlja uvreana, radi daljih faza prerade, i neophodno je otpakovati i skladititi u rasutom stanju.

Uopteno za sve vrste materijala postoje tri osnovna preduslova bezbednog skladitenja na koje se mora obratiti posebna panja:1. sadraj vlage,2. temperatura i3. vreme.Vlaga materijala je najvaniji pojedinani faktor skladitenja i za svaku sirovinu postoji definisana ravnotena vlanost koja se mora ispotovati u skladitu da ne bi dolo do intenzivnijeg disanja zrna, pojava plesni i samozagrevanja.

Vlaga u materijalu moe biti:slobodna - koja se uspeno otklanja suenjem ivezana - koja je inkorporirana u materijalu i ne moe seotkloniti suenjem.Duina bezbednog skladitenja zavisi od sadraja vlagematerijala.

Podstanar

Temperatura je drugi vaan faktor skladitenja sirovina. Pravi izvor porasta temperature u skladitu su bioloki i mikrobioloki procesi. ivotna aktivnost zrna praena je disanjem, pri emu se oslobadja izvesna koliina toplote. Intenzitet disanja zavisi od vlanosti i temperature zrna. Suvo zrno pri ravnotenoj vlanosti, na niskim temperaturama, uglavnom miruje pa je pogodno za skladistenje.

Rast mikroorganizama moe biti prilino spor prouzrokujui odredjeni gubitak na kvalitetu zrna, i bez vidnog podizanja temperature. Ukoliko je sadraj vlage zrna visok, rast mikroflore se intenzivira i procesi kvarenja ubrzavaju uz obavezno poveanje temperature u masi zrna

iak najvea tetoina

Kabasta i balirana hraniva se uvaju u velikim hangarima, na tavanima tala i u posebnim objektima za skladitenje sena.Veoma je vano nain pravilnog ubiranja, vreme etve i kosidbe.U sluajevima kada se to ne ispotuje dolazi do kvarenja stone hrane.

Najvee tete prave gljive i njihovi metaboliti MIKOTOKSINIPrema zvaninim podacima FAO UN najmanje 99 drava na svetu, u kojima ivi oko 87% svetske populacije ljudi, ima neku vrstu legislative za sadraj mikotoksina u hrani za ljude i/ili ivotinje. S obzirom na ubikvitarnu prirodu plesni, kao i na generalnu nemogunost da se preveniraju povoljni uslovi za rast i produkciju mikotoksina, kontaminacija hrane i/ili hraniva predstavlja sastavni i nereivi deo modernog stoarstva. Mikotoksini su toksini sekundarni metaboliti veeg broja saprofitskih plesni koji u organizam ivotinja i ljudi najee dospevaju putem kontaminirane hrane infestirane sporama, konidijama i/ili fragmentima micelijuma.

Plesni kontaminiraju itarice i kabasta hraniva pre i posle etve, prilikom neadekvatnog skladitenja i posledino se mogu nai u hrani za ivotinje. itarice su najee kontaminirane aflatoksinom, deoksini-valenolom (vomitoksin, DON), zearalenonom, fumonizinima i T-2 toksinom.Iako se preradom itarica u krajnje proizvode vidljiva plesan moe ukloniti, veina mikotoksina nee biti promenjena. Mikotoksini su vrlo stabilni. Ne inaktiviu ih uobiajeni postupci proizvodnje i prerade hrane, zbog ega redovno dolazi i do kontaminacije gotovih krmnih smesa. Daljnji postupci skladitenja hrane takoe mogu povoljno delovati na proizvodnju mikotoksina.

Kontrola proizvodnje mikotoksina je sloena i teka. Informacije koje se tiu toksinosti, kancerogenosti, i teratogenosti po ljude, stabilnosti mikotoksina u hrani, i opsegu kontaminacije su nedovoljne. Najbolji pristup za unitavanje mikotoksina u hrani je spreavanje rasta plesni u svim fazama proizvodnje, prikupljanja, transporta, obrade, skladitenja i prodaje.

