Ishrana ovaca

36. Specifinosti ishrane ovaca

Osnovni principi ishrane ovaca su dosta slini ishrani goveda, ali postoje i specifinosti ishrane ovaca o kojima treba voditi rauna prilikom sastavljanja obroka. Ovo se naroito odnosi na proteine gde postoji vea potreba u metioninu nego kod goveda. Ishrana treba da bude ujednaena i njoj mora da se posveti velika panja, ukoliko se od ovaca oekuje dobra proizvodnja kvalitetna vuna, dosta mleka i mesa. Kao i kod ostalih kategorija preivara ishrana ovaca predstavlja najveu stavku u trokovima proizvodnje i zato ishrana mora da omogui efikasno iskoriavanja hranljivih maksimalnu i ekonominu proizvodnju.

37. Ishrana bremenitih ovaca

Ovce treba adekvatno hraniti u toku citavog perioda sjagnjenosti ako se eli dobiti zdrav, napredan i vitalan podmladak. To prakticno znaci da gravidne ovce treba hraniti sa odgovarajucim i dobro izbalansiranim obrocima, koji obezbeduju njihove uzdrne potrebe, porast vune i normalan razvoj fetusa.Pri nedovoljnoj ishrani ovaca u periodu sjagnjenosti, najcece se radaju slaba inedovoljno vitalna jagnjad, a to se negativno odraava na njihov kasniji porast i razvoj.U toku perioda bremenitosti ovce treba da povecaju telesnu masu. Povecanje telesne mase, zavisi od rase, ali treba da iznosi 9-13kg. Bremenite ovce treba da uu u period sisanja jagnjadi sa izvesnim kolicinama telesnih rezervi, poto su potrebe ovaca u laktaciji znatno vece nego u toku bremenitosti.

Nakon oplodnje ovcama treba obezbediti kvalitetnu pau, to je moguce due. Kako je zimi obicno nedovoljna kolicina pae, sjagnjenim ovcama treba obezbediti dopunsku hranu. Najpogodnije kabasto hranivo za ishranu ovaca u toku zime je kvalitetno seno leguminoza. Travno seno mora biti od biljaka koje su pokoene u optimalnoj fazi vegetacije i adekvatno osuene. Gravidna ovca, sa telesnom masom od oko 60kg, moe konzumirati u toku jednog dana 1,5-2kg sena. Potrebno je obezbediti i neki od proteinskih dodataka, sa potrebnim kolicinama minerala.

Kolicina korenasto-krtolastih hraniva i silae u dnevnom obroku sjagnjenih ovaca treba da se krece od 2-3kg pojednom grlu. Pri tome, osnovu ishrane sjagnjenih ovaca treba da predstavlja seno dobrog kvaliteta.

U prvih 15 nedelja sjagnjenosti, ovce srednje teine mogu da konzumiraju u toku dana 1,5-2kg sena srednjeg kvaliteta, ili 4-5 kg silae dobrog kvaliteta ili 7-10 kg korenasto-krtolastih hraniva.

U oskudnim uslovima ishrane sjagnjenih ovaca, u brdsko-planinskim podrucjima,u zadnjoj fazi bremenitosti mogu se koristiti obroci sledeceg sastava:

6-4 nedelje pre jagnjenja: 1kg sena + 200gr koncentrata4-2 nedelje pre jagnjenja: 1kg sena + 400gr koncentrata2-0 nedelje pre jagnjenja; 1kg sena + 500gr koncentrata

Smatra se dovoljnim ako se ovce jednom dnevno hrane sa ovakvim obrocima. Treba izbe gavati ishranu sjagnjenih ovaca sa pokvarenom, plesnivom, promrzlom i trulom hranom.

U zimskom periodu ishrane ne treba sjagnjene ovce putati na pau u vreme golomrazice,kada je trava pokrivena slanom ili rosom. Kada je to neophodno, ovcama pre toga treba dati izvesnu kolicinu sena. Zimska ispaa smanjuje trokove ishrane ovaca, poboljava promet materija u organizmu sjagnjenih ovaca, doprinosi boljem razvoju ploda, boljem formiranju vunskog pokrivaca i lakem jagnjenju.

