Ishrana deceIshrana dece u u vrtivrti uuPrim. Prim. drdr DubravkaDubravka NikolovskiNikolovski

ZZavodavod za javno zdravlje Panza javno zdravlje Pan evoevo

Tribina PU Tribina PU DeDe ja radostja radostPanPan evoevoIshrana dece predIshrana dece predkolskog uzrasta kolskog uzrasta Od prvog obroka do Od prvog obroka do kolske ukolske u ineine

Gradska biblioteka PanGradska biblioteka Pan evo, Oktobar, 2010.evo, Oktobar, 2010.

Ishrana dece u vrtiIshrana dece u vrtiuuIshranaIshrana decedece u PU u PU DeDe ja radostja radostPanPan evo ima evo ima

sve karakteristike koje treba da zadovolji ishrana sve karakteristike koje treba da zadovolji ishrana dece u kolektivu. Rezultati analiza energetske dece u kolektivu. Rezultati analiza energetske vrednosti obroka i kontrole bezbednosti vrednosti obroka i kontrole bezbednosti namirnica kao i kontrole briseva na namirnica kao i kontrole briseva na istoistou koji u koji se godinama rade u ovoj ustanovi, se godinama rade u ovoj ustanovi, to i potvr ujuto i potvr uju..

Ishrana dece u vrtiIshrana dece u vrtiuuIshranaIshrana decedece u PU u PU DeDe ja radostja radostPanPan evo je:evo je: ddobroobro uravnoteuravnote enaena,, zdravazdrava ishranaishrana,, baziranabazirana nana uzimanjuuzimanju raznovrsneraznovrsne hranehrane, , sadrsadr ii svesve potrebnepotrebne hranjivehranjive sastojkesastojke,, obezbe ujeobezbe uje optimalanoptimalan dnevnidnevni unosunos energijeenergije, , omoguomoguavaava normalannormalan rastrast i i razvojrazvoj decedece..

Normativi ishrane dece u vrtiNormativi ishrane dece u vrtiuu

etiri obroka: doruetiri obroka: doru ak, prepodnevna uak, prepodnevna u ina, ina, ruru ak, popodnevna uak, popodnevna u inainaPravilan razmak izme u obrokaPravilan razmak izme u obrokaPravilno procentualno uPravilno procentualno u eee masti, e masti,

belanbelan evina i ugljenih hidrataevina i ugljenih hidrataZadovoljavajuZadovoljavajua energetska vrednost obrokaa energetska vrednost obrokaZadovoljenje 75% dnevnih ukupnih energetskih Zadovoljenje 75% dnevnih ukupnih energetskih

potrebapotrebaZadovoljenje 90% dnevnih potreba u animalnim Zadovoljenje 90% dnevnih potreba u animalnim

proteinima, mineralima i vitaminima.proteinima, mineralima i vitaminima.Pravilnik o normativu dru tvene ishrane dece u ustanovama za decu (Sl. glasnik RS 50/94)

Normativi ishrane dece u vrtiNormativi ishrane dece u vrtiuu

Energetska vrednost obroka i potrebe za Energetska vrednost obroka i potrebe za hranljivim i zahranljivim i zatitnim materijama se titnim materijama se planiraju u odnosu na :planiraju u odnosu na :

-- odre eni uzrast odre eni uzrast (1(1--2 g2 godine, 2odine, 2--3 g3 godine, odine, 33--5 g5 godina, 5odina, 5--7 g7 godina) odina)

-- odre eno vreme boravka deteta u vrtiodre eno vreme boravka deteta u vrtiuu-- uveuveanje do postizanja anje do postizanja zazatitnog nivoa titnog nivoa

unosaunosau cilju pokrivanja individualnih u cilju pokrivanja individualnih varijacija unutar grupe dece.varijacija unutar grupe dece.

Pravilnik o normativu dru tvene ishrane dece u ustanovama za decu (Sl. glasnik RS 50/94)

Normativi ishrane dece u vrtiNormativi ishrane dece u vrtiuu

Energetska potrebe :Energetska potrebe :decideci jaslenogjaslenog uzrastauzrasta (2(2--3 3 godinegodine) )

dnevnodnevno bi bi trebalotrebalo obezbeditiobezbediti okooko975k975kccal, al, decideci 33--5 5 godinagodina okooko 1200k1200kccal, al, decideci 55--7 7 godinagodina okooko 1400k1400kccalal

Pravilnik o normativu dru tvene ishrane dece u ustanovama za decu (Sl. glasnik RS 50/94)

Masti 30 Masti 30 5% %

BelanBelanevine evine 1010++1100%%

Ugljeni hidrati Ugljeni hidrati 60 60 5%%

Celodnevni Celodnevni obrokobrok

OOdnosdnos biljnihbiljnih i i ivotinjskihivotinjskihbelanbelanevinaevina trebatreba dada budebude 1:21:2

MMastiasti biljnogbiljnog poreklaporekla trebatreba dadaineine polovinupolovinu, ,

a a prednostprednost datidati hladnohladno ceenomceenommaslinovommaslinovom i i suncokretovomsuncokretovom uljuulju..

to to veve aa zastupljenostzastupljenostvovo aa i i integralnihintegralnih

itaricaitarica, , kaokao dobrihdobrihizvoraizvora ee eraera i i energijeenergije, , aliali i i znaznaajnihajnih vitaminavitamina..