MIKOTOXINIIstorijski pregledVe u XIII. veku prilikom pohoda na Evropu,U hordama tatarskog osvajaa Batu Kana pojavila su se masovna uginua konja uzrokplesnivo seno

Prva laboratorijska ispitivanja 1960 - godinaUzrok: masovno uginue ivineU Engleskoj zbog inficirane kikirijeve prekrupe iz Brazila

Broj mikotoksina danas je ogroman, ne zna se njihov taan broj.Moderna mikrobiologija svakim danom identifikuje nove mikotoksine

Danas se pretpostavlja daIh ima preko 8000RASFF(Rapid alert system for food and feed)Sistem obezbeenja uEvropskoj uniji

Pojava mikotoxina u stonoj hrani mlenih ivotinja

Ve se stvaraju na njivi i njihov brojU toku transporta i skladitenja rastePreduslov za stvaranje tih otrova:Odgovarajua temperatura, vlanostVazduha i voda

Za vreme skladitenja, ako usloviodgovaraju njihova koliina se enormno poveava.

Vano je:Njihova identifikacija i utvrivanje koliine otrovaKao i praenje fiziolokog toka infekcije u organizmu domaih ivotinja

Mikotoksini koji se mogu pojaviti u stonoj hrani mlenih ivotinja

Komponenta stone hrane Mikotoksin Koncentrovane smee i itariceaflatoxin, fumonizin, zearalenon, fuzarium acid,trichoteceni, Deoxynivalenol - DON, nivalenol, ergot alkaloidi, ochratoxin, Kabasta hraniva lolitrems, paspalitrems, penitrem A, ergovalin i drugi ergot alkaloidi, trichotheceniSilaapatulin, fumitremorogeni, mycophenol-kiselina, roquefortin, monoliformin, verrucarini

Preivari (goveda, ovce i koze) poseduju odbrambeni sistem u buragu, pomou kojih Mikotoksini se razlau na inaktivne komponente i ne taloe se u organizmu.

Meutim u sluaju velikih koliina plesni u kabastim hranivima sekundarni metaboliti se stvaraju u velikim koliinama i odbrambeni sistem organizma nije vie u stanju da razgradi sve toksine, i se taloe u organizmu.

Priprema hraniva za pojedine kategorije domaih ivotinjaitarice u rinfuzi ili mlevenoKoncentrovana hraniva u branastom obliku ili pomeano sa vodom.Krtolaste biljke oiene i oprane i seckane.Kabasta hraniva adekvatno pripremljeneRedosled hraniva tokom ishrane:Zaisi od kategorije i starosti ivotinja

29. Metaboliki poremeaji vezani za ishranuRezultat su negativnih interakcija u ishrani ivotinjaNe predstavljaju infektivna ili degenerativna oboljenja, one se nazivaju proizvodnim bolestima, i javljaju se kada klasini fizioloki mehanizmi nisu vie u stanju da savladaju nastali metaboliki debalans.Najee se javljaju: ketoza, acidoza rumena, mlena groznica i kanibalizam kod nepreivara.

Ketoza - POREMECAJ METABOLIZMA KOJI SE MOZE JAVITI U USLOVIMA INTENZIVNOG GAJENJA I KORISCENJA KRAVA Ketoza je bolest prezivara koju karakterise poremecaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina, uz povecanje proizvodnje ketonskih tela u organizmu. Javlja se u uslovima intenzivnog gajenja i koriscenja, kod krava u punoj laktaciji (od 2. do 4. nedelje po teljenju, narocito zimi), kada potrebe u energiji nisu u skladu sa snabdevanjem organizma iz hrane. Pojavu ketoze pri koriscenju silaze posebno podstice visok udeo buterne kiseline (> 1% suve materije), koja se apsorbuje u zelucu i krvotokom stize do jetre gde se transformise u keto tela. Ketoza se ispoljava u dva oblika: subklinicnom (skrivenom) i klinicnom. Kod subklinicnog oblika nema spoljasnih znakova, osim variranja mlecnosti u toku dana. Kod klinicnog oblika dolazi do smanjenja mlecnosti za 50 - 70 %, javlja se mrsavljenje, atonija buraga i karakteristican miris na aceton u staji. Uz sve to dolazi do ostecenja jetre

Osnovni razlog pojave ketoze je nedostatak ugljenih hidrata u obroku. Deficit se najee se javlja na poetku laktacije ili u zadnjem stadiumu gravidnosti krava.Organizam za podmirenje enrgije troi masti i aminokiseline (proteine) i kao rezultat toga javljaju se ketonska tela (otrovi) u krvotoku. To ukljuuje acetone, acetosiretnu kiselinu i beta-hidroksibuternu kiselinu. Ova jedinjenja su inae normalni sastojci tj.produkti metabolizma, a stvaraju se uglavnom u jetri. Pri pojaanom metabolizmu masti proizvodnja ketonskihtijela ne dri korak sa njihovim iskoriavanjem eliminacijom, te dolazi do njihovog nakupljanja u tkivu i krvi.Pri pravilnom leenju veina krava ozdravi za 2-4 dana.Leenje se sastoji od davanja rastvora glukoze u intraveznom obliku.