38. Ishrana ovaca u laktaciji

Ishrana ovaca u laktaciji ovaca trebalo bi da sadri dovoljne koliine hranljivih materija za sintezu mleka, porast vune i optimalnu kondiciju grla. Laktacija ovaca obino traje oko etiri meseca, a mlenih rasa i do est meseci.Maksimalna produkcija mleka dostie se veoma brzo, dve-tri nedelje posle jagnjenja.Na mogunost ispoljavanja mlenosti ovaca posebno utie ishrana. Potrebe ojagnjenih ovaca znatno su vee od potreba bremenitih grla. To se naroito odnosi na energiju i proteine

Ovije mleko se po hemijskom sastavu znaajno razlikuje od kravljeg to istovremeno znai da za proizvodnju jednog kilograma mleka ovaca treba obezbediti oko 0,7 hranljivih jedinica energije, 100-110 grama svarljivih proteina, 2,3 grama fosfora i 3,6 grama kalcijuma. Ovce, u odnosu na svoju telesnu masu, daju veliku koliinu mleka.Ishrana ovaca, neposredno po jagnjenju, sastoji se od postepenog privikavanja na konzumiranje poveanih koliina hrane, koja treba da podmiri potrebe u hranljivim materijama i sprei prekomerno troenje ranije stvorenih rezervi.

Pri odreivanju potreba za hranljivim materijama treba imati u vidu da ojagnjene ovce, osim to daju odreene koliine mleka, produkuju i vunu, koja po svojoj prirodi predstavlja proizvod proteinskog karaktera.Mlade ovce koje u isto vreme i rastu deo hranljivih materija treba da obezbede za porast. Sve su ovo razlozi za to da se ishrana ovaca u laktaciji u prvih mesec-dva organizuje po volji.Pri zimskom jagnjenju obroci ojagnjenih ovaca treba da sadre seno dobrog kvaliteta, slau, koncentrovana hraniva, so i po mogunosti sona korenasto-krtolasta hraniva.

Kao dobra dopuna obroku ojagnjenih ovaca moe posluiti koncentrovana smea sastavljena od:

19 % zrna ovsa15 % suncokretove same 3 % sladnih klica 30 % peninih mekinja31 % stonog brana i2 % mineralnih materija.

U obroku ovaca u laktaciji, udeo sirove celuloze u suvoj materiji moe biti neto vei. Obrok ovaca u laktaciji uzimskom periodu treba da sadri seno dobrog kvaliteta, silau, slamu leguminoza, koncentrovana hraniva ieventualno korenasto-krtolasta hraniva.

39. Ishrana jagnjadi i jagnjadi u tovu

Osnova za uspenu proizvodnju mesa predstavlja pravilna ishrana jagnjadi od samog poetka tova. Posebnu panju treba obratiti na genetski potencijal grla i pravilno korienje krmnih smea u zavisnosti od uzrasta i postignute teine . Potpune krmne smee za porast i tov jagnjadi proizvode se u branastom i peletiranom obliku. Kod svih faza tova jagnjadi, obrok treba dopuniti kvalitetnim lucerkinim senom u neogranienim koliinama zbog pravilnog razvoja predeludaca i odravanja digestivnog zdravlja ivotinja.

Dobra smea za tov jagnjadi obezbeuje:

Optimalan balans energije i proteina Optimalan nivo vitamina i minerala Optimalan odnos digestivnih vlakana Odlinu konverziju Odlino varenje Visok prirast Odlian randman mesa

Sistemi tova jagnjadi u RS.

