ishrana dijabetiČara

7/21/2019 ISHRANA DIJABETIČARA

http://slidepdf.com/reader/full/ishrana-dijabeticara 1/13

ISHRANA DIJABETIČARA

ISHRANA DIJABETIČARA

Cilj pravilne ishrane jeste obezbediti odgovarajući unos energetskih i gradivnih materija,obezbediti ţeljenu telesnu teţinu i prevenirati pojavu komplikacija dijebetesa.

Kod dij abetesa tipa 1 neophodno je usaglasiti unos ugljenih hidrata i insulina, kako bi se spreĉile prevelike varijacije šećera u krvi tokom dana., dok je kod dijabetičara tipa 2 zdrava, balansiranaishrana veoma znaĉajna za speĉavanje napredovanja bolesti i prevenciju stanja koja prate

dijabetes.

Dijabetiĉari, pogotovo oni koju boluju od dijabetesa tipa 1, treba da imaju 5 ili 6 obroka u tokudana, tri velika ( doruĉak , ruĉak, veĉera ) i dve uţine izmeĊu obroka. Po potrebi treba i ubaciti i

šesti obrok pred spavanje, u cilju izbegavanja noćnih hipoglikemija.

Namirnice koje se koriste u ishrani dijabetiĉara mogu da se upotrebljavaju na sledeće naĉine:

1. sveţe 2. kuvane

3. kuvane pod parom (pretis lonac)

4. kuvane na pari5. dinstane (kuvani u vodi i ulju u poklopljenoj posudi)

6. peĉene u teflonskoj posudi (ili specijalnoj posudi u kojoj hrana neće zagoreti) 7. peĉene u aluminijumskoj foliji (ili u posudi od aluminijumske folije)

8.

peĉene u rerni 9. peĉene na roštilju

Samo pržena i pohovana hrana nije dozvoljena dijabetičarima, a nju bi trebalo da izbeg avaju i

zdravi.

Sveţe namirnice treba da su prvenstveno zastupljene u ishrani (povrće, voće, mleĉni proizvodi, jaja, meso). Praktično je dozvoljena upotreba svih vrsta namirnica, samo je količinaograničena. Ako dijabetiĉar boluje od neke od stomaĉnih bolesti (ĉir na ţelucu ilidvanaestopalaĉnom crevu, oboljenje ţuĉne kesice ili bubrega), onda se u dijabetiĉku dijetu uvodekorekcije korisne za tu drugu bolest.

Pored sveţih namirnica, u ishrani treba koristiti i one koje su konzervisane zamrzavanjem(povrće, voće, meso), zatim proizvode specijalno pripremljene za dijabetiĉare (razne vrstesladila, dţemova, keksa, ĉokolade, testenina, hleba, testa, napitke i dr.), kojih sve više ima nanašem trţištu. Znatno reĊe treba koristiti konzervisano voće, povrće, meso, polugotova ili gotova jela (izuzev specijalno pripremljenih za dijabetiĉare).

RASPORED OBROKA U TOKU DANA



Pravilno planiranje vremena i koliĉine obroka veoma je bitno za svakog dijabetiĉara.

Potrebno je jesti manje porcije hrane, 3 glavna obroka i 2- 3 užine izmeĎu obroka .

Doruĉak se ne sme preskakati i treba da bude najkasnije u 11 sati, ruĉak od 13 -15 h, veĉera

izmeĊu 18 i 20h, voćna uţina oko 16h. Napravite pauzu izmeĊu glavnih obroka i uţine odnajmanje dva sata.

Unos ugljenih hidrata i masti dozvoljena je prepodne, za vreme ruĉka proteini ( meso) i povrće ( bareno, sveţe ), uţina prepodne ( voće) , popodne oko 16 h ( mleko ili jogurt), veĉera - proteini ,

nikako ugleni hidrati! ( meso, riba, sveţi sir sa povrćem), nikako ugljeni hidrati.

Moţete jesti sve, ali u ograniĉenim koliĉinama. Pri izboru namirnica birajte one sa niskim ili

srednjim glikemijskim indeksom, jer ćete tako omogućiti bolju regulaciju šećera u krvi.( VIDI

GLIKEMIJSKI INDEKS)

VRSTE NAMIRNICA I NAČ I N PRIPREME

Prednost se daje namirnicama koje su sveţe, kuvane na pari, pod parom, dinstane u vodi ili ulju u poklopljenoj posudi, peĉene na teflonu, u rerni ili aluminijumskoj foliji, peĉene na roštilju. Samo prţena i pohovana hrana nije dozvoljena, a nju ne bi trebali unosti ni oni koji ne boluju od

dijabetesa.