Acidoza buraga To je najea metabolika bolest mlenih krava u periodu oko telenja.Obolenje dovodi do snienja pH reakcije buraga na 5-5.5, tako da dolazi doporemeaja njegove funkcije.Acidoza buraga uzrokuje unitavanje vee koliine bakterija buraga.Krave gube apetit, smanjuje im se mlenost, javlja se prerano telenje, pobaaj, proliv u teim sluajevima.

Vie faktora moe dovesti do pojave acidoze. Najee se radi o preobilnoj ishrani krava u periodu zasuenja i oko telenja sa hranom koja je bogata lako svarljivim ugljenim hidratima kao to su eerna repa, krompir, prekrupa zrna ita, a posebno kukuruz. Naglo uzimanje vee koliine ove hrane ili nagla promena hrane takoe su uzrok acidozi. Preobilje silae koja je jako kisela moe dovesti do acidoze.

Glavne preventivne mere su:- najvanije je obratiti panju na ishranu krava oko telenja- u periodu zasuenja treba kravama davati kvalitetna kabasta hraniva sa niskim sadrajem lako svarljivih ugljenih hidrata- rumen mora biti spreman za veu koliinu ishrane sa itima u vreme rane laktacije i masne kiseline se moraju resorbovati brzo u krvotok, tako da je potrebno podesiti koliinu koncentrata u zadnje tri nedelje zasuenog perioda- oprezno davati koncentrate kravama u periodu rane laktacije i ne poveavati koliinu koncentrata u prvoj nedelji po telenju- koncentrat se daje kravama tri ili vie puta dnevno i to nakon kabaste hranekako bi se smanjila fermentacija lako svarljivih ugljenih hidrata i takoredukovala sinteza masnih kiselina u buragu

Zdrave krave Holstein Frizijske rase

Mlena groznicaMlena groznica je metabolika bolest krava u starosti od 5-10 godina. Obino se javlja neto pre, tokom ili odmah posle telenja. Pojava ove bolesti je u vezi sa godinama, ali i u vezi sa ishranom tokom perioda zasuenja. Krave koje se ranije imale mlenu groznicu, lake ponovo obole.SIMPTOMIKrave koje imaju mlenu groznicu su slabog apetita i inaktivnog digestivnog I reproduktivnog trakta. Na poetku bolesti krave slabe, sniava im se telesnatemperatura i nesigurno hodaju, a kasnije nisu u stanju da ustanu, nemaju snage ni da se otele, sniava im se telesna temperatura, slabo reaguju, oi su im izbuljeneOvo je klinika forma mlene groznice, ali postoji i subklinika forma kod koje simptom nisu ba najuoljiviji.

UZROCISmatra se da je mlena groznica kod steonih krava rezultat iznenadnog poveanja potrebe u Ca za proizvodnju kolostruma. Krave podmiruju svoje potrebe u Ca putem obroka ili iz telesnih rezervi. U vreme telenja dolazi do poveane apsorpcija Ca iz creva i poveane mobilizacije Ca iz skeleta pod uticajem hormona, pa zato lako moe doi do ovog obolenja. Zbog ovoga je neophodno zasuenim kravama davati obroke sa niskim sadrajem Ca kako bi se stimulisala kontinuirana mobilizacija Caiz telesnih rezervi.

PREVENCIJANajbolja preventivna mera kod mlene groznice je ishrana zasuenih krava saobrocima koji sadre nizak nivo Ca, a dobro je i povesti rauna o nivou proteina ienergije u hrani. Vrlo je korisno odmah nakon telenja dati kravama oralno iliintravenski Ca kako bi se spreila pojava obolenja.