Intenzivan tov jagnjadi do 90-120 dana starostiIshrana se bazira na mleku (sisanje), uz dodatak pravilno spremljenih smea i kvalitetnog sena.Odbijanje sa 30-40 dana.Na kraju tova jagnjad dostiu teinu od 25-30 kg randman do 55%.Koncentrat treba da sadri kukuruz, ovas jeam mekinje i uljanu samu.Vitamiski mineralni panel u koliini od 2%

40. Ishrana priplodnih ovaca i ovnova Ishrana ovnovaIshrana ovnova za VO (imaju poseban reim ishrane u centrima za VO i na drutvenim farmama). Ishrana ovnova za prirodno parenje je slina reimu ishrane odraslih ovaca, s tim to se 30 dana prije sezone parenja prihranjuju koncentratom u koliini od 100-400 grama, a u sezoni parenja koncentratom 500-600 grama dnevno po grlu i 30 dana po zavretku parenja sa koncentratom u koliini od 100-400 grama dnevno po grlu.

Proizvodnja priplodnih ovaca uslovljena je prvenstveno genetskim, ali I velikim brojem paragenetskih faktora. Jedan od najvanijih paragenetskih faktora koji direktno utice na proizvodnost priplodnih ovaca je ishrana. Iz tog razloga, ishrana priplodnih ovaca mora biti u skladu sa potrebama ivotinja, Najveci zahtevi u pogledu hranljivih materija kod priplodnih ovaca, javljaju se u prvom mesecu i poslednjoj trecini graviditeta, kao i u periodugajenja jagnjadi.Iz tog razloga u ovim periodima fiziolokog stanja ovaca mora se posvetiti posebna panja njihovoj ishrani.

Flaing metoda u ishrani ovacaSprovodi se 50 60 dana pre pripustaTreba utvrditi kondiciju priplodnih ovacaDnevi obroci se poveevaju u cilju poboljanja kondicije priplodnih grla.Dodavanje itarica, kvalitetnija kabasta hrana, silaa (do 2 kg dnevno), kvalitetan panjak.

41. Karakteristike ishrane koza

U samoj organizaciji ishrane i celokupne proizvodnje koza od velikog je znaaja tehnoloki postupak, koji predvia redosled u davanju pojedinih hraniva, broj kao i vreme hranjenja koza. Redosled hranjenja.U principu prvo treba davati ona hraniva koja se brzo i u potpunosti pojedu od strane koza, a to su koncentrovana i sona hraniva, pa tek onda kabasta (seno). Pri ishrani koza hranu treba davati u kontinuitetu i bez zastoja, kako bi koze imale dovoljno vremena za odmor i mirno preivanje. Silau i ostala hraniva sa specifinim mirisima koji lako prelaze na mleko, treba davati posle mue. U toku zimske ishrane kabasta hrana se kozama daje 3 puta dnevno, a koncentrat 2 puta (sem kod koza sa veom mlenou kada se koncentrat daje i 3 puta dnevno). Tako se,koncentrat i seno daju u zavisnosti od proizvodnje, ujutru i uvee, a sona hraniva (repa i dr) kao i silaa, u podnevnim asovima.Ukoliko u obroku nema sonih hraniva onda se u tom periodu umesto njih daje jedna treina dnevnog obroka sena.

Letnja ishrana koza uglavnom se zasniva na kombinovanju pae i dodatku koncentrata.Broj hranjenja. Koze se obino hrane 2 3 puta dnevno to u mnogome zavisi od faze njihove proizvodnje. Kozama koje se nalaze u mesecima najvee mlenosti, hranu treba davati ee (3 4 puta dnevno), zato to na taj nain bolje iskoriavaju hranu. U odnosu na svoju telesnu masu, koza moe da pojede veu koliinu hrane u odnosu na ovce i goveda, ali na ishranu troi vie vremena. Vreme hranjenja.Vreme hranjenja treba odrediti prema redosledu i broju hranjenja i treba ga se redovno pridravati. Koze se jako uznemiravaju kada hranu dobijaju sa zakanjenjem. U toku zimskog perioda ishrana obino poinje u 6 asova ujutru, kada koze dobijaju prvu koliinu dnevnog obroka, dok zadnje hranjenje pada oko 18 asova uvee. U toku letnje ishrane, pre izgona na pau koze takoe, prvu koliinu koncentratra dobijaju u ranim jutarnjim satima (5 6 as.).