Osnovu ishrane treba da ĉine namirnice biljnog porekla, naroĉito integralne ţitarice, mahunarke,sirovo povrće u obliku salata i voće.

Kombinujte hranu sa niskim kalorijskim indeksom sa onim koje imaju veći kalorijski indeks:

npr. ovsene pahuljice i obrano mleko ili jogurt.

Mleko i mlečni proizvodi

Mleko i mleĉni proizvodi su najjeftinije namirnice sa bogatim sadrţajem belanĉevinaţivotinjskog porekla. Ovi proizvodi mogu da zamene meso po izvoru belanĉevina, a jeftiniji su.

Dozvoljena je upotreba svih vrsta mleka , a najbolje je obrano pošto sadrţi manje masti (2.8%,1.6% ili 0.5%), a koliĉina belanĉevina ostaje nepromenjena. Mleko se moţe upotrebljavati“ĉisto” ili kao bela kafa ili mešavina mleka i ĉaja.

Od mleĉnih proizvoda su najkorisniji “mlaĎi” proizvodi, pošto sadrţe najviše belanĉevina (sir,kajmak, kaĉkavalj, skorup). Najbogatiji i najjeftiniji izvor belanĉevina je “švapski sir”.

Svi kravlji sirevi (kao i kravlje mleko) imaju prednost zbog manjeg sadržaja masnoće.

Od industrijskih mlečnih preraĎevina najkorisnije je upotrebljavati one koji sadrže štomanje masnoće (9 - 25%): kačkavalj, kisela i slatka pavlaka i dr. Jogurt, dijetalni voćni jogurt, acidofilno mleko i kefir imaju odreĊenu prednost nad ĉistim mlekom.



Upotrebu starih i zrelih sireva treba znatno ograniĉiti.

Dijabetiĉar treba da koristi u toku dana oko pola litre mleka, jogurta i drugih mleĉnih proizvoda,a u zavisnosti od korišćenja mesa i mesnih preraĊevina.

Meso i mesni proizvodi

Ovo su namirnice koje se koriste zbog bogatog sadrţaja belanĉevina. Skup su izvor belanĉevina, pa ih treba kombinovati sa mleĉnim proizvodima. Dijabetiĉari mogu da koriste sve vrste mesa,ali prednost imaju mlađa i nemasna mesa kao što su piletina i teletina. Dozvoljene su i ostale

vrste mesa: govedina, konjsko meso, ćuretina, prasetina, ovĉetina, jagnjetina.

Iznutrice - ne više od dva puta meseĉno - dţigerica (prednost pileća), srce, bela dţigerica (pluća).

Izbegavati:

- od iznutrica: jezik, bubrege, bele bubrege, slezinu, mozak

- divljaĉ: zeĉetinu, srnetinu,

- svinjsko meso

- perad (fazan, jarebica, patka, guska).

- Mesne prerađevine se koriste u što “ĉistijem” obliku, što sigurno garantuje manji sastojakmasnoće. U ovom pogledu prednost imaju: šunka (tzv. “praška”), sušeno meso, pršuta. Ostale preraĊevine sadrţe više masnoće (parizer, mortadela, razne vrste salama, kobasica, viršli ilidebrecina), pa ih treba izbegavati. Koliĉina mesa upotrebljena u toku dana zavisi od sastava

jelovnika (sadrţaja i mleĉnih proizvoda).

Riba Riba je namirnica koja predstavlja vrlo bogat izvor belanĉevina (nešto manje od mesa i sira), aekonomiĉnija je za svakodnevnu upotrebu Dijabetiĉar moţe da koristi sve vrste reĉnih riba(grgeĉ, pastrmka, smuĊ, štuka, šaran i druge), morskih riba i školjki.

Upotrebu girica i pojedinih vrsta ribe koje se uglavnom pripremaju prţenjem u dubokom ulju, ilisu pohovane, treba izbegavati.

PreraĊevine od riba sadrţe veliku primesu masnoća, pa ih treba reĊe i obazrivo upotrebljavati i

uvek obraĉunavati sa odreĊenim sadrţajem u dnevnom programu ishrane.