KanibalizamCentralni nervni sistem upravlja svim ivotnim funkcijama pa tako i pojavama kanibalizma domaih ivotinja.Kao pojava u ponaanju ivotinja kanibalizam je ozbiljan problem i nepoeljna pojava koju treba zaustaviti jer inae nastaju ozbiljne materijalne tete.Kanibalizam se javlja kod kod svih kategorija uzrasta svinja u tovu, krmaa, pilia, purana, gusaka i fazana.Postoje dva oblika kanibalizma kod svinja i to:

1. Kanibalizam svinja (svinja svinji grize rep ili uho)2. Kanibalizam krmae (krmaa pojede leglo)

Uzroci:Meteoroloki smetajniNeadekvatna ishranaGenetski uzroci

Kanibalizam postoji i meu peradi. Pojava je to kad perad upa vlastito perje ili perje drugeperadi i kljuca ivo telo drugih. Po telu iskljucane peradi nastaju rane, krvarenje, kraste, pa nimeso mrtve peradi nije upotrebljivo.

30. Specifinosti ishrane goveda

Sistemi ishrane govedaSistem ishrane na nekoj farmi predstavlja zbir mnogih faktora. Osnova ishrane je pre svega u zemljistu kojim farma raspolaze. Od njega zavisi koja vrsta, kvalitet i kolicina hraniva moze da se proizvede na gazdinstvu. Mogucnosti uvanja i konzervisanja kabaste hrane predstavljaju sledeci vaan faktor. Pored toga od znaaja je i genetski potencijal krava za proizvodnju mleka. Konano, znacajan je i proces balansiranja i korigovanja obroka, odnosno program ishrane, koji omogucuje ostvarenje genetskog potencijala zivotinja. Ciljevi programa ishrane su: 1. da obezbedi adekvatnu kolicinu hranljivih materija kako bi se ostvarila maksimalna efikasnost proizvodnje, 2. da obezbedi potrebne hranljive materije u potrebnim kolicinama i u odgovarajuce vreme, i 3. da obezbedi najekonomicniju proizvodnju u datim uslovima.

Za ishranu goveda najpodesnija je kabasta stona hrana, koja se lake i jeftinije moe proizvesti na svim poljoprivrednim povrinama, zbog ega govee u pogledu ishrane nije veliki konkurent oveku (kao to su svinje i neke vrste ivine). S obzirom na pomenuti karakter ishrane goveda, govedarstvo kao grana ne zavisi od skupih uvoznih visokoproteinskih hraniva biljnog i ivotinjskog porekla (riblje brano, sojina sama i drugo).

Za ishranu goveda mogu se koristiti mnoge kulturne biljke i to, kao isto krmno bilje (trave, lucerka, detelina), kao i razno industrijsko bilje ili sporedni proizvodi njihove industrijske prerade (uljana repica, suncokret, soja, eerna repa, sirak), pa i itarice (kukuruz, ovas) i, najzad, itarice za ljudsku ishranu (penica, ra, proso) kad im je kvalitet umanjen u neadekvatnim uslovima skladitenja. Posebno je vano da se kulturno bilje kojim se hrane goveda moe jeftinije proizvoditi uz neograniene visine prinosa, ime se postie visoka vrednost govedarskih proizvoda po jedinici poljoprivredne povrine. Hrana za goveda moe se proizvoditi i na manje plodnim zemljitima i na svim nadmorskim visinama i geografskim irinama i duinama (panjaci na granici veitog snega).

31. Fiziologija ishrane teladi

Dobar uzgoj teladi znai snane junice koje rano ulaze u priplod (sa proseno 14-15 meseci ivota, to znai manje trokove, raniji poetak proizvodnje mleka i dui proizvodni vek grla), a imaju i manje problema sa telenjem. Znai, novoroeno tele zasluuje najmanje toliko panje koliko i visokoproduktivna krava.Jedno od glavnih pitanja sa kojima se farmeri susreu kod odgoja teladi je, koju telad treba odgajati?Kad se radi o mukoj teladi kod mlenih rasa, njihov odgoj se ne moe naplatiti tako da se ona u mnogim zemljama tove na specijalnim farmama ili prodaju 1-2 nedelje nakonroenja.