42. Specifinosti ishrane svinja

Svinja se ubraja u grupu svatojeda i zbog specifinosti sistema organa za varenje upuene su prvenstveno na ishranu koncentrovanom hranom koja se pre svega lako vari I ne sadri visok sadraj celuloze. U uslovima ishrane svinja u naoj zemlji u obzir dolaze sve vrste itarica, nusproizvodi mlinske industrije i nusproizvodi industrije ulja i eera.Pri sastavljanju obroka mora se voditi rauna o prisustvu limitirajuih aminokiselina a to su : lizin, metionin, triptofan iz prostog razloga to su svinje veoma osetljive na njihov nedostatak. Obroci za svinje se najee balansiraju od sledeihhraniva: kukuruzne prekrupe, lucerkinog brana, jema, stonog brana, mekinja, ribljeg brana, sojine same, sojinog griza, mleka u prahu, suncokretova sama i sl.

43. Ishrana krmaaProizvodnja u svinjarstvu je ciklian proces u kojem je teko rei koji je to momenat koji oznaava poetak procesa. Pitanje je da li je to momenat osemenjavanja, da li praenje ili je to momenat ulaska u estrus. Ako na ovo pitanje odgovorimo da je poetak proizvodnje upravo poetak bremenitosti, onda na tom poetku moramo znati i neka osnovna pravila ishrane bremenitih krmaa.

Nakon samog ina osemenjavanja i oplodnje osloboenih jajnih elija, poinje njihovo tzv "usaivanje" u zidove materice. Taj proces intezivno traje desetak dana i to je posebno osetljiva faza za itavu bremenitost. Nakon mesec dana suprasnosti delimino razvijeni plodovi su vrsto priljubljeni za matericu i tada su znaajno otporniji na sve negativne uticaje koje smo naveli. Vano je znati da je porast plodova vrlo mali u prva dva i po meseca suprasnosti, kada oni dostiu veliinu omanje ljudske ake. Intezivan porast se deava poslednjih mesec dana i u tom periodu se ishranom znaajno moe uticati na veliinu prasadi na praenju.

Na osnovu svega iznetog, jasno je da je ishrana suprasnih krmaa tesno vezana za sve specifinosti koje bremenitost sa sobom nosi. U praksi to znai da ishrana treba da bude pojaana prvih desetak dana po osemenjavanju. Naredna dva meseca ishrana ne sme biti preobilna ve krmaa treba da uvek treba da bude pomalo gladna i u ovom periodu dovoljno je da smea sadri 13-14% proteina. Poslednji mesec, koliinu hrane treba poveati kao i procenat proteina koji treba da se kree izmeu 15 i 16%. Sve vreme suprasnosti preporuena koliina celuloze ne bi trebala da bude nia od 9%. Zadnjih pet dana pred praenje smanjivati koliinu hrane svaki dan za oko pola kilograma tako da na sam dan oekivanog praenja krmaa dobije samo blag napoj mekinja. Sve vreme suprasnosti neophodno je i dovoljno prisustvo vitamina A, kojeg u zimskim uslovima moemo obezbediti iz kvalitetnog lucerkinog brana, a u toku letnjih meseci iz svee lucerke. Kod ishrane sveom lucerkom posebno voditi rauna da krmae ne budu izloene direktnoj sunevoj svetlosti.. U smei za ishranu obavezno je prisustvo i dikalcijumfosfata i krede i to u priblinom odnosu 1,2:1.