Jaja Jaja, kao i mleĉni proizvodi, spadaju u najjeftiniji izvor namirnica bogatih belaĉevinama.

Dva cela jaja odgovaraju koliĉini od 100 gr mesa ili sira. Pri upotrebi jaja prednost ima belance

(za odraslog dijabetiĉara). Tako je korisnije upotrebiti dva belanca nego jedno celo jaje.Dijabetiĉar treba da koristi 2 ţumanca nedeljno ili 4 - 6 belanaca. U dijetetskoj ishrani kajganu



treba praviti uvek u odnosu 1:1 (jedno jaje + jedno belance, dva jaja + dva belanca, itd.), i

pripremati je bez ulja na teflonu.

Masnoća Masnoća se koristi u ishrani dijabetiĉara (i zdravih ljudi) kao energetski materijal. Dijabetiĉar

moţe da koristi sve vrste masnoća, ali prednost imaju sve vrste ulja (suncokretovo, kukuruzno,maslinovo, sojino, kikirikijevo i dr.), biljna mast, margarin, buter i kajmak (ograniĉeno).

Suva slanina, ĉvarci, kavurma i sliĉne namirnice imaju veliki energetski sadrţaj i treba ih retkokoristiti. Upotrebljena koliĉina ovih namirnica i njihov energetski potencijal su u velikomraskoraku, pa je ovo ĉesto razlog za povećanje telesne teţine, pošto se njihovom malomkoliĉinom zadovolji polovina ili trećina dnevne energetske potrebe jednog dijabetiĉara. 100 grovih namirnica sadrţi od 600 - 800 kcal (2520 - 3360 kJ).

H leb i testenine Hleb i preraĊevine od brašna (testenine) ĉine grupu namirnica koje su najbogatiji izvor ugljenih

hidrata (skrob, šećer) u ishrani dijabetiĉara. Ovo je razlog da se strogo ograniĉava upotreba svihovih namirnica. Savetuje se primena hleba i pekarskih proizvida od celog zrna ţitarica :integr alni, crni ili raţeni hleb.

Dvopek, prepeĉeni hleb i tost imaju u istoj teţini veću koliĉinu sastojaka hleba, pošto je u njima potpuno ili delimiĉno odstranjena voda. Ove namirnice se sa lakoćom jedu, jer sporije izazivajuosećaj sitosti. MeĊutim, ove vrste hleba sadrţe 30% ugljenih hidrata, 60% belanĉevina i 80%masti više od obiĉnog hleba.

Sva testa (rezanci, makarone, špagete, flekice, tarana, “puţići”, “mašnice” i dr.), griz i brašna(pšeniĉno, kukuruzno, raţano i dr.) treba po sadrţaju ugljenih hidrata tretirati na isti naĉin kao

dvopek. Ove namirnice u odnosu na dvopek imaju manje masnoće (manji energetski potencijal).

Povrće Povrće ĉini najveću koliĉinu hrane koju dijabetiĉar (i zdrav ĉovek) uzima u toku dana. Ono senajĉešće rasporeĊuje u 3 do 4 dnevna obroka, a koristi se u vidu variva ili salata. Povrće sadrţirazliĉitu koliĉinu ugljenih hidrata, pa je ovo razlog da se razliĉite vrste povrća koriste u razliĉitimkoliĉinama. Pored ugljenih hidrata, povrće sadrţi belanĉevine, masti, mineralne soli i vitamine.Povrća koja su bogata ugljenim hidratima treba koristiti u ograniĉenim koliĉinama, kao što su: pasulj, grašak, šargarepa, krompir, cvekla, crni luk, pirinaĉ, kukuruz.

Povrća koja sadrţe nešto manje ugljenih hidrata treba da se koriste u neograniĉenim koliĉinama,a to su: zelje, spanać, blitva, list od loze, boranija, tikvice, paprika, paradajz, krastavac, raznevrste zelenih salata, plavi patlidţan, babnje, celer, peršun, rotkvice, kupus, kelj, keleraba, prokelj, peĉurke, praziluk, beli luk, brokoli i karfiol.

Pored pomenutih sastojaka, povrće sadrţi i nesvarljive sastojke tzv. dijetna vlakna, koja suneophodna za bolje varenje i rad creva, izbacuju višak masti iz organizma i spreĉavaju nagli porast šećera u krvi. Sveţe povrće moţe da se koristi k ao sirovo (salate), kuvano (variva) ili

peĉeno (krompir, cvekla, plavi patlidţan, paprika). Povrće se meri u sirovom stanju.