Cilj ishrane teladi je da se u prva tri meseca ivota razviju njihovi organi za varenje u potpuno funkcionalan sistem preivara, kao i da se, to je mogue vie, realizuje kapacitet rasta jo na poetku ivota. Prve nedelje i meseci ivota su, zbog toga, od odluujueg znaaja za razvoj i proizvodnu sposobnost mladih grla i, konano, mlenih krava.Proporcije organa za varenje teleta pri roenju znaajno se razlikuju od onih u odraslih grla. To je najuoljivije kod grae eluca. Kapacitet sirita tek roenog teleta je oko 2 litra, i relativno je tri puta vei od predeludaca (burag, mreavac i listavac). Anatomske, fizioloke i metabolike promene koje potom nastaju u digestivnom sistemu karakteriu se prelaskom od varenja koje je tipino za monogastrine ivotinje (s jednokomornim elucem), kao onom u preivara.

Gastrointestinalni trakt teleta

Ovaj prelaz obino traje od roenja do oko tri meseca uzrasta, kada se postie kapacitet sloenog eluca od oko 20 litara i relativan odnos predeludaca i sirita od oko 65:35.U toku perioda iskljuivo tene ishrane (mlekom ili zamenom za mleko) nastaje znatan razvitak buraga mladog teleta. Izgleda, ipak, da je najvei podsticaj za njegovo razvie uzimanje vrste hrane. Iako je utvreno da rana ishrana kabastom hranom ubrzava poveanje kapaciteta buraga, bie potrebno skoro godinu dana da pojedini delovi eluca postignu proporcije koje ima odraslo grlo, kod kojeg predeluci zauzimaju oko 90% ukupnog kapaciteta sloenog eluca.

Jedna karakteristika eluca teleta od posebnog je znaaja, a to je postojanje jednjakog ljeba (ezofagealni ljeb), od otvora jednjaka kroz predeluce, do ulaska u sirite. Naime, u mlade teladi za vreme uzimanja mleka, sisanjem ili napajanjem, usne jednjakog ljeba refleksno se pribliavaju jedna drugoj, tako da formiraju kanal kojim mleko mimoilazi predeluce i direktno odlazi u sirite.

Obrazovanje ovog prolaza izaziva se stimulusom prouzrokovanim prisustvom tenosti u zadnjem delu usta. Smatra se da do 8. nedelje ivota stvaranje ezofagealnog ljeba stimuliu ne samo mleko i tene zamene za mleko ve i voda. Kasnije je voda sve manje efikasna, za razliku od mleka koje sve do uzrasta od 12 nedelja deluje na refleksno otvaranje i zatvaranje jednjakog ljeba. Mleko, dakle, pod normalnim uslovima, ide pravo u sirite. Meutim, ako tele popije vie mleka nego to je kapacitet njegovog sirita, deo moe da ode u burag. Poto mlado tele ne moe da povraa, mleko e se razlagati u buragu, to dovodi do poremeaja u varenju. Zbog toga je i preporuka da poetni obroci pri napajanju teleta ne budu vei od 1,5 do 2 litra mleka.

Odgoj teladi pripada jednom delu tzv. "osetljive faze" u razvoju podmlatka, od roenja do oko jedne godine starosti, u kojoj je, kada se radi o teladima, od posebne vanosti: (1) uspostavljanje imunog sistema u prvim nedeljama ivota i (2) uspostavljanje sistema sloenog eluca i prelazak na hranu za preivare, od 2. do 4. meseca uzrasta.Sve prethodno navedeno namee potrebu da se nezi, ishrani i smetaju teladi posveti to je mogue vea panja.Znaaj kolostruma u odgoju teladi

32. Ishrana teladi za tov

Tov teladi kod nas veoma esto je spojen sa tovom junadi. Uzrok pre svega treba traiti u nepostojanju domaeg trita teleeg mesa.S druge strane drava je,naime, svojim zakonskim propisima gotovo uvek zabranjivala klanje teladi, kako zbog ouvanja,tako i poveanja fonda goveda.Medutim, u nekim zemljama Zapadne Evrope, pre svega u Engleskoj, Francuskoj i Holandiji, tov teladi ima veu tradiciju, a pojedine lanice Evropske unije donele su standarde za ocenu trupova teladi na liniji klanja u cilju vrednovanja i plaanja.

U intenzivnom tovu teladi tovnih i kombinovanih rasa nastoji se skratiti vreme njihovog napajanja i da im se umesto mleka daje zamena za mleko. Tov teladi podrazumeva intenzivnu ishranu, poto se tei veim zavrnim telesnim masama i stepenu utovljenosti. U zavisnosti od sistema dranja krava, telad je mogue toviti napajanjem normalnim koliinama mleka i zamene za mleko, ili sisanjem u sistemu krava dojilja I prihranom koncentratom i senom po volji u oba sluaja.Znaaj korienja panjaka u sistemu krava-tele.