Hraniva% udeoKukuruz57.22Jeam10Ovas5stono brano10Sunc. Sama8Sojina sama6DKF1.3Kreda0.9Premiks1NaCl0.5Lizin0.08svega100

Potrebe krmaa u laktaciji znatno su vee u odnosu na potrebe suprasnih grla. Na mlenost krmae najvei uticaj ima energetska vrednost obroka, zatim koliina proteina, a u najmanjoj meri koliina drugih hranljivih materija. Maksimalna mlenost krmae (oko 8 kg) postie se u 3. i 4. nedelji nakon praenja.Krmae u laktaciji jedu manje ako su hranjena po volji tokom suprasnosti. Vea mlenost je najee praena veim apetitom. Apetit do punog hranjenja se obino formira za prvih pet dana laktacije. Krmae koje doje 10 i vie prasadi trebalo bi hraniti po volji, jer za njih ne postoji opasnost od tovljenja. Za krmae sa manjim leglom neophodna je obrona ishrana. Luenje mleka zahteva odgovarajuu koliinu proteina u obroku, pa je neophodno poveati uee proteinskih hraniva biljnog ili ivotinjskog porekla.

44. Ishrana prasadiTehnologija gajenja prasadi poslednjih decenija principijalno se izmenila, uslovljena visokim genetskim potencijalom korienih ivotinja, njihovim visokim proizvodnim karakteristikama, isto tako i novim normativima za smetaj radi ispunjenja uslova za dobrobit ivotinja u industrijskoj proizvodnji. Danas su ivotinje vie osetljive i produktivnije i zbog toga zahtevnije u tehnolokim uslovima dranja i ishrane. Zbog toga je ispunjenje ambijentalnih uslova i upotreba odgovarajue opreme za ishranu, pravilna ishrana preduslov za ekonominiju proizvodnju. Pravilna ishrana prasadi u periodu odgoja je od velikog znaaja, jer u veoj meri u kasnijem period utie na proizvodne karakteristike svinja u tovu. Ustanovljeno je da nepravilnosti u odgoju ne mogu da se nadoknade ili kompenzuju u sledeem periodu. Period od rodjenja i odbijanja prasadi od krmae kao i prelazak u grupe za odgoj ili tov, je najosetljiviji za mlade ivotinje. Prasad u tom period doivljavaju najvee promene i izloeni su stresu.

Posle rodjenja prase mora dobiti kolostrum od krmae, to je mogue bre, jer antitela iz kolostruma se u sistemu organa za varenje (crevnom sistemu) usvajaju samo u prvih 24 sata posle rodjenja. Posle tog perioda najkritiniji je period prelaska praseta sa mlene ishrane na koncentrovanu hranu. Znaajno je napomenuti da voda, njen kvalitet i koliine igraju veoma vanu ako ne i osnovnu ulogu u periodu odgoja prasadi. Svaki nedostatak vode ima kobne posledice na odgoj mlaih kategorija.

Odgoj prasadi se sprovodi u nekoliko vremenskih perioda: 1.period odgoja prasadi na sisi (4-8 nedelje uzrasta), 2.zaluivanje prasadi, sa 4 - 8 nedelje starosti 3.prva faza tova (od 4-6 nedelje do 12 nedelje uzrasta) ishrana zaluene prasadi ili predtov.U uzrastu od 4 nedelje prasad dostiu ivu masu od 7,5 do 8 kilograma, u uzrastu od 6 nedelja od 12-15 kg, a u uzrastu od 10-12 nedelja do 28 kg.

PeriodOsnovna hrana kod prasadi na sisi je mleko krmae i voda. Do 10-15 dana uzrasta oni se hrane iskljuivo mlekom majke koje u potpunosti zadovoljava njihove potrebe u energiji i hranljivim materijama. Od 6-9 dana uzrasta moe im se davati ekstrudirani ili branasti predstarter. Poto u tom period kod prasadi je nedovoljna aktivnost enzima u digestivnom traktu potrebno ih je uneti preko hrane radi normalizacije funkcija organa za varenje. Prihrana prasadi u ovom periodu pospeuje razvoj digestivnog trakta, pojaava motornu i sekretornu funkciju u crevnom traktu. Za ovaj uzrasti u strunjaci FSH Komponente predlau korienje mlenog predstartera, ekstrudiranu smeu koncentrata, optimalno izbalasiranu prema potrebama za prasad u tom uzrastu.To omoguava poveanu usvojljivost hranljivih materija i zdravstvenu ispravnost hrane, ime se smanjuju zdravstveni problem kod prasadi i laki prelazak na suvu hranu.