Smrznuto, konzervisano i sušeno povrće se koristi u ishrani u nedostatku sveţeg povrća. Suvo(smrznuto) povrće treba upotrebljavati u dva puta manjoj meri od sirovog. Salate se pripremaju

sa odgovarajućim zaĉinima po steĉenoj navici ili ukusu. U salatu stavljati minimalnu koliĉinumasnoće (1/2 kafene kašiĉice na jednu porciju salate) ili kisele pavlake (sa 12% masnoće).

Voće i preraĎevine od voća Ovo su namirnice bogate ugljenim hidratima i treba da budu uvek prisutne u jelovniku. Voćetreba prvenstveno koristiti u sirovom stanju. Ne unositi više od 2-3 porcije voća u toku dana. Sa stanovišta sadrţaja ugljenih hidrata, sveţe voće treba deliti u tri grupe:

1. sa manje ugljenih hidrata, koje moţe da se jede u većim koliĉinama - jagode, maline,kupine, borovnice, drenjine, lubenice, ribizle, višnje, limun, dinje, oskoruše, mušmule, pomorandţe, mandarine,

2. sa nešto više ugljenih hidrata, koje treba upotrebljavati u manjim koliĉinama - kajsije,

breskve, šljive, pire od jabuka, sok narandţe i mandarine, kajsije i breskve, i 3. sa najviše ugljenih hidrata, ĉija je upotreba strogo ograniĉena - jabuke (slatke i kisele),

trešnje, kruške, groţĊe, banane, sveţe smokve, ananas, mango, avokado i dr.

Suvo voće (groţĊe, šljive, smokve, urme - datule, kruške, borovnice i dr.) sadrţi 5 -6 puta višeugljenih hidrata od sirovog voća, pa ga treba koristiti u najmanjoj koliĉini.

Kompoti, dţemovi, pekmezi i sulcevi (ţelea) od voća razliĉiti su naĉini pripreme kuvanog voća. Njihova upotreba je u ograniĉenim koliĉinama i pripremaju se na dijetetski naĉin, a ĉine dopunu jelovnika u vreme doruĉka ili uţine ili kod pripreme dijetetskih poslastica.. Orasi, lešnici, bademi, kikiriki, pistaći, semenke i njihove industrijske preraĊevine su po koliĉiniugljenih hidrata sliĉni vrstama voća koja su najbogatija ugljenim hidratima. Njihova je prednost

nad sirovim voćem u bogatijem sadrţaju belanĉevina (kao kod ribljeg mesa), ali im jenepovoljna strana veliki sadrţaj masnoća (kao kod svinjskih kobasica i slanine). Ovo je razlog dase sve vrste koštunjavog voća koriste u vrlo malim koliĉinama. 100 gr oraha = 620 kcal (2604 kJ)

Sladila Sladila za dijabetiĉare (za osobe obolele od šećer ne bolesti i za gojazne) jedini su artikli koji sudozvoljeni dijabetiĉarima za korekciju slatkog ukusa. Njihova upotreba je u ograniĉenimdnevnim koliĉinama. Razliĉitog su hemijskog sastava, neškodljivi za opšte zdravlje (za aspartam još nije potpuno dokazano) i sa minimalnim energetskim sadrţajem, ili bez ovog sadrţaja.Sladilom se koriguje ukus napitka (mleko, kafa, ĉaj, bela kafa, limunada, oranţada, voćni sokovii dr.) i dijetetskih poslastica i deserta (kolaĉi, kompoti, dţemovi, ţelea). Dozvoljeni dnevni unos

ovih proizvoda naznaĉen je na pakovanju.

Alkoholna i bezalkoholna pića Ove namirnice mogu da budu deo dnevnog jelovnika svakog dijabetiĉara (nisu obavezni i navikune treba stvarati). Ako postoji stvorena navika za upotebu alkoholnih pića, onda je potrebno dase ona svede na odgovarajuću meru (kolektivna ishrana, pušenje i alkohol). Od alkoholnih pića,likeri su najnepodobniji za korišćenje (sadrţe veliku koliĉinu šećera). Sva alkoholna pića imaju u



svom sastavu alkohol, ugljene hidrate i nešto belanĉevina. Alkohol ima veliki energetski sadrţaj(naroĉito ţestoka pića), što pri većoj upotrebi zahteva njegovo energetsko obraĉunavanje uokviru upotrebljenog jelovnika.