Sistem krava - teleSistem krava-tele zasniva se na kravama mesnih rasa ili njihovih meleza.Mesne rase sa rasama kombinovanih svojstava, daju sirovinsku osnovicu.Krave slue za proizvodnju teladi za tov. Sve mleko koje krava proizvedenamenjeno je za ishranu vlastitog teleta.Stoka tokom cele godine se nalazi na panjaku, ili se samo u slujaju jakih zima smeta se u privremene tale.Tele ostaje sa majkom do 7-8 meseci, a onda se odbija. Zatim se usmerava u razliite tehnoloke smerove (razliiti sistemi tova) ili se alje na klanje.

33. Ishrana tovne junadi

Dosadanja praksa tova junadi u srbiji pokazala se neefikasnim. Odvija se u tri faze, i to:

U prvoj fazi, koja se odvija na gazdinstvima vlasnika teladi, ona se najcece napajaju mlekom ili zamenom za mleko, uz prihranu koncentratom I senom do postizanja telesne mase od (20-150 kg),kada ostvaruju dnevni prirast i preko 1.000 grama.

Druga faza, definisana kao predtov,obavlja se u tovilitima privatnih vlasnika, koji otkupljuju telad i hrane ih do 200-250 kg telesnemase. Za ishranu se upotrebljava kukuruznasilaa, seno i koncentrovana smea, to takodeomogucava visoke dnevne priraste, vece od 1.000 grama.

U trecoj fazi, ova grla se prodaju velikim tovilitima, gde zavravaju tov s telesnom masom od 400 do 500 kg kod mukih i 360-420 kg kodenskih grla.Cesta premetanja i transport grla, moguce promene sistema dranja, ishrane i slicno, uglavnom deluju nepovoljno na rezultate tova izdravlja grla.

Faktori koji utiu na podmirivanje potreba u energiji:PolRasaKretanjeSastav obrokaUticaj spoljne sredineIndividualna svojstvaRazlikujemo:1. Tov mladih junadi (250-450kg), 12-15 meseci baby beef2. Tov starijih junadi (preko 500 kg) klasian tov.Mlade ivotinje imaju prednosti to se tie tova:- intenzivniji prirast- konzumiranje velikih koliina kabastih hraniva- povoljniji odnos mesa i masti- bolja konverzija hrane

Naini tova Baby beef Pod beby beef-om se, u stvari, podrazumeva vrlo intenzivan tov mladih ivotinja da se sa starou od 10-24 meseci postignu eljenu teinu. Za beby beef se mogu koristiti samo kvalitetna grla tovnih rasa, i kvalitetnih simentalaca i domaeg arenog goveeta. U toku perioda tova dnevni prirasti bi trebalo da se kreu oko 1200 i vie grama. Zavretak tova zavisi od zahteva kupca. On je obino oko 250-400 kg.

Tov na beby beef se odvija praktino kao navedeni predtov i tov koncentratima, samo u najintenzivnijem vidu. Po pravilu, daje se koncentratna smea, sa odreenim postotkom kabaste komponente ili uz dodatak neto sena, i ta hrana se stalno nalazi pred ivotinjama i ona je uzima po volji. Sastav koncentrata je za mlae ivotinje sa oko 14% proteina, a posle 220 kg, koliina proteina se smanjuje na 12%, a poveava se sadraj sirovih vlakana. Smee za ishranu su koncentratne

Obino se praktikuje 4. naina tova:1. Koncentratni tip tova (vie od 60% hraniva ine koncentrati) dnevni pr. 1300-1500 g/dan2. Polukoncentratni tip tova (40-60% koncentrati) dn. Pr. 1200-1300 g/dan3. Tov kabastim hranivima 1000 g/dan4. Tov odraslih goveda (krava, volova, kartova).

Poetna faza tova

Zavrna faza tova

34. Ishrana teladi i junica za proizvodnju mleka

Da bi se smanjila visoka smrtnost teladi na naim farmama (via od 10%) koja uzrokuje velike finansijske gubitke i gubitke dobrog genetskog materijala, potrebnoje obratiti panju na negu u periodu oko telenja, ishranu teladi, zdravlje, smetaj itd.