2.Period zaluenja razne tehnike zaluenja3.Period ishrana zaluene prasadi. Za prvu fazu tova zaluene prasadi predlae se upotreba branastog ili ekstrudiranog predstartera potpune smee za ishranu prasadi do 15 kg, sa 22% proteina. U tom periodu ne treba menjati smeu za ishranu. Prasad poeljno da se hrane etvorokratno, to smanjuje stres prelaska u novu sredinu.

Za ishranu prasadi od 15-25 kg telesne mase koristi se starter sa 18-20% proteina Znaajno je napomenuti da voda i njen kvalitet i koliine igraju veoma vanu ulogu u period odgojivanja prasadi. Svaki nedostatak sa vodom ima kobne posledice za odgoj mladih kategorija. Moraju imati stalan dostup sveoj vodi. Prasad ovog uzrasta popiju do 5 litara vode dnevno.

45. Ishrana svinja u tovuOvo je zakljuni deo proizvodnje mesa svinja. Tov poinje sa mladim ivotinjama sa preko 25 kg ive mase. Za tov se koriste kombinovane rase, F1 generacija, koje po svojim proizvodnim karakteristikama daju najbolje ili eljene rezultate. Ukrtanjem ve dobro poznatih rasa, Jorkir, Pijetren, Hempir, Durok, Landras, itd., kombinuju se ve dobro poznate proizvodne karakteristike, da bi se postigla poeljna mesnatost, a tim samim i ekonomska isplativost proizvodnje. U periodu tova intezivnost prirasta kod ovih svinja je preko 800 gr, a utrok hrane manja od 3,4 kg po kg prirasta.

ivotinje se hrane po volji ili obrono. Vano je znati da u tom periodu vremenski interval davanja hrane mora biti ispotovan u tanosti, zbog toga to je dokazano da utie znaajno na apetiti svinja. Uporedo sa tehnikom i nainom ishrane, znaajano je napomenuti, da voda, njen kvalitet i dostupnost, imaju isto tako presudnu ulogu u ishrani i uspehu proizvodnje.

Razlikujemo 2 faze tova, i to: do 60 kg telesne mase i (16% proteina u smei) do 105-120 kg ive vage (14% proteina u smei)

Uspean tov svinja podrazumeva:Trajanje tova ukupno 170-180 dana,Postizanje krajnje teine 105-120 kg,Prosean dnevni prirast 700-800 gr,Utroak hrane za 1 kg prirasta: 3-3,5 kg.

Randman svinja na liniji klanja 25 45%Zahtevi trita odreuju zavrnu teinu.

Faktori koji utiu na kvalitet svinjskog mesa:

Rasa i tip svinjaUticaj pola svinjaBrzina porasta i kvalitet mesaKvalitet i nivo ishraneUticaj razreivanja koncentrata

46. Ishrana prilplodni nazimica i nerastova

Ishrana priplodnih svinja predstavlja najvaniji segment u svinjarstvu, jer itava proizvodnja zavisi od uspeha u reprodukciji. Cilj ishrane suprasnih krmaa je donoenje na svet velikog broja vitalne i dobro razvijene prasadi, stvaranje rezervi za narednu laktaciju i brza pojava estrusa, pri emu ne sme da doe do ugojenosti. Sa druge strane, cilj ishrane krmaa u laktaciji je sinteza dovoljne koliine kvalitetnog mleka pri emu ne sme da doe do izrazitog mravljenja. Obzirom na veoma specifine zahteve, ishrana svinja u reprodukciji se zasniva na visokokvalitenim koncentrovanim smeama hraniva biljnog i mineralnog porekla.

Jimmie's farm in England

Pored osnovnih hranljivih materija, neophodno je da smee sadre dovoljne koliine mikroelemenata i vitamina u optimalnom meusobnom odnosu. Takoe, poeljno je da smee sadre i druge dozvoljene aditive koji obezbeuju duu odrivost hrane (antioksidanti), bolje varenje hrane (enzimi) i bri i vei prirast (aminokiseline).

******************************************