Bezalkoholna pića mogu da sadrţe razliĉite koliĉine šećera i u zavisnosti od ovog sadrţaja mogu

da imaju neznatno ili veliko energetsko opterećenje i treba ih koristiti u najmanjoj mogućoj meri.

ISHRANA DIJABETIČARA TIPA 2

ima za osnovni cilj, pored regulacije nivoa šećera u krvi, regulisanje prekomerne telesne mase,smanjene masnoća u krvi i krvnog pritiska. Time se usporava napredovanje bolesti i spreĉavanastanak komplikacija.

Većina dijabetiĉara tipa 2 jeste gojazna.

Gojaznost jeste oboljenje koje se karakteriše prekomernim taloţenjem masnih naslaga , u meri

koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja komplikacija. OdreĊuje se merenjem indeksatelesne mase ( body mass index- BMI) koji predstavlja odnos telesne mase izraţene ukilogramima i telesne mase na kvadrat , izraţene u metrima:

Telesna masa (kg)/ (telesna visina (m)) 2

Normalne vrednosti BMI iznose 19-25, stanje predgojaznosti je kod osoaba sa BMI 25-30, aukoliko je BMI>30 osoba je gojazna.

Abdominalna gojaznost ( masne naslage se taloţe prvenstveno u predelu trbušne duplje, okovitalnih organa ) predstavlja znaĉajan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti ( infarkt

miokarda, izliv krvi u mozak) i dij abetesa ti pa 2.

Abdominalnu gojaznost moţete proceniti merenjem obima struka. Kriterijumi za muškarce su >94 cm, tj više od >80 cm za ţene.

Smanjenjem prekomerne telesne mase postiţe se više zdravstvenih ciljeva:

- smanjuje se ukupni nivo masnoća u krvi

- sniţava se povišeni krvni pritisak

- poboljšava se glikoregulacija, ĉime se smanjuju potrebe tela za insulinom i dijabetiĉarmoţe da odrţava nivo šećera u krvi bez povećanja doze tableta ili insulina koje unosi

Smanjenjem prekomerne telesne težine za samo 10%, smanjujete rizik za dijabetes za 50%,reduku jete krvni pr iti sak za 10 mmHg i ukupni holesterol za 10%!

Obračunavanje dijete



Da bi se postigao ţeljeni gubitak u teţini, nisu potrebne jako “teške” dijete, koje izgladnjuju. Potrebno je pridrţavati se 3 pravila:

1. izbalansirana ishrana: 65% ugljenih hidrata, 15% belančevina, 20% masti

2. tri glavna obroka ili, još bolje, 5-6 manjih obroka

3.

izraĉunati dnevni kalorijski unos - sadašnja telesna teţina x 18 kcal.

Koliko kalorija?

1. pothranjeni (mršavi) normalna telesna masa u kg x 30 kcal 2. normalno uhranjeni normalna telesna masa u kg x 25 kcal3. gojazni normalna telesna masa u kg x 18 kcal

Ukoliko postoje povećane energetske potrebe organizma u posebnim stanjima, kao što su: grip,temperatura, trudnoća, rast i razvoj deteta i sl., dodaje se 300 - 500 kcal (1260 - 2100 kJ).

Koliko ugljenih hidrata? Dnevne potrebe u kalorijama podelite sa 8, i dobićete potrebni broj ugljenih hidrata dnevno.

Primer: Ţenska osoba, “idealne” / ciljne teţine od 67 kg, imaće dnevnu potrebu od 1675,odnosno 209 gr UH.

reuzeto sa sajta www.diabeta.net

Predlog jelovnika za nedelju dana za dijabetiĉare: Dani Doruĉak Uţina 1 Ruĉak Uţina 2 Veĉera Obed pred

spavanje

Ponedeljak Raţani hleb

Pavlaka

Mleko

Mlad sir

Crni hleb

(jedno parĉe)

Supa

Kuvani kupus sa

kuvanom

unetinomSalata od cvekle

abuka Mlad sir

Pileća viršla

Jogurt

Crni hleb

(jedno parĉe)