IIndustrijskendustrijske slatkislatkieetrebatreba izbegavatiizbegavati u u dedeijojijoj

ishraniishrani

-- RacionalnaRacionalna prema energetskim potrebama deceprema energetskim potrebama dece-- OptimalnaOptimalna treba da treba da podmiripodmiri 75% 75% dnevnihdnevnih potrebapotrebau u mastimamastima i i ugljenimugljenim hidratimahidratima ii 90 % 90 % potrebapotreba u u proteinimaproteinima, , vitaminimavitaminima i i mineralnimmineralnim sastojcimasastojcima-- RaznovrsnaRaznovrsna prednost dati namirnicama sa prednost dati namirnicama sa veveom bioloom biolokom i hranljivom vrednokom i hranljivom vrednou. u.

ZAHTEVI PRAVILNE ISHRANE DECEZAHTEVI PRAVILNE ISHRANE DECE

Vidljive masti i ulja Vidljive masti i ulja Od masti Od masti ivotinjskog porekla u ishrani dece koriste ivotinjskog porekla u ishrani dece koriste se se maslac i svinjska mastmaslac i svinjska mast. O. Ove namirnice ne treba ve namirnice ne treba da preovlauju u ishranida preovlauju u ishrani, ali ih ne treba ni , ali ih ne treba ni zanemariti niti potpuno izbaciti, zbog sadrzanemariti niti potpuno izbaciti, zbog sadr aja aja sastojaka neophodnih za pravilan rast i razvoj sastojaka neophodnih za pravilan rast i razvoj (esencijalne masne kiseline (esencijalne masne kiseline linolna i arahidonska, linolna i arahidonska, liposolubilnih vitamina A, D, E i K ). liposolubilnih vitamina A, D, E i K ). Prednost treba dati Prednost treba dati biljnim uljimabiljnim uljima (maslinovom, (maslinovom, suncokretovom, bundevinom). Udeo u strukturi suncokretovom, bundevinom). Udeo u strukturi dnevnog obroka treba da bude do 10 %.dnevnog obroka treba da bude do 10 %.

RAZNOVRSNOST ISHRANERAZNOVRSNOST ISHRANE

ee er i er i ee erni koncentratierni koncentratiee er, med, malteks, der, med, malteks, d em, marmelada i drugi em, marmelada i drugi proizvodi na bazi proizvodi na bazi ee era brzo oslobaaju lako era brzo oslobaaju lako iskoristivu energiju potrebnu za fiziiskoristivu energiju potrebnu za fizi ku aktivnost, ku aktivnost, ali njihovu upotrebu treba ograniali njihovu upotrebu treba ograni iti na 30iti na 30--40g 40g dnevno (8dnevno (8--10%). Prekomerna upotreba pospe10%). Prekomerna upotreba pospeuje uje nastanak karijesa, gojaznosti, dijabetesa, nastanak karijesa, gojaznosti, dijabetesa, ateroskleroze i dr. obolenja ateroskleroze i dr. obolenja ak i kod dece, a ak i kod dece, a posebno u kasnijem dobu. Prednost uvek treba dati posebno u kasnijem dobu. Prednost uvek treba dati medu i malteksu, kao prirodnim, nutritivno i medu i malteksu, kao prirodnim, nutritivno i biolobioloki vrednijim namirnicama.ki vrednijim namirnicama.

RAZNOVRSNOST ISHRANERAZNOVRSNOST ISHRANE

MesoMeso, , ribariba, , jajajaja i i proizvodiproizvodi

PPosnijeosnije vrstevrste mesamesa ((pilepileee, , ureureee, , teleteleee, , junejuneee, , ribariba) ) se koriste se koriste zbogzbog veveegeg sadrsadr ajaaja kvalitetnihkvalitetnihproteinaproteina, , vitaminavitamina i i mineralnihmineralnih sastojakasastojaka, a , a manjemanjekolikoli ineine zasizasienihenih mastimasti i i holesterolaholesterola. . JajaJaja susu veomaveoma znazna ajnaajna hranahrana u u detinjstvudetinjstvu zbogzbogbiolobiolokkee vrednostivrednosti i i iskoristljivostiiskoristljivosti proteinaproteina, , bogatabogata susuvitaminimavitaminima A, D, E, B1 i B2, a A, D, E, B1 i B2, a odod mineralnihmineralnih sastojakasastojakatrebatreba izdvojitiizdvojiti gvogvo e e ((kojekoje se u se u dede ijemijem organizmuorganizmu iziz umancetaumanceta iskoriiskoriavaava 100 %), 100 %), fosforfosfor, , natrijumnatrijum, , kalijumkalijum, , bakarbakar, , cinkcink......