U uem smislu, kod odgoja teladi treba panju posvetiti ishrani (mleko, starter,kabasta hraniva), napajanju teladi sa vodom, odluivanju teladi i prolivu, a u irem smislu sledeem:- od poetka treba paljivo pratiti podatke o prirastu, teini i koliini datog hraniva- ishranu sa kolostrumom treba otpoeti odmah po roenju i ona mora biti nastavljena u naredna 3 dana, s tim da se daje 3-4x dnevno u koliini od 1-1,5 litara- ukoliko se planira vetaka ishrana teleta kolostrumom, kravu nakon telenja treba odmah izmusti i teletu dati 1-1,5 litara

Kolostralna ishrana- telad se raaju bez aktivnog imunitetavano je uzimati kolostrum 30 min. nakon roenja, najkasnije 4 sata posle roenja. - Sposobnost apsorbcije immunoglobulina se znatno smanjuje posle 24-36 asova posle telenja.- Ishrana sa cuclom ima prednosti- dvokratno ili trokratno hranjenje u toku dana.- Konzervisanje vika kolostruma:smrzavanjem, zakieljenjem ili dodavanjem propionske kiseline (1% prema telesnoj teini teladi).- Dodaci kolostrumu (Immunoglobulini i antitela)Kolostralna ishrana traje 7-8 dana, dok se lui kolostrum

2. Tena ishrana podrazumeva ishranu sa punomasnim mlekom ili zamenom za mleko.Teletu treba ujutro i uvee davati 1,5 litara kravljeg mleka, maksimalno 4 litre dnevno sve do 2 meseca ivota, a poev od 2 nedelje ivota, postepeno poveavati koliinu koncentrata u obroku sve do momenta odluivanja.Kvalitetno seno i voda treba da su uvek na raspolaganju poev od 2 nedelje ivota.Od koncentrata se koriste starteri za telad, ili samo kukuruzno brano i penine mekinje.Zaluivanje teladi moe biti naglo i postepeno.Naglo zaluivanje obino stimulie uzimanje suve hrane.

- ishrana teladi sa punim mlekom i zamenom za mleko treba da se postepeno smanjuje, a da se poveava unos kabastog hraniva dobrog kvaliteta, koncentrata i vode- odluivanje teladi treba da se sprovede u starosti od 2-2,5 meseca ivota kada su ona teine oko 70-80kg- nakon odluivanja, tele se treba prvenstveno hraniti sa kvalitetnim kabastim hranivima. Potrebno postii prirast od 900g dnevno, tako da im je potrebno obezbediti kabastu hranu dobrog kvaliteta (seno, lucerka ili silaa), kao i 2kg koncentrata dnevno.

- ako se telad u starosti od 10 meseci hrane kabastom hranom dobrog kvaliteta, ne mora im se davati koncentrat, ali u suprotnom mora; telad stariju od 10 meseci ne valja hraniti sa kukuruznom silaom jer mogu postati previe ugojena, pa e se to negativno odraziti na vime u periodu telenja- primeniti pregonsko napasanje mlade stoke kako bi se postigao dobar porast ivotinja i vrlo nizak stepen infekcije sa unutranjim parazitima- prvo osemenjavanje junica treba izvriti kada one imaju oko 350-370kg telesne mase i to semenom dokazanih bikova koji obezbeuju lako telenje.

Ishrana junica

Ishrana junica osnova budue proizvodnje.Ciljevi su:Dovoljna razvijenost za oplodnju sa 13-15 meseci starosti. Razvijenost od 60% teine odraslih krava.Prvo telenje sa 22-24 meseci starosti. Razvijenost od 80-85% teine odraslih krava.Brz porast bez preteranog gojenja.Posle zaluenja se koristi grover i kvalitetno seno.Upotreba flaing metoda u ishrani

35. Ishrana kravaIshrana krava po fazama proizvodnog ciklusa:Nakon telenja pic proizvodnje u trajanju od 6-8 nedelja.Maksimalna konzumacija hrane se postie sa 12-15 nedeljaRezultat-negativan bilans energije i drugih hrannljivih materija u toku 8-10 nedelja u poetku laktacijeZa to vreme potrebe se podmiruju iz telesnih rezerviKrave zbog toga moraju biti u dobroj kondiciji, gube i do 130 kg telesne mase u ovom periodu.