Utorak Crni hlebMaslac

(dijetetski

margarin)

ParizerĈaj

Kiselomleko

Kuvano

aje

Crni hleb(1 parĉe)

Ĉorba od povrća Varivo od

boranije

Pileće peĉenje

Salata od cvekle

Voće(pomorandţaili peĉenaabuka)

Riţoto odspanaća

Kiselomleko

Crni hleb

Sreda Integralne

pahuljice

Jogurt

Sveţevoće ilivoćni sok

Ĉorba od povrća

Dinstani grašaksa kuvanom

unetinom

Crni hleb

Pileća pašteta

Kaĉamak Mlad sir

Šolja mleka

Ontegraĉnakifla (crni

hleb)

http://www.diabeta.net/






Kupus salata

Ĉetvrtak Raţani hleb

Viršla

SirĈaj

Kompot

od voća

Supa

Pire od spanaćasa dinstanomunetinom

Salata od cvekle

Parizer

Crni hleb (1 parĉe) Mlad sir

Krompir salata

Peĉena riba

Crni hleb

Kiselo

mleko

Petak Crni hleb

Mlad sir

Kuvanoaje

Ĉaj

Sveţevoće (150g)

Supa

Kelj sa

dinstanomunetinom

Salata od cvekle

Mleko

Mlad sir

Crni hleb

Dinstani

pirinaĉ sa peĉenom piletinom

Kupus salata

Integralno

pecivo

Jogurt

Subota Crni hleb

Parizer

Maslac

(dijetetskimargarin)

Ĉaj

Salata

100g

Mlad sir

Crni hleb

Ĉorba sa povrćem

Mešano varivo(boranija, grašak, paprika, krompir)

Dinstana piletina

Peĉena jabuka Kelj sa

barenim

krompirom i

dinstanomunetinom

Crni hleb

Parĉe sira

ogurt

Nedelja Mlad sir

Viršla

Crni hlebJogurt

Sveţevoće

Supa

Varivo od

karfiola sakuvanom

piletinom ili

natur šnicla sa blitvom ili

spanaćem

Jogurt

Crni hleb (1 parĉe)

Makarone sa

sirom

SalataĈaj

Integralne

pahuljiceĈaj

PREPORUČENI DNEVNI JELOVNIK ZADIJABETIČARE

DNEVNI JELOVNIK

Zajutrak • 1 jedinica iz skupine "mlijeko i zamjene" * = 1 ĉaša mlijeka, 2.4 dl (12 g UH)• 2 jedinice iz skupine "kruh i zamjene" = 1 kriška crnog kruha, 60 g (30 g UH)



• 1 jedinica iz skupine "meso i zamjene" ** = nemasna šunka, 30 g (0 g UH)

Doručak • 1 jedinica iz skupine "voće i zamjene" = 1/2 srednjeg grejpa, 125 g (15 g UH)

Ručak • 2 jedinice iz skupine "kruh i zamjene" = krumpir kuhani, 200 g (30 g UH)• 2 jedinice iz skupine "povrće i zamjene" = rajĉica + kuhane mahune, 200 g (10 g UH)• 2 jedinice iz skupine "meso i zamjene" ** = riba peĉena, 60 g (0 g UH)• 2 jedinice iz skupine "masnoće i zamjene" = ulje, 2 ĉajne ţlice, 10 g (0 g UH)• 1 jedinica iz skupine "voće i zamjene" = 1 manja kruška, 100 g (15 g UH)

Užina • 1 jedinica iz skupine "voće i zamjene" = 2 mandarine, 120 g (15 g UH)

Večera

• 2 jedinice iz skupine "kruh i zamjene" = 1 kriška raţenog kruha, 60 g (30 g UH)• 2 jedinice iz skupine "meso i zamjene" ** = 1 kuhano jaje + 30 g tune bez ulja (0 g UH)• 1 jedinica iz skupine "povrće i zamjene" = rajĉica 100 g + 100 g zelene salate (5 g UH)• 2 jedinice iz skupine "masnoće i zamjene" = 5 crnih maslina + 1 ĉajna ţlica ulja, 5 g (0 g UH)

RUČAK • 3 dl juhe od zelenja• 60 g peĉene pastrve u foliji• 200 g kuhanog krumpira• 100 g salate od rajĉice• 100 g kuhanih mahuna• 10 g ulja (dvije ĉajne ţlice)• 100 g kruške (jedna manja)


JUHA OD ZELENJA

PRIPREMITE (za četiri obroka):40 dag zelenja za juhu, 1/4 kocke za juhu, papar u zrnu, 1.2 l vode.