RAZNOVRSNOST ISHRANERAZNOVRSNOST ISHRANE

Mleko i mleMleko i mle nini proizvodiproizvodi

IstiIsti u se po sadru se po sadr aju bioloaju bioloki punovrednih proteina ki punovrednih proteina koji se lako iskorikoji se lako iskori avaju u organizmu, energetski i avaju u organizmu, energetski i nutritivno vredne mlenutritivno vredne mle ne masti, vitamina A, D, B1, ne masti, vitamina A, D, B1, B2 i niacina, a naroB2 i niacina, a naro ito vaito va nih mineralnih soli nih mineralnih soli kalcijuma i fosfora u optimalnom odnosu, kao i kalcijuma i fosfora u optimalnom odnosu, kao i magnezijuma, natrijuma, kalijuma...magnezijuma, natrijuma, kalijuma... Zastupljeni su Zastupljeni su od 20 od 20 25 %. 25 %.

RAZNOVRSNOST ISHRANERAZNOVRSNOST ISHRANE

PovrPovree

BBogatogato jeo je vitaminimavitaminima i i mineralnimmineralnim sastojcimasastojcima. . VVelikieliki jeje uspehuspeh naviknutinaviknuti malimalianeane nana toto viviee vrstavrstapovrpovr aa. . DDecaeca vole vole arolikostarolikost i i iveive bojeboje, pa , pa ihih trebatrebatoto viviee kombinovatikombinovati i i lepolepo aranaran iratiirati jelojelo. . Ova Ova grupagrupa namirnicanamirnica trebatreba dada iniini 10 % u 10 % u strukturistrukturidede ijeije ishraneishrane..

RAZNOVRSNOST ISHRANERAZNOVRSNOST ISHRANE

VoVoee

VoVo e ime visoku nutritivnu i bioloe ime visoku nutritivnu i bioloku vrednost. ku vrednost. Povoljno utiPovoljno uti e na varenje hrane, iskorie na varenje hrane, iskori avanje avanje energije, regulaciju acidobazne ravnoteenergije, regulaciju acidobazne ravnote e, rad e, rad nervnog sistema, enzimsku aktivnost, rad nervnog sistema, enzimsku aktivnost, rad endokrinih endokrinih lezda, pomalezda, poma e eliminaciju toksina iz e eliminaciju toksina iz organizma. Udeo voorganizma. Udeo vo a treba da bude najmanje 10%.a treba da bude najmanje 10%.

RAZNOVRSNOST ISHRANERAZNOVRSNOST ISHRANE

itarice i proizvodi od itarice i proizvodi od itaita

Prednost imaju integralni hleb, pirinaPrednost imaju integralni hleb, pirina , kukuruz i , kukuruz i proizvodi i proizvodi i itne pahuljice kao vaitne pahuljice kao va an izvor sloan izvor slo enih enih ugljenih hidrata (obezbugljenih hidrata (obezbeuju potrebnu energijueuju potrebnu energiju, , odrodr avaju nivo avaju nivo ee era u krvi, duera u krvi, du i osei ose aj sitosti), aj sitosti), vitamine Bvitamine B--grupe i mnoge mineralne sastojke (Mg, grupe i mnoge mineralne sastojke (Mg, P, Zn, Cu).P, Zn, Cu). itarice i proizvodi predstavljaju itarice i proizvodi predstavljaju najzastupljeniju grupu, sa procentualnim udelom od najzastupljeniju grupu, sa procentualnim udelom od 30 %30 % u strukturi deu strukturi de ije ishrane. ije ishrane.

RAZNOVRSNOST ISHRANERAZNOVRSNOST ISHRANE

itarice su glavni prehrambeni resurs za itarice su glavni prehrambeni resurs za oveka.oveka.

-- OvasOvas-- JeJe amam-- RaRa-- ProsoProso-- HeljdaHeljda

-- PirinaPirina-- PPenica, kusenica, kus--kus, bulgurkus, bulgur-- KukuruzKukuruz

CEREALIJECEREALIJE

U obliku:U obliku:

-- ZrnaZrna

-- KlicaKlica

-- PahuljicaPahuljica

-- BraBranana

PPENICAENICA

0.20.7Vitamin B6 (mg)0.040.3Vitamin B2 (mg)0.10.6Vitamin B1 (mg)5.0150.0Magnezijum (mg)

90.0450.0Fosfor (mg)14.050.0Kalcijum (mg)

0.52.2Mineralne soli (%)

9.013.0Proteini (g)

Rafiniranobrano

Integralnobrano

PENICA