Za postizanje optimalne proizvodnje i reprodukcije krava razlikujemo 5 faza u ishrani krava:1. Zasuenost do 14. dana pred telenjem2. Zasuenost pre 14 dana pred telenje3. Rana faza laktacije prvih 80 dana4. Srednja faza laktacije od 80. 200. dana laktacije5. Kraj laktacije od 200. 305. dana laktacije

Pouzdano je dokazano da poveanje maksimalne dnevne mlenosti za 1 kg, poveava ukupnu mlenost krave za 200 kg u toku laktacije.Ali poto apetit krava zaostaje za hranidbenim sposobnostima, ovo je istovremeno i period negativnog hranidbenog bilansa krava.Ovo je period koji zahteva najveu panju u ishrani.Cilj nam je da se to bre povea uzimanje velike koliine hraniva, da bi se hranidbeni deficit sveo na najmanju meru.Treba postepeno poveati dnevne obroke dok odnos koncentrat: kabasta hrane ne postigne 60:40Ipak krave u prvom periodu koriste svoje telesne rezerve.Opasnost od pojave acidoze.

Srednja faza laktacijeZa odravanje maksimalne mlenosti treba dostii i maksimalno konzumiranje suve materije.Ovo e minimizirati negativan bilans do kojeg je dolo u ranoj fazi laktacije.Maksimalno konzumiranje suve materije moe dostii i 3.5 4 % od ukupne telesne mase krava.Potrebe u proteinima su u ovoj fazi manja jer krave podmiruju potrebe energije i proteina iz hrane.Koliko je to mogue treba odrati maksimalnu proizvodnju krava.Znaaj dobre perzistencije.

Kraj laktacijeOvo je najjednostavnija faza.Krave su steone, mirne, konzumiranje hrane prelazi njihove potrebe, i zato krave poveavaju svoju telesnu teinu.Ovo je faza poboljanja kondicije dok mlade krave prvotelke jo rastu. Za njih treba obezbediti plus 20% hrane iznad njihovih uzdrnih potreba.U ovoj fazi postoji mogunost smanjenja trokova ishrane vie kabastih hraniva.

Period zasuenostiKritina faza u ishrani krava.Adekvatnom ishranom obezbeujemo da proizvodnja mleka posle telenja bude via za 300-700 kg mleka i da se minimiziraju digestivni poremeaji.Cilj:Odravanje telesne mase,Porast fetusa i Zamena izgubljene telesne masePravilno izvreno zasuenjeNe dozvoliti prekomerno korienje kalcijuma i fosfora, i soli zbog pojave edema vimena.Optimalna duina peroda zasuenosti je 50-60 dana.Ako je to manje od 40 dana, nee doi do regeneracije mlene lezde, kao ni do pripreme krave za ranu fazu laktacije.Bolje je koristiti livadsko seno nego lucerku.

U zavrnoj fazi zasuenja (14 dana pred telenje) priprema krava za proizvodnju posle telenja.Dodavanje koncentrata u obroke 3-4 kg.Poveavati koliinu proteina u hrani.Sistemi za dranje krava:slobodniVezaniTreba teiti ka tome da svaka krava dobije potrebne hranljive materije, da se omogui maksimalna proizvodnja mleka, optimalizacija organizacije rada i ekonominost ishrane.

Sve to zavisi od:Veliine stadaVisine proizvodnje u staduOprme i objektaCene mleka i Dostupnih hranivaPrincipi grupisanja krava - prema:-nivo proizvodnje-fazi proizvodnog ciklusa-laktaciji po redu-reproduktivnom statusuSve etiri naina imaju svoje prednosti i nedostatke pa se najee kombinuju.

Preporuuje se grupisanje u najmanje 5 grupa:Svee oteljene kraveVisokoproizvodna grupaNie proizvodna grupaZasuene krave u prvoj fazi (do 14. dana pre)Zasuene krave u drugoj fazi (od 21. dana do)Po mogunosti grupa prvotelkihPo mogunosti formirati srednju grupu

Ocena telesne kondicije krava-sistem bodovanja 1-5

Poeljno da bude izmeu 3-4. ocenjuje se vizuelno i palpacijomNajzastuniji je tzv. Virginija sistem. Sa razmacima od 0,5 poena.

**************************************************************************************************