Zelenje oĉistiti, oguliti i oprati. U vodu dodati povrće, 1/4 kocke za juhu i papar u zrnu. Kuhatina umjerenoj vatri jedan sat. Juhu procijediti.

Za obrok 3 dl ĉiste juhe. 1/4 povrća iz juhe moţe se uzeti umjesto 1 jedinice POVRĆA (100 grajĉice).3 dl ĉiste juhe nema energetsku vrijednost.

PEČENA PASTRVA (u aluminijskoj foliji)



PRIPREM ITE (za jednu osobu):

100 g oĉišćene pastrve (1 manja), 10 g ulja (dvije ĉajne ţlice), sol i prstohvat ruţmarina.Pastrvu oĉistiti, oprati, osušiti papirom, posoliti iznutra. U aluminijsku foliju staviti pastrvu,

preliti s dvije ĉajne ţlice ulja i posipati s ruţmarinom. Foliju zatvoriti i peći u pećnici dvadeset

minuta, nakon toga otvoriti foliju i zapeći 5-10 minuta. Oĉišćena pastrva bez kostiju i glave ima60 g mesa.

KUHANE MAHUNE


100 g zelenih mahuna, 1/4 kocke za juhu. Mahune oĉistiti, oprati i prerezati na manje komade. U posudu s vodom dodati 1/4 kocke za juhu i mahune. Kuhati dok mahune ne budu mekane.

Drugi način:Mahune staviti u metalno cjedilo iznad posude s vodom. Cjedilo poklopiti i kuhati dok mahune

ne omekšaju. Na taj naĉin u mahunama ostanu svi vitamini i minerali.

SALATA OD RAJČICE


100 g rajĉice, 1 veliku ţlicu obiĉne gorĉice (senfa), 2 velike ţlice limunovog soka ili jabuĉnogocta, prstohvat soli i nekoliko granĉica kopra.Preljev za salatu: velika ţlica obiĉne gorĉice (senfa), 2 velike ţlice limunovog soka ili jabuĉnogocta, malo soli.Rajĉicu oprati, oĉistiti i narezati na ploške. U zdjelu dodati mješavinu gorĉice i limunovog sokarazrijeĊenog s vodom. Dodati oprani i sitno nasjeckani kopar, sve promiješati i ostaviti uhladnjaku pola sata.


VEČERA • 60 g crnog kruha (jedna kriška)• 1/2 konzerve tunjevine u vodi 30 g• 1 jaje• 200 g miješane salate (crvenog i zelenog radića)• 100 g rajĉice• 5 komada crnih maslina• 5 g ulja (jedna ĉajna ţlica)

MIJEŠANA SALATA (od radića, rajĉice, tunjevine i jaja)PRIPREM ITE (za jednu osobu):

1/2 konzerve tunjevine u vodi 30 g, 1 jaje, 5 crnih maslina, 5 g ulja (jedna ĉajna ţlica), 200 gmiješane salate (crveni i zeleni radić), 100 g rajĉice, prstohvat soli.



Radić oĉistiti, oprati, ocijediti. Rajĉicu oprati i narezati na ploške. Jaje skuhati petnaestak minuta

(tvrdo), ohladiti, oljuštiti i razrezati na ĉetiri dijela U zdjeli pomiješati radić, rajĉicu, masline i 1ĉajnu ţlicu ulja. Dodati sol. Na veliki plitki tanjur sloţiti radić s rajĉicom, dodati razrezano jaje,malo posoliti.

Posluţiti uz 60 g crnog kruha (1 kriška crnog kruha).

* Skupina "MLIJEKO I ZAMJENE" Umjesto 1 šalice (jedinice) mlijeka (2.8% m.m.)=2.4 dl moţete uzeti:1 šalicu trajnog mlijeka (0.9% m.m.)=2.4 dl1 šalicu jogurta light Ca+ (0.1% m.m.)=2.4 dl1 šalicu AB kulture, jagoda i breskva (1.5% m.m.)=2.4 dl

1 BioAktiv LGG jogurt (1.5% m.m.)=1.8 dl1 šalicu svjeţeg mlijeka (1% m.m.)=2.4 dl1 jogurt light (0.1% m.m.)=1.8 dl

1 šalicu AB kulture ĉiste (1.5% m.m.)=2.4 dl1 šalicu AB kulture super light (0.1% m.m.)=2.4 dl

1 šalicu BioAktiv LGG jogurt drink s inulinom (1.5% m.m.) = 2.4 dl** Skupina " MESO I ZAMJENE" Umjesto predloţenog moţete uzeti odgovarajući broj jedinica sljedećih zamjena za meso:Svjeţi posni sir (1.8% m.m.); 1 jedinica=60 gBjelovarski svjeţi sir (4% m.m.); 1 jedinica=60 g

BioAktiv LGG svjeţi posni sir (1.8% m.m.); 1 jedinica=60 gTopljeni sir, VIKEND ili PICOK (15% m.m.); 1 jedinica=1 trokut (30 g)

Topljeni sir, SIRELA light listići (11.75% m.m.); 1 jed.=2 listića (30 g)Meki sir MOZZARELLA (20.5% m.m.); 1 jedinica=30 g

Polutvrdi sir PODRAVEC light (13.7% m.m.); 1 jedinica=30 gDUKATELA mlijeĉni namaz light (12% m.m.); 1 jedinica=30 gDomaći svjeţi sir (5% m.m.); 1 jedinica=60 gZagrebaĉki svjeţi sir (5% m.m.); 1 jedinica=60 g

Savjetovalište / ARHIVA TEMA / HORMONSKI P

http://www.amoic.hr/

dijabetes hr

Primer jelovnika od 1800 kcal

Primer dijete od 1800 kcal (7536 kJ) sa 6 obroka prema tablici ishrane izgleda ovako:

diabeta HLEB MLEKO MAST VOĆE POVRĆE A POVRĆE B MESO

http://www.amoic.hr/Savjetovaliste/g10.aspx


http://www.amoic.hr/ARHIVA-TEMA/g36.aspx



http://www.amoic.hr/HORMONSKI-POREMECAJI/g69.aspx





http://www.diabeta.net/ishrana-i-dijabetes/primer-jelovnika-od-1800-kcal









DORUĈAK 2 1 1 1

UŢINA 1 1 1

RUĈAK 3 2 1 1 3

UŢINA 2

VEĈERA 2 1 1 2

UŢINA 1 1

Zbir jedinica 9 2 5 4 1 7

Prethodna tabela znači sledeće:

diabeta DORUĈAK UŢINA RUĈAK UŢINA VEĈERA UŢINA Ukupno kcal

MLEKO 1 - - - - 1 340

POVRĆE A po ţelji po ţelji po ţelji po ţelji

POVRĆE B - - 1 - 1/2 - 75

VOĆE - - 1 2 1 - 160

HLEB 2 2 2 - 2 1 612

MESO 1 1 3 - 2 - 385

MAST 1 1 2 - 1 - 225

Ukupno kcal 406 236 481 80 356 238 1797

Ili, kako to izgleda u vrstama namirnica i koli?inski:

diabeta DORUĈAK UŢINA RUĈAK UŢINA VEĈERA UŢINA Ukupno

kcal

MLEKO200 ml

jogurta- - - -

240 ml

mleka340

POVRĆEA

paradajz paradajz po ţelji po ţelji

POVRĆEB

- -200 g mladog

graška - 100 g cvekle - 75

VOĆE - -200 g

lubenice

1

banana

1 jabuka - 160

HLEB1 kriška hleba – deblja

1 kriškahleba

1 kriškahleba

- 1 kriška hleba 1/2kriškehleba

612

MESO 30 g šunke 30 gmesnog

nareska

90 g posnogmesa

-45 g posnogmesa

- 385



MAST 7 g majoneza7 g

margarina

10 ml

jestivog ulja

za pripremuruĉka

-

5 ml jestivog

ulja za

pripremuveĉere

- 225

Ukupno

kcal 406 236 481 80 356 238 1797

Ili,

doruĉak: 1 sendviĉ veći uţina: sendviĉ manji ruĉak: supa (od "kocke" sa malo rezanaca – nema kalorija) + grašak + meso + paradajz +

hleb + voće uţina: voće veĉera: cvekla + sir + hleb sa premazom + voće uţina: malo mleka i hleba (ili voće)

dijabetološki savez srbije

ishrana dijabetiČara

Documents